EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA ODELJENJE U NOVOM SADU

PREDMET: EKONOMIKA PREDUZEA

AKADEMSKA 2010/2011. GODINA

SEMINARSKI RAD:

~ MAKROEKONOMSKI FAKTORI U REPUBLICI SRBIJI OKVIR FUNKCIONISANJA PREDUZEA~

PREDMETNI PROFESORI: prof.dr Ljubica Komazec prof.dr Slavica Tomi

Novi Sad, april 2011

STUDENT: Tijana Araan A006/10

GDP
PRODUKTIVNOST NEZAPOSLENOST

PREDUZEE

 Bruto domai proizvod predstavlja ukupnu proizvedenu koliinu

materijalnih dobara i izvrenih usluga u jednoj dravi tokom jedne godine. Jedan je od najvanijih makroekonomskih agregata.

GDP se moe izraziti:

o Naturalno (mernim jedinicama) o Vrednosno (u novcu).

Faktori koji utiu na GDP:

o o o o o o o Prirodno bogatstvo Razvijenost sredstava za proizvodnju Stanovnitvo Duina radnog dana Produktivnost rada Intezivnost rada Drutveni odnosi.

 Produktivnost definiemo kao kvantitativni izraz izmeu obima proizvodnje,

usluga ili prometa i koliine utroene radne snage, to bismo mogli prikazati optom formulom:

Osnovni ekonomski princip:

Ostvariti maksimalni rezultat sa minimalnim ulaganjima

Faktori produktivnosti se dele na:
Objektivne - Tehnike - Drutvene Subjektivne

 Inflacija predstavlja porast opteg nivoa cena. Stopa inflacije je stopa promene opteg nivoa cena.

Kategorije inflacije:
- Umerena - Galopirajua - Hiperinflacija

Postoji:
- Uravnoteena anticipirana infalcija - Neuravnoteena inflacija - Nepredviena neanticipirana.

U zavisnosti od inicijalnog uzorka postoji:

- Inflacija tranje - Inflacija trokova - Strukturalna inflacija

 Kamata je naknada za korienje tuih sredstava na odreeno vreme.

Kamatna stopa

se formira pod dejstvom vie faktora:

- Ponuda i tranja zajmovnog kapitala i novca - Visine profitne stope - Regularnih mera monetarne vlasti.

Vrste kamatnih stopa:

- Referentna kamatna stopa - Nominalna kamatna stopa - Realna kamatna stopa

 Platni bilans

predstavlja pregled transakcija zemlje sa inostranstvom najee za godinu dana ali se moe formirati i za krae vremenske periode.

Devizni bilans

predstavlja pregled o svim meunarodnim plaanjima i naplaivanjima jedne zemlje sa inostranstvom u odreenom periodu.

Obraunski bilans

iskazuje stanje meunarodnih obaveza i potraivanja zemlje 31. decembra svake godine. Sadri sve vaee obaveze i potraivanja, kao i sve zajmove i kredite bez obzira kada je odreena obaveza nastala.

Devizni kurs

predstalja cenu po kojoj se valuta jedne zemlje razmenjuje za valutu druge zemlje na deviznom tritu. predstavlja zvanini kurs, odnosno kurs kojim monetarne vlasti drave odreuje vrednost svoje valute u odnosu na neki monetarni denominator (na primer zlato zlatni paritet). predstavlja mesto gde se obavlja kupovina strane za domau valutu, odnostno kupovina domae za stranu valutu. su sva ona potraivanja izraena u stranoj valuti (strani novac, HOV koje glase na stranu valutu...).

Devizni paritet

Devizno trite

Devize

Vrste deviznih kurseva:

Prema nainu njihovog utvrivanja: - Fiksni - Promenljivi Prema tome da li se primenjuje vie kurseva ili samo jedan: - Jedinstveni - Viestruki.

Realan devizni

kurs je onaj koji izjednaava opti nivo cena u zemlji sa optim nivoom cena u inostranstvu. Ako je devizni kurs ispod nivoa kojeg oznaavamo ako realnim onda je domaa valuta PRECENJENA, a ako je strana valuta preterano visoko notirana iznad realnog deviznog kursa onda je domaa valuta PODCENJENA. Devizni kurs pri kojem se obezbeuje uranoteenost platnog bilansa naziva se

RAVNOTENI

devizni kurs.

Nezaposlenost

se definie kao drutvena pojava ili stanju u kojem se deo radno sposobnih graana ne moe zaposliti primereno svojim sposobnostima i kvalifikacijama.

Pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju zasnovan radni odnos sa poslodavcem na odreeno ili neodreeno vreme, bez obzira da li rade puno ili krae od punog radnog vremena. Zaposlenima se smatra i sam poslodavac u sluaju privatnog preduzetnika.

Stopa nezaposlenosti

je broj nezaposlenih radnika podeljen s ukupnim brojem radno sposobnog stanovnitva (pod radno sposobnim stanovnitvom se smatraju osobe izmeu 16 i 65 godina).