You are on page 1of 36

manek

magazin nezavisne kulture Broj 2, februar 2014.


ISSN 2334-7090
manek Februar 2014.
Sadraj
24
5
67
89
10
1112
1314
1518
19
20
21
22
23
24
25
2627
Od 28
Portret umetnika Slaven Tolj, intervju
NVO u (ovoj) krizi: Promiljanja na putu ka zajednikom istraivanju
Ema Dauling
Mere tednje u kulturi umetnost preivljavanja
Marko Mileti
Nacionalne institucije kulture u Srbiji bile su nekada graanske inicijative
Marijana Cvetkovi
Sluaj rezultata Konkursa GUK 2013, Novi Sad
ok zadruga
Finansiranje kulture u Srbiji
Hristina Miki
Poreske i druge mere podrke sektoru kulture,
Vesna ori Eri
Finansijska odrivost civilnog sektora u kulturi u Srbiji, ili o pubertetskom
statusu naeg drutva, Dr Predrag Cvetianin
Strip: Elektrika
Predstavljanje: Kustosiranje
Predstavljanje: Gallery-shots
Predstavljanje: Supervizuelna
Predstavljanje: Umetnik kao publika
Strip: aj... odlian
Makedonija: Kooperacija
Igor Toevski
Dom (vojske) kulture
Ministarstvo prostora
Vesti o aktivnostima NKSS 2013.
MANEK, magazin nezavisne kulture
Broj 2, februar 2014.
Beograd
Izdava: Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS)
Sremska 4a, Beograd t/f +381.11.3283672 koordinator@nezavisnakultura.net
www.nezavisnakultura.net
Urednitvo: Darka Radosavljevi Vasiljevi, Vesna Milosavljevi, Vesna Tai
Grafko oblikovanje: Boba Mirjana Stojadinovi
Lektura i korektura: Marija Lazovi
Ovaj broj pomogli su: Fondacija za otvoreno drutvo, Srbija i Grad Beograd Sekretarijat za Kulturu
tampa: Standard2, Beograd Tira: 1000
CIP -
,
7
MANEK : magazin nezavisne kulture. -
2013, br. 1 (jan.) . - Beograd :
Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije,
2013- (Beograd : Standard2). - 34 cm
ISSN 2334-7090 = Manek (Beograd)
COBISS.SR-ID 196056588
manek
FOND ZA OTVORENO DRUTVO - SRBIJA
FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA
*font moe biti bilo koji standardni serifni font
*ovako izgleda font pretvoren u krive
FONDACIJA ZA OTVORENO DRUTVO SRBIJA
Fotografja na naslovnoj strani:
Saa Tkaenko
IS THIS REAL LIFE
Narodni muzej, Beograd, 2012.
Fotografja: Goran Micevski
Rad Is this real life nastao je iz potrebe za provociranjem
situacije u kojoj je jedan umetniki objekat, izloen u
muzejskom okruenju (u ovom sluaju izlobenom prostoru
Narodnog muzeja u Beogradu), uskraen da izazove
vizuelni doivljaj kod posmatraa. Metalna konstrukcija
koja nosi natpis Is this real life postavljena je u okolnostima
koje joj ne dozvoljavaju da bude viena ili percipirana u
uobiajenim izlobenim uslovima, tako otvarajui pitanje o
znaenju i statusu umetnikog rada u situaciji kada njegova
materijalna egzistencija u prostoru ne moe biti potvrena
od posmatraa. Da li je umetnost samodovoljna kategorija
ije postojanje legitimie in autorovog stvaranja, ili je
njen identitet uslovljen izlaganjem i iznoenjem u prostor
dostupan javnosti, dilema je koja me esto okupira u
neizvesnim uslovima funkcionisanja lokalne umetnike
sredine koji posredno utiu na moje bavljenje umetnou,
ali ga i ograniavaju. Is this real life, ne samo zbog direktne
tekstualne poruke ve i monumentalnou dimenzija,
pretenduje da ostvari komunikaciju sa sredinom i pred
publikom kojoj se izlae. Sa namerom mu imputirajui
mogunost da direktno prodre u prostor posmatraa i ostvari
svoj kulturoloki i drutveno pretpostavljeni status, ovaj rad
smetam u prostor nefunkcionalnog Narodnog muzeja, uz
kapitalna dela iz istorije nacionalne umetnosti koja su, isto
tako, ve vie od deset godina u stanju nevidljivosti.
Autodematerijalizovan umetniki in liavam i sopstvene,
autorske kontrole pozivom petoro fotografa da ga
dokumentuju na nain koji samostalno odreuju, tako
relativizujui i potrebu za interpretacijom umetnikog rada,
koja neminovno prati svako njegovo javljanje u vizuelnom
polju posmatraa. Fotografski dokumenti postaju jedini trag
o postojanju rada koji je nakon fotografsanja trajno uklonjen.

Fotografja na zadnjoj strani:


Predstavnici lanica NKSS iz gradova irom Srbije
uestvovali su 22. juna u protestu protiv ubijanja kulture
koji je organizovan u centru Vrca kao podrka
protestu odranom u isto vreme u Beogradu.
Fotografja: Zvezdan Mani
manek Februar 2014. 01
Ozvaniena marginalizacija
Uvodnik
Savremena kulturna i umetnika produkcija vaninstitucionalnog sektora
u Srbiji ve decenijama se suoava sa neprepoznavajem i neshvatanjem
znaaja koji ima za razvoj celokupne kulture i drutva, kao i za jaanje
regionalne i meunarodne saradnje. U 2013. godini to marginalizovanje
je i ozvanieno odlukom Ministarstva kulture i informisanja Srbije da ra-
skine Protokol o saradnji sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije
koja broji vie od 90 organizacija iz dvadesetak gradova irom zemlje.
Jednostrani raskid Protokola, potpisanog 2011. godine s tadanjim mi-
nistrom kulture Nebojom Bradiem, simboliki je vaan, jer predstavlja
eksplicitan primer nespremnosti vlasti za dijalog, to je upravo bila su-
tina Protokola.
Maehinski odnos prema nezavisnom sektoru drastino je iskazan i pro-
klamovanjem jaanja institucija kao jednog od prioriteta Ministarstva
kulture nakon rekonstrukcije vlade i dolaska Ivana Tasovca na njegovo
elo, iako Zakon o kulturi, o ijoj primeni upravo Ministarstvo kulture
treba da vodi rauna, nalae ravnopravan tretman svih aktera u oblasti
kulture.
Krenje krovnog zakona nastavljeno je, izmeu ostalog, i daljim odugo-
vlaenjem izrade Nacionalne strategije za razvoj kulture, kao i dvome-
senim, a u sluaju vlasti na nivou Beograda i Novog Sada i tromesenim,
kanjenjem raspisivanja konkursa za sufnansiranje projekata i programa
u 2014. U meuvremenu, ne samo da nije dolo do najavljenog najireg
dijaloga o kulturnoj politici, ve je Ministarstvo kulture manifestovalo au-
tistian odnos prema veini aktera na sceni, ostajui esto nemo na pita-
nja, kritike i apele, ali i na pojedine vane dogaaje, kao to je bio sluaj
cenzure studentske izlobe u Kulturnom centru Novog Sada.
Od jeseni 2013. godine proputena je ansa da izbor nestranakog kan-
didata za ministra oznai bar poetak kraja pogubne partizacije kulture i
jaanja svesti da istinskih reformi u kulturnoj politici, pa i proklamovanog
jaanja institucija, ne moe da bude ako se ne uzme u obzir injenica da
su institucionalni i civilni sektor u 21. veku upueni jedan na drugi i da
nema razvoja jednog ako se drugi preputa odumiranju. Situacija danas
izgleda vie nego ikada do sada polarizovano. S jedne strane su nere-
formisane institucije koje cele svoje budete troe na plate zaposlenih i
komunalije, a malo ili nikako ne proizvode programe, dok su na drugoj
strani organizacije nezavisnih profesionalaca koje nemaju za plate i pro-
store, a produkuju veinu najrelevantnijih dostignua savremene kulture
i umetnosti u Srbiji. U celoj slici nesporno je jedino da je kulturna scena
na udaru nebrige i preputena postepenom umiranju bilo da je dr-
avno podrana ili nezavisna.
Ovo izdanje Maneka sadri vie istraivanja i komparativnih anali-
za posveenih odnosu javnog i civilnog sektora i problemima te
dve, naizgled polarizovane, strane. Pitanje koje lei u sri ovih
istraivanja i analiza je upravo kako prebroditi ovaj rascep i
jednostavno kako dalje opstati i (zajedno) raditi.
manek Februar 2014. 02
Jo od kraja osamdesetih i poetka devede-
setih aktivni ste na dubrovakoj i iroj hr-
vatskoj nezavisnoj sceni, vodili ste godina-
ma Art radionicu Lazareti, a sada ste direk-
tor Muzeja moderne i suvremene umetnosti
(MMSU) u Rijeci. Da li je odluka prelaska u
javni sektor bila teka, ta vas je motivisalo
na nju i da li ste imali dileme?
Poziv iz Rijeke zatekao me je u trenutku pot-
pune iscrpljenosti. Odluka nije bila laka, jer je
ukljuivala odvojenost od porodice, koju nisam
mogao povesti sa sobom. Duboko neslaganje
s politikom koju karakterie prezir prema ivo-
tu i koja ubrzano i temeljno rastae supstancu
Grada, emu sam se tako dugo i svim snagama
suprotstavljao, postalo je permanentno i opte-
reujue u meri koju vie nisam mogao izdrati.
Ostanak u takvim okolnostima bio bi ravan sa-
moubistvu. Morao sam odbaciti i donkihotov-
sku ulogu koju sam nosio, jer je postala kiasta
i slaba, pa odluka o prelasku iz nezavisnog u
javni sektor nije bila teka, ve samo naizgled
kontradiktorna.
Koje su slinosti, a koje razlike u voenju ne-
zavisne i dravne institucije?
Muzej moderne i suvremene umetnosti u Rijeci
gradska je institucija koja deli sudbinu postin-
dustrijskog grada koji traga za novim identi-
tetom. Muzej takoe mora redefnisati svoju
ulogu i svrhu postojanja kako bi ostvario ko-
munikaciju sa zajednicom u kojoj deluje. Sastav
u kojem su institucije mogle komforno da egzi-
stiraju uruio se i ne jami sigurnost i opstanak
institucija koje su
ga reprezentova-
le. MMSU Rijeka
funkcionie sli-
no kao nezavisna
institucija to se
programa tie, a
osniva jo uveliko
osigurava sredstva
za plate zaposle-
nih i pokrivanje
reija. Institucije,
gradske, dravne
i nezavisne, de-
luju u razliitim
kontekstima, a
kontekst Rijeke je
takav da ne ose-
am bitnu razliku
u voenju Muzeja
od rada u Art ra-
dionici Lazareti. U
Rijeci kvalitetno
saraujem s grad-
skom upravom,
a u Dubrovniku
sam bio u stalnom
konfiktu zato to
je bilo nemogue
ostvariti bilo kakav
dijalog, a kamoli
saradnju. Prednost
rada u nezavisnoj
instituciji jeste vei
stepen slobode i bra dinamika rada,
a za te vrednosti se treba izboriti i u
kontekstu rada u gradskoj ili drav-
noj instituciji. Stepen birokratizacije
bitno je vei u Muzeju, ali slini krite-
riji nameu se sada i nezavisnoj sce-
ni, kao to se pribliavaju i odnosi u
fnansiranju programa.
Na osnovu dugogodinjeg vo-
enja ARL, a proteklih godina i
na osnovu iskustva u pokretanju
graanske inicijative Sr je na,
kako biste opisali odnos javnog i
civilnog sektora u Dubrovniku? I
kakva je situacija sada u tom smi-
slu u Rijeci?
U Dubrovniku je razarajua politika
ubijanja Grada, otimanja javnog pro-
stora i potpunog ignorisanja aktivnih
graana, dovela do artikulisane po-
bune civilnog sektora a civilni sektor
je u otvorenom sukobu s gradskom
upravom i Gradskim veem, koji su
izgubili sav legitimitet i kredibilitet
za upravljanje gradom. Poslednji in
izdaje i prodaje grada jeste formira-
nje koalicije levih i desnih u Grad-
skom veu, takozvani Dubrovaki
dogovor, koji je nastao kao odgovor
na politiki angaman civilnog dru-
tva kako bi se izglasao pekulantski
projekt apartmanizacije Sra. Tim inom maske
su do kraja pale i ne spasavaju ih ni vulgarne
bajke o politikoj sinergiji za dobrobit graa-
na. U Rijeci nezadovoljstvo civilnog sektora
uglavnom proizlazi iz razliitog statusa aktera
i uglavnom se vee za partikularne probleme.
Rijeka gradska uprava aktere i delatnost udru-
enja civilnog sektora doivljava kao bitan deo
identiteta Rijeke i stoga je situacija potpuno
drugaija od stanja u Dubrovniku.
Koje su opcije za unapreenja saradnje ne-
zavisnog sektora i institucija kulture koje
dotiraju drava/lokalne vlasti?
Mojim dolaskom u Rijeku MMSU se potpuno
otvorio za saradnju s akterima s nezavisne sce-
ne. Institucije se moraju otvoriti za kvalitetne
programe koje stvara nezavisni sektor i to sto-
ga to nam je potrebna ta enormna energija
i dinamika koja se kroz saradnike programe
moe oploditi i tako postati vidljiva, komunika-
tivna i korisna zajednici. Uloga muzeja se pro-
menila, moramo stvarati hibridne institucije,
pobediti nepoverenje i nesuglasice, jer ciljevi
bi trebalo da su nam isti. U Rijeci smo zahva-
ljujui saradnji i zajednikom nastupu proizveli
tri puta vie programa nego prethodne godine,
ukljuili veliki broj graana u programe i pro-
budili angaman svih aktera u kulturi. Moramo
biti budni i angaovani u svakom segmentu
ivota, jer samo tako moemo da gradimo po-
verenje i da budemo verodostojni u onome to
radimo.
Graft iz Pule, nepoznati autor, nastao nakon sukoba s istarskim upanom
Jakoviem.
Slaven Tolj u Art radionici Lazareti.
Slaven Tolj
manek Februar 2014. 03
Fotografje na ovoj i sledeoj strani:
Dokumentacija izlobe Citius, Altius, Fotrius
iz Muzreja za umjetnost i obrt, Zagreb
Fotografje: Ana Opali
Kakav je status javnog interesa u irem smislu
danas u Hrvatskoj i koliko se situacija u tom
pogledu razlikuje na lokalnom nivou, na pri-
mer u Dubrovniku i Rijeci, s obzirom na, ini
se, drugaiji odnos moi na lokalnom nivou,
razliit status ta dva grada u smislu turistikih
destinacija, pa i delovanje i uticaj krupnog
kapitala?
Zbog pritiska krupnog kapitala i dunikog
ropstva u kojem se zemlja nalazi, javni interes
je ugroeniji nego ikada ranije i to je u veoj
ili manjoj meri evidentno na svim nivoima i u
svim sredinama. Dubrovnik je na udaru i teko
se moe suprotstaviti pritisku kojem je izloen,
ne zato to kao sredina ne bi mogao drugaije,
ve zbog lokalne i nacionalne politike koja Du-
brovnik percipira kao nepresuan izvor novca i
nita drugo, kao destinaciju u kojoj ne ive lju-
di sa svojim potrebama i memorijom. Zakoni se
stvaraju kako bi se omoguilo otimanje javnog
prostora i njegovo pretvaranje u privatni. Misli
se i radi od danas za sutra bez ikakve vizije i pro-
stora za budunost.
Da li se u tom pogledu bilo ta promenilo ula-
skom Hrvatske u EU?
Nita se nije promenilo, samo se proces ubrzao.
Uprkos raznim pritiscima, uspeli ste da odri-
te ARL kao svojevrsnu oazu nezavisne kultur-
ne scene u Dubrovniku ve gotovo 25 godina.
ta su bili presudni momenti u toj borbi i ka-
kva je perspektiva ARL?
Art radionica Lazareti u kontekstu ovovremenog
Dubrovnika, kao to ste rekli oaza nezavisne
kulture, postaje svojevrstan azil za lokalne sta-
novnike, stanovnike destinacije. Kao takav pro-
stor AR moe biti platforma za dalji otpor uko-
liko civilna scena bude imala snage za borbu.
Presudnih trenutaka bilo je mnogo i nemogue
ih je nabrojiti, tim vie to mi ta tema rasplamsa-
va civilni ptsp [posttraumatski stresni poremeaj
prim. ur.] koji se aktivira na spomen Dubrovnika.
I MMSU ste preuzeli u svojevrsnoj tranzicio-
noj fazi dok eka novu zgradu i preseljenje.
Vie puta ste izjavili, meutim, da se uloga
muzeja ne moe svesti samo na uvanje ba-
tine i da je potrebno otvoriti nove prostore
kreativnosti i aktivirati ljude. Na koji nain
nameravate to da postignete i koliko vam
iskustvo dugogodinje borbe za ouvanje
ARL pomae da utiete na eventualno ubrza-
nje tog procesa?
Iskustvo koje nosim sa nezavisne i umetni-
ke scene pomae mi u transformaciji Muzeja u
otvorenu i ivu instituciju koja samu sebe nee
doivljavati kao vanu i neupitnu, ve e preis-
pitivati svoju ulogu i razloge svog postojanja.
Tranzicijsku fazu obeleava aktivan rad na kon-
ceptu preseljenja u novu zgradu, jedno krilo
H-objekta u bivoj tvornici Rikard Beni. Po-
greno bi bilo ekati novu zgradu kako bismo
se ugodno smestili u nove prostore i oputeno
se bavili muzejskim poslom. Moramo se izboriti
za novi prostor, jer sadanji ne moe odgovoriti
potrebama vremena i korisnika, te kako bismo
imali mogunost jo svrsishodnijeg i komunika-
tivnijeg delovanja.
U toku je i vaa izloba u zagrebakom Mu-
zeju za umetnost i obrt Citius, altius, fortis
(Bre, vie, jae), u okviru ciklusa Suvreme-
ni umjetnici u Stalnom postavu MUO. I ovu
priliku ste iskoristili da ukaete na politiku,
drutvenu i kulturnu situaciju u Dubroviku,
probleme graanskog aktivizma i inicijative
Sr je na! Koliko angaovana umetnika
praksa moe doprineti stvarnoj promeni situ-
acije, pored toga to svakako pomae veoj
vidljivosti problema kojim se bavi ?
Umesto odgovora na zadnje pitanje prilaem
tekst Vesne Vukovi.
manek Februar 2014.
IZ MUZEJA VAN I NATRAG I MUZEJ
O izlobi Slavena Tolja Citius, altius, fortius
u Muzeju za umetnost i obrt
Vesna Vukovi
Tek negde u osamnaestom veku umetnost poinje
da obuhvata razliite discipline, kao to su slikarstvo,
muzika, knjievnost, i konstituie se kao zasebna sfe-
ra, koju s jedne strane karakterie unutarnja logika
i zajednike karakteristike, i koja s druge strane kao
takva, homogena, celina stoji u opreci prema svim
ostalim ljudskim aktivnostima. Ovaj proces podupi-
re konstituisanje estetike kao samostalnog podruja
flozofske spoznaje koji umetniko stvaranje izdvaja
iz ivotnog totaliteta drutvenih aktivnosti i njemu se
apstraktno suprotstavlja.
1
Ovaj zahtev za izdvojeno-
u iz ivog totaliteta drutvenih aktivnosti istorijski
se realizovao kao uspostavljanje institucije umetnosti
i njenih aparata. Roenje modernog muzeja, jednog
od tih aparata, Daglas Krimp (Douglas Crimp) razlae
na primeru berlinskog Altes muzeuma, iju funkciju
povezuje s Hegelovom flozofjom umetnosti, a pre-
ma kojoj je umetnost, nakon to je ustupila mesto
flozofji kao vrhovnog naina nae spoznaje Apso-
lutnog, postala puki objekt flozofske kontemplacije.
Tako muzej postaje mesto na kojem je umetnost,
apstrahovana od svakog konteksta stvarnog ivota,
depolitizovana. Ukratko, muzej je specifno mesto
ograivanja (enclosure). Institucionalna kritika je ra-
nih sedamdesetih godina izloila ekonomske, dru-
tvene i politike temelje umetnikih institucija, inei
ih neodeljivima od izloenih dela.
Setimo se radova njenog rodonaelnika, Hansa Ha-
kea (Hans Haacke), u kojima razotkriva tamnu tvar
polja umetnosti, trgovinu izmeu muzeja i biznisa, u
kojoj se trguje s jedne strane simbolikim, a s druge
fnansijskim kapitalom. Pri tom ne smemo izgubiti iz
vida da su takva umetnika kretanja u to vreme bila
povezana s drutvenim pokretima sedamdesetih. Ta-
kozvani drugi talas institucionalne kritike proirio je
interes: vie nije fokusiran na umetnike institucije,
ve na ire drutvene odnose. No, u tom je irenju, a i
u specifnom drutveno-politikom kontekstu, izgu-
bio iz vida problematizaciju umetnosti kao institucije.
Neeljeni, a stvarni, efekat takvog razvoja rezultirao
je time da se umetnost uvrstila u svojoj funkciji
ventila za radikalne impulse ili poloaju simbolikog
pribeita za drutvene silnice suprotstavljene domi-
nantnoj ideologiji.
Tradicija institucionalne kritike, kao i ovakav njen
razvoj, ine mi se dobrom ulaznom takom za ra-
zumevanje rada Slavena Tolja, ako ga elimo oteti
interpretacijama koje mu oduzimaju svaku umet-
niku relevantnost, smetajui ga u krilo drutvenog
aktivizma. I u uvodnom tekstu kataloga izlobe Citi-
us, altius, fortius, koji potpisuje kustoskinja Jasmina
Fukan, tako se provuklo opaanje da broj medijskih
izvetaja o umetnikovim akcijama i aktivnostima pre-
mauje broj strunih tekstova napisanih o njegovom
umetnikom radu . Stoga emo u ovom prikazu po-
kuati potvrditi kako je re o specifnoj umetnikoj
strategiji i poziciji.
Da bismo to uinili, bie potrebno vratiti se nekoliko
koraka natrag i prisetiti se njegovih ranijih radova.
Sve njih, bilo da su izvedeni u mediju performansa
ili instalacija, karakterie jezgrovit, siromaki jezik,
pa time uslovljena i upotreba redi-mejda, naenih
objekata i u krajnjoj liniji vlastitog tela kao materijala.
esto je to korienje vlastitog tela znailo radikal-
no izlaganje, ne samo pogledu, ve i autodestrukciji,
pa i pogibiji. U performansu Priroda i drutvo, izve-
denom u zagrebakoj Gliptoteci 2002. godine, Tolj
natie jelenske rogove i zalee se u zid, pri emu
povreuje kimu, a iste godine je u Njujorku, nakon
izvoenja performansa Globalizacija, u kojem naiz-
menino ispija votku i viski, hospitalizovan zbog tro-
vanja alkoholom te je, kako navodi Antun Marai u
tekstu kataloga Toljeve izlobe u Umjetnikoj galeriji
Dubrovnik 2007. godine, dva dana proveo u nesve-
snom stanju . U performansu Volim Zagreb iz 2008.
(naslov je parafraza poznatog performansa Toma
Gotovca iz 1981. Zagreb, volim te u kojem nag eta
Ilicom do Trga Republike), Slaven Tolj je sat vremena
etao centrom Zagreba s crnom motorbiciklistikom
kacigom na glavi. Tim inom Tolj preuzima pojavnost,
glumi ubicu novinskog izdavaa Pukania, koji je na
1 Peter Brger, Teorija avangarde,
Antibarbarus, Zagreb, 2007, str. 56
sigurnosnim kamerama nekoliko dana ranije snimljen
s motorbiciklistikom kacigom na glavi.
Ve iz turih opisa ovih radova oigledna je Toljeva
umetnika preokupacija binarnom opozicijom jav-
no/privatno, ije roenje smetamo u isto razdo-
blje kad i konstituisanje umetnosti kao autonomne
sfere, zajedno sa stupanjem kapitalizma na scenu.
Najkasnije od trenutka feministike kritike jasno je
da je distinkcija javno/privatno mehanizam kojim se
odreeni pojedinci i prakse potiskuju iz politikog i
ekonomskog u privatnu sferu. Problematizovanje i
uporno ispreplitanje javnog i privatnog osnovne su
preokupacije Slavena Tolja. Tome valja dodati i nje-
govo trajno bavljenje Dubrovnikom kao motivom i
motivacijom, a koje se prolazei kroz flter njegove
aktivne uloge u ivotu i proizvodnji Grada (kao osni-
vaa i dugogodinjeg kustosa i organizatora Art radi-
onice Lazareti), ne moe zadrati na planu fascinacije
ili kritike, ve postaje neodvojivo od svakodnevne
prakse, koje poput upravo spomenutih radova insi-
stira na isprepletenosti javnog i privatnog.
Nakon tematizovanja ratnih stradanja, Tolj se ranih
dvehiljaditih okree prostornim promenama ( javnog)
gradskog prostora i njihovim ekonomskim razlozima,
a od okupljanja inicijative Sr je na! oko konkret-
nog sluaja planirane izgradnje golf terena na Sru
i ograivanja tog javnog dobra, koja se bori protiv
privatizacije i komodifkacije javnih prostora i zago-
vara demokratizaciju procesa odluivanja, njegov rad
sve direktnije i sve borbenije proziva spregu kapitala
i politike. Onako kako maloas spomenuti Hans Hake
razotkriva trgovinu muzeja i biznisa, tako Tolj razot-
kriva trgovinu gradske uprave i biznisa, s tom razli-
kom to njegov teren vie nije (samo) muzej, ili neka
druga umetnika institucija, ve itav grad.
Izloba u Muzeju za umetnost i obrt pod nazivom
Citius, altius, fortius (bre, jae, vie) intervencija je
u stalnoj postavci, u okviru programa Suvremeni
umjetnici u Stalnoj postavi MUO, pokrenutog 2009.
godine izlobom Dalibora Martinisa. Organizacioni
princip stalne postavke Muzeja za umjetnost i obrt
jesu stilska razdoblja koja istoriju dele po stilskim ka-
rakteristikama (od gotike do industrijskog dizajna).
Pratei i izlaui formalne aspekte eksponata, ukra-
snih i svakodnevnih predmeta iz domova vladajuih
elita, postavka brie sve tragove drutvenih ureenja
i proizvodnih odnosa. U takvu postavku Slaven Tolj
ulazi s nekoliko jezgrovitih i direktnih intervencija u
razliitim medijima.
Kontura golf-igraa politiara se, u
siromakom gestu ocrtavanja putanje
lepljivom trakom, razbacuje muzejskim
eksponatima, kulturnim javnim dobrom.
Tapiserije, koje dominiraju od gotike do
istoricizma, ograene su trakama s nat-
pisima PRIVATE PROPERTY. Ponovljen
gest privatizacije muzejskih eksponata
na nivou njihovog simbolikog sadraja
(prikaz godinjih doba) aludira na ogra-
ivanje javnih dobara. Golf loptice ulje-
ze nalazimo meu eksponatima u insta-
laciji koja kontekstualno varira: Rokoko
golf, Golf istorizam, Golf klasicizam, Golf
secesija, na lusterima, svenjacima i u
posudama za cvee.
U odeljku Sakralna umetnost golf loptice
zatiemo na oltarima i u rukama fgura
svetaca u instalaciji Pioniri golfa , koja
s jedne strane govori o kontinuitetu ek-
sploatacije i povezanosti vladajuih i du-
hovnih struktura, a s druge strane o fe-
udalnom odnosu dananje demokratski
izabrane vlasti, to je potcrtano medij-
skom izjavom gradonaelnika Dubrovni-
ka Andra Vlahuia: Ja potujem zakon,
ali bie onako kako ja kaem. Medijske
izjave politiara i preduzetnika provlae
se kroz sve prostorije aplicirane na vitri-
ne sa svakodnevnim predmetima. Inae
prozirne, ovom intervencijom vitrine
gube nevinost i postaju flter kroz koji
posmatramo reprezentaciju prolosti.
Zastavica s grbom (kruna, dva lava, dve
ukrtene golf palice i natpis Citius, altius,
fortius) koja krasi radne stolove indu-
strijalaca i globuse, kao i fgura crnkinje
luonoe (Venecija, druga polovina de-
vetnaestog veka) u muzeju razotkrivaju
imperijalistiko lice kapitalizma i ek-
sploatatorske korene ovakvog bogat-
stva oblika i materijala. Kretanje kroz
prostorije u dva navrata prati i zvuna kulisa, tako
u odeljku Renesansa, a ponovo i u odeljku Zvona,
sluamo audio-rad Sr je na!, umetnikovo mantra-
nje slogana inicijative, a u odeljku Klasicizam/ampir
audio-instalaciju Redodrava, itanje Zakona o stra-
tekim investicijama, pravnoj podlozi savremenih
ograivanja javnih povrina i iskljuivanja graana iz
procesa odluivanja i korienja. Video, odlomak iz
serije Game of Thrones (2012), u kojoj Tolja zatie-
mo u ulozi statiste, zaklanja nam pogled na tapiseriju
Nalazak Mojsijev iz sedamnaestog veka scenom
smaknua. Umetnik je izvoa, perfomer, ali u tuem
scenariju, a ipak izloen u svojoj ivotnoj specifno-
sti: uestvovanje u kulturnoj industriji statiranjem u
serijama (bilo) mu je u odreenom trenutku modus
preivljavanja.
Na poetku smo govorili o raanju modernog mu-
zeja kao mestu specifnog ograivanja, okviru koji
vri eutanaziju svake drutvene funkcije umetnosti,
depolitizuje je i pretvara u puki objekt flozofske kon-
templacije. Svaka od Toljevih intervencija uz dlaku
elja stalnu postavku Muzeja za umjetnost i obrt,
eksponatima apstrahovanim od svakog konteksta
stvarnog ivota vraa istorijsku specifnost. Ali, i ra-
zotkriva muzej kao mesto proizvodnje specifnog
subjekta. Veza umetnosti i drutva, njena funkcija da
preslikava ideologiju vladajue klase vie je nego oi-
gledna. Rei Maje Brinar Frenkel, supruge izraelskog
investitora Arona Frenkela, krase jedan od zidova:
Moj suprug ima karakter preduzetnika. To su ljudi
od emocija koji imaju vlastitu viziju i reaguju odmah.
Kao ni slikar, nijedan od njih ne razmilja neposredno
pre o proftu koji e zaraditi kad proda sliku prven-
stveno je fasciniran.
Ako je muzej ustanovljen da bi iz eksponat izbrisao
svaki trag ivog rada, izdvajajui ih iz njihovog okru-
enja, ovakva muzejska inicijativa (Savremeni umet-
nici u stalnoj postavci MUO) ima emancipatorski
potencijal da ih ponovo vrati u ivot, a da umetnost
povee sa svetom. U tom je svetlu guranje Toljeve
izlobe u aktivistiki ko , koje tako lepo oslikavaju
izloene izjave protagonista i uvara projekta izgrad-
nje golf-terena na Sru, mera devalorizacije kritikih
i intervencionistikih umetnikih praksi i njihovo
uklanjanje iz registra lepih umetnosti. Mera izrazito
politika.
04
manek Februar 2014.
U julu 2013, na poziv Kulturnog centra REX iz
Beograda, odrali smo seriju razgovora s ciljem
da se istrae problemi s kojima se trenutno su-
sreu nevladine organizacije (NVO) u Srbiji koje
deluju na poljima savremene umetnosti, neza-
visne kulture i drutvenog aktivizma. Naelno
gledano, organizacije sa ijim smo lanovima i
lanicama razgovarali, mogle su se prema svo-
joj orijentaciji u odnosu na umetnost i kultu-
ru podeliti u dve grupe. U prvoj grupi bile su
organizacije koje se bave produkcijom savre-
mene umetnosti, a koje za cilj imaju povea-
nje njene javne prisutnosti i prijemivosti. Za
drugu grupu organizacija, umetnike, kulturne
i estetske prakse predstavljaju jedan deo iz
repertoara aktivnosti in-
tervenisanja u javnim
debatama i uea u
drutvenim prome-
nama. Budui da je
raeno u sklopu pro-
jekta Mainsko ode-
ljenje Evropa, istrai-
vanje se koristilo ma-
inskim odeljenjem
kao metaforom koja
evocira proizvodne
snage to rade na
stvaranju savremene
umetnosti i kulture,
odnosno metaforom
koja otvara pitanja u
vezi sa strukturom i
stratifkacijom rada
u polju kulture, kao
i politike, u vezi sa
odnosima izmeu
centra i periferije u
Evropi, i du njenih
granica koje se me-
njaju.
U fokusu naih razgovora bili su problemi
koje su organizacije i kolektivi oznaili kao
one s kojima se trenutno suoavaju. Krenu-
li smo od pojma krize u kontekstu svetske
fnansijske krize, odnosno njenih posledica
po region i sektor. Ukoliko krizu shvatimo
kao situaciju u kojoj se budunost trenutno
odgaa sve dok se ne donesu odluke i oda-
bere jedan od ponuenih puteva, onda kriza
predstavlja odreenu vrstu raskra i podra-
zumeva mogunost promene. Posmatranje
kroz prizmu krize u ovom smislu predstav-
ljalo je nain da se trenutno stanje otkri-
je i ralani kako bi se razmotrilo ta treba
initi da bismo uopte mogli da se bavimo
aktuelnim pitanjima. Pa ipak, u ovom regi-
onu, kriza ne predstavlja skoranji fenomen
i u veini razgovora ubrzo bi nam skrenuli
panju na konfikte i transformacije koji su
doveli do toga da se krize niu jedna za dru-
gom i uinili da kriza kao nain ivota kao
nain vladanja postane deo svakodnevice.
Ovde kriza kao fenomen ima vie dimenzija
i ne deluje samo na nivou politikih i pri-
vrednih mera, ve i na emocionalnom pla-
nu, stvarajui odreenu vrstu subjektivite-
ta, gde kriza deluje direktno na organizam
na naine koji su kontradiktorni i izazivaju
anksioznost. U vreme krize, ovek, sa jedne
strane, moe iskusiti odreenu rezignaciju,
inerciju i oseanje zaglavljenosti u ivotnim
okolnostima; sa druge strane, kriza (a naroito
ona koja nikada ne jenjava) zahteva izuzetnu
istrajnost, kreativnost i delovanje pri susretu
sa stalnim orsokacima i hitnim situacijama
na koje treba reagovati i reiti ih. Ovakvo ge-
nerisanje anksioznosti usled krize moglo bi biti
uzrok za javljanje kritika na raun posmatranja
situacije kroz prizmu krize. Neki smatraju da je,
naroito na prostorima bive Jugoslavije, kriza
postala do te mere sveprisutna da je zaista te-
ko izvui bilo kakvu korist iz posmatranja kroz
prizmu krize: umesto da slui kao signal za izu-
zetnu situaciju i mogunost promene, stanje
krize postaje normalizovano kao stalno stanje
stvari. Kao posledica toga, kriza moe postati
neto to gui pokret i nije dovoljno snano
polazite za analizu da bi omoguilo mapiranje
karakteristika odreene situacije. Ovo ukazuje
na injenicu da posmatranje kroz prizmu krize
moe zapravo da destimulie delovanje, onda
kada se o krizi raspravlja kao o apstraktnom
pojmu umesto da se neto preduzme u vezi s
konkretnim okolnostima. Pa ipak, mnogi su pri-
metili da su posledice svetske fnansijske krize
danas sve oiglednije u Srbiji, naglasivi kako
mere tednje uzimaju sve vei danak, zajedno
sa privatizacijom javnog prostora i transforma-
cijom javnih ustanova. Prema razgovorima koje
smo vodili, veliki broj sporova koji se javlja poti-
e od tri centralna pitanja.
Kao prvo, koje su to promene koje se deava-
ju na polju fnansija, fondova i resursa u NVO
sektoru i na koji nain ove promene utiu na
organizacije? Sposobnost da se obezbede
budeti za projekte oigledno predstavlja od-
luujui olakavajui ili ograniavajui faktor za
nevladine organizacije. U pristupu fondovima,
bilo nacionalnim ili meunarodnim, organizaci-
je se potencijalno susreu sa hirovitim izmena-
ma prioriteta fnansiranja. Pored toga, manjim
organizacijama moe biti teko da se nadmeu
sa organizacijama koje su vee i u veoj meri
etablirane. Promene u sistemu fnansiranja
oigledne su na nacionalnom nivou, ali se ovo
takoe odnosi i na meunarodne fondove. Za
neke, novi oblici preduzetnitva (bilo da je ono
drutveno, kulturno, ili neko drugo) predstav-
ljaju ansu da se stekne autonomija u odnosu
na izvesna ogranienja koja se javljaju u posto-
jeoj NVO kulturi. Ipak, oni takoe sa sobom
nose i nove disciplinujue mehanizme koji utiu
na aktivnosti organizacija (npr., potreba da se
generie prihod). Zbog toga, nameu se odre-
ena politika i organizaciona pitanja, u sprezi
sa razliitim logikama koje su osnov za vladine
odluke o obezbeivanju sredstava i fnansija,
kao i pitanje ta je to to ini resurs za rad jed-
ne organizacije.
Drugo, koje se to nove prakse i subjektiviteti
javljaju, kao i kako se prema njima odnositi?
Transformacija javne sfere donosi
sa sobom i reakcije na tu transfor-
maciju koje ukazuju na produktiv-
nost konfrontacije izmeu estetskih
praksi kao naina bavljenja svetom
i njihove uloge u transformaciji i
prekonfguraciji novih drutvenih
odnosa. Pitanje koje se ovde javlja
ne odnosi se samo na mogunosti
i nemogunosti savremene umet-
nosti i njene produkcije, ve i na
materijalne uslove za ivot i rad.
Kako se privatizacija fzikog javnog
prostora ubrzava, tako su sve ei
i pokuaji da se taj prostor pono-
vo zadobije i preoblikuje lokalnim
inicijativama koje povezuju sused-
stva i zajednice, ne preko ekspertiza
koje usmeravaju druge, ve zajed-
nikim stvaranjem nove drutveno-
sti tj. nove drutvene svesti bazirane
na aktuelnim zajednikim iskustvima u
konfrontacijama. Ovo ukazuje da postoje
mogunosti za povezivanje, ne samo sa lo-
kalnim zajednicama ve i sa ljudima koji rade
u drugim oblastima, izvan polja neposrednog
delovanja umetnosti i kulture.
Tree, ta je zajedniko a ta razliito u iskustvi-
ma koje se javljaju u mreama? Pitanje zajedni-
kog i razlike obuhvata domene javnih institucija
i nezavisnih umetnikih scena, ali se postavlja i
u samim organizacijama, gde dovodi do zapita-
nosti nad time ko se moe smatrati umetnikom,
kulturnim radnikom, ili aktivistom, a ko ne. Svi
su, bez izuzetka, izrazili elju da im se prui vie
prilika za diskusiju, kao i da se uspostave zajed-
nike perspektive, saradnja i podrka. Moda bi
tri ovde postavljena pitanja mogla biti korisno
polazite za dalje istraivanje koje e dovesti do
stvaranja zajednikih praksi? Ne samo u Srbiji ili
regionu, ve i izvan granica Evrope, u saradnji
sa drugima koji se suoavaju sa slinim proble-
mima i ele da razviju zajednike transnacional-
ne prakse kao put kolektivnog izlaska iz krize.
Prevod: Milan Markovi
Ema Dauling bila je rezident u Kulturnom Centru
REX u okviru projekta Raskra IstokZapad. ivi
i radi u Londonu i predaje na Katedri za socio-
logiju Univerziteta Midlseks. Trenutno se bavi
istraivanjem svetske fnansijske krize i nje-
nih konstitutivnih sukoba i transformacija.
U skorije vreme je objavljivala u nau-
nim asopisima Social Justice, Cultural
Studies Critical Methodologies i
Lateral.
05
NVO u (ovoj) krizi:
Ema Dauling
manek Februar 2014. 06
Iako je budet za kulturu u Srbiji za 2014. godi-
nu nominalno povean, teko je pomisliti da e
to dovesti do znaajnijeg poveanja kulturne
produkcije, niti do poboljanja poloaja radni-
ka u kulturi. Rast nezaposlenosti, vee oporezi-
vanje zarada, zabrana zapoljavanja u javnom
sektoru, pad realne vrednosti plata i penzija,
donoenje zakona koji naruavaju prava rad-
nika i svi drugi reformski potezi, pogorava-
ju ionako loe stanje u kulturnoj sferi. Ukoliko
veina svakodnevno balansira da ne bi upala u
totalno siromatvo, teko je oekivati da e biti
spremna da izdvoji sredstva za kulturne sadra-
je: ne samo da stanovnitvo ne moe da izdvoji
novac, ve nema ni vremena, niti volje, da se
posveti kulturnim sadrajima. Kulturna produk-
cija u svome delovanju ne moe biti odvojeni
deo drutva, a u Srbiji je to realnost na koju tre-
ba da odgovori i sa kojom mora da radi.
Sami radnici u kulturi dugo su se samoobma-
njivali foskulom da za kulturu nikada nema
dovoljno novca, to je u go-
dinama ekonomske krize do-
prinelo gotovo neometanom
prihvatanju mera koje su vodi-
le padu kulturne proizvodnje.
Ovoj samoobmani treba dodati
i paralelni poetak ekonomske
krize u Srbiji i donoenje Zako-
na o kulturi. Malo ko je 2009.
godine mogao jasno videti dalji
razvoj dogaaja, ali smo sada
suoeni sa drastinim padom
kulturne proizvodnje i pogora-
njem radnog i materijalnog po-
loaja radnika u kulturi: zakon
je svojim odredbama doprineo
uspostavljanju trinih principa
u kulturnom sektoru, to je pratilo i smanjivanje
javnih budetskih sredstava sa krizom kao iz-
govorom. Kao i u svim drugim oblastima, mere
donoene tokom ekonomske krize ugrozile su
javni, a ojaale privatni interes. U kulturnoj pro-
izvodnji to je znailo dalje uruavanje institucija
i nezavisne scene kao zastupnika javnog inte-
resa, i jaanje kreativnih industrija kao nosilaca
privatnog interesa u kulturi.
Bezalternativnost
Iznos budetskih sredstva Republike Srbije za
kulturu u poslednjih je est godina nominalno
stagnirao, ali usled infacije i generalne ten-
dencije rasta cena njegova vrednost se realno
smanjivala. Pad je naroito izraen u periodu
20102012, a njegova najnia vrednost bila je
2011. godine. Osim smanjivanja budeta, dru-
ga okolnost koja negativno utie na kulturnu
produkciju jeste i neredovnost njegove raspo-
dele. Ni Ministarstvo kulture ni lokalne instance
vlasti zaduene za kulturu ne potuju rokove za
raspisivanje konkursa za raspodelu budeta.
Nakon toga dolazi do kanjenja s donoenjem
odluka i isplatom sredstava, to onemoguava
ozbiljnije planiranje u kulturnoj produkciji.
Slika 1 Kretanje republikog budeta za kulturu, 20082012.
Slika 2 Kretanje budeta za kulturu grada Beograda, 2008
2010.
Ujedno, u raspodeli budeta za kulturu prime-
tan je trend poveanja dela koji odlazi instituci-
jama kulture i javnim preduzeima koja se bave
kulturom, dok se sredstva za nezavisnu scenu
smanjuju. Ipak, ovo ne znai i poveanje stvo-
renih sadraja u javnom sektoru. Godine krize
su javnom sektoru donele i pritisak u vidu po-
rasta broja zaposlenih. Deo ovih radnih mesta
svakako je nastao radi zadovoljenja lanova ra-
znih partija, ali deo dolazi i sa nezavisne scene
gde su uslovi rada sve tei. Za institucije kulture
ovo je znailo nuno vee izdatke za trokove
rada (plate, izdvajanja za poreze itd.), to je za
posledicu imalo smanjivanje sredstava za pro-
dukciju. Tako smo doli u situaciju da veina
ustanova kulture funkcionie na granici odri-
vosti, dok naunih istraivanja u kulturi i javnih
programa ima sve manje, iako je to razlog nji-
hovog postojanja.
Ipak, teko je zamisliti da e najnovije odluke
iz paketa mera tednje, kao to je ona o za-
brani zapoljavanja u javnom sektoru, doprineti
poboljanju ove situacije. Neosporno je da po-
stoje veliki problemi u funkcionisanju instituci-
ja kulture, kao i u celom javnom sektoru, a isto
tako je jasno da postoji veliki broj zaposlenih
na potpuno izlinim radnim mestima. Meutim,
restrukturiranje i demokratizacija upravljanja in-
stitucijama mnogo e se tee sprovesti ukoliko
one ostanu zakljuane u trenutnom stanju.
Slika 3 Struktura isplaenih sredstava iz budeta za kulturu
grada Beograda za programe prema nivoima, 20082009.
Tokom svake godine posmatranog perioda, najvie sredstava
izdvojeno je za gradske ustanove kulture, zatim za projekte
umetnikih asocijacija, udruenja, pojedinaca i na kraju za
ustanove kulture drugih nivoa vlasti i javna preduzea.
Primetno vei deo javnih sredstava izdvaja se
za kulturno naslee u odnosu na sredstva za
savremeno stvaralatvo. Ovo nikako nije ka-
rakteristino samo za Srbiju i u potpunosti se
uklapa u opti evropski trend retradicionaliza-
cije, ime se dodatno pojaava oseaj bezalter-

Marko Mileti
73,95 gradske
ustanove kulture
1,93 gradska javna
preduzea
2,62 ustanove kulture
drugih nivoa vlasti
21,49 um. asocijacije,
udruenja, galerije, ansambli
75,01 gradske
ustanove kulture
1,99 gradska javna
preduzea
2,31 ustanove kulture
drugih nivoa vlasti
20,69 um. asocijacije,
udruenja, galerije, ansambli
79,93 gradske
ustanove kulture
3,29 gradska javna
preduzea
1,58 ustanove kulture
drugih nivoa vlasti
15,20 um. asocijacije,
udruenja, galerije, ansambli
manek Februar 2014. 07
nativnosti, odnosno osnauje vladajui sistem
sa svim svojim manama. Ulaganje u kulturno
naslee vlastima omoguava odravanje po-
stojee kulturne matrice, koja ne dovodi u pita-
nje ekonomski sistem, drutvenu nejednakost,
privredni kolaps, pa ni same probleme u kultur-
noj produkciji. Sa druge strane, vea ulaganja
u savremeno stvaralatvo sa sobom bi nosila i
mogunost da se unutar kulturne i umetnike
proizvodnje generiu alternativne politike, koje
svakako ne bi radile na ouvanju postojeeg
sistema.
4,6 Ustanove u oblasti zatite i ouvanja kulturnog naslea
1,9 Ustanove u oblasti kulturnog stvaralatva
Slika 4 Raspodela republikog budeta za kulturu prema usta-
novama korisnicima, 2014.
337,8 Programi zatita i ouvanje kulturne batine
224,3 Programi savremeno stvaralatvo i kulturne industrije
Slika 5 Raspodela republikog budeta za kulturu prema pro-
gramima, 2014.
Probleme sa lokalnim javnim fnansiranjem
prati i prestanak zainteresovanosti stranih vla-
da i fondacija da ulau u kulturnu proizvodnju
u Srbiji kojoj su tokom devedesetih i poetkom
dvehiljaditih znaajno doprineli. U ovoj situaciji
nezavisna scena, ali i institucije, prinueni su da
sredstva za svoj rad sve vie trae apliciranjem
za projekte na evropskom i regionalnom nivou.
Iako ta sredstva predstavljaju znaajan dopri-
nos stvaralatvu, kompleksnost i obimnost
uslova koje je potrebno ispuniti da bi se do njih
dolo birokratizuju rad u kulturi. Pojavljuje se
niz potekoa s kojima se nije lako izboriti, to
posebno vai za organizacije manjeg kapacite-
ta. Tako se ispostavlja da je sama veliina gran-
tova, odnosno koliina administracije potrebne
za njihovo odravanje, prevelika za veliki broj
organizacija. Jedna od potekoa jeste uslov
da je za realizaciju granta kod veine fondacija
potrebno obezbediti odreeni deo ukupnog
budeta projekta kod lokalnih fondova. Ima-
jui u vidu situaciju sa lokalnim fnansiranjem,
jasno je da ova obaveza zadaje mnogo muka.
Jo jedan problem je i to to se samo mali deo
sredstava iz regionalnih i +EU grantova moe
iskoristiti za pokrivanje trokova rada. Kako bi
se ti trokovi pokrili, a ujedno ispunili uslovi
postavljeni od donatora, potrebno je dosta do-
punskog truda, vremena i znanja.
Svemu ovome treba dodati aktuelnu situaciju
u kojoj se nalaze oni radnici u kulturi koji imaju
status samostalnog umetnika. Nejasnoe u
Zakonu o kulturi oko sticanja ovog statusa i be-
nefcija koje on donosi omoguile su lokalnim
upravama da ne izmiruju svoje obaveze prema
umetnicima. Veliki broj umetnika sada ne moe
da regulie pravo na zdravstveno osiguranje ili
odlazak u penziju, dok ih istovremeno drava
tereti za nastale dugove prema poreskoj upra-
vi, iako oni nisu ti koji trebaju da snose te tro-
kove.
Biti kreativan
Ekonomsku kriza i mere tednje u kulturi svoje
ideoloko opravdanje nale su u isticanju kon-
cepata kreativnosti. Ti koncepti,
1
koji se posled-
njih godina agresivno promoviu u razliitim
lokalnim, nacionalnim i meunarodnim strate-
gijama, istiu pojam kreativnosti kao najbitniji
faktor kulturne proizvodnje. U svojim konse-
kvencama oni dodatno prekarizuju stavljaju
u opte i trajno stanje nesigurnosti poziciju
radnika u kulturi i opravdavaju njihovu sve veu
eksploataciju. Po tim premisama, umetniku
produkciju pokree nesputana kreativnost na-
darenih individua koje su, navodno, uvek spre-
mne da se angauju radi stvaranja novog i za-
nimljivog estetskog doivljaja.
Kada ovaj zahtev za kreativnou postavimo u
kontekst smanjenih javnih budeta za kulturu
i nedostatka prostora za produkciju, dobija-
mo situaciju u kojoj 76,1% mladih umetnika
nema dovoljno sredstava da nabavi materijal
za rad, ali koji istovremeno produkuju veliki
broj radova i nastupa za festivale na kojima se
promoviu kreativne industrije. Pri tome njima
najee nisu plaeni ni produkcioni trokovi ni
njihov rad. Dodatno, 66,2% mladih neetablira-
nih umetnika izdravaju roditelji, 54,9% bavi se
i drugim zanimanjem kako bi popunili budet,
2

dok je u septembru 2013. godine prosena
zarada u sektoru umetnosti bila 38.140 din,
3

odnosno ispod republikog proseka mesene
zarade. Ovo je realnost za veinu kreativnih
radnika, a kako bi se ta situaciju promenila
potrebno je kreativnost vratiti u merljive uinke
njihovog rada, znanja i uloenih resursa.
Umetnost preivljavanja
Fleksibilizacija rada kojoj su radnici u kulturi
izloeni forsiranjem kratkoronih ugovora o
radu (ukoliko ugovora uopte ima) nisu novina
u sektoru kulture. U ovakvom nainu rada rizik
i odgovornost za proizvodni proces prebacuje
se sa onoga koji nudi posao na samog radni-
ka. Od umetnika ili radnika u kulturi oekuje se
da sm obezbedi posao, sredstva za rad, kao i
da sm organizuje proizvodni proces. Obaveze
koje postoje prema poreskim organima, pita-
nja zdravstvenog i penzionog osiguranja, esto
moraju da reavaju sami radnici, to oduzima
dodatno vreme i energiju.
Najavljene izmene u radnom zakonodavstvu
ovu bi anomaliju u radnim odnosima uinile
pravilom za radnike u mnogim drugim obla-
stima. Trebalo bi, meutim, da radnici u kulturi
obrate panju i na postojei Zakon o kulturi u
kojem su jo 2009. godine privilegovani fek-
sibilni radni odnosi. Iako nedostaju odreeni
zakonski podakti da bi ga uinili delotvornim,
ovaj zakon predvia da se radni odnos u usta-
1 Koncepti koji se afrmiu kao kreativni rad, kreativni
gradovi, kreativne industrije, kreativna klasa, kreativna
Evropa...
2 Statistiki podaci preuzeti iz istraivanja Pobolja-
nje statusa mladih neafrmisanih umetnika koje je
sprovela Mirna Gavrilov 2010. godine, u izdanju Za-
voda za prouavanje kulturnog razvitka.
3 Republiki zavod za statistiku.
novama kulture zasniva na period od tri godi-
ne. Ako uzmemo u obzir najavljeno produenje
perioda za probni rad, jasno je da veliki broj
mladih ljudi nikada nee biti stalno zaposlen.
Oni koji budu imali sreu da potpiu taj ugovor
o radu na tri godine, tek nakon dvadeset godi-
na tako steenog staa za mukarce, odnosno
17,5 za ene, mogu se nadati zasnivanju rad-
nog odnosa na neodreeno vreme!
1283 Ukupan broj stalno zaposlenih
4924 Ukupan broj angaovanih po ugovoru
Slika 6 Broj zaposlenih u gradskim ustanovama kulture i oblik
ugovora (podaci se odnose na 2010. godinu)
Sam princip projektnog fnansiranja stvara do-
datnu nesigurnost u radnom i materijalnom
poloaju radnika u kulturi. Ako je ovo nekad
bio princip po kojem se radilo pre svega na
nezavisnoj sceni, donoenjem Zakona o kultu-
ri on je postao pravilo i za institucije. Onima
koji su angaovani na odreenim projektima,
radni odnos je najee nereen, a ak i dok
rade na nekom projektu umetnici i radnici u
kulturi istovremeno su na tritu rada. Kon-
stantno zaposlivi, ali nikada zaposleni. Postoji
stalni pritisak da se unapred moraju obezbediti
sledei angamani, kako bi se osigurali materi-
jalni uslovi za ivot. Rezultat je potpuni gubitak
bilo kakvog jasnog ritma ivota, ne znate kada
vam je i koliko dugo radno vreme, a ak i kada
imate dovoljno novca, odmor je veoma teko
planirati.
Sve tea situacija u sektoru kulture dovela je i
do uestalijih protesta radnika u kulturi. Kako bi
se stvari reavale nabolje, treba pre svega imati
u vidu da bez razvoja privrede nisu mogua ni
znaajnija javna ulaganja u kulturu. Iz ovog ra-
zloga radnici u kulturi morali bi vie da obrate
panju na deavanja u drutvu. Treba podrati
borbe radnika protiv privatizacije i unitavanja
proizvodnje i sagledati realne mogunosti
promovisanih reformi. Treba prepoznati
da u ovom sektoru moda i nisu mogu-
i ili potrebni vrsti radni odnosi, ali to
ne znai da treba odbaciti borbu za
regulativu koja e obezbediti soci-
jalnu i materijalnu zatitu radni-
cima u kulturi.
Korieni podaci:
Zakon o budetu Republike Srbije
(20082013).
http://budzet.info/
Kulturne politike gradova Srbije. Kul-
turni resursi grada Beograda, Zavod
za prouavanje kulturnog razvitka,
Beograd 2012.
manek Februar 2014. 08
Marijana Cvetkovi
Ovaj tekst nastao je kao reakcija na nesklad koji
postoji u javnim politikama u Srbiji izmeu jav-
nog i civilnog sektora, kao i na (ne)razumevanje
uloge i znaaja graanskih inicijativa za demo-
kratski razvoj drutva i za stvaranje drave od-
govorne prema svojim graanima.
U oblasti kulture, koja je u fokusu ovog teksta,
uoava se dugogodinje ignorisanje i siste-
matsko zanemarivanje velikog dela umetnike
i kulturne scene u Srbiji oliene u nezavisnim
organizacijama koje pripadaju civilnom sektoru
u kulturi. U poslednje vreme ova pozicija do-
datno je naglaena izjavama predstavnika Mi-
nistarstva kulture i informisanja Srbije kojima
se pomenute organizacije stavljaju u podreen
poloaj u odnosu na javni sektor u kulturi. Ova-
kav stav posebno zabrinjava budui da dolazi
od najviih predstavnika kulturnog establi-
menta koji bi trebalo da poznaju i potuju ba-
rem Ustav i Zakon o kulturi. U tim se dokumen-
tima drava obavezuje da podstie umetniko
i kulturno stvaralatvo (Ustav), te priznaje sve
inioce u kulturi ( javne, civilne i privatne) izjed-
naavajui njihov poloaj. To su subjekti iji se
rad moe smatrati doprinosom optem inte-
resu u kulturi; kao takve, drava ih podstie i
kofnansira iz javnog budeta (Zakon o kulturi).
Negativan stav prema civilnom sektoru nasle-
en je iz devedesetih godina prolog veka i jo
uvek je teko te predrasude ukloniti iz javnog
govora. Zato je potrebno ee u javnosti go-
voriti o prirodi i poreklu civilnih inicijativa i uka-
zati na njihovu neodvojivost od samih graana
i njihovog prava da se udruuju, zajedniki rade
i zagovaraju teme koje ih se direktno tiu, a bez
pretenzija na ostvarivanje profta od te delat-
nosti. Znaaj graanskih inicijativa postaje sve
vei kada dravni aparat, kao to je to sluaj
u Srbiji, prolazi kroz veliku krizu i ima problem
da se izbori sa svojim unutranjim slabostima
korupcijom, partokratijom, inertnou, nagla-
enom hijerarhijom, zatvorenou, tromou
Dobar primer upravo je oblast savremene
umetnike produkcije. Ve vie od jedne dece-
nije nezavisne organizacije i inicijative umetni-
ka, kulturnih radnika razliitih profla, teoretia-
ra i producenata stvorile su uzbudljivu i inova-
tivnu umetniku scenu u raznim oblastima od
vizuelnih umetnosti, novih medija, savremenih
izvoakih umetnosti (pozorita, plesa, perfor-
mansa), flma, muzike, teorije umetnosti do
festivala, bijenalnih i drugih izlobi, istraiva-
kih projekata, konferencija, obrazovnih platfor-
mi. Svojim profesionalnim radom (a ne ama-
terskim angamanom) one su prelazile gra-
nice disciplina i polja, eksperimentiui u tim
saradnjama i pozicionirajui kulturu i umetnost
u oblastima u kojima pokazuju svoju snagu i
kapacitete za obrazovanje, socijalnu integraci-
ju, interkulturalni dijalog, zagovaranje, politiki
razvoj zajednica, demokratizaciju i jo mnogo
toga. Shvatanje kulture kao dela drutvenog
polja koje nije odvojeno od ukupnog eko-
nomskog i drutveno-politikog preobraaja
drutva rezultira injenicom da poslednjih ne-
koliko godina sve najvrednije i najinovativnije u
savremenoj umetnosti u Srbiji dolazi upravo iz
nezavisnog sektora kome pripadaju i pojedin-
ci umetnici, autori, istraivai, kulturni radnici
koji nisu vezani za javni sektor neogranienim
ugovorima, mada sa njima esto sarauju. Kva-
litet i relevantnost delovanja ovog dela kul-
turnog sektora potvruju se meunarodnim
znaajem mnogih organizacija i pojedinaca
koji u njima rade, zatim novim umetnikim i or-
ganizacijskim praksama koje e, u dinaminom
procesu razmene, provocirati i nove instituci-
onalne prakse, partnerstvima sa najznaajnijim
evropskim i svetskim umetnikim i kulturnim
organizacijama, mreama, sa univerzitetskim i
obrazovnim centrima, ali i uspenou u apli-
ciranju na sloenim i zahtevnim evropskim
programima podrke kulturi i civilnom drutvu.
Ovde je veoma vano ne upasti u zamke eliti-
stikog pristupa kulturi i ne posmatrati samo
najvee projekte, one u prestonici i drugim ve-
im gradovima, najvidljivije dogaaje koje pro-
moviu mainstream mediji. Inicijative i organi-
zacije o kojima govorimo vrlo esto nastaju i
rade u malim mestima, u selima i gradovima u
kojima su jedini koji lokalnoj zajednici pruaju
priliku da se sretne sa savremenom umetnou.
Njihova uloga i njihov znaaj zato su viestruko
vei poto javni sektor, i kada formalno postoji
(lokalna pozorita, biblioteke, muzej, kultur-
ni centri), promovie, sve vie, tradicionalne
i patrijarhalne kulturne modele koji ne mogu
biti od koristi mladoj publici i njihovoj buduoj
ulozi aktera i pokretaa drutvenih procesa.
Kako bismo pomogli javnosti da razume ulo-
gu nezavisnih kulturnih organizacija u sistemu
kulture i irem drutvenom kontekstu Srbije,
pokazaemo primere nekoliko nacionalnih in-
stitucija kulture. Odabrani sluajevi, danas u
temeljima sistema institucionalne kulture u Sr-
biji, nastali su od slinih inicijativa pojedinaca ili
grupa posveenih umetnika, kulturnih radnika,
prosvetitelja i profesionalaca koji su ulagali sve
svoje znanje u kulturni razvitak ove sredine.
Ponimo od jednog krupnog primera, Narod-
nog pozorita u Beogradu. Danas je to glo-
mazna institucija kojoj se pripisuje nacionalni
znaaj i koja se defnie kao model koncepcije
i organizacije nacionalnog teatra. U zvaninoj
istoriji institucije kae se da od 1842. godine
postoje pokuaji da se u Beogradu osnuje pro-
fesionalno pozorite, sve do 1868. godine kada
je osnovano Narodno pozorite. Ali, ono nije
imalo svoju zgradu. Prva predstava odrana je
u kafani Kod engleske kraljice koja je godinu
dana bila dom Narodnog pozorita. Inicijative
za izgradnju namenske zgrade podnosili su
graani, graanske inicijative poput Odbora
Ljubitelji narodne prosvete i Pozorinog od-
bora koji su pokrenuli prikupljanje dobrovolj-
nih priloga.
1
To su bili poeci organizovanog
pozorinog ivota juno od Save i Dunava.
Sa druge strane ovih reka, u Vojvodini, najve-
a pozorina institucija razvijala se na slian
nain. Gostovanje pozorine druine Jovana
Kneevia 1860. podstaklo je Jovana orevia
da napie vie lanaka u Srbskom dnevniku o
nunosti osnivanja Srpskog narodnog pozori-
ta. Pripreme oko osnivanja vrili su Svetozar
Mileti, Stefan Branovaki, Jovan orevi i Jo-
van Jovanovi, potonji Zmaj. Obrazovani i ue-
1 Sa sajta Narodnog pozorita
http://www.narodnopozoriste.rs/index.php?id=194
pristupljeno 15. decembra 2013.
Uziivanje Povelje, Umetniki Paviljon Cvijeta Zuzori, 1927. Umetniki paviljon Cvijeta Zuzori, snimak iz aviona, 1968.
manek Februar 2014. 09
ni ljudi uloili su svoj rad, iskustvo i uticaj da
podre inicijative koje su postojale i da, putem
institucija sistema, tim inicijativama daju zamah
za dalji razvoj specifne oblasti i kulture uop-
te. A to je izgledalo ovako:
Kako Pozorite nije bilo dravna ustanova,
Srpska itaonica je ustanovila Drutvo za Srp-
sko narodno pozorite koje e voditi brigu i
fnansirati Pozorite. Osnivaka skuptina Dru-
tva bila je 29. i 30. maja 1862. i na njoj je donet
i prvi Ustav Drutva. Meutim na odobrenje za
osnivanje i rad Drutva ekalo se do 18. jula
1865. kada je car Franc Jozef potpisao. lan
Drutva, pored tadanjih uglednih ljudi, mogao
je da postane svaki pojedinac koji uplati 50 fo-
rinti i svako pravno lice koje uplati 100 forinti.
Drutvo je imalo svoj Upravni odbor na elu
sa naelnikom i dva odseka: Pozorini, koji je
vodio brigu o glumakoj druini, repertoaru i
drugim strunim pitanjima, i Ekonomski, koji je
obezbeivao materijalna sredstva za rad Pozo-
rita. Skuptinu Drutva inili su svi lanovi po-
jedinci i predstavnici lanova pravnih lica, a sa-
stajali su se jednom godinje. Mesni pozorini
odbori bili su po celoj Vojvodini i imali zadatak
da organizuju rad Pozorita u svojim mestima
prilikom gostovanja. Prvi upravnik bio je Jovan
orevi, koji je na toj funkciji ostao do 1867.
kada se odazvao pozivu kneza Mihaila i sa po-
lovinom glumaca otiao u Beograd i osnovao
Narodno pozorite.
2
Kao primer ovakvog razvoja institucija moe
posluiti i Beogradska flharmonija. U zvaninoj
istoriji institucije na njenoj Internet stranici stoji
da su mnogi muziari izmeu dva rata poku-
avali da obogate i unaprede umetniki ivot
prestonice, ugledajui se na velike evropske
metropole. Tako je orkestar, sastavljen od mu-
ziara Opere Narodnog pozorita, nastavnika
beogradskih muzikih kola i nekolicine ama-
tera, 13. juna 1923. godine odrao svoj prvi
koncert pod zvaninim imenom Beogradska
flharmonija. Njen osniva, umetniki direktor i
ef-dirigent bio je Stevan Hristi (18851958),
jedan od najznaajnijih srpskih kompozitora i
dirigenata. Uprkos loim uslovima rada i broj-
nim problemima, Filharmonija je tokom ovog,
tzv. Hristievog perioda (19231936), ustanovi-
la sistem pretplatnikih koncerata, sa gostova-
njima domaih i stranih umetnika...
3
Zvanino,
institucija je osnovana 1951. kao Simfonijski
orkestar Narodne Republike Srbije, a od nared-
2 Sa sajta SNP www.snp.org.rs, tekst Milene
Leskovac, pristupljeno 10. decembra 2013.
3 Sa sajta www.bgf.rs, pristupljeno 10.
decembra 2013.
ne godine dobila je dananji
naziv Beogradska flharmo-
nija.
Matica srpska, nastala u vre-
me buenja i jaanja nacio-
nalne svesti Srba u Vojvodini,
delu Austrougarske monar-
hije, pojavila se 1826. godine
u Peti kao samoorganizova-
na inicijativa uglednih Srba (a
od 1864. godine preseljena je
u Novi Sad). Ona je bila sim-
bol graanskog drutva, vi-
soke kulture, prosvetiteljstva
i dobroinstva, kako se kae
u njenoj zvaninoj istoriji. U
ondanjem drutvenom i politikom kontekstu,
trebalo je da Matica predstavlja sponu srpske
zajednice u Maarskoj sa evropskim tokovima
u kulturi, prosveti i nauci.
Sve pomenute inicijative i institucije nastale su
do Drugog svetskog rata ili neposredno nakon
njega (Beogradska flharmonija). Socijalistika
drava je tokom pedesetak godina osnovala
ogroman broj novih institucija ne samo u pre-
stonicama ve u svim gradovima i mestima, od
pozorita, muzeja, biblioteka, do domova kul-
ture. Ova drava imala je svoju jasnu kulturnu
politiku koja je omoguavala da sistem javnih
institucija prati deavanja u savremenoj kulturi
i umetnosti. Tako su nastali Muzej savremene
umetnosti kao jedan od prvih muzeja u Isto-
noj Evropi posveenih savremenoj vizuelnoj
umetnosti, Jugoslovenska kinoteka, Zavod za
prouavanje kulturnog razvitka, festival Bitef
kao najavangardniji pozorini dogaaj u ovom
delu sveta, zavodi za zatitu spomenika kultu-
re, arhivi... Sve su to bili dravni projekti koji su
izvedeni saradnjom vrhunskih profesionalaca
u raznim oblastima i dravnog aparata. Pored
toga, ova politika omoguila je decentralizaci-
ju kulture i dostupnost savremene umetnosti
velikom broju graana (preko mrea domova
kulture, bioskopskih sala, biblioteka...).
Danas, sve te funkcije obavljaju udruenja gra-
ana koja svojim programima donose nove
umetnike i drutvene prakse, nove tehno-
logije i nove jezike. Ove organizacije znaajni
su resurs za razvoj kulture u Srbiji, jer se bave
oblastima umetnosti, temama i metodima koji
jo nisu prodrli u sistem javnih institucija. Zbog
toga one moraju biti drugaije tretirane od
onih koji sprovode javne politike: ne kao
nuno zlo kome se mora pomalo ude-
liti, ve kao partner i izvor ogromnog
specijalistikog znanja i profesi-
onalnog iskustva proverenog u
meunarodnim okvirima.
A budet se troi na:
Samo u jednoj godi-
ni iz budeta je plaeno
430.000.000 evra za ne-
iskoriene kredite iji je
garant bila drava to je
skoro est ovogodinjih
budeta za kulturu.
Zaduivali su se svi dr-
ava, gradovi, javna pre-
duzea, toplane, Srbijagas,
EPS... Penali za neiskori-
ene kredite samo ele-
znice Srbije budet su ko-
tali 5.000.000 evra, to
je dva i po puta vei iznos
od ukupne sume koja se iz-
dvaja za NVO sektor u kul-
turi.
Ukoliko Evropski sud za
ljudska prava u Strazburu u
martu potvrdi prvostepenu
presudu po tubi veterana
rata 1999, Srbija e nepo-
znavanje prava sopstvenih
sudija platiti 300.000.000
evra, to je iznos od etiri
ovogodinja budeta za
kulturu.
Firma Apex, koja je dobila
posao upravljanja grad-
skim prevozom na proble-
matinom konkursu, samo
u jednoj godini poslova-
nja prihodovala je vie od
8.000.000 evra to je
gotovo jednako kapital-
nim ulaganjima u kulturi za
2014. godinu.
Suprotno zakonu, RTS go-
dinama unazad nije upla-
ivala u budet naknadu
za razvoj domae kinema-
tografije i na taj nain je
zadrala skoro 5.000.000
evra. Budetom je za kine-
matografiju i audiovizuel-
no stvaralatvo predvieno
oko 500.000 hiljada evra
to je deset puta manje od
duga RTS-a.
Za poreenja su korieni podaci
CINS-a i BIRN-a.
Februar 2014.
Izloba Sluaj rezultata Konkursa GUK 2013 Novi Sad
Multimedijalnog centra Led art, prikazuje i komentarie
rezultate Konkursa Gradske uprave za kulturu Novog Sada
za 2013. godinu. Tom izlobom, MMC Led art otvorio je 4.
jula, na nekadanji Dan borca, ok zadrugu novi izlobeni
prostor koji je pokrenuo nakon eutanazije legendarne Art
klinike. MMC Led art nije dobio podrku na Konkursu grada
Novog Sada za 2013, nakon petnaest godina rada. Ostavljen
je bez ikakve fnansijske podrke, kao i veliki deo nezavisne
kulturne i umetnike scene. Prema rezultatima Konkursa,
koji su objavljeni poetkom juna, najvei iznosi odobreni
su za EXIT festival (20.000.000 dinara) i Tamburica fest
(17.600.000 dinara).
http://cargocollective.com/testament/SOK-ZADRUGA
manek Februar 2014. 1 1
Hristina Miki
Mr Hristina Miki, Visoka kola modernog biznisa / Grupa za kreativnu ekonomiju
2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.
Ukupni javni rashodi za kulturu* 148,0 185,8 174,8 186,7 199,3 213,4 194,8 178,8 170,0 164,7
Udeo rashoda za kulturu u ukupnim
javnim rashodima (%)*
3,01 3,58 3,12 2,7 2,44 2,35 2,07 1,78 1,57 1,39
Ministarstvo kulture i informisanja 47,8 85,31 70,55 78,2 60,34 81,0 72,6 58,6 55,4 54,2
Ministarstvo ekonomije i fnansija** Np. Np. Np. 4,3 13,6 4,5 3,3 2,0 0,771 1,2
Ministarstvo vera i Min. dijaspore Na. Na. Na. Na. 20,6 12,7 1,0 0,99 0,1 0,1
AP Vojvodina 7,2 7,5 11,3 9,2 6,7 10,3 12,9 16,5 16,8 14,2
Lokalni javni rashodi za kulturu 93,0 93,0 93,0 95,0 98,0 105,0 105,0 100,6 96,9 94,8
Tabela 1: Struktura javnih rashoda za kulturu i informisanje, 2003-2012. (u 000 000 evra)
Revidirani i prilagoeni podaci: Miki, H. (2011); Miki, H. (2013).
Napomena: ukljueni tekui i kapitalni rashodi za kulturu i javno informisanje , kao i sredstva Nacionalnog investicionog plana.
Nisu ukljueni rashodi za umetniko obrazovanje. * svi nivoi vlasti ** fnansiranje projekata kulturnog turizma i kulturnih manifestacija.
Modernizacija fnansiranja kulturnog sektora
u Srbiji kljuna je oblast javnih politika, iako
se ini sutinski ignorisanom temom, skoro
itavu deceniju. Sem javnih razgovora na ovu
temu realizovanih poslednjih godina, izosta-
la su konkretna reenja drave u ovoj oblasti.
Opta je konstatacija da se izdvaja malo javnih
sredstava za kulturu, da ona nije prioritetna
oblast na politikoj agendi i da sve ovo dovodi
do devastacije kulturnog sektora. Dajui kon-
tekst ovoj temi, a u poreenju sa dravama
iz okruenja (slinog ekonomskog, drutveno
politikog i kulturnog razvoja), Srbija se prema
obimu sredstava koja izdvaja za kulturu nalazi
na drugom mestu, posle Hrvatske (320 miliona
evra), a premauje viestruko budet za kulturu
Makedonije (57,9 miliona evra), BiH (oko 22,5
miliona evra), Albanije (9,9 miliona evra)
1
i Crne
Gore (21,5 miliona evra).
U poslednjih 10 godina za kulturu i javno infor-
misanje proseno se izdvajalo oko 181 milion
evra godinje na svim nivoima vlasti (proseno
oko 1,5% ukupnih javnih rashoda). Javni rasho-
di za kulturu i informisanje kretali su se u ras-
ponu od 1825 evra godinje per capita, dok su
privatni iznosili oko 75 evra godinje. U raspo-
deli javnih rashoda, 85% inili su tekui rashodi
javnog, privatnog i civilnog sektora, oko 15%
investicije. Od ukupnih sredstava, oko 70% se
alocira na kulturne programe, a 30% na javno
informisanje.
2

1 Samo centralni nivo.
2 Proseni udeli. Povlaenje drave iz sfere
medija, a naroito samostalno fnansiranje RTS,
uticalo je na odnos preraspodele kultura vs. mediji.
Glavne karakteristike tekueg modela fnansi-
ranja kulture u Srbiji (na svim nivoima vlasti)
jesu njegova nefokusiranost, diskontinuitet i
nefunkcionalnost. On se primarno oslanja na
kvantitet, a ne kvalitet;
3
pokazuje veliku nerav-
noteu u tretiranju kulturnih aktera sa aspekta
vlasnitva ( javni vs. privatni/civilni); karakterie
ga politiki voluntarizam i subjektivna interpre-
tacija formalnih kriterijuma fnansiranja, kao i
nedostatak jasnih i kontinuiranih oblika ugo-
vornog fnansiranja na razliitim nivoima vlasti
( javna partnerstva) i sa korporativnim sektorom
(privatno-javna partnerstva).
4
Usled ovoga, f-
nansiranje kulture je do te mere diverzifko-
vano, nestabilno i bez relevantnih kriterijuma,
da ponekad predstavlja glavnu pretnju razvoju
izvrsnosti na kulturnoj sceni. Dravne dotacije
ine u proseku oko 90% ukupnih prihoda koje
ostvaruju dravne institucije kulture (oko 100
Ipak, formalno povlaenje drave iz lokalnih medija
nije zaustavilo i njihovo fnansiranje, jer se preko
razliitih ugovornih odnosa i drugim oblicima
saradnje i dalje preusmeravaju javna sredstva u
medijsku sferu.
3 Ova karakteristika se najbolje vidi po
veliini pojedinanih grantova za vaninstitucionalne
aktere (5002.800 evra), kao i po broju preteno
podranih mikroprojekata vaninstitucionalnih aktera.
4 Ugovorno sufnansiranje postojalo je
na nivou Republike i Grada Beograda u pogledu
najznaajnijih manifestacija u oblasti kulture, kao
i protokoli o fnansiranju nekih od najznaajnijih
manifestacija irom Srbije, a koje prevazilaze lokalni
i regionalni znaaj. U poslednje vreme, meutim,
upitna je realizacija ovih modela kofnansiranja.
miliona evra), dok je u privatnom/civilnom sek-
toru udeo dravnih subvencija izmeu 2030%
ukupnih prihoda (oko 20 miliona evra).
5
Sem budet u 2007. i 2008, koji su u odree-
noj meri programirani kao razvojni,
6
nijedan
budet za kulturu nije imao razvojnu funkciju.
Jer da jeste, to bi znailo da je u odreenoj
meri razvijeno kvalitetno i funkcionalno trite
u kulturi, da je stvorena efkasna kulturna infra-
struktura, poveana efkasnost intelektualnog
kapitala u kulturnom sektoru ili stvoren done-
kle ekonomski odriv sistem u kulturi. Budeti-
ranje rashoda za kulturu, meutim, decenijski
se zasniva na praenju trokova, a ne i rezultata
i ishoda za koje se oni vezuju. Neke od glav-
nih ekonomskih manjkavosti tekueg modela
fnansiranja kulture koje treba otkloniti jesu:
7

5 Udeo civilnog sektora je veoma nizak.
Istraivanja NKSS pokazuju da je u sluaju lanica ove
mree, udeo dravnih subvencija bio na nivou oko
25% njihovih ukupnih prihoda, od ega udeo dotacija
Ministarstva kulture 12%, a lokalnih samouprava
13,3% (Cvetianin, 2013). U apsolutnim veliinama,
npr. ovo je inilo oko 30.000 evra u 2013. godini od
ukupno 310.000 evra, koliko je Ministarstvo kulture
dodelilo civilnom sektoru. Poreenja radi, samo
republike institucije kulture fnansirane su u istoj
godini sa oko 35 miliona evra, te je racio fnansiranja
javnog i civilnog sektora samo na osnovu ovog
poreenja oko 0,8%.
6 U ovom periodu kapitalni rashodi iznosili
su oko 1625% ukupnih javnih sredstava za kulturu.
7 Detaljnije videti: Dravna revizorska
institucija (2012). Izvetaj o reviziji godinjeg
fnansijskog izvetaja Ministarstva kulture,
informisanja i informacionog drutva za 2011.
manek Februar 2014. 1 2
1. Nejasna interpretacija kriterijuma u po-
gledu izbora projekata. Veina formal-
nih kriterijuma i merila o izboru projekata
ne vrednuje se, niti postoji metodologija i
ponderi za njihovu dodelu, te se ne moe
izvriti provera izabranih projekata; formal-
ni kriterijumi izbora projekata podravaju
osrednjost, a ne programsku izvrsnost i
inovativnost; podrka odreenim projek-
tima esto je upitna (npr. podrka nekim
naunoistraivakim projektima u kulturi
koji niti imaju naunu komponentu, niti ih
realizuju relevantne organizacije s odgova-
rajuim naunim kadrom); pretvaranje dr-
avnih projekata u privatne preko razliitih
organizacija u svojstvu tehnikih imple-
mentatora; dodeljivanje sredstava projekti-
ma kod kojih postoji direktan ili indirektan
sukob interesa po politikoj, profesionalnoj
ili rodbinskoj liniji funkcionera, rukovodila-
ca i zaposlenih u dravnim organima, itd.
2. Nedostatak pragova fnansiranja, kao i po-
krivanje trokova bez normiranja njihove
visine. Nije redak sluaj da su cene na-
bavke pojedinih resursa tehnike opre-
me, materijala, usluge tampanja, dizajn,
kancelarijske opreme, itd. i do deset puta
vie, ili nie, u zavisnosti od toga ko je na-
ruilac privatni ili javni sektor; pragovi
fnansiranja uglavnom ne postoje,
8
pa su
tako este situacije da se nivoi fnansiranja
odreuju subjektivnom procenom.
3. Postojanje dualnog trita rada sa nejed-
nakom cenom kreativnog i administrativ-
nog rada u privatnom i javnom sektoru
u odnosu na kvalitet. Proseni autorski
honorari razlikuju se u zavisnosti od visine
raspoloivog budeta i realizatora projek-
ta; pa tako, na primer, kreativci angaovani
na javnim projektima ostvaruju tri do pet
puta vie naknade nego kada istu vrstu po-
sla realizuju u vaninstitucionalnom sektoru.
4. Netransparentna raspodela sredstava i
nenamensko troenje sredstava. Preko
transparentnih procedura raspodeli se oko
35% ukupnog budeta za kulturu;
9
od 524
korisnika budetskih sredstava u kulturi,
samo sedam institucija objavljuje izvetaje
o svom fnansijskom poslovanju; upitni su
naini odluivanja i troenja sredstava za
pojedine programe (poput Srbija u Srbiji,
Srbija u svetu, Inkubator kreativnih in-
dustrija, Milanski edikt, Beograd 2020,
Novi Sad 2020 kao i svih ostalih progra-
ma u kojima se izvrgava transparentnost
troenja sredstava po principu organiza-
cionih odbora i njihovih ingerencija kao
fnansijskih raunopolagaa, itd.).
5. Nepostojanje kontrole troenja sredstava
i evaluacije projekata. U 2011. godini za
vie od 95% projekata koje je fnansiralo
Ministarstvo kulture nije sprovedena ni-
8 Sem u sluaju flmskih projekata gde
iznose 30% i galerijskih programa od Sekretarijata za
kulturu Grada Beograda.
9 Npr. u 2011. godini Ministarstvo kulture je
oko 56% sredstava za projekte i programe raspodelilo
bez konkursa (Dravna revizorska institucija, 2012);
skoranji primer konkursa Sekretarijata za kulturu
Grada Novog Sada pokazuje sline rezultate u
pogledu upitnih projekata i organizacija (Drai, S.
2013); na lokalnom nivou, samo nekoliko optina
sprovodi konkurs za projekte, ali se i tu mogu dovesti
u pitanje kriterijumi izbora projekata.
kakva evaluacija, niti kontrola namenskog
troenja; programom rasporeda i korie-
nja sredstava za programe i projekte u
kulturi na svim nivoima vlasti nedostaju
ciljevi, indikatori i pokazatelji uspenosti,
niti se sprovodi kvantitativna i kvalitativna
ocena sprovedenih aktivnosti. Ovome tre-
ba dodati i disfunkcionalne kontrolne me-
hanizme troenja javnih sredstava, kao to
su nejednaki tretman opravdanih trokova
u privatnom i javnom sektoru (npr. zabra-
na fnansiranja transportnih i potanskih
trokova, kancelarijskog materijala koji e-
sto predstavlja produkcione trokove i sl. u
sluaju vaninstitucionalih projekata).
6. Poreska politika koja oslikava put bez
jasnog cilja, zasnovan na prevelikom po-
reskom optereenju kreativnog rada i po-
reskim olakicama koje su predviene za
usko defnisan sektor kulture. Tako izvan
njihovog opsega ostaje itav niz umetni-
kih formi (multimedija, audiovizuelna pro-
dukcija, dizajn, stari i retki zanati), odree-
nih aktera (npr. udruenja graana, profe-
sionalna udruenja, galerije, festivali, itd.)
ili nedostaju nefnansijske mere podrke
za vea ulaganja korporativnog sektora. To
potvruje i podatak da korporativni sektor
godinje investira u kulturu oko 2 miliona
evra
10
od hipotetiki maksimalnog fskal-
nog kapaciteteta u intervalu od 125 do
550 miliona evra.
U narednim godinama ne mogu se oekiva-
ti znaajnija poveanja budeta za kulturu, ali
se otklanjanjem postojeih nedostataka i kva-
litetnijom raspodelom mogu oekivati bolji
rezultati i efekti preraspodele. Tu prvenstveno
panju treba posvetiti standardima fnansiranja
javnih institucija kulture koji bi mogli stimuli-
sati racionalno ponaanje, ekonominost, ino-
vativnost programa i orijentisanost ka razvoju
publike, kao i otklanjanju diskriminatornog tre-
tmana privatnog sektora kao producenta kul-
turnih programa. Uporedo sa ovim, neophod-
no je raditi na diverzifkaciji ekonomskih instru-
menata kulturne politike. Direktno fnansiranje
kao primarni ekonomski instrument regulacije
kulturnog razvoja, pokazalo se disfunkcional-
nim u veini zemalja nezavisno od njihovog
drutveno-ekonomskog ureenja.
11
Potrebno
je napustiti tradicionalno voenje sektorskih
politika, poto uvoenje kulturnog sektora u
razvojne tokove iziskuje stvaranje koherentnog
sistema koji e uravnoteiti privatne i javne
inicijative i koji e omoguiti intersektorsku
saradnju i povezivanje na relaciji kulturaob-
razovanjeekonomijaturizamregionalni i
lokalni razvoj. Takoe je vano i irenje
afrmativnog pristupa kulturi koji bi
iao u pravcu promene percepcije
kulture kao elitistike tvorevine,
ka vienju kulture kao eko-
nomskog i simbolikog
kapitala u najirem smi-
slu te rei.
10 Procena se odnosi na sto najuspenijih
preduzea po ostvarenoj dobiti u 2012, kao i
bankarski sektor.
11 O ovome videti vie: Miki, H. (2012)
Literatura:
Cvetianin, P. (2013) Ima li mesta za nezavisnu kul-
turnu scenu, http://www.seecult.org/fles/IMA-LI-
MESTA-ZA-NEZAVISNU-KULTURU-P-Cveticanin.
pdf
Drai, S. (2013) Novi Sad evropska prestoni-
ca kulture, Peanik 30.12. 2013. http://pescanik.
net/2013/12/novi-sad-evropska-prestonica-kul-
ture/
Dravna revizorska institucija (2012) Izvetaj o re-
viziji godinjeg fnansijskog izvetaja Ministarstva
kulture, informisanja i informacionog drutva za
2011.
Miki, H. (2011) Kulturna politika i savremeni iza-
zovi fnansiranja kulture: meunarodna iskustva i
Srbija, Kultura br. 130:75-103.
Miki, H. (2012) Kultura i ekonomija: trite u
kulturi i njegovi savremeni trendovi, italite
br. 21: 2-9.
Miki, H. (2013) Kulturne industrije i
raznolikost kulturnih izraza u Srbiji,
Beograd: SFBC Grupa za krea-
tivnu ekonomiju
manek Februar 2014. 1 3
Veina drava je na globalnu ekonomsku kri-
zu reagovala bilo zaustavljanjem daljeg rasta
budetskih izdvajanja za kulturu, bilo njihovim
znaajnim umanjenjem (pored ostalog, Itali-
ja, Grka, panija, Velika Britanija i Hrvatska).
Italija i Grka su pretrpele najotrija umanje-
nja budeta za kulturu za 2011. godinu (izno-
si budeta bili su prepolovljeni u odnosu na
2010). Izuzetak predstavljaju samo Francuska
i Nemaka, koje su, uprkos krizi, uspele da
ostvare blagi porast budetskih izdvajanja za
kulturu za 2011. (oko 3% u odnosu na 2010).
Olakice koje se odnose na porez
na dodatu vrednost
Budui da se naplatom poreza na dodatu vred-
nost (PDV) ostvaruju vei prihodi u odnosu
na druge mere poreske politike, osloboenja
i umanjenja stope tog poreza povlae znaaj-
ne implikacije. Naime, poreske olakice koje
se predviaju u vezi sa PDV-om predstavljaju
kljuni mehanizam kojim nosioci poreske po-
litike mogu da utiu na unapreenje i funkci-
onisanje kako kulturnog sektora tako i drugih
sektora podvrgnutih privilegovanom poreskom
tretmanu. U Francuskoj je, na primer, priblino
70% prihoda od ukupno ostvarenih poreskih
olakica u kulturnom sektoru realizovano po
osnovu umanjenja stope PDV-a.
Iako je na nivou Evropske
unije usvojena zajednika
regulativa u pogledu PDV-a,
kad je o tome re unifkacija
jo nije dovrena, te su stoga
poreska reenja u pogledu
PDV-a i dalje neujednaena.
Postoje znaajne razlike kako
u visini stope PDV-a u dra-
vama lanicama EU (standar-
dna stopa varira izmeu 15%
i 25%) tako i u predvienim
poreskim olakicama pro-
pisanim za sektor kulture.
Dok pojedina zakonodavstva
predviaju mogunost oslo-
boenja od poreza u vezi sa
izvesnim artiklima kulturnog
sadraja (npr. Velika Britani-
ja), najvei broj propisuje je-
dino umanjenje stope PDV-a. Na drugoj strani,
u nekim zemljama EU (npr. Bugarska i panija)
propisana je samo jedinstvena stopa PDV-a, ne
predviajui, dakle, niti osloboenje, a ni uma-
njenje stope PDV-a za kulturna dobra i usluge.
Srbija spada u red drava koje, pored opte
standardne stope PDV-a od 20%, predviaju i
posebnu stopu PDV-a od 10%, koja se prime-
njuje kod oporezivanja prometa knjiga i usluga
koje se naplauju preko ulaznica za bioskop-
ske i pozorine predstave, sajmove, cirkuse,
zabavne parkove, koncerte, izlobe, sportske
dogaaje, muzeje i galerije, botanike bate i
zooloke vrtove ako promet ovih usluga nije
osloboen PDV-a. S druge strane, nacionalnim
zakonodavstvom predvieno je da se PDV ne
plaa na promet usluga iz oblasti kulture i sa
njima neposredno povezanog prometa dobara
i usluga, od lica ija delatnost nije usmerena ka
ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu
delatnost.
Iako izloena nacionalna reenja izgledaju po-
voljno u odnosu na pojedine evropske drave
koje predviaju da se standardna stopa PDV-a
primenjuje na sve kulturne sadraje, tj. na pro-
met svih roba i usluga iz oblasti kulture, neop-
hodno je nekoliko napomena.
Najpre, slino Grkoj koja je reagovala na krizu
uveanjem prethodno sniene stope, u Srbiji je
dolo do poveanja posebne stope koja sada
iznosi 10%, a do izmena Zakona o PDV-u je
iznosila 8%. Na taj nain, svakako je umanjena
olakica za kulturni sektor.
Zatim, dok je u srpskom zakonodavstvu od
PDV-a osloboen jedino promet dobara ili
usluga neproftnog karaktera, primeri dobre
prakse potvruju da pojedine drave predvia-
ju osloboenja od plaanja PDV-a i u pogle-
du prometa dobara i usluga koje su proftnog
karaktera, odnosno namenjeni za komercijalnu
upotrebu. Tako se, na primer, u cilju podr-
ke flmskoj industriji, koja svakako predstavlja
proftnu granu, ukrajinskim zakonodavstvom
predvia privremena mera (petogodinja)
oslobaanja flmskih producenata od plaanja
PDV-a, kada su u pitanju flmovi namenjeni za
komercijalnu upotrebu.
Dalje, italijansko zakonodavstvo predvia jedi-
nu specifnu meru podsticanja reinvestiranja
u flmsku industriju. Naime, propisano je da
se profti koji potiu iz flmske produkcije i dis-
tribucije izuzimaju od poreza ukoliko se dalje
reinvestiraju u produkciju ili distribuciju odgo-
varajuih italijanskih flmova.
Olakice koje se odnose
na porez na dohodak graana
Zakon o porezu na dohodak graana Republi-
ke Srbije predvia odreene olakice koje su
od znaaja za podrku sektoru kulture. Tako
se, pre svega, priznaju fzikim licima odbici
prilikom obraunavanja poreza na prihode od
autorskih prava i prava srodnih autorskim pra-
vima u visini od 34% do 50% od bruto prihoda
graana i to bez obaveze podnoenja dokaza.
S druge strane, meutim, aktuelni Zakon o po-
rezu na dohodak graana ukinuo je mogu-
nost predvienu prethodnim zakonom, a koja
se svodila na umanjenje oporezivog prihoda
za iznos dobroinog davanja, koje ukljuuje i
ulaganje u predmete od kulturnog, istorijskog
i naunog znaaja, ukoliko ne premauju iznos
od 15% ukupnog oporezivog prihoda. Dakle,
srpsko pravo ne predvia poreske olakice za
fzika lica ije su donacije usmerene ka kul-
turnom sektoru, ve jedino u pogledu dobro-
tvornih davanja koja ine pravna lica propisuje
olakice koje se odnose na porez na dobit pre-
duzea.
Bilo bi uputno unaprediti nacionalnu regulati-
Vesna ori Eri
Vesna ori Eri sa Instituta za uporedno pravo
u Beogradu pie za Manek o klasinim merama
poreske politike u sektoru kulture i izvesnim
inovativnim, tzv. hibridnim vidovima fnansijske
podrke, koji mogu da poslue kao primeri dobre
prakse pri daljem usavravanju nacionalnih mera
fnansiranja kulture. Pored ostalog, predlae
unapreenje klasinih mera poreske politike, koje
se svode na umanjenja ili poreska osloboenja
po ugledu na najbolje uporedne prakse. U tom
kontekstu, analiza se ograniava na poreske
olakice kojima se prua podrka kulturnom
sektoru, a odnose se na porez na dodatu vrednost,
kao i na poreze na dobit pravnih lica, na dohodak
graana i na imovinu. Takoe, ukazuje na modele
dobre prakse inovativnih mera fnansijske podrke
kulturi koje bi trebalo uneti u srpsko zakonodavstvo.
manek Februar 2014. 1 4
vu u tom pogledu po ugledu na primere dobre
prakse u uporednom pravu. U tom kontekstu
su, pored ostalog, znaajna reenja iz ameri-
kog, hrvatskog, makedonskog i panskog prav-
nog sistema. Interesantno je da SAD prednjae
u pogledu efkasnog podsticanja fzikih lica na
dobroina davanja. Zahvaljujui sistemu pore-
skih olakica, ukupno 75% privatnih donacija
sektoru kulture u SAD potie od fzikih, a ne
od pravnih lica.
Reenja koja sadre poreski sistemi Hrvatske,
Makedonije i panije, mogu da budu od zna-
aja za dalje unapreenje nacionalne poreske
politike, budui da sva ona, za razliku od srp-
skih propisa, predviaju privilegovani poreski
tretman kako za donacije pravnih lica tako i za
donacije fzikih lica kulturnom sektoru.
Na primer, Zakon o porezu na dohodak Repu-
blike Hrvatske predvia da se oporezivi prihod
fzikog lica umanjuje za iznos dobroinih da-
vanja izvrenih, pored ostalog, u kulturne svr-
he, ukoliko iznos donacija ne premauje 2% od
ukupnog prihoda za koji je dato lice podnelo
godinju poresku prijavu u prethodnoj godini.
Zakonom je, takoe, predviena i mogunost
umanjenja oporezivog prihoda i za iznos do-
nacije koja premauje pomenuti iznos, ukoliko
je izvrena na osnovu odluke koju je donelo
Ministarstvo kulture. Slino tome, aktuelni ma-
kedonski Zakon o porezu na dohodak graana
predvia da se oporezivi prihod kako fzikog
tako i pravnog lica moe umanjiti za iznos do-
nacija izvrenih u korist ustanova kulture do
iznosa od 3% od ukupnog prihoda.
pansko pravo sadri veoma specifnu po-
godnost, kako za fzika lica tako i za pravna
lica, kojom se stimulie pribavljanje panske
kulturne batine koja se nalazi u inostranstvu.
U tom cilju, predvien je odbitak od 15% od
oporezivog prihoda fzikog ili pravnog lica,
pod uslovom da se u paniju prenesu predme-
ti koji predstavljaju pansku kulturnu batinu,
nakon njihovog sticanja u inostranstvu. Da bi
odbitak bio odobren, potrebno je da dati pred-
met ostane u paniji minimum etiri godine.
Uvoenjem ovakve originalne olakice mogli bi
se obogatiti poreski sistemi brojnih drava, ija
se batina nalazi van dravnih granica.
Olakice koje se odnose
na porez na dobit pravnih lica
Ve je napomenuto da se domaim aktima
kojima se ureuje porez na dobit pravnih lica
na potpuniji nain prua podrka kulturnom
sektoru u odnosu na zakonodavstvo kojim se
ureuje porez na dohodak graana. Tako se iz-
daci za ulaganja u oblasti kulture, ukljuujui
i kinematografsku delatnost, priznaju pravnim
licima kao rashod u iznosu najvie do 5% od
ukupnog prihoda. Ovakvo je reenje svakako
pozitivna novina, budui da je sve do 2010. go-
dine bilo mogue priznati odbitak najvie do
visine od 1,5% od ukupnog prihoda. Takoe,
domaim propisima predvia se da se nedo-
bitna organizacija oslobaa plaanja poreza
na dobit, ukoliko ispunjava propisana uslove,
pored ostalog, da u okviru poreskog perioda
ostvareni viak prihoda nad rashodima nije vei
od 400.000 dinara.
I pored izloenih pogodnosti, ini se, meutim,
da ima prostora za dalje unapreenje sistema
poreskih olakica kod poreza na dobit pravnih
lica, kojima bi se dodatno stimulisala pravna
lica na pruanje podrke kulturi.
Italijansko pravo, na primer, predvia potpune
odbitke po osnovu uinjenih privatnih donaci-
ja, dakle, bez obzira na iznos donacije, ukoliko
su one namenjene za neku od kulturnih orga-
nizacija sa liste koju je sastavilo ministarstvo
nadleno za zatitu kulturne batine.
Francuskim zakonodavstvom predvia se ve-
oma specifna poreska mera kojom se titi
savremena umetnost. Privredna drutva, koja
kupuju originalna dela od umetnika koji su
ivi, mogu u roku od 20 godina odbiti od svo-
jih oporezivih prihoda iznos jednak njihovoj
kupovnoj ceni. Da bi se ova povlastica mogla
koristiti, zahteva se da dato privredno drutvo
javno izloi dati rad.
Olakice koje se odnose
na porez na imovinu
U Srbiji je Zakonom o porezu na imovinu regu-
lisan porez na nepokretnosti koje se nalaze na
njenoj teritoriji, porez na naslee i poklon, kao i
porez na prenos apsolutnih prava. Zakon sadri
pri tom znaajne poreske olakice.
U pogledu poreza na imovinu na nepokretno-
stima predvieno je poresko osloboenje koje
je od posebnog znaaja za kulturni sektor. Nai-
me, porez na imovinu ne plaa se na nepokret-
nosti koje su od nadlenog organa proglaene
kulturnim ili istorijskim spomenicima. Istim za-
konom predvieno je i osloboenje od poreza
na naslee i poklon. Porez na naslee i poklon
ne plaaju fondacija i udruenje u pogledu na-
sleene ili na poklon primljene imovine, koja
slui iskljuivo za ostvarivanje optekorisnog
cilja radi kojeg je fondacija osnovana. Da-
kle, data pogodnost je od znaaja za kulturni
sektor, budui da se pod optekorisne ciljeve
mogu podvesti i oni koji su kulturne sadrine.
Osnovni nedostatak tog zakona ogleda se u
tome to njime nisu predviene poreske olak-
ice u pogledu prenosa apsolutnih prava, a ko-
jima bi se stimulisalo pruanje podrke sektoru
kulture. Re je o odsustvu poreskih olakica u
pogledu prenosa uz naknadu prava svojine na
nepokretnostima koje imaju kulturni znaaj,
kao i kod prenosa uz naknadu prava intelek-
tualne svojine.
U cilju unapreivanja postojeeg okvira, kao
inspiracija bi mogla da poslue reenja iz upo-
rednog prava, pre svega panskog, ukrajinskog
i britanskog. Tako su, na primer, u cilju ouva-
nja panske kulturne batine u okviru dravnih
granica, predviene poreske olakice za prenos
kulturnih dobara bilo dravnom sektoru bilo
neproftnim organizacijama. U istom cilju pred-
viene su i poreske olakice za nasleivanje
kulturnih dobara. Ukrajinsko zakonodavstvo
predvia da se producenti domaih flmova
oslobaaju plaanja dabina za zemlju, koje
nastaju u vezi sa snimanjem flmova.
Britansko pravo u tom pogledu sadri specif-
an model, kojim se stimulie prelazak u javnu
svojinu umetnikog dela ili drugog predmeta
od posebnog nacionalnog, naunog, istorij-
skog ili arhitektonskog znaaja. Re je o mo-
gunosti tzv. preuzimanja umesto, kojom se
omoguava poreskim obveznicima da izmire
bilo deo duga po osnovu dospelog poreza na
nasleivanje, poreza na prenos kapitala ili po-
reza na imovinu, bilo obavezu u celosti ustu-
panjem umetnikog dela ili drugog predmeta u
javnu svojinu Upravi unutranjih prihoda. O ef-
kasnosti tog programa svedoi podatak da je
20062007. Velika Britanija prikupila umetni-
ka dela i predmete iz ostavtine u priblinom
iznosu od 25,3 miliona funti.
Atraktivnost ove eme objanjava se pogod-
nostima za poreske obveznike koji se opredele
za njenu primenu, podvrgavajui se predvi-
enom reimu. Naime, korisnicima eme se
ustupanjem datog dobra odobrava odbitak od
poreza u iznosu od pune trine vrednosti da-
tog dobra. U proseku se ostvaruje za 17% vea
vrednost primenom eme preuzimanja umesto
nego to bi se ostvarila prodajom dobra na
slobodnom tritu po identinoj trinoj ceni.
Do toga dolazi pre svega zato to se primenom
eme preuzimanja umesto prua posebna po-
godnost njenim korisnicima tako to se izbe-
gava plaanje dodatnih trokova imanentnih
prodaji na slobodnom tritu. Pored toga, ko-
risnicima eme odobrava se trajno umanjenje
iznosa datog poreza za 25%.
Inovativne mere podrke
kulturnom sektoru
Osim klasinih mera poreske politike, u upo-
rednom zakonodavstvu prisutni su i izvesni
specifni i inovativni modeli fnansiranja kultu-
re. Najznaajniji od njih je mehanizam fnansi-
ranja kulturnog sektora prihodima ostvarenim
od igara na sreu. Osim njega, interesantan je i
vid inovativnih i hibridnih mera fnansijske po-
drke kulturnom sektoru koji predvia pansko
pravo, a svodi se na obaveznu uplatu doprino-
sa za fnansiranje odravanja i unapreivanja
kulturnog naslea u visini od 1% od trokova
izgradnje objekata. Dati model fnansiranja kul-
ture bilo bi uputno uneti u nacionalno zakono-
davstvo u Srbiji.
Finansiranje kulture prihodima
od igara na sreu
Finansiranje kulture prihodima dravne lutri-
je poznaju mnoga evropska zakonodavstva.
Re je o znaajnoj inovativnoj meri fnansijske
podrke kulturi. Iako Zakon o igrama na sreu
Republike Srbije regulie raspodelu prihoda od
igara na sreu, propustio je da predvidi fnansi-
ranje kulture iz tih prihoda.
Jedno od naprednijih reenja u tom pogledu
jeste ono u Nemakoj, gde savezni akt o dr-
avnoj lutriji preputa federalnim jedinicama
da detaljno reguliu raspodelu prihoda od iga-
ra na sreu. Zakonodavstvom Donje Saksonije
tako je propisano da se iz tih prihoda najee
fnansiraju programi u oblasti kulture, umetno-
sti, zatite ivotne sredine i razvojni projekti. U
vajcarskoj je saveznim zakonom o lutriji pre-
manek Februar 2014. 1 5
Dok se u veini savremenih drutava plodna sa-
radnja i proimanje javnog, privatnog i civilnog
sektora u kulturi smatra aksiomom dobre kul-
turne politike, oni koji kod nas vode kulturnu
politiku, itav privatni sektor u kulturi paualno
odbacuju kao estradu, a civilni sektor u kulturi
ignoriu, ili tanije reeno, toleriu njegovo po-
stojanje, dok god ove organizacije i umetnike
grupe fnansira neko drugi.
U ovom tekstu daemo kratak pregled ulaga-
nja dravnih organa u Srbiji u civilni sektor u
kulturi; pokazati kako su ta sredstva rasporee-
na unutar civilnog sektora vienog u skladu
sa klasifkacijom udruenja graana trenutno
vaeom u naoj zemlji; i zastupati tezu da je
odnos drave prema civilnom sektoru u Srbiji
najbolje posmatrati kao izgradnju fasade (ku-
lisa, koja bi sada verovatno trebalo da preva-
re one koji prate napredak Srbije u procesima
evropskih integracija), te da, kao deo te politike,
praksa Ministarstva kulture i informisanja da na
konkursima za projekte svakome da poneto
(a prilino sumnjivim organizacijama najvie),
ne samo to ne obezbeuje odrivost civilnog
sektora u kulturi, nego najee onemoguava
one koji su podneli predloge projekata da te
projekte i realizuju. Na kraju su dati predlozi
kako bi trebalo (i kako je mogue) ovakvu situ-
aciju promeniti.
Tekst je baziran na analizi rezultata konkursa
za projekte Ministarstva kulture i informisanja
iz 2012. i 2013. godine; rezultatima istraiva-
kog projekta Vaninstitucionalni akteri kulturne
politike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji koji je
realizovan 2010. godine uz
fnansijsku podrku Evrop-
ske kulturne fondacije; na-
lazima projekta Linija 481
Centra za razvoj neproftnog
sektora; kao i analizi rezulta-
ta internih anketa meu lanicama Asocijacije
Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) 2012. i
2013. godine.
Prema podacima koji su bili dostupni u me-
dijima, ukupan budet Ministarstva kulture,
informisanja i informacionog drutva Srbije u
2012. godini bio je 6.042.349.000 dinara (oko
52.090.000 EUR), a budet Ministarstva kulture
i informisanja u 2013. godini, nakon rebalansa,
6.343.792.000 dinara (ili oko 57.150.000 EUR).
U okviru dva glavna konkursa koje Ministarstvo
kulture raspisuje godinje konkursa za fnan-
siranje ili sufnansiranje projekata iz oblasti sa-
vremenog stvaralatva i konkursa za fnansira-
nje ili sufnansiranje projekata iz oblasti kultur-
nog naslea dodeljeno je ukupno 469.300.879
dinara
1
(oko 4.046.000 EUR 2012), odnosno
380.765.609 dinara (oko 3.430.000 EUR 2013.
godine). U oba sluaja, ukupna sredstva izdvo-
jena u okviru ovih konkursa, koji predstavljaju
osnovni izvor fnansiranja organizacija civilnog
drutva od Republike Srbije, inila su manje od
10% ukupnih sredstava kojima je raspolagalo
Ministarstvo kulture.
1 Podaci ne ukljuuju rezultate konkursa
za Izvorno narodno i amatersko stvaralatvo,
Kulturne delatnosti dece i za decu i mlade i Kulturne
delatnosti Srba u inostranstvu iz 2012. godine, koji
nisu bili dostupni na veb stranici Ministarstva kulture
i informisanja (pristupano u periodu 21. januar 7.
februar 2014).
Dr Predrag Cvetianin
Centar za empirijske studije kulture Jugoistone Evrope
Potemkin je tada po opustelim
stepama june Rusije sagradio
pored puta lana sela (kulise), sa
lanim seljacima (manekenima),
lanim pastirima i lanim stadima
(koja su premetana po potrebi).
Time je obmanuo caricu Katarinu
II, koja je, prolazei tuda 1787. na
svom putu za Krim, videla lanu
sliku brze i uspene obnove...
puteno kantonima da dele prihode od drav-
ne lutrije. Interesantno je da se u vajcarskom
kantonu Argau iz tih prihoda na projekte za
kulturu u irem smislu izdvaja 3/4 prihoda, dok
su socijalna zatita i druge oblasti od opteg
interesa u drugom planu.
Napredno reenje, takoe, sadri Zakon o igra-
ma na sreu Republike Srpske koji predvia da
se za fnansiranje organizacija koje se, pored
ostalog, bave kulturom, izdvaja najmanje 50%
od ostvarene dobiti Lutrije. Slino reenje sadr-
i Zakon o igrama na sreu Republike Hrvatske,
koji predvia da se za fnansiranje programa
organizacija, za namene koje ukljuuju i kultu-
ru, izdvaja 50% ostvarenih prihoda od igara na
sreu. Slino tome, reimi Velike Britanije, Polj-
ske, Finske i Danske takoe su varijabilni, poto
predviaju da se za kulturu izdvajaju sume u
odreenom procentu od ukupno ostvarenih
prihoda.
Italijanski pravni poredak razlikuje se od nave-
denih modela, i predvia originalno i napredno
reenje. Specifnost italijanskog modela ogle-
da se u fksnim iznosima koji se na godinjem
nivou izdvajaju iz Nacionalne lutrije za zatitu
kulturnog naslea. Na taj nain obezbeuje se
znatno vea sigurnost u pogledu obezbeiva-
nja unapred odreene visine prihoda koja se
usmerava na zatitu kulturnog naslea.
Poznato je da je meu predstavnicima kultur-
nog sektora u Velikoj Britaniji izazivala nega-
tivne reakcije odluka o fnansiranju Olimpijskih
igara 2012. iz sredstava Nacionalne lutrije, jer
je neminovno dovela do umanjenja lutrijskih
sredstava izdvojenih za kulturu. Da su u tom
periodu u Velikoj Britaniji izdvajanja za kultu-
ru bila utvrena u fksnim iznosima, na nain
predvien italijanskim pravom, ne bi dolo do
umanjenja iznosa koji se usmeravaju ka kulturi.
Stoga bi, sui generis reenje italijanskog zako-
nodavca, koji normira fksne godinje iznose
namenjene izdvajanju za propisane kulturne
svrhe, trebalo uzeti u obzir prilikom reformi-
sanja domae regulative koja se odnosi na f-
nansiranje prihodima ostvarenim od igara na
sreu.
Izloena uporedna analiza brojnih kreativnih
mera podrke sektoru kulture potvruje da je
na nacionalnom planu jo dosta toga mogue
preduzeti na putu izgradnje i unapreenja me-
hanizama indirektnog fnansiranja kulture.
Poreske mere svakako trenutno predstavlja-
ju kljuni izvor fnansiranja kulture, imajui u
vidu umanjena budetska izdvajanja za kul-
turu do kojih je dovela ekonomska kriza. No,
znaaj mera poreske politike kao indirektnog
izvora fnansiranja kulture ogleda se i u tome
to one neposredno utiu na direktne izvore
fnansiranja kulture i to kako na javno tako i na
privatno fnansiranje. Na jednoj strani, razmere
privatnog fnansiranja kulture, koje se ostvaru-
ju putem dobroinih davanja u velikoj su meri
uslovljene postojeim sistemom poreskih olak-
ica u datom drutvu. Takoe, na drugoj strani,
obim direktnog javnog fnansiranja kulturnog
sektora, odnosno budetskog izdvajanja
za kulturu, zavisi od sredstava prikuplje-
nih merama poreske politike. Stoga je
daljem usavravanju mera poreske
politike potrebno pristupiti veoma
paljivo.
manek Februar 2014. 1 6
Grafkoni 1 Udeo sredstava za konkurse za fnansiranje i sufnansiranje projekata iz oblasti savre-
menog stvaralatva i kulturnog naslea u ukupnom budetu Ministarstva kulture Republike Srbije
2012. i 2013. godine
Na konkursu za projekte u oblasti savremenog kulturnog stvaralatva u
2012. dodeljeno je ukupno 186.086.129 dinara ili oko 1.600.000 EUR. Od
toga je za 288 projekata organizacija civilnog drutva (po trenutno vae-
oj klasifkaciji) izdvojeno 69.258.129 dinara ili oko 597.000 EUR. U istoj
godini je, u oblasti kulturnog naslea, za projekte odobreno ukupno
283.214.750 dinara ili oko 2.441.000 EUR, a fnansirano je 68 projekata
organizacija civilnog drutva sa 22.315.000 dinara (oko 192.000 EUR).
U 2013. godini na konkursima za projekte iz oblasti savremenog kultur-
nog stvaralatva dodeljeno je 176.768.000 dinara (oko 1.592.000 EUR) i
203.997.609 dinara za projekte zatite, ouvanja i prezentacije kulturne
batine (oko 1.838.000 EUR). U domenu savremenog kulturnog stvara-
latva fnansijska sredstva je dobio 271 projekat organizacija civilnog
drutva, u ukupnom iznosu od 54.154.000 dinara (oko 488.000 EUR),
dok je podrano 50 projekata organizacija civilnog drutva na konkursu
u oblasti kulturnog naslea, ukupne vrednosti 16.567.000 dinara (oko
149.000 EUR). Ovi podaci, izraeni procentualno, mogu se videti na gra-
fkonu 2.
Grafkon 2 Uee
projekata organizacija
civilnog sektora na kon-
kursima za fnansiranje i
sufnansiranje projekata
iz oblasti savremenog
stvaralatva i kulturnog
naslea 2012. i 2013.
godine
Ako se za trenutak
vratimo ukupnom
budetu Mini-
starstva kulture
u 2012. i 2013.
godini, moemo videti da sredstva izdvojena za projekte organizacija
civilnog drutva ine oko 1% ukupnog godinjeg budeta Ministarstva
kulture (projekti organizacija civilnog drutva iz oblasti savremenog
stvaralatva 1,15%, a oni u domenu kulturnog naslea 0,36% ukupnog
budeta za 2012. godinu; odnosno, u 2013. godini, projekti civilnog sek-
tora u oblasti savremenog stvaralatva 0,85% i oni iz oblasti kulturne
batine 0,26%).
Da bismo videli da ovaj 1% nije jedini problem civilnog sektora u kulturi
Srbije i kako su sredstva namenjena akterima civilnog drutva u Srbiji jo
mnogo manja od toga, potrebno je odgovoriti na pitanje ta to pove-
zuje Odred izviaa Zaviaj iz Vranja, Centar za estetiku i stil Lady iz
Beograda, Merhamet Sandaka iz Novog Pazara, Franjevaki samostan
iz Subotice, Udruenje vojvoanskih uitelja iz Novog Sada, Biblioteku
Srpske patrijarije iz Beograda, KUD Obili iz Krnjeva, Udruenje lonara
Zlakusa i, na primer, Dah teatar iz Beograda, Nezavisni flmski centar
Filmart iz Poege, Kuda.org iz Novog Sada i Generator iz Vranja.
Taan odgovor je da su za Ministarstvo kulture i informisanja sve ovo
predstavnici civilnog sektora u kulturi Srbije. A odgovor na pitanje zato
bi iko tvrdio neto tako besmisleno, zna svaki trgovac sklon prevarama
da bi se dobilo na masi. Tako da u izvetajima koji se upuuju domaoj i
meunarodnoj javnosti i pred onima koji zaista deluju u civilnom sektoru
u kulturi Srbije, kulise izgledaju uverljivije.
Na konkursima Ministarstva kulture koje smo analizirali, kao projekti or-
ganizacija civilnog drutva tretirani su projekti pet razliitih grupa akte-
ra: nevladinih organizacija,
2
strukovnih udruenja, kulturno-umetnikih
drutava,
3
verskih organizacija i zadubina. Udeo sredstava koji je svaka
2 Pri tom smo odrede izviaa i udruenja lonara i uitelja i sline,
prikljuili nevladinim organizacijama u kulturi, jer je izvesno da tek ne spadaju u
ove druge navedene podgrupe.
3 O razliitom poloaju i funkciji koju imaju nevladine organizacije,
strukovna udruenja i kulturno-umetnika drutva u polju kulturne produkcije u
Srbiji, nema prostora da se u ovom tekstu govori, ali je to detaljno analizirano
u tekstu Field of Cultural Production in Serbia, prezentovanom na konferenciji
Istraivake mree za sociologiju umetnosti Evropske socioloke asocijacije u
Beu, 2012. godine.
od ovih grupacija dobila na konkursima 2012. i 2013. godine moe se
videti na grafkonima 3.
Naravno, ovo je samo mali deo zakulisnih praksi, povezanih sa ispla-
tama preko budetske linije 481, u okviru koje bi trebalo da se fnansi-
raju delatnosti udruenja graana. Prema istraivanju Centra za razvoj
neproftnog sektora Linija 481, Srbija je u poslednje etiri godine iz
budeta izdvojila skoro 400.000.000 evra za razvoj civilnog drutva. Na
veb stranici CRNPS navodi se da detaljniji pogled na dobitnike ovih
budetskih sredstava otkriva da najvei deo novca u okviru budetske
linije 481, koja se u budetu zove dotacije za NVO odlazi na fnansiranje
sportskih udruenja, verskih zajednica i politikih stranaka, dok za ostale
NVO kako ih budet naziva ostaju tek mrvice.
4
Istraivanje je tako-
e pokazalo da je daleko najvei korisnik budetske linije 481, Srpska
pravoslavna crkva koja je (kao udruenje graana) u periodu od 2008.
do 2011. godine samo od razliitih ministarstava Vlade Republike Srbije
dobila 618.970.514,36 dinara.
5

Ako se vratimo na fnansiranje civilnog sektora u kulturi Srbije, onda
paljivim itanjem rezultata konkursa moemo pratiti dalje smanjivanje
sredstava koja se dodeljuju stvarnim akterima civilnog drutva, jer se i
meu udruenjima graana (u uem smislu) pojavljuje mnogo neobinih
svatova. Tako je, na primer, na konkursu za kinematografju i audiovizu-
elno stvaralatvo ubedljivo najveu donaciju (2.000.000 dinara) dobilo
udruenje graana Cinema City, za koje se zna da predstavlja deo EXIT
korporacije.
6
Trebalo bi videti i kakvim je to projektom (pod nazivom
Mladi talenti i ouvanje kulturne batine) ve pomenuti Centar za
estetiku i stil Lady zasluio 390.000 dinara na konkursu za projekte iz
oblasti kulturne batine 2012. godine.
7
Nije nemogue da je udruenje
graana zanimljivog imena Konkretno centar za prouavanje i prezen-
taciju kulturnog naslea izuzetno uspeno realizovalo projekat Prie iz
zanatske radionice, za koji je na konkursu za projekte zatite kulturne
batine 2012. godine dobilo 790.000 dinara. Ali Google pretraiva nije
uspeo da nae ba nikakav trag ovom udruenju ili njihovom projektu.
Takoe, nije ba jasno, zato je oigledno dravni projekat itije Haj-
duk Veljka Petrovia muziko-scenski spektakl povodom 200 godina
pogibije Hajduk Veljka, u kome je uestvovao veliki broj kulturnih insti-
tucija iz Timoke krajine i gostovali poznati glumci iz Beograda, ba mo-
ralo da organizuje Udruenje graana za negovanje tradicije Krajinski
krug i da za to na konkursu za savremeno scensko stvaralatvo 2013.
dobije donaciju od 1.700.000 dinara. Lista ovakvih primera je podua, ali
je prostor za ovaj tekst ogranien.
4 http://www.crnps.org.rs/linija-481?lang=en,
pristupljeno 4. 3. 2014. godine
5 http://www.crnps.org.rs/pretraga-baze?search=yes&group1=tacno&
dobitnik=SPC+-+SRPSKA+PRAVOSLAVNA+CRKVA#pretraga, pristupljeno 4. 3.
2014. godine
6 Subvencije i dotacije nisu jedini neposredni ekonomski instrumenti
kulturne politike tavie, u savremenom neoliberalnom svetu neposredne
investicije drave u proftabilne kulturne programe privatnog sektora predstavljaju
dominantnu formu dravnog ukljuivanja u sferu kulture. Ukoliko EXIT i Sabor
trubaa u Gui zaista imaju 300.000, odnosno 500.000 posetilaca godinje (kako
se esto moe nai u sredstvima informisanja), onda bi bilo savreno legitimno
da drava pomogne njihovo odravanje investicijama i da, po okonanju festivala,
zatrai svoj deo profta.
7 Na veb stranici ovog udruenja stoji da je Centar za estetiku i stil Lady
osnovan sa ciljem edukacije tradicionalnih i savremenih vrednosti i vetina
devojaka uzrasta srednje kole, u najosetljivijem periodu njihovog odrastanja. Na
sveobuhvatan i kreativan nain program ovakve kole prua podrku devojkama
da provere sebe, prepoznaju i ojaaju kvalitete koje imaju, umanje nesigurnost i
spremno doekaju ono ta ih eka u drutvenom i poslovnom okruenju. http://
www.ladyschool.org/index.php/o-nama/o-nama, pristupljeno 4. 3. 2014. godine
manek Februar 2014. 1 7
O koliko malim sredstvima za rad organizacija civilnog drutva u Srbiji
se zaista radi, moda se ipak najbolje moe videti kada se izrauna pro-
sena vrednost donacija koje su na ovim konkursima dodeljene akterima
civilnog drutva. Na konkursu za fnansiranje projekata iz oblasti savre-
menog stvaralatva 2012. godine podrano je 288 projekata organizaci-
ja civilnog drutva, prosene vrednosti od 240.480 dinara (ili oko 2.100
EUR). U domenu kulturnog naslea prosena sredstva dodeljena orga-
nizacijama civilnog drutva za realizaciju projekata bila su neto vea i
iznosila su 328.161 dinar (oko 2.800 EUR). U 2013. godini organizacijama
civilnog drutva je za realizaciju projekata u oblasti savremenog stvara-
latva proseno dodeljivano 199.830 dinara (oko 1.800 EUR); dok su u
oblasti kulturnog naslea proseni grantovi malo uveani (331.340 di-
nara ili 2.985 EUR), ali je zato te godine ukupan obim sredstava dodeljen
civilnom drutvu, a posebno nevladinim organizacijama, vie nego e-
stostruko smanjen (u 2012. godini nevladine organizacije su dobile oko
151.000 EUR za realizaciju projekata u oblasti kulturnog naslea, dok je
taj fond u 2013. godini smanjen na 24.000 EUR).
Pri tom se ova politika Ministarstva kulture politika velikog broja jako
malih projekata, dodeljivanja svakome po neto (i dobijanja na masi)
ne odnosi samo na organizacije civilnog drutva. Na konkursima za
fnansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralatva i kulturnog na-
slea u 2012. i 2013. godine dodeljeno je ukupno 726 donacija za pro-
jekte u iznosu od 100.000 dinara i manjih (donacija manjih od 900 EUR).
A od toga su za realizaciju 229 projekata dodeljena sredstva u iznosu od
50.000 dinara i jo manja od toga (donacije manje od 450 EUR).
8
Postav-
lja se pitanje kakav se to jednokratni projekat (pozorina predstava, festi-
val, izloba, obrazovni program...) moe realizovati ovakvim sredstvima.
9

A naroito kakav bi to godinji program aktivnosti jedne organizacije
mogao biti realizovan uz ovakvu podrku.
Beznaajnost sredstava koja trenutno dobijaju od Ministarstva kulture
zabeleena je i u rezultatima internih anketa koja su sprovedene meu
lanicama Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. Anketu su popu-
nile 54 lanice Asocijacije NKSS 2012. godine i 34 lanice 2013. godine. U
odgovoru na pitanje koliko je procentualno uee razliitih donatora u
njihovom godinjem budetu (u anketi iz 2013. godine), organizacije su
navele da su njihovi najznaajniji fonderi i dalje meunarodne donator-
ske organizacije; da sve znaajnije mesto dobijaju sredstva koja organi-
zacije same obezbeuju pruanjem usluga;
10
da su lokalne samouprave
(posebno u sluaju Beograda) znaajniji donatori od Ministarstva kultu-
re; te da povremeno dobijaju donacije od privatnih kompanija, dok sa
kompanijama u dravnom vlasnitvu gotovo nikakva saradnja ne postoji.
Trebalo bi jo primetiti da je udeo vlastitih sredstava u fnansiranju rada
organizacija civilnog sektora, procentualno vei od objedinjenog ulaga-
nja Ministarstva kulture i lokalnih samouprava. Dobijeni rezultati mogu
se videti na grafkonu 4.
Rezultati analize odgovora na pitanje o fnansijskim sredstvima koja su
dobili od inostranih donatora, republikih organa i lokalnih samouprava
prikazani su na grafkonu 5. Sredstva dobijena od onih koji vode kulturnu
politiku u Srbiji i dalje su (uprkos povlaenju donatora iz regiona) skoro
etiri puta manja od sredstava dobijenih od meunarodnih organizacija.
8 Na konkursima za savremeno stvaralatvo fnansirano je 2012. godine
157 projekata sredstvima od 100.000 dinara i manjim, a od toga 39 projekata sa
50.000 dinara ili jo manjim sredstvima; odnosno, 2013. godine 307 projekata
donacijama od 100.000 dinara i manjim, od ega 113 projekata sa 50.000 dinara
i jo manjim grantovima. to se tie konkursa za fnansiranje projekata u oblasti
kulturnog naslea, 2012. godine podrana su 142 projekta donacijama od
100.000 dinara i manjim, a 52 projekta sa grantovima od 50.000 dinara i manjim.
Dok je 2013. godine dodeljeno je 120 donacija od 100.000 dinara i manjih, od
ega je podrano 25 projekata sredstvima od 50.000 dinara i manjim.
9 Poseban problem predstavlja to to su planirani budeti za ove
projekte uglavnom mnogo vei, te se organizacije nakon to dobiju povoljnu
vest da e im projekat biti podran viestruko manjim sredstvima od onih koju
su traili, najee nalaze pred trilemom, da li da realizuju projekat u smanjenom
obimu; da ga fnansiraju sredstvima iz drugih izvora ili da odustanu od njegove
realizacije. Nemamo podatke za organizacije civilnog drutva (iako je i za njihove
projekte to redovna praksa), ali su sreom u izvetaju o rezultatima konkursa u
oblasti zatite, ouvanja i prezentacije muzejskog naslea iz 2013. godine ostali
ouvani i izvorni iznosi koje su organizacije traile za realizaciju svojih projekata.
Tako da, npr, moemo videti da je Spomen zbirci Pavle Beljanski za projekat
konzervacije i restauracije pisane grae dokumentarnog fonda spomen zbirke,
umesto traenih 2.459.500 dinara dodeljeno 150.000 dinara; da je Filozofskom
fakultetu u Beogradu, za projekat permanentnog usavravanja zaposlenih u
institucijama zatite, umesto 1.600.000 dinara odobreno 100.000 dinara, te da
je Narodni muzej Zrenjanin za digitalizaciju zbirke Narodnog muzeja planirao
410.000 dinara, a na konkursu dobio 50.000 dinara.
10 Meu anketiranim organizacijama najvie je onih koji dre asove
crtanja, slikanja i vajanja, kao i pozorine radionice. esti izvor vlastitih prihoda
jesu i prodajne izlobe, dok jedan broj organizacija prua usluge u oblasti
istraivanja i marketinga, a neke od njih sredstva obezbeuju kustoskim uslugama
(uglavnom u inostranstvu).
Iz odgovora na slino pitanje, u internoj anketi iz 2013. godine, koje je
ukljuivalo i vlastita sredstva, moe se videti da su ona dva puta vea od
sredstava dobijenih od Ministarstva kulture, dok su donacije meuna-
rodnih fondacija 18 puta vee od onoga to su anketirane organizacije
dobile od Ministarstva kulture.
ak smo, uz pretpostavku da su u realizaciji projekata koje su fnansirali
meunarodni donatori lanice Asocijacije NKSS plaale porez od samo
20% (a porezi su, u stvari, mnogo vii) doli do podatka da je iznos pla-
en za (ovako obraunat) porez u 2012. godini vei za 39.000 EUR od
sredstava dobijenih od dravnih organa Republike Srbije, a da je u 2013.
godini vei za ak 82.235 EUR. Odnosno, da je Republika Srbije ostala
duna ovim organizacijama ne samo kao graanima ove zemlje nego i
kao neposrednim poreskim platiama.
11

U svetlu prezentiranih podataka, ak ni univerzalni izgovor onih koji ruko-
vode kulturnom politikom u Srbiji (Nema para!) ne vai. U kulturi Srbije
nema novca ne samo zato to se za nju izdvaja mizernih 0,62% nacio-
nalnog budeta nego i zbog toga to se od tih sredstava 80% troi na
plate i materijalne trokove zaposlenih u zastarelom i glomaznom sistemu
kulturnih ustanova, pretrpanom partijskim ljudima (uz manjak stvarno po-
trebnih strunjaka). To svi znaju, ali se nijedan ministar kulture ne usuuje
da u ta partijska stovarita dirne. A poto je postojee stanje oigledno
neodrivo, to pre transformacija sistema kulturnih ustanova bude poela,
ona e biti manje bolna i za ukupnu kulturu u Srbiji lekovitija.
11 Iako se radi o ogranienom uzorku, gotovo je izvesno da bi se ovaj
trend nastavio i proirenjem obima uzorka, posebno to neke od najveih
organizacija ANKSS nisu uestvovale u anektiranju.
manek Februar 2014. 1 8
U uslovima kada su tokom devedesetih i u prvoj deceniji dvadesetog
veka za opstanak i razvoj civilnog sektora u kulturi na ovim prostorima
brinuli Fond za otvoreno drutvo (OSI), vajcarski program za kulturu
na Zapadnom Balkanu (SCP), Evropska kulturna fondacija (ECF), Kultur-
kontakt i drugi, bilo je mesta i za lane seljake (manekene), lane pa-
stire i lana stada, sa poetka ovog teksta. Kao i mogunosti da Mi-
nistarstvo kulture i drugi dravni organi u Srbiji smenim donacijama
fngiraju da fnansiraju civilni sektor. Ali se taj period zavrio. Regionalni
donatori, koji brinu o dobrobiti civilnog sektora na prostoru bive Jugo-
slavije, 2014. godine vie ne postoje. Sada bi, napokon ( jer bi to trebalo
da bude znak njihovog ozdravljenja), to trebalo da postane vlastita briga
samih ovih drutava. A trenutnih 1% od 0,62% u Srbiji nije dovoljno ni za
one Potemkinove kulise.
Dugorone mere za poboljanje poloaja civilnog sektora u kulturi, mo-
rale bi najpre da ukljue preformulaciju i diverzifkaciju budetske linije
481.
12
Vreme ozbiljnijeg pristupa razvoju civilnog sektora od drave u
Srbiji, trebalo bi da otpone jasnim razdvajanjem fnansiranja nevladinih
organizacija, politikih stranaka, sportskih udruenja i verskih zajedni-
ca.
13
Dugorono bi takoe trebalo da Kancelarija za saradnju sa civilnim
drutvo Vlade Republike Srbije, poput Ureda za udruge Vlade Republike
Hrvatske, postane ne samo moderator odnosa izmeu donosilaca od-
luka i organizacija civilnog drutva nego i jedan od glavnih donatora
civilnog sektora.
14
I, na kraju, u dugorone mere trebalo bi ubrojiti i for-
12 Do sada je bilo vie inicijativa da se suzi prostor za manipulacije i
izvri podela u vie potkategorija postojee budetske linije 481, meu kojima je
najznaajnija ona iz aprila 2010, koju su pokrenuli Centar za razvoj neproftnog
sektora i Transparentnost Srbija, a potpisalo je 188 nevladinih organizacija.
13 Zaista je sramota da se jedna od najmonijih i najbogatijih institucija u
drutvu u Srbiji, Srpska pravoslavna crkva, kao i politike partije i sportski klubovi
(od kojih su mnogi u privatnim rukama), uopte fnansiranju kao udruenja
graana. Ali za poetak e biti dovoljno da bude jasno ko od ovih aktera civilnog
drutva koliko sredstava dobija iz budeta institucija Republike Srbije i preko njih.
14 U Republici Hrvatskoj se rad organizacija civilnog drutva u kulturi
fnansira iz fondova tri institucije osnovane od drave: Ministarstva kulture
Republike Hrvatske; Zaklade Kultura nova i Ureda za udruge Vlade Republike
Hrvatske. Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske obezbeuje sredstva za
delovanje iz etiri izvora: dravnog budeta, prihoda od igara na sreu, IPA
programa EU pretpristupne pomoi i programa Evropske unije i u 2013. godini
je raspolagao budetom od 77.297.081 kune (ili oko 10.049.000 EUR). Najvei
deo budeta Ureda za udruge potie od prihoda od igara na sreu (55,6%).
Ova sredstva u iznosu od 42.935.919 kuna (oko 5.582.000 EUR) su 2013. godine
preko Nacionalne zaklade za razvoj civilnog drutva dodeljena organizacijama
civilnog sektora za razvoj zajednice (87,2% ovih sredstava ili 4.867.000 EUR
uglavnom za institucionalne grantove, odnosno podrku za svakodnevni rad
ovih organizacija i razvoj njihovih kapaciteta). Preostalih 12,8% sredstava to
je 2013. godine iznosilo oko 714.000 EUR, iskorieno je za sufnansiranje EU
projekata organizacija civilnog drutva. Pored toga, delovanje civilnog sektora u
kulturi fnansira se iz fondova Zaklade Kultura nova koju je Republika Hrvatska
osnovala posebnim zakonom usvojenim 15. jula 2011. godine. Kako stoji na
njihovoj veb stranici zaklada nije konkurentski niti zamjenski izvor fnanciranja u
kulturi onim postojeim na nacionalnoj razini ili subnacionalnim razinama (...) ve
je Kultura nova komplementarna i nadopunjujua mjera u sustavu fnanciranja
kulture koja e doprinijeti stabilizaciji i razvoju organizacija civilnog drutva na
podruju suvremene kulture i umjetnosti. U 2014. godini, fondacija Kultura
nova obezbedila je podrku u iznosu od 5.619.799 kuna (oko 730.500 EUR) za 95
projekata/programa organizacija civilnog drutva u kulturi koji e biti realizirani
ove godine. [Dobro je podsetiti se podatka sa poetka ovog teksta, da su u 2013.
godini ukupna sredstva namenjena organizacijama civilnog drutva na konkursu
Ministarstva kulture Republike Srbije bila oko 637.000 EUR]. Treba pomenuti i to
da Zaklada Kultura nova predstavlja inovativnu formu samoregulacije civilnog
sektora u kulturi, jer Upravni odbor ove fondacije ine predstavnici civilnog
sektora imenovani od Vlade Hrvatske na predlog ministra kulture (sa mandatom
od etiri godine). I na sve ovo bi trebalo dodati redovne konkurse i podrku
miranje regionalnog Fonda za Jugoistonu Evropu, iji bi glavni donatori
bile drave regiona, a koji bi (poput slinih regionalnih fondova) fnan-
sijski podravao regionalnu saradnju u oblasti kulture, o kojoj se mnogo
govori, ali je retko sreemo u praksi.
15

A kratkorone mere koje bi mogle da dovedu do poboljanja fnansijske
odrivost civilnog sektora u kulturi u Srbiji trebalo bi da ukljuuju pove-
anje budeta za konkurse za fnansiranje projekta u oblasti savremenog
stvaralatva i kulturnog naslea
16
; drugaiji sastav i rad komisija koje do-
deljuju sredstva za realizaciju projekta na konkursima Ministarstva kul-
ture
17
; ustanovljenje posebnog fonda za matching grants za organizacije
koje su obezbedile donacije od meunarodnih organizacija (posebno
Evropske unije)
18
; raspisivanje konkursa za institucionalnu podrku or-
ganizacijama civilnog drutva u skladu sa lanom 77 Zakona o kulturi
19

i objedinjavanje u zajedniki front organizacija koje su klasifkovane kao
civilni sektor u kulturi (nevladinih organizacija, strukovnih udruenja,
fondacija, zadubina)
20
radi unapreenja poloaja u kome se nalaze.
Verovatno je da e veina ovih predloga za poboljanje stanja u civilnom
sektoru u kulturi tokom procesa evropskih integracija Srbije postati re-
alnost. Samo to to po svoj prilici nee biti rezultat vlastitog uvida u
znaaj pluralistinog i snanog civilnog drutva ili rezultat borbe
dobro organizovanog civilnog sektora, nego e, po drugim slu-
ajevima sudei, najverovatnije biti rezultat naredbe sa viih
instanci. U toj nesposobnosti da samo uvidi i uradi ono to
je njemu od koristi, ogleda se veiti pubertetski karakter
drutva u Srbiji.
koju razvoju civilnog sektora u kulturi prua Ministarstvo kulture Hrvatske. [Da
ne bi bilo nesporazuma, za svaku se od ovih znaajnih formi podrke civilni
sektor u Hrvatskoj, dobro organizovan, borben i umreen sa drugim znaajnim
vaninstitucionalnim akterima u hrvatskom drutvu izborio.]
15 Za razliku od onih koji samo govore, organizacije civilnog drutva
u kulturi iz regiona formirale su jula 2012. godine Kooperativu regionalnu
platformu za kulturu i otpoele sa aktivnostima koje su tokom 2013. godine
fnansirale neke od lokalnih kancelarija Fonda za otvoreno drutvo u regionu i ve
pomenuta zaklada Kultura nova iz Hrvatske.
16 To je ve donekle uraeno u budetu Ministarstva kulture i informisanja
za 2014. godinu, u kome je konkurse za fnansiranje ili sufnansiranje projekata
u oblasti kulturnog naslea, savremenog stvaralatva, javnog informisanja i u
oblasti meunarodne saradnje planirano 1.360.000.000 dinara (oko 12.000.000
EUR), od ega 635.000.000 dinara za savremeno stvaralatvo (oko 5.500.000 EUR),
a 231.000.000 dinara za meunarodnu saradnju (oko 2.000.000 EUR).
17 Iskustva sa prethodnih konkursa Ministarstva kulture ukazuju da bi
bilo vano da se kao pravilo ustanovi da se u svakoj od komisija koje odluuju
o fnansiranju i sufnansiranju projekata iz oblasti savremenog stvaralatva nae
bar po jedan predstavnik civilnog sektora u kulturi (koji se ne nalazi u sukobu
interesa) i bar po jedan strunjak koji poznaje umetnike prakse druge polovine
XX veka i poetka XXI veka (neo-avangardi, postmoderne umetnosti i popularne
kulture). Prethodnih godina se deavalo da ugledni lanovi komisija budu
zgroeni predlozima projekata koji su ukljuivali inovativne umetnike prakse i
koji se nisu ba uklapali u njihove koncepcije umetnosti. Potrebno je takoe da
se prekine sa besmislenom praksom odobravanja projekata sa viestruko manjim
iznosima od onih traenih u predlozima projekata, za koje je onda izvesno da ne
mogu da budu realizovani u prijavljenoj formi (vidi fusnotu 8).
18 Ovim fondom bi, po ugledu na iskustva Ureda za udruge Vlade
Hrvatske, mogla da rukovodi Kancelarija za saradnju sa civilnim drutvom Vlade
Srbije i da se iz tih sredstava obezbeuju matching grants dopunska sredstva
za projekte podrane na konkursima za IPA projekte pretpristupne promoi EU,
za projekte u okviru programa Kreativna Evropa i na drugim meunarodnim
konkursima.
19 lan 77 Zakona o kulturi Republike Srbije predvia mogunost za
dodeljivanje institucionalnih grantova organizacijama civilnog drutva u kulturi,
odnosno sufnansiranje tekuih rashoda i izdataka subjekata u kulturi koji se ne
fnansiraju redovno iz budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave, do iznosa od 45% od ukupnih tekuih rashoda i izdataka
(ako svojim programima trajnije zadovoljavaju kulturne potrebe graana na
odgovarajuem podruju). Ovo bi mogao biti posebno znaajan mehanizam u
obezbeivanju opstanka civilnog sektora u kulturi Srbije (ukoliko se to eli).
20 Nevladine organizacije koje deluju u oblasti kulture, strukovna
udruenja umetnika, fondacije i zadubine klasifkovani zajedno kao predstavnici
civilnog sektora u kulturi Srbije ne samo to imaju razliite poloaje i funkcije u
polju kulturne produkcije u Srbiji nego i ne prepoznaju jedni druge kao saveznike
u borbi za poboljanje vlastitog poloaja. S obzirom na to da je verovatno da
e godinama biti zajedno u istom abru, bilo bi poeljno da stvore osnove
za objedinjeno delovanje tamo gde su im interesi zajedniki. A sa istim ciljem
bi civilni sektor u kulturi trebalo da uspostavi blie kontakte sa predstavnicima
civilnog sektora u Srbiji koji deluju u drugim drutvenim oblastima, jer malo je
verovatno da e se promeniti poloaj nekog segmenta civilnog sektora, a da se
on ne promeni u celini.
Grafkon 7 Odnos poreza plaenih od inostranih donacija i sredstava dobijenih od dravnih
organa Republike Srbije
manek Februar 2014. 1 9
Elektrika // Radomira Putnika 7 [biva JNA], Panevo // https://twitter.com/#!/ELEKTRIKAPancev // fb: Elektrika Pancevo
Kao naslee iskustva steenog tokom viegodinjeg postojanja Internacionalnog strip festivala GRRR!, u januaru 2007. godine pokrenuta je galerija Elektrika
u Panevu. Elektrika pretenduje da bude jo jedna stanica u mrei evropskih centara alternativne umetnike produkcije. Galerija Elektrika se uglavnom bavi
predstavljanjem izlobi, koncerata, performansa i flmske produkcije iz domena underground i alternativne kulture. Urednitvo i organizacija deavanja povereni
su Aleksandru Zografu i Vladimiru Palibrku, dok u samom radu galerije uestvuje veliki broj mladih panevakih umetnika.
manek Februar 2014.
U prijatnom razgovoru, Andrej Bereta i
Sran Tuni, kustosi istoriari umetnosti,
otkrili su mi kako napreduje projekat Ku-
stosiranje na poetku tree godine svoga
postojanja.
ime se bavi projekat Kustosiranje i
koja je ciljna grupa kojoj je projekat na-
menjen?
Sran Tuni: Projekat Kustosiranje (About
and around curating na engleskom) zapo-
eli smo iz dva razloga: kao revolt i kritiku
na zadati kontekst u kojem profesionalci
iz sveta umetnosti i kulture rade i ive u
Srbiji, a s druge strane, kao konstruktiv-
nu akciju, moguu putanju koju moemo
da preduzmemo sada i ovde. Na fokus je
savremena kustoska praksa tehnologija
izlobenog procesa, a sam projekat ivi
kroz edukaciju, na principima celoivotnog
i iskustvenog uenja. Projekat je ponajvie
usmeren na studente i mlade profesional-
ce koji se prepoznaju u kustoskom pozivu,
poput istoriara umetnosti i umetnika, ali i
drugih humanistikih profesija, ljudi iz sve-
ta umetnosti i kulture, novinara, profesora,
menadera i preduzetnika u kulturi.
Da li je takav vid projekta odriv u Srbiji?
Andrej Bereta: Pitanje odrivosti je svakod-
nevni izazov za mnoge projekte, inicijative,
nezavisna udruenja. Na projekat Kusto-
siranje nije izuzetak po tom pitanju. Odri-
vost je nekada traenje reenja kako ispu-
niti planirani redosled aktivnosti u zadatom
vremenskom roku, ali moe i da znai puki
opstanak, ukoliko podrka kasni, ili ak pot-
puno izostane. Mi, sasvim iskreno, moemo
da kaemo da u najveoj meri zavisimo od
nas samih, kako god to bilo shvaeno.
Od kada postoji projekat i kako je napre-
dovao?
Sran Tuni: Projekat je zapoet krajem
2011, na vlastiti pogon preko naeg Udru-
enja graana ARTIKAL, javnim debatnim
programom, predavanjima i javnim voenji-
ma. S vremenom, saraivali smo sa brojnim
institucijama iz Srbije (civilnim i dravnim,
najvie iz Beograda), organizovali skoro tri-
deset javnih susreta, etiri izlobena projekta,
organizovali eksperimentalni akademski kurs
posveen kustoskoj praksi na Univerzitetu u
Beogradu, bili direktori vizuelnog/umetni-
kog programa za Mikser festival 2013, pred-
stavili projekat u zemlji i inostranstvu, uili i
rasli.
Da li postoji elja za promenama u institu-
cijama kulture i kakav je njihov odnos sa ci-
vilnim sektorom?
Andrej Bereta: elja za stvarnim promenama
u srpskoj kulturi u javnom sektoru izgleda da
ne postoji. Pre e biti da je re o skrivenom, ali
aktivnom otporu. Sama injenica da su valjda
svi vodei ljudi u institucijama kulture na tim
pozicijama zato to su politiki podobni, zva-
nino ili ne, i da niko ne pamti zadnjih decenija
nikakav javni konkurs za bilo koje takvo radno
mesto ili za neki umetniki savet je nezaobila-
zna injenica, koju nipoto ne treba preutkiva-
ti, jer smo svi na gubitku zbog toga. U proteklih
desetak godina, koje je Srbija edno prieljki-
vala, kao vreme promena, ovde je, umesto pro-
fesionalizacije i unapreenja poslovnog ambi-
jenta, ustanovljena apsolutna partokratija.
Postoje izvesni pomaci poslednje dve godine
na relaciji intersektorske saradnje. Manje kao
rezultat pozitivno izgraene volje za sarad-
njom, vie kao nunost javnih institucija kul-
ture da popune programske aktivnosti, jer za
sopstvene nemaju sredstva, a nisu ni naviknute
da ih nezavisno potrae. Treba, smatramo, ve-
oma paljivo obratiti panju na prirodu i profe-
sionalnost partnerske saradnje sa institucijama
javnog sektora, kako se ne bi ponavljala loa
poslovna iskustva koja su mnogi imali, pa i
mi sa KCB, na 53. Oktobarskom salonu, kada
nas je dotina institucija obmanula i otetila, o
emu smo obavestili javnost. Kriterijumi su ono
na emu treba insistirati formirati ih ako ne
postoje.
Postoji li u okviru projekta Kustosiranje re-
gionalna i meunarodna saradnja?
Sran Tuni: Uspostavili smo saradnju u regi-
onu (zemljama bive Jugoslavije), mahom sa
kustoskim inicijativama i umetnikim udrue-
njima koje se bave savremenom umetnou.
Da spomenemo samo neke od njih: Kustoska
platforma i Kontejner iz Hrvatske, Ta.ka iz BiH,
Svijet umetnosti iz Ljubljane. Takoe, zahva-
ljujui poetnoj podrci kancelarije Take kul-
turnog kontakta u Beogradu, uspeli smo da se
poveemo i sa organizacijama iz Evrope, i us-
postavimo kontakte koje jo negujemo i dalje
razvijamo. Imamo takoe u planu da nastavimo
sa akademskom saradnjom sa univerzitetima.
Da li polje kulture u Srbiji ima svetlu budu-
nost ?
Andrej Bereta: To, u najveoj meri, zavisi od
samih aktera i njihovog razumevanja konteksta
u kojem stvaraju. Ne verujemo u oekivanja,
bliskija nam je narodna izreka u se i u svoje
kljuse. U srpskoj kulturi skoro svi prizivaju no-
vac koji im pripada, koji prieljkuju, koji im ne-
dostaje, koji im je oduzet... i nikom nije dovolj-
no. To ponekad ume da izgleda kao Kalimerova
percepcija nepravedne stvarnosti. Uostalom,
kada je to bilo dovoljno novca za umetnost
i kulturu u Srbiji?! Uvereni smo da je ovakvo
stanje, pre svega, rezultat loeg rada ili nezain-
teresovanosti za unapreenje samog polja,
upravo ljudi koji su profesionalno povezani
s kulturom. Kao u bilo kojem drugom po-
slu, koji nameravate da ozbiljno radite. Na
bazi vaih rezultata, trebalo bi da ste oce-
njeni, odnosno nagraeni. Dakle, odgovor-
nost, transparentnost i jasna pravila igre. U
stvari, ba ono ega nikako kod nas nema.
Jo nismo, ini nam se, dosegli elementar-
nu organsku solidarnost, kao drutvo. Ne-
zavisni segment srpske kulturne scene ima,
ipak, razvijeniju svest o tome. Postoje sa-
svim pragmatini razlozi da ljudi sarauju.
Da li ste zadovoljni uspehom projekta Ku-
stosiranje do sada?
Sran Tuni: Najvei kritiari projekta jesmo
mi sami, i ne bismo rekli da nismo zadovolj-
ni, nego da uvek postoji jo neto to treba
pokuati, uvek ima prostora za unapreiva-
nje. Promene su neizbene, prilagoavanje
projekta datim mogunostima, partnerima,
budetu, borbom za ouvanje profesional-
nog standarda koji esto izostaje i ogoruje,
argumentima i konstruktivnim pristupom...
Uoljiv profesionalni rast, zainteresovanost
naih kolega i koleginica, mnogo elektronske
pote koja nam stigne kada objavimo Javni
poziv za uestvovanje u projektu, otvaranje
novih mogunosti, sve su to rezultati koje nas
uveravaju da guramo dalje.
Planovi za budunost tima Kustosiranje?
Andrej Bereta: Kustosiranje je nekako stalno
orijentisano na skoriju budunost kustoske
prakse. Imamo nekoliko konkretnih i razno-
rodnih planova vezanih uz regionalna povezi-
vanja, ali i ire. Zainteresovani smo, i dalje, i za
akademsku sferu, i u tom smislu imamo neke
meunarodne pozive. Ipak, ubedljivo naj-
uzbudljivija aktivnost za nas i dalje je proces
nastanka jednog izlobenog projekta, koji rea-
lizujemo s ljudima koji nam se prijave na javne
pozive, a koje odaberemo za timski rad. Ove
godine smo reili da se fokusiramo i na polje
koje je mnogima sinonim dosade i jednolino-
sti, a nama deluje istraivaki izazovno, na pola
puta izmeu postdiplomca koji besano pretra-
uje po arhivama retku grau, CSI i Indijane
Donsa. Baviemo se arhivistikom, stvaranjem
baze podataka za zbirku za jednu instituciju
kulture u Beogradu. Doivljavamo proces sa-
znavanja kao permanentan, tokom celog i-
vota, koji delite i razmenjujete sa drugima,
raduje nas injenica ako jedan mikronski
segment znanja neko moe da otkrije u
naim istraivanjima i u radu sa nama,
i da ga primeni u sopstvenoj praksi.
Pie: Vaska Nikoli
20
Fotografja: Branka Nedimovi
Kustosiranje osveenje na kulturno-umetnikoj sceni
Fotografja: Branka Nedimovi
manek Februar 2014. 21
SNIMCI GALERIJA! NEZVANINA HRONIKA
BEOGRADSKE GALERIJSKE SCENE
Kada sam iveo u Njujorku, odlazak u galerije mi je bio i-
votni stil. Nita drugo nije imalo mesto ispred toga. Ima ne-
to nadrealno u tom sklopu sistema galerija koje su otvore-
ne za javnost, ali koje posluju iskljuivo za potrebe fnansijske
elite koja se u javnom domenu nadmee za posedovanje pri-
meraka savremene umetnosti, to jest, javnim predstavljanjem
i promovisanjem umetnosti trae validnost i afrmaciju trine
vrednosti eksponata.
Tih godina u vodiu za galerije nalazilo se verovatno nekoliko
stotina galerija razliitih profla, od kojih sam ja obilazio samo
pedesetak u zonama Soho, 57th Street, i East Village. Doavi
u Beograd u poslednjim godinama socijalistikog drutveno-
politikog ureenja zatekao sam galerijsku scenu koja je bila
nezamislivo mala (u poreenju s njujorkom), uglavnom sub-
vencionisana i na gradskom budetu, ali je umetnika produk-
cija bila raznovrsna i uporna. Nastavio sam da pratim izlobe u
galerijama ali nisam pravio zapis tih deavanja. Nekoliko godina
kasnije zahvaljujui digitalnom zapisu i obradi, i imperativu de-
ljenja sa ostalima preko Interneta, zapoeo sam rad na hronici ga-
lerijske scene. U periodu pre poetka rada na gallery-shots pratio
sam sajtove koji su publikovali snimke galerija, uglavnom velikih
galerijskih centara. To su snimci visokog kvaliteta i rezolucije koji
su davali utisak posebne discipline i razumevanja. Za gallery-shots
sam se odluio da kvalitet snimka bude iznad onog koji se vidi u
blogovima slinog tipa ali ispod kvaliteta koje galerije rade za svoju
arhivu, kao snimci na contemporaryartdaily.com. Vrsta snimka koji
prikazuje prostor i radove u izlobenom prostoru postao je meni
osnovni pristup u pravljenju hronike galerijske scene. Prvi snimci
u svakom prilogu-hronici jesu irokougaoni pogledi pa onda slede
snimci pojedinanih radova i zanimljivi detalji radova.
S obzirom na mali broj galerija u Beogradu i moju otvorenost prema
raznovrsnim oblicima umetnikog rada, nisam zapoeo hroniku ga-
lerijske scene sa eljom da dobro prikaem i loe zaobiem, to jest,
hteo sam da izbegnem ulogu arbitra, jer sam i ja umetnik koji osea
posledice odluka arbitara. Neselektivan pristup u gallery-shots vrsta
je afrmacije svih vidova umetnikog rada. Gallery-shots je pre svega
arhiv izlobi koje sam ja video. Publikujem da bi bilo dostupno onima
koji nisu videli izlobe ili ele da vide ponovo i da neto drugo doive
gledajui preko ekrana. Ranije svakako nije bilo mogue publikovati ili
podeliti sa drugima ovaj anr zapisa, jer je zahtevalo tampanje knji-
ge ili emitovanje TV programa. Danas je difuzija zapisa linog i javnog
doivljavanja dostupna svima preko digitalnih sredstava, do te mere
da je prenos iskustava na potpuno drugoj ravni u odnosu na period
od pre desetak godina. Zanimljiv je efekat kumulativnog delovanja
svih izlobi koje su u gallery-shots, a taj broj je preao 500. Gleda-
jui raznovrsnost i upornost umetnike produkcije zabeleene u
gallery-shots, moe se pomisliti da je galerijski sistem na vrstoj
infrastrukturi, ali istina je daleko od toga.
Milan Kralj, umetnik
manek Februar 2014. 22
Supervizuelna je elektronski magazin nastao
poetkom 2013. godine u Beogradu s ciljem
da omogui prostor za pisanje, razmiljanja
i razgovore o savremenoj umetnosti. Stvara-
nje platforme koja bi okupila razliite pozicije
(umetnika/-ca, kustosa/-kinja, kritiara/-ki o
umetnosti, institucija i nezavisnih aktera) u okvi-
ru irokog polja savremene umetnike prakse
razvilo se iz potrebe za iniciranjem dinaminog
dijaloga o aktuelnim pitanjima, temama i idejama
savremene vizuelne umetnosti, kao i promovisa-
njem umetnosti na komunikativniji nain u skladu
sa savremenim trenutkom. Iako je primarno okre-
nut praenju deavanja u Srbiji i Beogradu, maga-
zin deluje bez geografskih odreenja, nudei pro-
stor za postavljanje pitanja i otvaranje razgovora o
umetnosti dananjice.
Magazin funkcionie kao elektronska platforma koja
svakodnevno publikuje nove sadraje preko est ru-
brika: RAZGOVORI, MONITOR, BLOG, SNEAK PEEK,
REGISTRATOR i CRTE NEDELJE. Rubrika Razgovori
obuhvata intervjue sa stvaraocima iz domena savre-
mene umetnosti, Monitor u kratkoj pisanoj formi uz
obiman vizuelni materijal prenosi aktuelne dogaaje iz
sveta umetnosti, dok je Blog otvoren za autorske tek-
stove koji analiziraju, problematizuju i kritiki obrauju
teme i fenomene iz polja savremene umetnosti i kulture.
Sneak peek belei radnu atmosferu ili pripreme umetni-
kih projekata, izlobi i ostalih dogaaja slinog tipa, Regi-
strator sakuplja ranije publikovane (i neretko zaboravlje-
ne) tekstove o umetnosti, a Crte nedelje jednom nedeljno
prikazuje umetniki rad u ovom mediju.
Osnivai Supervizuelne i lanovi redakcije su: istoriarka
umetnost Ana Bogdanovi, vizuelni umetnik olt Kova,
grafka dizajnerka Isidora M. Nikoli, vizuelni umetnik Saa
Tkaenko i vizuelni umetnik Ivan uleti. Od juna 2013, kada
magazin zvanino poinje sa radom u veb formatu, za Su-
pervizuelnu je pisao veliki broj saradnika i saradnica iz ze-
mlje i inostranstva: vizuelna umetnica Aleksandrija Ajdukovi
(Beograd), sociolokinja Saa Savanovi (Beograd), istoriarka
umetnosti Svetlana Montua (Pariz), istoriarka umetnosti i
kustoskinja Una Popovi (MSU, Beograd), istoriarka umet-
nosti i kustoskinja Maida Gruden (DKSG, Beograd), vizuelni
umetnik Aleksandar Jestrovi Jamesdin (Berlin), istoriarka
umetnosti i kustoskinja Aleksandra Lazar (London), knji-
evnik Ivan Tokin (Beograd), nezavisna kustoskinja i kri-
tiarka dr Maja iri, istoriarka umetnosti i kustoskinja
Milica Stojanov, fotograf Luka Kneevi Strika (Belgrade
Raw, Beograd), menaderka u kulturi Lola Joksimovi
(Taka kulturnog kontakta, Beograd), vizuelna umetni-
ca Mihaela Vujnovi (Pariz), vizuelni umetnik Mihailo
Vasiljevi, flozof i kustos Stevan Vukovi (Beograd).
Ovim putem im jo jednom najlepe zahvaljujemo!
Magazin Supervizuelna za sada funkcionie bez
ikakve fnansijske podrke njegova dinamika ra-
zvija se iz posveenosti i rada redakcije i sarad-
nika koji ne podrazumeva nikakvu materijalnu
dobit. U skladu sa neproftabilnim karakterom,
27. decembra 2013. Supervizuelna je organi-
zovala humanitarnu novogodinju lutriju od
koje je sav prihod doniran u dobrotvorne
svrhe.
Nai planovi za 2014. obuhvataju inten-
zivniji rad na sadraju magazina, irenje
mree saradnika na internacionalnom
nivou, nekoliko akcija sa ciljem promo-
cije savremene umetnosti u javnom
prostoru i saradnju sa drugim orga-
nizacijama iz domena savremene
umetnosti i kulture.
WWW.SUPERVIZUELNA.COM
manek Februar 2014. 23
F
o
r
u
m
:

p
u
b
l
i
k
a

o

r
a
d
o
v
i
m
a

v
i
z
u
e
l
n
e

u
m
e
t
n
o
s
t
i
Odozgo na dole: diskusija o radu Gorana Micevskog; diskusija o izlobi Peti park
borba za svakodnevicu; diskusija o radu Bik Van der Pol; diskusija o akcijama
Bioskopi - Povratak otpisanih. Diskusiju o radu Bik Van der Pol je fotografsao Ivan
Petrovi, ostale Boba Mirjana Stojadinovi.
Produkcija savremene vizuelne umetnosti u Beo-
gradu veoma je raznovrsna i bogata. Ko je njena
publika: ko je sagledava i na koji nain? Da li radovi
savremene vizuelne umetnosti nude hranu za mi-
sli i kome? Kojim se temama bave ti radovi i na koji
nain? Da li umetniki rad moe neto da promeni u
svakodnevnom ivotu? Koje su dinamike meuod-
nosa: umetnik umetniki rad publika javnost?
Sr projekta Umetnik kao publika, koji je osmislila
i koji realizuje Boba Mirjana Stojadinovi, obuhvata
komunikaciju izmeu umetnikog rada i publike: pu-
blika je pozvana da diskutuje o odabranim radovima,
bez uea umetnika. Umetnik u ovom sluaju pu-
blika publici preuzima pasivnu ulogu u diskusijama.
Uesnici u diskusijama su kako profesionalci tako i
ljubitelji umetnosti ili ljudi koje interesuje neka spe-
cifna tema kojom se bavi rad o kome se diskutuje.
Ljudski kapital utkan u diskusije je neprocenjiv.
U okviru projekta od 2010. do 2013. godine produko-
vana je trideset jedna diskusija u saradnji sa umetnici-
ma iz Srbije, Austrije i Holandije, razliitih generacija,
senzibiliteta i poetika. Poetkom 2014. godine objav-
ljena je knjiga koja predstavlja sve diskusije uz petna-
est prireenih transkripata.
Smisao diskusija nije da umetnik objasni ili odbrani
svoj rad, ve da se stvori aktivna komunikacija izmeu
umetnikog rada i publike, od prvih utisaka i moguih
implikacija rada, do sticanja uvida i sagledavanja sva-
kodnevnog konteksta aktuelnih umetnikih praksi.
Neka od obuhvatnijih pitanja koja projekat postavlja
jesu:
Koja je pozicija umetnika u Beogradu/Srbiji/na Bal-
kanu? Na koji nain umetnik ulazi u fokus javnog i/
ili strunog interesovanja i ostaje u njemu? Koji su
kriterijumi i reference za vrednovanje umetnikih ra-
dova? Kako i gde se konstituie umetniki rad?
Ko dolazi na diskusije? Koja je pozicija publike vizuel-
ne umetnosti? Ko, ta radi i za koga kakav je kvalitet
relacija meu onima koji proizvode umetnost i onih
koji je primaju/sagledavaju?
Koje su teme o kojima se razgovara na osnovu radova?
ta je to to rad prouzrokuje? Kako umetniki radovi
podstiu intelektualnu razmenu i razmenu iskustava?
Kako razumeti ono to drugi rade; kako razumeti i
vrednovati ono to sam radi? Kako komunicirati preko
umetnosti? Na koji nain se eksternalizuje sopstveni
kulturoloki identitet?
Svaki uesnik daje svoje vienje i direktno doprinosi formi-
ranju stava i miljenja o radu, koliko god ono u trenutku
bilo krhko i nesigurno. Umetnik kao publika je nain da se
presretnu, uhvate i podstaknu neke od tih misli. Diskusije
su pokuaj da se dosegne sagovornik, da se dopliva
do druge obale, da se dobaci misao, gest, i posegne za
smislom u zajednitvu napor artikulacije sopstvene
pozicije u drutvu i artikulacije drutva preko umet-
nikih radova.
HTTP://RAZGOVORI.WORDPRESS.COM
manek Februar 2014. 24

a
j
.
.
.

O
d
l
i

a
n

/
/

N
i

U
m
e
t
n
i

k
a

g
r
u
p
a

A
J
.
.
.

O
d
l
i

a
n

p
o
d

o
v
i
m

n
a
z
i
v
o
m

p
o
s
t
o
j
i

o
d

2
0
0
1
.

g
o
d
i
n
e
.

B
a
v
i
m
o

s
e

s
t
r
i
p
o
m
,

i
l
u
s
t
r
a
c
i
j
o
m
,

f
l
m
o
m

l
o
w
-
f

p
r
o
d
u
k
c
i
j
o
m
,

a
n
i
m
a
c
i
j
o
m
,

o
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
j
e
m

k
u
l
t
u
r
n
i
h

d
e

a
v
a
n
j
a
,

k
o
n
k
u
r
s
a
,

e
d
u
k
a
t
i
v
n
i
h

r
a
d
i
o
n
i
c
a

i

s
l
i

n
i
m

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i
m
a

u

s
f
e
r
i

a
l
t
e
r
n
a
t
i
v
n
o
g

p
r
i
s
t
u
p
a

o
v
i
m

v
r
s
t
a
m
a

u
m
e
t
n
o
s
t
i
.

G
r
u
p
u

s
u

o
s
n
o
v
a
l
i

V
l
a
d
i
m
i
r

P
a
v
l
o
v
i

,

a
n
i
m
a
t
o
r
,

D
u

a
n

C
v
e
t
k
o
v
i

,

s
t
r
i
p

a
u
t
o
r
,

T
o
n
i

R
a
d
e
v
,

s
t
r
i
p

a
u
t
o
r

i

P
r
e
d
r
a
g

S
t
a
m
e
n
k
o
v
i

.

I
m
a
m
o

i

v
e
l
i
k
i

b
r
o
j

s
a
r
a
d
n
i
k
a
.
manek Februar 2014. 25
KOOPERACIJA
Makedonija:
Uoi nadolazeeg talasa nacionalizma i
populistike retorike liberalnog kapitaliz-
ma koja je prodrla i u najmanje pore dru-
tva, kulturna scena u Makedoniji nala se
u stanju sve izraenije podvojenosti. Javne
ustanove postale su slubeni alati politikih
elita u ulozi afrmatora autokratskih pozici-
ja vlasti, dok su se nezavisni centri kulture
zbog nedostatka fnansija ili slabe struk-
turiranosti, povukli ili sasvim nestali. Apro-
prijacija javnog prostora preko izgradnje
oping molova i crkava/damija s jedne
strane, kao i guenje javnih medija i uvo-
enje cenzure, usvajanje novog zakona o
kleveti i grubo gaenje osnovnih ljudskih
prava, doveli su do toga da se drutveni
prostor za kulturno delovanje sveo na je-
dan uzan prolaz. To je samo usloilo mo-
mentum javnog izraavanja i zalaganja za
decentralizaciju u kulturi. Upravo u tom te-
snom meuprostoru
pre godinu i po dana
poela je da deluje
inicijativa zasnovana
na jednom nomad-
skom/gerilskom, va-
ninstitucionalnom
nainu izlaganja u
polujavnim prosto-
rima, praznim kan-
celarijama, prodav-
nicama u procesu
izdavanja, u stano-
vima i u prolupanim
magacinima.
Inicijativa je nazvana
Kooperacija, a njen
osnovni plan je pro-
irenje platforme
dijaloga i komuni-
kacije u kontekstu savremene umetnike
prakse i teorije. Ali ono to je ova nefor-
malna asocijacija umetnika, meu kojima
su Gjorgje Jovanovik, OPA, Filip Jovanov-
ski, Igor Toevski, Vladimir Janevski, Oli-
ver Musovik i drugi, upravo htela da po-
kae, pored svojih radova, jeste i to da su
alternativni metodi delovanja u ovakvim
tekim uslovima ipak mogui, te da se mo
stvaranja novih vrednosti nalazi upravo u
autonomnim i nezavisnim inicijativama,
nasuprot devalviranim programima drav-
nih institucija. Radovi se uglavnom bave
institucionalnom kritikom, drutvenim
angamanom i preispitivanjem postojeih
vrednosti u sklopu jednog novog make-
donskog drutva, utopljenog u groznicu
nove identifkacije, nasuprot opte dezo-
rijentisanosti.
Odstupanje od tradicionalnih forma-
ta izlaganja je istovremeno omoguilo i
drugaije itanje urbanog miljea, a time
i opciju za makar i simbolino re-osva-
janje javnog prostora. Ovo se pokazalo
kao iznenaujue uspena strategija za
formiranje saradnje cele mree domaih
autora i graana koji su u ovoj inicijati-
vi videli mogunost da svoje argumente
izloe direktno i kreativno, zaobilazei
spori i krajnje birokratizovani sistem in-
stitucija. Da bi se zadrala autonomnost
i principijelnost u radu, ono to je pred-
stavljalo bazu sporazuma jeste bio uslov
da se Kooperacija nee oslanjati na naci-
onalne ustanove i kulturne institucije, ve
e proizvoditi radove i postavljati izlobe
iskljuivo kao samofnansirana autohtona
asocijacija autora. ak su i nevladine or-
ganizacije bile iskljuene sa liste potenci-
jalnih saradnika.
Prva izloba otvorena je 18. aprila 2013.
U meuvremenu, Kooperacija je poela da or-
ganizuje i javne debate (umetnost i politika),
prezentacije (likovna scena u Poljskoj, projekti
sa azilantima u vajcarskoj), a realizovala je i
nekoliko kolaborativnih akcija u obliku partici-
pativnih instalacija. Jedna od njih je, na primer,
bila inicirana pozivom Asocijacije nezavisne
kulturne scene Jadro, prilikom obeleavanja
njenog jednogodinjeg postojanja. Organiza-
tor je ponudio novac za produkcijske trokove
izlobe, ali su umetnici zakljuili da je novac
u stvari kljuni problem, ne samo u struktu-
ri ovakvih zajednica, ve i cele likovne scene.
Zbog toga je odlueno da se tim novcem kupi
500 kilograma brana, da se ono spakuje u au-
tentino pakovanje i razdeli publici kao mito
(ovo se deavalo uoi lokalnih izbora, na ko-
jima je obiaj da politike partije vrbuju na-
rod svakakvim poklonima, najee branom,
uljem, ajvarom i sl.). Svaka etiketa je sadrala
serijski broj (peat) i oznaku: 1 kg brana (tip
400). Tokom tri dana, Kooperacija je uspela da
razdeli vie od 400 kilograma brana. Osta-
tak je doniran humanitarnoj organizaciji SOS
Detsko selo, centru za negu dece bez rodite-
lja. Rad je nazvan Kapital.
Poslednja izloba u 2013. godini, nazvana
Reidentifkacija (614. decembar 2013), ima-
la je zadatak da preispita pitanje identiteta,
s tim to su se uesnici (vie od 30 autora)
dobrovoljno odrekli svojih imena i naziva svo-
jih radova, pretvarajui na taj nain izlobu u
eklektinu instalaciju kao odraz celokupne za-
mrene politike situacije u Makedoniji.
Izlobe Kooperacije uglavnom su bile samo-
kustoske: umetnici predlau temu sledee
izlobe, dok u postavljanju uestvuju uglav-
nom svi autori. Zbog toga su donekle bili i
kritikovani od nekolicine domaih likovnih
kritiara. Ipak, simulacija demokratskog me-
toda unutar dinaminog modela organizacije
stvorio je potrebu za teorijskim diskursom,
koji je poeo da se razvija preko sajta ove
inicijative (www.kooperacija.info) i u fanzinu/
samizdatu Kritika, iji je glavni urednik dr Ne-
boja Vili.
Drugi problem je bio taj to je Kooperacija
htela da se udalji od dominantnog diskursa
umetnika u Makedoniji, iji rad uglavnom
jo uvek prebiva u podruju disciplinarnog,
formalistikog modernistikog slikarstva,
vajarstva itd. Ideja je bila da se pokae kako
su granice daleko feksibilnije i da se ne radi
toliko o elitistikoj odbrani au-
tonomnih estetskih vrednosti,
ve o kritikom preispitivanju
samog likovnog jezika, njegove
pluralnosti, kao i motiva opre-
deljenja umetnika i njihove od-
govornosti u drutvu u kojem
deluju.
Nasuprot tome to su neki
Kooperaciju protumaili kao
veoma kompaktnu grupu
umetnika, jedan od bazinih
postulata njenog rada jeste
prihvatanje razliitosti, ali samo
preko intenzivne komunikacije,
jer samo javna rasprava moe
dovesti do kvalitetnih pitanja
i odgovora. Takoe, nasuprot
moguim optubama da ova-
kav model demokratinosti i horizontalnosti
vodi ka relativizmu i sravnjivanju svih eta-
bliranih vrednosti, za uesnike Kooperacije
je veoma jasno da je nemogue postii
optu saglasnost o svemu, i nesporno
je da je upravo razliitost i uslov same
politinosti.
Igor Toevski
u maloj studentskoj praonici ( jedva dvadeset
kvadratnih metara) u kojoj su jo radile ma-
ine za ve. Izloba je tako dobila naziv 800
revolucija u minutu (prema priruniku za ve
maine), a izlagalo je estoro umetnika. Sledee
izlobe su bile: EPP (posveena pop kulturi i
kiu), Strategije seanja (u stanu likovnog kri-
tiara Neboje Vilia), Line politike (uestvo-
valo oko 20 umetnika) itd.
manek Februar 2014. 02
manek Februar 2014. 02
manek Februar 2014. 28
Nove predstave Plavog pozorita
Plavo pozorite premijerno je izvelo tokom
2013. godine predstave Ema i Ostrvo cvea,
obe u reiji Nenada olia. Predstava Ema,
premijerno izvedena u aprilu, inspirisana je pri-
povetkom Fjodora Mihailovia Dostojevskog
Krotka, u kojoj se pitanje ovekove slobode
otkriva kroz traginu sudbinu ene koja je izvr-
ila samoubistvo bacivi se sa prozora i drei
ikonu u rukama. U predstavi se koriste tekstovi
iz pisama slavne pesnikinje Marine Cvetajeve.
Ostrvo cvea, premijerno izvedeno u oktobru,
govori o utopijskom pokuaju da se sprei rat
bilo koji rat odnosno o pokuaju da se kon-
fikt izbegne. Predstava Ostrvo cvea imala je
premijeru i na pozorinom festivalu Prenoe-
nje baklje u Bilefeldu u Nemakoj.
www.plavopozoriste.com
Zidne novine
Radni i materijalni poloaj umetnika i kulturnih
radnika u Srbiji u fokusu je prva dva broja Zid-
nih novina projekta u nastajanju Udruenja
KURS, koji ukazuje na gorue teme svakodne-
vice, ali i one iz prolosti koje bi trebalo aktue-
lizovati. Prve temate Zidnih novina (Prekarni
rad: ta znamo o radnom poloaju umetnika i
ta znamo o materijalnom poloaju umetnika?)
mogue je preuzeti u pdf formatu sa sajta
www.zidne.udruzenjekurs.org/
Knjiga Umetnik kao publika: razgovori
meu publikom
Knjiga Umetnik kao publika: razgovori
meu publikom Mirjane Bobe Stojadi-
novi, proistekla iz etvorogodinje serije
razgovora o savremenoj umetnosti u Beo-
gradu, objavljena je u izdanju Frekvencije.
Knjiga objedinjuje informacije o vie od
trideset diskusija o radovima umetnika iz
Srbije, Holandije i Austrije, kao i petnaest
transkripata razgovora meu publikom,
te vie od 340 fotografja radova o kojima
se razgovaralo. Celokupna dokumentacija
svih diskusija, fotografje, montirani audio
fajlovi kao i tekstovi o radovima o koji-
ma se diskutovalo, dostupni su na adresi
http://razgovori.wordpress.com
15 godina ERGstatus plesnog teatra
ERGstatus plesni teatar obeleio je 15 godi-
na rada projektom ERG15, koji je zavren
izlobom Umetnici govore u Galeriji Doma
omladine Beograda poetkom 2014. Projekat
ERG15 sastojao se iz niza dogaaja koji na
specifan nain prezentovali rad ERGstatusa
ne samo iz retrospektivne vizure, ve i u formi
koja demonstrira stavove te grupe o poloaju
umetnika u drutvu, angaovanom umetni-
kom radu, nainima inkluzije marginalizovanih
grupa u umetniku praksu, slobodama, kao
i o savremenom poimanju oveka i njegovog
mesta u drutvu. Uz izlobu Umetnici govo-
re, projekat su inile i celine: Subjekt na rubu
(Magacin u Kraljevia Marka, 2013) i Umetnik
kao antitelo, (KC Rex, 2013).
Vizualizator
Festival fotografje Vizualizator, koji je Centar
za razvoj fotografje prvi put organizovao u
Beogradu, predstavio je od 1. do 5. novembra
izlobe radova eminentnih autora, uz inten-
zivan tribinski i radioniki program posveen
razliitim aspektima fotografje kao vizuelne
umetnosti, socijalnog fenomena i monog me-
dijskog sredstva. Festival je otvoren izlobom
ekog fotografa Antonjina Kratohvila (Antonin
Kratochvil), a obuhvatio je i izlobe Press Pho-
to Srbija 2013, Written in Memory: Portraits
of the Holocaust (Defri Volin [Jeffrey Wolin],
SAD) i Svetska imena dokumentarne fotogra-
fje.
www.crf.rs
Uenje kroz dramsko vaspitanje
Umetnika grupa Bazaart zapoela je krajem
2013. novi projekat Islands, inicijativu za po-
vezivanje vanih subjekata u oblastima drame i
obrazovanja u Srbiji (civilno drutvo, kole, na-
stavnici, umetnici, donosioci odluka, istraivai,
profesori...) kako bi se osnaili nastavnici kao
nosioci obrazovne reforme, aktuelizovala obra-
zovna praksa, poboljalo inicijalno obrazovanje
nastavnika i modernizovali kolski programi.
Bazaart nastavlja time poduhvat zapoet ra-
nijim projektom Ideal. Projekat Islands bie
realizovan sa partnerima iz Beograda, Smede-
reva, Zrenjanina i Nia.
www.bazaart.org.rs/
Kiosk dijalozi i u Zagrebu
Kiosk platforma za savremenu umetnost iz
Beograda gostovala je poetkom decembra u
Zagrebu izlobom Kiosk dijalozi u Galeriji VN.
Projekat Kiosk dijalozi obuhvata video inter-
vjue realizovane tokom 51. Oktobarskog salona
u Beogradu, uz uee etrdesetak srednjoko-
laca koji su pozvani da govore o svojim seanji-
ma iz detinjstva i zajedno sa Kioskom realizuju
taj umetniki rad.
www.kioskngo.org
Manjinski 7. KRAF
Kragujevaki festival antiratnog i angaovanog
flma KRAF posvetio je sedmo izdanje, odra-
no od 28. oktobra do 3. novembra, manjinskim
pravima, a prikazao je 25 flmova, uz desetak
javnih debata, kojima se pozabavio razliitim
aspektima problema manjina i nainima na
koji se drava odnosi prema njima na putu ka
Evropskoj uniji, kao i primerima dobre prakse
iz regiona. Pored aktuelnih tema razliitih ma-
njinskih grupa, jedini flmski festival u umadiji
priredio je i oma flmskom reditelju i scenari-
sti, istoriaru flma, flmskom kritiaru i dugo-
godinjem direktoru Muzeja Jugoslovenske ki-
noteke Dinku Tucakoviu (19602013). Uprkos
kriznom budetu, KRAF je ponudio i zanimljiv
pratei muziki program.
www.millennium.org.rs
ok zadruga posle eutanazije Art klinike
Multimedijalni centar Led art u Novom Sadu
otvorio je 4. jula ok zadrugu, novi projekat koji
je pokrenuo nakon eutanazije Art klinike. ok
zadruga (Zmaj Jovina 22) sveano je otvorena
na Dan borca izlobom Sluaj rezultati Kon-
kursa GUK 2013 Novi Sad koja prikazuje i
komentarie rezultate novosadskog konkursa
za kulturu, na kojem je MMC Led art, nakon 15
godina rada, ostavljen bez ikakve fnansijske
podrke (kao i veliki deo nezavisne kulturne i
umetnike scene).
http://sokzadruga.wordpress.com/
Aktivnosti
lanica
NKSS 2013.

Izvor: seecult.org
manek Februar 2014. 29
Uspena sezona Le Studija
Beograd je poetkom 2013. dobio novo pozo-
rite intimni teatar Le Studio u Venizelosovoj
42, koji je pokrenula Kroz prozor fabrika. Le
Studio je zamiljen kao pozorite za svakoga,
sa predstavama koje su svima razumljive i po-
godne za analizu iz sopstvenog ugla. U skladu
s tim, teme su drutveno-politika pitanja u Sr-
biji, iako je reditelj, an Batist Demarinji (Jean
Baptiste Demarigny) Francuz. Meu prvim
predstavama Le Studija su politika komedija
Nemam da platim i neu da platim, tragikome-
dija o osamdesetim Jedan zarez neto i seksi
kabare icago. Uprkos tekoj fnansijskoj situ-
aciji, Le Studio je premijerno izveo i predstavu
Transsibirska proza.
www.krozprozorfabrika.com
Banja robija
Nesvakidanja forum predstava Aps Arta Banja
robija, nastala iz dramskog procesa sa vie od
300 osuenih lica iz dva srpska zatvora, javno
je izvedena u Novom Sadu, Niu, Kragujevcu i
Beogradu, nakon igranja u kazneno-popravnim
zavodima. Bivi osuenici ine deo glumake
ekipe Banje robije, koju je reirala Aleksandra
Jeli, a zasnovana je na dokumentarnom tekstu
koji sadri istinite prie prikupljane tokom ra-
dionica i razgovora sa vie od 300 osuenika u
zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu.
Predstava je nastala u okviru projekta kojim
ApsArt, u saradnji sa Komitetom pravnika za
ljudska prava i Beogradskim centrom za ljudska
prava, eli da priblii javnosti ivot i probleme
sa kojima se susree osuenika populacija, ali
i da od publike dobije predloge za promene.
www.apsart.org
www.zatvorzakon.org
Balkan(s) Now
Video radovi umetnika iz Srbije, Makedonije, sa
Kosova, iz BiH i Hrvatske, koji se kritiki bave
aktuelnim drutvenim izazovima, ine izlobu
Balkan(s) Now koja je odrana tokom 2013. u
Beu, Ljubljani i Beogradu u galeriji Remont,
uz seminare/radionice. Projekat Balkan(s)
Now realizuju Open Systems (Be), Mestna
galerija (Ljubljana) i Remont (Beograd).
www.remont.net
3. Van okvira/Off Frame
Regionalni festival angaovanog teatra Van
okvira/Off Frame predstavio je od 14. do 18.
decembra u Beogradu domae i strane stvara-
oce koji posredstvom pozorine umetnosti go-
vore o vanim drutvenim pitanjima koja se do-
tiu i pitanja tela kupovine i prodaje ljudi i or-
gana, retkih bolesti, tela i jezika, promene pola,
ogranienja koje drutvo postavlja osobama sa
invaliditetom, odnosa pojedinca i institucional-
nih i politikih tela. Uz osam predstava i perfor-
mansa umetnika iz Srbije, Hrvatske, Irske i SAD,
trei festival Van okvira, u organizaciji grupe
Hajde da, obuhvatio je i predavanja, okrugle
stolove, radionicu i flmske projekcije.
www.hajdeda.org.rs
NKSS meu Zvezdama Beograda 2013
Priznanja Zvezde Beograda za najbolje pro-
jekte udruenja ije su aktivnosti podrane na
konkursima grada Beograda u 2013. godini do-
bilo je i nekoliko lanica Asocijacije NKSS. Na
predlog Sekretarijata za kulturu, priznanje su
dobili Dah teatar za predstavu Mo pamenja,
Kulturni front za program Velike galerije Kultur-
nog centra Grad i Fond B92 za Filmski festival
Slobodna zona koji organizuje Kulturni centar
Rex. Na predlog Sekretarijata za obrazovanje i
deju zatitu nagraen je Zemunski mali umet-
niki centar ZMUC.
www.beogradeu.gov.rs
Perspektive 12
Izloba Perspektive 12 ok zadruge (ex Art
klinike) sa radovima desetoro odabranih stu-
denata sa Akademije umetnosti u Novom
Sadu i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu
odrana je krajem 2013. u Muzeju savremene
umetnosti Vojvodine. Studentkinja novosadske
Akademije Jovana Relji proglaena je najper-
spektivnijom, a i drugo i tree mesto zauzeli
su studenti iz Novog Sada Nora Mesaro i
Gojko Dutina. iri su inili: Tadija Janii, Svetla-
na Subai, Vuk Vukovi, Miroljub Marjanovi,
Miroslav Kari, Selman Trtovac, Aleksandar Ra-
fajlovi i Nikola Dafo.
http://sokzadruga.wordpress.com/
Osnaena
DAH Teatar i neformalna grupa graana Dru-
garice i Drugovi organizovali su 20. septembra
u Domu omladine Beograda premijeru do-
kumentarno-igranog flma Osnaena, u reiji
Elmedina Biia, uz izlobu Ogledalo ene
odrazi stvarnosti njene, u okviru meunarod-
nog projekta posveenog unapreenju rodne
ravnopravnosti.
www.dahteatarcentar.com
Teatar i ljudska prava
DAH Teatar premijerno je izveo 17. decembra
predstavu Prisustvo odsustva, u reiji Dijane
Miloevi, koja se bavi posttraumatskim sea-
njem, specifno pamenjem lanova porodica
na nestale osobe iz njihove najblie okoline.
Premijera je odrana u okviru intenzivnog pro-
grama povodom Meunarodnog dana ljudskih
prava Teatar i ljudska prava koji je obuhvatio
i prezentaciju pozorine instalacije Teatra La-
bor iz Nemake, u okviru saradnje na projektu
Mo pamenja. Predstava Prisustvo odsustva
izvedena je i na Grbavici, a program je obuhva-
tio i regionalni susret ena i porodica nestalih,
u saradnji sa enama u crnom.
www.dahteatarcentar.com
9. Zalet
Festival Zalet u Zajearu ponudio je od 16. do
18. avgusta raznovrstan likovni, muziki, flm-
ski i edukativni program, objedinjen sloganom
Udahni duboko, ljubim te u oko! Deveti Zalet
predstavio je nesvakidanju izlobu voznih toa-
leta Olakanje u pokretu Ivana Tobia i Ivane
Gaanovi, izlobu umetnike grupe Art Brut
Serbia, kao i izlobu Odmor na putu za Egipat
Dejana Sotirovia. Uz muziki program i pro-
jekcije flmova, odrana je i likovno-ekoloka
radionica 3D kolaa.
www.zalet.org
manek Februar 2014. 30
17. Videomedeja
Meunarodni video festival Videomedeja
predstavio je od 29. novembra do 1. decembra
u Kulturnom centru Novog Sada oko 90 radova
umetnika iz vie od 30 zemalja u konkurenciji
za nagrade, uz specijalnu selekciju radova do-
maih autora i programe lanova irija u revi-
jalnom programu. Takmiarski program pred-
stavio je 82 video rada i flmova, kao i devet
medijskih instalacija. U okviru revijalnog pro-
grama prikazana je specijalna selekcija radova
domaih autora Made in Serbia, kao i programi
lanova irija Natae Teoflovi (Srbija), Roberta
Arnolda (SAD) i Alekseja Dmitrieva (Rusija).
http://videomedeja.org
Afrmativni provincijski as
Kulturni centar Lift organizovao je 12. oktobra
u aku tribinu o razvoju savremene umetno-
sti i umetnike prakse u provinciji, uz uee
umetnika iz Mionice, Uica, Poege i aka, koji
su izloili i svoje radove u javnom prostoru u
aku. Tribina je organizovana u okviru kampa-
nje Kultura u protestu Asocijacije NKSS.
www.kclift.org
Moemo li voleti to ne poznajemo?
Umetniki kolektiv Trei Beograd predstavio je
od 2. do 19. decembra u Savremenoj galeriji u
Zrenjaninu projekat Moemo li voleti to ne
poznajemo? koji pokree niz pitanja u vezi sa
savremenom umetnikom produkcijom. Trei
Beograd tim projektom, pored ostalog, preispi-
tuje autorstvo u savreme-
nom kontekstu, nain na
koji novac sutinski menja
na odnos prema umetno-
sti i ta je uopte to to da-
nas klasifkujemo kao sliku
ili umetniko delo. Projekat
je nastao u okviru Umet-
nike kolonije Eka.
www.trecibeograd.com
Uvod u prolost i Was Ist
Arkzin
Knjiga Uvod u prolost o
kulturnoj proizvodnji na
prostoru bive Jugoslavije
svojevrsni kola tekstova
koje je napisao flozof Boris
Buden iz Berlina na osnovu delova razgovora
sa flmskim reiserom elimirom ilnikom iz
Novog Sada, predstavljena je 26. novembra u
Omladinskom centru CK13, uz uee Budena
i ilnika, kao i lanova Centra za nove medi-
je kuda.org koji je objavio to izdanje. Buden je
gostovao u Novom Sadu i povodom gostova-
nja zagrebake izlobe Was ist Arkzin koju je
kuda.org organizovao od 25. novembra do 6.
decembra u Galeriji SULUV.
Knjiga Uvod u prolost objavljena je u izdava-
koj ediciji kuda.read, a moe se besplatno pre-
uzeti sa sajta kuda.org
www.kuda.org
6. Kondenz
Festival savremenog plesa i savremenih izvo-
akih umetnosti Kondenz predstavio je od 16.
do 30. oktobra u Beogradu izbor performansa
domaih i stranih autora koji se bave aktuelnim
drutvenim pitanjima, kao i brojnim izazovima
s kojima se suoavaju akteri umetnike i kul-
turne produkcije. I sam Kondenz, koji organizu-
je Stanica Servis za savremeni ples, suoen je
sa brojnim izazovima koji su postali i njegov
konstitutivni deo. Ovoga puta, Kondenz je bio
posveen propitivanju principa prebrojavanja:
koliko nas je ostalo, koliko nas je otilo, koliko
nas je zainteresovano za propitivanje, koliko je
dinara potrebno...
www.dancestation.org
Prvi PARK(ing) dan u Beogradu
Ministarstvo prostora organizovalo je 20. sep-
tembra prvi PARK(ing) dan u Beogradu mani-
festaciju tokom koje graani preuzimaju javni
prostor od automobila i pretvaraju obeleena
parking mesta u privremene parkove i prostore
za igru. Prvi beogradski PARK(ing) dan odran
je u delu Bulevara despota Stefana. PARK(ing)
dan je globalni dogaaj koji se od 2005. odra-
va jednom godinje irom sveta.
www.facebook.com/MinistarstvoProstora
Muzej objekata
Muzej objekata u nastajanju predstavio je deo
svoje kolekcije u Vranju, Niu, Kragujevcu i Po-
egi, to je bila nova prilika za sve koji razmi-
ljaju o periodu devedesetih godina u Srbiji, a
poseduju neto to ih vezuje za taj period i ele
da podele svoje seanje sa drugima, da i sami
pomognu formiranje jedinstvene kolekcije o
poslednjoj deceniji 20. veka. Kolekcijom doni-
ranih predmeta, objekata i svedoanstava gra-
ana, koju organizacija Kiosk formira od sredi-
ne 2011. godine, Muzej objekata predstavie
javnosti kakvo je danas seanje na devedesete
u Srbiji.
www.muzejobjekata.com
9. Slobodna zona
Festival angaovanih flmova Slobodna zona
prikazao je od 7. do 13. novembra u Beogradu,
uprkos kriznom budetu, oko pedeset doku-
mentarnih i igranih flmova. Prvi put je flmo-
ve istovremeno mogla da pogleda i publika
u Novom Sadu i Niu. Pobednikim flmom 9.
Slobodne zone proglaen Lunchbox indijskog
reditelja Ritea Batre. Na osnovu glasova pu-
blike, drugo mesto zauzeo je flm Short terms
12 amerikog reditelja Destina Kretona, a tree
Dobre vibracije rediteljskog dvojca Lise Baro
De Sa i Glena Lejburna.
www.freezonebelgrade.org
Protestna poezija
Poezin je poetkom novembra organizovao Fe-
stival poezije Kultura u protestu, ija je tema
bila katastrofalna situacija u kulturi i dosada-
nja nebriga drave za savremenu umetnost i
savremenu scenu. Festivalsku nagradu u izno-
su od 20.000 dinara dobio je Nikola Oravec iz
Novog Sada. Festival je odran u okviru kam-
panje NKSS Kultura u protestu.
www.poezin.net
8. Interakcija
Meunarodni studentski kamp Interakcija,
odran osmi put u avgustu u Poegi, u organi-
zaciji Nezavisnog flmskog centra Filmart, oku-
pio je studente iz desetak zemalja. Uesnici su
snimili tri flma u Poegi, Gornjem Milanovcu i
aku na temu Res non verba! (Dela, ne rei!).
Interakcija je tradicionalno zavrena premi-
jerom studentskih flmova u Kulturnom centru
Poega i Dvorani Kulturnog centra Beograda.
www.flm-art.org/interaction
Novi folklor u Parizu
Kulturni centar Grad predstavio je u septembru
u Srpskom kulturnom centru u Parizu izlobu
Novi folklor, projekat u koji je ukljueno vie
od 30 domaih umetnika i dizajnera. Novi
folklor, ija je autorka Ljudmila Stratimirovi,
umetnika direktora KC Grada, predstavljen je
prethodno i u Beogradu, Novom Sadu, Sirogoj-
nu, Stokholmu i Sofji.
www.gradbeograd.eu
Otvoreno pismo zatvorenim prostorima
Ministarstvo prostora pokrenulo je u junu inici-
jativu za uspostavljanje transparentnih kriteri-
juma i procedure za dodeljivanje neiskorienih
prostora u vlasnitvu grada Beograda i grad-
skih optina. Na osnovu prethodnog iskustva,
razgovora i zajednikih aktivnosti sa velikim
brojem pojedinaca i grupa kojima je potreban
prostor za ivot, rad i rekreaciju, predstavnici
Ministarstva prostora obratili su se nadlenim
institucijama i pojedincima u gradu Beogradu
sa zahtevom da se reavanju tog pitanja pri-
stupi to pre.
www.facebook.com/MinistarstvoProstora
Otkljuavanje
Kruevaki Dom vojske oivljen je u septembru,
zahvaljujui Asocijaciji mladih koja je dobila
dozvolu gradskih vlasti da privremeno kori-
sti tu ve godinama naputenu vojnu zgradu,
nakon kontinuiranog ukazivanja na znaaj i
manek Februar 2014.
potencijal javnih, naputenih i nedovoljno isko-
rienih prostora za potrebe kulturne i umet-
nike produkcije. Raznovrstan program tokom
dva vikenda, nazvan Otkljuavanje, privukao
je brojnu publiku vie generacija. Kao gosti su
uestvovali predstavnici Inicijative za formira-
nje Doma umetnosti u Valjevu. Iako je Otklju-
avanje zavreno ponovnim zakljuavanjem
Doma vojske, Asocijacija mladih je izrazila nadu
da je katanac, jednom skinut, trajno oslabljen.
http://ajdefest.com
Paljivo posmatranje
Pozicija vaninstitucionalnih aktera kulture u
Beogradu u odnosu na dravu i druge organe
upravljanja, sagledana na osnovu analize ugo-
vora i konkursnih procedura, tema je autorskog
projekta Paljivo posmatranje Irene Risti, u
produkciji Hop.la! Projekat je predstavljen 17.
januara 2014. u Kulturnom centru Rex javnim
performativnim pretresom mogueg ugovora
sa Sekretarijatom za kulturu grada Beograda.
www.hop-la.org
Posledice. Menjanje kulturnog pejzaa
Izloba kljunih protagonista angaovane sa-
vremene fotografje, aktivnih na prostoru bive
Jugoslavije u periodu od 1991. do 2011. godi-
ne, odrana je od 22. avgusta do 14. septembra
u galeriji Remont i Podroomu Kulturnog centra
Beograda, a predstavila je radove oko 40 au-
tora iz regiona koje je odabrao tim kustosa iz
Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Pritine, Cetinja,
Beograda i Skoplja. Remont je jedan od par-
tnera tog projekta koji je pokrenut na inicijativu
Centra za savremenu fotografju Foton (Pho-
ton) iz Ljubljane.
www.remont.net
http://aftermathsee.wordpress.com
SEEcult.org dobitnik WSA 2013
Portal za kulturu Jugoistone Evrope SEEcult.
org iz Beograda dobitnik je prestine meu-
narodne nagrade WSA 2013 (World Summit
Award) Svetskog samita za digitalne sadraje
globalne inicijative koja, pod okriljem UN,
promovie najbolje sadraje na Internetu irom
sveta. Kao nacionalni kandidat Srbije za kate-
goriju e-kultura i turizam, SEEcult.org je do-
bio nagradu WSA 2013 kao jedan od fnalista u
osam kategorija koji su prepoznati kao najbolji
i najinovativniji e-sadraji u svetu. U konkuren-
ciji je bilo vie od 460 kandidata iz 168 zemalja
sa svih kontinenata.
www.seecult.org
Pokretne kolonije
Zemunski mali umetniki centar (ZMUC) zapo-
eo je projekat Pokretne kolonije: iz gradova
duhova u umetnike rezidencije najpre to-
kom leta 2013. u selu Babe kod Beograda, a
potom i u Reeviima u Crnoj Gori. U lend-art
koloniji Tihe komije u Babama uestvovali
su umetnici iz Srbije, Slovenije, Albanije i Hr-
vatske, dok su se u Reeviima okupili studen-
ti arhitekture iz Beograda. Uz izlobe nastalih
radova, rezultat projekta, koji ZMUC realizuje
sa partnerima iz Crne Gore i Albanije, jeste i
dokumentarni flm snimljen u kolonijama u
Babama i Reeviima, ali i na Simpozijumu
skulpture Terra u Kikindi i na Jalovikoj ko-
loniji u Jaloviku.
www.movableartcolonies.wordpress.com
Drutvo mrtvih srpskih pe-
snika
Cirkusfera je 24. oktobra u
centru Beograda organizovala
ulinu akciju Drutvo mrtvih
srpskih pesnika kojom je po-
zvala graane na spektakular-
no Dada Raskrinkavanje pre-
raspodele robovanja u tranzi-
cionoj burazersko partijskoj
ekonomiji naplativih sloboda i
likvidnog duha. Akcija je reali-
zovana sa Stanicom servisom
za savremeni ples i Karkatag
kolektivom, u okviru kampanje
Kultura u protestu NKSS.
http://cirkusfera.org
3. AJDE fest
Festival Avgust jednog diver-
zanta (AJDE) u Kruevcu pred-
stavio je od 8. do 10. avgusta
raznovrstan flmski, likovni i
muziki program, objedinjen
sloganom Kulturna diverzi-
ja. Predstavljeni su i etablirani
umetnici i mlade nade, a publi-
ka je imala i mogunost eduka-
cije preko radionica animacije,
rok novinarstva, plesne umet-
nosti i grafta. Meu uesnici-
ma flmskog programa bili su
vizuelni umetnik i reditelj Milo
Tomi, rediteljka Ivana Todoro-
vi, te jedan od veterana srpske
i jugoslovenske kinematograf-
je Jovan Joca Jovanovi. U mu-
zikom programu nastupili su
Kodagain, Art Deki free music
band, Consecration, Za D i ZAA.
http://ajdefest.com
VIVISECTfest za Dan ljudskih prava
Festival o ljudskim pravima VIVISECTfest or-
ganizovao je od 9. do 11. decembra u Novom
Sadu trodnevni festival povodom Meunarod-
nog dana ljudskih prava.
www.vivisectfest.org
4. Mikro festival amaterskog flma
Mikro festival amaterskog flma predstavio je u
etvrtom izdanju, odranom 11. i 12. oktobra
u Ulinoj galeriji u Beogradu, 33 flma sa svih
strana sveta u trci za nagradu Mikropolis, sim-
bol utopije grada koji pripada svim graanima.
etvrti Mikro festival, u organizaciji Mikro arta,
predstavio je flmove uradi sam produkcije iz
Poljske, Kine, Rusije, Irana, BiH, Ukrajine, Slo-
venije, Hrvatske... Najzastupljeniji su bili autori
koji dolaze iz gradova irom Srbije. O dobitni-
cima nagrada odluio je iri koji su inili Mirko
Joki, Ivan Velisavljevi i Zoran Raji.
www.mikroart.rs
31
manek Februar 2014. 32
4. Femix Fest
Festival enskog stvaralatva Femix Fest odran
je 13. i 14. decembra u zgradi BIGZ-a u Beogra-
du, a pod sloganom Ova tama nije stvarnost,
okupio je 40 autorki u oblasti poezije, fotogra-
fje i flma, uz uee etiri mlada enska benda.
etvrti Femix Fest istovremeno je bio i promo-
cija etvrte Femiksete, jedine kompilacije en-
skih bendova i muziarki u Srbiji.
http://femix.info
4. Sound and visions
Multimedijalni festival Zvuk i vizije (Sound and
visions) u Majdanpeku predstavio je i u etvr-
tom izdanju od 28. do 30. juna izuzetno razno-
vrstan program kratkih flmova, rok koncerata,
vizuelnih intervencija, kao i radionica slobod-
nog softvera, uz nastavak promovisanja indu-
strijskog turizma i upoznavanja autentinih
lokalnih pejzaa. Festivalski program Vizuelne
intervencije obogatio je svoju javnu kolekciju
savremene umetnosti radovima olta Kovaa i
udruenog tima umetnika Milice Panteli i elj-
ka Lonara, koji su na gradskoj toplani oslikali
dva murala. Na festivalu su prikazani i radovi
Marije orevi, Miloa Tomia i Nemanje La-
ia. Publika je imala priliku da uiva u nastupi-
ma est rok grupa, meu kojima su prvi put bili
i bendovi iz regiona.
http://savfest.com/
Autonomije
Meunarodna izloba Autonomije, koja pu-
tem umetnikog istraivanja ispituje sloene
odnose tehnolokog razvoja i ekosistema, odr-
ana je od 7. do 28. novembra u Muzeju sa-
vremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu,
u organizaciji Instituta za feksibilne kulture i
tehnologije Napon. Veina radova na izlobi,
iji su koncept osmislili Kristian Luki i Sunica
Pasuljevi Kandi, odabrana je na konkursu, a
predstavljaju umetnika istraivanja fenome-
na HFT (visokofrekventne trgovine), mainskih
greaka na primerima Google street viewa ili
Facebook face recognition softvera.
www.napon.org
Knjiga o Mikrobu
Nezavisna umetnika asocijacija Remont obja-
vila je knjigu Zbogom andergraund Saa
Markovi Mikrob, koja obuhvata opus tog
prerano preminulog umetnika od kraja osam-
desetih godina, kada se pojavio na sceni, preko
burnih devedesetih do dvehiljaditih. Knjigu je
uredila Darka Radosavljevi Vasiljevi, a nastala
je uz svesrdnu pomo prijatelja i potovalaca
Mikrobovog rada, koji su pisali tekstove, prevo-
dili, ustupali dokumentaciju i fotografje radova
u linom posedu, dostavljali biografske podat-
ke, obraivali materijal za tampu, uestvova-
li u fnalnom dizajnu Mnogobrojni prijatelji,
kolege, poznanici i potovaoci Sae Markovia
prisustvovali su i 14. jula promociji knjige u
klubu Gavez na Adi Ciganliji, odranoj na treu
godinjicu Mikrobove smrti.
www.remont.net
A budet se troi na:
Ukupan iznos ovogodinjih
kapitalnih ulaganja u petna-
est institucija kulture iznosi
oko 8.500.000 miliona evra
to je manje od iznosa koji
PTT i Emisiona tehnika, su-
protno zakonu, nisu kao do-
bit uplatile u budet Srbije.
Ukupan budet za kulturu
u 2014. godini priblino je
isti kao i visina isplata za-
rada mimo zakona koje je
utvrdila Dravna revizorska
institucija kod proveravanih
budetskih korisnika.
Ministarstvo unutranjih
poslova protivzakonito je
potroilo blizu 55.000.000
evra za poboljanje socijal-
nog poloaja svojih zapo-
slenika, dok je u isto vreme
drava pokuavala prinudno
da naplati kamate na dugo-
vanja za doprinose od 1.860
samostalnih umetnika za
koja je odgovoran Grad Be-
ograd.
Za poreenja su korieni podaci
CINS-a i BIRN-a.
SOS
Teatar Mimart izazvao je veliku panju ulinim
performansom SOS koji je izveo 4. novembra
ispred KCB-a, u okviru projekta posveenog
tekoj situaciji u kojoj se nalazi kultura, a po-
sebno savremena kulturna i umetnika produk-
cija u Srbiji. Prikazan je i izbor kratkih flmova
sa moguim reenjima za spas kulture, koji je
videla potom i publika KC Grad, u okviru kuli-
narske veeri pravljenja sosova sa udruenjem
SEEcult.org, u okviru kampanje Kultura u pro-
testu NKSS.
www.teatarmimart.org.rs
manek Februar 2014. 33
III redovna Skuptina NKSS
Asocijacija NKSS odrala je od 21. do 23. juna
u Vrcu treu redovnu Skuptinu, na kojoj je
utvrdila smernice aktivnosti u odnosu na in-
stitucije vlasti na svim nivoima, javni sektor,
meunarodne partnere i medije, uzimajui u
obzir teko stanje u kulturi u Srbiji i poseb-
no specifnosti poloaja i potreba nezavisne
scene. Predstavnici NKSS uestvovali su 22.
juna i u protestu protiv ubijanja kulture koji
je organizovan u centru Vrca kao podrka
protestu odranom u isto vreme u Beogra-
du. Na Skuptini u Vrcu izabrani su i lanovi
novog UO Asocijacije NKSS, a primljeno je 15
novih lanica iz vie gradova u Srbiji.
Regionalna konferencija NKSS
Asocijacija NKSS organizovala je 19. novem-
bra u Kulturnom centru Rex u Beogradu regi-
onalnu konferenciju Mesto i uloga civilnog
sektora u savremenoj kulturi Srbije i regiona
iji su uesnici istakli potrebu proaktivnijeg
suoavanja sa mnogobrojnim problemima,
kao i intersektorskog povezivanja unutar ce-
lokupnog civilnog sektora, jaanja solidarno-
sti u sektoru kulture u celini, uspostavljanja
novih naina komunikacije i stalnog inovira-
nja strategija i taktika borbe za promenu sta-
nja. Na konferenciji su uestvovali i predstav-
nici drugih delova civilnog sektora, institucija
vlasti, ustanova kulture i fondacija, a gosti su
bili predstavnici nezavisne kulture iz Sloveni-
je, Hrvatske i Makedonije, lanovi UO Regio-
nalne platforme za kulturu Kooperativa.
Raskid protokolarne saradnje
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije ra-
skinulo je 17. oktobra Protokol o saradnji sa
Asocijacijom NKSS iz 2011. godine, navodei
da u susret intenziviranju sveopteg napora
ka konanom fokusiranju doprinosa svih po-
slenika u kulturi ka izradi Strategije razvoja
kulture Srbije, oekuje iri pristup nevla-
dinog sektora prema doprinosu izgradnje
institucija kulture na nain i u sadraju koji
e jednako tako omoguiti i brojem veu pri-
sutnost subjekata na tako vanom poslu, u
svoj svojoj raznolikosti. Asocijacija NKSS oce-
nila je da Ministarstvo ne razume ulogu koju
danas civilni/nezavisni sektor ima u kulturi.
Uz ponovni poziv na dijalog, UO Asocijacije
NKSS naveo je i da deluje tragikomino da
Ministarstvo zapoinje reavanje nagomi-
lanih problema u zaputenoj kulturi Srbije
ponitavanjem Protokola o saradnji sa NKSS.
Osuda cenzure u Novom Sadu
Asocijacija NNKSS najotrije je osudila 18.
oktobra cenzuru rada mlade novosadske
umetnice Danijele Tasi u Kulturnom cen-
tru Novog Sada i zatraila od nadlenih da
hitno omogue slobodu umetnikog izra-
avanja, na ta su obavezni i prema Ustavu
Srbije. Asocijacija NKSS ujedno je apelovala
na strunu i najiru javnost da takoe osude
svaki vid cenzure i ustanu u odbranu slobode
izraavanja.
Upozorenje o krenju Zakona o kulturi
Asocijacija NKSS skrenula je 13. novembra
panju na drastino kanjenje raspisivanja
godinjeg konkursa za fnansiranje/suf-
nansiranje programa i projekata u kulturi
za 2014. godinu, predvienog Zakonom o
kulturi do 1. oktobra tekue godine. NKSS je
podsetila na tu obavezu Ministarstvo kulture
i informisanja Srbije, kao i pokrajinske i lokal-
ne vlasti. Posebno je ukazano i na celokupnu
problematinu proceduru konkursa, poev
od netransparentnog izbora lanova komi-
sije, preko arhaine kategorizacije oblasti
stvaralatva, nejasnih kriterijuma raspodele
sredstava, do kanjenja objavljivanja rezul-
tata konkursa i isplate odobrenih sredstava.
Ministarstvo je odgovorilo da e konkurse
za 2014. raspisati po usvajanju Zakona o
budetu, a to je i uinilo tek 21. decembra.
Asocijacija NKSS reagovala je poetkom juna
i povodom rezultata konkursa Ministarstva
kulture za 2013, koji su objavljeni vie od
pola godine nakon zavretka konkursa. NKSS
je navela da su rezultati konkursa jo jedan
u nizu pokazatelja pogubne kulturne politike
koja preti da ukine savremeno stvaralatvo, a
posebno vaninstitucionalnu kulturnu i umet-
niku produkciju.
Kultura u protestu
Kampanja Kultura u protestu odrana je u
oktobru i novembru u gradovima irom Sr-
bije u vidu programa dvanaest lanica Aso-
cijacije NKSS koji preispituju poziciju i ulo-
gu nezavisnih umetnika i radnika u kulturi i
umetnosti, uz kritiki osvrt na aktuelnu situa-
ciju i posebno na marginalizaciju savremene
umetnike produkcije. Kampanjom Kultu-
ra u protestu, Asocijacija NKSS pozvala je
nadlene na svim nivoima i na zapoinjanje
dijaloga o reavanju nagomilanih problema
koji bi doveo do konanog priznanja znaaja
nezavisne kulturne scene i omoguio isko-
riavanje njenog ogromnog potencijala za
dalji razvoj celokupnog kulturnog ivota, ali i
edukacije, stvaranja nove publike i unapree-
nja slike koju drava ima u svetu. Kampanja
je poetkom 2014. predstavljena izlobom u
Gradskoj galeriji Poega, u organizaciji NFC
Filmart.
Zahtev NKSS za hitan pristup
Kreativnoj Evropi
Asocijacija NKSS apelovala je 29. decembra na
Ministarstvo kulture i informisanja da to pre
fnalizuje proceduru pristupanja Srbije pro-
gramu Kreativna Evropa Evropske komisije i
da bez odlaganja omogui savetodavnu i teh-
niku pomo kulturnom i kreativnom sektoru
za uee u tom programu. NKSS je pozvala
ujedno celokupnu javnost da ne dozvoli da
jo jedan kanal meunarodne saradnje i izvo-
ra sredstava ostane nedostupan za razvoj kul-
turne i umetnike produkcije u Srbiji.
AKTIVNOSTI NKSS u 2014.
manek Februar 2014. 02