Sadraj

Opte karakteristike eke...................................................................................................3 Geografski poloaj i fiziko-geografske odlike eke........................................................4 Drutveno geografske karakteristike....................................................................................8 rivreda..............................................................................................................................!" #astanak eke drave......................................................................................................!3 lanstvo u ekono$ski$ i politiki$ organiza%ija$a........................................................!4 ro&le$i sa susedni$ ze$lja$a........................................................................................!4 'aklju%ak............................................................................................................................!( )iteratura*...........................................................................................................................!+

eka i Slovaka

Opte karakteristike eke

eko $inistarstvo spoljni, poslova je !--3. saoptilo da se skra.eno i$e eka $oe koristiti u svi$ prilika$a izuzev zvanini, doku$enata i puni, naziva vladini, institu%ija kada se $ora koristiti naziv eka repu&lika. eka je rla$entarna de$okratija i lani%a je /01 #23O-a1 O/4D-a i

5evernoatlantskog saveza. Ona se prostire na povrini od 68 8+6 k$71 od ega sa$o 8 9 njene teritorije zauzi$aju vodene povrine. Glavni i najve.i grad je rag :!18 $iliona stanovnika; i on predstavlja najvaniji kulturni i istorijski %entar eke1 kao i naj&itniju turistiku destina%iju ze$lje. 'vanina valuta eke repu&like od !--3. godine je eka kruna koja je zajedno sa 5lovako$ kruno$ za$enila e,oslovaku krunu. 5kra.eni%a valute je < i sastoji se od !"" ,elera1 a za jedan evro se $oe do&iti 88<. 8"!3. je planiran prelazak na evro1 ali taj plan je trenutno teko izvodljiv. eki jezik je slu&eni jezik eke i pripada grupi zapadnoslovenski, jezika. ored njega1 zvanino priznati jezi%i su i slovaki1 &ugarski1 ne$aki1 ,rvatski1 $a=arski1 poljski1 grki1 ruski1 srpski i ukrajinski. 'vanino pis$o je latini%a :eki alfa&et;. Gr& eke predstavlja novofranaki tit koji je izdeljen na 4 dela1 a u svako$ od delova se nalaze gr&ovi istorijski, o&lasti eke repu&like.

eka i Slovaka

Grb Bohemije Gornj leva i donja desna etvrtina Grb Moravske Gornja desna etvrtina Grb Donje lezije Donja leva etvrtina

Dravna zastava eke republike Dravna zastava eke

repu&like je ista kao nekadanja zastava e,oslovake i prvo&itno se sastojala od %rvene i &ele &oje sa ekog gr&a. '&og slinosti sa zastavo$ >o,e$ije. ?i$na eke je @Kde domov mj? Gde mi je dom?!1 a tekst ,i$ne je uzet iz pozorinog dela "#idlovaka koje je napisao Aozef <ajetan 3il. 5astoji se od dve strofe od koje se sa$o prva izvodi kao ,i$na. oljske1 dodat je plavi trougao !-8". godine1 dok se verzija &ez plavog trougla jo uvek upotre&ljava kao zastava

Geografski poloaj i fiziko-geografske odlike eke

eka repu&lika je kontinentalna drava u srednjoj /vropi. Granii se sa oljsko$ na severu1 #e$ako$ na severozapadu i zapadu1 2ustrijo$ na jugu i 5lovako$ na istoku. Bepu&lika eka se sastoji od istorijski, ze$alja* >o,e$ije1 Coravske i Dlezije :ovo trojstvo je prisutno i na dravno$ gr&u;.

eka i Slovaka

Istorijske zemlje eke republike

Bohemija

Moravska

lezija

eka se prostire iz$e=u 48E i (!E severne geografske irine i !8E i !-E istone geografske duine. Reljef eke je veo$a raznoliki1 nji$e do$iniraju eke planine1 planinski vena% visine do -"" $. 0 sredinje$ delu eke nalazi se &lago zatalasana eka kotlina sa iroki$ reni$ dolina$a. Fz$e=u eke kotline i Coravske kotline na istoku1 nalazi se eko$oravska visoravan. eku kotlinu okruuju planine* 5udeti1 Gro$adne planine1 eka gora. eka gora predstavlja planinski vena% koji prati grani%u iz$e=u >avarske :#e$ake; i >o,e$ije :eke repu&like; prostiru.i se u prav%u severozapad-jugoistok. #ajvii vr, eke gore je 2r&er1 sa visino$ od ! 4(6 $ i na njoj izvire reka Gltava. #a severu ze$lje su 5udeti na koji$a je najvii vr, eke Sn$ka i nalazi se na nad$orskoj visini od !+"8 $. #a zapadu eke nalazi se visoravan >o,e$ija1 a na jugu je nizija koja predstavlja najsevernije delove anonskog &asena.

eka i Slovaka Najdue reke su* Gltava1 Odra i Corava. Beke eke repu&like pripadaju slivovi$a 5evernog $ora1 >altikog $ora i 4rnog $ora. Gltava je najdua eka reka1 leva pritoka )a&e u koju se uliva kod $esta Cjelnika. Fzvire na severoistoni$ ogran%ina eke gore. ostoje tri izvorina kraka nazvana 3opla1 ?ladna i 3ravnata Gltava. Ona je duga 44+k$1 a povrina sliva je 88. "-"k$7. #a re%i je podignuto nekoliko ,idro%entrala1 a najve.a &rana je %ipno. esi Gltavu s$atraju na%ionalno$ reko$. Odra izvire u Coravskoj1 kroz eku se prostire duino$ od !!8k$1 a pripada slivu >altikog $ora. Corava je najve.a reka Coravske i tee otprilike u prav%u sever-jug. ored eke1 protie jo kroz 5lovaku i 2ustriju. Ona je jedna od najure=eniji, reka u ekoj. 0liva se u Dunav kod Devina. eka je 5porazu$o$ u Gersaju do&ila na kori.enje &oldau'a(en do 8"88. godine1 pla% od 3" """ kvadratni, $etara u lu%i u ?a$&urgu. Odred&a$a ovog sporazu$a se o$ogu.ava ze$lja$a okovani$ kopno$ da do&ra koja transportuju reka$a $ogu dalje transportovati prekookeanski$ &rodovi$a. #akon isteka ovog perioda1 vlasnitvo preuzi$a #e$aka. 0 ekoj se nalaze 4 na ionalna parka* )! *a+ionalni park Krkonoski osnovan ),-./! 0! *a+ionalni park 1umava osnovan ),,)/! .! *a+ionalni park eka 1vaj+arska osnovan 0222/! 3! *a+ionalni park 4odiji osnovan ),,)/!

eka i Slovaka !lima je u$erena sa naglaeni$ godinji$ do&i$a i vrlo veliki$ te$peraturni$ razlika$a u razliiti$ do&i$a godine. rosena godinja te$peratura iznosi 61-E4. 'i$e su ,ladne i suve. #aj,ladniji $ese% je januar1 a zati$ fe&ruar i de%e$&ar. 5neg povre$eno pada1 ali padavine nisu tako este. 3e$peratura redovno pada ispod nule1 pa je tako prosena najnia te$peratura u januaru -(.4H4. #ije retkost i da te$peratura padne znatno ispod -!"H4. role.e1 naravno1 donosi otopljenje1 a pri&liavanje letu donosi i ve.u koliinu padavina. 3oko$ ovog godinjeg do&a dolazi do pove.avanja nivoa reka i esto se javljaju poplave. ljuskovi su vrlo esti1 a takvo vre$e traje otprilike od $aja do kraja septe$&ra. 3e$perature su visoke1 a nije retkost da se iva u ter$o$etru popne i iznad 3"H4. #ajtopliji $ese% je jul1 a zati$ avgust i jun. "emljite je vrlo plodno. 0 >o,e$iji se gaji dosta ,$elja :poznato po proizvodnji piva;1 a u Coravskoj gro=a :proizvodnja vina;. ume pokrivaju 339 teritorije. 0 nizija$a do$iniraju $eovite u$e :&ukva1 ,rast i %rni gra&;1 a na vii$ tereni$a zastupljene su u$e s$reke1 jele i &ukve. Rudno bo#atstvo eke ine $rki ugalj1 lignit1 kaolin1 glina1 grafit. eka je jedna od retki, evropski, ze$alja koja je ispunila svoje %iljeve u vezi kori.enja ener#ije iz obnovljivih izvora. re$a poda%i$a <an%elarije za regula%iju energetike :/B0;1 o&novljivi izvori pokrivaju 89 potronje. Do 8"8". godine taj udeo $ora porasti na !39. 3renutno najve.i deo energije iz o&novljivi, izvora dolazi iz ,idroelektrana i elektrana na &io$asu. ?idroelektrane u ukupnoj potronji i$aju udeo od 41891 &io$asa !1891 a solarne elektrane &lizu "189. Oko !I8 energije eka do&ija iz elektrana na s$e=i ugalj1 69 iz elektrana na $rki ugalj1 dok !I3 proizvode dve nuklearne elektrane.

eka i Slovaka

Drutveno geografske karakteristike

re$a ustavu1 eka je parla$entarna de$okratija1 a na elu drave je predsednik1 kojeg &ira parla$ent svaki, pet godina. redsednik i$a odre=ena ovla.enja1 kao to je pravo da predlae sudije 0stavnog suda1 rasputa parla$ent u odre=eni$ uslovi$a1 i ulae veto na zakone. On i$enuje predsednika vlade i druge lanove ka&ineta :na predlog predsednika vlade;. eka i$a dvodo$i parla$ent sa 'astupniki$ do$o$ i 5enato$. rvi do$ i$a 8"" zastupnika1 koji se &iraju svake etiri godine propor%ionalni$ &iranje$. Drugi do$ i$a 8! lan1 koji i$aju $andat est godina1 a jedna tre.ina se &ira svake dve godine na osnovu ve.inskog glasanja u dva kruga. eka je podeljena u !4 regiona koji se dele na okruge1 a ispod nji, su optine.

Stanovnitvo

Ge.ina stanovnitva eke ine esi :-"149;1 a ostale etnike grupe ine Carav%i :3169;1 5lova%i :89;1 #e$%i1 Bo$i1 Ca=ari1 0krajin%i i olja%i. 'a gradjane &ive drave e,oslovake grani%a iz$e=u eke i 5lovake je otvorena. re$a popisu stanovnitva iz 8"!!. eka i$a !" (3( 8!! stanovnika sa

gustino$ naseljenosti od !33 stanovnika po kvadratno$ kilo$etru. rirodni prirataj u ekoj je negativan i pre$a istraivanji$a svaka ena rodi u proseku !1( deteta. F$igra%ije su dovele do pove.anja od skoro !9 u 8""6. godini1 a oko 66 """ strana%a se svake godine doseli u eku. Fz$e=u !8(". i !-!4. iz eke je $igriralo oko !1+ $iliona ljudi. #ajve.i deo e$igranata su &ili poljoprivredni%i i industrijski radni%i koji su se naselili u 0521 <anadu1 2rgentinu1 2ustriju1 Ca=arsku1 Busiju i ze$lje &ive Augoslavije. #akon !-!8. godine $igra%ije su se nastavile uglavno$ u 2$eriku1 Jran%usku i #e$aku. Gelike $igra%ije su se dogodile nakon Drugog svetskog rata1 a 8

eka i Slovaka iz$edju !-4(. i !-46. godine oko 818 $iliona #e$a%a je &oli deportovano iz e,oslovake u #e$aku. 0 poslednji, !6 godina eka je od ze$lje e$igranata postala ze$lja i$igranata. 0 okto&ru 8""-. godine je pro%enjeno da u ekoj &oravi 43+ !!+ strani, dravljana1 od koji, ve.inu ine 0krajin%i :!38 48!;1 5lova%i :6( 8!";1 Gijetna$%i :+! !"8;1 Busi :!- 6-";1 #e$%i :!4 !(+;1 dok 5r&a i$a oko 4 """. Aevreja je u >o,e$iji i Coravskoj do !-3". godine &ilo oko !!8 """1 ali nakon ,olokausta nji,ov &roj je znatno s$anjen1 tako da se danas pro%enjuje da u ekoj ivi oko 4 """ Aevreja. ored raga i >ea1 najve.i &roj e,a se nalazi u ikagu :! +36 8!8;. Glavne religije u ekoj* katolianstvo :869;1 protestantiza$ :!9;1 eki ,usiti :!9;1 kao i $ala jevrejska zajedni%a. #ajvie stanovnika izjanjava se kao ateisti :(-9;1 a ostali se nisu izjasnili.

Naselja
Glavni grad eke1 najve.i kultirni i saora.ajni %entar drave je rag. 0 nje$u ivi !18 $iliona stanovnika. #jegovo istorijsko jezgro je pod zatito$ 0#/54O-a1 a z&og velikog &ogatstva1 nazivaju ga jo i @'latni ragK. Be @pragKje staroslovenskog porekla i znai @gazK odnosno @$esto za prelazK. rag se nalazi u sr%u /vrope1 u %entralno$ delu o&lasti >o,e$ija i podjednako je udaljen od svi, njeni, grani%a. 5$eten je u sredinje$ delu 5rednjeekog po&r=a1 a njegov ve.i deo lei u dolini reke Gltave koja kroz rag protie duino$ od 3" k$1 dok je ostatak u dolina$a - $anji, pritoka. rag i$a status nezavisne upravne jedini%e i ne pripada nijedno$ od eki, krajeva1 a predstavlja upravno sredite 5rednjeekog kraja koje ga okruuje sa svi, strana :ali $u ne pripada;. Grad je osnovan u FL veku nakon dolaska 5lovena u eku1 tanije 88". godine osnivanje$ rakog grada. 5voj vr,una%1 grad je dostigao za vre$e vladavine <arla FG1 a za vre$e FF svetskog rata &io je jedan od retki, pote=eni, gradova. #akon raspada e,oslovake !. januara !--3. rag je postao glavni grad eke repu&like koja od tada doivljava intenzivan ekono$ski razvoj. >ruto pri,od po stanovniku u ragu je duplo vii nego u ostatku eke i iznosi 33.684 M to je !(69 proseka /0. 5topa nezaposlenosti je 31491 to ini oko 8" """ ljudi. Fndustrijski sektor je usredsre=en na -

eka i Slovaka visoke te,nologije1 a najve.i pri,od gradu :8"9; dolazi od turiz$a. Drugi ve.i gradovi eke su >rno :363 """ st.;1 Ostrava :3!( """ st.;1 lzen :!+4 """ st.;1 Olo$ou% :!"8 """ st.; i )i&ere% :-8 """ st.;.

Privreda
rivreda je postepeno privatizovana prelasko$ na trinu privredu !--". godine. eka se toko$ devedeseti, godina 8". veka zadrala na elu liste postko$unistiki, ze$alja po razvoju. Ona najvie trguje sa #e$ako$ :i /0 uopte;1 5lovako$1 2ustrijo$1 oljsko$1 Geliko$ >ritanijo$1 Jran%usko$1 Ftalijo$ i ?olandijo$. Grednost uvoza je 6+1(- $ilijardi 05D1 a najznaajnije ro&e u uvozu su $aine i opre$a1 energenti i sirovine. #ajvie se uvozi iz #e$ake1 5lovake1 Ftalije1 <ine1 oljeske1 Jran%uske1 Busije i 2ustrije. Cinistarstvo industrije i trgovine je usvojilo novu kon%ep%iju podsti%anja izvoza i razvoja sektora $ali, i srednji, preduze.a. Grednost izvoza je 68136 $ilijardi 05D1 a najznaajniji izvozni proizvodi su $aine i opre$a1 ,e$ijski proizvodi1 pre,ra$&eni proizvodi i sirovine. eka repu&lika je jedan od osnivaa svetske %arinske organiza%ije :N4O;1 a propisi u %arinskoj o&lasti su sada u potpunosti ko$pati&ilni sa propisi$a /0 :zajednika %arinska tarifa i ostali %arinski propisi /0;. 5topa nezaposlenosti je 61!91 a regionalne razlike su velike. rag je po razvoju i pri,odu daleko ispred drugi, delova ze$lje. >ruto proizvod po stanovniku je 8""+. godine iznosio !! -"4 evra. 5topa rasta &ruto do$a.eg proizvoda po glavi stanovnika je !+ 8"" 05D1 a radno sposo&nog stanovnitva i$a (186 $iliona. 5topa infla%ije je 89. 0 pri,odi$a najve.i je udeo usluga :(69;1 zati$ industrije :3-9; i poljoprivrede :49;. #ajvanije industrijske grane eke su autoindustrija :Dkoda 2uto;1 $ainska industrija1 prerada do$a.eg drveta1 proizvodnja stakala i kera$ike.

!"

eka i Slovaka

Turiza
'a eku privredu od izuzetnog znaaja je turiza$1 koji donosi veliki deo pri,oda. Do 8""!. godine pri,odi od turiz$a su iznosili !!81!3 &iliona eki, kruna1 $e=uti$1 8""8. godine dolo je do pada z&og jaanja eke krune1 to je ovu destina%iju uinilo skupljo$ za strane turiste. #ajvaniji turistiki %entar je rag1 a najpose.eniji &anjski %entri su <arlove Gari i Carijanske )aznje. Aedna od turistiki, atrak%ija eke su i $notvo za$aka od koji, je najpoznatiji <arltajn1 kao i veliki &roj festivala.

Poljoprivreda
Od poljoprivredni, proizvoda najvie se uzgaja peni%a1 e.erna repa1 ,$elj1 kro$pir1 ra1 kukuruz1 jea$1 a odre=eni &roj stanovnika se &avi stoarstvo$ i uzgoje$ goveda1 ivine i svinja. eka poljoprivreda je 8""-. godinu zavrila sa znatno sla&iji$ rezultati$a. re$a pro%ena$a #a%ionalne poljoprivredne ko$ore :2<4B;1 do&it je &ila svega 6+ $iliona evra za razliku od do&iti od 38!18 $iliona evra iz 8""8. godine. Glavni uzrok za to je opadanje %ena agrarni, proizvo=aa za oko jednu etvrtinu u odnosu na pret,odnu godinu. 3ako su pri,odi agrarnog sektora eke s$anjeni za 6+31- $iliona evra. olovina ovog gu&itka vezana je za pad pri,oda od ita1 a dalji, 88-18 $iliona evra za $leko. >ez podrke raga i >risela poljoprivreda eke .e pretrpeti teke gu&itke.

!!

eka i Slovaka

!nergetika
eka veliki deo sredstava ulae u ispunjavanje %iljeva kori.enja energije iz o&novljivi, izvora1 kao sto je solarna energija1 energija vetra1 energija vode i za %ilj i$aju da do 8"8". godine pove.aju udeo u potronji sa 89 na !39. #uklearna elektrana 3e$elin je elektrana sa najve.o$ snago$ u ekoj repu&li%i i nalazi se na jugu eke u selu 3e$elin. Ona proizvodi !49 elektrine energije u ekoj. Fnstalirana proizvodna snaga fotonaponski, elektrana u ekoj stagnira otkako su od poetka 8"!!. godine pro$enjeni uslovi su&ven%ionisanja1 koji su doveli do veliki, porasta %ena struja za krajnje potroae iz koji, se finansiraju su&ven%ije.

Sao"ra#aj
eka i$a razvijen dru$ski1 eleznini1 vazduni i vodni sao&ra.aj. Glavni sao&ra.ajni vor u ze$lji je rag. On je ujedno i jedini grad u dravi sa $etro siste$o$1 koji se sastoji od tri $etro linije. 3ra$vajski prevoz je prisutan u ve.i$ gradovi$a1 a glavni elezniki prav%i kre.u iz raga. 0kupna duina puteva u ekoj je !86 +-3 k$. Ge.ina autoputeva poinje u ragu i ide u svi$ strana$a ka o&odu ze$lje i veliki$ gradovi$a u susedni$ ze$lja$a. 2utoputevi nose oznaku @DO&rojP a $agistralni putevi @BO&rojP. eka je kontinentalna ze$lja1 pa ne$a po$orski, luka. #ajvanija inostrana po$orska luka je ?a$&urg u #e$akoj1 iji je jedan deo iznaj$ljen u i$e eke do 8"88. godine. Beni plovni putevi su dugi +66 k$1 ali nisu najpovoljniji jer kroz dravu uglavno$ teku $anje reke. Glavni plovni put je reka )a&a1 na kojoj se nalaze $anje luke Deina i 0sti nad )a&o$. 0 ekoj je sedite nekoliko avioko$panija od koji, je najpoznatija e, erlajns. 0 dravi postoji !8! aerodro$1 od koji, je najve.i i najvaniji praki Cedjunarodni aerodro$ @BuzinjeP. 0 ekoj postoje i dva zvanino upisana ,eliodro$a. Duina gasovoda kroz eku je (3 """ k$.

!8

eka i Slovaka

Nastanak eke drave

eka se pojavila kraje$ -. veka1 kada se ujedinila pod dinastijo$ re$islova%a :>orivoj F;. 0 !". i !!. veku drava pripaja Coravsku i postaje kraljevina. 'a vre$e vladavina Otokara FF i Gatslava FF je &ila znaajna ekono$ska i vojna sila1 a vr,una% je dostigla u vre$e vladavine <arla FG. !(8+. godine na eki tron stupa dinastija ?a&z&urgova%a1 koja je ze$lju pripojila ?a&z&urkoj $onar,iji. Befor$e Aosipa FF !68!. godine donele su kraj vazalstva i poetak verske toleran%ije. #akon poraza 2ustrougarske u rvo$ svetsko$ ratu1 eke ze$lje su se osa$ostalile i zajedno sa susedni$ 5lova%i$a 88. okto&ra !-!8. godine for$irale novu dravu Q e,oslovaku1 koja je o&u,vatala i teritoriju zakarpatske Busije. 0 $edjuratno$ periodu1 e,oslovaka je &ila u politiko$ savezu sa Bu$unijo$ i Augoslavijo$1 poznato$ pod nazivo$ @Cala 2ntantaP. Sudetska oblast1 koja o&u,vata severnu i zapadnu eku i severnu Coravsku1 oko planinskog ven%a 5udeti je nekada &ila u sastavu 2ustrije i predstavljala je preteno ne$ako govorno podruje1 koje je u sastav e,oslovake ulo posle rvog svetskog rata. 'aotrena situa%ija u 5udetskoj o&lasti u&edila je Geliku >ritaniju i Jran%usku da je naj&olje reenje da se ovoj teritoriji dodeli autono$ija. 'a,tevi 2dolfa ?itlera da se o&last ustupi #e$akoj prvo su od&ijeni1 ali na kraju joj je ustupljena !-38. godine Cin,enski$ sporazu$o$. osle Drugog svetskog rata o&last je ponovo ula u sastav eoslovake1 koja je proterala ne$ake stanovnike i naselila je esi$a. Bezultat Drugog svetskog rata za e,oslovaku je &ilo !8(.""" poginuli,1 od toga 83.""" Aevreja1 i stotine ,iljada ljudi u zatvori$a1 logori$a ili na prinudno$ radu. 0 $aju !-4(1 savezni%i su oslo&odili e,oslovaku. <o$unisti vlast u e,oslovakoj preuzi$aju prevrato$ u fe&ruaru !-48. godine1 zavode totalitariza$1 pridruuju ze$lje sovjetsko$ &loku1 a !-+". godine $enjaju naziv drave u e,oslovaka so%ijalistika repu&lika. Do de$okratski, pro$ena u e,oskovakoj dolazi $irni$ pute$1 posle pliane revolu%ije !6. nove$$&ra !-8-. godine i tada se iz naziva &rie pridev @so%ijalistikaP i u$esto njega dodaje @federativnaP tako da je pun naziv glasio e,oslovaka federativna repu&lika. Ona je sporazu$no prestala da postoji !. januara !--3. kada se podelila na eku i 5lovaku. !3

eka i Slovaka

lanstvo u ekono ski

i politiki

organiza$ija a

eka je !---. postala lani%a saveza #23O1 lani%a /0 !. $aja 8""4. godine1 a tako=e je lani%a O/4D-a1 5vetske trgovinske organiza%ije :N3O; i 5evernoatlantskog saveza. eka vojska uestvuje u vojni$ opera%ija$a F52J-a i <JOB-a i$a svoje trupe u 2vganistanu i na <osovu.

Pro"le i sa susedni

ze lja a

)i,tentajn od eke trai povra.aj !+"" k$7 koje je ona konfiskovala !-!8.godine od kneevske porodi%e i z&og ovog spornog pitanja )i,tentajn nije priznao diplo$atski eku repu&liku do 8""-. godine1 a zauzvrat eka nije diplo$atski priznala )i,tentajn do !3. jula 8""-. 3ako=e1 zategnuti odnosi su i sa 5udetski$ #e$%i$a1 koji trae povra.aj ze$ljita konfiskovanog posle Drugog svetskog rata.

!4

eka i Slovaka

%aklju$ak

eka je prela veliki put od ze$lje koja je toko$ istorije potpadala pod uti%aje razni, osvajaa i okupatora do nezavisne de$okratske ze$lje sa jako$ i razvijeno$ ekono$ijo$1 lani%e najjai, politiki, i ekono$ski, grupa%ija u svetu. Fstina je da su najve.i deo istorijskog i kulturnog &ogatstva ekoj ostavili narodi koji su je osvajali1 istina je da @'latni ragP sa pravo$ nosi ovaj naziv z&og &ogatstva koje je nejve.i$ delo$ za so&o$ donela Carija 3erezija1 ali isto tako eka je i drava koja je sve to vekovi$a kasnije u$ela da ouva1 ulae u unapredjenje i ne dozvoli da ono to je vekovi$a stvarano i od ega $ogu sa$o da prosperiraju1 ode u propast. 5vesni pro&le$a koje na$ &udu.nost nosi1 ona ve. dugi niz godina ulae u to &olje iskori.avanje energije iz o&novljivi, izvora1 fokusira se na razvoj oni, sektora privrede koji$a je prirodno predodre=ena i za koje raspolae odgovaraju.i$ resursi$a1 svake godine fiksni deo &udeta se izdvaja za unapre=enje turiz$a koji ekoj donosi veliki deo pri,oda1 kao i za unapredjenje proizvodni, pro%esa. 'a,valjuju.i svi$ ovi$ ele$enti$a i veliki$ napori$a koje ulae u ostvarivanju razvojni, planova1 od eke $oe$o oekivati da se jo dugo zadri kao &itan faktor na politikoj i ekono$skoj s%eni /vrope.

!(

eka i Slovaka

&iteratura'

@Geografija-!""" stvari koje tre&a znatiK Q Don Jarndon @/n%iklopedija >ritanikaP1 *arodna knji5a 0226/ Fnternet* ,ttp*IIRRR.geografija.in.rsIdrzave-evropeI%eska 1 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIRRR.energetika.&aIvjetroenergijaI3(!"-4eska-ispunila-svoje-%iljeve-vezi-

koristenja-energije-o&novljivi,-izvora.,t$l1 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIgeograp,S.a&out.%o$IodIpopulationgeograp,SIaIpopulationgroR.,t$1 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIRRR.$igrationedu%ation.orgI8!.".,t$l1 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIRRR.&-8.netI&izIvestiIsvet.p,pT SSSSU8"!!V$$U!"VddU"3VnavWidU(4+4!81 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIRRR.agropress.org.rsItekstoviI!8!!-.,t$l1 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIRRR.solarnipaneli.orgI8"!"I!8I%eski-energetski-paradoksI1 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIRRR.foreignaffairs.%o$IregionsI/uropeI4entral98"/uropeI4ze%, 98"Bepu&li%1 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIRRR.un%.eduIeu%eIeusa8""-IpapersI&aunW"4G.pdf1 8(.!!.8"!!. ,ttp*IIRRR.ko$&eg.org.rsI<o$oraI4entriI4entar'a/kono$skeOdnose5aFnostran stvo$.aspXTvezaU3881 8(.!!.8"!!. !+