KAKO SE NATlMOVATl

UZ POMO BlOFlDBEKA
ovek kao muziki instrument-bolest je ratimovanost
Ako vam kaem da sam danas nekako sav ratimovan, da li cete to shvatiti kao
metaforu? Pa, nije covek violina, da moe da se ratimuje! lli moda jeste? Ne ba violina,
vec mnogo sloeniji muzicki instrument. lnstrument sa bezbroj struna, zvoncica, duvackih
instrumenata, bubnjeva...Ma, ceo orkestar. l kompozitor, i instrument, i orkestar...koji svira,
"dok ne odsvira svoje". Ne, to nije metafora, vec iva istina. Covek je ivi muzicki instrument,
kao i sva iva bica. Zivotna energija, kako god je zvali, struji kroz nas i proizvodi kretanje-
vibracije. Kada se to strujanje odvija lagano i ritmicno, kao kod macke koja prede, mi
doivljavamo zadovoljstvo. Naa osecanja su opaanja tih nevoljnih pokreta koji se deavaju
u telu. Tih vibracija u nama. Da, osecanja su vibracije. "Dobre vibracije", ili "loe vibracije",
koje proizvodimo u sebi i irimo ih oko sebe. Kako mi opisujemo svoja osecanja? Kaemo
da: drhtimo od straha, tresemo se od besa, treperimo od srece...Nai miici, kao svaka
struna koja ima odredeni tonus, ili zategnutost, i kroz koju struji energija, vibriraju i proizvode
neki ton. Mi ne cujemo te tonove uima, jer su vibracije male amplitude i niske vrekvencije,
ali registrujemo tu "muziku" na neki drugi nacin, drugim culom koje nema ime. Kako bismo
inace znali i osecali da smo ratimovani, ako nemamo culo za te necujne tonove, i neki
ugradeni ukus kojim razlikujemo dobru i lou muziku koja svira u nama.
Neto od te muzike moemo cuti i obicnim uima. Prislonimo glavu na necije grudi, i
cucemo "tika-taka". Na metronom, ili bubnjar, zvani Srce, udara ritam. Kao i svaki bubnjar,
Srce pravi najvie buke. Moda zato da bismo ga culi i da bismo vodili racuna da ne
ispadnemo iz ritma. Ako bismo pozajmili slualice od nekog cika doktora culi bismo jasnije i
drugi deo nae ritam sekcije. Pluca, poput metlica koje se prevlace preko cinela, dopunjavaju
ove ritmicke pulsacije. Kasnije cemo videti koliko je vano za nae zdravlje da se usklade
ritmovi srca i pluca. Ako posluamo bolje, cucemo da srce kuca u muzickom intervalu koji
nazivamo kvarta. Pustimo li vazduh pri disanju da malo zatreperi glasne ice, cucemo, kao
da dolaze od neke duvacke sekcije, tonove udaha i izdaha izmedu kojih je muzicki interval
kvinta (Ako ste oputeni). Prvo to "naucimo" kada promolimo glavu na ovaj svet je disanje.
Srce je vec lupalo svoju kvartu i ranije. Da li je slucajno to naa ritam sekcija svira ba u tim
intervalima-kvarti i kvinti?
Secam se da je prvo to sam naucio kada su me poducavali sviranju gitare kvintni
krug. Poto sam bio nestrpljiv, pa sam eleo da me odmah nauce da sviram neke pesme, a
ne da biflujem skale..."Vidi mali..." govorili su mi, "onda mora da nauci kvintni krug. To ti je
osnova za pratnju. Ako krene iz C-dura, sledeci akord je G-dur...ako krene iz D, sledeci je
A...samo izbroji pet celih tonova. To ti je prosto kao disanje. Prima, kvarta, kvinta...i zna da
prati na gitari stotinak jednostavnih pesama..." Naucio sam kvintni krug, i prodisao muzicki.
Oni koji su me poducavali vezi izmedu kvintnog kruga i disanja (i otkucaja srca) nisu bili
teoreticari muzike. To im je palo na pamet tek onako. lntuitivno. U svakodnevnom jeziku
postoje reci i izrazi koji u sebi kriju mnoge psiholoke i fizioloke istine, ali greimo u tome
to ih, uglavnom, ne shvatamo bukvalno. Nemojte i vi da napravite istu greku. Ono to
piem, shvatite bukvalno.
Da li se cuje krv koja protice kroz vene? Naravno. Sve to struji kroz neto cuje se. U
stvari, proizvodi neki zvuk. Taj zvuk nije cujan naim uima, ali je zvuk. Ako bismo imali neku
spravu koja bi ga pojacala, ili ga transponovala za koju oktavu vie, mogli bismo ga cuti.
Onda bismo imali povratnu informaciju o tome kako zvucimo. Na engleskom, imali bismo
feedback, ili, po srpski, fidbek, povratnu informaciju o nekoj naoj biolokoj funkciji. Tako je
skovan naziv biofidbek. l miici koji trepere proizvode zvuk. Sve to treperi proizvodi zvuk.
Na elektricnoj gitari je ispod ica postavljen magnet koji prenosi impuls preko kabla do
1
pojacala, pa on odatle ide do zvucnika...l mi cujemo ono to se svira na elektricnoj gitari.
Neko cudo tehnike bi to isto moglo da uradi sa treperenjima naih miica. Moda bismo tada
mogli cuti kako zvuce naa osecanja. Kada bismo to mogli, kada bismo imali povratnu
informaciju o tome kako zvucimo svakog momenta, da li bismo dozvolili da se toliko loe
muzike nakupi u nama? Da li bismo na vreme primetili da se postajemo ratimovani ili da
ispadamo iz ritma?
Ono to zovemo bolest, nije nita drugo do ta ratimovanost i ispadanje iz ritma.
Kada su nam strune previe napete, ili medicinskim recnikom postajemo hipertonicni, moe
nam se, vremenom, desiti da obolimo od raznih "hiper" bolesti. Na primer, od hipertenzije.
Struna koja se previe natee moe, opet vremenom, i da popusti, pa da omlitavi. Zavisno
od toga koja struna koja je popustila, dijagnostifikovace nam doktori neku bolest sa latinskim
imenom koje pocinje sa "hipo...". l hiper i hipo znaci da smo ispali iz naeg osnovnog
tonaliteta, da faliramo. A to nas, onda, kota zdravlja. Zdravlje je natimovanost, ritam.
Bolest je ratimovanost, aritmija. Zato je bitno da "imamo sluha" za sebe i za druge. l to treba
shvatiti bukvalno.
Wilhelm Reich, psihoanaliticar i orgonski terapeut, govorio je o tome da ivotna
energija, koju je nazivao "orgon", protice kroz telo, paralelno sa telesnom osom, odredenim
ritmom. Kada je prolaz neometan i ritmican, kao kod crva, osoba je mentalno zdrava i oseca
zadovoljstvo strujanjem ivota kroz sebe. On je takav slobodan ritmicki protok energije kroz
telo nazivao "refleksom orgazma". Moda i nije tako loe biti crv. Protok ivotne energije kroz
telo doivljavamo kao osecanja. Znamo da je covek, za razliku od ivotinja, sposoban da
potiskuje svoja osecanja. On to ne cini samo mentalno, vec i telesno. Da bi se zatitio od
bola, covek gradi od svojih miica oklop, kao neki srednjevekovni vitez. Nesvesne hronicne
tenzije odredenih grupa miica sprecavaju slobodan tok energije, a samim tim i intenzitet
osecanja. Oklop ima segmentarnu, krunu strukturu. Rajh je ustanovio sedam slojeva tog
miicnog oklopa (ocni, oralni, vratni, dijafragmatski, trbuni i karlicni), a njegov ucenik i
nastavljac njegovog dela, Aleksander Lowen, ustanovio je da postoji i osmi segment (noge)
koji je funkcionalno povezan sa prvim (ocnim). lnteresantno. Ne podseca li vas to na muzicku
skalu od sedam osnovnih tonova, sa osmim tonom, oktavom, koji je, u naem doivljaju, isti
kao i prima(prvi) samo vii za oktavu. Do, re, mi,fa,sol, la, si do. Zamislite ivotnu energiju
koja pokuava da na naim strunama odsvira neku melodiju osecanja, a tamo neki uplaeni
Ego denfuje ice. Za svaki ton, po jedan denfer, ili kako kae Reich, segment miicnog
oklopa. Jadne li muzike. A i zdravlja. Malo se toga moe komponovati sa nekoliko priguenih
tonova. l bolna i prijatna osecanja se sviraju na istim "icama", pa nas odbrana od bola kota
i zadovoljstva. Mnogima je, stoga, ivot cesto dosadan i prazan. Sviraju istu, priguenu i
monotonu pesmu, dok "ne odsviraju svoje". Zato bivaju dosadni i drugima. Onu staru "koliko
para, toliko i muzike.", mogli bismo zameniti sa "koliko osecanja, toliko i muzike".
Svoju ivotnost moramo platiti spremnocu da podnosimo bol i ne oklopljavamo se
pred njim. Sve se svira na istim icama. Ako ih priguimo da ne zasviraju melodije bola i
straha, necemo imati na cemu da zasviramo ni melodije ljubavi, radosti i zadovoljstva. Na
alost, svi smo oklopljeni u izvesnoj meri. Radost i srecu ne moemo uloviti i trajno pripitomiti
kao domace ivotinje. Ta osecanja trae kretanje, stalno menjanje i obogacivanje ivotne
simfonije. l najlepa melodija postane dosadna ako je stalno sluamo. Ali, mi elimo
sigurnost i cesto smo spremni da tu iluziju platimo denfovanjem svojih struna. To nam je
lake nego da postanemo majstori koji upravljaju svojim muzickim instrumentom i sviraju
onako kako oni hoce. Majstor ume i da prigui strune kad treba, kad hoce da izvede neku
melodiju za koju odgovara takav ton. Ali, on to ne cini nesvesno i hronicno. On upravlja
svojim instrumentom. timuje ga sam kada se ratimuje. Ne zove doktore u pomoc. Ne guta
lekove ili neke druge supstance za "timung". On sam stvara svoj timung. Biofidbek je jedna
od vetina koje mogu da pomognu coveku da upravlja svojim "instrumentom", svojim telom,
fiziologijom, osecanjima.
Svi se radamo sa sposobnocu da razlikujemo zadovoljstvo od bola. lzgleda da je i ta
sposobnost povezana sa nekim naim muzickim ukusom, sa osecajem za ritam. Evo kako:
Kada smo napeti, vrpoljimo se. Kada osetimo jaci bol, trzamo se, grcimo, uvrcemo,
krivimo...U agoniji dolazi do konvulzija. Kao i kada umiremo. Svi pokreti bola su
2
nekoordinisani i aritmicni. Sigurno je da bi to runo zvucalo kada bismo mogli da cujemo.
Kada osecamo zadovoljstvo pokreti su koordinisani i ritmicni. Harmonicni. U stanjima veceg
uzbudenja postaju bri, ali zadravaju ritmicnost i koordinaciju. Orgazam je, kao i smrt,
konvulzija. Ali ritmicna i jedinstvena konvulzija. Razlika je drasticna, mada neke ljude plai
slicnost pa se plae i orgazma. U reakcijama naeg tela na bol i zadovoljstvo moemo traiti
korene naeg osecanja za lepo. Korene ukusa. Svi se radamo sa ukusom. Moda bismo
mogli i da obrnemo red stvari, pa da se zapitamo zato osecamo zadovoljstvo u pokretima
koji imaju ritma, a bol u neritmicnim i isprekidanim pokretima. Moda je bol estetska reakcija
organizma na aritmiju? Da li na ukus proistice iz razlicitog reagovanja tela na bol i
zadovoljstvo, ili su, moda, bol i zadovoljstvo estetski doivljaji organizma? Reakcije
organizma na lepu ili runu unutranju muziku. No, da ne istraujemo sada da li je prvo
nastala kokoka ili jaje, jer to nije cilj ove knjige. Dovoljno je da razumemo da postoji
povezanost naih telesnih funkcija, osecanja, zdravlja...sa time da li je nae telo, na muzicki
instrument, dobro natimovan, i da li svirajuci na njemu ispadamo iz ritma ili iz tonaliteta. Ako
to razumemo, moci cemo da shvatimo i vanost koju mogu imati povratne informacije o
naim ivotnim funkcijama, ili biofidbek, za ucenje vetine vladanja naim muzickim
instrumentom-telom. Moete ovu pricu o biofidbeku kao nacinu da se covek natimuje
shvatiti i kao mali kurs iz primenjene muzike. ta je potrebno prvo nauciti?
Prva preporuka je: Uhvati ritam. Koji ritam? Mogao bih da odgovorim "svoj ritam", ali
veliki broj ljudi vie ne zna koji je to njihov ritam. Uskladujuci se sa ritmovima koje nam
namece drutvo, ili naa ambicija, cesto izgubimo osecaj za svoj ritam. Videcemo, kasnije,
da su svi poremecaji, ili stanja koja zovemo bolesti, samo odraz ili posledica sviranja naeg
tela u ritmovima koji nam ne odgovaraju, ili ispadanje iz ritma. Lowen je zadovoljstvo
definisao kao "svesno opaanje ritmicke, pulsatorne aktivosti tela.". "Ove nevoljne
aktivnosti...", kae on, "imaju ritmicnost koja se menja zavisno od stepena uzbudenja u
celom organizmu i u pojedinim delovima tela. Razliciti ritmovi medusobno se uskladuju, a
odvojeni pokreti se slivaju u jedan, obrazujuci spontani pokret u celom telu. Tok osecanja u
telu je kao reka koja se formira stapanjem mnogih potoka, od kojih svaki nastaje od brojnih
malih potocica. Ali, proces formiranja reke je samo deo prirodnog ciklusa kretanja vode od
mora ka planini i nazad opet do mora. Koreni zadovoljstva zadiru duboko u covekovu vezu
sa prirodom...Osecanje zadovoljstva koje proistice iz prirodnog i pravilnog ritma ivota
proima sve nae aktivnosti i odnose...Sve telesne aktivnosti su urodeno ritmicne. Nisu
izuzetak ni voljni pokreti, mada su pod svesnom kontrolom. Ali, poto su pod kontrolom ega,
moemo se kretati neritmicki, ako ego ignorie telesnu potrebu za zadovoljstvom, i postavlja
preterani cilj."
Ritam je, dakle, osnova zadovoljstva, mentalnog i fizickog zdravlja, a i dobre muzike.
Ritam postoji i u makrokosmosu i u mikrokosmosu. U periodicnosti kretanja nebeskih tela,
kao i pusliranjima u samoj strukturi atoma i molekula. Zdravlje je sposobnost organizma da
se uskladi sa tim ritmovima. Reich je opisao pulsatornu, ritmicku aktivnost kod crvenih krvnih
zrnaca coveka. Nervno tkivo ispoljava periodicnost u svom funkcionisanju, to se odraava
kroz ritmicnost modanih talasa kada ih registrujemo elektroencefalogramom (EEG). Kada
budemo govorili o neurofidbeku, videcemo da svaki modani ritam, teta, alfa, gama,
beta...odgovara odredenom mentalnom i fizickom stanju. Od modanih ritmova zavisi da li
smo oputeni, ili napeti, koncentrisani ili rasejani...Cak i obican komad srcanog miica
nastavlja spontano da pulsira kada je stavljen u fizioloki rastvor. Ritmicnost na celijskom
nivou govori nam o tome da je ritam urodeni kvalitet ivota. lzvorno znacenje reci persona je
takode muzicko: Per sona znaci po zvuku. Mi smo ono to sviramo, muzika koja nastaje
treperenjem naeg organizma. To je naa licnost, naa per-sona.
Seksualna funkcija je, takode, periodicni, ritmicni fenomen u citavom ivotinjskom i
biljnom svetu. Od cvetanja biljaka, do mesecnog ciklusa ene (periode). Poznata je veza
izmedu menstrualnog ciklusa i lunarnog meseca. Veza izmedu ove dve pojave je misterija,
kao i mnoge druge pojave vezane za ritmicke aktivnosti ivota. Astrolozi decenijama
pokuavaju da otkriju povezanost naih ritmova sa ritmovima univerzuma. Neke veze
ritmova prirode sa ritmovima naih aktivnosti su ocigledne. Vidljivo je kako se nai ritmovi
menjaju u odnosu na dan i noc, leto i zimu, prolece i jesen. U tome smo srodni sa biljnim i
3
ivotinjskim svetom. Medutim, za razliku od biljaka i ivotinja, mnogi od nas ne potuju svoje
prirodne ritmove. Radimo onda kada je organizmu vreme za odmor, ili zgubidanimo kada
smo fizioloki spremni za rad, neozbiljni smo u ozbiljnim situacijama, a ukoceni kada je
vreme za zabavu. Kada bismo oslunuli samo jedan od naih ritmova, ritam disanja, ubrzo
bismo uvideli koliko smo van ritma ivota. Brojni terapijski pravci, metodi relaksacije, joga,
bioenergetika...govore nam o tome koliko je vaan nacin na koji diemo za nae mentalno i
fizicko zdravlje. Zar je to uopte potrebno reci? Zar to svako ne zna? Zar coveka treba
opominjati na takve stvari? Ocigledno je da treba. l to nam pokazuje koliko smo izgubili sluh
za sebe.
lspricacu vam jedan glupi vic, iz serije glupih viceva o gluposti plavua. Ne zato to
mislim da su plavue glupe, ili zato to volim tu vrstu viceva, vec zato to taj vic, na
humoristicki nacin, govori o naem nedostatku sluha za sopstvene ritmove. Vic ide ovako:
Dola plavua kod frizera sa slualicama od volkmena na uima. Frizer je pokuavao da
sazna kako gospa eli da bude oiana, ali doticna plavojka nije cula njegova pitanja jer je
na uima imala doticne slualice. Nesrecni frizer je skinuo plavue slualice, ali, avaj,
plavua poce da se gui i izdahnu, nesrecnica, na frizerskoj stolici. Muceni frizer, sav
uspanicen, stavi slualice na svoje ui, ne bi li cuo ta je to sluala pokojnica. "Udahni,
izdahni, udahni, izdahni, udahni, izdahni...", cuo je zapanjeni frizer. Kada bismo postavili
senzore koji snimaju na obrazac disanja u toku dana, pa onda pogledali grafikon, ili culi
zvucne signale koji odgovaraju ritmu i amplitudi naeg disanja, to jest kada bismo dobili
biofidbek obrasca disanja, mnogi od nas bi uvideli da bi nam dobro dole neke slualice sa
snimkom, poput onoga koji je sluala plavua iz vica. Nemam nameru da popujem, ili bilo
koga vredam. l sam sam "grenik", i cesto "plavua" kada je moje disanje u pitanju, ali se
barem trudim da ispravim svoj obrazac disanja.
Disanje obezbeduje kiseonik za metabolike procese i odrava vatru ivota. U svim
orijentalnim i misticnim filozofijama tajna najveceg blaenstva je u pravilnom, ritmicnom
disanju. Udisaj aktivira na simpaticki nervni sistem, a izdisaj parasimpaticki. Nae srce
reaguje na aktivaciju koja dolazi iz ta dva dela naeg autonomnog nervnog sistema i
usporava i ubrzava svoj ritam. to je veca razlika izmedu tog usporavanja i ubrzavanja, ili
HRV(Heart Rate Variability) to je srce zdravije. Dakle, i zdravlje naeg srca zavisi od ritma i
dubine naeg disanja. U samim jezickim izrazima moemo otkriti povezanost izmedu odlika
licnosti i nacina na koji osoba die. Za emotivnu, pristupacnu, otvorenu i srdacnu osobu bez
krutih nacela, kae se da je irokogruda, to jest da die punim plucima. Za skucene, sitne
due, kae se da su uskogrudi ljudi. Naravno, izraz ne govori o velicini grudnog koa, vec o
obrascu disanja osobe. Disanje je, ocigledno, vezano za osecanja. Bez vazduha nema ni
plamena, ni vatrenosti. Ni zadovoljstva. Potiskivanje vlastitog disanja je jedan od najcecih
nacina suzbijanja osecanja. Utuljivanje ivotne vatre da nas ne bi opekla jara bolnih osecanja
cini i to da su nam i zadovoljstva mlaka i da jedva tinjaju.
Opasno je izgubiti svoj ritam ili ga pobrkati sa tudim. lspricacu vam jednu pricicu o
jednom istraivanju na jadnim bubavabama. Ne znam zato cu vam ispricati ba tu pricu, ali
ona ne moe da vam kodi, a moda nekome bude i od koristi. Moda neko i zakljuci neto
iz nje. lzvesna Denet Harker, biolog, htela je da dokae da se koordinacija izmedu celija
postie posredstvom hemijskih materija koje u sebi nose vremenske signale. Ova pomalo
sadisticki nastrojena naucnica otkinula je jednoj bubavabi glavu hirurkim putem tako da
mucena bubavaba ne iskrvari. Grena buba nije crkla, ali je izgubila koordinaciju i pocela da
se krece nasumice i bez cilja. Onda je naucnica na leda obezglavljene bubavabe prikacila
naopacke okrenutu drugu bubavabu sa glavom, i cevcicom im spojila krvotoke. Ovako
spojena bubavaba sa dva tela i jednom glavom funkcionisala je gotovo normalno. Opet je
pokazivala tipicno cirkadijalno (cirkadijalni ritam-dnevni ritam) ponaanje u kojem se
aktivnost ogranicava na period nakon sumraka. Neto je kroz krv davaoca prenosilo poruku
o dnevnom ritmu. Harkerova je utvrdila da je izvor tih informacija o ritmu i vremenu
subsofagealni ganglion. Taj subsofagealni ganglion se sa lakocom moe presaditi sa clana
jedne grupe na obezglavljenog pripadnika druge grupe, i onda namece primaocu sopstveni
ritam. Ali, ako bi primaoc zadrao sopstveni pejsmejker, sopstvenu glavu, ili taj doticni
ganglion, dolo bi do velike nevolje. Dodatni ganglion se pokazao kao smrtonosno oruje.
4
Posedovanje dva meraca vremena, ili ritmova, koji alju dve suprotne poruke, nesrecnog
insekta je dovelo do potpune konfuzije, dezorganizovanog ponaanja, malignog tumora
utrobe, i smrti. Konfuzija ritmova je kod bubavabe izazvala smrt. lspada da joj je bolje bilo
bez glave, nego sa dva meraca ritma. Koje bi moglo biti naravoucenije iz ove basne?
Dobro, mi ,ljudi, nismo bubavabe, ali ipak, narode, ne dajte glavu, ali ne dajte ni da vam
neko drugi diktira vama stran ritam, pa makar taj drugi bio i va sopstveni ego. Uhvatite svoj
ritam, i svirajte svoj ivot po njemu. No, to je lake reci nego uraditi. Zivot je teak, i mnogo je
toga to nas izbacuje iz ritma. Postoje brojni nacini, metodi koji nam mogu pomoci da
primetimo kad smo ratimovani i kad ispadamo iz ritma, i uz pomoc kojih moemo da
naucimo vetine ovladavanja sopstvenim ritmovima. Biofidbek je jedan od tih metoda, i zato
cu vam reci neto o njemu.
5
ta je to biofidbek?
Da li je to, moda, neki novi lek?
Biofidbek je proces ucenja kontrole nad sopstvenim psihofiziolokim funkcijama. Nad
sopstvenim ritmovima. Biofidbek nije lecenje, nije medicinska procedura, nije lek. On je pre
jedan edukacioni proces ucenja posebnih um-telo vetina. Ucenje da se prepoznaju fizioloki
odgovori i da se menjaju neto je slicno kao ucenje vonje bicikla, tenisa, ili sviranja klavira.
To zahteva vebanje. Kroz vebu, upoznajemo sopstvene psihofizioloke obrasce
reagovanja na stres, i ucimo da ih kontroliemo, da ne bi oni kontrolisali nas. Na taj nacin se
odvikavamo od loih navika, naviknutih reakcija, i ucimo nove, bolje odgovore na ivot i
tekoce koje on nosi. Ucimo da se natimujemo i uhvatimo ritam ivota.
Zato bi ljudi uopte eleli i uloili trud da nauce da kontroliu te nesvesne, fizioloke
procese? Zato to na taj nacin mogu da poboljaju svoje zdravlje bez upotrebe lekova, da se
oslobode nekih psihosomatskih tegoba, i da poboljaju sopstveno funkcionisanje i uspenost
u mnogim aktivnostima i oblastima ivota.
Na emu se zasniva taj biofidbek?
U sutini, to nije nita posebno novo. Rec biofidbek znaci povratna informacija o
biolokim funkcijama. Ucenje kontrole ivotnih funkcija na osnovu povratnih informacija. U
tom procesu se koristi savremena tehnologija. Nae ivotne funkcije se snimaju senzorima, ti
signali se prenose u kompjuter, poseban softver obraduje signale, i nama na ekranu
pokazuje promene koje se deavaju u naim modanim talasima, pritisku, provodljivosti
koe, pulsu...i drugim funkcijama. Ako je neka od naih ivotnih funkcija na
nezadovoljavajucem nivou, mi pokuavamo da je dovedemo do optimalnih vrednosti, a na
monitoru vidimo da li u tome uspevamo.
Od samog rodenja mi, zapravo, ucimo na osnovu povratnih informacija. Tako ucimo
sve svoje vetine: govor, socijalna ponaanja, motorne vetine...Da nemamo povratnu
informaciju o tome da li neto radimo dobro ili ne, nita ne bismo ni naucili. Ako pogreno
izgovorimo rec, neko nas ispravi. Ako napravimo pogrean korak, padnemo pa nas zaboli.
Ako smo nevaljali, dobijemo po guzi. l to je povratna informacija, ili, to bi rekli Englezi,
feedback. Ne bojte se, u biofidbek treningu nema lupanja po guzi. Ja to samo onako,
primera radi. Da objasnim proces.
Medutim, nae fizioloke funkcije se odigravaju iznutra, u nama. Ne vidimo ih, ne
cujemo, niko nam na njih ne ukazuje panju. Nemamo dobru povratnu informaciju. A
vremenom prestanemo i da obracamo panju na ono to se odvija automatski, sve dok nas
ne zaboli, ili dok ne pocnemo da se osecamo loe. To to nas boli jeste povratna informacija,
ali mi ne znamo ta da radimo sa njom. Nismo ucili vetinu svesne kontrole tih ivotnih
funkcija. Onda traimo spoljanju pomoc od cika doktora, ili nekih drugih pomagaca,
psihologa, psihijatara. Najcece dobijemo lekove koji umesto nas, hemijskim putevima,
relativno uspevaju da dovedu te fizioloke funkcije u normalu. Medutim, lekovi mogu imati i
negativna dejstva, a, ako ih cesto uzimamo moemo postati zavisni od njih. Da li je to
nuno? Zato bismo to radili, ako moemo biti sami svoj doktor i nauciti da kontroliemo
brojne fizioloke reakcije naeg organizma bez upotrebe lekova? Najefikasniji i najbri nacin
da to naucimo je biofidbek. Savremena tehnologija nam omogucava da vidimo sebe
iznutra, da u istom trenutku vidimo da li greimo ili cinimo neto pravilno sa svojim
organizmom. To je odlicna osnova za ucenje.
Mnoge fizioloke funkcije se mogu svesno kontrolisati. Ovladavanje tim vetinama
moe imati dalekosene posledice na zdravlje. l fizicko i psihicko zdravlje. Bez mnogo
napora moemo nauciti da popravimo nau cirkulaciju, da promenimo ritam disanja, da
razmekamo napetost miica, podignemo svoje enegretske potencijale, cak i da treniramo
svoj mozak da proizvodi talase koji su vezani za stanja relaksacije ili koncentracije, da
aktivira levu ili desnu stranu modane kore po potrebi...Cak se i individualni nervi mogu
trenirati. Najveca prednost ovog metoda lei u tome da kroz uspehe u ucenju samokontrole
6
sopstvenih fiziolokih, telesnih funkcija, osoba uci da samostalno, brzo i efikasno utice na
sopstveno zdravlje i dobrobit, i tako postaje nezavisna od terapeuta. Brojna istraivanja
ukazuju na to da biofidbek kao metod nema premca u ucenju samoizlecenja, kao i to da
nema nikakve negativne efekte. Studije su pokazale da mi moemo imati mnogo vie
kontrole nad takozvanim nevoljnim telesnim funkcijama nego to smo ikada mogli da
pomislimo. Poznato je ta su sve jogini u stanju da cine sa svojim telima, da mogu da toliko
umanje npr. disanje i otkucaje srca da izgledaju kao da su mrtvi, ne daj Boe. Neki od njih
mogu cak da budu zakopani po nekoliko dana u sanduku ispod zemlje, i da, kada ih otkopaju
u dogovoreno vreme, vrate svoje funkcije u normalu, kao da se nita nije desilo. Naravno, za
takve vetine su potrebne godine posebnog vebanja, samoposmatranja, majstor ucitelj...Ali,
i njihovo sticanje vetina se, u osnovi, zasniva na fidbeku, ili povratnoj informaciji koju
dobijaju dubinskim oslukivanjem i posmatranjem sebe. Vecina nas nema vremena ni
volje za to. No, srecom, savremena nauka nam moe pomoci da uz mnogo manje truda i
upornosti naucimo neke od tih vetina. Necemo ba postati jogini ili zen majstori, ali moemo
u velikoj meri ovladati svojim telom i te vetine upotrebiti za kvalitetniji ivot. Nije nuno da
budemo bolesni da bismo ucili ove vetine kao sretstvo za prevladavanje bolesti. l ako nam
je dobro, moemo, uz pomoc ovih vetina, nauciti kako da nam bude jo bolje.
Ustvari, mi to cesto i cinimo, ali nismo znali da se to zove biofidbek. Kad pogledamo u
toplomer, i vidimo da imamo povienu temperaturu, preduzimamo neto da je smanjimo,
pijemo cajeve, jedemo vocke... Kad stanemo na vagu, pa vidimo da smo se ugojili,
smanjujemo kaloricnu hranu...Biofidbek instrumenti su samo usavrene sprave za merenje
biosignala koje su napravljene tako da nam slue kao neka vrsta etog cula koje detektuje
unutranje telesne funkcije i ritmove sa vecom osetljivocu i preciznoci nego to mi sami to
moemo. Maine nam samo omogucuju da vidimo ili cujemo ta se deava unutar
naeg tela.
Oblici biofidbeka
Da nad!ledam sve ritmove svoje, kakve vrste fidbeka "ostoje?
Rekli smo da se uz pomoc biofidbeka mogu nadgledati mnogi fizioloki procesi i da
se moe vebati njihova kontrola. Najcece su to:
Temperatura:
Temperatura se meri senzorima postavljenim na domalim prstima. Merenje
temperature ukazuje i na kontrakciju glatkih miica koji okruuju kapilare, to utice na to
koliko krvi dolazi do vrhova prstiju. Kada su miici napeti, temperatura je manja, jer zbog te
stegnutosti manje krvi dolazi do prstiju. Tu hladnocu u rukama doivljavamo kad smo pod
stresom. Na primer kada idemo na neki razgovor za dobijanje posla, ili razgovaramo sa
nekom osobom od koje nam zavise neke vane stvari u ivotu. Naravno, ruke mogu biti
hladne i kad su izloene niskoj temperaturi. Ovde govorimo o hladnim rukama pri normalnoj
spoljanjoj temperaturi. Cesto moemo videti da postoji znatna razlika u temperaturi
izmerenoj na prstima leve i desne ruke. Mozak je organizovan tako da je desna hemisfera
povezana sa aktivnostima leve strane tela, a leva sa aktivnostima desne strane. Neki klinicari
veruju da razlika u temperaturi leve i desne ruke ukazuje na to da postoji razlika i disbalans u
aktivnostima leve i desne hemisfere. To vai i za druga bilateralna merenja (ona koja se
obavljaju na obe strane tela) kao to su EMG (elektromiogram, meri aktivnost miica) i BSR
(bazicni odgovor koe, ili psihogalvanski refleks-GSR, meri aktivnost znojnih lezda, znojenje
dlanova). U slucajevima razlike temperature leve i desne ruke, cilj vebanja je da se
uspostavi balans izmedu temperature leve i desne strane, kao i da se nauci zagrevanje ruku
do normalne telesne temperature. Posledica toga nije samo zagrevanje ruku, vec u
uvebavanje relaksacije i adekvatnijeg odgovora na stres.
Jo l939 godine su Mittelman i Wolf pokazali da eksperimentalno izazvani afektivni
poremecaji dovode do pada temperature u prstima. To je razumljivo, jer aktivacija
7
simpatickog nervnog sistema (pod stresom) dovodi do suavanja perifernih krvnih sudova.
Nekoliko godina kasnije ovi istraivaci su merili promene temperature vrhova prstiju kod
klijenata na psihoanalitickom tretmanu. lspostavilo se da je dolazilo do vazokonstrikcije u
prstima kad god bi se pojavio neki konflikt. Do vazodiletacije (irenja krvnih sudova) dolazilo
je kada bi klijent prevaziao neku inhibiciju, slobodno se izrazio. Promena u temperaturi
prstiju bila je povezana sa stepenom emotivnog stresa, bilo da ga je osoba svesna ili ne. Pad
u temperaturi prstiju bio je najveci kada je osoba pokuavala da potisne svoja osecanja ili da
ih negira. Onda kada osoba nije svesna svojih emotivnih konflikata.
lz navedenih istraivanja mogu se izvuci sledeci zakljucci od znacaja za biofidbek:
l)Postoji jasna povezanost izmedu emotivne napetosti i temperature prstiju. 2)Postoji
povezanost izmedu stepena pada temperature prstiju i intenziteta anksioznosti osobe.
3) Pad temperature prstiju nece spreciti to to je osoba nesvesna svojih emotivnih
konflikata. "Ako lae koza, ne lau rogovi.", kae stara narodna poslovica. Temperatura
prstiju je mnogo objektivniji pokazatelj nivoa stresa ili anksioznosti od toga da li je osoba
svesna svog emotivnog stanja.
4) Ako je osoba u stanju da razume svoje emotivne odgovore, ako veruje u svoju sigurnost i
superiornost, moe da zadri viu temperaturu prstiju i pod stresom. Covek moe da ima
izvesnu voljnu kontrolu nad temperaturom prstiju tako to ce odravati odredeno mentalno
stanje.
Ustanovljeno je da 85% osoba koje pate od migrene imaju hladne ruke (25-30C).
Biofidbek trening koji je dovodio do povienja temperature prstiju znacajno je bio povezan sa
redukcijom migrenozne glavobolje. Neki hipnoterapeuti koriste temepreaturni biofidbek da bi
prepoznali u kakvom je stanju njihov hipnotisani pacijent. Kada dode do naglog pada
temperature prstiju, oni znaju da pacijent doivljava neka snanije neprijatne emocije, i da ce
se vratiti u svesno stanje. Po reakcijama temperature prstiju oni saznaju i to koje reci ili fraze
pomau u tome da se osoba dublje opusti i ude u dublji hipnoticki trans.
EMG-Elektromiogram
Miicna aktivnost se meri elektromiogramom koji detektuje elektricnu aktivnost
odredenih miica, najcece trapeznih (ramena) i temporalnih (vilice, skalp). Miicna napetost
ukazuje na stres. Na primer, ljudi obicno reaguju na stres besom, steuci vilice i zube.
Psihoanaliticar, i tvorac orgonomije Wilhelm Rajh, utvrdio je da je nesvesna hronicna
miicna napetost telesni mehanizam kojim se potiskuju osecanja. On je te nesvesne miicne
napetosti nazivao telesnim oklopom. Prema Rajhu, osecanja su protok energije kroz telo,
vibracije koje ta energija izaziva. Nai miici vibriraju kao strune. Tresemo se od straha,
drhtimo od besa, treperimo od srece...Hronicnim miicnim napetostima sprecavaju se te
vibracije, a samim tim i osecanja. Rajh je kombinovao psihoanalizu sa radom na telu.
Ustanovio je da otklanjanjem hronicnih napetosti miica cesto dolazi do proboja osecanja i
nesvesnih, postisnutih sadraja. Pod emotivnim stresom, nai miici se grce. Kad smo besni,
na primer, pa se uzdravamo, steemo vilice, podiemo ramena i povlacimo ih unazad (kao
da hocemo da pokaemo dr' me da ga ne ubijem...Ako smo hronicno besni, i jo
nesvesni toga, i taj grc miica vilice i ramena postaje hronican i nesvesan. EMG biofidbek
ima slican cilj kao i tehnike koje je Reich koristio za otklanjanje muskularnih tenzija:
otklanjanje miicnih napetosti, reedukaciju i reanimaciju povredenih miica. Ukoliko se,
prilikom relaksacije miica, pojave i potisnuta osecanja ili konfliktni sadraji, preporucuje se
psihoterapija. Mnogi psihoterapeuti kombinuju psihodinamski rad sa biofidbek treningom.
Da bi se merio EMG, potrebno je da se koa ocisti i samolepljivi senzori sa
provodljivim gelom se prikace na miice. Miicna aktivnost se meri u mikrovoltima, i najcece
se krece u rasponu od 5-40 mikrovolta. Cilj relaksacionog biofidbek treninga je da se smanji
miicna aktivnost na opseg od 0,5-2,5 mikrovolta. Potpuno relaksiran miic pokazuje ativnost
oko l-2 mikrovolta. Nesvesne miicne aktivnosti (povezane sa stresom) na celu, u vratu,
ramenima...krecu se 5-30 mikrovolta. Voljne kontrakcije bicepsa mogu dostici i elektricnu
aktivnost od l00-300 mikrovolta.
8
EMG biofidbek se pokazao efikasnim u otklanjanju tenzionih glavobolja, bolova u
ledima i vratu, reedukaciji i rehabilitaciji miica posle loga, kod inkontinencije, bruksizma
(krgutanje zubima u snu), kod bolesti povezanih sa stresom kao to su cir ili astma, kod
sportskih povreda...U rehabilitaciji pacijenata posle loga, na primer, EMG moe detektovati
izvesnu elektricnu aktivnost miica i kada osoba ne oseca nikakve senzacije u
paralizovanom udu i ne moe da ga pomeri voljno. EMG aparat pojacava signal koji dolazi iz
paralizovanog ekstremiteta, pretvara ga u zvuk, i pacijent postaje svestan te aktivnosti,
svestan da je tamo neto jo ivo. Tada njegov nervni sistem moe da stimulie vie
miicne aktivnosti. Moe eventualno doci do pojavljivanja novog nervnog zavretka u
zahvacenom regionu, i do toga da pacijent povrati izvesnu mobilnost.
EMG se cece koristi da bi se poboljala relaksacija miica koji su se napeli pod
stresom. Kada elektrode registruju miicnu napetost, aparat daje signal kao to je zvuk ili
neko svetlo u boji, tako da moemo da konstantno nagledamo sopstvenu miicnu aktivnost,
da se fokusiramo na to kako osecamo napetost i naucimo da je prepoznamo u
svakodnevnom ivotu cim pocne da se stvara. Biofidbek treningom, dakle, moemo nauciti
da kontroliemo te miicne napetosti pre nego to se pojacaju, izazovu bol ili druge fizicke
probleme. Ljudi su obicno svesni efekata snanijih aktivnosti miica, ali ne i niih, hronicnih
nivoa aktivnosti koje ne izazivaju vidljive pokrete ili opazive senzacije. Takve aktivnosti
uglavnom ostaju neopaene, hronicne, i dovode do zamora miica i bola.
EMG biofidbek nalazi sve vie oblasti primene. Koristi se i u radu sa slepim osobama
za treniranje prikladne facijalne ekspresije, kod tretiranja blefarospazma (nevoljno treptanje),
kod tikova, mucanja, vebanja gluvonemih da pravilno izgovaraju glasove...Sve vie ga
koriste i kiroprakticari, ortopedi i fizioterapeuti da bi pokazali efekte svojih terapijskih
aktivnosti mereci muskularni imbalans i promene koje se deavaju u toku tretmana. Healty
computing , ili prevencija poremecaja koji nastaju usled svakodnevnog i dugotrajnog
koricenja kompjutera, jo jedna je oblast u kojoj je EMG biofidbek pokazao efikasnost.
BSR-Basic Skin Response-Bazicni odgovor koe, ili GSR-Galvanic Skin Response (ili
resistance)-provodljivost koe:
BSR je mera aktivnosti znojne lezde na povrini koe, najcece na rukama. Mnogi
ljudi reaguju hladnim rukama i vlanim dlanovima na stresne situacije, kao to su
upoznavanje novih ljudi, ili pred neki nastup pred publikom...Vlanost dlanova nastaje zbog
pojacane aktivnosti znojnih lezda. Znojne lezde izlucuju slani rastvor kao odgovor na
emocionalne i stresne stimuluse. BSR senzori se kace elasticnim trakama na prvi i drugi prst
leve i desne ruke. Nije neobicno da se izmeri aktivnost l50-500 kilooma pre treninga. Cilj
treninga je da se smanji aktivnost znojnih lezda na opseg izmedu 850-l600 kilooma. Kod
ove mere, to je veci broj to je telo mirnije. to je osoba oputenija, ruke su suvlje i zato je
elektricni otpor koe veci. Stres i anksioznost stimuliu sekreciju znojnih lezdi, ruke postaju
vlanije, i opada elektricni otpor koe. Znamo da je voda dobar provodnik elektriciteta i,
samim tim, opada otpor.
GSR biofidbek se pokazao posebno efikasnim u tretmanu fobija, anksioznosti, u
procesu relaksacije subjekata za vreme hipnoticke sugestije. GSR se, kod finijih
instrumenata, moe razdvojiti u dve komponente:
-Tonicna vrednost, koja je ustvari apsolutna vrednost GSR (izraena u kiloomima) i
povezana je optim tonom, ili tonusom organizma. On pokazuje koliko su nae strune
(ili, kako se kae u narodu, ivci) napete ili oputene.
-Fazicna vrednost, koja je povezana sa brzim, trenutnim odgovorom na emotivni
stimulus. Na primer, neocekivani zvuk, vizualni ili kinesteticki stimulus, dovece do skoka
fazicnog odgovora na GSR u roku od 3-6 sekundi. Emotivni stimulusi mogu biti i unutranji.
Na primer neka neprijatna pomisao moe dovesti do toga da GSR aparat, za nekoliko
sekundi, propiti-to jest da da auditivni biofidbek u obliku tona visoke frekvencije koji nas
obavetava koliko nas je misao uzrujala. Biofidbek fazicne vrednosti se koristi u terapiji da bi
9
se smanjila preterana emotivna reaktivnost osobe i pojacala samokontrola. Takode se koristi
i u psihoterapiji kao sretstvo nadgledanja emocionalnog stanja osoba koja je na tretmanu.
Normalni opseg Tonicne GSR vrednosti kod potpuno oputene osobe je od 800-2000
Kiloma, a kod umerene oputenosti oko 300-800. Kod anksioznih stanja dolazi do
progresivnog snienja tonicnih vrednosti od 300 na 70, ili cak i nie. Kod oputene osobe
fazicna vrednost je normalno veoma niska (ispod l0 kilooma) a emocionalna reakcija moe
dovesti do tipicnog pika, naglog skoka GSR faznih aktivnosti.
Zbog ove osobenosti GSR da pokazuje bazicnu reakciju na stres u roku od nekoliko
sekundi, GSR je cesto sastavni deo takozvanih detektora lai, ili poligrafa. Koncept
detektora lai je vekovima star. Jo su stari Kinezi imali svoj nacin detektovanja lai koji se
zasnivao na poznavanju fiziolokih reakcija na stres. Optuenima su stavljali suvi pirinac u
usta za vreme ispitivanja. Nakon ispitivanja pregledali bi pirinac. Ako je bio suv, to je znacilo
da je optueni kriv. Da lae. Nervna napetost koja je poviena laganjem, to je danas naucno
potvrdeno, usporava ili blokira lucenje pljuvacke, i usta se sue. Moderni detektori lai,
poligrafi, ne koriste suvi pirinac, ali koriste suve ruke, ili mokre, oznojene ruke. Poligrafi mere
vie fiziolokih funkcija (zato se i zovu poli) i zapisuju ih (otuda ono graf). To su one
funkcije koje posebno ukazuju na porast uzbudenja i stres: promene u ritmu disanja, krvnom
pritisku i elektricnom otporu koe-GSR. Cilj biofidbek treninga, naravno, nije da se otkrije la,
ali nam povratna informacija o naim fiziolokim odgovorima moe pomoci da otkrijemo,
makar kroz igru, kako ponekada lagimo sami sebe. Pa dobro, to radimo i ako se
psihoanaliziramo, samo to se, na ovaj, biofidbek nacin, arena laa moe i videti i cuti
kad zapiti. Malo smo skrenuli sa osnovne teme, ali ne mari. To je zbog ritma. Fokusiramo
panju na temu, pa je onda malo rairimo, pa onda opet fokusiramo...Papir nije skup. ldemo
dalje za iste pare.
Puls i varijabilnost pulsa (HRV-heart rate variability):
Puls se meri brojem otkucaja u minutu. Bri otkucaji srca su cesto izazvani stresom.
Srce moe da ubrazano lupa kada smo uplaeni. Druge vrste stresa, kao to je to slucaj kod
depresije, mogu da dovedu do usporenog pulsa. Da bismo izmerili puls, postavljamo na prst
senzore koji detektuju svaki otkucaj srca. Takode se meri i varijabilnost pulsa, i trening se
usmerava ka specificnim, zdravim kardiovaskularnim obrascima. Ta tehnika je poznata kao
RSA (Respiratory sinus aritmia) trening. Cilj treninga je da se nauci kontrola pulsa u opsegu
56-66 otkucaja u minutu i pojaca HRV (promenjivost brzine otkucaja srca). Da malo
pojasnimo ove pojmove i vanost HRV za zdravlje srca.
RSA je prirodni ciklus promena ritma srca koji nastaje zbog uticaja disanja na
aktivnost simpatickog i parasimpatickog nervnog sistema i nerva Vagusa koji regulie rad
srca. Taj doticni nerv, zvani Vagus, je neka vrsta kocnice za srce. Medicinskim recnikom, on
inhibira brzinu kucanja srca i snagu kontrakcija. Kada udahnemo, smanji se aktivnost
Vagusa, i srce pocne da kuca bre. Kada izdahnemo, deava se obrnuto. Pojaca se dejstvo
Vagusa, i srce uspori rad. HRV je, dakle, promena ritma srca od otkucaja do otkucaja, i ona
moe da nam poslui kao indirektna mera zdravlja srca jer pokazuje da li postoji dobar
balans izmedu aktivnosti simpatickog nervnog sistema (ubrzavanje, aktivacija) i
parasimpatickog dejstva nerva Vagusa (usporavanje, relaksacija). Ziv covek nije maina,
metronom, pa da kuca bez promena u ritmu, bez due. HRV je mera sposobnosti srca da
odgovori na normalne, regulatorne impulse koji odreduju njegov ritam. Nekoliko ozbiljnih
studija je pokazalo da na osnovu HRV moe dobro da se predvidi smrtnost u prve dve
godine nakon srcanog udara.
HRV se moe meriti i izraavati u vremenskim jedinicama ili u frekvencijama. Kada se
izraava u vremenskim jedinicama, milisekundama, ta mera oznacava interval izmedu dva
otkucaja srca, ili standardnu devijaciju od prosecnog vremena koje protekne izmedu dva
otkucaja srca. Zlatni standard za merenje HRV u vremenu je da se snima 24 casa Holter
monitorom.
Na varijabilnost srcanog ritma utice vie faktora, kao to su uzrast i zdravstveni
status. HVR opada sa starenjem. Takode je nii kod ljudi koji imaju neaktivan stil ivljenja, i
10
kod onih koji imaju koronarna srcana oboljenja, hipertenziju ili dijabetsku neuropatiju. Via
HRV vrednost pokazuje da postoji bolji balans izmedu simpatickog i parasimpatickog uticaja
na srce. Generalno, HRV je veca kada su ljudi oputeni i kada diu pravilno i sporo.
Biofidbek HRV trening pomae osobama na treningu da umanje povienu aktivnost
simpatickog (ili simpatetickog) nervnog sistema koja je povezana sa stresom i anksioznocu.
Razlika izmedu maksimalne brzine kucanja srca prilikom udisaja, i minimalne prilikom
izdisaja, naziva se RSA (respiratorna sinusna aritmija). to je veca razlika brzine izmedu
udisaja i izdisaja, veca je i dilatacija bronhija i njihova sposobnost da unesu vazduh. Veza
izmedu disanja i HRV je tesna. Uspostavljanje harmonije izmedu disanja i rada srca dovodi i
do vece RSA, to pozitivno utice na zdravlje osobe. Razvijeni su brojni metodi usmereni na
dostizanje te harmonije od kojih su najpopularniji joga i autogeni trening. Biofidbek metod je
pruio nove mogucnosti za sticanje vetina uskladivanja disnja i rada srca jer je omogucio
vebacima da vide i cuju kada dode do promena u RSA, i dobiju informaciju da li idu
ispravnim putem. Prilikom RSA treninga veba se dijafragmatsko relaksaciono disanje i pri
tome prate i promene RSA. Vebacu se daje instrukcija da die stomakom. Udisaj je
prirodan, a izdisaj spor i lagan, sa malcice zatvorenim usnama. Pri tome, on vidi kako skala
meraca pulsa skace prilikom udisaja, i sputa se prilikom izdisaja. Takode cuje i ton koji
postaje vii sa udisajem, a sputa se sa izdisajem. Cilj ove procedure je je da se podigne
RSA kroz sinhronizaciju brzine disanja i otkucaja srca. Obicno za nekih l0-l5 seansi koje
traju po l5-20 minuta, vebaci razviju stabilne navike dijafragmatskog relaksacionog disanja
sa maksimalnim RSA.

Respiracija-disanje:
Respiracija se takode meri brojem udisaja u minutu, obicno postavljanjem meraca
oko stomaka i grudi. Disanje postaje bre, plice i neujednaceno kad smo pod stresom,
iznenadeni ili uplaeni. Neretko ljudi imaju frekvenciju disanja od l6-30 udaha u minutu pre
treninga. Cilj treninga je da se smanji ta ucestalost na 6-l2 dubljih i ujednacenih udaha u
minutu, i da se uspostavi zdrav obrazac disanja.
Disanje je od sutinskog znacaja za ljudski ivot. To je tako ocito, da je cudno kako
ljudi postanu nesvesni cinjenice da nacin na koji diemo utice na nau fiziologiju, emocije,
psiholoko stanje, pa i na nau podsvest. Mi uglavnom nismo svesni nacina na koji diemo.
Za vreme biofidbek treninga posmatra se obrazac disanja kod vebaca. Obrazac disanja se
odnosi na nekoliko stvari: na to da li diemo preteno grudnim koem ili stomakom, na ritam
disanja, na brzinu disanja i brzinu kretanja vazduha za vreme udisaja i izdisaja, i na to kolika
je pauza nakon izdisaja. Prosecna ucestalost disanja kod osobe koja nije trenirana je oko l2-
l6 udisaja (i izdisaja) u minutu. Za vreme sporog dijafragmatskog disanja kroz nos ucestalost
je od 3-8 u minutu. Ne postoje apsolutne respiratorne vrednosti. Raspon se razlikuje kod
svake osobe. Forsiranje osobe da se vebom uklopi u neku normiranu brzinu disanja ili
kolicinu udahnutog vazduha moe da izazove patologiju.
Najceci nefunkcionalni obrazac disanja je tendencija da se die gornjim delom
toraksa-grudnog koa bez koricenja stomaka (taj obrazac se naziva obrnuto ili
paradoksalno disanje). Kod grudnog disanja se nepotrebno koriste pomocni miici i troi
veca energija, a da pri tome ne dolazi do kompletne ventilacije pluca. Drugi nefunkcionalni
obrazci disanja su plitko i brzo disanje sa dahtanjem i uzdasima, zadravanje daha,
podizanje gornjeg dela grudnog koa i ramena, kompresija grudnog koa na kraju izdisanja, i
redukcija respiratorne sinusne aritmije (RSA). Kada se die normalno, puls skace prilikom
udisanja i opada prilikom izdisanja. Hiperventilacija i nefunkcionalno disanje umanjuju tu
zdravu promenjivost srcanog ritma. Biofidbek trening dijafragmatskog disanja bez napora
smanjuje preterano fizioloko uzbudenje koje izaziva simpaticki nervni sistem i potpomae
regeneraciju. Pokazao se blagotvornim u tretmanu razlicitih problematicnih stanja kao to su
astma, koronarni poremecaji srca, hipertenzija, epilepsija, bol, talasi vrucine kod menopauze,
sindrom hiperventilacije i napadi panike.
11
Biofidbek obrazca disanja ukljucuje vie oblika merenja i monitoringa: Merenje
pokreta irenja i skupljanja stomaka i grudnog koa, EMG-aktivnosti miica stomaka i
grudnog koa, kolicinu udahnutog vazduha, kolicinu ugljen dioksida u izdahnutom vazduhu,
zasicenost kiseonikom u krvotoku, RSA (respiratorna sinusna aritmija)-varijabilnost brzine
otkucaja srca...
Figure l i 2 pokazuju disfunkcionalan i funkcionalan obrazac disanja:
slika l.disanje preteno u grudi (thoracic)nepotrebno pojacava EMG
aktivnost scaleno/trapeznih miica kada se uporedi sa dijafragmaticnim
disanjem.
slika 2.Snimak pre treninga pokazuje brzo grudno disanje sa nedostatkom RSA..
Posle treninga pokazuje sporo dijafragmatsko disanje bez napora sa prisustvom
RSA.
Neurofidbek (EEG):
Modani talasi se mere elektroencefalogramom. Obicno se ti talasi svrstavaju u cetri
opsega frekvencija-ucestalosti u sekundi: (mada postoje i drugacije klasifikacije) Teta(4-7
Hz), Alfa(8-l2Hz), Beta(l3-20) i Gama(iznad 20). Cilj treninga je da se uveba
prepoznavanje u kom opsegu mozak funkcionie, kako doivljavamo koje stanje aktivnosti, i
12
Respiration Chest
Respiration Abdomen
sEMG Scalene/Trapezius
THORACIC DIAHRAGMATIC
Copyright, Peper, 5/16/99
OST TRAI!I!G
Thora"
Abdomen
Heart rate
#$
Respiration rate
R% &/&'/()
Copyright, Peper, 5/16/99
Thora"
Abdomen
Heart rate
Respiration rate
#$
RE TRAI!I!G
R% &/&'/()
kako da voljno predemo u ono stanje koje nam je potrebno za odredenu aktivnost.
Generalno, i uproceno, Beta i Gama su korisni za direktne aktivnosti i obavljanje odredenih
poslova, koncentraciju, Alfa stanja su dobra ako elimo relaksiranu budnost, meditaciju..., a
Teta mogu biti korisni za kreativnost, dnevno sanjarenje, matanje (teta talase ponekad
nazivaju putem u nesvesno). Pri merenju modanih talasa senzori-srebrni diskovi, postavljaju
se obicno na tri lokacije: centar cela, baza skalpa desno od centra (ocipitalna tacka l), i baza
skalpa levo od centra (ocipitalna ll). Kod tretmana ADD senzori se obicno postavljaju na
sredini lobanje.
Za razliku od telesnih merenja o kojima smo govorili, EEG je veoma sloena pojava.
Bitni su brojni podatci koje EEG merenja pokazuju. Procenat u kojem se kod odredene
osobe pojavljuju odredeni talasni opsezi, njihova snaga, zatim odnos EEG aktivnosti izmedu
dve hemisfere...Modani talasi reaguju na suptilne psihifizioloke promene, zavise i od toga
da li su oci otvorene ili zatvorene, da li govorimo, od sadraja naih misli...Zbog toga je EEG
biofidbek daleko komplikovaniji za rad i zahteva mnogo vie znanja od strucnjaka koji ga
primenjuje. Prilikom treninga relaksacije, najcece se pocinje od reduciranja aktivnosti u
opsegu l3-35 Hz (Beta-Gama) jer je taj opseg karakteristican za budno stanje i cesto
povezan sa nepotrebnom tenzijom koju odravamo u naim telima, kao da stalno moramo da
uradimo neto veoma vano. Ne umemo da se opustimo kad je potrebno jer smo stalno na
nekom oprezu. Kad se ovlada umanjivanjem beta i gama aktivnosti mozga, moe se preci na
treniranje jacih alfa aktivnosti i relaksacije, a zatim ohrabriti osoba na treningu da veba i
ulaenje u teta stanje.
Generalno, fidbek je od najvece koristi kada vebac prima informacije iz vie
modaliteta odjednom, mada neki prakticari biraju da za neke posebne probleme radi
primarno sa jednim modalitetom (Na primer da koriste preteno trening temperature kad rade
sa problemom migrenozne glavobolje.) Multimodalni trening daje informaciju o organizmu
kao celini u kojoj su razliciti telesni sistemi u stalnoj interakciji i pokuavaju da dostignu
uskladenost, homeostazu. Postoji jedna biofidbek igrica koja je meni posebno interesantna-
igrica sa muzickim instrumentima. Razlicite ivotne funkcije su, softverski, povezane za
zvukove razlicitih instrumenata i, ako hocemo da nam zasvira ceo orkestar, moramo da
uskladimo sve funkcije koje se mere. Da zvucimo kao celina. Postepeno moemo nauciti
kako je u nama sve povezano, i kako je lo balans izmedu telesnih funkcija vezan za loa
stanja, a dobar balans za dobra stanja i zdravlje. Postaje nam ocigledno da mi tu nismo
pasivna rtva raznih stanja i navika, vec da, u velikoj meri, moemo da dirigujemo svojim
orkestrom.
#ako iz!leda jedna $iofidbek seansa?
ta %e tamo da mi rade&?
Na tipicnoj biofidbek seansi klijent sedi u udobnoj stolici dok su na njega prikaceni
biofidbek instrumenti sa senzorima na povrini koe (obicno na ramenima, prstima, ledima, i
glavi). Elektricni impulsi sa tih delova tela se snimaju i prikazuju na monitoru kompjutera u
obliku grafikona ili drugih vizuelnih predstava kao to su, na primer, mandale ili video
animacije. Pored toga, vebac moe primati i zvucne signale kao povratnu informaciju.
Poviene ili sniene muzicke tonove, koji pretstavljaju poviavanje ili sniavanje telesnih
funkcija koje se mere. Pre pocetka treninga izmere se i snime razne fizioloke funkcije osobe
koja se trenira, kako bi biofidbek prakticar imao uvid u vebacevo opte fizioloko stanje. Ta
saznanja mu pomau da odredi ta treba da se veba i menja, i da prema tome prilagodi
trening. To se radi na prvim sastancima i traje l-2 sata. Prakticar obicno ima svoj ekran, na
kojem se uglavnom vide razni grafikoni, a vebac na svom egranu gleda interesantnije i
njemo razumljivije prikaze fiziolokih odgovora u obliku slika, video igrica i sl. Te igrice su
napravljene tako da vebaca putaju da napreduje u igri ako uspe da fizioloku funkciju koja
se uvebava dovede na eljeni nivo.
13
'a ta se sve moe koristiti biofidbek?
(ma li tu nee!a i za mene?
Rekli smo vec da je biofidbek metod auto-treninga. Onaj koji trenira uci se da sam
ovlada svojim simptomima, ili da pobolja sopstvene aktivnosti. Nakon samo nekoliko seansi,
vebac (tako cemo ga zvati, jer termin pacijent ne odgovara metodu koji se zasniva na
ucenju, treniranju, iz kojega lecenje samo po sebi proizilazi) moe da trenira i bez biofidbek
opreme, kao i da primeni svoje novostecene vetine u svakodnevnom ivotu. Biofidbek je
prikladan pristup ucenju u svim podrucjima ivota gde je poeljna dobra samokontrola i
efikasnost. U kombinaciji sa adekvatnim mentalnim treningom, pokazuje izrazito dobre
rezultate u sledecim oblastima:
-Trening uspeha, vrhunskog izvodenja. U sportu, muzici, biznisu...
-Optimizaciji radnih strategija, efikasnosti na radu, motivaciji zaposlenih
-Prevenciji i otklanjanju raznih psihosomatskih simptoma
-U otklanjanju psiholokih problema (posebno anksioznosti, depresije,
poremecaja spavanja)
-Kod problema sa ucenjem (loa koncentracija, specificni problemi u ucenju,
disleksija, hiperaktivnost, kolske fobije...)
-Burn-out sindrom-sindrom sagorevanja, hronicnog zamora
Medicinske indikacije za uspenu primenu biofidbeka su:
-Migrene i glavobolje
-loa cirkulacija
-Preterana napetost miica
-Cervikalni sindrom
-Simptomi stresa
-Krstobolja, bolovi u ledima
-Seksualne disfunkcije
-Zenski zdravstveni problemi, bolna menstruacija...
-Srcana aritmija
-Hronicni bol
-Hipo/hiper aktivna tiroidna lezda
-Astma
-Dijabetes
-Hipertonija/hipotonija
-Paraliza
-Anksioznost
-Raynaud-ov Sindrom (poremecaj cirkulacije koji izaziva neprijatno hladne ruke)
-Epilepsija
-Rehabilitacija povreda miica
-Gubitak kontrole beike i debelog creva-kontrole pranjenja
-Autizam
-Bolesti zavisnosti (narkomanija, alkoholizam)
-Poremecaji sistema za varenje
-Visok ili nizak krvni pritisak
-Srcane aritmije
Rekli smo da i zdravi ljudi mogu imati puno koristi od biofidbek treninga. Pokazalo se
da je biofidbek posebno efikasan u:
-Optimizaciji uspeha (sport, ucenje, radne sposobnosti...)
-Prevenciji bolesti i ojacavanju imunog sistema
-Savladavanju tekoca u ucenju i disleksije
-Treniranju memorije
14
-Redukciji i izbegavanju stresa
-Sportskim treninzima
-Treninzima relaksacije
-Mentalnim treninzima
-Razvijanju i odravanju pozitivnog miljenja, pozitivnog stava prema ivotu
-Razvijanju samokontrole i samosvesnosti
-Kontroli stanja meditacije, transa...
-Povecavanju energetskih potencijala.
Biofidbek je posebno koristan za decu ! Veoma cesto, i sa izizetnim uspehom se koristi u
kolama za prevladavanje kolom izazvanog stresa, trening samopotovanja i sigurnosti u
sebe, probleme sa ucenjem i koncentracijom, migrene, glavobolje, tremu...Klincima, a
bogami i omladincima, biofidbek trening je zabavan. Ucenje kontrole fiziolokih funkcija se
odvija preko brojnih zabavnih video igrica. lgrice se ne reavaju dojstikom, miem, preko
tastature...Ne, nema upotrebe ruku. lgra se umom. Uzbudljivo je videti da je misao akcija. Da
mentalne aktivnosti nisu samu komeanja misli u naoj glavi. Sve to pomislimo i osetimo
proizvodi neku fizioloku reakciju, i mi to vidimo na ekranu. lgrice se reavaju preko bio
signala koje senzori snimaju na glavi i telu deteta. Te signale obraduje poseban softver, i
puta mladanog igraca da napreduje u igri i prede na sledeci nivo samo ako uspe da
natimuje svoje telo da proizvodi onakve signale kakvi su poeljni za dostizanje stanja
relaksacije, ili koncentracije...ili nekog drugog eljenog stanja. Na primer, kod neurofidbeka
(vebanje mozga), majmun iz igrice ce uspeti da podigne loptu ako igrac proizvede
snanije takozvane beta talase, a smanji teta modane talase. Beta talasi su potrebni
za koncentraciju, a teta nas uvode u dnevno sanjarenje, matarije, lutanje misli...Ko od nas,
posebno u pubertetu, nije imao takve probleme kada je bilo potrebno da se nateramo na
bubanje, a ivot je tako lep i interesantan...a napolju...Eh. Roditelji su nam govorili da se uciti
mora, i da bismo imali vie vremena za igru i razonodu kada bismo se skoncentrisali, odradili
obaveze to bre, pa posle igranjac. No, to je lako reci, a teko uraditi. E, zato je tu cika
Biofidbek. Da malo treniramo mozak, kao to treniramo miice. Da ga ukljucimo do daske
kad treba da se zbrza ucenje, da pri tome iskljucimo pundravce, pa da ga onda pustimo na
otavu kad dode vreme za ladovinu. Taj klik-klak prekidac moemo da ugradimo u glavu
vebanjem, uz pomoc biofidbeka.
To to zovemo pundravcima koji dete obuzmu kada treba da se koncentrie i neto
uradi, ili ono to zovemo previe ivahno dete, cesto je odraz problema koje psiholozi
oznacavaju oznakama ADD i ADHD. ta mu je sad pa to? To su skracenice za Attention
Defficit Disorders, i Attention Defficit Hiperactivity Dissorders. U prevodu na srpski, da nas
ceo svet razume, to znaci Poremecaji Deficita Panje i Poremecaji Hiperaktivnosti i Deficita
Panje. Kasnije cu vie govoriti o tim problemima. Bitno je reci to da se biofidbek najcece
koristi kao najefikasniji metod za prevazilaenje upravo ovih problema. Zbog toga je
blagorodan za upotrebu u koli. Brojna istraivanja govore nam o tome da oko 5-l5%
procenata dece muci muku sa ovim ADDeovima i ADHDeovima. Ova prva muka znaci da je
dete otsutno, nezainteresovano, sanjari, nepaljivo je i teko uci, ali nije mnogo nemirno, iliti
hiperaktivno. A ova druga muka, sa velikim H, znaci da su tu i estoki pundravci koji mu ne
daju da se skrasi. Ranije se smatralo da sve to prode kad dete poraste, i kad mu dode iz
guze u glavu, ali, novija istraivanja koja su pratila sudbinu takve dece, govore nam da se
takvo stanje zadrava i kad se izade iz detinjstva u oko 70% slucajeva. E, to je vec ozbiljna
stvar! Ono to nam se oprata dok smo derita, teko da moe da prode kad omatorimo. Ta
istraivanja kau jo i to da su oni koji ne izadu na kraj sa ovim svojim osobinama cesto
skloni impulsivnosti, narkomaniji, alkoholizmu, delikvenciji...to je mnogo veci problem od
nepaljivog i odsutnog deteta, ili nestanog deteta sa hiperaktivnim pundravcima. Lepo je biti
iv i ivahan. To je zdravom detetu u opisu radnog mesta. l nije cilj ucenja biofidbeka da
se umanji ivotnost. Naprotiv. Cilj je da se stekne sposobnost vladanja sobom, da nas ta
ivotnost ne bi kotala ivota. Uostalom, to je cilj i svakog vaspitanja.
Jo jedna bitna prednost ovog metoda, posebno za decu, je u tome to ga korisnici
ne doivljavaju kao nekakvo lecenje koje im je potrebno zato to su bolesni, niti kao
15
prevaspitavanje jer su nevaspitani, niti kao psihoterapiju, jer su malo caknuti. Oni dolaze da
treniraju mozak, kao to idu na sport da bi trenirali miice. Biofidbek seansa im lici na
odlazak u igraonicu za kompjuterske igrice. Bitna razlika izmedu ovih igrica, i obicnih
kompjuterskih igrica je u tome to su biofidbek igrice zdrave i to se pomocu njih ovladava
ivotno korisnim vetinama.
#oliko )seansi* je "otrebno, u "roseku?
+ jel, moe to na brzaka?
Duina trajanja treninga zavisi od raznih faktora. Pre svega od vrste problema i
odnosa vebaca prema treningu. Ako i kod kuce vebate ono to ste radili na treningu,
mnogo bre cete postici uspeh. Kao i kod svakog drugog ucenja. Biofidbek je, generalno,
kratkotrajna terapija sa dugotrajnim efektima. Uobicajeno je potrebno oko l5 treninga da bi
dolo do znacajnog poboljanja u redukciji simptoma. Naravno, kod ozbiljnijih problema, kod
paralize i neurolokih poremecaja, neophodan je znatno dui period treninga da bi se postigli
znacajniji rezultati. U vecini slucajeva, mnogo toga se moe uvebati na brzaka.
#ako biofidbek funkcionie?
-a, u emu je tu tos?
To jo nije u potpunosti jasno ni naucnicima. Vecina njih veruje da je kljucna
komponenta uspeha biofidbek treninga kod mnogih problema zapravo relaksacija. Posebno
kod onih tegoba koje su posledica stresa, ili ih stres pojacava. Poznato je kakav uticaj stres
moe da ima na telo. Stresni dogadaji izazivaju snane emocije, koje su pracene odredenim
fizickim, fiziolokim odgovorima. Mnoge od tih odgovora, fiziolokih reakcija kontrolie
takozvani simpaticki nervni sistem, mrea nervnog tkiva cija je funkcija da pripremi
organizam za slucaj opasnosti, za borbu ili za beg. Taj tipicni obrazac odgovora nastao je,
verovatno, u ona davna vremena istorije ljudske vrste kada je vecina ljudi bivala suocena
uglavnom sa fizickim opasnostima. lako su opasnosti sa kojima se dananji covek suocava
mnogo rede fizicke, nae telo reaguje kao da jesu. Zenice nam se ire da bi propustile vie
svetla. Znoj izbija na povrinu, smanjujuci tako mogucnost povrede koe. Krvni sudovi blii
koi se skupljaju da bi smanjili krvarenje, dok se oni u mozgu i miicima ire da povecaju
dotok kiseonika. Gastrointestinalni trakt, ukljucujuci stomak i creva, usporava svoje aktivnosti
da bi smanjio kolicinu energije koja se troi na varenje. Srce kuca jace, a krvni pritisak skace.
Normalno, kada se stresni dogadaj zavri, ljudi se smire, posebno ako su mogli da urade
neto da izadu na kraj sa tom opasnocu. Da pobegnu od opasnosti, ili da se izbore sa njom.
Ali, ta se deava ako to nisu u stanju.
Najceci primer koji se navodi za stresnu situaciju danas je primer sa odvratnim
efom na poslu. Normalno, to je mnogim ljudima stresna situacija jer su uhvaceni u konflikt.
ef te malteretira, i ti si, kao normalan covek, besan na njega. Telo ti se priprema za borbu.
Ali, poto ti posao zavisi od njega, onda mora da se kontrolie i ignorie svoj bes. To je
vec klasika. Opte mesto. uti i trpi, a iznutra sve kuva, dok ne prokuva. lli, kad se
zaglavimo u saobracaju. Ne moemo nita da uradimo da se izvucemo iz toga. Nema ni
napred, ni nazad. Takve situacije mogu da ucine coveka bukvalno bolesnim. Telo se pripremi
za akciju, a ne moe da ucini nita. To se zove stres. (Moda je to skracenica od sebe
trese). Dobro, ne reaguju svi isto. Ljudi se razlikuju u nacinu na koji reaguju na stres. Kod
nekih jedna funkcija, kao to je krvni pritisak, skoci, dok kod drugih ostane normalna. Mnogi
eksperti veruju da taj fizicki odgovor na stres moe da postane navika. Kada se telo cesto
uzbuduje, jedna ili vie funkcija mogu da postanu permanentno hiperaktivne. Posledica toga
moe da bude otecenje telesnih tkiva.
Ciljevi biofidbek treninga su, uglavnom, usmereni upravo na to da promene tu
naviknutu reakciju na stres koja moe da izazove bol ili bolest, poremecaj. Mnogi od nas su,
16
jednostavno, zaboravili kako da se opuste. Cak nismo cesto ni svesni toga, ne obracamo
panju. Nije ni cudo, kako ivimo. Upravo ta povratna informacija o fizickom odgovoru kao
to je, na primer, promena temperature koe, ili napetost miica, pomae vebacu da da
prepozna relaksirano stanje. Povratna informacija, fidbek signal, moe biti doivljena od
vebaca i kao nagrada to je uspeo da neto uradi ispravno. Na primer, prijatan zvuk kad
uspe da spusti pritisak, ili relaksira miic. To je neto slicno kao kad se ucitelj violine
konacno nasmeje kad mladi muzikant prestane da kripi, i konacno proizvede cist ton. Svi
smo mi pomalo, ili malo vie, ratimovani muzicki instrumenti, a biofidbek moe da nam
pomogne da cujemo te fal tonove i da naucimo da se natimujemo.
Posebnu vrednost takvi povratni signali mogu imati u tretmanu pacijenata koji imaju
paralizovane ili spasticne miice. Za takve osobe biofidbek je kao osnovni oblik treniranja
neke vetine. Neto kao ucenje da se utne lopta. Umesto da gleda u loptu koju ne moe da
utne, osoba zamilja ut, pokuava da aktivira miice koji bi trebali da izvedu ut, i gleda u
monitor preko kojega dobija informaciju o aktivnosti miica koji bi trebali da budu ukljuceni u
pokret. Tada moe videti da neki miici nisu potpuno zahvaceni paralizom, i pokuati da ih
veba. Samo to to vidi da u njegovim udovima nije sve mrtvo, moe ga ohrabriti i uliti mu
novu volju da trenira.
Naravno, ne treba imati nerealna ocekivanja. Biofidbek nije magija koja moe da
izleci sve. Trening u ovladavanju fiziolokim funkcijama moe biti od koristi u reavanju
mnogih problema, ali nije lek za sve. Da vidimo kako on moe da pomogne kod konkretnih
problema. Biofidbek se najvie koristi u radu sa problemima bola i stresa, dok su osnovna
podrucja primene neurofidbeka poremecaji panje, hiperaktivnost, padavice, manjih povreda
glave i bolesti zavisnosti.
Biofidbek za anksioznost i paniku
Kako da iskuliram?
Tradicionalne biofidbek i neurofidbek tehnike mogu biti izuzetno korisni za ucenje
ovladavanja anksioznocu. Anksiozni odgovor je jo jedan od nacina na koji nervni sistem
moe da preterano reaguje pod stresom. Naravno, postoji i normalna anksioznost kao
prikladan odgovor na situaciju. Problem nastaje kada anksioznost postane hronicna,
naviknuta. Slicno je i sa panicnom reakcijom, kod koje postoji snana reakcija nervnog
sistema na neku opasnu situaciju, ili situaciju koja se doivljava opasnom, a koja moe
takode postati hronicna i naviknuta reakcija i pokretati se na neki beznacajni okidac, na
umiljenu opasnost, ili cak bez razloga (svesnog). Najcece anksioznost i panika mogu biti
izazvani ili pojacani plitkim disanjem. Umirujuci efekti konvencionalne biofidbek tehnike mogu
biti od velike pomoci u ovladavnju anksioznim stanjima, dok neurofidbek moe za kratko
vreme pomoci da se stabilizuje nervni sistem kako ne bi olako pravio panicna stanja. Bilo bi
dobro da sada malo razjasnimo ta je to biofidbek, a ta neurofidbek.
Kakva je razlika izmedu biofidbeka i neurofidbeka?
Biofidbek se generalno odnosi na koricenje signala dobijenih merenjem periferne
fiziologije, kao na primer merenjem temperature koe, napetosti miica, provodljivosti koe,
pulsa i disanja. Svim ovim funkcijama, naravno, upravlja centralni nervni sistem. U tom
smislu se moe reci da se kompletan biofidbek odnosi na mozak. Cesto cujemo ono Ma,
sve je to u glavi.... Medutim, lake je objasniti zato treniramo anksioznu osobu da zagreje
ledene ruke, ili da produbi disanje, nego zato je potrebno da trenira ba odredene
frekfencije modanih talasa. Blisko je naem svakodnevnom iskustvu da nam se ruke
ohlade, ili da se dlanovi znoje kad smo napeti. lli da nam disanje postaje plice. l neurofidbek
17
spada u oblast biofidbeka. EEG, ili elektroencefalogram, je zapis frekfencija naih modanih
talasa. Odredene frekfencije modanih talasa povezane su sa odredenim stanjima psihe i
tela, i vebajuci da promenimo frekvencije modanih talasa, ujedno ucimo i da promenimo
svoja psihofizioloka, emotivna stanja. Ali o tome cemo kasnije, kada budemo govorili o
neurofidbeku detaljnije. Ova napomena slui samo da bih objasnio znacenje termina.
Vratimo se na anksioznost i paniku. Svima su nam poznati spoljanji signali
anksioznosti: znojavi dlanovi, osecaj skupljanja u grudima, lupanje srca, seksualni problemi,
leptiri u stomaku, razdrajivost, drhtanje ruku, osecaj da gubimo kontrolu nad sobom, ili da
nastupa panika...Sve su to delovi fiziolokog odgovora na stanja bori se - bei, o kojima
smo vec govorili. Kada postoji stvarna spoljanja opasnost, na prirodni odgovor se zove
strah. Kada opasnost prode, organizam bi trebalo da se opusti i vrati u normalno stanje.
Medutim, kod anksioznosti je opasnost stvorena iznutra, u naoj glavi, i plai nas i onda kada
ona ne postoji objektivno, spolja. Medutim, od sebe, od te opasnosti koju smo utripovali,
kako se kae u argonu, ne moemo ni da pobegnemo, niti da se borimo sa njom. l zbog
toga ostajemo u produenom, bioloki nepotrebnom uzbudenju. Jo uvek osecamo
opasnost, ali ne vidimo da postoji izlaz. Postoje dva moguca puta da se oslobodimo ovih
unutranjih mora. Jedan put pretstavljaju takozvane otkrivajuce psihoterapije, kojima
zalazimo u svoje nesvesno i dovodimo u svest stvarne uzroke koji su doveli do toga da neke
strahove zakopamo u tame nesvesnog dela nae psihe odakle nas, kao neki bauci, plae i
kad spoljanje opasnosti nema. Taj put moe biti efikasan, ali obicno dugo traje. Druga
mogucnost, (ova dva puta ne iskljucuju jedan drugog. Naprotiv, mogu se dopunjavati), sa
istim ciljem, je ucenje kontrole vlastitih fiziolokih odgovora. Biofidbek je jedan od oblika
takvog ucenja. To su putevi u kojima koristimo sopstvene mogucnosti stvaranja balansa u
naem umu i telu. Mnogi od nas, medutim, cesto biraju laki put, uzimanje nekih
spoljanjih regulatora kao to su lekovi, koji su cesto tetni, ili alkohol, droge...i druge vrste
sredstava koja bi trebalo da obave posao umesto nas samih, a da nismo ni svesni koliko ne
koristimo sopstvene mogucnosti.
Kada je anksioznost u pitanju, deava se to da kada spoljanja opasnost vie nije
prisutna, naa panja se fokusira na simptome same anksioznosti. Onda pocinjemo da se
plaimo, na primer, da cemo izgubiti svest zato to teko diemo. lli postajemo opsesivni, jer
nam srce lupa, da moemo dobiti srcani udar, i slicno. Moemo postati anksiozni svaki put
kad primetimo kako se nae telo oseca, i tako pojacamo anksioznost jo vie. Tu nastaje
vrzino kolo, ili zacarani krug. to me vie svrbi, to se vie ceem, to se vie ceem to me
vie svrbi...i nikad kraja. Moemo postati anksiozni i kada se samo setimo kako smo bili
anksiozni u nekoj situaciji, pa neto nismo uradili kako treba...Pa se onda uplaimo da nam
se to ne ponovi, jer nemamo kontrolu nad anksioznim stanjima...
Jedan od nacina da se neutralie anksioznost je da se iskljuce simptomi borise-
bei odgovora, kao to iskljucimo alarm u slucaju lane uzbune. Samo kada bismo znali
gde je dugme u nama za to iskljucivanje. lmamo ga, samo ne znamo gde je, i kako da ga
koristimo. Kroz biofidbek trening brze i efikasne relaksacije, mi zapravo ucimo da brzo
prebacimo prekidac sa pozicije bori se-bei na poziciju iskuliraj, ili opusti se.
Naucimo kako se to radi, i gde nam je prekidac. Time se prekida zacarani krug
anksioznosti koje se plaimo kao da je spoljanji neprijatelj, i time je jo vie pojacavamo.
Teko je zamisliti da neko bude u isto vreme relaksiran i anksiozan. Kada jednom naucimo
ovo iskljucivanje anksioznosti relaksacijom, ta vetina nam ostaje zauvek. Kao kada naucimo
da vozimo bicikl. l u ucenju vonje bicikla najvaniji je da naucimo da sami odravamo
balans. Tako je i sa balansiranjem naim telom i umom.
Depresija i biofidbek
Kako da se odmrznem?
18
Slicna stvar se deava i sa depresijom. Depresija je, izgleda, prihvatanje cinjenice da
ni borba ni beg nisu moguce opcije. Priroda nas je podarila mehanizmom bori se-bei kao
sredstvom samozatite. Medutim, postoji i treca mogucnost, koju i neke ivotinje koriste. To
je mogucnost zamrzavanja, ili kao da je mrtav. Valjda ce grabljivica proci ako ne voli
leine. To je cesto i strategija depresivnih. U sve komplikovanijim socijalnim odnosima mnogi
pribegavaju ba toj bespomocnoj zamrznutoj poziciji. Medutim, to moe skupo da kota.
Ta vrsta potcinjavanja i bespomocnosti ima takode tetne fizicke efekte. Kod depresije dolazi
da velikog skoka biohemikalija koje su povezane sa stresom, a koje potiskuju na imuni
sistem, kao to su ACTH i kortizol. Labaratorijske studije pokazuju da bespomocnosti dovodi
do velikog skoka kortizola. Jasna povezanost izmedu povienog kortizola, ACTH i depresije,
i povezanost izmedu bespomocnosti, mirenja sa sudbinom, potcinjenosti i depresije, daju
nam jasan uvid u to kako neurofidbek deluje kao mocan antidepresant:
Prvo, pokazalo se neurofidbek trening smanjuje nivo kortizola i ACTH. Drugo,
biofidbek direktno i dramaticno smanjuje bespomocnost, podredenost i prihvatanje
frustracije, i podie na nivo svesti da moemo da upravljamo sopstvenim emotivnim
stanjima i fiziologijom. Time dobijamo mogucnost da izbegnemo poziciju bespomocne rtve
koja ne moe ni da se bori, niti da bei, vec mora da se umrtvi. Zivot nam moe nametnuti
mnoge teke situacije, ali mi moemo da uticemo na to kako cemo da reagujemo na njih.
Nismo u vlasti instinktivnih odgovora. Mogu se uvebati i bolji nacini reagovanja na sve
sloenije uslove ivota.
ta ce se i kako vebati prilikom biofidbek treninga zavisi od individualnog nacina
ispoljavanja anksioznosti. Osobe kod kojih se anksioznost ispoljava preteno u miicnoj
napetosti, vebace vie uz pomoc elektromiografa (EMG) da bi smanjile miicnu napetost.
Kod onih kod kojih preterano reaguje autonomni nervni sistem, od pomoci ce najvie biti
trening regulacije periferne temperature ili pulsa. Kod osecanja gubitka kontrole, ili panje,
izbezumljenosti...dodace se EEG trening (trening mozga), zajedno sa treningom
provodljivosti koe (EDR ili GSR)...Brojne studije pokazuju da se poboljanje i znacajno
umanjenje simptoma postie sa 6-l2 treninga, kada se radi o vebacima sa voljom da se
aktivno ukljuce u trening, i kada nisu u pitanju kompleksnija i hronicna stanja. U tim
slucajevima potreban je dui period treninga.
Kao i kod svakog drugog ucenja, proces se uglavnom odvija na nesvesnom nivou.
Radnje postaju automatske, kao kod vonje bicikla. Nije ni potrebno da mi ukapiramo ba
sve to radimo, kako uspevamo da reguliemo neku funkciju. Kada bismo stalno mislili o
tome kako hodamo, verovatno bismo se brzo zamorili, ili se pre sapleli i pali. Ni igrac u
sportu nije svestan svih radnji koje obavlja kad izvrava neku vetinu. Kad bismo pomislili na
to ta sve mozak uradi da bi u svakom trenutku regulisao ono to se deava u naem telu,
uplaili bismo se od sloenosti zadatka. l ucenje vetina samoregulacije uz pomoc biofidbeka
se uglavnom zasniva na nesvesnim procesima. Mi negde ukapiramo kako se to radi,
nesvesno, i nije bitno da li umemo to da objasnimo sebi i drugima. Bitno je da funkcionie i
da postepeno sticemo poverenje u to da smo u stanju da drimo uzde, da kontroliemo
sopstvene fizioloke reakcije, da ne bi one kontrolisale nas. To poverenje dalje utice
pozitivno na proces regulacije ivotnih funkcije i omogucava nam da sve bolje izlazimo na
kraj sa ivotnim tekocama. l tu se stvara zacarani krug, kao kod anksioznosti, samo u
pozitivnom smeru. to vie verujem u sopstvene sposobnosti kontrole ivotnih funkcija, sve
mi bolje ide. to mi bolje ide, to vie verujem u sebe... E, kad se setim kako sam uspeo da
promenim sopstvene modane talase na biofidbek treningu, zato ne bih verovao da to
mogu i kad me ef nervira i ena sekira (ili mu, svejedno. A moda i nije svejedno?)
Biofidbek u borbi protiv bola
Kako da postanem fakir?
19
Ovladavanje reakcijama na bol je jedno od podrucja primene biofidbeka u kojima se
ova vrsta treninga pokazala posebno efikasnom. Sve vrste biofidbeka mogu biti korisne u
primeni na ovom podrucju, u zavisnosti od toga o kakvom se bolu radi. Na primer, primena
vebanja uz pomoc EMG (elektromiograma) je veoma korisna kod onih koji pate od hronicnih
miicnih tenzija kao to je to kod bolova u krstima, tenzione glavobolje... Dodatna vebanja
kontrole temperature i GSR mogu pomoci u relaksaciji. Relaksacija na kaucu uz T.V.
kakvu najcece praktikujemo moe nas delimicno opustiti. Ali, ako su nam ruke pri tome
hladne, to je pokazatelj da se nismo opustili dovoljno. Svi znamo da i psiholoka stanja
direktno uticu na osetljivost za bol. Strah i anksioznost pojacavaju tu osetljivost. Na primer,
ako brzo i plitko diemo, imamo duge pauze u disanju, ili ubrzano diemo pa dode do
hiperventilacije, poremeti se odnos kiseonika i ugljen dioksida u krvi, i dolazi do povecanog
bola i umanjenja nae sposobnosti da bol podnosimo. Zato je veoma vaan deo biofidbek
treninga kod ovladavanja bolom trening disanja.
Biofidbek modanih talasa je posebno efikasan kod onih mehanizama bola koji poticu
iz samog nervnog sistema. To se posebno odnosi na hronicni bol koji je vezan za nizak prag
osetljivosti na bol, na preosetljivost. Treba znati da osetljivost na bol nije neka apsolutna
velicina, kao to je to na primer nivo kiseonika u krvi. Ljudi se razlikuju po osetljivosti na bol.
Bol je ono to na centralni nervni sistem doivi kao bol. Ono to na nervni sistem, ako smo
preosetljivi, doivi kao bol, neko drugi nece ni primetiti jer ima nii prag osetljivosti. Taj prag
osetljivosti se moe podici vebanjem uz pomoc biofidbeka. Sami podizanjem praga
osetljivosti nece doci do reakcija kao to su grcenje muskulature, plitko disanje...pa ce se
time umanjiti i ono to izaziva bol. l tu se stvara cirkularna reakcija u pozitivnom smeru,
prekidanjem cirkularne reakcije koja bol izaziva i podstice njegov dalji razvoj. Da objasnimo,
ukratko, kako biofidbek pomae u smanjivanju nekih posebnih oblika bola.
Tenziona glavobolja i bol u vratu:
Biofidbek treningom se moe uciti i smanjivanje miicne tenzije miica skalpa i vrata
ili poboljanje cirkulacije (obicno se to radi vebanjem da se zagreju ruke. To je indirektan, ali
lako merljiv nacin smanjivanja odgovora na stres.). U vecini slucajeva biofidbek se kombinuje
sa relaksacionim treningom koji ukljucuje sporo abdominalno disanje, fokusiranje na
osecanja teine i toplote u razlicitim delovima tela ili vizualiziranje prijatnih slika. Poredenja
rezultata razlicitih studija efikasnosti pokazuju uspenost biofidbeka u otklanjanju glavobolja i
migrenoznih bolova za 45-60%, to je otprilike i efikasnost poznatih lekova za glavobolju.
Kombinacija lekova i biofidbeka povecava efikasnost lekova na 79%. Naravno, ovde se radi
o proseku. Kod nekih osoba je dejstvo mnogo vece i trajnije, dok drugima biofidbek trening
pomae u manjoj meri. Kao i kod svake druge terapije, efekat zavisi i od motivacije vebaca.
Najvie koristi imaju oni koji su spremni da vebaju i kod kuce, i koji steknu poverenje u
vlastite sposobnosti da reguliu svoju fiziologiju, i glavobolju. Moe se reci da su te osobe
razvile veru u svoj unutranji lokus kontrole i smanjile potrebu za spoljanjim regulatorima
kao to su lekovi ili druga spoljanja sredstva.
Vaginizam-bol izazvan grcenjem miica vagine prilikom penetracije
Pre nego to su se razvili intravaginalni senzori, najceci tretman vaginizma satojao
se u koricenju rairivaca, ili dilatatora-plasticnih cilindara razlicite veclicine, cija je funkcija
bila da nateraju miice oko vagine da se rastegnu i relaksiraju, kako bi dozvolili bezbolnu
penetraciju. To se obicno radilo u ordinaciji lekara. Kasnije su se razvila i prikladnija sretstva,
i pacijentkinje su mogle da vebaju i kod kuce, stavljajuci same te diletatore. Prvo manje,
pa onda vece. Taj metod se pokazao efikasnim, ali je bilo potrebno mnogo nedelja rada da bi
se postigli rezultati. l to nije uspevalo kod svih oblika vaginizma. Diletatori pasivno isteu
karlicne(vaginalne) miice za koje se pretpostavlja da su se skratili kroz godine hronicne
tenzije. Problem kod vecine osoba koje imaju problem sa vaginizmom je to to se ne radi o
20
stvarno skracenim miicima, vec o aktivno zgrcenim miicima. Nakon izvesnog perioda od
upotrebe diletatora, tenzija bi se ponovo vracala.
U poslednjih tridesetak godina postalo je jasno da je EMG (elektromiografski)
biofidbek koji se zasniva na snimanju i prikazivanju aktivnosti (na ekranu) zahvacenih miica
pacijentima, najefikasniji nacin da se pacijentkinje nauce da uspostave voljnu kontrolu nad
tim posebnim miicnim grupama. To smo vec videli i u tretmanu glavobolja, bolova u vratu i
ramenima, i mnogim drugim grupama miica. Princip je isti, sve su ostalo nijanse, kako
rece oka Balaevic. Ono to vai za glavu, vai i za vaginu. Praksa je pokazala da ene
koje pate od vaginizma nemaju nikakvih problema kod postavljanja, uvlacenja u vaginu
vaginalnih senzora, jer prilikom toga one imaju kompletnu kontrolu, za razliku od penetracije
u seksualnom cinu. U praksi, osobi se prvo pokae kako proces funkcionie. Na primer tako
to joj se senzori postave na nadlakticu. Kada joj postane jasno kakav je odnos izmedu
senzacija, voljnih i nevoljnih kontrakcija, i povratnih informacija koje vidi na ekranu
kompjutera, i nakon nekoliko sekvenci vebanja koncentracije i relaksacije, trening se
premeta na karlicne miice. Uz pomoc EMG aparata, osoba brzo vidi i spoznaje efekat
njenih nesvesnih, nevoljnih kontrakcija karlicnih miica na sprecavanje penetracije tokom
seksualnog cina. Zatim nauci da ih voljno kontrolie. Cesto se to nauci cak tokom prve
seanse. Ponekada je potrebno par nedelja kucne vebe. U svakom slucaju je mnogo bre i
efikasnije od upotrebe rairivaca. Pored toga, ovo je aktivan proces i daje vebacici
samopouzdanje zbog uverenja da moe sama da kontrolie svoje miice i odstrani bol. Ovo
vai i za bolove prilikom menstruacije. Posebno je vano reci da je vaginizam problem koji se
lako leci, Obicno je potrebo jedna do dve seanse, moda par nedelja kucnog vebanja.
Najvanije je da ena shvati da se ne radi o anatomskim problemima. Jednostavno, potrebno
je samo da nauci kako da opusti vaginalne miice. Jedina komplikacija je, ponekad, muki
partner koji nece da dozvoli eni da uspostavi cak ni najmanju kontrolu. Medutim, u tom
slucaju, psihoterapija je potrebna njemu. Ponekada je potrebno reci pacijentkinjama koje
due pate od ovog problema da, prvih nekoliko nedelja, u toku seksualnog odnosa zauzmu
pozu u kojoj su one gore. Tako imaju vecu kontrolu nad penetracijom, i mogu da postepeno
savladaju strah. Neki mukarci to teko prihvataju. Ali, moe biti od pomoci ako im ene kau
da je doktor tako prepisao. l u toku seansi osoba se moe pripremati za realnost,
seksualni cin, tako to ce zatvoriti oci i zamisliti penetraciju, zatim otvoriti oci i pogledati svoj
EMG na ekranu.
Vulvalni bol (Vulvadynija)
Mogucnost oslobadanja od ovog bola je potrebno istaci, ba zato to vecina ena koji
od njega pate veruju da tu nema pomoci. A nije tako. Vulvalni bol je deo multidimenzionalnog
poremecaja vezivnog tkiva. Obicno ene sa ovim problemom imaju generalizovan bol koe
vulve, pomean sa drugim neprijatnim senzacijama kao to su peckanje, bockanje, suvoca,
otoci...na vulvalnoj ili analnoj koi. Karakteristican je goruci bol kao reakcija na pritisak ili
rastezanje. Mogu se pojaviti i uroloki simptomi, dubok, dosadan bol, ili probadajuci bol u
zadnjici. Vestibulitis je poseban oblik vulvalnog bola koji se odnosi na bol na ulazu u vaginu.
lstraivanja su pokazala da, uz druge tretmane, promenu ishrane i specificne medikamente,
biofidbek moe biti od velike koristi u smanjivanju simptoma kod ovih problema. Vebanje
relaksacije miica karlicnog poda, kada je spazam tih miica prisutan, dalo je povoljne
rezultate u otklanjanju bola.
Biofidbek se koristi i za otklanjanje hronicnih bolova. Na bol, i upotrebu biofidbeka i
neurefidbake za njegovo otklanjanje, vraticemo se kasnije, kada budemo govorili o
neurofidbeku. Da jo malo razmotrimo neke oblasti primene klasicnog biofidbeka.
Upotreba biofidbeka kod inkontinencije-gubitka kontrole pranjenja beike i creva
21
Gubitak kontrole nad mokrenjem dogada se osobama svih uzrasta, ali je najceci kod
dece. Takozvano nocno mokrenje, ili mokrenje u snu je cest problem. Naravno, mnogo
vecu nevolju pretstavlja nesposobnost zadravanja mokrenja u svesnom stanju. Osoba sa
takvim problemom nije u stanju da radi, da bez straha izade van kuce...Medu osobama sa
ovim problemom najvie je ena (oko 75%). Postoje razlicite vrste nedostatka urinarne
kontrole, od gubitka kontrole pod stresom, do refleksnog gubitka kontrole...ali da ne idemo
sada u detalje. Gubitak kontrole je simptom nekog drugog poremecaja, a ne poremecaj po
sebi. Do toga moe doci iz vie razloga kao to su gubitak kontrole miica zbog starenja,
porodaja, infekcije beike, propratnih efekata lekova, povrede kicmene modine, prostate,
preterane teine, poremecaja nervnog sistema (kao to je multipla skleroza), dijabetesa...U
velikom broju slucajeva, biofidbek moe da pomogne takozvanom reedukacijom miica, to
jest ucenjem pojacavanja voljne kontrole nad miicima. Kod osobe se prvo senzorima
(periometrom) ispita aktivnost i snaga miica karlicnog poda. Zatim joj se pokae kako ti
miici rade i kako da veba seriju takozvanih Kegelovih vebi. Za vreme tih vebi koje
treba da ojacaju miice senzori se nalaze na miicima koji se treniraju, a povratnu
informaciju o aktivnosti i snazi miica osoba vidi na monitoru. Osoba treba da veba i kod
kuce. U prvim nedeljama poeljno je da iznajmi neki portabl biofidbek aparat kao pomocno
sretstvo. Uspeh dosta zavisi od aktivnosti vebaca. Sam biofidbek trening obicno traje 3-6
seansi sa strucnjakom, i oko osam nedelja kucnog vebanja.
Pre nego to predemo na druge oblasti primene biofidbeka i neurofidbeka, vreme je
da se prvo malo bolje upoznamo sa neurofidbekom.
ta je to neurofidbek? #ako on funkcionie?
#ako da treniram mozak?
Neurofidbek neki zovu jo i trening mozga. Kada gledamo EEG zapise na monitoru
kompjutera, oni potsecaju na igrajuce talase koje vidimo dok gledamo grafikon neke muzike
na monitoru kompjutera. Mogu se prepoznati odredeni ritmovi po kojima mozak organizuje
svoje aktivnosti kao dirigent. Medutim, moe mu se desiti i da ispadne iz ritma, i ceo
orkestar, organizam, deluje ratimovano i aritmicno. To se onda zove bolest.
Neurofidbek, ili EEG biofidbek, je tehnika ucenje bazirana na tehnologiji koja koristi
kompjuter da bi osobi koja uci dobila informacije o obrascima sopstvenih modanih talasa.
Cilj toga je da osoba nauci kako da modifikuje sopstveni obrazac modanih talasa, ako
mozak ne funkcionie kako treba i ispada iz ritma. EEG biofidbek tehnika je proces u
kojem se suptilne informacije od modanih talasa pojacavaju, i pokazuju vebacu u obliku
kompjuterske igre. Cilj treninga je da se mozak obuci da svojom voljom pravi promene na
kompjuterskom grafickom displeju i na zvucnim signalima, i to takve promene koje
predstavljaju poeljna mentalna stanja. Npr. ako je poeljno stanje pojacavanje alfa
modanih talasa i relaksacija, vebac trenira mozak da podigne loptu na ekranu, a moe
je podici samo ako pojaca alfa talase...Modani talasi su dojstik kojim se igraju
neurofidbek igrice.
Neurofidbek se koristi u tretmanu brojnih problema, i obicno traje od 20-60 seansi.
Generalno, moe se podeliti u dve kategorije: Alfa-Teta trening, i SMR-Beta trening. Da
razjasnimo ta predstavljaju te oznake Alfa, Teta, SMR, Beta...
Poznato je da je ljudski mozak elektrohemijski organ. lako snaga elektriciteta koji
proizvodi nije velika, elektricna aktivnost mozga se ispoljava u vidu talasa koji se mogu
meriti. Talasi koje proizvodi ljudski mozak su razlicitih frekvencija (ucestalosti). U odredenim
stanjima dominiraju odredene frekvencije. Odredeni opsezi frekvencija modanih talasa
oznaceni su pomenutim oznakama. Postoje razlicite klasifikacije. Navecemo jednu. Delta
22
talasi-od 0,5-4 Hz (Herca. Oznaka za ucestalost talasa u sekundi), Teta-4-8 Hz., Alfa- 8-
l3Hz, SMR (senzorimotorni ritam)-l2-l5HZ, Beta-l5-35Hz, Gama-35-50Hz.
Delta talasi su povezani sa dubokim snom. Pojavljuju se u najdubljoj meditaciji i
spavanju bez snova. lzvesne frekvencije u delta opsegu okidaju lucenje hormona rasta koji je
posebno znacajan za regeneraciju organizma i proces izlecenja. Zbog toga je duboki,
okrepljujuci san toliko vaan za proces izlecenja. Delta talasi su modani talasi najnie
frekvencije i najvece amplitude. Kada, na primer, odemo u krevet i malo cituckamo neku
knjigu pre nego to zaspemo, najverovatnije cemo biti u stanju niih beta talasa. Kada
spustimo knjigu, ugasimo svetlo i sklopimo oci, nai modani talasi ce usporiti u alfa ritmu,
zatim ce jo sporije zavibrirati u teta ritmu, dok ne utonemo u san i delta stanje. Poznato je i
to da ljudi spavaju u ciklusima od 90 minuta. lz dubokog sna u delta talasima tada se prelazi
u teta frekvencije, i dolazi do aktivnog sanjanja. U toj fazi spavanja deavaju se brzi pokreti
ociju (Rapid Eye Movement, skraceno REM) zbog kojih se ta faza sna i naziva REM fazom.
Lada se budimo, polako ulazimo u teta stanje, zatim u alfa (ako ne iskljucimo dosadni
budilnik i lepo se vratimo u na slatki delta san). Ako imamo vremena, jo malo budni
dremkamo u teta stanju dok nam se vracaju u svest neki doivljaji iz prethodnog dana, ili
nam dolaze dobre ideje o tome kako da kreativno potroimo nastupajuci dan. E, onda dode
surova stvarnost kad moramo stvarno da se napregnemo, i zategnemo nae nerve da
zavibriraju bre i reavaju ivotne probleme.
l .eta (4-8Hz) talasi su spori i povezani su sa stanjima kao to su dnevno sanjarenje i
pospanost. Pojavljuju se najcece u snu, ali takode dominiraju i u stanjima duboke
meditacije. Optimalni nivo za duboke misli je opseg teta talasa. U tom opsegu, naa cula su
povucena iz spoljanjeg sveta i usmerena na unutranje signale. Teta stanja su misticna
zona koju obicno doivljavamo kada se budimo iz sna ili padamo u san. Teta meditacija
pojacava kreativnost, intuiciju i druge ekstrasenzorne sposobnosti. Osoba koja vozi
autoputom, i odjednom shvati da se uopte ne seca poslednjih dvadesetak kilometara,
obicno je u teta stanju. Za to vreme, dok oputeno, rutinski vozi u teta stanju, padaju joj na
pamet obicno dobre ideje koje slobodno teku bez cenzure. Teta je, uglavnom, veoma
pozitivno mentalno stanje.
+lfa talasi su povezani sa stanjima relaksacije i nefokusirane panje, kreativnim
aktivnostima. Prisutni su za vreme sanjanja i lagane meditacije kada su oci zatvorene. U alfa
stanjima dolazimo do kreativnosti koja lei neposredno ispod nae svesnosti. Alfa talasi su
sporiji talasi vece amplitude. Osoba koja je zavrila neki zadatak, i sela da se odmori, obicno
je u alfa stanju. Dok etamo bez obaveza u prirodi, ili nadjemo slobodnog vremena pa
meditiramo, ulazimo u alfa stanja.
$eta talasi spadaju u brzotalasne aktivnosti i karakteristicni su za stanja poviene
svesnosti, koncentracije i fokusirane panje. Dominiraju u naem budnom stanju kada je
panja usmerena ka saznajnim ciljevima i spoljanjem svetu. Kada je mozak uzbuden i
aktivno ucestvuje u nekoj mentalnoj aktivnosti, on generie beta talase. Osoba koja je u
nekoj aktivnoj konverzaciji bice u beta stanju. U ustroj debati proizvodice visoke beta talase.
/-0 talasi su nazvani tako jer se pojavljuju u senzorimotornom regionu, i povezani
su sa inhibiranjem motornih odgovora. Kada bismo eleli da neto uradimo, da ustanemo sa
stolice za vreme casa, ili da igramo, ili obavimo neku drugu fizicku aktivnost, pa se uzdrimo,
pojavice se SMR talasi u senzorimotornom regionu mozga.
1ama talasi su vezani za vie mentalne funkcije, objedinjavanje podataka iz razlicitih
delova mozga u celinu i viu perspektivu. Vezani su za stanja hipersvesnosti, ali i za stanja
intenzivnog stresa, panike, besa...Postoje i modani talasi izvan ovog opsega, ali da se ne
uputamo u pricu o izuzetnim stanjima svesti jer, iako je veoma interesantna, izlazi iz okvira
namene ove knjige.
23
Kada govorimo o stanjima alfa, beta, teta, delta...to znaci da jedna vrsta talasa
dominira. Ali, treba znati i to da su i sve ostale vrste talasnih aktivnosti uvek prisutne, iako
umanjene, ili tek jedva prepoznatljive.
Da biste mogli da prepoznate navedene modane talase, ako ih sretnete negde, evo
vam i jedna njihova slicica.
Trening protokoli
Neurofidbek protokoli se zasnivaju na tome da se pojacaju, inhibiraju ili usklade
odredeni EEG ritmovi. Videli smo da su odredeni ritmovi povezani sa odredenim subjektivnim
stanjima i ponaanjima. No, stvari nisu tako jednostavne. Odredeni modani talasi imaju i
svoju dobru i lou stranu. Na primer, teta talasi mogu biti povezani sa zbunjenocu i budnim
sanjarenjem, a i sa intuicijom i povezanocu sa dubljim nivoima svesnosti. Nekada nam
mogu smetati da se koncentriemo i obavimo dnevne poslove, a mogu nas dovesti i do
dubokih stanja svesti o sebi. lli na primeru beta talasa moemo videti da su povezani sa
fokusiranocu, promiljenim i logicnim miljenjem, ali takode mogu biti vezani i za
razdraljivost i uznemirenost. Da li ce se odredeni EEG talasi pojacavati ili suzbijati nije stvar
proste logike. To zavisi od stanja osobe koja trenira, od njenih ciljeva, i namera trenera koji je
trenira. Pored toga to prisustvo odredenih ritmova govori o stanju mozga, i odsustvo ritmova
je takode indikativno za stanje nervnog sistema. Prisustvo EEG ritmova ukazuje na to da
postoji sinhronizovana, koordinisana aktivnost veceg broja nervnih celija, ali to ne znaci
nuno da je ta populacija celija ukljucena u neku odredenu obradu podataka. Na primer,
kada se mozak bavi nekim aktivnim misaonim procesom, alfa talasi su potisnuti jer su nervne
celije zauzete radeci nezavisno, i nisu u stanju da produkuju zajednicki alfa ritam. To cu malo
pojasniti kada budem govorio o takozvanom sqaush protokolu neurofidbek treninga.
Postoje dva osnovna pravca neurofidbek treninga. Ako se radi trening niskih
frekvencija(alfa-teta), obicno dolazi do stanja relaksacije, intuitivne svesnosti ili dubljih nivoa
svesti. Trening u ekstremno niskim frekvencijama moe dovesti i do stanja slicnih transu.
Treninzi visokih vrekvencija(nie beta ili beta) koriste se za dovodenje u stanje budnosti,
organizacije, otrine uma i kontakt sa spoljanjom stvarnocu. Takvi treninzi se rade u
kracim seansama od niskofrekventnih, sa cecim pauzama. Ako su ekstremni, takvi
visokofrekventni treninzi mogu dovesti do uznemirenosti i razdraljivosti.
Alfa-Teta trening: (4-l2 Hz) najcece se primenjuje u treningu odvikavanja od zavisnosti,
post-traumatskih poremecaja i drugih problema kod kojih je potrebno postici relaksaciju.
Promena odnosa izmedu Alfa i Teta talasa (pojacavanje Alfa, smanjivanje Teta) , moe
pospeiti pozitivne psiholoke promene, poboljati aktivnosti, i osecanje svesnosti. Poseldica
alfa/teta treninga je treninga stanje relaksacije. Kada se teta talasi pojacaju dolazi se do
stanja dubje svesnosti. Osoba dolazi u dublji kontakt sa autenticnim mislima i osecanjima.
24
Alfa/teta seanse mogu da budu dugotrajne. Citav sat, ili cak i due. Kako seansa odmice,
prelazi se sa dominacije alfa talasa na dominaciju teta talasa. Kada osoba provede neko
vreme u teta stanju, obicno se oseca izuzetno relaksirano, gotovo omamljeno. Ponekad je
potrebno poduciti treniranog nakon ovakve seanse kako da se vrati u redovno stanje, da ne
ode sa seanse u preterano osetljivom i okrenutom ka unutra stanju svesti.
SMR nie Beta trening (l2-l8Hz) koristi se vie kod poremecaja uzbudenja,
raspoloenja, panje i ponaanja. Cesto se koristi u trtmanu ADD/ADHD, padavice, i drugih
poremecaja u kojima postoji indikacija da mozak ima probleme u organizaciji svojih
aktivnosti. Obicno se radi na desnoj strani mozga (tacka C4), i seanse traju od l5-30 min.
Nakon SMR treninga osoba se obicno oseca relaksirano i energizovano, podignutog
raspoloenja, organizovana i efikasna.
Beta Trening-Koristi se kada je cilj energizacija osobe, podizanje aktivnosti. Cesto se
javlja takozvano aha iskustvo kada osoba otkrije posebno mentalno stanje povezano sa
beta talasima. Beta se najcece trenira na levoj hemisferi (C3 tacka), mada moe da se
trenira i na bilo kom drugom delu mozga. Postoji i mogucnost negativnih efekata beta
treninga kao to su razdraljivost, agitacija, iritabilnost, ili osecaj osobe da je sva hiper.
Zato su beta treninzi obicno kraci i traju od 5-l0 minuta. Uobicajeno se kratkotrajni beta
treninzi rade na kraju EEG seanse da bi se trenirana osoba dovela u stanje vece energije i
budnosti.
Squash protokoli-protokoli ucutkivanja modanih talasa koriste se da bi se osoba
naucila da potisne produkciju modanih ritmova. Zato je to dobro!? Fizioloko objanjenje je
povezano sa razumevanjem fenomena koji proizvode merljivu EEG energiju. Naime,
modani talasi se produkuju kada se veci broj kortikalnih celija depolarizuje unisono,
stvarajuci znacajan povrinski potencijal. To sinhronizovano ponaanje dovodi do ritmicnih
talasa odredenih frekvencija. Sa druge strane, jasno je da se brojne korisne aktivnosti mozga
odvijaju kada se kortikalne celije ne ponaaju unisono, vec rade individualno. Svaka vaka
obaka. Dobro, ne ba svaka. Ali, to je normalno stanje stvari kada mozak procesuira
informacije. Zbog toga, kada treniramo mozak da potisne EEG energiju, mi potsticemo
nezavisno ponaanje kortikalnih neurona, suprotno od sinhronizovanog, grupnog. To vam je
kao i u ljudskom drutvu. Nekada je dobro da ljudi umeju da rade sinhronizovano u grupi, a
nekada je potrebno da samostalno obavljaju svoje aktivnosti. Treba znati i jedno i drugo, i
fleksibilno se prebacivati iz jednog u drugo stanje svesti, po potrebi. Skvo protokoli se mogu
raditi na bilo kom delu mozga, mada dobar deo prakticara preferira izvesne delove kao na
to su frontalno ili centralno podrucje.
Trening nadgledanja uma-cilj ovakvog treninga je vie upoznavanje i prepoznavanje
odredenih stanja svesti. Na displeju kompjutera se vidi kompletan EEG spektar. Osoba, uz
pomoc trenera, uci da vizualno prepozna odredena EEG stanja, i da ih povee sa svojim
osecanjima, stilom miljenja.
Oblasti "rimene neurofidbeka
Napravicu pregled oblasti u kojima se uspeno primenjuje neurofidbek, sa kratkim,
osnovnim informacijama o tome na cemu se zasniva trening u pojedinim oblastima.
Pocecemo sa primenom neurofidbeka u radu sa decom i omladinom. Najcece se, sa
uspehom, koristi kod sledecih problema:
-Attention Deficit Hyperactiity Di!or"er #ADHD$ % ADD, i&i po !rp!'i( Pore)eca*i !&a+o!ti pa,n*e, !a i&i +e-
hipera'tino!ti(
.A/ti-a)
.0pi&ep!i*a
.Pro+&e)i !a /cen*e)
25
.Pore)eca*i !paan*a
ADD /ADHD
ADHD je problem koji se manifestuje kroz nepaljivost, rasejanost, zbunjenost i
impulsivnost. lstraivanja su identifikovala tri podvrste ovog problema, koje se razlikuju po
tome ta od navedenih simptoma dominira u ponaanju. Kod jedne podvrste je problem
preteno nedostatak panje. Kod druge je dominantna impulsivnost i hiperaktivnost, dok je
treca kombinacija nedostatka panje, hiperaktivnosti i impulsivnosti. Merenjima modanih
talasa kod dece sa ovakvim problemima ustanovljeno je da oni oteano proizvode Beta
modane talase iznad l4 Hz, i da kod njih dominiraju Teta talasi koji se krecu u opsegu od 4-
8Hz. Da bi mogao da uci, i da se koncentrie, mozak mora da funkcionie bre, da emituje
vii nivo Beta talasa, i umanji nivo Teta talasa. Poremecaj odnosa emitovanja Beta i Teta
talasa dovodi, dakle, do loe koncentracije. Promena tog Beta-Teta odnosa se moe
uvebati, i to je cilj neurofidbek treninga u radu sa klincima koje muci gorespomenuti ADHD.
Potrebno je da malo treniraju mozak, a ne samo miice, cemu su oni hiperaktivni posebno
skloni. Kako se to trenira mozak? Kroz neurofidbek video igrice u kojima su dojstik modani
talasi deteta. Kada se oni ubrzaju, predu u Beta opseg, napreduje se u igri. To se deava i
kada se umanji snaga Teta talasa. Dete ne zna svesno u cemu je caka, ali uci putem
uslovljavanja, pokuaja i pogreaka. Kada mu u igrici krene, neto u njemu, nesvesno, kae:
Aha, u tome je fora..., i zapamti ta je uradeno, iako ne bi znalo da to i formulie svesno.
Kao kada se uci vonja bicikla. Uspeh u igri ga motivie da ide dalje, i malo po malo, dete
uveba ovu vetinu i pri tome se slatko naigra. Ovo su videoigrice od kojih nema tete, samo
koristi. Koje ne odvajaju dete od ucenja, i spoljanjeg sveta, vec mu pomau da stekne
sposobnosti da kontrolie svoj mozak i ponaanje, i zbog toga stekne vece samopouzdanje.
Autizam
Pokazalo se da neurofidbek moe biti od koristi i deci oboleloj od autizma da
poboljaju verbalnu, fizicku i socijalnu komunikaciju. Rezultati rada sa decom uz pomoc ove
metode vidljivi su u poboljanom govoru, komunikativnosti, balansu, razumevanju i
poboljanoj, prikladnijoj facijalnoj ekspresiji. EEG biofidbek trening ocito pomae takvoj deci
da smanje culnu preosetljivost, i da prikladnije reaguju na promene u okolini. (cesto su
njihove reakcije na svaku promenu rutine dramaticne)
Epilepsija
Epilepsija je jedna od prvih problema na kojima je isproban neurofidbek, i zato ima
najvie klinickih istraivanja u toj oblasti. Pokazalo se da neurofidbek u velikoj meri koristi u
tretmanu razlicitih tipova epilepsije, ukljucujuci petit mal, grand mal, i kompleksne parcijalne
napade. Uz pomoc neurofidbek treninga znatno se umanjuje kolicina lekova potrebna da bi
se sprecili napadi.
Posebni problemi u ucenju
Problemi u ucenju se mogu pojaviti kod jednog ili vie osnovnih procesa koji su
ukljuceni u razumevanje pisanog ili izgovorenog teksta. Nedostatci se mogu ispoljiti u
auditornim funkcijama, ili u memorijskim, ili u funkcijama obrade informacija (procesiranju), i
izazvati probleme u razumevanju ili secanju reci, u ispoljavanju ili primanju govornog ili
pisanog jezika, u pisanju slova, ili kapiranju matematickih koncepata. l kod ovakvih problema
se ispostavilo da postoje povieni Alfa i Teta talasi koji ometaju tekuce mentalne aktivnosti.
Kada se treningom uspe u smanjivanju Alfa i Teta talasa, dolazi do poboljanja u
sposobnosti citanja, pisanja, crtanja, matematickim sposobnostima, pa cak dolazi i do boljih
26
rezultata na testovima inteligencije. Povecava se lQ skor, koeficijent inteligencije. To ne
znaci da je dete postalo inteligentnije vebanjem mozga, vec da su otklonjene smetnje koje
su mu onemogucavale da svoju inteligenciju pokae na efikasan nacin.
Problemi sa spavanjem
Problemi sa spavanjem ukljucuju nocno mokrenje, hodanje u snu, pricanje u snu,
nocne more, i anksioznosti povezane sa padanjem u san - nesanicu. Neurofidbek trening,
cak i kad se koristi za tretiranje drugih problema, moe usput da pomae i problemima sa
spavanjem. Treniranje mozga da preuzme samoregulaciju fiziolokog uzbudenja na prvi
znak promene, dovodi i do toga da se pobolja kvalitet spavanja. Mozak koji je savladao
vetinu kontrole ne mora da bude u svesnom stanju da bi je koristio. Vetina je nesvesna, i
ukljucuje se po potrebi, na znak poremecaja fizioloke ravnotee.
l kod odrasli2 osoba se neurofidbek primenjuje kod problema anksioznosti, panike,
epilepsije, problema sa ucenjem, poremecaja sna...isto kao i kod dece. Koristi se i u
prevladavanju drugih potekoca koje se kod dece ne javljaju ili su retke, kao to su:
A/to.1)/na Di!f/n'ci*a
Chronic 2atig/e 3yn"ro)e #C23$#3in"ro) hroni4nog -a)ora$
Hroni4ni +o&
Depre!i*a
P53.Pre")en!tr/a&ni !in"ro)
5o,"ani /"ar/)an*e tra/)at!'e pore"e )o-ga
Po!t tra/)at!'i !tre! pore)e6a*i
7o/rett.o 3in"ro)
Dr/ge pri)ene / !port/ i "r/gi) o+&ici)a 8rh/n!'og i-o9en*a: . 8Pea' 5enta& Perfor)ance:
A/to.1))/ne Di!f/n'ci*e
;o&e!ti -ai!no!ti
Autoimune bolesti
Znacajne klinicke potrvrde ukazuju na to da neurofidbek moe biti od pomoci kod
simptoma autoimunih bolesti, bolesti koje nastaju jer je imuni sistem u ratu sa normalnim
telesnim celijama koje ne uspeva da adekvatno razlikuje od stranih tela. Biofidbek ne leci
bolest, i ne moe da obrne proces, ali moe u mnogo cemu da olaka patnje obolelih. Kod
poremecaja kao to su dijabetes, reumatoidni artritis, ili lupus, primeceno je da postoje
poboljanja vezana za neurofidbek trening u smislu vieg nivoa energije, boljeg spavanja,
fokusirane panje, smanjene oscilacije raspoloenja, normalizacije praga osetljivosti na bol, i
poboljanja opteg stanja. U slucaju dijabetesa tipa l, stanja u kojem je gubitak sposobnosti
tela da proizvodi insulin posledica autoimunog poremecaja, EEG biofidbek traning moe
pomoci da se postigne bolja tolerancija na varijacije nivoa glukoze. Pacijenti izvetavaju da
se osecaju jaci i energicniji, kao i to da manje osecaju bol povezan sa perifernom
neuropatijom koji se pojavljuje u poodmaklijim stadijumima bolesti. Kod dijabetesa tipa ll, gde
je problem uglavnom u regulaciji ecera, treningom se moe postici da dodatne doze insulina
ne budu potrebne, da se umanji potreba za insulinom, i da osoba oseca da je sposobna za
bolju samoregulaciju nivoa energije, spavanja, panje i promene raspoloenja.
Kod reumatidnog artritisa osoba koja od njega pati se neurofidbek treningom moe
osloboditi bola u toj meri da joj nisu potrebni medikamenti protiv bolova. Vebanje je
usmereno na podizanje praga osetljivosti na bol i prekidanje mehanizma hronicnog bola.
Pretpostavlja se da postoji i neki direktniji uticaj na mehanizam bola prilikom neurofidbek
treninga jer dolazi do prilicno brzih efekata.
27
U slucaju lupusa, trening moe da pomogne u smanjivanju jacine napada, cak i da
ima preventivna dejstva, pa se sporovodi bez obzira na to da li je pacijent u akutnoj epizodi.
Primeceno je i to da neke ene sa ugradenim silikonskim grudima mogu da manifestuju
simptome koji potsecaju na one kod autoimunih poremecaja kao to su lupus ili multipla
skleroze. Pokazalo se da EEG trening moe da koristi i u ovakvim slucajevima.
EEG Biofidbeck Trening kod Sindroma Hronicnog Umora
Prethodnih nekoliko godina, koliko se neurofidbek primenjuje u radu sa ovim
problemima, ustanovljeno je da je ovaj metod veoma efektivan kao dodatni nacin za
otklanjanje simptoma CFG (sindroma hronicnog zamora) i CFlDS-(Chronic Fatigue lmmune
Deficinecy Syndrome) - sindroma deficijencije imunog sistema povezanog sa hronicnim
zamorom. Trening kod osoba pogodenih ovim poremecajima pomoe u otklanjanju
simptoma depresivnosti, kognitivnih deficita, problemima sa memorijom i koncentracijom,
poremecaja spavanja i hronicnih bolova i glavobolja. Takode dovodi i do povecanja
energetskog nivoa. Kada je trening primenjivan na osobama koje nisu bile potpuno
onesposobljene ovim poremecajem, mnogi od njih su uspeli da povrate radne sposobnosti i
budu produktivni puno radno vreme. Kod teih slucajeva dolazilo je do prilicnog napretka, ali
nije zabeleen potpuni oporavak.
Pretpostavlja se da uspesi neurofidbek treninga u ovim slucajevima pocivaju na
vebanju mozga da regulie funkciju uzbudenja. Trening ne utice direktno na uzroke same
bolesti CFS. Medutim, poboljavanjem samoregulacionih sposobnosti mozga, povecava se
sposobnost osobe da podnese tekoce, pa samim tim i tekoce povezane sa ovom bolecu..
Hronicni bol
Problem kod hronicnog bola je najcece u tome to je povreda koja je bol prvobitno
izazvala izlecena, ali bol i dalje postoji i moe se cak i pojacati vremenom. Ako smo due
vremena izloeni bolu, prag osetljivosti na bol moe da se snizi i da se time poveca opaanje
bola. Drugim recima, uplaeni mozak obraca vie panje na senzacije bola. EEG biofidbek
treningom mozak se moe uvebati da podigne prag osetljivosti na bol i dovede ga na
normalu. Efikasnost EEG u redukciji hronicnog bola je neocekivano velika. Mehanizam cula
za bol je neto drugaciji nego kod ostalih cula. Kada su ostala cula izloena konstantnim
stimulusima, postepeno oguglaju, to jest postepeno se smanjuje njihov odgovor na taj
stimulus. Jedini poznati izuzetak od tog pravila je reakcija na konstantni stimulans koji izaziva
bol. U slucaju bolnih i stalnih nadraaja, odgovor mozga je da postepeno pojacava osetljivost
na taj stimulus, smanjujuci prag nadraaja na bolnom mestu. Na tom preosetljivom mestu bol
moe da se zadri i kada je otklonjen stimulus koji ga je provocirao. Tako nastaje hronicni
bol.
Cesto se deava da osobe podvrgnute EEG treningu zbog hronicnog bola, posle
nekoliko seansi, pocnu da doivljavaju iva secanja na neke dugo potisnute traumaticne
dogadaje. Hronicni bol je u velikoj meri povezan i sa traumama i zloupotrebama u detinjstvu
koje su i ucinile nervni sistem preosetljivim na bol.(Jedna studija je utvrdila da je zloupotreba
deteta u ranoj mladosti postojala u 85% slucajeva koji su se obratili za pomoc zbog
hronicnog bola). Poto se takva secanja gotovo redovno javljaju u toku neurofidbek treninga,
osobama se preporucuje da se podvrgnu istovremeno i nekom obliku otkrivajuce
psihoterapije (psihoanaliza, transakciona, getalt...) kako bi mogla da se bolje suoci sa
potisnutim sadrajem koji navire na povrinu svesti. lza hronicnog bola se, najcece, krije
depresivnost. Sniavanje praga osetljivosti na bol uz pomoc neurofidbek treninga u velikoj
meri otklanja i depresivnost. Prilicni uspesi u otklanjanju bola mogu se pojaviti vec od prve
seanse, dok se potisnuta secanja obicno javljaju izmedu 6 i l5 seanse.
Depresija
28
Neurofidbek trening generalno pomae u regulaciji mehanizma fiziolokog uzbudenja.
Trening ima efekata bez obzira kakvo je poreklo tog uzbudenja. Da li se radi o genetickoj
predispoziciji, fizickoj ili emotivnoj traumi, ili o fiziolokim promenama nepoznatog porekla.
Bitno je to da, kako trening odmice, depresivna osoba primecuje da joj je potrebna sve manja
doza antidepresiva ili stimulativnih sredstava. Klasican periferni biofidbek relaksacioni trening
pomae kod stresa i anksioznosti, ali je cesto neuspean kod depresivnih stanja, reaktivnih
depresija, sezonskih afektivnih poremecaja i PMS (predmenstrualni sindrom). EEG biofidbek
je mnogo korisniji kod tih stanja jer uticne na bazicni mehanizam kojim mozak kontrolie
fizioloko uzbudenje. Kada se uspostavi normalna regulacija fiziolokog uzbudenja, kod
depresivne osobe se normalizuje spavanje i osecanja se vracaju u uobicajeni intenzitet. Ako
je utrok depresije neki hronicni bol, otklanjanje bola iz pomoc treninga moe smanjiti i
depresivnost. Pokazalo se da trening pomae i u slucajevima depresije izazvane nekim
specificnim uzrocima kao to je silovanje, posledice hemoterapije ili totalne anestezije.
Neurofidbek je posebno preporucljiv za depresivna stanja kod osoba koje ne reaguju dobro
na lekove, ili kod kojih nije preporucljiva upotreba lekova, kao to je to kod trudnica. Trening
ima i preventivna dejstva, jer se smanjuje mogucnost ponavljanja depresivnih stanja. Efekti
vebanja mozga uticu i na razna propratna stanja koja idu uz depresiju, kao to je to
alkoholizam ili nasilno ponaanje.
PMS-Predmenstrualni sindrom
lako PMS nije uvrten u zvanicne bolesti, ocigledno je da to stanje postoji i da
mnogim enama, a i onima oko njih, pricinjava znatne probleme. PMS se ne ispoljava kod
svih na isti nacin. To stanje je obilik nedovoljne regulacije ciklicnih hormonskih promena koje
dovode do stresa. Svaka osoba reaguje drugacije, u zavisnosti od nekih posebnih slabosti
njenog regulacionog sistema. Jednostavnije receno, simptomi se ispoljavaju tamo gde je
osoba najtanja, gde ima slabe tacke.
PMS sindrom ukljucuje u sebe razne fizicke i emocionalne simptome povezane sa
specificnom fazom menstrualnog ciklusa. Oko 75% ena se ali na tegobe PMSa, ali
intenzitet tegoba obicno nije preveliki. Najceci emotivni simptomi su razdraljivost, promene
raspoloenja, anksioznost, depresija, opadanje interesovanja za svakodnevne aktivnosti,
zamor, problemi sa koncentracijom, promene u spavanju ili apetitu, i brojni fizicki simptomi.
Mnogi od PMS simptoma su karakteristicni i za depresiju. PMS se moe posmatrati i kao
jedan oblik depresivnog sindroma. Lekovi protiv depresije i anksioznosti najcece uticu
pozitivno i na smanjeje PMS simptoma.
Pokazalo se da EEG biofidbek moe biti veoma koristan u postizanju bolje regulacije
u organizmu, to u velikoj meri pomae i u otklanjanju tegoba PMSa. Takve promene su
primecene kod veceg broja osoba koje su dole na neurofidbek trening zbog drugih
problema, ali je, nakon treninga, usput dolo i do promena reagovanja u predmenstrualnom
ciklusu. Predmenstrualni ciklus je kolski primer takozvane kortikalne disregulacije, ili po
srpski, nesposobnosti mozga da sredi stvari i povrati ravnoteu. Neurofidbek trening se
usmerava na tu optu nesposobnost regulacije, a ne na posebne simptome. Ono to je
potrebno utvrditi na pocetku treninga je da li je osoba sklona preteranom fiziolokom
uzbudivanju, ili pak jakom padu fiziolokog uzbudenja tokom predmenstrualnog ciklusa.
Obicno nam izgleda da je ena u PMS preterano uzbudena i uznemirena. Medutim, i jako
snien nivo fiziolokog uzbudenja moe takode imati simptome koji izgledaju kao preterana
uzbudenost. PMS sindrom je, uglavnom, povezan ba sa niskim nivoom fiziolokog
uzbudenja. Posledice niskog fiziolokog uzbudenja u ponaanju osobe mogu biti i
hiperaktivnost i hipoaktivnost. l kod depresije moemo cesto videti u ponaanju anksioznost,
uznemirenost. EEG trening je usmeren na vebanje u smanjivanju modanih talasa niih
frekfencija i pojacavanju talasa iz Beta opsega (oko l5Hz). Pojacana aktivnost mozga u
niim frekvencijama je vezana za nisko fizioloko uzbudenje i nedostatak kortikalne
stabilnosti. lzrazito visoke frekvencije su najcece povezane sa anksioznocu, alkoholizmom,
29
narkomanijom, hipoglikemijom ili manijom. lstraivanja pokazuju da je neurofidbek trening
bio uspean u otklanjanju ili smanjivanju simptoma PMSa u 90% slucajeva, kada su u pitanju
osobe koje su dovrile trening do kraja (od 20-40 seansi). Neki neurofidbek prakticari
izvetavaju i o pozitivnim iskustvima u treningu sa problemima kao to su dismenoreja ili
preterano vaginalno krvarenje, ali nema jo metodoloki potkovanih studija koje bi to i
statisticki potvrdile.
Bolesti Zavisnosti
Pokuaji da se pacijenti lece od alkohola, ili od droga, ili neke druge zavisnosti,
veoma cesto vode do toga da oni etaju od jedne zavisnosti do druge. Biofidbek spada u one
metode koje nude univerzalni pristup terapiji zavisnosti. Ovaj metod je usmeren na to da
osoba na tretmanu postane aktivni ucesnik procesa u kojem razvija vetine normalizovanja
funkcija centralnog nervnog sistema. Poremecaj tih funkcija dovodi do nastajanja i
odravanja zavisnickog ponaanja. Njihova kontrola u velikoj meri olakava odvikavanje od
zavisnosti. Biofidbek tehnologija stvara virtualnu sredinu u kojoj osoba uci nove vetine
efektivnog ponaanja nezavisno od toga koju vrstu zavisnosti je razvio.
Poznato je da EEG zavisne osobe koja apstinira od alkohola pokazuje smanjenje
bioelektricne aktivnosti mozga u alfa opsegu. Videli smo ranije da je dominacija Alfa ritmova
vezana za stanje oputenosti. lstraivanja su pokazala da je nedostatak endorfina i jo nekih
neuromedijatora do kojih dolazi kod apstineneta od droga povezan sa loim funkcionisanjem
CNS struktura (pre svega amigdale i hipokampusa) koje su odgovorne za izazivanje potrebe
za drogom i njeno odravanje. Smanjeno funkcionisanje tih struktura dovodi i do smanjenja
snage alfa ritmova. Pojacavanje alfa ritmova koje se postie kroz biofidbek trening je
povezano sa restrukturiranjem tih oslabljenih veza u korteksu i subkorteksu, mobilizacijom
endorfina i, moguce, promenama u elektrosenzitivnosti opijatskih medijatora kao rezultat
promena u elektricnom stanju mozga.
Uspevajuci da, uz pomoc biofidbek treninga, kontrolie sopstvene fizioloke funkcije,
zavisna osoba stice poverenje u sopstvene sposobnosti kontrole i odravanja dobrog stanja.
Vremenom uvida da nije jedini nacin postizanja relaksacije i prijatnosti onaj uobicajeni,
zavisnicki nacin koji trai spoljanja sredstva za sredivanje stvari, i otklanjanje
neprijatnosti. Ovladavanje vetinama samokontrole ivotnih funkcija razvija postepeno
osecanje sopstvene efikasnosti i sposobnosti kontrole vlastitog psihoemocionalnog stanja, i
umanjuje osecanja bespomocnosti i ropstva drogama.
Modani udar/manje traumatske povrede mozga
Modani udar moe imati posledice na razne modane funkcije. Neurofidbek moe
biti od pomoci da se povrati neki specificni gubitak funkcije, kao i da se otklone neki
sekundarni simptomi kao to su malaksalost, loe spavanje, depresija,
anksioznost...Neurofidbek je koristan kod dugotrajnih oporavaka neke funkcije. Pokazalo se
da, kod manjih povreda mozga, pomae u otklanjanju stanja kao to su: gubitak energije,
glavobolje, vrtoglavice, vertigo, gubljenje memorije, tekoce u koncetraciji, anksioznost,
depresija, oscilacije raspoloenja i problemi vizualne percepcije. Klinicka iskustva pokazuju
da se mnogo toga kod udara moe popraviti i tamo gde druge vrste tretmana ne uspevaju.
Ublaavanje efekata starenja
Podmladivanja baka i deka uz pomoc neurofidbeka
Program protiv starenja Biokibernaut lnstituta iz San Franciska koji se zasniva na
EEG Alfa biofidbeku pokazao se efikasnim u ublaavanju efekata starenja. U tom programu
su osobe od 60-80 godina vebale da uz pomoc neurofidbek tehnologije koju je razvio taj
institut povrate obrasce modanih talasa kakve imaju mladi ljudi. Kada su u tome uspevale,
30
dolazilo je do ublaavanja brojnih aspekata starenja. Neke od sedamdesetogodinjih ena
koje su prole trening vratile su se ponovo na koled, dobile titule ili otpocele novi posao.
Takode je dolazilo snienja visokog krvnog pritiska kod svake starije osobe koja je uspevala
da pojaca alfa aktivnosti svojih modanih talasa. Stariji mukarci uspeno su koristili takav
trening u rehabilitaciji od srcanog udara. Studi je Biokibernaut lnstituta su pokazale da je Alfa
biofidbek trening efikasan za podmladivanje. EEG obrazac kod senilnih ljudi pokazuje
pojacane teta i beta talase, i umanjene alfa talase. Kod arterioskleroze se alfa frekvencije
usporavaju na 8-l0Hz. Kada alfa frenkcencije padnu ispod 8 Hz, ili nie u teta opseg, osoba
zapada u senilno stanje. Smanjenje dotoka krvi u mozak je jedan od faktora koji uticu na to
smanjenje frekvencije alfa modanih talasa. To snienje frekvencija umanjuje i sposobnost
mozga da regulie sve vane biohemijske sisteme tela, i dolazi do umanjenja fizickih,
hormonalnih i drugih fiziolokih funkcija koje prete opadanje alfa aktivnosti. Neurofidbek
tening alfa frekvencija mozga mode povratiti sposobnost mozga da regulie um, telo i
emocija na zdraviji nacin, kao to je to mogao kada je osoba bila znatno mlada.
Mogli bismo ovako beskrajno nabrajati u cemu sve moe da pomogne bio i
neurofidbek, ali ja sam se malo umorio od toga, a verujem i vi. Kada malo bolje pogledamo,
opet dolazimo do onoga okinog princip je isti, sve su ostalo nijanse. Zato bi citaoca, ako
nije biofidbek terapeut, zanimalo da detaljnije zalazi u razlike u tretmanu pojedinih problema.
lonako se poboljanja zasnivaju na slicnim procesima, procesima ucenja samoregulacije
fiziolokih dogadanja u telu i mozgu. Nae telo neprekidno vibrira, i time stvara neku vrstu
muzike koju mi, uglavnom ne cujemo. Mi smo, dakle, ivi muzicki instrument. Kada su nam
strune (miici) prenapete, ili mlitave, ta muzika je sacuvaj Boe. Fal. To je ono to
zovemo bolest. l na mozak igra po odredenim ritmovima. Kako on igra, tako se mi i
osecamo. Takva su nam stanja svesti. Biofidbek i neurofidbek su neke vrste plesnih kola,
ili muzickih kola. Mi ucimo da se natimujemo, i da uhvatimo ritam, funkcioniemo
na pravim frekvencijama, a time i da ozdravimo od loih vibracija i ivotne
ratimovanosti. U tome je sutina ove price. Sve su ostalo nijanse.
Biofidbek trening za vrhunsko mentalno postignuce
Biofidbek i neurofidbek se ne primenjuju samo kada imamo nekih problema. Ovaj
metod je izuzetno koristan osobama koje ele da usavre svoje vetine i postignu stanja
najboljeg izvodenja nekih vetina. EEG fidbek se koristi u radu sa vrhunskim sportistima,
menaderima, vojnim osobljem, pilotima, vrhunskim muzicarima...koji ele da postignu vii
nivo mentalnog funkcionisanja. EEG biofidbek uredaje mnogi i nazivaju trenanerima
mozga. lstraivanja primene neurofidbeka u radu sa sportistima pokazala su da se
takozvanim Peak Achievement tehnikama (tehnike vrhunskog postignuca) moe trenirati:
l)Pojacavanje sposobnosti lzvrne Mree Panje da fokusira panju
2)Pojacavanje sposobnosti srednjeg mozga da intenzivira budnost-uzbudjenje
3)Fokusiranje panje na odredene delove tela sa kojima trener eli da se radi.
4)Treniranje sportiste da nacini kratku, relaksirajucu mikropauzu koja ponovo dovodi do
energizovanja modanih talasa.
5)Treniranje najboljeg stepena budnosti-uzbudenja za optimalno izvodenje odredenih
aktivnosti.
6)Uskladivanje sekvenci fokusiranja, budnosti i mikropauza.
7)Pronalaenje i primena sekvenci koje su optimalne za posebne aktivnosti.
8)lzvodenje tih sekvenci uprkos ometajucim uslovima kao to su buka, navijanje, trema,
umor...
31
Brojna istraivanja pokazuju da primena Biofeedback metoda kod sportista dovodi do
sledecih povoljnih rezultata:
l)Veca sposobnost da se ostane u zoni otrog fokusa panje.
2)Poboljanje rafiniranosti sportskih vetina i izvodenja.
3)Reduciranje problema nediscipline.
4)Bre i bolje izvodenje.
5)Eliminisanje glupih greaka, greaka nepanje, nepotrebnih faulova i kazni.
6)Reduciranje stresa.
7)Poboljanje fizicke spremnosti i snage.
8)Bri oporavak od povreda.
9)Znacajno poboljanje uspeha sportista u koli, ili na studijama.
Na polju sportske psihologije uvek su se traili nacini da se pobolja efikasnost
sportista poboljanjem njihovog mentalnog funkcionisanja. Svima koji prate sport poznate su
scene sportiste koji koristi vizualizaciju da se koncentrie i zamisli svoj sledeci potez, rituali
koje izvodi pre nastupa, pokreti tela koji se vide dok, zatvorenih ociju, zamilja i oseca buduci
savreni potez koji se vec odvija u njegovoj svesti. On se fokusira u mislima na buduci
zadatak. Sve je veci broj studija u sportskoj psihologiji koje proucavaju merljiva unutranja
stanja koja su povezana sa vrhunskim izvodenjem. Vecina tih studija izvetava da su takva
stanja optimalnog izvodenja vetina povezana sa povecanom alfa EEG aktivnocu leve
hemisfere ba pred samo vrhunsko izvodenje u individualnim sportovima kao to su
streljatvo ili golf. Pojacavanje alfa aktivnosti leve hemisfere ukazuje na to da verbalno,
logicko, linearno procesuiranje leve strane mozga malo oladi, uzme mali odmor, dok
vizualna, prostorna, desna strana mozga preuzme vodenje pravog poteza. Pored EEG
biofidbeka, pokazalo se da je od velike koristi za dostizanje stanja vrhunskog izvodenja i
trening kardiovaskularne koherencije, HRV i RSA, o kojima smo vec govorili. To pokazuju i
studije na sportistima i studije na vrhunskim muzicarima. Merenja EEG i HRV pre takmicenja
pokazuju da se na osnovu ovih funkcija sa prilicnom preciznocu moe predvideti efikasnost
sportiste na takmicenju. Statisticki obradeni podatci jasno ukazuju na to da se grafikoni koji
pokazuju fizioloke aktivnosti sportiste pre izgubljenog meca znacajno razlikuju od onih pre
dobijenog meca.
Sportisti opisuju idealno stanje u kojem su najefikasniji uglavnom kao stanje u kojem
nema straha, razmiljanja o izvodenju, u kojem je panja suena, fokusirana na deavanja
na terenu, stanje u kojem stvari idu od ruke bez napora, oseca se dobra samokontrola, i
postoji neka vrsta promenjenog doivljaja vremena i prostora. Snimanje fiziolokih funkcija
sportiste u takvim stanjima slui da se takva vrhunska stanja objektivizuju, da se izmeri ta
se to deava u organizmu dok ona traju, i zatim, uz pomoc biofidbek opreme, veba
dostizanje takvih stanja po potrebi. l ono to se zove inspiracija moe se uvebati ako
znamo iz cega se ta inspiracija za vrhunsko izvodenje sastoji. Fizioloke aktivnosti
sportiste u stanju optimalnog izvodenja slue kao reperi za biofidbek trening. Takvi reperi
su dobrim delom vec ustanovljeni u studijama sa igracima golfa, strelcima, teniserima,
dizacima tegova, plivacima...uglavnom u individualnim sportovima, ali se sve vie radi i na
primeni biofidbeka u grupnim sportovima.
Optimalno funkcionisanje na poslu i biofidbek

Biofidbek trening optimalnog funkcionisanja ne primenjuje se samo na polju sporta
vec i za postizanje boljeg funkcionisanja u drugim profesijama koje zahtevaju bolju
koncentraciju, relaksaciju i kontrolu fiziolokih funkcija. Studija koju je sproveo NATO na
operaterima koji rade za radarom, pokazala je da su kod operatera koji su trenirani da
smanje teta aktivnosti mozga u ocipitalnom renju bitno smanjene greke. U drugoj studiji
koju je takode sproveo NATO pokazalo se da je trening u smanjivanju teta aktivnosti u velikoj
meri uticao na vozacke sposobnosti i sigurnost vozaca na dugim relacijama. NASA je razvila
poseban neurofidbek uredaj Peak Performance Trainer za trening pilota. Studija sa
32
pilotima je pokazala da postoji jasna veza izmedu sposobnosti da se potisnu niskofrekventne
alfa aktivnosti mozga i sposobnosti pilota da se snadu u veoma zahtevnim zadatcima kao to
je sputanje aviona pod ekstremno tekim uslovima. Sve je vie kompanija koje preporucuju
(i placaju) EEG biofidbek trening svojim menaderima, jer istraivanja pokazuju da dolazi do
znacajnog poboljanja efikasnosti menadera nakon dvadesetak neurofidbek seansi. Pored
poboljanja efikasnosti, dodatni efekti su i smanjenje reakcije na stres kao i osecanje veceg
zadovoljstva ivotom.
3ednostavniji ekonomini oblici biofidbeka
$iofidbek za "oneti4 5radi sam, za male "are, ili za dabe
Moda ste iz dosadanje price stekli utisak da se biofidbek trening ne moe obavljati
bez skupocene aparature. Ma, jok. Ako shvatimo osnovne principe, mnogo toga moemo
uraditi i bez instrumenata, sa jednostavnim i jeftinim instrumentima, ili sa onima koje sami
sklepamo. Tacno je to da se biofidbek naglo razvio u poslednjih nekoliko decenija kao deo
kibernetike i teorije informacija. Teorija informacija i aktivnosti mozga vidi kao jedan kruni
proces informacija. Uzmimo jedan primer: Rairite ruke u visini ramena sa strane. Ne
savijajuci laktove, pomerite ruke ispred sebe da stoje horizontalno i da se dodirnu samo
vrhovima oba kaiprsta. Jel vam uspelo? Pa naravno da jeste, kad je prosto k'o pasulj.
Probajte sada sa zatvorenim ocima, i videcete da je mnogo tee. Ruke mogu i da se
mimoidu malcice, i potrebno je da vie panje obratimo na druge senzacije, senzacije
ravnotee, kretanja miica...Mozak nema naviknutu, vizualnu povratnu informaciju, ili fidbek,
da li radi dobro. Povratna informacija moe biti vizualna, kinesteticka, ili proprioceptivna.
Kada ne bismo imali nikakvu povratnu informaciju, teko da bi smo mogli da izvedemo i
najjednostavniji pokret. Dakle, fidbek je kruni tok informacija izmedu razlicitih aspekata
naeg bica i sredine. Taj kruni tok informacija je sutinski bitan za svaki proces ucenja.
Biofidbek je samo jedan poseban delic tog ireg procesa koji se odnosi na tok informacija to
uspostavlja most izmedu nae svesti i drugih fizickih nivoa ljudskog funkcionisanja. Biofidbek
uci i usmerava nau svest da primeti i bolje kontrolie suptilne promene u naoj
psihofiziologiji. Te fine promene se deavaju ispod naeg uobicajenog nivoa svesnosti, i
primetimo ih tek kada se nakupe i predu kriticni prag na koji naa svest obraca panju. Poto
nemamo trenutnu povratnu informaciju, mi nismo u stanju da primetimo te promene niti da
naucimo kako da ih kontroliemo. Da bi biofidbek bio od koristi za ucenje, potrebno je da se
te bioloke informacije odmah detektuju, pojacaju i pokau. Bitno je da to bude, kako kau
kiberneticari "u realnom vremenu". Realno vreme znaci onda kada se neto deava. Bez
zadrke. Ako postoji vremenski razmak izmedu fizioloke promene i povratne informacije o
njoj, mi ne znamo ta smo tada uradili, dobro ili loe, pa smo tu promenu izazvali. Za takvu
preciznu informaciju o suptilnim promenama u realnom vremenu potrebna nam je skupa
biofidbek oprema.
Medutim, moemo nauciti da opaamo i veoma fine bioloke promene
proprioceptivno (proprioceptori alju u mozak senzacije iz unutranjih organa), bez upotrebe
spoljanjih aparata. Vecina nas koristi proprioceptivna cula za koordinaciju brzih i velikih
motornih pokreta. Taj proces se uglavnom odvija nesvesno. Ali, moemo nauciti da izotri
proprioceptivna i druga cula. Za to izotravanje razvijene su brojne metode kao to je
relaksacioni trening, meditacija, T'ai Chi Chuan...Kada smo mirni, i kada se usporimo,
moemo povecati svoju sposobnost da osetimo suptilne promene u pritisku, pokretima
miica, balansu, i drugim fiziolokim deavanjima u naem telu. Ako vas ne mrzi, probajte da
etate desetak minuta najsporije to moete. Posmatrajte pokrete noge, clanaka i stopala, a
u isto vreme budite svesni centra svoje gravitacije u abdomenu (oko pupka). Oslukujte sebe
paljivo. Osetite vazduh kako se krece i prolazi vam pored ruku i lica. Posmatrajte kako
prebacujete teinu tela sa jedne noge na drugu. Onda zamurite, i "posmatrajte" sebe
iznutra. Nakon deset minuta, obratite panju na to kako se osecate, koliko ste se usporili i
kako su se promenila vaa osecanja. Videcete da moete biti mnogo osetljiviji na promene u
svom telu, ali je ta vaa potencijalna osetljivost obicno maskirana brzim pokretima i
aktivnostima.
33
Dakle, povratne informacije o svojim fiziolokim funkcijama moemo dobiti na dva
nacina: preko aparata, kada se ta povratna sprega kompletira van nervnog sistema individue
dolazeci nazad kroz eksteroceptore (cula koja primaju informaciju iz spoljanje sredine), ili
preko naih proprioceptora. Za ovaj drugi nacin potrebno je da sedimo ili se krecemo lagano
u tihoj sredini, i vebamo da pojacamo svesnost signala koji nam dolaze iz naih unutranjih
senzora. U tome nam mogu pomoci razni predmeti ili spravice za koje nismo pomiljali da
mogu biti biofidbek "aparati". l druga osoba moe biti na biofidbek "aparat".
Kako moe drugi covek da mi bude biofidbek "aparat"?
Ljudska bica mogu da budu najosetljiviji biofidbek "uredaji", samo kad bi vebala
svoje sposobnosti. Eh, ta bi sve ljudi mogli samo kad bi...No, dobro, da vidimo neki
konkretan jednostavan primer kako moe neko drugi da nam bude biofidbek "uredaj".
Probajte i vi, ako imate sa kim. Moete li da se prepustite tome da budete potpuno pasivni i
da neko drugi pokrece neki deo vaeg tela a da vi u tome ne ucestvujete uopte? Recimo,
da opustite vilicu i da vam je neko drugi pomera neno kako mu padne na pamet. Levo,
desno, gore, dole...Taj drugi moe da oseti svaki otpor, svaku malu napetost vaih miica
vilice. On vam dode EMG senzor. Moda vam veba izgleda blesavo, ali govori mnogo toga
o vama. Vecini ljudi je problem da prepusti kontrolu nad svojim miicima. Ako biste to probali
sa glavom, i oputanjem miica vrata...ilo bi jo tee. Gde da nekome prepustimo svoju
glavu u ruke! Neko ce odravati kontrolu tako to ce pokuavati da pomogne onome koji mu
pokrece vilicu, drugi ce se opirati. Sve to va EMG covek oseca. Neki ljudi se brane od
preputanja u odnosima tako to su previe "dobri", popustljivi, lako pristaju (ali to samo
izgleda kao preputanje), drugi su otvoreno kruti...Kada biste stvarno potpuno opustili miice
vilice, ona bi se mogla pomerati u bilo kom pravcu bez otpora. Ako to moete i sa miicima
vrata dok vam druga osoba okrece glavu u raznim pravcima, vi verovatno moete da se
prepustite i u emotivnim odnosima, i u tu osobu imate poverenje. Moda ova vebica moe
da vam poslui i kao fidbek, ili povratna informacija o nekom vaem odnosu, bliskosti,
poverenju... Koga biste zamolili da bude va EMG biofidbek "uredaj"?
Ako postanete senzitivniji za vae psihofizioloke procese, moci cete da bolje
detektujete i to ta ih izaziva u spoljanjoj sredini, ta kod vas izaziva stresnu reakciju.
Naravno, uvidecete i to na ta i kako reagujete. Da li, na primer, na iritirajucu situaciju
zaustavljate disanje, ili stiskate vilice...ili neto drugo cinite to pogorava vae
psihofizioloko stanje. Upoznacete va "stresni obrazac". Onda moete vebati da promenite
svoj odgovor na stres.
Ekonomicne biofidbek spravice
34
Kad smo vec kod miica, EMG biofidbeka, i napetosti miic vilice, postoje razne sitne
izmiljotine koje nam mogu biti sredstva za fidbek miicne napetosti. Naviknuta
nesvesna tenzija miica vilice postoji kod problema kao to su bruksizam ili
tenziona glavobolja. Osoba treba da nauci da prepozna normalan nivo miicne
tenzije, i da primeti minimalnu promenu tog nivoa. Kako bi mogla da na to obraca
panju u svakodnevnom ivotu, da primeti da stee vilice dok obavlja neke druge
aktivnosti. Evo nekoliko fidbek tosova: Dok obavljaju izvesne aktivnosti u koje se
unose, neke osobe stavljaju cvrsti kolac izmedu kutnjaka. Kad god stegnu zube,
kolac krcka, i one dobiju fidbek. Znam da i ovo moe da zvuci smeno (to je
dobro. Da makar nekoga nasmejem), ali svaka povecana svesnost neke "loe
navike" koja moe da izazove ozbiljnije probleme, moe pomoci i u odvikavanju od
te navike. Za osobe koje imaju problem sa preteranim stiskanjem olovke dok piu
napravljena je jednostavna jeftina olovka sa alarmom koji zapiti kada se stisne
jace. Biofidbek peiferne temperature ruku, i ucenje zagrevanja ruku, moe se
trenirati na brojne nacine bez aparata. Moete pratiti porast temperture
uporedujuci je sa temperaturom sopstvenog stomaka. Postoje i minijaturni
tolpomeri u obliku trake koja menja boju na promenu temperature. lnteresantnije
su simpaticne izmiljotine kao to je "Prsten raspoloenja". To je prsten koji u sebi
ima takozvani "tecni kristal" osetljiv na temperaturu. Kristal menja boju sa
promenom temperature. Kristal se moe kupiti i u obliku tankih kruica ili traka koje
moete nalepiti na kou, i on vam pokazuje promene u temperaturi. Postoje i brojni
jeftini biofidbek uredaji posebno izradeni za kucnu upotrebu (GSR, temperatura,
puls...), kao i konzole sa biofidbek igricama koje se igraju preko GSR i HRV
senzora cija cena priblina ceni obicnih konzola sa videoigricama. Ako razumemo i
prihvatimo princip ucenja uz pomoc povratnih informacija, mnogo toga moemo
uvebati u kontroli sopstvene fiziologije i bez skupih aparata i poseta strucnjacima.
$iofidbek i muzika
Poceli smo ovu pricu muzikom. Sada moemo muzikom i da je nastavimo jer ste
saznali neto vie o biofidbeku, i bice vam lake da pratite vezu izmedu muzike i biofidbeka, i
upotrebu muzike u biofidbek treningu. Videli smo da je, u sutini, biofidbek trening
neinvazivan metod. On je metod ucenja, i tokom treninga se ne vri bilo kakav uticaj na
coveka. Medutim, postoji i drugaciji pristupi koji se, takode, zasnivaju na biofidbeku ali u
kojima se koriste i izvesni oblici stimulacije. Posebno komponovana muzika sa izvesnim
tehnickim pomagalima koristi se za stimulaciju odredenih ritmova organizma, posebno
modanih ritmova. lzvesni oblici stimulacije, muzicke, svetlosne, vizualne...mogu biti od
koristi za timovanje osobe, ali pri tome treba biti oprezan.
Govorili smo vec o modanim talasima i njihovoj povezanosti sa psihofiziolokim
stanjima. Govorili smo i o tome ta se desilo jadnoj bubavabi kada je obesna naucnica
pomeala njene ivotne ritmove sa ritmovima druge bube. Crkla je od konfuzije. lzvesni Grej
Volter je pokuao da postojecim modanim talasima, preko culnih organa, nametne nove
ritmove bljeskanjem svetla u pravilnim vremenskim intervalima. Ustanovio je da pri nekim
frekvencijama treptanja svetla dolazi do nasilnih reakcija subjekata (nalik epilepticnim
napadima). Volter se zatim okrenuo proucavanju uobicajenih modanih talasa kod
epilepticara, za vreme njihovog mirovanja, i otkrio da se kod njih modani talasi grupiu oko
odredenih frekvencija: lzgledalo je kao da se odredeni glavni akord javlja na pozadini koju
su sacinjavali trileri (brzo naizmenicno zvucanje dva susedna tona), i arpeda (razlaganje
akorda na sastavne tonove) normalne aktivnosti... Ovo harmonijsko grupisanje navelo ga je
na zakljucak kako je, da bi se ovi ritmovi sinhronizovali u snanu eksploziju, potreban samo
jedan spoljanji koordinator, dirigent koji je u stanju da udrui sve ove pojedinacne akorde u
jednovremenu veliku konvulziju. Treperenje svetla u ritmu alfa talasa, negde izmedu 8-l2
bljeskova u sekundi, delovalo je na epilepticare ba tako, izazivajuci kod njih napad ba u
tom trenutku. Volterova istraivanja na ljudima koji nisu bili epilepticari davala su slicne
rezultate. Vecina ispitanika na treperenje svetla odredenim frekvencijama reaguju
35
nesvesticom, osecanjem plutanja u glavi, trzanjem ekstremiteta u ritmu bljeskanja
svetla...Ako bi se uspostavila fidbek veza komocu koje bi se bljesci svetla okidali samim
ritmom modanih talasa, to bi izazivalo trenutne epilepticne napade kod vie ispitivanih
osoba. lako moe biti previe brzo da bismo ga videli, treperenje svetla iste frekvencije kao
to je modani ritam izaziva rezonancu i alarmantne efekte.
Odredeni tonovi, frekfencije, mogu imati izuzetno povoljan ili nepovoljan uticaj na iva
bica, to se, uglavnom, moe prepisati fenomenu rezonancije i pozitivnog ili negativnog
uklapanja vibracija iz spoljanje sredine sa osnovnim vibracijama organizma. Ova uklapanja
mogu biti vezana za poklapanje spoljanjih vibracija sa osnovnim tonom organa ili citavog
organizma, dakle sa rezonancijom, ili za vibriranje u prijatnim ili neprijatnim intervalima u
odnosu na osnovni ton ili intervale koji odzvanjaju unutar ivog bica. Ova uklapanja,
podeenosti, utimovanosti...odnose se na sve opsege vibriranja, a ne samo na na onaj deo
skale vibracija koje prepoznajemo kao zvuk. Kada koristim rec muzika, koristim je u najirem
smislu. Zato moemo govoriti o svetlosnim ili elektromagnetnim ritmovima, termalnim
intervalima, hemijskim akordima... Medutim, pokuavam da pokaem kako osnovna nacela:
lepote, prijatnosti, korisnosti, simetrija, proporcija, relacija... vae u svim opsezima, oktavama
vibriranja, od materije do duha.
Poznato je da su coveku prijatne odredene pravilne relacije-intervali izmedu tonova,
ili frekfencija uopte. Dva tona koja su u odnosu oktave, gde jedan ima duplo viu frekfenciju
od drugog, odsvirana zajedno, zvuce nam harmonicno. Tri tona zajedno, dobro, harmonicno
zvuce kao akord ako njihove frekvencije stoje u odnosu 4:5:6. Ovo su cisto matematicke
relacije, ali nam iskustvo govori da covek na njih reaguje pozitivno.
Brojna istraivanja govore nam da slicne efekte muzika ima i kod biljaka i ivotinja.
Razlicite vrste, verovatno zbog njihove razlicite grade i osetljivosti, i rezonantne frekfencije
koja od grada zavisi, imaju razlicite muzicke sklonosti. Medu biljkama, na primer, utvrdeno je
da Geranijum najbre raste uz Bahove Branderburke koncerte. Ukoliko se biljkama emituju
frekvencije koje preovladuju u ovom muzickom delu, one imaju nekog efekta. Ali, do
znacajnog rasta dolazi tek onda kada se ovo delo odvija u vremenu i prostoru, ba onako
kako je to Bah i zamislio. Svi znamo da muzika utice na covekova osecanja, kao i to da je
ona i odraz osecanja. Stari Grci su dobro znali koliki moe biti uticaj muzike na razvoj
omladine. Kod njih su odredeni muzicki oblici bili zabranjeni, a onaj koji bi ih, uprkos zabrani,
koristio, mogao je da ostane i bez glave. Danas deca sluaju sve i svata. Poznato je da se
klinci dele po muzici koju sluaju, po stilu ivota koja ona sa sobom nosi (ranije su to bili
"metalci", "pankeri", "padavicari", "dizelai"...). Kao u onoj reklami za pricaonicu kada jedan
kae "Za mene je rokenrol neto vie. Nacin ivota.", a drugi mu odgovara: "Ma, pali, brate,
narodnjaci su zakon.".
U sferi vizuelnog nailazimo na iste pravilnosti. Odredene proporcije su mnogo
ugodnije od drugih. Ako se ljudima izloi veliki broj cetvorougaonih oblika, vecina ce izabrati
oblik cija je irina neto preko jedan i po puta veca od njegove visine. Ovaj oblik koji vecina
ljudi smatra najprijatnijim zove se Zlatni presek, proporcija irine i visine l,6l8. l ljudsko telo
je gradeno u zlatnom preseku. Brojna transkulturalna istraivanja likovnog umetnickog
izraavanja pokazuju da, pored znacajnih razlika u nacinu ispoljavanja, izgleda da estetskim
ukusima svih upravljaju slicni osnovni zakoni. Zato vam ovo pricam? Svi smo mi neprekidno
okrueni raznim vibracijama. Dobrim i loim po nas. Takode i proizvodimo vibracije koje su
nekada skladne, ritmicne, dobre po nae mentalno i fizicko zdravlje, a ponekada neprikladne
i loe. Bitno je da shvatimo da mi stvarno jesmo muzicki instrumenti, muzicka bica, i da naa
dobrobit zavisi od nae natimovanosti i ritma. Zato cemo se proetati po nekim neobicnim
istraivanjima u kojima se koristi muzika dobijena iz biolokih signala, i pogledati kakav uticaj
takva muzika moe da ima na coveka.
Modana muzika je jedan od inovativnih pristupa koji su razvili strucnjaci koji
prucavaju fenomen sna iz Klinike za lstraivanje Sna psihijatrijskog odelenja klinike u
Torontu, i Psihijatrijskog odelenja Univerzitetske Zdravstvene Mree Western Hospital iz
Toronta. Pod vodstvom Dr. Leonida Kaymova, Direktora centra za istraivanje sna,
multidisciplinarni tim sastavljen od kompjuterskih programera, neurofiziologa, muzickih
terapeuta, psihijatara i strucnjaka za san, koristio je kompjutere i sintisajzere da kreira
36
individualizovanu muziku iz modanih talasa snimljenih prilikom razlicitih stanja svesti, kao
to su budna panja i duboka relaksacija. EEG signale su prenosili u kompjuter gde su
obradivani takozvanom Fast Fourier-Transform-Analizom, nakon cega su se, preko
posebnih algoritama, izvodili MlDl (MlDl je tehnologija pretvaranja analognih signala u
digitalne) podatci i pretvarali u note. To nije direktno prevodenje frekventnog spektra
modanih elektricnih talasa mozga u muziku. Muzika nastaje iz relacija izmedu EEG signala,
njihovih proporcija, obrasca elektricnih aktivnosti mozga u njegovim razlicitim delovima. MlDl
podatci su poslati u sintisajzer, i muzika koja je tako nastala snimana je na CD, koji su
pacijenti mogli da ponesu kuci i sluaju, sledeci instrukcije koje su dobijali od istraivaca.
Pokazalo se da sluanje te muzike stimulie elektricne aktivnosti mozga poput onih
koje su postojale kod osobe dok je muzika snimana. Ako su tonovi dobijeni iz sporih
modanih oscilacija, dok je osoba bila oputena, sluanje te muzike je dramaticno uticalo na
nestajanje simptoma nesanice i pomagalo osobi da se relaksira i prevazide stres. Jasno je
da je ovaj muzicki lek za nesanicu, anksioznost i stres, nastao iz snimaka modanih talasa
osobe koja lek koristi, ali snimljen onda kada je oputena, mnogo bolji nego hemijski lek.
Nema nikakvih tetnih dejstava, i ne izaziva zavisnost. Covek samo slua svoju licnu
uspavanku, nastalu od njegovih modanih talasa, i oputa samoga sebe. U naem mozgu
nastaje i bolest, ali i lek za nju. Potrebno je samo da uhvati svoje dobre vibracije , da
ih snimi, pretvori u muziku, i onda tom muzikom leci svoja loa stanja.
Kompozitori kao to su Alvin Lucier, David Rosenboom, i Richard Teitelbaum
komponovali su koristeci svoje biosignale pojacane elektronskim uredajima.
Teitelbaum je koristi neuro i fizioloke signale sopstvenog tela kao ivi muzicki
materijal. Snimao je signale koji su dolazili iz mikrofona koji su pojacavali otkucaje srca, zvuk
disanja iz grudnog koa i grla, kao i signale dobijene preko elektroda koje su merile EEG i
EKG. Signali iz mikrofona su se direkno culi kao zvuk, a signali EEGa i EKGa su sluili kao
kontrolori napona Moog sintisajzera i time uticali na jacinu zvuka, tempo kompozicije...
Mentalni okidaci su jo jedan od matovitih pristupa komponovanja biofidbek
muzike gde se biofidbek signali koriste kao neka vrsta prekidaca koji ukljucuje ili iskljucuje
zvucne dogadaje. Simultano se snimaju EEG signali dvojice ili vie izvodaca. l onda, zavisno
od toga kako se uklapaju njihovi modani talasi, pojavljuju se razlicite muzicke sekvence. Na
primer, kada osoba A i osoba B obe proizvode alfa talase, cuje se muzicka sekvenca X.
Kada mozak osobe A vibrira alfa talasima, a osobe B beta talasima, cuje se muzicka tema Y.
Kada obe osobe proizvode beta talase, cuje se tema Z. Ova tehnika daje novu dimenziju
ivoj biofidbek muzici. Zamislite da ste izvodac pred publikom, i da se vae sviranje sastoji
u tome da meditirate, opustite se i proizvedete alfa talase. Elektrode su vam prikacene na
glavu, i prenose signale do kompjutera i pojacala. Ako izbegavate racionalizacije i postignete
fokusiranu relaksaciju, zasviracete. Od vaeg uskladivanja sa stanjima drugih izvodaca
zavisi da li cete svirati sami, ili sa drugima. Postoje brojne varijacije u tome kako se pravi
muzika iz naih biosignala, i necu ih ovde detaljnije opisivati. Ono to je bitno za temu ove
knjige je da nam ovakvi ekspreimenti mogu pokazati da covek zaista jeste ivi muzicki
instrument, da to nije metafora, vec fizicka stvarnost. Ako jesmo muzicki instrument, i
kompozitori, i izvodaci muzike koja nastaje naim ivljenjem, onda bi trebalo i da nam bude
blisko svesti to da je bolest stvarno ratimovanost i ispadanje iz ritma. Ako i to shvatimo kao
realnost, a ne kao metaforu, shvaticemo i koliko je vano da vodimo racuna o svojim
ritmovima i napetostima naih struna.
Svesnost muzicke strukture nae licnosti i tela bitna je i za bolje razumevanje
meduljudskih odnosa. Kada je, prilikom biofidbek istraivanja, dolazilo do toga da dvoje ili
vie ljudi simultano proizvodi iste frekfencije, deavale su se interesantne pojave. Osobe su
izvetavale da se osecaju euforicno, da su postalo izuzetno osetljivi jedni na druge. Da su
veze medu njima postale tako suptilne kao da su grupa dez muzicara koji zajedno,
sinhronizovano, improvizuju veoma sloene teme tako dobro i uskladeno, jer svako od njih
zna kako onaj drugi die, zna mu duu . Tada nastaje dobar timung, zajednicka
intonacija. Ljudi osecaju da su bukvalno na istim talasnim duinama , i da misli slobodno
lebde izmedu njih. Ne smatramo mistikom to to radio prenosi i prima informacije na isti
nacin. Kada su dva oscilatora podeena na istu frekvenciju, ili, obicnim recima, kada
37
namestimo radio na stanicu, na frekvenciju odailjaca, informacije se prenose izmedu
oscilatora. Pa i na mozak je oscilator. Svojim oscilacijama proizvodi modane talase. Moda
u ovoj cinjenici lei i objanjenje pojava kao to je telepatija.
Veliko interasovanje izazivaju novija neurofidbek israivanja vezana za upotrebu
biofidbeka u ispitivanju parapsiholokih fenomena i izmenjenih stanja svesti. Ova istraivanja
polaze od ideje da se ono stanje nervnog sistema koje se moe snimiti i pokazati coveku,
moe i menjati, to jest, da se moe uvebati svesno, namerno postizanje takvog stanja.
Andrew Newberg je, na primer, istraivao EEG profile i fizioloke odgovore mladih Zen
monaha kada dostignu stanje prosvetljenja. Monasi su bili prikaceni na senzore i zamoljeni
da, onda kada osecaju da su na vrhuncu svog meditativnog iskustva, samo malo povuku
konopac ciji kraj im je bio u ruci. To je bio signal Dr. Newbergu da oznaci i zabelei elektricne
aktivnosti mozga monaha vezane za takvo stanje. Rezultati su bili zapanjujuci: region mozga
koji obraduje senzorne podatke koji su odgovorni za ono to zovemo samoopaanje,
predstava o sebi, pokazivao je veoma neobicno odsustvo aktivnosti. Newberg je izveo
zakljucak da: Mozak nije imao izbor...on je doiveo sopstvenost kao beskonacnu, kao da je
jedno sa svime to postoji... . Da li se, na osnovu slicnih merenja, moe reci da misticko
iskustvo ima fizioloko poreklo i da se okida, kao odgovor, negde u mozgu. Ono je tu,
oduvek, kao fizioloka spremnost, moguce stanje modanih aktivnosti koje samo treba, na
neki nacin, izazvati. Meditacijom, biofidbek treningom...moda hemijskim supstancama
(mnogi mladi ljudi radoznali da dostignu neobicna stanja svesti pokuavaju to upravo
hemijskim supstancama).
Opet, moemo reci da su i ta neobicna stanja svesti, ili parapsiholoki fenomeni,
zasnovani na drugacijim, promenjenim ritmovima aktivnosti naeg mozga. Poznato je da su
budisticki monasi koristili razlicite vrste muzickih instrumenata i zvukova kao sredstva za
dostizanje odredenih stanja svesti, ili stanja ritmickog funkcionisanja mozga i tela. Nije
metafora ako kaemo da su odredena stanja svesti posebne melodije i ritmovi kojima vibrira
na mozak. Ako je to tacno, nije nelogicno verovati da se sviranje tog muzickog dela moe i
uvebati i, uz pomoc biofidbek treninga, nauciti da se izvodi voljno. Moda vernicima ne
zvuci dovoljno misticno da se kae kako je misticizam fizioloki proces. Moemo to da
kaemo i drugacije. Misticizam je timovanje sopstvenog tela i mozga da se otvori,
prilagodavajuci svoje frekvencije i ritmove, za muziku univerzuma. Uskladujuci se sa
muzikom univerzuma, covek oseca da je deo necega veceg od sebe, deo simfonije ivota i
postojanja.
Rekli mi to ovako, ili onako, sutina je ista. Sve nae fizioloke funkcije jesu odredeni
ritmovi, talasi, intervali...jesu muzika, culi je mi ili ne. l ne samo nae fizioloke funkcije. Sve
to postoji je u neprestanom pokretu, krece se odredenim ritmovima i svira svoju muziku.
Cak i stolica na kojoj moda sada sedite i izgleda vam nepokretno. Ona se sastoji od bezbroj
sicunih atoma u okviru kojih se jo sitnije cestice krecu ogromnim brzinama u odredenim
ritmovima. Ono to ne svira, ne krece se. Ono to se ne krece, to i ne postoji. Savremena
fizika je pokazala da je cestica zapravo talas. A talas je kretanje, vibriranje energije. Ono to
vibrira, proizvodi zvuk. Ono to ritmicno, pravilno vibrira, proizvodi ton. Hemicar Donald
Andrews je napisao predivnu naucnu knjigu Simfonija Zivota u kojoj je pokazao kako svaki
atom ima svoj ton, i kako su hemijska jedinjenja akordi kojima priroda pie simfoniju ivota.
Proracunavanjem odnosa izmedu frekvencija, Andrews je ustanovio da je Mendeljejev
sistem periodnih elemenata zapravo muzicka skala, da je sacinjen po istim principima
akustike kao i mizicke skale. On je iao i dalje. Nakon to je na notnom papiru zapisao kako,
po njegovim proracunima, zvuce odredena hemijska jedinjenja, napravio je sintisajzer koji je
proizvodio zvuk nii od opsega koji mi cujemo. Na jednom sastanku hemicara je
demonstrirao uticaj hemijske muzike na coveka. Kada je, na tim orguljama, odsvirao
akorde nekih jedinjenja koja su toskicna za coveka, kao na primer akord metil alkohola,
mnogi su osetili vrtoglavicu i nesvesticu iako nisu nita culi. Sam odnos frekvencija je
delovao na slican nacin kao i hemijsko jedinjenje koje je sacinjeno od tog obrasca
vrekvencija. Mogli bismo zakljuciti da sve to unosimo u sebe vibrira nekim frekventnim
obrascem, i utice na nau unutranju muziku. Dobro ili loe. Kada bismo mogli da cujemo
kako zvuci ono to jedemo ili pijemo, pitanje je da li bismo unosili u sebe mnogo toga to
38
inace unosimo. Uticaj lekova se, takode, moe videti kao muzicka bitka sa bolecu. Lekovi
sa odredenim frekventnim obrascima potiru vibratorne obrasce bakterija i tako ih unitavaju,
ili menjaju poremecene vibratorne obrasce u naem telu...ali, moda, remete i neke koji su
dobri. To zovemo negativnim efektima. Nae telo i mozak su veoma fini, suptilni, sloeni
mizicki instrumenti, i simfonije, u isto vreme. Kada god moemo, bolje je da sami sebe
timujemo i uskladujemo sa ritmovima i melodijama koji nam prijaju jer su uskladeni sa
ritmovima planete na kojoj ivimo. Da bismo to mogli, potrebno nam je da cujemo sebe,
svoju muziku i ritmove. Biofidbek je jedan od metoda koji nam mogu pomoci u tome.
Pokuacu da vam barem malo pribliim povezanost naih telesnih ritmova (i
zdravlja) sa ritmovima i melodijama majke Zemlje. lznad nas, negde izmedu povrine Zemlje
i jonosfere, razlee se neprekidna, naim uima necujna muzika. Proizvode je takozvane
umanove rezonance. Lewis B. Hainsworth je prvi naucnik koji je ustanovio povezanost
modanih talasnih frekvencija sa tim prirodnim cirkularnim ritmickim signalima-umanovim
rezonancama. One su, izgleda, orkestrirajuci puls za ivot na naoj planeti. Hainswort kae:
Mi svi mariramo po ritmu tog kosmickog bubnjara...naeg planetarnog srcanog ritma, koji
daje tempo zdravlja i dobrobiti... On je postavio hipotezu po kojoj su ti prirodni
elektromagnetni signali koji cirkuliu u elektricno rezonantnom prostoru izmedu povrine
zemlje i jonosfere, vodili i odredili evoluciju i razvoj frekvencija na kojima funkcioniu
signali ljudskih modanih talasa. Na mozak se natimovao po tim prirodnim ritmovima. Vece
promene u ritmovima jonosfere mogu dovesti do brojnih umerenih ili ozbiljnijih poremecaja
zdravlja i ponaanja ljudskih bica. Ti talasi , verovatno, pomau u regulaciji naeg
unutranjeg casovnika, uticu na obrazce spavanje, lucenje hormona. Covek je osetljiv na
promene tih znacajnih spoljanjih ritmova, i ako se oni bitnije poremete, taj uticaj se moe
ispoljavati u drasticnom porastu mentalnih poremecaja, antisocijalnih ponaanja,
psihosomatskih problema i neurolokih poremecaja. Hainsworth je ovo isticao pokuavajuci
da upozori javnost na poremecaje u jonosferi koje izaziva covek. Posebno je kritikovao
americki projekt HAARP (High Frequency Active Auroral Research Progam), u kojem se, pod
parolom zatite nacije u nekom mogucem ratu zvezda, eksperimentisalo sa slanjem
snanih elektromagnetskih zracenja visokih frekvencija u jonosferu. U projektu se koristila
tehnologija koju je izumio na naucnik Nikola Tesla (naravno, Tesla je nije izumeo u te
svrhe). Hainswort je upozoravao da ovakvi eksperimenti mogu dovesti do poremecaja u
jonosferi i promena u ritmovima umanovih rezonanci, a time i do negativnih efekata na
zdravlje coveka koje je u bliskoj vezi sa ovim prirodnim ritmovima.
Na koji nacin su umanove rezonance povezane sa naim modanim talasima? Jo
l957 W.O. Schumann je proracunao rezonance Zemljine jonosfere, koje su dobile ime po
njemu. Utvrdio je da je dominantna frekvencija tih talasa 7,5 Hz. Podeeni sistem, ili
natimovani sistem, kao kod radio aparata nametenog na stanicu, sastoji se od dva
oscilatora sa identicnim rezonantnim frekvencijama. Ako jedan oscilator pocne da emituje,
drugi ce ubrzo biti aktiviran signalom preko procesa rezonancije ili pobudivanja. Pobudivanje
je termin koji se koristi za aktivaciju neurona u mozgu. Oni se pale u koherentnom,
globalnom obrascu proizvodeci vece talase na iroj povrini mozga. Moemo se zapitati da li
su kada je ljudsko bice u stanju dublje meditacije, i kada alfa i teta talasi vibriraju njegovim
mozgom, covek i planeta u rezonanciji. Antropoloka istraivanja pokazuju da su ljudi
intuitivno pokuavali da se sinhronizuju sa ovom planetarnom rezonancijom vekovima. Brojni
su rituali na raznim stranama sveta, u raznim vremenima i religijama, koji su usmereni na tu
harmonizaciju sa planetarnim ritmovima. Primer moe biti bubnjanje i igre u transu kod
amana, ili lekoviti ples kod Bumana. U tom plesu se jedna osoba puni ivotnom energijom
tako da njegovo telo postaje uzbudeno, toplo, i pocinje da vibrira. Zatim ta osoba zagrli
drugu, i ta druga pocne da vibrira na isti nacin. Postoje brojni nacini za izazivanje tih telesnih
vibracija uskladenih sa prirodnim ritmovima. U svim ritualima ove vrste cilj takvih vibriranja je
da se izade iz granica izolovane individue i oseti povezanost sa necim vecim od sebe. Da se
doivi povezanost sa drugima i prirodom. Videli smo, govoreci o neurofidbek treningu, da se
osoba koja voljno uspe da pojaca alfa modane talase, koji su iste frekvencije kao
umanove rezonance, oseca bolje, osveeno, natimovano i sinhronizovano. To je, u
pravom smislu reci, sinhronizacija sa ivotnom sredinom. l sunceve elektromagnetne
39
oscilacije od l0Hz su u frekventnom opsegu ljudskog EEGa. umanove rezonance zemljine
jonosfere nemaju staticne frekvencije. Mogu se, kao i modani talasi, pojavljivati u opsegu od
5-50 Hz. Normalne, prosecne observirane frekvencije su 7.8, l4, 20, 26, 33, 39 i 45Hz. Ove
frekvencije odgovaraju frekvencijama modanih talasa: 7.8(alfa), l4(nie beta), 20(srednje
beta), 26(visoke beta), 33(visoke beta), 39(gama) i 45Hz(gama). Vrekvencija od 7.83 Hz je
najsnanija od navedenih sedam rezonanci, i odgovara frekvenciji alfa modanih talasa.
Moemo li mi natimovati na um? Podesiti ga na odredene frekvencije? Da li na
mozak, po principu rezonancije, reaguje i uskladuje se sa vibracijama koje dolaze do njega?
Mogu li nam akustika, studije harmonijske rezonancije, zvuka ili vibracija, reci neto vie i o
nacinu funkcionisanja naeg mozga? Odgovor je: mogu. U akustici je poznato da vibracije
jednog objekta mogu izazvati da drugi objekt oscilira istom brzinom. To se zove proces
sinhronizacije. lstraivanja su pokazala da spoljanji ritmovi mogu da imaju direktan uticaj na
psihologiju i fiziologiju sluaoca. Sporiji tempo od 48-70 BPMS, ustanovljeno je, smanjuje
brzinu otkucaja srca i disanja, i time menja i dominantni obrazac modanih talasa. Jedan od
nacina izazivanja odredenih stanja svesti i odredenog opsega modanih talasa je takozvani
Binauralni puls (Binaural beat). Binauralni puls su dva kontinuirana tona neznatno razlicitih
vrekvencija, koji dolaze do svakod uveta nezavisno kroz stereo slualice. Ako je visina tona u
levom kanalu l00Hz, a u desnom l08 Hz, razlika izmedu njih je 8 Hz (kao alfa talasi). Kada
bi se ta dva tona kombinovala spolja proizvela bi pulsirajuci ton koji pomalo zavija, kao wah-
wah efekat na elektricnoj gitari. Medutim, poto tonovi dolaze do uiju nezavisno, onda se
to meanje deava u mozgu. Binauralni puls nije spoljanji zvuk, vec subsonicna frekvencija
koja se cuje unutar samog mozga. Frekvencija se stvara tako to obe hemisfere rade
simultano da bi cule zvukove koji su natimovani da se razlikuju u odredenom matematickom
intervalu. Modani talasi odgovaraju na te oscilirajuce tonove tako to se uskladuju sa njima,
i obe hemisfere pocinju da rade zajedno. Komunikacija izmedu dve strane mozga je
povezana sa nastupima kreativnosti, uvida i mudrosti. Binaural beat metod nije biofidbek
metod. Neurofidbek Alfa trening je svesna autoregulaciona tehnika, dok je binauralni puls
tehnika u kojoj je osoba pasivna, i koriste se spoljanji zvucni stimulatori za izazivanje
odredenog rezonantnog stanja mozga i odgovarajucih modanih talasa. l jedan i drugi nacin,
kada je cilj izazivanje alfa modanih ritmova, uskladivanje su sa primarnim umanovim
rezonancama. Koliko je to uskladivanje vano za nae unutranje ivotne ritmove pokazuju i
reakcije astronauta koji su due vreme bili izolovani od prirodnih, zemljinih geomagnetnih
ritmova. Kod prvih astronauta su primeceni haoticni fizioloki ritmovi koji su se dramaticno
popravili cim su u njihove kabine ugradeni generatori veoma slabog elektricnog polja
frekvencije l0Hz.
Mnogo je toga to moe da ratimuje tako sloen i osetljiv muzicki instrument kao to
je covek. Poznato je da reagujemo na razna elekromagnetna zracenja, spoljanje ritmove
koji dolaze od sunca, iz svemira, od raznih elektricnih uredaja kojima smo okrueni...Haos je
sveprisutan. On je zapisan u zakonima termodinamike. Ako se prepusti samom sebi, sve na
ovom svetu ima sklonost da povecava stepen sopstvene neurednosti do konacnog i
prirodnog stanja stvari, pri kome dolazi do potpuno slucajnog rasporeda materije. To se zove
zakon entropije. Ako ne verujemo u Velikog Dirignenta, Boga, koji stvara i timuje svoje
muzicke instrumente-iva bica, prema naucnim saznanjima moemo reci da se svaka vrsta
organizacije deava slucajno...slucajnim sudarima koji su po svojoj prirodi protivni optem
trendu...entropiji-haosu. Dalja kombinacija molekula u bilo ta tako sloeno kao to je ivi
organizam, gotovo je neverovatna. Zivot je retka i nerazumna stvar. Po teoriji verovatnoce,
statisticki neverovatna. Zivot crpi svoje sastojke iz okoline. lz velike mase haoticne
verovatnoce koja pluta okolo. On izvlaci samo odredene delice; one koji predstavljaju red
usled opte zbrke. Neke od njih koristii kao izvor energije....od drugih dobija informaciije
potrebne da osigura opstanak. Ovo je najtei deo: izolovati red iz nereda, razlikovati one
aspekte sredine koji nose korisne informacije od onih koji jednostavno doprinose optem
haosu. Zivot u tome useva zahvaljujuci izvanrednom osecaju za NESKLADNO. (lLl
SKLADNO).
40
Kosmos je mahnita gomila bucne zbrke. Sve u njemu je podlono stalnom
bombardovanju milionima elektromagnetnih i zvucnih talasa koji se i medusobno sudaraju.
Zivot se titi od ovog groznicavog previranja koricenjem culnih organa, koji su poput uzanih
proreza to proputaju samo ogranicen raspon frekfencija. Medutim, ponekad je i ovo
previe, tako da postoji dodatna barijera nervnog sistema, koji filtrira ulazne signale kao
"korisne informacije" ili "beznacajni um"...Ako se macka izloi elektronski generisanom
zvuku u pocetku reaguje a posle ga ignorie...Ogugla na njega. Nerv cak prestaje da do
mozga prenosi informaciju o tom zvuku. Snimci naih modanih talasa pokazuju da, cak i
tokom spavanja, mi jace reagujemo na dozivanje naeg imena nego na druge zvukove ili
reci. Sve ivo pokuava da se odri u natimovanom stanju i da se odbrani od nebitne i
napadne zbrke ritmova koji dolaze spolja. Da se odbrani od haosa. l mi, ljudi, nesvesno,
automatski razvrstavamo haos okoline i usredsredujemo se na malo verovatne, uredene
dogadaje skrivene u preovladujucem neredu. Kada nam to ne uspeva, nastaje bolest. Naa
muzikalnost, sposobnost da odrimo sopstvene ritmove i izdvojimo red iz nereda, odrava
nas u ivotu.
N+0+6O57N(37
Ne znam da li sam uspeo da vas uverim da ste mnogo vie od "krvi i mesa". Da niste
samo materija koja je, nekim cudom, igrom slucaja, uklopljena u neverovatnu strukturu kao
to je ivo tkivo. Da niste samo tkivo uklopljeno u celinu kao to je organizam koja je, opet
nekim cudom, svesna sebe. Cak da ste i "samo to", i to je veliko cudo. Gotovo neverovatno
cudo. Pokuao sam da pokaem da je covek jedan neverovatno sloen dinamicki obrazac
vibracija. Simfonija kakvu jo nismo culi. Ali, eleo sam da me shvatite bukvalno. Prica o
coveku kao muzickom instrumentu, sloenoj muzickoj formi, nije metafora. Nije pesnicko
videnje stvarnosti, vec naucno zasnovana teorija. To nije moja teorija. Jo je Pitagora tvrdio
da je univerzum sacinjen od muzike, a ne od materije. Savremena saznanja kvantne fizike,
hemije, biologije, fiziologije...pokazuju da je on bio u pravu. Sve to postoji je obrazac.
Dinamicki obrazac vibracija energije. l materija je talas. Cestica je vibrirajuci talas. Atomi,
cigle od kojih smo sazdani, stalno se menjaju u nama. Kada sretnete nekog svog poznanika
kojeg niste videli est meseci, vi pred sobom vidite osobu koja je promenila sve svoje "cigle"
za to vreme. Verovatno da ni jedan atom u njegovom telu nije isti onaj koji ga je gradio pre
est meseci. A to je ipak isti covek. ta ga to cini istim, kad su mu sve "cigle" promenjene.
Obrazac. Dinamicki obrazac vibracija po kojem su "cigle" rasporedene. Ali, obrazac je neto
nematerijalno. Cista forma. Moemo li onda reci da je i ona sutina koja cini coveka "istim"
nematerijalna? Taj obrazac je kao neka partitura, muzicki zapis o vibracijama, ritmovima,
intervalima i pauzama, proprorcijama i odnosima izmedu tonova u vremenu i prostoru...To
smo mi. Bitno je da toga budemo svesni. Ako nismo, posmatracemo sebe mehanicisticki,
kao mainu koja moe da se pokvari, i onda joj je potrebna popravka kod nekog majstora.
Oslonicemo se na spoljanje majstore ili hemijska sretstva koja mogu da poprave kvar.
Razumevanje nae muzicke strukture, i muzicke osnove zdravlja i dobrobiti, usmerice nas na
to da naucimo vetinu sviranja na sopstvenom instrumentu. Obraticemo panju na sopstvene
ritmove, ritmove naih ivotnih funkcija, i uvideti da mnogo toga zavisi od nas i da mnogo
toga moemo sami. Biofidbek nam moe pomoci da cujemo i vidimo te svoje ritmove, da
naucimo da ih menjamo i uskladimo sa ritmovima prirode i ivota. Shvaticemo da bolest i
zdravlje uveliko zavise upravo od naeg dranja ritma sa ivotom i prirodnim ritmovima.
Nismo bespomocni. Koliko god oko nas bilo buke i loe ivotne muzike, nae civije su ipak u
naim rukama. Naucite da sami nategnete ili opustite svoje strune, usporite ili ubrzate svog
bubnjara...i napravite dobar timung u sebi i oko sebe.

41