9.

DISTRIBUIRANI MERNI SISTEMI

9.1 OSNOVNI KONCEPTI INDUSTRIJSKIH MERNIH SISTEMA Akvizicioni sistemi se sastoje od mernih ureaja koji prihvataju signale veeg broja senzora i mernih pretvaraa, obrauju ih, prenose i pamte, ukljuujui i softver za kontrolu akvizicije, analizu i prikaz podataka. U literaturi je prisutan i naziv "SCADA" ("Supervisory Control And Data Acquisition"), potencirajui da se radi o sveobuhvatnom nadgledanju i prikupljanju podataka. Prikupljanje podataka se moe vriti u ekvidistalnim vremenskim trenucima, ali moe biti i inicirano nekim dogaajem, npr. po promeni iznad zadate granice nekog od parametara koji se stalno posmatra, moe se startovati prikupljanje ireg skupa merenih veliina, s veom frekvencijom uzorkovanja. Za akvizicioni sistem manjeg obima, tj. sa manjim brojem ulaza i mernim pretvaraima rasporeenim na relativno malom prostoru, vrlo je pogodno koristiti jedan PC kompatibilan raunar. Merni sistem je mogue oformiti korienjem veeg broja postojeih I/O kartica, sa A/D konvertorima (najee 8 do 16 ulaza), brojaima i digitalnim I/O. Klasian PC kompatibilan raunar poseduje vie slobodnih slotova koji se mogu iskoristiti za smetanje ovih kartica, a ako je potreban vei broj ulaza, mogue je vriti eksterno multipleksiranje, ili koristiti ekspandere interne magistrale PC raunara, koji u posebnom kuitu daju mogunost dodavanja veeg broja PC kompatibilnih kartica. Treba napomenuti da pored standardnog PC raunara postoje drugi standardi prilagoeni industrijskoj upotrebi, kao npr. PXI, VXI itd. Ovo predstavlja centralizovani akvizicioni sistem, i glavna prednost se ogleda u tome to projektovanje sistema ne ukljuuje komunikaciju izmeu komponenti, ve se sve akvizicione kartice jednostavno oitavaju direktnim memorijskim pristupom, pomou postojeih drajvera instrumenata, kao i u sluaju bilo kog drugog virtuelnog mernog sistema. Korienje PC standarda ima prednost to je u dostupnosti velikog broja jeftinih komponenti i vrlo monih softverskih razvojnih alatki. Postoji i vei broj gotovih softverskih paketa za kontrolu akvizicije, ukljuujui LabVIEW. Pri realizaciji mernog sistema treba uzeti u obzir elektrinu izolaciju ulaza i otpornost raunara na industrijske smetnje. Pored toga treba napomenuti da PC raunar i operativni sistem WINDOWS nisu optimizirani za rad u realnom vremenu, tj. vreme odziva je esto vrlo teko tano definisati, a ukupna mogua brzina uzorkovanja i broj kanala se ne mogu uporediti sa specijalizovanim hardverskim i softverskim reenjima za kontrolu procesa. Realno moguu brzinu uzorkovanja dobrim delom odreuje i softver. Postoji vei broj multi-tasking operativnih sistema za rad u realnom vremenu za PC raunare, koji olakavaju pisanje aplikacija za merenje, a naroito za kontrolu procesa. U centralizovanim akvizicionim sistemima svi merni pretvarai su povezani na interfejse centralnog raunara i on vri kompletnu digitalnu obradu signala: digitalno filtriranje, linearizaciju, nadgledanje procesa, alarmiranje, kontrolu itd. Da bi raunar radio u realnom vremenu, tj. da bi uz kontrolu svih signala potrebnih za multipleksiranje i konverziju, ovu obradu zavrio izmeu dve konverzije, potrebno je da ima veliku procesorsku snagu, pa se esto koriste i raunari specifine konstrukcije. Kod ovakvih sistema problem pouzdanosti usled otkaza centralnog raunara je veoma izraen. Pored toga, sama realizacija sadri mnogo provodnika koji vode do centralnog raunara, a ako su merna mesta udaljena u prostoru javlja se i problem prenosa analognih signala u uslovima industrijskih smetnji. Kod centralizovanih sistema najee nije mogue odvojiti kontrolu od akvizicije.

175

Distribuirani merni sistemi

esto je potrebno da svi merni podaci o jednom procesu budu dostupni na jednom mestu, ali njihovo prikupljanje se moe organizovati i kao hijerarhijski proces. Ova distribucija akvizicije se moe realizovati na vie naina. Pogodno je merne pretvarae podeliti prema prostornom rasporedu i realizovati manje akvizicione podsisteme koji bi donekle nezavisno vrili akviziciju na uem prostoru i po potrebi kontrolu procesa. Umesto multipleksiranja klasinih mernih pretvaraa mogue je ovo poetno prikupljanje vriti i inteligentnim senzorima i mernim pretvaraima, te i na ovom najniem nivou hijerarhije imati mreu. Ako je broj merenih veliina veliki, pa postoje i drugi akvizicioni podsistemi, oni se meusobno mogu sprezati preko raunara vieg nivoa, sve do sprezanja raunara koji su u proizvodnji sa onim zaduenim za globalni prikaz, planiranje i analizu proizvodnje, ako postoje (slika 9.2). Moe se uoiti da je, pored prostorne, izvrena i distribucija funkcija u mernom i kontrolnom sistemu. Ovako bi se formirala "Bus Windowing" mrea sa vie nivoa magistrala i strukturom piramide, o emu e biti rei kasnije. Komunikacija raunara vieg i nieg nivoa ne mora stalno da se odvija, ve samo periodino radi provere i u intervalima sa brzom promenom merenih veliina.

Slika. 9.1. Mrea distribuiranog mernog i kontrolnog sistema u fabrici Struktura ovako definisanog sistema se vrlo lako menja, ak i bez zastoja u proizvodnji. Na svim nivoima treba implementirati autodijagnostiku, tako da se odgovarajuim softverom i grafikom predstavom procesa, lokacija otkaza moe vrlo lako izvriti, to smanjuje vreme nefunkcionisanja sistema. Inteligentne izvrne jedinice kontrolnog sistema mogu biti zasebne celine, ali deliti istu magistralu sa inteligentnim mernim pretvaraima, dok se na viim nivoima kontrolna i merna funkcija spajaju. Projektovanje distribuiranog mernog sistema je donekle oteano komunikacionim problemima, ali je dosta olakano samom podelom zadataka na delove koji se nesmetano paralelno izvravaju u zasebnim jedinicama sistema. Ova struktura spada u grupu slabo spregnutih vieprocesorskih sistema. U vezi sa komunikacijom, posebno treba voditi rauna da magistrala ne postane usko grlo i da se ne jave mrtve petlje u pokuajima da se ona zauzme. Problem standardizacije komunikacije nije tako izraen na viim nivoima hijerarhije, dok je na proizvodnom nivou, tj. nivou inteligentnih senzora i PLC-a (programabilnih logikih kontrolera) glavni ograniavajui faktor razvoja ovih sistema. Moe se rei da su prednosti distribuiranih mernih sistema sledee: - prenose se obraeni podaci, eventualno samo na zahtev, te se smanjuje komunikacija preko mree, potencijalno se smanjuje i vreme odziva na alarme i sl., - vea pouzdanost i mogunost rada u sluaju otkaza pojedinih komponenti sistema,

176

Distribuirani merni sistemi

- centralni raunar moe biti manje procesorske snage, laki rad u realnom vremenu, centralni raunar se bavi samo pamenjem i prikazom podataka, - laka dijagnostika (samotestiranje senzora i decentralizovanih jedinica), - lake promene, opravke i kalibracije sistema bez zaustavljanja rada, - lake elektrino izolovanje procesa od raunara, - projektant celog sistema je rastereen brige o kompenzacijama nesavrenosti raznih vrsta senzora, tj. mogunost modularnog projektovanja i lake integracije sistema. Lako odravanje sistema moe se sagledati na primeru zamene senzora novim, pri emu bi u centralizovanom sistemu u programu glavnog raunara bilo neophodno promeniti ceo niz konstanti: merni opseg, odnos izmeu digitalne rei i merene veliine, konstante za kompenzaciju i digitalnu obradu signala i sl. U sluaju decentralizovanog sistema ova promena bi se desila na najniem nivou, te bi bilo neophodno zaustaviti manji deo procesa, a upotrebom inteligentnih mernih pretvaraa, ne bi bila potrebna bilo koja izmena u raunarskim programima. Postoji zaista veliki broj komponenti koje mogu biti jedinice decentralizovane inteligencije mernog sistema. Mogu se koristiti gotovi merni ureaji i povezati RS-232 ili IEEE-488 interfejsom (HP-IB interfejsom). Na nivou senzora mogu se upotrebiti inteligentni senzori ili adresibilni procesori signala, ili se senzori mogu povezati korienjem A/D konverzionih kartica sa vie ulaza. Raunari u niim delovima hijerarhije mogu biti neki od velikog broja industrijskih raunara ili raunara na jednoj ploi (kartici). Kako je ovaj deo hijerarhije u industrijskom okruenju, povezivanje se najpogodnije moe izvriti mreom zasnovanom na RS-485 interfejsu. Na viim nivoima hijerarhije treba upotrebiti raunare neto vee procesorske snage i povezati ih u mreu postojeim standardnim mreama sa veim brzinama protoka podataka. Vrlo je pogodno koristiti industrijske PC raunare jer se skoro svi nivoi mogu realizovati na istom standardu i tako olakati projektovanje i koristiti veliku grupu softverskih i hardverski alata za razvoj softvera, hardvera, praenje komunikacije i integraciju sistema, koji postoje za PC raunare. Koristei isti PC standard raunara razliitih performansi, mogue je pokriti skoro sve nivoe hijerarhije, koristiti ih kao reparacionu, analizatorsku i kontrolnu opremu, i kao razvojne ininjerske radne stanice. Treba napomenuti da se "inteligentno" ponaanje implementira i u integrisana kola konvencionalne namene. Na primer, u A/D konvertor se ugrauje autokalibracija, provera ispravnosti i sl., a da njegovo funkcionisanje spolja posmatrano nije izmenjeno, izuzev poveane tanosti u irim temperaturnim granicama. 9.2 INDUSTRIJSKE MREE PROCESNOG NIVOA Nain povezivanja inteligentnih komponenti u distribuirani merni sistem u velikoj meri odreuje kvalitet i funkcionalnost celog sistema. Na slici 9.1 prikazan je primer mree mernog i kontrolnog sistema u fabrici. Moe se uoiti da postoji vie hijerarhijskih nivoa odvojenih magistrala koje povezuju raunare i ostalu opremu vrlo razliite namene. Posle kraeg uvoda o mreama uopte, u ovom poglavlju dat je akcenat na procesni nivo mree koji povezuje inteligentne senzore, aktuatore i supervizore. Prema rasporedu i nainu povezivanja vorova raunarska mrea se moe oformiti na vie naina. Na slici 9.2 date su topologije raunarskih mrea: a) svaki vor sa svakim b) zvezda c) prsten d) vietakasta mrea e)"Bus windowing" mrea

177

Distribuirani merni sistemi

a)

b)

c)

d)

e)

Slika 9.2. Topologije raunarskih mrea Topologija tipa a) zahteva previe kablova i interfejsa i vrlo retko je potrebna, dok se konfiguracija tipa zvezde (b) moe sresti u centralizovanim raunarskim sistemima, a i analogna akvizicija sa multipleksiranjem ulaza vri se ovom topologijom. Za mreu procesnog nivoa, od interesa je prouiti topologije tipa prstena i vietakaste ("multipoint" ili "multidrop") mree. Topologija prstena je zastupljena u mnogim mreama. Poruke se kreu po krugu i pojedini vor po primanju i dekodiranju poruke zakljuuje da li je za njega ili je prosleuje dalje. Pored problema sa otkazom pojedinog vora, ovaj tip mree nije pogodan za povezivanje inteligentnih senzora jer su vorovi stalno zauzeti primanjem i slanjem poruka na mrei, te se obino zahteva postojanje posebnog mikroprocesora za ovu svrhu. U vietakastom tipu mree svi vorovi su povezani na zajedniku magistralu. Ovo je vrlo pogodno sa stanovita fleksibilnosti prikljuivanja dodatnih vorova. vorovi mogu biti meusobno jednaki, ili jedan prestavlja gospodara magistrale i jedini komunicira sa svim ostalim. U sluaju povezivanja inteligentnih senzora, pogodno je da supervizor prikuplja merne rezultate prozivajui redom senzore i da komunicira sa viim nivoom. Mogunost da i senzori prate sve poruke na magistrali moe se upotrebiti za kompenzaciju osetljivosti na druge veliine. Npr. vrednost temperature i pritiska saoptavaju odgovarajui inteligentni senzori, a kompenzaciju uticaja ovih veliina vre ostali, po potrebi, bez posredovanja supervizora. Prema slici 9.2 celokupna mrea u fabrici, pa i izdvojeni akvizicioni sistem predstavlja "Bus windowing" konfiguraciju mree (slika 9.2 e) u kome su raunari spregnuti u vie hijerarhijskih nivoa magistrala. Pojedine magistrale su zajednike za raunare na istom nivou, a makar po jedan raunar nieg nivoa deli i magistralu sa raunarima vieg nivoa, formirajui tako piramidu. Raunar na najviem nivou ima vezu sa svim ostalim raunarima, a preko njega i svi raunari meusobno. Nain povezivanja komponenti nekog sistema u cilju prenosa digitalnih podataka u mnogome zavisi od meusobnih udaljenosti, koje se kreu od nekoliko cm (u okviru jedne tampane ploe ili jednog ureaja), pa do velikih raunarskih mrea interkontinentalnog tipa. Moe se rei da su za povezivanje inteligentnih mernih pretvaraa u akvizicioni sistem od interesa mree tipa LAN (lokalna raunarska mrea), sa rastojanjima od nekoliko metara do 5 km. Sama magistrala koja spaja pojedine vorove realizuje se korienjem razliitog broja provodnika. Mogu se izdvojiti dva tipa povezivanja: - serijski prenos kod koga se svi tipovi podataka: adrese, kontrolni signali i podaci prenose preko jednog para provodnika (parice), bit po bit, - paralelni prenos kod koga postoji vei broj provodnika, najee 8 za podatke (1 bajt) i vie njih za kontrolu prenosa i adresiranje. Vei broj prenosnih puteva znai i veu brzinu komunikacije. Za povezivanje inteligentnih mernih pretvaraa i senzora mnogo je pogodniji serijski prenos, jer se inae visoka cena povezivanja kablovima mnogo smanjuje, broj pinova na inteligentnim senzorima je manji, a brzina obino nije kritina. Izbor odgovarajueg interfejsa i komunikacionog protokola zavisi od mnogih inioca: - odabrane topologije mree,

178

Distribuirani merni sistemi

- maksimalne brzine prenosa, - najdueg vremena ekanja za uspostavljanje veze, - maksimalnog broja vorova u mrei, - maksimalnoj udeljenosti pojedinih vorova, - nainu prikljuivanja novog vora, - broju i tipu potrebnih provodnika za realizaciju mree, - ceni i sloenosti potrebnih interfejsa, - otpornosti na smetnje, - tipu detekcije greaka pri prenosu i pouzdanosti prenosa u celini, - lakoi detektovanja i otklanjanja kvarova i problema u komunikaciji, postojanje analizatora protokola i sline opreme. Za procesni nivo mree vrlo su bitni maskimalna razdaljina vorova, otpornost na smetnje, pouzdanost prenosa i vreme ekanja na uspostavljanje veze (pogotovu za kontrolu). Prenos poruka moe biti u jednom ili oba smera. Za mernu mreu neophodan je prenos u oba smera, tj. dupleks prenos. Ako je odvijanje komunikacije u oba smera istovremeno, onda je to puni dupleks, a ako je prenos po smerovima vremenski razdvojen, koristei isti prenosni medijum, onda je to polu dupleks prenos. Pretpostavimo da treba formirati mreu od n vorova koji imaju posebne linije za prijem ("receive" - R) i predaju ("transmit" - T), koristei zajedniku magistralu. Na slici 9.3 prikazane su mogunosti za formiranje mree.
n * SLAVE ~vor T R T ~vor R R ~vor MASTER T a) ~vor R T ~vor R T b)

...

~vor R T

~vor R T

~vor R T

...

~vor R T

...
R

~vor R T

R ~vor

T ~vor c)

T ~vor

Slika 9.3. Povezivanje vorova mree u puni i polu dupleks prenos Slika 9.3 a) predstavlja puni dupleks, pri kom je R ulaz jednog vora ("master") povezan sa T izlazima ostalih vorova ("slave") i obrnuto, te je mogua komunikacija samo izmeu master-a i bilo kog slave vora. Na osnovu ove konfiguracije mogue je povezati jedan supervizor i n inteligentnih senzora, ali ona nije pogodna za mreu procesnog nivoa opteg tipa, u kojoj postoji potreba za meusobnom komunikacijom i ostalih vorova. Na slici 9.3 b) prikazan je polu dupleks prenos u kome su svi vorovi fiziki ravnopravni. Na slici 9.3 c) data je konfiguracija prstena kod koga je takoe mogua meusobna komunikacija svih vorova, ali sa izraenim optereenjem procesora komunikacijom i nemogunosti rada u sluaju otkaza pojedinog vora. Iz gore navedenog moe se zakljuiti da je za formiranje distribuiranog mernog sistema najpogodnije povezivanje prema slici 9.3 b). Komunikacija inteligentnih mernih pretvaraa radio vezom, predstavlja poludupleks vezu, jer ako nema frekventnog multipleksa za pojedine pretvarae, ceo trodimenzionalni prostor se tretira kao jedan provodnik.

179

Distribuirani merni sistemi

9.2.1 Fiziki nivo mree Postoji vie standarda koji definiu parametre fizikog prenosa digitalnih podataka u serijskom obliku. Na ovom nivou mree definisan je prenosni medijum i nain kodiranja pojedinog bita. Medijum za prenos dosta utie na maksimalnu moguu brzinu, otpornost na smetnje i cenu povezivanja. iroko su rasprostranjeni upredena parica, koaksijalni kabl i optiko vlakno. Ako se ne zahteva velika brzina prenosa pogodno je odabrati paricu zbog njene niske cene. Nule i jedinice se pri prenosu kodiraju naponskim ili strujnim nivoom, promenom frekvencije ili faze signala. Postoje i kodovi kod kojih se kodira promena signala u cilju eliminacije jednosmerne komponente i lake ekstrakcije taktne frekvencije (npr. Manester kod). Frekventna i fazna modulacija se koriste za prenos na velike daljine preko loeg prenosnog medijuma (npr. telefonskim kablom), ali su za modulaciju i demodulaciju potrebni posebni ureaji - modemi. Jedan od prvih protokola koji su se koristili u inteligentnim mernim pretvaraima bio je "HART". On koristi postojee analogne prenosne puteve, za povezivanje mernih pretvaraa putem strujne petlje od 4mA do 20mA, a konfiguracioni parametri i ostale "inteligentne" funkcije mernog pretvaraa se prenose superpozicijom frekventno modulisanog signala na strujni signal, tako da se jednosmerni prenos samog merenja ne remeti. Jedinica je signal od 1200Hz, a nula 2200Hz (slika 9.4).

Slika 9.4. Realizacija mernog pretvaraa sa HART protokolom Najzastupljeniji fiziki nivo prenosa u mreama procesnog nivoa je RS-485 standard. Signal se prenosi preko dva simetrina provodnika, a ulazno kolo je diferencijalni pojaava, te je prenos manje osetljiv na smetnje i varijacije zajednikog napona. Pri prenosu upredenom paricom, elektromagnetno polje jednog i drugog provodnika se ponitavaju, pa se ujedno smanjuje emitovanje smetnji. Predajni drajveri su zatieni od pregorevanja u sluaju istovremene predaje, od kratkog spoja i prekida napajanja. Velika imunost na smetnje, mogunost prenosa na duine vee od 1 km, vee brzine prenosa i mogunost realizovanja vietakaste mree ine ovaj standard vrlo pogodnim za mreame procesnog nivoa (slika 9.5).

180

Distribuirani merni sistemi

RS232 RS485 OPTI^KI IZOLOVAN KONVERTOR A 120 RS232 B

5V

120

A B

SM

SUPERVIZORSKI RA^UNAR

IZVOR NAPJANJA 5V

AB

AB

SM

SM

SENZORSKI MODULI I DRUGI ADRESABILNI UREDJAJI

Slika 9.5. RS-485 vietakasta mrea Pored RS-485 fizikog nivoa mree procesnog nivoa, veliku zastupljenost ima i CAN standard, uveden od strane BOSH, sa namenom za automobilnsku industriju (slika 9.6.). Prenos se takoe vri diferencijalnom metodom, kola se takoe napajaju sa 5V, a glavna razlika je to to drajveri omoguavaju elektrino nadglasavanje u kom je definisano da e jedinica dominirati ako se istovremeno prenose vie poruka. ipovi imaju ugraenu logiku za arbitrau baziranu na tom nadglasavanju, tako da prestaju prenos ako je njihova poruka nadjaana.

Slika 9.6. Veza CAN drajvera na multipoint mreu 9.2.2 Komunikacioni protokoli Svi nabrojani serijski standardi definiu samo naponske nivoe, a ne i logiko kodiranje informacija, sinhronizaciju, tj. definisanje poetka i kraja ak i pojedinog karaktera informacije. Tako, primena RS-232 asinhronog standarda na PC kompatibilnim raunarima doputa ceo niz komunikacionih brzina, duinu zapisa jednog karaktera i broj stop bita. Protokol vieg nivoa treba da odredi sledee: - poetak i kraj jednog paketa podataka, tj. jedne poruke, pri asinhronom prenosu i broj start i stop bita, - brzinu komunikacije, - tip dodavanja kodova za proveru ispravnosti prenesene poruke, - adresiranje primaoca poruke, eventualno i poiljaoca,

181

Distribuirani merni sistemi

- nain dodeljivanja vremena na magistrali i mehanizam reavanja konflikta za sluaj istovremenog pokuaja slanja, - nain kodiranja informacija, tj. zapisa karaktera, brojeva i sloenijih informacija. Serijski prenos se deli na sinhorni i asinhroni. Pri asinhronom prenosu jedinina informacija je znak (karakter), zapisan sa 7 ili 8 bita, a prenos svakog znaka poinje i zavrava se definisanim start i stop bitovima, tako da se stalno vri sinhronizacija prenosa na nivou jednog znaka (za unapred definisanu brzinu komunikacije). Kod sinhronog se, pored podataka, prenosi takt i omoguene su vee brzine prenosa. Komunikacija se odvija neprekinutim nizom bitova, koji prema znaenju mogu biti grupisani u bajtove. U asinhronom modu postoje pauze u prenosu i redundansa u vidu sinhronizacionih bitova uz svaki karakter, ali je realizacija interfejsa laka, pa se ovaj tip prenosa ee koristi za inteligentne senzore. Otkrivanje greaka pri prenosu vri se na osnovu posebnih bitova ili bajtova dodatih uz poruku. Najei metodi su bit parnosti (sa kojim zbir bitova u karakteru daje definisanu parnost) i ek sume, koje se raunaju sabiranjem po modulu, ili na slian nain, za istovremeno vei broj bajtova podataka. Postoje i komplikovaniji naini, sa veom redundansom, pomou koje je mogue i ispraviti odreen broj greaka. Jedna komunikaciona poruka (paket) sastoji se iz niza karaktera, ili niza bitova (kod sinhronog). Odvajanje poruka, tj. definisanje poetka poruke moe se realizovati na vie naina. Odvajanje poruka samo vremenskom pauzom nije dovoljno pouzdano. Pri sinhronom prenosu esto se koristi marker poetka poruke u vidu definisanog niza bitova (npr 01111110, za SDLC protokol). Problem je to drugi podaci mogu imati isti niz bitova, pa se gubitak sinhronizacije najee spreava dupliranjem takvog niza, ako se javi u podacima. Postupak dekodiranja zahteva stalno praenje komunikacije, te je ovo najee zadatak posebnog komunikacionog procesora. Postoji mogunost da se svi podaci kodiraju u tekstualnom obliku, tj. preko ASCII karaktera. Ovako se unosi velika redundansa u prenos, ali postoje i znaajne prednosti. Praenje komunikacije bilo kojim softverom ili analizatorom protokola daje lako prepoznatljiv rezultat za oveka. Kako se podaci sastoje od tano definisanog opsega moguih karaktera, postoji mogunost otkrivanja greaka u prenosu, a karakteri koji se ne javljaju u kodiranju podataka mogu se upotrebiti kao oznaka poetka poruke. Karakteri su kodirani pomou 7 bita pa se osmi najee koristi za bit parnosti. Mikroraunari kompatibilni sa 80C51 i drugi Intelovi mikroraunari poseduju posebni "master-slave" mod komunikacije u kome deveti bit karaktera oznaava da li karakter predstavlja adresu primaoca, ili obine podatke. Kako svaka poruka poinje adresom primaoca, ovo je ujedno i nain da se izdvoje pojedine poruke. Hardver u mikroraunaru automatski proverava stanje devetog bita primljenog karaktera i izaziva prekid u sluaju primanja adresnog karaktera. Na ovaj nain se smanjuje potrebno angaovanje mikro-procesora za realizaciju komunikacije, jer ako adresa nije odgovarajua, ne vri se praenje ostalih karaktera. Problem ovog metoda odvajanja poruka je kompatibilnost sa drugim tipovima mikroraunara i postojeeg softvera za akviziciju preko serijskog interfejsa. Za inteligentne senzore pogodni su metodi odvajanja poruka na bazi posebnog adresnog bita i specijalnih karaktera (u sluaju ASCII komunikacije). Kako vie vorova koristi isti medijum za prenos poruka, u vietakastoj topologiji mree mora postojati mehanizam za dodeljivanje prava pristupa mrei i adresiranja poruka. Zajednika magistrala se moe deliti i frekventnim multipleksom, ali je to suvie komplikovano reenje. Pored toga, u razmatranom akvizicionom sistemu vorovi najee komuniciraju sa istim supervizorom, pa u svakom sluaju mora postojati vremenski redosled komuniciranja. Adresiranje primaoca poruke najee se vri na poetku poruke, jednim ili sa vie karaktera, zavisno od broja predvienih adresa. Ako postoji mogunost komunikacije izmeu proizvoljna dva vora, onda mora da postoji i adresa poiljaoca poruke. Mnogi senzorski moduli na tritu poseduju komunikaciju u kojoj se podrazumeva da se veza uspostavlja uvek izmeu supervizora i senzora, te nije predviena adresa poiljaoca. Na ovaj nain se gubi i mogunost dupliranja supervizora radi poveanja pouzdanosti, ili u cilju izdvajanja pojedinih funkcija na vie raunara. Pravo pristupa magistrali moe se definisati na dva naina:

182

Distribuirani merni sistemi

1) Metod predaje znaka gospodara magistrale: u jednom trenutku samo jedan vor ima pravo da inicira prenos. Kada zavri slanje, svoje pravo nad magistralom ustupa sledeem voru, po datom pravilu konkretnog protokola. Uproena varijanta ovog protokola je da samo supervizor ima pravo da prozove ostale vorove, a oni odgovaraju po prozivci i time supervizoru vraaju pravo nad magistralom. 2) Osvajanje magistrale. Ako ne postoji komunikacija na magistrali, vor koji treba da poalje poruku pokuava prenos. Kako se kolizije na magistrali esto deavaju, mora da postoji mehanizam arbitrae, takav da se izbegnu mrtve petlje u stalnom pokuaju vie vorova da zauzmu magistralu. Uobiajen metod je da se posle kolizije sa ponovnim pokuajem saeka sluajno vreme, pri emu e se sa datom verovatnoom izbei istovremeni pokuaj vie vorova. Neki protokoli imaju definisane prioritete poruka ili vorova, s ciljem da vanije poruke osvoje magistralu sa veom verovatnoom, tj. posle kraeg ekanja. Za rad ureaja u realnom vremenu poeljna je mogunost proizvoljnog zauzimanja magistrale. Na primer, alarmno stanje treba indicirati preko reda tj. ne ekati da supervizor prozove sve vorove. Meutim, nemogunost da se definie najkrae mogue vreme uspostavljanja veze, zbog moguih viestrukih kolizija na magistrali, u real-time sistemima oteava primenu arbitrae tipa ponavljanja poruke posle sluajnog vremenskog intervala. Moe se pokazati da je za manji broj vorova maksimalno vreme ekanja na vezu manje za metod obine prozivke. Nekada je potrebno menjati brzinu komunikacije u toku rada. Da bi se ovo postiglo, mora postojati opta adresa preko koje bi supervizor svim ostalim vorovima istovremeno naredio promenu brzine. Ovaj metod se koristi i u sluaju poetnog podeavanja, ako se brzina komunikacije ne definie kratkospajaima, ve softverski. Vrlo bitan inioc breg razvoja i upotrebe sistema sa distribuiranom inteligencijom, inteligentnim senzorima i adresibilnim senzorskim modulima je iroko prihvaen komunikacioni standard. Nepostojanje jedinstvenog standarda za mree procesnog nivoa je posledica konkurencije vie firmi koje se bave ovim problemom. Takoe, vrlo brz razvoj mikroprocesorskih komponenti i samih inteligentnih senzora ini da se korisniki zahtevi i oblast primene neprestalno menjaju. Uspenost nekog standarda je u ispunjenju naizgled oprenih zahteva: jednostavnost implementacije, pokrivanje iroke grupe primena, omoguiti realizaciju proizvoda koji e biti kompatibilni do to vieg nivoa, a ne koiti budua poboljanja samih ureaja. Standardizacijom pored fizikog nivoa komunikacije treba obuhvatiti i formate brojeva, nain adresiranja, pa sve do aplikacionog nivoa. Postoji vie pristupa realizaciji protokola aplikacionog nivoa. Protokol moe obuhvatiti tano definisani skup naredbi: za postavljanje mernog opsega, za zadavanje frekvencije digitalnog filtra i sl. Kako je vrlo teko predvideti sve mogue primene protokola, drugi pristup se zasniva na definisanju vrlo malog skupa naredbi, koje bi samo prenosile promenjive zadate adrese u nekoj memorijskoj oblasti, sa znaenjem zavisno od konkretnog ureaja. Ovo je fleksibilniji pristup, ali primorava korisnika ureaja da prouava njegovu organizaciju. Da bi se olakala standardizacija raunarskih mrea, ISO definie model mree iz sedam nezavisnih nivoa: fiziki, kanalni, mreni, transportni nivo, nivo sesije, prezentacioni i aplikacioni nivo. Ovi nivoi su obuhvaeni razliitim standardima, npr. fiziki nivo: RS-232, RS-422, RS485, CAN ..., ali i vie nivoa moe biti definisano jednim standardom. Trenutno u svetu postoji vie desetina potpuno razliitih protokola za komunikaciju na procesnom nivou. Razlike su u fizikom nivou interfejsa, brzini prenosa, nainu adresiranja i arbitrae, duinama prenosnog medijuma, nameni, tj. oblasti primene itd. Treba pomenuti sledee: Modbus uveden dosta davno od strane firme Modicon. Bazira se na RS485 fizikom nivou, protokol je relativno jednostavan, sa ek sumom na kraju poruke. Postoji vrlo mnogo ureaja koji rade sa ovim protokolom. DeviceNet je jedan od protokola baziranog na CAN fizikom nivou, uveden je od firme AllenBradley. Profibus je ceo niz razliitih protokola standardizovanih za primenu u Evropi, (Siemens i ostali). Najvie je u baziran na RS485, brzina prenosa ide i do 12Mbps.

183

Distribuirani merni sistemi

9.3. SOFTVER DISTRIBUIRANIH SISTEMA Postoje mnogi specijalizovani softverski paketi za razvoj SCADA aplikacija, u kojima se formiranje sistema vri izborom pojedinih opcija, definisanjem adresa i konfiguracija mree. Jedan od primera razvojnih alata ovog tipa je National Instruments "Lookout" SCADA softver. Drugi pristup je korienje programskih jezika opte namene ili LabVIEW grafikog razvojnog sistema, sa dodacima za vizuelizaciju odvijanja procesa, komunikacione zadatke i rad sa bazama podataka. Moe se rei da softver distribuiranih mernih sistema treba da omogui sledee: 1) Komuikacija sa razliitim tipovima programibilnim logikim kontrolerima (PLC) i inteligentnim mernim pretvarima i aktuatorima. Potrebno je podrati razliite tipove mrea procesnog nivoa, i ureaje razliitih proizvoaa. 2) Komunikacija sa drugim PC raunarima u mrei pomou Ehternet i TCP/IP protokola radi formiranja hijerarhijskog mernog i kontrolnog sistema, to jest razvoj klijent-server aplikacija na vie raunara. 3) Vidljivost podataka ak i van granica fabrike putem Web-a, tj. preznetacija podataka i u HTML formatu prikaza stranica. 4) Smetanje mernih podataka u robusnu bazu, koja se moe naknadno pretraivati i obraivati. 5) Prikaz mernih podataka u realnom vremenu, sa razvijenim vizuelizacionim mogunostima, u vidu grafika, ali i na sinoptikim emama procesa (sl. 9.7). 6) Definisanje uslova za poetak i kraj snimanja podataka, alarme, pokretanje akcija na alarm, npr. slanje email-a po detekciji otkaza. 7) Pregledno podeavanje sistema, bez zaustavljanja akvizicije, to jest u toku trajanja procesa. 8) Bitna karakteristika ovih softvera je da omoguavaju laku i brzu dijagnostiku i lokaciju otkaza unutar celog sistema.

Slika 9.7. Sinoptika ema procesa u okviru LabVIEW programskog okruenja Problem povezivanja sa ureajima razliitih proizvoaa reava se korienjem klijent-server komunikacionog standarda nazvanog OPC - "OLE for Process Control". Ovaj standard je baziran na Microsoft-ovoj COM tehnologiji za razmenu podataka izmeu aplikacija. OPC server aplikacija vodi rauna o komunikaciji procesnog nivoa sa samim intelignentnim mernim pretvaraima i PLC-ima. Ona zatim preko standardizovanog interfejsa za razmenu podataka, dobijene podatke stavlja na

184

Distribuirani merni sistemi

korienje bilo kojoj OPC klijent aplikaciji, pa i aplikaciji koja vri akviziciju podataka u okviru SCADA sistema. Za komunikaciju razliitih aplikacija izmeu pojedinih raunara u okviru mrea viih nivoa, moe se vriti primenom Java programskog jezika, kao i svim ostalim mrenim razvojnim alatima i objektno orjentisanim programskim jezicima. 9.4. INTERNET POVEZIVANJE Od poetka civilizacije, jedna od osnovnih okupacija oveka bila je komunikacija. Ne treba nabrajati sve korake u istoriji razvoja naina i sredstava za komunikaciju pa da shvatimo koliki je trud uloen u to. Meutim, tek u skorije vreme stvaraju se uslovi za razvoj onoga to je ovek oduvek eleo. Da prostor vie ne postoji i da poruka moe za par trenutaka da pree sa jedne na drugu stranu sveta. Reenja bazirana na kompjuterskoj mrei predstavljaju vaan trend u evoluciji mernih sistema. Kompjuterske mree su grupisane u tri klase: Local Area Networks (LAN), Metropolitan Area Networks (MAN), i Wide Area Networks (WAN). iane i beine kompjuterske mree se razlikuju po fizikom medijumu korienom u prenosnoj liniji. Merni sistemi bazirani na kompjuterskoj mrei koriste uglavnom LAN-ove i internet. LAN-ovi mogu imati topologiju u vidu magistrale, drveta (viestruka zvezda) ili petlje (prstena). Postoje nekoliko tipova LAN-a, kao to je Ethernet, Token Ring, ARCNet, 100VG-AnyLAN, ili beini IEEE-802.11. Najrasprostranjeniji tip je Ethernet. Mnogi LAN-ovi su mree sa kombinovanim standardima. Ideja interneta razvijena je u prvom obliku u vojne svrhe kao decentralizovana mrea koja bi omoguavala kontrolu nad nuklearnim ureajima za protivnapad ak iako bi delu mree bilo onemogueno funkcionisanje. Internet je veoma brzo prevaziao svoju osnovnu ideju. Danas nakon 40-ak godina slobodno moe da se kae da je Internet izrastao u neto to niko, ak ni u najoptimistinijim procenama, nije pomiljao. Ono to je bilo najmanje predvidivo jesu brzine prenosa informacija kojima se danas pristupa Internetu to je i najosnovniji uzrok ovako velike ekspanzije globalne mree. Brzine od vie Mbps (Mega Bits Per Second 1024*1024 bitova u sekundi) omoguavaju krajnjim korisnicima prenos potpunog multimedijalnog sadraja (grafika, tekst, audio, video i njihova kombinacija) zadovoljavajueg kvaliteta sa jednog kraja sveta na drugi. Brzine okosnica Interneta mere se brzinama od nekoliko stotina Gbps (Giga Bits per Second 1024*Mbps). Globalna mrea prema podacima iz 2004 ima oko 600 miliona korisnika to je porast od oko 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Internacionalna raunarska mrea, koja predstavlja globalnu raunarsku mreu na bazi TCP / IP (Transmision Control Protocol / Internet Protocol) protokola omoguava brzo prikupljanje velikog broja informacija u poslovne svrhe i za druge oblasti interesovanja. Veliki broj preduzea i institucija preko Interneta nudi ogromnu koliinu informacija i mogunost zakljuivanja poslova dobavljaima, kupcima i drugim zainteresovanim licima. Zahvaljujui otvorenoj arhitekturi i standardizovanom softveru, Internet tehnologije u novije vreme sve veu primenu nalaze u nadzoru i upravljanju industrijskim procesima. Jedna od primena Internet tehnologije jeste i kreiranje distribuirane virtualne laboratorije koja se koristi u edukaciji studenata, kao i razmeni znanja izmeu ljudi koji se nalaze na razliitim lokacijama. U jednoj udaljenoj virtualnoj laboratoriji korisnici, bilo da su studenti, profesori, laboratorijski tehniari ili menaderi, mogu saraivati jedni sa drugima na geografskim udaljenim lokacijama. Virtuelni instrumenti i distribuirani sistemi su jako znaajni pri formiranju naprednog fleksibilnog okruenja za predavanja i eksperimente po niskoj ceni. Postojanje jednostavne i efikasne tehnoloke podrke za irenje i daljinsko korienje virtualnih sistema ini privlanim ovo reenje za eksperimentalnu praksu nezavisnu od broja studenata ili njihovih lokacija sa raznovrsnim instrumentima i procedurama merenja direktno dostupnim korisnicima. Postojea tehnologija dozvoljava daljinski pristup laboratorijskoj opremi i instrumentaciji preko Interneta. Ovo moe biti posebno korisno u inenjerskoj edukaciji; part time i udaljeni student mogu

185

Distribuirani merni sistemi

izvoditi eksperiment na daljinu. Ovakav daljinski metod laboratorijskog eksperimentisanja moe omoguiti studentu korienje skupe laboratorijske opreme to njima obino nije dostupno. Daljinska laboratorijska eksperimentacija predstavlja proirenje naina na koje ljudi koriste Internet. Daljinska laboratorija za inenjersku edukaciju treba da realizuje integrisanu okolinu za upravljanje i kontrolu stvarnih ureaja sa daljinskog sajta i izvoenja stvarnih eksperimenata u daljinskoj laboratoriji preko kompjuterske mree. Jezgro laboratorije je grupa opte namenskih i / ili specijalizovanih instrumenata vezanih za sistem PC raunara koji su povezani na Internet. Sa sposobnou konfigurisanja instrumenata i analize podataka pomou softvera, daljinska laboratorija moe predstavljati vaan korak u uenju na daljinu. Striktno utvrena pravila su jedini nain da dve maine komuniciraju, iz tog razloga protokoli i postoje. Definitivno najkorieniji protokol jeste HTTP protokol koji omoguava prenos hiperteksta sa servera, na kome se nalazi skladiten, na klijenta koji je zahtev za prenos inicirao. Hipertekst se transportuje kao tekstualni fajl sa zapisom po odreenim pravilima. Ta pravila sainjavaju jezik poznat kao HTML ( Hypertext Markup Language ) i on omoguava definisanje dobro poznatih entiteta na internet stranama kao to na primer su linkovi ka drugim stranicama. Sam hipertekst zapisan u HTML formatu po sebi nita ne znai bez aplikacije koja ga iitava i prevodi u oblik koji je korisniku razumljiv. Aplikacije koje ovo ine se nazivaju browserima i trenutno na tritu postoje tri koje obuhvataju vie od 98% korisnika (Microsoft Internet Explorer, Mozilla Firefox i Opera). Uz pomo ovih aplikacija omogueno je pregledavanje sadraja interneta. Browsere moemo da definiemo i kao aplikacije opte namene. Aplikacije koje implementiraju ostale protokole moemo da definiemo kao aplikacije specijalne namene i osim aplikacija za razmenu email poruka koje se neto ee koriste moemo da ih svrstamo u ree koriene aplikacije. Detaljnije informacije o trenutnom stanju u razvoju i specifikacijama karakteristika svih protokola mogu se nai na internet prezentaciji WWW konzorcijuma koji je zaduen za odobravanje i promovisanje zvaninih standarda internet tehnologija. Internet adresa je www.w3c.org Osnovni pojmovi i termini Zbog mogunosti primene Interneta u sistemima merenja i upravljanja moe se dati opis pojedinih termina i pojmova. Web mree Web mrea predstavlja Internet kome se pristupa korienjem Web pretraivaa(web browser) kao to su Internet Explorer ili Netscape Navigator. Pretraivai se instaliraju na strani korisnika (client) i preko njih se pristupa Web serveru ili ureajima koji su prikljueni na mreu. Komunikacija se obavlja preko HTTP protokola. HTTP protokol (Hyper Text Transport Protocol) Predstavlja standarni protokol za razmenu podataka izmeu servera i klijenta. Protokol pripada aplikacionom nivou OSI modela i oslanja se na TCP/IP protokolu. TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet Protocol) protokol Predstavlja skup pravila i standarda koji omoguavaju komunikaciju izmeu razliitih tipova raunara i mrea povezanih na Internet. Sastoji se od Internet protokola koji pripada mrenom nivou i TCP protokolu koji se odnosi na transportni nivo OSI modela. IP protokol vri adresiranje, rutiranje i slanje paketa do odredine take. Na ovom nivou se ne vri provera da li su podaci primljeni, niti se obavlja evidencija redosleda prijema podataka. TCP protokol definie uspostavljanje veze, slanje podataka i raskidanje veze. Za vreme prenosa podataka TCP proverava da li je dolo do greke u prenosu i vri korekciju greke. Ovaj protokol garantuje predaju poruke, tako to primalac potvruje prijem poruke. URL (Uniform Resource Locator) Definie se kao sistem koji ukazuje web pretraivau na koju adresu treba da ide, put do odreene adrese i koje akcije treba da izvri na svom odreditu. Preko URL pretraiva locira eljeni dokument na serveru. Standardni URL format je:protokol:// server: port// dokument

186

Distribuirani merni sistemi

HTML (Hyper Text Markup Language) To je jezik korien za formiranje web strane. Sadri funkcije za formatiranje i prikazivanje web strane i za dodavanje multimedijalnih elemenata prezentaciji. CGI (Common Geteway Interface) Predstavlja standardni interfejs koji proiruje funkcionalnost servera tako to omoguuje komunikaciju izmeu servera i eksternih aplikacija, CGI protokol definie standardne naine pomou kojih programi mogu da komuniciraju sa web serverom. HTTP server prilagoava i prosleuje CGI programu zahtev pretraivaa sa strane korisnika. CGI program izvrava potrebne operacije i vraa informaciju korisniku najee u obliku HTML strane. Java Script Java Script jezik omoguava kreiranje tkzv. inteligentnih web strana, preko kojih je omoguena interakcija sa korisnikom. Java Script kod se ukljuuje kao deo HTML dokumenta i izvrava se onda kada se web strana uita. Java To je objektno-orijentisani programski jezik nezavistan od platforme na kojoj se izvrava. Java podrava istovremeni (multithreading) rad vie delova programa i ima ugraen sigurnosti model koji je bitan kod web aplikacija. Korienjem Java programa web stranama se moe dodati animacija, zvuk i mogunost manipulacije sa podacima. Interakcija sa korisnikom je poboljana, mogu se ostvariti veze sa bazama podataka i komunicirati sa ureajima prikljuenim na Internet. Java Aplet Pomou Java programskog jezika mogu se kreirati dva tipa programa: Aplet i samostalna aplikacija. Java aplet je program ugraen u HTML dokument koji moe da se pokrene unutar web pretraivaa. Kada web pretraiva uita HTML dokument izvri se uitavanje i izvravanje Java apleta. Povezivanje inteligentnih mernih i upravljakih sistema na web mreu vri se u cilju razmene podataka izmeu klijenta i servera. Server dinamiki kreira dokument koji se upuuje klijentu. Pri tome, server moe da bude eksterni ili da bude ugraen u inteligentni ureaj. Eksterni web server Veina postojeih instrumenata nema mogunost za direktno povezivanje na Internet. Pristup web mrei ostvaruje se preko eksternog servera, najee PC raunara, a veza izmeu instrumenata i servera ostvaruje se preko standarnih komunikacionuh magistrala kao to su RS-232, USB, IEEE-488 i dr. Za pojedine magistrale postoje konvertori mrenih komandi u komande instrumenata povezanog na server i obrnuto. Na slici 9.8. je data blok ema povezivanja programabilnog instrumenta sa IEEE488 interfejsom na Internet preko PC raunara koji predstavlja eksterni server.

187

Distribuirani merni sistemi

Slika 9.8. Blok ema povezivanja programabilnog instrumenta sa IEEE-488 interfejsom na Internet preko PC raunara Ugraeni web server Velike mogunosti ostvarivanja razliitih funkcija pomou VLSI kola i pristupana cena hardvera omoguili su integrisanje mrenog servera u ureaja za direktno povezivanje na Internet. Na taj nain ostvaruje se direktna komunikacija izmeu web pretraivaa (korisnika) sa instrumentom. Glavna prednost direktnog povezivanja ureaja na Internet jeste jednostavnost-jednostavno se vri povezivanje ureaja na mreu i komunikacija sa pretraivaem. Ova tehnika povezivanja posebno je pogodna za ureaje koji nisu bazirani na personalnom raunaru. Osnovni nedostatak direktnog povezivanja na Internet odnosi se na esto limitirane resurse kojima ureaj raspolae, te su ograniene funkcije Web servera i aplikacije, a samim tim i eljeni nivo prezentacije i interakcije sa korisnikom. Direktno povezivanje ureaja na Internet nije pogodno za sisteme u kojima je potrebno povezivati vie ureaja na mreu i izvriti analizu i zajedniki prikaz podataka. Na strani web pretraivaa mogu se prikazati podaci dobijeni iz samo jednog ureaja, pri emu ne postoji mogunost da se izvri obrada podataka dobijenih iz razliitih ureaja. Ako je potrebno vie ureaja povezati na Internet, povezivanje se ostvaruje preko eksternog web servera, koji je zaduen za akviziciju, obradu mernih podataka i prikaz eljenih podataka u web pretraivau. Ugraeni web serveri su moduli ili board-ovi sa tampanim kolom razliite kompleksnosti koji su opremljeni sa neophodnim konektorima, ukljuujui Ethernet konektore. Merni sistem sa ugraenim web serverima povezanih na Internet (direktno ili preko Ethernet-a) je prikazan na slici 9.9.

188

Distribuirani merni sistemi

Slika 9.9. Distribuirani merni sistem sa ugraenim web serverima povezanim na internet Ilustrativni primeri internet povezivanja Od konkretnih potreba definisanih prilikom dizajniranja nekog zadatka zavisi izbor operativnih sistema. U ovom konkretnom primeru izabran je Microsoft Windows. Na raspolagnju se nalazi irok spektar primenjivih programskih jezika od kojih su najznaajnija samostalna reenja ili kombinacije tri najee korienih C/C++, Java i u poslednje vreme sve vie .NET. U ovom konkretnom primeru korien je Microsoft Visual C++ 6.0. Zbog poveanja fleksibilnosti i olakanja komunikacija korisnika sa udaljenim eksperimentom moe se postii korienjem HTTP protokola za komunikaciju izmeu klijenta i servera. Svi zahtevi klijenta ukljuujui podeavanje parametara eksperimenta i zahtev za izvrenjem se alju kao HTTP zahtevi. Zahtevana operacija od strane korisnika se nakon toga prosleuje, putem tehnike IPC-a (InterProcess Communication) softveru za kontrolu eksperimenta i nakon izvrenja se podaci uobliavaju u HTML format i kao takvi se putem HTTP protokola prezentuju korisniku kao dinamiki kreirana internet stranica. Najvea prednost ovog pristupa jeste mogunost da se pristupi eksperimentu sa bilo koje take interneta (a samim tim i sveta) samo uz pomo standardnog internet browsera bez potrebe za dodatnom instalacijom specijalno namenjenih softvera. Izgled HTML strane koja omoguava komunikaciju klijenta sa serverom data je na slici 9.10. Ispod slike ilustrativno je prikazan HTML kod koji odgovara stranici prikazanoj na slici.

Slika 9.10. Web stranica sa formom za unos parametara eksperimenta

189

Distribuirani merni sistemi

<HTML> <style type="text/css"> <!-.style2 {color: #000000} --> </style> <BODY> <H1><B>Primer udaljenog eksperimenta </B></H1> <FORM id=FORMSETTING title="Experiment Parameter Setting:" name=FORM1 action = /scripts/Samples/RemoteCtrl_ISA.dll method="get"> <table width="100%" border="0"> <tr> <td width="22%"><span class="style2">Fajl sa rezultatima : </span></td> <td width="78%"><input id=TextSaveFName style="LEFT: 53px; TOP: 54px" name=FName></td> </tr> <tr> <td><span class="style2">Rotacija(2-10): </span></td> <td><input id=TextRotate style="LEFT: 52px; TOP: 97px" name=Rotate></td> </tr> <tr> <td><span class="style2">Ugao(0-90):</span></td> <td><input id=TextAngle name=Angle></td> </tr> </table> <br /> <INPUT id=SubmitSetting type=submit value=Podesi parametre name=SubmitSetting title="" style="LEFT: 10px; TOP: 289px"> <input id=SubmitExec title="DataProcess" type=submit value=Izvrsi eksperiment name=Ctrl_Proc> </FORM> </BODY> </HTML> Merni sistemi bazirani na Ethernet-u LAN-ovi obezbeuju infrastrukturu koja se moe koristiti kod kompjuterskih mernih sistema. Merni sistemi bazirani na LAN-u mogu se grupisati u tri tipa: hijerarhijski sistemi, sistemi sa LAN interfejsom, i sistemi sa IEEE-488/LAN konvertorima. Hijerarhijski merni sistemi su sastavljeni od podsistema, kontrolera podsistema i kontrolera sistema. Podsistemi, koji formiraju najnii nivo hijerarhijskog sistema, koriste interfejse kao to je IEEE-488 ili RS-232, kao to je prikazano na slici 9.11. Svaki podsistem je posebno kontrolisan PCom. Najvii nivo hijerarhijskog mernog sistema je organizovan pomou LAN-a, povezujui kontrolere podistema i kontroler sistema, koji moe biti PC ili radna stanica. Korien u hijerarhijskim mernim sistemima, LAN obezbeuje standard komunikacije izmeu kompjutera, baziran na razmeni podataka i poruka. U mernim sistemima sa LAN interfejsom, i kontroler (PC) i instrumenti su povezani direktno na LAN, bez interfejs konvertora.

190

Distribuirani merni sistemi

Slika 9.11. Hijerarhijski merni sistem baziran na Ethernet-u

191