Ljubodrag Simonovi E-mail: comrade@orion.

rs

MARKS I KAPITALISTIKI GLOBALI AM

Nastojei da dokau da je globalizacija kapitalizma neizbena, graanski teoretiari prikazuju Marksa kao zastupnika kapitalistikog globalizma i na taj nain pretvaraju njegovu misao u pozitivistiku teoriju kapitalizma. Citati iz Manifesta komunistike partije koriste se za to, da se dokae neminovnost i opravdanost kapitalistikog globalizma. nsistira se na tome da Marks u globalizaciji kapitalizma vidi nain prevazilaenja !nii"# $tradicionalni"% oblika dru&tvenog ivota koji sputavaju razvoj proizvodni" snaga i slobodu oveka, ali se odbacuje Marksova ideja budunosti koja se svodi na !utopiju# $tanije, na utopizam%, ili na praksu $biv&i"% reima !realnog socijalizma#. Na taj nain, oni li&avaju Marksovu misao revolucionarne biti, a kapitalizam istorijske rodnosti. 'o Marksu, revolucionarna uloga kapitalizma sastoji se u tome da on uklanja, razvojem proizvodni" snaga i stvaranjem svetskog tri&ta, sve ono u svetu &to onemoguava !skok iz carstva nunosti u carstvo slobode# $(ngels% i u tom kontekstu uni&tava mitolo&ki odnos prema prirodi. )apitalistiki globalizam stvara uslove koji omoguavaju konano ukidanje klasnog dru&tva i stvaranje sveta slobodni" ljudi. * tom kontekstu, kapitalistika globalizacija ima revolucionarni karakter i stoga suprotstavljanje globalizaciji pretstavlja reakcionarni akt. (mancipatorski potencijali koje stvara kapitalistiki razvoj proizvodni" snaga na globalnom planu su svetlo u kome treba sagledati globalnu kapitalistiku ekspanziju. +amo u perspektivi konanog osloboenja oveanstva od egzistencijalne neizvesnosti i klasnog izrabljivanja, &to znai samo u perspektivi izgradnje komunistikog dru&tva, moe se na pravi nain razumeti Marksovo vienje kapitalistikog globalizma. +labost Marksove vizije budunosti koja se zasniva na globalizaciji kapitalizma proistie iz njegovog s"vatanja prirode kapitalizma. ,rei se u svojoj kritici kapitalizma egzistencijalnog apriorizma i na njemu zasnovanog mita o !revolucionarnom# karakteru kapitalistikog razvoja proizvodni" snaga i svetskog tri&ta, Marks je prevideo da je kapitalizam u svojoj biti ekocidni poredak i da e se razvoj kapitalizma kao svetskog poretka odvijati na temelju genocidne prakse najrazvijeniji" kapitalistiki" drava. 'okazalo se, jo& u Marksovo vreme, da je uni&tenje itavi" naroda i pretvaranje nji"ove
1

ivotne sredine u prostor bespo&tedne kapitalistike eksploatacije osnovni uslov za razvoj i &irenje kapitalizma. -udui da je bio svestan da kapitalizam pusto&i zemlji&te prekomernom eksploatacijom, Marks je mogao da doe do zakljuka da e kapitalisti najrazvijeniji" kapitalistiki" zemalja, i pre nego &to u potpunosti iscrpe zemlji&te u svojim dravama, krenuti u osvajanje !ivotnog prostora# &irom sveta. (kocidni odnos kapitalistikog sistema prema prirodi neminovno proizvodi genocidni odnos najmoniji" kapitalistiki" drava prema !primitivnim# narodima i prema !prekobrojnim# pripadnicima radnike klase u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama. .ni su !kolateralna &teta# progresa koji se zasniva na kapitalistikom nainu razvoja proizvodni" snaga. ,a Marks nije svoj odnos prema kapitalistikom globalizmu zasnovao na mitu o !revolucionarnom# karakteru kapitalizma, za njega bi stravina sudbina severnoameriki" starosedelaca bila upozorenje koje ukazuje na vladajuu tendenciju u razvoju kapitalizma, a to znai da kapitalistiki nain razvoja proizvodni" snaga ima ekocidnu i na toj osnovi genocidnu prirodu. Kapitalistiki ekocidni globalizam doveo je do toga da je genocidni princip, po kome je unitenje sve veeg broja ljudi osnovna pretpostavka za preivljavanje sve manjeg broja ljudi, postao strateki orijentir za ekonomsku, politiku i vojnu praksu najmonijih kapitalistikih zemalja. * tom kontekstu, teza o /prenaseljenosti planete/ je nain da se pribavi legitimnost uni&tenju milijardi !prekobrojni"# da bi se najmonije kapitalistike korporacije dokopale sirovinski" i energetski" resursa na celoj planeti. 0eorija o !zlatnoj milijardi#, na kojoj je izgraena savremena imperijalistika strategija 1apada, nedvosmisleno ukazuje na ekocidno2 genocidnu prirodu kapitalistikog globalizma. stovremeno, zapadni kapitalistiki centri moi nastoje da iskoriste ekolo&ko propadanje planete, koje je uslovljeno nji"ovom ekocidnom praksom, da otmu teritorije koje nisu pod nji"ovom neposrednom kontrolom i da uspostave ekocidno2genocidnu kolonijalnu dominaciju nad itavim kontinentima. ovde se radi o totalizujuem dejstvu ivotne logike kapitalizma, da od posledica uni&tavanja sveta stvara sredstvo za svoj razvoj. Naslov jednog od najvaniji" 3enjinovi" spisa mperijalizam kao najvii stadijum u razvoju kapitalizma, koji je postao mani4est anti2kolonijalne borbe u 56. veku, ukazuje na prirodu kapitalistikog globalizma. 7lobalnom kapitalistikom imperijalizmu potrebne su globalne imperijalne politike, pravne, sportske i druge institucije. !Meunarodne organizacije# su jedan od politiki" oblika u kome se realizuje dominacija kapitalistiki" monopola nad oveanstvom. * toku je stvaranje takvog globalnog politikog poretka koji odgovara globalnom ekonomskom poretku koji se zasniva na
2

vladajuim principima monopolistikog kapitalizma !8elika riba prodire malu ribu9# i !*ni&ti konkurenciju9#. :adi se, zapravo, o !mondijalizmu# koji podrazumeva uni&tavanje nacija i nji"ovo pretvaranje u radno2potro&aku gomilu, kao i o pretvaranju nji"ovog ivotnog i istorijskog prostora u predmet ekonomske eksploatacije i ekolo&kog pusto&enja. !ajvee kapitalistike korporacije unitavaju nacionalne drave da bi uklonile snage koje su u stanju da ogranie njihovu mo. * tom kontekstu, namee se !regionalizacija# koja pretstavlja izraz nastojanja da se razbiju postojee drave i stvore kapitalistiki protektorati koji nee moi da se suprotstave totalitarnoj dominaciji najmoniji" kapitalistiki" grupacija. "#egionalizacija$ se svodi na feudalizaciju postojeih drava. *mesto da se sa !razvojem demokratije# poveava mogunost uticanja na vladajuu politiku od strane graana, de&ava se suprotno; sve ui krug kapitalista ima sve vee mogunosti da ekonomskim, politikim, naunim, te"nikim, medijskim, 4armaceutskim, vojnim i drugim sredstvima uspostavi neprikosnovenu vlast nad ljudima, koji su svedeni na apstraktne !graane sveta#, i postanu gospodari ivota i smrti. 3judima ostaje da se na regionalnom i lokalnom nivou beznadeno bore sa posledicama zloinake prakse najmoniji" kapitalistiki" korporacija. * svetlu !regionalizacije# postaje oigledna pogibeljnost nastojanja da se razbiju postojee drave. ,a bi spreili da se oveanstvo ujedini na osnovu borbe za opstanak ivota na planeti, najmoniji kapitalistiki koncerni stvaraju &irom sveta separatistika ari&ta i na taj nain izazivaju sukobe izmeu nacija, rasa i religiozni" zajednica koji samo doprinose slabljenju svetskog anti2kapitalistikog 4ronta i time borbe za opstanak oveanstva. .vde treba dodati i to, da nisu samo kapitalistike korporacije, ve da je sam na kapitalistiki nain uslovljeni ivot postao totalizujua mo koja uni&tava nacionalne kulture i individualne speci4inosti ljudi i koji stvara od nji" idiotizovanu radno2potro&aku !masu#, a od sveta kapitalistiki koncentracioni logor. oni narodi koji nisu pod neposrednom dominacijom 1apada, a koji su pri"vatili !potro&aki# nain ivota, gube kulturni identitet i utapaju se u !)oka2kola kulturu# koja je najautentiniji pojavni oblik mondijalistikog idiotizma. )ada se ima u vidu da se kapitalistiki globalizam zasniva na ekocidnom terorizmu najmoniji" kapitalistiki" korporacija, koji vodi uni&tenju ivota na planeti i !prekobrojni"#, postaje oigledna pogubnost tvrdnje <ntonija Negrija da samo sledei kapitalistiki globalizam moe da se stigne u budunost. 1apravo, suprotstavljanje kapitalistikom globalizmu ne pretstavlja samo najvaniju slobodarsku, ve pre svega najvaniju egzistencijalnu obavezu kako azijski", a4riki", juno i centralno ameriki" naroda, tako i radnika u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama. %amo borbom protiv kapitalizma mogue je sauvati prirodu i oveanstvo i realizovati emancipatorsko
3

nasle&e nacionalnih kultura i gra&anskog drutva. + "umanistikog i egzistencijalnog aspekta gledano, svest o nunosti ujedinjenja oveanstva u borbi protiv kapitalizma radi stvaranja novog sveta pretstavlja potencijalno najplodonosniju posledicu kapitalistikog globalizma. x x x