Centar Za Evroatlantske Studije - Novi - Vek - BR - 06

Tromesenik CENTRA ZA EVROATLANTSKE STUDIJE Br. 06 Februar 2014.
ISSN 2217-9925
www.ceas-serbia.org ceaserbia @CEASSerbia
Jelena Mili, CEAS Direktor Mr Sanja Meanovi
#PUTINIZACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 02 ZAJEDNIKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA EU POSLE DECEMBARSKOG SAMITA . . . . . . . . . . . . . . . . str. 08
Tamara Spai - CEAS Iinervju Dr Jasminka Simi
RAZGOVOR SA SAOM RADULOVIEM, BIVIM MINISTROM PRIVREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 11 EKONOMSKI ASPEKTI STRATEKOG PARTNERSTVA SRBIJE I RUSIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 21 EVROPSKA ODBRANA NASTAVIE SE . . . . . . . . . . . . . . str. 31 ODNOSI SRBIJE SA NATO: DRUGA (TIA) IGRA U GRADU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 34 MOE LI EVROPA ZATITI EUROMAJDAN?. . . . . . . . . . . str. 39 EUROMAIDAN: RUSIJA I EVROPSKI IZBOR UKRAJINACA . . . . . . . . . . . . . str. 41
Antonio Misiroli, direktor Instituta Evropske unije za bezbednosne studije Milan Ni i Jn Cingel Endru Vilson
Jan Pieko, direktor Inicijative poljsko-ukrajinske saradnje PAUCI
Centar za evroatlantske studije CEAS Dr. Dragoslava Popovia 15, 11000 Beograd, Srbija Tel/fax: +381 11 323 9579; oce@ceas-serbia.org, www.ceas-serbia.org
Jelena Mili, CEAS direktor
#PUTINIZACIJA
Snaga Zapada treba da bude u moi da stvori situaciju da, na svojim granicama, zavrne Gaspromovljeve slavine kao odgovor na ruske ucene, a ne samo da izraava zabrinutost i uvodi sutinski neekasne sankcije, da otvoreno pita Beograd, Kijev, Sarajevo i Soju, da li hoe na Istok ili Zapad, putinizaciju kao stil vladanja ili ne.
Jelena Mili
U Srbiji su raspisani vanredni parlamentarni izbori. Jedna od glavnih karakteristika kampanje je da se o Kosovu, spoljnoj i bezbednosnoj politici te o regionalnoj saradnji skoro uopte ne govori. Ekonomija je navodno glavna tema, mada niko od formalnih aktera u izbornoj trci ne govori u kakvom vrednosnom sistemu i na kom kursu spoljne politike e se bazirati njeni postulati. Tu ak ni energini Saa Radulovi, ministar privrede u ostavci, koji jo nije uspeo da se formalno ukljui u politiku trku, ne sme da iskorai iako je hrabro ogolio neke aspekte Vuieve vladavine, okreui se podrci preduzetnicima koji nisu nuno pro-Zapadno orijentisani. Liberalno demokratska partija (LDP) pitanja spoljnopolitike i bezbednosne orijentacije zemlje predstavlja kao samorazumljiva i ne potencira ih u kampanji, to ve postaje frustrirajue i dovodi u sumnju iskrenost njhovog atlanticizma, ili, u najmanju ruku njihove spoznaje koliko je pritisak na ostale aktere u izbornoj trci da se odrede o ovoj temi bitno. Jo udnije izgleda odluka da se zarad opstanka u parlamentu i eventulane participacije u vlasti sa Srpskom naprednom strankom (SNS) napravi neprincipijelni savez sa muftijom Muamerom Zukorliem, umesto da se fokus usmeri na vrsto pro-Zapadno birako
U javnosti je stvorio atmosferu da svako ko kritikuje njegove neverovatne napore i rtve za Srbiju i SNS, protiv reformi, ne misli svojom glavom i na platnom je spisku Miroslava Mikovia, tajkuna koga je ovaj reim drao par meseci u pritvoru, da bi mu u drugoj fazi dozvolio izlazak iz zemlje iako je sudski proces protiv njega jo u toku. Medijske pretnje sudskim procesima, sa pikantnim detaljima iz izvora bliskih istragama u medijima sa velikim tiraem koje Vui kontrolie postale su jedna
Glavni ton kampanje nametnuo je, naravno, prvi potpredsednik vlade Srbije i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vui. On skoro neometano, ne samo da zagovara, ve i u stilu vladanja demonstrira istu putinizaciju zemlje, koju je zapoeo prvog dana svog potpredsednikog mandata. Ona se manifestuje u slabim institucijama, zavisnim medijima, netransparentnim tokovima novca i potpunom politizacijom sistema bezbednosti, umesto jaanja demokratskog nadzora nad njim.
uporite, koje je vee nego proseni rezultati LDP - a na parlamentarnim izborima. Ono ovaj put ostaje apsolutno bez opcije za koju bi glasalo!
Novi vek br. 06 - Februar 2014
od glavnih tehnologija vlasti Aleksandra Vuia. Ona se sada ogoljeno svodi na obraun sa svim vrstama protivnika, a ne na sprovoenje reformi kako on to tvrdi. Osim ako pod terminom reforme Vui ne podrazumeva privatizaciju i poniavanje sektora za vanredne situacije Ministarstva unutranjih poslova, to smo videli u aferi Feketi, i uspostavljanje partijske kontrole nad celim sitemom bezbednosti, to gledamo u aferama prislukivanje Vuia i njegovog partijskog kolege predsednika Srbije Tomislava Nikolia, posebno nameraenog na nekonstruktivnu kritiku rada Ministarstva unutranjih poslova (MUP) na ijem je elu premijer Srbije Ivica Dai, te uvoenja brze trake za zaobilaenje tendera i za investitore sa keom, ovog puta pre svega onih navodno iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vuieva retorika u kampanji, a stie se utisak i politika, oko odnosa sa Rusijom nije se pomakla od toga da se strateki odnosi sa Rusijom moraju spomenuti u istoj reenici u kojoj se istie znaaj evropskih integracija za Srbiju. I ono to mu se ne moe osporiti s poetka vladavine, formalna prodrka Briselskom sporazumu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, preti da erodira usled izborne retorike u kojoj se izbegava jasno rei da Zapad od Srbije u najmanju ruku oekuje da Srbija i Kosovo budu dva razdvojena pravna entiteta, te zbog putanja da politiku prema Kosovu vodi duboko kompromitovani Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade R. Srbije.
pakt o nenapadanju izmeu Vuia, koji je spreman da bez urbanistikog plana i tendera ceo Beograd, a ne samo jedan park i politiki ponos, da UAE i Tadieve Nove demokratske stranke. Uostalom, nisu li Tadi i Vuk Jeremi, tadanji ministar spoljnih poslova i Tadieva politika tvorevina - cena za usluge koje je Tadiu u Demokratskoj stranci pruao Jeremiev otac blisko povezan sa ruskim interesima - bili ti koji su formalno, onako jeftino, prodali Naftnu industriju Srbije Rusima. Nadali smo se bar za malo slobode u drugim aspektima spoljne i bezbednosne politike od strane Rusije, ali pogreno izgleda.
Izvor: Facebook
Naalost po Srbiju, ni partizacija sitema bezbednosti, ni dvolinost u pristupu Kosovu, ni popustljivost prema ruskim interesima , ni zloupotreba medija nisu Vuiev originalni izum. On je samo cenu opstanka na vlasti i formalnu podrku EU integracijama podigao na vii totalitarni nivo od svojih predhodnika. U beogradskom Tamajdanskom parku jo je 2011. godne postavljen spomenik nekadanjem predsedniku Azerbejdana diktatoru Hajdaru Alijevu, zbog nade tadanje vlasti da e stii brzi ke i investicije iz Azerbejdana. U prisustvu tadanjeg predsednika Srbije Borisa Tadia i gradonaelnika Beograda Dragana ilasa, danas na suprotnim politikim stranama, spomenik je otkrio aktuelni predsednik Azerbejdana Ilham Alijev, inae, Hajdarov sin. Otud ne iznenauje
Juni tok se i u kampanji, veinski, lano predstavlja kao ekonomski, a ne prevashodno politiko-investicioni projekat na iju ekonomsku neuraunljivost, kao uostalom i na Putinovu tvrdoglavost oko neupotrebljavanja deviznih rezervi, ukazuju i ruski ekonomisti. Oit
U Srbiji, zatrpanoj predizbornim kombinatorikama, retko se uzima u razmatranje mogunost da SNS podeli odgovornost u novoj vlasti i sa Demokratskom strankom Srbije, jedinom partijom koja u ovoj izbornoj kampanji ima jasnu politiku: ne u EU samo intenzivna insitucionalna politiko-ekonomska saradnja sa Rusijiom spaava Srbiju. Imajui u vidu i da je Srbija pred bankrotom, ali i prirodnu naklonjenost ove dve stranke konzervativizmu i autoritarizmu, te sve izraenijem antizapadnjatvu, ma ta Vui, koji nije neprikosnoven u svojoj stranci, priao - ovo je vrlo verovatan scenario koji se mora ozbiljnije nego do sad uzeti u razmatranje. Tadi, oito nema kurs ni politiku pa bi se lako snaao i ovde. Ve je kohabitirao sa Kotunicom.
predizborni savez LDP sa SNS otupeo je ovu LDPovu otricu u vezi sa kritikom energetske politike. Uporedna analiza ekonomija Junog i Severnog toka, koji takoe ima potekoa, pre svega zbog sve veeg priliva gasa iz kriljaca iz SAD, u Srbiji se ili ne prati ili namerno preutkuje. Najhrabrije to direktni akteri politike kampanje u Srbiji danas smeju rei protiv poslovanja Gasporma u Srbiji je loe upravljanje kadra Socijalistike partije Srbije na elu serije NIS-ovih kompanija u Srbiji Duana Bajatovia, to je samo mali deo mozaika. To to su brojevi, i oni o obimu ekonomske saradnje Srbije i Rusije, i oni o stanju ruske privrede, i oni o navodnoj produenoj ekonomskoj recesiji skoro celog Zapada u suprotnosti sa realnou, treba da zabrine realnost, a ne Nenada Popovia, potpredsednika DSS, najagilnijeg u promociji ovog pristupa, a izgleda ni skoro sve ostale. Bez obzira to je Srbija na granici bankrota.
Rusija nema problem demokratskog ili konsenzualnog naina donoenja odluka kao Zapad, moralnih dilema oko naina voenja meunarodnih odnosa ili pritiska potovanja vladavine prava i ljudskih prava, niti obaveze potovanja prethodno donesenih budeta, Rusija bre operie i donosi nasijske i politike odluke, kao i svaka totalitarna zemlja uostalom.
Vui, Nikoli, pa i Dai i Tadi ne bi bili ni prvi ni poslednji spolja kreirani novoroeni evropejci koji bi se, to usled sve vidljivijeg sukoba ideologija i stilova vladanja, to zbog novca koji im je hitno potreban, zahvalni Zapadu koji je njihov dolazak na vlast u umornim tranzicionim zemljama na granici da postanu ili su ve state captured, pomogao, i okrenuli se Rusiji. Eno ih Azarov, Janukovi, a i Snouden, ve tamo ili su na putu.
Stie se utisak da su EU i SAD, i pored gore navedenog, jo uvek ubeeni da e ko god da pobedi na izborima u Srbiji ostati na kursu evropskih integracija. Imajui u vidu deavanja u Ukrajini, Bosni i Hercegovini, pa i u Bugarskoj, koja imaju jednu zajedniku karakteristiku sa atmosferom u Srbiji-uticaj Rusije, ovo je olako zauzeta pozicija koju bi Zapad morao to pre proveriti.
Osvrnimo se ukratko sasvim na zabrinjavajui razvoj situacije u Ukrajini, od koje i Zapad i Srbija imaju ta nauiti. Pitanje je koliko su tek osloboena biva premijerka Ukrajine Julija Timoenko, kultu linosti naklonjena kontrovezna biznismenka i ne uvek pro vladavinu prava i potovanje ljudskih prava nastrojena politiarka, i njeni politiki saveznici, upravo postavljeni na vana mesta u Ukrajini, sposobni da se odupru ovoj vrsti ruskog magnetizma. Prva stvar koju je osloboena Timoenko inae rekla na Evromajdanu bila je da bi volela da vidi da se bivem predseniku Ukrajine Viktoru Janukoviu, tu sudi. Vrlo slino promociji narodno-tabloidnog pravosua koje potencira Vui. I Ukrajina i Srbija moraju bolje. Vladavinom prava i potovanjem ljudskih prava protiv korumpiranih i/ili nedemokratinih.
Otud ona ima vei prostor za igranje na male golie iako ne nudi odrivu strateku viziju, ukljuujui i suoavanje sa svojim problemima i nefunkcionalnostima, za razliku od Zapada.
Naravno, za trenutno stanje stvari u Srbiji, a slino je i u BiH, Ukrajini i Bugarskoj nikako se ne mogu okriviti samo inertni Zapad ili agilna Putinova Rusija, koja oito veto ulazi u suvie brzo otvoren prostor od strane Zapada. On, naravno, ima svoj deo odgovornosti ukljuujui i povremeno suvie veliko oslanjanje na pojedince koji mogu da realiziju njihove trenutne interese poput normalizacije odnosa Srbije i Kosova ili odranja celovitosti Ukrajine i BiH, usled stalnog kriznog upravljanja regionom Zapadnog Balkana a sada i Ukrajine, neretko na utrb razvoja nezavisnih insitucija i procesa demokratizacije u tim zemljama koje, inae, nesumnjivo podrava.
U korak sa vremenom, spomenik sovjetskim vojnicima u Soji prefarban u junake amerikih stripova. Izvor: Facebook
Ceo region Zapadnog Balkana bi trebalo da zabrine odsustvo realnosti ljudi na koje se ugledaju mnogi progresivni krugovi, poput onoga koje je demonstrirao slovenaki lozof Slavoj iek, tvrdei da su Eduard Snouden i Pussy Riot, Ruskinje koje su trunule u Putinovim zatvorima to Snoudenu nije smetalo da od zvanine Moskve zatrai utoite, deo iste globlne pobune. Bez realnije percepcije globalnih deavanja, kako od desnice tako i od levice, celom regionu e biti teko da izabere jedini fukncionalni politiko ekonomski kurs koji mu u stvari stoji na raspolaganju evroatlanticizam. Naalost, ni sam Zapad nije osloboen brzog donoenja zakljuaka o deavanjima u regionu, a sada i u Ukrajini, bez provere injenica, to se oitovalo ustezanjem progresivnih krugova da daju bezrezevniju podrku ukrajinskim demonstrantima, navodno zato to su mahom faisti i ultrancionalisti, to je spin sistemski iren od strane zvanine Moskve. No, na Zapadu se bre nego u nas klatno vrati na pravu stranu. Toplo preporuujem sjajan tekst o zabludama Zapada o strukturi onih koji su se pobunili protiv Juenkove putinizacije Ukrajine Timotija Snajdera Faizam, Rusija i Ukrajina.
komplikovane situacije u svojim zemljama ne reavaju ve koriste za opstanak na vlast ne rizikuji da ih sutinski menjaju makar i po cenu pada podrke. Odgovornost politikih elita, i graana ija su mahom slika, u BiH i Srbiji vea je od odgovornosti onih u Ukrajini. Njoj je EU ponudila samo Istono partnerstvo a ne i mogunost punopravnog lanstva, to je geopolitiki blagoslov koji mnoge druge zemlje u razvoju nemaju. Graani Ukrajine jo nemaju ni liberalizovan vizni reim sa Evropom. S druge strane, uticaj i interesi Rusije u toj zemlji mnogo su vei nego na Zapadnom Balkanu. Opominjui je i sluaj Bugarske, koja zbog ruskog uticaja, iako lanica EU i NATO, klizi u politiku anarhiju izazvanu i velikom politikom apatijom kao predominantnom rekacijom na putinizaciju stila vladanja elita, o emu se u Srbiji skoro uopte ne razgovara.
Glavni krivci sadanje teke ekonomske situacije u regionu, pa i spoljnopolitike konfuzije, mora se jednom rei, su su inertne javnosti ovih zemalja. One odbijaju da se suoe sa globalizacijskim tokovima i posledicama svojih politikih odluka na kvalitet svog ivota. Graani regiona ve vie od decenije u manje vie slobodnom okruenju i demokratskim procedurama biraju politke elite. One potom
Spomenik sovjetskim vojnicima u Soji prefarban u ukrajinskog vojnika kao podrka protestima u Ukrajini Izvor: Facebook
U Srbiji se, i pored oitih slinosti u nekim aspektima, ne vodi debata o stvarnim uzrocima kriza u spomenutim zemljama, niti o moguim scenarijima reenja koja bi ila u prilog jaanju procesa demokratizacije (fraza stabilizacija namerno je izostavljena) i evropeizacije u njima. Reakcije svih elnika drave Srbije na nedavna deavanja u Bosni i Hercegovini bila je sramna. Niko od njih nije pokazao interes za mir i prosperitet celovite Bosne, i svih njenih graana, razumevanje za neupitan momenat eksplozivnog socijalnog bunta. Ako je sluati srpske zvaninike deavanja u BiH su prevashodno orkestrirana sa Zapada u cilju destabilizacije i ukidanja Republike Srpske, i nemaju veze sa injenicom da je nezaposlenost velika, da plate kasne, a korupcija i nefunkcionalnost javne uprave cvetaju. Interesantno, istu tezu promovisali su i svi ruski dravni mediji. Dravni vrh Srbije, a i opozicija, ako tako neto jo postoji, sutinski glasno ute o dogaajima u Ukrajini. Nema stava o korumpiranosti ukrajinskog dravnog vrha, koji je u cilju skrivanja svoje prave prirode i opstanka na vlasti nedavno drastino smanjio neka od osnovnih prava graana, ograniio rad civilnog drutva i medija, a zatim krenuo i u brutalni nasilni obraun sa demonstrantima, od kojih je velika veina sa legitimnim zahtevima borbu protiv korupcije pre svega, pa tek onda za demokratizaciju zemlje, njeno pribliavanje EU
Ovakav izbor politike dravnog vrha Srbije oito ide niz dlaku ruskoj politici u regionu, iako je Srbija formalno poela pregovore sa EU. Proces pribliavanja EU podrazumeva i zauzimanje istih stavova sa EU, bar tamo gde ona ima zajedniku poziciju. Kljuna tema izborne kampanje treba da budu model upravljanja zemljom, reforma sistema bezbednosti i njena spoljnopolitika orijentacija, odnosno donoenje konane odluke da li Srbija ide na politiki Istok ili na Zapad. Poetak pregovora sa EU to svakako nije, ve samo predstavlja korak u dobrom pravcu. Kao ni spoljnopolitiki kurs, tako ni model vladanja u Srbiji jo formalno nije odluen.1 Za sada preovladava putinizacija koja se, ponovimo, manifestuje u slabim institucijama, zavisnim medijima, netransparentnim tokovima novca i potpunom politizacijom sistema bezbednosti umesto jaanja demokratskog nadzora nad njim. Naalost, ove teme do sada uopte nisu otvorene u kampanji, iako je Srbiju u poslednjih godinu i po dana tresla afera za aferom, uzrokovane upravo situacijom u ovim oblastima. Poraavajue je da i takozvani opozicioni politiari ne shvataju ozbiljnost trenutka u kome se Srbija i region, pa i cela istona Evropa nalaze. Cela nihova kampanja je zasnovana na njihovim nepodnoljivim sujetama i nereenim raunima.
i zaustavljanje procesa putinizacije. U medijima kontrolisanim od strane Vuia ili Ruske ambasade u Srbiji, neretko stiu dezinformacije o broju i uticaju ekstremnih ukrajinskih desniara na talas pobune protiv Janukovievog reima.
primetio potrebu da Nemaka preuzme veu globalnu odgovornost. Za nadati je se da se ovo odnosi na jasniji, ee sa partnerima usaglaen, stav prema Rusiji. Gaukova najava itekako je primeena i pozdravljena u SAD. Dola je u trenutku velike rasprave o tome da li SAD ponovo treba da uu u jednu od post - velikih ratova u svetu - faza, kad lie rane i okree se samo untranjoj politici. Ovakav razvoj dogaaja, uporedo sa namerama NATO da se u narednom periodu fokusira prevashodno na sebe, svakako ni za Ukrajinu ni Zapadni Balkan (da se koncentriemo na ove oblasti) ne bi bio dobra vest. EU je potrebna, ali ne i dovoljna, da se na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, pa i Bugarskoj, postigne uspena pria kakva je postignuta u ekoj, Slovakoj, Poljskoj, a nadati se i Maarskoj na kraju. U Srbiji je, naravno, promakla vest da je ekonomija Viegradske etvorke objedinjeno, sada petnaesta svetska ekonomija po snazi.
Ukrajinski svetenik Izvor: Facebook
na
protestima
Kijevu
No, i Zapad bi mogao bolje i vie u borbi protiv narastajue putinizacije u Srbiji i u drugim spomenutim zemljama. Ovo se pre svega odnosi na Nemaku. Dobro je to je nemaki predsednik Joahim Gauk na nedavnom bezbednosnom samitu u Minhenu i sam
1
CEAS, Povodom neadekvatne reakcije srpskog dravnog vrha na deavanja u BiH i fascinantnog odsustva stava o deavanjima u Ukrajini. Dostupno na: http://ceasserbia.org/root/index.php/sr/saopstenja/2146-aopstenj e-za-javnost-povodom-neadekvatne-reakcije-srpskogdrzavnog-vrha-na-desavanja-u-bih-i-fascinantnog-odsus tva-stava-o-desavanjima-u-ukrajini-ima-li-srbijakoherentnu-spoljnu-politku
U pravu je Dosef Najs koji demistikuje navodni SAD izolacionizam, govorei da SAD naravno treba da biraju bitke, da se ne mora uvek vojno intervenisati, no spektar mirnih mera koje SAD i Zapad generalno mogu da primene, i greaka koje mogu da ne ponove je i dalje veliki i moan. Zato je bitno i da se obnovi poverenje izmeu SAD i Nemake, teko narueno Snoudenovim otkriima, na ta ukazuje i Ivo Daalder u svom tekstu. Daalder moda malo arogantno, ali s pravom, ukazuje: Realnost je komplikovanija. Nemako drutvo, i to ne samo oni koji su decenijama iveli pod pijunskim okom istonoNemakog reima, je posebno osetljivo na dravni nadzor graana. Istovremeno,
tehnologija je toliko brzo napredovala da je teko utvrditi ta je legitimni anti-teroristiki nadzor koji obuhvata prikupljanje velike koliine podataka, i koliko je vano takvo prikupljanje podataka da bi se spreili teroristiki akti. to vie ivimo nae ivote na internetu, to smo vie osetljivi na prismotru to domau, to stranu, kao i korporativnu prismotru. Nemaka mora pokazati vee razumevanje i znaaj skorog uspostavljanja sporazuma o slobodnoj trgovini izmeu SAD i EU, bez obzira to joj to na krai rok moe ugroziti konkurentnost energetskog sektora. Balansiranje sa Rusijom neretko je kod Nemaca uzrokovano tim obzirom, po veliku cenu po demokratizaciju Ukrajine, na primer, a stie se utisak i BiH i Srbije.
to se EU tie, targetirane nansijske i putne sankcije protiv zvaninika ukrajinskog reima osumnjienih za prekomernu upotrebu sile, koje su pre neki dan usvojili kao meru ministri inostranih poslova zemalja lanica Evropske Unije, imaju smisla samo ako Zapad bude ozbiljniji u primeni svih ve postojeih nansijskih propisa, na ta ukazuje sa pravom Transparentnost Ukrajina. Da su ih do sad primenjivali, ne bi Janukovi i drugi imali onakva bogatstva. Ne trguju oni samo sa Rusijom, a pare su im najee u poreskim rajevima sa kojima Zapad jo nema snage da se uhvati u kotac. Oportunost u meunarodnim odnosima je normalna pojava, ali se ona mora mnogo bolje i ee odmeravati. EU odluka o zabrani izvoza oruja i policijske opreme u Ukrajinu,
Zapadno medijsko-politiko intenziviranje logistikih problema sa kojima su se organizatori Zimskih olimpijskih igara u Soiju, Rusija, susretali, otilo je predaleko i delovalo je pre kao nemo nego kao kritika Rusije. Fokus je odvuen sa onoga na emu je morao ostati - ako je Rusija uspela da igre odbrani od teroristikih napada po koju cenu je to uraeno, od procesnih prava osumnjienih za terorizam u Dagestanu, prava njihovih porodica i sugraana, pa nadalje. Sada kada su igre zavrene, Rusija e intenzivirati svoje projekte guenja demokratskih procesa na Zapadnom Balkanu, u Ukrajini pa i u Bugarskoj. Snaga Zapada treba da bude u moi da stvori situaciju da, na svojim granicama, zavrne Gaspromovljeve slavine kao odgovor na ruske ucene a ne samo da izraava zabrinutost i uvodi sutinski neekasne sankcije, da otvoreno pita Beograd, Kijev, Sarajevo i Soju, da li hoe na Istok ili Zapad, putinizaciju kao stil vladanja ili ne.
puka je formalnost. U Ukrajini naalost ima toliko oruja i municije da se moe dugo ratovati i pod teorijski vrstim embargom, mada nam i Sirija i Bosna govore da tako neto nije mogue realizovati. Pitanje dostupnosti oruja, o emu nas Bosna takoe jezivo podsea, mnogo je vanije. Otud je licemerno zvuao Obamin nedavni poziv obema stranama da se uzdre od upotrebe istog. Ovaj poziv bio je uvreda onima koji su pokrenuli ovaj talas nezadovoljstva pre svega korupcijom u Ukrajini, mirno demonstrirajui danima po zimi.
ZAJEDNIKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA EU POSLE DECEMBARSKOG SAMITA

zajednikog delovanja, ali su oni daleko od onoga to bismo smatrali prekretnicom. Evropska unija je poslala poruku da je tema odbrane aktuelna i da e ostati u sferi interesovanja za due vreme, jer je najavljeno da e se o njenim rezultatima ponovo raspravljati u junu 2015. godine. U ovom tekstu sumraemo Zakljuke efova i vlada u nameri da ukaemo u kojim aspektima e se kretati dalji razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike do sledee debate i ta e se to za godinu i po razmatrati kao merljiv napredak. Konkretne zadatke dobili su Visoki predstavnik za zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, Evropska komisija, Evropska odbrambena agencija i na kraju i drave lanice.
Mr Sanja Meanovi
Sanja Meanovi
Godina 2013. je pored ive debate o nainima i mogunostima prevazilaenja ekonomske krize, bila za Evropsku uniju i godina debate o zajednikoj odbrambenoj politici. Motivi za raspravu nalazili su se u Izvetaju Visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Eton i Saoptenju komisije o mogunostima unapreenja sektora odbrane i bezbednosti, koji su imali za cilj da pripreme decembarsku debatu efova drava i vlada, odrede glavne prioritete, ponude mogua reenja, pravac reforme i evolucije Zajednike bezbednosne i odbrambene politike. Osnovna dilema bila je da li ova politika odgovara potrebama Evropske unije kao potencijalnom globalnom faktoru, ali je u vreme ekonomske krize i domen odbrambene industrije bio zanimljiv, i to sa dva apekta: kao potencijal za ekonomski oporavak i kreiranje novih radnih mesta i i kao baza za poveanja kapaciteta odbrambenih sposobnosti Evopske unije.
Tradicionalno, Zajednika bezbednosna i odbrambena politika jeste domen meuvladine saradnje, ali su decembarski Zakljuci na izvestan nain naglasili ulogu Evropske komisije. Ingerencije Evropske komisije i mogunost doprinosa prepoznati su u vanosti razvoja kapaciteta dvostruke namene, naroito kada je re o istraivanju, ali i u jaanju inovativne i kompetititivne tehnoloke i industrijske baze (EDTIB) u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i znaaju podrke koju treba dati regionalnim klastera malih i srednjih preduzea kako bi im se obezbedio bolji pristup obrambenom tritu. Konkretan zadatak predstavlja izrada Mape puta za razvoj industrijskih standarada u oblasti odbrane ali bez dupliranja postojeih, naroito NATO standarda, do sredine ove godine, ije bi postojanje uticalo na harmonizaciju potreba drava lanica i poveanje interoperabilnosti ali
Zakljuci Evropskog saveta su pokazali da postoji interes da se unapredi ovaj segment
i konkurentnosti same industrije kada je re o nastupu u treim zemljama.
Evropska odbrambena agencija, osnovana sa zadatkom da na pragmatian, savremen i multinacionalan pristup nudi reenja za poboljanje odbrambenih sposobnosti, postaje sve znaajnija u vreme ekonomske krize i budzetskih ogranienja. Ona je dobila dva zadatka da, do kraja 2014. analizira rezultate zajednikih projekata i ispita mogunost proirivanja saradnje, naroito kada je re o projektima koji podrazumevaju zajednika ulaganja u odbrambene kapacitete, danas poznata kao udruivanje i deljenje ili pooling and sharing. Takoe, u zadatak joj je stavljeno da izradi adekvatan okvir za koherentnije planiranje razvoja kapaciteta i sposobnosti unutar EU, uzimajui u obzir proces planiranja u okviru NATO, ali i procese koji se odvijaju na nacionalnom nivou. Osnova za razvoj adekvatnog okvira mogao bi biti ve postojei Plan za razvoj sposobnosti (Capability Development Plan).
Identikacija unutranjih i meunarodnih izazova bezbednosti u okviru oblasti u nadlenosti Evropske komisije, kao to je energetska bezbednost uslovila je potrebu sinergije Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i drugih politika, kao i nunosti sveobuhvatnog pristupa. Ovaj princip sinergetskog delovanja naroito je vaan kada je re o prostoru Pravde, slobode i bezbednosti tj. reavanju problema ilegalnih migracija, organizovanog kriminala i terorizma.
efovi drava i vlada naglasili su da je transparetnost u javnim nabavkama jedan od preduslova funkcionisanja odbrambenog trita i njegove konkurentnosti, smatrajui da je nadlenost Evropske komisije u nadzoru primene dve Direktive o javnim nabavkama u oblasti odbrane (2009.) neobino vana.
Zato Evropskoj uniji treba zajednika odbrambena politika? Da bi imala strateku autonomiju i mogla da utie na razvoj dogaaja u irem okruenju, zajedno sa svojim partnerima ili sama i na taj nain titi svoje interese. Da bi mogla da odgovori zadacima koje je sama sebi postavila, kao garant meunarodnog mira i bezbednosti Unija mora da:
projektima bi uestvovale, udruivale u vee ili manje klastere i razvijale odreene sposobnosti i kapacitete. Time bi se svakako racionalizovalo planiranje na nacionalnom nivou, a unapreenjem zajednikih kapaciteta, EU bi u veoj meri mogla da preuzme odgovornost za intervencije u irem okruenju, dok bi NATO, a samim tim i strateki fokus SAD bio i ostao u oblasti Azije i Pacika. (Biscop, Colemont, 3)
da ispita i unapredi sistem nansiranja misija ukljuujui i Athena mehanizam
da unapredi sposobnosti i kapacitete za brzo reagovanje, ukuljuujui i Borbene grupe
da razvija zajedniku bezbednosnu politiku koja je komplementarna NATO
stalno unapreuje svoje odnose i saradnju sa globalnim, transatlanskim i regionalnim partnerima
Drave lanice su pozvane, da sa svoje strane, pokau veu transparentnost i intenziviraju razmenu informacija kada je re o planiranju na tehnikom nivou, tako i na nivou donosioca odluka, kako bi omoguile veu koherentnost i kako bi se izbeglo dupliranje kapaciteta. Drugim reima, drave lanice bi mogle da biraju u kojim
Iako se uspenost odbrambene politike EU uzima sa rezervom, zbog podele meu dravama lanicama kada je re o stratekim pitanjima, jer esto zadiru u sr nacionalnog identiteta, paradoksalno ona je jedna od najdinaminijih politika EU u protekloj deceniji. Kada danas govorimo o Zajednikoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU govorimo o dvanaest civilnih misija i etiri vojnih operacija u kojima je angaovano oko 7000 ljudi. Samo tokom 2013. Evropska unija je poela angaovanje u tri civilno vojne misije u Libiji, Maliju i Centralnoafrikoj republici. Evropskom savetu e u junu 2015. izvetaj podneti novi Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu
i da obezbedi procedure i pravila koja bi omoguila bre i eksibilnije uspostavljanje civilnih misija.
Srbija kao pridruena drava EU aktivno uestvuje u misijama i operacijama za upravljanje krizama EU. Nedavno smo pisali da 16 pripadnika Vojske Srbije jesu angaovani u operaciji Atalanta a 5 u Misiji u Somaliji. Pokazala je spremnost da uestvuje i u misiji u Maliju. Nedavno i zvanino potpisani administratvni aranman sa Evropskom odbrambenom agencijom otvorie mogunosti daljeg unapredjenja odbrambenih kapaciteta, interoperabilnosti, ali pre svega doprinee daljem razvoju vojne industrije i istraivanju kao njenom vanom segmentu. Ono to Srbiji predstoji u daljem procesu pribliavanja jeste stvaranje okvira i procedura za razvoj kapaciteta za uee u civilnim misijama. Pripreme za ovakvu vrstu angaovanja su gotovo na poetku.
politiku, a bie tu i nova Evropska komisija. Za razliku od Ketrin Eton, koja je na poetku mandata imala zadatak da izgradi institucije posle stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, a zatim je u drugom delu mandata bila aktivnija na meunarodnom planu, njen naslednik e od stupanja na dunost imati zadatak da Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku i Zajedniku bezbednosnu i odbrambenu politku stavi u funkciju vee vidljivosti i ekasnosti Evropske unije kao globalnog aktera mira i bezbednosti. Olakavajua okolnost koju e zatei kad stupi na dunost je ta to je odbrambena politika prisutna i aktuelna, to se o njenim dostignuima, manjkavostima razgovara, a o reformi i evoluciji ozbiljno razmilja.
Literatura:
Biscop, S. and Coelmont, J. Defence: The European Council Matters, Security Policy Brief 51, December 2013. http://www.egmontinstitute.be/papers/13/secgov/SPB51.pdf
European Council 19/20, December 2013 Conclusions, available at: http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&t=PDF &gc=true&sc=false&f=ST%20217%202013%20INIT&r=htt p%3A%2F%2Fregister.consilium.europa.eu%2Fpd%2Fen% 2F13%2Fst00%2Fst00217.en13.pdf
10
RAZGOVOR SA SAOM RADULOVIEM BIVIM MINISTROM PRIVREDE

Ekonomista, nansijski ekspert tuilatva za steaj i berzu, licencirani steajni upravnik, ovek velike energije, koji se okuao u pokretanju i voenju malih i velikih preduzea, dugogodinji bloger, dosledno kritian prema pljakakom partokratskom sistemu koji razjeda ekonomiju i sve segmente srpskog drutva. Zastupa politiku istih rauna i socijalno odgovorne liberalne ekonomije. Pokuaj da te ideje i reforme sprovede kao ministar privrede u Vladi koju su vodili lideri Srpske napredne stranke i Socijalistike partije Srbije zavrio se njegovom ostavkom, a zatim i neustavnim razreenjem kome je Vlada pribegla.
Tamara Spai - CEAS INTERVJU
Saa Radulovi,
Sukob biveg ministra privrede, Sae Radulovia, sa najmonijim ovekom u Srbiji, liderom Srpske napredne stranke, prvim potpredsednikom Vlade, i lanovima njegovog kabineta, meu kojima je i bivi ministar nansija i privrede, Mlaan Dinki, poeo je svega dva meseca nakon to je Radulovi uao u Vladu, sa planom o dubinskim reformama privrede. U novembru prole godine, Saa Radulovi zaustavio je tetne i netransparentne privatizacije i poslove sa strancima iza kojih je stajao kabinet prvog potpredsednika Vlade.
Zrelo je za reforme
U razgovoru za Novi vek Saa Radulovi objanjava svoje planove i razloge da se uprkos tome to je, kako kae, politika u Srbiji blato ukljui u nju i proba da sprovede reforme koje su zaustavljene, ali otkriva i pozadinu sukoba sa prvim potpredsednikom Vlade.
CEAS: Za izgradnju zdravog drutva ima mnogo recepata, ali je potrebna volja i konsenzus u drutvu. Za sada, kod nas nije nijedan pokuaj
-Imamo parazitski sistem koji su izgradile politike stranke poslednjih deset godina i sve nas mnogo kota. Taj sistem je dobar za neradnike, zabuante, partijsko zapoljavanje, burazersku ekonomiju. Ovo je potpuno iskrivljeno drutvo koje je dolo do stadijuma da zdravo tkivo poinje da umire, jer je parazit prevelik. Zbog svega toga kao drutvo ivimo veoma loe. Demontaa tog sistema je pitanje budunosti Srbije, nae dece i nas samih. To je cilj liste koju gradimo. Moramo da izgradimo jedno zdravo drutvo, zdravu ekonomiju u kojoj vai pozitivna selekcija, u kojoj nas vode najbolji. Zdravo drutvo po uzoru na najuspenija u svetu, koja su na Zapadu.
Razgovor je voen na samom poetku okupljanja ljudi oko izborne liste Dosta je bilo. Restart..
11
Saa Radulovi: Ulazimo jer je to jedini nain da se stvari promene. U strankama ne postoji politika volja da se uzdrmaju temelji ovog pogrenog sistema. U stvari, oni ive od njega, utrkuju se kako da uu u sistem i zato je delovanje kroz bilo koju postojeu politiku stranku, po naoj oceni, nemogue, ako elimo da ukinemo sistem za privilegovane i izgradimo zdravo drutvo. Sve stranke gledaju kako da svoje kadrove udome uglavnom u javnom sektoru, kako da sa svojim povezanim rmama dobiju ugovore sa javnim preduzeima i institucijama iz kojih drava moe da deli novac. Zbog toga imamo ovakve izbore koji su utrka ko e biti koalicioni partner vladajuoj stranci, a ne izbori za ideje i programe. CEAS: Ovo je partijski sistem i bez stranaka ne moe da se sprovede nijedan program, pa ni Va. Potpuno ste novi na politikoj sceni, a s druge strane, smatrate da nijedna stranka ne eli da radi ono za ta se zalaete. Oekivanje da e Va program biti sproveden deluje kao utopija?
CEAS: Ima tu kontradiktornosti. Ulazite u politiku, a smatrate da je blato. Ljudi koji vas podravaju ne ele u politiku?
Saa Radulovi: Kljuni ljudi su sa mnom bili proteklih meseci u Ministarstvu. Tu je i itav tim ljudi koji ne eli politiki angaman, jer je politika u Srbiji sinonim za blato i ljudi ne ele da ulaze u to blato. Moraemo da pokaemo da smo uspena organizacija da bi ohrabrili ljude da zaista uu u politiku. Nakon to su nam TV mediji zatvoreni, tampani malo manje, teite nae kampanje e biti na internetu, preko drutvenih mrea i u direktnom kontaktu sa ljudima.
uspeo, a ljudi koji su pokuavali da ih primene uglavnom su proli kroz blaenje u medijima. Ko su ljudi sa kojima idete u avanturu?
Saa Radulovi: Jedno je marketinki govoriti o reformama, a potpuno drugo tako neto sprovesti. Nismo ni zagrebali, a tamo gde smo krenuli da ukidamo taj partijski sistem, gde sam kao ministar privrede uvodio red kod preduzea u restruktuiranju i ukidao neke privilegije, videli ste da sam nailazio na otpore. Moramo se boriti za uspostavljanje novog sistema i biemo otvoreni za saradnju sa svima koji prihvataju te principe. Na celu stvar gledam dugorono. Nisu cilj ovi izbori. Oni jesu prilika da se o onome to smo radili prethodnih pet meseci i dalje razgovara u javnosti i da se dugorono fokusiramo na naredne izbore, kada emo biti jai. Saa Radulovi: Imamo veliku podrku meu privrednicima za novu ekonomsku politiku i fokus na domaoj privredi, a tu ne mislim samo na rme koje su u vlasnitvu graana Srbije, nego na sve koje su registrovane u Srbiji, ovde plaaju poreze i zapoljavaju ljude. Ankete govore da je ta podrka po nekim pitanjima i preko 80 odsto. Na primer, oko smanjenja nameta na rad. Dobili smo i znaajnu podrku graana za reforme koje smo sprovodili. Prema istraivanju iz decembra, gotovo 60 odsto ljudi je podravalo izmene Zakona o radu. 70 odsto je podralo ukidanje subvencija kako stranim, tako i domaim gubitaima. 75 odsto graana je podralo smanjenje nameta na rad. Smatramo da meu graanima postoji znaajan reformski kapacitet. Ljudi razumeju da ovako vie ne moe, da nam je ekonomska poslovna politika koju smo vodili poslednjih deset godina potpuno propala, da je potreban novi kurs. Na osnovu toga smo krenuli u ovo to radimo. to se tie podrke iz inostranstva, imali smo veliku podrku Svetske banke za sve reforme, jer CEAS: Ko Vas podrava, osim ljudi koji su vai neposredni saradnici iz ministarstva?
CEAS: Principi koje pominjete deo su programa departizacije koje su gotovo sve stranke potpisale jo tokom predizborne kampanje 2012. godine. Nita od toga nismo videli u primeni.
da sutinski ita urade. Na primer, ukidanje partijskog zapoljavanja, pozitivna selekcija, transparentnost...
Nailazio sam na otpore od poetka
12
Saa Radulovi: To je proces. Postoje principi kojih emo se drati prilikom pravljenja koalicija, a oni ne iskljuuju nikoga od drugih stranaka. Principe za koje se zalaemo retoriki podravaju i druge partije, samo nisu spremne
CEAS: Ameriki ambasador u Srbiji je nedavno ocenio da situacija sa medijima uopte nije loa. ini se da lider SNS-a uiva vrstu podrku stranaca. Nije se jednom dogodilo da Vlada Srbije bude formirana u ambasadorovom kabinetu. ta mislite, koliki je uticaj stranog faktora na promenu vlasti ili zadravanju postojeeg sistema?
Saa Radulovi: Nije bilo razgovora sa bilo kim o bilo kakvim koalicijama. Sve to se o tome pojavljivalo u medijima je ista fabrikacija i deo blata u koje tonemo. Ako uinite medije ekonomski zavisnim od drave, onda drava ima mehanizme da ih kontrolie i ona to i ini. Najvei kontrolor medija u Srbiji je kabinet prvog potpredsednika Vlade. Opta tabloidizacija medija i svih ozbiljnih tema u Srbiji obeshrabruje ljude da bilo ta pokuaju da urade. To je razlog i zato kredibilni ljudi ne ele da uu u politiku. Morate da oekujete da e odmah da vas provuku kroz medijsko blato i da je to neizbean deo ulaska u politiku.
CEAS: Da li ste probali da uete u neku koaliciju, ili da se dogovorite o ueu na listi neke od postojeih stranaka, s obzirom na to da je vremena do izbora zaista malo?
Mislim da vladajua stranka nema nikakve odgovore na izazove koji stoje pred Srbijom, posebno ne na ekonomske. Oigledno da im je mnogo vanije odranje parazitskog sistema, nego reforme koje su mogle biti sprovedene i koje su zaustavili. Verujem da e se ve naredne godine otvoriti prostor za sve ovo o emu govorimo.
su prepoznali da su reforme istinske, a ne marketing, da smo zaista krenuli da uvedemo red u preduzea u restruktuiranju. U javnom sektoru imamo 24.000 sindikalnih organizacija, a to je itava jedna industrija privilegija. Zdravo drutvo odrava bolesne sisteme u kojima ljudi i ne dolaze na posao, imaju neki svoj biznis sa strane i to se pretvorilo u stil ivota. To je korisno politikim strankama na vlasti, jer imaju itav sistem zavisnih ljudi. Meutim, u preduzeima koja su u restruktuiranju vei je broj ljudi koji bi eleli da preduzea profunkcioniu, da rme stanu na zdrave noge, da pone neto da se radi. Ali, paraziti su mnogo glasniji.
Saa Radulovi: Igraju neku ulogu, ali ne i presudnu. Ipak, mi smo ti koji treba da promenimo nae drutvo. Nee ga promeniti ni EU ni SAD. Njima je, naravno, bitno da imamo stabilnost, dobru regionalnu saradnju, da imamo odriv ekonomski sistem, a to nemamo i zbog toga je pojaana panja Svetske banke i MMF-a. Ali ne vie od toga. Oni nisu tu da nam neto nameu i smatram da i ne treba vie da nas pritiskaju da uradimo ono to je potrebno. CEAS: Kad smo kod medija, Vi ste lino osetili stranu maineriju proizvodnje lai koje su bile usmerene da Vam unite integritet, a samim tim i da umanje vanost i valjanost reformi koje ste predlagali. Mediji su objavljivali zaista svata, od toga da vozai nee da Vas voze, pa do lai o Vaoj maloletnoj erki. Da li je postojao jedan centar iz koga je sve dirigovano?
Provlaenje kroz medijsko blato
Gradimo neto novo i videemo koliko emo uspeti da artikuliemo tu kljunu poruku, ali
Saa Radulovi: Na neprijatelj je parazitski sistem i njega napadamo. Kao i oni koji ga podravaju, a u ovom trenutku to je Aleksandar Vui, lider SNS-a. Strategija nam je dugorona. Naravno da je mogue da ne preemo cenzus. Mi se borimo da ostvarimo cilj i da uemo u Skuptinu. To nam je cilj za ove izbore. Dugorono gledano, ono na emu radimo je budunost Srbije. Imamo principe koje neemo pogaziti. Glasovi nee biti baeni.
CEAS: Koliko mislite da ete osvojiti glasova na izborima? ta ukoliko ne uspete da preete cenzus i vai glasovi budu izgubljeni, odnosno direktno pomognu vaem najveem politikom neprijatelju, najjaoj stranci Srpskoj naprednoj stranci?
Saa Radulovi: -Tabloidi se ureuju iz kabineta najmonijeg oveka u dravi. Provlaenje ljudi na nain na koji to ovde tabloidi rade je neizdrivo. Zatim, uticaj na to ko se pojavljuje na televiziji. Recimo, imao sam ozbiljne probleme nakon ostavke da u javnosti progovorim o razlozima ostavke. Nisam mogao da se pojavim ni na jednoj televiziji.
13
kadrovi, da se netransparentno dodeljuju ugovori za izradu panela, za izlaske na sajmove, za marketing. To je ta burazerska ekonomija u kojoj zaposleni koji primaju platu od 130.000 dinara neto, strankama u kasicu daju 60.000, a 70.000 ostaje njima. To je sistem koji smo u Siepi uspeno demontirali prethodnih meseci. On, naravno, moe ponovo da se izgradi ukoliko ne postoji partijska volja da se odri. CEAS: Bivi ministar privrede i nansija i lider URS-a, Mlaan Dinki, obnavljanje Siepe istie kao cilj u predizbornoj kampanji?
Saa Radulovi: Jedini nain za reenje problema u kojima se Srbija nalazi je insistiranje na institucijama sistema, na domainskom ponaanju, transparentnosti, izlasku iz partijske drave i okretanju strunim ljudima kojima treba dati rukovodee poloaje, na potovanju zakona, dobrim zakonskim reenjima... Sistem treba da se popravlja korak po korak, zakon po zakon, institucija po institucija. U poslednjih pet meseci smo pokazali da je to mogue. Neke institucije smo doveli u red, kao to je Agencija za privatizaciju, Siepa. Saa Radulovi: Nismo, ona je predviena za ukidanje, meutim, posao koji institucija radi privlaenje investitora i promocija izvoza nismo ukinuli. Organizaciono je agencija trebalo da prestane da postoji, ali deo tog posla bi se radio u drugim institucijama. Institucije smo, u tom smislu, doveli u red tako da su ljudi poeli da se bave onim ime treba, da se zaista radi na promociji izvoza, a ne da imamo instituciju koja slui samo za to da se zapoljavaju partijski CEAS: Agenciju za strana ulaganja, Siepu, ste ukinuli?
CEAS: ta je recept za uspostavljanje zdravog sistema?
mislim da je vreme zrelo za promenu, da ljudi oseaju da ovako vie ne moe. Daemo sve od sebe da postignemo taj cilj. Reakcije graana su izuzetno pozitivne i verujemo da emo uspeti. Nije jednostavno. Poeli smo da gradimo organizaciju tek prole nedelje i imamo potekoa, ali ovo je dobra prilika da naa poruka ode u javnost, da bude dovoljno jaka i da nas javnost podri.
Saa Radulovi: On je deo kabineta prvog potpredsednika Vlade, pa verujem da zna ta su planovi kabineta. CEAS: Institucija oko ijeg funkcionisanja ste se sukobili sa liderom URS-a je i Fond za razvoj. Mlaan Dinki tvrdi da u Fondu postoji jako mnogo para koje ste Viblokirali, iako mnogi privrednici vape za novcem?
RECEPTI ZA OPORAVAK
Saa Radulovi: Fond je upravo primer sistema privilegija na kome svi grade svoju priu. Kad ujete takve izjave to znai da taj novac ide tano odreenim ljudima koji odgovaraju strankama. To je potpuno pogrean nain da se podri privreda. Drava nema magacin para da moe da ih deli. Svakog meseca drava mora od graana Srbije, poreskih obveznika, da uzima da bi nekome dala. Postavlja se pitanje kolika je teta kada nekom uzmete dinar i da li je ona vea od koristi kad ga date nekom drugom. Odgovor na to pitanje imamo, jer smo u poslednjih est, sedam godina izgubili 300.000 radnih mesta, smanjila se ekonomska aktivnost upravo zahvaljujui sistemu subvencija i davanja novca od strane drave. Mi mislimo da je to pogrean nain stimulacije privrede.
14
Privreda primarno treba da se stimulie na dva naina: prvi je regulatorna reforma koja smanjuje birokratiju i optereenja privrede, a s druge strane smanjenjem poreskog optereenja, posebno na rad. Kada to uradite, onda nediskreciono dobiju svi subvenciju i svako od preduzea, posebno ona koja zapoljavaju mnogo ljudi, uinite konkurentnim.
Dugorono, to je najbolji nain za pomaganje privredi. Graani vide rezultate tog propalog modela o kome govori bivi ministar nansija i privrede. To je katastrofalno pogrena politika koja nas je i dovela do ovde. Smatram da Srbija treba da ide u potpuno drugom pravcu.
i, normalno, trae nain da za sebe i svoju porodicu izvuku maksimum.
CEAS: Koji su principi na kojima ete insistirati ukoliko budete ulazili u koalicije? Demontaa partijske drave, najbolji na rukovodeim mestima u dravi i preduzeima, isti rauni i transparentno poslovanje, ta jo?
Saa Radulovi: Kljuni deo je takoe smanjenje uea drave u privrednom sistemu. Posao drave je regulacija i nadzor trita. Taj deo jako loe radimo. Inspekcijske slube ne rade svoj posao, poljoprivredna inspekcija, radna inspekcija, pogotovo... Kada kaemo da imamo viak zaposlenih u javnom sektoru, to ne znai da je svuda viak. Imamo manjak ljudi u inspekcijskim slubama, kao i manjak lekara u pojedinim oblastima, ali imamo viak administrativnog osoblja i ogroman viak u javnim preduzeima. CEAS: esto se govori da imamo manjak strunih ljudi?
Saa Radulovi: To je deo medijskog blata u koji propadamo, gde pokuavaju da neistinama i poluinformacijama kreiraju javno mnjenje i diskredituju jednu ideju. Mi se zalaemo za jak sistem socijalne zatite, gde svaka porodica koja je socijalno ugroena i nema minimum primanja treba da dobije iz budeta pomo koja bi u ovom trenutku iznosila 9.000 dinara po porodici, plus 5.000 po svakom lanu. Tako da bi trolana porodica trebalo da ima minimum od 25.000, etvorolana 30.000 dinara. To je minimum za ivot. Smatramo da svako socijalno odgovorno, humano drutvo mora da omogui takav sistem zatite ljudima koji ne mogu da rade ili se nisu snali u uslovima tranzicije. Takoe, zdravstveno osiguranje je Ustavom garantovano i svi graani moraju imati zdravstveno osiguranje bez obzira da li im je overena knjiica. Posao drave i poreske slube je da naplauje poreze od rmi, a nije posao radnika da vodi rauna o tome da li je poslodavac platio doprinose. kolstvo, osnovno i srednjokolsko, takoe treba da bude besplatno za sve graane. Kad kaemo besplatno, ne mislimo samo da ne treba da se plaa upis u kolu, ve da udbenici, sveske i olovke treba da budu besplatne.
CEAS: U javnosti se stekao utisak da se zalaete za surovi liberalizam koji e dovesti do masovnih otputanja, penzija od 200 evra, gubitka zdravstvene zatite, socijalne sigurnosti... Da li ste Vi neprijatelj sindikata i razgovora sa sindikalnim organizacijama?
Saa Radulovi: Problem je u negativnoj selekciji. Oni koji su struni ne mogu da dou do izraaja jer se napreduje po drugim kriterijumima. Dodue, mi smo u poslednjih dvadesetak godina izgubili veliki deo strunih ljudi koji su otili u inostranstvo i izuzetno dobro se snali. To govori o kapacitetu drutva. Treba shvatiti da mi nismo ni pametniji, ni gluplji od ostalih naroda, ni lepi ni runiji. Unutar nae drave ima veoma mnogo pametnih, sposobnih, vrednih. Ono po emu se, kao neuspeno drutvo, razlikujemo od uspenih je sistem koji je pogreno postavljen i koji podstie negativnu selekciju.
Ljudi gree kad kau: kada bi se svest ljudi promenila, onda bi nam bilo mnogo bolje. Uopte nije pitanje svesti, nego sistema. Ako uzmete bilo kog graanina Srbije i premestite ga u ureeno drutvo, on e u roku od sedam dana poeti da funkcionie savreno. Znai, nije problem u glavama ljudi. Ljudi se racionalno ponaaju u propalom sistemu koji nas okruuje
Saa Radulovi: Ako elite dobro ureenu, socijalno odgovornu dravu morate da imate jaku trinu ekonomiju, zasnovanu na privatnom sektoru. Ako bismo ukinuli postojei sistem imali bismo novca da platimo sve. Ovo govorim kao neko ko se poslednjih deset godina bavio analizama ovog sistema. Znam da je mogue, ak i na ovom nivou privrede, napraviti dobar sistem socijalne zatite. Ali ta ne moe? Ne
CEAS: Opisujete uslove kakvi mogu biti samo u bogatim, stabilnim zemljama. Daleko smo mi od toga.
15
Ne moete imati istovremeno dobar sistem socijalne zatite i burazersku ekonomiju, gde javna preduzea potpisuju tetne ugovore sa privatnim rmama koje su direktno vezane sa politikim strankama. Ne moete imati sistem koji subvencionie obdanita u koje svoju decu dovode ljudi sa dipovima. Ne moete imati Fond za razvoj koji ima dve milijarde evra, koje je plasirao kojekakvim rmama. Morate da uvedete red i, ako to uradite, dobiete dobar sistem socijalne zatite. Kad postavite zdrav sistem imaete novca za sve to treba da se plati, mogu i penzije da rastu i ukupna privredna aktivnost da se podie, da privatni sektor pone da funkcionie, moe ak da se sprovede i ova poreska reforma, pa i smanjenje nameta na rad. Za to nisu potrebne godine. CEAS: ta Vas je navelo da poverujete da je Vlada zaista spremna da sprovede reforme?
moe dobar sistem socijalne zatite i 20 odsto vika zaposlenih u javnim preduzeima. Jer, kad imate viak zaposlenih u javnom sektoru, to je kao de luks socijalna pomo, jer primate veu platu nego to se moe dobiti u privatnom sektoru i jo ne radite nita.
Uveli smo red u Agenciju za privatizaciju, napravili od nje instituciju sistema, spreili tetne i pljakake poslove kao to su Vraki vinogradi, Prva petoletka. Uveli smo red u Siepu, prekinuli izvlaenje novca preko povezanih rmi, ukinuli smo subvencionisanje. Utedeli smo budetu etiri i po milijarde dinara (40 miliona evra). Za 2014. godinu smo napravili nov budet, ukinuli subvencionisanje, odvojili sredstva za zdrav mehanizam obaranja kamatnih stopa u bankarskom sistemu kroz garantni fond, napravili plan za stvaranje vener kapital industrije u Srbiji koja treba da pomogne inovacijama i preduzetnicima sa novim idejama i tehnologijama... Uradili smo bazine stvari. Nijedan tajni ugovor nije potpisan, spreili smo sve mogue pokuaje da se takve stvari dogode. Ministar nikakve pare nikome nije delio jer je napravljen transparentan sistem da do toga ne doe. Zaustavili smo bacanje novca iz Fonda za razvoj i paralelno sa tim uveli veliku dozu odgovornosti u preduzea u restruktuiranju, prvo kroz pravljenje linih karata, popise imovine, utvrivanje trine vrednosti preduzea i pravljenje biznis planova za 2014. godinu. Fond za razvoj je trebalo da slui za nansiranje dela poslovnih planova za 2014. godinu. E, na tim zakonima je pala Vlada. Odlukom da se ide na izbore ubijene su reforme koje su bile pripremane, sa velikom tetom za sva ta preduzea u restruktuiranju, za budet i celo drutvo.
Prilika koja se ne proputa
16
Saa Radulovi: Godinama piem ta treba da se uradi u Srbiji, pet-est godina o tome piem na blogu B 92, sve ove teme sam pretresao vie puta. Kada se otvorila prilika i Aleksandar Vui me pozvao da saraujemo i prihvatio spisak stvari koji sam predloio da treba uraditi, ja sam tu priliku iskoristio. To je prilika koju ne bih propustio. I sada da me vratite u to vreme, uradio bih isto, jer smatram da je to u interesu drutva. Pokazalo se da je ponuda bila neiskrena, da su i vladajua i sve ostale stranke vie raspoloene za retoriku i marketing, a uopte nisu zainteresovane za demontau sistema. Uprkos tome, uspeli smo da postignemo znaajne stvari. Uveli smo potpunu transparentnost u funkcionisanje ministarstva privrede. Imate na sajtu izvrenje budeta ministarstva privrede gde svakog meseca dobijete tano koliko je novca za ta potroeno u prethodnom mesecu i tano kom je pravnom ili zikom licu novac otiao.
Saa Radulovi: Taj ugovor je potpisan pre nego to sam uao u Vladu. Radio ga je bivi ministar nansija i privrede, kao i druge ugovore sa subvencijama. U Vladu sam uao sa idejom da se takve stvari vie nee raditi. U obrazloenju svoje ostavke sam rekao da je to tetan ugovor. O detaljima ugovora neu govoriti jer je on jo uvek tajan. Traio sam da svi ugovori budu objavljeni. Motivi za potpisivanje su uvek isti, kao i oni koji stoje iza Vrakih vinograda. Ono to sam imao da kaem rekao sam u krivinim prijavama koje su podnete i dalje od toga neu ii.
CEAS: Tokom Vaeg ministrovanja na snagu je stupio tajni ugovor izmeu JAT-a i Etihada. ta znate o njemu i kakvi i iji interesi su u pozadini?
Osnovno naelo koje bi moralo da vlada je da svaki ugovor koji drava potpisuje sa bilo kim mora da bude javni dokument, javno istaknut. Ako imamo partnere u svetu koji ele da im ugovori budu tajni, treba da pronau drugu dravu sa kojom e takve ugovore potpisivati. U Srbiji postoje zakoni koji odreuju da su ugovori informacije od javnog znaaja i treba da budu dostupni javnosti. Oigledno je, meutim, da bivi ministar nansija i privrede nije usamljen i da na isti nain razmiljaju stranke vladajue koalicije, pa tako sad imamo Beograd na vodi. To je takoe netransparentan posao koji ne moe biti dobar. Kapitalni projekti se ne mogu tako raditi. CEAS: Ugovor sa Fijat-om je tajan, takoe, a ipak zvaninici ve godinama istiu da je Fijat najbolja stvar koja nam se dogodila jer je, izmeu ostalog, povean izvoz iz Srbije?
rezultate koje smo imali i pre godinu dana, kada su primenjene iste mere. Rezultat je bio milijarda evra manje u budetu od planiranog, a rebalansom je dodatno budet promaen za trista miliona, nakon ega smo uli u nove etiri milijarde duga kojim smo nanisrali decit. Bio sam protiv tog programa, ali je na Vladi usvojen taj pristup. To je neozbiljno. Zato se u drugim ugovorima javljaju sline cifre to ne mogu da kaem, jer ih nisam video. Ono to sam video je recimo ugovor Al Dahre oko poljoprivrednog zemljita i to nismo dozvolili, jer je i to bio isti sluaj tajnog ugovora i netransparentnog zavretka posla kao i kod Vrakih vinograda, gde se ne utvruju ekonomski pokazatelji, opravdanost, trina vrednost, nego se sve radi na principu dogovora.
CEAS: U obrazloenju ostavke kritikovali ste nain na koji je napravljen budet za ovu godinu, izmeu ostalog i zato to je u njega uraunat ktivni prihod u visini od tri milijarde evra iz Ujedinjenih arapskih emirata. Nekako bode oi da se u razliitim sluajevima najavljenih investiranja ili kreditiranja pominje jedna te ista cifra tri milijarde. Toliko je trebalo da iznosi arapska investicija u poljoprivredno zemljite, toliki je i kredit od Arapa koji nismo dobili, i za projekat Beograd na vodi" se pominju famozne tri milijarde. U emu je trik?
Saa Radulovi: A moda se ne bi tako mislilo kad bi taj ugovor bio objavljen, moda bi svi gledali drugaije. Pitanje je ta smo i koliko novca investirali u taj projekat i ta smo zauzvrat dobili. Uvek se u ekonomiji postavlja pitanje da li ste taj novac mogli da upotrebite bolje. Jedna od prvih lekcija koje treba nauiti je da su resursi oskudni i da vam trebaju optimalni mehanizmi za alokacije resursa.
Saa Radulovi: Budet je nerealan i neozbiljan u delu u kome je planirano da emo dobiti tri milijarde evra od Arapa. Ne postoji nijedan dokument koji to potkrepljuje. Takoe je i itava politika konsolidacije potpuno promaena, jer ponovo podiemo poreze i smanjujemo javnu potronju. To moe proizvesti samo iste
Saa Radulovi: Razoarenje je upravo obratno. Ja sam se razoarao u njegov kapacitet i elju da ita promeni. Ne samo da nema reformski kapacitet, nego nije ni dorastao poslu koji obavlja. To se ne odnosi samo na njega, nego na itav niz lidera. Vreme e pokazati ta je istina. Ono u ta sam se uverio jeste da oni svi veruju u vaninstitucionalno postupanje i odluivanje. Znai, sistem nije bitan, zakoni nisu bitni, odluke se donose onako kako im se dopada. Recimo, 20. januara je odran sastanak kome su prisustvovali premijer, prvi potpredsednik
CEAS: Zakon o privatizaciji i Zakon o steaju su u skuptinskoj proceduri, a lider SNS-a, Aleksandar Vui, tvrdi da e biti usvojeni. To je istovremeno jedan od glavnih argumenata na osnovu kojih Aleksandar Vui tvrdi da reforme nisu zaustavljene, nego ste Vi, naprotiv, njega razoarali i poeli da se bavite politikom.
I svuda su izmeu neke konsultantske rme preko kojih se uzima provizija. To svakako nije nain na koji treba raditi. Prema novom Zakonu o privatizaciji i prateem Zakonu o steaju takve stvari vie nee biti mogue. To jedan od glavnih razloga zato je pod paravanom Zakona o radu zaustavljen kljuni deo reformi, a to su ova dva zakona, ijom bi se primenom uveo red u preduzea u restruktuiranju. Inae, i ta poljoprivredna zemlja, koja je trebalo da bude kupljena, je iz preduzea u restruktuiranju.
17
Nakon razreenja imenovan je neko da preuzme nadlenosti ministra privrede, to takoe ne postoji u zakonu i Ustavu, a ja sam ostao ministar privrede. Nisu znali kako da nazovu oveka koji je preuzeo nadlenosti ministra, pa su izmislili termin koordinator". Jo uvek imam titulu ministra privrede i jo sam lan Vlade, jer Skuptina nije konstatovala ostavku ili prihvatila zahtev za razreenje. Mi se stalno tako kreemo van zakona. CEAS: Kakva e biti sudbina reformskih zakona koje ste predloili?
Vlade, predstavnici dva sindikata i jedan predstavnik poslodavaca. Bio je to neformalni sastanak petorice ljudi na kome su donete odluke o reformskim zakonima. To je potpuno vaninstitucionalno odluivanje. Prvo, bez obzira na to to su tu dva najmonija oveka iz Vlade bila, to nije bila sednica Vlade. Postoji procedura po kojoj Vlada donosi odluke. Mi ni dan-danas nemamo formalnu odluku Vlade o tome. S druge strane, rekli su da je to bio kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta, a takvo telo ne postoji. Postoji Socijalno-ekonomski savet, iji sam lan. Odluke se donose konsenzusom, to znai da ni takve odluke nije bilo. Neobaziranje na zakone i institucije dostiglo je vrhunac nakon moje ostavke. Po Ustavu, nakon ostavke premijer je mogao da tekst moje ostavke prosledi Skuptini i da Skuptina na narednoj sednici konstatuje ostavku i moj mandat bi prestao. Umesto toga i bez obzira na ono to propisuje Ustav, zakazali su sednicu Vlade na kojoj je rasputena Skuptina. Time je Vlada postala tehnika, a nakon toga je tehniki premijer odluio da me razrei, i to posle moje ostavke.
Saa Radulovi: Jedan od uslova Svetske banke je bio da se usvoje ti zakoni, ali su rekli i da nee odobriti novi kredit od 250 miliona dolara ako bude izbora, zato to ne ele da tim novcem pomognu strankama na vlasti u izbornoj utakmici. To je bilo poznato jo u decembru. Poto je i prvi potpredsednik znao da novca nee biti ako ide na izbore onda mu ni ovi zakoni nisu bili bitni. Ali mu je marketinki bilo vano da prikae kao da i dalje eli te zakone.
18
Recimo, da su zakoni proli, direktor RTB-a Bor vie ne bi mogao da bude na toj funkciji, jer ne
Saa Radulovi: Bilo je toga i ranije. Setite se lanaka o oferima, o steajnom upravniku, mojim fantastinim zaradama, o tome da sam strani pijun Poelo je mnogo ranije, onog trenutka kad su nam konikti unutar Vlade postali jai. Kulminiralo je priom o mojoj maloletnoj erki koja nije tana. Znali su da nije tana. Objavljena je po nalogu iz kabineta prvog potpredsedika Vlade i svaka mogunost dalje
CEAS: Odmah nakon objavljivanja obrazloenja Vae ostavke na sajtu Ministarstva privrede iz SNS-a je, putem stranakog saoptenja, zatraeno da se pokrene krivina istraga kriminalnih radnji koje ste navodno poinili, a ubrzo su po medijima poele prie o nezakonitom angaovanju u Hipo banci, astronomskim honorarimato je klasian primer zastraivanja.
Saa Radulovi: Konstantno se alju poruke kako postoje problemi u javnom sektoru, ali nikako da neto uradite. Mehanizmi za spreavanje toga postoje. Recimo, poto je Ministarstvo privrede ulagalo primedbe na sve poslovne planove javnih preduzea za 2014. godinu i trailo red, dogodilo se da su prestali da nam alju te poslovne planove na saglasnost. Tako je, na primer, nansijski plan Pota Srbije usvojen, iako Ministarstvo privrede uopte nije obaveteno da postoji plan.
CEAS: Ministar nansija, Lazar Krsti, je u jednom trenutku izaao sa podatkom da se poslednjih meseci zapoljavalo po 1.800 ljudi meseno u javnim preduzeima. Rekao je to kao da je iz neke nevladine organizacije, a ne lan Vlade u ijoj su nadlenosti ta preduzea.
bi bio zatien od politikih stranaka. Sada vidimo da predstavlja SNS u Boru, to vam jasno govori o tome koji je reformski kapacitet Aleksandra Vuia to se tie uvoenja reda u preduzea u restruktuiranju. Zakoni su zaustavljeni i mislim da od njih nema nita i da e doiveti znaajne izmene. Stranke na vlasti nee da se odreknu itavog haosa, jer su samo u njemu sposobni da rade, udome sve svoje kadrove i odravaju veliku politiku maineriju. Ako pratite drutvene mree, znate da je partijsko zapoljavanje na katastrofalnom nivou u javnim preduzeima, da je postalo potpuno besmisleno. Ljudi to znaju.
komunikacije je, to se mene tie, prestala. Vie nije bilo mogunosti za dalji razgovor. CEAS: Da li su Vas uplaili, jer, cilj svega toga je bio da se uplaite?
Reforme za godinu dana
Saa Radulovi: Da su me uplaili ne bih radio ovo to radim i ne bih kao ministar zaustavio sve ugovore za koje su oni eleli da budu potpisani. To je blato u koje pokuavaju da uvuku sve, da ljudima svi izgledaju isto. Postiu taj efekat kod glasaa. Ljudi uglavnom ne veruju u to, ali dovoljno je da probude sumnju. Tako, u stvari, odravaju sistem i spreavaju svakoga ko neto eli da promeni i ue u politiku borbu...jer, svako zna ta ga eka. CEAS: Institucije drave su jako slabe i pod uticajem politike. Da li se plaite da biste mogli biti uhapeni?
Saa Radulovi: O tome ne mogu da govorim jer sam na nekim sluajevima radio i u svima njima je bilo privrednog kriminala. Postoji deo politike kriminalizacije, to je injenica. Kad vodite postupke preko medija, to ukazuje da toga ima. To istovremeno ne znai da nije bilo privrednog kriminala u mnogim od tih sluajeva. Mnogo je vei problem selektivnost, jedne procesuiraju, a druge ne, zavisno od promene na vlasti. Toga ima veoma mnogo. Pravosue je veliki problem u dravi, posebno u ocenjivanju kvaliteta rada tuilaca i sudija. Sve smo reformisali, ali taj deo nikako da ustanovimo koji su kriterijumi za ocenjivanje. Drugi problem je neujednaenost pravosudne prakse, da po istom injeninom stanju ne moete da dobijete dve dijametralno suprotne presude, zavisno od
CEAS: Da li je neko u proteklih par godina hapen bez osnova? Opozicija tvrdi da su mnoga hapenja njihovih lanova u stvari politiki progon.
Saa Radulovi: Taman posla. Radim za tuilatvo i policiju unazad pet godina. Radim kao ekspert za steaj i berzu, radio sam na nekim od najveih sluajeva, recimo na 24 privatizacije. Te stvari o kojima se govori nemaju nikakve veze sa istinom.
Nije nepoznat fenomen u svetu da postoje promaene drave koje opstaju godinama. Meutim, nije pitanje da li je mogue odravati takvu propalu dravu. Nae pitanje bi trebalo da bude - da li moemo da se promenimo. Smatram da moemo. Za ozbiljne reforme i promenu kljunih karika sistema dovoljna je jedna godina. Umesto da brzo sprovedemo kljune reforme i da onda radimo na tome da sistem zaivi, mi imamo revoluciju koja traje. U sutini, nita ne menjamo, nita se ne dogaa, stalno govorimo o reformama, iritiramo graane tako da se najee im uju tu re jer znaju da to ne znai nita, jer mi nijednu reformu nismo sproveli. CEAS: Srbiji je uvek nedostajala jasna strategija spoljne politike koja je veoma vana za ekonimiju. Da li mislite da je konano dolo vreme da se umesto etiri maglovita stuba na koje se Srbija oslanja u spoljnoj politici i umesto netransparentnih energetskih ugovora sa Rusima, poput onog o NIS-u ili Junom toku, ili Arapima, zauzme strateki pravac ka Zapadu?
Saa Radulovi: BiH je u gorem poloaju nego Srbija, posebno Federacija BiH koja ima jedan, do apsurda doveden, sistem birokratije. Oni imaju primer sistema koji postoji u Srbiji, ali mislim da je na veem nivou, da je doao do pucanja. Ljudi oseaju da teko ive, ali Srbija jo nije na tom nivou. Problemi su slini. Da li emo zavriti kao BiH, ili emo izai iz blata zavisi od rezultata ovih izbora.
CEAS: Nedavni burni protesti u Bosni i Hercegovini bili su pobuna i reakcija ljudi pritisnutih parazitskim sistemom birokratije i sistema koji se razvio do sumanutih oblika. Smatrate li da je i u Srbiji mogua takva pobuna?
toga koje su stranke u postupku. To je rak rana naeg pravosudnog sistema. Reenja uopte nisu komplikovana, topla voda je ve izmiljena, ali ne postoji volja da se reenja sprovedu.
Saa Radulovi: Srbija treba prvo da odabere sebe. Nije problem u Rusima, nego u netransparentnosti ugovora. Nema nikavog problema da nae trite bude otvoreno i za
19
Saa Radulovi: Pokuavamo. Da li smo nauili I da li se iz onoga to se njima dogaalo moe dovoljno nauiti ne moete da znate dok ne vidite. Postoje slinosti i mislim da smo
CEAS: Imali smo u skorijoj prolosti reformatore poput Antea Markovia, Dragoslava Avramovia, Milana Pania, koji su iz sfere ekonomije utrali na teren politike i nisu uspeli. Da li vidite slinosti i da li uite na njihovim grekama?
Rusiju, Belorusiju ili Kinu i za zapadne zemlje, ali mora da funkcionie po transparentnim, jasnim uslovima, da svi budu pozvani i da svi imaju jednak pristup. Time se tite interesi Srbije. Strateki je put ka EU i vrednostima koje postoje u EU najbolji. Regionalna saradnja je takoe vana i tim putem smo krenuli. Na celom tom putu moramo da vodimo rauna o naim interesima, jer samo od nas zavisi kakvo emo drutvo izgraditi. Treba da teimo tome da stvorimo ureeno drutvo, a najureenija drutva su na Zapadu.
prepoznali kljune poluge koje treba da se promene i da javnost to vidi. Reakcija onih koji su naim delovanjem bili ugroeni bila je tako velika da pokazuje da smo zaista uboli u osinje gnezdo. To je radio i Ante Markovi i drugi reformatori. Delom smo analizirali te sluajeve i ini se da se ponavlja kod svih jedna stvar: u odreenim momentima su pravili kompromise koji su ih kasnije kotali, i da u odreenim trenucima nisu prepoznali priliku koja se otvorila i prilino su blago uli da je zgrabe. Kad to propustite, na kraju platite cenu. Na principima neemo praviti kompromise. Oni su mogui na konkretnim reenjima, koja su u skladu sa principima, kao to smo postigli kompromis sa reprezativnim sindikatima oko Zakona o radu dan pre ostavke. Postoji i elja da se razgovara sa svim akterima u drutvu, ali ne sa parazitima o odranju parazitskog sistema. Naa deviza je Ako ne mi, ko? i Ako ne sada, kada?.
20
EKONOMSKI ASPEKTI STRATEKOG PARTNERSTVA SRBIJE I RUSIJE

Jasminka Simi radi kao nauni saradnik i novinar-urednik u Radio-televiziji Srbije
Dr Jasminka Simi
Jasminka Simi
Zajednika istorija, kultura i religija uticali su na formiranje odnosa izmeu Srbije i Rusije kao i na percepciju drugih aktera u meunarodnim odnosima srpsko-ruske saradnje. Izmeu Istoka i Zapada, kao tampon drava u periodu hladnog rata, SFRJ, u ijem sastavu je bila Srbija, doivela je raspad posle hladnog rata, kada je nestala blokovska podela sveta. Evropa se ujedinjavala, ali je Zapad kroz prizmu unutranjeg sukoba na prostoru bive Jugoslavije u Srbiji video Rusiju. Deo stanovnitva Srbije jo osea veu bliskost sa
1
Uvod
Rusijom, to je, uz proglaenu vojnu neutralnost, stvorilo utisak da se Srbija nalazi izmeu Evropske unije i NATO-a, s jedne strane, i Evroazijskog ekonomskog saveza i Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB)1 s druge strane, iako je poela pregovore o pristupanju EU (21. I 2014.) i lanica je programa NATO-a - Partnerstvo za mir (2006).
2 Strateko partnerstvo Srbije i Rusije zasniva se na demokratskim vrednostima koje obe zemje dele, principima suvereniteta, ravnopravnosti i teritorijalne celovitosti drava, mirnog reavanja sporova, uzjamnog potovanja i koristi, nemeanja u unutranje stvari i obaveza drava da ne jaaju sopstvenu bezbednost na raun drugih. Cilj partnerstva je da se odnosi izmeu dve drave podignu na najvii mogui nivo, istovremeno jaajui tesnu i dinaminu bilateralnu saradnju i na meunarodnoj sceni, ukljuujui saradnju u okviru UNa i drugih meunarodnih organizacija i napore za jaanje mira i bezbednosti u Evropi. Strateko partnerstvo obuhvata i bilateralnu trgovinsko-ekonomsku razmenu, poveanje investicija, saradnju u oblasti transporta i transportne infrastrukture, energetike i realizaciju zajednikih projekata u oblasti nafte i gasa; saradnju ministarstava unutranjih poslova radi borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i trgovine narkoticima; saradnju ministarstava odbrane i oruanih snaga; nauno-tehniku i industrijsko-tehnoloku saradnju i onu u oblasti obrazovanja i kulture; predupreivanje vanrednih situacija i eliminisanje njihovih posledica.
Deklaracija o stratekom partnerstvu Srbije i Rusije2 potpisana je u Soiju, 24. V 2013. godine
Parlamentarna delegacija Srbije primljena je, u svojstvu posmatraa, u parlamentarnu skuptinu Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB), 12. IV 2013. Kao osniva regionalnih bezbednosnih organizacija evroazijskog prostora, Rusija je u okviru Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (1992.), sa dravama na prostoru biveg SSSR (Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan, Tadikistan) uspostavila vojnotehniku i vojno-ekonomsku saradnju, obezbeivanje granica, zajedniko obrazovanje kadrova i njihovu specijalizaciju u bezbednosno-vojnoj oblasti i borbi protiv terorizma. Cilj ove organizacije jeste uee zemalja lanica samostalno ili sa drugim dravama ili meunarodnim organizacijama u sistemu kolektivne bezbednosti Evrope, uspostavljanje i razvijanje ravnopravnih partnerskih odnosa sa NATO-om i drugim vojno-politikim organizacijama i regionalnim strukturama radi odravanja mira.
21
Koliko je saradnja Srbije sa Rusijom kompatibilna sa glavnim spoljnopolitikim prioritetom Srbije, lanstvom u EU? ta su njene prednosti i nedostaci? Da li u okviru stratekog partnerstva dominira ekonomska saradnja posebno u uslovima aktuelne svetske ekonomske krize i injenice da je u 2013. godini Rusija bila etvrti spoljnotrgovinski partner Srbije u izvozu sa ueem od 7,2%, a trei u uvozu sa ueem od 9%? To su pitanja na koja emo odgovoriti u ovom tekstu, korienjem analize dokumenata i statistikih podataka koji se odnose na trgovinsku razmenu dve zemlje, komparativne metode energetske saradnje sa Rusijom i obaveza u toj oblasti prema EU, kao i analizom pojedinanih sluajeva, moguih posledica saradnje Srbije sa EU i Rusijom i savezima koje ona predvodi. Srbija i Rusija institucionalizovale su bilateralne ekonomske odnose potpisivanjem nekoliko kljunih sporazuma. Najznaajniji je Sporazum o slobodnoj trgovini SR Jugoslavije i Ruske Federacije potpisan u avgustu 2000. godine, po kome je oko 99% proizvoda osloboeno
3
i na to je uticalo nekoliko razloga: 1. Politiki, kao to je podrka Rusije u ouvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, odnosno nepriznavanje jednostrano proglaene nezavisnosti Kosova i Metohije (17. II 2008.); 2. Ekonomski, kao to je saradnja kroz zakljuene sporazume u oblasti trgovine i energetike i izgradnja gasovoda Juni tok kroz Srbiju (24. IX 2013.); 3. Bezbednosni, kao to je izgradnja srpsko-ruskog humanitarnog Centra za vanredne situacije u Niu (2011.), radi obezbeivanja smetaja za oko 2.000 ljudi u sluaju vanrednih situacija, prvenstveno u Srbiji i u drugim delovima Balkana, ali takoe i u dravama lanicama EU.3
plaanja carine u meusobnom prometu, pod uslovom da je zadovoljena klauzula 51% domaeg porekla proizvoda (51% ad valorem Fco fab.). Lista proizvoda iskljuuje putnika vozila, ali automobilski delovi, kamioni, autobusi i poljoprivredni traktori mogu se izvoziti u visini od 1% carinske stope. Bescarinska trgovina potvrena je Protokolom o proirenju Sporazuma o slobodnoj trgovini SRJ i Ruske Federacije, koji su vlade Republike Srbije i Ruske Federacije potpisale 22. VII 2011. godine u Beogradu. Protokolom se uvodi liberalizacija meusobne trgovine za sve vrste tepiha i podne prekrivae, nametaj, registar kase, monitore i projektore, televizorske prijemnike, skrob i glikozu, sirup. Meu znaajnim sporazumima je i onaj potpisan izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade grada Moskve, kojim je omoguena saradnja irokog obima, u oblasti industrije i saobraaja, trgovine, graevinarstva, otvaranja zajednikog poslovnog informaciono-trgovinskog centra, bankarstva, turizma, meusobnih odnosa trgovinsko-industrijskih komora i izlobene delatnosti, zdravstva, zajednikih aktivnosti malih i srednjih preduzea. Tokom zvanine posete tadanjeg premijera i aktuelnog predsednika Rusije, Vladimira Putina, 23. III 2011. godine, potpisani su: Sporazum o drumskom saobraaju, radi lakeg prometa putnika i robe izmeu dve zemlje, Sporazum o nauno-tehnikoj saradnji, Sporazum o saradnji u oblasti turizma, kao i Sporazum o saradnji Beograda i ruske elektroenergetske kompanije Sankt Peterburg AD Interrao namenjen unapreenju funkcionisanja toplotnoenergetskog sektora grada, Sporazum o osnivanju zajednikog preduzea kompanije Galenika i ruske farmaceutske agencije. Zakljuenim bilateralnim sporazumima, kao i protokolima i drugim pravnim dokumentima, stvoren je pravni okvir za dinamian razvoj saradnje dve zemlje.4
4
Trgovinska saradnja Srbije i Rusije
22
Iz srpsko-ruskog humanitarnog centra u Niu, u Sloveniju je poslato (8. II 2014.) pet agregata mobilne elektrane radi pomoi stanovnitvu u saniranju posledica strujnog kolapsa nastalog usled ledene kie i meteorolokih nepogoda. U leto 2012. ruski avion (Berijev B 200) i helikopter (Kamov K-32) angaovali su se u akciji gaenja poara nastalih usled sue u Srbiji i bili su smeteni u Centru za vanredne situacija u Niu.
U pripremi su sporazumi kojima bi se ojaale trgovinske veze izmeu dve zemlje: Sporazum izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zatiti prava na rezultate intelektualnog rada koji se koriste i dobijeni su u procesu bilateralne vojno-tehnike saradnje; Sporazum o vazdunom saobraaju; Sporazum o saradnji u oblasti eleznikog saobraaja; Sporazum u oblasti pomorskog saobraaja; Sporazum o saradnji u oblasti saobraajne infrastrukture.
U 2013. godini ukupna robna razmena Srbije i Rusije iznosila je 3 milijarde 34,4 miliona dolara (3.034,4 miliona dolara), to je rast od 11,6% u odnosu na 2012. Izvoz iz Srbije zabeleio je rekordan rezultat uz rast od 22,2% i njegova nominalna vrednost iznosila je 1 milijardu 65,2 miliona dolara (1.065,2 miliona dolara). Uvoz je bio u padu, da bi u poslednjem kvartalu ostvario znaajan rast, to u ukupnom proraunu predstavlja rast od oko 6,6%, sa nominalnom vrednou od 1 milijarde 969,3 miliona dolara (1.969,3 miliona dolara). Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom iznosio je 904 miliona dolara. Rusija je u 2013. godini bila etvrti partner Srbije u izvozu sa ueem od oko 7,2%, a trei u uvozu sa ueem od 9%. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 54%. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu na rusko trite su: voe i povre, obojeni metali, razni
5
Do poetka svetske ekonomske krize 2008. godine bio je primetan trend porasta izvoza i uvoza, da bi njihov pad nastao ve u 2009. U 2010. godini ostvaren je znaajan rast srpskog izvoza od oko 55% u poreenju sa 2009. U 2011. godini izvoz iz Srbije zabeleio je rast od oko 49%. Ukupna robna razmena Srbije i Rusije u 2012. godini dostigla je 2 milijarde 719,3 miliona dolara (2.719,3 miliona dolara) to je bio pad od 21% u odnosu na 2011. Izvoz iz Srbije iznosio je oko 9,5% i njegova nominalna vrednost bila je 871,4 miliona dolara. Uvoz je smanjen za oko 30,7% sa nominalnom vrednou od 1 milijarde 847,9 miliona dolara (1.847,9 miliona dolara). Negativan saldo u trgovini Srbije i Rusije iznosio je 976,5 miliona dolara (energenti ine 57% ukupnog uvoza Srbije iz Rusije, ne raunajui energente u trgovinskoj razmeni Srbija belei sucit u visini od oko 77 miliona dolara). Rusija je u 2012. godini bila peti partner Srbije kod izvoza sa ueem od oko 7,6%, a drugi u uvozu sa ueem od oko 10,2%. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je oko 47%.
Konstanta u robnoj razmeni dve zemlje jeste decit na srpskoj strani zbog uvoza energenata iz Rusije u obimu izmeu 60% do 80%.5
gotovi proizvodi, elektrine maine, aparati i ureaji, medicinski i farmaceutski proizvodi, kao i proizvodi od kauuka. Iz Rusije se tradicionalno najvie uvoze energenti, nafta i gas, kao i obojeni metali i ubriva.6
1990 1991 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
GODINA
1,197.1 823.0 156.3 176.3 152.1 72.9 85.7 79.5 126.6 157.7 225.8 314.1 451.5 553.0 349.8 534.7 871.400 795.7 90.7
IZVOZ
1,063.4 675.7 214.8 439.5 520.8 211.2 304.7 664.9 1,023.3 1,401.1 1,655.7 2,142.8 2,625.9 3,488.7 1,982.9 2,157.1 1,847.900 1,969.257 2,665.9 777.2
UVOZ
UKUPNO
2,260.5 1,498.7 371.1 615.8 672.9 284.1 390.4 744.4 1,149.9 1,558.8 1,881.5 2,456.9 3,077.4 4,041.7 2,332.7 2,691.8 2,719.300 3,034.411 3,461.6 867.9
SALDO
+133.7 +147.3 -263.2 -368.7 -138.3 -219.0 -585.4 -686.5 -1,243.4 -1,429.9 -1,828.7 -2,174.4 -2,935.7 - 1,622.4 - 1,870.2 - 904.103 - 976.5 -1,633.1 -896.7 -58.5
Tabela 1:Robna razmena Republika Srbija-Ruska Federacija (u milionima USD$)
1,065.154
Najvei izvoznici su: Valy DOO - Valjevo, Tarkett DOO - Baka Palanka, Hemofarm AD - Vrac, Grundfos Manufacturing, FBC AD - Majdanpek, Tigar Tyres DOO - Pirot, Impol Seval AD Rusija raspolae bogatim nalazitima ruda i minerala: nafta i gas, kameni i mrki ugalj, treset, gvozdena ruda, bakar, olovo, cink, aluminijum, kalaj, hrom, volfram, nikl, mangan, platina, zlato, srebro, dijamanti, azbest, fosfati; hidro-energetskim potencijalom i ogromnim prostranstvom pod umom. U 2011. godini Rusija je postala svetski lider u proizvodnji nafte i druga po proizvodnji prirodnog gasa. Poseduje najvee svetske rezerve ovog energenta, dok je po rezervama uglja na drugom mestu i osma po rezervama sirove nafte. Jedan je od vodeih izvoznika metala, poput elika i aluminijuma.
6
Izvor: Privredna komora Srbije, Informacija o spoljnotrgovinskoj razmeni Republika Srbija- Ruska Federacija, 4. II 2014 http://www.pks.rs
23
Sevojno, Holding Kablovi AD - Jagodina (u restrukturiranju), Valjaonica bakra Sevojno AD Sevojno, Sintelon DOO - Baka Palanka.
Najvei uvoznici iz Rusije su: NIS AD - Novi Sad, JP SRBIJAGAS - Novi Sad, Impol Seval AD Sevojno, FBC AD - Majdanpek, Valjaonica bakra Sevojno AD - Sevojno, DOO Promist - Novi Sad, Tigar Tyres DOO - Pirot, elezara Smederevo, Unifert DOO - Beograd, Agrofert DOO - Novi Sad.
Za deo javnosti i politikih stranka u Srbiji bescarinski sporazum sa Ruskom Federacijom najvea je konkurentna prednost Srbije u odnosu na sve zemlje u Evropi, jer poveava mogunosti izvoza, privlaenja stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta...Srbija treba da odustane od puta u Evropsku uniju i da proglasi politiku neutralnost, jer je to najbolji put za ouvanje izvanrednih politikih i ekonomskih odnosa sa Rusijom.7 Istovremeno, kritikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju EU (SSP) potpisan 28. IV 2008. godine, koji je stupio na snagu 1. IX 2013. godine, posle ratikacije svih drava lanica EU. Ovaj Sporazum dravi potpisnici omoguava bescarinski pristup pojedinim ili svim tritima u okviru EU (industrijska roba, poljoprivredni proizvodi), nansijsku i tehniku pomo, dok drava potpisnica izraava svoju opredeljenost da sprovede politike, ekonomske, trgovinske i reforme u oblasti ljudskih prava.
7
Bescarinski trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom ini Srbiju posebno privlanom za strane investitore i proizvoae, poto je jedina drava izvan Zajednice nezavisnih drava koja uiva benecije bescarinske trgovine sa Rusijom. Roba proizvedena u Srbiji, ili ona ija se preovlaujua vrednost dodaje u Srbiji, smatra se da je srpskog porekla i podlee reimu plaanja od 1% carinske stope prilikom ulaska na rusko trite.
Sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom i Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju EU - pro et contra
Potpisivanjem ovog Sporazuma Srbija se obavezala da e zapoeti usklaivanje koje e se postepeno proirivati na sve elemente pravnih tekovina Unije, do kraja prelaznog perioda utvrenog u l. 8. SSP, odnosno do isteka perioda od est godina, i to u oblastima od sutinskog znaaja za funkcionisanje zone slobodne trgovine, koja se uspostavlja sa EU. Te oblasti sadrane u naslovu 6. SSP-a Usklaivanje zakonodavstva, primena propisa i pravila o konkurenciji, kljune su u funkcionisanju jedinstvenog trita EU i odnose se na pravila o zatiti konkurencije i kontroli dravne pomoi, zatiti intelektualne, industrijske i komercijalne svojine, dodeli javnih nabavki, standardizaciji i usklaenosti tehnikih propisa, zatiti potroaa, a svaka od ovih oblasti predstavlja jednu od 35 pregovarakih poglavlja, koje svaka zemlja mora da ispuni da bi postala punopravni lan EU.
24
Videti: Nenad Popovi, Politika neutralnost i ekonomija, Fond Slobodan Jovanovi, Beograd, 2014.
Od 1. januara 2014. u potpunosti je liberalizovan uvoz proizvoda (od koe, papira i kartona, obue, keramikih proizvoda, stakla i proizvoda od stakla, gvoa i elika i proizvoda od njih, bakra i proizvoda od bakra, aluminijima i proizvoda od aluminijuma, elektrinih maina i opreme, moto-kultivatora i traktora manje snage, novih i polovnih putnikih i teretnih vozila, bicikala, oruja i municije, kao i nametaja), uz zadravanje odreenog nivoa carina za najosetljivije poljoprivredne proizvode (suncokretovo i sojino ulje, cigarete, eer, meso i mesne preraevine, mleko u prahu, sirevi, jaja, med, kukuruz, penino brano, razno voe i povre, i drugo). Takoe, na osnovu SSP-a od 1. I 2017. godine, dravljani drava lanica EU moi e slobodno da kupuju poljoprivredno zemljite u Srbiji.
Usklaivanje u poetnoj fazi usredsreeno je na osnovne elemente pravnih tekovina o unutranjem tritu, pravosue, slobodu i bezbednost, kao i na druga podruja vezana za trgovinu, da bi se u kasnijoj fazi Srbija fokusirala na preostale delove pravnih tekovina Zajednice. Da bi ispunila obaveze iz SSP-a, Srbija je usvojila Nacionalni program za integraciju (NPI, 2007.) koji obuhvata sve obaveze iz SSP-a, ali i sva poglavlja prava EU.
Opadanje prihoda budeta usled ukidanja carina na robu iz EU (tokom jednostrane primene SSPa), glavne su primedbe upuene SSP-u.
TRITE
SPORAZUM STABILIZACIJI PRIDRUIVANJU (SSP)
TRGOVINSKI REIM
EVROPSKA UNIJA SAD
O I
BROJ STANOVNIKA
realizovala prioritetni cilj ulaska u EU i zaokruila jedan deo svoje istorije. Saradnja sa ostalim dravama, prvenstveno onim u usponu iz grupe BRIKS i SAD, kompatibilna je sa ovim prioritetom.
507,890,191 317,495,000
GENERALIZOVANI SISTEM PREFERENCIJALA SPORAZUM RUSIJA, BELORUSIJA, SLOBODNOJ KAZAHSTAN TRGOVINI SPORAZUM CEFTA SLOBODNOJ TRGOVINI SPORAZUM EFTA SLOBODNOJ TRGOVINI SPORAZUM TURSKA SLOBODNOJ TRGOVINI UKUPNO
O O O O
177,254,573 21, 907,354 13, 389,956 76,667,864 1,083,259,142
Bescarinski sporazum sa Rusijom kao pozitivna strana trgovinske razmene sa ovom zemljom ne dovodi se u pitanje (posebno to se odnosi na veinu kljunih industrijskih proizvoda, sa malim brojem izuzetaka i godinjih naknada).8 Ali ga ne treba posmatrati u politikom kontekstu evrointegracija gde je Srbija ostvarila visok stepen institucionalne povezanosti sa EU i zapoela pregovore o pristupanju Uniji. Izvoz u EU ini 60% ukupnog izvoza Srbije, zbog ega je EU vaan ekonomski partner. U 2013. godini Italija je bila prvi spoljnotrgovinski partner (saradnja sa FIAT-om), a zatim Nemaka, koja je to mesto zauzimala prethodnih godina. Srbija je geografski blia delu Evrope koji je ve u sastavu EU, jer se granii sa Maarskom, Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom, to olakava meusobnu trgovinu (npr. transport robe). Za Srbiju je najvanije da odri dinamiku pregovarakog procesa sa EU, koja podrazumeva nastavak demoktaskih reformi drutva i ekonomski oporavak ime bi
5
Tabela 2: Ekonomska trita sa kojima Srbija sarauje
Glavni partner ruskog Gasproma u projektu Juni tok je najvea italijanska kompanija ENI (20% uea), nemaki Vintertal BASF (15%) i francuski EDF (15%). Rusija je potpisala meuvladine sporazume sa est drava lanica EU, Bugarskom (18. I 2008.), Maarskom (28. II 2008.), Grkom (29. IV 2008.), Slovenijom (14. XI 2009.), Hrvatskom (2. III 2010.), Austrijom (24. IV 2010.) i Srbijom (25. I 2008.), koja nije lanica EU, ali pripada Evropskoj energetskoj zajednici.
Juni tok je ruski projekat snabdevanja zapadnog dela Evrope prirodnim gasom, duine 2.853 km koji vodi preko Crnog mora i teritorijalnih voda Turske do Bugarske, Srbije sa dva kraka ka Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Iz Srbije gasovod prolazi kroz Maarsku, Sloveniju, Austriju, do Italije. Kapacitet je 63 milijarde kubnih metara gasa godinje. Putanje gasovoda Juni tok u promet planirano je do kraja 2015.
Najvidljiviji aspekt ekonomskih odnosa Srbije i Rusije jeste saradnja u oblasti energetike i izgradnja gasovoda Juni tok kroz Srbiju.
Juni tok i Evropska energetska zajednica komplementarnost ili konkurentnost?
Rusija je spremna da podri sve inicijative koje doprinose razvoju rusko-srpskih odnosa, ne samo u pogledu politike i ekonomije, nego i u oblastima kulture, nauke, obrazovanja i duhovnosti, a jedan od takvih projekata jeste obnova Ruskog nekropolja u Beogradu.
Izgradnja kraka gasovoda Juni tok kroz Srbiju duine 400 km deo je Ugovora o nafti i prirodnom gasu koji su bivi predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadi i Dimitri Medvedev potpisali u Moskvi 24. XII 2008. godine. Po ovom Ugovoru, Gasprom Njeft dobija 51% akcija u vlasnitvu u Naftnoj industriji Srbije (NIS) za 400 miliona evra u gotovini i 550 miliona evra u investicijama. Vrednost radova izgradnje gasovoda kroz Srbiju procenjuje se na oko 1,7 milijardi evra, to je na sebe preuzeo Gasprom. Taj novac bi Rusija nadoknadila od prihoda dobijenih od tranzitnih taksi, kada ponu da pristiu. Izgradnja gasovoda Juni tok, poela je 24. XI 2013. godine prvim varom u ajkaima
25
Meutim, u decembru 2013. Evropska komisija je objavila da bilateralni sporazumi za izgradnju gasovoda Juni tok, zakljueni izmeu Rusije i drugih evropskih zemalja predstavljaju povredu zakona EU, jer nisu u skladu sa Treim energetskim paketom EU, zbog ega je potrebno da se o njima ponovo pregovara. Sve drave potpisnice sporazuma o Junom toku sloile su se da Komisija bude njihov zastupnik u usklaivanju bilateralnih sporazuma sa zakonom EU. Ukoliko se est zemalja EU odlue da nastave izgradnju gasovoda u odsustvu pravnog reenja sa Evropskom komisijom, velika je verovatnoa da e se one suoiti sa optubom za povredu procedure i sudskim procesom pred evropskim sudovima. Ipak, evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger, naglasio je da Evropska komisija nije protiv projekta Juni tok, koji posmatra kao znaajan dodatak naoj panevropskoj mrei.
kod Novog Sada. Ovim Srbija stie prednost koja e uticati na njeno mesto u buduoj evropskoj energetskoj bezbednosti, zbog ega je gasovod Juni tok proglaen za projekat od nacionalnog znaaja.9
Novine koje donosi Trei energetski paketa EU su:
Cilj Treeg energetskog paketa EU je uspostavljanje jedinstvenog trita elektrine energije i prirodnog gasa u EU, na kojima e cene biti to nie, a standardi usluga i sigurnost snabdevanja energijom visoki. 1. Jaanje uloge i ovlaenja nacionalnih regulatornih tela; 2. Osnivanje novih EU tela sa jasno odreenim ulogama u okviru jedinstvenih trita elektrine energije i prirodnog gasa u EU; 3. Vlasniko razdvajanje delatnosti prenosa (transporta) od delatnosti proizvodnje i snabdevanja radi spreavanja da operator prenosnog (transportnog) sistema deluje u korist vertikalnog integrisanog subjekta; 4. Mogunost da potroai promene snabdevaa u roku od tri nedelje i da dobiju relevantne podatke o potronji.
Trei energetski paket EU
Ugovor kojim je uspostavljena Energetska zajednica EU potpisan je u Atini, 25. X 2005. i stupio je na sangu 1. VII 2006. godine, ime su zemlje Jugoistone Evrope i EU zapoele proces stvaranja energetske zajednice radi proirenja unutranjeg trita energije EU na region Jugoistone Evrope. Srbija je pristupila Evropskoj energetskoj zajednici 9. VIII 2006. godine. Cilj Energetske zajednice je uspostavljanje zajednikog regulatornog okvira za trite energije i obuhvata oblast energije, ivotne sredine i razvoj konkurentnog trita energije. Ugovor je nekoliko puta proiren i sada obuhvata zakonsku regulativu u pogledu bezbednosti snabdevanja, energetske ekasnosti, nafte, obnovljivih izvora energije i statistikih podataka. Na toj liniji implementiran je Trei energetski paket, koji je stupio na snagu 3. IX 2011. godine.
Videti: Strategija razvojne energetike Srbije do 2015, http://www.srbija.gov.rs
9
U pogledu bilateralnih sporazuma potpisanih sa Rusijom oko izgradnje gasovoda Juni tok, Evropska komisija je postavila tri glavna pitanja za ponovno pregovaranje: 1. Pravilo nevezanog vlasnitva to znai da Gasprom, koji je i proizvoa i snabdeva gasa, ne moe istovremeno da poseduje proizvodne kapacitete i prenosnu mreu, tj. da bude vlasnik cevovoda; 2. Nediskriminatorski pristup treih partnera gasovodu to znai da nema ekskluzivnog prava za Gasprom da bude jedini prenosnik; 3. Tarifna struktura to znai - slobodno formiranje cena.
26
Dakle, Trei energetski paket EU zabranjuje proizvoaima da imaju vlasnitvo nad tranzitnim postrojenjima kao to su gasovodi. Gasprom je takoe pod istragom EU radi utvrivanja da li je prekrio propise o konkurenciji time to je vezao cene gasa sa cenama nafte. Evropski zvaninici su upozorili da e prema evropskim propisima Gasprom morati da dozvoli drugim proizvoaima gasa pristup gasovodu Juni tok.
Srbija je u obavezi da od 2015. u potpunosti primenjuje Trei energetski paket, odnosno nove evropske propise u oblasti energetike i u toku su pripreme da se Zakon o energetici tome prilagodi. Aktuelni Zakon o energetici koji je donet 2011. obuhvata Drugi energetski paket EU i delove Treeg paketa koji ne podrazumevaju velike organizacione promene ili velika ulaganja.
Evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger, uputio je pismo ministru energetike Rusije, Aleksandru Novaku, objanjavajui situaciju i traei od njega da pozitivno gleda na mogunost ponovnog pregovaranja sporazuma sa zemljama potpisnicama. 10 Ambasador Rusije u EU, Vladimir izov, govorei na javnom skupu u Briselu (13. I 2014.) rekao je da njegova zemlja nee pregovarati sa Evropskom komisijom o ponitavanju ili okonanju validnosti meuvladinih sporazuma za izgradnju gasovoda Juni tok. Gasprom i ruski zvaninici jasno su izjavili da ne postoji namera da se zaustavi izgradnju gasovoda Juni tok, jer Rusija smatra da su meuvladini sporazumi vaeim prema meunarodnom pravu, koje ima supremaciju nad pravom EU. Tokom samita Rusija EU (28. I 2014.), glavna tema razgovora bili su propisi EU o energetskom tritu, iji je cilj da se podstakne konkurencija, a koje je ruska strana ocenila kao diskriminatorsku prema ruskom Gaspomu. Rusija zahteva izuzimanje Junog toka iz Treeg energetskog paketa, uz predlog da se zakljui specijalni bilateralni sporazum, koji regulie principe funkcionisanja transgranine energetske infrastrukture. U tom cilju, Rusija je predala EU projekat odgovarajueg dokumeta. Insistiranjem na potovaju Treeg energetskog paketa, EU poruuje Rusiji da, ukoliko eli da bude prisutna na tritu, EU mora da potuje njena pravila.
sporazuma o Junom toku moglo bi da predstavlja test za ekonomske odnose Srbije sa Rusijom.
S obzirom da je mali korak izmeu energetike i politike, upravo je gasovod Juni tok pokrenuo novi talas pitanja, da li su Srbiji potrebne evroatlantske integracije i lanstvo u NATO-u, ili bi trebalo da se okrene Evroazijskim integracijama, planiranim da se zavre do 2015. godine. Dodatni podsticaj ovoj dilemi dali su dogaaji u Ukrajini, njeno odustajanje od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom, i opredeljenje za ekonomsku saradnju sa Rusijom, ukljuujui i poziv Rusije da se Ukrajina pridrui Carinskoj uniji u kojoj su Rusija, Belorusija i Kazahstan.
Evroazijski ekonomski savez i Istono partnerstvo EU - Pouke iz sluaja Ukrajine

Posle raspada SSSR-a, Rusija je prola kroz znaajne promene usled naputanja centralno planske i uvoenja trine ekonomije. Ekonomske reforme su dovele do privatizacije veeg dela industrije, osim energetskog i sektora koji se odnosi na odbranu. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Rusije u 1991. godini iznosila je 95,4 milijarde dolara (izvoz 50, 9 milijardi dolara, uvoz 44,5 milijardi dolara), da bi u 1997. godine dostigla 155 milijardi dolara (izvoz 87,4 milijarde dolara, uvoz 67,6 milijardi dolara).11 Posle ruske nansijske krize (1998.) i dolaska predsednika Vladimira Putina na vlast, privredni rast je u proseku iznosio 7%, to je uticalo na rast dohotka, penzija i ivotnog standarda, to je bilo dovoljno da kvalikuje Rusiju u grupu ekonomija u usponu, BRIKS. Meutim, svetska ekonomska kriza (2008.) pogodila je ekonomiju Rusije, cena nafte na svetskom tritu je pala, a strani krediti na koje su se oslanjale ruske banke i kompanije, presuili su. Ponovni rast cene nafte uticao je i na rast ekonomije, tako da je rast domaeg
11
Srbija je jedina drava potpisnica Junog toka koja nije lanica EU, zbog ega bi ovo moglo da se postavi kao znaajno pitanje njenog pregovarakog procesa sa EU. Prihvatanje konane odluke EU u pogledu validnosti
10
EURACTV, http://www.euractiv.com , 5. XII 2013.
Russia-Export-Import, Economy and Statistics of Foreign Trade, http://www.rusimpex.ru 27. I 2014
27
Evroazijski ekonomski savez doveo je u pitanje politiku Istonog partnerstva EU. Ovaj program razvoja saradnje sa republikama biveg SSSR, pokrenut je u maju 2009. godine u nameri
12
Istovremeno, Rusija pronalazi naine da uvrsti ekonomske veze sa zemljama biveg SSS R-a. To je uinila formiranjem Carinske unije sa Belorusijom i Kazahstanom (1. I 2010.), to bi trebalo da preraste u novi ekonomski blok, Evroazijsku ekonomsku uniju (1. I 2015.) sa Rusijom na elu. Zbog geostratekog poloaja, Ukrajina predstavlja najznaajniju potencijalnu lanicu Evroazijskog ekonomskog saveza. Objedinjavanje delova nekadanjeg SSSR-a je pokuaj Rusije da napravi kontrateu evropskom savezu i Kini, takoe, predstavlja vaan bezbednosni aspekt koji bi potvrdio njeno mesto u meunarodnim odnosima.
Rusija je usvojila politiku eksibilnih deviznih kurseva ukljuujui promenljivu cenu nafte, kako bi mogla da reaguje u sluaju potresa na spoljnim tritima. Pristupila je Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2012. godine, to je smanjilo trgovinske barijere za stranu robu i usluge u Rusiji, istovremeno olakavajui otvaranje stranih trita za rusku robu i usluge. Ipak, nestabilnost ruske ekonomije ogleda se u stopi rasta ispod 1,5% godinje, to je nie od stope rasta svetske ekonomije u celini, uprkos tradicionalno visokoj ceni nafte. Dugorono, izazovi Rusije su, manjak radne snage, korupcija i nedovoljno investiranje u infrastrukturu (mada su znaajni infrastrukturni objekti izgraeni povodom Zimske olimpijade u Soiju 2014. u koju je uloeno 50 milijardi dolara.).
bruto proizvoda u 2012. iznosio 3,4%, a rast industrijske proizvodnje 3,1%. Domai bruto proizvod po glavi stanovnika iznosio je 15.500 dolara, stopa nezaposlenosti 5,5%, a inacija 5,1%.12
28
Osnovni izvozni artikli iz Rusije u 2012. godini bili su, svea i smrznuta riba, elik, zlato, ugalj, sirova nafta, naftni proizvodi, prirodni gas, elektrina energija (19,1 milijardi dolara). Osnovni uvozni proizvodi u Rusiji u 2012. godini bili su, svee i zamrznuto meso, buter, citrusi, ito, suncokretovo i ulje od semena, eer, alkoholna i bezalkoholna pia, lekovi, tekstil i predivo. Izvor: Federal state statistics service (Rosstat), http://gks.ru/free_doc/doc13_eng.pdf
Ukrajina je postala karika koja nedostaje u istonom partnerstvu Evropske unije, pokazujui da je stvorena jedna nova situacija gde su evropske vrednosti izgubile trku pred naletom ekonomske krize, poto se Ukrajina opredelila za Rusiju, odakle pristiu vea nansijska sredstva nego iz EU. Naime, predsednik Ukrajine, Viktor Janukovi, odbio je u novenbru 2013. da potpie Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom i potpisao je sporazum sa Rusijom o dobijanju 15 milijardi dolara kredita i kupovini ruskog gasa
Ovakav odnos prema Evropskoj uniji, mogao bi da se prekopira i na odnos Ukrajine prema NATO-u. Mada je pristupanje Ukrajine i Gruzije NATO zamrznuo na samitu NATO-a u Bukuretu (april 2008.), kada su se Nemaka i Francuska usprotivile pristupanju Ukrajine i Gruzije Akcionom planu za lanstvo (MAP), kao predvorja punopravnom lanstvu, ne elei da poremente strateke odnose EU sa Rusijom, posebno njene energetske veze. Naroito ne u trenutku kada se
13
Ukoliko projekat Evroazijskog ekonomskog saveza bude realizovan, to znai da bi te zemlje istovremeno uesnice programa Istonog partnerstva bile primorane da izmene svoje prioritete. Evropska unija je zabrinuta zbog uloenih nansijskih sredstava u zemlje Istonog partnerstva, ali i mogueg gubitka uticaja u ovom delu kontinenta.
da podri demokratske i trine reforme u est zemalja istone Evrope i junog Kavkaza Jermeniji, Azerbejdanu, Belorusiji, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini (trite od ukupno 75 miliona stanovnika). Za ispunjenje ovih ciljeva, EU je izdvojila oko 2,5 milijardi evra za period 2010.2013. koji je utroen za promovisanje stvaranja demokratskih dravnih institucija, zatite ivotne sredine, industrijske reforme, energetsku bezbednost i borbu protiv siromatva. Program nudi bliu ekonomsku integraciju ovih drava u EU (laki pristup njihovim kompanijama tritu EU, smanjenje ogranienja u pogledu izvoza i uvoza) i veu mobilnost njihovih graana u zemljama EU, iji je krajnji cilj uvoenje bezviznog reima. Zauzvrat, ove zemlje treba da ispune odreene uslove (borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, trgovine ljudima, narkotika i verca oruja).
S druge strane, izgradnja gasovoda Juni tok predstavlja odreeni geostrateki pritisak na Ukrajinu, jer je zaobiena na trasi ovog gasovoda, prolaskom ispod Crnog mora kroz teritorijalne vode Turske. Slino se desilo sa gasovodom Severni tok, koji od Rusije do Nemake prolazi ispod Severnog mora. Rusija i EU, pouene rusko-ukrajinskom krizom 2006. i 2009. godine i sporom sa Poljskom, ele da izbegnu korienje gasovoda Transukrajina i Druba.14 Time opada znaaj gasovoda i cena gasa iz Ukrajine, to bi moglo da bude jedan od razloga pribliavanja Ukrajine Rusiji.
po ceni od 286,5 dolara za 1000 kubnih metara gasa, koje je Ukrajina prethodno plaala 400 dolara.13 To je izazvalo proteste proevropski nastrojenog dela stanovnitva, koje trai da se zemlja vrati na demokratski put EU.
Rusijom, ali tada bi se primenjivao sporazum koji vai izmeu EU i Rusije. Bilateralna ekonomska saradnja izmeu Srbije i Rusije obostrano je korisna i treba da napreduje u skladu sa evropskom perspektivom Srbije i nedavno potvrenim stratekim karakterom partnertsva izmeu Rusije i EU
Evroazijski ekonomski savez predvoen Rusijom deo javnosti u Srbiji vidi kao alternativu saradnji i lanstvu u EU i mogui izlaz iz ekonomske krize. Obrazloenje za to nalaze u injenici da su i vodee drave lanice EU prevladavanje posledica ekonomske krize pronale u saradnji sa zemljama na Istoku (Nemaka se preorijentisala na izvoz na trita Rusije i Kazahstana, Poljska, Italija i Belgija poveale su izvoz u Rusiju). Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama Carinske unije Belorusije, Kazahstana i Rusije. Prostor od 170 miliona stanovnika otvara mogunost razvoja trgovinske, poljoprivredne, industrijske i saradnje u oblasti infrastrukture, mada je za to potreban vei obim proizvodnih kapaciteta, koji Srbiji esto nedostaje da bi mogla da bude konkurentna na stranim tritima. Postoji mogunost direktnih investicija zemalja Carinske unije u Srbiji. Treba podsetiti da sa ulaskom Srbije u EU, koja je carinska unija, ponitio bi se Sporazum o slobodnoj trgovini sa
od Rusije ve trailo da prihvati znaajne konsekvence jednostrano priznate nezavisnosti Kosova (17. II 2008.) i izgradnje antiraketnog tita. Pitanje lanstva Ukrajine i Gruzije u NATO-u skoro da je nestalo sa dnevnog reda posle sukoba u Gruziji 2008. i odvajanja Abhazije i Osetije. 14 Nevenka Jefti arevi i Edita Stoji Karanovi, Energenti jedan od stubova geopolitike moi Rusije, Meunarodni problemi, Vol.LXV, No.4/2013, Beograd
Savremeni okvir tradicionalnog prijateljstva izmeu Srbije i Rusije ine ekonomski odnosi dve zemlje. Njihova posebnost sadrana je u Sporazumu o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, gde roba srpskog porekla podlee reimu plaanja od 1% carinske stope prilikom ulaska na rusko trite i u saradnji u oblasti energetike, posebno od 2008. godine, kada je ruska naftna kompanija Gasprom Njeft kupila 51% akcija Naftne industrije Srbije (NIS), i nastavljena je izgradnjom rusko-italijanskog gasovoda Juni tok kroz Srbiju (24. XI 2013.). Ovim je znatno povean uticaj Rusije na spoljnu politiku Srbije i njeno mesto u Evropi. Pred Srbijom i est drava EU koje su potpisale sporazum sa Rusijom o izgradnji Junog toka, postavilo se pitanje potovanja Treeg energetskog paketa EU, ije se odredbe odnose na rusku kompaniju Gasprom i njenu konkurentnost na evropskom tritu. Sporazumno reenje izmeu EU i Rusije predstoji, ali je ovaj sluaj ukazao na mogunost pojavljivanja slinih problema u bilateralnoj ekonomskoj saradnji Srbije sa treim zemljama, to bi moglo da bude uslov u procesu pregovaranja sa EU.
ZAKLJUAK
Svetska ekonomska i nansijaka kriza, za koju se jo ne zna koliko e trajati, uslovljava jae regionalno povezivanje drava. Srbija ima mogunosti da sarauje sa regionalnim ekonomskim savezima evroazijkog prostora (robna razmena), ali i sa bezbednosnim (razmena vojno-tehnike i vojno-ekonomske saradnje, posebno kroz struno usavravanje i
29
obuku kadrova, kao to to ini kroz program NATO-a Partnerstvo za mir).
Dakle, postoji ekonomsko opravdanje ireg udruivanja. Ipak, evropska perspektiva Srbije, potvrena poetkom pregovora o pridruivanju EU (21. I 2014.), treba da ostane spoljnopolitiki i ekonomski prioritet Srbije, u ijim okvirima e se nastaviti ekonomska saradnja sa Rusijom.
Literatura: KNJIGE 1. Popovi, Dr Nenad, Politika neutralnost i ekonomija, Fond Slobodan Jovanovi, Beograd, 2014. 2. Simi, dr Jasminka, U potrazi za novom misijom NATO i jugoslovenska kriza 1990-2001, Slubeni glasnik, Beograd, 2010. TEKSTOVI 1. EURACTIV, http://www.euractiv.com 2. Jefti arevi dr Nevenka i Stoji Karanovi dr Edita, Energenti jedan od stubova geopolitike moi Rusije, Meunarodni problemi, Vol.LXV, No.4/2013., Beograd 3. Petovi arko, Rusko-srpsko strateko partnerstvo: sadrina i domaaj, 2009., ISAC Fond, http:// www.isacfund.org http:// www.isac-fund.org DOKUMENTI 1. Federal state statistics service (Rosstat), http://gks.ru/free_doc/doc13_eng.pdf 2. Privredna komora Srbije, Informacija o spoljnotrgovinskoj razmeni Republika Srbija- Ruska Federacija, 4. II 2014. . http://www.pks.rs 3. Russia-Export-Import, Economy and statistics of foreign trade, http://www.rusimpex.ru January 27, 2014. 4. Strategija razvojne energetike Srbije do 2015, http://www.srbija.gov.rs
30
Antonio Misiroli, direktor Instituta Evropske unije za bezbednosne studije
EVROPSKA ODBRANA NASTAVIE SE*
Antonio Misiroli je direktor Instituta Evropske unije za bezbednosne studije (European Union Institute for Security Studies EUISS). Prethodno je bio savetnik u Birou Evropskih politikih savetnika (BEPA) Evropske komisije, zaduen za temu evropskog dijaloga/dosezanja (odnosi sa think-tank organizacijama i istraivakim centrima irom Unije i dalje) i za publikacije. Petnaest godina nakon Francusko Britanske St. Malo Deklaracije, deset od poetka realizacije Evropske strategije bezbednosti, i pet od njene osvrta na njenu implementaciju i poslednje diskusije o pitanjima odbrane izmeu efova zemalja i Vlada lanica EU, Savet Evrope je tek zakljuio (preliminarnu) politiku raspravu koja ve odavno kasni. Uzimajui u obzir trenutnu nepovoljnu politiku situaciju sa skalnom strogoom i rezovima u budetu, nemirima kod suseda EU (i dalje), i zamor od vojnih intervencija u Evropi i na irem Zapadu tekst usaglaen od strane lidera EU od 19. decembra moe se smatrati velikim korakom napred, izmeu ostalog i iz razloga to denie nain na koji e se ii napred, sa eksplicitnim rokovima i odgovornostima za razmatranje, istraivanje i izvetavanje. Graani EU, zvaninici Brisela i prestonica, kao i nai saveznici i partneri, nee vie morati da ekaju jo jedan lustrum za sledeu prekretnicu u razvoju Zajednike bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP). * lanak je originalno objavljen od strane Instituta Evropske unije za bezbednosne studije EUISS. u decembru 2013. godine. CEAS ima dozvolu autora za prevod i objavljivanje u Novom Veku. jednom delu skupa Saveta Evrope mogu biti razoaravajue za one koji su oekivali veliki napredak u smislu politikih ambicija, ili niz preciznih i kvantikovanih odluka koje bi se odmah sprovele. Iako krajnji tekst ne predstavlja revoluciju u vojnim poslovima (EU), pun je ohrabrenja, posveenosti istraivanju i jaanju, poziva na unapreenje, preispitivanje, davanje predloga i pripremu. Ipak, obzirom na kontekst, koliinu zadatih tema i rasporeda sadranih u zakljucima, imamo razloga za nadu. Drugim reima, ceo ovaj proces, ne samo da daje adut ishodu: on jeste ishod - jer oni koji su pratili godinju debatu i pripremu samita, jo od kada je Herman van Rompej rizikovao stavljanjem odbrane na agendu, znaju da ak i ovaj pratei proces nije bio preuranjen zakljuak. Savet Evrope je otvoreno odobrio tekue projekte koje sprovode zemlje lanice podrane od Evropske odbrambene agencije, kao to je dalji razvoj bespilotnih letelica (ukljuujui osnivanje zajednice korisnika i napredak u regulaciji), vazduhvazduh mogunosti punjenja goriva, satelitsku komunikaciju (ukljuujui takoe i Evropsku svemirsku agenciju) i sajber kapacitete (vie
U pripremi
Svakako, zakljuci sa samita poinju sa delovima o ZBOPu. Devet strana posveenih ovoj temi u
31
32
Po istom principu, Savet Evrope podstie istraivanje novih podsticaja i inovativnih pristupa transnacionalnoj saradnji na polju odbrambenih mogunosti, ukljuujui i skalne mere koje ne oteuju trite, u skladu sa
tavie, zakljuci pozivaju zemlje lanice da poveaju transparentnost i razmenu informacija u planiranju odbrane, u cilju veeg usklaivanja kapaciteta mogunosti sa datim rokovima, a pozivaju i Visokog predstavnika i EDAu da predloe odgovarajui politiki okvir do kraja 2014. godine u potpunosti u skladu sa postojeim procesom planiranja NATO. To bi svakako moglo izgledati kao neuspeh u odnosu na kontinuiranu potrebu za Evropskom belom knjigom, ali ipak predstavlja premijeru za Uniju, posebno na ovom nivou politike odgovornosti.
Zakljuci su takoe postavili neke opte parametre za brzi pregled zajednikih pravila i procedura za ZBOP, bilo da je u pitanju nansiranje vojnih operacija (ukljuujui i reviziju postojeeg ATHENA mehanizma), ili regrutovanje i rasporeivanje kadrova civilnih misija. Svakako, telo strogih regulacija koje je progresivno uoblieno tokom prole decenije sada pokazuje svoja ogranienja, delujui povremeno kao ograniavajui ili ak onesposobljavajui faktor kada je neophodna mobilizacija (ljudskih ili nansijskih) izvora. Usklaivanje takvih regulativa u duhu steenih iskustava i postavljanje boljih podsticaja i eksibilnijih modaliteta za zajednike akcije ne zahtevaju pod obavezno promenu dogovorenog i mogu biti uraene na isto funkcionalnim osnovama. U tom pogledu, predsednik Francuske Fransoa Oland, istakao je potrebu za pravednijom podelom nansijskog tereta poslovanja to su strunjaci iz ove oblasti ve uoili ranije, a nedavna iskustva uinila jo ozbiljnijim Visoki predstavnik sada je u obavezi da izvesti o moguim opcijama.
obuka, vebi i civilno-vojne saradnje). Takoe je uspostavljen i raspored za ispunjenje specinih politikih inicijativa: EU Strategija pomorske bezbednosti treba da se nalizira do juna 2014. godine (a naredni akcioni plan da se elaborira odmah nakon toga), dok novi okvir EU politike sajber odbrane treba da bude pripremljen u narednih 12 meseci.
postojeim zakonodavstvom EU (odjek skoranje debate o moguem pribegavanju redukcije PDVa). Takoe podrava i uspostavljanje Pripremnih Aktivnosti istraivanja povezanih sa ZBOPom, u oblasti tehnologija dvostruke namene - jo jedna premijera, posebno za Evropsku komisiju dok e EDA pripremiti smernice za razvoj standarda odbrambene industrije do sredine 2014. godine.
Meutim, u tekstu nedostaju detalji i specinosti naina na koji bi tano trebalo preispitati postojee procedure i uspostaviti nove eme. ini se da je nalna verzija teksta znaajno umanjena u pogledu sadraja i obaveza, i tako postala vie omoguuju nego propisan set zakljuaka. Ipak, njegova intencija dozvoljava da se otvore vie konkretne, na rezultate orjentisane diskusije, pre sledeeg okupljanja, zakazanog za jun 2015. godine. Konano, u poslednje tri godine, Savet evrope je znaajno prevaziao okvire ZBOPa kakve mi poznajemo i u politici odbrane. Pratei rad ministara spoljnih poslova EU prolog oktobra, efovi drava i Vlada pozvali su na veu saradnju sa ciljem prevazilaenja izazova energetske bezbednosti iji e pojedini elementi verovatno biti zastupljeni na sledeem sastanku Saveta Evrope u februaru, posveenog energetskoj politici.
Na horizontu
Poslednje ali ne i najmanje vano, na osnovama pripremnog izvetaja o odbrani Visokog predstavnika/Potpredsednika od prolog
Uesnici samita takoe su odobrili stvaranje bolje sinergije izmeu ZBOPa i aktera Slobode/Bezbednosti/Pravde kako bi se prevazili horizontalni problemi kao to su ilegalana imigracija, organizovani kriminal i terorizam, podravajui tree zemlje i regione kako bi im se pomoglo u unapreenju upravljanja granicama. Iako su ovo sve pitanja koja ba i ne pune tradicionalnu diplomatsku agendu i pomalo su izazov ustanovljenim razgranienjima politikih zajednica i administracije - mogu predstavljati deniue elemente sveukupne akcije EU na spoljnjem planu, u godinama koje dolaze.
septembra, efovi drava i Vlada pozvali su Visokog predstavnika da, u bliskoj saradnji sa Komisijom, proceni uticaj promena u globalnom okruenju i izvesti Savet tokom 2015. godine o izazovima i prilikama koje proistiu za Uniju, nakon konsultacija sa zemljama lanicama. Za one koji prate intelektualnu i politiku debatu o tome da li se treba ponovo osvrnuti na Evropsku strategiju bezbednosti iz 2003., traiti jedinstvenu Evropsku globalnu strategiju, ili insistirati na zasebnim, vie targetiranim strategijama - podeljenim po regionalnim (Sahel, Rog Afrike) i funkcionalnim (sajber, pomorska bezbednost) linijama - ovakva denicija veoma zvui kao mandat da se pokrene kolektivan razgovor na ovu temu ali opet, bez prejudiciranja njegovog ishoda. Mandat, meutim, koji e verovatno biti prenet na sledei tim donosilaca odluka EU koji e biti imenovani 2014. godine.
Sva ova pitanja i zadaci oblikovae rad institucija i agencija EU u mesecima koji dolaze (ukljuujui i EUISS). Samit je morao da ispuni velika oekivanja - i zada smernice za budunost - i to u veoma kritinom trenutku. Da li e njegov ishod moi da se smatra prekretnicom odbrane EU? Samo proces e pokazati.
33
ODNOSI SRBIJE SA NATO: DRUGA (TIA) IGRA U GRADU*

Centralno evropski politiki institut (CEPI) je novi regionalni ekspertski centar, osnovna u Bratislavi 2012. godine od strane Atlantske komisije Slovake (SAC). On povezuje vrhunske istraivake institucucije i strunjake iz cele srednje evrope. CEPI je posveen unapreivanju doprinosa regiona na debatama EU i NATO o glavnim izazovima dananjice. Mi verujemo da bi Centralna Evropa, u EU i NATO, trebalo da preuzme vie odgovornosti po pitanju ekonomske krize, energije i bezbednosti.
Milan Ni i Jn Cingel
SAC I CEPI
Dok su sve oi uprte na formalno otvaranje pristupnih pregovora Srbije i EU, 21. januara 2014. godine, ovaj predlog praktine politike istrauje perspektive blie saradnje Beograda sa NATO. Dok je pristupni proces Evropskoj uniji via sila koja dominira trenutnim politikim i ekonomskim razvojem zapadnog Balkana, regionalna bezbednosna struktura i dalje se bazira na NATO. EU i NATO integracije i dalje se posmatraju kao meusobno paralelni procesi. Glavni fokus u Srbiji je usmeren ka pitanjima meke bezbednosti kao to su vladavina zakona, pravosue i borba protiv korupcije, gde EU ima vodeu ulogu.
Kontinuirano ukljuivanje NATO u region bilo je od vitalne vanosti za znaajan napredak u reformi odbrane, regionalne saradnje izmeu nacionalnih vojnih snaga i poveanja stepena vlasnitva nad bezbednou meu zemljama * lanak je originalno objavljen od
strane Centralno evropskog politikog instituta (Central European Policy Institute CEPI) 10. januara 2014. godine. CEAS ima dozvolu autora za prevod i objavljivanje u Novom Veku.
ta sve to znai za odnose Srbije i NATO? Koje su realne perspektive da se intenzivira njihov politiki odnos i saradnja u praksi u ovoj godini? U kojoj meri je to povezano sa pristupnim pregovorima Srbije i EU?
Balkana. To se pre svega odnosi na Srbiju i Kosovo. Njihov Sporazum iz aprila 2013. godine otvorio je vrata integraciji preteno srpskog, severnog dela Kosova pod jurisdikciju Pritine - veliki korak unapred u uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu. Uz posredovanje Visoke predstavnice EU Ketrin Eton, takoe je indirektno osnaio ulogu NATO (kroz misiju KFOR) da prui sveobuhvatno bezbedno okruenje dok se ovaj istorijski dogovor sprovodi. Zapravo, vlasti u Beogradu iskljuivo su zahtevale angaovanje KFORa, jer je, ini se, KFOR jedini bezbodnosni garant za Srbe na Kosovu. Time je KFOR postao garant bezbednosti Aprilskog Sporazuma. Srbija se snano protivi planovima da se KFOR povue i nada se da e NATO ostati ukljuen dugorono.
34
Srbije se pridruila programu Partnerstvo za mir (PzM) 2006. godine, postavi tako partner zemlja NATO. Beograd je time dobio pristup brojnim NATO komitetima i programima, a stekao je i pravo na podrku od strane niza NATO fondova. Takoe se pridruila i PARPu (Programu za planiranje i reviziju), koji je osnovno sredstvo, u okviru Partnerstva za mir, kojim e partneri reformisati svoje oruane snage, usvojiti NATO standarde i postii viu
1
Sa druge strane, kao najvea i centralna drava Balkana sa najveom profesionalnom vojskom na Zapadnom Balkanu, Srbija mora blie saraivati sa NATO kako bi zatitila svoje interese, modernizovala vojsku, i poveala svoj meunarodni prol kao pouzdan partner koji obezbeuje sigurnost. Sledei kljuni faktor je geografski poloaj: svi susedi Srbije su ili lanice NATO (Maarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska), ili to nameravaju da postanu u skorije vreme (Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina). Beograd ak i podrava tenje svojih suseda za lanstvom u NATO i tei interoperabilnosti svojih sistema odbrane sa lanicama Alijanse i onima koji to nameravaju da postanu.
Odnose Srbije i NATO kontinuirano proganja naslee NATO bombardovanja Srbije zbog Kosova, 1999.1 godine. Alijansa je i dalje veoma nepopularna u zemlji . To ograniava mogunosti srpskih politiara da javno priznaju pravi obim i karakteristike rastueg partnerstva Srbije i NATO.
Srbija je sigurno najkomplikovaniji ali i najrelevantniji partner NATO u regionu. To je jedina zemlja Balkana koja nije lan NATO, niti je zainteresovana da to postane u bliskoj budunosti. Zvanina politika Beograda je vojna neutralnost.
Partneri, ne vie neprijatelji
Tokom vremena, politika i vojna saradnja izmeu NATO i Srbije napredovala je razliitim brzinama i intenzitetom. Reforma i modernizacija srpskih oruanih snaga (SAF) sprovedena je uz savete i pomo NATO. Izabrane SAF jedinice 2 ve su sertikovane prema NATO standardima, postiui tako poveanje stepena interoperabilnosti za potencijalno razmetanje u meunardne operacije upravljanja krizama. Pored Srbije - NATO Grupa za reformu odbrane formirana od strane nekoliko ambasada lanica NATO u Beogradu - Alijansa je aktivna i vidljiva u Srbiji i kroz projekte koje pokriva nekoliko Fondova a koji se odnose se na reavanje nekoliko vanih pitanja vojne bezbednosti (kao to su deminiranje minskih polja i, u skorije vreme, viak municije); i sprovoenje nekoliko projekata u okviru Programa Nauka za mir i bezbednost; kao i kroz grantove javne diplomatije. Kljuna tema u dijalogu Srbije i NATO je bila Kosovo. Srpski lideri su se zavetovali da nikada nee priznati nezavisnost Kosova. Misija KFORa pod vostvom NATO je odgovorna za bezbednost Kosova. Na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, KFOR ima mandat da obezbedi sigurno i bezbedno okruenje, ukljuujui slobodu kretanja svih graana Kosova. U sutini, to znai da KFOR titi srpske manjine i njihove verske objekte u enklavama juno od reke Ibar. Na ovim osnovama Beograd i SAF razvili su konstruktivne odnose sa KFORom, ukljuujui simultane i koordinisane
2
interoperabilnost. Sa svoje strane, NATO je u Beogradu otvorio Kancelariju za vojnu vezu i obavezao se da e podrati Srbiju u dostizanju svojih ciljeva usmerenih ka Partnerstvu.
Prema podacima IPSOSa, samo 13% stanovnitva Srbije podrava ideju ulaska Srbije u NATO. Uglavnom je podravaju mladi ljudi, ispod 30 godina, a mukarci vie nego ene. Za vie informacija pogledajte: http://www.bezbednost.org/BCSPNews/5212/SerbiaNATO-Time-is-Ripe-for-a-Change-in.s html#sthash.Ue1MuPdv.dpuf
Srbija koristi mehanizam Koncepta operativnih sposobnosti (Operational Capabilities Concept OCC) u okviru PzM, koji nudi alate za samovrednovanje, kao i timove evaluatora iz NATO. Srbija je ranije deklarisala sledee jedinice u okviru OCCa: motorizovanu peadijsku etu, vod vojne policije i vod NBC. Ove jedinice su ve sertikovane drugom fazom samovrednovanja (u junu 2013. godine) i oekuje se da budu sertikovane za najvii nivo sposobnosti (NEL 2) u septembru 2014. Meutim, zbog politikih ogranienja, Srbija priprema ove jedinice za misije pod vostvom UN i EU, bez izgleda za njihovo rasporeivanje u operacijama pod vostvom NATO u bliskoj budunosti
35
U periodu od 2011.- 2012. godine, bilateralni odnosi sa NATO postepeno su uzimali maha. Tadanji predsednik Srbije Boris Tadi, bivi ministar odbrane, podravao je pribliavanje Srbije NATO. Istovremeno, bio je veoma paljiv i dvosmislen povodom ovog pitanja u javnosti, ne elei da zvaninu doktrinu vojne neutralnosti dovede u pitanje.3 Tadanji ministar odbrane Dragan utanovac bio je otvoreniji u javnosti, objanjavajui kako Srbija i NATO nisu vie neprijatelji, ve partneri koji tee najboljim oblicima sardnje. utanovac je povremeno delovao razoarano nedostatkom politikih ovlaenja i jedinstva u Vladi po pitanjima ta Srbija zaista eli da postigne u svojim odnosima sa NATO. Do kraja njegovog mandata, ministar odbrane je koristio sva raspoloiva sredstva postojeih programa u razvoju sutinske bilateralne saradnje. Samo u 2012. godini implementirano je 119 vojnih i strunih aktivnosti (od 151 planirane). U isto vreme, ministar spoljnih poslova Srbije paljivo je isticao da su sve aktivnosti u skladu sa politikom
Tanjug, 5.2.2010. See: http://english.blic.rs/News/5982/Sutanovac-NATOnot-enemy-any-more
3
Uee Srbije u Programu PFP stavljeno je na ekanje poetkom 2008. godine kao odgovor na samoproglaenu nezavisnost Kosova, koju je aktivno podrala Amerika i veina (mada ne sve) lanice NATO. Uee je nastavljeno nakon godinu dana. Srbija je imenovala svog prvog ambasadora u NATO Branislava Milinkovia, i otvorila svoju misiju pri NATO tabu u Briselu 2010. godine. Nekoliko meseci kasnije Severnoatlatntsko vee odobrilo je zahtev Srbije da razvije svoj prvi Individualni partnerski akcioni plan (IPAP), deniui ciljeve reforme odbrane i oblasti intenzivne bilateralne saradnje za naredne dve godine. U okviru IPAPa predvieno je je mnogo politikih konsultacija i praktine saradnje. Kada se jednom usvoji, IPAP e unaprediti prirodu postojee saradnje od isto vojne u politiku.
patrole du administrativne granice. S druge strane Beograd i dalje sumnjiavo gleda na pomo KFORa razvoju Kosovskih Bezbednosnih Snaga (KSF).
vojne neutralnosti4, dok je aktivno koristio diplomatske kanale da razvije politiku stranu ovog odnosa (koristei nii nivo zvaninika). Ova putanja prekinuta je promenom vlasti u Beogradu. U maju 2012. godine Boris Tadi izgubio je na predsednikim izborima od nacionalistikog kandidata Tomislava Nikolia. Paralelno, njegova stranka zamenjena je u Vladi Nikolievom Srpskom Naprednom strankom (SNS), koja je ranije bila otvoreno kritiki nastrojena prema saradnji Srbije sa NATO i iji glasai instinktivno bili anti-NATO orijentisani. Pod vostvom trenutnog lidera, monog prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vuia, SNS je kima vladajue koalicije koju ini sa manjom Socijalistikom partijom, iji je lider Ivica Dai uspeo da obezbedi mesto premijera. Kada je nova Vlada dola na vlast sredinom 2012. godine, postojalo je generalno oekivanje da e tiha vonja ka blioj saradnji Srbije i NATO krenuti unazad. To se oigledno nije dogodilo. Najvei prodor bio je Kosovo. Uz podrku EU (a i sa tekim uslovljavanjem oko poetka pregovora o pridruivanju Srbije EU) Daieva vlada napravila je ogroman napredak u politikom dijalogu sa Kosovom, i traila bezbednosne garancije od NATO za postepenu integraciju etiri srpske optine u pravni sistem Kosova. U meuvremenu, pojavila se iznijansirana slika o NATO, sa etiri pratea elementa: Manje je spremnosti u Beogradu za politiki dijalog sa NATO u odnosu na period od pre dve godine. Ovo je potvreno na formalnom sastanku predsednika Srbija Nikolia i Generalnog sekretara NATO Rasmusena na marginama sednice Generalne skuptine UN u septembru 2013. Godine u Njujorku. Sastanak je uglavnom bio fokusiran na KFOR i situaciju na Kosovu. to se tie bilateralne saradnje, Generalni sekretar podvukao je da je NATO spreman proiriti praktinu vojnu saradnju i politiki
Nespremnost da se razvije politiki dijalog
36
http://www.mfa.gov.rs/en/foreign-policy/securityissues/partnership-for-peace-programme
B92, 27.9.2013. See: http://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=201 3&mm=09&dd=27&nav_id=87803 6 B92,14.11.2013. See: http://www.b92.net/eng/news/comments.php?nav_id =88337

5
dijalog sa Srbijom korak po korak. U svojoj izjavi za medije predsednik Nikoli nagovestio je da je Srbija otvorena za vei nivo saradnje ali da istovremeno ne eli da bira strane i eli da dri politiku distancu od Alijanse.5 Ovo je praeno jasnom promenom politike retorike. Predhodne prie o zbliavanju partnerstva sa NATO u Beogradu su nestale. Vei deo 2013. godine srpska Vlada bila je fokusirana na dobijanje zelenog svetla za poetak pregovora o pristupanju EU. Lideri su se jako trudili da objasne javnosti ispunjenje uslova EU vezanih za Kosovo kao neophodnost koja e Srbiji doneti dugorone benete i sauvati je od ekonomskog kolapsa. To je jo jedan od razloga zato su srpski lideri bili paljivi da ne idu protiv opteg sentimenta u drugim osetljivim pitanjima spoljne politike i pitanjima bezbednosti kao to je saradnja sa NATO. Predsednik Nikoli, posebno, stalno istie vojnu neutralnost kao osnov partnerskih odnosa sa NATO. Istovremeno, Srbija je nastavila da razvija praktinu saradnju sa Alijansom, ali sa manje entuzijazma za politiki dijalog nego ranije. Vui (koji je do avgusta 2013. Bio i ministar odbrane) pokuavao je da balansira razvijanje saradnje sa Alijansom intenzivirajui vojne i politike kontakte sa Rusijom, ukljuujui i nabavke iz oblasti vojne industrije. Ranije u 2013. Srbija je postala posmatra u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koju vodi Moskva. Ipak, stepen saradnje Srbije i NATO i dalje je znaajno vii nego stepen vojne saradnje sa Moskvom. U novembru 2013. godine Vui se u toku posete ministru odbrane Rusije Sergeju ojguu, snano trudio da otkloni zabrinutost oko kontinuirane saradnje Srbije i NATO i uveravao ga kako cilj Srbije nije pridruivanje NATO paktu6. Svi programi vojno-tehnike saradnje Srbije i NATO jo uvek se odvijaju (preko 160
aktivnosti planirano je u 2013.), a i neke nove su zapoete. U julu 2013. novi Fond predvoen Ujedinjenim Kraljevstvom osnovan je da se pomogne SAFu u otklanjanju razduenog vika municije7. Ovaj proces sprovodi se u Tehniko remontnom zavodu u Kragujevcu (KRZK). Paralelno, tempo reforme sektora bezbednosti u ministarstvu odbrane se usporava. Ali, pre nego zbog politikih odluka, ovo moe biti i samo posledica dva pitanja: personalne promene i ogranienog budeta sa obe strane. tednje u programima odbrambene saradnje u zemljama lanicama NATO takoe su imale uticaj na neznatno smanjenje novih aktivnosti. Sa druge strane, IPAP kao kljuni vodi za bilateralnu saradnju tek treba da se nalizira. Vano je napomenuti da je sadanja srpska Vlada odluila da podnese svoju auriranu verziju Severno-atlantskom savetu prole godine. Novi IPAP nacrt etao je od institucije do institucije u Vladi Srbije, i od Srbije do NATO takoe. Sada je stigao do krajnjeg stepena formalne procedure odobrenja, a odobrenje je predvieno poetkom 2014. godine. Glavne predviene oblasti budue NATO-srpske saradnje su sledee: politiki i bezbednosni okvir; pitanja odbrane i vojske; javna diplomatija; nauna saradnja; upravljanje krizom i sistem planiranja vanrednih stanja i zatita poverljivih podataka. Sve ovo vodi utisku da, kako je NATO zainteresovan da postepeno gradi jak odnos, tako je trenutno srpsko rukovodstvo podeljeno po tom pitanju. Naroito, rukovodstvo SNSa nije voljno da se pomeri sa trenutnog statusa kvo. Kako je srpska politika u slobodnom padu ka vanrednim parlamentarnim izborima u 2014., ova godina mogla bi doneti ne samo formalno napredovanje NATO-srpske saradnje, nego moda i ambicioznijeg ministra odbrane kome e biti dozvoljeno da izae sa kreativnijim idejama o tome kako ovo tiho partnerstvo unaprediti.
7
www.nato.int/cps/en/natolive/topics_50100.htm Note: Except for the NATO member countries also Partner nations (i.e. non-NATO members) have donated additional funds to the Trust fund for liquidation of the surplus ammunition (e.g. Switzerland 98.000 EUR, Ireland 80.000 EUR as of the end of November 2013.
37
Milan Ni je ef programa za centralnu i jugoistonu Evropu Centralnog evropskog politikog instituta (Central European Policy Institute CEPI). Jan Cingel je projektni menader programa Transfer of KnowHow Atlantske komisije Slovake (Slovak Atlantic Commission - SAC).
U 2014. NATO bi trebao ohrabriti Beograd da donese opipljive kratkorone korake prihvatljive kako javnom mnjenju tako i koalicionim partnerima, kao to su npr. imenovanje novog srpskog ambasadora pri NATO (nakon tragine smrti ambasadora Milinkovia, njegov posao je bez naslednika vie od godinu dana). Veoma je izgledno da e Srbija prvo ui u EU (najranije 2020. pa tek onda odluivati o lanstvu u NATO. Kako god, u meuvremenu ona mora razviti praktinu viziju o tome kako iskoristiti odnose sa NATO za strateki napredak uloge Srbije u meunarodnim bezbednosnim i vojnim misijama van teritorije Evrope. Izgledi su da e prvi IPAP biti odobren i da e se poeti sa njegovom implementacijom u 2014. godini. Novi impuls u saradnji Srbije i NATO moe biti generisan iz pristupnih pregovora Srbije i EU, obzirom da e oni ukljuivati i agendu Zajednike bezbednosne i odbrambene politike (CSDP). Relevantne dravne institucije Srbije, naroito ministarstvo odbrane ve je mapiraju koje promene e biti neophodne. Praktine potrebe za razvijanje interoperabilnosti sa partnerima EU (dok je veina njih takoe lanica NATO) moe rezultirati novim podsticajem u modernizaciji srpske vojske kao i dramatinog poveanja uea kadrova srpske vojske u mirovnim misijama pod zastavom EU ili UN. Trenutno, Srbija uestvuje u brojnim misijama UN kao i u antipiratskim pomorskim operacijama EU Atalanta oko Somalije, i njihov medicinski tim je deo EUTM misije obuavanja u Somaliji. Na Kosovu, unapreenje meunarodne snage bezbednosti mogle bi uskoro proi kroz velike promene, obzirom da mandat EULEXa istie u julu 2014. godine, a njegova obnova od strane kosovske Vlade je daleko od
Zakljuci
sigurne. Kako bezbednosna situacija nastavlja da se poboljava, neke lanice NATO-a zagovaraju dodatno smanjenje KFOR trupa kao i umanjenje njihovihdunosti u cilju priprema za budue povlaenje sa Kosova (u okviru tvz. Gate 3 opcije). Do sredine 2014. godine, 300 francuskih vojnika napustie KFOR na osnovu odluke francuskog predsednika Olanda krajem prole godine. Srbija snano odbija Gate 3 opciju i volelea bi da KFOR ostane prisutan u trenutnom broju i sastavu, ak i nakon najavljenog povlaenja Francuza. Ukoliko Pritina uspe u svojim nastojanjima i uloga EULEXa se umanji, bilo bi tee za neke lanice NATO da se zalau za dalje smanjenje trupa KFORa. Takav razvoj dogaaja mogao bi ojaati politiki dijalog izmeu Beograda i NATO na Kosovu. U pogledu javne diplomatije, vreme je za novi diskurs sa vie realistinih poruka glasakom telu i dugoronijim pristupom. Kako se pokazalo tokom skoranje Ture partnerstva u organizaciji Slovake Atlantske komisije i Atlantskog Saveta Srbije u gradovima irom zemlje, vie panje trebalo bi se posvetiti znaaju NATO u omoguavanju bezbednosti srpskoj zajednici na Kosovu, pomoi u reformi Vojske Srbije kao i skoranjem iskustvu novih lanica NATO. Alijansa ima puno aktivnosti po pitanju partnerstva u Srbiji, to je jako znaajno i doprinosi kako samoj vojsci tako i graanima Srbije. Srbija spada u jedne od najaktivnijih NATO partnera u Inicijativi izgradnje integriteta usmerene ka borbi protiv korupcije u sektoru odbrane kao i implementaciji Rezolucije UN SC 1325 o jednakosti polova u vojnim snagama. Ipak, ove aktivnosti nisu dovoljno javne u Srbiji, i malo se o njima zna van Beograda. NATO bi takoe, kao i Srbija, mogao vie da informie javnost o njihovim zajednikim projektima i aktivnostima.
38
Napomena: Stavovi i miljenja izneseni ovde su stavovi autora i ne odraavaju stavove poslodavca ili izdavaa. Ovaj dokument izraen u okviru projekta Transatlantic Policy Briefs uz podrku NATO Odeljenja za javnu diplomatiju. Central European Policy Institute, 2014
MOE LI EVROPA ZATITI EUROMAJDAN?*

Endru Vilson (Andrew Wilson) je vii politiki saradnik Evropskog saveta za spoljne poslove - (ECFR). Predaje i radi kao vii akademik na modulu za Ukrajinske studije na koli za slovenske i istonoevropske studije (SSEES) na Londonskom Univerzitetu (University College London). Saradnik je Kraljevskog instituta za meunarodne poslove. Objavljivao je radove o politici i kulturi susedstva Evrope, sa posebnim akcentom na Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju i komparativnu politiku demokratizacije u post-Sovjetskim zemljama i njenu korupciju u takozvanoj politikoj tehnologiji.
Endru Vilson
Dogaaji u Ukrajini dramatino su se pogorali. Petoro ljudi ubijeno je u sredu, neki su na smrt prebijeni, a dalji sukobi su mogui u ovu nedelju. NVO su objavile emotivan poslednji apel za pomo, koji kae da meunarodna zajednica uti, podravajui evropske vrednosti samo na papiru, dok ljudi u Ukrajini za njih ginu.
Ako je evropski izbor ugroen irom Istone Evrope, pretnja sada dolazi jednako kroz borbu Janukovievog reima da opstane, tako i kroz pritisak Rusije. Vlada i opozicija su jo udaljeniji; mnogi u opoziciji misle da je vlast izgubila legitimitet, zbog korienja tolike koliine sile, kao i zbog farse procedure glasanja koja je iskoriena za donoenje novih represivnih zakona prole nedelje na silu.
* lanak je originalno objavljen od strane Evropskog Saveta za spoljne poslove (European Council on Foreign Relations - (ECFR) u januaru 2014. godine. CEAS ima dozvolu autora za prevod i objavljivanje u Novom Veku.
Kao to je i ivot svakog pojedinca u Ukrajini, tako su i ime i ugled EU pod znakom pitanja. Demonstranti koji su se u poetku umotavali u zastave EU, danas tvrde da je Zapad izneverio sopstvene vrednosti ne branei ih.
Cena neinjenja je visoka i raste. Politika polarizacija i eliminacija sredinjeg teita, moe samo pojaati konikt. Vlada e se boriti da odri jaku kontrolu nad zapadnim i centralnim delovima zemlje; oblasti najblie EU bie najrizinije i najnestabilnije. Mnogi evropski lideri jo uvek oklevaju oko ideje o uvoenju sankcija. Iskustva sa merama uvedenim Belorusiji nisu viena kao najsrenija; ali, ironino, to je velikim delom i zbog toga to
Zatita evropskog izbora u Ukrajini znai preduzimanje razliitih kratkoronih, srednjeronih i dugoronih mera. Narednih nekolkiko dana pitanje je zatite ljudskih ivota. U narednih nekoliko meseci u pitanju je zatita pro evropskih NVO, graanskih aktera i javnog mnjenja. Nakon toga sledi zatita uslova za slobodan izbor na izborima koji su i dalje zakazani za 2015. godinu, i rad na unutranijm neradim saputnicima autoritarnog preokreta reima.
ta Evropa moe da uini?
39
Meutim, predsednik Viktor Janukovi jednostavno nee da slua blage primedbe u trenutoj klimi: Rusija ga stee suvie vrsto. On zato mora biti odgovoren od svoje prirodne strategije, koja je da ne napravi realne ustupke, ve da mami i laira i odugovlai dok, po njegovom miljenju, nasilje nad demonstrantima ne urodi plodom.
je EU gledala na Belorusiju kroz prizmu Ukrajine i pokuala da sankcionie Beloruske oligarhe koji zapravo nisu ni postojali.
Reim je se do sada odrao zajedno, ali tenzije kljuaju ispod povrine. Evropljani moraju hitno dodati neke stvarne trokove i koristi proraunima napravljenim iza scene. Konkretno, trebali bi preduzeti paljivo targetirane mere protiv konkretnih zvaninika koji su inicirali nasilje 30. novembra i 22. januara i diskriminisati Zakon od 16. januara. Sama najava ovakvog procesa imala bi efekta. To bi se odnosilo i na 235 poslanika partije regiona koji su navodno glasali za farsu od propisa prole nedelje. Prvo, trenutna otvorena vrata Evrope za novac reima je podjednako moralni neuspeh kao i neuspeh korienja naeg uticaja. Standardi Uprave za spreavanje pranja novca (Financial Action Task Force - FATF) ve pruaju zakonski okvir za bliu analizu imovine reima. Mogu poeti sa informacijama objavljenim na web sajtu yanukovich.info. Kljune evropske drave - UK, Austrija i Nemaka, kao i vajcarska trebalo bi da na odgovarajui nain uzmu taj novac u obzir i shodno preduzmu odgovarajue mere.
Sa druge strane, EU bi trebalo da uvede vieulazne, dugorone engen vize za ostale graane Ukrajine koji su ve bili u EU. Iako EU ne moe samo da se prebaci na potpuni bezvizni reim za sve Ukrajince bez preduzetih odgovarajuih mera od strane drugih koji su u pristupnom procesu, ova politika administracije bila bi gest dobre volje koji bi pokazao obinim Ukrajincima da EU razume njihovu borbu da je u stanju da napravi razliku izmeu reima i obinog naroda. Lokalne think-tank organizacije prikupile su veliki broj dokaza koje ukazuju na to da su ambasade u mogunosti da izdaju ovakve vize, ali nisu bili voljni to i da uine zbog domaih faktora. Pored ovih mera, EU, zajedno sa SAD, bi trebalo da dopre do Ukrajinske vojske i unutranjih snaga kako bi im naglasila potrebu da ostanu izvan sukoba i da se uzdre od upotrebe sile. Vlada se oslanja na Berkut policiju, jer su ostali nevoljni da odrade posao. Oni razumeju implikacije daljeg nasilja i verovatnou da e lino odgovarati ako se stvari potpuno otrgnu kontroli. EU treba da radi na jaanju ove percepcije.
40
Drugo, Evropa bi trebalo da uvede zabranu viza, kao to je to SAD ve uinila. Zabrana viza ima jai efekat kada ga primene svih 28 zemalja lanica, ali i svaka zemlja engena moe staviti nekoga na crnu listu, kao to je to uinila Estonija sa aktivistima pokreta Nashi nakon afere Bronzani vojnik 2007. EU bi trebalo da suspenduje i odredbe viznog sporazuma izmeu EU i Ukrajine koje se odnose na bezvizni reim imaoce diplomatskih pasoa. Ovo bi prouzrokovalo ok za ukrajinsku birokratiju na koju se Janukovi oslanja da sprovodi njegova nareenja.
Konano, EU bi trebalo da podrati napore da se personalizuje odgovornost identikovanjem svih policajaca koji su napali mirne demonstrante, vrili nelegalna hapenja, organizovali napade i nasilje, i istaknuti podmetnuli nevinima, kao to je to uinjeno u lokalnom projektu ,,Ne budi zver.
EU se mora i brzo angaovati da rukovodstvu Ukrajine ponudi pregovore za izlazak iz krize i da trai raspisivanje slobodnih i fer izbora za uzvrat obezbeivanja grancija bezbednosti i zadravanja neke line imovine predsedniku Janukoviu i njegovoj porodici. EU mora proaktivno delovati upozoravajui predsednika na moguu eskalaciju sukoba (napad na Majdan, policijski as u Kijevu ili vanredno stanje).
EUROMAJDAN: RUSIJA I EVROPSKI IZBOR UKRAJINACA*

Jan Pieko je izvrni direktor Inicijative poljsko-ukrajinske saradnje PAUCI iz Ukrajine. Prethodno je radio kao slobodni novinar i izvestilac o Balkanskom koniktu od 1991. do1997., i medijski konsultant. Bio je OEBSov nadzornik lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini 1997. Radio je i kao koordinator poljsko-amerikog projekta obrazovanja pod nazivom Mostovi tolerancije i do 2005. godine bio je direktor Instituta Mostovi prema Istoku. Dobitnik je nagrade Poljskog udruenja novinara (SDP) za pokretanje vanih pitanja o dijalogu i saradnji ljudi iz razliitih sredina, tradicija i sistema vrednosti na internetu. Istorija odnosa EU i Ukrajine je pria o proputenim prilikama, paradoksima i nesporazumima. Skoro deceniju ranije, tek nakon Narandaste revolucije, EU i politiki vrh Zapada propustili su priliku da ukljue Ukrajinu u proces evropskih integracija. U to vreme, talas entuzijazma preplavio je svet i oekivanja su bila velika. Poslednjih meseci Ukrajinci su ponovo impresionirali meunarodnu zajednicu, dokazujui da su oni vana i ponosna nacija, koja zasluuje da je demokratski Zapad tretira kao dragocenog partnera. Narandasta revolucija 2004.- 2005. Imala je potencijal da: - Promeni geopolitiki balans u Evropi - Ponovo denie ulogu Rusije kao evropskog igraa - Proiri kulturu evropske demokratije na Istok - Otvori put buduoj integraciji Ukrajine u EU i NATO Meutim, ove nade i oekivanja bila su kratkog roka. Kada je novo Ukrajinsko rukovodstvo oekivalo rei ohrabrenja od EU, Brisel je, umoran od poslednjeg talasa proirenja, ostao nem. Primedbe Francuske i Nemake, zajedno sa strahom Zapada od reakcije Kremlja, odnele su najbolju argarepu koja je dobro funkcionisala u sluaju zemalja centralne Evrope: ponudu perspektive lanstva u EU. Umesto toga, EU je ponudila Ukrajini i ostalim post-sovjetskim dravama novi instrument, Evropsku politiku prema susedima. Neposredna reakcija Kijeva bila je duboko razoaranje i frustracija. Ukrajinci smatraju sebe punopravnim Evropljanima, a ne susedima Evrope, kao to su, na primer, zemlje Magreba. Iako su Ukrajinci prihvatili sredstva ENPI (Instrument Evropske politike prema susedima), informacije o strukturi ove pomoi u zemljama primaocima nisu bile rasprostranjene. Ovo je ostavilo utisak da su evropske birokrate prenele sredstva Kijevu na osnovu implicitnog sporazuma: mi vama platimo, vi to troite kako elite i mi ne pitamo, ali umesto toga vi morate da se odreknete retorike eventualnog lanstva u EU u budunosti. Nije iznenaujue da takav pristup nije stimulisao istinsku volju za modernizacijom zemlje.
Jan Pieko, direktor Inicijative poljsko-ukrajinske saradnje PAUCI
* lanak je originalno objavljen u januaru 2014. godine od strane Cicero Fondacije, holadnske think-tank organizacije iji je cilj obezbeivanje irokog, globalnog foruma za diskusije o pitanjima koja su od kljunog znaaja za evropske integracije. CEAS ima dozvolu autora za prevod i objavljivanje u Novom Veku.
41
Ostali unutranji razlozi ukljuuju nedostatak konsenzusa meu glavnim politikim frakcijama u Ukrajini, korupciju, stagnaciju i suspenziju neophodnih reformi. Sve ovo doprinelo je nastanku Ukrajinskog zamora na Zapadu. Sa druge strane, simetrini sindrom EU zamora roen je u Ukrajini, produbljujui frustraciju i obezbeujui municiju za pristalice pragmatinog pristupa, kakav je podravala Partija regiona. Pravi hladni tu doao je kasnije, na NATO Samitu u Bukuretu 2008. godine, gde je Gruziji i Ukrajini uskraen NATO MAP (Akcioni plan lanstva). Ruski predsednik Vladimir Putin je takoe bio pozvan u Bukuret i uspeo je da ostvari sve svoje ciljeve. Uspeno se usprotivio planovima SAD da razmesti raketni sistem odbrane u Poljskoj i ekoj i uz malo pomoi nekih od zemalja lanica stare Evrope (posebno Francuske i Nemake) ubio je nastojanje Gruzije i Ukrajine za NATO lanstvom. To je bio kraj transatlantskog sna za ukrajinskog predsednika Viktora Juenka i gruzijskog predsednika Mihaila Sakavilija, lidere obe postsovjetske zemlje. Onda je, u avgustu 2008. Rusija zaratila sa Gruzijom. Reakcija Zapada na ovu krizu nije bila preterano koherentna i protesti su uglavnom bili ogranieni na usmene izjave. Umesto osude Kremlja, mnoge zemlje EU optuile su gruzijskog predsednika Sakavilija da je zapoeo ovaj rat i provocirao Rusiju.
Proputene prilike EU
42
Najbolje vreme za jaanje pro-demokratskih, proevropskih i transatlantskih trendova u Istonoj Evrpoi je prolo, ciljevi su promaeni i entuzijazam ljudi je izgubljen. Viktor Janukovi, predsedniki kandidat Partije regiona koji je 2004. godine falsikovao rezultate predsednikih izbora (to je bilo okida Narandaste revolucije), pobedio je na sledeim izborima 2010. godine svoju Narandastu konkurentkinju premijerku Juliju Timoenko. OEBS je tada izvestio da su izbori bili fer i da su ispunili demokratske standarde. Kao novi predsednik Ukrajine, Janukovi je proglasio nastavak procesa evropskih integracija i otpoeo konsolidaciju svoje moi. Njegovo proglaenje o neutralnom statusu njegove zemlje nailo je na
EU je nastavila da se odnosi prema Janukoviu i premijeru Azarovu kao prema kredibilnim partnerima u nalizaciji procedure potpisivanja i zatim sprovoenja Sporazuma o pridruivanju (SP) sa EU. Janukovievo odbijanje da potpie Sporazum u Viljnusu novembra 2013. godine dolo je kao ok. Ukrajinski predsednik je odjednom stavio novi uslov na sto: da EU pozove Rusiju da uestvuje u pregovorima. Ovo je bio kraj iluzije za Brisel, ali ne i kraj proevropske sage u Ukrajini. Ukrajinsko civilno drutvo, drutveni aktivisti, studenti i voe opozicije izali su na ulice Kijeva i drugih ukrajinskih gradova, zahtevajui ostavku Vlade i potpisivanje SP-a sa EU.
Uz rastuu zabrinutost posmatrali smo ukidanje demokratskih dostignua u Ukrajini. Partija regiona je 2010. godine izmanipulisala lokalne izbore. Novinari i organizacije civilnog drutva prijavili su sluajeve zastraivanja i krenja slobode tampe, lokalne NVO bile su pod velikim pritiskom. Onda su usledila selektivna hapenja i suenja Janukovievim politikim protivnicima, ukljuujui i bivu premijerku Juliju Timoenko i Jurija Lutsenka, biveg ministra unutranjih poslova. Ukrajina je na indeksu Freedom House-a Sloboda u svetu 2011 skliznula sa statusa slobodne na status delimino slobodne. Zemlja je poela da se kree ka slabo autoritatirnom modelu upravljanja vladavine. Janukovi je ve preao crvenu liniju. Ukoliko bi prihvatio uslove EU, izgubio bi podrku oligarha i mo, mogao bi da izgubi sledee predsednike izbore, a i da zavri iza reetaka. Ovo ga je gurnulo na put koji sledi njegov istoni sused Aleksander Lukaenko. On je gledao svoja posla svim moguim sredstvima zadravajui mo.
pozitivan odgovor u veini starih zemalja lanica EU, a njegova fraza pragmatini pristup pozdravili su Brisel, Berlin, Pariz i Rim. Janukovievi prvi potezi bili su usmereni na jaanje sopstvene pozicije. Manipulacijom pravosua ukinuo je ustavne amandmane iz 2004. godine (potez koji je kritikovala Venecijanska komisija), vraajui polupredsedniki sistem. Ova odluka pokrenula je pitanja o demokratskom legitimitetu i vladavini prava.
Rekcija ukrajinske vlasti na ove dogaaje je meavina straha, razoaranja, iskuenja za upotrebom sile da se protesti razbiju i deklarisane (ali ne i dokazane) volje da ponovo pregovara SP sa EU. To pokazuje da politika ukrajinske Vlade nema jasnu strategiju i da drava postaje nestabilna i sve podlonija pritisku Rusije. Janukovi postaje svestan kao i Lukaenko pre izvesnog vremena da je zarobljen: bez podrke Rusije njegov reim ne moe da preivi. Podrka Janukoviu i Partiji regiona pala je ispod 18 posto u ukrajinskom drutvu. Jedini nain da pobedi na predsednikim izborima 2015. godine je da falsikuje rezultate. To je mogue samo u snanu podrku Rusije.
Majdan glavni trg u Kijevu okupirali su demonstranti i krstili ga Euromajdan. Trg je postao poprite najvee proevropske manifestacije ikada na naem kontinentu. Paradoksalno, ona se ne odvija u zemljama EU, koje se bore sa dubokom krizom, nego u Ukrajini, bivoj sovjetskoj republici, koja je stekla nezavisnost 1991., pre samo 23 godine. Zapadni svet sa divljenjem i uenjem slua glasove ukrajinskog civilnog drutva, protestujui protiv selektivne primene zakona i krenja slobode. Ukrajinci su uli emocionalne rei podrke i istaknuti politiari EU i SAD posetili su demonstrante na Euromajdanu u Kijevu (ovo se nikada nije desilo za vreme Narandaste revolucije).
Rusija ima problem sa prihvatanjem Ukrajine kao suverene drave. Gubljenje Ukrajine bila je duboka trauma. Kijevski Rus je mesto porekla i duhovni centar Ruske pravoslavne crkve. Bez Kijeva, prema poruci Kremlja, Rusija postaje organizam kojem nedostaje duhovna sutina. Njena dua ostaje sadrana u lukovima zlatnih kupola crkava na brdovitim obalama reke Dnjepar. Paradoksalno, to su iste crkve koje su Sovjeti nekada brutalno pokuali da unite.
Rusija ne priznaje dravnost Ukrajine
Koncept biveg predsednika Juenka o graenju nacionalnog identiteta koristio se odabranim momentima zajednike istorije kada su Ukrajinci najvie patili od ruske ruke, ili
Jasno je da je Putinov glavni prioritet jaanje
U regionima istone Evrope i Crnog mora, Ukrajina je pod Janukoviem sledila liniju Kremlja. To znai da ni proevropska Vlada Moldavije, ni Vlada u Gruziji nisu mogle da raunaju na prijateljske odnose sa Kijevom. Uprkos predsedavanja Ukrajine OEBS - om 2013. godine, Evropa je uskoro takoe uvidela da je nemogue ukljuiti Ukrajinu u reavanje zamrznutih konikta u odreenim mestima, kao to su Pridnjestrovlje i Juni Kavkaz.
Juenkov naslednik, Viktor Janukovi, predstavlja region ruskog govornog podruja Donjecku, koja ima potpuno drugaiju prosovjetsku tradiciju. U vreme predsednikih izbora 2004. godine imao je pordku Kremlja i predsednik Putin mu je dva puta estitao pobedu na izborima. Smatran je marionetom Kremlja. Nakon njegove pobede nad Julijom Timoenko 2010. godine, situacija se razlikovala od one pre pet godina. Ukrajina vie nije ista zemlja, dok se Ruska Federacija takoe promenila. Ukrajina je uspela da razvije solidnu osnovu za demokratski sistem sa aktivnim graanskim drutvom, dok je Rusija otila u suprotnom pravcu, jaajui centralnu mo drave i ograniavajui individualne slobode. Grupa oligarha koje Janukovi predstavlja nije zainteresovana da postane potpuno podreena Moskvi. A Moskva se odnosi prema Janukoviu sa dozom nepoverenja i skepticizma, iako je trenutno teko rei kakvu igru igra bilo ko od njih.
(kasnije) sovjetske. Podravao je regionalnu ukrajinsku tradiciju i promovisao ukrajinski jezik. Juenko se koristio simbolima i mitovima, to je karakteristino za slovensku tradiciju (isto su uradili Srbi sa uvenom bitkom na Kosovu Polju). Juenko je pokrenuo pitanje Holodomora, vetake gladi projektovane od strane Sovjeta u Ukrajinskoj sovjetskoj republici 1992. i 1993. po Staljinovom nalogu. Oko 3 miliona ljudi umrlo je od ove gladi. Kada je Juenko zatraio da se ovo prepozna kao genocid Moskva je reagovala sa besom i frustracijom. Juenkova politika o ulasku u NATO, zajedno sa ratom u Gruziji, doprinela je daljem pogoranju odnosa Ukrajine i Rusije.
43
ekonomskog i vojnog poloaja Rusije u odnosu na Zapad i NATO. Njegov najambiciozniji politiki projekat je stvaranje zajednike ekonomske zone i pokretanje carinske unije, koja se sastoji barem od Ruske Federacije, Kazahstana, Belorusije i Ukrajine. Bez Ukrajine takav projekat ima samo ogranieni smisao. Zato Moskva koristi sva mogua sredstva da zadri ovu zemlju izvan EU, elei da je vrati nazad pod rusku kontrolu. Nakon sloma opozicije u Belorusiji, Moskva ima skoro potpunu kontrolu nad Belorusijom. Kremlj je dostigao napredni nivo obnove uticaja nad svojim najbliim susedstvom. U takvoj situaciji evropska oekivanja koja se tiu angaovanja Rusije u istinski konstruktivnoj saradnji, pomaui da se situacija u istonoj Evropi i Kavkazu stabilizuje, deluju potpuno nerealno. Moskva dobro zna da ima klju za reavanje regionalnih zamrznutih konikata (Rusija ih je, zapravo, sama i stvorila), kao i problema vezanih za energetiku. Bez uea Rusije nita se ne moe postii. Moemo ak da kaemo i da je, u izvesnoj meri, dananja Evropa sa svojim zamrznutim koniktima talac Rusije.
koji je poznat kao prijatelj Rusije, veruje da je Rusija odigrala veoma konstruktivnu ulogu u reavanju meunarodnih konikata. On je ve izjavio u jednom intervjuu koji je objavljen na sajtu DGAP : Rusija vidi pribliavanje Ukrajine EU kao neku vrstu povrede granica. Ne moete jednostavno da ignoriete vekovne odnose izmeu Rusije i Ukrajine. To nije neto to se moe popraviti kroz tehniki proces. Ovo je signal upozorenja koji potvruje da e EU imati veliki problem u izradi zajednike politike koja bi mogla da se suprotstavi neo-imperijalistikoj politici Kremlja. Ovo takoe znai i da se Centralna Evropa i Baltike zmelje mogu osetiti manje prijatno, jer bi se slini argumenti mogli upotrebiti da se opravda jai uticaj Rusije i u drugim delovima regiona. U 2014. godini odrae se izbori za Evropski parlament i bie imenovana nova Evropska komisija. Moemo biti sigurni da e Putin dobro iskoristiti ovo vreme za irenje svog projekta Evroazijske unije, kao i za jaanje pozicije Rusije kao globalne sile.
Sama EU je duboko podeljena po pitanju kako treba pristupiti Rusiji i ne postoji nita nalik na Zajedniku evropsku politiku prema Istoku. Kljuna zemlja EU, sposobna da inicira evropsku politiku prema Moskvi, je Nemaka. Meutim, nakon poslednjih izbora i formiranja velike koalicione Vlade, socijaldemokrate su preuzele Ministarstvo spoljnih poslova. Novi koordinator nemake politike prema Moskvi, Gernot Erler,
EU je potrebna zajednika politika prema Istonoj Evropi
EU ima prilino ogranien kapacitet da adekvatno reaguje na ovaj izazov ali, u saradnji sa NATO, treba da pripremi plan u sluaju crnog scenarija moguih sukoba i produbljivanja i irenja haosa u regionu. Jaanje transatlantskih odnosa i zbliavanje Starog kontinenta i SAD bi mogla biti jedina dugorona opcija za promenu ovog negativnog trenda. Bie potrebno vreme i politika volja na obe strane, kao i konsenzus meu zemljama lanicama EU.
44
Centar za evroatlantske studije CEAS je nezavisna, ateistika, socijalno orijentisana, levo liberalna think-tank organizacija, osnovana 2007. godine u Beogradu. Svojim visokokvalitetnim istraivakim radom CEAS kreira precizne analize u oblastima spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Republike Srbije. Istovremeno, CEAS javno zagovara inovativne, primenljive preporuke i kreira praktine politike iji su ciljevi: - Jaanje socijalno orijentisane, levo liberalne demokratije u Srbiji; * - Prihvatanje principa prvenstva individualnih nad kolektivnim pravima, ne zanemarujui prava koja pojedinci mogu da ostvare samo u zajednici sa drugima; - Naelno razvijanje koncepta tranzicione pravde i uspostavljanje mehanizama za njeno sporovoenje u regionu Zapadnog Balkana, prenoenje pozitivnih iskustava, isticanje znaaja mehanizama tranzicione pravde za uspenu reformu sektora bezbednosti u postkoniktnim i drutvima u tranziciji ka demokratiji; - Ubrzanje procesa evropskih integracija Srbije i jaanje njenih kapaciteta za suoavanje sa globalnim izazovima putem zajednikih meunarodnih akcija; - Jaanje saradnje sa NATO i zagovaranje atlantskih integracija Srbije; - Jaanje principa sekularne drave i promovisanje ateistikog pogleda na svet - Doprinos izgradnji i ouvanju otvorenijeg, bezbednijeg, prosperitetnijeg i kooperativnijeg meunarodnog poretka, zasnovanog na principima pametne globalizacije i ravnomernog odrivog razvoja i meunarodne norme odgovornost da se zatiti. CEAS spomenute aktivnosti realizuje kroz razliite projekte u okviru etiri stalna programa: Zagovaranje evroatlantskih integracija Srbije; Reforma sektora bezbednosti u Srbiji; Tranziciona pravda; Liberalizam, globalizacija, meunarodni odnosi i ljudska prava.
*Socijalni liberalizam tvrdi da drutvo mora da titi
slobode i jednake ansi za sve graane i ohrabruje meusobne saradnje izmeu dravnih i trinih institucija kroz liberalni sistem. Socijalni liberalizam slae se da su neka ogranienja postavljena ekonomskim poslovima potrebna, kao to su antimonopolski zakoni u borbi protiv ekonomskog monopola, regulatorna tela ili zakoni o minimalnim platama. Socijalni liberali smatraju da vlade mogu (ili moraju) da pruaju udobnost, zdravstvenu zatitu i obrazovanje iz prihoda koji proistiu od poreza, kako bi se omoguila najbolja upotreba talenata stanovnitva. Takoe, liberal-socijalizam se bori protiv ekstremnih pojava kapitalizma i komunizma. Zalae se, isto tako, za umeriniji antiklerikalizam i versku slobodu.
Centar za evroatlantske studije CEAS
CEAS je aktivan lan koalicije za REKOM koja okuplja vie od 1800 organizacija civilnog drutva, pojedinaca/ki iz svih drava nastalih raspadom bive SFRJ. Meu njima su i udruenja roditelja i porodica nestalih osoba, veterana, novinara, predstavnika manjinskih etnikih zajednica, organizacija za zatitu ljudskih prava i sl. Koalicija za REKOM predlae da vlade (ili drave) osnuju REKOM, nezavisnu, meudravnu Regionalnu komisiju za utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na teritoriji bive SFRJ u periodu od 1991-2001. CEAS je tokom 2012. godine postao pridrueni lan Asocijacije za otvoreno drutvo PASOS, meunarodne asocijacije ekspertskih nevladinih organizacija (think-tanks) iz Evrope i Centralne Azije koja podrava izgradnju i funkcionisanje otvorenog drutva, naroito u vezi sa pitanjima politike i ekonomske tranzicije, demokratizacije i ljudskih prava, otvaranja privrede i dobrog javnog upravljanja, odrivog razvoja i meunarodne saradnje. PASOS ima 40 punopravnih i 10 pridruenih lanova, meu kojima je i prestini londonski European Council on Foreign Relations ECFR, a od NVO iz Srbije jo samo Beogradski centar za bezbednosnu politiku BCBP. Tokom iste godine, Centar za evroatlantske studije postao je i prva organizacija civilnog drutva iz regiona jugoistone Evrope primljena kao punopravni lan Meunarodne koalicije za odgovornost da se zatiti ICRtoP. Koalicija okuplja nevladine organizacije iz svih delova sveta radi zajednikog delovanja na jaanju normativnog konsenzusa oko doktrine odgovornosti da se zatiti (Responsibility to Protect, skraeno RtoP), u cilju boljeg razumevanja norme, pritiska na jaanju kapaciteta meunarodne zajednice da sprei ili zaustavi zloine genocida, ratne zloine, etniko ienje i zloine protiv ovenosti i mobilizacije nevladinog sektora za zalaganje za akcije spasavanja ljudskih ivota u situacijama gde je primenjiva doktrina RtoP. Meu istaknutim lanovima Koalicije su i organizacije poput Human Rights Watch HRW i International Crisis Group ICG. U aprilu 2013. CEAS je postao prva organizacija civilnog drutva u Srbiji koja je pristupila Komisiji Udruenja Privredne komore Srbije za javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti u Srbiji. Komisiju, pored predstavnika privatnog sektora bezbednosti, sainjavaju i predstavnici MUP i drugih dravnih organa i institucija, koji su u obavljanju poslova dravne uprave, nadleni i za saradnju javnog i privatnog sektora bezbednosti. U septembru 2013. godine CEAS je postao i lan Sektorskih organizacija civilnog drutva - SEKO, za sektor vladavine prava. Program saradnje sa organizacijama civilnog drutva u oblasti planiranja razvojne pomoi Kancelarije za evropske integracije, posebno programiranja i praenja korienja Instrumenta za pretpristupnu pomoc za 2011. predvideo je formiranje konsultativnog mehanizma sa OCD koji kao glavne nosioce aktivnosti podrazumeva Sektorske organizacije civilnog drutva (SEKO). Pod Sektorskom organizacijom civilnog drutva podrazumeva se konzorcijum organizacija civilnog drutva od najvie tri partnera od kojih je jedna vodei partner.
Dr. Dragoslava Popovia 15, 11000 Beograd, Srbija
oce@ceas-serbia.org, www.ceas-serbia.org
Tel/fax: +381 11 323 9579;
Tromesenik NOVI VEK je deo projekta Srbija i EU: ta nam je zajedniko u oblastima bezbednosti i odbrane i kako to maksimalno iskoristiti javno zagovaranje nastavka reforme sektora bezbednosti u Srbiji kroz intenzivno korienje resursa procesa pridruivanja Srbije EU, koji je podrao Fond za otvoreno drutvo - Srbija.
Jelena Dimitrov (lektura), Irina Rizmal (urednik), Tijana Vojinovi (lan redakcije), Vesna Luki (prelom)
Redakcija: Jelena Mili (glavni i odgovorni urednik), Tibor Moldvai (sekretar redakcije),

Centar Za Evroatlantske Studije - Novi - Vek - BR - 06

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Centar Za Evroatlantske Studije - Novi - Vek - BR - 06

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Tromesenik CENTRA ZA EVROATLANTSKE STUDIJE Br. 06 Februar 2014.

Jelena Mili, CEAS Direktor Mr Sanja Meanovi

Tamara Spai - CEAS Iinervju Dr Jasminka Simi

Jan Pieko, direktor Inicijative poljsko-ukrajinske saradnje PAUCI

Jelena Mili, CEAS direktor

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Ukrajinski svetenik Izvor: Facebook

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

ZAJEDNIKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA EU POSLE DECEMBARSKOG SAMITA

Zakljuci Evropskog saveta su pokazali da postoji interes da se unapredi ovaj segment

Novi vek br. 06 - Februar 2014

i konkurentnosti same industrije kada je re o nastupu u treim zemljama.

da ispita i unapredi sistem nansiranja misija ukljuujui i Athena mehanizam

da unapredi sposobnosti i kapacitete za brzo reagovanje, ukuljuujui i Borbene grupe

da razvija zajedniku bezbednosnu politiku koja je komplementarna NATO

stalno unapreuje svoje odnose i saradnju sa globalnim, transatlanskim i regionalnim partnerima

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

RAZGOVOR SA SAOM RADULOVIEM BIVIM MINISTROM PRIVREDE

Tamara Spai - CEAS INTERVJU

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Nailazio sam na otpore od poetka

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Provlaenje kroz medijsko blato

Novi vek br. 06 - Februar 2014

CEAS: ta je recept za uspostavljanje zdravog sistema?

Novi vek br. 06 - Februar 2014

i, normalno, trae nain da za sebe i svoju porodicu izvuku maksimum.

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Prilika koja se ne proputa

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Reforme za godinu dana

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

EKONOMSKI ASPEKTI STRATEKOG PARTNERSTVA SRBIJE I RUSIJE

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Trgovinska saradnja Srbije i Rusije

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Tabela 1:Robna razmena Republika Srbija-Ruska Federacija (u milionima USD$)

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom i Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju EU - pro et contra

Novi vek br. 06 - Februar 2014

EVROPSKA UNIJA SAD

177,254,573 21, 907,354 13, 389,956 76,667,864 1,083,259,142

Tabela 2: Ekonomska trita sa kojima Srbija sarauje

Juni tok i Evropska energetska zajednica komplementarnost ili konkurentnost?

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novine koje donosi Trei energetski paketa EU su:

Trei energetski paket EU

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Evroazijski ekonomski savez i Istono partnerstvo EU - Pouke iz sluaja Ukrajine

EURACTV, http://www.euractiv.com , 5. XII 2013.

Russia-Export-Import, Economy and Statistics of Foreign Trade, http://www.rusimpex.ru 27. I 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

Novi vek br. 06 - Februar 2014

obuku kadrova, kao to to ini kroz program NATO-a Partnerstvo za mir).