Multipleksiranje po talasnim duinama WDM (Wave-Division Multiplexing)

irina propusnog opsega optikog vlakna nam daje mogunost primene tehnike multipleksiranja po talasnim duinama (WDM) koja omoguava viestruko iskorienje vlakna pri prenosu u jednom ili oba smera. Kroz vlakno se u tom sluaju prenose signali vie modulisanih optikih nosilaca. U optikom multiplekseru se signali kombinuju u jedan optiki signal koji se prostire kroz vlakno a zatim na prijemu demultiplekser razdvaja taj signal na poslate signale. Na ovaj nain se znaajno poveava informacioni kapacitet kanala. ematski prikaz optikog linka sa WDM tehnikom prikazan je na slici 1.1.

Slika 1.1 Prenos vie signala kroz optiki link WDM tehnikom. Nekoliko signala razliitih talasnih duina se u WDM multiplekseru kombinuje u jedan signal a zatim se na prijemnom kraju u WDM demultiplekseru vri razdvajanje signala. Ukoliko se WDM sistem sastoji iz N kanala ije su brzine prenosa , , ,pri emu je duina vlakna L , proizvod ukupne bzine i duine vlakna se izraava na sledei nain: ( )

Kapacitet WDM sistema zavisi od rastojanja izmeu kanala, s obzirom na uticaj meukanalnog presluavanja. Stoga, tipino meukanalno rastojanje treba biti vee od 2B , pri emu je B ukupna bitska brzina sistema. Spektralna efikasnost WDM-a definie se na sledei nain:

Multiplekser po talasnim duinama se moe napraviti od dva spregnuta monomodna vlakna. Da bi se ovo izvelo, omotai oba vlakna se stanjuju tamo gde se jezgra vlakana pribliavaju meusobno ili se vlakna zagrevaju i isteu tako da se dobije jedna konusna sekcija. Sa jednim sprenikom moe se dobiti multiplekser sa dve talasne duine sa razmakom kanala

oko 100nm i irinom svakog kanala oko 40nm. Slabljenje koje se unosi je 0.2dB a presluavanje oko 20dB. Ukoliko se treba realizovati sistem sa vie od 2 kanala, multiplekseri nastaju iz kaskadne veze prethodno pomenutih dvokanalnih multipleksera. Multiplekseri se mogu realizovati i sa multimodnim vlaknima ali takvi sistemi imaju slabije performanse.

Osnovni zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri korienju optikog multipleksa su dati na osnovu tri kriterijuma: umetnuti gubici u sistemu irina pojedinih optikih kanala presluavanje signala izmeu pojedinih kanala

Umetnuti gubici su definisani veliinom optike snage koja se gubi u sistemu usled korienja elemenata za optiki multipleks. Takvi gubici nastaju na mestima spajanja optikih vlakana i multipleks elemenata ali i unutar samih ureaja za multipleksiranje i demultipleksiranje. irina kanala predstavlja spektralni opseg talasnih duina koje zauzima odgovarajui izvor svetlosti. Poeljno je da irina kanala bude to manja kako bi se maksimalno iskoristio propusni opseg vlakna. Takoe, irina kanala moe zavisiti i od izvora svetlosti. Ako se kao izvor svetlosti koristi laserska dioda, potrebno je da irina optikog kanala bude manja od 1nm, kako si se osiguralo da interkanalna interferencija, tj. presluavanje signala usled nestabilnosti izvora, bude minimalna. Ovo moe biti problem jer se centralna talasna duina zraenja lasera moe pomeriti usled uticaja temperature. Ukoliko se koriste LED, irina kanala treba biti 20 puta vea u poreenju sa laserskim kanalom, to znaajno smanjuje broj optikih kanala. Do presluavanja dolazi ukoliko optika snaga iz jednog kanala pree u susedni kanal. Veliki problem je presluavanje kod demultipleksera, naime, postojei detektori svetlosti imaju irokopojasnu osetljivost, pa je potrebno izvriti to bolje filtriranje i razdvajanje optikih signala pojedinih kanala. To se postie optikim filterima.

Na osnovu irine kanala i razmaka izmeu susednih kanala, razlikujemo dve WDM tehnike, gusti WDM (Dense-WDM ili DWDM) gde su kanali veoma gusto rasporeeni i rei WDM (Coarse-WDM ili CWDM). Dense-WDM je obino namenjen za prenos na velikim rastojanjima i koristi opseg talasnih duina od 1530 do 1610 nm. ITU standardi specificiraju DWDM razmak izmeu kanala u frekvencijama od po 50, 100 i 200 GHz (to odgovara talasnim duinama od 0.4, 0.8 i 1.6 nm u opsegu talasnih duina blizu 1550 nm). Isti standardi takoe omoguavaju razmak od 400 i 1000 GHz, ali se oni obino ne razmatraju kao Dense-WDM. Coarse-WDM smeta kanale na veim rastojanjima to smanjuje trokove potrebne opreme. Trenutne specifikacije (ITU G.694.2) govore o 18 kanala na rastojanju od 20 nm u opsegu od 1270 do 1610 nm. Primarna primena CWDM je u tkz. metro mreama koje nose saobraaj velikog intenziteta na rastojanjima od nekoliko desetina km ali ne zahtevaju optike pojaavae. Razlika u kapacitetu optikog vlakna za ova dve tehnike razdvajanja kanala je velika i prikazana je na slici 1. 40 100-GHz DWDM kanala upadaju u opseg izmeu 1530-1565 nm dok tri CWDM kanala ne upadaju u potpunosti u isti opseg odnosno kanali su centrirani na 1530, 1550 i 1570 nm.

Slika 1. Razmak izmeu kanala kod DWDM i CWDM sistema