2

Marija Bojanin
MALA GRANA O BUNJEVCIMA U SOMBORU

Izdava
SNEANA RAI, Sombor

Urednik i prireiva tekstova
SNEANA RAI

Recenzent
VIDOSAVA RAI

Dizajn korica i obrada fotografija
SNEANA RAI

Tehnika priprema knjige
SNEANA RAI

CIP -
,

398(=163.42)(497.113 Sombor)
94(=163.42)(497.113 Sombor)

, , 1930-
Mala grana [Elektronski izvor] : o Bunjevcima u Somboru
/ Marija Bojanin ; [urednik i prireiva tekstova Sneana
Rai]. - Sombor : S. Rai, 2014. - 1 elektronski optiki
disk (CD-ROM) : tekst, slika ; 12 cm

Nasl. sa naslovnog ekrana. - Tira 1.000.

ISBN 978-86-917871-0-3

a) - - b) - -

COBISS.SR-ID 287280135


Mari j a Boj ani n




















Sombor, 2014. god.


4


Sadraj:



UVODNA RI ........................................................................................................... 10
1. O PORIKLU BUNJEVACA.............................................................................. 13
1.1. Doseljavanje u Baku, ivot u vojnoj granici .................................................................... 13
1.2. Bunjevci u Somboru ..................................................................................................................... 21
1.2.1. Sombor krajem XVI i XVII vika slobodni kraljevski grad................................ 21
1.2.2. Zbivanja u XIX veku odnaroivanje, maarizacija............................................ 25
1.2.3. Zbivanja u XX viku.............................................................................................................. 33
1.2.4. Osloboenje 1918. i uloga Bunjevaca........................................................................ 38
1.2.5. Velika Narodna skuptina ............................................................................................... 43
1.2.6. Dr Martin Mati humanista, socijalni radnik i nacionalni pregalac bakih
Bunjevaca............................................................................................................................... 57
1.2.7. Obnova tradicije, kultura, afirmisanja Bunjevako kolo u Somboru ....... 64
1.2.8. Broura o Bunjevcima (dodatak iz somborskog ugla) ....................................... 71
1.2.9. Kratak prigled iz istorije Popisa stanovnitva iz Sombora .............................. 84
1.2.10. Slika iz nae prolosti - Bitka kod Sente ................................................................ 90
Istorijske prilike.......................................................................................................................... 90
Bitka kod Sente 11. septembar 1697. godine............................................................. 91
Nastanak slike Bitka kod Sente ....................................................................................... 92
Iz ivota velikog slikara s nai prostora .......................................................................... 95
2. O OBIAJIMA BUNJEVACA ......................................................................... 98
3.1. Crkveni obiaji virski ............................................................................................................... 99
3.1.1. Sveta Kata ............................................................................................................................ 101
3.1.2. Boini obiaji .................................................................................................................... 103
3.1.3. Korizma Uskrs, arena jaja ....................................................................................... 115
3.1.4. Bunjevaki obiaji posli Uskrsa ................................................................................. 120
3.1.5. Sveti Antun .......................................................................................................................... 125
3.1.6. Sveti Franja.......................................................................................................................... 128
3.2. Svitovni obiaji ............................................................................................................................. 133
3.2.1. Prela........................................................................................................................................ 134
Javna prela u Somboru.......................................................................................................... 140
3.2.2. Duionica .............................................................................................................................. 150
5
3.2.3. Berba groa....................................................................................................................... 157
3.3. Porodini obiaji (grupa obiaja vizana za ivotni ciklus) ........................................ 158
3.3.1. Obiaji pri roenju............................................................................................................ 161
Virske obavize svakog Bunjevca katolika ................................................................. 162
3.3.2. Svadbeni obiaji ................................................................................................................ 168
3.3.3. Obiaji za upokojene ....................................................................................................... 179
3.4. Gastronomska ponuda Bakih Bunjevaca........................................................................ 181
3. O BUNJEVAKOM STVARALATVU........................................................ 183
3.1. Narodna knjievnost, pisma i igra Bakih Bunjevaca ................................................. 183
3.1.1. Analiza pisama Bearci.............................................................................................. 187
BERBA KOKURUZA................................................................................................................................... 203
MOJA POSTELJA, MOJ KREVETI..................................................................................................... 206
LITOVANJE BUNJEVACA - CRIKVENICA......................................................................................... 207
OSTALA LITOVANJA BUNJEVACA..................................................................................................... 211
GOLNIK LIILITE U SLOVENIJI ..................................................................................................... 216
3.2. Umitnost slamarenja................................................................................................................... 224
3.2.1. Slamarke u Somboru ....................................................................................................... 227
3.3. Bunjevake nonje ...................................................................................................................... 231
3.3.1. enska bunjevaka nonja............................................................................................ 232
3.3.2. Ralanjivanje nonje ..................................................................................................... 235
3.3.3. Diija odia .......................................................................................................................... 256
3.3.4. Muka bunjevaka nonja ............................................................................................. 261
3.3.5. Tkanje i vizovi u bunjevakoj nonji ........................................................................ 270
3.3.6. Odravanje rublja .............................................................................................................. 277
LITERATURA......................................................................................................... 281
RECENZIJA............................................................................................................ 283
O PISCU.................................................................................................................. 285



6
Sadraj fotografija:



Foto. 1. Pridstava Divojacka prosidba, 1921. god. Pridstavu pripremio Ivan Kalan u dvoritu Zidarskog
doma u Somboru...................................................................................................................................................... 35
Foto. 2. Na slici s liva: uja Mato majka-Katin brat iz Gare, 1917. god. ................................................................. 36
Foto. 3. Na slici u sridini: uja Mato Sevarac iz Gare, 1917. godina ........................................................................ 38
Foto. 4. Dr Jovan Joca Laloevi............................................................................................................................. 48
Foto. 5. Dr Milenko Petrovi................................................................................................................................... 49
Foto. 6. Dr Martin Mati.......................................................................................................................................... 50
Foto. 7. Dr Petar Konjovi....................................................................................................................................... 53
Foto. 8. Milivoj Karakaevi ................................................................................................................................... 54
Foto. 9. Dr Kosta Bugarski ...................................................................................................................................... 55
Foto. 10. Dr Martin Mati........................................................................................................................................ 57
Foto. 11. Kum Antun Tonika Bonjak, 1920. godine prvi pridsednik UG Bunjevacko kolo u Somboru ............ 65
Foto. 12. Pozorina pridstava, 3. mart 1924. godine................................................................................................ 66
Foto. 13. Glumice koje su glumile u jednoj od pozorinih pridstava u Bunjevakom kolu u Somboru............... 67
Foto. 14. Podmladak Bunjevakog kola u Somboru, 1934. god. ............................................................... 67
Foto. 15. Reosnivai Bunjevakg kola u Somboru, 2000. godina........................................................................ 68
Foto. 16. U Bunjevakom kolu u Somboru, 2008. godine. Na slici s liva na disno: Ivan Bonjak, Slobodan
Plavi, Jelica Bonjak, Zoran Dujmovi, Vera Gajin, Marija Bojanin i Josip Bonjak ......................................... 69
Foto. 17. Dida Ivan Probojevi na njivi, posli Drugog svitskog rata ..................................................................... 70
Foto. 18. Svojeruni potpis i lini peat prvog somborskog gradonaelnika Martina Paretia iz 1749. god........ 80
Foto. 19. Blako Markovi sa dicom....................................................................................................................... 82
Foto. 20. Slika Bitka kod Sente............................................................................................................................ 94
Foto. 21. France Ajzenhut........................................................................................................................................ 95
Foto. 22. Proion na Broanevo, u Somboru 1937. godine .................................................................................. 99
Foto. 23. Gospa Karmelska, posli Drugog svitskog rata, u Somboru, 16. april 1938. god. .................................. 100
Foto. 24. Pozorini komad u Karmelianskoj crkvi u Somboru, 1922. godine. U glavnoj ulozi Ana Luki-mama
............................................................................................................................................................................... 100
Foto. 25. Uskrnje jaje iarala Teza Josi, udata Dini, iz Sombora, otkupljeno 06.06.1953. god. za 30 dinara,
inv. br. 1320. (preuzeto iz knjige D. Ogar Uskrnja jaja pisanice, Sombor, 2009) ......................................... 117
Foto. 26. Uskrnje jaje iarala Teza Josi Dini, inv. br. 1322. (preuzeto iz knjige D. Ogar Uskrnja jaja
pisanice, Sombor, 2009)....................................................................................................................................... 118
Foto. 27. Uskrnje jaje iarala Teza Josi Dini, inv. br. 1323. (preuzeto iz knjige D. Ogar Uskrnja jaja
pisanice, Sombor, 2009)....................................................................................................................................... 118
Foto. 28. Uskrnje jaje iarala Teza Josi Dini, inv. br. 1324. (preuzeto iz knjige D. Ogar Uskrnja jaja
pisanice, Sombor, 2009)....................................................................................................................................... 119
Foto. 29. Proijon Spasovo, u Somboru 1936. godine...................................................................................... 121
Foto. 30. Kraljice za duhove, u Somboru 1942. godine...................................................................................... 122
Foto. 31. Momci i divojke na korzou u Somboru, 1940. godine. Na slici: Joika Bonjak, Kalorina Kalmar, ima
Firanj i Roza .......................................................................................................................................................... 129
Foto. 32. Korzo na Glavnoj ulici u Somboru, 1937. godina. Na slici: dida Ivan-iko Bonjak, dida Sima Firanj-
majkin brat i FranjoParcetic-sirotan...................................................................................................................... 130
Foto. 33. Momci na Glavnoj ulici u Somboru posli Drugog svitskog rata. Na slici s liva Bonjak Ivan, Joika
Matari, Stipan Kuloper, Stipan Parceti, uro Bonjak, ima Hornjak, Pero Hornjak i mali Firanj................... 130
Foto. 34. Sv. Franjo - Bunjevako kolo 1938. godine u Somboru......................................................................... 131
Foto. 35. Sv. Franjo u Bunjevakom kolu u Somboru, 1939. godina................................................................. 131
Foto. 36. Sv. Franjo Ana Luki, Maca Firanj, Tereska Parceti, Ana Bonjak-mama, ula Bonjak-strina,
Manda Firanj, Bara uvardi, Irenka Bonjak, Vita Matari. Pre Drugog svitskog rata....................................... 132
Foto. 37. Prelo kod Joike i Mande Bonjak 1927. godine.................................................................................... 134
Foto. 38. Prelo na salau kod teta Berte 1938. godine ........................................................................................... 135
7
Foto. 39. Pelo na salau kod teta Berte 1938. godine............................................................................................. 136
Foto. 40. Prelo na salau kod teta Berte 1938. godine ........................................................................................... 136
Foto. 41. Prelo 28.02.1938. godine u Somboru. Na slici s liva na disno: Marija, Amalka, Rozinka, Jovana........ 141
Foto. 42. Prelo 28.02.1938. god. u Somboru na slici s liva na disno: Manda i Matia Firanj-strika, Franjo
Matari-tetak, Karlo Bogii-tetak, Ana Bonjak-mama, Tereska Pareti-teta, Bara Bogii-teta, Joika Pareti-
tetak........................................................................................................................................................................ 142
Foto. 43. Prelo 28.02.1938. godine u Somboru. Na slici s liva na disno: Karla Logo, Ivan Bonjak, Stevan Magli,
Stipan Stoliic, Antun-Bai Firanj ......................................................................................................................... 142
Foto. 44. Prelo 28.02.1938. godine........................................................................................................................ 143
Foto. 45. Stevan Bai Trnda.............................................................................................................................. 143
Foto. 46. Prelo u Slobodi 1939. godine. ene na slici s liva na disno: Amalka Bonjak, Matija Rai, Mara
Kebina, Roza Bonjak, Roza Pareti, Karolina Kalmar, Janja Matijina sestra .................................................... 144
Foto. 47. Prelo 1939. godine u Somboru. Na slici ene se izdvojile: Maca Firanj, Visca Strili, Vita Matari, Ana
Bonjak, Bara Bogisi, ula Bonjak, Manda Firanj ............................................................................................ 145
Foto. 48. Prelo u Somboru 1940. godine. Na slici: Rozinka Bonjak.................................................................... 145
Foto. 49. Prelo u Somboru 1939. godine. Na slici: Amalka i Rozinka Bonjak ................................................... 145
Foto. 50. Prelo u Somboru, 5. februar 1940. godine............................................................................................ 148
Foto. 51. Prelo u Somboru 1942. godine ............................................................................................................... 149
Foto. 52. Prelo u Somboru, 24. februar 1952. godine............................................................................................ 149
Foto. 53. Folklor sa ratarskog prela, 24. februar 1952. godina, u Somboru........................................................... 149
Foto. 54. Duionica 1937. godine u Somboru. Na slici: Marija Bojanin, ro. Bonjak (dite u prvom planu), vinac
nosi Stipo Kalmar .................................................................................................................................................. 150
Foto. 55. Duionica u Somboru 1933. godine ....................................................................................................... 151
Foto. 56. Duionica u Somboru, Pariska ulica, 1936. godina ................................................................................ 152
Foto. 57. Duionica 1938. godine. Na slici: uja Mato Luki i Marika Bonjak-ukina ...................................... 152
Foto. 58. Duionica, Glavna ulica u Somboru, 1939. godina ................................................................................ 153
Foto. 59. Duionica u Bunjevakom kolu u Somboru 1940. godine.................................................................. 154
Foto. 60. Duionica, 3. avgust 1952. godina.......................................................................................................... 155
Foto. 61. Duionica u Somboru 2002. godine ....................................................................................................... 155
Foto. 62. Duionica u Somboru 2011. godine ....................................................................................................... 156
Foto. 63. Berba, 7. septembar 1952. godine........................................................................................................... 157
Foto. 64. Groe Bal u Somboru, oktobar 1954. godina. Na slici: Vukovic Ivan ................................................. 157
Foto. 65. Bunjevaka porodica Pozder, u Somboru, poitkom XX vika ............................................................... 158
Foto. 66. Familija Jozi, 1900. godina. Na slici: uka Jozi i Roza sa sinovima Simom i Perom i kerima ulom i
Tezom, udatom Logo ............................................................................................................................................ 159
Foto. 67. Porodica Bonjak: Manda .... Bara i Vranjo. 1934. god. ........................................................................ 159
Foto. 68. Franja i ula Bonjak sa sinovima Stipanom i Gaom........................................................................... 160
Foto. 69. Prva priest. Na slici: Marija Bonjak, udato Bojanin, 1938. god. ......................................................... 162
Foto. 70. Prva priest, 1930. god. Na slici: Ivan Fratri ........................................................................................ 163
Foto. 71. Prva priest, 1915. godina. Na slici: Ana Luki ..................................................................................... 163
Foto. 72. Prva priest, 1942. god. Na slici: Vukovi Ivan .................................................................................... 164
Foto. 73. Krizmanje. Na slici: Marika Dini i Manda Bonjak .......................................................................... 165
Foto. 74. Vukovi Miko i Cigi-Pareti Teza s dicom, 1934. godine................................................................ 166
Foto. 75. Dida iko Ivan sa dicom, 1942. godine.................................................................................................. 166
Foto. 76. Na salau u Gradini dica koja su pivala u crkvenom horu u Crkvi Karmeliana, u Somboru 1947.
godine. ................................................................................................................................................................... 167
Foto. 77. Marija Bojanin, ro. Bonjak.................................................................................................................. 167
Foto. 78. Vinanje, 1910. godine........................................................................................................................... 168
Foto. 79. Svatovi u Bunjevakom kolu u Somboru: Klara Bonjak i Palika domari, posli Prvog svitskog rata
............................................................................................................................................................................... 169
Foto. 80. Svatovi Olge Probojevi, polovina XX vika......................................................................................... 170
Foto. 81. Vinanje Ane Pozder i Stipana Raia, 14. septembar 1939. godine, u Somboru.................................... 171
Foto. 82. Vinanje teta Berte i Vranja Mataria Lenkin tetak i tetka sa kumovima 1927. godine...................... 172
Foto. 83. Vinanje Pozder Bela (1883-1959) i Benceti Marcela (1889-1975)................................................. 173
Foto. 84. Vinanje 26. juna 1938. godine, Marika i ?, u Somboru....................................................................... 174
Foto. 85. Vinanje Paje Firanja i Kate Bonjak, 1905. godine, na slici i Maca Bosnjak-Benina Enga ................ 175


8
Foto. 86. Vinanje Jocike i Mande Jozi. Na slici: Gaa, Stipan Bonjak i supruga Manda i Teza i uka Jozi,
1925. god. .............................................................................................................................................................. 176
Foto. 87. Svatovi Tonike Rovina u onoplji, 1955. godine .................................................................................. 177
Foto. 88. Svatovi, 1953. godina, u Somboru Joika i Margita Vukovi ........................................................... 178
Foto. 89. Sahrana Bereti Petrane 1950. godine, Lugovo kod Sombora ............................................................... 179
Foto. 90. Sahrana Rai Mare, 13. april 1955. godine............................................................................................. 180
Foto. 91. Vridba 1940. godine. Na slici: iga Bosnjak-Baco, Marija Bonjak i Franjo Pareti......................... 205
Foto. 92. Bunjevke sa dicom na litovanju u Crikvenici ......................................................................................... 207
Foto. 93. Litovanje - Crikvenica............................................................................................................................ 209
Foto. 94. Sala Bonjakovih, 10. april 1955. god. ................................................................................................. 210
Foto. 95. Na izletu, na Oplencu 1937. godine. Na slici: uro Bonjak, ula i Stana............................................ 211
Foto. 96. Mriagyd............................................................................................................................................ 212
Foto. 97. Kapela u iovima ................................................................................................................................. 213
Foto. 98. Bunjevci u Rimu 1925. godine............................................................................................................... 213
Foto. 99. Bunjevci u Rimu..................................................................................................................................... 214
Foto. 100. Majlos u ikari, 1934. god.................................................................................................................... 215
Foto. 101. Grupna slika likara i medicinskog osoblja i bolesnika na Golniku - 114 osoba na slici....................... 217
Foto. 102. Bolesnici iz Sombora i Kupusine ......................................................................................................... 218
Foto. 103. NKV kraljica Marija na Golniku 1925. godine .................................................................................... 219
Foto. 104. Golnik 1950. godina - mama i Ivan, sek-Janja i Marija........................................................................ 221
Foto. 105. Golnik................................................................................................................................................... 222
Foto. 106. Golnik 20. avgust 1948. god............................................................................................................. 223
Foto. 107. Slika Pecaro, rad Anice Vitman, 2008. god..................................................................................... 225
Foto. 108. Slika Sala, rad Irene Vukovi, 2011. god. ....................................................................................... 226
Foto. 109. Slika Vodenica, rad Ilonke Bogii, 2009. god. ............................................................................... 227
Foto. 111. Slika Jaha, rad Irene Vukovi, 2011. god........................................................................................ 230
Foto. 112. Slika Ranom zorom, rad Sneane Rai, Sombor, 2012. god............................................................. 230
Foto. 113. Bunjevake najderke poitkom XX vika ............................................................................................ 232
Foto. 114. Bunjevke u svianom odilu .................................................................................................................. 234
Foto. 115. Bunjevake nonje, Hrvatski dom u Somboru 1954. godine.............................................................. 238
Foto. 116. Kajaice Kalmar Terezija i Letovi Jovana, 28. februar 1952. godina, u Somboru ........................ 240
Foto. 117. Kata Firanj, 1941. godina ..................................................................................................................... 240
Foto. 118. Vinanje Aleksandar Rai (1884-1956) i Teza Matari (1886-1953), u Somboru, 1905. godina ..... 241
Foto. 119. Vinanje Vranjo Bonjak i Bara Bonjak, ro. Firanj, u Somboru, kraj XIX vika............................... 242
Foto. 120. Vinanje Marjan i Stana Dini, ro. Bonjak, u Somboru, kraj XIX vika......................................... 242
Foto. 121. Vinanje 1920. godine.......................................................................................................................... 243
Foto. 122. Vinanje Antuna Firanja i Estere Ivankovi, 1928. godina u Somboru................................................ 244
Foto. 123. Vinanje 1929. godine u Somboru Delija Antun (1906-1975) i Pozder Elizabeta (1909-1992) ....... 244
Foto. 124. Vinanje Ane Pozder (1922-2001) i Stipana Raia (1914-1988), 14. septembar 1939. godine, u
Somboru................................................................................................................................................................. 245
Foto. 125. Vinanje Ivan Mate Probojevia (1905-1964) i Ana ura Jozi (1905-1980), 28. novembar 1923.
godina, u Somboru................................................................................................................................................. 246
Foto. 126. Marcela Pozder, ro. Benceti sa eri Elizabetom Prva priest, 1916. god....................................... 247
Foto. 127. Prva priest Josip i Stana Delija, u Somboru, 1938. god. .................................................................. 248
Foto. 128. Divojke u zimskoj odii, 1937. godina. Side: Rozika Bonjak, Bara Luki, Marika Dini, Amalka
Bonjak, Irenka uvardic, Matija Rai.................................................................................................................. 249
Foto. 129. Na slici: Ana Luki, 1924, god. ............................................................................................................ 250
Foto. 130. Bunjevke s maramama.......................................................................................................................... 251
Foto. 131. Ana Bonjak, 1940. godina................................................................................................................... 252
Foto. 132. Na somborskom korzou 1948. godine. Na slici s liva na disno: Karolina Kalmar, Joika Bonjak,
Marika Bonjak i Ferenc Hornjak ........................................................................................................................ 255
Foto. 133. Dica u avliji Bunjevackog kola u Somboru, 1937. god..................................................................... 256
Foto. 134. Bunjevke s dicom................................................................................................................................. 257
Foto. 135. Vaslovi Mihajlo i Stana sa dicom....................................................................................................... 257
Foto. 136. Joika Bonjak uenik, 1934. god. ....................................................................................................... 257
Foto. 137. Teza Rai sa sinovima, imom i Stipanom. U Somboru, 1916. god. ................................................... 258
9
Foto. 138. Bunjevka s ditetom............................................................................................................................... 259
Foto. 139. Bunjevka s malim ditetom.................................................................................................................... 259
Foto. 140. Marija Bojanin, ro. Bonjak................................................................................................................ 260
Foto. 141. Jovana Kalmar, mamine teta-Roze ker, sestra Mate Kalmara, umrla od panske gripe kao divojka,
mama Ana (prva priest) i teta-Berta Lukic........................................................................................................... 260
Foto. 142. Muka odia u vrime Prvog svitskog rata............................................................................................. 261
Foto. 143. Momci u svianim odilima ................................................................................................................... 262
Foto. 144. Luki Mato (1916-1980), u Somboru, 1937. god. Sviano ruvo .............................................. 267
Foto. 145. Aleksandar Rai (1884-1956).............................................................................................................. 267
Foto. 146. ............................................................................................................................................................... 268
Foto. 147. Ivan Bonjak, 1941. godina .................................................................................................................. 268
Foto. 148. ............................................................................................................................................................... 268
Foto. 149. ............................................................................................................................................................... 268
Foto. 150. ............................................................................................................................................................... 268
Foto. 151. Stipan Rai u vojnoj uniformi, Sunari Mara i Bara, 4. oktobar 1936. god.......................................... 269
Foto. 152. Stipan Rai i tri divojke, u Bunjevakom kolu u Somboru, 1935. god. ............................................ 269
Foto. 153. Marija Bonjak 1946. godine u maminom ruvu-brokat ........................................................................ 270
Foto. 154. Bunjevke, u Somboru, 1920. god. ........................................................................................................ 271
Foto. 155. Na slici: Tereza Jozi............................................................................................................................ 272
Foto. 156. Bunjevka u bilom.................................................................................................................................. 273
Foto. 157. Fratri Ana i Vukovi Ivan, 3. avgust 1952. god. ................................................................................. 274
Foto. 158. Anuka i Maca Firje, Arpadove kceri, 1943. godina.......................................................................... 274
Foto. 159. Stipan Bogii 1948. god. u Somboru .................................................................................................. 275
Foto. 160. 1939. godina u Somboru....................................................................................................................... 275
Foto. 161. Strili Tereska, udata Knezi u Mileticu (1931-2003)............................................................................ 275
Foto. 162. Stana Bonjak i Marija Bojanin, ro. Bonjak, 1943. godina............................................................... 276
Foto. 163. Ana Bonjak ......................................................................................................................................... 280




10



UVODNA RI





Od vrimena kada je reosnovano Udruenje graana Bunjevako
kolo u Somboru, prolo je punih 14 godina. Zadatak udruenja je, u
prvom redu, bio upoznati Bunjevce sa njihovom istorijom odakle su, ta
su i kako su dospeli pre 300 godina u ovu nau negostoljubivu ravnicu,
koja je bila as movarna i zdravo mokra, a opet se nekad pretvarala u
pravu stepu u kojoj je svaka kap kie bila dragocena.
Novopridoli Bunjevci su bili poboan svit. Doli su u ove krajove
pod vostvom franjevaca, koji su im usadili duboke virske korine
katolike vire. Imali su i svoj jezik, ikavicu, koju su donili iz svog starog
zaviaja, prolazili su kroz razne pritiske i asimilacije, ali svoj divan, u
svojim kuama i skromnim salaima, nikada nisu zanekali. Uvik su
divanili bunjevaki u svojim familijama.
Na tribinama u UG Bunjevako kolo, u Somboru, odravana su
edukativna pridavanja koja su imala za cilj da se njihovim lanovima i
gostima rasvetli zaboravljena istorija Bunjevaca. ast izuzecima, ali
veina slualaca malo znadu o istoriji Bunjevaca. Ova knjiga je proizila
iz tih tribina. To je preraena, sistematizovana zbirka pridavanja i pria o
Bunjevcima, objavljenih i neobjavljenih, obogaena autentinim
fotografijama somborskih bunjevakih familija.
11
Da se ogradimo nismo se bavili neistraenom graom o
bunjevakoj prolosti, ve smo sistematizovali u svojim pridavanjima ono
to je u literaturi o Bunjevcima ve bilo reeno. Ako se neto i odnosilo
na somborske Bunjevce i njihov ivot u Somboru, onda je do novih
saznanja doao gospodin pokojni Rade umonja, koji nam je i sam
odrao nekoliko zapaenih pridavanja na emu smo mu obako zahvalni.
O istorijskim prilikama u ta tri vika dolaska Bunjevaca u ove
krajove govorimo u prvom dilu ove knjige. Taj dio posveujemo o poriklu
Bunjevaca i dogaajima posli Prvog svitskog rata, 1918-te godine, kada
je odrana Velika Narodna skuptina u Novom Sadu, di su Bunjevci
afirmisani kao narod, a potom se zavrava Versajskim mirom, kada
veliki broj Bunjevaca kod razgranienja sa Maarskom ostaje u toj
zemlji. Sistematizovali smo tri tribine na kojima je bilo rii o popisu
stanovnitva. Nikada Bunjevci nisu doivili demografski bum, uvik ih je
bilo izmeu 5-6 hiljada u Somboru i okolini.
U knjigu su, osim pridavanja sa bunjevakih tribina, uvrtene i
prie koje su objavljivane u bunjevakim asopisima (o poznatoj
somborskoj slici Bitka kod Sente i njenom slikaru, litovanjima Bunjevaca,
Golniku, berbi kokuruza i dr.).
Drugi dio knjige se odnosi na bunjevake obiaje po kojima su oni
specifini i pripoznatljivi crkveni obiaji, svitovni obiaji i porodini
obiaji. Bunjevci su obiaje vezivali za svoju kriansku tradiciju, a to su
obiaji za Boi, Advent, Poklade, Korizmu, Uskrs. Imali su i obiaje
vezane za poljske radove, a to su berbe, Duionica dani za kraj etve.
Javne svianosti su Velika prela, pa rodbinska prela, pa su bili i lipi
obiaji koji su nastali praenjem ivotnog ciklusa, na primer roenje,
enidba-udadba i smrt. Svi su se ovi obiaji zdravo sviano obiluavali,
ali i ispotovali.
Nova vrimena donosila su i nove navike, a i zaboravljali su se stari
obiaji. Zato, ako ve zaboravljamo, triba da zapiemo, pa da ostavimo
naslednicima, bar, pisane tragove i da poneto sauvamo od zaborava.


12
Posebno poglavlje (trei dio ove knjige) je posvieno bunjevakom
stvaralatvu. U ovom poglavlju ri je o nonji Bunjevaca, koja se
odlikovala lipotom, pa i skupoom, s obzirom na mnotvo zlatnog porta i
lionske svile, zatim slamarkama i narodnoj knjievnosti.
Svakako, sve o Bunjevcima ovde nije ni izbliza rieno, kako o
njihovoj istoriji, tako i o njihovim obiajima i navikama. Ako Bog da, ovu
knjigu emo jednog dana proiriti novim saznanjima, posebno onim koji
se odnose na bunjevaku knjievnost i jezik.
Ova knjiga neka bude jedan bogati i aroliki mozaik o Bunjevcima,
u kome je u budunosti ostavljena mogunost nadogradnje i dopune
novih znanja i saznanja.



13

1. O PORIKLU BUNJEVACA






1.1. Doseljavanje u Baku, ivot u
vojnoj granici






Da ponimo citatom iz Sveznanje enciklopedije izdate 1930.
godine:
Bunjevci, Bunjevci su grupa katolikih Junih Slovena u severnoj i
srednjoj Dalmaciji od Velebita Neretve (oko 250.000), zatim u
Hrvatskom Primorju, Podgorju i Lici, oko 56.000, Podunavlju oko
100.000 rasuto u Bakoj, oko Subotice, Sombora i Baje i u Junoj
Ugarskoj. Ne ine jednostavnu narodnu grupu, ali svi govore tokavsko-
ikavskim narejem srpsko-hrvatskog jezika. Preci svih Bunjevaca
najveim delom bili su iseljenici iz Zapadne Bosne, Zapadne
Hercegovine i iz susednih krajeva srednje Bosne i donje Hercegovine.
Selili su se od XIII veka, a naroito u prvoj polovini XVI veka u Dalmaciji,
a odatle u druge oblasti. Ime Bunjevac postalo je u Dalmaciji i to


14
svakako izmeu XIII i XVII veka. Bunjevaki obiaji i osobine znatno su
izmenjeni usled meanja sa drugim grupama.
Problim Bunjevaca nije dovoljno istraen. Postoji, dodue,
znaajna literatura sa poitka ovog vika, pa narednih 60 godina, al opet
je sve vraeno na nultu taku. O imenu, seobi, obiajima, kulturi,
posibno je znaajna knjiga O poreklu Bunjevaca, dr Erdeljanovia,
Beograd, 1930. god., O Bunjevcima, M. Kneevi, 1927. god., Poeci
borbe za preporod bakih Bunjevaca, A. M. Kunti i mnogi drugi o
kojima emo kasnije divaniti.
Po prvom autoru, Bunjevci su se dilili na dalmatinske Bunjevce,
koji naseljavaju podruje od Velebita do Splita, zatim drugu grupu ine
primorsko-liki Bunjevci, koji naseljavaju Liku - Krbavu ili izmeu
Velebita na zapadu planine Kapele i Peljenice. Trea grupa
podunavskih Bunjevaca ive u Bakoj, u Junoj Maarskoj, a posibno su
nastanjeni u deset sela Petanske upanije (na primer, Vancaga, epel,
Tululjija i dr.)
U Bakoj, Bunjevci nastanjeni oko Subotice, Sombora i Baje,
obako su prisutni u 18 sela, na primer: Bajmok, Bili, Gara, Kamar,
Leme-Mileti, antavir, onoplja.
to se imena tie, ima dosta razliitih stavova, ali jedno je sigurno
da su svoj naziv Bunjevci doneli iz Dalmacije. U Dalmaciji to ime se
upotrebljava za narod katolike viroispivesti i tokavsko-ikavskog
nareja, te se zato taj naziv tamo nije odrao. Tamo su esto nazivani
Vlasi, a ime Bunjevac je bilo nekako pogrdno. O imenu postoje oprena
miljenja. Austrijski pisac Fras, u knjizi Topografe der Militurgrauze,
tvrdi da su iz Hercegovine Bunjevci dobili ime po reci Buni. ura Sari
1842. ne odbacuje Bunu reku, ali moda je ime izvedeno iz rii Buna
nemir, svaa, revolucija, to ja lino iskljuujem poznavajui kroz istoriju
mentalitet i narav ovog naroda, il povee etnike grupe. Svetenik
Nikola Lurgi, na osnovu tradicije i nedovoljno proverenih izvora, tvrdi da
su od vode Bunje iz Hercegovine potekli, ali kae da posli pada Bosne
15
pod Turke, mnogi su se doselili i iselili oko Nevesinja
1
, Blagaja
2
i
Poitelja
3
.
Da su Bunjevci sa Bune govori i Ivan Ivani u svojoj knjizi
Bunjevci i okci 1899. godine, dok drugi pisci imaju protivno miljenje
o tome. Na primer: jezikoslovac ura Danii u svojoj knjizi Osnove
srpskog ili hrvatskog jezika iz 1876. godine kae da je nemogue
izvesti re evac od rii Bune i u tom sluaju bi bio Bunac ili Bunjanin.
Martin Nedi izvodi kombinaciju da su Bunjevci dobili ime po
rimskom papi Bonifaciju III, to su kao kriani dobili taj naziv. Mnogi to
odbacuju, jer u tom sluaju svi katolici bi se zvali Bunjevci. Tezu
odbacuje Ivan Antunovi tvrdei zato to nije postao i rimokatolik okac i
Dalmatinac.
O imenima Bunjevac pozabavio se i na sugraanin R. Simonovi,
likar, ali izuzetan poznavaoc etnografije (iji sam dio bogate zbirke vidila,
neto to se uva u geografskom kabinetu Gimnazije u Somboru). On
tvrdi da Bunjevci nisu doseljenici ba sa reke Bune, jer je to vrlo malo
geografsko podruje. Po njemu, Bunjevci su prvobitno bili Vlasi u
Dinarskim planinama, pa poto su ih Turci potisnuli izmeu Imotskog-
Obrovskog, tu su se pokatoliili i prozvali se Bunjevci.
Meutim, ima pisaca koji misle da su podunavski Bunjevci, bar
veina, potomci ranijih junoslovenskih doseljenika u nekadanjoj Junoj
Ugarskoj (teza Bernandina). Tako i I. Antunovi iznosi da je pri Mohake
bitke 1526. u Bakoj bilo Bunjevaca, ali tvrdi da su se i doseljavali u
talasima 1657., 1660. i 1668. Iste godine se spominju ve franjevaki
samostan u Baji, Bau, Somboru, Kaloa i Subotici.
Znaajan doprinos istorijskoj grai dao je i Mijo Mandi, dobar
poznavalac istorije bakih Bunjevaca. Njegov rad se odnosi na sriivanje

1
Optina Nevesinje je brdsko-planinski rejon sa prosinom nadmorskom visinom od 860 m u
Republici Crpskoj, BiH
2
misto 7 km od Mostara, na vrelu rike Bune, Bosna i Hercegovina
3
misto smiteno u dolini rike Neretve, Bosna i Hercegovina


16
i ispitivanje podataka iz crkvenih knjiga franjevakog samostana u
Subotici.
Dr ore Popovi Munjatovi, u svojim radovima tampanim u
Letopisu Matice srpske, knjiga 175 i 176, kae: Bunjevci se nisu mogli
isleliti sa reke Bune, niti se po njoj prozvati, jedno, to je reka svega 3
km dugaka pa je neverovatno da sa nje potie toliki narod, drugo, to
se i sami Blagajci i Bunjani ne zovu tako, tree, to se od imena reka
uopte ne grade narodna imena, te bi oni morali zvati Bunjani ili Bunjci.
Dalje se poziva na ime varoi Bunje, a zatim dokazuje da je ime Bunjevci
postojalo jo za vrime Rimljana u obliku BULINJI, kako je starije od
imena ILIRI, ili zakljuuje: Bunjevac zvui isto to i Ilir, to i Dalmatinac,
tj. Ninjak stanovnik Nia.
Tribalo bi nekako da zakljuimo. U Bakoj Bunjevci nisu
starosedeoci, ve su se tu dosilili. Zvanino, knjige se vode od 1687.
godine na teritoriji Subotice, iako se pouzdano zna da je i ranije od te
godine bilo Bunjevaca u Bakoj. Ta godina je znaajna, jer se tada 5000
njih dosililo u ove krajove. Na selidbu ih je nagnalo prodiranje Turaka u
njihove stare krajeve, a potrebe austrijske vojne uprave su bile da
krajeve June Ugarske, opustile u ratovima s Turcima, nasile dobrim i
vridnim braniocima granice.
Seoba se svakako nije izvrila odjednom, ve na mahove i etape.
Na svom putu kroz Hrvatsku i Slavoniju kretali su ratnim podrujem uz
Savu. Kako su preli Dunav to samo oni znaju, valjda na sankama (D.
Popovi).

Mirniji period razvoja slidi im tek posli pobide Eugena Savojskog
kod Sente 1697. godine, kada su Turci bili izbaeni iz Bake.
Da se vratimo neto pre Savojskog. Za vrime Turaka bilo je u
Bakoj i Baranji proreeno stanovnitvo. Znaajne su borbe u vezi sa
17
ustankom era Doa
4
, zatim graanski rat i 1521. pad Beograda i Bitka
na Mohakom polju 1526. godine, te krajove naputaju Maari, ali i Srbi
iz gornje Bake se sele u okolinu Ostrogona 1598. godine. Pritisak
turske vlasti i mnoge zarazne bolisti opustoile su nekada gusto
nasiljene krajove Bake.
Bosanski franjevci u XVI i XVII viku, po nalogu Rima, posiivali su,
kao misionari ove turske krajove, u kojima je bilo katolika, utvrujui i
upuujui svoje virne krianskoj religiji i nadglidali su katolike
sveenike i crkve koliko ih je tada bilo. Osim virskih poslova, franjevci su
obavljali i druge misije. Oni su, kao poznavaoci obostranih prilika,
posridovali u naseljavanju katolika iz neplodnih i pretrpanih
stanovnitvom pridela, u plodne i slabo nastanjene pridele u Turskoj.
Svakako i neosporno, franjevci su posridovali i pri seobi
Bunjevaca. Turcima je to ilo u raun da se na granici njihove drave
osnai stanovnitvo, koje e raniti vojsku u pograninim tvravama, pa
tako po riima M. Kneevia O Bunjevcima: Uspelo je franjevcima da
uz privolu turskih vlasti dovedu u predeo oko Baje-Sombora, Subotice i
Segedina sa bosansko-dalmatinske uske granice ikavske katolike
poznate pod imenom Bunjevaca.
Nije do sada tano utvreno vrime kad je seoba izvrena, ali se to
moglo dogoditi sridinom XVII vika. Bunjevci zauzimaju imanja i
nasiljavaju u Kunbaju, Ludau, Bajmok, Tavankut i oblinja mista.
Postoje pisani dokazi da je Bunjevac Nikola Kopunovi 1660. god.
roen u Bajmoku, a da Bunjevac Vesko Guganovi 1693. ivi u
subotikom samostanu i rodom je iz Ludaa. Subotiki kapetan Luka
Sui, roen 1648. godine u Albani, Bosna, gde je sluio deset godina
vojsku, dosilio se u Ugarsku i 1688. godine se se nasilio se u Subotici.

4
er Doa (ma. Dzsa Gyrgy ili ma. Gyrgy Szkely), roen oko 1470. god. u Dalnoku, Erdelj,
Maarska, a umro 1514. god., Temivar. Doa je bio plaeni vojnik, koji je izborio svoju reputaciju kroz
niz borbi protiv Osmanskog carstva. Upamen je kao predvodnik seljake bune protiv maarskih
zemljodraca i vlastele. Bio je zarobljen, muen i pogubljen zajedno sa svojim sledbenicima. Narod ga
se sia kao hrianina, muenika i borca protiv nepravde.


18
Za uru Vidakovia, jednog od dvojice bunjevakih voa iz 1687.
godine, zna se da je dobio od cara Leopolda I plemiku titulu.
Prve sasvim pouzdane visti o Bunjevcima potiu iz 1687. godine,
iz doba kada je austrijska vojska osvojila Segedin i potisnula Turke na
jug Bake. Tih dana Bunjevci su se nali pod austrijskom upravom i
zamolie bavarskog izbornog kneza Maksimilijana da preporui ratnom
savitu njihovom, molbu, da im se dozvoli graenje kua i palata pod
Segedinom, u Subotici i Baji.
Maksimilijan je 9. jula 1687. iz tabora kod Sicara, poslao molbu
Bunjevcima i 5. septembra poslae oni dva svoja izaslanika bekom
dvoru: Duju Markovia u uru Vidakovia. Izaslanici zamole Ratni Savit
da im daju za 5000 njihovih sunarodnika zemlju u gornjoj Bakoj i pristup
u varoi Segedin, Subotica, Baja, Sombor, a za uzvrat e sluiti caru i
boriti se protiv Turaka. Ratni Savit poveri generalu Karafi molbu
Bunjevaca i izvetaj, ili odgovor, na molbu. U oktobru je stigao povoljan
odgovor od Karafe, te su tako Bunjevci dobili dozvolu da mogu pokraj
tadanjih sela u Bakoj stanovati i u varoima ve gore pomenutim, a od
decembra 1687. vode se crkvene knjige o bunjevakim stanovnicima u
Subotici.
Od bunjevakih voa Dujo Markovi je postavljen za kapetana u
Somboru, uro Vidakovi dobio je kapetanstvo u Bau, a Luka Sui u
Subotici. Sva trojica su 1690. godine dobili plemstvo.
Prilikom ustrojstva potisko-pomorike granice stavljeni su Sombor
i Subotica pod franjevaku upravu. Od samog poitka Bunjevci su bili
upueni na zajedniki ivot sa pravoslavnim Srbima. U prvom periodu
nazivani su Srbi katolici. Bunjevci i Srbi pravoslavci sluili su kao
austrijski graniari i zajedniki su uzimali uee u svim austrijskim
ratovima.
Za vrime ustanka Franje Rakocija (1703-1706), uzimali su uea i
Srbi i Bunjevci. Kao austrijski podanici bili su na meti Rakocijevih vernika
koji nisu tedili ni Srbe i Bunjevce, pa su se ovi sklanjali u Segedinsku
19
tvravu, neki na jug u Ka, Novi Sad, Petrovaradin i Vukovar. Sedam
godina posli uguenog ustanka begunci se vraaju kuama, a neki su
stalno ostali u Sremu. Po dr D. Popoviu Srbi u Vojvodini, na osnovu
letopisa manastira Grabovac, poslidice za Srbe, a i za Bunjevce, su bile
ogromne. Maarski istoriar Aadi misli da je za vrime Rakocijeve bune
izginulo oko 120000 Srba, a i Bunjevaca.
Posli ovih stradanja ivot se nekako normalizuje, a to je ve XVIII
vik, kada su 1. maja 1722. godine etiri izaslanika, dva Srbina i dva
Bunjevca, doli u Be da caru iskau svoje elje koje se odnose na
uspostavu upanijske autonomije. Od Bunjevaca su to bili Marko Vuji i
Antun Bartolovi.
Poto je Subotica 1743. godine bila razvijena, te su baki Bunjevci
potpali pod upanijsku vlast, uslidio je period naseljavanja Maara i
Nemaca i nastaju novi odnosi.


ivot Bunjevaca u Bakoj


U novoj postojbini ivot nije bio lak. Ovi gortaci imali su dosta
muke kako da se priviknu na nove klimatske uslove, pijaa voda i
komarci pridstavljali su veliki problim.
Jedni su doli jo za vrime Turaka, pa su esto imali status raje.
Drugi su opet doli u eri ratova Austro-Turskih, pa nisu mogli osigurati
miran ivot u obradi zemlje, nego su morali da pripomau bilo jednoj, bilo
drugoj strani. Posli sritno zavrenih ratova s Turcima, bunjevake
naseobine, u vidu sela i salaa, koncentrisale su se oko Subotice, Baje,
Segedina i Sombora.
Srbi se okupljaju oko svoje crkvene autonomije. Bunjevci su se
opet odali zemljoradnji i slabo se bave politikim i vojnim pitanjima. U
zemlji su gledali najbolju garanciju za sritan ivot. Zbog svoje gordosti


20
nezainteresovano su reagovali na spoljanje uticaje i na politiku. Oni su
sauvali svoju osobitost, jezik, nonju, originalnu kulturu i vrlo kasno e
se ukljuiti u graansko drutvo XIX i XX vika. Meu njima nee biti
putujuih trgovaca, moreplovaca i zanatlija. Ta zanimanja su njima bila
ispod asti.
Bunjevci vole zemlju, jedina ljubav im je zemljoradnja, kao glavno,
osnovno i omiljeno zanimanje. Vole svoj josag
5
i svoju zemlju i livade.
Bunjevac obako ceni porodicu i porodini ivot. Posebno se potivaju
stariji i roaki odnosi. Oni su, zaista, dovoljni sami sebi, a njihov ivot je
ispunjen sitnim dogaajima i obiajima.
Sledea osobina je, sigurno pod uticajem franjevaca, koji su za
njih ostali duhovne krianske voe: oni su duboko religiozni i
bogobojaljivi. U velikoj miri je razvijeno kriansko milosre, ljubav
prema blinjima. Od najstarijih vrimena hodoaste peke u Aljma, Vid,
pa ak i na Mariju Bistricu. Skloni su da pomau onima koji pate. Obako
je prisutno tovanje svitaca, a posebno Sv. Antuna.
Raduju se tuoj srii, pa je osobina Bunjevaca odsustvo pakosti.
Ali, vrimenski se karakteri minjaju, pa ni Bunjevci nisu ostali imuni ba
na sve ljudske mane, i slabosti i trendove - koliko bi se danas reklo.
Pored skromnosti i gostoljubivost im je osobina, naroito o veselim
praznicima, to je opet tema o kojoj e opirnije biti rii kada budemo
govorili o bunjevakim obiajima.
Bunjevci posebno potuju sveenike, koji su im po dolasku bili
spona sa dravnim vlastima i kao tumai njihovih potriba i elja.
I porid nikoliko vikova buna i teke prolosti sauvali su svoje
obiaje, ime i kulturu, dovoljno govori da e i posli kleveta i runih
ucena, ipak, Bunjevac ouvati svoj identitet.

5
stoku
21

1.2. Bunjevci u Somboru


1.2.1. Sombor krajem XVI i XVII vika slobodni
kraljevski grad


Turska osvajanja nekako dostiu kulminaciju u XVI viku. Njihov
prodor i vojni uspih nije imao solidnu osnovu. injenica je da su oni u
nekim krajovima ostali po nekoliko vikova, ali oni svoj vojni uspih nisu
mogli predoiti u optu narodno-politiku pobedu iz vie razloga. Prvo,
oni su u osvojenim dilovima zaticali stanovnike i podanike ve uhodanih i
proverenih drava, vrsto politiki i istorijski cementiranih. Drugo, oni su
donosili novu viru, navike i civilizacijska oprideljenja nacije drugog
kontinenta. Njihov osmanlijski pelcer ni posli nekoliko vikova nije se u
potpunosti primio na tlu Evrope.
Period posli Mohake bitke 1526. godine je za Turke bio veliki
vojni uspih, a za poraene skoro vojna katastrofa to je, u stvari, i bila.
Poraena je vojska kralja Lajoa II. Na bojnom polju ostalo je 24000
maarskih vojnika, 2 nadbiskupa, 5 biskupa, 28 velmoa, preko stotinu
odabranih plemia i drugih istaknutih linosti (M.Beljanski, Demografske
promene u Bakoj, Sombor 1994.god., strana 12).
Turskoj vosci je otvoren put prema Beu i Peti, dakle sridnjoj
Evropi. Kakva je panika zahvatila Zapadni svit, to se ne moe ni
pretpostaviti. No, naseljavanje, ili pratnja civilnog stanovnitva Turske,
nije ila tako brzo kao osvajanja. Prolo je nekoliko decenija dok se u
naseljima severne Bake nisu nali i turske porodice i turski dooi. Oni
se nameu kao vladajui sloj, zateeno stanovnitvo, po obiaju,


22
pretvaraju u raju, a to podrazumiva i sve ono to raja mora da udovolji
turskim gospodarima.
Tek 1541. godine, evidentiraju se u Bakoj-Bodrokoj upaniji prvi
Turci znai tek posle 15 godina. Njihovo prisustvo i doseljavanje ilo je
postepeno, ali znali su uspotaviti vlast nad pokorenim stanovnitvom.
Turske vlasti su vrlo revnosno popisivali naselja i stanovnitvo. Ima
podataka, ak, za pet popisa iz kojih se vidi demografska slika Bake:
smanjen je broj maarske narodnosti u korist srpsko-turskog ivlja.
Evlija elebija
6
oko 1590. godine biljei da u Somboru ima ve
sedam turskih damija, postoje turski amami, mehane za prihvat putnika
i jedino ne spominje itelj Sombora, ve ih krsti jednim nazivom Vlasi
hriani. Zbog turskog nameta oni se ne osiaju sigurni i imamo
iseljavanje na sever sve do Ostrogona, tog domaeg zateenog ivlja.
U Somboru ve 1625. godine ima nasiljenih katolika iz Dalmacije.
Duhovnici su svakako bili kalueri franjevci, koji se nikada nisu bojali ni
islama, ni Turaka, uvik i nepokolebljivo su titili katoliansktvo i bili
duhovni oslonac i kasnijem katolikom stanovnitvu u ovom dilu Bake.
Biskup Marin Ibraimovi 1647. godine krizmao je 117 virnika iz 30
porodica Bunjevaca. (M. Beljanski, Demografske promene u Bakoj
posle Mohake bitke, strana 15.)
Posli poraza Turaka prid Beom 1683. godine, situacija se u ovim
krajovima minja u politikom i demografskom smislu. Kritanje i pomiranje
stanovnitva je znatnije, ratna sria se okrenula u korist Austrije. 146
godina nije ni naroito dug, ali ni kratak period, dovoljan je da se ukotve
dve do tri generacije. Turska vojna komanda, pa i ostala politika elita se
povlai, a sa njim, naravno, i tursko stanovnitvo, koje je bilo udaljeno
hiljadu i vie kolometara od svoje Male Azije, te se zato ba nikada nije,
u ovim krajovima, osialo sigurnim. Veina turskog stanovnitva otii e

6
Evlija elebija (tur. Evliya elebi ili Dervi Mehmed Zill) je jedan od najslavnijih otomanskih
putopisaca. Roen je 1611. god. u Istambulu, a umro 1682. god. u Egiptu. Proputovao je Osmansko
carstvo i svoja zapaanja objavio u svom najznaajnijem dilu Sejahatname, zbirci od 10 tomova, koja
obuhvata sva njegova putovanja. Izmeu ostalog u njegovim putopisima ima interesantnih opisa
balkanskih zemalja iz sedamnaestog vika.
23
iz ovih krajova oko 1687. godine. Samo nekoliko nedelja kasnije u ove
krajeve, stie izmoreno, izmueno 5000 katolikih Srba, tako belei
austrijska administracija to su u stvari Bunjevci (M. Beljanski,
Demografske promene u Bakoj posle Mohake bitke, strana 15.).
Naravno, nisu svi ostali u Somboru, ve su razmeteni na irokom
prostoru od Baje do Sombora i do Subotice. I posli 320 godina, njihovo
potomstvo je prepoznatljivo po svom ikavskom govoru, po svojoj
vezanosti za zemlju i svom trudoljublju i ostali su hrianski katolici.
Predvodio ih je Dujo Markovi i Jure Vidakovi. Oni upuuju molbu
austijskom knezu Maksimilijanu Emanuelu da ih primi, obeavi da e se
boriti na strani Austrije protiv Turaka i stavljaju se pod austrijsku
komandu. Da bi sve to jo jedanput potvrdili, bunjevaki prvaci odlaze u
Be i jo mole cara da im potvrdi ostanak na ovim prostorima. 12.
septembra 1687. godine austrijska vojska pod komandom Veterai bez
vee borbe zauzima Sombor.
Kako su se osiali u novim uslovima siromatva, nedovoljne
organizovanosti, dokaz je i sluaj da se 600 dua 1687. godine vratilo u
Tursku. Austrijska vojska napreduje ka jugu, ali je zaustavljena kod
Kaanika. Dujo Markovi, 1690. godine, dobija plemiku titulu, a takoe i
njegovi sinovi i braa. Tako on postaje i prvi graniarski kapetan u
Somboru. Iste godine plemikim grbom okitie se i Jure Vidakovi. Te
godine dolazi do seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem arnojeviem.
Oni e nasiliti preteno Slavoniju, Dalj Osjek, sve do Sent Andreje.
Taman da se za koju godinu svizao mir i da se nastavi kakva-takva
egzistencija, kad 1703. godine dolazi do Rakocijeve bune koja e trajati
do 1711. godine. Opet godine neizvisnosti koje su pogaale i srpsko i
bunjevako stanovnitvo. Pogotovo se stradalo od Rakocijevih pristalica
Kuruca iji je voa bio Jano Baani, oni su pljakali i palili sela.


Da rezimiramo:


24
Rakoci podie ustanak protiv austrijske dominacije, ali su najvie
od njihove borbe stradali Srbi i Bunjevci. Razlog je moda dublji, Srbi i
Bunjevci nisu se odazvali pozivu Maara da im se prikljue u borbi
protiv Austrije. Da mira i neke velike srie u ovim krajevima nije bilo,
dokaz je i godina 1737. kada Marko Markovi, somborski kapetan,
predvodi Bunjevce u ratu protiv Turske. U ratovima se gine, pa je mnogo
ratnih udovica. Iste godine u Somboru se ositio jak zemljotres, a jo je
tekoe pojaala pojava kuge. O tome alosnom i jadnom stanju
Sombora niko ne bi mogao bez suza ispriati sve nedae i jad (M.
Beljanski, Letopis Sombora 1360-1800, str. 77).
Kuga prestaje da hara Somborom i okolinom 1740. godine. Na
osnovu pragmatine sankcije cara Karla IV nasliuje Marija Terezija,
opet ratovi za naslie odnosi ivote Bunjevaca i Srba. Iste godine vlada
jaka zima koja odnosi ljudstvo, a i stoku kojoj ponestaje hrane.
Polovinom XVIII vika dolazi do intenzivnijeg nasiljavanja Nemaca u
ove krajove. Nasiljavanjem rukovodi Antun Graalkovi. Prekretnica u
ekonomskom i politikom smislu za Sombor i njegove itelje je godina
1749. Tada Somborci dobijaju od carice Marije Terezije status slobodnog
kraljevskog grada.
Nikola Pareti, knez grada, organizuje doek povelje i on e biti
prvi gradonaelnik. Uslov za sticanje povelje-privilegije je bio da se u
carsku kasu uplati 150000 forinti. Sve je uredno uraeno i ispitovano.
Slobodni kraljevski grad Sombor proglaen je 24. aprila 1749.
godine. U ime carice ceremoniji u Somborskom franjevakom samostanu
prisustvovao je Johan Korel tefan, koji nije propustio, naravno, da
velia zasluge Somboraca u proteklim decenijama i zaelio je gradu
prosperitet. Sombor i njegovi itelji ovim inom stupili su na prag
graanskog drutva.
25

1.2.2. Zbivanja u XIX veku odnaroivanje,
maarizacija


Ukidanjem tzv. vojnog anca, stanovnici Sombora nisu doli pod
privilegiju civilne upanijske uprave, ve im je data mogunost da
organizuju privredni, politiki, kulski i crkveni ivot bez obaviza da
podnose raune nekome. Na 53000 jutara zemlje vlasnici su postali
dojueranji vojnici, meu njima i Bunjevci, koji su postali odlini
zemljodelci. Nisu, dodue, krivi to je naredni, XIX, vik nosio nove
nedae. Napoleonovi ratovi, revolucije, politiki potezi Bea i Pete,
svakako su ostavili traga na Bunjevce, pa i na ostale stanovnike
Sombora i okoline. Posli Marije Terezije slidi vrime vladavine njenog sina
Josipa II, reformatora prosvienog apsolutiste od 1780. do 1790. godine.
On uvodi zakon o virskoj toleranciji i ukida kmetstvo, a naroito se
obruio na crkvene redove, pa su tako potisnuti franjevci, taj veliki
oslonac bakih bunjevaca, vikovni njihovi duebrinici. Od njegovih
reformi baki Bunjevci nisu imali neke velike koristi, jer su iste bile
neadekvatne nacionalne strukturi Austrije.
Kulturni priporod, koji je car Josip II zamislio, nije uspio, jer je za
osnovu imao germanizaciju, pa i centralizam, to je u startu bilo osueno
na propast. Za somborske Bunjevce nije se nita bitno izminilo ni za
vrime Josipovih naslidnika Leopolda II i Franje II, (1792 1835).
Bunjevci su i dalje ratovali kao i drugi narodi Austrije tamo gde ih
je car slao. Tako su uestvovali u ratovima protiv Napoleona (1805
1809). U tim ratovima imali su ljudskih gubitaka, a materijalni izdaci bili
su ogromni.
U Somboru se poitkom XIX vika deavaju sledei dogaaji:


26
1802. godine puten je u promet prokopani Francuski kanal od
Bezdana do Beeja, spasio je grad i okolinu visokih podzimnih voda,
isuene su mnoge movare, ritovi i vie se zemlje obraivalo. Dodue,
kanalom je upravljalo akcionarsko drutvo od 31 lana, sve grofovska
elita Austrijsko-Maarska, kao na primer grof Aponji, Baan, Koloni i
baronica Pronal i dr. Kanal je bio od viestrukog znaaja, posebno
privrednog. Dolo je do intenzivnije razmine dobara, naroito itarica,
koje su se transportovale vodenim putem.
Na politikom planu Napoleon preti i poitkom XIX vika otpoeo je
svoj pohod po Evropi, a zadao je austrijskom caru i drugim carevima
velike brige. Istorijski je poznato uee bakih Bunjevaca u ratovima
ovog doba, pa postoji i popis vojnih stareina upanije Sombor, a to su:
Solomon Vojni, Beno Pijukovi, Baltazar Sui, Albe Latinovi, Antun
Rudi i dr.
Somborci su teko podnosili te prve godine XIX vika, jer su se,
hteli ne hteli, francuski ratovi utkali u njihov svakidanji ivot. Vojnici su
se skupljali u gradu pre odlaska u bojeve i vraali se u njega kao ranjeni
i na oporavak. Bivi franjevaki samostan postao je bolnica, a u grad je
dovedeno i 600 francuskih zarobljenika.
Sombor 1802. godine postaje sidite Ba-Bodroke upanije koje
su se ujedinile. U ustrojstvu nove upanije somborski Bunjevci dobijaju
misto upana i pod upana, a to su: Tadija Latinovi i Fabijan Vojni.
Napoleonovi ratovi obako su iscrpili Ba-Bodroku upaniju.
Tadanje plemstvo obraa se caru sa zahtivom da odbrane svoje
povlastice od nameta i zahtiva koji su se stalno uviavali. Sa one strane
Save i Dunava vode se srpski ustanci (1804 1815), ali u Somboru ti
dogaaji nemaju znaajnijeg odjeka. No, nevolje, ipak, nisu tedele
stanovnike Sombora 1815. godine. Godina je nerodna, glad je zahvatila
skoro sve oblasti carevine i opet od 1814. do 1831. godine javlja se kuga
i kolera koja je desitkovala mnoge familije, pa i nasilja.
27
Sombor je pun ranjenih vojnika i invalida; ranjavani su i stradali u
ratovima koje je Austrija poslednjih godina vodila protiv Napoleona i
Francuske (M. Beljanski, Letopis Sombora 1801-1860, str. 34.).
U tim kriznim i poratnim godinama, 1819. godine u ovim krajovima
javljaju se i sekte. Beda, siromatvom poljuljani moral, tirali su ljude u
sekte. Tako virski zanesenjak Miko Frankovi, sara iz Kupusine, priao
je o novom virskom ivotu, o nainu ponaanja i imao je pristalica
naroito u Kolutu, Monotoru, pa i u Somboru. ak je i podupan Andrija
Odri sledio Mika. Brzo je raskrinkan i osuen je na dvi godine robije.
Prve polovine XIX vika, po riima Albe M. Kuntia, bile su godine
nacionalne letargije. Za mnoge narode, osobito u Evropi, XIX vik je vik
njihovog nacionalnog priporoda i osloboenja od robovanja mnogim
pridrasudama, a za neke, kao Bunjevce, taj period je period
odnaroivanja i maarizacije (Albe M. Kunti, Iz istorije bakih
Bunjevaca, str. 146.).
Bunjevcima, koji su toliko odani crkvi i toliko njini virni podanici,
odjedanput je ta katolika crkva preuzila ulogu borca za maarizaciju. To
je povizano i sa proterivanjem Franjevaca iz reda male brae iz
Sombora. Dodue, za to je osnovu dao jo Josip II svojim reformama
meu kojima su bile i ukidanje sveenikih redova. Nosioci maarizacije
u Austrijskoj imperiji bila je dobrim dilom i Kaloka nadbiskupija, to je,
naravno, prvi uoio biskup Ivan Antunovi. Prvi potez je bio uvoenje
maarskog jezika u crkvenu administraciju umisto latinskog. Bunjevci su
teko prihvatali tu maarizaciju u crkvi, te su ve 1820. godine pravili
plan da izgrade posebnu crkvu, a taj e se plan sporo realizovati zbog
finansijskih razloga. Takva crkva bie izgraena tek 1904. godine.
Oiti primer suprotstavljanja maarizaciji je dogaaj sa kraja XIX
vika kada je 1200 okaca iz Santova prilo u pravoslavnu viru, tome je
doprineo Ivan Burna, svetenik. (Sve do skora su se viale ene iz
Santova u okakoj narodnoj nonji na liturgiji u Somboru, naroito u
maloj pravoslavnoj crkvi, ak sam i poznavala jednu od njih, teta Macu,


28
koja je divno govorila okaki u okakoj nonji, odlino pojala i pratila
liturgiju).
U opiranju maarizaciji nisu sinhrovano delovali Bunjevci i Srbi. I
jedni i drugi su smatrali da je vira ta koja ih duboko razdvaja. Nekih
sukoba je bilo naroito 1824. godine, kada se Bunjevci iz Sombora ale
da se ne potuje alternativa iz 1749. godine, kada na najveoj funkciji u
gradu triba da se svake dvi godine naizminino jedanput bira Srbin, a
druge dvi godine katolik Bunjevac. A. Kunti navodi da je prva polovina
XIX vika prola u nekoj nacionalnoj-politikoj letargiji, to je moda i
tano, ali tu i tamo, ipak, se neto dogaa.
1843. godine osnovana je katolika i pravoslavna kula koja radi u
dosta tronim zgradama. Uitelj katolike omladine je Martin Amii.
Slidee godine osniva se itaonica za Bunjevce, Srbe, Maare i Nemce,
u ekonomskom poglidu dolazi do razvoja. Otvara se tekstilna fabrika,
njive se bolje obrauju, organizuje se vatrogasno drutvo i za ono vrime
ima dosta dobru opremu. 1845. godine zabranjuje se peenje kestenja
na pijanom prostoru, kao i na ulicama kako bi se izbegli neeljeni
poari( M. Beljanski, Letopis Sombora 1801-1860, str. 83.).
Revolucija izbija 1848. godine, potresae itavu Evropu, planula je
prvo u Francuskoj. Bile su to buroaske revolucije sa ciljem ruenja svih
oblika feudalizma, uzdrmala je i austrijsku carevinu. Vist o njoj u Sombor
je stigla 20. marta 1848. godine, ba u vrime zasidanja Ba-Bodroke
upanije, prihvaena je i podran je njen politiki program. Bunjevci su
malo zbunjeni: kuda, kako, kome? Tobija Strili, Matija Pareti i mnogi
Bunjevci daju moralnu podrku revolucionarnom programu.
Ve u prvim danima revolucije sruen je apsolutistiki reim
kancelara Meternika. Srbi, pod vodstvom patrijarha Josipa Rajia,
Svetozara Miletia i ora Stratimirovia, staju na stranu Bea i cara. To
ine i Hrvati pod vodstvom bana Josipa Jelaia. Maari, opet, pod
vostvom Lajoa Kouta kreu protiv Bea i, naravno, da su neminovno
bili otvoreni sukobi. Bunjevci su bili zbunjeni ne znajui da su Maari vrlo
29
uskogrudi i da se bore za nezavisnu Maarsku, na pamet im nije palo da
ikakve ustupke obeaju Bunjevcima. Bunjevci staju na stranu Maara i
uestvuju u boju kod Kaponje, misto izmeu Tavankuta i Bajmoka.
Poraene srpske jedinice, 4. marta 1849. godine, povlae se prema
Titelskoj visoravni, a kod Kaa i Beeja ban Jelai pobidio je Percela.
Da se ne bismo uputali suvie u opirnost revolucije, ona je okonana u
korist Bea porazom Maarske vojske kod Vilagoa, gde e ivot izgubiti
uveni pesnik Petefi andor.
Carski vojskovoa je 29. jula 1849. godine uao u Suboticu,
Sombor i Baju, dodue malo uz pomo ruskog generala Paskijevia.
Zato su Bunjevci stali na stranu Maara 1848. godine? Taj problim
zaokupljao je mnoge istoriare. Srpski istoriari, kao Stefan Ilki, misle
da je vira razluivala Bunjevce od Srba, drugi opet, kao Fedor Miki,
tvrde da je bunjevaka inteligencija ve dobro pomaarena, zauzela stav
kakav je zauzela.
Od 1849. do 1860. godine baki Bunjevci ive u sklopu Srpske
Vojvodine. Novu oblast uspostavio je car Franjo Josip I. Sidite te oblasti
je bilo u Temivaru, a cila pokrajina je bila pod nazorom vlade u Beu.
Carski povirenik je bio Isidor Nikoli, a podupan je bio Karlo Latinovi.
Desetogodinji Bahov apslolutizam bio je surov. Stroga cenzura,
stroga centralizacija, sve zbog bojazni od novih revolucija i buna.
Novonastalom situacijom najnezadovoljniji bili su Maari, a nisu bili
zadovoljni ni Srbi, jer nisu oekivali takvu Srpsku Vojvodinu. Bunjevci i
okci ostali su pasivni i rezervisani, pa ta su drugo i mogli? Taj veliki
istorijski period bakih Bunjevaca od kraja XVIII do sridine XIX vika, bilo
je prema riima A. Sekulia, Veoma vrijeme burno, puno nedaa i
ratova, sua i bolesti s malo radosti i mnogo alosti (A. Sekuli, Baki
Bunjevci i okci, Zagreb, 1989).
Poitak druge polovine XIX vika obileen je mirom, bar u ovom dilu
austrijske monarhije, ali opta karakteristika je strogi apsolutizam A.
Baha i intenzivnija germanizacija. Jedino se dogodio jedan evropski rat


30
1859. godine, Austrija-Italija-Francuska. Taj se rat zavrio porazom
Austrije kod Maente i Solferna. Austrija je izgubila dio Italije, dio
Lombardije i tu su Bunjevci uestvovali kao austrijski vojnici, a vajcarac
Anri Dinan je osnovao Crveni krst. Taj neuspeh je svakako poljuljao i
unutranje politiko stanje u samoj carevini.
Oktobarska diploma Bekog dvora iz 1860. godine znaila je pravu
prekretnicu, a 1861. godine Ba-Bodroka upanija ukljuena je u
Maarsku. Pao je Bahov apsolutizam, ukinuta je Vojvodina. To je
rezultiralo zahlaenjem odnosa Srba i Bea. Posli toga se srpski narod
uverio da ga je Be iskoriavao kao sridstvo i da njihove privilegije
ostaju mrtvo slovo na papiru. Za ukinue Vojvodine obako se zaloio
maarski kancelar grof Itvan Seenji. upan Baki postao je barun
Josip Rudi.
Ivan Maurani je 1861. godine, hrvatski ban, pomagao Bunjevce
iz podunavlja i njegovom zaslugom otvaraju se po neke kule. kulske
knjige dobijaju se iz Bea, jer su tamo tampane. Pritisnuta brojnim
unutarnjim i spoljnim potekoama Austrija je unutar svojih dravnih
granica morala, meu brojnim narodima, potraiti odgovarajueg
politikog partnera koji bi mogao snositi nove odgovornosti u carstvu.
Izbor Franje Josipa I su bili Maari i Maarska, to e 1867. godine
dovesti do Austrijsko-Maarske nagodbe Srpska Vojvodina i Tamiki
Banat ukljuuju se u maarsko upravni i politiki ivot (M. Beljanski,
Letopis Sombora 1800-1860, Sombor, 1981., str. 192.).
Kada je Austrija postala dvojna monarhija, odnosno
Austrougarska, maarski uticaj na ostale narode postao je snaniji i jai.
Zakonska odredba i lan 38. glasio je da svaki uenik u kuli bi tribalo da
bude pouen maternjem jeziku. U praksi se to ne potuje, i ve 1870-tih
godina bile su ukinute bunjevake kule u Subotici i Somboru i 1870-tih
bile su ukinute i u selima Santovu, onoplji, Lemeu i dr. Od 1897.
godine u svim bunjevakim kulama predavalo se iskljuivo na
maarskom jeziku. Odnaroivanje, denacionalizacija i maarizacija vrlo
31
su prisutne u II i III dekadi XIX vika. U odnaroivanju su pored
drutvenih i dravnih vlasti imale veliki uticaj i crkvene vlasti.
Ne moe se opet ba priznati da je druga polovina XIX vika prola
u nacionalnoj letargiji. Pokualo se koliko god se moglo obnoviti duhovni,
kulturni, pa i politiki ivot Bunjevaca. Iz letargije je Bunjevce, svakako,
pokrenulo delovanje biskupa Ivana Antunovia. Prvo je meu
Bunjevcima odjeknuo njegov apel iz 1861. godine, koji je glasio da
zdruimo snagu i svu nau silu sjedinimo i narod na iz sigurne propasti
izbavimo. Sam Ivan Antunovi kao sveenik, crkveni dostojanstvenik,
kanonik i titularni biskup Kaloki, nastojao je da svoju aktivnost razvija u
okviru zakonitosti, izbegavajui svaki eventualni sukob s postojeim
politikim ureenjem, naglaavajui svoju virnost maarskoj apostolskoj
kruni Svetog Stipana. Pokree Bunjevako-okake novine. List je
izlazio svake nedilje sa brojem 52 treeg godita novine su prestale da
izlaze. Njihov nastavak bila je Bunjevako-okaka vila, koja se gasi
1876. godine. Meu prvim saradnicima u istim novinama bio je Ambrozije
arevi, roeni Subotianin, njegovo se dilovanje osialo, i te kako,
meu somborskim Bunjevcima. Pojava publikacija malo je ohrabrila
Bunjevce u Somboru, pa itaju i Neven, te svaka, i najsiromanija kua
nabavlja Bunjevako-okaki kalendar, koji poinje izlaziti 1870.
godine.
Meutim, vrlo je malo saradnika u tim bunjevakim glasilima.
Jedino Matia Matari-kapelan pie nekoliko priloga iz kojih se vidi pod
kakvim okolnostima ive somborski Bunjevci. U svojim novinarskim
prilozima alio je seljake, bunjevake paore, oni samo rade, kulturno se
ne podiu, ali za to krivi uitelje i inteligenciju (koje je suvie malo) to
ba nita ne ine kako bi im pomogli.
Malo je kula na narodnom jeziku, to ne znai da je kulska
tradicija u Somboru bila zapostavljena. Ve 1717. godine poela je da
radi prva kula pri katolikoj crkvi, ali poto su nacionalno-politiki
odnosi stalno u nekoj promini, sve je ilo na tetu Bunjevaca iz godine u


32
godinu. Postojale su samo tri kule na bunjevakim salaima. U
Nenadiu je poela raditi 1861., u Gradini 1875., a na atalinskom putu
1880. godine. Nastava se odvijala na maarskom jeziku, a samo
vironauka i bukvar su bili na bunjevakom. Prosvetni radnici su Maari i
Nemci, jedino je jedan od prosvetnih radnika Bunjevac, to je Ljudevit
Kuzmi, koji je svojim javnim istupima divanio u korist Bunjevaca.
Asimilacija je bila vrlo prisutna, naroito u drugoj polovine XIX
vika. Bunjevaka inteligencija, koja se mogla izbrojati na prste, pada pod
uticaj Maara. Meutim, M. Beljanski, istraitelj somborskih nacionalno-
politikih prilika, tvrdi da na osnovu bunjevakih prezimena, asimilacija
je ila i u drugom smiru, pa su neki Maari i Nemci pretopljeni u
Bunjevce, to se zakljuuje po sledeim prezimenima: Gertner, Sekere,
Kalmar. Astalo, Sabado, Krajninger i dr.
U Somboru su manjkale drutvene i politike organizacije,
nerazvijena kulturna dilatnost, nain ivljenja i privreivanja na udaljenim
i ratrkanim salaima sve je to ilo na tetu Bunjevaca i njihovog
nacionalnog bia. 1882. godine, za kratko, pokrenut je list Bunjevac,
Janoa Batorija-upnika iz Santova. Zbog njega je 1200 okaca prilo u
pravoslavnu viru, to je ve bilo ri o tome. Ovaj list je izlazio samo
godinu dana.
1885. godine izlazi Neven, miseni zabavno-pouni list, ija je
redakcija bila jedno vrime u Somboru. Iako je redakcija preneta u
Suboticu, Neven je za svojih 30 godina izlaenja odigrao krupnu ulogu
u bunjevakom nacionalnom priporodu. Kroz njegove stranice
postavljeno je pitanje nacionalne ravnopravnosti u Austro-Ugarskoj
monarhiji, zalaganja za kule na narodnom jeziku, iznosili su se i drugi
problimi koji su se odnosili na Bunjevce i okce.
Biskup Ivan Antunovi godine 1870. pie da nezavidan poloaj
Bunjevaca u Ugarskoj proizlazi iz injenice to oni nemaju svojih
patriona ni meu svetenicima, a ni meu uiteljima.
33

1.2.3. Zbivanja u XX viku




Nakon etrdeset godina, konkretno 1910., sa problimatikom
iznetom u prithodnom poglavlju, uhvatie se u kotac sin bunjevakog
naroda, dr Martin Mati. Prvo, ko je bio Mati? Istaknuti bunjevaki
nacionalni, drutveni i socijalni radnik pre i posle I svetskog rata, roen u
Somboru 1876. godine. Gimnaziju je uio u Somboru i Baji, gde je
maturirao 1897. godine. Po elji roditelja prvo je studirao teologiju, ali
uvidevi da ove studije i sveteniki poziv ne odgovaraju njegovom
shvatanju, napustio je teologiju i upisao se na prava u Budimpeti. Kada
je doktorirao prava, vratio se u Sombor, gde je radio kao advokatski
pripravnik. U isto vreme angaovao se u politikom ivotu. 1904. godine
ukljuuje se u sindikalni pokret zalaui se za regulisanje prava iz oblasti
socijalnog zdravlja i penzione zatite radnika i privatnih nametenika.
Saraivao je u Subotiko-Bunjevakom listu Neven. Zalagao se za
nacionalnu afirmaciju Bunjevaca i isticao se svojim antiklerikalnim
stavovima. Posle I svetskog rata bio je veliki upan u Baji do povlaenja
srpske vojske iz bajskog trokuta. 1920. godine lan je odbora za
razgranienje novo stvorene drave SHS sa Maarskom. Zalagao se da
Jugoslaviji pripadne Bajski trokut. Kada su se na mirovnoj konferenciji u
Parizu vodili dugi pregovori o pitanju razgranienja nae drave sa
Maarskom (Stevan Vasiljevi, Znameniti somborci, Novi Sad, 1989,
str. 152.). Godine 1910., u jedanaestom broju Nevena, njegovi lanci
Na pastir, Nai popovi, otvoreno ukazuju na problime za koje
optuuje Kalou kao centar buenja nacionalne svisti, stav popova je
imperativno maarizacija bez predomiljanja. Bio je kritikovan zbog


34
takvih svojih stavova, naroito od strane subotikog klera. Doivljavao je
ugroenost nacionalnih prava Bunjevaca, bez mnogo uvijanja u celofan,
optuuje Kaloku biskupiju, pa i klera koji je listom maarizovan. Njegovi
prilozi u Nevenu imaju istorijski znaaj, ne samo kad je ri o bakim
Bunjevcima, nego oslikavaju drutveno-politiko stanje u Ugarskoj,
neljudski odnos ne samo prema Bunjevcima, nego i svim ostalim
nemaarskim narodima. Meutim, u datom momentu, ili vrimenu,
Bunjevci nisu bili ni svisni, niti su shvatali Matieve istupe, preteno
zbog niskog nivoa obrazovanja i slipe odanosti Rimokatolikoj crkvi.
Ipak, misija biskupa Antunovia nastavljena je kroz delovanje dr Martina
Matia, pa i drugih.
XX vik zapoeo je nekom osvajakom groznicom Nemake i
Austro-Ugarske monarhije. Tribalo se iriti, osvajati, na iji raun? Samo
na raun malih i slabijih u principu protiv Srbije u smislu poznate parole
Drang nach Osten
7
.
Poitkom XX vika u Somboru se minja radna struktura
bunjevakog naroda, vie je nadniara, biroa, zidara, tesara, tj.
zanatlija i meu njima je dosta Bunjevaca. Godine 1904. zidarski radnik
Blako Markovi Blaa osniva sindikalnu podrunicu zidarskih radnika
i tesara. Za pridsidnika je izabran isti, Blaa. trajkovima, pregovorima
se borio za bolji poloaj radnika, za njihove nadnice i bolje uslove ivota.
Bio je vesele prirode i spivao je pismu U tem Somboru svega na volju.
Poginuo je, naalost, u I svitskom ratu na Galiciji.
Bunjevaki proletarijat, po riima M. Beljanskog, imao je i svoj list.
Zvao se Napred, izlazio je u Novom Sadu i pisan je ikavicom.
U prvoj dekadi XX vika iz Sombora i okoline odlazi dosta radnika u
Ameriku. Samo, emigracija nije tako jako prisutna u Somboru, kao u
nekim drugim dilovima Austro-Ugarske monarhije.

7
Termin skovan u XIX viku (bukvalan prevod s nemakog: Prodire na Istok, ili Potisak ka Istoku, ili
elja da gura na istok) iz razloga da oznai nemake ekspanzije u slovenskim zemljama. Postao je
moto nacionalistikog pokreta krajem XIX vika.
35
O radu dr Martina Matia, za vrime I svitskog rata, malo ima
podataka, valjda i zato to je bio mason. Ponaao se u skladu kako je
nalagala masonska loa, nije bilo, niti je smilo biti nekih iskljuivosti
pojedinaca monolitnost je bio princip.
Do rata i u ratu dilovao je jo jedan bunjevaki prvak, Ivan Kalan
uitelj. Roen u Somboru 1870. godine, zavrava uiteljsku kolu u
Kaloi, prvo uiteljsko mesto dobija u Davodu kod Baje, gde je u ono
vreme ivelo preteno Bunjevako-okako stanovnitvo. Posle tri
godine dolazi u kolu na salaarskom naselju Gradina kraj Sombora, gde
su iveli preteno Bunjevci. Kalan je u tim sredinama poklanjao
posebnu panju negovanju maternjeg jezika Bunjevaca. Organizovao je
bunjevaka prela, sa omladinom je pripremao pozorine predstave
bunjevako folklornog sadraja. I sam je bio pisac pozorinih komada
Divojaka prosidba, ovaj komad prikazala je bunjevaka omladina u
Somboru. Umro je u Somboru 1939. godine. (S. Vasiljevi, Znameniti
Somborci, Novi Sad, 1989, str. 140.).



Foto. 1.
Pridstava
Divojacka
prosidba, 1921.
god. Pridstavu
pripremio Ivan
Kalan u
dvoritu
Zidarskog doma
u Somboru








36
I svitski rat je odnio tuta ivota,
ne samo Bunjevaca, nego i Srba,
Maara i drugih nevinih. Mnogi su
ostavili svoje kosti na Bukovini, Galiciji,
Drini, Pijavi, na Solunskom frontu i dr.
Kada se zavrio rat, opet je dolo na
red razgranienje, stvaranje novih
drava na teritoriji Austro-Ugarske
monarhije. Naravno, velike sile,
posebno SAD i pridsednik Vilson i
njegovih 14 taaka, u principu su
zacrtale nove evropske politike
podele.



Foto. 2. Na slici s liva: uja Mato majka-Katin brat iz
Gare, 1917. god.




Znamo da je I svitski rat voen izmeu dva bloka sila Antante i
Centralnih sila. U ratu je uestvovalo 33 drave i mobilisano je 74
miliona ljudi. ivot je izgubilo priko 30 miliona (ako to uopte moe neko
pribrojati). U toku poslidnje godine rata, 1918. godine, kapiturilale su
nemake saveznice jedna za drugom, 29. septembra 1918. Bugarska,
30. oktobra Turska, 8. novembra Austro-Ugarska monarhija, 11.
septembra Nemaka, s tim to je Breslitovskim mirom Rusija izala iz
rata sa Nemakom, no njen problem nastavie se revolucijom, itd.
Posliratna riavanja dogaaju se u Parizu, mir se uvruje u
Versaju, a glavnu ri vode sledee zemlje: Velika Britanija, Francuska,
SAD, Italija i Japan (samo da napomenem da je Italija tek 1915. godine
37
pristupila Antanti). Naravno, najvanije pitanje bilo je pitanje Nemake, i
dalje je bilo politikih problima, tako da je Versajski mir sadravao jo
nekoliko, kako bismo rekli podkonferencija mirovnih ugovora: Sen-
ermenski mir sa Austrijom, Sevrski sa Bugarskom i Trijanomski mir sa
Maarskom, koji e ostaviti znatan dio zemlje nasiljene Slovencima,
Hrvatima, Srbima i Bunjevcima u Maarskoj.
Ocina je da je Versajski mir bio nepravedan, naravno, za poraene
koji e za samo nepune dvi decenije opet ovaj svit uvaliti u jo vee
krvoprolie, odnosno II svitski rat.




38

1.2.4. Osloboenje 1918. i uloga Bunjevaca











Visti o proboju
Solunskog fronta, brzo
napridovanje srpske vojske
prema severu, uzrokovali
su potribu Somboraca da
se nekako organizuju u
novonastaloj politikoj
situaciji.

Foto. 3. Na slici u sridini: uja Mato Sevarac iz Gare, 1917. godina

Znaajnu ulogu u tim danima odigrao je poznati javni i kulturni
radnik somborskih Srba, Joca Laloevi. Istaknuti drutveno politiki i
kulturni radnik uoi i posle I svetskog rata. Rodio se u Somboru 1870.
godine. Prava je zavrio u Peti i od 1896. godine, pa sve do smrti bio je
advokat u Somboru. Radio je na politikom i na muzikom polju, osniva
je 1892. godine Srpskog graanskog pevakog drutva. Uoi sloma
39
Centralnih sila i Austro-Ugarske, postao je predsednik Mesnog Narodnog
Vea Srba i Bunjevaca koje je osnovano u Somboru u jesen 1918.
godine, a 25. novembra 1918. godine doao je na elo narodne uprave
za Vojvodinu u Novom Sadu. Umro je u Somboru 1935. godine (S.
Vasiljevi, Znameniti Somborci, Novi Sad, 1989, str. 139.).
Na nekoliko sastanaka, prvo u Subotici 27. decembra 1918.
godine, doli su vieniji ljudi s namerom da vide: kako preuzeti vlast od
pobienih, kako organizovati osloboenje, na koji nain razvlastiti staru
vlast, kako doekati srpsku vojsku, na koji nain sastaviti proglas
srpskog narodnog odbora za narod itd. Isti Laloevi radi na
organizovanju narodnog odbora Srba i Bunjevaca u Somboru, koji je
konstituisan 5. novembra 1918. godine.
Da bi se preduhitrilo formiranje tog odbora, bio je zakazan zbor
radi osnivanja samo Narodnog odbora Bunjevaca u Somboru.
Organizatori toga bili su dr Mihajlo Jeli i dr Ivan Patrovi, imali su za
cilj da onemogue saradnju Srba i Bunjevaca. Patrovi je pozvao
Bunjevce da sa Maarima ukau povirenje vladi Mihalja Karolija. Kada
se nastavilo klicanje Maarskoj, Bunjevci su napustili skup.
U tim sudbonosnim danima bilo je zakulisnih igri, ili, bar, se tako
elilo iscenirati, pa je bilo rii da je Antun-Tonika Bonjak (moj kum) iz
itavog, dodue, sloenog politikog konteksta, hteo osnovati
samostalno politiko vie, ali taj pokuaj je ostao samo jedna politika
intriga u vrlo sloenim i osetljivim politikim prilikama.
S obzirom da je ishod ratnih dogaanja ve uveliko najavljivao da
e do smine vlasti sigurno doi, maarska vlast sa Narodnim odborom
Srba i Bunjevaca i sa Izvrnim odborom pokuava da nae kakav-takav
zajedniki jezik.
Devetog novembra 1918. godine Srpska vojska je ula u Novi Sad.
Trinaestog je objavljeno u Somboru da se oekuje dolazak Srpske vojske
na eleznikoj stanici. Tek negde prid pono stigla je kompozicija sa
Srpskom vojskom, prvi iz voza izaao je dobrovoljac narednik Marko


40
Benja, somborski Bunjevac, to je, kau, doeku dalo politiki i
nacionalni znaaj. I jo jedan Bunjevac stigao je sa oslobodiocima, bio je
to Matia Doroti. U prostorijama Gradske kue, tadanji gradonaelnik
Sombora predaje grad novim vlastima vojsci, a ona je svoje upravne
prerogative prinela na Srpsko-Bunjevako narodno vie.
Priprema se izbor izaslanika za Veliku narodnu skuptinu 25.
novembra u Novom Sadu. 25. novembar 1918. godine je velika politika
afirmacija kako Srba, tako i Bunjevaca sa ovih prostora, pa je to i
nacionalni praznik Bunjevaca. Na toj Skuptini Bunjevci su postigli svoju
nacionalno-politiku afirmaciju i konano su ispoljili svoju volju u smislu
ta su htili i elili. Iz Sombora izabrano je 18 izaslanika, od toga 11 Srba
i 7 Bunjevaca. Narodna skuptina je izabrala Veliki narodni savit koji
zastupa skuptinu kada nije u zasidanju. U Savit je izabran dr Martin
Mati. On je izabran i u Privremenu narodnu skuptinu u Beogradu. Kako
je ba Mati Bunjevac izabran za poslanika, samo govori da je to ovik
velikog moralnog, politikog i drutvenog uglida kod Bunjevaca, a
naroito kod Srba u Somboru, pa i pridstavnikom tilu, Narodnoj
skuptini SHS u Beogradu. Mandat u Narodnoj skuptini prestao je 1920.
godine raspisivanjem izbora za Konstituantu SHS. No, dr Mati je pred
sobom imao jo bezbroj novih zadataka: preuzeo je poslove socijalnog
osiguranja, postaje upravnik okrune blagajne u Somboru, vri
reorganizaciju socijalnog osiguranja. Privremeno zaposednute teritorije
do konanog Versajskog mira nalagale su i u tim krajovima organizaciju
vlasti. Tako je dr Mati, od 12. septembra 1919. godine do 1. maja 1921.
godine, obavljao funkciju velikog upana grada Baje, a poslovi su
svakako bili veliki i iscrpljujui.
Dr Mati, 1919. godine, uestvuje i na Mirovnoj konferenciji u
Parizu, a pridstavljao je Bajski trokut. I sam je porid dr Radivoja
Simonovia, biskupa Laje Budanovia 16. januara 1919. godine u
Bakom Bregu na zboru Bunjevako-okakih prvaka, sa jo dvojicom,
Blakom Rajiem i Bariom Mrviin, uestvovao u sastavljanju uvinog
41
dokumenta Memoranduma (Memorandum, Arhivski materijal inv. br. 369,
arhiv grada Sombora), koji je u 8 istorijskih taaka obrazlagao kako doi
do pravednog razgranienja kraljevihe SHS sa Maarskom.
Memorandum se sastojao iz 8 taaka: istorijski razlozi, pravni razlozi,
ekonomski, hidrografsko-hidrotehniki razlozi, etnografski razlozi,
interesi katolike crkve, volja naroda i strategijski razlozi.
Kada je Memorandum sastavljen, tribalo je u traenju dilova
nastanjenim naim ivljem (Srbima, Bunjevcima i okcima, misli se na
Bajski trokut) jo energinije nastupati i traiti veu podrku Velikih sila,
ili kako bi se danas kazalo, tribalo je vie lobirati. Ali, evo nezgode i
hendikepa. Memorandum je tampan u Somborskoj upanijskoj
tampariji uz strogo nareenje da se ne smi tampati vie od 30
primeraka, a odreeno je bilo kome triba slati primerke. Meutim,
izgubilo se iz vida da je poslovoa tamparije bio pomaareni Nemac
Nandor Birtman i da je kao takav, odmah shvatio znaaj Memoranduma.
Maari su doli do odtampanog primerka i proslidili ga kroz
budimpetansku tampu, a imali su od Engleza ve dobru uhodu, pa je
na Memorandum ostao glas vapajueg u pustinji, uzgred pomenuto, to
nije bio sluaj sa razgranienjem u Baranji, gde je Prota Stevan
Mihaldi donekle uspio korigovati severnu granicu prema Maarskoj.
Dr Mati i ostali lanovi istinski su se zalagali da Bajski trokut
pripadne kraljevini SHS. Neosporno je da se naa delegacija svojski
zalagala da se zatite jugoslovenski nacionalni i dravni interesi. 4. juna
1920. godine, Trianomskim ugovorom iz jednog dila Baranje i Bajskog
trokuta moraju se povui snage kraljevine SHS i ti dilovi moraju biti
predati Maarskoj iridenti. To je bio veliki gubitak za Srbe, Bunjevce i
okce, znatan deo naeg ivlja napustie svoje domove i krenuti u tzv.
optante. Problem optanata razvui e se sve do 1930-tih godina prolog
vika. Oni e naseljavati dilove Bake, Baranje, pa i Srema.


42
Maarsku e potrisati revolucija Bele Kune
8
, sve do poraza te
revolucije sa poznatim iridentistom Horti Mikloem
9
, koji je bio na elu
kontrarevolucije. Uspostavljanje i konsolidovanje nove vlasti u kraljevini
SHS nije ilo ba sasvim jednostavno. Tribalo je pomiriti sve politike i
nacionalne tenje, a uvik je bilo nezadovoljnih i onih koji su sebe
smatrali da su na politikim marginama. Forsirali su se razliiti socijalno-
politiki programi kroz razne nacionalno politike partije koje su nicale
poput peuraka posli kie.


8
Bela Kun (ma. Bla Kun; Silaeh, 20. febrzar 1886. - , novembar 1939) je bio maarski
revolucionar. Uestvovao je u osnivanju Komunistike partije Maarske i Maarske Sovjetske
Republike 1919. god.
9
Miklo Horti od Nabanje (ma. Vitz Nagybnyai Horthy Mikls; Kendere, 18. jun 1868. ,
9. februar 1957) je bio austrougarski admiral i regent Maarske. U vrime Austrougarske bio je pomorski
oficir, te zapovidnik krstarice i ratne flote. Uveo je Maarsku u rat na strani Hitlera i uestvovao u
agresiji na Jugoslaviju i Sovjetski Savez. Odgovoran je za istrebljenje Jevreja i zloine nad civilima.
Posli rata je uestvovao u Nirnberkom procesu, a potom je otiao u Portugal, gde je iveo do kraja
ivota.
43
1.2.5. Velika Narodna skuptina





Prolo je vie od devedeset godina od tog velikog i, za Bunjevce,
znaajnog istorijskog dogaaja. Kako je ve ranije pomenuto, to su bile
godine I svitskog rata, koji je potrisao cilu Evropu, pa i cili svit. Ni
istoriari danas ne mogu da nau pravi odgovor zato je tu istu Evropu,
samo za nepunih 25 godina snaao opet jedan tzv. II svitski rat. Valjda
smo ba rtve osionih i nerazumnih politiara, loih i bolesnih vojnih
stratega.
enja i potriba za mirom uvek nam je nekako izmicala, a XX vik
je imao udnovato nemirnu istoriju. Zamisliti samo u jednom ljudskom
viku i doiveti dva svitska rata, pa kojekakve etnike sukobe, pa politike
i ekonomske krize, pa bombardovanja ... E to je tuta, tuta je!
A ta se sa Bunjevcima deava? Kad je tribalo da ratujemo, ili
smo i ginuli na Galiciji, Bukovini, Drini, obavljali smo teke ratne poslove,
a posli toga smo zaboravljeni, asimilirani, to je injeno skoro punih 335
godina, od kada su Bunjevci kao mali entitet na ovim prostorima nali
svoje misto, prvo kao graniari, pa posli postali tihi vridni radni paori,
estiti i dobri ljudi.
11-tog novembra, u 11 sati 1918. godine, zabrujala su zvona svih
evropskih crkava i bogomolja u znak kraja jednog velikog rata, potpisano
je primirje i rat je stao, ali ovde ba na naim prostorima jo su se
dogaali krupni istorijski dogaaji. Kuda, kome i kako? Pitali su se
Bunjevci, Srbi, ostali Sloveni na ovim prostorima, ta i kako dalje?
Vrlo brzo su se konsolidovali, ili bolje da kaemo snali. Dodue,
kao mali kolektivitet, ali brojani u Somboru, Subotici i Baji, nisu ba pre


44
bili u prilici da kroz istoriju igraju neku veliku ulogu, niti im je ta politika
uloga nekad pripadala.
Jedini istorijski izuzetak je njihovo uee u prisajedinjavanju
vojvoanskih oblasti Banata, Bake i Baranje Kraljevini Srbiji. To se
dogodilo 25-tog novembra 1918. godine na Velikoj Narodnoj skuptini u
Novom Sadu.
Raspad dvojne monarhije bio je tako munjevit da su ostali zbunjeni
i u Beu i u Peti. U Budimpeti se krajem oktobra formira vlada na elu
sa Mihaljem Karolijem koja eli to veu samostalnu dravu, a i to dalje
od Bea. Cilj im je bio sauvati to vie teritorija, mislei na Hrvatsku,
Slovaku, Vojvodinu i Erdelj. Ali, tako to nee ii. Poetkom oktobra
1918. godine, bunjevaki prvaci se sastaju sa iskusnim politiarem
Tihomirom Ostojiem i dogovaraju sledee:
- tribalo bi osnovati narodne odbore
- tribalo bi organizovati narodnu strau
- pokreniti novine koje bi obavetavale o najnovijim dogaajima i
odlukama.
Osnivanje odbora: 31. X 1918. godine u Velikom Bekereku i 03. X
1918. godine u Novom Sadu.
U Somboru, 05. oktobra 1918. godine, osniva se u Atrijumu
Gradske kue Mesno narodno vie Srba i Bunjevaca. Za pridsednika je
izabran dr Joca Laloevi, a za potpridsednika Stevan Magli i Antun
Tonika Bonjak.
Od istorijskih dogaaja tih novembarskih dana znaajno je jo i to
to je 13. novembra ula srpska vojska u Sombor. Dolazak vojske je bio
vrlo profesionalan, bez ikakvih incidenata. Gradonaelniku Lajou
Klajneru je nareeno da administrativnu vlast preda Mesnom odboru
Srba i Bunjevaca.



45
Izbor za Veliku Narodnu skuptinu u Novom Sadu


Izbor je obavljen 20. novembra 1918. godine uz tada poznate
demokratske principe. Bili su to ljudi, kako su ih neki nazvali ljudi idejne
vertikale. Znali su ta hoe i ta im je initi. U Somboru je izabrano 19
lanove: dr Jovan Laloevi, dr Martin Mati, dr Kosta Popovi, dr Petar
Konjovi, Stevan Magli, dr Milenko Petrovi, Sima Pavkov, Nikola
Pelagi-Radanov, Milivoj Karakaevi, Boidar Boroki, Pajica
Konjovi, Bena Bonjak, Petar Firanj, ima Jozi, Karlo Logo, Nikola
Stipankovi, ura Kanuri, Milutin Gavrilovi, dr Kosta Bugarski (12 Srba
i 7 Bunjevaca).



Velika Narodna skuptina 1918. godine



Delegati su se spremili svi znaju ta hoe ocepljenje Bake,
Baranje, Banata od Austro-Ugarske i prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Sa
somborskim delegatima otili su poslanici iz Baranje predvoeni
uglednim svetenikom iz Baranjine Stevanom Mihaldiem. Stigli su u
Novi Sad. Provejavao je snig i bila je zima, a njima samima je bilo toplo
oko srca. Bio je to nezapameno veliki skup. Skuptina je bila odrana u
velikoj sali Grand hotela, sa poitkom u 11 sati. Skuptinu je otvorio
najstariji poslanik unijatski, prota Jovan Hranilovi. Prvo je izabrano
pridsednitvo Skuptine. Prema izvetaju, Skuptini je prisustvovao 757
poslanika izabranih u 211 optina Banata, Bake i Baranje. Od tog broja
bilo je 578 Srba, 86 Bunjevaca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 3 okca, 2
Hrvata, 6 Nemaca i 1 Maar. Na skuptini je bilo i nekoliko uglednih


46
ena iz Subotice: Mara Malagurski i Manda Sudarevi, iz Novog Sada,
Milica Tomi (supruga Jae Tomia) i iz Paneva, Mara Jovanovi. Na
sednici su prisustvovali i francuski i srpski oficiri i jo neki ugledni
graani iz Novog Sada.
Jedina sauvana fotografija sa te sednice je slika koju je snimio
Rista Marjanovi. Daljnje voenje sednice preuzeo je dr Ignjat Pavlas.
Za izlaganje na sednici prvi je bio prozvan Jaa Tomi. Prvi zahtivi su
bili:
- molimo vladu bratske Srbije da na kongresu mira zastupa nae
interese,
- prikljuujemo se kraljevini Srbiji, koja svojim radom ujemava
slobodu, ravnopravnost, napridak u svakom pravcu, ne samo nama, ve i
svim slovenskim i neslovenskim narodima koji sa nama zajedno ive.
Bilo je jo znaajnih zahtiva, ali vie tehnike prirode.
Za Jaom Tomiem ri je dobio poslanik Blako Raji iz Subotice.
Izmeu ostalog, izjavio je, citiram izjavljujem da je ovaj nain reenja
naeg pitanja (Bunjevakog) kako je malo as izvren, sa svim srcem
pozdravljam i uz njega pristajem.
Obako je bilo rii o nesrpskim i neslovenskim narodima koji
ostaju u naim granicama. Obezbeuje se svako pravo kojim ele da kao
manjina ouvaju i razviju narodno bie. A tako isto zahteva da se onim
Srbima, Bunjevcima i okcima, koji ostaju izvan naih granica u drugim
dravama, obezbedi pravo zatite manjina, njihov opstanak i razvitak
kao osnovno ljudsko pravo.
Znaajnu ulogu na Skuptini imao je i na Somborac Petar
Konjovi. On insistira na konstituisanju novih privremenih organa vlasti
na podruju Banata, Bake i Baranje, ne ekajui odluke Versajske
mirovne konferencije.
Na kraju skuptinskih pridloga, odluka i zahteva, izabrani su
operativni organi koji e rukovoditi poslovima izmeu dva zasidanja
skuptine.
47



Veliki narodni savit


Cilj ovog organa je da donosi potribne uredbe i naredbe, postavlja
narodnu upravu i vri nadzor nad upravom.
U Savit se iz Sombora biraju: dr Joca Laloevi, dr Martin Mati,
Stevan Magli, Petar Konjovi i dr Ivan Abramovi, iz Sombora.
Odravaju se sednice Savita 25. novembra, 26., pa i 27. novembra, na
kojoj je izabrana narodna uprava za Banat, Baku i Baranju. Za
pridsednika je izabran dr Jovan Laloevi. Izabrani su narodni poverioci i
njihovi zaminici koji su tom prilikom poloili zakletvu i time je
konstituisana privremena narodna vlast u Vojvodini.
Tako je jedna delegacija otputovala u Beograd i svi su bili primljeni
kod regenta Aleksandra Karaorevia i u vladi Kraljevine Srbije.
etvrta sednica je odrana 28. decembra 1918. godine, a peta
sednica je bila 26. februara 1919. godine. Kau da su na sednicama vrlo
aktivni bili dr Martin Mati i Mara Malagurski.
I samo da zavrim ti organi Skuptine rasputeni su 28.
decembra 1920. godine, jer su raspisani izbori za ustavotvornu
Skuptinu i tako je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, iji su
politiki podupirai bili Bunjevci i to je njihova velika politika afirmacija.
ta ih dalje eka kroz taj burni XX vik, to samo oni znaju ostaju
pomalo na margini politikih zbivanja, a tek posli II svitskog rata, kada su
na ovim prostorima sutinski minjaju drutveni odnosi, a jo ni II svitski
rat nije zavren, a njima se ve odlukom nekih centralnih komiteta pod
lozinkom SMRT FAIZMU, SLOBODA NARODU ukida ime entitet,
nacionalnost i prevode se u neki drugi entitet odlukom nekoga. No, o
tome emo divanit kasnije.


48
A sada bi se, vizano za ovu priu, dotakla biografija nekih
uesnika iz Sombora, uesnika Velike Narodne skuptine, tog velikog
istorijskog i politikog dogaaja posli I svitskog rata.




Foto. 4. Dr Jovan Joca Laloevi





Dr Jovan Joca Laloevi, istaknuti drutveno
politiki radnik uoi Prvog svitskog rata. Roen je u
Somboru, 1870. godine. Prava je zavrio u Peti. Osnovno mu je
zanimanje advokat, ali kao svestrana linost, radi na muzikom polju.
Osniva je Srpskog graanskog pivakog drutva. Organizuje susrete
pivakih drutava, naroito iz Beograda, to je u ono vrime bilo dosta
opasno (misli se na maarsku vlast). Pivako drutvo Sombora nekoliko
puta uzvraa posetu Beogradu. Pokree i list Gusle. Pridsednik je
Mesnog nacionalnog vea Srba i Bunjevaca. On je i osniva toga vea,
tesno sarauje sa veem iz Subotice u koji, tih novembarskih dana,
odlazi nekoliko puta na dogovore i pregovore. Uesnik je Velike Narodna
skuptine u Novom Sadu. U novostvorenoj dravi Srba Hrvata i
Slovenaca bio je poslanik Skuptine u Beogradu. Uvoenjem diktature
kralja Aleksandra 1929. godine, razoaran, povlai se iz politikog
ivota. Umro je u Somboru 1935. godine.





49
Foto. 5. Dr Milenko Petrovi






Dr Milenko Petrovi (1884-1950) je bio
ugledan likar iz Sombora ija je ordinacija u ulici,
danas Nikole Vukievia, bila prepuna. Bio je
izvandredan likar, humanista. Pomagao je mlade
likare uvodei ih u tajne medicine primerene onom
vrimenu. Veliku pomo je pruao dr oru Laziu,
tek zavrenom mladom doktoru. Dr Milenko Petrovi je bio sin pesnika dr
Mile Petrovia, profesora uiteljske kule. Studirao je u Peti. Postaje
poznat hirurg i infektolog. Bio je i srpski dobrovoljac u I Balkanskom ratu
1912. godine. 1925. godine je postao prvi upravnik bolnice koja se ba
tih godina proiruje. Poznat je jo i kao jedan od onih ljudi koji poklone
odnosi naima u arvar logor u Maarskoj. Pomalo zaboravljen, umire
1950. godine u Somboru.

Nikola Pelagi Radanov (1878-1964) bio je jedan od potomaka
i loze uvenog narodnog likara i travara, uitelja Vase Pelagia. Nikola,
roen u Somboru, rano ostaje bez majke, skoro se sam probija kroz ivot
pridravajui se svojih sopstvenih ivotnih naela. Potivao je svoje
sugraane i zakone drave u kojoj je iveo. Teno je govorio porid svog
maternjeg jezika: maarski, nemaki, pa i ruski. Sa svojom enom
Persidom izrodio je petoro dice. Uesnik je I svitskog rata kao austro-
ugarski vojnik na frontu Galicije. Rat se zavrava porazom Austro-
Ugarske monarhije. Tribalo je neto initi, a ukazala se prilika da se
neto uini vrlo krupno na istorijskom planu u Vojvodini da konano, ti
narodi, sami riavaju svoju sudbinu. Nikola, zajedno sa ocem, biran je u
Mesno narodno vee Srba, Bunjevaca u Somboru. On je jedan od 12


50
Srba koji su izabrani u Veliku Narodnu skuptinu kao poslanici. Na
Skuptini odluuju da bi Vojvodinu tribalo otcepiti od Ugarske i
prisajediniti Kraljevini Srbiji to je bilo u duhu 14 Vilsonovih taaka,
pravo na samoopridiljenje. Razdoblje izmeu dva rata, za ovog
poslanika, bila je briga kako svojoj dici da stvori to bolje ivotne uslove,
puno radi, iri svoje imanje, kupuje zemlju, ali je aktivan drutveni
radnik, uva obiaje i tradiciju, kao poboan ovik brine o crkvi-kapeli u
Miliima. Pomae otvaranju muzeja, skupljanju oruja i drugih istorijskih
eksponata, ali zbirka tog muzeja nestala je u II svitskom ratu. Ovaj rat
tom uglednom poslaniku donio je samo nevolje. Neki crni gavrani obruili
su se na njegov imetak stvorenog tekim i decenijskim radom. Umire u
86-toj godini ostavivi brojno i dostojanstveno potomstvo.



Foto. 6. Dr Martin Mati


Dr Martin Mati, roen u Somboru 1876.
godine, jedan je od najveih bunjevakih pregalaca.
On je bio i nacionalni i drutveni, a ponajvie, kad su
se politike tenzije zaokruile, bio je socijalni radnik.
Gimnaziju ui u Baji. Roditelji ga usmeravaju na teologiju, odnosno
sveeniko zvanje. Naputa to uenje i zavrava pravne nauke u Peti.
U Somboru radi kao advokatski pripravnik. Ukljuuje se u sindikalni
pokret 1904. godine. Zalae se za zatitu radnika. Zatim, 1907. godine,
osniva Okruni ured za osiguranje radnika i nametenika u Somboru.
lan je Mesnog nacionalnog odbora Srba i Bunjevaca. Poslanik je na
Velikoj Narodnoj skuptini. Bio je do kraja Versajskog mira i Veliki upan
Baje. Bio je lan odbora za razgranienje i uesnik je Versajske mirovne
konferencije. Posli rata, dr Martin Mati, radi kao direktor Okrunog
ureda za osiguranje radnika. Na njegovu inicijativu kupuje se zemljite ili
parcela od Lajoa Kouta slikara i gradi se zgrada socijalnog
51
osiguranja, jedno od najlepih zdanja u Somboru koje i danas slui istoj
namini, s tim to je neto malo dograeno. Prid okupaciju Maara, 1940.
godine, naputa Sombor. Umire u Beogradu, gde je i sahranjen na
Velikom beogradskom groblju uz skromno obileje.

Antun Tonika Bonjak je bio poljoprivrednik, sa znaajnim
posidom, izmeu onoplje i Kljajieva, na salaima tzv. Diniima. Prvak
je bunjevakog ivlja pre Prvog svitskog rata, a i posli rata. Roen je u
Somboru 1882. godine. Pripadao je onoj generaciji Bunjevaca, koji su
znali kako triba da ouvaju svoj entitet. Znao je da tom narodu preti
asimilacija prvo od strane Maara. Nije bio uen, ali je znao da su
maarizaciji podloni ba inteligencija, ba iz linih interesa. Obilazio je
svoje roake, kumove, komije po salaarskim naseljima i upuivao ih je
kako triba da uvaju svoje korene. Maarske vlasti su znale da Tonika
ima veliki uticaj meu Bunjevcima, pa su ga nagovarali da osnuje
Samostalno bunjevako vee i da podri vladu Karolija, koja se opit
zalagala za ouvanje maarskih granica, naravno, izlazei iz okvira
Austrije i Bea. Tonika ne pristaje na takve ucine i postaje lan Mesnog
narodnog vea Srba i Bunjevaca, osnovanog 5. novembra 1918. godine
u Somboru. Bio je poslanik Velike Narodne skuptine u novonastaloj
dravi i igra znaajnu ulogu u politikom ivotu. Jedan je od prvaka
Bunjevako-okake stranke. Umisto bolisnog Evetovia iz Baa, bio je
i poslanik u Skuptini Srba, Hrvata i Slovenaca. Bunjevce je svakako
zaduio jer je osniva i prvi pridsednik Bunjevakog kola 6. oktobra
1921. godine. Kolo je imalo drutveni karakter, okupljanje Bunjevaca i
uvanje tradicije i obiaja. Umro je u Somboru 1930. godine. Supruga
Marika, roena Logo i sin jedinac Ferenc umiru posli II svitskog rata u
nevienom siromatvu u svojoj velikoj kui u ulici Kraljice Marije, sada
Sonje Marinkovia br. 13. u Somboru.



52
Bena Bonjak, roen polovinom XIX vika, uglidan i vridan paor iz
Lugomeraca, imao je uglidno imanje niz put za Stapar na 5-6 kilometara
od Sombora. Bavi se stoarstvom, ima krupne stoke, ali i stada ovaca,
koje su plandovale u travnatoj upljini kanala Ferenca I-og, zavrenog
1804. godine. Kao Bunjevac mudro se ponaa i nije mu svijedno kako se
s njegovim narodom postupa. erku Macu udaje za najbogatijeg
Bunjevca u dom Jae Zomborevia. Posle razgranienja odlazi eri
makar jedanput godinje. Bio je lan Mesnog nacionalnog vea Srba i
Bunjevaca i Skuptine u Novom Sadu. Toliko je bio uticajan u svojoj
sridini, da se njegovi potomci i danas nazivaju oni Benini.

Karlo Logo je imuan posidnik iz salaa Nenadi. Kao jedinac
vie boravi u varoi, nego na salau. Politiki dogaaji ga nisu mimoili.
Jedan je od najmlaih potomaka na Velikoj Narodnoj skuptini u Novom
Sadu 1918. godine. Ima potomaka, sina i unuka.

ima Jozi, ugledni poljoprivrednik iz Nenadia, vridan i radan sa
bratom Perom, stekao je veliki imetak u zemlji. Grade velike i lipe
salae, posiduju moda najlipe kue u Bajskom sokaku. lan je i
poslanika Velike Narodne skuptine u Novom Sadu. ima tada nije
mogao ni slutiti da e izgubiti najdraeg unuka Maaa, negde u toku II
svitskog rata u umama Papuka, samo zato to je imao koni kaput eto
sudbine?

Dr Kosta Popovi, vodei politiar izmeu dva svitska rata u
Somboru. Sin somborskog likara Stevana Popovia. Pravne nauke
zavrava u Peti. Ekonomske nauke zavrava u Beu. Radi kao
pripravnik u kancelariji dr Joce Laloevia i lan je Mesnog narodnog
vea Srba i Bunjevaca. Izmeu dvi rata imao je znaajne funkcije, bio je
banski venik Dunavske banovine, pa potpridsidnik Narodne Skuptine
Jugoslavije. Nije se slagao sa politikom Milana Stojadinovia i 1938.
53
godine povlai se iz politikog ivota. Posli II svitskog rata otvara
advokatsku kancelariju na Glavnoj ulici u Somboru. Umro je 1972.
godine u Somboru. Jo uvek se siam njegovih etnji sa suprugom kroz
park. Svojom otmenou odskakali su od tada ve real-socijalistike
generacije.




Foto. 7. Dr Petar Konjovi




Dr Petar Konjovi (1883-1970) to je
tek bogata ivotna storija. Potie iz ugledne
stare somborske familije Konjovia. Zavrava
uiteljsku kulu i tu stie osnovno muziko obrazovanje. Postaje
kompozitor, muziki, pozorini i drutveni radnik, komponuje svoju prvu
operu pod nazivom: enidba Miloa Obilia. Zasmetalo je to maarskim
vlastima, pa je morao da menja naziv opere u Vilin veo. Bio je i poznati
dirigent, visoke muzike studije zavrava u Pragu. Pre Prvog svitskog
rata radi u Zemunu i Beogradu. Za vrime rata ivi u Somboru, a 1917.
godine prelazi u Zagreb kao kompozitor i dirigent. Uesnik je i poslanik
Velike Narodne skuptine 25. novembra 1918. godine. Bio je direktor
opere u Zagrebu, direktor muzike akademije, komponuje bezbrojna dila:
Kotana, Pera Segedinac, pisao je simfonije, sonate za violinu, solo
pisme i dr. Svakako, spada u najznaajnije srpsko-jugoslovenske
kompozitore. lan je SANU. Umro je 1970. godine u Beogradu, a po elji
je sahranjen u Somboru.

Sima Pavkov, posiduje veliko imanje od nekoliko desetina jutara u
salaima Gradina. Imanje i veliki sala ureuje po uzoru, za ono vrime,


54
kao najuzorniju salaarsko-ekonomsku cilinu. Prvo, stambene zgrade su
uriene kao mali dvorci. Ekonomski dio je neto odvojen, a to su tale,
obori, torovi i ardaci. Na sasvim drugom dilu posida bile su pristojne
kue za radnike i njihove familije, pa je na Pavkovom salau bila
kovanica sa dobrim majstorom kovaem, kod koga su dolazili okolni
salaari na potkivanje svojih konja, ili, opet, na otrenje raonika za
plugove. Bilo je tu i drugih majstora saraa, koji su takoe pruali usluge
salaarima. Kako je gazda Simo naplaivao svoju proviziju od tih usluga,
ne znam? A nema ni podataka, samo Simin sala je sav vrvio od ivota i
izgledao je kao malo selo. Danas na tom mistu nema niega. Njegov lini
ivot je bio dosta nesritan. Sina Slavoju godinama je liio od
tuberkuloze, tada vrlo este bolisti, u najboljim vajcarskim
sanatorijumima. Jedna er je zavolila lipog i velikog biroa Bunjevca iz
Gradine, a tu ljubav Simo nije blagoslovio, ni odobrio. Sin Slavoja umire
posle II svitskog rata kao siromaan slubenik-penzioner. I Sima je
uesnik poslanik na Velikoj Narodnoj Skuptini u Novom Sadu 1918.
godine.




Foto. 8. Milivoj Karakaevi



Milivoj Karakaevi, osniva prve srpske
izdavake knjiare u Somboru. Roen je u Molu
1852. godine. Radio u Beeju, Novom Sadu i
drugim mestima Bake. Krajem XIX vika naao se i u Somboru. Otvara
knjiaru i izdaje udbenike za srpske osnovne i viu divojaku kulu,
zatim prirunik za Uiteljsku kulu. Izdaje i dva asopisa: Golub i
Rodoljub. U njegovoj knjiari okupljali su se ugledni intelektualci,
55
profesori, glumci, studenti, gde se spontano razgovaralo o kulturi i nauci
uopte. 1918. godine lan je Mesnog narodnog vea Srba i Bunjevaca.
Bio je odbornik i blagajnik Srpske itaonice u Somboru. lan LOJDA,
upravitelj izvoznog parnog mlina i imao je jo bezbroj funkcija. Umro je
1931. godine u Somboru.

Boidar Boroki, dugogodinji profesor i upravitelj Uiteljske
kule u Somboru. kolovao se u Hodmezovaarhelju
10
i studirao
prirodne nauke u Budimpeti. Pedagoke nauke ui u Lajpcigu. Poloio
ispite iz pedagogije, knjigovodstva, matematike i geometrije. Bavio se i
knjievnou, napisao je aljivu igru Svileni ribac i on je jedan od
lanova Mesnog narodnog vea Srba i Bunjevaca 1918. godine. Umro je
1922. godine u Somboru.


Foto. 9. Dr Kosta Bugarski



Dr Kosta Bugarski je dida mog kolskog druga
Kostike Bugarskog iz Gimnazije, profesora matematike,
rano preminulog. Dr Kosta Bugarski je roen u Somboru
1871. godine i jedan je od najvienijih intelektualaca sa
kraja XIX vika i poitkom XX vika. Ve mu je otac bio
imuan. Kosta se kolovao u Peti, gde zavrava prava i postaje
advokat. Poseduje i manju tampariju i odgovorni je urednik lista Sloga,
koji izlazi u Somboru od 1905-1914. godine. Bio je ugledni ekonom,
uzimao je zemlju u zakup i uoi II svitskog rata stekao je ve 500 jutara
zemlje. lan je mesnog vea Srba i Bunjevaca. Postaje prvi veliki upan

10
Hdmezvsrhely grad u jugo-istonoj Maarskoj



56
Ba-Bodroke upanije posli osloboenja, preuzima vlast od Maara bez
ikakvih problema i nekih politikih incidenata. Osniva poljoprivredno
udruenje, izuzetno talentovan ekonom i kao poverljiva politika linost,
bio je dugogodinji direktor dravnog poljoprivrednog dobra Belje u
Baranji. Bio je est domain kralju Aleksandru I i kraljici Mariji. Umro je u
Somboru 1942. godine.


I tako privodimo kraju istoriju o velikanima toga istorijskog trenutka
daleke 1918. godine. Naa je dunost da ih se siamo, da ne
zaboravimo njihovu hrabrost, odvanost, viru u bolje sutra. I one o
kojima nismo neto naroito divanili, neemo im ostati duni, biemo im
zahvalni, jer svi oni su to u najmanju ruku zasluili.
57

1.2.6. Dr Martin Mati humanista, socijalni radnik i
nacionalni pregalac bakih Bunjevaca









Foto. 10. Dr Martin Mati





Ako govorimo o linosti dr Martina Matia,
onda iz ove dananje perspektive moemo jasno
i kratko kazati ovako: to vrime vie odmie,
njegova istorijska uloga je velika, ali jo
nedovoljno istraena i neocinjena. ini se da je njegova uloga u tom
velikom istorijskom inu zaboravljena i neoprostivo je to ni na Dan Svih
svetih, na njegov grob, na Beogradskom novom groblju, niko nije poloio
ni struak cvia, niti zalio ga svitom vodom. Ne slui to na ast
bunjevakom rodu!
Da bismo vie saznali o linosti dr Martina Matia iz sadanje
perspektive, moramo se potsititi kakve su bile drutveno-politike prilike
Austro-Ugarske u drugoj polovini XIX vika i poetkom XX vika, kao i
tragini svitski sukob od 1914-1918 g. i, konano, novo nastale politike
prilike posli prvog velikog rata. Sva ta politika zbivanja su doprinela
formiranju takvog samopregornog, drutvenog i politikog poslanika i


58
jednog od najuglednijih Bunjevaca toga vrimena. Samo je jedan dr M.M.
Ko je taj somborski Bunjevac?
Kratko emo se osvrnuti na njegove biografske podatke. Roen u
Somboru, 06. novembra 1876. godine, od uglednih roditelja Stipana i
Amalije ro. Rado, u salaima Nenadi. Bili su to, a i danas su, uoreni
salai du pruge i puta koji je vodio priko sela Gakovo - tada nasiljenog
Nemcima, pa dalje do Baje. Familija Mati je, za one prilike, bila
dobrostojea. Posidovali su imanje od priko 40 jutara zemlje. Osnovnu
kulu zavrava na salau i to u jednoj od prvih salaarskih kula
osnovanoj 1861. godine. Gimnaziju ui u varoi, dobar je ak, ali roditelji
se ba ne oduevljavaju kulovanjem, niti uspihom. Matievi bao i
mama su prid dilemom ko e nastavit rad na salau ako se sin
jedinac odmetne na kule. Tu je odigrao znaajnu ulogu bunjevaki
uitelj Ivan Kalan ubedivi roditelje da bi bila velika teta da Martin
prikine kulovanje jer je "zdravo dobar ak".
U Somboru zavrava 6 razreda gimnazije, a sedmi i osmi razred
u Kaloi. Kaloa je dobila pridnost u odnosu na Baju zato to su roditelji
tada poelili da Martin nastavi u istom gradu studije teologije. Martin je
ve 1897. student teologije. Ne za dugo. Neto zbog bolisti, a vie zbog
duboko povriene due i ponosa, Martin naputa teologiju. O kalokoj
biskupiji e kasnije dati svoje ocine kao i o kalokim popovima. Kad se
ve otisnio na kule, Mati nee da ih prikine i ve 1898. godine je na
studijama prava u Budimpeti. Pravne nauke nisu na njegovu duu
taloile onaj olovni gnev kao studije teologije, gde je hrianska ljubav
bila tako ugroena; maarizacija je bila imperativ, bunjevaki teolozi su
bili marginalizovani, pa, ak, i poniavani.
Pravne studije zavrava brzo i u roku, vraa se u Sombor i radi
kao advokatski pripravnik, ali i porid napora nekih istraitelja, nije se
moglo otkriti u ijoj advokatskoj kancelariji je radio.
Kakva su politika stremljenja bila u prvoj polovini XIX vika, takva
su bila i poitkom novog, XX vika. Posli 1867. godine i tzv. Austro-
59
Ugarske nagodbe, maarizacija je sve otrija, pa je na teritoriji Sombora
samo jedan Bunjevac, Ljudevit Kuzmi, koji je u svojim javnim istupima
govorio u korist Bunjevaca, ali njegov apel je "glas vapijueg u pustinji".
U toj drugoj polovini XIX vika, malobrojna bunjevaka inteligencija
ve je dobrim dilom pomaarizirana i oportuna zbog linih interesa, pa
ie linijom manjeg otpora. U samom Somboru manjkale su drutveno-
politike organizacije i kulturna dilatnost. Nain ivljenja i privreivanja
na udaljenim salaima svakako je iao na tetu Bunjevaca i njihovog
nacionalnog bia, ali, iako je tako bilo na javnom drutvenom polju,
Bunjevce je povizivala jaka rodbiska koheziona snaga, jer znali su, da su
jedna grana i jedan rod.
Godine 1882. prikinut je list "Bunjevac", Janoa Batorija upnika iz
Santova. Ovaj list nije naao, zbog svojih promaarskih sadraja, odjeka
meu Bunjevcima, te je izlazio jedva godinu dana.
Godine 1885. izlazi list "Neven", miseno zabavno-pouni list ija
je redakcija bila jedno vrime u Somboru, a kasnije je prineta u Suboticu.
"Neven" je, za svojih 30 godina izlaenja, odigrao znaajnu ulogu u
bunjevakom nacionalnom priporodu. Svakako je u to vrime povian broj
pismenih Bunjevaca. U njemu, porid dr Martina Matia, piu i mnogi
Bunjevci koji postavljaju gorua pitanja, posebno, o nacionalnoj
ravnopravnosti i neravnopravnosti kada se u Austo-Ugrarskoj monarhiji
mnogi, ne samo Bunjevci, zalau za kule na narodnom jeziku. U listu su
se iznosili i drugi problimi, koji su se ticali Bunjevaca i okaca. Biskup
Ivan Antunovi, 1870. godine, putem novina, die svoj glas, tvrdei kako
Bunjevci nemaju svoje zagovornike meu sveenicima ni meu
uiteljima.
Dr Martin Mati, 1904. godine, se ukljuije u sindikalni pokret
zalaui se za regulisanje prava iz oblasti socijalnog zdravlja i penzione
zatite radnika, majstora i privatnih nametenika. O svemu tome, kao i o
nacionalalnoj afirmaciju Bunjevaca i o klerikalnim stavovima, u svojim


60
jezgrovitim lancima Mati pie u listu "Neven". Zbog ovih poslidnjih bio
je na meti klera, esto otro napadan kroz une novinske replike.
Dr Martin Mati je, kao pravnik, znao da su socijalne mire i zakoni
u Austro-Ugraskoj monarhiju bili u 1891. godini, a pogotovu u 1907.
godini, najbolji u ciloj Evrpi, pa su se takvi zakoni primenjivali u
Somboru, Subotici i ostalim dilovima Slavonije, Hrvatske i Dalmacije.
U jedanaestom broju Nevena, u lancima "Na pastir" i "Nai
popovi", Mati otvoreno ukazuje na problime oko guenja nacionalne
svisti i otvoreno optuuje bogosloviju i nadbiskupiju da je njihov stav vrlo
jednostavan. Zakon je maarizacija i to je jasno i otvoreno, jer je sav kler
listom maarizovan. Njegovi prilozi u "Nevenu" imaju istorijski znaaj, ne
samo kada je ri o bakim Bunjevcima, nego ti prilozi oslikavaju
drutveno-politiko stanje u Ugarskioj. Neljudski odnosi su prisutni, ne
samo prema Bunjevcima, ve i prema ostalim narodima kao i Srbima sa
kojima je Mati uvik imao jedan dostajanstven i razumno tolerantan
odnos.
XX vik je zapoeo nekom osvajakom groznicom, koju je, svakako,
priko Austro-Ugarske monarhije podgrijavala Nemaka, iako kasno
politiki formirana. 1871, godine, ujedinjena Nemaka je ostala bez
kolonija, pa je poto-poto tribalo traiti nove kolonijalne prostore, a to je
uvik ilo na raun malih i slabih drava. Svakako, na prvom mistu je bilo
"istono pitanje" ili pitanje Turske, a priko nje i dalje, to je poznata
politika "DRANG NACH OSTEN" ili prodor na istok.
U toj prvoj dekadi XX vika sve vie se minja radna struktura, vie
je nadniara, biroa, zanatlija, zidarskih radnika, a zabiluen je znatan
broj onih odvanih na emigraciju, posebno u Ameriku. U tim godinama
osnivaju se i prve sindikalne podrunice, a sve e to opservirati, i svojim
strunim savitima pomagati, dr Martin Mati.
Bunjevaki proletarijat imao je i svoj list, zvao se "Naprid", izlazio
je u Novom Sadu i pisan je ikavicom. Negde 1908-1909, dr Martin Mati
61
je prestao da bude advokatski pripravnik i radi kao pomoni sekretar u
okrunoj blagajni socijalnog osiguranja u Somboru.
Dr Martin Mati je bio mason primljen u lou slobodnih zidara u
Somboru. U ovu lou su se birali lanovi po vrlo strogim kriterijumima.
Osnovni uslovi su: da linost mora biti istaknuti javni radnik i da uiva
veliki uglid u javnom ivotu. Za vrime I svitskog rata malo ima podataka
o dilovanjima dr Matia, valjda ba zato to je bio mason, pa se u skladu
s tim tako i ponaao nije smilo biti iskljuivosti pojedinaca, a
monolitnost je bila princip. Nema ni podataka da je Mati neposridno
uestvovao u ratu. Taj rat je na ratitima od Drine, Bukovine, Galicije i
Pijave odnio mnoge ivote njegovih prijatelja i sugraana i mnogih drugih
iz ovih dilova monarhije. Novu politiku posliratnu strategiju zacrtale su
uvene take (14) amerikog pridsednika Vilsona koje su bile osnov za
novu politiku sliku Evrope. Sve je to konano i dokumentovano na
Versajskoj mirovnoj konferenciji. Za nae krajove i sudbinu Bunjevaca,
Srba i drugih, riavalo se na Trijanonskoj konfernciji, koja se odnosila na
Maarsku. Politika aktivnost prid kraj rata je burno oivila i tribalo se
pribrat i politiki organizovat. Politiku aktrivnost vode iskreni i poteni
slovinski rodoljubi kakav je bio i dr Martin Mati.
Na Velikoj Narodnoj skuptini u Novom Sadu, 25.11.1918. godine,
donosi se odluka da dilovi Bake, Baranje i Srema triba da se prikljue
Kraljevini Srbiji. U svim tim dogaajima aktivno uestvuje Martin Mati.
ak je i izabran u Veliki Narodni savit koji zastupa skuptinu kad nije u
zasidanju. Izabran je i u privermenu Narodnu skuptinu u Beogradu.
Mnogi politiki prvaci ovog grada pitali su se kako je ba jedan Bujevac
izabran za poslanika? Na ta je odgovor bio - to je ovik velikog
moralnog politikog i drutvenog ugleda meu Bunjevacima i Srbima, pa
i ire. Veliko povirinje u njega imali su ljudi njegovog grada i zato se on i
naao u pridstavnikom tilu u Velikoj skuptini Srba Hrvata i Slovenaca.
Mandat mu prestaje raspisivanjem izbora za KONSTITUANTU Srba
Hrvata i Slovenaca.


62
Posli 1920. godine, dr Martin Mati jo prid sobom ima mnogo
tekih zadataka. Preuzeo je poslove socijalnog osiguranja. Postao je
upravnik okrune blagajne u Somboru kada se vri i reorganizacija
socijalnog osiguranja. On je bio taj koji je odlino poznavao socijalno i
penzijsko ustrojstvo, koje je, za ono vrime, bilo na zavidnoj visini. Mati
je te zadatke na sebe priuzeo sa najveom odgovornosti, ali moda mu
je i najtee pala nova zadaa kada je u privrimeno zaposidnutoj teritoriji,
misli se na Bajski trokut, ba njemu pripao zadatak da organizuje vlast
do zavretka mirovnih pregovora. Tako je Martin Mati od 12.
septermbra, pa do 1. maja 1921. godine obavljao i funkciju velikog
upana grada Baje. Ti poslovi su bili veliki, iscrpljujui. Dr Martin Mati,
1919. godine, uestvuje na mirovnoj konfernciji u Parizu pridstavljajui
Bajski trokut. Pored Radivoja Simonovia i biskupa Laja Budanovia,
16. januara1920. godine u Bakom Bregu, na Velikom narodnom skupu
Bunjevako-okakih prvaka, dr Martin Mati je sastavio dokumenat
MEMORANDUM, koji se sastojao od 8 istorijskih taaka, kojima se
pragmatiki obrazlae kako doi do pravidnog razgranienja Kraljevine
SHS i Maarke. (Memorandum je arhivska graa inven. br. 369 arhiv
grada Sombora).
Mirovni pregovori bili su odrani u Parizu. Razgranienjem i
granicama niko nije bio zadovoljan, pa se etvrtog juna 1920. god.
Trijanonskim ugovorom iz jednog dila Baranje i Bajskog trokuta moraju
povui snage kraljevine SHS i ti dilovi se moraju pridati maarskoj
iridenti na elu sa Horti Mikloem.
Posli Versajskih pregovora, ime dr Martina Matia nalazimo 1922.
godine kao prvog upravnika Okrunog ureda za osiguranje radnika u
Somboru. Od 1924. godine on je svakako jedna od najznaajnijih linosti
u organizaciji i funkcionisanju slube za osiguranje radnika i namitenika
na ovom podruju. Sigurno je, da je dr Martin Mati dobro znao svoj
posao i kao takav, 1936. godine, u zenitu svoje karijere, primeten je za
upravnika Okrunog ureda u Subotici, gde je i dalje vaio za dobrog
63
pravnika, pravinog prema osiguranicima i obako potovanog od
slubenika Ureda.
Izmeu dva rata, velikim zalaganjem dr Martina Matia, izgraena
je nova zgrada socijalnog osiguranja ili, kako se tada zvala, zgrada
OUZOR-Okruni ured za osiguranje radnika. Ova zgrada je usiljena
1931.godine i dan-danas je to zgrada socijalnog osiguranja u Mirnoj ulici.
Kao drutveni pregalac, nastojao je to vie saraivati sa Bunjevcima iz
Subotice gde je ve dugo uivao ogromnu popularnost i povirenje u
odnosu na bilo kog politikog lidera Bunjevaca onog vrimena.
Tada se nad Evropom nadvila nova opasnost: pojava najstranije
ideologije faizma i njegovog realizatora Adolfa Hitlera. Zadaci
faizma, poput osvajanja na raun slovinskih naroda i gospodarenja nad
cilom Evropom, ositili su se vrlo brzo i u naim krajevima. Opasnost je
uvidio i dr Martin Mati kada mu je 1939. god. glava ucinjena na priko
milion forinti. Maari su bili saveznici Hitlera, pa je opasnost bila sve
blia. Svoj imetak u Somboru, dr Martin Mati, prodaje, 1939. i 1940
godine, i priseljava se u Beograd.
Kako je priivio kobni esti april 1941. god. i itav rat, nije
zabilueno, ili e ostati veita tajna i nedorienost nezasluenog
traginog kraja velikog Bunjevca, dr Martina Matia. Umro je u Beogradu
27. januara 1945. godine i sahranjen je na beogradskom Novom groblju.
Nismo mu se oduili. Da li smo i mogli? Maja miseca te 1945.
godine ve je zabranjeno ime Bunjevac... Ipak, ostaje vira i nada da e u
budunosti neko malo vie istraiti ivotni put velikog bunjevakog
pregaoca - dr Martina Matia.


64


1.2.7. Obnova tradicije, kultura, afirmisanja
Bunjevako kolo u Somboru









Somborski Bunjevci, u novoj domovini, dobili su krila. Njihov
drutveni ivot zaostajao je za Bunjevcima iz Subotice skoro za punih
pedeset godina. Tri godine posli osloboenja, oni osnivaju prvu
drutvenu organizaciju Bunjevako kolo. Bilo je to 6. oktobra 1921.
godine.
Prema statutarnim odredbama, Bunjevako kolo je bila
organizacija koja je imala zadatak da kod svojih lanova iri prosvitu,
kulturu, nacionalnu svist i nije bila nekog izriitog politikog karaktera.
Njegovi osnivai su bili: Antun Bonjak, dr Josip Veselovski, Stipan Stolii,
Martin eljuska, dr Pavle Vujevi, dr Toma Rai, Vranjo Bonjak, Vranjo
Markovi, Josip Strili i dr. Pod uticajem kulture koju su Bunjevci u sebi nosili,
ali i bunjevakih velikana kao to je Ambrozije arevi, udareni su temelji
kulture Bunjevaca u Somboru.





65
Prvi pridsednik Bunjevakog kola bio
je ve spomenuti ugledni domain Antun
Tonika Bonjak. Istaknuti prvak
bunjevakog ivlja Sombora i okoline pri I
svitskog rata, za vrime i posli rata. Roen je
u Somboru 1882. godine. Antun Bonjak
potie iz imune i ugledne bunjevako-
ratarske familije u kojoj su nacionalne
tradicije uvane od vajkad.



Foto. 11. Kum Antun Tonika Bonjak,
1920. godine prvi pridsednik UG
Bunjevacko kolo u Somboru


Bonjak je pripadao onoj generaciji Bunjevaca koja je svojom
nacionalnom sviu odluno doprinela da se Bunjevci za vrime Austro-
Ugarske monarhije ouvaju od maarizacije. Kao posidnik i uglidni
ekonom, Antun Bonjak je imao jak uticaj na bunjevaki salaarski ivalj
Sombora i okoline, pa ga je i pridstavljao u politikom ivotu. On se borio
protiv odnaroivanja pojedinih bunjevakih graana, u prvom ridu
intelektualaca. Uoi sloma Austro-Ugarske monarhije, uestvovao je u
svim akcijama koje su imale cilj propagiranje bratstva i saradnje
Bunjevaca i Srba i porid pokuaja pridstavnika maarske vlasti da razbiju
jedinstvo Srpsko-Bunjevakog via u Somboru i Toniku pridobiju u
samostalno Bunjevako vie, koje bi podravalo vladu Mihalja Karolija.
Bio je lan Mesnog narodnog vea Srba i Bunjevaca, osnovanog 5.
novembra 1918. godine u Somboru. Bonjak je bio izabran za
potpridsednika via, a izabran je i za delegata Sombora na zasidanju
Narodne skuptine Vojvodine odrane 25. novembra 1918. godine u
Novom Sadu, gde je doneta istorijska odluka o otcipljenju Banata, Bake
i Baranje od Maarske.


66
Posli stvaranja zajednike drave SHS, Antun Bonjak je odigrao
znaajnu ulogu u politikom ivotu somborskih Bunjevaca. Jedan je od
prvaka Bunjevako-okake stranke koja je prilikom izbora poslanika za
Ustavotvornu skuptinu isticala svoje kandidate u somborskom izbornom
okrugu. Zahvaljujui velikom broju glasova na izborima, Bunjevako-
okaka stranka je u somborskom izbornom okrugu dobila svog
predstavnika, svetenika Evetovia iz Baa. Kako je Evetovi ubrzo
umro, preuzeo je dunost poslanika u skuptini SHS. Vie puta je bio
biran za okrunog poslanika. Jedan je od osnivaa Bunjevakog kola i
njegov prvi predsednik. Zbog bolesti povukao se iz javnog ivota i umro
u Somboru 1930. godine. (Vasiljevi S.: Znameniti Somborci, Novi Sad
1989. god., str. 162.).
Bunjevako kolo je bila drutveno-zabavna organizacija.
Okupljala je Bunjevce radi afirmacije njihovog drutvenog ivota, gde e
doi do izraaja njihova tradicija, obiaji, drutveni kontakt, razmina
miljenja itd.








Foto. 12.
Pozorina
pridstava, 3.
mart 1924.
godine.
67

Od tog vrimena se poinje s bunjevakim prelom i
njegovim obiajima, duionicom, divojakim vaarom,
saranjivanjem begea prid korizmu, groe-balom, ali i sa
izigravanjem pozorinih komada, koje je uitelj Kalan s
mladim Bunjevcima pripremao.


Foto. 13. Glumice koje su glumile u jednoj od pozorinih pridstava u
Bunjevakom kolu u Somboru


Na samom poetku raspolagali su skromnim prostorijama, ali je
uvik pulsirao neki novi ivot, zadovoljstvo, organizovala su se na daleko
uvena prela, izvodili pozorini komadi, a po svom lipom stasu i na
daleko lipom i otmenom oblaenju, nisu Bunjevci izostajali ni sa
crkvenih svianosti, a to su proioni o Spasovu, Braanevu i drugim
crkvenim svitkovinama, kada su se one proslavljale na gradskim
sokacima.








Foto. 14.
Podmladak
Bunjevakog
kola u
Somboru,
1934. god.
Naal
ost, vrlo


68
rano dolazi do politikih previranja. Javljaju se neistomiljenici, koji su
traili povezivanje sa politikim strankama iz Zagreba. O
raizmimoilaenju i razlazu ovdi nee biti rii, to je posebna tema, a i
dosta je opirna.
U tom drutvu se okupljalo tuta svita, ne samo Bunjevaca, ve i drugih
naroda, koji su bili prijatelji Bunjevaca i Bunjevakog kola. Mnogo se radilo, a
onda je sve prestalo dolaskom okupatora i Drugog svitskog rata.
Posli Drugog svitskog rata, tadanja vlast je ukazom zabranila da se
Bunjevci i okci tako izjanjavaju i sve ih prevode u Hrvate. Tako je bilo sve do
kraja devedesetih godina prolog vika, kada prestaje ta zabrana, i tako, na
popisu stanovnitva 2002. godine, posli skoro pola vika, omogueno je
Bunjevcima da iskau svoju nacionalnost.
Dolazi se do ideje da se reosnuje Bunjevako kolo iz 1921. godine,
sa istim ciljevima i zadacima. Tako se estog oktobra 2000. godine sastala
grupa Bunjevaca: uro Bonjak, Josip Bonjak, Karlo Dujmovi, Ivan Bonjak,
ima Petre, Mihajlo Vukovi, Slobodan Plavi, Stevan Pozder, Vlado Babi,
Aleksandar Stolii, Josip Fratri i Ivan Jurii. Donili su akt o reosnivanju
Bunjevakog kola u Somboru. Za prvog pridsednika reosnovanog udruenja
izabran je gospodin uro Bonjak, advokat iz Sombora, koji je danas poasni
pridsednik.










Foto. 15.
Reosnivai
Bunjevakg
kola u
Somboru, 2000.
godina

69

Udruenje graana Bunjevako kolo u Somboru je neprofitabilna
organizacija, koja se bavi ouvanjom bunjevake kulturne batine i kao takva je
nosilac brojnih manifestacija, tribina, slikarskih kolonija i izlobi. To je vana
instritucija za sve Bunjevce u Somboru jer radi na intenzivnom buenju
nacionalne svisti. Istorija somborskih Bunjevaca je istorija ovog grada i ostavila
nam je u amanet obavezu da sauvamo bunjevaki identitet i kulturu.
Bunjevako kolo je u mandatu prvog Nacionalnog savita istaklo svoju
proevropsku orijentaciju i tim putom nastavlja. U koaliciji s Bunjevakom
Maticom, KUD-om Bunjevka i Bunjevakom strankom Vojvodine, UG
Bunjevako kolo je pripoznalo istovitne i sline namire, kao i ciljeve koje eli
ostvariti na dobrobit svih Bunjevaca.












Foto. 16. U Bunjevakom
kolu u Somboru, 2008.
godine. Na slici s liva na
disno: Ivan Bonjak,
Slobodan Plavi, Jelica
Bonjak, Zoran Dujmovi,
Vera Gajin, Marija Bojanin
i Josip Bonjak




U protekla tri vika bilo je jo mnogo i nespomenutih bunjevakih
prvaka, o svima i nemamo dovoljno podataka, ali im zahvaljujemo to su
se bar koliko-toliko utkali u bunjevako tkivo. Zakljuiu odlomkom iz


70
prie Veljka Petrovia Bunja: Zato mi Bunjevci volimo talase ita i
salaarsko ivovanje, tu se slobodno vitla vihor, i jer se zemlja, osim
Bogu, samo jo junakoj miici pokoreva, im se Bunjevac otisne od nje,
izgubie mir i sriu svoju .




































Foto. 17. Dida Ivan Probojevi
na njivi, posli Drugog svitskog
rata

71
1.2.8. Broura o Bunjevcima (dodatak iz
somborskog ugla)




Podravajui ideju o izdavanju Broure o Bunjevcima, kao
osnovnog informativnog materijala o ovoj vrlo kompleksnoj materiji, te
prihvatajui dvostruki globalni i lokalni metodoloki pristup, miljenja
smo da bi zbog bolje informisanosti itaoca i njegove upuenosti u
odreene specifinosti bunjevakog korpusa na ovom prostoru, bilo
neophodno ovaj drugi, lokalni pristup, koji se gotovo u cilini zasniva na
subotikim iskustvima, proiriti i posebnostima koje su kroz vrime i
drugaije, pre svega, nacionalno i konfesionalno okruenje, dole do
izraaja u Somboru i njegovoj okolini.
Budui da je u ovome gradu, od turskih vrimena, bio najbrojniji
pravoslavni, odnosno srpski ivalj, te su ove dve nacije u dugom
istorijskom razdoblju i u najznaajnijim dogaajima u njemu, bili veoma
blisko i uspeno upueni jedni na druge. Svakako da bi obogaivanju
spoznaja o Bunjevcima u jo veoj meri doprinilo i ukljuivanje
specifinosti koje su dole do izraaja u Baji i mistima oko nje, dakle
sveukupnog tzv. Bajskog trokuta, ali pritpostavljamo da bi to nadilo
polazne ambicije autora Broure.
U cilini glidano, Bunjevci su mali kolektivitet, nikada nisu bili u
prilici da kroz povesnicu igraju neku veliku politiku ulogu. Iako ratrkani
na tromei Subotice, Sombora i Baje, prevashodno u salakim i seoskim,
a manje u gradskim naseljima, u odreenim istorijskim okolnostima i
zbivanjima, pripoznavali su povesni znaaj trenutka, dizali svoj glas i
prihvatali vane uloge, koje su u tim dogaanjima prevazilazile lokalne
okvire. Ova konstatacija o ponaanju Bunjevaca u znaajnim istorijskim


72
zbivanjima ima posebno uporite i u vie navrata je potvrena u
Somboru i njegovoj blioj i daljoj prolosti.
Prvi pomini o Bunjevcima u Somboru, tadanjem Cobor Sent
Mihalju i njegovoj blioj okolini, datiraju uglavnom iz prve polovine XVI
vika, posebno nakon turskog osvajanja Dalmacije 1537. godine. Ubrzo
posli toga, 1547. godine, Turci osvajaju Cobor Sent Mihalj, da bi ga po
prvi put u svoje teftere ubileili, dve godine kasnije, pod dananjim
imenom Sombor. Slidi i nadalje, ali sada sve ee i u najrazliitijim
povodima pominjanje Bunjevaca u novoj naseobini, sve do izgona
Turaka 12-tog septembra 1687. godine, kada na ove prostore dolazi
Austrijska carevina.
Dolazak Austrijske carevine, jedne od najdominantnijih drava
tadanje Evrope, je prelomna oznanica i promina istorijskih razmira u
drutvenom, kulturnom, konfesionalnom i svakom drugom poglidu. Ve
oktobra miseca iste godine, na prostore Bajskog trokuta, pa time i u
Sombor, pristie prvi veliki i organizovani talas od oko 5.000 Bunjevaca
predvoenih Dominikom Dujom Markoviem i Jurom Vidakoviem, koje
onovrimeni izvori bilee i kao Ilire, Dalmate, te Rascijane katolike vire,
a tri godine kasnije, sledovae im i Srbi, Rascijani pravoslavne vire, pod
vostvom Arsenija arnojevia.
Oni e ovdi zatei slovinski ivalj, koji je preostao nakon
proterivanja Turaka, ali e se i obreti u gradu koji je za
stopedesetgodinje turske vladavine izrastao u upravni centar nahije sa
znaajnim potencijalima za bri i svestraniji razvitak. Novodoli Srbi i
Bunjevci, svako od njih iskljuivo pod komandom svojih oficira, ukljueni
su odmah u odrede milicije sa obavizom da brane svoje naseobine od
pljakakih nasrtaja, tada brojnih odmetnika, ali i prevashodno da uvaju
june granice carevine od nasrtaja Azijata. Ova potonja obaviza e se
vrimenom radikalno prominiti i oni e svoje kosti, svoje ivote ostavljati
irom evropskih bojita, a naroito u vrimenima kada su sridinom XVIII
73
vika, za vrime carice Marije Terezije, pokrenuti i voeni brojni tzv. ratovi
za naslie.
Kao ratnici po zanimanju i zanatu, koji su od ratovanja za interese
Austrijske carevine ivili oni i njihove porodice, dilei tako decenijama
dobro i zlo, izgradili su osiaj meusobne bliskosti i potribu da
zajednikim naporima pripoznaju i nadvladavaju tekoe na koje su
nailazili. Tako je bilo u velikim bitkama Austrije i Turske kod Slankamena
1691. godine i kod Sente 1697. godine, nakon kojih je Sombor 1702.
godine dobio status Vojnog anca, te velikih izgibija tokom Rakocijeve
bune (1703-1711), kao i uzdizanja Sombora u rang Vojnike varoi 1717.
godine itd., a naravno, i potonjih vojni, koje su tek sledovale.
Kada je konano minula opasnost od Turaka, ugarski plemenitai
uporno nastoje da se izvri povraaj feudalnih prava i odnosa iz
preturskih vrimena. To bi uz ostalo znailo da Srbi i Bunjevci, ti carski
sinovi, kako ih je dvor nazivao kada je tribalo ii i ginuti u vojnim
pohodima, gube svoje borbama steene privilegije, kao to su: pravo na
imovinu, slobodu od feudalnih obaveza, a za pravoslavne i pravo na
ispovidanje svoje vire.
Upravo na ovom potonjem doi e u Somboru do izraaja
solidarnost Bunjevaca sa svojim sugraanima Srbima.
Rezultat tih nastojavanja ugarske aristokratije i ve uspostavljenih
ranijih upanijskih vlasti bie donoenje uvenog XVIII lana Zakona o
razvojaenju vojnikih gradova 1741. godine. Upravo zbog velikog
militarskog nezadovoljstva, do njegove primene dolazi tek 1745. godine,
kada je 1. novembra, meu ostalima, i Sombor razvojaen. Meutim,
somborski Srbi i Bunjevci su znali ta tim inom gube da e iz statusa
ponosnih ratnika doi u potinjen poloaj, to bi mogli kazati
nadniara, na zemljoposidima tada uspostavljene aristokratije. Ve 18.
novembra iste godine, njih 244 kuedomaina, dve treine pravoslavaca
i jedna treina katolika, kako to zvanino bilei beka dvorska
administracija, se okupljaju na protestni zbor, vrsto reeni da


74
zajednikom borbom povrate ranije steene, a ovim Zakonom ukinute
privilegije.
To e im poi za rukom nakon tri i po godine neviene upornosti,
samopregora i jedinstvenih nastojavanja, kada Marija Terezija 17-tog
februara 1749. godine potpisuje Povelju slobodnog i kraljevskog grada
Sombora. Iako je Povelja, u sutini, akt feudalnog drutva, ona e,
donosei znaajne privilegije gradu u celini i njegovim iteljima
pojedinano, biti isto tako i prvi stepenik na njihovom putu u prerastanju
u graansko drutvo u budunosti. Moda su upravo i to pripoznali itelji
Sombora, prikupivi, mada veoma teko, izuzetno visok iznos od
150.000 zlatnih forinti, koliko su uplatili u carske trezore za te povlastice.
Za nau priu je daleko znaajnije, da su nakon uplate ovog
iznosa, somborski Bunjevci, prvog jula 1748. godine, potpisali i
sopstvenu obavizu prema svojim pravoslavnim sugraanaima, tzv.
ALTERNATIVU u 12 taaka, kojom, izmeu ostalog, potvruju da e:
... Pravoslavni stanovnici Sombora biti u svemu ravnopravni sa
katolicima... Ni u kom vidu pravoslavni nee biti uznemiravani u svojoj
veri, nego e moi da ispovedaju u duhu svojih privilegija... U Gradski
magistrat e se birati jednak broj katolika i pravoslavnih, i to kao u
Unutranji senat od 12 lanova, tako i u Spoljni od 24 lana. Veliki birov
(gradski sudija, gradonaelnik) birae se alternativno: jedne godine
katolik, druge pravoslavni, i tako uvek ponovo... da bi na kraju u lanu
12. naglasili da: Ovom izjavom katolici obavezuju i sebe i svoje potomke
da u svemu potuju navedene odredbe, a ako od njih odstupe, pokuaju
da ugovor ponite ili pokrenu proces protiv pravoslavnih, da budu
kanjeni i da pravoslavnima plate globu od 10.000 dukata.
Ono to je najbitnije, tako je i bilo od samog poitka: Bunjevac
Martin Pareti, kao katolik, izabran je za prvog gradonaelnika, nakon
dvi godine sledovao mu je Srbin Jovan Damjanovi, pravoslavac i tako
naizmenino redom, a svi ostali organi vlasti, raunajui, i u Alternativi
nepomenuto, Optestvo koje su inili po 30 katolika i 30 pravoslavaca i
75
sveukupno gradsko inovnitvo, birani su, takoe, po dogovorenom
principu. Meutim, da je ouvan duh Alternative i ispunjavanje preuzetih
obaviza potrajalo kroz duga vrimena, pa ak i kada je zbog planinskih
naseljavanja, u prvom redu Nemaca i Maara na ove prostore u
mnogome izminjena nacionalna struktura ovdanjeg ivlja, ponajbolje
kazuje izvod iz govora Petra Konjovia, pridsednika Odbora za
restauraciju Magistrata somborskog, koji je odrao na sidnici
Unutranjeg senata 22. maja 1848. godine:
... Na grad se uvek razlikovao od drugih i odlikovali su ga
miroljubivost i dobri graani. Sve to je kod nas svojstveno i to se
znaajno desilo, postignuto je mirnim putem. Verujem da e i prilikom
ove restauracije Magistrata sve tei na isti nain i da emo drugima
sluiti za primer.
Zbog toga nemojte dozvoliti da vam drugi nareuju i da vas
usmeravaju onamo gde oni hoe. Vi ste razumni i znate razlikovati vrlinu
od pakosti i zato inite ono to smatrate za najbolje. Pokaite pred
svetom da u vreme slobode znate slobodno misliti i initi. Vi ste zato
stekli pravo glasa da nam svaka obnova Magistrata bude bolja od
prethodne, te pazite da ovu ne uinite loijom. Preporuujem i molim vas
da delate u najveem miru i da tim potvrdite da ste zavredili steena
prava i slobode.
Danas-sutra napunie se 100 godina otkako je ovaj grad postao
Slobodan i kraljevski grad. Za to vreme, u vreme celog tog perioda,
meu ovde iveim dvema konfesijama uvek su carevale u najviem
stepenu bratska ljubav i prijateljske veze. Ne znam za primer, a nisam ni
uo od mojih predaka, da su se dve vere u bilo emu razilazile, ili da je
bilo nesporazuma, ve su, naprotiv, meusobno ivele u najveem
prijateljstvu i razumevanju. Uistinu, zar ne verujemo u jedno, iako se vi
molite na maarskom i nemakom, a mi na srpskom. Naa vera je jedna
hrianska. Ni u jeziku nismo stranci. Koliko ovde ima u sali onih koji
me ne razumeju? Zato prijatelji, mi ne moemo nita drugo nego da onu


76
ljubav i prijateljstvo to smo od naih predaka nasledili, sada kada
stupamo u novo vreme slobode i jednakosti, odrimo i ojaamo.
Verujem, ako smo voljni i ako elimo, da je najbolje da sledimo tragove
naih predaka, i to onu kopu, odnosno Alternativu, koju su oni sebi
utvrdili i do danas odrali i sauvali. I ta bi bilo pravednije nego da,
poto smo i brojano skoro isti, obaveze podjednako snosimo, da
budemo i u asnitvu jednaki.
Nemojte misliti da ovo govorim iz svog interesa. Sve ovo sam
rekao samo zbog toga jer tako oseam i smatram da je tako pravedno
...
No, to su ve vrimena sredine XIX vika, koji e obileiti niz velikih
dogaaja to e imati uticaja i na bunjevaki korpus. To je vrime Velike
maarske bune 1848/49. godine, kasnije i Ugarsko-Austrijske nagodbe
1867. godine, iz koga e proizii i istoimeni naziv za novu carevinu.
U dalikoj perspektivi to su bili nagovitaji i sve prisutniji odblesci
na obzorju velikih svitskih zbivanja, kao uvod i najava velikih dogaaja u
XX-tom viku, koja e poeti kataklizmom Prvog svitskog rata.
U okviru tih globalnih gibanja odvijaju se i brojne promine koje e
uneti nov kvalitet ivota i unutar malih kolektiviteta. Oni e se svakako
odraziti i na stanje unutar bunjevakog naciona u cilini, a tako isto i na
lokalnim nivoima.
U globalnom pristupu ove Broure bilo je dovoljno rii o sve teim
uslovima ispoljavanja i jaanja nacionalne svisti drugih, naroito malih
naciona. Bilo je dovoljno rii i o ograniavajuim mirama, tj. u sputavanju
razmaha nacionalnih osobenosti naroda na planu obrazovnog, kulturnog
i javnog ivota uopte, koje su uvodile ugarske vlasti nakon
uspostavljanja dvojne monarhije. Somborski primeri iz toga vrimena su
samo fragmentirana ilustracija sveopteg poloaja ovog naroda u
novostvorenim okolnostima.
Prema popisu iz 1861. godine, u Somboru ivi 6.627 Bunjevaca,
11.410 Srba, 2.436 Maara, 2.097 Nemaca, 211 Jevreja. Meutim,
77
Bunjevci i dalje zaostaju u razvoju nacionalne svisti u odnosu na ostale
narodnosti u gradu. Odreeni pomak na tom planu, estim boravcima u
Somboru, ini biskup Ivan Antunovi prikupljajui upravo te godine
arhivsku grau za svoje dilo Rasprava o podunavski h i pot i skanski h
Bunj evci h i okci h. U tome su mu od pomoi bili ponajvie lanci
kapelana Matije-Matie Mataria, iz 1980. godine, kojima se kratko
oglaavao u Bunjevakim i okakim novinama, o okolnostima u kojima
ive ovdanji Bunjevci. Kapelanovu aktivnost je, naalost, ve slidee
godine prikinula prerana smrt.
To je vrime kada na somborskim salaima Nenadi (1861),
Gradina (1875), Mala Peta (1880), a na kratko i u Matariima, rade
osnovne bunjevake kule. Nekako u isto vrime, uitelj Ljudevit Kuzmi,
1882. godine tampa u Somboru Zomborski pravi bunjevako-okaki
kalendar sa slikama na 45 sloenih latinicom i ikavskim narejem
raznovrsnog sadraja.
Iste godine Jano Batori (pomaareni Bunjevac Ivan Burna,
roen u onoplji 1841. godine) ovde pokrie i tampa nediljnik opte
naobrazbe Bunjevac, koji je izlazio petkom, ali ija je izrazita maarska
orijentacija, koju je on cilog svog vika zastupao, dovela do toga da je
ubrzo ve iste te godine ostao bez italaca i list je prestao sa izlaenjem,
jer su Bunjevci pripoznali njegovu maaronsku iskljuivost. On sam je
1899. godine, kao upnik u Santovu, svojim favorizovanjem Maara u
bogosluenju izazvao nevieni dravni skandal, kada su njegovim
ponaanjem, u tolikoj miri iziritirani tamonji okci, svi listom prili iz
katolike u pravoslavnu viru.
Prema izvetaju Srpske pravoslavne mitropolije karlovake za
godinu 1905-tu, Sombor je ukupno brojao 29.609 dua. Od toga Srba je
bilo 11.894, Maara 9.297, Bunjevaca 5.770, Nemaca 2.564, Slovaka 46,
a svih ostalih 38.
Veliku istorijsku ulogu somborskom bunjevakom nacionu pruila
je 1918. godina i kraj Prvog svitskog rata. U vrlo kratkom roku, u tim


78
zamrenim danima u kojima su se vrlo brzo sminjivale brojne politike
stranke i njihove opcije, ovdanji Bunjevci su pripoznali tu svoju povisnu
ansu i u cilosti je iskoristili. Oni ve petog novembra sa Srbima stvaraju
Mesno narodno vie Srba i Bunjevaca, sa dr Jovanom-Jocom
Laloeviem, kao i pridsednikom i potpridsednikom Antunom-Tonikom
Bonjakom. Vie je izvrilo velike poslove u pripremi doeka 13-tog
novembra prethodnice srpske vojske pod komandom majora Nikole Ilia-
Bajka, u ijim redovima su bili zapaeni bunjevaki dobrovoljci Marko
Benja i Matia Doroti.
Narodno vie moemo smatrati zasluno za odravanje javnog
rida i mira, u tim burnim vrimenima, u vrimenima kada se prenosila
nadlenost sa prithodne na novo uspostavljenu vlast. Uporedo sa
tekuim aktivnostima u gradu, Vie se obako iskazalo u pripremi Velike
narodne skuptine, koja je odrana u Novom Sadu, 25-tog novembra
1918. godine, u ijem radu i donoenju istorijskih odluka je iz Sombora
uzelo uee po devet Bunjevaca i devet Srba. Neto kasnije, 16-tog
januara 1919. godine, na zboru bunjevako-okakih prvaka odranom u
Bakom Bregu, usvojen je uveni Memorandum, dokumenat kojim se
zahtivalo razgranienje sa Maarskom, sa nastojanjem da se ouva
jedinstvenost Bunjevaca u Bajskom trokutu. To u kasnijim deavanjima
nee u celosti biti ispotovano, tako da su grad Baja i bunjevaka sela
koja joj grafitiraju, Davod, Gara, Biki, Kamar, Baalma i dr. ostali
odiljeni od ciline svog nacionalnog bia.
U novostvorenoj dravi, somborski Bunjevci su dobili znaajne
podsticaje, ali njihov entuzijazam nije adekvatno nagraen, s obzirom na
ulogu koju su imali u tom vrimenu i u svim prilomnim trenucima kroz koje
su, zajedno sa ovdanjim Srbima, u prolosti gradili skladne odnose
meusobnog uvaavanja i potivanja.
I porid odrienog razoaranja, oni zbijaju redove i estog oktobra
1921. godine, osnivaju svoju prvu organizaciju Bunjevako kolo. To je
organizacija koja je prema svojim statutarnim odridbama kod svog
79
lanstva irila prosvitu, kulturu, nacionalnu svist, a da uza sve to nije
imala politiki karakter. Njegov prvi pridsednik je postao ve nareeni
Antun-Tonika Bonjak.
Od 1926. godine, meu Bunjevcima u Somboru, osia se pojaan
politiki pritisak koji je dolazio od Zagreba, a naroito od HSS-a, iji je
voa Stjepan Radi, koji je u tome vrimenu esto boravio u ovom gradu.
Beograd nije obraao panju na zbivanja u i oko male etnike skupine na
siveru Bake. Uprkos tome, u meuratnom periodu, u Somboru raste broj
nacionalno i politiki obojene tampe, te nakon podueg zastoja, 30-tog
jula 1927. godine, javlja se prvi broj lista Bunjevako-okake stranke
Vojvodina, Nakon nemilog dogaaja u Narodnoj skuptini 1928. godine,
sveukupna politika klima se minja, i u Beogradu, i u Zagrebu.
Dravnim popisom 1929. godine u Somboru je 33.121 itelj, od
kojih je 14.715 Srba, 9.363 Bunjevaca, 4.401 Maar, 2.713 Nemaca,
1.187 Jevreja i 747 svih ostalih stanovnika.
estojanuarsku diktaturu 1929-1935. godine ovdanji Bunjevci
prihvataju tako to potvruju svoju oprideljenost jugoslovenstvu, koje e
svoj kolaps doiviti ubistvom zagovornika te ideje, kralja Aleksandra u
Marselju 1934. godine. Tada se na Bunjevce pojaavaju asimilatorska
nastojanja Zagreba to u jo veoj miri doprinosi raskolu izmeu
ovdanjih Bunjevaca i Hrvata: prvi ostaju uz Bunjevako kolo, dok potonji
estog decembra 1936. godine formiraju svoje udruenje Miroljub.
Sa takvim podelama i tendencijama ui e se i u Drugi svitski rat iz
koga e Sombor izii prema popisu iz novembra 1944. godine sa 13.587
Srba, 7.948 Bunjevaca, 3.482 Maara, 2.986 Nemaca i 633 ostalih. Ova
slika e se radikalno izminiti ve u prvim poratnim popisima nakon
odluke partijskog i dravnog vrha nove Jugoslavije o ukidanju
nacionalnosti Bunjevac, to je detaljnije opisano u dilu Broure koji je
ilustrovan subotikim primerima.
Tako su ovdanji Bunjevci negovali i bokorili, uvali i razvijali
somborski ogranak grane male ali fine, koja je za svoje istorijsko


80
utemeljenje pripoznala prostor u okruju Bajskog trokuta. inili su to u
ne uvik sklonim okolnostima, ali su najistrajniji i najvispreniji meu njima
traili i iznalazili nove putove kojima e se svi zajedno lake kretati kroz
ivotne nedae. Time su njihova ivotna postignua, ma koliko
raznorodna, prerasla savremenicima i potonjim generacijama u primer za
ugled, a oni sami ostajali za vinost:

Dominik Dujo Markovi (1526-Moha, 1691), bio je prvi stareina
Sombora, kapetanskog dostojanstva. Od 1690. godine je nosilac
ugarskog plemstva sa porodinim naslidnim pravom. U jesen, 1687.
godine, je na ovim prostorima pridvodio 5.000 Bunjevaca i u mnogim
bojevima ouvao im novo stanite. Tako je i sam smrtno stradao u
Mohakoj bici 19-tog avgusta 1691. godine na elu sa 600 peaka i 200
konjanika.

Martin Pareti, poznat kao aktivni oficir iz stare graniarske
porodice, pridvodei somborske izaslanike u Be, jedan je od
najzaslunijih to je Sombor, 17-tog februara
1749. godine, od Marije Terezije dobio status
Slobodnog i kraljevskog grada. Na prvim
izborima, 24. aprila 1749. godine, izabran je
za prvog gradonaelnika Sombora. Naslidnim
porodinim plemikim listom sa grbovnicom je
darivan 1753. godine.


Foto. 18. Svojeruni potpis i lini peat
prvog somborskog gradonaelnika Martina
Paretia iz 1749. god.


Bona Mihalovi (Novak, Srem, 1742-Ba, 1788), rimokatoliki
kaluer i, moda, prvi hroniar Sombora. Izuivi teologiju i filozofiju,
slubuje u Bau, Slavonskoj Poegi, Vukovaru, Baji, Budimu i Somboru,
81
u kome je nediljni ilirski bunjevako-okaki propovidnik, upravnik
bratstva i upni virouitelj. Godinama vodi i Dnevnik, dragoceni izvor
podataka o Somboru iz turskog i potonjeg vrimena, a ta saznanja je
obogatio i knjigom pisanom u desetircu, narodnim jezikom i ikavicom
Kripost posli smrti ivi, pivaoci putnik zomborski putujui popiva,
tampanom u Budimu 1788. godine, godinu nakon smrti u Bau u koji je
doao kratko slubujui i u Bakom Bregu.

Ivan Ambrozovi (Sombor, 1789 Sombor, 1869), advokat i javni
dilatnik, nastojatelj osnivanja narodnih kula na bunjevakim salaima,
zastupnik Sombora u Ugarskom saboru, prevodilac sa latinskog,
nemakog i srpskog na ilirski jezik i spisatelj ilirski. Njegov spev iz
1850. godine pisan ikavtinom alosnica Ivana Ambrozovia biajueg
od kue u meuboju madarskom 1848/49. je pun podataka o
graanima Sombora, njihovim meusobnim odnosima i dogaajima iz
revolucije 1848/49. godine i njegovoj bianiji isprid srpske vojske.

Ivan Zetovi (Sombor, 1864 - ?), bunjevaki prosvititelj, kao uitelj
i propagator bunjevako-okakih kalendara i lista Neven, kao
knjievnik i pisac udbenika na maternjem jeziku, Zemljopis Maarske
za puke uione, pisan i tampan u Somboru 1879, Zemljopis Bake,
1881, te Zemlopis za bunjevaki i okaku mlade, tampan u Subotici
1894. godine, mnogo je pridonio buenju i odravanju nacionalne svisti
Bunjevaca i okaca Austro-Ugarske monarhije.











82
Foto. 19. Blako Markovi sa dicom




Blako Markovi (Sombor, 1876 Galicija, 1915), radniki prvak,
aktivista, jedan od osnivaa i prvi pridsednik Sindikalne podrunice
graevinskih radnika u Somboru 1904. godine. Kako su gotovo svi
lanovi Podrunice bili Bunjevci, to se i dilatnost u njoj odvijala na
njihovom maternjem jeziku, to je imalo iri politiki i nacionalni znaaj i
doprinosilo buenju nacionalne svisti ovdanjih Bunjevaca. No, kao
umitniki veoma nadaren, bavio se i knjievnou i muzikom, a u
povesnicu Sombora je upisan kao pisac i kompozitor njegove nezvanine
himne U tem Somboru. Kao vojnik, poginuo je u Prvom svitskom ratu u
Galiciji.

Martin Mati (Sombor, 1876 Beograd, 1945), istaknuti
bunjevaki nacionalni drutveni i socijalni radnik, kao pravnik u politiki
ivot je uao kroz sindikalni pokrit 1904. godine, a zalaui se za
nacionalnu afirmaciju Bunjevaca, saraivao je i u subotikom listu
Neven. Nakon Prvog svitskog rata veliki je upan u Baji, a 1920.
godine, kao lan Odbora za sprovoenje razgranienja drave SHS i
Maarske zalagao se da Bajski trokut u celosti pripadne Jugoslaviji.
Kada je to pitanje razmatrano na Mirovnoj konferenciji u Parizu, veoma
je angaovan da se Bunjevci i okci izjasne upravo za nareeno reenje,
koje je i zastupao kao lan deputacije Bunjevaca i okaca u Parizu, pri
raspravi o definitivnim granicama.

Antun-Tonika Bonjak (Sombor, 1882 Sombor, 1930), prvak
somborskog bunjevakog ivlja na razmei XIX-tog i XX-tog vika.
Potekao u imunoj i uglednoj bunjevakoj ratarskoj porodici duge
nacionalne tradicije, veoma je zasluan za ouvanje Bunjevaca u
83
Austrougarskoj od prisilne maarizacije. Uoi sloma Austro-Ugarske
odbija pristup Bunjevakom viu koje je podravalo maarsku vladu.
Postaje lan Via Srba i Bunjevaca kao njegov potpridsednik i jedan od
delegata na Velikoj narodnoj skuptini Vojvodine. Na izborima za
ustavotvornu Skuptinu SHS 1920. godine, Bunjevako-okaka stranka
je, zahvaljujui njegovom velikom ugledu u Somboru, dobila svog
pridstavnika svetenika Evetovia, iz Baa. Kako je isti ubrzo preminuo,
Bonjak je, kao njegov zaminik, priuzeo poslaniko misto. Uza sve,
jedan je od osnivaa Bunjevakog kola u Somboru i njegov prvi
pridsednik.



84


1.2.9. Kratak prigled iz istorije Popisa
stanovnitva iz Sombora



Istraivai istorijske prolosti ne mogu biti precizni ako im
nedostaju statistiki podaci. Ako ne postoje tani podaci o nekom
istorijskom dogaaju, onda je to arheologija. Nemogue je pisati
drutvenu i ekonomsku istoriju bez kvantitativnih podataka. Takvi podaci
se uvaju u arhivima, pa nije ni udo to pravi istraivai i pisci istorije
ba opsedaju te ustanove (samo iskreno priznajem da je to teak i
mukotrpan posao).
Popisi, kakvi-takvi, spadaju svakako u ozbiljnu istorijsku grau, iz
kojih se moe zakljuiti njihov cilj i namera drave, koja, u stvari,
organizuje popis. Imamo podataka da su se na ovim prostorima vrili prvi
popisi u XVIII i XIX viku.

Prvi popis stanovnitva zbio se 1784-1787. godine i zvao se
Jozefinski popis. Naziv je dobio po caru Josipu II (1780-1790), koji je
bio reformator i poznat po svojim Patentima (prvi patent mu je bio
osloboenje seljaka od kmetske zavisnosti, a drugi, patent o virskoj
toleranciji). Zatim, izvrena je ozbiljna centralizacija na teritoriji itave
monarhije. Svakako, car Josip II je jedan od najuenijih kreatora
prosvienog apsolutizma i njegova politika je naila na otpor tadanjeg i
plemstva i svetenstva.
Popis pre tzv. Jozefinskog popisa bio je za vrime carice Marije
Terezije (1740-1780) godine 1777. Tribalo je da obuhvati teritoriju cile
85
Habsburke monarhije, ali popis nije obuhvatio Maarsku zbog otpora
maarskog plemstva.
Cilj popisa za vrime Josipa II bio je specifian. Tribalo je popisati
stanovnitvo zbog vojnih potriba, kako bi se utvrdio broj mukaraca
podobnih za vojnu slubu.
Postojao je tzv. Dikalni popis stanovnitva, koji je imao za cilj
utvrditi razrez poreza, s tim da se utvrdi veliina i ekonomska mo
domainstva. I crkva je esto puta obavljala svoje popise kako bi se
utvrdio virski sastav stanovnitva.
Posli smrti cara Josipa II (dosta za ono vrime neomiljenog cara)
uniteni su podaci o popisu, ili bolje reeno, nisu sauvani. Ipak, za taj
period od 1787. godine, u popisu se spominje Sombor, koji ima najvei
prosian broj lanova obitelji. Sombor, broj lanova obitelji 5,98, slidi
Subotica, 5,60 itd.

Sledei popisi su iz 1850-1857. godine, XIX vik. Tek iz ovih
popisa omogueno je saglidavanje strukture stanovnitva prema etnikoj
i virskoj pripadnosti.
Ovaj popis iz 1850. izazvao je veliku kritiku tadanjeg politikog
vrha Bea, zbog toga to je veliki dio stanovnitva Maarske sabotirao
popis, pa je nareen nov popis 1857. godine. Oba popisa se prvenstveno
odnose na virsku i etniku pripadnost, iako se kroz 61 pitanje doticalo i
materijalno-ekonomska osnova popisanika.
Sauvani podaci iz tog popisa su, na primer, 1850. godine:
Sombor-Subotica zastupljenost Bunjevaca se kree od 27 do 29%
stanovnitva.
U Somboru, po popisu 1850-1857, ivi 10.925 rimokatolika, od
toga 8.000 Bunjevaca. U Svetozar Miletiu je zabilueno 2.052 katolika,
a u onoplji 1.601 katolik, koji nisu upisali etniku pripadnost. U rubrici o
etnikoj pripadnosti upisani okci su: u Monotoru 3.680 i u Sonti 2.911
stanovnitva.


86

Popis 1893. godine, XIX vik. To je bio poslidnji popis u tom viku i
bio je veoma specifian. Cilj popisa, ili osnova za popis, je bio maternji
jezik, pa je to bila i osnova za odreivanje nacionalno-etnike
pripadnosti. Po tom poslidnjem popisu iz XIX vika, posli velikih politikih
pritisaka, asimilacije, centralizacije, naroito posli revolucionarnog
perioda iz 1848. godine, slidi 1861. godine Bahov apslolutizam i
otvorena germanizacija cile carevine, i porid tekih politikih pritisaka u
Somboru, po tom popisu evidentirano je 6.157 Bunjevaca.

Ve krajem XIX vika donosi se naredba da se svakih 10 godina u
Austro-Ugarskoj monarhiji vri popis. Struktura popisa uvik je bila
obojena politikim prilikama. Popisi sa kraja XIX vika i poitkom XX vika
mogu se bolje pratiti, jer je vie arhivske grae sauvano u ovdanjim
arhivima. Tako, na osnovu popisa 1900. godine, Sombor sa okolinom
ima 29.036 stanovnika, od toga je 5.770 Bunjevaca. Ovaj popis je raen
na osnovu tzv. konverzacionog jezika, umgangssprahe kao jedini
podatak za utvrivanje narodnosti.
Takva statistika i takvi kriteriji kod popisa nisu mogli biti pravi
pokazatelji o broju i veliini narodnosti, ili etnikih zajednica, a takav
kriterijum iao je sigurno na tetu slovenskim narodima koji su ivili na
teritoriji Austro-Ugarske monarhije.

Popis 1910. godine je bio poslidnji uoi Prvog svitskog rata. U
Somboru je popisano 6.093 Bunjevaca i okaca, u odnosu na deset
godina pri, neznatno se poveao broj bunjevakog ivlja. Za vrime Prvog
svitskog rata nije vren popis, tako da nema ni relevantnih podataka o
poginulima na frontovima. Poto je prva dekada XX vika i poznata po
tome to mnogi odlaze i iseljavaju se u Ameriku, ni tu nemamo tanih niti
evidentiranih podataka.

87
Popis posli Prvog svitskog rata: Na ovim prostorima posli rata
izminjena je Versajskim mirom politika karta. Stvorena je nova drava,
Kraljevina SHS. Kako su tu vreni popisi i kakva je slika etnike karte
Sombora? U novostvorenoj dravi izvrena su dva popisa, 1919. godine,
neposridno posli rata i ujedinjenja, i 1929. godine, kada je posli nemilih
dogaaja u Skuptini dolo do meunacionalnih obrauna, koji ostavljaju
teke politike poslidice to je rezultiralo uvoenjem estojanuarske
diktature. Popisom iz 1919. godine u Somboru je evidentirano 7.958
Bunjevaca, a 1929. godine, u periodu diktature, 9.363 Bunjevaca i
okaca. Posli 1929. godine svakako je vidljiva tendencija na
avanizovanju jugoslovenstva na tetu svih junoslovenskih naroda.
Drugi svitski rat, 1939-1945. godine. Na ovim prostorima za tih
nekoliko godina, mnogo toga se prominilo, teritorijalno komadanje
drave, uslidila je okupacija pojedinih dilova, pa stvaranje i novih drava,
nastala je vrlo teka ekonomsko-politika situacija, kao poslidica rata, a i
novih politikih tendencija.

Posli Drugog svitskog rata: Umisto stare drave, nastaje nova
drava sa sasvim novim ekonomskim odnosima i politikim novim
ustrojstvom, to znai socijalizam, plus Republika. To znai: novi
ekonomski odnosi i nova politika opcija. Popis se vri 1944. godine na
brzinu i sa slabo obuenim kadrom. Ovaj popis imao je prvo cilj da se
vidi kolike je rtve odneo Drugi svitski rat, pa se dolo do broja
1.700.000 poginulih, nestalih i ubijenih u logorima. Data je i neka udna
statistika po nacionalnoj strukturi. Svi stanovnici se grupiu u Slovene,
pa je po tom popisu u Somboru evidentirano 22.078 Slovena.

Popis iz 1948. godine: Ovaj popis je ve imao odreeni cilj,
namiru. Sprovedene su odluke Centralnog Komiteta partije gde se jasno
i glasno zahtiva da se Bunjevci i okci moraju privesti u Hrvate.


88
U modernoj istoriji prosto nezabileen sluaj je da se jednom
narodu Odlukom namee druga narodnost. To su tolika krenja ljudskih
prava, a naalost, istoriari jo ni do danas nisu izneli svoj stav na
ovakvu nepravdu. Po tom propisu, u Somboru je evidentirano 8.159
Hrvata.
Slidili su zatim dalji popisi u socijalistikom drutvu. Za nas
Bunjevce bio je jednak i popis iz 1953. i 1961., 1971. i 1981. godine.
Primeeno je da se znatno poviavao broj Jugoslovena i neoprideljenih.

Popis iz 1991. godine obavljen je ve u fazi raspada drave SFR
Jugoslavije. Tvrdi se da rezultati popisa niti su svi stigli u Centralni
statistiki zavod, a nisu ni obraeni.
Novi popisi su ve raeni u zemljama nastalim posli raspada
Jugoslavije. Moderna vrimena uslovljavala su savremeniji pristup popisu
uz potovanje ljudskih prava i demokratizaciju itavog popisnog sistema.
Svakako, pitanja sadre pitanje dravljanstva, pa tek onda nacionalna i
etnika, pa ak i regionalna pripadnost, a tajnost podataka je
zagarantovana. Uvik je, bar na ovim naim prostorima, etniki sastav
stanovnitva pridstavljao politiki ositljivo pitanje. Zvanina statistika
jedne zemlje zavisi iskljuivo od stepena demokratije i od drutveno-
ekonomskog i politikog ureenja zemlje.
U zemljama u kojima postoji puna ravnopravnost svih njenih
graana u politikom, privrednom i kulturnom ivotu, mogue je doi do
statistikih tanih podataka o narodima, etnikim zajednicama i narodnim
grupama (takvih zemalja je, naalost, malo).
U periodu XX vika, naroito posli Drugog svitskog rata, u
dravama sa totalitarnim reimima, neminovno se raa tendencija
drave, da putem statistike stvara stanje o narodnosnoj strukturi
stanovnitva i prikae je u slici koja odgovara politici onog naroda, ili
onih naroda koji imaju veinu i povlaen poloaj u zemlji (na primer,
Rumunija, Bugarska, Albanija, Maarska i dr.). Takva politika se obino
89
deklarie (nikad zvanino), ali nezvanino, kao hegemonistika. U takvim
uslovima nije ni udo to mnogi pripadnici manjinskih narodnih grupa
netano deklariu svoju etniki pripadnost u korist povlaenih i
vladajuih narodnih grupa, a to je opet nita drugo nego asimilacija.
Takvih primera bilo je u Austro-Ugarskoj monarhiji, pa i u obe
Jugoslavije i zato ni statistike nisu davale istinite podatke o veliini ili
brojnosti pojedinih naroda, narodnosti ili etnikih zajednica.
Takva teka vrimena, daj Boe, valjda su iza nas. Ve 20 godina
Bunjevci opit mogu da ponisu ovo dino ime male, ali fine grane sa
sivera Bake.
U susretu novom popisu izjasnimo se kao Bunjevci, s namirom da
se doe do objektivne statistike. Ne sme biti pritisaka ni sa live ni sa
disne strane, i zato imamo puno prava da po svojoj volji i oseanjima se
izjasnimo ono to jesmo Bunjevci. Apelujemo neka ne kre osnovna
ljudska prava. Svako, bio ovaj, ili onaj narod, ili etnika zajednica, triba
da uiva i ima ista prava, jer u ovim ravnim panonskim prostorima ima
mista za sve i vie nego to nas ima sviju zajedno. I neka se vie nikada
jednim politikim dekretom ne brie ova ili ona Narodna skuptina.
Ne ponovilo se!



90
1.2.10. Slika iz nae prolosti - Bitka kod Sente



Nadiranje Turaka u ove krajove poilo je jo od pada Carigrada
1453. godine. Malo po malo, turska sila sve vie napriduje ka severu.
Bilo je otpora, ali dobro organizovanoj vojnoj sili teko se ko mogo
suprotstavit.

Istorijske prilike

Znaajan prodor Turaka u ove krajove bio je pod vostvom sultana
Sulejmana II koji je 1521. godine osvojio jako odbrambeno uporite
Beograd.
Od tad turska vojska sve ee prilazi Dunav i Savu. Znaajan je i
veliki poraz madarsko-hrvatskoj vojsci zadao i onaj isti ambiciozni
sultan Sulejman II na Mohakom polju 1526. god. Put ka Evropi bio je
otvoren. Turci uvrivaju svoju vlast u Madarskoj. Bilo je pokuaja
suprotstavljanja Turcima i taki je bio Jovan Nenad car koji je svojim
etama istio teren od Turaka oko Subotice i Segedina, dok je Ivan
Zapolja uvo Erdelj Transilvaniju.
Do velikog Austro-Turskog rata, od 1683. do 1699. godine, mnoge
teke stvari su se deavale po itelje na ovim prostorima. Posli opsade
Bea 1683. godine, austrijskoj vojsci pomago je poljski kralj Jan III
Sobjeski
11
. Tako se turska vojska u ovim krajovima uvrstila i u njima
ostala puni 146 godina, i to od 1541. godine do 1687. godine.
Posli odlaska Turaka, u ove opustoene krajove naseljavali su se
Srbi, al i Bunjevci i to naroito oko Sombora, Baje i Subotice. Oni su

11
Jan III Sobjeski (1629-1696) je poljski kralj i veliki vojvoda od Litvanije. Vrimenski period od 22 godine
njegove vladavine je donio poljsko-litvanskoj uniji stabilnost, koja joj je bila priko potribna posli ustanka
zaporokih kozaka. Bio je izvanridan vojskovoa i uven po svojoj pobidi nad Turcima u Opsadi Bea
1683. godine. Zbog svoje pobide nad Otomanskim carstvom Turci su ga nazvali Lehistanski lav.
91
traili zatitu Bea, al su se u vojnom poglidu metnili na raspolaganje
bekom caru zbog tog to ovo podruje nije u potpunosti bilo bezbidno
od Turaka koji su priko Dunava i Save esto upadali radi pljake na ove
prostore.
Iz tog perioda poznate su bitka kod Slankamena iz 1697. godine i
jo poznatija bitka kod Sente 1697. godine, kad su Turci teko
poraeni, a to je ujedno i poslidnja bitka s Turcima na teritoriji Bake.


Bitka kod Sente 11. septembar 1697. godine


ta je prithodilo tom odluujuem boju?
Sultan Mustafa je priao Dunav kod Kovina, a carska vojska je pod
komandom kneza Fridriha Augusta opsidala Temivar di su se nalazile
jo znaajne turske snage. U julu misecu knez Fridrih August je
zaminjen mladim i veoma sposobnim princom Eugenom Savojskim
12
. On
se ve u julu naao u Bakoj u vojnom stanu kod Sentomaa (dananji
Srbobran).
Plan sultana Mustafe bio je prodor u Erdelj, a to je mogao samo
priko Bake i Banata. Krenuo je ne slute da e nai na veliki otpor
carske vojske i njenog novog vojskovoe, princa Eugena Savojskog.
Odluujui sukob desio se kod Sente, di su se turske snage pribacivale
priko Tise u Banat zbog reorganizacije i daljih osvajanja. Bitka je bila
tika i u njoj je uestvovalo 500 vojnika iz Sombora, priteno Srba i
Bunjevaca. Skoro itava turska vojska je unitena, a sultan se spasio

12
Eugen Savojski (1663-1736), princ, austrijski vojskovoa i dravnik. Potomak sporedne linije savojske
kue. Studirao je matematiku i prirodne nauke. Stupio je u austrijsku vojsku posli neuspilog pokuaja da
bude primljen u francusku armiju. Istaknuvi se u ratu protiv Turaka kod Bea, Pete i Beograda, i protiv
Francuza u Pijemontu, postao je general, a 1693. i feldmaral. Od 1703. do smrti je bio pridsednik
Dvorskog ratnog savita. Sposoban dravnik i politiar koliko i vojskovoa, imao je veliki uticaj na
voenje poslova u Austriji prve polovine XVIII vika. Mnogo je uticao na urienje Srbije za vrime
austrijske okupacije.


92
bigom prema Temivaru. Na bojnom polju osto je veliki vezir, nikoliko
paa i na desetine sandak-begova.
Za ovu sjajnu pobidu i poslidnju na tlu Bake, princ Eugen je od
dvora nagraen (1697) velikim posidom i vlastelinstvom Belje, izmed
Drave i Dunava (potonja Baranja). U blizini sela Topolje princ je podigo i
crkvu posveenu Sv. Petru i Pavlu, koja je dugo vrimena bila zaputena,
a sad je obnovljena u senci stolitni kestenova, znaajan je virsko-
istorijski spominik.
Karlovakim mirom, 1699. godine na Savi i Dunavu se uspostavlja
granica izmed Turske i Austrije, a ovi krajovi se privredno, drutveno i
politiki oporavljaju. Apsolutni mir se nije u potpunosti uspostavio, al je
ivot ljudi u ovim krajovima, koji su bili vojna granica, bio puno sigurniji
nego juno od Save i Dunava, di su se Turci jo dugo vrimena odrali.


Nastanak slike Bitka kod Sente


Sav ovaj istorijski uvod izneli smo zato da bi se nikako vrimenski
pribliili velelipnoj sliki Bitka kod Sente, koja krasi glavnu salu
upanije u Somboru, a koju je nasliko veliki umitnik s naih prostora
Franc Ajzenhut (Franz Eisenhut).
Poto je Sombor posto veliki administrativni centar i sidite Ba-
Bodroke upanije izgraena je prilipa palata s naminom da bude misto
za sve poslovno-administrativno politike skupove onog vrimena. U
sastavu zgrade bila je izgraena i kapela i zatvor. Zgrada je dvospratna
s centralnom salom ne ba zdravo velikom, s puno manjih i veih
prostorija s ukupno 365 vrata, isto koliko i dana u godini. Posli skoro 200
godina zdanje i danas ima istu naminu i sidite je gradske uprave
Sombor.
93
Zgrada je zavrena 1808. godine, al se dugo radilo na njezinom
ureenju, ak decenijama, to je zavisilo od prihoda, koji nikada nije bilo
previe.
Krajom XIX vika, a povodom obileavanja istorijskog dogaaja pod
nazivom Milenijumska svianost, odnosno, 1000 godina od dolaska
Madara u ove krajove, odlueno je da jedan istorijski dogaaj bude
prikazan na jednoj sliki.
Te 1896. godine, ka su centralnu salu eleli da ukrase slikom,
slikar je bio na Orijentu ko gost turskog sultana. Kad je primio telegram
od svoje zaviajne upanije, bio je u Teheranu. Zamoljen je da se oma
vrati kui radi priuzimanja jedinstvene porudbine za koju mu je obeana
svota od 12.000 forinti (to je vridilo ko i 40 jutara bake zemlje).
Slikar se vratio i privatio ponudu da jedan istorijski dogaaj
prinese na platno ogromni razmira, bila je to Bitka kod Sente.
Opridilivi se za ovu temu, ko ve iskusni i uvaeni slikar, prid sobom je
imo veliki umitniki izazov. Porid tog to je slika ogromnih razmira, 4 m
visoka i 7 meteri iroka, a s prilipim okvirom, ona ima povrinu od 40
kvadratnih metara.
Na slici je prikazan momenat pobide nad Turcima. Porid toga,
slikar je elio da, kroz dogaaj koji je prikazan na sliki, povie sve
nacionalnosti koje su ivile u Bakoj. Centralna linost obasjana suncom
je princ Eugen Savojski na bilom konju. Tako ogromnu sliku bilo je teko
i postavit u sveanu salu upanijske zgrade. To je uinjeno sa spoljne
strane, tek kad su s balkona uklonili nikoliko vrata i prozora. Otkrivanje
slike Bitka kod Sente bio je dogaaj i proslava od dravnog znaaja.
Proslavi su prisustvovali zvanini dravni gosti, ko i mnogi drugi, a
uprilien je na dvestogodinjicu Bitke kod Sente, 11. septembra 1697.
godine.
Slika je i danas na istom mistu, pleni svojom lipotom, koloritom
(sadraj ba nije zadivljuju), al uminost slikara da na platnu doara
taki jedan dogaaj je svakako za divljenje. I danas, gledaju to platno,


94
niko nije ravnoduan, a slikar Ferenc Ajzenhut dobija visoke umitnike
ocine.





Foto. 20. Slika Bitka kod Sente
95


Iz ivota velikog slikara s nai prostora














Foto. 21. France Ajzenhut


Slikarov otac Georg Ajzenhut bio je pristalica prava i rida ko i svi
njegovi zemljaci, podunavske vabe. Franc je bio sedmo dite, roen 26.
januara 1857. godine u Doj-Palanci, dananjoj Bakoj Palanki. Tribo je
postat trgovac, al, ve, ko uenik je lipo crtao koriste svaki papiri da
togod nacrta.
Stariji brat Jozef imo je gvoarsku radnju u Novoj Peti, u kojoj je
Franc egrtovo. Tu je vie vrimena provodio crtajui muterije, nego
uei trgovaki zanat. Stariji brat upuivo je roditeljima pritube na
Franca. Ve iz te bratove radnje proulo se da je mlai Ajzenhut
izuzetno talentovan. Dolazei ee kui, Franc je roditeljima konano
izjavio da ne eli biti trgovac, ve slikar. Kako se uvik nae kogod ko
razumi mladost i talenat, tako se i u Palanki naao advokat dr Karlo
Mezei, koji je ko mecena elio usmirit sudbinu ovog mladia u njegovim
France Ajzenhut (Franz
Eisenhut) potie iz jedne nemake
porodice koja je za vrime carice
Marije Terezije i cara Josifa II
doseljena oko 1760. godine u junu
Ugarsku.


96
nastojanjima da pribrodi priprike na putu do krajnjeg cilja. Materijalno
donekle obezbien, nao se u Budimpeti na studijama umitnosti u tzv.
Crtakoj kuli (Allami minitrajz i skola). kula je 1871. godine proglaena
za Visoku kulu likovne umitnosti i pripremala je uenike za likovne
pedagoge, njezin uenik bio je i Ajzenhut, a uitelji su mu bili poznati
slikari onog vrimena. U Umitnikoj akademiji mladi Franc je bio od 1871.
do 1875. godine, i bio je jedan od najbolji uenika, prilazi na Minhensku
akademiju umitnosti za budueg velikog slikara.
Prilaz iz Budimpete u Minhen olakalo mu je to to je tamo
susreo madarskog slikara Juliusa Benezura. Bio je vridan i omiljen
student mnogi poznati slikara XIX vika: Franc V. Lebah, Jozef Brant,
Franc Rubo, Viktor ram i drugi. Na Minhenskoj akademiji ostaje do
1884. godine.
Jo kao student otputovao je sa grupom studenata u zemlje
Orijenta i obio Egipat, Tunis, Malu Aziju, Siriju, Tursku, Kavkaz, a due
je boravio u gradovima ko to su Kairo, Jerusalim, Baku, Samarkandu ...
U Parizu boravi 1884. godine i njegov ugled u umitnikim
krugovima raste iz dana u dan. Bio je priplavljen porudbinama bogati,
ali i dravni kulturni institucija i razni galerija i mnotvo njegovih slika
nalo se u privatnim zbirkama.
Zemlje Orijenta na slikara su ostavile dubok utisak, kolorit, obiaji
nonja, pa i lica ljudi su ga, prosto, opinili. Donosio je brezbroj skica
koje je onda zavravo u svom dobro opremljenom ateljeu. Slike s
orijentalnim temama prosto su mamile kupce, u tom je naroito
pridnjaio princ regent Leopold. este izlobe, veliki svitski razmira onog
vrimena, prosto su crpile snagu velikog slikara.
Povodom milenijumske proslave, 1896. godine, u Madarskoj,
Ajzenhut je naslikao sliku Sveana povorka milenijumske proslave. To
je kruna slika u ijem nastajanju su pomagali J. Ujari, ula Tornai,
Lajo Mark i drugi. Honorar za ovu sliku bio je 75.000 guldena.
97
Iste godine, 1896., prima i porudbinu za sliku Ba-Bodroke
upanije, tema Bitka kod Sente.
Slikar je oenjen divojkom iz Bake Palanke, Adrienom Von
Berenhausen, s kojom je u braku imo etvero dice koji su ko mali pomrli,
jedino je sin Franc poivio due, al je izgubio ivot u Bakoj Balanki
posli II svitskog rata (nedovoljno istraeno, ali s obzirom na logore, nije
teko pritpostavit sudbinu Ferenca mlaeg).
Naruenog zdravlja, Ferenc Ajzenhut, drugog juna 1903. godine
umire, upravo u trenutku kad ga je madarska vlada pridloila za visoko
odlikovanje, a u toku je bilo njegovo imenovanje za profesora na
Minhenskoj akademiji.
Ocine slikarovog rada su razliite, bio je nenadmaan slikar
Etnografski scena s tematikom Orijenta i slikar istorijskog realizma.
Mnogi slikarski pravci u umitnosti raali su se u Evropi u to doba, ali
Ajzenhut ostaje viran svojem pravcu u slikarstvu, a to je minhenska
slikarska kula.
Ferenc Ajzenhut saranjen je 4. juna 1903. godine u Minhenu na
Istonom groblju ispod impozantnog nadgrobnog spomenika kojeg su
mu podigli umitnici i prijatelji.











98

2. O OBIAJIMA BUNJEVACA





Kroz svoje mukotrpno bitisanje, porid raznih uticaja seoba i
asimilacije sa svih strana, Bunjevci su uspili sauvati svoj jezik, viru i
obiaje, po emu su i danas pripoznatljivi. Bez obzira na savrimeno
vrime, stari obiaji se ne zaboravljaju. Makar i jedan lan porodice e se
sititi obiaja i upozoriti drugog da obiaj triba ispotovati.
Mnogi autori ve od XIX vika, pisali su u novinama, glasnicima,
kalendarima i zbornicima o Bunjevakim obiajima. Ima i ozbiljnih
knjievnih radova, na primer I. Ivanji, Mara Malagurski, Geza Sekelj, J.
Erdeljanovi, Ante Sekuli i mnogi drugi. itajui i prelistavajui
literaturu, vidim da su mnogi obiaji zaboravljeni, izostavljeni,
pojednostavljeni, pa, ak, i prominjeni. Obiaj je sam po sebi nain
ponaanja i ophoenja ljudi. Obiaja se ne mora pridravati, niko te
nee sankcionisati, ali e sigurno neko primetiti: pa taj ne potiva
obiaje. Obiaji su razliiti na raznim meridijanima, oni se prinose sa
kolina na kolino, oslanjaju se na poriklo, narodnu i etniku pripadnost,
zanimanje, socijalni drutveni status, pripadnost viri kao sloenost
suivota sa drugima. Obiaji su sistematizovani. Jedni su viza sa
duhovnim ivotom Bunjevaca, to su crkveni obiaji, ili obiaji vizani za
crkvene praznike. Drugi su svitovni, vizani za poslove, dogaaje u
porodici, roinja, smrti, enidbe itd.


99

3.1. Crkveni obiaji virski






Bunjevci su se obako pridravali svih onih praznika koji su
zapisani u kalendaru. Nije se mogao zaboraviti ni mali svitac, a za
svaki su vizane odriene radnje i ustaljeni obiaji. Zato je, u svakoj
bunjevakoj kui, kalendar uvik bio na dohvat ruke. Kalendar je bio i
kuna liktira, naroito na salaarskim naseljima. Prilozi u kalendaru su
se itali po nikoliko puta, pamtili su se, a i prepriavali.



Foto. 22.
Proion na
Broanevo, u
Somboru
1937. godine









100








Foto. 23. Gospa
Karmelska, posli
Drugog svitskog
rata, u Somboru,
16. april 1938. god.

















Foto. 24. Pozorini
komad u
Karmelianskoj
crkvi u Somboru,
1922. godine. U
glavnoj ulozi Ana
Luki-mama
101



3.1.1. Sveta Kata



Boino doba je najbogatije obiajima, moda zato to su svi vei
poslovi na njivama i u kui pozavravani, sijanje ita, oranje itd. Zemlja
je prikrivena snigom, ljudi se povlae u kue i tu uz molitvu oekuju i
pripremaju se duhovno za jedan od najradosnijih praznika Boi. Ova
svitkovina ima veliko znaenje u bunjevakom duhovnom ivotu.
Pri nego to se osvrnemo na svetitelje iz Adventa, prosto moramo
rii i o jednoj svetiteljki posebno tovanoj u Bunjevakim sredinama oko
Baje, Subotice i Sombora. To je Sv. Katarina, koja se slavi 25.
novembra, poto je Kata, Katica esto ime kod Bunjevaca. Tada se
zabile polja uz glasno najavljivanje: Sveta Kata, snig za vrata!, pa onda
se konstatuje: misec dana i eto nam Boia. Ova svetica se izuzetno
potivala. Znamo da u preanjim vrimenima se nije slavio roendan,
nego imendan. Danas je to, naravno, izminjeno u korist roendana.
Ko je Sv. Katarina? erka cara Konstantina. Posli smrti oca, ivila
je sa majkom u Aleksandriji. Majka je bila potajna hrianka, pa je i svoju
erku Katarinu privela viri Hristovoj. Katarina je za ono vrime bila vrlo
kolovana, poznavala je grku filozofiju, logiku, retoriku, pa i medicinu.
Bila je neobine telisne lipote. Kako su u ono vrime carevi bili
mnogoboci i klanjali se idolima, Sv. Katarina poe kritikovati cara
Maksentija i njegovo idolopoklonstvo. Car skupi pedeset najmudrijih ljudi
iz svoga carstva da se sa sveticom nadmudruju i da je na neki nain
osramote. No Sv. Katarina ih sve nadmudri i posrami. Car naredi da se
svi mudraci spale u vatri. Pred stranu smrt svi mudraci prioe u


102
Hrianstvo. Katarina je dospila u tamnice i tu je carskog vojskovou
Porfirija i 200 vojnika privela viri Isusovoj. Bila je muenica, rastizana na
toku koji se izlomio i konano, 310. godine, u svojoj 18-toj godini, bila je
maem ubijena. Kau knjige da iz njinog tila umesto krvi potie mliko.
Njini svetiteljski ostaci se uvaju na Sinaju.
Evo jedne kratke molitve koja se uva i prinosi ve est generacija
u jednoj familiji, a nauila ih je majka Kata iz Gare:

Sveta Kato Katarina
Prva Boja muenice
Koja si se muila
12 ponidiljaka, 13 utoraka
Biom biovana, ibom ibovana,
Bolidu te rane tvoje?
Ne bole me rane moje
Ve me boli srce moje
Za Isusom gde ga idi uhvatie,
Zlatnu krunu skidoe i trnovu metie.

Ova svetiteljka se posebno tuje kod pravoslavnih hriana, pa joj
oni upuuju ovu molitvu:

Katerino sveta, Hristova nevesto
Rad istine vene, prezrela si presto
Zato sad caruje u carstvu bez kraja
S angelima peva sred slasnog raja
103

3.1.2. Boini obiaji



Obiaji prid Boi, a to je Advent vrime Doaa. Prvo triba znati
da Advent ima etiri nedilje. Simbolizuje se jednim viniem i etiri svie.
Svake nedilje se pali po jedna svia. Vrime Adventa je veseli period
iekivanja roenja Spasitelja. Danas je, naroito na Zapadu, sve
pomalo komercijalizovano, pa se pojedini gradovi utrkuju koji e postaviti
vie i lipe jelke i to lipe ukrasiti svoje trgove. Mislim da to nije
pravilno, vie se triba okrenuti sebi, radovati se tiho u molitvi, da bi se
doekao to duhovnije i dostojanstvenije najradosniji blagdan
hrianskog svita Boi.
Vrime Adventa je od 1. decembra do Badnjeg dana, 24. decembra.
Svaki Bunjevac, odani virnik, se ispovedio i makar jednom je bio na ranoj
misi Zornici. U Adventu i decembru rauna se zimsko vrime, pa su tu i
ovi sveci koji se izuzetno potuju:
30. novembar Sv. Andrija
4. decembar Sv. Barbara
6. decembar Sv. Nikola
8. decembar Zaee Blaene divice Marije
13. decembar Sv. Luca
3. nedelja Adventa Materice
4. nedelja Adventa Ocevi
24. decembar Badnji dan
25. decembar Boi
26. decembar Sv. Stipan
27. decembar Sv. Ivan
28. decembar Mladenci


104
31. decembar Silvester papa itd.

Dozvoliete mi da malo prouimo znaaj i veliinu ovih svetitelja,
koji se kod Bunjevaca posibno tuju i molitveno potuju.

30. novembra, a nekad i 1. decembra se slavi Sv. Apostol
Andrija, kod Bunjevaca potovan i jo nazivan Sv. Andrija Zavezanija,
poto se u vrime Adventa nisu odravale svadbe, niti udadbe i enidbe.
Tim danom prestaju zabave, igranke i svadbe. Oblai se drugaije, ne
nose se vie svitla odila i dukati se vie ne viaju o vrat. Sv. Andrija
Prvozvani je bio omiljen Isusov apostol, brat Sv. Petra, rodom iz
Vitsaide, po zanimanju ribar. Bio je uenik Sv. Ivana Krstitelja, posle je
poao za Isusom i inio okosnicu meu dvanaest Isusovih uenika
apostola. Ubrajao se meu prve apostole Isusove. Po silasku Duha
svetoga, pade mu u dio da pripoveda re Boju, Evanelje u Vizantiji,
Trakiji, Rusiji, oko Crnog mora i naposletku u Epiru, Grkoj i Peloponezu,
gde je i postradao. Na primer, u Kijevu zabode kri na najvie misto i
proree sjajnu hriansku budunost ruskog i drugih naroda na tom
podruju. U gradu Patrasu uini mnoga udesa. Bio je kao i Isus razapet
na kri. Izdahnuo je 62. godine nove ere u Moskvi. Obraaju mu se
Hriani esto:

O, Andrija, zvezdo prvozvana,
Pomozi nam tvojim molitvama.

I tako idemo dalje u praenju hagiografija svetaca koji se tuju kod
Bunjevaca, ali i kod ostalog hrianskog svita, manje ili vie. Sa prvim
danom Adventa, koji traje etiri nedilje, traju i mise Zornice, koje su se
odravale u naseljima i gradu gde je bilo crkve. Salaari, zbog
udaljenosti salaa, nisu uvik prisustvovali zornicama, ali su sigurno
duhovno doivljavali taj ugoaj, duboko u dui radujui se Boiu.
105

4. decembra Sv. Barbara, muenica, ki bogatog neznaboca
Dioskora iz Iliopolja Misirskog, koji je zatvori u kulu i okrui slukinjama i
bogatstvom, ali Barbara se okrie Bogu. Kad je izila iz kule, poe
ispovidati kriansku viru. U kuli je na kamenu nacrtala kri koji se
udubio, a ispod njinih stopa prokljua izvor vode. Voda bijae likovita. To
mnoge due preokrine hrianstvu. Otac razjaren na Sv. Barbaru, sam je
ubije. Istog dana u kuu njinog oca udari grom i ubije ga. Bilo je to 306.
godine nove ere. Svetiteljski ostaci se nalaze u Kijevu, u jednoj larvi. Tu
je Sv. Barbara, odnosno Varvara izuzetno potivana svetica. U
salaarskim naseljima se dosta davno ova svetica tovala, jer je
zatitnica od groma. Prilike, svite slike su dosta ritke, prikazivana je sa
kulom i tri prudera i paunovim perjem. Da budem iskrena, tu priliku
nisam imala srie da digod vidim. Nai Bunjevci su je tovali zbog estih
udara groma u salae, letinu i kamare, pa su joj se mnogo molili i
stavljali u njenu zatitu. Na ovaj svitac nije se prelo, ilo, tkalo, pralo ni
uzajmljivalo, al se mogla paliti pe i pei kruv. Budui da su salai bili
razbacani po bakoj ravnici, podloni udarima munja i gromova, pa jo
ako su okrueni visokim drveem, bilo je veoma preporuljivo potovati
Sv. Barbaru. Slavi se i kao zatitnica vojnika, livaca i vatrogasaca. U
periodu vojne krajine, graniari su se stavljali pod njinu zatitu i naroito
je potivana kod gradianskih Hrvata u Austriji.

6. decembar, Sv. Nikola: Ovaj slavni svetitelj je slavljen po cilom
hrianskom svitu, kao Miklau kod Slovenaca, Sv. Miklo kod Maara,
Mikula kod Bunjevaca i drugih hrianskih naroda. Ko je Sv. Nikola?
Slavni svetitelj, jedinac u svojih znamenitih i bogatih roditelja iz grada
Patare u Likiji. Duhovnom ivotu ga je nauio njegov stric, koji je takoe
bio duhovnik. Vrlo mlad odlazi u manastir Novi Sion. Posle smrti
roditelja, razdade naslieno imanje siromanima, ne ostavljajui sebi


106
nita. Kao sveenik u Patari, prouo se svojim milosrem i od Sv. Nikole
se sauvala jedna poruka:

Da ne zna levica tvoja, to ini desnica tvoja.

Brzo napredovae u crkvenoj hijerarhiji. Bio je milostiv, mudar i
neustraiv. Sv. Nikola je bio pravi dobri pastir stadu svom. U doba
progona krana, bio je baen u tamnicu za vrime cara Dioklecijana.
Uesnik je crkvenih sabora u Nikeji. Zatitnik je istine Boije. Spasavao
je ljude od nezasluene smrtne kazne. Ve za ivota su ga proglaavali
za svetitelja. 6-tog decembra 343. godine ovaj svetitelj se upokojio. tuju
ga svi kriani, posebno pravoslavni kojima je vrlo esto i krsna slava,
ali po Julijanskom kalendaru 19-tog decembra. Najvia bazila je danas u
italijanskom gradu Bariju, posviena tom svecu. Zatitnik je pomoraca,
putnika, naroito na moru. Obiaj je da dica stavljaju dobro oiene
cipelice, ili izmice u pender, pa e Sv. Nikola onome ko je dobar neto
ostaviti, a ko nije, taj e u izmi nai prut. Ovaj obiaj je najverovatnije
preuzet od Maara. Evo jedne strofe posveene Sv. Nikoli:

Svetla duha, ista srca
On hram bee ivog Boga
Narodi ga zato slave
Kao sveca udesnoga.

8. decembar, Zaee Blaene divice Marije: To je za Bunjevce
veliki svetac. Pravedni Joakim i Sv. Ane su prvih 50 godina bili bez dice.
Pod starost, javi im se aneo i ree im da e njihova molitva biti usliena
i Bog e im podariti dite. Rodit e erku Mariju, to e od Boga biti
odreena presvita Bogorodica, od najranije mladosti uvana u hramu,
rodit e spasitelja Isusa. Na ovaj se svetac ilo u crkvu, na misu, ovaj
dolazak se iskoristio za Boinu ispovid.
107

13. decembar: Sv. Luca je zatitnica ratara, papuara, najdera,
pisara i svih onih koji rade zailjinim alatom. Posebno tovana u Italiji
kao Santa Luija, na prilikama je uvik prikazana sa izbodenim vratom i
iskopanim oima. Po predanju je sama sebi iskopala oi, da ne bi zavela
momke na zlo. 304. godine ubio je maem jedan neznaboac. Obiaj je
do danas da se estita: Faljen Isus, estita Vam bila Sv. Luca.
Danas je to ime vrlo retko kod Bunjevaca, iako je na Zapadu dosta
esto. Na Sv. Lucu se predvie u pripremljene posudice ili tanjirie sije
ito. ito do Boia naraste i simbolino predstavlja Bogo-mladenca. Na
Sv. Lucu nije dobro nita pozajmljivati, ili izneti iz kue, da se sria ne
iznese. Na taj dan se iz vonjaka na salau rezala granica jabuke,
vinje ili kruke. Stavljala bi se u vodu i do Boia bi ta boina grana
procvitala. To je bilo Boino drvce sve do 20-tih godina prolog vika.
Tek nakon toga je uslidila opta sea jelki za Boi, tako su opustoile
mnoge ume. Na dan Sv. Luce zabeleen je obiaj urezivanja krugova
na prutu, svakog dana po jedan krug, sve do Boia. Tumaenje ovog
obiaja poiva na Bibliji. Prut oznaava pravidnika koji e se roditi,
Boi, a krugovi oznaavaju elju starozavetnih proroka za dolaskom
mesije. Od Sv. Luce do Badnjeg dana je 12 dana. Posmatrao se svaki
dan, pa se tako predvialo vrime narednih 12 miseci nastupajue godine.

Materice uvik padaju u drugu nedilju pri Boia, ili treu nedilju
Adventa. Materice su veliki bunjevaki izvorni obiaj. Obiaj kojim se
kazuje tovanje materi, mamama, majkama, tetkama, strinama, ujnama.
Tu dica iskazuju svoju ljubav, zahvalnost na majinoj svakojakoj brizi.
Dovoljan je samo jedan poljubac u ruku i mama, ili majka su
prizadovoljne uz tu malu panju. Naravno, Materice i Ocevi su kod
Bunjevaca povezani sa etvrtom Boijom zapovesti: Potuj oca i mater,
pa e ti biti dobro na zemlji. ene koje su u bunjevakom ivotu nakon
udaje bile posviene samo porodici, potisnute iz javnog ivota, bile su


108
toga dana u centru panje, dostojanstvene, ozbiljne, i svi su im ukuani,
rodbina, pa, ak, i stranci izraavali potivanje. Prvo najstarijim
majkama, pa mamama i ostaloj enskoj eljadi u kui. Mu je duan, ako
zna reda, prvo ujutro estitati Materice svojoj mami, pa onda supruzi, ali
takoe i tati. Postojalo je pravilo da mladoenja ne posiuje tatu sve
do materica, iako su venanje i svatovi obavljeni ve davno.
Danas se Materice estitaju uz simboline poklone. Dici se daju
bombone, okolade, a odraslima maramica i slino. Dica idu i u druge
kue, pa estitaju Materice uz ve poznatu pismicu:

Faljen Isus, gazdarice,
estitam Vam Materice
Ja sam doo priko mora
Da mi date malo ora
Snala me je strana muka
Da mi date i jabuka
Vidijo sam ovasa
Da mi date i novaca
Napolju je zdravo zima
Molim jednu au vina.

A odgovor: ivi i zdravi bili, mnogo puta estitali. Materice se
obino proslavljaju u roditeljskoj kui, po velikoj zimi mora se obii mama
i majka radi estitanja Materica. Ovaj obiaj su od Bunjevaca priuzeli
Srbi i Maari na podunavskom prostoru. Na ovaj dan se obilaze i grobovi
pokojnika i stavljaju se granice jelke.

Ocevi su uvek prid sam Boi. Posvieni su glavama porodice,
oevima, didama, muevima. Sviano slavlje materica i njegova blizina,
ine ovaj praznik skromnijim u smislu proslavljanja. Ipak, nikada se nije
propustilo estitati ocu, jednom i drugom didi, strikama, ujacima, kogod
109
ih je imao. Slavljenik se zahvali na estitkama, ponudi estitare vinom i
rakijom. Ako ocevi padaju na sam Badnji dan, bilo je sveano, ali velikog
goinja nije bilo iekivao se Boi.
Jo nedilju dana pri poinjale su velike pripreme za Boi. U
pripremama su uestvovali svi ukuani i svako je imao svoj zadatak.
Kupovale su se potribne namirnice, koje nisu proizvoene u porodici,
nabavlja se jelka, kriskindla, kako je zovu u bunjevakim kuama. Inae,
to je obiaj koji je nastao pod uticajem drugih naroda, a u bunjevake
kue ula je, to smo ve naprid spomenuli, 20-tih godina prolog vika.
Pekli su se kolai koji su mogli due stajati, obavljali su se i drugi poslovi
od ienja i sprimanja cile kue do sprimanja tale i avlije. U te poslove
ukljuivana su i dica, svako prema svom dobu i uzrastu je imao neka
zaduenja. Mati ili otac su esto u tim danima ponavljali uzreicu:
Danas dan, sutra dan, prikosutra Badnji dan. Naravno, dica su jedva
doikala taj najradosniji dan.

Badnji dan dan uoi Boia, po Georgijanskom kalendaru uvik
pada 24. decembra. Prvo emo rei neto o obiajima za Badnji dan, a o
sutini Boia, u duhovnom smislu, neto kasnije. Na taj dan se ustaje
vrlo rano, naroito rano ustaje enska eljad, koje toga dana imaju
odvie posla koji triba poraditi. Prvo se mese i peku Boini kolai.
Posao je veoma osetljiv, jer Boini kola triba da izgleda lipo i dobro.
Pravio se od najfinijeg brana. Prvo se zamisi pleteni kola Badnjak,
kojim e za vieru, umesto kruva, biti ponueni svi lanovi porodice.
Drugi kola je Boinjak, koji e stajati na astalu od badnje veeri do
mladog lita (Nove Godine). Pazi se da kvas bude dobar, brano fino i
isto prosijano. Mora se zakuvavati u toploj prostoriji, ali je prethodno
tribalo kokuruzovinom ugrijati pe. Izrada Boinjaka zahtiva posebno
umie i spritnost, to su radile obino mlae cure u porodici. Taj se kola
sastojao iz tri dila. Veeg, manjeg i najmanjeg, opliten je donji dio
uvaljanom pletenicom, na kola se stavlja kri od tista, pa se ukraava


110
ruicama, ptiicama, vinogradom, a posebno misto na sridini kolaa
zauzima lik Gospe i malog Isusa. Boinjak, tako ukraen, premazan
jajetom, stavlja se u krunu pe. Domaica tano zna u koji dio krune
pei e staviti Boinjak da ne bi previe porumenio ili, ne daj Boe,
izgorio. U literaturi se spominje da se nekad stavljao i novi u
Boinjak, pa kad se odsie na Novu godinu, onaj ko nae novi bie
srian cile godine, naroito u novanim poslovima koje e obavljati.
Na Badnji dan se strogo posti. Veinom se sui, tj. ne jede se cili
dan nita, dok zvizde ne izau. Dicu su teili: Ko posti, vidit e na nebu
zlatna kola. Na taj dan se ne smi nikoga od dice tui, jer e se po
virovanju, na mestu udarca onome ko to uradi, pojaviti irevi. Nita se
toga dana ne otuuje, niti pozajmljuje, jer e se po virovanju, odniti sria
iz kue.
Muka eljad su na Badnji dan sprimala hranu za josag, jer na taj
dan i u dane Boia nita nije smilo biti gladno u kui. Pripremali su suvu
slamu, koju su upali kljuem i vizali je u veliki zaviljaj, te je donosili u
gonak prid vrata. Posiban posao, koji se nikako nije smio izostaviti, je da
se pripravi zadosta vina i da se omedlja dosta rakije.
Ve posli podne, kiti se jelka, ureuje astal, obavezno beli araf,
ispod kojeg nikoliko struaka slame. U proelje kriskindla lipo ukraena,
ispod nje zeleno ito, Betlem, ovice sa obanom i pulinom, svie
zadinute u posudu sa itom i kokuruzom, jedna velika i tri male, zatim
posuda sa jabukom, orasima, smokvama i svita voda sa granicom. Med
i bili luk bili su obavizni. Kada su pripreme zavrene, pristupilo se i
samoj proslavi Badnje vieri. Sam poitak slavlja je unoinje slame u
sobu. Tom ugoaju su se najvie radovala dica. Ko god je unosio slamu,
najee je to otac, estita: Faljen Isus estitam vam Badnje vee
Adama i Evu. Neko od starijih ga posipa itom, a zatim mu odgovori:
iv i zdrav bio. Obiaj je da onaj koji unese slamu, sidne za vrata.
Simbolino je da kvoke side na gnjizdima. Pod astal su se stavljali
amovi, inik sa kokuruzom i itom. Zatim su se ukuani ljubili
111
meusobno, estitajui i opratajui jedni drugima sve kako bi ista srca
doekali Boi. Unosio bi se Badnjak, komad drveta, ili bi domaica
nosila ar na vatralju, uz elju da koliko ima varnica, toliko ima pilia,
ovaca, jaganjaca, teladi, drebadi, itd.
Tada se oko postavljenog stola okupljaju svi, mole Boga i posli
toga redua unosi jelo na astal s riima: Faljen Isus estitam vam
Badnje vee Adama i Evu. Posipaju je itom i odgovaraju iva i zdrava
bila i jo puno godina estitala. Svitom vodom se pokropljuje jilo i to pri
nego pone viera, domain nazdravlja medljanom rakijom i nudi sve
ukuane.
Od obilate viere svi su bili pomalo umorni, ali su na rid dolazili
neki obiaji najvie vizani za dicu. Dica bi se valjala u slami, izvlaili
ispod arava najduu slamku, lupali orase, pa prema izgledu bi se
znalo da li e biti zdravi u toku idue godine. Molili su Boga i pivali
Boine pisme do duboko u no.
Obino posli viere u kuu su dolazili betlemai. Mala dica,
prisvuena u pastire, koja su nosila Betlem i Zvizdu to je vodila tri
Kralja i uz pismice i recitacije, estitala Badnje vee i Boi. Domaica ih
je darivala orasima, jabukama, sitnim kolaima, a poniki domain bi se
malo i naalio, pa bi dici ponudio i malo vina.
Kako je promicala pono, mlaa eljad su se sprimala na
pononicu u najbliu crkvu. Neko baca jabuku u bunar, koja tamo ostaje
sve do Nove godine. Nakon pononice ljudi se pozdravljaju sa novim
pozdravom: Srian vam Boi Isusovo poroenje. Kada se stigne
kui, pristaje post i na astal se iznose paa, koja su i Boini doruak.
Jo jedna opaska na dan pre Badnjeg dana, ne zaboravljaju se ni
pokojnici, na groblje se nosi zeleno ito, granica od jelke i sveta voda.

Boino jutro je odisalo prazninim raspoloinjem. Posli obilatog
doruka, dica su se igrala, bao i dida namirili josag, a mati, sestre i
majka u kujni su ve uviliko pristavljale svianu uinu. Cila kua je


112
mirisala na pravu utu supu, sosove, peenja i ko sve zna na kakve
akonije. Sprimaju se stariji na misu, a dicu majka sprima i vodi borbu da
se to pri lipo oprave. Odlazi se na Boinu misu. A u crkvi lipota velika.
Ogromne kriskindle, ureen Betlem sa malim Isusom, rasprostrta
jagnjea koa isprid oltara, simbol jaganjca boijeg i njegove rtve za cili
svit. Pivaju se boine pisme i sve nekako protikne kao tren, kao u
magli. Blagoslov sveenika na kraju i opet se seda u karuce, pa put pod
noge na sala. Baa se malo razvisilio, pa oino konje, a oni jure po
leniji. Uukani u debele opaklije dica side nazad i cie od radosti. Mati
grdi bau da sporije vozi, Poispadae mu veli ona. A baa samo
vikne: Dr te se zubima za vitar!. Stara je majka ostala da redua i
sestra joj pomae. Ve pri kraju sa pristavljanjem uine, vidno umorne,
al srine, kada su grunuli u kujnu, pa svi ko pilii u jedan glas: Srian
Boi!, a one: Fala lipo, ivi i zdravi bili! Ajde, skidajte se pa u sobu
kod pei da se ugrijete, sad e uina .
Kod Bunjevaca prvi dan Boia je porodini praznik. Ne ide se
veliko u goste. Ilo se sutradan, na dan Svetog Stipana i na trei dan
Svetog Ivana. Posebno se ilo u goste kod onih koji su te dane slavili
kao svoje imendane.

Obino su, na drugi dan Boia, dolazili erka i zet u goste kod
babe i tasta, tada su darivani, ona ponekad i sa novim ruvom, ili
svilenom maramom, a zet sa maramicom, arapama i kouljom. Obino
bi njena mati darivala i posebno ispeen pleteni kola, koji bi erka i zet
odnosili sa sobom.

etvrti dan Boia je Dan nevine diice ili u narodu zvanom
Mladenci. U okolini Sombora, Subotice, Gare, Aljmaa sauvan je obiaj
da stariji mlae ibaju prutom, pa se ovaj praznik zove i ibari. Momci su
zalazili u kue di ima divojaka i stasalih cura. ibari su domaine
pozdravljali sa pozdravom: ivi i zdravi bili na Mladence!. Taj dan su
113
ukuani koristili da bi iznili slamu iz kue, da bi posprimili kako bi se to
dostojanstvenije doikala Nova godina ili Silvestrovo.

Sveti Silvester, roen u Rimu, i od svoje mladosti veoma
poboan, svoj ivot je podridio i vodio evaneoskim zapovidima i u svojoj
tridesetoj godini postaje Papa. Svojim molitvama pomagao je caru
Konstantinu i carici Jeleni. Car Konstantin je Milanskim ediktom, 313.
godine, zabranio progon Hriana. Pomogao je carici Jeleni da pronae
kri na kome je bio razapet Isus. Bio je punih dvadeset godina Papa.

Kod Bunjevaca nije bio obiaj bunog proslavljanja i doikivanja
Nove godine. To je tekovina novijeg vrimena. Bunjevci su imali svoja
pravila ivljenja. Bili su poklonici rida. Obiaj je bio da na velike svice
porodica bude na okupu. Na samo Silvestrovo, pri podne je prolazilo u
radu, a posli podne se ilo na misu Zahvalnicu na kojoj se saznaju
godinji bilansi jedne upe. Koliko je u proloj godini bilo: vinani, koliko
roenih, umrlih, krizmanih itd. Dolazilo se kui na veeru, koja je bila
slina veeri za Badnje vee, ali bez upaljinih svia.
Na samu Novu godinu, ili mlado lito, ie se u crkvu. Posebno
pravilo je usmireno na ponaanje. Mora sve biti uridno, mirno,
dostojanstvino. Postojalo je uvirenje da e ovik biti cile godine onakav
kakav je bio za prvi dan Novog lita. Nova godina je praznik koji budi kod
pobonih ljudi nove nade u bolje sutra.

U poslidnji Boini blagdan spada i blagdan Tri Kralja ili
Bogojavljenje. Blagoslov vode je u predvierje Tri Kralja, te se iz svake
kue slao bar po jedan lan u crkvu po svetu vodu. Nijedna bunjevaka
kua nije se mogla zamisliti bez svete vode. Tom svetom vodom
blagoslovile su se sve prostorije na salau, pa i gospodarske zgrade, ak
se i njive krope ako nisu bile suvie daleko. Sveta voda nosi se na
groblje, ne samo toga dana, nego i priko cile godine. Nova sveta voda se


114
stavlja u svetionicu, koja je visila uvik na livoj strani vrata, kredom
ispisana tri slova B, M, G i godina posvienja, to je oznaavalo imena
Tri mudraca, koji su doli sa Istoka da se poklone novoroenom Isusu.
To su bili Baltazar, Melhior i Gapar. Oni isti koji su se, iz Betlehema,
drugim putem vratili u svoj zaviaj. Tri Kralja su znaajna i po tome to
tada poinje i jedno drugo razdoblje u godini, vrime poklada. Pokladni
obiaji su tema za sebe, jer su puni prela, veselja, svinjokolja itd.


No, kroz itav XX vik, ti divni obiaji bili su nekad zasinjeni i
tekim ivljenjem uslovljeni, i sa dva svitska rata, koje su ne samo
Bunjevci, nego i svi drugi narodi ovih podruja ositili na ovaj ili onaj
nain: neimatina, ratne nedae, smrti. Ostavljale su ozbiljnog traga, ne
samo na ivot, nego i na obiaje. Pogotovo u periodu jednoumlja, kada
je svaki obiaj ismivan pred dijalektiko-materijalistikim glidanjem, ili
poimanjem svita. Ipak, uz Boiju pomo, trudimo se da ne zaboravimo te
divne obiaje, da ih prinesemo na nae najmlae, jer i oni su kao
novoroeni Isus, nada sveg svita.
115




3.1.3. Korizma Uskrs, arena jaja



Prid Uskrsno vrime u trajanju od 6 nedilja naziva se Korizma i ti su
obiaji posibni. Ovaj period poinje tzv. istom sridom, kada se odlazi u
crkvu, gde svetenik svakom uesniku na bogosluenju stavlja pepelom
krst na elo, podseajui svakog pojedinca da si, ovie, prah i u prah
e se pritvoriti. Drugim riima, to je period gde svako triba da se vie
okrine razmiljanju, meditiranju i molitvi i duhovnom okrepljenju.
ivot tee skromnije, posti se i, jednom reju, prioritet je
proienje due i tela. U tom periodu su znaajni praznici Blagovesti,
25. marta, dan kad je Bogorodica dobila vist od anela da e roditi
otkupitelja Isusa.
Posebno se slavi Cvitna nedilja, dan kada je Isus sviano uao na
zlatna vrata u Jerusalim. Kod Bunjevaca je obiaj da se na taj dan svi
rano ujutro umivaju u listovima zelenog ita i ljubiice, koje je domaica
stavila u lavor sa hladnom vodom.
Zatim, jedan od obiaja je da se na taj dan za vrime bogosluenja,
na svitoj misi, posviuju granice cica-mace (vrsta barske vrbe). Iste
granice se posli nose i stavljaju uz grobove roaka i najbliih. Cica-
macina granica je bila uspomena na maslinove grane kojom je svetina u
Jerusalimu mahala doekujui sviano Isusov ulazak u grad.
Slidi Velika nedilja, period Isusove muke, iskuenja i smrti. Tako
se slavi Veliki etvrtak, dan koji podsia na poslidnju vieru, gde Isus
ostavlja zavet svojim uenicima, odlazi na Maslinsku Goru, i tu e ga
izdati jedan od uenika Juda. Pilat, rimski namesnik, e ga osuditi na


116
smrt. Obiaj je da zvona na crkvama vie ne zvone. Do Velike subote u
crkvama se skidaju ukrasi u znak alosti i Isusove muke.
Veliki petak u hrianskom svitu je jedan od najalosnijih dana.
Stoga je toga dana post najstroi. Taj dan se poseuje Isusov grob.
Nekada su Isusov grob uvali vojnici obueni u sviane uniforme. Veliki
petak je praznik u molitvi, duhovnom razmiljanju i meditiranju.
Na Veliku subotu nosi se hrana na posvienje u crkvu. Hrana
pripremljena za Uskrs kod Bunjevaca se ne minja vikovima, a to je
pleteni kola (hleb), kuvana unka, jagnjee peenje, kuvana jaja,
arena jaja, zeleni mladi luk i dr.
Uskrs je najvei i najstariji praznik praznik nad praznicima.
Svetkuje se od drugog vika nae ere i to je dan Isusove pobide nad
smru, grehom i sotonom. To je praznik radosti, viselja, pratanja,
druenja meu ljudima i na taj dan se ljudi pozdravljaju darivajui jedni
drugima arena jaja. Ba ta bojena jaja pojaavaju vezu i sveopte
raspoloenje meu ljudima, roacima i lanovima porodice. Ba ta
arena jaja su neka spona i veza. Jaja su se darivala, razminjivala, a
ona triba da su i prithodno osviena u crkvi. Posli Uskrnjeg posta njima
smo se prvo omrsili sa bogatog Uskrnjeg astala. Velika radost dice na
sam Uskrs je kuckati se jajima, naravno, likuje onaj ije se jaje ne
razbije.
Darivanje jajima se nastavlja, naroito na Vodeni ponediljak, drugi
dan Uskrsa, kad momci sviano kreu u polivae. Polivai su obino
momci stasali za enidbu. Od salaa do salaa, gde ima cura, oni ih
polivaju, esto malo i okrutno kraj bunara hladnom vodom, a za to budu
darivani arenim jajetom i cviem. Polivanje i odlazak u obilazak kua
gde ima divojaka, svakako je bila neka vrsta izvidnice, a i neki tajni
dogovori i pregovori koje samo polivai poruuju divojkama. Danas je
obiaj izgubio svoj izvorni nain polivanje na bunaru je zaminilo to da
polivai danas nose dobre parfeme i fine sprejeve, pa tim polivaju cure.
Simbolika je zadovoljena.
117
Uskrnja jaja arana toplim voskom i bojena u vie slojeva
svedoanstva su vitine, dara, preciznosti u oblikovanju ara u kojima je
saeta sva simbolika Uskrsa. Kroz tu aru i simboliku ogleda se
umitnika kreativnost bunjevakih ena, koje su, u svojoj glavi, moda,
odavno pri Uskrsa osmislile kako e naarati najlipa jaja, a to su poile
ve velike nedilje, ne ekajui dan Velikog petka, kada se kod nekih
drugih naroda jaja bojila samo jednom bojom, najee crvenom. Tribalo
je, daliko pre, pripremiti prve boje, vosak, kiicu i varzilo, najznaajniju
boju u aranju uskrnjih pisanica.
Najvee iskustvo su imale majke i starija enska eljad, ija se
vetina aranja stvarala godinama, a Uskrs je jedanput u godini, a jaja
se araju samo jedanput godinje. To nije kao lingeraj, tkanje, predenje
ili neki drugi runi rad, koji se radi preko cile godine, pa su mogunosti,
inspiracije, vebe, usavravanja, ponavljanja daleko vee.
Kao to smo rekli, arena jaja su simbol Uskrsa, to je obiaj
poklanjanja i darivanja, znak odanosti i ljubavi.


Foto. 25. Uskrnje jaje iarala Teza Josi, udata Dini, iz Sombora, otkupljeno 06.06.1953.
god. za 30 dinara, inv. br. 1320. (preuzeto iz knjige D. Ogar Uskrnja jaja pisanice,
Sombor, 2009)

Pri sedamdeset godina, dobro se siam svoje majke Jage, koja je
cilo popodne sidila uz kraj poreta i iz jedne metalne kutije, a mislim da
je bila od boksa za cipele, rastopljenim voskom, zamaui u vosak
kiicu, arala je jaja. Ni jedno nije bilo jednako. Kiica je bila drvena,
tapi na kraju raspoluen i malecka cevica je bila dobro uvizana jaim
koncom tako da se nije mogla pomerati. Porid nje su bili stari lonii s
utom bojom i crvenom, a u jednom veem je bila crna boja
varzilo.





118
Foto. 26. Uskrnje jaje iarala Teza Josi Dini, inv. br. 1322.
(preuzeto iz knjige D. Ogar Uskrnja jaja pisanice, Sombor,
2009)




Majka je znala tano u koju farbu triba staviti ispisano jaje. Znam
da je jaja vadila i slagala na jednu staru krpu da se osue, pa opet
nastavljala arati i na kraju ih meala u crnu boju, nije ni onda bilo
gotovo. Opet su se jaja vadila, pa suila i tek onda je vruom krpom,
koju je svaki as grijala na poretu, dugo je brisala i trljala jaja, kako bi
se vosak otopio i are se pokazale u svoj svojoj lipoti, i onda nije bilo jo
kraj...


Foto. 27. Uskrnje jaje iarala Teza Josi Dini, inv. br. 1323. (preuzeto iz knjige D. Ogar
Uskrnja jaja pisanice, Sombor, 2009)



Komadiem odrizane slanine, na kraju je malo prila priko svakog
jajeta i mekanom krpicom jo istrljala svako jaje da dobije tzv. visoki sjaj.
Pa je tek onda slagala u lipu zdilu i jaja su bila iarana i gotova. Puno
uloenog truda, znanja i umitnike nadarinosti.
Po ocini etnologa, tako starovensko aranje jaja naziva se batik-
tehnika i tako, po njihovoh ocini, nastaju jaja pisanice. Jaja arana
voskom iziskivala su znanje, spritnost, strpljenje i dosta vrimena. Kako
se sve brzo minja, i tempo ivota nalae promine u svemu, tako isto se
minja i nain aranja uskrnjih jaja. Nastaju mnogo jednostavnije tehnike
aranja, aranja jaja samo u jednoj boji, lipljenje raznih nalipnica, pa
aranje razliitim bojama, a u poslidnje vrime ak se jaja araju
ornamentima napravljenim od slame.

119

Foto. 28. Uskrnje jaje iarala Teza Josi
Dini, inv. br. 1324. (preuzeto iz knjige D.
Ogar Uskrnja jaja pisanice, Sombor,
2009)




Jaja se ukraavaju i raznim dilovima tekstila. To su lipe pantljike,
deblje i tanje, pa i tzv. drhtalicom, neka vrsta tankog metala, naroito
zastupljino ukraavanje u Bakom Monotoru i u Bakom Bregu. Tako
arana jaja su prava remek dila. O arenim jajima, tehnici aranja i
ukraavanja uskrnjih jaja mogli bi puno pisati.





120

3.1.4. Bunjevaki obiaji posli Uskrsa






Vei svetac bio je Sv. urev uro, slavi se 23. aprila. Taj dan
je svakako jedna prolina prekritnica. Kako je u XIX viku, pa i u XX viku,
bilo puno napoliara, slugu, biroa, to se tih dana menjale gazde, traio
bolji posao, zacrtavale su se neke nove sudbine, planovi, rienja i
odluke. Ipak, takve sudbonosne odluke su se ee donosile u jesensko
vrime o danu Sv. Mihaila, ili o Miholju krajem septembra.
Do ureva se nije smilo ii bos, tek posli ovog sveca. Nikada nije
kod bunjevake dice bilo na pretek cipela i arapa. April je i misec kada
se iekivala kia i svaka kap kie je dobro dola itu, a i posijanim
usevima i batama. To je misec prikrasnog zelenila, miriljavog cvia,
jorgovana, bagrema i urevka.
I crkvena zvona su pozdravljenje od ureva do Miholja zvonila
sat ranije jutrom i sat kasnije uvee.
25-tog aprila je Markovo, dan posvien evangelisti. Taj dan se
posibno tovao i nisu se obavljali veliki radovi na poljima. Taj dan se ilo
na blagoslov ita. Obiaj je bio da toga dana salaari dou u varo da
posli obreda posveenja ita obave neke poslove, ali i da se ponove i da
kupe, naroito divojke, neku lipu svilu ili kadifu, kako bi za Duhove ili
Trojstvo imali novo ruvo.
121
Na majalos, 1. maj, ilo se u ikaru, ali samo u poslipodnevnim
satima. Izvodila se dica, a ako su dobili luftbalon, onda je to bio ve
veliki poklon. Posibno je obilueno Spasovo, odlaskom u crkvu. Na taj
dan se nije nita radilo od velikih poslova.

Foto. 29. Proijon Spasovo, u Somboru 1936. godine


Duhovski obiaji je veliki praznik za sve hriane, pa i za
Bunjevce. Za Duhove se posibno pripremaju, jer su za ove dane od
vajkada vizani i odrieni obiaji. U predvierje, toga dana, siku se grane
lipe i zove, pa su se u rano jutro kitili prozori, vrata i kapije bunjevakih
kua. Kite se ekonomske zgrade, ambari, ardaci, pa i tale. Obiaj
kienja je uobiajen i kod drugih naroda, a naroito kod Poljaka. I same
crkve se kite granama lipe i spolja, a i unutranjost. Kod pravoslavnih
hriana se u crkve unosi trava, pa se pletu venii koji se donose kui.


122
Obiaji za Duhove su kraljice. To je prastari obiaj u literaturi
zabileen ve s poitka XX vika. Kraljice su narodni obiaj, koji su
Bunjevci donili iz svoje pradomovine.



Foto. 30. Kraljice za duhove, u Somboru 1942. godine


Obiaj vrlo specifian, ali pomalo zaboravljen polovinom prolog
vika. Danas se taj obiaj najee uva i izvodi kao deo folklorne batine
pri umetnikim drutvima. Naroito posli 1990-tih godina, obiaj
Kraljice obnovljen je u Subotici u punoj lipoti u folklornoj grupi Kate
Kunti KUD Bunjevka.
Obrid i obiaj Kraljica izvodio se o Duhovima sva tri dana.
Nagovetavale su lito i dugodnevnicu, a ujedno su i kroz svoje obiaje i
123
pisme, prieljkivale dobru i bogatu letinu, a i kroz pisme su zazivali kiu
da orosi vrlo esto edna polja.
Nonja Kraljica bila je specifina, pomalo se razlikovala od
raskone nonje. Kraljice su cure od 10 do 15 godina, obuavane ovom
obiaju od starijih majki, ili mama koje su nekad i same bile u ulozi
kraljice, tako da su kraljice, ipak, imale nekog starijeg, koji e ih
pripremiti ili obuiti tom duhovnom obiaju. U ovom obiaju puno je
simbola i poruka, pa ak i neke molbe provejavaju kroz njihove pisme, a
to je zatita od zla, uroka i zlih sila. ak su se i pokojnicima obraale u
smislu da ih zatite.
Obiaj Kraljica najdue se zadrao u severnoj Bakoj kod
Bunjevaca, ali obiaj je bio vrlo upranjavan i kod Srba u Vojvodini. Ko je
na koga uticao, o ovom govori i I. Erdeljanovi u knjizi O poriklu
Bunjevaca. Iz njegove knjige se moe zakljuiti da je obiaj autentian
za Bunjevce. Kao i svi obiaji, i ovaj je kroz decenije, a i vikove, pretrpio
tuta izmena, pa se neto kod kraljica i modernizovalo. Kraljice-curice
oblaile su se u bile suknje, koulja-bluza lingovana, bosonoge, no ipak
su poneke ile i u lakovanim cipelama, ili papuama. Specifina je kruna
na glavi, valjda otud i ime Kraljice. Kruna je napravljena vrlo struno od
cvia suvog, ukraena je svetrucavim perlicama, pa ak i svetom
sliicom i malim ogledalcetom, s krune su obe strane padale raznobojne
panjtlike sve do pojasa. Krune su stavljane na raspletenu kosu.
Kraljice su posli Sv. mise iz crkve ile od kue do kue, pivajui
pisme, dosta monotono u estercu, a melodija je jednolina bez pratnje
nekog instruminta. Pisme bi se one mogle podiliti na: koranice, visele i
alosne pisme. Sadraj kraljiinih pisama je vrlo razliit: bile su
upuene domainu, nanama, dici, pa vojnicima koji nisu bili kod kue,
pivalo se i acima, neke pisme su tako lipe, da se mogu usporediti sa
najlipim baladama.


124
Prema tome, pisme su imale tematiku i sadraj dosta razliitu.
Zato su i obako interesantne. Karakteristino je to da se vie stihova
pisme zavravalo pripevom ljeljo, ljeljo,...
Kraljice su znale kako i kad triba da se poklone i podvriskuju.
Zadatak im je bio da obilaze kue, uorene salae, a i sela. Zato je bilo
vie skupina kraljica koje su se znale i sresti pa malo i divaniti. Znale
su u kojoj kui kako i ta po sadraju pisme triba pivat.
U svakoj kui su rado doikane i na kraju su nagraivane obino u
naturi, najee jajima, kobasicom, a ponegde i kulenom, jer je to vrime
oko Spasova i Duhova kada se kulen po prvi put nainje.
Daroviane kraljice vraaju u kuu odakle su krenile, tu se
poaste, i onda se razilaze do slediih Duhova, neke od njih e opet biti
kraljice, a neke starije vie nikada i svoje znanje i pisme prenosie na
mlae.
125

3.1.5. Sveti Antun




Kao veliki potovaoci ovog velikog i potovanog sveca, ne samo
ovde u naoj sridini, nego i u itavom hrianskom svitu, divanit emo o
njemu onoliko malo i skromno, koliko mi znamo.
Porid mnogih svetitelja u hrianskoj crkvi posibno misto pripada
Svetom Antunu. Njemu su posviene mnoge crkve, u crkvama oltari,
njemu se obraaju molitvama za pomo, razumivanje, olakanje i
duevno rastireenje, a Sveti Antun nee nikoga ostaviti, ni izostaviti.
Kada sam se, sad ve poodavno, nala sa svojim uenicima na
putu po SSSR-u, morali su nam, porid ostalih spomenika i muzeja,
pokazati i prilipe Kijevske manastire larve, i tamo smo prvi put vidili
divne ikone posviene Prepodobnom Antoniju Velikom, Sv. Antunu. Cilog
puta sam bila pod uticajem prilipih ikona, i slika, i fresaka posvienim
tom svecu.
Kada sam malo razmislila, to je onaj svetac koji se u katolikoj
crkvi slavi kao Sveti Antun Pustinjak, 17-tog januara. Roen je oko 250-
te godine, blizu Herakleje u Egiptu. Posli smrti svojih roditelja, podilio je
svoje imanje sirotinji i odlazi u pustinju blizu Crvenog mora, provodei
vrime u molitvi i razmiljanju. Kae se da je samo dva puta boravio u
Aleksandriji. ivio je u doba progona crkve, optuivali su ga da je
jeretnik, okupio je oko sebe sledbenike koji su ga slidili. Umro je 335.
godine u 105 godini, a ostavio je tako dubokog traga meu svojim
uenicima, da su za njega govorili: Evo vaspitaa vaspitaima i uitelja
uiteljima. To je Sveti Antun Pustinjak, svetac pre raskola crkava 1054.
godine.


126
Skoro 1000 godina kasnije, Bog je odridio duhovni pravac jo
jednom hrianskom svetitelju, a to je Sveti Antun Padovanski. Dobio
je ime po prithodnom. Ovaj svetac, za razliku od prvog, kratko je ivio,
svega 35 godina, ali se uvrstio u najvee svetitelje katolike crkve. ivio
je u teka vrimena: Evropom hara crna smrt kuga.
Sveti Antun Padovanski, sin je plemike familije i rodio se 1195.
godine u Portugaliji, gradu Lisabonu. Danas je to glavni grad te drave,
koja svojom zapadnom granicom u celosti izlazi na Atlanski okean, pa su
njeni neki stanovnici i nadaleko poznati pomorci i moreplovci. Rano
stupa u samostan, prouava teologiju i Sveto pismo. Pod dubokim
utiskom je prizora kada su iz Maroka vraeni mrtvi misionari, franjevci, i
sam je htio da se otisne u misionare teak i neizvestan zadatak. Voen
Bojom rukom, stigao je Sveti Antun u Maroko, no tika bolist ga je
spriila da tamo ostane. Brod mu je u povratku zahvaen olujom i on
dospiva na Siciliju. Dospiva u Junu Italiju, stie u Azis, mesto Svetog
Franje u provinciji Emilija. Zapaen je po svojim propovidima i pridikama.
Gde god stigne on propovida i u crkvama i na trgovima i morskoj obali.
Nisu ga uvek sluali, jer u to vrime crkva je bila uzdrmana irenjem,
danas bi to rekli, krivoverja i sektatva.
Sveti Antun stie i do Padove, grad danas poznat po Velikoj
Katedrali posvienoj Svecu. Tu se na glavnom oltaru u zlatnoj posudi
uva i jezik Sv. Antuna. Teko bolistan, 13-tog juna 1231. godine, umire,
a za devet miseci, papa Grgur IX proglaava ga svecem i nauiteljem
crkve. Ve za ivota bio je udotvorac, oivljava jedno dite utopljenika,
a majka ditetova obeaje siromanima onoliko ita, koliko je dite teko.
U spomen na to daruje se danas za kruv Sv. Antuna za siromane.
Svuda po svitu danas se potuje ovaj Svetac, kako mi, tako i
pravoslavni svit. Ne mogu, a da ne spominem velike crkve Sv. Antuna u
Beogradu, rad poznatog slovenakog arhitekte, pa crkva u Baji sa
samostanom, pa u Osijeku, u Dubrovniku, Rijeci, Sarajevu, Banjaluci, a
tek irom svita.
127
Sveti Antun je posibno zatitnik braka, dice, ena, pomonik u
nevoljama, nalazitelj izgubljenih stvari, zatitnik bolesnih i siromanih.
I na kraju, kada su na salau procvitale perunike, i u bati
zamirisao ljiljan, a u avliji procvitale lipe, mi dica smo znali da je blizu
kraj kulske godine i da emo ii za Svetog Antuna na protenje kod
ujna Kati i uja Mate Kalmar.
Protenje su oni odravali i obeleavali za Sv. Antuna. Njihov
sala je bio blizu kule. Siam se, pune avlije, ispregnutih konja, kola i
fijakera, puno dice, a dola je rodbina i s gornje strane.
Posli svite mise u hodniku kule, svi smo se nali u avliji
Kalamarovih. Dola su neka druga vrimena, a na ovim naim prostorima
ta vrimena nose neke druge adute, obiaje, pa i imperative.
I kulsko zvono se premita iz dvorita neto dalje. Ista familija
poklanja zemljite porid puta i priko puta kule. Od zvonarevog stana
danas je, Bogu hvala, sagraena Kapela u Gradini. Malo je lanova
ostalo od te familije Kalamar, hvala im na milodaru, a mi da se uvik
siamo i ne zaboravimo protenje o Sv. Antunu u Kapeli, u Gradini.



128

3.1.6. Sveti Franja






Franjo Asiki (Asiz, 1181 Porcijunkula kod Asiza, 3. oktobra 1226)
osniva je franjevakog reda ili Reda male brae. To je red koga je
odlikovalo siromatvo, odricanje, ali i pomo siromanima i nevoljnima.
Pravo ime mu je bilo Giovanni Francesco Bernardone, bio je sin
trgovca u Asiziju i majke Francuskinje. U mladosti je vodio viseo,
bonvivanski ivot. Za vrime rata s Peruom pada u zarobljenitvo, da bi
nakon osloboinja tiko obolio. Za vrime bolisti doivljavao je duboke
psiholoke promine koje nalaze izraz u njegovoj novoj viziji religioznosti.
Posli ozdravljenja naputa bogatu roditeljsku kuu i odiven u
vreu, posluuje gubavce i popravlja ruevine crkve. Ispoitka su ga
smatrali udakom, ali njegove propovidi o apsolutnom evaneoskom
siromatvu, u to vrime dubokih klasnih razlika, nailaze na pristalice meu
siromanima narodom.
Broj Franjine pokornike brae je sve vie rastao i postao je pritnja
za privilegovani poloaj klera. Kako bi suzbio tu opasnost, papa Inocent
III poziva Franju prid sebe i nakon to je dobio garanciju da e Franjin
pokret potivati sva svetovna prava Crkve, odobrio je njegovo dilovanje,
odnosno, potvruje 1209. godine osnivanje franjevakog reda Red
mala braa. Sa Klarom Skifi, 1212. godine, osniva i ensku granu reda
klarise.
129
ivot Franje Asikog i njegove redovnike brae okitile su legende
sa mnogim fantastinim ditaljima (propovid pticama, dobijanje svetih
rana na brdu Alverni, putovanje na Istok meu saracenske nevirnike).
Udaljavanje od prvobitnih ideala dovelo je do nesuglasica, i Franjo
preputa upravu reda drugome (1220) i povlai se u intimni krug brae u
domu kraj prastare crkvice Porcijunke (u kojoj je poio svoj ivotni put).
Dvi godine nakon svoje smrti proglaen je svecem i pokopan u bazilici
svetog Franje u Asizu.
Pod vostvom franjevakog reda stigli su i Bunjevci u ove krajove.
Red je ukinuo prosveeni apsolutista car Josip II, sin Marije Terezije.
Ima nikoliko nedovoljno ispitanih arheolokih nalaza koji govore da su
ba u salaima Gradina, braa franjevci imali svoje prve bogomolje, tzv.
crkvine.
U Somboru i okolnim somborskim salaima, u vrime kada je
uveliko otpoinjala berba kukuruza na njivama, a groa po vinogradima,
Sv. Franjo se iekivao s posebnom radou. Bio je to mali pridah od
posla i vrime za divojaki vaar, tj. igranku na Sv. Franju.
Znalo se da se za ovaj svetac obavizno ilo novo ruvo, u kojem e
se po korzi vano prikazivati bunjevake divojke i momci. Divojke su
vizivale dukate oko vrata i s ponosom prikazivale ekonomski status svoje
familije.






Foto. 31. Momci i divojke
na korzou u Somboru,
1940. godine. Na slici:
Joika Bonjak, Kalorina
Kalmar, ima Firanj i Roza



130
Sveta misa je je bila u 10 sati i Crkva Svetog Trojstva u Somboru
bila je puna, skroz do vrati. Tu su dolazili mladi sa svojim familijama iz
Gradine, Dina, Mataria, s Bajskog puta, Nenadia, iz Male Pete,
onopljanskog puta i salaa ... Kad misa proe, ie najlipi dio dana: svi
izlaze iz crkve i kreu na glavni sokak korzo, a uvee igranka.









Foto. 32. Korzo na
Glavnoj ulici u
Somboru, 1937.
godina. Na slici: dida
Ivan-iko Bonjak,
dida Sima Firanj-
majkin brat i
FranjoParcetic-
sirotan.










Foto. 33. Momci na Glavnoj
ulici u Somboru posli Drugog
svitskog rata. Na slici s liva
Bonjak Ivan, Joika Matari,
Stipan Kuloper, Stipan
Parceti, uro Bonjak, ima
Hornjak, Pero Hornjak i mali
Firanj

131
Kod Bunjevaca, s jeseni, tradicija igranki je zdravo dugaka. Znalo
se da se poinje igrankom na Sv. Franju, pa do Adventa svake nedilje na
drugom mistu, na drugim salaima. Sve igranka za igrankom. Posli
Adventa i Boinih praznika, krealo se sa balovima.

Foto. 34. Sv. Franjo - Bunjevako kolo 1938. godine u Somboru











Foto. 35. Sv. Franjo u
Bunjevakom kolu u
Somboru, 1939. godina


132

Foto. 36. Sv. Franjo Ana Luki, Maca Firanj, Tereska Parceti, Ana Bonjak-mama, ula Bonjak-strina,
Manda Firanj, Bara uvardi, Irenka Bonjak, Vita Matari. Pre Drugog svitskog rata.





133

3.2. Svitovni obiaji




Svitovni obiaji Bunjevaca su obiaji koji su vizani za godinja
doba i poljoprivredne radove, jer znamo da su svi ivili od ove dilatnosti,
pa su im oi uvik bile uprte u nebo, as oekujui kiu, as strepei od
nepogoda, leda, tue, mraza itd. A zna se da je ova Panonska nizija i
plodna i rodna, ali zna biti i nerodna, suna, stepska i ne naroito
blagonaklona.
Postoji jedan podatak vrimenskog praenja klimatskih prilika u
ovom podneblju. Od sto godina samo je 17 godina idealnih, a ostalo je,
ili suno-stepsko, ili suvie kino i podvodno.
Poto su zavisili od vrimenskih prilika, posebno su imali obiaje
vizane za poljske radove, kojima su se iskljuivo bavili, a to su Duionica
obiaj posvien kruvu. To je oda kruvu, zatim, berba groa, pa
orizivanje i radovi u vinogradarstvu itd.


134

3.2.1. Prela


Prelom se nazivao obiaj koji se odravao jedared ili dvared
godinje, naroito u kui gde je bilo divojaka. Prelo dolazi od same rii
glagola presti, to znai da je sastanak tribalo da ima radni karakter.
Odnosno, porid druenja, razgovora, pisme, uile su majke svoju ensku
dicu na prelima runom radu, presti, tkati, lingati, visti itd.
Na takva radna prela sluajno bi naili i momci, sa po kojim
harmonikaem, pa se prelo pritvorilo i u zabavu, zaigralo se i zapivalo.

Redovna prela su se odravala u svakoj bunjevakoj kui u toku
zime, sem ako porodica nije u alosti za nekim bliskim izgubljenim
lanom. Prela su se odravala od Boia do Korizme (period 6 nedilja
prid Uskrs).












Foto. 37. Prelo kod
Joike i Mande
Bonjak 1927.
godine



135
Prela je organizovao stareina kue, dida ili bao, naravno uz
saglasnost supruge mame i majke. Na prela su se pozivali najblii
roaci udate keri sa zetovima, kumovi, tetke, strine i neto starija dica.
Da bi se na prelima iskoristila umina radna snaga, obino su se prela
povizivala sa svinjokoljom, pa se i taj posao obavio u sklopu prela.
Takvo prelo je trajalo najmanje dva dana. Prvi dan se radilo, a drugi dan
se zabavljalo, mukarci su vodili ozbiljne razgovore o imanju, kupovini,
prodaji, stoci, naroito konjima, zatim se prilo na zabavu, a to je bilo
kartanje na 32 karte maarice. enski svit, domaice, su bile
angaovane oko pripremanja jila koja su bila pravo umie.
Na primer, sluila se kisela supa, peena kobasica i krvavica,
peena unka u krunoj pei, obmotana hlebnim tistom. U pono se
sluila orba zainjena sokom paradajza, jila od kiselog kupusa, sarma,
podvarak, kod Bunjevaca to nisu bila jila kojim se gosti nude i slue, jer
su to za njih bila jila druge kategorije.
Atmosfira je bila porodina, ali visela, ako je naiao svira, onda
se i igralo, sva najlipa kola, a mlai mukarci i ene su se obako
oglidali u tzv. momakom kolu.
U rano jutro, preljani su se razilazili uz skromne, ali drage, darove:
maramice, marame, zetu koulja, dica su obino ostajala jo poneki
dan, ako se radilo o didi i majki, odnosno, ako je kod njih bilo prelo. Ta
porodina prela imala su i neku radnu i zabavnu zadau.






Foto. 38. Prelo na salau kod teta Berte
1938. godine




136
Moji pretci, odnosno moji dida i majka, i sami su pripremali takva
prela, ali su bila i uvena prela u Gradini salaima, jugo-istono od
Sombora, kod tetke i tetka moje mame, Franje i Berte Matari, pa
prilaem i slike roaka
dobro raspoloenih. Osia
se potriba za druenjem, za
razgovorima i povizivanjem
seoskog salaarskog i
gradskog ivlja, naroito u
drugoj polovini XIX vika i
poitkom XX vika.

Foto. 39. Pelo na salau kod teta Berte
1938. godine










Foto. 40. Prelo na salau kod
teta Berte 1938. godine



Naravno, I svitski rat je posebno zahvatio ova podruja, i prela su
utihnula. Mnogi su mladi momci i ljudi otili na frontove daleke Galicije i
Banovine, ili na front koji je formiran na Drini. Pod takvim uslovima prela
se nisu odravala.
137



Javna prela od tih porodinih prela, kako je ve rieno, osiala
se potriba da se ta manifestacija podigne na jedan vii nivo, u kulturnom
i drutvenom poglidu. Pa je zabilueno da je 2. februara na Marin-Dan
Svenica (po gregorijanskom kalendaru), 1879. godine u Subotici, u
organizaciji Puke kasine, odrano prvo javno prelo.
Ta su prela bila tako uspina po svojim sadrajima, po brojnosti,
pa su i vlasti esto puta osporivale odravanje takvih skupova, smitala
im je ta nacionalna afirmacija i ispoljavanje kulture, obiaja, nacionalne
svisti i dr. Te manifestacije su smitale i ministarstvu u Budimpeti, pa je
bilo i ozbiljnih pritnji i kratkotranjnih zatvaranja.
Puka kasina osnovana je 1878. godine kao bunjevaka institucija
kulture i nacionalnog izraavanja. U okviru Puke kasine, izdavao se list
Neven, Subotika Danica, Bunjevako-okaki kalendar. Prvi
pridsednik Puke kasine bio je eno Duli.
Bunjevako Veliko prelo prvi put je odrano 2. februara 1879.
godine u Subotici. Ima podataka da je na prvom prelu prodato 1500
ulaznica. Veliki odziv, masovnost, bila je to smotra nacionalnog ponosa,
duhovnosti za kojom se teilo sto godina, svi su bili ponosni, to je bila
smotra fizike lipote kojom su se odlikovali Bunjevci, ali to je i smotra
njihovog dostojanstvenog ponaanja, njihove lipe nonje, pisama i igara.
Prelo se otvaralo pozdravnim govorom pridsednika i preljskom
pismom. Svirale su najbolje tamburake bande, a sluila se najbolja jila i
pia, onog vrimena i gastronomskog umia.
Preljska pisma spada u red, po svojoj melodiji, najlipe bunjevake
pisme. Pisma glasi:

Kolo igra tamburica svira,
Pisma jei ne da noi mira,


138
Svud se uje, svud orom znade,
Da Bunjevac duu ne izdade;
Veseli se svaki im se divi,
Nek se znade da Bunjevac ivi!
Nije majka rodila junaka,
Ko toj sinak divnih Bunjevaka,
Nit e majka roditi junaka,
Ko Bunjevka taka veseljaka;
Kolo vodi svaki im se divi
Nek se znade da Bunjevac ivi ...


Velika prela su jo krajem XIX vika imala jako veliki odjik, ali na
dvi kolosika. Bunjevci su kroz javna prela manifestovali svoju
drutvenost, svoju kulturu i obiaje, svakako za Bunjevce je to bio
dogaaj od velikog znaaja. Prela su ih povizivala, dilovala su kao neka
nevidljiva koheziona sila.
Sa druge strane, opet, vlastima su smitale tako znaajne
manifestacije malog naroda. U tom su vidili neku ozbiljnu opasnost.
Tribalo je drati sve pod kontrolom, pa su prela esto stizala i do
Budimpete i odgovarajuih ministarstava, koja su traila naine i
instrumente kako prela to vie minimizirati. Masovnost Velikog prela,
ak i rigorozna Austro-Ugarska administracija, nije mogla spriiti.
Programi tih prela, za ono vrime, bili su po ukusu, elji i volji
naroda. Prvo se ocinjivala muzika i muziari, koji su svakako bili
zadueni za raspoloinje prisutnih. Na primer, zbor tamburaa na prelu
1869. godine, sastojao se od najboljih muziara, koji su esto bili uitelji,
trgovci, pa i pravnici. Tek na drugom mistu ocinjivala se ponuda
(gastronomska) i drugi sadraji (ponude cvia, suvenira, konfeti i dr.).
Tako je bilo sve do Prvog svitskog rata. Pucanj u Sarajevu 1914.
godine prekinio je radosti, zabave i susrite. Dobijali su se vojni pozivi na
139
koje su se, kao i drugi narodi, pa tako i Bunjevci, morali odazvati, a rat je
rat, ginilo se na frontovima na Drini, Galiciji, Bukovini. Zabave i prela su
ukinuti. Tek nova istorijska situacija, naroito posli 1918. godine, kada je
Banat, Baka, Baranja prisjedinjena Kraljevini SHS i dolaze bolja
vrimena koja su omoguila obnavljanje institucije Velikog bunjevakog
prela, prvo u Subotici i kasnije u Somboru, 1922. godine.




140


Javna prela u Somboru





Ovo je moda i osnovna nit ovog rada, a sve dosad kazano moe
se podvisti pod uvod ili pridobjanjenje za prelo u Somboru.
Drutveni ivot Bunjevakih porodica i ivlja u Somboru zaostajao
je za punih 40 godina za Suboticom. Bilo je ovde zabava i porodinih
prela, i te kako. Porodice su bile roaki izuzitno povizane, pa su i
porodino-roaka prela bila zastupljena.
Kada je politiki prisjedinjenje Vojvodine Kraljevini SHS 1918.
godine zavrino, Bunjevci kao da su dobili krila, brzo su prialili i svoje
koji su ostavili kosti na ratitima Galicije ili na Pijavi, ali su priboleli i
pandemiju uvene panske groznice, koja je 1918-1919. godine prosto
kosila i odnosila, naroito mlade. Porid svih alosti, nedaa posliratnih,
ljudi su eljni i zabave i nekog drutvenog rastireenja.
estog oktobra 1921. godine osniva se u Somboru Bunjevako
kolo, u ijem statutu se kae da je to drutvo Bunjevaca gde e oni da
se okupljaju, vesele, razgovaraju i minjaju svoja iskustva. Udruenje je
smiteno u jednu prizemnu kuu u Pariskoj ulici, broj 16. Zgrada je dosta
mala, ali imala je neto vee dvorite. Danas je zgrada poruena, pa je
prvobitno bio parking za automobile, a danas je na tom mistu izgraen
veliki market trgovaki centar iji je finansijer na proslavljeni koarka
Rebraa.
Ba u toj kui, u Pariskoj ulici, odrano je prvo javno prelo u
Somboru, daleke 1922. godine, na dan 2. februara. Marin-dan ili
141
Svijenica (po Julijanskom kalendaru to je Sretenje Gospodnje, kada
Bogorodica prvi put unosi Isusa u hram).
Prva javna prela u Somboru odravaju se svake godine, od 1922.
godine, zahvaljujui i entuzijazmu prvog pridsednika Antuna-Tonike
Bonjaka. O njegovoj biografiji smo govorili ranije poto je on bio i jedan
od delegata Sombora na zasidanju Velike Narodne Skuptine Vojvodine
odrane 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu.












Foto. 41. Prelo 28.02.1938. godine
u Somboru. Na slici s liva na disno:
Marija, Amalka, Rozinka, Jovana



U Somboru su se prela zvala Godinja prela, To su bile zabave
velikog formata i iljno iikivane od ivlja, ne samo Bunjevaca, nego i
Srba. Pridsednik se uvik pobrinuo da prela budu dostojanstvena smotra,
prvo lipota mladosti, kulture, drutvenosti, pa i duhovnosti.
Kako se popravljao drutveno-ekonomski status Bunjevaca, to su i
prela dobijala na svom kulturno-umitnikom sadraju. Ve posli dvi do tri
godine, prela su tako masovna, da sala kue u Pariskoj ulici postaje
pretisna. Nije u Somboru bilo previe prostora za drutvene aktivnosti
toga vrimena. Izbor je morao pasti na veu salu, ali ne previliku, jedinog
hotela tada u Somboru, a to je hotel Sloboda. Broj positilaca bio je
svake godine vei i vei. Zna se da su na prelima uzimali uea tri
generacije. Mladi, divojke i momci, pa njihovi roditelji, neka sridnja i


142
starija generacija, dide, ali uvik u principu bez majki, koje su ostajale kod
kue da uvaju dicu i
kuu.







Foto. 42. Prelo 28.02.1938. god. u
Somboru na slici s liva na disno:
Manda i Matia Firanj-strika,
Franjo Matari-tetak, Karlo
Bogii-tetak, Ana Bonjak-
mama, Tereska Pareti-teta,
Bara Bogii-teta, Joika
Pareti-tetak










Foto. 43. Prelo
28.02.1938. godine u
Somboru. Na slici s
liva na disno: Karla
Logo, Ivan Bonjak,
Stevan Magli,
Stipan Stoliic,
Antun-Bai Firanj


ta se diavalo na prelima: prvo oduevljenje je bilo susriti roaka,
poznanika i javnih linosti. Zatim to je bila smotra ponaanja,
dostojanstvenog dranja i lipog odivanja u smislu bunjevake tradicije.
Sviano obuene u najfinije svile, brokate, kadife, defilovale su divojke
143
okiene dukatima oko vrata. One su se pridstavljale i kao potencijalne
udavae. Momci, opet, su oblaili svoja tamna odila i prve izme, a da ne
bi zaostajali za divojkama, oni su se kitili za reverom kojim obienim
dukatom, ili satom i lancem privrenim na prsluku.
Sridnja generacija je uvik okupljena za stolovima po roakoj vezi,
vrhunski obuini, sad ve neto ozbiljnije, naroito enski svit, kod kojih
je dominirala atlaska marama povizana na dva kraja. Za takvim stolom
uvik je privlaila panju mlada ena u bilom ruvu. To je mlada koja se te
godine udala i nepisano pravilo je bilo da se jo jednom javno pojavi u
svom vinanom ruvu, ali
onda posli prela,
definitivno, odloila bi ga
u neki poslidnji kutak
svoga ifonjera.






Foto. 44. Prelo 28.02.1938. godine


Starija generacija se okupljala da malo uiva u smotri mladosti i
razmini iskustva, da se divani o poslovima, uspisima, pa i neuspisima i
brigama.
Tribalo bi da kaemo neto o sadrajima prela: Prvo muziki bila
je to smotra tradicionalnih muzikih sadraja.
Svirali su najbolji sastavi koji su tada postojali. To
bejahu orkestri Stevana Baia Trnde.
Foto. 45. Stevan Bai Trnda

Njegova banda pivai narodnih pisama,
starih gradskih, pa i bunjevakih. Naroito se


144
isticao izvoenjem kola na jednu ili dve strane, svima poznate
najomiljenije bunjevake igre, pa momako kolo, gde su momci
pokazivali svoju spritnost i umie u igri. Obako je somborske Bunjevce
uveseljavala i muzika banda brae Cicvaria, koji su svojim muzikim
umiem stekli i zavidnu imovinu. Veliko prelo uviseljavala je i daleko
poznata banda Joce Maksimovia onke, koja se odlikovala
izvanrednim pivaima i violinistima.







Foto. 46. Prelo u Slobodi 1939.
godine. ene na slici s liva na
disno: Amalka Bonjak, Matija
Rai, Mara Kebina, Roza
Bonjak, Roza Pareti,
Karolina Kalmar, Janja
Matijina sestra



Salu su ukraavali cvitnim aranmanima uvene cviare sa
Bajskog puta, vlasnika Richter Lacike, pa cviara Gesser (Gezer) i
Sladekova cviara iz ulica Laze Kostia. Obiaj je bio da se divojkama
daruje cvie, ali ne rizano, nego u saksijama, a to su obino bile
predivne ciklame. Dobilo se toliko cvia, da su divojke jedva mogle
poneti sve kui (po kazivanju jedne roake Roze Kalmar, roene 1924.
godine).
Gastronomska ponuda nije bila ba uobiajena, sem neto
slatkia. Vie je bilo raznovrsnog pia, naroito vina iz baranjskih
vinograda i odline sode.
Na somborska velika prela dolazili su Bunjevci, okci iz Baa,
Plavne, Sonte i Monotora. Iz Subotice i Bajmoka dolazili su vieniji
145
momci. (Lino ne mogu oprostiti onima koji su pokrinuli II svitski rat i
prikinuli divne snove, divane i razonodu mojih predaka).





Foto. 47. Prelo 1939.
godine u Somboru. Na
slici ene se izdvojile:
Maca Firanj, Visca
Strili, Vita Matari,
Ana Bonjak, Bara
Bogisi, ula Bonjak,
Manda Firanj











Foto. 48.
Prelo u
Somboru
1940. godine.
Na slici:
Rozinka
Bonjak


Foto. 49.
Prelo u
Somboru
1939. godine. Na slici: Amalka i Rozinka Bonjak


146





Rat je prikinuo kontinuitet Velikog Bunjevakog prela, moda se
neto simboliko i odravalo, ali o tome nema nekih znaajnih podataka.
Posli II svitskog rata odrala su se prela, ali vie nisu imala ono javno-
drutveno, pa i kulturno znaenje, kao to je to bilo izmeu dva svitska
rata. Na ovim prostorima se mnogo toga sutinskog prominilo u
politikom, drutvenom i ekonomskom poglidu, za punih 180 stepeni, pa
sve to je nekad bilo lipo, dostojanstveno u kulturnom smislu,
proglaavalo se ad hoc, kao nazadno i reakcionarno, htilo se sve unititi
i stvoriti platforma za neto sasvim, sasvim novo i crvino obojeno.
Socijalistike oi glidale su samo naprid u svoj novokreirani put
ignoriui i kulturu i istoriju minulih decenija.
Taj nekakav zabavno-javni ivot organizuje se od 1960-tih godina.
O tom sadraju i te sadraje sada na sebe preuzimaju kulturno-umitnika
drutva naroda i narodnosti.
Kako bi ispunili kolko-tolko sadraje iz oblasti kulture, sve se svodi
na dobro uvebane folklorne grupe, pa muziare, folk pevae i dosta
dobru gastronomsku ponudu. Tradicija se uveliko zaboravlja i
zapostavlja. Sada na prela dolaze razni KUD-ovi, nekad bolji, nekad gori,
ali uvik sa irokim jugoslovenskim programom, pa tako ni jedan program
na prelu nije bio uz pesme Biljana platno beljae ... ili Lepe ti je lepe ti
je Zagorje zeleno ... i to je sve lipo, ali to nije bio sadraj za jednu
iskljuivo originalnu nacionalnu svianost Velikog Bunjevakog prela.
Takva prela su se odravala vie od tri decenije u Somboru u
organizaciji KUD Vladimir Nazor, u dosta skromnoj sali, koja je u
poslidnje vrime i neto obnovljena sa rekonstruisanom pozornicom. Svit
je i takva prela volio, pa su i ona uvik brojano bila zastupljena.
147
Posli oktobarskih dogaaja, ve od 1991. godine, uvoenjem
demokratije u nau zemlju, poilo je ponovo oivljavanje bunjevakog
duha i bunjevake tradicije, dodue ne samo kod Bunjevaca, nego i kod
drugih nacionalnih zajednica sa ovih prostora.
Sve bi moda daleko bre ilo nekom uzlaznom linijom, da nije bilo
rata, raspada zemlje, egzodusa i jo mnogo tekih dogaaja na ovim
prostorima.
Godine 2000-te, 4. oktobra, reosnovano je Bunjevako kolo,
Udruenje graana. To nikako nije nikakva politika partija, ili politika
organizacija. Udruenje ima svoj Statut, kojim se reguliu osnovne
smernice i rad Bunjevakog kola. Pa kao prvo, eli se obnoviti tradicija,
istorija, obiaji i manifestacije po kojima je ovaj mali etnos na severu
Bake bio pripoznatljiv.

Porid drugih manifestacija, na primer Duionice (Duijance) ili
svianosti etvenih radova, posebna manifestacija je Veliko prelo.
Neposridno posli reorganizacije, ve 2000. godine, u sali hotela
Sloboda, odrano je prelo, posle svih turbulencija XX vika. Program je
vrlo kvalitetan, jer u njegovom izvoenju i realizaciji uestvuju
najeminentniji umitnici, kao na primer, bard vojvoansko-bunjevake
estrade Zvonko Bogdan. Porid estradnih umitnika, uee u programu
imaju i folklorne grupe, koje izvode bunjevake narodne igre. Koliko je
manifestacija ozbiljnog i svianog karaktera, poitak je uvik uz zvuke
dravne himne i sviane bunjevake pisme:

Podvikuje bunjevaka vila
Iz oblaka rairila krila
Oj, Bunjeve, probudi se sada ...

Mene mati uila pivati
Pivaj, sine, da Bunjevci ive


148
Nek nam ivi naa mila Baka
Tamburica, pisma bunjevaka.

Gastronomska ponuda je uvik na visini. Slue se specijaliteti
bake kuhinje. Prela se koriste i za promociju nekih izuzetno vridnih
radova, koje ine lanice Slamarske sekcije, ije rukotvorine od slame
uvik ukraavaju prostoriju i stolove. Svakako je dobro to je svaka
manifestacija snimljena, pa se uva kao materijalni dokaz. Lipotu
bunjevakih obiaja tribalo bi vie iskoristiti i u turistike svrhe,
raznolikosi naih prostora su neprocinjivo blago. Putem ovakvih
manifestacija moemo sauvati od zaborava obiaje, tradiciju, nonje,
nain ophoenja i kulturu tog malog etnosa, koji je sticajem istorijskih
okolnosti uvik guran na margine drutvenih i politikih zbivanja.







Foto. 50. Prelo u Somboru, 5. februar 1940.
godine


149









Foto. 51. Prelo u
Somboru 1942.
godine














Foto. 52. Prelo u Somboru,
24. februar 1952. godine















Foto. 53. Folklor sa
ratarskog prela, 24.
februar 1952. godina, u
Somboru


150

3.2.2. Duionica


Foto. 54. Duionica 1937. godine u Somboru. Na slici: Marija Bojanin, ro. Bonjak (dite u prvom planu),
vinac nosi Stipo Kalmar



Duionica je veoma vaan bunjevaki obiaj i vizan je za kraj
etalakih radova. etveni radovi ili skupljanje i prikupljanje itnog zrna
nekada je ivot znaio. Znai, osiguati kruv za naridnu godinu.
Sada te obiaje samo pamtimo i svrstavamo ih u deo folklornog
naslia. Danas, porid modirne tehnike, ogromnih traktora, kombajna,
silosa, ni zamisliti vie ne moemo kakav je teak rad i trud ljudski bio
uloen u etvu i skupljanje hlebnog zrna. Obiaj je da se na Markov dan
151
posiuju jo zelena itna polja. Na Petrovdan, sa nekoliko otkosa,
otpoinje etva, ako ito nije zrelo, saeka se jo koji dan.





Foto. 55. Duionica u
Somboru 1933. godine










itna polja su se runo kosila i bilo je angaovana i enska radna
snaga. etalaki rad se sastojao od kosaa, jakog i snanog i
rukovedaice, ene koja je skupljala otkose i vizala snopove. Snopovi su
se slagali u tzv. krstine. Kad je kosidba zavrila, slidila je rozidba i
gumno, te su se od snopova pravile kamare. Onaj kome je palo u
zadatak da slae snopove u kamaru, morao je biti iskusan i znalac da
kamara, ne daj Boe, ne zakisne. Tek posli nekog vrimena, stie
vralica, koja e obaviti vridbu. Skuplja se zrno, slae slama, kupi pleva
za hranu stoci. Kad je zrno na tavanu, moglo se odahnuti i, naravno,
proslaviti, pa se prvo proslavljalo u kui uz sviani ruak. Svakako,
priznanje se odavalo onom paru koji je rukovodio cilom operacijom
etve. Oni su imali naziv banda i bandaica i oni su opleli i vinac koji se
uvao do druge etve.


152









Foto. 56. Duionica
u Somboru,
Pariska ulica, 1936.
godina















Foto. 57. Duionica 1938. godine. Na slici: uja
Mato Luki i Marika Bonjak-ukina




153

Foto. 58. Duionica, Glavna ulica u Somboru, 1939. godina




Od porodinog etvenog slavlja, prvo u Subotici, razvila se javna,
bunjevaka proslava zavretka etve. Tako se javna duionica u Subotici
proslavlja od 1911. godine. Za to je obako zasluan, sveteno lice,
upnik Blako Raji.


154


Foto. 59. Duionica u Bunjevakom kolu u Somboru 1940. godine



U Somboru ove javne svianosti su ustanovljene tek posli I svitskog rata,
od 1921. godine, a organizovane su u okviru Bunjevakog kola. To je bila
velianstvena smotra lipih mladih parova u narodnim nonjama, koji su posli
crkvenog obreda posveivanje kruva, defilovali ulicama grada uz divljenje
graana.
155








Foto. 60. Duionica, 3.
avgust 1952. godina



Danas ta manifestacija ima simbolian karakter. Odrava se i kao
turistika manifestacija u okviru Somborsko lito.


Foto. 61. Duionica u Somboru 2002. godine



156
















Foto. 62. Duionica u Somboru 2011. godine

157
3.2.3. Berba groa



Poseban praznik je bila berba groa. Odravala se uvik u prvoj
polovini oktobra. Poto su prostorije Bunjevakog kola bile skuene, ta
manifestacija se odravala u dvoritima. itavo dvorite je bilo ukraeno
najfinijim grozdovima razliitih vrsta groa, pa je uz odreeni program
posli
nastavljeno
sa
skidanjem,
vie
kidanjem,
grozdova i
uzajamnim
darivanjem.





Foto. 63. Berba, 7. septembar 1952. godine




Foto. 64. Groe Bal u Somboru, oktobar
1954. godina. Na slici: Vukovic Ivan


158

3.3. Porodini obiaji (grupa obiaja vizana
za ivotni ciklus)




Porodini obiaji su specifini za bunjevaki ivalj na ovim
prostorima. Za osnovu, oni imaju prvo rimokatoliku veroispovest, zatim
osnovno zanimanje od ega se ivi, a to je poljoprivreda i stoarstvo, a
na te obiaje je donikle uticao i suivot sa ostalim narodima na ovim
prostorima.
Ako potujemo redoslid, onda prvo moramo govoriti o obiajima
prilikom roenja.















Foto. 65.
Bunjevaka
porodica
Pozder, u
Somboru,
poitkom XX
vika
159
Foto. 66. Familija Jozi, 1900. godina. Na slici: uka Jozi i Roza sa sinovima Simom i Perom i kerima
ulom i Tezom, udatom Logo














Foto. 67.
Porodica
Bonjak:
Manda .... Bara
i Vranjo. 1934.
god.


160
Foto. 68. Franja i ula Bonjak sa sinovima Stipanom i Gaom
161


3.3.1. Obiaji pri roenju




Obiaji prilikom roenja su poznati pod nazivom babine. Roenje,
sve do druge polovine XX vika, se dogaalo u kui, uz pomo starije i
iskusnije ene, i tu i tamo, uz pomo strune osobe babice. Svakako,
roenje je pritstavljalo radostan dogaaj, pa se prvo obavetava
porodica, a to ini otac novoroeneta, koji obilazi najblie, nosei
sobom bocu rakije, ve pre sprimljenu za taj radosni dogaaj.
Zatim, najblie roake, tri dana i noi uvaju porodilju i dite. Uvik
se zbog visoke smrtnosti urilo sa krtenjem novoroeneta. Posli
povratka sa krtenja, koje nije bilo ba jednostavno izvesti zbog
udaljenosti salaa od crkve, pogotovo u zimskom periodu, ili kada su
raskravljeni i blatnjavi putevi, otac je prihvatao dite, stavljao ga, onako
umotanog u dunjici na sto, a zatim ga predavao majci. Kuma ili kum
diteta su imali znaajnu ulogu. Prvo su pitali roditelje kakvo ime da daju
ditetu, pa ako su se ovi kolebali, ili bili nesigurni u izboru imena, onda je
tu odluivao kum ili kuma.
Sad, po dogovoru sa lanovima porodice, odravaju se babine
tako to su prvi na toj svianosti roditelji porodilje, pa slidi kum i kuma,
zatim se riaju ostala rodbina i tako su se babine protigle i do misec-dva.
Dite se daruje novcem i poklonima, obino neki materijal ili odilce. Dite
se vrlo brzo stavljalo u kolivku koja je uvik smitena uz majin krivet.
Odrasla dica alju se u kulu. Bilo je dosta salaarskih kula,
nekome su bile blie, a nekome dalje.


162


Virske obavize svakog Bunjevca katolika


Bunjevci su, pri 350 godina, na ove prostore doli pod vostvom
katolikih redovnika, franjevaca iz Bosne i Hercegovine. Oni nisu pali u
virskom poglidu, ni pod uticaj Bogumila, iji su koreni bili vrlo jaki u
Bosni, a ni pod uticaj islama, nove vire, koju donose Turci osvajai. Ako
su bili katolike viroispovesti, onda su se i vrlo savisno i odgovorno
odnosili prema svojoj viri.















Foto. 69. Prva priest. Na slici: Marija
Bonjak, udato Bojanin, 1938. god.

163
U poitku su imali vrlo
skromno virsko obrazovanje, ali u
XIX viku su se poile otvarati prve
kule, a virska nastava je bila
obavizna, i na taj nain im je
omogueno brzo napridovanje.
Bunjevaka dica, porid ina krtenja,
pripremala su se i za drugi
sakrament priesti. To je izuzetno
duhovno religijski in. Primanje
Svete Priesti je in koji se sastoji iz
ispovidi, a zatim priesti.



Foto. 70. Prva priest, 1930. god. Na slici: Ivan
Fratri












Foto. 71. Prva priest, 1915. godina. Na slici:
Ana Luki




164





























Foto. 72. Prva priest, 1942. god.
Na slici: Vukovi Ivan








Taj dogaaj je u ciloj familiji zabiluen kao vrlo znaajan. Dica su
se izuzetno lipo oblaila. Prvopriesnik je dobijao Svetu sliku sa imenom
i prezimenom, kao znak i sianje na taj veliki virski dogaaj.



165
Trei sakrament je krizmanje, kada su dica ve poodrasla, to je
oblik potvrde krtenja. Obino se bira kuma ili kum, a krizmanje se
obavlja uz prisustvo biskupa koji i obavlja taj sakrament. Kum i kuma
daruju svoje kume nekim lipim poklonom, nekim zlatnim predmetom,
kao dugorona
uspomina na
dan primanja
svete krizme.



















Foto. 73.
Krizmanje. Na slici:
Marika Dini i
Manda Bonjak


166
Ditinjstvo salaarske dice nije prolazilo samo u igri i zabavi, bilo je
i toga, ali ne kao danas. Svako dite, ve od najranijeg uzrasta, imalo je
svoje radne obaveze. Prvo, kupilo je jaja da bi majci pomagao, hranilo
je pilie, a posibno uvao jato od grabljivaca. Zatim, uvale se guske na
strnjiki, pa posle svinje ili krave, sve su to bili diiji poslovi.






Foto. 74. Vukovi Miko i Cigi-Pareti Teza s
dicom, 1934. godine





















Foto. 75.
Dida iko
Ivan sa
dicom,
1942.
godine

B
167
ilo je i drukijih igara, naroito ljuljanja. Ljuljaka se vizivala obino u
prolie na nekoj jaoj grani. To su pripremali neki od starijih u porodici.
Zatim je tu bilo putanje zmaja. Za osnovu se uzimala trska, pa se lipio
papir, esto pak-papir ili novine, a lipak je bio od razmuenog brana i
vode.









Foto. 76. Na salau u
Gradini dica koja su
pivala u crkvenom horu u
Crkvi Karmeliana, u
Somboru 1947. godine.



I kad ditinjstvo zavri, to je
negde sedamnaest, ili
osamnaest godina, tada poinje
period momatva i divojatva.







Foto. 77. Marija Bojanin, ro. Bonjak


168

3.3.2. Svadbeni obiaji





Svadbeni obiaji kod Bunjevaca su vrlo lipi i imaju svoj tok i
redoslid. O ovim obiajima pisali su mnogi etnolozi i istraitelji
bunjevakih adeti ili obiaja. Naravno da su se do danas mnogo
prominili, isto onako kako su se minjale druteveno-ekonomske prilike.
Tako su se i kod Bunjevaca minjale radosti, slavlja i ponaanja.










Foto. 78.
Vinanje, 1910.
godine




Patrijahalna sridina Bunjevaca, sve do polovine XX vika, je
posibnim redoslidom obiaja obileavala odluku kojom su se mladi i
169
divojka odluili da zasnuju brak. Brak je crkvenim uredbama bio
regulisan, a za zasnivanje braka bila je potribna priprema. Svadbom i
vinanjem zavravao se jedan period u ivotu, tu je bio kraj momenju i
divojenju, a i neki kraj mladalatva.

Foto. 79. Svatovi u Bunjevakom kolu u Somboru: Klara Bonjak i Palika domari, posli Prvog svitskog rata

U ranijem periodu, muka dica ve sa 18 do 20 godina, a enska
sa 17 do 18 godina, pripremali su se za enidbu. Danas je ta granica
pomirena na gore sigurno za pet do deset godina, pa i vie.
Upoznavanje mladih bilo je na prelima i u crkvi, a i priko familija, pa se
esto deavalo da su mladi i u nekoj daljoj srodnosti. Ipak, odluka o
enidbi morala je proi odreeni test u familiji, to je zavisilo o starijoj
brai ili sestrama, pa ivotnoj dobi roditelja, njihovom imovinskom stanju,
a i o vojnoj obavezi. esti, i to veoma esti su sluajevi da su se momci


170
enili pri vojske, a u principu su se jedinci enili uvik mladi. Zna se da su
roditelji tuta uticali na izbor divojke, a tu nije onda moglo biti
protivljenja.

Foto. 80. Svatovi Olge Probojevi, polovina XX vika.


U izboru budueg momka ili divojke esto puta je bilo posridnika.
Posridnici ili provodadije su bili roaci daljnji ili blii, pa majke i dide,
koji su na vime vrili procinu, svakako u najveim sluajevima nisu se
privarili.
Provodadije ako su mlai, a dobro obavili svoj posao, nagraivani
su ili sa jedne, ili sa druge strane, poklonom obino papuama.
Zadatak pravog i iskusnog provodadije znailo je i odreenu sigurnost
da e obiaji i poslovi oko udadbe-enidbe biti skladno regulisani, bez
171
veih tekoa i nesporazuma. Zadatak provodadije je bio taj, da se
ispita druga strana, oe l pristati, ili e moda momak najee dobiti
koar, znai bie odbijena njegova brana ponuda. Dobiti koar ba nije
bila dobra reklama za momka.

Foto. 81. Vinanje Ane Pozder i Stipana Raia, 14. septembar 1939. godine, u Somboru


Pri prosidbe momka, iz pridostronosti, roditelji su slali jednu
ozbiljnu osobu u divojaku kuu da proveri s divojkom hoe li se udati za
njihovog momka, ili se jo predomilja. Zato je to takva procedura?
Zato, jer je kod bakih Bunjevaca enidba bila veoma znaajan in, pa
postupci pre prosidbe nalagali su opriznost, ozbiljnost i postupnost
kojom se prilazilo ovom pitanju.



172



















Foto. 82. Vinanje
teta Berte i Vranja
Mataria Lenkin
tetak i tetka sa
kumovima 1927.
godine





Osim boinih obiaja, ili drugih blagdanskih, obiaji enidbe bili su
bogati, dirljivi i radosni. Kada se sve nekako verbalno priprimilo, reino je prvo
da se u divojaku kuu nosi rakija prvi prosidbeni potez.
173
Rakija (kao obiaj) se najavljivala drugoj strani, a nosile su je dve-tri
enske osobe iz
momkove rodbine.
Ako je momak imao
stariju udatu sestru,
onda je, obavizno,
ona bila jedna od
rakijarki.


















Foto. 83. Vinanje Pozder Bela
(1883-1959) i Benceti Marcela
(1889-1975)



Pripremiti rakiju nije ba bilo jednostavno. To su radile veoma
strune osobe. Servis za rakiju se obino kupovao. Znao je biti i srebrni,
to je zavisilo od imovnog stanja mladoenje. Flaa u kojoj se nosila
rakija je bila ukraena cviem, porid toga za mladu su ponili i jednu lipu
maramu, pa set maramica i jabuka. Ima podataka da su rakijare ponile i


174
niz dukata mladi, to je statusno obileje u kakvu e kuu doi. Rakijare
su stigle u kuu paradnim kolima, ili fijakerom.
Pozdravljali su se sa ukuanima sa: Faljen Isus! Jeste l radi
gostima? Domaini su na pozdrav potvrdno odgovarali, a rakijare su
ponovo upitale: uli smo da imate divojku za udaju Imamo
Mi smo doli da je zaprosimo za naeg momka . To je prosidba.
Nisu se dugo zadravali u divojakoj kui.









Foto. 84. Vinanje 26. juna
1938. godine, Marika i ?,
u Somboru





I divojka je spremila darove, a to su marame, lipo poslagane u
jednoj ukraenoj kutiji, prvo atlaske raznih boja, iste i na pliove grane,
pa onda i neto lipih maramica.
Kad se raulo da je divojka dobila rakiju, onda su komije,
roake, majke dolazile vidit rakiju. U momkovu kuu su opet dolazili
njegovi roaci da vide marame. To je bio prvi in pred enidbu, ali jo
uvik je kod jednih i kod drugih postojala neka potajna neizvesnost oel
bit povraaja rakije il marama. To bi bila velika neugodnost i za jednu i
175
za drugu stranu, ali neki stariji se siaju, ili su uli opet od svojih, da se i
to deavalo da je rakija vraena, ili su vraene marame.




















Foto. 85. Vinanje Paje Firanja
i Kate Bonjak, 1905. godine,
na slici i Maca Bosnjak-Benina
Enga



Drugi obiaj je kad je rakija potvrena: sad ve roditelji dolaze na
dogovor. Ugovara se vinanje, pripremaju darovi, a jo e se dva puta
zvanino oglasiti i jedna i druga strana, a to je rukovanje, zaruke ili
veridba, pa nedilju dana prid vinanje se mladina sprima, tafir, prinosi


176
u mladoenjinu kuu. U Somboru se odnoenje divojakog miraza u
mladoenjinu kuu zvao krevet. A obako se, ponediljkom, obavljao
upis. Obinim danom, priko nedilje, zakljuuje se graanski brak. To je
prvi susret mladin s kumom i starim svatom.





















Foto. 86. Vinanje Jocike i
Mande Jozi. Na slici:
Gaa, Stipan Bonjak i
supruga Manda i Teza i
uka Jozi, 1925. god.



177
Ponediljkom se skupljaju svatovi donosei kravalj, koji se sastojao
od peenja i kolaa. Zatim se kite kola, konji, kum i stari svat. Ako su
svatovi brojni, znalo je biti i od trideset do etrdeset kola, a naravno,
poslidnja kola u koloni bila su rezervisani za bandu, tj. svirae.








Foto. 87. Svatovi Tonike Rovina u
onoplji, 1955. godine




Tako veliku kolonu kola nije ba bilo jednostavno sloiti, to se
poviravalo iskusnim koijaima, koji su prvo morali poznavati ud svojih
konja. Kad se doe do mladine kue, poriaju se: prvo iu kumova kola
sa mladoenjom, pa kola starog svata, pa najblii roaci. Po mladu ulazi
kuma starosvatica i zaova, koja je nosila vinac i buket za mladu (danas
bidermajer). Mlada se odvodi u crkvu da bi pod misom bila vinana. Posli
vinanja svi svatovi dolaze mladinoj kui, gde je prireen sviani ruak
uina.
Posli podne, oko 4 sata, mlada se vodi u kuu mladoenje. Prvo
se oprata sa roditeljima i redom sa roacima uz suze. Kada se mlada
dovede u mladoenjinu kuu, prid nju se iznosi malo muko dite, kojeg
ona ljubi i daruje. Mladu prvu saekuje svekar, koji je dariva, a ona ga
ljubi u ruku. Svekrva pred mladu stere platno, zatim je vodi u kuhinju da
promea jelo, da bi bila dobra gazdarica.


178
Pripremljena je bogata viera, a zatim slide ostali obiaji: rasipanje
perja, to pridstavlja vrstu zabave, zatim mlada prid svlaenje vinanog
ruva igra. U toku igre svako je dariva novcem, a novac uva kuma.
Mlada skida vinane haljine i oblai novo ruvo. Po prvi put na glavu
stavlja degu (vrsta kapice, znak udate ene). Posli toga, mlada, uz
pratnju svekrve, dili darove koje je donila. Prid zoru iz njine kue stie
mlai svit u tzv. poane. Oni se ne zadravaju dugo.
Ovim obiajima se zavravaju svadbarske svianosti. Jo slide
posite kumu i starom svatu, gde je obiaj pranja nogu, i tu se mlada
opit dariva.













Foto. 88. Svatovi, 1953. godina, u Somboru
Joika i Margita Vukovi
179

3.3.3. Obiaji za upokojene



to se tie obiaja vizanih za upokojene, obiaji sahrane, i tu su
Bunjevci bili nekako specifini. Imali su svoje ustaljene obiaje
ponaanja i toga su se maksimalno pridravali, ali nisu, ipak, ovi obiaji
dovoljno istraeni i nema o njima ni mnogo literature.
Pritpostavlja se da se o pokojnicima nerado govori zbog emocija i
uspomena koje nikada nisu prijatne.










Foto. 89. Sahrana Bereti
Petrane 1950. godine,
Lugovo kod Sombora



Pokojnici su bili u kui, pripremao ih je za odar neko ko nije bliski
roak, oblaili su im najlipe odilo. Ako je mlaa enska osoba, onda joj
je oblaeno najlipe svileno ruvo i svakom pokojniku je stavljena u ruke
krunica brojanica.


180
Odar je postavljen u tzv. pridnjoj sobi, sa strane upaljene svie.
Cilu no se bdije kraj odra. Kraj odra se riaju roaci, dica, a neko stariji
obavlja tzv. aljenje. To su vrlo dirljive rei kojima se pozdravljaju oni
koji su ve pri umrli, zatim se oprataju od ostalih lanova porodice,
dica, ena, roditelji i svi oni koji ostaju u tuzi. Sa udaljenih salaa koveg
se prenosio kolima do groblja, gde je uz pomo svetenika obavljen
ukopni obrid, uz pomo kantora crkvenjaka.
Posli ukopa vraaju se kui, peru ruke i posluuju pia.
Posli 5-6 nedilja odrava se requiem Sveta misa zadunica i onda
se sve zavrava rukom.
Blia rodbina se dariva maramicama oivienim crnim rubom, a
starijim enama se daje marama za glavu, tzv. kajaica. Noenje crnine
ili tzv. kajanje je za najblie godinu dana, za mlade 6 miseci, ili 3 miseca,
a mlada u kui do godinu dana ne nosi crninu.











Foto. 90.
Sahrana
Rai Mare,
13. april
1955.
godine
181
3.4. Gastronomska ponuda Bakih Bunjevaca




Jelovnik bakih Bunjevaca, u prvom redu, zavisio je od prirodno-
geografskih uslova, a drugo, i od stepena i nivoa prosvienosti i
materijalnog statusa. Ova ravnica pruala je itarice kao osnovu za
namirnice bogate ugljenim hidratima, a drugo zanimanje, stoarstvo,
omoguavalo im je hranu bogatu belanevinama i proteinima. E, sad
uoi ravnoteu, sve dobro ukomponovati tribalo je znati. Ono to je
svakako prisutno: prema klimatskim prilikama pripremao se jelovnik. Leti
se vie jilo voe i povre, a zimi se vie konzumiralo miso i proizvodi
ivotinjskog porikla.
Nai stari su znali kako sauvati hranu. Poznavali su konzerviranje
voa, pripremanje pekmeza i uvanje povra u tzv. trapovima, naroito
krompir, zelen, mrkvu, perun, patrnjak, od voa jabuke, dunje,
kruke i groe.
Bili su odlini vinogradari. Svaki salaar je imao makar mali
vinograd, bez vina i rakije nije bila ni najsiromanija porodica. Posebno
su bili viti u zimskom periodu u obavljanju svinjokolja, ili kako u Subotici
kau, disnotora. Uspivali su da za itavu godinu sauvaju slaninu,
unke, kobasice i kulen. Ulje nisu koristili, samo mast, koja se uvala u
drvenim posudama i to na tavanu, jer su krovovi bili pokriveni slojem
trske, to je odlina izolacija od toplote.
Uzgajanjem pernate ivine: gusaka, uraka, pataka, kokoaka,
obizbeivali su svie miso i jaja, ali se, ipak, dosta racionalizovalo, pa se
nediljno samo 2-3 puta na trpezi nalo miso.
Jaanjem ekonomske moi podizao se i standard, te se bolje i
kvalitetnije jilo. Obako su bile domaice vite sprimanju mlinih


182
proizvoda: sireva, putera i kiselog mlika. U Somboru, sve do polovine XX
vika, se proizvodio uveni somborski sir, dran je u drvenim kaicama,
bio je brend, kako bi to danas kazali, i uao je ak i u tadanje
udbenike iz geografije, kao na primer, tetovski pasulj ili horgoka
paprika.
Obnavljanje bunjevake kuhinje, kroz razne manifestacije, ima
danas veliki znaaj zbog njene specifinosti i kvaliteta u smislu zdrave
hrane. Tako se u Bajmoku, poslidnjih nekoliko godina, krajem avgusta,
odrava Festival bunjevakih nacionalnih ila. To je manifestacija koja je
turistiki izuzetno posiena, ak i internacionalno. Dolaze i gosti, kao
uesnici festivala, iz Maarske. Na otvorenom prostoru pripremaju se
razna jila po bunjevakim receptima. iri je struno izabran i u njegovom
sastavu su poznati gastronomi koji ocinjuju jila i najboljima su
dodeljivane nagrade. Svake godine izlazi i Festivalski bilten sa
najuspinijim receptima.

183

3. O BUNJEVAKOM STVARALATVU



3.1. Narodna knjievnost, pisma i igra
Bakih Bunjevaca




Kao i svaki narod i Bunjevci su imali svoju posebnu narodnu
knjievnost, kroz koju su ispoljavali emocije, otvarali duu tragajui za
lipotom i mudrou. Kroz narodnu knjievnost ovaj je narod veliao svoju
prolost, pivao pisme i kroz njih teio ka srii, virnosti, ljubavi, pa i krivici
i samokritici.
Kroz narodne pripovitke je opisao neke dogaaje i dogodovtine,
zgode ili nezgode, ali svakako dogaaje, koji su se makar kroz priu
tribali sauvati od zaborava. Nije ta narodna knjievnost ba pripoznata.
Na nju je svakako uticao i geopolitiki faktor, pa pripadnost katolikoj
crkvi, koja im je usmeravala duhovni ivot i stavljala u odreene okvire.
Meu prvim skupljaima tog narodnog blaga je svakako bio Blako
Raji
13
, svetenik u Subotici sa poetka XX vika.
Tragovi sakupljanja narodnog blaga poinju od 1869. i 1870.
godine u godinjaku Bunjevako-okaki Kalendar, to ga je ureivao
Ambrozije arevi
14
uz saradnju Ivana Radia i Josipa Jukia Mandi
15
.

13
Blako Stipan Raji (Subotica, 7. januar 1878. Subotica, 3. januar 1951.), baki svetenik,
knjievnik, javni dilatnik i politiar. Pisao je prozna dila i pisme.


184
Narodna knjievnost stvarala se svakodnevno. Uvik je bilo
talenata, osiajnih ljudi, koji su kroz pismu bileili i oslikavali
raspoloenje prilikom dogaaja kao to su: svadbe, prela, divani, pa i
crkveni praznici. Kroz pismu su opivali i svoj teak poloaj u svakidanjoj
borbi za goli ivot, koji je vizan za teke poslove u poljoprivredi,
stoarstvu. To su zanimanja od kojih su svi ivili.
Meu prvim pismama nastali u narodnoj knjievnosti su tzv.
groktalice. Zabiluio ih je sakuplja Ive Pri
16
. Spominje ih i Jovan
Erdeljanovi
17
u knjizi O poreklu Bunjevaca, Beograd, 1930. godine.
Ove pisme su nekako brzo preivile i podsiale su na pisme Like i
Zapadne Bosne, odakle Bunjevci moda vode svoje poriklo, a kao da se
trude se da brzo kidaju vezu sa korenima. Nova sridina, novi uticaji,
miaju se sa drugim narodima i minja se i njihova narodna knjievnost,
naroito sa kraja XIX vika i poitkom XX vika.
U narodne pisme spadaju i dve vrste narodnih pisama vrlo sline
jedno drugima, ali sa malim stilskim i sadrajnim razlikama, a to su:
- kraljike pisme
- koledarske pisme
Slinost im je i u tome to se pivaju prilikom obilaska domova,
salaa i sela. Kraljike pisme pivaju se za praznik Duhova. Pisme izvode
mlae divojice obuene u narodne nonje sa specifinom krunom na
glavi, izraene od cvia sa dugim trakama u raznim bojama (esto

14
Ambrozije arevi (u ma. izvorima Srcsevics Ambrus), zvani i Boza (Subotica, 30. mart 1820.
god. 29. novembar 1899. god.) je bio baki javni dilatnik, knjievnik, publicist, privoditelj, leksikograf i
priporoditelj. Poznavao je, porid matirnjeg jezika, i maarski, zatim latinski, nemaki i francuski. Svoja
dila je usmirio na uzdizanje razvijenosti i informisanost Bunjevaca.
15
Josip Juki Mandi, pisnik, roen je u Subotici. Pod uticajem narodnih pisama, pisao je ljubavne
pisme u kojima je uvik bilo i malo humora. Uestvovao je u iniciranju otvaranja Puke kasine 1848.
godine (prve samostalne bunjevake drutveno-kulturne organizacije).
16
Ive Pri (Subotica, 15. maj 1894. Subotica, 12. maj 1959.), baki pripovida i sakupljatelj
bunjevakih umotvorina. Napisao je tri knjige kratkih pria. Bio je uridnik Subotike Danice.
17
Jovan Erdeljanovi (Panevo, 30. oktobar 1874. Beograd, 12. februar 1944.) je bio srpski etnolog,
koji je u etnologiji bio prisutan vie od pola vika. Porid toga to je osniva naune etnologije u Srba, on
je i prvi profesor koji je studentima Univerziteta u Beogradu prvi drao ciklus predavanja iz fizike
antropologije, koju je definisao kao nauku o telesnim osobinama ljudskog roda, tj. o morfolokim
osobinama i o svim drugim pojavama koje su u neposridnoj vezi sa telesnim ivotom. U svojim
radovima se bavio etnikom strukturom stanovnitva Balkana (pa tako i Bunjevaca) i insistira na
vanosti prirodne sredine i adaptacije oveka na nju.
185
izraene i od vitakog cvia i ukraena sa oglidalima, dio odie koji je
trajan za upotrebu vie puta).
Pisme su pivale u estercu sa pripivom ljeljo. Kraljice su, u
principu, uvik bile bose, znao se redoslid i rasporid. Sadraj pisama je
upuen domainu, vojniku, kularcu, divojci itd. Kraljike pisme se
ubrajaju u lirske pisme. Danas se neguju samo kroz folklorna drutva.
Koledarske pisme, rekli smo ve, sline su prvima, pivaju ih
divojke obilazei domove. Kroz pisme izraavaju dobre elje upuene
domainu ili domaici. Koledare enske, uvik je pridvodio diak, ili
momak zvani kolovoa. Ove narodne pisme pivaju se i u drugim
krajevima, naroito u Slavoniji, Baranji (Hrvatska), kod Bunjevaca u
severnoj Bakoj su danas vrlo ritke.

- Da pletemo KOLEDO!
- Tanke bie KOLEDO!
- Da ibamo KOLEDO!
- Vrane konje KOLEDO!
18


Ono to je do danas u narodnoj knjievnosti preivilo i obilato se
upranjavalo su pisme Bearci, uz uvodnu muziku ih i danas piva
narodni piva u kratkom rimovanom desetercu. Takvo narodno
stvaralatvo je, prosto, neiscrpno. Kroz bearac narodni piva opivao je,
ili ispivao, svoja osianja: brige, ljubav, zadovoljstva, stradanja, tugu,
alost i radost.
Igre kod bakih Bunjevaca spadaju u vrlo lipe, osmiljene i esto
su na repertoaru mnogih KUD-ova. Dile se na grupne igre i igre u dvoje.
Zbog tike i zahtevne nonje, igre su vrlo ritmike, ali nikako prebrze,
uvik se zadrava dostojanstven uspravan stav, samo noge su te koje igri
daju dinamiku i odgovaraju na melodiju.

18
A. Sekuli, Baki Bunjevci i okci, kolska knjiga, Zagreb, 1989., str. 239.


186
Stil igre mora izraavati viselost, polit, snagu, ponos i
dostojanstvo. Igralo se u svim prilikama, samo ne u korizmu i u sluaju
smrti u porodici. Bunjevac ne zna da igra bez muzike pratnje. Muziki
instrumenti bili su od najprostijih gajdi, frula do savrenijih ianih
instrumenata, tambura, tamburica, bege i harmonika.
Najpoznatije igre su kolo, veliko i malo, pa uveno bunjevako
momako kolo. Igre u dvoje su vrlo lipe i dinamine, tandrdak, kele-ruj i
dr.



187

3.1.1. Analiza pisama Bearci






Doprinos sakupljanju narodnog knjievnog blaga dao je,
nesumnjivo, gospodin Marko Pei
19
iz Subotice. Po njegovoj ocini, ta
narodna knjievnost stara je vie od 150 godina, a moda i vie. Autor je
objavio dve knjige, Hiljadu bearaca izdate 1943. godine i Bearci,
bunjevake narodne pisme, izdate u Subotici 2011. godine.

Prva knjiga nije imala naroitog odjeka, a niti je bila mnogo
zapaena u jeku Drugog svitskog rata (kome je i bilo do bearaca u to
vrime). Druga knjiga je neto zapaenija, priznaje i sam autor, vie kao
trud oko sakupljanja, nego kao graa i pisme koje e zaiteresovati neku
knjievnu elitu ili mlade. Danas vladaju neki drugi interesi, ukusi, druga
vrimena, obiaji, pa i tehnika (pojaala, raunari, CD-ovi, DVD-ovi, novi
mediji i tehnologija u kulturi i obrazovanju). Bearci su za mlade neki
davno zaboravljeni folklor.
Meutim, kada se malo dublje uputimo u bearce, onda
osluhnimo duu pivaa, a vie pivaica, kako su kroz kratku jezgrovitu
pismu ispoljavali svoja osianja, ljubav, odnose u obitelji. Upuivali su
kroz pismu svoje elje, radovanja i smisao za alu. Bearci su esto
protkani ironijom, pretnjom, pa i oprostom. Bunjevci su kroz bearce
oslikavali svoje obiaje za Boi i Uskrs.


19
Marko Pei (Mirge, 4. jul 1913. Subotica, 6. oktobar 2010.), baki knjievnik, pozorini kritiar iz
Vojvodine i onomastiar.


188
Jedva ekam da mi Boi doe
Pa da jidem paa i kolaa
Oj, Boiu, dobro mi je na te
Ja bi dala dva Uskrsa za te.

Bearcima su stvarali izvornu narodnu liriku, prinosili od usta do
usta od majke, mame na ker, ako je iole imala smisla za pismu. Kroz
bearce se opivavalo divojenje, momenje, ali i rad i nerad, veita
borba siromatva i bogatstva.
No, ta narodna lirika je nekada bila i nemilosrdna, okrutna, a
ponikad i pomalo nepristojna u svom sadraju, odslikavala je svit i
okolinu u vrime u kojoj su te pisme nastajale i opstajale.
Sam autor tvrdi da su bearci nastajali uvik u relativno mirnom
periodu ivljenja i ekonomskog blagostanja (ako se moe, uopte,
prihvatiti da su salaari ivili u nekom zavidnom blagostanju). Uvik je
tribalo gledati u nebo: Oel kia, oel, ne daj, Boe, led, pa sua, pa
briga o josagu, a ne daj, Boe bolisti, itd, itd. Sve te dae i nedae
moemo viditi kroz pisme, samo ako se malo upustimo u analitiku
procinu svake od njih.
Narodni pisnik, a ee pisnikinja, je na krilima svoje razdragane
mate iznosio: doivljaje, elje, nadanja, stradanja, razmiljanja o pravdi,
nepravdi, dobroti, ljubavi, srii i nesrii. On je na taj nain kalio moralni
lik, i izraavao zdrav narodni humor i raspoloinje. Danas je bearaca
sve manje, a jo uvik stare pisme nisu ni sakupljene, a nove koje se tu i
tamo mogu uti u svatovima, dosta su ritke. Kao da je neka sramota
pivati bearac. teta, jer takvo narodno blago je vridno panje i tribalo bi
ga sauvati od zaborava zato to je autentino. Bearac su pivali i Srbi u
ovim krajovima, naroito u Sremu, pivali su ga i u Slavoniji, i u okadiji,
s malim i neznatnim razlikama: uz taj okieni i lak deseterac dodavalo
se: aj, ej, oj ili alaj.
189
Bunjevci vrlo rado pivaju o svom ivotu, radu, domainstvu i o
tome ta sve kroz rad stiu, a to je novac, pa evo i pisme:

Oj, Bunjevci, alaj ste na glasu
Goveda vam po dolovi pasu.
Brondze zvee, a dolovi jee
Srebrnjaci po depovi svee.

Kao vridni domaini, Bunjevci su se dolaskom u ove krajove bavili
ratarstvom i stoarstvom. Samo mukotrpnim radom se dolazilo do nekog
imetka, pa je opevana elja vridnog Bunjevca:

Da je meni to mi srce eli
Komad zemlje i malo salaa
Dobri konji vridnog koijaa
Lipu marvu i enu uvarnu
opor svinja i pun podrum vina.

elje su pomalo i prevelike, ali polagano mogle su i da se ostvare
radom, marljivou i mudrom glavom. Meu Bunjevcima su
bogobojaljivi imali uvik dobre odnose, naroito braa i sestre.

Lipoj vidit di se braa paze
Jedan drugom u goste dolaze
I zajedno piju rujnog vina
Je li, brate, da je to milina.

Da bi se mnoge elje ispunile, tribalo je porid posla i rada biti i
tedljiv, i pomalo uvaran, pa evo pisme, pomalo zajedljive, pa malo i
bockave:



190
Salaar,i ta ste vierali
Vode pili i tarane ili.

Salaari su u varo ili samo kad su onamo imali neka posla. ene
su im jo ree ile u varo, pa evo i za to jedne pisme:

Imam enu stanaricu finu,
Koja kuva i sala mi uva,
A slukinju
20
to izme izuva.

Pisma je zabileila veitu nepravdu na relaciji gazde siromasi:

Mo poznati jedinca u majke
Vie nosi izme neg opanke.

Divojake elje, nadanja, tugovanja, ovako su u pismama
izreene:

Mila nane, kupi meni svilu
Obuci me kao bilu vilu.

Nana
21
poputa, ali moraju ubediti i bau
22
da malo odrei kesu
buelar
23
:

Sino mama moga bau kara
Zato bao novaca ne stvara
to ne proda zemlju od atara
Pa nek nosi novce kod zlatara.

20
slukinja drvena naprava pomou koje su se izuvale izme
21
nana majka, mama
22
baa otac
23
buelar novanik
191

Oito je curi tribalo vizati dukate. Dukati su bili jedinica bogatstva i
devojakog ekonomskog statusa. ta za curu znae dukati rei e
sledia pisma:

Moja nane, dukate mi stvori
Jer mi za njim moje srce gori
Bez dukata cure malo vride
Ostau, neudate side.

Sad analiza pisme ta je sa onim sirotima koje nisu imale
dukate, kako su se one osiale? Eto, socijalne razlike, kako bi nai stari
to danas kazali. Naalost, miraz je imao veliki znaaj, naroito kod
bunjevakih divojaka, pa se tako jedna hvali kroz pismu:

Ja sam maza, al imam miraza
etir vola i orman od ora
etir ovce i na njima zvonce
Jednu kravu, maminu mlikaru.

esto su roditelji kod Bunjevaca odluivali za kojeg momka e se
udat ker, pa je tu dolazilo do nesporazuma, divojka drugog voli, ne voli
onog kojoj su joj nana i baa naminili, Evo njenog uzdaha:

Volim s milim suva kruva jisti
Neg s nemilim na karuca sisti.

Divojka esto ne poputa roditeljima, ve je odluna:

Na ast bilo bogatau blago
Kad sam nala to je srcu drago.


192
Pa neka me grde nae snae
Moje srce nee bogatae.
Znadem dobro, kletie me mati
Al za drugog neu se udati.

Naravno da je u pismi opivana i prilika kada momku zamiraju i
zabrane divojku, pa divojka kroz pismu kae:

Sino mi se moje lane tui
Da ga nana erez mene rui
Diko moja, ti se mene mani
Pa ispuni elje tvojoj nani.

Al se desi da se momak i divojka pomire, pa pisma ovako bilei:

Ajde, diko, da se pomirimo
Ajde, diko, groe da beremo,
Ti u eir, ja u moje krilo
Pa da bude ko to je i bilo.

Moe i ovako:

Rozmarine, ne rasti visoko
Ve se iri s dragim me pomiri.

Svi dogaaji u ivotu mladih i zaljubljenih, pa i ratno vrime,
odlazak u vojsku i katane, ovako je divojka opivala:

Caruj, care, kupi cilo blago
Al ne nosi u katane drago
Brez blaga u ja vesela biti
193
A brez dragog gorke suze liti
Kakoj tebi u katana, diko,
Dosta gorko brez tebe divojko.

Divojka, zdravo tuna za momkom, ovako poruuje:

Neu nosit ni srme ni zlata
Dok se dika ne vrati iz rata
Oj, katane, jel ti teka puka
Nije puka ve kaplarska uka.

I sledei bearac, koji je pomalo tugaljiv, ba podsia na stihove
kosovskog ciklusa:

Razvi krilo, moj sokole sivi,
Pa poleti di mi lane ivi
Odnesi mu ovo malo pismo
Pozdravi ga kad zajedno nismo.

Kroz pismu ima i drugih malo veselijih raspoloinja, pa divojka
malo otvorenije iskazuje svoja osianja, a bogami, pomalo i prkos.

Diko moja, samo bear budi
Od beara postajedu ljudi
Diko moja, ne srdi se name
Jel ako se ja nasrdim na te
Sva nas Bosna pomiriti nee
A ni sela oko Sarajeva.
Diko moja, ancom voda tee
Mene cuju za te svako vee.



194
Tvrdiluk, tednja, racionalno troenje, pa i poruka da se muki
mane kafane, opivano je u pismi:

Diko moja, mani se mijane
Ve se lati salake poljane
A ja u se okaniti svile
Pa u nosit iste suknje bile.

U jesen je bio obiaj da se uvaju vinogradi od krae, ptica i
drugih tetoina, to je takozvana pudarina. U pudarinu su ile mlae
divojke, obino po dve roake, ili sestre, pa i to su opisivale u
bearcima:

Ia, vorci, ne apajte groe
To e isti moj dragi kad doe
Ia, vorci, ne upajte drinak
To e isti mog srca jedinak.
Ie jesen al ne ie meni
Nee moja dika da se eni.

Naalost, teki rad, pomalo i nezdravo podneblje, pa i razne
bolisti, naroito tuberkuloza, kosili su mladost. esto su bolovali momci i
divojke, i rano umirali. Nisu se stigli ni oeniti. Ovako su kroz pismu
iskazivali svoju tugu i brigu:

ta u, nane, boluje mi dika
Ii, eri, vidi bolesnika
Ne smim, nane, prie bola na me
Kad e prii, a ti nemoj ii
Ve poalji po komiji lika
Crnu ljivu iz naeg ljivika.
195

ta u, nane, boluje mi dika
To je meni alost prevelika,
Boluj diko, al nemoj umreti
Ja u tebi ponude doniti,
Crne ljive sa zelene grane
I jabuka rukom uzabrane.

Kod Bunjevaca se obako potivala porodica i rodbina, strievi,
ujaci, tetke, strine, ujne, jetrve, zaove. Narodni pisnik je i te odnose
opivao na sledii nain:

Zaovice, moje milo groe
Kai bratu dovee da doe
Zaovice na marami grana
Pozdravi mi moga golubana.

Naravno da se i ljubav opivavala. Narodni pisnici su mnoge
stihove ba u desetercu sastavili, i prenosili sa kolina na kolino, pa se
ve i zbog starine pisme izgubio trag i ime onog ko ju je sastavio.

Zvoni zvonce tira oban ovce
Oj, obane, ukrau ti garu,
Makar s tobom bila na oltaru.
Oj, obane, ukrau ti ovcu
Makar s tobom bila na pokrovcu,
Oj, ovane ukrau ti janje
Makar s tobom ila na vinanje

Ovo je pisma toliko stara da je ja pamtim sedamdeset i vie
godina. Divojke su kroz bearac ispoljavale i odreenu brigu, brinule se


196
za momka i njegovo emocionalno i ekonomsko stanje, pa tako pisma
kae:

O, moj diko, to si tako tuan
Valjda nisi iljadama duan.
Diko moja, nemoj biti tuan
Ja sam lipa nisi ni ti ruan.

U pismama se opisuju i kako su nekada izgledali sokaci. Kako bi
to danas modernim renikom kazali, kakva je bila infrastruktura. Malo je
bilo kvalitetnih puteva i trotoara, bilo je puno blata, vode, ali i praine, pa
i to pisma bilui:

Naim orom nigde blata nema
Sve valeri izmama raznili,
A vigarci na novi opanci.
Svuda blato mojim orom suvo,
Doi, diko, makar se izuvo.

Malo pri smo spominjali jesen, pisme vezane za rad, pudarenje,
vinograd, itd., ali u jesen su porid poljskih radova bile i svadbe, ali kako
bi Bunjevci kazali: spremaju se svatovi. Obino je to bilo po skidanju
letine, kada su ambari i ardaci bili puni, kada su svinje bile ugojene,
kada se na salau ula velika larma od razne odranjene pilei.
U svatovima su najvie pivani bearci, pa je kroz njih opivana i
jedna i druga familija, al nekako najvie se spominje momkova mati,
nana, budua svekrova. Iako se kod Bunjevaca stariji potivaju i
pozdravljaju uz rukoljub, ipak odnos svekrova-snaja nije ba svugdi bio
na visini. Jedino se o svekru malo pivalo, valjda se ovik sklonio
primedbi, a ne nefer odnosa, pa narodni pisnik bilui i sledie bearce na
tu temu:
197

A ta veli mojeg dike nana
Da ja neu biti njena snaja,
A ja velim da to i ne elim
Ja ne elim vaa snaja biti
Jel e te me ivu saraniti.
A ta moja svekrva izbira
Takvu snaju koja svilu ima.
Nije svila za vaega sina,
Ve za onog koji zemlje ima.

Tal je stigo na red, te se i o njemu pivalo. Glidalo se kakvog je
imovinskog stanja budua snaja i hoe li donit kakvog miraza, pa o tome
narodni pisnik ispivava na sledei nain:

Ala moja svekrova izbira
Takvu snaju koja tala ima.
Svekrvice da ja imam tala,
Ne bi Vaeg sina ni gledala.

Jo jedna opaska, kod Bunjevaca stariji su se veoma potivali i
uvik su se oslovljavali zamenicama u mnoini, to jest sa VI, nikada se
stariji nisu oslovljavali sa TI. O odnosima koji su vladali meu svekrvom i
snajom, a koje su bile u dobrim odnosima, ima dosta bearaca, pa evo
primera:

Gori lampa i u njojzi loja
Svekrova mi mila majka moja.
Svekrovice primi me za snajku
Ja u Tebe za roenu majku.



198
Svadbe-svatovi su prolazili u natpivavanju o svemu i svaimu. No,
ivot nije ba uvik bio onakav kakav ljudi ele, pa se i dogaaji niu
jedan za drugim, a tako i pisme. Iako ni kod jednog naroda uskakanje
divojke za momka nije ba gledano blagonaklono, ipak je bilo sluajeva
da su momkovi roditelji dan-dva ranije znali da e im sin dovesti snaju u
kuu bez znanja njenih roditelja. Nekada i nisu, pa su bili i oni zateeni
takvim postupcima. To se diavalo iz nekoliko razloga, ili su momkovi bili
slabijeg materijalnog stanja, pa divojini nisu bili radi da je daju u
siromaniju kuu, ili, jednostavno, nisu volili momka, ili njegove roditelje,
ili koga iz familije, ta svakakvi razlozi su bili u igri. A kada se to ipak
desi, da divojka pobegne za momka, to je bio razlog da se opiva i takva
situacija u bearcima.
Pisme bearce su vie kod Bunjevaca pivale ene i divojke, nego
mukarci. One su ih sastavljale, i kroz tu pismu, kako smo ve rekli,
iskazivale svoje raspoloenje, otkrivale svoje najtananije osiaje, elje,
ljubav, a ponekad i inat i prkos. Ree su pivali momci, a kad su i pivali,
najee je to bilo o svojim divojkama.

Curo moja, otvori alone
Da ti bacim kroz pender bonbone.
Alaj volim curicu u cicu,
Kad se dade milovat po licu.
Cvataj, ruo, iz korena tvoga
Doi, curo, blie srca moga.
Zrilo groe i kiselo vino
Ajde, curo, da se pomirimo,
Pomirimo, sve zaboravimo.

esto je momak pivao o sebi, svojim osianjima, problimima, pa i
o svojoj materijalnoj i statusnoj situaciji:

199
Bear jesam, baarski se iam
Pa se zato oenijo nisam.
Uljiu se i bearit u se
Doe vrime i oenit u se.
Curo moja ti si tetovala
to se nisi za mene udala.
Barem li se naspavala sama,
Naistila kaljavi izama.

Sad malo vie momak piva o sebi:

Iem orom, pa pivam ko bisan
A kod kue idem kupus prisan.
Kai meni moja vrbo tanka,
Voli li me jo moja Jolanka.

Momci su svakako voleli svirae, tamburae i gajdae, pa su i za
njih ispevali mnoge bearce. Evo nekoliko:

Sviraj te mi devet tamburaa,
Pratite me do mojeg salaa.
Do salaa petica je vaa,
Od salaa ta vam dade snaa.

Svira,j svire, pa e dobit svinje,
Sviraj bolje pa e dobit dvoje.

Nisu ba svi Bunjevci bili imuni na, kako bi se to dananjim
modernim riima reklo, zlostavljanje u porodici, pa u jednoj pismi se
govori i o tome:



200
Svituj mati eri do jeseni
Od jeseni pridae je meni,
Ja u znati bolje svitovati,
Mojom rukom i vinjevim prutom.

Imam enu ivu eravicu,
trangu kvasim, eravicu gasim.

Mo poznai kad se ena srdi,
Ona buba i po kui lupa.
Vidi, eno, vinjevac za vrati,
Pazi dobro da te ne dovati.

Bircuzi i kafane sa dobrom muzikom i tamburaima postojale su
oduvik, a bile su i dobro posiene. U njima se na pijanke i sermija troila,
pa i o tome narodni pisnik govori:

ta je kome to ja troim svoje,
Polak moga, polak eninoga.

Zavist, zloba, mrnja, podmeanje, sve su to ljudske osobine,
nekad vee, nekad manje. Ali i takve pojave narodni pisnik je
pripoznavao i opisivao:

ujem, diko, da ti je sramota,
Da sam tebi ja cura sirota.
Sramota te od mene divanit,
Al te nije kod mene osvanit.

Meni kau da dukata nemam,
Za bogatog da se i ne spremam.
201
Padaj, kio, iz vedra oblaka,
Pa otiraj ene sa sokaka,
Da ne prave pleke od momaka,
Od momaka i od divojaka.

Pisme bearci su esto vizane i za lokalitet, varo Suboticu,
Sombor, Leme, Tavankut, Srem, Baku i tako dalje, pa evo primera i za
to:

Da sam blie gvozdenoga puta,
Drala bi diku s Tavankuta.

Bakulja se obeala Sremcu,
Da e du se sastati na Vencu.

Lip je Banat, lipa je i Baka,
Jo je lipa kosa divojaka.
Maniu se Banata i Bake,
Samo neu kose divojake.

Od kad imam velik niz dukata,
Od ta doba dika mi iz Gata.

Vozila se bakulja na cugu,
Pas udala za sremakog slugu.

Od Sombora, pa do Subotice
Najlipe su mlade Bunjevice.

Subotica srebrom postavljena,
Samo jedna staza ostavljena.


202

Kud prolaze momci u paradu
U paradu po divojku mladu.

Ima tuta bearaca sa porukama, eljama, uzdisajima, postoje
zapisani, ali i nezapisani i zaboravljeni. Bili su tematski osmiljeni, pivani
su po svatovima, prelima, divanima, govore o obiajima davno
zaboravljenima.
Bearci me prosto asociraju na velike epove. Oni, kao pisma, su
po svom sadraju i tematici neiscrpni i prosto beskonani. Jedino to je
takav nain pivanja pomalo zapostavljen, a i zaboravljen. Sada su neke
druge arije interesantnije, a esto besmislenog sadraja, bearac nije
nikad takav. On je uvik smislen i sa jasnom porukom. Kratak, ali
sadrajan, pa neka bearac kao narodna umitnost ne bude zaboravljen,
naroito meu Bunjevcima.
Autor knjige Bearci, gospodin Marko Pei, kae da je i dalje
potribno raditi na sakupljanju tog narodnog blaga, koje ne smemo
zaboraviti. Ne tribamo se zavaravat da je sve ve skupljeno, da je
zabilueno u te dvi knjige. Autor tvrdi da mnoga ivotna zbivanja narod
jo uvek kazuje kroz pismu i bearce. Autor nam poruuje: Nemojte
staviti taku na ovu vrstu narodne knjievnosti, kao vrstu usmenog
narodnog kazivanja i ispoljavanja svog talenta kroz pismu bearac, kroz
jezgrovit stih u desetercu.

203
BERBA KOKURUZA





Jesen je, skupljaju se plodovi vridnih ruku bakih Bunjevaca, koji
su svoje njive uvik iznad svega volili. Ali njihove njive odjedanput su
pripale nekom drugom, agrarnim interesantima ili zemljoradnikim
zadrugama za koje oni nikad u svom miru i spokoju nisu ni znali ni uli.
Agrarna reforma 1945. godine uzela je njihovu zemlju, oni su
utali, nisu ni trajkovali, niti blokirali puteve, mirili su se sa sudbinom i
dalje nastavili svoje uobiajene poslove, ali sad sa manje obaveza, ali i
manje prihoda.
Bez obzira na sve, jesenji radovi su se morali u nekom
optimalnom roku obaviti.
Jesen ... triba posijat ito na vrime, na poetku oktobra, ali triba
obrat kokuruze, pa priorat njivu, ako oe da potuje plodored i da ti
naredne godine urod bude uredan kako Bog zapovida.
Ve krajem septembra, kroz salae su ile vee i manje grupe
radnika iz Bosne, a Bunjevci su ih nazivali Bosanci. Berba se obavljala
iskljuivo runo, sve do 70-80-tih godina XX vika. Berba kokuruza nije
bio lak i jednostavan posao. Zato su Baku ravnicu i preplavile grupe
sezonaca iz Bosne. Neke grupe su ve imale svoja stara mista i gazde, a
neke su danima tragale za gazdama, gde e nai njive za branje. Obino
je jedan promourniji iz grupe ugovarao posao, postavljao svoje uslove,
a gazda njive opet svoje.
Pogodba je pala: 12 metara klipa po jutru, gazda kae: Tuta je.
Onda se nae neka sridina i zaustave se na 10 ili 11 metara. Kokuruz je
zrio, berba moe da pone.


204
Grupe radnika, od 6-10, smistile su se u gazdinoj tali i napravili
postelje od pokrivaa i suve slame. Rano su ustajali i runo poeli
branje, gazda ih je odveo na svoju njivu, oni su poso ozbiljno shvatili, jer
su tili to vie kokuruza da oberu.
Bralo se na gromile, svako je imao klin vezan za ruku, kojim bi
lake rastvarao klip i oslobaao ga od ljuture.
Kola zaprena su ila za radnicima i neko je morao tovarit u
koare i u dugaka kola nenet klipove kokuruza. Kokuruz se obino
skupljao sa njive u drugoj polovini dana, a esto se istovaralo u ardak
pod kiljavom svitlosti fenjera.
U ardak se unosio klip koarima, nije bilo drndavog elevatora.
Jedan, ili dvojica su u ardaku doekivali koare i istresali do vrva
ardaka.
Sutradan su krili njivu od kokuruzovine, snopove su vezivali
nakvaenom kudeljom i sabivali u kupe. Kupe kokuruzovine su donosili
to blie salau i tu sabivale u velike kupe ili kamare, takve kupe danas
se vie ne mogu viditi. Kokuruzovina je bila odlina stona rana, a tkz.
ogrizne su se koristile kao osnovna grejna materija za kruke pei i cile
zime se pokuar grijao pomou ogrizna.
Neto jo o tim vridnim Bosancima: Ranili su se kod gazde, ujutru
su dobili mlika, sira i slanine, a u podne kuvanje i veera isto ladna.
urili su, pa znali obrat kokuruze kod vie gazdi. A onda im je gazda bio
duan iznet njihov ris svojim prevozom na eljezniku stanicu, najbliu.
Grupe su se vraale posle berbe kui, a jedan ili dvojica sezonaa
su ostali da ekaju utovar svoga risa. Pa kada ste se tih jeseni uputili
vozom od Subotice do Sombora, pa i dalje, na svakoj stanici ste videli
velike gromile utih kokuruza, a na njima se izleava sezonac, oekujui
slobodan vagom TP-a da moe utovarit svoje kokuruze.
Tako je nekad izgledala berba kokuruza na ovoj Bakoj ravnici.
Bilo je tiko, ali i veselo. Zadovoljni i jedni i drugi opratali su se uz
205
pozdrav Zbogom, doemo i na godinu, nemojte drugom izdat kokuruze
za berbu!.
Danas je sve drugaije, berai ovaki-onaki, jednoredni, dvoredni,
ali i oni koji svake jeseni ostave invalide, oteenih ruku itd. ta je bolje,
prosudite.


























Foto. 91. Vridba 1940.
godine. Na slici: iga
Bosnjak-Baco, Marija
Bonjak i Franjo
Pareti


206

MOJA POSTELJA, MOJ KREVETI





Najvie, kao dite, sam volila svoj bili kreveti koji je stajao u
jednom oku didine i majkine sobe.
Kada sam legla u njega, uvik je neto umirujue u njemu ukalo.
Nisam dugo znala tajnu tog ukanja.
Jednog lipog sunanog jesenjeg dana mama kae:
Evo, curo moja, ovaj dak, pa vidi onu njivu kraj naeg salaa,
ii i skupljaj lipe bile ljuske od kokuruza, to je ostalo od obranih
klipova.
Ja pitam majku:
Pa zato?, a ona odgovori:
Moramo napunit tvoju slamaricu ljuskama, ve su se dosta od
lane utrle. Mama to vidi kad ti svako jutro nameta kreveti.
Kupila sam danima bile lipe ljuske od kokuruza, moja mama je
napunila moju slamaricu, koja je jo lipe ukala.
Nikakvi jogi dueci, ni madraci feder, ne mogu iz mog sianja
potisnuti moju slamaricu, niti je zaminiti. ukanje moje slamarice je bila
moja diija uspavanka.
Moja mama, umorna od poslova svakojakih, nije imala vrimena da
mi ita bajke i Zmaj-Jovine uspavanke.
207

LITOVANJE BUNJEVACA - CRIKVENICA



Kada su se poradili svi poslovi na salau, naroito posli etve i
vridbe, pa posli kuvanja pekmeza od ljiva, pa pravljenja tarane, pa
tirke i tuenog sira, moglo bi se rei da se od poslova malo odahnulo.
Mlade ene, izraene, poblidile, vapile su za odmorom.
Kraj tim, za njih velikim, poslovima, zavrio se krajem avgusta i
poitkom septembra. Po nagovoru poznate doktorice dr Nade ovi, za
destinaciju je izabrana Crikvenica, nekako nama iz Sombora najblia
taka za odmor na Jadranskom moru.








Foto. 92. Bunjevke sa dicom
na litovanju u Crikvenici




Reile su dvi jetrve, dvi snaje i jedna zaova, ula, Ana i Tereska,
da krinu na litovanje. Svaka je povila i jedno dite, a ostali su ostali kod


208
kue sa majkom i didom (na opti pla i nezadovoljstvo to jedne vode, a
drugi moraju ostat kod kue).
Poitkom septembra krenue napakovane - u pleteni kufer rana,
peeno pile, unke, kulena i kolaa i obavezno somun kruva. Garderoba
dici razliita, a ene novi zefir, dvi suknje i nikoliko atlaski marama i
jedna delinska.
Vozom od Sombora priko Vinkovaca i Zagreba do Suaka, bila je
to 1934. godina.
Posli dugog putovanja, stiglo se do tog Suaka. Sili s voza, pa
oma priko reke ugledali drugaije vojnike. Priko te rike Rjeine bio je
drugi grad Fijume i druga drava Italija.
Njima sve nepoznato i strano. Kaki su mir ostavili na svojim
salaima u Gradini, a ode guva. Puno svita stiu u luku odakle moraju
brodom za Crikvenicu. Pratio ih je jedan bao, da ba ne iu same.
Onako umorne, naroito dica, uli su u lau, ali im je krenila ta laa,
ve su osiale neku muninu. Nisu znale da je to morska bolist.
Stigle su u tu Crikvenicu i odmah blizu luke su se smistili u jedan
zdravo lipi pansion, a stalno im za oko zapinjo hotel Miramare. Al one
su zadovoljne bile i pansionom i sobama iji su penderi gledali ba na
more.
Rana je bila odlina, dica su naroito volila svee kifle namazane
putrom i medom, mlika nisu volili (to su imali kod kue, a i kifle su mogli
imat kod kue, ali nisu ih imali kud svaki dan pei i to mazati to je bila
danguba). Kod kue su samo jedanput nediljno pekle kruv i nekoliko
lepinja, koje su namazali mau, pa je to bila poslastica, da prste
polie, pa na med i putar nisu ni mislile.
Bunjevke, lipo obuene, skretale su panju metana, pa su uvik
zapitkivane: Odkud ste vi?
One su prvo pronale crkvu. Lipa crkvica na isturenoj hridi,
zadivila ih je. Zatim su obavezno ile u luku, di su ribari istovarali svoj
ulov nikad nisu vidile tako velike ribe. Doekivale su i velike brodove i
209
gledale kako se na njih ukrcava neki svit koji se pre ulaska u brod grlio,
ljutio i glasno plakao za svojima. Radoznale su pitale zato je to tako, a
onda im je neki objasnio da su to ljudi koji odlaze u daleke zemlje, prvo u
Ameriku i ko zna da li e se ikad vie vratiti i viditi svoje. Rastuili su ih ti
dirljivi rastanci. Zato su najvie volile da side u parku kraj morske obale i
da se dive paliru od bokora ruzmarina. Nikada nisu vidile toliko
ruzmarina. Kod kue se ruzmarin koristio u malim granicama samo u
svatovima, a ovde ga moe mirisati svaki dan koliko oe.









Foto. 93. Litovanje - Crikvenica


Obilazili su i radnje, divile se suvenirima napravljenim od iaranih
morskih koljki. Najvie su ih zadivile radnjice u kojima je prodavan
filigramski nakit od srebra. Tu su poneto kupile sebi, a i poklone koje su
nosile kui.
Stigao je i dan povratka. Bilo im je pomalo ao, ali i radovale su se
susritu sa svojima, iako su priko dirljivih pisama znale da je, Bogu hvala,
kod kue, i na njevim salaima u Gradini sve uredu.
Laom, opet, stigle su na Suak i reile da do polaska voza obiu
Trsat i da se pomole prid kipom Trsatske Gospe.
Tri stotine tingli do Trsatske Crkve jedva su savladale, a naroito
je dici bilo tiko. Dugo su se molile prid kipom Gospinim. Posli su
razgledale crkvu, iji su zidovi bili ispisani imenima svih onih koji su


210
obilazili ovo svetite, i one su se potpisale. Jesu l njihova imena tamo
ostala, ili su kasnije prekrivena slojem krea, one to nikada vie nisu
doznale.
Dugo su gledale u slike brodova na buri, pokloni onih koje je
Trsatska Gospa spasila brodoloma. Posli dugog puta sritno su stigli kui.
Dugo ih je jo pratio miris ruzmarina, zadah morske vode, u kojoj
se one nisu kupale, i beskraj plave puine, i pla i jauk onih koji su se
ukrcavali u bile velike lae. O svom litovanju dugo su pripovidali svojima,
naroito u dugim zimskim noima porid kiljave petrolejske lampe.













Foto. 94. Sala
Bonjakovih,
10. april 1955.
god.
211
OSTALA LITOVANJA BUNJEVACA




Zahvaljujui boljem materijalnom stanju i prosvienosti, skoro
svako lito Bunjevci su ili na prominu vazduha. Tako je jedna, sad vea,
grupa bunjevakih ena, opet, po preporuci likara, krenila u divno misto
u Gorskom Kotaru, a to su bile Delnice.
ist vazduh, etnje kroz umu, prosto ih je opijao. Imale su osiaj
da u svojoj Gradini i na njihovim salaima nikada nisu mogle tako
duboko uzdahniti. Zato su esto birali i litovanja u Sloveniji kao: Bled,
Kranjsku Goru i Mojstranu.
I u banje su volili ii, naroito u Rogaku Slatinu, pa onu dicu, koju
su poveli, ti su nam onda stalno ponavljali: Donat, Tempel i Stirija, a mi
nismo znali da su se tako zvali izvori i voda koja je izvirala iz njih.
Bukovika banja kraj Aranelovca bila je isto poznata Bunjevcima
iz Gradine. Porid lienja likovitom vodom, obilazili su i okolinu. Negde tih
godina, zavren je mauzolej
kraljevske porodice Karaorevia
prilipi Oplenac. Dugo su razgledali lip
mozaik, koji je krasio unutranjost
crkve. Dica su ak i dobila aku
arenih kamenia od majstora koji su
se tamo nali.


Foto. 95. Na izletu, na Oplencu 1937. godine. Na slici: uro
Bonjak, ula i Stana



212
Ni stariji lanovi obitelji nisu zapostavljeni. Opet, kad su glavni
poslovi zavreni, a bila jesen lipa, majke i dide uputili su se u banje koje
su im bile najblie. Da bi malo ublaili svoju reumu i bolove, koji su se
ispoljavali u njihovim vridnim rukama ili nogama, ili su u banju u selu
Prigrevica Sv. Ivan. To je bila banja u jednoj prizemnoj kui, a
vlasnitvo bogatog Prigrevanina Hack Ferenca. Konfor ba nije bio ne
znam kakav, ali su Prigrevani u okolini banje uvik imali po koju
slobodnu sobu za izdavanje.
Jedni su ili i u Bezdan. Tu su bili slini uslovi, kao i u Prigrevici.
Dugo je radila i banja u Svetozaru Miletiu.







Foto. 96. Mriagyd




Za vrime trajanja maarske
okupacije, od 1941. godine do
1945. godine, uputili su se i malo
dalje, pa su ili u uvenu banju
Harkanj, koja im kao banja nije ba
bila prioritet, ve ih je vie
privlailo Marijansko svetite ud
(Mriagyd), ili kako su Bunjevci
govorili Jud. Dugo su molili
Judskoj Gospi za zdravlje svoje i
213
svoje familije. Uvik su donosili lipe svete slike i druge suvenire iz Juda,
koji se sa najviim potovanjem uvaju u
bunjevakim kuama.

Kod Bunjevaca, oko Sombora,
naroito su potivana svita mista, pa tako
je petog avgusta bilo veliko protenje u
iovima, u Kapelici Snene Gospe. Ilo
se kolima, il fijakerom nikoliko kilometara,
da bi se onda prisustvovalo svetoj misi.
Kapela je bila mala, pa je veina svetu
misu sluala napolju.


Foto. 97. Kapela u iovima

O Duhovima, opet, uvik se ilo u Doroslovo. I to je ve bio malo
vei poduhvat 20 km kolima u jednom pravcu, pa natrag, nije ba bilo
lako, ali rtvovati se i hodoastiti na sveta mista Bunjevcima nikada nije
bilo tiko.








Foto. 98. Bunjevci
u Rimu 1925.
godine



214
Nisu oni propustili ni hodoae u Rim, koje se organizovalo uvik
iz Subotice. Veliko hodoae je bilo 1925. godine. To je bila jubilarna
godina za pontifikata pape Pija XI.

Foto. 99. Bunjevci u Rimu


O takim hodoaima se godinama divanilo: tu su se vidile lipote
vinog grada Rima, pa drugi svit koji drugaije divani od nas. Vrativi se
s puta, svoje kue ukrasili su svetionicama u kojima se drala sveta voda
(naalost, danas ete slabo po kuama nai svetionice za sv. vodu) i
uramljenim svetim slikama donesenim iz Rima.
215
Svoju pobonost i odanost crkvi Bunjevci su uvik ispoljavali i nikad
nisu zaboravili svece. Zato je u svakoj bunjevakoj kui prva knjiga koju
su kupili na poitku godine bio Bunjevaki Kalendar dugo godina bila je
to Kalendar Danica.
Cile godine itana su lipa tiva, ali se prvo pazilo kad je koji
svetac, ta i kako se triba vladati i kako sauvati duhovnost i nju
prenositi na mlae.
A za prvi maj, nisu Bunjevci proputali ni majalos u ikari. Povili bi
svoju dicu u oblinju umicu kraj Sombora. Tu ih je fascinirao i najvei
brig na njihovo ravnici Lazin breg.

Foto. 100. Majlos u ikari, 1934. god.


216
GOLNIK LIILITE U SLOVENIJI



Da me nije serija gospodina Zdravka otre potsitila na liilite
Golnik, moda se ne bih ni sitili svojih doivljaja, ne ba ugodnih, od
prije vie od 65 godina. Glavna junakinja serije boluje od tuberkuloze i
upuena je u Sloveniju, u Golnik, jedno od najveih i najureenijih
liilita za tu bolest u Evropi. Samo je jo jedno liilite u Davosu u
vajcarskoj bilo tako poznato, ali ono je bilo daleko za na svit, a i
skupo, iako se poniko i iz naih krajeva liio u tom dalikom Davosu.
Golnik, malo seoce, smistilo se na padinama Kamnikih ili
Savinjskih Alpa, na nadmorskoj visini od 500 do 600 metara. Planine su
dostizale visinu od 200 do 2132 metra. To su planine gustih etinarskih
uma, bez veih saobraajnica, izuzev planinskih staza, ve u ono
vrime, dobro i sigurno maskiranih.
Samo misto je malo. Nikoliko seoskih kua, kako to Slovenci kau
kmetija, ali zato ogromno zdanje Sanatorijuma-Golnik, koje se sastojalo
od nikoliko paviljona, a svakako je bio najvei vojni paviljon.
Golnik se nalazio na pruzi Ljubljana-Kranj-Tri, ali obino se
stizalo do Kranja, pa se tu onda prelazilo u autobus, koji je uvik ekao u
blizini stanice, a udaljenost je bila svega 10 km vonje do sanatorijuma.
ta su bolesnici razmiljali tih 10 kilometara, to samo oni znaju. Nadali
su se, valjda, ozdravljenju i nada je svakim kilometrom do liilita bila
sve vea i vea.
Kad su ti silni bolesnici stigli u to veliko zdanje, za koje kau da je
uvik bilo popunjeno do poslidnjeg kreveta, a primalo je 500-600
bolisnika, neverice u ozdravljenje ko da su bivane vee.
217
Kranj je lip grad na reci Savi, koja tu ba i nije nekako velika. U
samom centru je lipa crkva sa jedinstvenim oltarom Blaene Divice
Marije.
Varoica Tri poznata je bila, u ono vrime, po uvenoj fabriki
obue Peko. Kakve su onda bile lipe enske cipele, to se danas ne
moe ni pritpostaviti. A specijalnost fabrike su bile uvene gojzerice
cipele poluvisoke, enske i muke, prilagoene planinskom terenu i
stazama koje su specifine ba za Sloveniju.
Stvaranjem kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Golnik je pripao
novoj dravi i ve odmah se prouo kao izuzetno liilite za bolesti
tuberkuloze, koja je tada harala kao poast, a lika joj nije bilo. Samo je
nemaki naunik Robert Koch (1843-1910), kao istaknuti bakteriolog
onog vrimena, otkrio bacil (1882), koji napada plua, to meko ovikovo
tkivo. Bacil koh, nazvan po nauniku, odnosio je ivote, naroito
mladih, a tek je zavrio rat, koji je i onako odnio tolike mlade ivote.
Bolist se veoma tiko liila, ali mogla se izliiti i inila je bolesnika
kasnije dosta otpornim na dalje infekcije. Smrtnost od te bolesti, naroito
posli Prvog svitskog rata, bila je velika, pa se Golnik, kao liilite i kao
vazduna banja, brzo prouo kao poslidnja nada za obolele od TBC-a.
















Foto. 101. Grupna slika likara i
medicinskog osoblja i bolesnika
na Golniku - 114 osoba na slici




218
Mnogi su iz naih krajova, iz Sombora, Subotice, Novog Sada i
drugih mista, krenili u Sloveniju, ali ne samo u Golnik, koji nije mogao po
bolnikom kapacitetu da zadovolji sve one koji su traili pomo, zato su i
druga mista, kao Bled, Bohinj i Kranjska Gora, bili mista di se traila
pomo za tu udnu i podmuklu bolest.
Ko je imao srie da dobije misto u sanatorijumu, bio je podvrgnut
ozbiljnoj disciplini. Prvo su slidili prigledi. Kau da su prvi rengen-aparati
radili ba na Golniku, a likari su obino prvo ocinili koliko su zahvaena
plua tom stranom boleu. Lienje je dugo trajalo, ne samo misecima,
nego i godinama.




















Foto. 102. Bolesnici iz Sombora i Kupusine


Pamtim jednog roaka iz svog Sombora, sa jednog velikog salaa,
uglednog i mladog domaina, koga je bolest sve vie obhrvavala, a on
se otimao i konano su ga roditelji poslali u Golnik oko 1927. godine.
Ispotovao je pravila i likarske zahtive i, Bogu hvala, posli nikoliko
godina je sasvim ozdravio, ali znao je da mu je i Bog pomogao, pa je u
znak zahvalnosti podigao oltar Lurdskoj gospi u Karmelianskoj crkvi u
219
Somboru. Bio je svidok i onih koji nisu ozdravili, pa su umrli daliko od
svojih kua, te su esto i sahranjivani na malom seoskom groblju
Golnika. Uvik je taj moj roak priao kako je meu bolesnicima bilo puno
bolesnika u vojnim uniformama. Oni su bili stareine u tom velikom
vojnom paviljonu. Doktori i osoblje sanatorijuma je bilo izuzetno struno i
portvovano za ono vrime, kada ba nije bilo ni dovoljno tehnike
opremljenosti zdravstvenih ustanova, ali higijena se morala ispotovati.
Poto je kraljevska porodica Karaorevih imala svoju vilu na
Bledu, kraljica Marija, inae velika dobrotvorka i humanista, nekoliko
puta je positila bolesnike u sanatorijumu, njinom dolasku uvik su se
radovali bolisnici, ali i osoblje sanatorijuma, posebno likari, jer je
sasluala njihove
problime, pa je,
dostojno pravog
humaniste,
darivala i dostavila
kaku pomo
sanatorijumu.




Foto. 103. NKV kraljica
Marija na Golniku 1925.
godine



Tako su se minjali bolesnici, puni nade, strepnje i neizvesnosti.
Prid Drugi svitski rat, sve do 1940. godine, u Golnik su pristizali bolesnici
iz svih krajeva stare Jugoslavije. Odjednom, rat je prikinuo i ono to je
ljudima najvanije, a to je zdravlje. Kako je funkcionisao Sanatorijum za
vrime rata, ne znam valjda je opet bio neka iskljuivo vojna bolnica.


220
Posli rata Golnik je opet oivio, stizali su bolisnici odasvud, a
naroito iz severne Bake, Sombora, Subotice, Topole i drugih mista.
Ponovo je mladost plaala ceh toj stranoj bolesti, ali lika nije bilo, ve
tek tajnim nekim kanalima pojavio se jedan lik iz Amerike streptomicin,
ali se za njega plaalo basnoslovni novac, a posli rata i prominama u
drutvenom poretku, kao da je svako bio siromaan. Nije bilo ni dovoljno
hrane, ni ruva, sve se nikako nabavljalo na takice. Zato su postojala
tzv. diplomatska skladita, ili magazini di su se mogli snabdivati samo
odabrani i nosioci nove vlasti, a nas na salaima, tirali su u neke
zemljoradnike zadruge. Bila je to osnovica za neku platu ili primanja u
naturi. Priokret je prosto zbunio salaarski ivalj, a naroito Bunjevce,
koji su uvik imali onoliko koliko im je tribalo, a sad, ostali gladni i
dovedeni do prosjakog tapa.
Bolist ne uzmie, kao da je postala jo agresivnija. Varoom
promiu pogrebne povorke, a na konjima bile perjanice opet nekog
mladog saranjuju, a mladost je koena tuberkulozom.
Doktori pridlau: sklanjajte se iz ove kotline. Al kuda, na koju
stranu? I opet Slovenija-Golnik.
Na sriu, Golnik je sada ve ureenije selo sa vie kmetija, a
sanatorijum pun bolisnika i mladih likara spremnih da pomognu.
Siam se dr Furlana, pa dr Krstia koji je doao iz Subotice
(kasnije osniva liilita na Ozrenu kod Soko Banje u zapadnoj Srbiji). U
Golniku je i poznati hirurg dr Lavri i mnogi drugi spremni da se jedared
zauvik uhvate u kotac s tom stranom boliu, koja jo uvik sve do
polovine XX vika kosi i nosi mladost.
Posli Drugog svitskog rata, opet su se Golnik i Slovenija punili
bolesnicima iz ovih krajova. Sva sria da je ta bolist shvaena kao
najprioritetniji zdravstveni problim toga vrimena. Dobijale se uputnice od
socijalnog zavoda, stizalo se do Slovenije, pa makar i u teretnim
vagonima. Vozovi prepuni, punuje se po dva dana, ali vas primaju,
pregledaju, odluuju o lienju, trae disciplinu, jer samo se tako moe
221
izliiti puenje ne, alkohol ne, etnja, dobra hrana, odmor bili su
preduslov izleenja.
Kada je tretman u Sanatorijumu zavren, prelazilo se u privatni
smitaj, di su ve bili neki od lanova familije otac, mama ili majka.
Domaini su imali dosta nekonforne sobe i smetaj, ali su za uzvrat imali
veliko domainsko srce. Pruili su gostima sve to su imali, a to nije bilo
mnogo.
I tako, moje sianje na davne godine
1949 1953, vizano je za moje najmilije i
njihovo lienje u dalekom Golniku, misto
koje je darovalo snagu i ulivalo nadu u
ozdravljenje. Boravilo se i zimi i liti, pa i u
kontinuitetu po godinu dana.






Foto. 104. Golnik 1950. godina - mama i Ivan, sek-Janja i
Marija


U krugu Sanatorijuma je bio bioskop i sala za pridavanja.
Pridavai su bili najpoznatiji likari iz Ljubljane, a pridavanja su bila
edukativnog karaktera: kako pobiditi bolist, kako se psihiki i fiziki nositi
s boliu, itd. Puenje je naroito bilo zabranjivano.
U selu je postojala pota, trgovina vrlo skromno snabdivena i
autobuska stanica. Meu bolisnicima, posebno onima izvan
sanatorijuma, vladalo je drugarstvo i neka udna solidarnost. Druili su
se u predivnim etnjama po okolini, ali njih su u evidenciji imali likari iz
Sanatorijuma i esto ih obilazili i nadglidali Da li se dovoljno odmaraju?


222
Kakva im je hrana? Donosili su im i potribne medikamente koji su tada
postojali.
Porid mojih dragih, bila mi je draga Marika, cura od 16 godina iz
Kupusine, koju je pratila njena ve ostarela majka. Nisu znali jezik, sem
maarskog, pa se uvik neko nao pri rudi da im neto protumai. Marika
je bila u svojim irokim suknjama, ba onakvim kakve su se nosile u
njenoj Kupusini. Njen san o ozdravljenju ostae nedosanjan. Nikada vie
nee se vratiti meu svoje bae zasijane lukom, argarepom i drugim
povrem. Nee se vratiti ni Milosava, bogata udavaa, na svoj lipi sala
u okolini Sombora.
Kada je osvanilo lipo slovenako jutro i sunce se promolilo iznad
Kamnikih Alpa, mala grupa
pobonih krenula je prema
najpotovanijem Marijanskom
svetilitu u misto Brezje, koje je
udaljeno 8-9 km. U tiini do
svetita, molili su krunicu, a kad su
stigli, ostali su zapanjeni lipotom
crkve. Prid oltarom Gospe od
Brezja dugo su se molili za zdravlje
svojih u Golniku i onih koji ih dugo
iekuju kui. I sama nisam
propustila priliku da se pomolim za
zdravlje i pomo.




Foto. 105. Golnik
Ne znam kako je danas u
Golniku, samo znam da na karti
223
Slovenije pie da je to selo sa oko 1000 itelja i da je tu razvijen kmeki
turizam, pa fala Bogu ako je tako. Zahvaljujui razvoju savremene
medicine, bolist je pobiena.
Volila bih bar jo jednom vidit Golnik, kao, makar, taj kmeki
turista, a na to me je svakako ponukao serijal Nepobidivo srce.






















Foto. 106. Golnik 20. avgust 1948. god.


224




3.2. Umitnost slamarenja




Bunjevci su vikovima uzgajali ito, to je njihov kruv, pa i nije udo
to je to postala i njihova umitnika inspiracija. Zrelo zlatno ito
odvajkada ih je opinjavalo, poevi od zlatnog klasa, pa snopa, krstina i
na kraju slama. Na kojem je poljoprivrednom kraju ove planete na
takav umitniki pijedestal podignuta slama, ja ne znam. Ubiena sam
nigde kao kod naih slamarki iz Tavankuta, Subotice, Lemea, Bajmoka,
a danas i naeg Sombora. Kada danas vidite one ogromne bale slame,
vrsto zguvane, pomislite da je bilo malo smisla i poznavanja
stvaralatva slamarki, ne bi tu slamu tako zguvali, ve bi je poslali
naim enama i neznanim umitnicama, slamarkama, pa da one odaberu
najzlatnije, najlipe strukove slamice i da svojoj inspiraciji i kreativnosti
dadu oduka stvarajui cvie, slike, pridmete, krune, vince od te obine i
za nekog beznaajne mase slame.
Kako su te umitnice poile?
Stari bunjevaki obiaj, a vizan je za etvu i etvene radove
Duionica, prvo porodina, pa od 1911. godine, jedna, kako bi se
danas kazalo manifestacija. Tribalo je kraj etve nekako obileiti, pa su
tako najuminiji i najtalentovaniji (najee ene) latili se pletinja
etvinog vinca i krune. Ba u tom obiaju i radosnom slavlju i zavritku
etve nastala je ta, danas nazvana naivna umitnost, koju su razvile
vridne umitnice slamarke.
225



Foto. 107. Slika Pecaro, rad Anice Vitman, 2008. god.





Slamarke, prepletene u beskraju
panonskog neba i zemlje, koristei slobodno
vrime, ako ga je uopte i bilo, i malo predaha
u tekom svakodnevnom i mukotrpnom radu,
ispoljavale su svoj skriveni talenat u vizu,
linganju, slikanju, tkanju, pa i u izradi
prilepih predmita od slame, pa i
kokuruzovine. Htele su da umetniki izraze
svoj doivljaj svita oko sebe. Da malo
ulepaju teki ivot koji se najee odvijao na njivi, suncu, praini, a
najmanje u debeloj salaarskoj hladovini.
Optom afirmacijom enskog svita, u drugoj polovini XX vika, ove
umitnice tiho i skromno izlaze iz anonimnosti, pa poinju i sa prvim
izlobama svojih radova i rukotvorina uopte. Usudile su se da izloe i
afirmiu ensku bunjevaku umitnost. Bile su to: Anica Balaevi, Cilika
Duli, Jela Cvijanov, Marija Ivkovi, Ivana Duli, Kata Rogi, Magda
Stipi i mnoge jo druge znane i neznane, mnoge od njih nisu vie meu
ivima, ali su one prve ule u istoriju, da kaemo, bunjevake naivne
umitnosti.




226

Foto. 108. Slika Sala, rad Irene Vukovi, 2011. god.

Slamarke su u slaganju slame i slamica, klasja i zoblja
pridstavljale i izgraivale, samo njima poznatom tehnikom, prizore iz
svakodnevnog ivota napor oraa i kopaa, loeg i uvek sagnutih lea
ene u pripoznatljivoj finoj nonji, salai, let ptica, itd. Slaganjem klasja,
vlati, nenih stabljika doaravale su ivot ove ravnice.
227
3.2.1. Slamarke u Somboru




UG Bunjevako kolo u Somboru ima dugogodinju tradiciju
negovanja i uvanja umitnosti slamarenja. Od 2005. godine, pod
rukovodstvom Stipana Budimevia, velemajstora u izradi kruna od
slame, osnovana je slamarska sekcija u Bunjevakoj kui. Okuplja 15
stalnih lanica, tj. slamarki, koje su do sada imale priko trideset izlobi.
Njihovi radovi su postigli i znaajna priznanja. Na meunarodnoj izlobi
MIRK, 2011. godine, u Bakoj Topoli, Ilonka Bogii je dobila prvu
nagradu za sliku Karmelianska crkva, Irena Vukovi za sliku Risarka
i Ksenija Vukovi za sliku Gradska kua u Somboru. U Staroj Moravici,
2012. godine na meunarodnoj izlobi runih radova i kolekcija,
somborske slamarke, takoe su opet postigle vrhunske rezultate. Ilonka
Bogii je osvojila prvu nagradu za sliku Ispred salaa i dobila je
velemajstorsku diplomu. Irena Vukovi je
dobila dve prve nagrade, za slike Bie
putra i Bie kruva i takoe je dobila
velemajstorsku diplomu. Nevenka Domi je
dobila prvu nagradu za sliku Sala mog
dide.



Foto. 109. Slika Vodenica, rad Ilonke Bogii, 2009. god.




228
Porid toga to je Bunjevaka kua uvik otvorena za prihvatanje i
obuku novih slamarki, i stalno ima novih mladih lanica, pokrenite su i
otvorene slamarske radionice u somborskim osnovnim kulama.
Potrebe su da se oivi meugeneracijska saradnja, solidarnost,
da se prinese mladima znanje koje je ujedno i tradicija i kulturno naslie
Bunjevaca u naoj lokalnoj zajednici.
Svake godine UG Bunjevako kolo organizuje slamarsku
koloniju na kojoj, porid lanica slamarske sekcije, dolaze i lanice drugih
udruenja, koje neguju tradiciju i umitnost stvaranja slika u tehnici
slame.
Foto. 110. Slamarke na koloniji u UG Bunjevako kolo u Somboru, decembar 2011. godina

Da pomenemo neke lanice slamarske sekcije UG Bunjevako
kolo u Somboru: Ilonka Bogii, Anica Vitman, Irena Vukovi, Ksenija
Vukovi, Sofija Kekezovi, Vesna Vraari, Ljiljana Galetin, Svetlana
229
Bein, Ivanka vraka, Vesna uljevi, Slavica erkez, Milena ali, Zora
Cvetianin, Nevenka Domi, Sneana Rai i dr.

Ilonka Bogii, divojaki Grgi, roena je 28. 08. 1944. godine
Somboru, na salau na Staparskom putu. Izuila je krojaki zanat i
specijalizovana je bila za izradu vinanica i bunjevakih nonji. Oduvik je
pokazivala umitnike sklonosti. Jo u ditinjstvu je pohaala asove
slikanja. Udata je, ima dve erke i ivi u Somboru. Bavi se planinarenjem
i aktivna je. Slamarstvom se poila baviti 2005. godini, izlagala je na
brojnim izlobama, i kod nas i u inostranstvu. Dobitnica je brojnih
nagrada: 2010. god. na MIRK-u u Molu je dobila prvu nagradu, 2011.
god. u Bakoj Topoli prvu nagradu i 2012. godine je dobila prvu nagradu
u Staroj Moravici i velemajstorsku diplomu.

Irena Vukovi, divojaki Kazi, roena je 11. 07. 1935. godine u
Telekoj. U Sombor dolazi 1949. godine, gde upisuje kulu uenika u
privredi, smer frizer, koji zavrava 1951. godine. Majstor kod koga je
izuila zanat bio je Danilo Knapec. Kasnije je kod njega i radila po
zavretku kule. Do penzije, 1985. godine radila je u svojoj brani. Porid
toga se uvik bavila raznim vrstama umitnosti oslikavanje jaja, upova,
tanjira, minijature, runi radovi Slamarskom umitnou poinje da se
bavi 2005. godine u UG Bunjevako kolo u Somboru. Izlagala je na
brojnim izlobama i u zemlji i u inostranstvu. Dobitnica je brojnih
nagrada: 2010.god. na MIRK-u, nivo nagrada, 2011. god. prva nagrada u
Bakoj Topoli i 2012. godine, prva nagrada u Staroj Moravici i
velemajstorska diploma. Udata je, ima erku Kseniju, koja se takoe
veoma uspino bavi slamarenjem, i ivi u Somboru.

Anica Vitman, divojaki Krizmani, roena je 16. 04. 1957. u
Bakom Bregu. Zavrila je trgovaku kulu, radila je u trgovini do penzije
1989. godine, a 2005. god. je postala stalni lan slamarske sekcije u


230
Somboru. Izlagala je na izlobama i u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je
vie nagrada i priznanja za slamarenje: MIRK 2010. god. u Molu, dobila
je nivo nagradu, MIRK 2011. prva nagrada u Baka Topola i 2012.
godine u Staroj Moravici, takoe na MIRK-u, osvojila je prvu nagradu.
Udata je, ima dva sina i ivi u Somboru.
















Foto. 111. Slika Jaha, rad Irene
Vukovi, 2011. god.















Foto. 112. Slika Ranom
zorom, rad Sneane Rai,
Sombor, 2012. god.
231

3.3. Bunjevake nonje





Nonja je jedan od osnovnih pokazatelja narodnog identiteta, to je
osobina jednog etnosa. Naravno, to je karakteristino za minula vrimena
daleko vie nego danas, skoro smo se svi utopili u nekakav globalizam,
pa se trudimo da svoje osobitosti i specifinosti sjedinimo u jednu optu
formulu jednakosti, jednostavnosti i nekakve kvazi mode.
Samo malo da se vratimo u prola vrimena, biemo zapanjeni
lipotom i otmenou bunjevake nonje, iz koje zrai duevna i
materijalna kultura jednog naroda. Poto je tema nonja, potrudiemo se
da damo istorijski prikaz nonje Bunjevaca.
Davno su upalili svoja ognjita na ovoj, moda, pomalo i
negostoljubivoj bakoj ravnici. Ona im je pruala ekonomsku sigurnost,
ali uz teak mukotrpan rad i veliku privrenost zemlji, jer je to, u sutini,
bila jedina njihova hraniteljica. Od zemlje su iveli, ona njim je pruala
hranu, na njoj su hranili svoja stada, a na njoj su uspivale itarice
oskudnih prinosa, al njima sasvim dovoljno. Na toj zemlji uzgajali su lan
i kudelju, koja im je inila osnovu za njihovo odilo i nonju.


232

3.3.1. enska bunjevaka nonja





Kako se oblaila Bunjevka, na ije je oblainje prvo uticala klima
severne Panonije, otre zime, gde je brisao sivirac ak sa Karpata, gde
su lita bila vrua i prevrua, al zato prolia vlana i lipe i bogate jeseni?



















Foto. 113. Bunjevake najderke poitkom XX vika


233
Bunjevakoj eni pripadala je zdravo ozbiljna i teka obiteljsko-
drutvina obaviza. ena je bila kuno slime, ne samo majka, nana,
mama, sestra, jetrova i zaova, ona je morala da brine kako obui i obuti
cilu familiju. Svojim radom morala je da izrauje pojedine dilove i muke
i enske odie. Uminost oblainja i izrade ruva, prenosila se s kolina na
kolino, starije majke prinosile su iskustvo i znanje na mlae snaje il eri,
al sve su morale ozbiljno prioniti na posao, jer to nije bio lak zadatak.
Noi su probdile porid kiljavog lampaa predei, tkajui, ivajui muko
i ensko rublje, koje se nije nosilo iti izvan kue i sve se obavljalo
runo.
Prve ivae maine PFAF i SINGER, pojavile su se tek
poitkom XX vika, i to u bogatijim familijama. To je obino bio dar
odrasloj eri od oca, koji je nosila u drugu kuu prilikom udaje, zajedno
sa svojom opremom, tafirom.
Nonja je pokazatelj uminosti i vridnoe domaica, al je i znak
materijalnog statusa obitelji u drutvu. Svaka promina u ivotu
bunjevakih ena odraavala se i na njihovoj nonji. Ona je pratila
ivotno doba jedne ene od njizinog ditinjstva, divojatva, zaruka, udaje,
posli udaje, materinstva, zrelog doba, starosti ili udovitva.
Strogo su potivane razliitosti u nonji ako se ona nosila za
radne ili sviane praznine, radosne i alosne prilike u familiji.
Tako razlikujemo:
Radna nonja svakidanja,
Sviano ruvo za crkvu i blagdane,
Svadbena nonja ruvo za vinanje,
Ruvo za alost uvik crno,
Sviana narodna nonja oblae je neudate divojke za
prigodne svianosti: duionicu (duijancu), groe-bal (berbanski), prela
i sl.
Tri su osnovna razloga uticala su na izgled narodne bunjevake
nonje:


234
o klimatske prilike,
o starosno doba Bunjevke i
o radne, sviarske i drutvene obavize































Foto. 114. Bunjevke u svianom odilu
235


3.3.2. Ralanjivanje nonje







Donji vi, i muki i enski, s poitka je izraivan od lanenog i
kudeljnog platna. Svaka kua je imala po 2-3 lokovrata za predenje i
jedan stan razboj za tkanje.
Nije bilo jednostavno stvoriti platno od grube pree, koja se
morala biliti, ili na suncu, ili iskuvavanjem.
Naglim razvitkom tekstilne industrije, krajom XIX i poitkom XX
vika, u upotribu za donji vi se uzima tj. kupuje bili sifon, patist, konofas i
dr. Koulja je bila kratka i dugaka, obavizno uvik sa rukavima. Pojava
kombinezona sa britelama 30-tih godina XX vika, nije bila dugo
prihvaena kod Bunjevki.
Koulja je bila izvizena bilim vizom, rukavi uvik na caknice. Ako
je sviana, bila je izvizena i zlatom. Priko koulje nosio se bili prsluk
(prusluk), al nikako sa namirom da naglasi enstvinost, nego po
mogunosti da to vie pokrije enske obline. Ako su na koulje
stavljana dugmad, onda su ona bila pamuna. Divojake koulje, po
reima M. Malagurski, bile su: Divan sklad bunjevakog tkanja, viza i
kroja.

Tkanje kunog platna bila je prava uminost. Na tzv. brdima,
osnivala se ili zapoinjala ara. Velika pomo je bila kada su se
poitkom XX vika na tritu pojavile male bale pamuka, to je


236
bunjevakim enama olakalo posao, ali i doprinilo jo vie njihovoj
domiljatosti i uminosti tkanja.

Skute se ubrajaju u donje ensko rublje. Uvik su bile tkane od
lana i pamuka. Nadovezuju se na koulju koja se uvik upae u skute.
ivene su od biljeg platna, u tzv. tri pole, dakle, ne previe iroke. Oko
pojasa su nabrane, a vizale su se uskutnjakom, za razliku od mukih
gaa, koje su se vizivale svitnjakom.
Donji dilovi ili rubovi skuta zavravani su upljinama ili ipkom. No,
i skute su se dilile, za svakidanji rad i za sviane prilike. Divojke su ih
poile nositi u doba oko 14 godina, u to vrime su i momci oblaili prve
gae, a moda i neto kasnije. Skute su znaajan dio gardirobe bakih
Bunjevaca i njihove nonje.

Turnir se isto ubraja u donji vi, to je neka vrsta platnenog valjka,
koje su ene vizivale oko struka. Namena im je bila dvojaka, da suknje
lipe stoje i da se lake nose. Kako su ene bile izraene, i priteno
mrave, brez turnira su im suknje uvik nekako padale i klizale sa struka.
Kad ste vidili da je kod kakve ene suknja natrag dua, a naprid kraa,
sigurno je bez turnira. Turnir se potpasivao, kai se opasivao, a pregaa
se pripasavala.
U donje rublje ubrajaje su se i tzv. donje suknje: ako su sviane,
bile su od bilog sifona, izvezene skupocenim vizom. Bordure su bile oko
suknje visoke 40-50 cm. Uvik izvizene najlipim rielje vizom. Na skute
su se do gornje suknje oblaile jo dvi, a najvie tri suknje. Svaka se
kopala, imala je tzv. vastru ili lic. Nikad taj lic nije iao jedan priko
drugog, uvik levo ili disno, jedan iznad drugog.

Gornje suknje su bile razliite, prema namini, da li su radne ili
sviane, ali opet prilagoene klimatskim uslovima: zimske, litnje, proline
suknje.
237
Te gornje suknje su u poitku bile vunine, tkane od fine vune u
svakakvim bojama, pa i sa arama. Bile suknje su iroke, od 5-6 pola,
duina uvik ispod lanaka na nogama.
Ve krajom XIX i poitkom XX vika dolazi do napritka industrije u
Engleskoj, Francuskoj, pa i u Austro-Ugarskoj, iji su podanici bili i
Bunjevci iz Subotice, Sombora, Baje. U to vrime dolo je i do
ekonomskog uspona Bunjevaca. Oni su za svoj trud dobijali vie novaca
koji su troili, ili nisu moglii odoliti lipoj svili iz Liona, ili maramama iz
Bea.
Sviane suknje su bile od svile, somota, teke atlaske svile na
pliane grane. Lipota ovih materijala danas se samo moe zamisliti, ili
viditi u muzejskim zbirkama, ili su jo negde sauvani u starim ublotima
(ormarima). Svile su bile skupe, ali su i trajale zdravo dugo. Suknje su se
smotavale i nikad nisu ostavljane da vise u ifonjeru (ormaru).
Svilene suknje su se ukraavale portom, zlatnom bordurom, ali
ona je izostavljena vrlo brzo, jer je svila sama po sebi bila tako lipa da je
svaka bordura bila suvina. Bordura se tu i tamo stavljala na jednobojnu
svilu ili somot. Lipota atlaskih svilenih sukanja se ne moe opisati, a
porid svega, ta svila je imala dranje i utala je nekim umilnim tonom.
Posebne suknje su bile od vunene tkanine, to su bili rips tofovi,
finih umirujuih boja. Od takvih tofova su se ila ruva za jesen, ili rano
prolie. Za praznik Sv. Franje, odrasle divojke su dobijale prvo sukneno
ruvo, obino tegetsko, ili duvansko.
Prvi svitski rat je nakodio tekstilnoj industriji, pa je postojala
oskudica, ali posli rata dolazi do napritka tekstilne industrije, naroito
oko 1930. godine. Na ovim prostorima bili su puni duani prilipom
tekstilnom metraom iz Engleske, tzv. krombi tofovima, pa ripsom,
velurom, gabardenom i drugim. Iz Francuske, ehoslovake, Austrije i
Italije donosili su se prilipi dezeni svile, brokata, kadife, somota.
Postojala je tisna viza izme trgovaca svilom, naroito u Subotici i
Somboru, sa bunjevakim domaicama. Kupovale su skupe materijale,


238
imale prefinjen ukus i smisao za lipo, a to su i trgovci znali. U Subotici su
bili uveni Poljakovii, a u Somboru Daj-Polaek, ili Bein, prodavci
tekstila, koji su se uvik trudili da nude to vei izbor robe. Trgovac nikad
nije, u principu, imao isti materijal za dva ruva. Koliko god je forma
bunjevakih ruva bila ista, ukrasi i are se nikad nisu ponavljale.
Smatralo se da su Subotianke vie polagale na ruva nego Somborke.
Za svileno bunjevako ruvo tribalo je 5-6 metara tkanine. Sa
ruvom se ponavljalo za Uskrs, Tijelovo, Trojstvo i Sv. Franju, s jeseni je
bilo odstupanja na selima, ali o ponavljanju (kupovini) je odluivo bain
buelar.
Veto se sviano ruvo razlikovalo u nekim ditaljima, pa su
Bunjevke iz Subotice uvik uz ruvo imale istu prigau, dok u Somboru, to
nije bio sluaj. Svakako, najlipi dio enskog odila je suknja.

Sviana narodna nonja je posebno pripoznatljiva, toliko je lipa i
skladna, nema na njoj niega previe, ni viza, ni zlatoviza. Bila je
bogata, ali skladna i zadivljujua.









Foto. 115. Bunjevake nonje,
Hrvatski dom u Somboru 1954.
godine


Kad se nosila? Prvo su je nosile divojke u svianim i prigodnim
prilikama. Nasliivala se s kolina na kolino, divojke su je nosile na
duijancama, berba-balu, prelu, ili jo vie, ako se u crkvi obiluavala
nika svianost, ili ako je bila prosidba. S poitka XX vika noena je
sviana nonja i u crkvi. Sastojala se od:
239
o Koulje zlatom vizene na rukavima i oko vrata.
o Prusluka od svile ili atlasa, opivenog zlatnim portom,
dosizao je tek do struka, a zakopavao se srebrnim tokama.
o Suknja od najfinije teke svile, lionske, na grane, oiviena
portom, zatim prigaa neto tamnije boje, opet ukraena portom. Igra
je pantljika iroka od 15-20 cm duine 3 metera. Vizivalo se oko struka.
Napominjem, kako nijedna sviana nonja nije bila ista, misli se na
are, ali je zato sadraj odie isti i neprominjen.

Radna nonja je bila jednostavnija, laka i praktinija: zavisila je
od godinjeg doba. Liti su koristili lake materijale: cic, sefir, delin, saten
i poldelin. Suknja je obino bila malo grublja: od konofasa, dobro
utirkana. Inae, sva odila, nekad i donja oprima, su se tirkala, zato to
se manje prljala i lipe je stajala i ukala.
Zimi su koristili neki deblji materijal: flanel, diftin, tenis, parket i dr.
Od ovih materijala su se ile podsuknje, neka vrsta zamine za skute, a
od neto lipih su se ile komot-bluze, ali uvik na kopanje po duini, ili
dugmadima ili kopicama, tj. patentama.

Prigae su liti bile od lakih materijala, obino kao i komot-bluza.
Zimi je prigaa bila tkana od vune u jednu polu, raznih boja, ak i crna
sa malo diskretnim arama. Zimi je takva prigaa imala posebnu naminu,
titila je tilo od zime, vizivale su se uplitinom vunicom, obino
obmotanom oko struka i vizivana
naprid. Takve prigae nisu imale
dep, dok su ivene prigae uvik na
strani imale dep.

Ruva za alost uvik su bila
crna, a ponikad sa diskritnim
takicama. Svaka bunjevaka ena


240
je u svojoj garderobi imala, za ne daj Boe, crninu.









Foto. 116. Kajaice Kalmar Terezija i Letovi Jovana, 28. februar 1952. godina, u Somboru


Crnim ruvom se alio (kajo) neko od preminulih: otac, majka,
mama, uvik se crnina nosila po godinu dana. Za neke udaljenije roake,
crnina se nosila do 6 miseci. Prikajat je znailo skinuti crninu, u tom
sluaju se obino kupovalo novo ruvo.
Ako je Bunjevka zala u godine, na primer 50 i vie, ve je poila
nositi crno i tamnije ruvo, a ako je ostala udovica, onda je crno poila
nositi i ranije.











Foto. 117. Kata Firanj, 1941. godina
241
Vinana ruva su bila izuzitne lipote, pa i skupoe. Svako se trudio
da nevista-snaa budne to lipa i bogatije obuena. U XIX i sa poitka
XX vika, za nevistu nije bilo uobiajeno bilo ruvo, ve to skuplja i tea
svila, na divne cvetne dezene-grane. To su bili tonovi, plavi, ljubiasti i
sivi, ali nikad crveni. Posli Prvog svitskog rata, pod uticajem graanskog
drutva, i bunjevake
neviste su se
drugaije oblaile.
Nevista se
pripoznavala od
drugih, koji su isto
tako bili lipo obueni u
svatovima, po vincu-
kruni i malo vela na
glavi.










Foto. 118. Vinanje
Aleksandar Rai (1884-1956) i
Teza Matari (1886-1953), u
Somboru, 1905. godina


242










Foto. 119. Vinanje Vranjo Bonjak i Bara
Bonjak, ro. Firanj, u Somboru, kraj XIX vika
















Foto. 120. Vinanje Marjan i Stana
Dini, ro. Bonjak, u Somboru, kraj
XIX vika

243
Ve posli 1920-te godine, bunjevake neviste se oblae u bilo
ruvo, vinano, koje je ivano od najlepih materijala: tafta, svile, kadife,
atlasa i dr. Glavu pokrivaju bogatijim velom, esto vizenim.

Uz svadbeno ruvo, ije se i bili kaputi od najlipeg bilog sukna.
Tako se bunjevake
neviste po svojoj spremi i
ruvu, mogu izjednaiti i sa
najotmenijom graanskom
nevistom, samo to je kroj
ruva bunjevaki.





















Foto. 121. Vinanje 1920. godine




244


















Foto. 122. Vinanje Antuna Firanja i Estere
Ivankovi, 1928. godina u Somboru






















Foto. 123. Vinanje 1929. godine u Somboru Delija
Antun (1906-1975) i Pozder Elizabeta (1909-1992)

245
Foto. 124. Vinanje Ane Pozder (1922-2001) i Stipana Raia (1914-1988), 14. septembar 1939. godine, u
Somboru


246

























Foto. 125.
Vinanje
Ivan Mate
Probojevia
(1905-1964) i
Ana ura
Jozi (1905-
1980), 28.
novembar
1923. godina,
u Somboru



247
Priesno ruvo, kao poboan svit, odane crkvi, bunjevake majke
su imale jo jedan veliki zadatak, da svoje curice, koje su stasale za
prvu priest, obuku to lipe i svianije. Tako se male prvopriestkinje
oblae u divna bila ruvaca, vrlo lipo saivena, katkad kratka, a ponikad
sasvim dugaka, ba kao male snae sa bilim arapicama i bilim
cipelicama. Priesno ruvo se uvalo za mlau dicu, ili se davalo
roakama, koje su dorasle za svitu priest.




















Foto. 126. Marcela Pozder,
ro. Benceti sa eri
Elizabetom Prva priest,
1916. god.


248












Foto. 127. Prva priest Josip i Stana Delija, u
Somboru, 1938. god.





Zimska nonja uslovljena je ba klimatskim prilikama. Hladne i
duge zime, nametale su i nain oblainja u toku zime.
Najstariji odivni pridmet poznat etnolozima, a naminjen zimskom
periodu je tzv. URAK, ili u Subotici poznat kao URDIJA. To je i
najskuplji dio enske nonje. ivanje od najfinije tamne oje ili plia,
obavizno je imalo kragnu od krzna, a krznom je bio i postavljen. Ova
oprava bila je krojena do kolina. urdije su nosile udate ene. Svekar je
svojoj snaji (ne uvik) pravio urdiju za vinanje, ako je bila zima, ili esto
se mlada tim odivnim pridmetom ponavljala za prve Materice. Ovaj odivni
pridmet se pravio za itav ivot, trajo je sve do smrti, pa se vrlo brino
uvao od moljaca uz pomo orahovog lia, lia duvana, pa i naftalina.
Smatra se da je taj odivni pridmet, uz dobru zatitu i brigu, mogao trajati
i sto godina.
249


Foto. 128. Divojke u zimskoj odii, 1937. godina. Side: Rozika Bonjak, Bara Luki, Marika Dini,
Amalka Bonjak, Irenka uvardic, Matija Rai


urdije su se nasliivale, po riima Mare Malagurski, ali su se
kasnije obavizno malo doterivale i inovirale, prominom kragne ili
dugmadi.

Jopka je isto zimski odivni pridmet, malice je kraa od urdije,
uvik izraivana od somota, ukraina krznom kune zlatice.
Ve u XX viku sve ove zimske pridmete zaminio je dugaki kaput
sa astraganskim krznom crne boje, duina im je skoro do lanaka, a
suknja se vidi jedva 10 cm. Taj zimski kaput izraivan je pod uticajem
graanske mode toga vrimena.
Kako je taj kaput bio elegantan, nosio se samo za prigodne
blagdane: Boi, Novu godinu, Poklade. Skoro svaka bunjevaka mlada
imala je jo jedan poneto krai kaput od boljig sukna-krombija, koji ini


250
cilinu sa debljom zimskom suknjom. Ta nonja se vidi jo i danas kod
starijih ena.
Uz praktinu svakidanju zimsku nonju spada jo i kouv,
izraen od jagnjee koe. Krzno je okrenuto unutra, a zakopavao se
spreda. Kouv se ukraavao nekim ukrasima-zanatskim proizvodima.
ene skromnijeg imovinskog stanja nosile su ga umisto urdije.

Marame, neizostavni i veoma znaajan dio bunjevake narodne
nonje. Toliki je znaaj marame u ovoj nonji, da se bez nje ova nonja
ne bi pripoznala.
Postoje:
- marame za glavu i
- marame na vrat.












Foto. 129. Na slici: Ana Luki, 1924, god.



Uvik su bile od atlas svile, na grane, ili samo sa svilom na
krajovima. Najuveniji proizvoa atlaskih marama bila je beka
industrija svile. Ako su marame bile za sviane prilike, uvik su se
Udajom, bunjevaka ena
maramu vie ne skida. Nee je niko
viditi gologlavu, jer je ta marama
sastavni dio njine odie. Marame za
glavu su veliine 8080 cm. Kad bi
se marame mogle skupiti na jedno
misto, bila bi to, valjda, najlipa
kolekcija odivnih pridmeta. Marame
su bile razliite, za sve prilike,
sviane i svakidanje. Prvo da malo
opiemo te tzv. sviane marame.
251
usklaivale sa ruvom, pa su esto bile i iste boje kao ruvo. Poitkom XX
vika marame su se ukraavale zlatnim vizom, to je bilo dosta skupo, pa
su takve marame vrlo rano bile pohabane. U svianu maramu se
stavljala tzv. kartonska forma, da marama lipe stoji, a povezati maramu
nije bio ni malo lak posao. Marama se vizala na dva kraja, koja su stajala
ukoino, a mrske sa strane su morale bit vrlo pricizno sloine, a to se
nije moglo brez ogledala uraditi, odnosno povizati.







Foto. 130. Bunjevke s maramama



Nije se svaka
divojka znala
povezati, tribalo je dosta truda kako bi se to nauilo. Mislim da nijedan
damski eir na glavi kakve dame, ne diluje tako otmino kao atlaska
marama na glavi bunjevake ene i divojke.

Svakidanje marame su uslovljene potribama, pa i godinjim
dobom. Dilile su se na:
o Somotske
o Svilene nosile su se zimi, s jeseni i prolia
o Delinske nosile su se nediljom
o Kajaice crne boje, uvik fine suknene sa tzv. udarenim
krajom
o Cicove nosile su se liti, obino su svitlije boje, titile su od
jakog sunca, pa su vrlo brzo blidile (moglo se uti: ,,al mi je marama
friko izblidila).


252









Foto. 131. Ana Bonjak, 1940. godina



Marama na vrat je znaajan dio bunjevake nonje. Ko to se
ve kazalo, ove marame su imale nekako dvi upotribe: titile su od zime,
a imale su donikle i ukrasni karakter.
Prve su bile trikane, rie iglom pletene, kvadratnog oblika ili rie
duguljastog. Mogle su biti u svim bojama, u zavisnosti od toga kome su
naminjene i ko e ih nositi. Odlikovale su se lipim rojtama, to je ujedno
bio ukras velike marame, kako su se zvale obinim jezikom. Koristile su
se za hladne zimske dane, a naroito kada se do grada sa salaa ilo
saonicama ili kolima.
Ukrasne marame su se kupovale, moe se rei da su bile remek
dila tekstilne industrije, izmiu dva rata. Izgled im je bio: fina vunena
osnova sa imitacijom astragana, zatim svilena sa arama, izvizenim
finim svilenim rojtama, nosile su se u svianim prilikama u crkvu, ili
povodom drugih obiteljskih svianosti, kao to su svadbe, krtenja itd.
Takve marame nosile su se sve do 50-tih godina XX vika.
Bunjevake divojke nisu nosile marame, osim u zimskom vrimenu.
Ile su gologlave, pa su se brino eljale pletei svoju kosu u pletenicu.
Kada bi se zadivojila, obino su je nana, ili starija sestra uile kako
pletenicu triba saviti u konu. Ako je imala slabu kosu, onda joj se
dodavo od kose uplitnjak. Kona se uvrivala trnodlama, koje su
253
napravljene od tvreg materijala. Izmiu dva rata divojke su ve odlazile
frizeru, ali nikako nisu sikle kosu.
Posli udaje, posli vinanja u svadbenoj noi, kada joj se skinuo
veo i vinac, mladi se na glavu meala dega. To je divan komad odie,
poput kapice, koja pokriva konu koja je izraena od svile i izvezena
zlatnim vizom. Od onda, pa do groba, dega se, po pravilu, nije skidala.
Lipe dege nosile su se o blagdanima, kad je negde tribalo skinuti
maramu. Bunjevka u crkvu nije ila u degi. Za svaki dan, dege su bile
jednostavnije, mogle su se prati u cilju lakeg odravanja. Mislim, nita
nije lipe, od glave Bunjevke u degi rei su Mare Malagurski.

Obua je bila posibnog oblika, morala je zadovoljavati i tititi od
hladnoe svaku ensku nogu, a morala je doprineti i lipoti i otminosti
bunjevake nonje.
Izvesno je da Bunjevka nikad nije nosila izme i opanke. Ile su liti
vrlo esto i bose.
Obua se sastojala od cipela, papua svakidanjih i svianijih.
Zimi su nosile cipelke od valjane vune podivene dobrim i jakim onom.
Cipele su se kupovale izmeu dva rata, naroito cipele Peko koje su
zadovoljavale ukus bunjevakih divojaka i ena. Papue su bile zanatske
izrade, kupovane na vaarima ili od papuara. Za svaki dan bile su od
crne koe, najee su se mogle odravati viksanjem (nanoenjem
krime). Svianije su bile prava remek dila zanatlija, raene od somota,
svile, pa i jo zlatom izvizene, pa na petu, ukraene naboranom manom
od bile, crvene koe, ili kakve druge farbe. Ni Pepeljuga sigurno nije
imala lipu papuicu. Za starije ene papue su bile od crnog somota sa
diskretnim ukrasima. Hod u papuama je bio neto posibno, odzvanjao je
neki posiban zvuk pri svakom koraku.
Zimi su noene malo vee papue drvenog ona, zvale su se
cokole (klompe).



254
orape su bile vunene, sasvim duge, ili neto krae kao zokne.
Vrlo rano su se orape zamenjivale kupljenim pamunim tzv. patent
orapama u crnoj, ili drapskoj boji, a nosile su se i svilene orape. Tu
orapu je iznad kolena pridravala guma, iroka tzv. trupandla.

Torbe, take, cekeri (kotarice) su bili obavizan rekvizit u rukama
Bunjevki. Koristile su ih da bi u njih stavljale maramice, novce i svitu
knjigu, krunicu (oenae), ako bi ile u varo i crkvu.
Torbe su bile prava vitina, tkane od vune lipih ara, u njih su se
meale kupljene stvari, eer, vanilija, okolada, ali i paket sa tekstilom.
Torba je noena vrlo spritno na livoj ruci uspravno. Imale su i drugu
naminu, nosila se u njima i hrana na njivu, a dica su za kulu u torbi
nosila svoj pribor, a to je bila tablica, pisaljka ili grifla i suner (takvog
pribora danas vie nema). U svianim torbama darovan je kola udatoj
eri za Boi.

Take ili ridikle ulaze u modu posli Prvog svitskog rata. Bile su
male, od koe, lipo izraene, pa ak i u raznim bojama, kako bi se to
bolje uklopile u nonju tj. ruvo.

Kotarice su bile izraene od prua, obino etvrtastog oblika,
sluile su za noenje kupljenih potriba, ili se u njima nosio, sav onaj
viak u hrani, sir, puter, jaja, ta se prodavalo na pijaci.

Nakit su Bunjevke volile, ali se nikad nisu kitile previe. On im je
pokazivao imovno stanje roditelja. Bunjevke nisu nosile erdane, to je
njima bila nepoznanica. Nosile su zlato, i to dukate, velike i male, uvik
znalaki uraene kod tadanjih zlatara. Dukati su se vizivali odrasloj
divojki uvik u nizu od 5, 7, 11. Dodue, to je nakit, koji se nasliivao, s
kolina na kolino. Mali dukatii su uvik bili kao ukras sa jednim velikim.
Uvik se nisko nosilo oko vrata.
255
Ako divojka nije imala dukate, onda je obino imala tzv. dugaki
lanac, na kraju sa medaljonom ili malim satom. Ritko su se nosile
narukvice, a ako jesu, onda su bile nanizane od niza malih dukata,
obino 5-6 komada.
Dakle, Bunjevka se zlatom krasila, ali nikad napadno i previe, to
je, svakako, doprinosilo njezinoj otminosti. U uima je nosila minue od
dukata, naroito pripoznatljivo za Baju i okolinu.















Foto. 132. Na somborskom
korzou 1948. godine. Na slici s
liva na disno: Karolina
Kalmar, Joika Bonjak,
Marika Bonjak i Ferenc
Hornjak


256

3.3.3. Diija odia




U iekivanju prinove pripremao se mali tafir. Sastojao se od
obavizne dugake dunjice, u koju se mealo dite. Poroaj je uvik bio u
kui, na salau, uz pomo babice, ili neke starije iskusnije majke ili
roake. Vrlo rano posli poroaja, dite se krstilo u najblioj crkvi.
Osim pelena, koje su bile kod kue pripremljene od bilog flanela,
dite se oblailo u benkice, najee domae izrade. Malo dite se oblailo
u haljinice i akirice, koulje, u trikane pulovere i orape. Ve od
najranijeg doba znalo se koje odilo je za svaki dan, a koje je za nedilju,
praznik ili crkvu. Vrlo rano, pod uticajem graanskog drutva i
bunjevaka dica su se oblaila slino onima u varoi. I njihove haljinice
su izraivane od somota, ojice i dr. Kaputi su bili od teeg tofa, uvik sa
krznom, pa se kaput nasliivo od brata ili sestre. Na nogama su nosili
kupljene cipelice na dugmad. Zimi su priko cipela navlaili vunene
kamane. Kod kue, naroito s jeseni i zime, nosili su gumene izmice
Batine proizvodnje. Svaka kua je obavizno imala kolivku, koja je
zavravala na tavanu.










Foto. 133. Dica u avliji
Bunjevackog kola u
Somboru, 1937. god.

257
Foto. 134. Bunjevke s dicom




Foto. 135. Vaslovi Mihajlo i Stana sa dicom












Foto. 136. Joika Bonjak uenik,
1934. god.


258
Foto. 137. Teza Rai sa sinovima, imom i Stipanom. U Somboru, 1916. god.
259






Foto. 138. Bunjevka s ditetom













































Foto. 139. Bunjevka s malim ditetom




260









Foto. 140. Marija Bojanin, ro. Bonjak

















Foto. 141. Jovana
Kalmar, mamine teta-
Roze ker, sestra Mate
Kalmara, umrla od
panske gripe kao
divojka, mama Ana (prva
priest) i teta-Berta Lukic
261

3.3.4. Muka bunjevaka nonja




Muka nonja je bila neobina, pod uticajima raznih, slobodno
moemo rii, geo-politikih prilika.
Prvo, Bunjevac je upalio svoja ognjita u bakoj ravnici i, htio-ne
htio, morao se baviti zemljoradnjom i uzgojem stoke. On je toliko zavolio
svoj poziv i elio je ostati zauvik na zemlji. Ona je njegova i njegove
obitelji hraniteljica, on je do dna due poboan, pa za svoj veliki trud i
marljivost ne trai puno od Boga, samo toliko da ivi i preivi njegova
familija.
Na tim prostorima su se i u politikom smislu diavala previranja,
to podruje je bilo Vojna Krajina, granica prema Turskoj, pa su kroz
Krajinu prolazile vojske austrijske
carevine. Bunjevci nisu bili
potieni, kao ni drugi narodi na tim
prostorima, vojnih obaviza, oni su
inili i popunjavali odride graniara.
Oblaili su se kao i drugi vojni
podanici, a u doba mira, ili primirja,
na svojim salaima odia je bila
domaa. Ukidanje Vojne Krajine i
graniarstva svakako je imalo
uticaja na prominu u odivanju.


Foto. 142. Muka odia u vrime Prvog svitskog rata



262
U osnovi, muku odiu ine koulja, gae, prusluk, reklija, akire,
kaput, opaklija, izme i opanci.
Sridinom XIX vika, a posli revolucije 1848. godine, dolazi do
ekonomskog uspona, poljoprivreda sve vie postaje ekonomski znaajna
grana, to se neminovno odrazilo na ekonomski status Bunjevca, tog
zaljubljenika u svoju zemlju, koji kupuje zemlju, kri ume, zaorava
livade, iri svoj posid, nosi svoje proizvode na pijacu, ee dolazi u
varo, susree se sa varoanima, pa sve to utie i na njegovo oblainje.
Kod mukaraca razlikujemo:
- Svakidanju nonju radnu
- Svianu za crkvu i blagdane.

















Foto. 143. Momci u svianim odilima



Koulja i gae: i jedan i drugi
odevni pridmet je domae izrade. Od grubog platna, bile su, koulje
dugakih rukava, malo nabrane na liima i komotne su.
263
Gae su se vizivale u struku svitnjakom. Liti su gae slobodne, a
zimi su se obmotavale oko nogu i na njih su se navlaile akire. Gae
su takoe bile komotne, ivene rukom u 4-6 dilova, dugake do lanaka.

Prusluk se nosio priko koulje, bio je najee od crne oje, uvik
na zakopavanje srebrnim dugmadima. Mlai momci, nediljom i svecima,
nosili su prusluk od svile, ili plia, obino dezeniran, al ne suvie
napadno.

Reklija je mnogo znaajan odivni pridmet, sa kouljom je inio
cilinu. Izraivan je od tamne oje. Izraivali su ga krojai kod kojih se
nabavljo materijal, a oni, opit, kupovali od tzv. angrosista iz Pete i
Bea. Reklija je obino bila do struka.

akire upotpunjuju muku odiu. Bile su uske i priljubljene uz
noge. Materijal je vunena oja, ukraina inorima i obaviznim
depovima. akire su svakako najvaniji dio muke nonje, kazalo bi se
i odraz mukosti i ozbiljnosti.
Ukidanjem Vojne Krajine i graniarstva u mnogome se minja
ekonomsko-kulturni ivot Bunjevaca na ovim prostorima. Uplovili su u
ekonomsko-politiki mirnije dane. Osiali su blagodet svog rada.
Ekonomski se podiu, zbog poslova se ee sriu sa varoanima.
Trgovina je oivila, kupuje se i prodaje. Kontaktira se i sa
administracijom, posiuje se katastar, sklapaju se ugovori itd. Sve je to
uticalo na promine u nonji Bunjevaca. U njegovom oblaenju se minja
na lipe, bolje i praktinije. akire minjaju svoj oblik 1920, Bunjevac
oblai tzv. brie akire, koje su bile do kolina proirene i dobijale su
unkasti oblik, a odlino su se uklapale uz izme.



264
Opaklija i prnjak inili su zimsku muku odiu. I jedno i drugo se
izraivalo od ovijeg krzna. Ovija koa se utavila, pa se nosila
majstoru uriji, i onda se naruivala opaklija i prnjak (poprnjak).
Opaklija je veliki krzneni ogrta, raen od 11-13 dilova, dosie do
zemlje, dodue, bilo je i veih i manjih. Oblaili su je kad su zimi sidili
napolju, na suncu, pa ak i u kola, ako je bilo hladnije.
Opaklija je sluila i kao prostirka za odmor. Morala se uvati od
moljaca, pa je esto bila iznoena na sunanje. Ekonomski jae
domainstvo imalo je najmanje 2-3 opaklije. Opaklija zanatske izrade
bila je ukraena po rubovima crno-zeleno-crvenom vunicom, a na liima
je visila jo jedna crna jagnjea koa kao ukras.

Prnjak je zimski odivni pridmet, izraen od krzna, pokrivao je,
kako i sam naziv kae, prsa. titio je od zime i vetra, zakopavo se na
ramenu i sa strane. (Da prnjak nisu nosili samo Bunjevci u ovim
krajovima, dokaz je i slika Mrtva priroda slikara Martinovia iz Srema).

Obua zbog napornog rada, a pod uticajem i klimatskih prilika,
Bunjevci su nosili opanke, papue, izme i klompe.

Opanci su kona obua zanatske izrade, nainjena od jake
govee koe-on, gornji dio malo meke koe, uvik sa jezikom naprid.
Nisu bili ugodna obua dok se malo ne razgaze. U njih je lako dospivala
praina, pa i blato, ali su se lako istili jednim treenjem. Opanci su se
mogli nositi na bosu nogu, ali i sa orapama, obino debljim. Kau da se
Bunjevac tiko odluivao na gumeni opanak fabrike Bata.

Papue su bila funkcionalna i ukrasna obua. Noene su u
oputenijim prilikama, pa, ak, i u varo. Izraivane su od jake koe,
on, a s nalija od crne boks koe. One nisu bile ugodne dok se ne
razgaze. Odravale su se viksanjem crnim viksom (kremom). Uz
265
papue su se nosile uridno trikane orope, koje su se ispod kolina
zavravale patent bodom, da bi lipe stajale i da se ne spuzaju. Trajale
su i po nekolko godina.

Klompe drvena obua, izraivana je obino od nekog mikeg
drveta, zanatske izrade. Bilo ih je u svim veliinama, pa su i muka dica
nosila klompe. Klompe su titile od zime, u njih se stavljala ak i slama.
Da ne bi uljale ris noge, poniko ih je malo naprid oblagao krznom. Snig
zimi ni pod jednom obuom nije tako kripao kao pod klompama. To je
bila i obua za dua putovanja zimi, a i po blatu.

izme su najpokazaniji dio obue bakih Bunjevaca. Nosili su ih u
varo, u crkvu, i o svianostima, gdegod se tribalo prikazat, bez izama
nije se moglo. I akire su bile podriene, svojim krojem, izmama.
izme su bile izraene od koe, prvo tvrdih sara, a kasnije su se
izraivale od meke koe, mekanih, ili nabranih sara.
Obui, a pogotovo izuti izmu, nije ba bilo lako i jednostavno.
Prvo, u izmama se nisu nosile ni zokne ni orape, ve obojki od
parketa, ili nekog mikeg platna. Bilo je pravo umie zamotati obojke oko
nogu, tj. stopala, pa da se ne napravi nijedna bora koja bi mogla uljati.
Teko su se izme i skidale. Neko je uvik morao pripomoi u skidanju
izama. Za svaki sluaj, postojala je i jedna mala naprava zvana
slukinja, u koju se nekako zaglavila peta od izme, a tapom se
pridravo gornji dio izme, pa se nekako izvukla noga. Pravi igra-
Bunjevac nije mogao igrati bez izama, a papue, opanci, ili klompe nisu
mogli doarati virtuoznost u igri kao izma. Jo, kad je bila ukraena
mamuzama, onda je igra bila izvedena do savrenstva.

eir, ubara nikad Bunjevac nije iao gologlav. Gologlav je bio
samo za astalom, pri molitvi ili u crkvi. Liti je nosio eir, obino crni od
filca, a ree slamnati. eir se kupovao, ali i brzo habao, od znoja,


266
sunca i praine. Bunjevac je uvik imao makar dva, ako ne i vie eira.
Jedan je uvik bio sviani, za odlazak u crkvu, ili u sluaju smrti, nijedan
bunjevaki pokojnik nije sahranjen brez eira. Zimi su se nosile ubare
od jagnjee koe, i sa spoljne i unutranje strane. ubare (epice) su se
nosile od jeseni do prolia. titile su glavu od vitra i zime. Za sviane
prilike nosile su se astragonske ubare. One su bile daleko skuplje, ali i
uglednije, nosili su je bogatiji momci.

tap, sat i buelar su obavizni dodatni dilovi nonje. Stariji ljudi,
virujemo iz potribe, nosili su tap, obani kuku. tap je bio od finog
drveta zvani vinjevac. Sa poitkom XX vika poili su stariji ljudi nositi
sat, uvik depni, u depu prusluka, prikaen lancom, srebrnim ili zlatnim
za petlju od prusluka. Samo je dida imo privilegiju da eljad obavitava
koje je vrime.

Buelar je vrsta novanika pravougaonog oblika, sa dosta
prigrada, izraen od najfinije koe. Tu su se meali novci i vaniji
dokuminti. Uvik se buelar meao u dep unutranji od reklije, uvik na
disnu stranu, ili u disni dep. Mali buelar, u obliku potkovice, kone,
meao se u dep od akira, tu se dro sitan novac i po koji dukat. Iz
takvog buelara obino su se nagraivali unuadi forintom, a kasnije
dinarom.

Zimski kaput pod uticajem graanskog drutva, ve posli Prvog
svitskog rata, muko odilo se dopunjava savrenim zimskim kaputom,
koji se oblaio priko reklije. Runo je izraivan od najfinijeg engleskog
tofa, u prvoj varijanti od crne oje sa somotskom kragnom, ponikim
ukrasom. U drugoj varijanti se izraivao o kombi tofa, iste fine vune.


267

iven je do iznad kolina, sa
kragnom od astragonskog krzna i
koicom postavljen. inio je
toliko lip i kvalitetan odevni
pridmet, da je to danas
neponovljivo. Materijal se
kupovao u Subotici, koja je imala
nekoliko tekstilnih radnji, sa
neponovljivim tekstilnim
uzorcima. Uz dobro odravanje,
vik takvih kaputa je bio i priko
100 godina.



Foto. 144. Luki Mato (1916-1980), u
Somboru, 1937. god. Sviano ruvo




Koni kaputi, kratki, bili su takoe u
upotribi izmiu dva svitska rata. Kratko
ivani, imali su dosta sportsko-radniku
funkciju, ali ve 50-tih godina prolog vika
iezavaju.




Foto. 145. Aleksandar Rai (1884-1956)



268
Koulje muke koriste se ve u 20-tim
godinama XX vika, kupuju se gotove, a i ile su
ih krojaice. One su dezenirane, ne vie
iskljuivo bile, ali zato su u svianim prilikama
uvik prisutne bile koulje.



Foto. 146.














Foto. 147. Ivan Bonjak, 1941. godina


Foto. 148.
Foto. 149.








Foto. 150.





269











Foto. 151. Stipan Rai u vojnoj uniformi, Sunari Mara i
Bara, 4. oktobar 1936. god.
























Foto. 152. Stipan Rai i tri divojke, u Bunjevakom
kolu u Somboru, 1935. god.


270


3.3.5. Tkanje i vizovi u bunjevakoj nonji




Tkanje je bio tiak i zahtivan enski posao. Tribalo je u kui nai
mista za stan-razboj, pa nabaviti osnovu za tkanje, mislim na pamuk i
kudeljnu preu, vunu. Posli je slidilo bojenje. Sve je to bio ogroman
posao, pa kad se zna da enska eljad nisu bila potiena ni
poljoprivrednih poslova (sijanje bate, kopanje, rukovetanje), onda
moemo samo zamisliti koliko je ena bila optereena.









Foto. 153. Marija Bonjak 1946. godine u maminom ruvu-brokat




Tkale su se ponjavice u dva dila, pa su
sastavljane, na njima se spavalo. Od grubljeg pridiva tkane su slamarice,
koje su se punile koruznim ljuturama, rie slamom.
271
Pokrivalo se, dodue, i zimi i liti dunjama, koje su se punile
perjem, a to je opit iziskivalo uzgoj gusaka. upanje perja, isto, nije bio
lak posao. Guske su se upale 2-3 puta godinje.
Tkane su tzv. Krpare, to su bile prostirke po sobi i obino je njima
bila zastrta itava soba.
Krpare su tkane od starog platna, koje se kidalo u tanke niti,
smotavalo u klupad i pomou osnove od kudelje su se tkale. irina je
bila 70 cm, a duina je zavisila od potribe kue.









Foto. 154. Bunjevke, u
Somboru, 1920. god.



Viz se dilio na:
- bili viz
- zlatni viz
- svileni viz
Gde god se moglo, na koulji, bluzi, degi, marami, vizlo se i
vunom i zlatom i svilinim koncem. Mara Malagurski je o vizu kazala da
su mnoge neznane ene vizilje prole tiho i neujno, ali su ostavile iza
sebe bogatstvo nae narodne due i srca, a tako i neizbrisivi trag lipote
utkane u najlipe materijale.



272
Bili viz je bio vrlo prisutan u svim oblicima odie, gde god je bilo
mogue, to su koulje, donje suknje, posteljina, pekiri, aapi i diija
ruvaca. lingovalo se u svaki slobodan trenutak, naroito liti, u
hladovini kakog poveeg stabla, ili opet u dugim zimskim noima. Dugo
spavanje nije bila privilegija bakih Bunjevaca.
Da bi viz bio to lipi, u pomo je morala biti pozvana trukerka,
koja je prvo mustru natrukovala, pa se po njoj radilo. ene su nekad i
same trukovale, nekada ak i obinim plajbasom. Bili viz se radio DMC
koncem francuskog porikla. Najvie su se radile tzv. cakne na suknjama,
rukavima, uzgljancama. U bili viz spada i azur, to je izvlainje niti na
materijalu, pravilnih ica, odnosno tkanja. Tu je stvaralatvo obako
dolazilo do izraaja. Azur je mogao biti i deblji, sa vie izvuenih ica, i
tanji. Izvlaenjem ica mogli su se ostvariti
nezapameno lipi radovi.
Vrsta rielje viza se obino radila na
donjim ifonskim suknjama, ali to su radile
ve iskusnije vizilje, kada su se posli
uraenog dezena, ili mustre isticali dilovi i
ostajle su upljine stilizovanih figura i cvia.












Foto. 155. Na slici: Tereza Jozi



273





































Foto. 156. Bunjevka u bilom




Zlatni viz je skup, zbog zlatnih niti. Radile su ga iskusne vizilje, da
ne kaemo profesionalke. Zlatni viz se radio na atlasu za ruva, pa je
itavo ruvo bilo izvizeno zlatnim vizom, zatim dege, pa marame za
glavu i za vrat i konano koulje, i enske i muke, ali samo one koje su
pripadale svianoj narodnoj nonji. Zlatnim vizom su se ukraavale jo i
somotske papue.


274

Svileni viz se radio svilenim koncom raznih farbi. Nije mnogo
korien, jer je konac bio vrlo ositljiv i jako se mrsio. Sa njim su se vizli
ukrasi na somotu, a jo lipi je bio na pajicama, i na lakim suknenim
ruvima.
Ovaj viz je kasnije zaminjen fabrikom izradom. Bunjevke su tim
vizom ukraavale donje suknje. Naroito ga je puno bilo kod ena u
Slavoniji, Meumurju i Zagorju.


























Foto. 157. Fratri Ana i Vukovi Ivan, 3. avgust
1952. god.




Foto. 158. Anuka i Maca Firje, Arpadove kceri, 1943. godina



275















Foto. 159. Stipan Bogii 1948. god. u Somboru


































Foto. 160. 1939.
godina u Somboru
Foto. 161. Strili Tereska, udata Knezi u Mileticu (1931-2003)



276
















Foto. 162. Stana Bonjak i Marija Bojanin, ro. Bonjak, 1943. godina



Polovinom XX vika, ili bolje da kaemo, posli pedesetih godina,
sve se sutinski minja. Mnogi se priruavaju, zapostavljaju, ili
naputaju svoju nonju, koja je tako lipa, izuzitna i pripoznatljiva. Sve se
pojednostavljuje, industrijalizacija utie na sve dilove ivota, i na nain
oblainja, modu, pa i ponaanje. Svakako su tu prisutni i novi otri vitrovi
socijalistiko-materijalistikih odnosa, ivljenja i diktata.
Hvala onima koji nisu zaboravili lipotu, vridnosti bunjevake
nonje, pa je pomno uvaju u svojim obiteljskim riznicama, ili muzejima.
Kulturno-umitnika drutva se trude da doaraju bunjevaku narodnu
nonju, koja se koristila u raznim prilikama. Vrime je uinilo svoje, pa je
danas malo originala, a obnavljanje za sada je, praktino, i nemogue,
jer tog materijala vie ili nema, ili nema tako vitih ruku i majstora koji to
mogu u originalu izraditi onako kako je izglidalo ranije. Zato e i ova
zabileka, bar donekle, itaocu doarati kako se nekada ivilo, radilo i
oblailo.
277



3.3.6. Odravanje rublja





Odravanje rublja je spadalo u vrlo zahtivan, a i tiak posao.
Naravno, taj posao je morala da svojim ramenima da iznese bunjevaka
ena. Bila je to njezina obaviza odravanje, pranje, peglanje, roljanje i
slaganje u dolafe i afunere. Bunjevci to jednim imenom zovu pranje
koulja.
Zato kaem tiak posao? Zato, jer je i njihova nonja bila
zahtivna i komplikovana. Donji vi i gornje haljine bile su tike za
odravanje, kako enske, tako i muke.
Bio je dan posebno odreen samo za pranje odila ruva. To je
bila obino srida i onda bi pristavili pasulj, obino jilo, samo da se odia
za dana opere. Nije se raspolagalo nikakvim prakovima za pranje, nego
samo obinim domaim sapunon, koga su domaice kuvale jedanput, ili
dva puta godinje.

Sapun, moemo slobodno kazati, bio je iskljuivo domae
proizvodnje. Tzv. maura, odpatci od obrizane slanine ili unke, stare
mare, uegla mast, sakupljala se i brino uvala u kakvoj zatvorenoj
staroj kaici, najee u nekom zabitom oku podruma. Obino, s
prolia, kuvao se sapun, jo jedan posao bunjevake domaice. Kuvao
se uz pomo masne sode, a zatim se sadrina livala u napravljene
kalupe, pa kad se stvrdne, rizao se na kocke. Izrizan sapun dizao se na
tavan da se osui to suvlji, tim bolji. Evo jednog recepta: 5 litara vode,


278
dobro bi bilo kinice, zatim 5 kg maure (masnih otpadaka) i 1 kg
masne sode (NaOH). Tim sapunom se prao vi ili se odravala lina
higijena
Pribor za pranje je bilo veliko korito, nogare za korito, dva do tri
mala korita, katlanka za vodu i veliki lonac za iskuvavanje via. Vodu su
uzimali sa bunara, te vode su obino vrlo tvrde, pa su se domaice
brinule da uvate kinice. Kinica se skupljala u jedno bure, koje je
stajalo ispod oluka, gde se sa krova slivala u njega.
Ve sa poitka XX vika, na mnogim salaima su izgraene
cisterne, ili kiniare, kako su ih nazivali. To su betonske jame u koje
se skupljala kinica. Uvik su morale biti redovno zatvorene ili
poklopljene, za ne daj Boe.
Prljav, mrljav vi se ostavljao u jedan velik koar, a stajao je u
zabitom kutku ostave. Rano se grijala voda, a vi se odabirao po istoi,
ali, svakako, je prvo na redu bio bili koulje, pikiri, donje suknje i
skute, zatim posteljina i tek onda je na red dolazio arini vi.
Pralo se iz dvi vode, i to trljalo dobro sapunom, pa onda se svaki
komad trljao dugo na pralji. Pralja je sprava od rebrastog lima
uokvirena u drveni ram. Obino je bilo dve pralje sa jedne i druge
strane korita.
U treoj vodi se bili vi iskuvavao, ali jo potpomognuta istom i
hladnom vodom. Bili vi se iskuvavao posli prve ili druge vode, zatim se
bilio na suncu, a zimi na mrazu. Iz etvrte vode se ispiralo, a za neki bili
vi se koristio veplav (danas ga verovatno nebi nali niti u najveim
megamarketima).
Zaplavit vi zrnca plave boje meana su u poslidnju vodu za
ispiranje, iskljuivo bilog via, i to koulja, posteljine, sukanja i dr. Vi je
onda dobijao prilipu farbu, beloplavkastu, i dilovo je bilje, pa se tirkalo i
vialo na trange, obino na promajnom mistu, izmeu jakih drva.

279
Ceenje nije bio lak posao, naroito kad su pod ruku doli veliki
komadi posteljina, navlake za dunje, pa arapi na krevet, koji su uvik
bili od grubljeg platna.
Svaka od navedenih radnji nije bila laka, traila je fiziki napor, ali
i spritnost. Uvik se siam svoje mame, koja, onako mrava, jedva je
mogla isciditi tako veliki komad. Zato je uvik imala jednu pomonicu,
poznatu pralju na salaima, Mari-neni.
Pre prostiranja, jedan dio se tirkao, a to su muke, enske
koulje i potsuknje. tirkala se i posteljina, jastuci, prisvlake za dunje, a
nisu se tirkale za slamarice. tirka se pripremala obino u julu ili
avgustu. Navadilo se po 20-30 kg mladog krompira, koji se oistio i zatim
u jednoj vilikoj posudi trenisao dosadan, a i tiak posao. Istrenisani
krompir se ispirao, to se obino radilo u blizini bunara. Tako ispirani
krompir se odvajao od skroba. Skrob se taloio na dnu posude, lagano
se iscidila voda, pa se onda taj skrob suio na suncu. Osueni skrob se
ostavljao u platnene kese i koristio se kao prirodna tirka.

Ni suenje nije bio lak posao. Izvlailo se dobro uvano ue od 10
do 20 m. trange su vizivala muka eljad, ako su bili raspoloeni, digod
izmeu dva drveta, ali na promaji. Ue se na dva-tri mista moralo
podupirati podupiraima (jaa drvena raljasta motka). Zaponjci su bili
od drveta i obavizno, kao i ue, su se uvali u platnenoj kesi.
Ako se ue ispuni, onda se neki areni vi prostirao i po avlijskoj
ogradi. S prolia i lita vi se brzo suio, ali zimi je bilo dosta tiko, pa se
suio u dugakom gonku ili kako kau subotiani, u ambetuu.

Kada bi vi bio suv, paljivo bi se skidao sa ueta, smotavo i
slagao u veliku koaru, vikorpu, izraenu od bilog prua. tirkani vi se
istom metlicom prskao vodom da se bolje i lake moe peglati.
Posli pranja, peglanje je ulo u naviku poitkom XX vika. Tano se
znalo ta je od rublja za peglanje, a ta za tkz. roljanje.


280
Roljka je glomazna drvena naprava, koja nije imala ba svaka
kua. Znale su se i 2-3 obitelji sluiti jednom roljkom. Ona se sastojala
od drvenog stalka, sa 2 drvene rolne (drvene okruglice-valjkovi), na koje
se namotivao vi. Gornji dio je bio isto drveni, u kojem je bio obino
postavljen kakav teki kamen. Povlainjem, drvenih rolni tamo-vamo
dobijao se lipo ispeglan vi, prosto staklastog izgleda.

Peglanje se obavljalo na kuhinjskom astalu. Uklonila se koa, pa
se postavila podloga od ebeta, a preko toga jedan laneni arap.
Peglanje se obavljalo starovenskim peglama u koje se stavljala eravica
od koanjica, vadila se iz poreta araem. Ako je peglanja bilo vie, u
peglu se morala stavljati nova ar.
Roljanje i peglanje je bio zahtivan posao, tribalo je znati i biti vit i
jednom i drugom poslu. Sve su to bunjevake ene znale i umile raditi.


Bunjevaka ena je, svojim umiem,
bila univerzalna, ne samo kao domaica,
kojoj se nijedan posao nije mogao oteti,
nego i kao odlian raundija obitelji, bez
ijeg rada i domiljatosti se ne bi postigao
ekonomski ni kulturni napridak etnosa.








Foto. 163. Ana Bonjak
281

LITERATURA



o Antunovi, I.: Razprava o podunavskih i potisanskih Bunje-vcih i
okcih u pogledu narodnom, verskom, umnom, graanskom i
gospodarskom, Be, 1882. god.
o Beljanski, M.: Najstariji podaci o Hrvatima u Somboru (povodom 300
g. naseljavanja Bunjevaca u Bakoj), Sombor, 1988. god.
o Beljanski, M.: Demografske promene u Bakoj posle Mohake bitke,
Sombor, 1994. god.
o Beljanski, M.: Sombor i Bunjevaki nacionalni preporod 1880-1945
god., Sombor, 1961. god.
o Beljanski, M.: Letopis Sombora od 1877-1906 god., Sombor, 1982.
god.
o Beljanski, M.: Blia okolina Sombora, Sombor, 1982. god.
o Beljanski, M.: Somborski salai, Sombor, 1970. god.
o Beljanski, M.: Letopis Sombora 1360-1800, Sombor, 1974. god.
o Beljanski, M.: Letopis Sombora 1907-1914, Sombor, 1983. god.
o Beljanski, M.: Letopis Sombora 1801-1860, Sombor, 1981. god.
o Beljanski, M.: Letopis Sombora 1861-1876, Sombor, 1982. god.
o Danii, .: Osnove srpskog ili hrvatskog jezika, 1876. god.
o Erdeljanovi, J.: O poreklu Bunjevaca, Srpska kraljevska akademija,
Beograd, 1930. god.
o Enciklopedija Sveznanje, 1930. god.
o Fras: Topografe der Militurgrauze
o Ivani, I.: O Bunjevcima, Subotica, 1894. god.
o Ivani, I.: Bunjevci i okci, Beograd, 1899. god.


282
o Kneevi, M.: O Bunjevcima, Gradska tamparija, Subotica, 1927-
1930. god.
o Kneevi, L.: O Bunjevcima, Letopis, Srpska narodna tamparija,
1988. god.
o Kunti, A.: Iz istorije Bakih Bunjevaca, Izd. graf. zavod, Beograd.
o Kunti, A.: Poeci borbe za preporod bakih Bunjevaca, Beograd,
1969. god.
o Malagurski, L.: Pisme i igre u narodnim obiajima Bakih Bunjevaca,
Subotica, 1997. god.
o Mandi, M.: Buni, Bunievci, Bunjevci, Bunjevaka Matica, Subotica,
2009. god.
o MEMORANDUM, Arhivski materijal, inv. br. 369, Istorijski arhiv
grada Sombora.
o Nacionalni savet bunjevake nacionalne manjine, Srpska akademija
nauka i umetnosti: Zbornik radova sa simpozijuma O Bunjevcima u
Subotici 7-9. decembra 2006. godine, Novi Sad, 2007. god.
o Ogar, D.: USKRNJA JAJA - PISANICE znaajno svedoanstvo
narodne umetnosti, Sombor, 2009. god.
o Popovi, .: Baki Bunjevci i okci, G. Davidovi i komp., Beograd,
1907. god.
o Popovi Munjatovi, .: Letopis Matice Srpske, knjiga 175 i 176
o Sari, E.: O obiajima Bunjevaca, Regl, 1842. god.
o Sekuli, A.: Narodni ivot i obiaji bakih Bunjevaca, JAZU, Zagreb,
1986. god.
o Sekuli, A.: Baki Bunjevci i okci, Zagreb, 1989. god.
o Simonovi, R.: Etnografski pregled Vojvodine, Sombor, 1924. god.
o Vasiljevi, S.: Znameniti Somborci, Novi Sad, Knjievna radionica
Slavija, Bezdan, Vojvodina, 1989. god.
o Vrinac, J.: Opta istorija Versajskog mira do II SR, Beograd 1951.
god.
283

RECENZIJA

OTIMANJE OD ZABORAVA


Knjiga tekstova Mala grana o Bunjevcima u Somboru, Marije Bojanin,
je otimanje od zaborava onoga to oveka ini postojanjem i prepoznatljivim, a iznad
svega svojstvenim u vremenu i prostoru. Postavila je i odgonetnula pitanje zato
ivot u svim svojim oblicima ima toliki znaaj i lepotu darovan je nasleu.
Pola je od samog ivotnog korena, pa je tako krenula i od polaska
Bunjevaca iz njihove postojbine (Dalmacija i Hercegovina). Pratila je naseljavanje u
Panonsku ravnicu-Baku, kao istoriar dobro je upuena u ratovanja, stradanja,
neizvesnost, promene vlasti i u svome prianju nije ih naputala sve do venog
boravita. Saoptila nam je da im je opstanak u novom kraju bio teak kao i svakom
narodu pod okriljem nebeskog plavetnila, a za novu domovinu trebalo je i izgarati.
Jednu od goruih obaveza sagledavamo: Danica ili Kalendar za Bunjevce, okce i
Hrvate 1944, STEPHANEUM TISKARA, Budapest. (A zato se podvezuju pod
zapovednitvom kraljevskih generala i oficira uvik vojevati protiv svakog neprijatelja
ove nove domovine).
U pisanje je unela ar i ljubav, prisnost prema oveku Bunjevcu, koga
poznaje u duu. Svaka njena reenica izvire iz ivota, nenametljiva je i bez
hiperbolisanja. S potovanjem uvaava druge narode i znaaj zajednikog ivljenja
radi mira i vekovanja. Poznat joj je Bunja na njivi dok posmatra nebo i razor,
oslukivala je njegovu zabrinutost, elje i buenje za novim, neostvarljivim, ali, ipak,
nadanje je davalo snagu. Gledala ga je dostojanstvenog u porodici, u molitvi dok se
moli Gospodu. udila se tolikoj vezanosti za zemlju i skromnosti u iskanju od ivota.
Pamtila je raanja, krtenja, prosidbe, prela i tople Blagdanske veeri. Takoe,
sagledavamo duboku zahvalnost prema svima znamenitima Bunjevcima prolosti koji


284
su svoje ivote ulagali u njihov opstanak, produetak i pravo na slobodu u novoj
domovini.
U njenoj misli jo ivi dete kada pie o tihom porodinom slavlju Boia,
Uskrsa, pa Duionice. Izlaganje o bunjevakoj nonji u itaocu ne izaziva monotoniju
poto u opisu sve ivotno vrska, svilena suknja uka izazovno, papue imaju
specifian izgled i zvuk, a muke izme u ritmu muzike odzvanjaju Vojvoanskom
ravnicom. A, tek, vezivanje i vrste marama doaravaju pravu aroliju. Redosled
oblaenja odee i usklaenost sa: obiajima, praznicima, slavljima, socijalnim
statusom (kienje dukatima), klimom, daje istinski zasaenu priu o njima. Nije
zaboravila talentovane slamarke, osmiljavajui delo povezuju vekove i tako na
jednom mestu sagledavamo sveobuhvatnost. Njima budunost otvara dan.
U sagnutom poloaju vidimo Bunjevku na njivi dok rukoveda, nad
kolevkom, razbojem, u pranju rublja, neprekidnom kuvanju za vielanu porodicu i
proslave, brinu u ispraajima i doekanjima, naslikana je, dodue, ena na sve etiri
strane sveta, koja svoj ivot nosi kako zna i ume, a autor je na njenoj strani.
to se tie jezika, uoptenih reenica, ponavljanje izraza, infinitivi vru,
neobine konstrukcije rei etaju, poeci reenica odudaraju od ustaljenog pravila,
sve je ostavljeno radi pieve originalnosti. Samo mali pokuaj izmene odneo bi
specifinost iskaza. Nadamo se da e italac prii ovom miljenju i nee biti strog.
elimo mu skrenuti panju da je knjiga harmonina celina povezanih tekstova iste
polazne ie-Bunjevci, ali svako poglavlje moe itati posebno kao tivo i nita nee
biti nerazumljivo u odnosu na sveobuhvatnu celinu. To je ono to je ini posebnom i
shvatljivoj iroj italakoj publici.
Bunjevci e ostati na stazi nezaborava ako sauvaju svoj jezik, obiaje,
tradiciju kao to je Marija Bojanin, profesor istorije, doivljeno, proivljeno pretoila u
re i i ostavila buduem narataju.


Vidosava Rai
285

O PISCU




Bojanin . Marija, roena je 22. decembra 1930.
godine, u tradicionalnoj bunjevakoj porodici Bonjak,
uoi Boia, na udaljenom salau 7 km od Sombora
zvanom Gradina.
Ditinjstvo provodi bezbrino sa svojim
roditeljima, bratom Ivanom, bratiima, sestrinama i
bliskim rodovima. Bilo je odreenih diijih obaviza, ali
su im diije elje, za ono vrime, znatno ispunjavane ili su na litovanje
u Crikvenicu, Delnice, Rogaku Slatinu i dr.
Osnovnu kulu pohaa u salaarskoj kuli Gradina. Uitelj je bio
strog, ali pravedan. Za sridnju kulu prelazi u varo kod dide i majke. To
je bilo 1941. godine u vrime okupacije Maarske i Hortijevih okupacionih
snaga. Naravno, ni jedna kula vie nije bila na srpskom jeziku. Upisuju
je u graansku kulu asnih sestara. Poetak je bio teak, ali uz pomo
privatnih uitelja, maarski jezik je savladala za skoro dva miseca.
Posli osloboenja, sa nekim prekidima, nastavlja I razred
Gimnazije. kulovanje sad jeste na srpskom jeziku, ali nema knjiga, ni
udbenika, razredi su prepuni, i tako 1948/9. kulske godine zavrava
veliku maturu u Gimnaziji u Somboru.
Dalje kulovanje nastavja u Zagrebu, gde se upisuje na Filozofski
fakultet, IV grupa istorija. Predavai su izuzetni profesori: dr Grga
Novak, prof. Barada, Nada Kljaji, Vasa Bogdanov, Jaroslav idak, svitu
izuizetni predavai, veliki pedagozi, koji su imali posebnog razumivanja


286
prema toj tzv. ratnoj generaciji. Studentski ivot nije bio lak, ali zato se
uilo da se to pre zavri i nae posao.
Prvo zaposlenje dobija u Bosanskoj Dubici, malom gradiu na Uni.
Kasnije se zapoljava u Gimnaziji u Somboru.
Posli udaje, 1960. godine, odlazi u Osijek, gde radi zajedno sa
suprugom, prof. Radomirom Bojaninom, u Gimnaziji Braa Ribar.
Godine 1971. prelaze u Sombor, gde rade u Sridnjoj medicinskoj kuli
Dr Ruica Rip. Tu ostaje sve do penzionisanja 1992. godine.
Za vrime radnog staa prola je nekoliko ozbiljnih kulskih reformi.
Posebno je bilo teko u periodu tzv. Usmerenog obrazovanja. kula
prihvata veliki broj uenika iz afrike zemlje Nigerije. Kao profesor imala
je znaajnu ulogu i odgovornost, tzv. koordinatora, za uvoenje te dice u
na sistem obrazovanja. Rad sa tom dicom, sa drugog kontinenta, iz
druge civilizacije, nije bio ni lak, ni jednostavan.
Profesor Marija Bojanin bila je angaovana kao delegat u dva
mandata u Pokrajinskoj Skuptini i ta obaviza nije bila laka ni
jednostavna. Velika elja joj je bila da upozna (a vizano je i za njenu
struku istoriju) druge kulture, istorijske spomenike i druge civilizacije.
Zato je dosta proputovala i obila skoro sve evropske metropole, staru
civilizaciju Egipta, Kairo, Aleksandriju dolinom Nila, Luksor i Asuan. Dva
puta je positila tadanji SSSR, posebno vidila daleki Singapur, Honkong,
Tokijo, Katmandu, Kalkuta, Nju-Delhi i dr.
Kao izuzetan profesor i pedagog volila je i cinila svoje uenike,
trudei se da u njima razvije duboka ljudska osianja i smisao za sve
ostale humanitarne vridnosti.
I posli penzionisanja, prof. Marija Bojanin nastoji da ivi za neke
korisne vridnosti, osuujui svaku nepravdu, potujui razliitosti i
svaije ljudsko dostojanstvo i pravo na ljudske slobode. Od
reorganizacije UG Bunjevako kolo u Somboru, 2000-te godine, lan je
Upravnog odbora.

287

Marija Bojanin
MALA GRANA O BUNJEVCIMA U SOMBORU

Izdava
SNEANA RAI, Sombor

Urednik i prireiva tekstova
SNEANA RAI

Dizajn korica, obrada fotografija, tehnika priprema knjige
SNEANA RAI





www.snezanablog.blogspot.com
http://www.scribd.com/snezana_raic

















CIP -
,

398(=163.42)(497.113 Sombor)
94(=163.42)(497.113 Sombor)

, , 1930-
Mala grana [Elektronski izvor] : o Bunjevcima u Somboru
/ Marija Bojanin ; [urednik i prireiva tekstova Sneana
Rai]. - Sombor : S. Rai, 2014. - 1 elektronski optiki
disk (CD-ROM) : tekst, slika ; 12 cm

Nasl. sa naslovnog ekrana. - Tira 1.000.

ISBN 978-86-917871-0-3

a) - - b) - -

COBISS.SR-ID 287280135



288