HRIANSKA KULTURA

ARPADOVII 1000-1301

ZAUZIMANJE PANONSKE NIZIJE (HONFOGLALS)

895/896

konjanik Sedam plemena (Nyk, Megyer, Krtgyarmat, Tarjn, Jen, Kr, Keszi) KNEZ ALMO (Prirodan smrt ili rtvovan?) KNEZ ARPAD

oko 500.000 dua, 20.000

A magyarok bejvetele Pannniba, Kpes Krnika (Ulazak Maara u Panoniju, Slikovna Hronika)

Feszty-krkp 1892-1894(Kneevi kod prelaza Verecke)

Kruna panorama Arpada Festija, zeta Mora Jokaija

Munkcsy Mihly: Honfoglals (1893, odlomak)

Spomenik kod Verecke

Film Gabora Koltaija, Franko Nero u ulozi kneza Arpada (1996)

EMEIN

SAN (Emese lma) Roenje

ALMOa
(lmos szletse)

Almoeva skulptura. Buda, Halszbstya (Mikola Ferenc 1906)

KNEZ ARPAD
RPD FEJEDELEM
Milleniumi emlkm, Budapest

Krvni savez (Krvna braa)(u Etelkz) (A vrszerzds )

PLJAKAKI/RATNI POHODI, PUSTOENJA

Izmeu 899-970 godine 47 pohod po celoj Evropi. Uglavnom (38 pustoenje) na zapad, a 9 na jug: Severna Italija, Elzas i Lotaringija, juna Francuska, preko Rajne do granica Danske, do June Italije (do grada Apulije), do Atlantskog okeana i Iberijskog poluostrva. U poetku maari su uspeni ratnici, zahvaljujui novom oruju i ratnoj strategiji. U maju 926. godine zauzimaju i manastir Sankt Galen (Szent Gallen/Szent Gl) u vajcarskoj.

Maari sa strelima na pohodima u Italiji. Verovatno najrealistiniji prikaz tadanjih maarskih ratnika. (Deo freska u Akvileji)

ula Krito, asopis Histria, 1986/1 Vojne akcije nazvane pustoenja nisu bili karakteristine samo na maare. Na slian nain su ratovali germani u 1. stoleu, slaveni (5-7. stolea), arapi (7-9. stolea), vikinzi (normani, 8-11. stolea).

AVANTURA KOD MANASTIRA SANKT GALENA (BLIZU BODENSKOG JEZERA)

Opat je bio unapred obaveten o dolasku Maara. Blago manastira odneo na sigurno mesto i on sam je pobegao sa kaluerima. Samo jedan priglup kaluer nazvan HERIBALD doekao neprijatelja. Njegov iskaz je jedini izvor sa zapada koji pozitivno opie Maara: "Bili su mi veoma simpatini, ne seam se da bi ikad video veselije ljude u naem manastiru, verujte mi. Jelo i pie dali su mi puno, ono to sam veoma teko mogao dobiti, iako sam puno traio od kaluera, da mi daju samo jedanput malo vina, jer sam veoma edan, a oni su mi dali i previe."

Bizony igen tetszettek, nem emlkszem, hogy valaha is vidmabb embereket lttam volna kolostorunkban, higgytek el nekem. telt s italt ugyanis bkezen adtak nekem, hiszen amit llhatatos pincemesternktl azeltt nagy nehezen tudtam kiknyrgni, hogy akr csak egyszer is inni adjon, amikor szomjaztam, azok krsemre bkezen adtak nekem.

BITKA KOD MERSEBURGA (933) A MERSEBURGI CSATA (933)

Prvi ozbiljniji gubitak se desio kod Merseburga u bici protiv Saksonije (Szszorszg) i Tiringije (Tringia). Nemaka viteka vojna sila porazio maara. Ovaj poraz je bio prvi znak, da je zapadna Evropa spremna na rat protiv Maara.

BITKA KOD AUGSBURGA 955 AZ AUGSBURGI CSATA 955

Bitka na polje Leh (Lech-mez), kod Augsburga oznaava kraj pohoda na zapad. Do 970. godine oni traju i prema istoku i jugu. O ovim pohodima nema puno podataka. U 955. godini nemaki princ Konrad pozvao je maara u pomo protiv nemakog cara Otoa. Maari su se podelili na vie armadiju, tako su se borili protiv nemaca. Jedna vea armadija, pod vodstvom Buluja i Lehela napao je utvrenje Augsburg. Skoro su preuzeli grad kad je stigao Oto sa velikom armadijom.

BITKA KOD AUGSBURGA 955

Maari su prestali sa napadom na grad i okrenuli su prema vojske Otoa. Nisu mogli oboriti viteze u pancirima, izgubili su bitku. (I Konrad je izdao ih, pomirio se sa Otom.) Od zidova Augsburga ravno su beali prema reke Leh. Mnogi su ubijeni, mnogi su se udavili u reku. Maarski ratnici su beali, a nemci su terali ih do granice, mnoge su ubijali, mnoge su uhvatili. Robove su ubijali mueniki ili ive su ih sahranili.

Vojskovoa BULU (BULCS)

BITKA KOD AUGSBURGA 955

Uhvaeni su i vojskovoe Lehel i Bulu. Njih su odneli u Regensburg, i tamo su im sudili. Car pitao ih, zato su toliko nemilosmrdni prema hrianima. Mi smo osveta boga rata. Mi smo njegov bi. Kad ne bi vijali vas, bili bi vai robovi. "Mi a HADR bosszja vagyunk. Minket ostorul kldtt rtok. Ha nem ldznnk benneteket, rabjaitok lennnk."

LEHELOV ROG (LEHEL KRTJE)

Vojskovoa Lehel je osuen na smrt. Njegova zadnja elja je da jo jednom svira na rog. Kad su mu dali u ruci instrument, on je neoekivano udario sa rogom glavu princa Konrada. Udarac je bio toliko jak da princ umro na licu mesta, a rog se polomila. Po hronici Anonimusa i po narodnim iskazima knez BOTOND je ratovao pored reke Majne kad je saznao poraz Buluja i Lela kod Augsburga. Napao nemce, puno ih ubio i tako osvetio gubitke svog naroda.

Vojskovoa Lehel sa rogom

BOTOND LUPA KAPIJU VIZANTIJE BOTOND BIZNC KAPUJT DNGETI

Maari su napali Vizantiju. Grki car je predloio da umesto krvoprolia neka se bore najjai ratnici sa obe strane, gubitnik e plaati porez pobedniku. Grki car je poslao ogromnog vojnika protiv Maara, dok sa strane Maara javio se jedan nizak, ali miiav ovek, knez Botond. Pre nego to su poeli borbu Botond je uzeo svoj buzdovan i zabacio ga je prema gvozdenoj kapiji grada, lupao je buzdovanom po vratima sve dok nije napravio tako veliku rupu da bi i deak mogao da proe kroz nju. Potom je bez oruja napao ogromnog Grka i ubio ga golim rukama. Grki car se stidio, i plaao je porez bez rei.

SELO U VREME ARPADOVIEVA A MAGYAR FALU AZ RPDHZIAK IDEJN

KANZEN (GELLRTEGYHZA)

PREUZIMANJE HRIANSTVA KNEZ GEZA (972-997)

Kako opstati izmeu dve velike carevine, izmeu Vizantije i Nemako-Rimskog Carstva? Preuzimanjem hrianstva prilagoavanje evropskom poretku Dvostruki identitet Geze: Prinosio je rtve svemoguem Bogu i raznim drugim izmiljenim bogovima. Kada mu je prvosvetenik prigovorio zbog toga, odgovorio je, da je dovoljno bogat i moan pa da moe to initi. sin Vajk (prilikom pokrtavanja dobio ime Itvan)

DRAVA KNEZA GEZE

Geza njegovu dravu organizovao na zapadni nain: jak centralni vlast, jaka armija (konjanici u panciru, strani vitezi iz zapadnih zemalja). Istone delove Karpatske nizije zauzeo putem braka. Oenio se sa erkom (aroltom) vojskovoe/ule (gyula) Transilvanije (Erdly). Na mestu nekadanje rimske tvrave, Strigonium Gran (Estrigan, Esztergom) osnovao centar budue hrianke drave. Mirna spoljnja politika veze sa susedima i velikim dravama putem braka: svoje erke udaje velikaima iz Venecije, Poljske, Bugarske Unutranja politika: sa silom i orujem tera pagane da prihvataju hrianstvo i njegov vlast.

pusztaszer Istorijski Spomen park

KOPANJ

Kopanj, Gezin mlai brat polagao je pravo na kneevsku vlast (prema maarskom obiajnom pravu (senioratus, leviratus) nakon smrti starijeg brata vlast pripada mlaem bratu). Kopanj je hteo oeniti Gezinu udovicu. Mladi Itvan pobunjenog strica je raereio i delove njegovog tela je, kao opomenu, zakucao na kapije etiri gradske tvrave. Itvan je postao kralj na osnovu zapadnog prava (primogenitura).

Ubijanje Kopanja

ISTVN KIRLY(997-1038)
Oenio se Gizelom, kerkom bavarskog vojvode.

Veszprm

ORGANIZACIJA HRIANSKE DRAVE

Itvan je zatraio i dobio od pape krunu i krunisao se za kralja Ugarske 1000. godine. Duga i uspena vladavina. U dravi ivi oko milion dua. Organizacija katolike crkve Organizovana je nadbiskupija (Esztergom Estrigan). Zemlja je podeljena na deset biskupija. Odreena je desetina kao porez za izdravanje crkve. Podsticana je izgradnja crkvi (10 selo 1 crkva). Manastirima su dodeljeni bogati posedi. Prisustvo bogosluenju je bila stroga obaveza za sve itelje.

IZGRADNJA DRAVNE ORGANIZACIJE

Uvrivanje unutranjeg reda, mira drave gaenje pobune, ratovi kralja protiv neposlunih paganskih voa u Erdelju pobijanje ule (Gyula) i ombora (Zsombor), a na teritoriji dananje Vojvodine rat protiv kneza Ajtonja (Ajtony) Teritorijalni princip upanija s tvravama kao centrima (vr/megye = upanija) Drava je podeljena na 50 upanija sa seditima (utvrenjima), kasnije gradovima kovanje novca (dnr) - strogi zakonici glavni grad drave je Sekefehervar (Szkesfehrvr)

SZENT ISTVN DNRJA

De institucione morum... INTELMEK (Imre herceghez)

Itvan je imao dva sina. Oto je umro u ranom detinjstvu, a princ Imre, koga je pripremio za vladanje je poginuo prilikom lova (pobesneli vepar). Nije imao potomstvo. Oenio je, ali i u braku sauvao nevinost. Smatrao je da je Boja sluga. Njegov simbol je beli ljiljan, simbol nevinosti. Spis, savetnik sinu, buduem vladaru ...jednojezina i jednoobiajna drava slaba i krhka. Zbog toga ti nareujem, sine, da pridolice blagonakolno potpomae i ceni, kako bi oni radije boravili kod tebe nego da drugde budu nastanjeni. Sasi ve u vreme prvog kralja uivaju odreenu autonomiju

SZENT IMRE HERCEG

Sahrana Kralja Itvana

A Szent Jobb Sveta desna ruka 1083 proglaen je za sveca

SMRT SVETOG GELERTA (1046)

Gelerta je kralj Itvan pozvao u Maarsku ili ga je zadrao kad je bio na putovanju za Svetu Zemlju. On je bio vaspita Imrea, ali i vaan oslonac u organizovanju crkve. Stradao se od pobunjenih pagana 1046. godine. Putovao je iz Sekefehervara prema Budima, kada su paganski pobunjenici sa vodstvom Vate (Vata) u blizini Budima uhvatili ga i bacili sa brega Kelen (dananji Gelerthe). Proglaen je za sveca istovremeno sa Itvanom (1083).

GELLRT-HEGY

MAARSKA U XI. VEKU

Stanovnitvo zemlje je vienacionalno: vabi, valoni, peenezi, bugari. Ljudi ive u selima (zemunice, jurte, tvrave od zemlje, drva, kamena). Izmeu naseljenim mestima velike movare. Privreda: stoarstvo (ekstenzivno) konj, ovac, stoka, svinja poljoprivreda: penica, jeam (rpa), prosa (kles) prve zanatlije: tesari (csok), tkai (takcsok), izrada koe (szcsk, tmrok, vargk, csizmadik, szjjrtk), kovai, grnari (fazekasok) Preko Maarske stie u Evropu luksuzna roba sa istoka: krzno, svila, barun, zaini...

szcsk, tmrok (obrada koe, odea)

vargk, csizmadik (obuari)

szjjrtk

CRKVE U VREME ARPADOVIEVA

Crkve

su graene i u vizantijskom i u latinskom stilu (jedno vreme irilo se i istono i zapadno hrianstvo). Bilo ih je od zemlje i od drveta, kasnije od kamena. Graene su i trobrodne bazilike (saborne) crkve.

GRKOKATOLIKE CRKVE

RISZENTPTER KATOLIKA CRKVA IZ VREMENA ARPADOVIEVA

ARAA (ARACSI TEMPLOM)

JK (oko 1220) bazilika Sv. ora u romanskom stilu

HRIANSKA KULTURA PISMENOST

Pisanje

latinsko pismo i jezik Sveti crkveni jezik Crkveni tekstovi predikacije, legende, hronike Povelje (oklevelek) pravni dokumenti kraljevske kancelarije Tzv. drevna gesta (sgeszta) na maarskom jeziku (o osvajanjima i pustoenjima Almoa) nije sauvana elementi u docnijim hronikama

A Tihnyi Aptsg Alaptlevele 1055

Osnivako povelje Manastira u Tihanju Itvan I. je osnivao ovaj manastir oko 1030. godine Poklonio ga princezi iz Grke ko je bila (kako stoji u Legendi o Svetoj Margiti) verenica njegovog sina, Imrea. Povelja je na latinskom jeziku i pomou maarskih naziva opie veliinu i granice poseda. Ova povelja ja prva poznata u istoriji maarskog jezika koja sauvala maarske jezike izraze.

Manastir u Tihanju

Maartski rei iz osnivakog povelja

Balatin

= Balaton Tichon = Tihany kues kut = kves kt kurtuel fa = krtvly fa = krtefa Petre zenaia hel rea = Ptersznja helyre Feheruuaru rea meneh hodu utu rea = Fehrvrra men (vezet) hadi tra

BESZD S KNYRGS (Posmrtno slovo i Molitva)

HALOTTI

Prvi jeziki spomenik na maarskom jeziku u celosti (Az els sszefgg magyar nyelvemlk )

Sermo super sepulchrum = Beszd a sr felett = Posmrtno slovo i Molitva slobodna interpretacija latinskog teksta i prevod molitve tekst je sluio verovatno u praktine svrhe sveteniku koji je esto bio u dodiru s narodom Nastao je izmeu 1192-1195 godine. Nalazi se u Prej (Pray) kodeksu. Sastavljena iz dva dela: posmrtno slovo od 26 redova i molitva (6 redova). Sauvao je190 maarski izraz. anr teksta znaajan je i u istoriji evropske kulture. Posmrtno slovo u Evropi pojavljuje mnogo kasnije (u periodu reformacije, XVI. vek).

LEGENDK - LEGENDE
Legende

o svetom Itvanu - Szent Istvn legendk Legende o Svetom Gelertu - Szent Gellrt legendk Legende o Svetom Imreu - Szent Imre legendk Legende o svetom Laslou - Szent Lszl legendk (najpopularniji svetac u srednejm veku) Legende o svetoj Margiti/Margareti Szent Margit legendk

Legende o Svetom Itvanu (1083)

Zajedniki

element u legendama o prvom svetom kralju: Itvan moli Bogorodicu Mariju da zatiti Maarsku. Ponudi joj da drava bude drava Kraljice Neba. Istvn kirly Mrinak, az "g kirlynjnek" oltalmba ajnlotta orszgt.

 Roenje

Itvana. Postoji legenda da je muenik Sveti Itvan javio aroltu roenje njenog sina. Po njega je dobio ime mali Vajk.

LEGENDE O SVETOM GELERTU (1083)

Legenda

o svetom Gelertu (1145) U ovoj legendi se nalazi ono uveno mesto kada Gelert (poreklom iz Venecije), prilikom dolaska u Maarsku, uje enu, koja okreui rvanj, peva neku maarsku narodnu pesmu, koju on naziva maarskom simfonijom. Sretan je taj narod koji i radei ima snagu da sa punim srcem peva.

LEGENDE O SVETOM IMRETU (1083)

Simbol nevinosti i junatva Beli ljiljan Nevinost i veru sauvao ak i u braku

LEGENDE O SVETOM LASLU (1192)

On

je bio najpoznatiji svetac u Maarskoj u srednjem veku. Legende: - mladi kralj spaava devojku od kuna - pomou Lasla izvire voda iz stene - na sahrani Lasla njegova mrtvaka kola sam krene prema Navaradu

Borba Svetog Lasla i kuna Poetno slovo (inicijale/inicil) Iz Matine knjige (Anyaknyv) maarskih studenata a u Beu (1453)

Mrtvaka kola Svetog Lasla sam krene

LEGENDE O SVETOJ MARGITI (1943)

erka IV. Bele. Roena je 1242. godine u Dalmaciji, odmah nakon tatarske najezde. Kraljevski par ponudio erkicu bogu u znaku zahvalnosti. Margit/Margareta je ivela u samostanu na Ostrvu Zeeva (Nyulak szigete), danas Margitsiget. rtvovala sebe Bogu, ivela po najstroim regulama (samostanskim pravilia). ivela je kao sveci, nosila ispod odea silicium pomagala siromane, vrila najprljavije kune poslove, brinula je o tekim, zaraznim bolesnicima.

 Legenda

Svete

Margite Prepisala pisarica, kaluerica Lea Rakai 1510. godine

Odlomak iz legende

KRNIKK - HRONIKE
Anonymus

(Anonim) pretpostavlja se da bio pisar kralja IV. Bele Gesta Hungarorum (oko 1200) istorija Maara izvori su prie i legende, vie lii na romansiranje nego na istoriju u dananjem smislu

HRONIKE

imon Kezai (Kzai Simon): Gesta Ungarorum (oko 1283) istorija Maara na osnovu ranije kraljevske hronike na dvoru. On uvodi Atilu i njegove Hune kao pretke Maara. Po Kezaiju otac Hunora i Maara je Nimrod (koji izgradio babelski toranj). On je praotac hunskog i maarskog naroda. Kezaijevu hroniku poznavali i u Italiji i Firenzi

Istraiva stare knjievnosti iLASLO SERENJI (SZRNYI LSZL)z Budimpeta, a poreklom iz Sombora
Na

osnovu gore navedenog tvrdi Laslo Serenji: Nimrod govori maarski u Dantejevom epu (Divinae Comedia). "Raphl mai amecche zabi almi" magyar rtelmezst ad: "Rabhel maj, amk (amkkel?) szabi (szab itt?) llni", vagyis "Rabhely majd, amelyek (amelyikkel?) szabja (szab itt?) llni".

Marijino ridanje (Staromaarski Bogorodiin pla)

Prva

magyar Mria-siralom

pesma na maarskom (i ugro finskom) jeziku. Nastala je oko 1300 godine. Napisna je na osnovu jedne latinske pesme. Naena je u Levenskom Kodeksu (Leuweni Kdex) koji sadri tekstove na latinskom.

RSZLET - ODLOMAK
Vilg

vilga, virgnak virga keseren knzatol vas szgekkel veretl Vgy hall engemet, egyetlenem ljen, maraggyon kis uram, kit a vilg fljen! (Az 5. s 8. versszak az magyar Mria-siralombl Gyrfs gnes olvasatban)

ILUSTROVANA HRONIKA KPES KRNIKA 1358

Remek-delo

slikarstva Ovde su sauvane drevne legende Ideja vitekog dravnog ideala: u sreditu su maarski viteki kraljevi od hunskog ratnika Atile, kneza Arpada, svetog kralja Itvana, do Lajoa I.

srednjvekovnog minijaturskog

Itvan pobedi bugarskog kneza Keana

DOSTOJNI NASLEDNICI SVETOG ITVANA

I.

(SZENT) LSZL (1046-1095) (KNYVES) KLMN (10741116) IV. BLA, A MSODIK HONALAPT (DRUGI OSNIVA DRAVE) (1206-1270)

Krunisanje Lasla

VEK VITEZOVA

Laslo pravedan, jak i lep mukarac. Njegova armija je prvenstveno sastavljena od stranih plaenika, od konjanika u tekim pancirima. Pored njih bili su prisutni i maarski velikai, upani, siromani prosti ljudi, graniarski narodi (slaveni) i razni narodi koji su dobili azil u Maarskoj, pa kasnije postali maari (kunok/kumani, peenezi, jasi/jszok konjanici bez pancira). Kralj ivi u znaku vitekih vrlina. Ove vrline verovatno upoznao u zemlji njegove majke, u Poljskoj gde proveo rano detinjstvo. Legenda: Kralj vitez pobedi kumana (otimaa maarske devojke). Legendu sauvali slike u maarskim crkvama. Prilikom proglaenje svecem I. Lasla (1192) himnus na latinskom jeziku nadenuo ga kao vitez domovine (athleta patriae - a haza bajnoka).

enidbeno-udadbene VEZE SA SUSEDNIM DRAVAMA

Politika Arpadovieva i Lasla I. Njegova majka poljakinja. Prva njegova sestra udata u Austriji, druga je ena hrvatskog kralja. Sam Laslo se enio dva put. Prva kraljica je erka maarskog velikaa. erka iz prvog braka se udala Jaroslavu, ruskog princa. Druga ena Lasla je nemaka princeza. erku iz drugog braka oenio grki car Jano.

OJAANJE DRAVE, CRKVE ZAKONICI

Konsolidacija feudalistike drave I. Lszl (1077-1095) Uspostavljanje unutranjeg mira i reda Tri zakonik, strogi zakoni, Laslo zavrava dela Itvana, osnivanje drave Izraena zatita privatne imovine nesrazmerno stroga kazna(taj koji krade vie od jedne kokoke osuen je na smrt) Razvijanje crkvene organizacije formiranje sistema episkopata (pspksg) Zauzimanje Slavonije Od 1091. godine i Hrvatska pripada Maarskoj Kraljevini

Herma Svetog Lasla (10461095)

 Skulptura

Lasla U Budimpeti

KLMN (KNYVES) (1095-1116)

Veoma kulturan, itan kralj - njegov stric, I. Laslo je planirao da e Kalman biti crkveni ovek (svetenik) Dva zakonik ublaio stroge zakone, kazne su podnoljiviji (ree je smrtna kazna, zabranjeno je muenje) Obavezno je venanje u crkvi! Vetice ne postoje! (Boszorknyok pedig nincsenek!) Kad kae vetice misli samo na takozvane trige (strigk), na nomadske/paganske vetice dakle u stvari zabrani nomadska verovanja Donosi poseban zakon protiv malefike (maelfica = bbjos), srednjovekovne vetice. Reforma poreskog sistema umesto poreza na broja dimnjaka 8 denar na godinjem nivou (fstpnz helyett 8 dnros ad) Reforma pravosua (az igazsgszolgltats reformja) Oslabi snagu crkve, pojaava centralni kraljevki vlast Poveava porez na trgovinu 1102: krunisan je za kralja Hrvatske Zauzimanje Dalmacije

XII. SZZAD

Npessg: nvekv termszetes szaporods, beteleplk, mveletlen terletek birtokbavtele besenyk, latinok, nmetek Telepls: kpletek szaporodsa, vrosok szma lassan nvekszik Gazdasg: fldmvels veszi t a vezet szerepet, gymlcstermeszts gyakoribb, szakiparosok nvekv szma; nyugati kereskedelemre val tlls, vsroshelyek kialakulsa, pnzforgalom lnklse

ANARHIJA U DRAVI

A XII. szzadban az orszgban uralkod anarchia idejn a kirlyok csak gy tudtk a maguk szmra a nagybirtokosok tmogatst megnyerni, ha rszkre nagy birtoktesteket adomnyoztak. A birtokok eladomnyozsval a fldesri hatalom egyre ntt, a kirlyi hatalom pedig egyre cskkent. Az adomnyozssal elgedetlenkedk pedig kirlyellenes mozgalomba kezdtek, melyek vgeredmnye az Aranybulla kiadsa 1222-ben. A kirlyi hatalom gyengesge miatt azonban IV. Bla nem tudott rvnyt szerezni a trvnynek.

JULIANUS

IV.Bla (1235-1270) hatalomra kerlve leszmolt apja hveivel, a kirlyi tancsba sajt hveit ltette. Megprblkozott a kirlyi birtokrendszer restaurcijval. 1239-ben befogadta az orszgba a nomd kunokat, akiknek vndorl letmdja, legelsz llataik sok krt okoztak a fldesurak fldjein. Mindezen intzkedsek a brk komoly ellenllst vltottk ki a mongol tmads elestjn. 1236-ban Julianus domonkos rendi szerzetes hrt hozott a keleti magyarokrl s a vrhat tatr tmadsrl.

TATARSKA NAJEZDA

Batu kn 1238-ban meghdolsra szltotta fel IV.Blt, aki nem engedelmeskedett. A kirly 1240 decemberben Kijev elestnek hrre hordatta krbe a vres kardot az orszgban, ekkor kezdtek a keleti hatrokon erdtsi munkkba. 1241. mrcius 12-n a tatr fsereg a Vereckei-hgnl legyzte Tomaj Dnes ndor seregt. A tmads dli szrnya Kadan s Bdzsek vezetsvel betrt Erdlybe, mg szaki szrnya Orda s Bajdar vezetsvel Lengyelorszg fell csak ksbb rkezett az orszgba. A tatrok nagyon gyorsan vonultak t az alfldi terleteken, itt ugyanis nem voltak vrak s erdtett vrosok, amelyek megllthattk volna ket.

A MUHI CSATA
A

gyors elretrst a furak a kunok rulsnak tudtk be, ezrt Pesten megltk Ktny kun fejedelmet. Vlaszul a kunok dli irnyban dlva, fosztogatva elhagytk az orszgot. A dnt sszecsapsra a Saj tiszai torkolathoz kzel fekv Muhinl kerlt sor 1241. prilis 10-11-n. A csatban a magyarok vesztettek, mg a kirly is csak nehezen tudott elmeneklni.

A MUHI CSATA 1241 BITKA KOD MUHIJA

SPOMENIK BITKE

A TATROK KIVONULSA
IV.Bla nyugati irnyba meneklt, tkzben segtsget krt a nmet csszrtl s a pptl is, de segtsget egyiktl sem kapott. Vgl Dalmciban, Trau vrban lelt menedkre. Vratlanul kivonultak az orszgbl, melynek legvalsznbb oka, hogy gdej nagykn halla miatt Batu kn hazasietett az j nagykn megvlasztsra.

 BOLDOG

MARGIT SVETA MARGITA

 Ostaci

manastira na Margitsiget U Budimpetu (Nyulak szigete)

Szent Margit srja

A VESZTESGEK

A tatrjrs okozta puszttsrl Rogerius vradi kanonok tudstott Siralmas nek (Carmen miserabile) cm munkjban. A harcok sorn 15-20%-os embervesztesg rte az orszgot, ez kb flmilli halottat jelent. A pusztts elssorban a sksgokon volt jelents. A totlis veresg alapvet oka: a felbomlban lev, vrispnsgokon alapul kirlyi hadszervezet miatt nem lehetett hatkony a vdelem megszervezse. Tovbbi okok: rossz hadvezets, stratgiai hibk (kslekeds a mozgstsban, rossz terepvlaszts Muhinl, szekrtbor ltrehozsa), ellentt a kirly s a furak kztt, hinyoztak a vrak s a fallal krlvett vrosok

IV.BLA (1235-1270), A MSODIK HONALAPT

A tatrok kivonulsa utn megkezdte az orszg jjptst.

A korbbiakkal ellenttben is elkezdett birtokokat adomnyozni, de felttelekkel: kvrak ptshez s katonallshoz kttte az adomnyt, megteremtve ezzel a magnhadseregekre pl banderilis hadszervezet alapjait. Klpolitikjban ugyancsak dnt fordulat llt be. Mivel a tatrjrs idejn meggyzdtt arrl, hogy nyugati segtsgre nem szmthat, a tatrok fenyegette halicsi fejedelemmel s a lengyelekkel lpett szvetsgre.

Az Orszghz pletben.

Az ORSZG MEGERSTSE

Vrakat kezdett pteni, s szorgalmazta a furak ptkezseit is IV. Bla megreformlta a teleplshlzatot, igyekezett a vrosokat megersteni, krjk falat pttetni (1247-ben megalaptottk Budt). A vrosoknak kivltsglevelet, nhnynak pedig vmmentes kereskedelem jogot adott. Szorgalmazta a teleptseket, a kunokat vdelmi clbl jra behvta az orszgba s az Alfld bels, szinte nptelen terletein adott nekik fldeket. Fejlesztette a hadsereget, megnvelte a nehzlovassg ltszmt, besenykbl, kunokbl, jszokbl knnylovas segdcsapatokat szervezett. Bks klpolitikra, szvetsgesi viszony kialaktsra trekedett a szomszd llamokkal.

XIII. SZZAD

Npessg: belhbork, tatrjrs - mgis nvekv npessg magas termszetes szaporulat, betelepedk folytatdik a lakatlan terletek benpestse - kunok, jszok, romnok Gazdasg: legelvlt fldmvels helyett ktnyomsos, nhol mr hromnyomsos gazdlkods, termelkenysg nvekedse, a fld jobb kihasznltsga, felesleg mennyisge megn, kertgazdlkods, szlmvels terjedse; kunok meghonostjk az si szarvasmarha- fajtt, lllomny nagysga marad, viszonylag kevs juh; falusiak hziipara a meghatroz, vrosi kzmipar kibontakozsa, bels kereskedelem virgzsa - orszgos vsrok kialakulsa, rutermels nvekedse, vmok jelentsge n

III. ANDRS (1290-1301)

Az

utols "aranygacsk"-val kihalt az rpd-hz. Sava Babi: Ugarska je prostrana drava, zauzima ceo Karpatski basen i preko prikljuene Hrvatske izlazi na Jadransko more.

IV. Bla Thurczy krnika

III. Andrs dnrja a kirly portrjval