Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

OPTINA IRIG

VODI ZA BUDUE PREDUZETNIKE

(OD PREDUZETNIKE IDEJE DO USPENE REALIZACIJE)

Pripremio: Zoran Kneevid dipl.ma.ing. - Zamenik predsednika optine Irig Tel: 022 400 600, Faks: 022 462 035, E-mail: knezevic.soirig @neobee.net

, 2010.

Irig, mart 2011. god.

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

KAKO ZAPOETI SOPSTVENI POSAO

Zapoeti sopstveni posao nije nimalo lako, ali jo tee je odrati ga i omoguditi mu da raste i razvija se. Ne postoje naini da se eliminie rizik od neuspeha, ali u svakom sluaju dobro planiranje, priprema i poznavanje situacije na tritu moe pomodi da uspete. Pre nego to se upustite u ovu avanturu kao potencijalni vlasnik posla dobro razmislite o svojoj snazi i slabostima. Razmislite dobro o stvarima kao to su: da li ste spremni da sami zaponete posao, da li ste dobri u donoenju odluka, kakvi ste u odnosu sa ljudima, koliko dobro umete da planirate i organizujete, da li je vaa elja da zaponete sopstveni posao dovoljno jaka i ta to uopte znai za vas i vau okolinu? Uspeh nije zagarantovan i veliki broj novotvorenih preduzeda brzo propadne, a razlozi za to su uglavnom nedostatak iskustva, nedovoljno sredstava, konkurencija, slaba prodaja, loa lokacija, koridenje sredstava kompanije za line potrebe, itd. Sve ovo ne slui da bi vas uplailo, ved naprotiv, da bi vam dalo realnu sliku i vrst tamelj na kome dete strpljenjem, napornim radom i planiranjem izgraditi uspean posao. S pozitivne strane gledano posedovanjem sopstvenog posla bidete sam svoj ef, sav trud i rad koji uloite je u vau korist a ne u korist vaeg poslodavaca, zarada i rast su potencijalno mnogo vedi nego da ste zaposleni kod nekog drugog i prua vam se mogudnost da neprestano proirujete svoje znanje.

Kako kae Dell Boy:

KO RESKIRA TAJ PROFITIRA!

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

DA KRENEMO
Samozaposleno lice, preduzetnik ili vlasnik firme je svako ko sam zarauje kroz bavljenje poslovnom delatnodu, radom po ugovoru ili kao pripadnik slobodne profesije. Preciznije govoredi, samozaposleno lice je ono lice koje ima zaposlenje ili obavlja poslovnu delatnost samostalno ili sa malom grupom ljudi, sa ili bez drugih lica zaposlenih kod njega kao poslodavca, a preduzede je privredni inilac ija je kjuna uloga proizvodnja robe i pruanje usluga koje se prodaju radi sticanja profita (Definicija preuzeta iz vodia za predavae i prirunika Pokreni svoj biznis - vetine samozapoljavanja za mlade Valli Corbanese i Gianni Rosas, Meunarodna organizacija rada). Zapoinjanje sopstvenog posla podrazumeva obavljanje niza formalnih procedura. Ovaj vodi de vam u 6 koraka pomodi da isplanirate, zaponete i vodite svoj posao, pa je vreme da krenemo.

korak 1 ISTRAIVANJE I PLANIRANJE (BIZNIS PLAN) korak 2 IZVORI FINANSIRANJA korak 3 REGISTRACIJA korak 4 POREZI I FINANSIJSKE OBAVEZE korak 5 ZAPOLJAVANJE korak 6 OSTALO

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

KORAK 1. Istraivanje i planiranje (biznis plan)

UVOD Sve krede od poslovne ideje koja treba da predstavlja kratak i precizan opis osnovnih delatnosti jedne firme. Ona objanjava o kakvoj vrsti poslovne delatnosti je re, ko su klijenti i na koji nain proizvo d ili usluga stupaju na trite. Uvek kada postoji potreba i trite na kome moe da se proda i opsluuje, postoji i potencijalni biznis. Objektivna prepreka nije nedostatak mogudnosti, ved nalaenje pravih mogudnosti koje odgovaraju sredstvima, interesovanjima, vetinama i iskustvima poetnika u poslu. ISTRAIVANJE Pre nego to ponete da piete biznis plan morate da obavite razliite vrste istraivanja, razmiljanja i konsultovanja sa savetnicima, ljudima koji ved imaju iskustva u ovoj oblasti kao i potencijalnim poslovnim partnerima. to se tie izvora informacija, njih moete prikupiti kako putem interneta u vidu razliitih privrednih izvetaja, ekonomskih pokazatelja, formalnih i neformalnih istraivanja, tako i u linim kontaktima sa pojedincima. Na ovaj nain prikupljeni podaci de vam pomodi da lake napiete biznis plan koji de biti zasnovan na realnim pokazateljima na tritu. Prilikom istraivanja uvek treba razmiljati o etiri pitanja: proizvod, cena, mesto i promocija (ovo se jo zove i koncept 4P product, price, place and promotion). Valja se okrenuti istraivanju i u ovoj fazi bolje je otkriti da je neka ideja neodriva nego investirati vreme i novac da bi se proizvelo neto to nede modi da se prodaje. PLANIRANJE Dobro napisan Biznis plan je od esencijalne vanosti kako za zapoinjanje tako i za voenje uspenog posla. Biznis plan vam je neophodan kada elite da prikupite sredstva za zapoinjanje posla kao to su start-up krediti, grantovi iili privlaenje mogudih investitora. Dobar biznis plan u sebi sadri misiju i viziju posla i na koji nain de se zacrtani ciljevi dostidi. Pre nego to krenete sa pisanjem biznis plana dobro razmislite i kroz istraivanje naite odgovore na slededa pitanja: - Koju vrstu proizvoda i/ili usluga de moje preduzede plasirati na tritu i koje postojede potrebe kupaca/klijenata zadovoljiti? - Koje je ciljno trite za moje proizvode i/ili usluge i zato bi ih platili ba za moje proizvode i/ili usluge? - Kako du dodi do potencijanih klijenata? - Gde i kako du nadi finansijska sredstva za zapoinjanje i voenje sopstvenog posla.

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Uradite SWOT analizu, tj. analizu toga koja je vaa Snaga (Strenght), Slabost (Weakness), Mogudnosti (Opportunity) i Pretnje/opasnosti (Threts). Zapamtite - iako se smatra da je kod zapoinjanja biznisa za njegov uspeh neophodno da se izmisli neto novo, ne zaboravite da su mnoge delatnosti uspene upravo zato to su usavrile postojede proizvode ili usluge. Ukoliko se odluite za neto ega nema na tritu budite prvo sigurni da de taj proizvod ili usluga imati dovoljan broj kupaca koji de Vam omoguditi da odrite poslovanje.

BIZNIS PLAN Ne postoji pravilo kada je u pitanju duina biznis plana, ali imajte na umu da je najbolje da sadri sve relevantne informacije na to manje strana. Evo nekih od taaka koje treba da sadri jedan biznis plan: 1. Sadraj - taksativno nabrojan sadraj biznis plana. Pomodi de u stvaranju strukture vaeg biznis plana, a itaocu vaeg biznis plana omogudide da lake doe do delova koji ga interesuju. 2. Kratak opis biznis plana ovaj deo plana iako stoji na samom poetku pie se poslednji, kad zavrite sa pisanjem svih neophodnih detalja. Smatra se za najvaniji deo biznis plana, jer njega de prvo proitati zainteresovano lice i na osnovu toga proceniti da li vredi itati ostatak. Ovaj deo predstavlja kratak pregled (sie) vae budude kompanije, ko ste, ta nameravate da radite i zato. Ovaj deo treba da bude kratak i jasan, ne vie od dve strane. 3. Misija i vizija posla krenite sa definisanjem misije i vizije vaeg preduzeda, ta elite da predstavljate, ta elite da postignete i ta su dugoroni ciljevi vaeg bududeg poslovanja. 4. Poslovna aktivnost preduzeda u ovaj deo biznis plana treba da unesete rezultate prethodno uraene SWOT analize, zatim treba posvetiti panju razvojnom putu preduzeda, osnovnjo delatnosti kojom de se preduzede baviti kao i planiranim poslovnim aktivnostima u koje se ulazi sa namerom da se ostvari uspeh 5. Definisanje trita obuhvata analizu trita prodaje (veliina trita, potroai, segmentacija trita, konkurencija, isticanje glavne konkurentske prednosti vaeg proizvoda/usluge), analizu trita nabavke (informacije o dobavljaima odnosno i zvorima snabdevanja) i analizu trita za dodatnu proizvodnju (procena mogudnosti plasiranja proizvoda/usluga na nova trita) 6. Opis proizvoda i/ili usluga (proizvodni plan) ovaj deo biznis plana treba da sadri podatke o lokaciji i kapacitetu preduzeda, plan i dinamiku proizvodnje/pruanja usluge, opis procesa proizvodnje, opis opreme i potrebnih sirovina i procenu radne snage. 7. Organizacija i rukovoenje - u ovoj fazi dobro razmislite o obliku poslovanja, tj. da li dete krenuti kao preduzetnik, akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornodu, itd. (vie o oblicima privrednih subjekata u delu koji govori o registraciji). Prilikom odluke obratite panju na broj lica sa uedem u kompaniji, ulogu svakog od partnera u kompaniji i mogudnost istupanja iz kompanije i potrebna finansijska sredstva. Ova odluka moe da utie na trokove otvaranja preduzeda i trokove poslovanja. 8. Marketing i strategija prodaje ovde se treba osloniti na prethodno uraeno Definisanje trita i na osnovu te analize napraviti strategiju prodaje. Neka od pitanja o kojim ste ved razmiljali sada iskoristite da bi razvili svoj marketinki plan, pre svega upotrebite ogovore na 5

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

pitanja kao to su: koje potrebe klijenta zadovoljava va proizvod/usluga; koliko su potencijalni kupci spremni da plate za va proizvod/uslugu; koji drugi faktori ulaze u formiranje cene (npr. profit); koje je najbolje mesto za firmu i koji je najbolji metod za promociju da bi se dolo do klijenata? 9. Finansije (finansiska analiza) ovaj deo opisuje tri vane stvari: kapital koji de biti potreban za zapoinjanje biznisa (investiciona ulaganja - izgradnja ili renoviranje, inventar i oprema, licence i dozvole, naknade za angaovanje i osiguranje; trokovi poslovanja - zakupnina, komunalne usluge, zarade, zalihe, amortizacija, reijski trokovi; otvaranje inventara, porezi itd. ), nain na koji de poslovna delatnost biti finansirana i projekcija rezultata poslovanja. 10. Aneksi (prilozi) prilozi koji idu uz biznis plan zavise od toga gde i na koji nain elite da doete do sredstava za realizaciju plana. Izmeu ostalog kao prilog uz biznis plan moe se traiti da se priloi kopija reenja o registraciji, potvrda za iranta, izvetaj banke o likvidnosti i solventnosti, zavrni raun (bilans stanja i uspeha), potvrda poreske uprave o izmirenim porezima i doprinosima i izvetaj o bonitetu Narodne banke Srbije, kopija ugovora sa dobavljaima.

BESPLATNA STRUNA POMO Besplatnu strunu pomod za zapoinjanje biznisa i pisanje biznis plana moete pronadi na slededim adresama: 1. Nacionalna sluba za zapoljavanje - http://www.nsz.gov.rs/ 2. Republika agencija za mala i srednja preduzeda i preduzetnitvo http://www.narr.gov.rs/ZapocniteBiznis/ZapocniteList.aspx?list=BCBCBCD5-1385-439F-ACCEA68CCB18283E

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

KORAK 2. Izvori finansiranja

POETNI KAPITAL (Start Up) Ako ste napravili dobar biznis plan slededi korak je pronalaenje sredstava za realizaciju biznis plana. Osnovni izvori finansiranja su: 1. Lina uteevina 2. Neformalni izvori - zajam od porodice i prijatelja 3. Poslovni inkubatori (besplatna pravna i upravljaka pomod, poslovni prostor i ostale vrste pomodi) - lokalne agencije za razvoj i lokalni organi vlasti 4. Subvencije i krediti koje daje drava preko svojih agencija a) Nacionalna sluba za zapoljavanje - http://www.nsz.gov.rs/ b) Republika agencija za mala i srednja preduzeda i preduzetnike http://www.narr.gov.rs/ZapocniteBiznis/ZapocniteList.aspx?list=BCBCBCD5-1385-439F-ACCEA68CCB18283E c) Fond za razvoj Republike Srbije - http://www.fondzarazvoj.gov.rs/ d) Fond za razvoj AP Vojvodine - http://www.vdf.org.rs/ 5. Investitori/partneri 6. Krediti banaka i lizing

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

KORAK 3. Registracija
Registracija podrazumeva dobijanje: 1. matinog broja 2. poreskog identifikacionog broja (PIB) 3. ostalo

I MATINI BROJ Pre nego to krenete sa registracijom treba da odluite da li elite da va biznis zaponete kao PREDUZETNIK (fiziko lice) ili PRIVREDNO DRUTVO (pravno lice). Od 1. januara 2006. godine registar privrednih subjekata vodi se pri Agenciji za privredne registre (www.apr.sr.gov.rs). Registracijom u APRu dobija se Matini broj privrednog subjekta, a od 6. maja 2009. godine na istom mestu dobija se i Poreski identifikacioni broj. Zakon o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS, br. 125/2004) definie privredno drutvo kao pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja delatn osti u cilju sticanja dobiti. Privredno drutvo se moe osnovati u slededim pravnim formama: ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornodu i akcionarsko drutvo (otvoreno i zatvoreno). Pored ovih pravnih formi, posebnim zakonom se mogu odrediti i druge pravne forme drutava, odnosno preduzeda. Zakon o privrednim drutvima definie preduzetnika kao fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljuujudi umetnike i stare zanate i poslove domade radinosti. Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim linim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima. Ime se registruje uz dodatak naziva "preduzetnik" ili skradenice "pr". Vana razlika izmeu privrednog drutva i preduzetnika jeste da je privredno drutvo pravno lice, a preduzetnik i dalje fiziko, to znai da preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom. U smislu odgovornosti imovina koja slui fizikom licu u obavljanju delatnosti neodvojiva je od njegove line (privatne) imovine. Sa druge strane, kod privrednih drutava odgovornost je razliito odreena, s obzirom na pravnu formu. Kod ortakog drutva ono odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom; ortaci ortakog drutva odgovorni su solidarno za sve obaveze drutva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukije dogovoreno. S obzirom na pravnu formu, ortakom drutvu je slino komanditno drutvo; ono je, u smislu Zakona o privrednim drutvima, privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Drutvo s ogranienom odgovornodu odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, dok lan drutva s ogranienom odgovornodu ne 8

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu drutva. U praksi je drutvo sa ogranienom odgovornodu najedi oblik koji se registruje, delom i zbog ograniene odgovornosti koju lanovi (osnivai) drutva imaju.

PREDUZETNIK Preduzetnici - Pogledaj na Agenciji za privredne registre - http://www.apr.gov.rs Zakonski okvir - pod preduzetnikom se podrazumevaju radnje, npr. prodavnica, frizerski salon, kafid, itd. Rad i osnivanje preduzetnika regulisano je slededim zakonima: - Zakon o privatnim preduzetnicima (Sl. glasnik SRS, 54/89; Sl. glasnik RS, 101/05), preuzmi ovde >>> (http://www.invest-inserbia.com/laws/srpski/Zakon_privatnim_preduzetnicima.htm ) - Zakon o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS, br. 125/04), preuzmi ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) - Zakon o registraciji privrednih subjekata (Sl. glasnik RS. br. 55/04, 61/05), preuzmi ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) Zahtev za registraciju podnosi se najblioj organizacionoj jedinici Agencijie za privredne registre ili elektronskim putem preko web sajta Agencije. Da bi izvrili registraciju neophodno je da podnesete sledede dokumenta: popunjena registraciona prijava osnivanja preduzetnika, preuzmi ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) dokaz o identitetu preduzetnika (fotokopija line karte ili pasoa) podaci za uplatu takse za registraciju, preuzmi ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod svojim imenom, ved pod drugim nazivom, duan je da Registru prijavi taj naziv u skladu sa odredbama Zakona o registraciji privrednih subjekata.

PRIVREDNA DRUTVA Privredna drutva - Pogledaj na Agenciji za privredne registre - http://www.apr.gov.rs Zakonski okvir - Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne forme privrednih drutava regulisane Zakonom o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS br. 125/2004.) su: 1. 2. 3. 4. Drutvo s ogranienom odgovornodu - DOO Ortako drutvo - OD Komanditno drutvo - KD Akcionarsko drutvo (otvoreno i zatvoreno) - AD

Za informacije kako da registrujete svako od ovih privrednih drutava kliknite na donje linkove vrste privrednog drutva koje odaberete.

Vodi za budude preduzetnike POSTUPAK REGISTRACIJE 1. Drutvo sa ogranienom odgovornodu (DOO)

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Dokumentacija koju je potrebno priloiti Agenciji za privredne registre prilikom podnoenja zahteva za registraciju: popunjena registraciona prijava osnivanja drutva sa ogranienom odgovornodu Preuzmi prijavu ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) dokaz o identitetu osnivaa; fotokopija line karte, a ukoliko je osniva strano fiziko lice, fotokopija pasoa koja bi trebalo da bude prevedena na srpski jezik i overena od strane sudskog tumaa. Ako je osniva pravno lice, prilae se izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice (u sluaju da je osniva strano pravno lic e, izvod iz registra se prevodi na srpski jezik i overava od strane sudskog tumaa) akt o osnivanju drutva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivaa potvrda banke o uplati novanog uloga na privremeni raun ili overena izjava osnivaa o tome da je obezbedio novani ulog (Prema odredbama Zakona o privrednim drutvima, novani deo osnovnog kapitala drutva sa ogranienom odgovornodu na dan uplate iznosi najmanje 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, od ega se najmanje polovina upladuje na privremeni raun do registracije drutva, a ostatak se upladuje na raun drutva u roku od dve godine od dana registracije). sporazum osnivaa o vrednosti nenovanog uloga, ako isti nije sadran u osnivakom aktu odluka o imenovanju zastupnika drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom overen potpis zastupnika (OP obrazac overen u sudu) - Preuzmi obrazac ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) dokaz o upladenoj taksi za registraciju 2. Ortako drutvo Da bi se registrovalo ortako drutvo, potrebno je da se Agenciji za privredne registre, prilikom podnoenja zahteva priloi: popunjena registraciona prijava osnivanja drutva sa ogranienom odgovornodu Preuzmi prijavu ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa); ugovor o osnivanju drutva, sa overenim potpisima osnivaa; overen potpis zastupnika (OP obrazac, overen u sudu) - Preuzmi obrazac ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) dokaz o upladenoj taksi za registraciju

10

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Shodno odredbama Zakona o privrednim drutvima, pored osnivakog akta ortako drutvo moe da ima i ugovor ortaka drutva kojim se odreuje poslovanje drutva i upravljanje. Ugovor ortaka ortakog drutva ne prilae se uz prijavu za registraciju. U sluaju neusklaenosti izmeu osnivakog akta ortakog drutva i ugovora ortaka ortakog drutva, primenjuje se osnivaki akt drutva. 3. Komanditno drutvo Zahtev za registraciju komanditnog drutva podnosi se Agenciji za privredne registre i tom prilikom se prilae slededa dokumentacija: o popunjena registraciona prijava osnivanja drutva sa ogranienom odgovornodu Preuzmi prijavu ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) o dokaz o identitetu osnivaa; fotokopija line karte, a ukoliko je osniva strano fiziko lice, fotokopija pasoa koja bi trebalo da bude prevedena na srpski jezik i overena od strane sudskog tumaa. Ako je osniva pravno lice, prilae se izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice (u sluaju da je osniva strano pravno lice, izvod iz registra se prevodi na srpski jezik i overava od strane sudskog tumaa) o akt o osnivanju drutva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivaa o potvrda banke o uplati novanog uloga komanditora na privremeni raun ili njegova overena izjava o tome da je obezbedio novani ulog o sporazum osnivaa o vrednosti nenovanog uloga komanditora, ako isti nije sadran u osnivakom aktu; o odluka o imenovanju zastupnika drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom o overen potpis zastupnika (OP obrazac overen u sudu) - Preuzmi obrazac ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) o dokaz o upladenoj taksi za registraciju 4. Akcionarsko drutvo (otvoreno ili zatvoreno) Dokumentacija koju je potrebno priloiti Agenciji za privredne registre prilikom podnoenja zahteva za registraciju: popunjena registraciona prijava osnivanja drutva sa ogranienom odgovornodu Preuzmi prijavu ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) dokaz o identitetu osnivaa; fotokopija line karte, a ukoliko je osniva strano fiziko l ice, fotokopija pasoa koja bi trebalo da bude prevedena na srpski jezik i overena od strane sudskog tumaa. Ako je osniva pravno lice, prilae se izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice (u sluaju da je osniva strano pravno lice, izvod iz registra se prevodi na srpski jezik i overava od strane sudskog tumaa) akt o osnivanju drutva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivaa 11

Vodi za budude preduzetnike izvetaj banke o upisanim akcijama izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima na privremeni raun

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

dokaz o objavljivanju i sadrina javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nadlenog organa odluka o imenovanju zastupnika drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom overen potpis zastupnika (OP obrazac overen u sudu) - Preuzmi obrazac ovde >>> (http://www.apr.gov.rs) dokaz o upladenoj taksi za registraciju

II PORESKI IDENTIFIKACIONI BROJ - PIB Stupanjem na snagu Pravilnika o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za iju je registraciju nadlena Agencija za privredne registre (Slubeni glasnik RS br. 32/2009, objavljen 5. 05. 2009.), u Agenciji za privredne registre poela je primena jednoalterskog sistema registracije privrednih subjekata (One stop shop). Uspostavljanjem ovog sistema, graani na alteru Agencije podnose svoje registracione prijave i podiu reenja o registraciji osnivanja privrednog subjekta zajedno sa poreskim identifikacionim brojem (PIB) u roku koji je propisan Zakonom o registraciji privrednih subjekata (5 dana). Zahtevi za registraciju osnivanja privrednih subjekata se mogu podnositi isklj uivo na novim jedinstvenim registracionim prijavama za osnivanje preduzetnika i privrednih drutava i upis u Registar poreskih obveznika, propisanim Pravilnikom o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za iju je registraciju nadlena Agencija za privredne registre. Prilikom popunjavanja novih registracionih prijava, potrebno je da podnosioci zahteva itko popune sve traene podatke koje APR u njihovo ime elektronski prosleuju ostalim dravnim organima (Poreska Uprava, Fond PIO, Fond RZZO), radi sprovoenja odgovarajudih administrativnih procedura u vezi sa poetkom poslovanja novog privrednog subjekta (sva neophodna uputstva o registraciji mogu se pronadi u odeljku Uputstva, bilo da se radi o privrednim drutvima ili o preduzetnicima).

Upozorenje!!!
Samo za privredna drutva Prilikom uplate osnivakog kapitala, bududi osnivai privrednog drutva treba da trae Potvrdu od banke u kojoj de osnivaki kapital biti iskazan u evrima i u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate. Takoe, ukoliko upisuju i unose nenovani kapital, u svojim osnivakim aktima osnivai treba da iskau osnivaki kapital i u evrima i u dinarskoj protivvrednosti, na dan upisa, odnosno unosa osnivakog kapitala u privredno drutvo. 12

Vodi za budude preduzetnike III OSTALO

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

1. Peat - za preduzetnika: mora da sadri naziv radnje, sedite i ime vlasnika i naziv na peatu mora biti identian nazivu radnje u Reenju o upisu u registar. 2. OP obrazac za overu potpisa lica ovladenih za zastupanje i predstavljanje, overava se u optini. 3. Bankovni raun - ugovor o otvaranju bankovnog rauna i karton deponovanih potpisa. 4. Prijava za evidentiranje poslodavaca obavlja se u filijali Poreske uprave na optini na kojoj privredni subjekat ima sedite. Neophodna dokumentacija: Obrazac ERP (moe se nadi na sajtu poreske uprave), Reenje o registraciji - APR, Reenje o PIBu, Overen OP obrazac. Za detaljne informacije obratite se nadlenoj filijali Poreske uprave.

13

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

KORAK 4. Porezi i finansijske obaveze

Posle obavljene registracije neophodno je da naete ovladenog knjigovou, koji de voditi evidenciju o vaim finansijskim pravima i obavezama i starati se da sve bude u skladu sa zakonom. Preporuljivo je da sedite raunovodstvene kude(raunovoe) bude na istoj optini kao i vaa firma zbog toga to lokalni knjigovoa uvek bolje poznaje regulativu date optine. Kada su u pitanju porezi, takse i ostala finansisjka davanja poslodavac je u obavezi da ih ispunjava u predvienim rokovima i na predvieni nain. Pored republikih poreza i taksi postoje i lokalne takse kao i nadoknada za komunalne usluge. O ovim taksama najbolje je da se za obavetenja obratite Odseku za privredu gradske ili optinske uprave zato to se visina novane neaknade za takse u lokalnim samoupravama razlikuju. Ovde treba napomenuti i razliite vrste davanja koje su specifine za razliite privredne delatnosti kao to su npr. nadoknada koja se plada za putanje muzike u ugostiteljskim objektima, tako da je neophodno da se o njima blie informiete (Internet, optina, poreska uprava, strukovna udruenja, knjigovoa, poslodavci iz istog sektora, itd.).

POREZI Ovde moete nadi spisak poreskih i srodnih propisa koji vam mogu koristit i u radu. Neke od ovih zakone prate uredbe i pravilnici, a njih uglavnom moete nadi na sajtu Poreske uprave http://www.poreskauprava.gov.rs/. 1. Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV) 2. Zakon o porezu na dobit preduzeda 3. Zakon o porezu na imovinu 4. Zakon o akcizama 5. Zakon o fiskalnim kasama 6. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji 7. Zakon o porezu na dohodak graana 8. Zakon o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje Oko toga ta tano na osnovu ovih zakona vae preduzede ili preduzetnika radnja mora redovno da plada i u kojoj dinamici konsultujte vaeg knjigovou odmah im registrujete firmu. On de vam na osnovu delatnosti koju obavljate redi ta je vaa obaveza, a ta ne. Tako dete pravovremeno izbedi zakanjenja u pladanjima i druge prekraje koji povlae inspekcijske kazne. Ukoliko sve informacije ne dobijete od knjigovoe posetite lokalnu poresku upravu na optini gde vam je prijavljena firma i dodatno se konsultujte oko spiska vaih redovnih i periodinih obaveza. TAKSE Pored standardnih taksi (republikih i lokalnih), koje se pladaju za dobijanje odreene usluge postoje i takse koje se pladaju na mesenom ili godinjem nivou, kao to je, na primer, taksa za isticanje firme koja je lokalnog karaktera ili taksa za graevinsko zemljite. Njihova visina razlikuje se u razliitim optinama. 14

Vodi za budude preduzetnike KOMUNALNE USLUGE

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Tarife na osnovu kojih se odreuje visina naknade koju poslodavac plada za koridenje komunalnih usluga (voda, struja, gas, TV pretplata), uglavnom su vede nego one koje pladaju domadinstva. Tarife za neke komunalne usluge razlikuju se u lokalnim samoupravama. Budite unapred spremni na to da dete sa osnivanjem firme po vaedim propisima morati da pladate vi e iznose za vodu, struju, komunalne usluge i gas od ostalih graana.

KORAK 5. Zapoljavanje
Za zapoljavanje neophodan je da se upoznate sa osnovnim odredbama Zakona o radu (Sl. glasnik RS br.24/2005, 61/2005 i 54/2009) - Preuzmi Zakon o radu klikom na ovaj link >>> Zakonom o radu se reguliu sva osnovna pitanja u vezi sa zapoljavanjem i radom. Prvi korak prilikom zapoljavanja je pre svega pronalaenje lica sa odreenom strunom spremom, znanjima i vetinama koje su neophodne za obavljanje odreenih poslova. Odgovarajudu osobu za obavljanje poslova moete nadi preko Nacionalna sluba za zapoljavanje ( http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr.html ) ili preko licenciranih agencija i kompanija za zapoljavanje i pronalaenje kvalitetnih kadrova na tritu rada, kao to su: Trenkwalder (http://www.trenkwalder.com/rs/Klijenti.html) Infostud (http://poslovi.infostud.com) Usluge ovih kompanija se napladuju, ali su lica u njima veoma struna da pronau najbolje mogude kadrove za vae preduzede i utede vae vreme i novac koje bi utroili u postupku odabira kandidata. Jedan od najedih naina zapoljavanja je i zapoljavanje putem preporuke. U ovim sluajevima dobro razmislite o tome da li je osoba koju zapoljavate na ovaj nain kvalifikovana i moe li da vam pomogne da svoju kompaniju valjano izgradite. Kada izaberete i odluite da zaposlite odreenu osobu dolazi na red administrativni deo posla. U ovom delu vaa biblija je Zakon o radu (ZOR). Zakon definie koje vrste ugovora o radu postoje, koje elemente treba da sadri, koja su prava i obaveze poslodavaca i zaposlenog po osnovu svakog od ugovora. Formular ugovora o radu moete da kupite u knjiari, ali naa preporuka je da ga oblikujete sami uz pomod strudnog lica. Prilikom zapoljavanja preporuljivo je da novouposlenog zaposlite prvo na osnovu ugovora o radu na odreeno vreme (3 do 12 meseci), a kada se uverite da zaposleni zadovoljava sve postavljene kriterijume, posle maksimum godinu dana, zakon vas obavezuje da ga zaposlite na neodreeno vreme.

15

Vodi za budude preduzetnike Ovako izgleda postupak prijave: I SOPSTVENA PRIJAVA

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Sopstvena prijava podrazumeva prijavu na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje osoba koje same zaponu posao (preduzetnici, zanatlije, STR, doo, ad itd.) tj. u sluaju samozapoljavanja. Jednoalterski sistem - za sopstvenu prijavu, promenu i odjavu na obvezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti potrebno vam je: Za sva privredna drutva: - OPD obrazac za prijavu, promenu i odjavu obveznika pladanja doprinosa ( prijava firme) - Obrazac M za prijavu, promenu i odjavu ( prijava lica/vlasnika) - Fotokopija line karte ( lina karta na uvid) - Akt o registraciji privrednog subjekta ( Reenje o registraciji iz APR-a) Za pravna lica (d.o.o, a.d. itd.) dodatno je potrebno: - Akt o obavljanju poslovodnih ovladenja i poslova upravljanja Prijave, promene i odjave se obavlja u filijalama Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje ili Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje po mestu sedita preduzeda. II PRIJAVA RADNIKA 1. Ugovor o radu (l. 24, 47, ZOR) moe biti sklopljen na neodreeno ili na odreeno vreme. Ugovor na odreeno vreme ne moe da traje due od 12 meseci bez prekida ili sa prekidom manjim od 30 radnih dana. Zakon o radu propisuje uslove u kojima moe da se sklopi ugovor o radu na odreeno vreme. Pored ugovora o radu na odreeno i neodreeno vreme Zakon regulie i ostale vrste ugovora koje mogu sklopiti poslodavac i zaposleni. 2. Prijava (jednoalterski sistem) - za prijavu, promenu i odjavu radnika na obvezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti potrebno vam je: - Obrazac M (napomena: ukoliko prijavu obavljate u filijali RZZO nije potrebno da popunjavate i potvrdu prijave M-A jer de te nakon obavljene prijav dobiti na samom alteru) - Ugovor o radu - Radna knjiica Prijave, promene i odjave zaposlenih se obavlja u filijalama Re publikog zavoda za zdravstveno osiguranje ili Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje po mestu sedita preduzeda Procedure prijave, promene i odjave zaposlenih mogu se obavljati i elektronskim putem. Vie informacija moete nadi na sajtu Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje- link (http://www.rzzo.gov.rs). PREPORUKA Prijavu radnika ili sopstvenu prijavu je najbolje obavite u filijali Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje jer de te tako odmah dobiti i zdravstvenu knjiicu za novog radnika.

16

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

VANO !!!
Prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima (Sl. glasnik SR, br. 54/89, br. 35/02, 101/05), lanovi porodinog domadinstva osnivaa radnje mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa. lanovima porodinog domadinstva se, u smislu navedenog Zakona, smatraju brani drug, deca i roditelji. U tom sluaju moraju imati optu zdravstvenu sposobnost, osim ako Zakonom o privatnim preduzetnicima za obavljanje odreenih delatnosti nije drukije odreeno, kao i da ispunjavaju uslove u pogledu kadrovske osposobljenosti, ukoliko priroda delatnosti (poslova) to zahteva. Osim toga, moraju ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti utvrene propisima o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti, koje na osnovu lana 10. Zakona o privatnim preduzetnicima moraju ispunjavati osniva i radnici koji obavljaju sledede delatnosti (poslove): proizvodnja i promet ivotnih namirnica, ugostiteljska delatnost, pruanje usluga smetaja i ishrane turistima u domadinstvu, proizvodnja i promet sredstava za negu i ulepavanje lica i tela, pruanje usluga higijenske nege, itd.

17

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Korak 6. OSTALO
INSPEKCIJE Inspekcijski nadzor u Republici Srbiji vre inspekcijske slube koje predstavljaju organizacione jedinice (sektori ili odeljenja) ministarstava. Inspekcije uglavnom vre nadzor nad sprovoenjem i kontrolom primene propisa u datoj oblasti. Spisak inspekcijskih slubi, delokrug njihovih poslova i ministarstvo kome pripadaju pomodi de vam da se informiete o tome ta koja inspekcija radi i kakva su njena ovladenja (prava i obaveze). U daljem tekstu imate spisak i linkove njihovih web prezentacija. Inspekcija rada Ministarstvo rada i socijalne politike link >>> ( http://www.minrzs.gov.rs/cir/ ) Obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti rada, radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uviajem smrtnih, tekih i kolektivnih povreda na radu. Aktivnosti inspektorata usmerene su ka suzbijanju rada na crno, smanjenju broja povreda radno-pravnih odnosa (prekovremeni rad, isplata zarada, razni oblici diskriminacije), kao i ka izgradnji modernog sistema inspekcije rada. Trina inspekcija Ministarstvo trgovine i usluga link >>> ( http://www.mtu.gov.rs/cms/ ) Sektor trine inspekcije obavlja poslove inspekcijskog nadzora nad primenom za kona i drugih propisa kojima se ureuju: uslovi za obavljanje prometa robe i vrenje usluga koje obavljaju pravna i fizika lica i preduzetnici, cene robe i usluga, kvalitet industrijsko -neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu, kvalitet usluga, utvrivanje uslova za obavljanje privrednih delatnosti u oblastima koje ine predmet kontrole, preduzimanje mera na koje je zakonom ovladen, spreavanje nelojalne konkurencije (kontrola reklamiranja, oglaavanja i nuenja robe, usluga, navoenjem podataka kojima se stvara ili moe stvoriti zabuna na tritu, kontrola prodaje robe sa oznakama i podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla i kvaliteta robe i drugo); kontrola merila i mernih jedinica (oigledna neispravnost merila i tanost merenja robe koja se pre prodaje meri); inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa kojima se ureuje zatita potroaa i oblast oglaavanja i inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povreuju prava intelektualne svojine kao i nadzor nad proizvodnjom i prometom robe zatidene autorskim ili srodnim pravom; poslovi koji su neposredno vezani za vrenje inspekcijskog nadzora, finansijsko -materijalni poslovi u vezi robe oduzete u postupku inspekcijskog nadzora i drugo; saradnje sa drugim inspekcijskim organima, pravosudnim organima, drugim organima i organizacijama, udruenjima i ustanovama iji su poslovi u vezi ili od znaaja za rad Sektora; podnoenje izvetaja i informacija o stanju u oblastima iz delokruga rada Sektora, kao i drugi poslovi u skladu sa propisima kojima se ureuje inspekcijski nadzor.

18

Vodi za budude preduzetnike Sanitarna inspekcija Ministarstvo zdravlja link >>> ( http://www.zdravlje.gov.rs/index.php )

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

U odeljenjima za sanitarni nadzor obavljaju se poslovi koji obuhvataju: sanitarni i zdravstveni nadzor u oblastima pod sanitarnim nadzorom - neposrednim uvidom u postupanja preduzeda, ustanova i drugih pravnih i fizikih lica u pogledu primene zakona i drugih propisa i akata, sa izricanjem upravnih mera i preduzimanjem drugih mera u skladu sa zakonom; davanje miljenja na planska dokumenta, davanje miljenja o sanitarnim uslovima u postupku izdavanja akta o urbanistiko-tehnikim uslovima u postupcima izgradnje objekata pod sanitarnim nadzorom, reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu, i druge poslove iz delokruga odeljenja. Poreska inspekcija i policija Ministarstvo finansija, Poreska uprava link >>> ( http://www.poreskauprava.gov.rs/ ) Prvi stepen kontrole vri Sektor za kontrolu Poreske uprave. Ukoliko se utvrdi da neto nije u redu sa podnetom dokumentacijom na teren se alju terenski inspektori koji vre kontrolu na licu mesta u samom privrednom subjektu. Nakon izvrene provere na osnovu teine utvrenih povreda zakona sluaj se dalje predaje Poreskoj policiji ili ostaje u okviru kancelarijske kontrole. Policijskoj upravi se uglavnom predaju sluajevi tekih povreda zakona kao to su utaje, krupne malverzacije, itd. Ekoloka inspekcija Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja link >>> ( http://www.ekoplan.gov.rs/src/Sektor-za-kontrolu-i-nadzor-65-c5-content.htm ) U Sektoru za kontrolu i nadzor obavljaju se poslovi koji se odnose na: zatitu ivotne sredine od zagaivanja; zatitu i koridenje prirodnih dobara, resursa i ribarstva; postupanje u sluaju udesa; prilagoavanje rada inspekcije za zatitu ivotne sredine na svim nivoima u Republici Srbiji zahtevima Evropske Unije u cilju sprovoenja Preporuke Saveta Evrope i Skuptine Evrope o Minimalnim kriterijumima za inspekciju zatite ivotne sredine; izradu izvetaja i evidencija o sprovoenju inspekcijskog nadzora; uede u pripremi strunih osnova u izradi propisa; pripremu informacija za ministra i za medije; inspekcijski nadzor u oblasti izgradnje i upotrebe graevinskih objekata od znaaja za Republiku u okviru delokruga utvrenog zakonom; zajedniki inspekcijski pregledi na objektima od znaaja za Republiku, zajedno sa drugim inspekcijskim organima nadzor nad poverenim poslovima Autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama; sainjavanje i prosleivanje upravnih akata u okviru ovladenja propisanih zakonom i pradenje zakona i drugih propisa iz delokruga rada, iniciranje izmene istih; postupanje po albama na reenje graevinskog inspektora; predlaganje odgovarajudih reenja u saradnji sa nadlenim unutranjim jedinicama; inspekcijski nadzor nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji iz oblasti prostornog planiranja, urbanizma i graevine; kontrola donetih prostornih planova, urbanistikih planova, urbanistikih projekata, kontrola sprovoenja planova, promena stanja u prostoru i dr; p riprema i vrenje inspekcijskog nadzora nad radom Republikog geodetskog zavoda u poslovima u oblasti geodezije; obavljanje drugih poslova iz delokruga Sektora.

19

Vodi za budude preduzetnike Veterinarska, fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede link >>> ( http://www.minpolj.gov.rs/ ) Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede ustanovljen je Zakonom o ministarstvima u julu 2008. godine. U cilju uspostavljanja efikasnijeg rada, inspekcijske slube ministarstva: poljoprivredna, veterinarska, fitosanitarna, umarsko-lovna i vodoprivredna inspekcija, translatorno su premetene iz Uprava u Generalni inspektorat. Objedinjavanjem inspekcija se, pored efikasnijeg nadzora i koordinacije u slubi, uspostavlja kontinuitet u lancu kontrole i komande, ime se omogudava direktan uvid Ministra u rad inspekcija. Inspektori za svoj rad odgovaraju direktoru Generalnog inspektorata, dok sva druga ovladenja, obaveze i odgovornosti, kao i unutranja organizacija rada inspekcijskih organa ostaju nepromenjeni. Cilj Generalnog inspektorata je da se uspostavi efikasnije, bre i profesionalnije delovanje inspekcije, uz prevenciju korupcije. Komunalna inspekcija Lokalna samouprava Zakonom o komunalnim delatnostima i odlukama lokalnih samouprava regulisan je rad komunalne inspekcije (Sl. glasnik RS br.16/97 i 42/98), a delokrug poslova Odlukom o komunalnoj inspekciji koju donose organi lokalne samouprave. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU Bezbednost i zdravlje na radu regulisani su Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/2005.) i nizom drugih podzakonskih akata. Bezbednost i zdravlje na radu su kljuni za uspeno voenje poslovanja bez obzira na veliinu preduzeda. Poznavanje i primena zakona i podzakonskih akata iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pomodi de poslodavcima da izbegnu nepotrebne trokove i tetu koja nastaje usled povreda na radu i profesionalnih bolesti. Uspostavljanjem sistema bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac titi i sebe i svoje zaposlene od neeljenih posledica koje se dugorono odraavaju na zdravlje, ali predstavljaju i veliki teret kako u ljudskom tako i u materijalnom smislu. Sve najnovije informacije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu vane za poslodavce moete pronadi na sajtu Unije poslodavaca Srbije >>> ( http://www.poslodavci.rs/?page_id=406 ). Ovde se moete blagovremeno informisati o svim svojim pravima i obavezama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

20

Vodi za budude preduzetnike

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Z A K LJ U A K:
U sklopu aktivnosti na pokretanju privrednih potencijala optina Irig se opredelila za pripremu Vodia za budude preduzetnike. On je osmiljen da bi pomogao poetnicima u privatnom preduzetnitvu, nezaposlenim licima koja nemaju dovoljno hrabrosti da krenu u preduzetnitvo, licima koja se jo uvek nisu opredelila za svoje budude zanimanje, postojedim preduzetnicima radi bolje informisanosti kao i onima koji nisu registrovali svoje privredne delatnosti (rade na crno). Dobra informisanost i znanje prua mogudnost unapreenja postojedih ideja. Daje sposobnost da se pravilno razmilja o tritu i pronalaze novi, bolji i efikasniji naini da se zadovolje njegove potrebe, da se promeni i unapredi nain sopstvenog delovanja, da se prihvate inovacije na tritu, jednom reju - da se postane uspean preduzetnik. Osnovni sutina i cilj Vodia su: da se nazaposlenim i drugim licima prui dovoljno praktinih informacija o prvim koracima za otvaranje preduzetnike radnje; da se prui podrka razvoju preduzetnitva na teritoriji optine Irig. Ukoliko ovaj Vodid pomogne i najmanjem broju nezaposlenih da dou do svog posla, smatrade se da su njegova svrha i osnovni cilj ostvareni. Ukoliko imate nove ideje, predloge i primedbe u cilju poboljtanja teksta Vodia za budude preduzetnike moete ih poslati na E-mail: knezevic.soirig@neobee.net, faksom na: 022 462 035 ili saoptiti usmeno telefonom: 022 400 600 (Zoran Kneevid, dipl.ma.ing. Zamenik predsednika optine Irig)-

21

Vodi za budude preduzetnike B e l e k e:

Optina Irig

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

22