Uvo_y

GLAVA IV
TOTEMIZAM ELEMENTARNA RELIGIJA
t-' "' "" '
Istorijat pitanja. Metoda kojom valja pristupiti
koliko bili naizgled
dva teorijska sistema koja smo saglasna su, .m.e-
jednom pre? sebe
na isti nacin. re .. .lk
pomg$p k;0je
]?OJave.
miste san. za poJave. A.l! 1
i drugi drie koja qc!..vaja od
sve og t reQ'a 9 u
Ali takav nije Jer stva-
ranje nihilo. Jedna ne moze nam
ziti stvari Cija osnovna odlika da poc1va van sveta obJc-
nog Covek, ._g.nakay
jim snovima, ipak samo s1le,, <>n.akve , ,.
nasa samo sJle, m"a ?rti
1
intenzivne. potice zajednic]<.a kritika smo 1 Je?-
nom i Da se olJj.asnilo kako 5>.va
dfita li gijske misli mogla da sveto obelezJe ko.Je
ot 111 lj nicim trebal? da. se n!':d
Jl Jlm, t f 01-J tavio citav jedan svet predstava,
i!' 1lo lt ' 1 da neprepoznatljivim i stvarnost zame-
1110 ps nom. Ovde to izvrsile iluzije sna,
1 1111 1 1)11 1 1v, i i1>p1azna svita slika koje priziva rec. Ali, i jednom
11 t iiii J 'OIII ltr 11.\ (1 , 1:rebalo doterati dotle da se religi.ii vidi
fHI I '1. nja [sveta] . . .
11 11 1111 1 1 1 1 se, le, .i
111 , ,1, 1 111 1l1 tl 1 11i (: v k ni pr1rod snm1 l'i bt n 11'\a,JU
1' /11 111, 1 11 tll f ' I' J')LI. iz 11 k fY 01 Van ljad-
1" 111l tl111 1 1 1 l 111 vtl 1 111 01'0
1
lt, tli 11 lcr1 <-lJ'LI
1 ' 111111 1 11 11 111 lo, 11 ov,t Vl' 1 1 cteliti,lttlll t , 1 , vo l 1' i-
1
fto(' r ' r )\
OBLICI RELIGIJSKOG 2IVOTA . 81' ( )
1
Voyages Travels of . . . ..
2
Ovo misljenje toliko ra.sprostranJ 110 da JOS 1 g. Rcv1.1 . 1>
Ameriai govorio kao klasicnoj postojblni totemizma (Rcvi1le, Religions (/t' ,\
peuples civi:lises, 1, str. 242).
of two i11 Nort1r-West 011.cl Weste1-n Australlo,
str. 228. )
The Wors1zip of and Plant s. Totems a:nd Tote112is1n (1869, 1870 ,
r. Ova icleja veoma jasno izrazcna v Lt dnoj
d nasl.ovom of the Indi.an TtibCS (Ani1aeolog1er AmN' I<'mlll ,
.lournal, 1860, str. 149).
lnacc, OVOI11 l'aC1U RU 111LI p1ip1' H11Jn t\Vf t 1 'ftlll
lz.;ttll 'l'/1c lrocfunis, 1851, 1 ;'st cnr s 1111
t\f[/111/' fl11111011 IR71 .
EMIL DIRKEM
t 1\ omilaroi and Kurnai, 1880. .
11 Vt prvim tomovima Annual Report of the Bureau of American
1 11ailazi se na Pauelovu studiju Wyandot Government (1, str. 59),
ovo Ztl iii Fetisches (11, str. 9), Smitovu Myths of the lroquois
tl 77), znacajan Dorsijev rad Omaha Soci:ology (111, str. 211); sve
11 jni doprinosi li.zucavanju totemizma.
11 ( najpre u skracenom u Encyclopaedia Britan11ica.
111 V sc Tajlor u svojoj Primitive Culture okusao u jednom objasnjenju
11111 11t i11 1Ht 1 ojem cemo se kasnije vratiti, ali ovde necemo reprodukovati;
11 t , 111 1 1 totemizam samo na poseba:n sluca) predaka, ono
1 '1 111 111 arttje nj egov znacaj. U ovoj glavi razmatramo samo ona posma-
fl ltlill 1 1 rije koje izucavanje totemizma znatni je unapr editi.
'
1
a.ncl in Early Camb1idgc, 1882.
1 'l 'lr of 11-1. $c1'11i l s, 1. i:r.cl. 1. 889. 1 dakcl.fr\ ku1sa koji
111 1 1111 11 1. 888. 1 otli11\. lr\ll llk n tifi
1 1 11 ' \ll' l ll flfl('tllo llt' / /(1 /111 1 'tl .
BLEMENTARNl OBLICI RELIGIJSKOG 1.1VOTA
jama izvrsila najplodniji ,zamislima nadahnjuje
se Erejzerova- Zlatna

tottfmizam, koji jezcMeklenan;

doveo s Smi reli i ama
_ mitskrh drustava, :eovezan sa
se Meklenanova 'i MorgailOV"aS1ffila pridruz1le Manhartovo'j .
14
Za to vreme americka tradicija nastavila da se razvija tr
nezavisnosti sve do najnovijeg doba .
.c. Tri grupe drustava posebno predmet istrazivanj_a koja se
totemizma. . su, najpre, Tlinkit,
Haida, SaliS, Cimsijan; potom, . . n ro
najzad, Amerike, Indijanci. Prvaplemena izcrcavali su
uglavnom Dal, Boas, Sventon, Hil Taut; se bavio
Dorsi, poslednjima Mindeljev, gd:a Stivenson i Kasing.
15
Ali, ma
koliko bogata zetva cinjenica sto se na taj nacin posvuda
rala, dokumenti kojima se raspolagalo ostali fragmeritarni. Iako,
sadrze bro 'ne tra ove totemizma, americke religije pre--
vazis S strane, posmatrafi.]a
Aus,traliji jedva da dospela do rasutih verovanja i izdvojenih
obreda, obreda inicijacije i zabrana s obzirom na . tQ:tem. _ Zat o
Frejzer . pokusa0 da, pomocu cinjenica uzetih na svim stranama,
ocrta slrku totemizma. No, ma kolika
tim rekonstrukcije, ona nije mogla
da ne nepotpuna i Najzad, to vreme jos nije
opazena neka totemisticka religija koja svojo.f
celovitosti. , . -
Uva praznina tek poslednjih godina. Dva
veoma posmatraca, gg. Beldvin Spenser i F. Dz. Gilen,
kontinenta delimicno,
16
otkrili do-
13
London, 1890. Kasnije se pojavilo drugo izdanje tri toma (1900),
se objavljivanje i treceg, pet tomova.
14
U tom vredi i zanimljivo delo Sidnija Hartlenda,.
The Legend of Perseus, 3 toma,1894-1896.

15
Ovde se ogranicavamo da damo imena autora; de1a navodena
kasnije, kada se njima
16
Iako ova plemena na nacin prvi izucavali Spenser
i Gblen, njima se .i govorilo. Hauit 1888. godine na
(ili Varamunga, kao sto Spenser i Gilen),
Notes on the Classes (Journal of the Anthropologicar
str. Arunta sazeto vec
(>>The Abortgines of the Uppc;r and Middle Finke River<<, u Transaction of the-
Royal Society of South Aus't ralia, t. XIV, 2. svezak); plemena.
Cingali (Tdzingili, prema Spenseru i itd. istrazivao Metjuz
of the Australian Aborigines, u American Anthropo-
lop,isl, nova serij a, str. 494; Divisions of Some West Australian
lsto, str. '1 85; Proceed. Amer. Philos. Soc., XXXVII, str. 151-152 i Journal'
of N. S. Wales, str. 71 i XXXIII , str. 111). Uostalom, prvi
bili objavlj eni vec Report
1/u Worlc af the. Horn Scie11lific Ex peditian to Central Australia, cl JV
(11\t 6) . P1vt l l u to 1 rli110v, Gilcnov, dok
11 1! 11 ! l' lvl 1 Sp 11:-1 r.
/ .
\
84
DIRKEM
sta veliki broj plemena u kojima su videli da se upraznjava potpun
religijski sistem Ciju osnovu obrazuju i jedinstvo tvore totemisticka
verovanja. Rezultati njihovog istrazivanja pohranieni su u dvama
delima koja su obnovila izucavanje totemizma. Prvo, Urodenicka
plemena Centralne bavi se medu njima,
naime plemenima Arunta i Lurica i, nesto juznije, na zapadnoj
obali jezera Ejr, plemenom Urabuna. 'Drugo delo, pod naslovom
Severnjacka plemena Centralne Australije,1
8
odnosi se na drustva
smestena severno od plemena Urabuna, koja nastanjuju teritoriju
od Mekdonelovog gorja do Kerpentarijskog zaliva. su, da na-
vedemo samo glavna: Unmat.dzera, Ka:1tis, Vorgaja,
Valpar.i, Gnandzi d. , napokon, samim oba1ama
zaliva, plemena Mara i Anu1a.
Karl Strelov, nemacki misionar koii takode probor avio vise
godina u tim istim drustvima Centralne Australije,19 zapoceo
nesto kasnije da objavljuje vlastita zapazania dva tamosnja ple-
mena Aranda i Loritdza (koja Spenser i Gilen nazivaju Arunda i
Lurica).
20
Dob:ro vladajuCi jezikom kojim ta plemena,21 Stre-
lov mogao da nam prenese veliki broj totemistickih mitova i reli-
gioznih pesama koji su nam veCinom dati u svom izvornom tekstu.
Uprkos razilazenjima u pojedinostima, koja se lako objasnjavaju
i ciji znacaj uveliko preteran,
22
videcemo da Strelovljeva posma-
t ranja - dopunjujuci, pojasnjavajuCi, ponekad cak i
- uglavnom potvrduju Spenserova i Gilenova u svemu sto
Ova podstakla su nastanak literature na koju 1
cemo morati da se vratimo. Spenseroyi i Gi]enovi ra-
- dovi izvrsili znatan uticai, nesamo zat v
i stoga sto su u njima cin'enice rik 'cnom obliku ;
17
London, 1889; kraticom Nativ'e Hi Nat. Tr.
18
London, 1904, Northern ili f_orth Tr.
10
Str elov boravi od 1892. godine; najpre ziveo Dijeri-
presao kod Arunta. \
Die Aranda- und Loritja-Stiimme in Zentrq.l Australien. Dosad
obj avlj cna cetim sveska, poslednji 'se pojavio kada ova knjiga
11 tom Nismo mogli da ga procenimo. Prva dva sveska ba.ve
111 itovlt1:1a i Jcgendama, treCi Strelova pravo dodati ime
lo11 koji igrao ovog dela. On
k '"' 11 110 ll ;t. na sebe da izda Strelovljeve rukopise, vec mnogom
!Hif( lt-<111 1111111 pitanjima ovog navodio da jasnije izlozi svoja
/.I IJI I\)1111 1 1, 1 () J't(l (() moze Od koristi i jednog c}anka
lol < f,l'111 111'<il <llio (;f obusu, gde moguee naCi brojne izvatke iz njegove
pl t' PI l11 11 11 l1 IVOtl1 einige r eligiOse totemistische
<lt' l 11 111 1 1,11 1' I.Ja Z 11tral-Australien, Globus, XCi, str. 285). Upor.
11 l1!11 111 J111 11 111lil t i ii Hik N' . V. Tomasa, izasa.o Folk-loru, XVI, str . 428
tl tl \1
" , 111 11 1 1 11 1 1 illl' llll 1 1,1/ ,k t.i l al i njdm izdaleka ne
1 1tl11 11 1111 l11 111\'
N 111 111 111 1 !1/ 1 t'l lll fl 11 t' l' 11\llll\ R !1 .n
11 1,/t r /11 1/ 1 1 1 1111111 /,,, ' r l1', 635 1 l1l l. '
ELEMENTARNI OBLICI RELIGIJSKOG ZIVOTA
85
23 i Gilena svedoce knjige: Langloh Parker,
Euahlayi Eylmann, Die Eingeborenen de1 Kolonie Siidaustralien;
Mathew, Two Representative of Queensland, neki noviji clanci Mcl
itd.
24 Spisak tih radova nalazi se predgov01u knjizi Nat. Tr., str . 8 i
25 London, 1904. cemo knji gu navodit i kr aticom Nat. Tr.,
:t li uvek s imenom ispred nje kako r azlikovali ptv'
. i Gilenove ciji naslov skracttjemo na isti nacin.
2n Tot emism. and Exogarny, 4 toma, London, 1910. Na dela
JL' pol10Vl10 knj izice Totemism, koja prest ampana bez
l:t. mt: n.n.
u1 Is t ina:, na i na knjige se na opste teo!' ij tot
ccmo asnij c i raspraviti. Ali, t e t eorij e su srazm ' 11 1\1
ocl t.bl l' k i ' ni koja 111 - daleko Pl'O (
lt lo - v 1)1 1 bjnvJj '' Ll l' f'l:t.J1J tn opl.
1 1111 11 i ' 11 (!1' (' I11111 J 1111I \1 1 I'V 1111 1011111 (NI1'. 89- 172).
1'

ELEMENTARNI OBLICI RELIGIJSKOG 2IVOTA
87
33 ad nije na odmet ponoviti: . znacaj koji
JL , I>Mvim 11"7.1'\vi.san od pitnnja li on bi.o univeJzal11a
' i
1
1'

88
EMIL DIRKEM
. nim .
34
S .. s trane1.. u ra fJ t
ras ataie ot ono sto u ovom(
ra u nameravamo pre svega izucimo Jeste najprimitivnija i nai-
ijdnostaynija religiia koju moguce razabrafi. Prirodno dakle,
' to smo se, da otkr11i, obratili drustvima koja su sto
vise pr imaknuta korenima evolucije; u njima, ocigledno,
imamo izgleda da pomenutu religiju susretnemo i dobro
osmotrimo. No, nema drustava koja ovo obelezje ispoljavaju u ve-
cem stepenu od australijskih plemena. Ne samo sto njihova teh-
nika veoma nerazvijena ... cak i tamo su .ios ne-
u
oznate- vec i nj,inova or?anizacjja na." 'miti'; i'a. . ajj edn?.-
t avnija za

smo- Je or{!ant-
tt aci j om. osnovi u sledecoj glavi imacemo priliku
da se nje:n:ili
Medutim mada smo ustraliju naCinili glavnim predmetom na-
1
seg z eJI?-..9J=iti ni
prvi put to jest indijanslg
plemena Severne _
ovom prosirivanju polja poredenia nema niceg sto ne
opravdano. Bez sumnje, americki narodi su napredniji o<;l
skih. Tehnika u njih postala mnogo umesnija: Iiudi zive u ku-
cama ili pod satorima, ima caki utvrdenih sela. dr ustva
mnogo veCi, pocinje da se javlja i centralizacija koja
potpuno nedostaje; se prostrani savezi - kao sto onai
u - podredeni jednoj centralnoj vlasti. Ponekad se naiiazi
i slozen sistem diferenciranih i klasa. Medutim,
crte drustvene strukture ostaju ono sto su u Australiji: jos
rec organizaciji na osnovi k1anova. Suoceni smo, dakle,. ne s dva
tipa, vec s dve podvrste jednog te istog tipa, su cak
dosta bliske jedna drugoj. su 9,va uzastopna momenta 1ste evo-
lucij e; usled toga, dovoljno velika da dopustila
poredenja.
S druge strane, ova poredenja mogu da budu i korisna. Upravo
sto t ehnika lndijanaca m:riogo naprednija nego tehnika Au-
izvesne strane drustvene organizacije _koja im za;jed:
11l ck:1 1. k. ' izttcavati kod prvih nego kod druglh. Sve dok lJudi
p1v 1 orake u vestini izrazavanja svoje misli, posmatracu
0
11 ,1 ,,, \) tl 1 110 i ono sto jer, ne
01111 l o 1 L1 ti 111 svestlma koJe seb1
1
' 1'11 1 1111 11,1 l'l 'il ll 'ija111u i tome i
(, 11 1 11 111 111 1, 111 ; How1tt, Natzve Tnbes of Sout h
1 1 11 1 1 \/ 11', ' l'lltllll t 1, Marriage in Aust ralia, gl. VI i VII.
11/1 '1 11111 ,/u /lll l ' tl 1 Mlf 'ill l , 11. 150 (Pnris, 'fi. Al 011)
111 11 11 111 1 1111 1!1 1111 l1 l111 1 11 1 JIOtl cll l' t !';V ta,
l l1t 11 1ol , 1'1/ '. 11 t
1
JH l'1/111 f l /'ttl , j ,
ELEMENTARNI OBLICI RELIGIJSKOG 2:IVOTA
89
tek zbrkano i nestalno osecanje. Religijski simboli, na primer, sa
stoje se tada jedino u linija i cij i
smisao, kao sto cemo videti, nije lako odgonetnuti. Istina, ima
kretnji i pokreta 1$:ojima se izrazavaju unutrasnja stanja; ali, veoma
nestalni, oni se brzo posmatranju. Evo zasto totemizam
ranije ustanovljen u Americi nego u Australiji: zato sto tamo
vidljiviji, iako zauzimao srazmerno manje mesta u celini religi.i-
skog zivota. Stavise, tamo gde se ne ustaljuju u iole odredenijem
materijalnom obliku, verovanja i ustanove su, pod uticajem i naj-
neznatnijih okolnosti, izlozenije promenama ili pak potpunom isce-
zavanju iz secanja. Tako, australijski klanovi sadrze nesto
i mnogooblicno, dok odgovarajuca organizacija u Americi najcescc
ima mnogo vecu postojanost i jasnij e odredene obrise. Zato, mada
americki totemizam udaljeniji od korena nego onaj u Australiji,
u njemu ima znacajnih osobenosti ciju nam uspomenu bolj e
sacuvao.
Na drugom mestu, da se neka ustanova dobro razumela,
cesto pratiti sve do naprednijih faza njene
jer se njeno istinsko znacenje katkad najjasnije ukazuje upravo
kada potpuno razvijena. 1 ovom osnovu americki totemi-
zam, posto za sobom ima duzu istoriju, moci da posluzi osvetljava-
nju izvesnih vidova australijskog totemizma.
37
Istovremeno, on
nas bolje da uoCimo kako se totemizam s r eli-
gijskim koji su usledili i omoguCice nam da obelezimo
njegovo me'sto u celini istorijskog razvoj.a.
U analizama koje slede necemo se, dakle, da i skoristimo
i neke cinjenice pozajmljene u indijanskim drustvima Severne Ame-
r ike. Ali, ne moze ni govora da ovde izucavamo i americki tote-
mizam;38 takvo izucavanje zahteva da bu.de obavljeno neposredno,
samo za sebe, ne da se preplice sa ovim koje cemo preduzeti: ono
postavlja druge i podrazumeva citav skup posebnih ispi
tivanja. Cinjenicama s americkog podrucja samo u
dopunskom smislu i jedino kad nam se ucine podesnim da bolj c
rastumace cinjenice prikupljene u Australiji. Ove poslednje cinc
pravi i neposredan predmet naseg istrazivanj a,S
9
Razume se, nij e uvek tako. sto smo cesto se dogada c1n
jednostavniji pomazu boljem r azumevanju onih U ton1
nema pravila metode koje se automat ski primenjuje na sve
slttcajeve.

nam totemizam Amerioi pomoci da shvat!mo
i znacaj Attstraliji. Kako ovaj
1' 0 1111.1 verovatno ptosao n.eopazen.
t l rici ncma jodnog jecltinstvenog tipa totemiZI'na, v 6
to,k gov VI"Stc, koj llttzno
1nu 'l'tl,l 111,11' 11 1< n too i kacl n:1111
1l1 1111 11 1 t' HIIH1 l't
1
1111 11 \I 'Oi.'II I Q 1 U\ 1 110 Pll l' (1 11,1 ,
/
N J I G DRUGA
ELEMENTARNA VEROVANJA

)
GLAVA I
IZRICITO TOTEMISTICKA VEROVANJA
I Totem kao ime i kao
Na!e istraZivanje sadrZavaCe, erirodno, dva dela .. yaku
_ religi obr d rad_ moracemo da
st; i-o - ' .. sv?is i t-9t istickoj
se, ova va ementa re IgiJS og zIvota
- cvrsto povezana da bilo korenito razdvojiti. Mada
n acelu izvire iz verovanja, kuJt na njih povratno da pro-
tumacio obred, mit se cesto ctrema kada


lfi VlSe an. 1 .oratn?.'
___ 6am:o 6tredtma
va dela analize, dakle, ne inogu da se ne Medutim,.
pomenuta dva reda cinjenica suviSe razlicita da ne neop-
zasebno ih izucavati. kako jednoj religiji nije ..
nista razumeti ne li se ideje na kojima ona pociva, valja
nam pokusati da se s njima
Nij e ipak mamera da ovde ocrtamo sve one spekulacii e
kojc se religijska mts.ao_..tak i
1 () zelimo da . esu eiementar i . ov .. sto. .
ali nema se Qni prate roz sve, poneka '
v oma razvojne koje ih vec ovim drustvima,
t.nod vala mitoloska masta. Svakako, mitovima cemo se
l i ' mo?:li pomoci da bolje ove osnovne pojrriove, ali
necemo predmetom proucavanj a.
1 m, delo, mitologija ne pada deo .i .
1ll 11 o reli gij ama. Stavise, mentalni procesi iz koiih nasta.i
da se mogli izucavati posredno i .i ''
'' 1. tl pro 1 m 1 o,ii zah'teva cla r aspravlj en sebl, za s h i
1'' '"' ' ' '('11011"1 m tod m.
v j i koji pociva t otemisticka 1i ij a,
1
11rlm 1 tma ti t u tot 'Valj a
r\1 1

1
''94
EMIL DIRKEM
1 1 f 1"
1 'l'o !1 Ck eonova deblnicija gentblnog srodstva: Gentiles sunt qui inter
, 1 r11/1 111 tltltltl tl e sunt 6) srodnici su oni koji ist9 nose.-
,., ,", /
1
1 ' ' " 1
1 lop. /1 1111 f!OVOt' ci, moze se ka.zati da klan porodicna U kOJOJ
11111 1 '" iz zajednistva imena; upravo u tom sm1slu gens
l1 1 1 1 '" ti koji na taj naein nastaje, totemski klan
111 1 ' 1 1 1
11 1 \1 1 11111 11\ 11\ 0.' tl 1> ' 1.1 j,zvesnoj meri, protezu cak i preko grarui.ca
Jll tll l 11, 1 '" '' lt, plemena imaju isti totem, jedni prema
tlliiJIIIII ' "' '''" lllllj l 11111 1.1 . Ova cinjenlca nam izrici to
11 p11l 1!11 11 11 ' 111 lti l" l it ' tvlln. J' Jk (v!,1. Fro:;o; r, Totemzsm a':ld
1 "' '"'" 1 111 11 / 1 11 1, 1/IJ, 1. (\ 1 o.JI t-1 01lnofl n
111 111l 1 11 1 1 111 t l1 , 1111 <1otl 111 , :t.II IH' \11 1 {7.111 d'u
1111 1 1 l 11 l11l1 111 1 Jlll 111! 11 Vtl 111 11 \1'0 1111111 .
OBLICI RELIGIJSKOG 2IVOTA
95
na. Dakako, cesto se dogada da klan ne preblva celini na istom
vec broji predstavnike razlicitim mestima. Ali, cak
i kada ne pociva na geografskoj osnovi, njegovo jedinstvo ne pr .
staje da se oseca.
Sto se reei totem tice, Odzibv:e,. .algonkinsko
pleme, da: oznaclli vrstu stvari Cije ime klan nosi.
4
Mada ovaj
Izraz- nema niceg aastralijskog
5
i se cak samo u jednom
americkom drustvu, etnogra.fi ga konacno usvojili i njime sc
da na uopsten nacin imenovali ustanovu koju opi -
Skulkra,ft prvi prosirio znacenje reci i govorio totc
mistickom sistemu.
6
Ovo kojem etnografiji nalazimo
dosta broJne primere, svakako nije bez nedostataka. Nije normalno
da ovako znacajna nosi slucajno ime, pozaj -
mljerto od usko lokalnog idioma, ime koje ne na
obelezja stvari izrazava. danas taj naCin
rebe reci totem tako univerzalno prihvacen da ustati proti v
navike znaCilo zapasti jezicko cistunstvo.7
te
.

to- 1
I.o . _I svetu
1
1 avnorn
ovom posledn]em...:. Sto stvari, one se mnogo rede
te. Medu preko pet stotina totemskih imena koje Haui't
otkr:io plemenima aust:ralij:skog J.ugoistoka, jedva da :i:rna cetr.dc
(
setak koja nisu imena zivotinja: to su kisa, krupa,
led, Mesec, Sunce, vetar, jesen, leto, zirna, neke zvezde, grmljavina,
vatra, dim, voda, crvena glina, Primetice se da nebeskirn"
t lima i, uopste, velikim kosmickim pojavama - koje su, medt1
tim, potonjem razvoju religije imale da dozive onako sjajnu sud-
- ov-de dodeljeno veoma skuceno mesto. svim klano-
kojima nam govori su dva ciji Mesec,!l
1
dva nose totem Sunca,
9
tri neke zvezde,1 tri dva
4
Morgan, Ancient Society, str. 165.
Reci koje su u Australiji -u upotrebi razlikuju se od plen1cna do pl
U koje posmatrao Grej kaze se vele murrltl
Nat. Tr. of S. Austr., str. 91); Narindzeti kazt.t mgaitye (Taplin,
urr, II, str. 244), Varamunge mungai iJi (Nortlt . Tr., str. 754), Hcl.
0
Indian Tribes of the United States, IV, 86.
' ipak ove reci tJim visc za ne znamo tacno
111 11i ako se p1avilno Jedni tooclai111, pak odorlam
vlt l. r ,azcr, 1'otemism, str. 1). (;ak ni sfimo izraza nJij e to 110
Ot lr 't(J' 11 li sc Dz. k ji : pevi pltm
)1

t' PIC11i tot m 1 o!N11
1 111 \HIIIj vora gl. IV), I01' ' m Ali/. $ V d f v'
1l1 11 1!1 (vicl . mt r '
/ l ltl/10111,11, 111 , Hfl ', 4 - 52).
(1-1 t1. 121) 1 1 (8 11', 12 ).
11
1 1 t pi\
1
1\HIIl ,
111
( ,,., 102), V11 1Mol1 1 II1111 Hikl .
/
11
( lt ', 171), 1
EMIL
1111 11 1! .
1
kisa i, naprotiv, veoma cesto kao
1 o l tll\l ,ta
'1't1 Sll tot emi koji se mogli nazvati normalnim. Ali, totemi-
1 111 1 lma i svojih anomalija. Tako, desava se da totem ne pred-
111 ., 11 lini , vec n ov deo. cini' se da ova cinjenica'
t'l\ 1.) 1 osta retka;
14
navodi jedan jedini primer.
15

1' 111 1, 11101glo se lako desiti da se na sa izve_snom ucesta-
lo. t1 plemenima kojima su totemske grupe pretrpele preko-
1111 J'll 'l1 reklo se da se i sami totemi morali frag-
111t ' ll tOvati kako ovim brojnim odeljcima mogli da
f,ni 's' da se to kod Arunta li Lori:tdza. U ovim dvama
l
Strelov otkrio cak 442 totema, _ od kojih
nvoju ne vec poseban organ -1-
vrste, kao sto su, na primer, rep ili salo
1 n ra
1 eli smo da totem oblcno '
ken st
11 l ad i p..Qj.eJ ;n1 . _ .met t9tem. ,pre
t1vck kao totem stvar u svw rodu, kao
1
sl aesava se i da klanovi
nnse ime ovom ili onom geografski odredenom ili
ttl zemljista, nekom itd. U nam do:
poznato malo ovakvih mada Strelov navodi neke od
Ali sami koji porodili ove nenormalne toteme do-
da oni skorijeg porekla. Naime, ono sto
11 1 mesta uzvisilo do totema verovanje da se kakav mitski
dak t amo ili obavio neki cin svom legendarnom zi-
voll1 .18 No, mitovima nam ti preci istovremeno kao
Bttandici i Kajabare (str. 116). Upada u oei da su svi ovi primeri uzeti
11 11110 pet plemena.
1
" Isto tako, od 204 vrste totema koje su Spenser i Gblen u ve-
111 0 111 \ roj u plemena, 188 su .zivotinje ili biljke. Nezivi predmeti su bume.
J1 ladna voda, t ama, vatra, munja, Mesec, crvena glina, smola, prljava
vot la., ;t.vezda Danica, kamen, Sunce, voda, vrtlog, vetar, zrno grada (North.
'l' t. , 773; upor. Frazer, Totemism and Exogamy, I , str. 253-254).
,. Frazer (Totemism, str. 10 i 13) navodi njihove dosta brojrte primere
1 smatra zasebnim rodom koji naziva split-totems [razdvojeni totemi
- pri1n. prev. ]. Ali ovi primeri uzeti su u plemenima u kojima totemizam
tl11 boko promenj en, kao sto slucaj na Samoi ili u bengalskim

Howdtt, Nat. Tr., str. 107.

Vid. spiskove koje saCinio Strehlow, Die Aranda- und Loritja
8tll n1me, II, str. 61- 72, (tt:por. III, str. Upada u oci da su
1'1' IF( nl t1 totcmi iskljuCIVO zivotinj ski.
I T w, 52 1 72.
11
' Pl 'llll\'1', <( IC t j nr1111 tt ko,lo.i R n ki
Pl 'tt l 1l lo l tt1111 1 lvfJL 11 1 ; (II Jil i po<l:.o: ' 11111 1 1 n kt
1l 11 111 ' Ml 1, l ttl. t1', 7 ).
ELEMENTARNI OBLICI RELIGIJSKOG ZIVOTA
97
da i koji imali savrseno pravilne to
teme, to jest toteme pozajmljene u zivotinjskim ili vrsta-
ma. Totemski naz1vi koji na
ovih dakle, mogli da prvobltni nego odgovaraj11
jednom vec izvedenom i izopacenom totemizma.
se nisu li i meteoroloski totemi istog porekla; jer Sunce,
Mesec i zve2ide cesto se s iz onog basnoslavnog
dob
19
... gr.u predakfl
.. taga e_.,:gp stya:r;i .
1 vec mitskom
na d'::;t ili t!i.
P?S!OJI kian koJ:I nos;r rme Tarbala, koji
1zgleda radost., Jedan drugi klan kod nosi
ime basnoslovne, goleme zmije, zvane od koje klan na-
vodno potice.
21
nekoliko slienih U
svim ovim dosta lako nazreti sta mora da se
Pod raznih uzroka, razvojem mitoloske misli, ko-
lektivni i bezlicni totem pred izvesnim mitskim licno-
stima koje prvi red i same postale totemi.
Ove razlicite nepravilnosti, ma koliko inace mogle zanim-
ljive, ne sadrze dakle nista sto nas primorava da
totema preinacimo. ne cine, kao sto se ponekad mislilo,
23
sve
same razlicite vrste totema, manje ili vise nesvodive jedna
i na normalni totem, onakav kakvim smo ga definisali. na-
prosto sekundarni i ponekad aberantni jednog te istog
koji daleko najopstiji i sasvim se moze smatrati' i

( nacin ime pre regru-"
\ tovanje i klana nego na dakle, on
- ---- - ..._,.., --
19
Nat. Tr., str. 561 i dalje; Strehlow, str. 71, nap. 2; Howitt, Nat. Tr.,
246 i dalje: On Australian Medicine Men, J.A.I., XVI, str. 53; Further
Notes on the Australian Class Systems, J.A.I., XVIII, str. 63 i dalje.
20
J.J'rema prevodu Spensera i tabala znaci decak koji se smeje.
' lanov1 klana koji nose nj-egovo veruju da decakov smeh cuju medu
u kojima on Tr. , str. 207, 215, 227, nap.). Prema mitu
rrrtvcdenom na 442. stranici, postojala prvobltna grupa mi tskih tabala
(opot. 208). Cini se da klan Katija, potpuno odrasfih ljudi - full-grown
1/ 1('1'1., kako kazu Spenser i Gilen - doista pripada istom rodu (North. Tr.,
11'. 207) .
'
1
North. Tr. , 266 i dalje.
. II'Oblow, st r . 71-72. Kod Loritdza i Arunta Strelov navodi totem
podscea na totem zmije Volunkva: to totem mitske vodene
:1 111 1\t'.
' " l !' il1t L' t', 1.1 v navcc1cn01n clanku (vid. gore, str. 84,

EMIL DIRKEM .
1
1 111 lo 1110 pokazali u prethodnoj glavi, totemizam se istovremeno
ll1 1 111!1 11( i pitanja porodice, posto klan porodica. U
l111 1 !111 11 11 11 11 r oblcma tesno povezana. Ali su suvise slozena
1l1 11 111 l ll11 obradivati. Uostalom, prvobltna poro-
ll l f'lllllil /11 Ht 'l' azumeti pre nego sto se upoznaju prvobltne
1111 ,,, , , ltll 11 ' lt ' l '"' 11 11 (' nacela na kojima pociva. Stoga
1111 "" lt t 111 1111 ' " ll! PI'OLI totemski lclan kao porodicna grupacija
pt11111 1 111 1 11 111 1 1111 l tIII.Ji io. '
1 1 J'ltt' N111 !'111 Nl Trihe, str. 244-245; Howirtt,
1/ 1 1 11 1 1 1
N'' '''' lt 11 11 1 1\, 11
1
1, 17() , 172. Um sn cla
1 ' ' 1111 ''' ' 11 11 fll l>t,tv Mtt' rt i 1 t t mo occvo
1:11 1 lltl"l' 1111 f111 11 j .
1
lt '"' 1" 11 11 11 1 1. 11 '1 111 fNnt . 'l'r., 11'. 1 1 Jl' <ll
11 1 111111111 f JIII It 11 111 tfl' lt t11 ; J)l 't' lll lt lt 't lt>Vt l {11 , !1', 51
-

ELEMENTARNI ,OBLICI RELIGIJSKOG
99
s ucaja stoJI s zate u lizini ;majke pre negoli
neki drugi, ispostavlja se da detetov totem zavisi, u krajnjoj liniji,
od nepredvidenih okolnosti.
29
, ,. .
,'\ . .
v i iznad totema postoje t.otemi fraiFija, koje
I 1t1 otfprvtli, mada se ne razl1 u u l
/fF'i1rtrijom se koji su sjedinjeni posebnim :...-;
brai ski'i:a ve"'Zmrnr.-Je no au trn1fj'SJ.(o eme
r az;t'cjti
ava 1z ojin ova organizacija iscezla, ali sve;::J
mu sudeci, posvuda postoiala. U svakom sluca iu, u Australiji ne

postoji pleme u kojem vise od dve fratrije.
No, u gotovo svim slucajevima, kada fratri'e nose iwe ci_'e f)
nje mog!o ut:rrditi,: ispostav.lja se to neke
1zgleda, akle, rec totemu. Ovo Jasno dokazao Leng,,<
u )Mn?.m

Tak6 u .
Jedna zoye druga Kapuc; prva rec
znaci beli, atuga crni"kakadu.
31
Na sasvi'ffi istovetne izraze
se,uce1osti <ili delom, Buandlika i Votdzobaluka.
32
Kod
Dzerija upotrebljavaju se 1mena Bunfil i Vang, koja znace orao
i gavran.
33
U velikom broju plemena Novog Juznog Velsa u
sv:r'hu se reci Mukvara i

koje oznacavaju
iste ove zivotinje.
35
Orao i gavran podarili su svoja imena i dvema
fratrijama u plemenima Ngarigo i Volgal.
36
Kod to
su beli kakadu i . gavran.
37
Mogli se navesti i drugi primeri. Do-
i dalje), mada delo pretka, zacece ne podrazumeva reinlcarnaciju; ali,
1.1 tumacenja, detetov vlastiti totem ne zavisi nu:lno od totema njegovih
roditelja.
2s Nat. Tr., str. 133; Strehlow, str. 53.
2
D U najvecem broju slucajeva, totem deteta odreduje lokalirtet na ko-
jem majka veruje da zacela. sto cemo videN, svaki totem ima svoje
srcdiste, preci najradije pohadaju mesta koja njihovim totemima sluze
kao sredista. Totem deteta dakie, onaj kojem pripada lokalitet gde majka
VCl"Ltj e da zacela. Uostalom, kako se on cesce mora na]aziti u mesta
1 njenom muzu sluzi kao totemsko srediste, dete najcesce mora pripa-
(!ati totemu kojem i njegov otac. Ovo, bez sumnje, objasnjava zasto najveCi
stanovlllika svakog lokaliteta pripada Istom totemu (Nat. Tr., str. 9).
Secret of the Totem, str. 159 i dalje. Upor. Frson i Howitt,
and Kurnai, str. 40 i 41; John Mathew, Eaglehawk and Crow;
and Marriage in Australia, str. 52 i dalje.
'" Howitt, Nat. Tr., str. 124.
Howitt, naved. delo, str. 121, 123, 124; Curr, 1II, str. 461.
au Howitt, str. 126.
ll ovvj.tt sL1. 98 i dalje.
st1. 165; Brough Smyth, I, str. 423; Howitt, naved. delo,
111 ', 4
llowl ll , A1'r, 101 , 102.
"' .1 . tlll t'W, '1'1/Jtl 1< prcSt' /1/atlvc 7,' ,ibe of Oueensland, 1 9.
1.
100 EMIL DIRKEM '
; la:?). se, dakle, do toga da se u fratriji vidi negdasnji klan koji se
ra:sclanio; sadasnji proi:ivod rasclanjavanja,
solidarnost koia ih uspomena na
jedinstvo.
38
Istina, u nekim plemenima fratrije vise ne- 7
odred:ena imena; plemenima, kojima ta imena
postoj e, njihov smisao vise nije poznat cak ni Ali
h
nema niceg Fratrije zacelo
posto su posvuda na putu da nestanu; u prvi red su klanovi
koji suo - dakle, s su se 1mena ra
( secanja ili . pak posta:jala neraznmljiva,
\ j er da su veoma dfevho nY jeziku koji vise
u slucajevima kada nam
' poznata zivotinja Cije itne fratrija nosi, rec koja tl govornom
/ oznacava zivotinJu razlicita od one koja
imenovanju fratrije.
3
9

... frat i .. t2, ..;te. .. .. .. J' 1i . n. to . .
nos v an, na,i'me, prtJ)?.da nat:efu Jedno] 1 \
sal?'o f_ratr!l!'<.,. a,s-{trp dtu-
01- susrece Centralrre"' Aus-
tra:l!je, narocito kod Arunta;
40
ipak, cak i tamo gde, pod dejstvom
prevratnickih uticaja, i doiazi do ovakvih preplitanja, najveci d.eo
klava u celosti u od dve polovine plemena,
se manjina clanova nalazi na drugoj strani.
41
Pra-
vilo dakle, da se dve fratrije med:usobno ne
\
toga krug totema koje pojedinac moze da nosi predodred:en fra- 11
trijom ri .ada. Drugacije- fratrije nesto kao Efi. '
. kasnije da ovo pore- -
tt ' I1j ' nij e cisto '
Ml U ptilog ove hipoteze moguce navesti i druge razloge; ali tada
11'1111 10 r azmatranjima koja se odnose na organizaciju,
11 lll ltl da ova dva podrucja proucavanja razdvojimo. Uosta1om, po-
se S<\IDO uzgredno tice naseg predmeta.
N11 1' 1111 r ec mukvara, koj.a kod Barkindzija, Paruindiija i Milpuka
011111 ttVtl 1{ t. l11 11 znaci - prema Brafu Smi:tu - orao; od
II II IIIIVI I 1111! 1 ovtt f'1a txija obuhvata totem upravo orao. Ali sada pome-
11111 1 1.1 11 ll11 \1t m',l\ 1 ' J"'.a 1ecju Vise ovakvih slucajeva moguee naCi
11 1,1\l lf ', ;1111 ''''' rl(' /n, 162.
4
'
1
111 111 1 1 (1'J fk Jt, NaJ. str . 115. Prema Hauitu (naved. delo, str. 121
1 1111, zastupljen podjednako u fra-
11 1\1 1 f11\1 11 l1 11 1111111 , ,, l ni Lako moguce d'a su totemi
11 11 11111/' ' l ltiiiii VJ t 1IV11 11. Vt'St e pcHkana. se da to pr oizlazi iz
M, l \11 ' " 11 1 1l l1 ,1\11 11 l lt>11\ pl 111en1.1 (Aboliginal of N.S. Wales
11 !1 1111l11
1
11 {rl/l/1/ol/ 11/1(1

of tlu!. Rvyal Society of N.S. Wales,

1'11 11 , 11 111
1
111 1
11
111 1111 l1 l 1111 11 1 1 JII IIVII ll tt.", 11

so
1. ' 11 t
1
11 ,,,,,, '
ELEMENTARNI OBLICI REUGIJSKOG 2IVOTA 101
'
.. na-
upa OJa_nl_Je 1:z;vesne
111 p \i- - 1! -;.., . ,_ ' ....,
.. bl'e:i
,:>d :r-1'}:o atkad na d ...
__ klase.
4
: N. _!yn.
' p_ppada
razllcitO] od on
' -sreclno Kada, dakle, na dolaze samo dve klase,
one se svakom . ne pripada'itJ .
tt ko'o' i rodite}"i, ali i dedovi istoj klasi.
ami J:-a.trija Kupatin ' va ve ase,
i Kumbo, fratrija dve druge, se nazivaju Muri i
Kako sc poreklo majcinoj Iiniji, dete pripada fratriji
S\'Oje majke; ako ona i ono Ali ako .i e
majka iz kiase Ipai, dete njegova deca, pak, budu
li zenska, se u klasu Ipai. Na isti nacin, deca
zena iz klase klasi deca rena iz
ponovo Muri. Kada umesto dve, fratriji postoje cetiri klase. si-
stcm ie slozeniji, ali nacelo isto. Naime, ove cetiri klase
dva para klasa, ove se svakom
naCin na koii smo jedne .
kl;;J .se

sklap.ati brak samo jedn oq klasa
1pai da se zene klasi Muri klasi
Ove grupacije naziv:amo bracnim klasama,E!9 sto pomenuta orga-
utice odnose. -
No, pitanie li ove klase toteme
kao sto ih imaju fratrije .i k1anovi.
!< ...
svaka bracna klasa !snraht ko1e samo ,
svojstvene. Pojedinci" koji Cin e se od
mesa iivesnilf''zivotiriia koje clanovi klasa slobodno
da

tptem12.....
Ali, zabi:a,na 1!1 znak totern:iz.ma
najpre i sto cemo -
42
australijskih klasa uopste vi:d. r asp1-avu La
Li ot1 de l'inceste, u Annee sociologique, 1, str. 9. i dalj e, podrobnije pl
men. ima sa osam klasa vid. L'organisation matrimoniale des soaietes au -
u Anm!e sociologique, VIII, str. 118- 148.

Ovo n.acelo posvuda ocuvan.o u podj ednakoj strogosti. NarocHu

tl plemenima sa osam klasa postoji, pored klase s ko
.i<>m braka redovno dopusteno, i jedna druga kl asa s koj on1
oclt-zava neka vr sta connubluma (Spence1 i Giilen,
11 1 ,. , 106). I sto i u pl emenim.a s cetiri klase. Svako.i klasi
jzmectu dve kJ ase u. Tako kod (vid. w,
11 162).
V.lc1 .. E t11n01a,({i ca.1 >s t he Nor th.WestCcntra1 O ll t\(' 1/


56 i drtlj ; r, Not on sorn Attst.tnlinn
(I RR'I), t1. 302 1 tlol,!t .
(' 1
klasa koJa nosi ime neke IlJke, Ili koJa se nek1m
nema da su te zabrane posredno
- izvedene iz t otemizma. Moze se pretpostaviti da su zivotinje zastr-
<Sene zabranama prvobltno kao totemi klanovi-
ma koji iscezli, clok su se bracne k1ase odrzale. Izvesno nai
da one ponekad raspo1azu snagom klanovi ne-
' Usled toga, liSene zabra?.e se
prosirile na celu v1se bllo s ko-
ji ma mogle da se Ali, ako ova reglementaciJa 1 potekla
i:z totemizma, jasno da sada predstavlja samo njegov


'
Sve sto recenci 9 ...
od se 1 na in ij anska lemena Severne
to totemts. u _
obrisa i u
brojni, cak i u jednom. ima
gotovo neogranicenom Neke od njih navod_e. pri-
rnera radi ali nikad ne da nam predoce 1scrpan sp1sak,
jer ni u on nije konacno zakljucen. Isti pr.a.c.e
1 seg.mentaci. koji rasclanio frat . . i stvori.Q_klanove
l U.]Jravom Sffi1S U v, es rajno se sarnLm \
- 45 Navodi se plemena kojima bracne klase nose
imena zivotinja iii: biljaka;. tako k9d (Mathew, Representa.tive
Tribes str 150) koJa posmatrala gda BeJ.ts (The Marnage
Laws of Austral. Aborigines, Victorian Georgraphical
Journal str. 47) i, mo:lda, dva plemena posmatrao
:PaJmer.' Ali ove su retke; znacenje nedovoljno
t1tvrdeno. Uostalom, ne sto su klase, kao i pol.ne usva-
zivotinja: Ovo dzt;-zetno sirenj.e totemsk1h naz1va u ne
1lll'11ja nase
Isto obj asnjenje odnosi st:. i neka
l l}l lt0/1 .Tugoistoka i Istoka, u ako
'l1-lll11111 talcode naCi napose dodelJene svakoJ bracnoJ
1' 11
1
I)J kod Viradzurija, s reke Balu
(l lowlll N;1t. Tr., str. 210, 221, 226). Ipak, kao sto i sam Hauit prizn.aje,
1111 11 11; v {1 koja on prikupio. U stvari, iz lista koJe
1
11 l11 lo 111'>1zJozt da se vise totema podjednako obema klasama
11 11 ' "1'111
1
, . . . ..
1 mi prema F:ejzern (Toten;ism
'1/1/111, " 11, 1 ;, clnlje) d.ovodi , uostalom, do .Poteskoce: Svak1 klan
1111 111 11 1111 111
1
bez razlike dvema
J; l11 11111 11 1 11 1'1'1\ 11'1\ , jedna od njih ona kojoj deca,
11111'11 1l111 111111 1111, o< l. cl>eca svoje toteme. Kad su, dakle,
1111 111 1\ 1 11 1 , Pl 'l'11v 1 'I'()L zabrane morale su da ostanu zajednicke
11111111 11 1 1111!1 11111 11av denim svaka klasa
11 1 1 1 1 1 11 l1l1 111 l 1 'l.ll l>l' l\ 11 ', potice ovo razilazenj e? Mo:lda nam
\
1111111 1 1 lltlll tll ll (p l1 1111 1111 ,itll{ll !Jda) .kako
1 111111 111 '"'" 11 111111 pltlll\ 1111 <1 tot m sv ma.Jl<e, ali par tJktlla-
tl'" 1111 11 1111111 '" 1111111 Vll 111 :1. 11111 t ll11 . 1111)j(tio tot m Cl-n.i, detetov to-
11111 !1 1111111

Ntlf , 'l 't'. , 1l 1'. 299) . ,II.J 11 1 t\O pocctak sklo-
J II I 11 111/1 111 11 1!1 t lllt 11 ' 111 1 1'11,10 \)1' lilll. 111'1\il ll fiH ){1\ 1\llltl.
ELEMENTARNI OBLICI RELIGIJSKOG ZIVOTA
103

ovog postepenog da
stanJe klana veoma smanJeno.
47
U naprot1v, totemistlcki
sistem ima cvrsce odredene Iako S1.!__jg lemena u
u su
ret broji .vise od desetak,
48
kla-
nova; svaki od njih Cini, dakle, mnogo vecu :'-li, pre
ga, njihov cvrsce odreden: zna se koliko 1h 1 to nam
saopsteno.
49
Ova razlika stoji do na:dmocnosti drustvene tehnike. Jos kada
plemena prv1 i . , , su

cvrsto ukorenjene u tle i, usled toga, da odole disper-
zivnim silama koje ih Drustvo istovremeno, vec
posedovalo zivo osecanje jedinstva da ostalo nesvesno
samoga sebe i delova koii ga cine. nam primer Amerike po-
maze da se bolje osvedocimo tome sta organizacija na osnovi
klanova. Prevarili se kada njoj samo prema
ko!ii danas Australiji. Ona tamo, naime,.
i koje nije nimalo norma1no; ?JP.l
treba radije videti koja se moze pr1p1s att
kako prirodnom tokom vremena, tako i razornom
vanju belaca. Bez malo verovatao da su austral1.1sk1
klanovi ikada onih razmera i onako postojane strukture kao
americki. Medutim, mora da razlika medu njima svojevremeno
manja nego danas; jer, da klan oduvek na ovako
gipkoj i nestalnoj gradi, c:mericka nikad ne uspela da
onako . .. ,.
Ova veca postojanost drevnom SlStemu
cak da se u Americi u i relj.efnosti koJU
vlse ne ispoljava. Videli smo malocas da se na a?stralijskom
tinentu fratrij.a posvuda raspada; JOS
mcna kada i ima ime, ono Ili v1se r azamlJIVO
tt svakom u:rodenika vise ne mnogo, posto
prctlzeto u nekom stranom ili izumrlom jeziku. Zato smo posto-
totema fratriia mogli da .na osn?vu
1 oliko preostataka koji veCinom tako .slabo v.1dlp v1 da su -;rzmakl1
1 posmatraCima. Naprot iv, u nek1m kraJeVIma
111 nuti sistem ostao prvom Piemena sa severozapadn '
Tlinkiti i Haide, dostigla vec srazmerno
Pl s nekoliko stoHna clanova broji POJ?Ckad pedeset ili '/1 1'
1
!11 i 11'1 11ogo vise klanova. Vid. tome: et Iylauss, De quclqtt
p1i.t11itivcs cle classification, u t. Vl, str. 21'\,
11 1. 1
.111 1 od Pu lndijanaca s _kod. su. l1 1'0,
11 111 . Vltl. ]lo(lg , blo u A1n,erzcq.n 1. 1'
1 ll1, 1. IX, 11, 345 ' lt1lJ . iptik su li 111 loJo
1111 \' IIVO l ol 11 1 l<lttli OVT 1JI
V 11 . 111 1 ov( ,11 11 1, \1 Sofllf)!, lt'. I!H IH ,
\
104
EMIL DIRKEM
1\
111
civilizacije/ a ipak su podeljena dve koje se:
1 vnje strane, dele na broj fratr1.1e Gavrana 1
Vt
1
1 r1 kod Tlinkita so Orla 1 Gavrana, kod

ova podela
11 1 vec odgovara jos postoje6em
1 ilr' i. ostavlja trag na zivot
1 oJn cleli klanove spram fratrl]e. .Ime
1 svaka od njih samo rec CIJe
1 samo maglovito poznato, vec totem
ima sve njegove onakve kakve cemo
opl I ovom pogledu, jev vazno da ne za-
1
0
1 avimo americka plemena, posto neposredno
one -toteme fratrija cije nam samo neJasne tragove Au-
11 11' 1li ja .ada pruza.
OBLICI RELIGIJSKOG 2IVOTA
105
kad su njima poceli da se svaki klan
svojim totemom pecatio na taj nacin spora-

PlemiCi doba vajali urezivali i na sve .
nacine slikovito prikazivali svoje grbove na zidinama dvoraca, oruz-
i svakojakim predmetima koji im pripadali: australijski Crn-
ci i severnoamericki Indijanci Cine isto sa svojim totei:nima. Indi-
janci koji pratili Hirna, pre nego sto poCi bltku,.
rezbarili svoje toteme na stitovima.
58
Prema neka in-
dijanska 1Jlemena imala su vreme rata prave insignije, naprav-
ljene od komada kore na vrh motke, na kojima
prikazani njihovi totemi.
59
Kada kod Tlinkita izblje izmedu
dva klana, prvaci protivnickih grupa nose na glavama slemove na
kojima slikovito prikazani njihovi totemi.
6
Kod Irokeza se, kao
beleg klana, na svaki vigvam postavljala koza zivotinje koja
kao totem.
61
Prema jednom drugom pred vrata se na-
mestala zivotrnja slamom.
62
Kod Viandota, svaki klan
ima svoje vlastite ornamente i distinktivne slikarije.
63
Kod Omaha
i uopste, totem naslikan na

jt:; dr.ustvo postalo sedelacko,, gde sator r.- ;/ /
ume,tnosti su. :vec se 4F .(/'
u ili se desava, na primer., kod Haida, Cim-.

sijana, Salisa, Tlinkita. Sasvim osoben kucni ornament kod Tlin-
kita, veli jeste totemski grb. :iivotinjski
) u neklm S izvajani drvenim
visokim i do petnaest metara koji se pored
nih vrata; su oslikani dreceCim bojama.
65
u jed-
ll.Om Tlinkita, ove totemske figuracije narocito brojne i
n:alaze se samo pred poglavica i bogatasa. Mnogo su cesGe
susednom plemenu Haida; tamo na uvek dolazi


S mnostvom izvajanih totemskih koji se pone-
kad veoma visoko na sve strane, selo Haida odaje
akvog svetog grada naeickanog i1i minareti-
57 Schoolcraft, Indian III, str. 184. Garrick Mallery, Picture-
WJitm.g of the American Ind.ians<<, u Tenth. Rep., 1893, str. 377.
G6 Hearne, Journey to Northern Ocean, str. 147 (navedeno prema
lr' l'tiZ Totemism, str. 30).
r. o Histoire et description de la Nouvelle France, V, str. 329 ..
un str. 248.
"' Myths of the Iroquois, Second Rep. o(the
llt u tmt of Etlmol., str. 78.
" Dod.ge, Wild lndians, str. 225.
11 11
'Powt:l1, >>Wvandot u. /. Annual Report of the Bureau
uf (188i), st1. 64.
"' ociology, Th.ird. Rep., str. 229, 240, 248.

1' 1'11\I H \ 1/(.J.V('t/. tfe/0, St l. 130-131.
'" r 11111 , , t
.:
11 1 1.'" od SaliSa cesto prikazan na unutrasnjim zidovima .
1 Nalazimo ga, osirri toga, i na camcima, svakojakim posu-
tl 1111 1 i p;l'Obnim spomenicima.
69
Pt uzeti sru liskljuCivo u [p1emenima]
t'Vl' l ' tl ' Amerike. Jer ove skulpture, i postojane figura-
,lt 1)1 gucne su samo tamo gde tehnika plasticnih umetnostl
1l o. l itrl u vec onaj stupanj usavrsenosti do kojeg australijska ple-
111 ' 111 1 s nisu dospela. Zato su totemske predstave, nalik onima
smo malocas pomenuli, rede i manje vidljive u Australiii nego
11 eici. Medutim, i ovde se navode poneki slucajevi. Kod Vara-
ltll llt se, potkraj pogrebnih ceremonija, zakopavaju osusene i u
kosti umrlog; pored mesta gde su polozene, na tlu
IP 11 t tan lik koji prikazuje totem.
7
Kod Mara i Anula, telo se
1 17.1' l1 1 omad supljeg drveta koje takode ukraseno karakteri-
11 ' IJim crtezima totema.
71
U Novom Juznom Velsu, u drvecu sto
ok t't1Zt1je grob pokopanog Oksli pronasao urezane li-
1 ov ojima Braf Smit pripisuje totemisticko obelezje.
72
Urodenici
lz .ornjeg Darlinga urezuju toteniske slike na svojim stitovima.
73
1' 1 Kolinsu, gotovo sve njihove posude su prekriven'e ornamen-
1 koji, svemu sudeCi; isto znacenje; takvi likovi pro-
111\la;.o;c se i na stenama.
74
Ti totemski crtezi mogli da budu i cesCI
izgleda, jer - s razloga koje cemo kasnij e izloziti - nije
t iV k lako r azabrati koji njihov pravi smisao.
v 1-azlicite Cinjenice stvaraju vec. neki utisak znatnom me-
111 ko.ic totem zauzima drustvenom zivotu primitivaca. Medutim,
V 1osad, totem nam se javljao kao nesto srazmerno izvanjsko
ov 1 u, j er smo videli da prikazan samo na stv.arima.
k sHkc nis
:-: ;1ma oruzju, i .
Vid. fotografij u jednog sela Haida Swanton, naved. delo, sl. IX.
llpo1, 'l'ylm, Post df the Hai:da Village of Masset, J.A.I., nova serija;
1/ 11',
111 11 Tottt, Report on the Ethnology of the of British
.f./1. 1., t. XXXV, 1905, str. 155.
1111
1 1'1\ ll llt'
1
delo, str. 230: . Swanton, Haida, str. 129, 135 i dalje;
tii1HI I t l l lll
1
/ tl(/lan I , str. 52-53, 337, 356. U ovom poslednjem
' 11/11 , 11111'1 11 a:zan. zalosti. Slicni se
1 11 pl1 '"' ' " ' "''' K1llc Sc.hoolcraft, lndian Tribes of the United
/of, , , 11 11. 65) i D Java1 (Hec.kewelder , An Account of the History,
/,11/1/11/ rl f '11'1111118 of lhe Jndian Nations who once Pennsylvania,
11 '111 Joll)
"' 1" "' 11
, , jlilllll
, "'""'''1
llllllt ll
( 111 , 11 111)
1 1 Hllttt , Nor f/1 . Tr., str. 168, 537, 540.
( ll t 11 , 18111
1
174.
lltyllt
1
'l '/11 of Vi lorio, 1, str. 99. nap.
11I VI I1 , 1
1
11', 2.i4. , lt" lov kod
11 111 111111/1/1( ,,, 1/t l 'oltii i'V l11 N. 8. Wnlts, 11
1
11. 381.
7
n Krause, str . . 327.
'1'11 Soc.ial Condition, Beliefs Iinguistic Relationship of the
11 ans, Rep, str. 435 i daije; Boas, The Social Or aniza-
t ltl /1 the Secret S?czetzes of the Kwakuitl Indians str. 358 g
77
Ftazer, Totemzsm, str. 26. '
1

The Snake Dance of the Moquis of Arizona str 229 w

of Ceremonrials c.alled XVth Rep;
711
chich_te der Amerikanischen Urreligion str. 327
1111
R l11.dzan Tribes, III, st r . 269. ' '
'" ociolog,Y, Third. Rep, str. 229 238 240 245
11
1 1 1111 Nat. 'l r., str. 451. ' ' '
1 t 1' 11 1 :; lf11Eic1 posv ccniku razr r
11 \' 11 11 111111/' 11 1 tiPfll IH' II I 11, SII!Jiii Cf'li/ll. Pr/111 v.].
108
DIRKEM
63 Spencer i Gillen, isto, str. 247.
Kasni je cemo videti (knj. gl. IV) sta znace ovi srodnicki odnosi.
Spencer 1 Gillen, North. Tr., str. 296.
11
1
1 Nat. Tr., str. 744-746; upor. str. 129.
'" Kmnilaroi and Kurnai,. str. 66, napomena. Istina, drugi izvesti:telji
I}II I' IVVI\ j ll OVU cinjenicu.
Jl'o;v\tt, Nat. Tr., str. 744.
to the Ethnology of the Haida, str. 41 i dalje;
1 ,' 1 Boas, The Social Organization of the Kwakiutl, str. 318;
1.111 1111111, 'f 'IIII J( i l , sl. XVI d. dalje. U jednom slucaju- uostalom, izvaJD.
, 1' 11 11111 obl LtSt} koje podrobni.je proucavamo - tetoviranje se vrsi na
1'11 1 11\ 1111 11 t o p1lpadaj u klanu. clanovi plemena Becuana, s juga Afrike,
Hlllll\1 11 1 11 1111 IJ.v b r oj klaJD.ova; ima ljudi krokodila, bivola, majmuna,
111 t 111'\ primer, zasecaju usi svojih u obliku koji
Jlllll ll tl l 1111 1 11 \tll'\1 l pokodi la (Casalis, Les Basoutos, str. 221). Prema Robert-
111 111 1111111 , 1 11 pos tojao i kod drevnih (Kinship and Mar-
''', /11 1'111 1\
1
\.tJtblrt, f l l' , 21.2-214).
1111 l11111111 1 nu, poneki utetovirani crteZi nema_iu nikakvo
11 1 pl 11\11 1 11 1 (vltl. Naf. Tr., str . 41-42; North. Tr. , str. 45, 54-56).
111 jll' ll Jllllll ill 111 11 ')1 1 o{l Al"1.1nta tzuzetke koje cemo kasnije obj asniti.
1 Jlllilt 1 1 1 lllttt, 'J'r. str. 162; North. Tr., str. 179, 259, 292, 295-
/11(1 , t l111l11 , lltll ' rl 1111 lu, ,,._ 221. Ono na ovaj nacin ni.i e
11 , 1 11111 111 11 111 , 11 1 Jlll ll11l1l or l pr dmota koji se, posto su mtt
1111\lllljll IV111111111 lt l! polo(ll ,
ELEMENTARNI OBLICI RELIGIJSKOG 109
osH-
crtez ubele-
zen OVaJ ne Prl' azu]e i nuzno totem


ali to koji se, bez sumnje, porc-
mecenom kojem se nalazi totemisticka organizacija pome-

Uostalom, cak i Arunta, najsvecanijem t re-

inicijacij'e - najsvecanijem zato sto njen vrhunac i samo
posvecenje - kad da ude u svetiliste gde
se svi sveti predmeti koji klanu, na njegovom
telu se amblemska slikarija: ona sada mladicev
totem.
96
Veze koje rpojedinca s njegovim totemom cak
94
Spencer i< Gillen, Nat. Tr., str. 215, 241, 376.
95
Secamo se (:vid. gore str. 98) da tom plemenu dete moze imati dt-u
gaciji to.t.em otac ili m.ajka i rodblna. No, tl
odredena . da svojta s jedne J1i
s . qtuda, buduCi da nacelu, covek ovlasten da cinoc1c,1
rl.r san;_o 1:1 svog t otema, sledi da se
obredi ko.Jrma dete posveceno neizbezno odnose na totc.: m
od vlastitog. totema. Eto zasto slikarije !izvedene na t o1tl
novaJliJe :re prrkazUJ.u nuzno n]egov totem; ovakve slucaj.eve moguce naci
Spencer r Grllen, Nat. Tr., str. 229. Ono sto osim toga dobro pokazuje dn
rec an?maliji, jeste, ako niSta drugo, einjenica' da ' obr
mvanJa uglavnom pod totem koji preovladuje lokalnoj gnlf)l
t?. Jest pod !otem kojem i on sam pr ipadao da
n9e da kod Arunta sto kod
(vrd. Spencer 1 Grllen, tsto, str. 219).
. Isti poremecaj _imao jos jednu .P?sledictt. govoreci, clon kl1
olabavt? veze. svakt toten; spaJaJtt .sa odre<1enom posto i11 tl
t otem moze clanove .u svrm !lloguerm Jokalnim cAk 1 11
obema fr.atnJ.aw.a, bez IdeJa cla ceremonij e dnog totema
svetkovatt ko.Jl nekom drLtgom totcmtt - protivnn.
sto cemo jos j asnije vide t i tl nastavktt, samim :nacelrima totemizma - 't;'1() ,, '
tako da se. n;aiJ azeci na ot r>ote. d.n .i,
kome cer monij.c, 11jomo
cak 1 ne (Nat. Tr., 519). All,
tl t. ?VaJ obJaviJen fortnt11 no 1'LI
dokaztJ C da to iztrz tal p !"lVil.a i n 1. VI'Rt

11,11
on Pl" l'1'ti - 10 zblVII Vt()ll\11 ( t o
t t 1111 1 .11 : tl l ,, c.l (Nal . '/'r., lsl o).
qn Ntt / , 'l 't. , ( 1'. lJ ovo111 II V 1 111\ 1' 1 ltol\ 11 1 1 1111
lt1
1
!' 11 v <lok u, IIOII J, "'111 t \ )( t . '
110
EMIL DIRKEM
tako tesne da plemenima sa severozapadne obale Severne
Amerike klana naslikan ne samo na zivima vec i na mrtvi-
ma: pre nego sto se les na nj se stavlja totemski beleg.
97
{1 _ III "
_ . f
, Vvec i ovi totemski dopustaju da. se da totem nije -
samo ime i On' religijskim ceremo-
nijama,; dakle, totem ektiv z. , itovremeno ima re-
d t(:l, na nJ lasira;;
svete i am ti sveti ari.
emena Centra ne ra runte, Loritdze,
tisi:, Unmatdzere i Ilpire
98
- svojim obredima stalno se izves-
j
n:im s koja kod prema i na-
zivaj , prema StreloV'U, tdzurunge.
99
su komadici dr-
111 veta 1 1 g acanog kamena, veoma raznovrsnih ali oblcno
ovalni ili izduzeni.1
0
Svaka manju
ovih sredstava. svakom od njih nalazi se urezari
' crtez koji prif<.azuje totem doticne grupe.
101
Izvestan broj
na jednom svom se k4oz nit
atkana od kose ili dlaka Kad su napravljeni od
arveta i ' na opisani nacin, ' ovi predmeti
istim kojiina i onaj pribor koji engleski etno-
grafi nazvali !mll-roarers. PQ.!D;!l6u..uzice okaceni, vrti se
-njima brzo vazduh da se proizvodi neka vrsta brujanja
sHcnog onom koje cegrtaljke Sto ri. danas sluze kao igracke
nasoj deci; . taj zvuk tima obredno znacenje i pr:ati sve iole
znacajnije oeremonij,e. Dakle, ova vrsta pravi bull-roareri.
Ali, ima. i takvih curinga koje od drveta ili probusene;
tome, ne se koristiti na naCin. One, medu-
tim, ista osecanja religijskog postovanja.
Naime, svaka ma kojem
s m stvari najvisem svete i, cak, nista ne nad-
' t l religijskoj Na to vec i koja sl-uzi
fl \ k o:1.11aci. Istovremeno kad i i Rrickv koji
,11 1 V(' l . imenima koje svaki Arunta.!29si, jeano
ut llo 1 , 1al Report on the Indians of British Columbla, u British
.lllt ' fllltt/1 /nr lltt' Acl11ancement of Science, Fifth. Rep. of Commitee the
N. W 1'1 f/11 . n/ 1/it' of Canada, str. 41.
1111
, 11 11111 l 1 Vt1ram.unga, ali rede nego kod Arunta mada u
11 1ltovl11111 J:l lll 't ,ftllll l:t. vt ' 11 sto, ne javlja se u totemskim cerem.onijama
(Null/1. J't ,, 11 11 11,\),

11 1I111J 111 pl1 11'1?0'11' se dr ugaciji nazivi . Izrazu
i 111 11 "'''' ' '' 1110 kl sm.i zato u tom plemenu
1 '" 111111 11 1111 IA1 1111 1111 1 11 1,1 1 1.1 s1.t n .
11111 l11 lrlll \11, 11 , lr 1.
'"' V111111 11 1 11111111 11111111 1 1 o/t 11 vi<ll jlv rte7. (vld.
, fll'lll 'f 1 1 lt 11 11 , Nrll / '1 , 11 .
ELEMENTARNI 9BLI(:l RELIGIJSKOG ziVOTA
111
koje toliko sveto da otkriti iz ovara s
samo retkQ", tlhlm glasom, 'lre om vrstom mrm ]anj a.
to ime se '"ll_aZiva arztna curinr{a (aritna 1me).
102
rc6
sve prlmer, ilia curinga znaci
1

tout court, kao imenica, jestc

. akle stvar b1tna odlika da sveta ' Zato profa:ni, to JeSt
Zene 1 m lCl OJl s re l ski zivot mogu da
v1 ozvo im 1 to
samo retkim pn1ikama, da ih
. se na koje
e,rtnatulunga.
10
r> Jl9dzemna
bJJ.zlJivq _zatvoren
tako vest p r:.asporedenim kamep jem da koji prolazi nc
moze ni da pomis1i da nadoma k pociva religijsko pl
o15e1ezje takvo da se i mesto gd
i ne mogu da Mla-
iCi i pristnpa zavrsena:
ima i takvih koii se smatraju dostojnim ove pocasti tek poslo
vise godina

mesta zraci cak i dalje i prenosi
se citavu sve sto se tamo deli isto obelezje i
od dodira. Progoni li covek Ovaj
spas dospe li do jer tamo

1
cak i koja takvo mesto mora se po-
t $tovati.
108
kao sto se reklo u gc1-
,. drustvima, mesto spokoja, svetiliste totemske pra-
vQ..llt.o.Ci&.te.
1
2
Nat. Tr., str. 139 i 648; Strehlow, 75.
Strelov, koji pise tjurunga, daje nesto drugaciji prevod ove r eci.
rec, veli on, znaci ono sto tajno i licno (der eigene geheime). Tju
stara rec koja znaci skriveno, tajno, runga znaCi ono sto m.i pripada.<<
kojli u ovoj stvari pozvaniji nego Strelbv, tju prevodi kao veli k(
mocan, svet Vocabulary of the inhablting Macdonncl
Ranges, s.v. Tju, u Transactions of the R. Society of Victoria, t . XIII). Uo
stalom, bar na prvi pogled, Strelovljev prevod osnovi ne odstupa od 1
hodnog; jer ono sto tajno, znanju profanih, to jest svcto.
Znacenje koje se reci runga cini se, pak, spomim.
remonlije u cast emua dostupne su clanovima klana svi njJ\1111
n1ogu da ueestvuju i nisu, dakle, nicija licna stvar.
1
0
4
Nat. Tr., st r . 130-132; Strehiow, str. 78. Zena koj a
videla i covek koj i ju pokazao su,
Ovo definisano istim koj e
Sp d Gilen, Strelov arknanaua t lt11csto (Str l1l ow,
ft', st1. 78).
1ou North. Tr., 270; Nat. Tr., str. 140.
101 NaL. Tr., 135.

1
0R S1.rcl1l ow, str. 78. ipalc kazc da ubica koji s sk1 nl 11 111
blva 11cmil n i n. Ov11
11 1111 :-; om \1l t 1111 11
t 111/ 11 Vt ' .11 , (' 1 n HI\II'HL pt' 'l 11 1\ IIOVIkH 111111 111
, 111 j,, l> 1 11 l1\1rr 1 lo llr' l llllllltrrl 11 prvof11 111o jl l o,
112
-EMIL
Ali mo6i ne ispo1java}u se samo na ona
drzi na Izolovana) e zato stvar.
religijske vrednosti cij'i 1 po-
Ona lec1
narocito one

delotvornost poka-
i protiv

da se rast

poda-
ruJe znacajne moci nad totemskom vrstom no:rmaJno
zavanj e

snagu, 1stra]nost, .
njihove neprijate1je, naprotiv, obeshrabruje 1 'Slabi. Ovo posledll]e
verovanje cak toliko cvrst<;> da se
u(hvate ukos:tac, jedan .. da :rl)egov prot1Vil11l>k nos:I na seb1
odmah i njegov poraz siguran.
113
Zato obrednog sredstva cije mesto religijskim ceremoni-
jama znacajnije.
114
Razn.im pomazanjima moci se prenose
bilo na obreda, na njegove posmatra?e; se na-
njima se trlja i stomake vermka,
115
1l1 se pak
perjem koje se, kad se njima
java na sve strane; to da se raseJH moc1 koJe n]lma




Ali korisne-samo celog
o1ektivno povezana 'S Njbl:lov
osast, najve6i nesreca koja moze snac1:
117
_or;e katk:;td na-
- na se r;eko1 _stra-
noj Tada prava J_avna
nici totema tela namazanih 1 bas kao
sto cine ka.d izgube nekog od svojih bliznjih.
119
Zato se ne
pojedincima da 'hjima slobodno.
kojoj se pod svak1
pojedinac polaze na neke od ll]lh naroc1ta prava, mada
Nat . Tr., str. 248.
11 0 Jsto, st r. 545-546. Strehlow, 79. Na primer, c;>d pr??a
j no kamene curinge i potom rastvorenog u vodd dobiJa se na-
pll lk 'oJI bolesnicima vraca zdravlje. . . .
111 Nn l . Tr., st r . 545-546. str. 79) osporava ovu
11 N11 1 curinga totema i.z. porodice diosco
1

11
)11'1111. J?Olozena u tle, da IskliJaJU Jamovi (North. Tr., str.
7 ),
1
1, 111 i nad zivotinjama (Strehlow, str. 76, 78; str. 3, 7).
1111 Ni/t , '1'1 ,, tl". 135; St1eblow, str. 79.
111 Nut l /1 . '1'1,
1
't1. 278.
l \ /1!, (1', tl\0.
11" ( / 11, 11' 7 73.
l ltN if 'l 't .,
11" lt- 1l1111 1 1111 111 poz tJ 111 IjuJ. otl .d: uge veruJUCI _ove
111 1111111 t\ 111 l1t l lt l V0,\111, 111 1 da npi10V? prlSUStVO podi.Ct Vltal
1111 1 11 1111111 11 111 111 111\v 1 (Nal . 1 r. , stt. 158 dalJ t:).
1 / 11 1 1 1 1
\111 IIVI\<1 \111 \1 11 1111 11
11 1\11 111 11 ko\ 11 11111 l11 1l
.lt 1111 11111111 J!lli\1 \11 1111
piiVi .,. 111 v :.o.o.n nl\j s
1'"'' '1. 110 " 1 ott>lll :; 1 1
11\111 l 'lli 1111
1
1\11 ..

ELEMENTARNI OBLICI 'RELIGIJSKOG 1.IVOTA
izvesnoj meri njihov vlasnik, curingama moze da se samo
s. poglavice i pod njegovim One ko-
lektivno sveti kovceg klana.
121
Uostalom, koja im
se svedoCi' visokoj vrednosti koja im se pridaje. Njima
se samo s postovanjem koje se ispoljava svecanosti kret-
. nJi.1:
2
njima se vodi se mastima,
s Jednog mesta na drugo prenose se ceremonija koje sve-
doce da se tom vidi cin od najvece vaznosti.
123
'
No, same predmeti od drveta ili kamena
i toliki od stvari ist.e. vrste se
1
ednom na Il1 nacrtan totemski bele .
akle, ovaj beleg, i samo on, im sveto \
pre?la i kao
kog pretka i ove njena svoj -
stva.124 navedeno netacnim Strelov sa
svoje strane, predlaze drugo, koje se ne od pret-
hodnog: navodno, smatra slikom pretkovog tela
iii njegovim telom.
125
I ovde se, dakle, osecanja koja po-
predak prenela na materijalni predmet i od njega naciniJa
ne tu Ali najpre, ova shvata'llja - koja,
jedva 'S osim slovom mita - oCigledno skovana
naknadno da se shvatljivim sveto obelezje pripisano cu-
r ingi. U gradi ovih komada drveta ili parCica kamena, njihovom
spoljasnj em nema niceg sto ih da se smatraju
sedistem pretka i'li slikom njegovog tela. Daleko; dakle, od'
toga da na postovanje koje im se naveo mit, sam mit su
da mogli da objasne religijsko postovanje koj e
im stvari Ovo, kao i tolika
mita, resava pitanje jedino pitanjem samim, koje pono-
vljeno drugacijim recima: jer, kazati da sveta
, i reCi da oddava ovaj ili onaj odnos s nekim svetim
na dva nacina izreCi ne i J,Josta::....
lom rema riznan S ensera i Gilena cak od posto
koje 'Staroste sa znanjem i na rg sviju;

121
Nat. Tr., str. North .. _rr., str:. 193. nose tako jasa11 kol k
peeat da zamenJUJU glasnzc_ke paltce kOJima su, u drugim
snabdevene osobe otposlate grupama da il1 pozvale na kakvu
(Nat. Tr., str. 141-142).

Isto_, str. 326. Umesno se

na 1st1 nacm (Mathews, Trrbes of N. S. Walcs and Victol[n, u
Journal of Roy. Soc. of N. S. Wales, stc 307- 308).
12
3 Nat . Tr. , str. 161, 250 i dalj e.

I sto, st1. 138.

trci1Jow, I, Vorworl , il'l { inl'; str. 76 82. , 1() ,l\ II HI

tulo pr tka, n zn l'i ttl'- , t k 11111
1
EMIL DIRKEM
ELEMENTARNI OBLICI RELIGIJSKOG 2.IVOTA
115
za drugl.! i na taj_ P..acin cine mrefu romba .. Kada
popreene do
i, odatle, do vrha i podnozja nosaca. Katkad prekrivene slojeni
perja koji dovoljno debeo da ih prikrije pogledima. Tako vaninga
ima izgle stave.
133
N0 '1. koje se javljaju u mnostvu znacajnih
obreda, predmet_:_su
. koje cU:rtn-g .
krajnje svecano. Bilo da zemlju, da in nosi
one oznacavajt:i ceremoniJe: oko
se izvode plesovi i odvijaju obredi. U toku inicijacije, novajliju
nurtunaze koja podignuta za tu priliku. Evo,
kafu nurtundze tvoga vec posluzila da stasa mnogo
mladica. Posle toga, posvecenik mora da celiva

Tim
stupa u vezu s religijskim principom koji njoj navodnO>
to prav.a pricest koja mladicu mora uliti snagu potrebnu
da podneo podrezivanja.
135

igra i mitologiji ovih drustava. Mitovi pripovedaju
. da se u basnoslovno doba velikih predaka teritorijom plemena
na sve strane kretale druzine koje su cinili iskljucivo pripadnici
istog totema.
136
Svaka skupina nosila sa sobom Kad'
se zaustavljala da ljudi pre nego sto se rastrkaju
lov, zemlju svoje na cijim su vrhovima
okacene curinge.
137
Znaci, nurtundzi su poveravali sve sto im
najdragocenije. Ona istovremeno i rieka vrsta barjaka
koji grupi sluzio kao srediste okupljanja. Ne mogu da ne upad--
nu oei slicnosti i svetog Omaha.
138

t
Svoje obelezje moze dugovati samo jednoffi
ona materijalno totem. Naime, okomite linije
prstenovi perja kojiifla ili pak raznobojne vrpce koj e- '
spajaju krakove vaninge sa s'rediSnjom osom, nisu rasporedene
proizvoljno, prema nahodenju izvodaca, vec obavezno moraju da
poprime tradicijom strogo odreden oblik koji, mislima
1
33 Nat. Tr., str. 231-234, 306-310, 627. Pored nurtundze i vaninge, Spen-
ser i GiJen razlikuju i trecu vrstu stuba ili svetog barjaka, nai.me kauaua
(Nat. Tr., str. 364, 370, 629), cije funkaije- kao sto, uostalom, iskreno priznaju
- nisu mogli tacno da odrede. Oni samo napominju da se kauaua >>Smatra
neCim sto zajednicko clanovima svih totema. Ali, prema Strelovu (III,
str. 32, nap. 2), kauaua, koj oj govore Spenser i Gilen, naprosto nurtundza
totema Divlje macke. BuduCi da ova zivotinja predmet plemenskog kulta,
lako objasniti sto svi klanovi dele duboko postovanje koje se ukazuje-
njenoj nurtundzi.
1s
4
North. Tr., str. 342; Nat. Tr., str. 309.
Nat. Tr., str. 255.
I sto, gl. i XI.
ts
7
sto, str. 138 i 144.
13
6 Vi d. Cult s, Xlth Rep., st r. 413; >>Omaha
234. Ist.ino, nn :;vnko pl m clola:.::i jcdan sv ti tlo11
11 vokl i .nr1 Jl 111' ltrlcE1.
116
EMIL DIRKEM
-olicava totem.
139
Ovde vise nerna mesta pitanju, kao u slucaju cu-
nije li duboko postovanje sto se ukazuje tom kultnom sred-
:stvu samo odraz postovanja koje pobuduju preci; jer, pravilo da
-svaka nurtundza ili vaninga zivi samo za vreme ceremonije u kojoj
se Izraduje se iznova i iz temelja svaki put kada potrebno;
'cim obred obavljen, liSava se ukrasa, elementi od kojih sa-
stavlj ena se rasturaju.1
40
Ona, dakle, nije nista drugo doli slika, i to
pr ivr emena slika totema, i prema tome tom svojstvu, i samo
. tom svojstvu, igra ulogu.
cr
1
odu .. __ (
, 1 za'to 'ovo obelezJe cuva ma na _ -:,:}
se slika na stenama, slikarije se ..
uringa ilkinija, sveti


i __
zcnama-zabr:anJll(r

U neklm obrea1ma desava se
------da totem nacrtan na tlu. Vec i sama tehnika ovog postupka
svedoci osecanjima koja crtez pobuduje i visokoj vrednosti koja
mu se pripisuje; nacrtan naime, na koje prethodno
poskropljeno i natopljeno Ijudskom krvlju,
143
krv kao sto cemo
kasnije videti, sama sveta tecnost koja sluzi samo poboz-
nim Potom, cim slika nacinjena, vernici pred njom
posedaju stavu najcistije

Pod uslqvom da se reci
pri'da znacenje primereno mentalitetu primitivaca, moze se kazat j
da oni obozavaju. Evo sta omogucuj'e da za
"Indij.ance Severne Amerike . totemski grb ostao veoma
"S tvar: uvek ok:ruzen nekom oreo1a.
Ali, da se razumelo otkuda to da su totemske predstave to-
1iko svete, nije na odmet znati u se one sastoje.
Indjjanci Sev rne nji .....
izvajane sli sto izgleq
:i l 'zivotinj e. Oni ' istim, ma'Cla neZ'gr apniji m
, I L1p ima kojima se, u slicnim s1ucajevima, jos i danas sluzimo. Ali
t l ni je tako, prirodno da poreklo pred-
1 tv ' 1:1' traziti upravo u tamosnjim drustvima. se Au-
1 tiiJ 111 ' " pokazati prilicno sposoban da, bar na grubnacin,
1
!1 Nrt /, '1'1 .. 11. 232, 308, 313, 334, itd.; Tr., str. 182, 186, i.td.
'
111
Nt tl 'f 't ,, 11, 46. l<aftt, isti!na, da predstavlja koplje pretka
1 11\ lt 11 1l1t i 1H ill t t lll na lu svakog klana. Ali, samo
/1 1\' 11 11111 111 1 , l111 pt tll l , ltVa, ;;t !'1 Jieka vrsta relikvije kao to to
l ll '' " \ " , 11t t111 ' tlt, 11111\rii i O d pxetka. Ovde .i e izvedenost
1\ \11 111 , ,, 111 ,, , ,, 1111
111 N,tf 61.7 ; Tr,, 749.
N111 l t , 11 ' ,
11 1 111, 11 1/
1
1
11
' / 1 , lt 1111 ,
EI-EMENTARNI OBLICI RELIGIJSKOG ZIVOTA
117
stvari,
145
njegovi sveti ukrasi izgledaju
strani svakom ovakvom nastojanju: sastoje se od gco-
crteza na, curingama, na telima ljudi.
su prave ili krive linije, naslikane na razlicite nacine,
14
o t i jl
sklop ima i mora imati samo konvencionalni smisao. Odnos izme<1'tJ
Hka i olicene stvari toliko posredan i udaljen da se ne moze uoci 1 i
ako covek nije na nj upozoren. Jedino clanovi klana mogu reci ko,!i
smisao pridaju ovoj ili onoj linija.
147
Muskarci i zc11
su prikazani zivotinje krugovima i ll
Ijudski- ili zivotinjski' tragovi nizom tacaka, itd.
cenje likova ov.im postupoima cak toHko
da U ocima pripadnika dvaju totema isti crtez imati dva
licita znacenja i ovde jednu tamo neku drugu zivoti11}11
moZda, jos ocitije u slucaju nurtundza i
Svaka od razlicit totem. Ali, malobrojni ri veom:1
jednostavni elementi koji ulaze u njihov sastav ne mogu da ostavt,
mesta da dve
mogu imati potpuno isti izgled da, medutim, izrazavaju dve ta
stvari kao sto su kaucukovo drvo i emu.
149
U trenutktt 1
se izraduje, se pridaje smisao koji ona cuva za vreme 1
ceremonije, koji na kr aju krajeva, utvrden konvencijom.
Navedene cinjenice dokazuju da olicavanju svog tot
veoma sklon ne zato da pred ocima imao sliku ko,lr
osecaj njemu neprestano obnavlja, vec naprosto zato sto os "
potrebu da svoju- ideju totemu _ktk_vim
spoljasnjim znakom. Jos 'D:emozemo teziti da razumemo sta p11-
mitivca na ili na predmetima tlpisttj
svoga toteriia; bllo- znacaja ustanovi'tl
prirodu koja porodila one brojne slikovite predstavc.
1110
14
5 Vi-d. primere Spencer i Nat. Tr., sl. 131. Tamo sc
crtezi od koji.h ocigledno svrha da - se, na
naCin - prikazu zivotinje, biljke, glave, itd.
146
Nat. Tr., str. 617; North. Tr., str. 716 i! dalje.
1

7
Nat. Tr., 145; Streblow, str. 80.
14
s Isto, str. 151.
I sto, str. 346.

Uostalom, n.ema da ovi crtezi iJ sliikatije u isti i111 "1t
i estetsk.o obelezje: oni su prvi da oni tal ot'l't)
i, cak, pre svega - pi.sani jezik, sledi da se poreklo ct teza i jezika 'J1 IIt<t ,
ovek ci ni se, mo.rao pocetd da cr ta ne toJiko da kf\ 111 <'11\1
!'iksirao skladne oblike koji stt njcgova cttla, koliko da l l t' l' l
ispoljio svojLJ (apor. l nditm I, stt'. 405; 1 ,
s t1. 394 dalj e).