KRIVINO PROCESNO

PRAVO
Sveuilite/Univerzitet Vitez
Fakultet pravnih nauka
Prof.dr. Mile Matijevi
Mr. Senad Hasanspahi

POJAM, PREDMET I IZVORI KRIVINOPROCESNOG PRAVA
POJAM: SISTEM KRIVINOPRAVNIH NORMI I PROPISA KOJIMA JE
PREDVIENA SADRINA I TOK KRIVINOG POSTUPKA, SADRAJ I
VRSTE PROCESNIH SUBJEKATA, SADRAJ I VRSTE PROCESNIH
RADNJI PROCESNIH SUBJEKATA I PROCESNIH ODNOSA U KOJE ONI
STUPAJU POVODOM TIH RADNJI.
1. POZITIVNOPRAVNA (NORMATIVISTIKA) GRANA PRAVA.
2. NAUNA DISCIPLINA.
3. IMPERATIVNE PRAVNE NORME (IUS COGENS).
PREDMET: KRIVINI POSTUPAK - SKUP ZAKONOM UREENIH I CILJNIH
KRIVINOPROCESNIH RADNJI, KRIVINOPROCESNIH SUBJEKATA
(REALISTIKI - SOCIJALNI FENOMEN; PRAVNI - PRAVNI /MATERIJALNI I
PROCESNI/ FENOMEN; MEOVITI - SOCIJALNOPRAVNI FENOMEN).
KRIVINIPROCESNI ODNOS JE TROSTRANI ODNOS
KRIVINOPROCESNIH SUBJEKATA: (1) SUDA; (2) OKRIVLJENOG ili
OPTUENOG; (3) TUIOCA.

UTVRIVANJE POSTOJANJA KRIVINOPROCESNOG ZAHTJEVA
DRAVE U KONKRETNOJ KRIVINOJ STVARI U KRIVINOM POSTUPKU.
OSNOVNE PROCESNE PREDPOSTAVKE SU USLOVI NEOPHODNI ZA
POSTOJANJE KRIVINOPROCESNOG ODNOSA.
KRIVINOPROCESNO PRAVO OPTI DEO
KARAKTERISTIKE KRIVINOG POSTUPKA: (1) PRINUDAN; (2)
FORMALAN; (3) SEKUNDARAN; (4) TROSTRAN; (5) JEDINSTVEN i
SLOEN; (6) STADIJUMI 6A PRETHODNI POSTUPAK (ISTRAGA i
OPTUENJE) i 6B GLAVNI POSTUPAK (GLAVNI PRETRES, DONOENJE I
OBJAVLJIVANJE PRESUDE, POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA); (7)
PRAVINO SUENJE (l. 6. EPLJP).

KRIVINI POSTUPAK JE POKRENUT POTVRIVANJEM OPTUNICE ZA

CILJEVI KRIVINOG POSTUPKA: NEPOSREDNI - PRIMJENA
MATERIJALNOG KRIVINOG PRAVA NA KONKRETAN SLUAJ; i
KONANI - ZATITA DRUTVA OD KRIMINALITETA.

VRSTE: OPTI i POSEBNI (krivini i nekrivini); NACIONALNI i
MEUNARODNI; GLAVNI i SPOREDNI; REDOVNI i VANREDNI;

IZVORI:
MEUNARODNI (MEUNARODNI AKTI - DVOSTRANI i VIESTRANI) i
NACIONALNI (USTAV, ZAKON, PODZAKONSKI AKTI, SUDSKA PRAKSA,
TEORIJA, OBIAJI).


VREMENSKO VAENJE: VACATIO LEGIS ili EKANJE ZAKONA -
VREMENSKI PERIOD OD DONOENJA ZAKONA DO STUPANJA NA
SNAGU TOG ZAKONA. ZA KRIVINOPRAVNO ZAKONODAVSTVO
MINIMUM 15 DANA, MAKSIMUM NEOGRANIEN (od 30 dana do nekoliko
godina).
1. ZABRANA RETROAKTIVNOSTI primjena ZKP na krivine dogaaje koji
su se desili pre njegovog stupanja na snagu.
2. IZUZETAK OD ZABRANE RETROAKTIVNOSTI kada je novi ZKP BLAI
po uinioca k.d.. Koji je KZ blai utvruje se uporeivanjem zakonskih
tekstova starog i novog.

PROSTORNO VAENJE:
1. OSNOVNI PRINCIP: TERITORIJALNI PRINCIP DOMAE PRAVO.
2. IZUZECI:
(2-1) SPORAZUM DVIJU DRAVA;
(2-2) OKUPACIJA BEZ PRISTANKA DOMAE DRAVE;
(2-3) EKSTERITORIJ ALNOST.

VAENJE KRIVINOPROCESNOG PRAVA
VAENJE U POGLEDU LICA DOMAI ZKP VAI ZA SVA LICA NA
KOJA SE MOE PRIMJENI KZ.
IZUZECI: KRIVINOPROCESNI IMUNITET ili SE NE MOE VODITI
POSTUPAK ILI SE MOE VODITI POSTUPAK UZ PRETHODNO
ODOBRENJE ODREENOG DRAVNOG ORGANA.
VRSTE KRIVINOPROCESNOG IMUNITETA: OPTI,
FUNKCIONALAN, PRIVREMEN, USLOVAN i BEZUSLOVAN,
NACIONALNI i MEUNARODNOPRAVNI, IMUNITET
NEODGOVORNOSTI i IMUNITET NEPOVREDIVOSTI.

VAENJE U POGLEDU PREDMETA:
I. GLAVNI PREDMET (CAUSA CRIMINALIS);
II. SPOREDNI PREDMET (IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV; PRETHODNA
PITANJA; TROKOVI POSTUPKA).
1. USTVNO PRAVO i KPP (PRINCIPI, LJ UDSKA PRAVA),
2. MEUNARODNO PRAVO i KPP (MKD, MKPP, MKS),
3. GRAANSKO PRAVO i KPP (IMOVINSKI DELIKTI-DELIKTNO PRAVO;
CAUSA CIVILIS CAUSA CRIMINALIS),
4. UPRAVNO PRAVO i KPP (PROCEDURA, KRIVINI i PRIVREDNI DELIKTI,
ODGOVORNOST FIZIKIH i PRAVNIH LICA),
5. PORODINO PRAVO i KPP (NASILJ E U PORODICI i BRAKU - PROCESNA
ZATITA DECE, PORODICE i BRAKA).

ODNOS NAUKE KRIVINOPROCESNOG PRAVA SA DRUGIM
PRAVNIM, VANPRAVNIM I POMONIM NAUKAMA.
1. PRAVNE NAUKE: PENOLOGIJA i KRIVINO PRAVO.
2. VANPRAVNE NAUKE: KRIMINOLOGIJA (VIKTIMOLOGIJA), KRIMINALNA
POLITIKA, KRIMINALNA SOCIOLOGIJA i druge...
3. POMONE NAUKE: SUDSKA PSIHOLOGIJA, SUDSKA PSIHOPATOLOGIJA,
SUDSKA MEDICINA (pravna medicina), PRAVNA LOGIKA, KRIMINALISTIKA
(Taktika, Tehnika i Metodika; /GRAFOLOGIJA/), MEUNARODNO
KRIVINOPROCESNO PRAVO, UPOREDNO KRIVINOPROCESNO PRAVO i
druge...

ODNOS KRIVINOPROCESNOG PRAVA I DRUGIH GRANA PRAVA
POJAM: MISAONO LOGIKA OPERACIJA, OTKRIVANJE SUTINSKOG
SMISLA REI I IZRAZA.

1. VRSTE: PRAVNO (AUTENTINO, SUDSKO i DOKTRINARNO),
SISTEMSKO, LOGIKO, ISTORIJSKO, CILJNO, UPOREDNO, USKO,
IROKO i druge...

ANALOGIJA:
1. NAIN STVARANJA PRAVA (anglosaksonsko pravo).
2. VRSTA TUMAENJA (na primer, ...iz drugih niskih pobuda...).



NA SMRT OSUDITI NE POMILOVATI - postavite zapetu..?


TUMAENJE KRIVINOPROCESNOG PRAVA
POJAM: PROCESNO SPOSOBNA FIZIKA ILI PRAVNA LICA KOJA NA
OSNOVU ZAKONOM PREDVIENIH PRAVA I DUNOSTI U KRIVINOM
POSTUPKU, PREDUZIMAJU ODREENJE KRIVINOPROCESNE
RADNJE I STUPAJU U ODREENE KRIVINOPROCESNE ODNOSE, TE
DOPRINOSE OSTVARENJU KRIVINOPROCESNOG ZADATKA.

VRSTE:
I. GLAVNI - SUD, TUILAC i OSUMNJIENI tj. OPTUENI.
KRIVINOPROCESNE STRANKE SU: TUILAC i OSUMNJIENI tj.
OPTUENI.
II. SPOREDNI - OTEENI, PRAVNI ili FIZIKO LICE PREM KOJEM
TREBA IZREI MEJRU BEZBJEDNOSTI ODUZIMANJA IMOVINSKE
KORISTI, ORGAN STARATELJSTVA U POSTUPKU PREMA
MALOLETNICIMA.
Glava V
POJAM I VRSTE SUBJEKATA KRIVINOPROCESNOG PRAVA
PROCESNA NAELA O KRIVINOPROCESNIM SUBJEKTIMA:
1. OPTUNI ili AKUZATORSKI (accusator - tuilac) SPOR IZMEU
DVE KRIVINOPROCESNE STRANKE (TUIOCA i OKRIVLJENOG tj.
OPTUENOG) UZ PASIVNU ULOGU SUDA (NEMO IUDEX SINE
ACUTORE NEMA POSTUPKA BEZ TUIOCA). NASTAO U
ANTIKOJ GRKOM I RIMU.
2. ISTRANI ili INKVIZITORSKI (inkvirent, inkvizita) SPOJENE
FUNKCIJE SUENJA I OPTUBE. PRIZNANJE JE KRALJICA
DOKAZA REGINA PROBANDI. KATOLIKA CRKVA, KRAJEM XII I
POETKOM XIII VEKA.
3. MJEOVITI ili OPTUNO-ISTRANI SAVREMENI KRIVINI
POSTUPAK PRIHVAEN U SVIM CIVILIZOVANIM I DEMOKRATSKIM
DRAVAMA DANAS. UVEDEN U FRANCUSKOJ 1808. g. ZAKONOM
O KRIVINOM POSTUPKU. SUD SUDI, TUILAC TUI tj.
OPTUBA, OKRIVLJENI tj. OPTUENI SE BRANI tj. ODBRANA.
POJAM: SAMOSTALNI I NEZAVISNI DRAVNI ORGANI KOJIMA PRIPADA
SUDSKA TJ. PRAVOSUDNA VLAST (FUNKCIJA). USTAVNOPRAVNI
SMISAO SUD VRI FUNKCIJU PRAVOSUA; PROCESNI SMISAO SUD
JE JEDINI OVLAEN I IMA DUNOST DA RASPRAVLJA I RASPRAVI
POJEDINU KRIVINU (ILI DRUGU) STVAR. SUD JE JEDINSTVENI
DRAVNI ORGAN. KRIVINI SUD JE POSEBAN SASTAV SUDA OPTE I
SPECIJALIZOVANE NADLENOSTI KRIVINO PRAVOSUE SE VRI U
OKVIRU JEDINSTVENE PRAVOSUDNE FUNKCIJE. SUD ZASEDA U
OPTIM SEDNICAMA sve sudije I SUDSKIM ODELJENJIMA prema
sutini materije (krivina, graanska i druge) koju pojedina sudska vea
raspravljaju (krivino s.v., graansko s.v. I druga).

NADLENOST: (1) MJESNA TERITORIJALNA NADLENOST; (2)
STVARNA NADLENOST PREMA SADRINI I PRIRODI PRAVNE
MATERIJE KOJU SUD RASPRAVLJA /graanska, krivina i druge/ (3)
FUNKCIONALNA PREMA PRIRODI PRAVNOG I PROFESIONALNOG
POSLA KOJU OBALJAJU DELOVI SUDA /u krivinom postupku: sudija za
prethodni postupak, sudija za prethodno sasluanje, sudija pojedinac,
vee za glavni pretres, albeno vee i drugo/ tj. JEDAN SUD IMA VIE
SUDSKIH ORGANA I SVAKI OD NJIH DELUJE U DOMENU SVOJE
FUNKCIONALNE NADLENOSTI.

POJAM, VRSTE I UREENJE KRIVINIH SUDOVA
NAELA ZA UREENJE SUDOVA:
1. (RE) IZBORNOST I RAZREIVOST SUDIJA PITANJE STICANJA I
PRESTANKA SVOJSTVA SUDIJE. SVOJSTVO SUDIJE SE STIE NA DVA NAINA :
(1) POSTAVLJANJEM / TRAJNO, (2) IZBOROM / NA ODREENO VREME;
SVOJSTVO SUDIJE SE STIE ZA STALNO.
2. ZBORNOST DVA NAINA RADA: (1) RAD SUDOVA U VEIMA /KOLEGIJALNO
TELO/ (2) RAD SUDIJE POJEDINCA /INOKOSNO TELO/ ZA K.D. ZAPREENA
NOVANOM KAZNOM ILI KAZNOM ZATVORA DO 5 GODINA.
3. VIESTEPENOST SUENJA I ODLUIVANJA U JEDNOJ KRIVINOJ
STVARI ODLUUJE VIE NIIH I VIIH SUDOVA. PRAVILO DA U JEDNOJ STVARI
ODLUUJU SUDOVI U DVA STEPENA; IZUZETAK KADA U JEDNOJ STVARI
ODLUUJU SUDOVI U TRI STEPENA TREESTEPENO SUENJE POSTOJI ILI
KADA JE DRUGOSTEPENI SUD IZREKAO NOVU OSUUJUU PRESUDU ILI KADA
JE PREINAIO PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA KOJOM JE OPTUENI
OSLOBOEN OD OPTUBE I IZREKAO PRESUDU KOJOM SE OPTUENI
OGLAAVA KRIVIM; II STEPENI i III STEPENI SUDOVI RADE SAMO NA ZAHTEV
OVLAENIH LICA KOJA PODNOSE PRAVNE LEKOVE tj. NE RADE PO
SLUBENOJ DUNOSTI.
4. SAMOSTALNOST I NEZAVISNOST SUDOVA PROIZLAZI IZ USTAVNOG
NAELA PODELE VLASTI; SUDSKU ILI PRAVOSUDNU VLAST VRE SUDOVI KOJI
SLOBODNO TUMAE I PRIMENJUJU ZAKON, UVAJU USTAVNOST I
ZAKONITOST, PRIMENOM NAELA SLOBODNOG SUDIJSKOG UVERENJA
PRILIKOM OCENE DOKAZA.
VRSTE KRIVINIH SUDOVA:
1. REDOVNI /opte i specijalizovane nadlenosti/ i VANREDNI -
prema sadrini sudskih ovlaenja; Redovni opte nadlenosti
sude po opteusvojenim pravilima i princima, dok redovni
specijalizovane nadlenosti sude samo za odreena k.d. ili k.d.
Odreenih uinilaca (na pr. Vojni sudovi).
2. POZIVNI bez graana, MJEOVITI u kojima graani sude
zajedno sa pozivnim sudijama, POROTNI gde graani
odluuju o injenicama, a sudije o pravnim pitanjima. U BiH
sudovi su iskljuivo pozivni.
3. VIEG RANGA ili VIE INSTANCE (drugo/tree-stepeni sudovi
ili sudovi pravnih lekova) i NIEG RANGA ili NIE INSTANCE
(prvostepeni sudovi). Na primer, prvostepeni sudovi u BiH:
Sud BiH, Optinski/Osnovni, Kantonalni/Okruni.
4. ISTRANI vode prethodni postupak; i PRESUDNI vode
glavni postupak i odluuje o krivinoj stvari u meritumu.
VRSTE KRIVINIH SUDOVA U BiH:
1. OPTINSKI SUD FBiH NADLEAN DA VODI PRVOSTEPENI KRIVINI POSTUPAK
ZA K.D. ODREENE TEINE. SUDIJE OVOG SUDA BIRA VISOKO SUDSKO I TUILAKO
VEE BiH.
2. OSNOVNI SUD BDBiH - NADLEAN DA VODI PRVOSTEPENI KRIVINI POSTUPAK
ZA SVA K.D.. SUDIJE OVOG SUDA BIRA VISOKO SUDSKO I TUILAKO VEE BiH.
3. KANTONALNI /OKRUNI/ SUD SUDE U PRVOM STEPENU ZA K.D. IZ SVOJE
NADLENOSTI I U DRUGOM STEPENU PO ALBAMA STRANAKA PROTIV PRESUDA
OPTINSKOG/OSNOVNOG SUDA. OSNIVAJU SE ZA PODRUJE JEDNOG KANTONA ILI
ZA PODRUJE DVA ILI VIE OSNOVNIH SUDOVA. SUDIJE OVOG SUDA BIRA VISOKO
SUDSKO I TUILAKO VEE BiH.
4. APELACIONI SUD BDBiH SUD DRUGOG STEPENA U ODNOSU NA OSNOVNI
SUD BDBiH. SUDIJE OVOG SUDA BIRA VISOKO SUDSKO I TUILAKO VEE BiH.
5. VRHOVNI SUD FBiH (sedite u Sarajevu) / VRHOVNI SUD RS (sedite
u Banjoj Luci) SUDOVI TREE INSTANCE JER ODLUUJU PO ALBAMA PROTIV
DRUGOSTEPENIH ODLUKA KANTONALNIH/OKRUNIH SUDOVA, KADA JE TAKVA
ALBA DOZVOLJENA. SUDIJE OVOG SUDA BIRA VISOKO SUDSKO I TUILAKO VEE
BiH.
KADA NALAU PRINCIPI EFIKASNOSTI I EKONOMINOSTI POSTUPKA
SUDOVI MOGU ZASEDATI I VAN SEDITA ODELJENJA VAN SEDITA
SUDA NA NJ. PODRUJU.
SUDSKI DANI.
SUDKA/PRAVOSUDNA UPRAVA.

NEZAVISTNOST: l. 3. st. 1. ZSFBiH i ZSRS (samostalnost i
nezavisnost od zakonodavne i izvrne vlasti); l. 3. st. 2.
ZSBDBiH (nepristrasnost, nezavisnost i obezbeenja jednakosti
graana pred zakonom - sistem poverenja i ravnotee).

1. STVARNA ili SUPSTANCIJALNA OBEZBEUJE NEZAVISNOST
VRENJA SUDSKE FUNKCIJE tj. PODINJENOST SUDIJE ZAKONU.
2. LINA OBEZBEUJE KONTROLU UTICAJA NA SUDIJU I UTICAJ NA
VRENJE SUDSKE FUNKCIJE.
3. KOLEKTIVNA NEZAVISNOST SUDA KAO NOSIOCA SUDSKE I
PRAVOSUDNE VLASTI U DRAVI.
4. INTERNA OBEZBEUJE RAD SUDIJA OD UTICAJA DRUGIH SUDIJA
ILI VIIH DRAVNIH AUTORITETA.

USLOVI POTREBNI ZA NEZAVISNOST: STALNOST SUDSKE
FUNKCIJE; NEPOKRETNOST ILI NEPREMESTIVOST SUDIJA;
INKOPATIBILNOST SUDSKE FUNKCIJE U ODNOSU NA NEKE DRUGE
FUNKCIJE, POSLOVE I AKTIVNOSTI; KONTROLA UZAJAMNOG UTICAJA
SUDIJA; ODVAJANJE SUDSKE OD DRUGIH VLASTI.
UREENJE: UNUTRANJE i SPOLJANJE

UNUTRANJE UREENJE SUDOVA
I. APSTRAKTNA SPOSOBNOST
1. BROJ NI SASTAV SUDA JEDAN SUDIJA (INOKOSNI SASTAV) /prvi stepen
za k.d. zapreena novanom kaznom ili kaznom zatvora do 5 godina; sudija za
prethodni postupak; sudija za prethodno sasluanje; predsednik suda;
predsednik sudeeg vea/. VEE (KOLEGIJALNI ili ZBORNI SASTAV) /u prvom
i drugom stepenu vee trojce za k.d. zapreena kaznom zatvora od 5 godina ili
teom kaznom; vanraspravno vee trojce kada sud odluuje o albama protiv
reenja kada je to propisano zakonom i donosi odluke van glavnog pretresa; u
treem stepenu vee petorice za Vrhovni Sud FBiH i Vrhovni Sud RS/.
2. UEE GRAANJA U VRENJU KRIV. PRAVOSUA POZIVNI
SUDIJA i SUDIJE GRAANI (POROTNICI). PRAVO POROTNO SUENJE
porota utvruje injenino stanje i okrivljenog ili oglaava krivim ili ga
oslobaa od optube (injenina pitanja), a pozivne sudije reavaju pravna
pitanja; NEPRAVO POROTNO SUENJE i pozivne sudije i sudije porotnici u
jednom veu ravnopravno reavaju o svim (injeninim i pravnim) pitanjima.
3. SUBJ EKTIVNA SPOSOBNOST SUDIJ E OPTA za uestvovanje u bilo
kom procesu i RELATIVNA sposobnost apstraktno sposobnog sudije da
uestvuje u postupku o konkretnoj krivinoj stvari. IMENOVANJE SUDIJE da
je dravljanin BiH, da je intelektualno i fiziki sposoban, da je diplomirani
pravnik, da je poliio pravosudni ispit, da ima profesionalnu etiku i moralne
kvalitete i prethodno radno iskustvo kao sudija. DODATNI SUDIJA imenovani
sudija ili tuilac u penziji u starosnoj dobi do 72. godine. ODGOVORNOST
SUDIJE krivina (imunitet), graanska, prestanak mandata za vrenje
dunosti, udaljenje sudije od dunosti (fakultativno i obavezno). l. 35-53.
ZVSTV.
II. KONKRETNA SPOSOBNOST RAZNI OBLICI IZUZEA.
1. POJ AM I VRSTE ESLJP (TEST: subjektivni i objektivni). IZUZEE JE
ISKLJUENJE, ODSTRANJENJE ILI UZDRAVANJE KONKRETNOG SUDIJE IZ
KONKRETNOG POSTUPKA ZBOG SUMNJE U NJ. NEPRISTRASNOST.
2. OSNOV - MORA BITI KONRETAN I PREMA TANO ODREENOM SUDIJI.
ZAKONOM SU PREDVIENI: (1) krvno srodstvo u pravoj liniji, pobonoj liniji i
po tazbini; (2) odnos staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili
hranjenika; (3) dva puta uestvovanje u istom sudskom postuku u raznim
fazama i u raznim procesnim ulogama; (4) kada je u istom predmetu
uestvovao u donoenju odluke koja se pobija; (5) druge okolnosti koje
izazivaju razumnu sumnju u nepristrasnost sudije.
3. POSTUPAK pokree se ZAHTEVOM koga podnose KRIVINOPROCESNE
STRANKE.
4. ODREDBE O IZUZEU SUDIJA ZA DRUGA IZUZEA (UESNIKA U
KRIVIPNOM POSTUPKU TUILAC I NJ. OVLAENI ZASTUPNICI,
ZAPISNIAR, SUDSKI TUMA, STRUNO LICE, VETAK).

SPOLJANJE UREENJE SUDOVA SUDSKA NADLENOST i
PRVNA POMO.
I. NADLENOST PRAVO I DUNOST JEDNO SUDA DA RASVETLI I REI
KONKRETNU KRIVINU STVAR. VRSTE:
1. REDOVNE (stvarna, mesna i funkcionalna) - STVARNA NADLENOST
ZAKON O SUDOVIMA PRAVO I DUNOST JEDNOG SUD DA SUDI
ODREENO K.D. ZBOG NJ. POSEBNIH ELEMENATA, SUBJEKTIVNIH I
OBJEKTIVNIH. MESNA NADLENOST - PRAVO I DUNOST JEDNOG SUD
DA SUDI ODREENO K.D. ZBOG TERITORIJALNOG ODNOSA IZMEU
SUDA I K.D. (prema mesti izvrenja k.d.; po redu prvenstva; prema
prebivalitu ili boravitu okrivljenog tj. optuenog; prema mestu gde je
okrivljeni tj. optueni uhvaen ili se sam prijavio). FUNKCIONALNA
(poslovna) RASPODELA POSLOVA U POSTUPKU NA VIE RAZLIITIH
SUDSKIH ORGNA tj. SUDOVA. PRVOSTEPENI POSTUPAK prethodni i
glavni postupak (inokosni i zborni sastav suda); POSTUPAK PO PRAVNIM
LEKOVIMA (inokosni i zborni sastav suda).
2. VANREDNE (po vezi k.d., delegirana i nareena) PO MEUSOBNOJ
VEZI K.D. KADA POSTOJI VEZA IZMEU VIE K.D. ILI KONEKSITET
(subjektivna i objektiva). DELEGIRANA PRENOENJE NADLENOSTI
KADA SE KONRETAK KRIVINI PREDMET IZUZIMA IZ NADLENOSTI
JEDNOG I PRENOSI U NADLENOST DRUGOG SUDA U ZAKONOM
PROPISANIM SLUAJEVIMA (nuno prenoenje i prenoenje ukoliko
postoje razlozi koji nisu nuni). NAREENA KADA SE NADLENOST NE
MOE ODREDITI NI PO KOJEM DRUGOM KRITERIJUMU.
3. OCENA NALDENOSTI U SVAKOM STADIJUMU I STEPENU POSTUPKA PO
SLUBENOJ DUNOST.
4. SUKOB NADLENOSTI ISTOVREMENO OGLAAVANJE NADLENIM ILI
NENADLENIM ZA REAVANJE U JEDNOJ KRIVINOJ STVARI DVA ILI VIE
DRAVNIH ORGANA. UZROK ili RAZLIITA PRAVNA KVALIFIKACIJA K.D. Ili
TUMAENJE PROPISA O ODREIVANJU STVARNE I MESNE NADLENOSTI.
VRSTE: (1) IZMEU SUDOVA i IZMEU SUDOVA I DRUGIH DRAVNIH ORGANA,
(2) IZMEU SAMIH SUDOVA; (3) IZMEU DRUGIH DRAVNIH ORGANA KOJI
NISU SUDOVI; (4) POZITIVAN i NEGATIVAN. REAVA ZAJEDNIKI
NEPOSREDNO VII SUD.

PRAVNA POMO KADA JE ZA POTREBE JEDNOG SUDA
NEOPHODNO PREDUZETI PROCESNE RADNJE IZVAN NJEGOVOG
SEDITA tj. NA PODRUJU DRUGOG SUDA ILI JE POTREBNO
PREDUZETI NEKE PROCESNE RADNJE ZA KOJE SU NADLENI DRUGI
DRAVNI ORGANI.

VRSTE: (1) U UEM i U IREM SMILU; (2) UNUTRANJA i
MEUNARODNA. TRAI SE NA OSNOVU PISANE MOLBE tj.
ZAMOLNICE. ZAKON O PRAVNOJ POMOI I SLUBENOJ SARADNJI U
KRIVINIM STVARIMA IZMEU FBiH, RS i BDBiH.
STRANAKA SPOSOBNOST (legitimatio ad causam): APSTRAKTNA
PROCESNOPRAVNA MOGUNOST DA SE BUDE TUILAC ILI
OKRIVLJENI tj. OPTUENI U KRIVINOM POSTUPKU. TUILAC JE
DRAVNI ORGAN KOJI JE ODREEN ZAKONOM. OKRIVLJENI tj.
OPTUENI JE LICE STARIJE OD 14 GODINA KOJE JE BILO
URAUNLJIVO U VREM IZVRENJA K.D..
PROCESNA SPOSOBNOST (legitimatio ad procesum): JE MOGUNOST
TUIOCA ILI OKRIVLJENOG tj. OPTUENOG KOJI IMA STRANAKU
SPOSOBNOST DA PREDUZIMA KRIVINOPROCESNE RADNJE.
NAELA: KONTRADIKTORNOST i NE BIS IN IDEM NE DVAPUT U
ISTOM.
1. KONTRADIKTORNOST (audiatur at altera pars) PRAVO I OVLAENJE SVAKE
KRIVINOPROCESNE STRANKE DA IZNESE SOPSTVENI STAV I MILJENJE O
PITANJIMA (ODLUNIM INJENICAMA) KOJA SU PREDMET RASPRAVLJANJA U
KRIVINOM POSTUPKU (u istrazi, u postupku optuenja, na glavnom pretresu).
DIREKTNO i UNAKRSNO ISPITIVANJE. ZABRANJENO JE POSTAVLJANJA
SUGESTIBILNIH PITANJ A I NEDOPUTENIH PITANJA.
2. NE BIS IN IDEM ISTO LICE U ISTOJ KRIVINOJ STVARI NE MOE SE POJAVITI
DVA ILI VIE PUTA U SVOJSTVU TUIOCA, OKRIVLJENOG tj. OPTUENOG,
KAKO KADA JE KRIVINA STVAR PRAVNOSNANO PRESUENA (res iudicata),
TAKO I KADA JE POSTUPAK U TOKU (litispendentio). ZABRANA PONOVNOG
SUENJA U ISTOJ KRIVINOJ STVARI.

STRANKE U KRIVINOM POSTUPKU
TUILAC: KRIVINOPROCESNA STRANKA I DRAVNI ORGAN KOJI GONI UINIOCE
K.D. (KRIVINO GONJENJE i OPTUBA). TUILATVO USTANOVLJENJE, DELOKRUG I
ORGANIZACIJA SU REGULISANI ZAKONOM. TUILATVO JE POSEBAN UPRAVNO-
PRAVOSUDNI DRAVNI ORGAN.
PRAVA I DUNOSTI: OTKRIVANJE, GONJENJE I OPTUENJE UINIOCA K.D. KOJA SU U
NADLENOSTI SUDA (NIZ KRIVINOPROSECNIH RADNI OD MOMENTA POSTOJANJA
OSNOVA SUMNJE; SPROVOENJE ISTRAGE, DAVANJE IMUNITETA; ZAHTEVA
DOSTAVLJANJE; IZDAJE I PREDLAE IZDAVANJE NAREDBI; PODIE I ZASTUPA
OPTUNICU; PODNOSI PRAVNE LEKOVE; I DRUGE POSLOVE PROPISANE ZAKONOM).
ORGANIZACIJA TUILATVA: OSNIVA SE I UKIDA ZAKONOM. SAMOSTALNI DRAVNI
ORGAN (EKSTERNA i FUNKCIONALNA NEZAVISNOST). ZASNIVA SE NA HIJERARHIJI-
SUBORDINACIJI I NA PRINCIPU MONOKRATSKOG UREENJA (GLAVNI TUILAC, ZAMENICI
GLAVNOG TUIOCA I TUIOCI). NAELA DEVOLUCIJA I SUPSTITUCIJA.
KRIVINA TUBA: U FORMALNOM SMISLU JE OPTUNI AKT (OPTUNICA); U
MATERIJALNOM SMISLU JE SVAKA KRIVINOPROCESNA RADNJA
OVLAENOG TUIOCA USMERENA NA OTVARANJE I ODRAVANJE U TOKU
KRIVINOG POSTUPKA. NAELO OFICIJELNOSTI (ex officio) VOENJE
KRIVINOG POSTUPKA OD STRANE OVLAENOG TUIOCA U JAVNOM
INTERESU PO SLUBENOJ DUNOSTI. NAELO LEGALITETA PREDUZIMANJE
KRIVINOPROCESNIH RADNJI (POKRETNJA I VOENJE KRIVINOG POSTUPKA)
U SKLADU SA ZAKONOM. NAELO OPORTUNITETA TUILAC CENI DA LI JE
CJELISHODNO POKRETANJA I VOENJE KRIVINOG POSTUPKA KADA SU
ISPUNJENI ZAKONSKI USLOVI ZA TO (poloaj svedoka; odobrenje za krivino
gonjenje; posebni uslovi za krivino gonjenje k.d. van teritorije BiH; postupak
prema maloletnicima; postupak prema pravnim licima; ustupanje krivinog
gonjenja stranoj dravi; ekstradicija). NAELO MUTABILITETA KADA U TOKU
POSTUPKA TUILAC MOE MENJATI SVOJ STAV U POGLEDU KRIVINOG
GONJENJA I OPTUENJA.
OSUMNJIENI tj. OPTUENI lice koje je navrilo 14 godina i koje
je uraunljio, u vreme izvrenja k.d.: KRIVINOPROCESNA
STRANKA (fiziko, izuzetno pravno lice) U ODNOSU NA KOJE
POSTOJE OSNOVI SUMNJ E DA JE IZVRIO K.D. ILI PROTIV KOGA SE VODI
KRIVINI POSTUPAK ZBOG OSNOVANE SUMNJ E DA JE UINIO K.D. KOJE
MU SE STAVLJA NA TERET, SA CILJEM UTVRIVANJA DA LI JE IZVRIO
TO DELO, DA LI JE KRIV I AKO JE KRIV DA MU SE IZREKNE KAZNA.
1. OSUMNJIENI lice za koje postoje OSNOVI SUMNJE da je uinilo
k.d..
2. OPTUENI lice protiv koga je POTVRENA jedna ili vie takaka
optunog akta (OSNOVANA SUMNJA).
3. OSUENI lice za koje je PRAVNOSNANOM ODLUKOM SUDA
UTVRENA KRIVICA.
4. OSLOBOENI lice kome je IZREENA OSLOBAAJUA
PRESUDA.

RELATIVNA PRETPOSTAVKA NEVINOSTI OKRIVLJENOG tj.
OPTUENOG SVAKO SE SMATRA NEVINIM ZA K.D. DOK SE
PRAVNOSNANOM ODLUKOM NE UTVRDI NJ. KRIVICA.

UPOZNAVANJE LINOSTI OKRIVLJENOG tj. OPTUENOG.
PRAVA OKRIVLJENOG tj. OPTUENOG:
1. PRAVO NA ODBRANU POZITIVNO (da sam izabere branioca; da bude
ispitan u prisustvu izabranog branioca; da preduzima procesne radnje
odbrane; da ima tretman dostojan oveka; da na prvom ispitu bude
obaveten o k.d. koje mu se stavlja na teret) i NEGATIVNO (ne iznosi
odbrani i ne odgovara na postavljenja pitanja /brani se utanjem/; odbije
predlog tuioca o zakljuenju sporazuma o priznanju krivice; nije
obavezan da govori istinu; da se odrekne prava na albu). ODBRANA
MATERIJALNA i FORMALNA (OBAVEZNA, FAKULTATIVNA i ODBRANA
SIROMANIH). BRANILAC ADVOKAT (PRAVA; DUNOSTI prihvatanje
odbrane i pruanje strune pomoi; i ODGOVORNOSTI pravna /krivina i
graanska/ i disciplinska).
2. PRAVO NA PRAVINO SUENJE ZAKONIT I PRAVIAN PRISTUP I
TRETMAN PRED SUDOM; SASLUANJE I SUENJE U RAZUMNOM
ROKU; SUENJE BEZ ODLAGANJA. EKLJP i MPGPP.

DUNOSTI OKRIVLJENOG tj. OPTUENOG:
1. DA STUPI U POSTUPAK I OMOGUI VOENJE POSTUPKA PROTIV
SEBE;
2. DE SE ODAZOVE POZIVU SUDA;
3. DA DOPUSTI DA BUDE PREDMET DOKAZA.

SPOREDNI KRIVINOPROCESNI SUBJEKTI

POJAM: IMAJU IZVESNA OVLAENJA U KRIVINOM POSTUPKU,
OSIM PRAVA PROCESNOG RASPOLAGANJA.

VRSTE:
1. OTEENI na strani tuioca;
2. PRAVNO ili FIZIKO LICE na strani okrivljenog tj. optuenog;
3. ORGAN STARATELJSTVA na strani suda.

SPOREDNI PROCESNI SUBJEKTI I OSTALI UESNICI U KRIVINOM
POSTUPKU
OTEENI LICE IJE JE LINO ILI IMOVINSKO PRAVO K.D.
POVREENO ILI UGROENO. MOE BITI U ULOZI SVEDOKA.
NAJEE, ULAE IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV. UESNIK U
POSTUPKU UZGREDNI TUILAC.

PRAVNO ILI FIZIKO LICE KOD ONIH K.D. KOD KOJIH IMOVINSKA
KORIST PRIBAVLJENA IZVRENJEM K.D. NE PRIPADA UINIOCU
VE PRAVNOM LICU. ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU ILI
PREDSTAVNIK PRAVNOG LICA SE SASLUAVA POSLE
OPTUENOG.

ORGANI STARATELJSTVA U KRIVINOM POSTUPKU PREMA
MALOLETNICIMA.
OSTALI UESNICI U KRIVINOM POSTUPKU

POJAM: NISU SUBJEKTI KRIVINOPROCESNOG ODNOSA, VE SU
SUBJEKTI OPTEG PRAVNOG PORETKA I PO TOM OSNOVU IMAJU
ODREENA PRAVA I DUNOSTI U KRIVINOM POSTUPKU.

VRSTE:
1. ZASTUPNICI PROCESNIH SUBJEKATA zastupaju procesno
nesposobnu stranku ili preduzimaju krivinoprocesne radnje za
procesno sposobnu stranku i umesto nje. VRSTE: ZAKONSKI
ZASTUPNICI u ime i za raun procesno nesposobne stranke;
PUNOMONICI u ime i za raun vlastodavca (ne mora biti advokat);
ZAMENICI PROCESNIH STRANAKA u ime i za raun procesno
sposobne stranke.
2. POMONICI (POMAGAI) PROCESNIH SUBJEKATA pomau
procesnim subjektima, na njihov poziv ili po naredbi, u vrenju njihove
procesne aktivnosti. VRSTE: POMONICI SUDA (struno lice;
zapisniar; tuma; struni saradnici i pripravnici; organi starateljstva;
ovlaeno slubeno lice; policija; sudska i finansijska policija; carinski
organi i drugi) i POMONICI PROCESNIH STRANAKA.
3. TREA LICA U KRIVINOM POSTUPKU lica koja uestvuju u
krivinom postupku (svedoci i vetaci), i lica koja prisustvuju krivinom
postupku (urnalisti, posmatrai VO i NVO, graani).

PREDMET KRIVINOG POSTUPKA
POJAM: MATERIJA O KOJOJ SE RASPRAVLJA U KRIVINOM
POSTUPKU I O KOJOJ SUD TREBA DA DONESE ODLUKU.

VRSTE:
1. OSNOVNI PREDMET - KRIVINA STVAR (CAUSA CRIMINALIS) /
UTVRIVANJE DA LI JE IZVRENO K.D., UTVRIVANJE DA LI JE
OKRIVLJENI tj. OPTUENI KRIV, DA LI SU ISPUNJENI ZAKONSKI
USLOVI ZA IZRICANJE KRIVINE SANKCIJE.
2. SPOREDNI PREDMET PRIPADA DRUGOJ GRANI PRAVA I POVEZAN
JE SA OSNOVNIM PREDMETOM.

KONEKSITET PREDMETA KRIVINOG POSTUPKA JE UZAJAMNA VEZA
IZMEU PREDMETA KRIVINOG POSTUPKA KOJI SE PRESUUJU U
JEDINSTVENOM KRIVINOM POSTUPKU I JEDNIM SUDSKIM AKTOM.
VRSTE: HOMOGENI; HETEROGENI.
I. HOMOGENI - VEZA KRIVINIH STVARI MEUSOBNO. MOE BITI: (1)
SUBJEKTIVNI kada je jedno lice optueno za vie k.d.; (2)
OBJEKTIVNI kada su vie lica koja se nalaze u meusobnoj vezi
optuena za zajedniko ostvarenje k.d.; (3) MEOVITI kada je vie
lica optueno za izvrenje vie k.d. Izmeu kojih postoji meusobna
veza. PROCESNI UTICAJ KONEKSITETA NASTUPA PO
DISKRECIONOJ OCENI SUDA. MANIFESTUJE SE U SPAJANJU
KRIVINIH STVARI U JEDINSTVEN POSTUPAK.

II. HETEROGENI VEZA KRIVINOG I NEKRIVINOG PREDMETA
KRIVINOG POSTUPKA. CAUSA CRIMINALIS + IMOVINSKOPRAVNI
ZAHTEV; TROKOVI KRIVINOG POSTUPKA; i PREJUDICIJALNA
PITANJA. VRSTE: (1) OBAVEZNI TROKOVI KRIVINOG
POSTUPKA (2) FAKULTATIVNI (2-A) IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV
(povraaj stvari, ponitaj odreenog pravnog posla, naknada tete);
(2-B) PREJUDICIJALNA PITANJA (pravno pitanje, od njegovog
reenja zavisi primena materijalnog krivinog prava, podobno je za
samostalno reavanje u nekom drugom postupku).
KRIVINI POSTUPAK JE SKUP ZAKONOM PREDVIENIH I UREENIH
PROCESNIH RADNJI KOJE PREDUZIMAJU PROCESNI SUBJEKTI
STUPAJUI U PROCESNE ODNOSE, A SVE U CILJU REENJA KRIVINE
STVARI.
PROSENE RADNJE SU VRSTA PRAVNIH RADNJI JER PROIZVODE
PRAVNE POSLEDICE, ALI SU I PROCESNOPRAVNE JER SE OBAVLJAJU
U PROCESU I SLUE CILJEVIMA PROCESA.
PROCESNE RADNJE SU VOLJNE RADNJE PROCESNIH SUBJEKATA,
KOJE SE SASTOJE U INJENJU ILI NEINJENJU, I KOJE SE
PREDUZIMAJU PRE ILI U TOKU KRIVINOG POSTUPKA.
PROCESNE INJENICE (smrt ili duevno oboljenje okrivljenog tj.
optuenog) SE RAZLIKUJU OD PROCESNIH RADNJI JER NEMAJU
KARAKTER VOLJNE DELATNOSTI I NE UTIU NA PROCESNI ODNOS
PROCESNIH SUBJEKATA.

POJAM PROCESNIH RADNJI
NAELA KOJA SE ODNOSE NA FORME, NAINE, PREDUZIMANJA
PROCESNIH RADNJI:
I. NAELO USMENOSTI i NAELO PISMENOSTI;
II. NAELO JAVNOSTI (istrage, postupka optuenja, glavnog pretresa)
iskljuuje se sa glavnog pretresa u tano odreenim sluajevima
(1) interesi dravne bezbednosti, (2) uvanje dravne, vojne
slubene ili vane posloven tajne, (3) uvanje javnog reda, (4)
zatita morala, linog i intimnog ivota procesnih subjekata;
III. NAELO NEPOSREDNOSTI nain na koji se procesni subjektu
upoznaju sa procesnom sadrinom procesnih radnji (dokazi se
ocenjuju u njihovom izvornom obliku). Dokazi se izvode
neposredno, zabrana suenja u odsustvu stranaka, nezameljivost
suda i sudija u toku glavnog pretresa i donoenja sudske odluke,
kontinuitet i koncentracij procesnih radnji;
IV. NAELO PROCESNE EKONOMIJE postupak se sprovodi bez
odugovlaenja;
V. NAELO LOJALNOSTI I POTENJA UESNIKA POSTUPKA I
SUZBIJANJA ZLOUPOTREBE NJ. PROCESNIH PRAVA.
FORMA, VREME I SADRINA PROCESNIH RADNJI:
FORME PROCESNIH RADNJI ODNOSE SE NA NAIN I MESTO
NJIHOVOG OBAVLJANJA (POSEBNE PROCESNE FORME i OPTE
PROCESNE FORME). NAINI UPOTREBA JEZIKA I PISMA,
PODNESNI, ZAPISNICI, SPISI PREDMETA. MESTO MESTO U KOME
SE PREDUZIMA PROCESNA RADNJA.
VREME PROCESNIH RADNJI: (1) ROKOVI vremenski period u kome
se odreena procesna radnja mora preduzeti ili se ne sme preduzeti ili
je treba preduzeti /sudski i zakonski, odreeni i neodreeni,
suspenzivni i odloivi, prekluzivni i neprekluzivni, strogi i obini/;
raunaju se na sate, dane, mesece i godine; (2) ROITE vremenski
odreena doba u kojima se pred sudom preduzimaju odreenje
procesne radnje procesnih stranaka; (3) POVRAAJ U PREANJE
STANJE (restitutio in integrum) pravno sredstvo kojim se odlukom
suda otvara mogunost obavljanja proputene procesne radnje
uesniku postupka kome je prekluzivan rok istekao bez njegove
krivice /materijalni uslov da je optueni iz opravdanih razloga
propustio rok za izjavu albe; formali uslov da podnese molbu za
povaaj u preanje stanje u roku od 8 dana od dana prestanka uzroka
zbog koga je proputen rok/.
SADRINA PROPISANA JE KOD POJEDINIH PROCESNIH RADNJI ILI
PROIZLAZI IZ NJIHOVE SADRINE.
PREVENTIVNE MJERE I MJERE ZA OBEZBEENJE NEPRAVILNIH
PROCESNIH RADNJI:
I. ZAKLETVA;
II. PRISUSTVO SVEDOKA PROCESNIM RADNJAMA;
III. PREPOZNAVANJE (RECOGNITIO) LICA I STVARI;
IV. SUOENJE;
V. REKONSTRUKCIJA KRIVINOG DOGAAJA;

MJERE ZA OLAKANJE POTOVANJA PROCESNIH NORMI SUD
I TUILAC MOGU POUAVATI STRANKE I UESNIKE KRIVINOG
POSTUPKA O NJ. PROCESNIM RADNJAMA.

MJERE U POGLEDU NEPRAVILNIH PROCESNIH RADNJI:
I. POPRAVLJANJE NEPRAVILNIH PROCESNIH RADNJI
(konvalidacija, ispravka, opozivanje, preinaenje, ponavljanje).
II. SANKCIJE ZA NEPRAVILNE PROCESNE RADNJE (sankcije
izvrenja, graanskopravne sankcije, disciplinske sankcije,
krivine sankcije, procesne sankcije prekluzija, nedopustivost,
nepostojee procesne radnje i oduzimanje ili umanjenje pravnog
dejstva).
PREMA SUBJEKTIMA KOJI IH VRE:
1. PROCESNE RADNJE SUDA (RADNJE DOKAZIVANJA, RADNJE PROCESNE
PRINUDE, RADNJE ODLUIVANJA, PROCESNE RADNJE SUDA);
2. PROCESNE RADNJE STRANAKA (TUIOCA, OKRIVLJENOG tj.
OPTUENOG).

U ZEMLJAMA NJEMANE PRAVNE TRADICIJE:
1. RADNJE UTICANJA NA VOLJU PROCESNIH ORGANA SA CILJEM DA
SE IZDEJSTVUJE KAKVA ODLUKA;
2. RADNJE BEZ UTICAJA NA VOLJU PROCESNIH ORGANA.

PODELA PREMA DRUGIM KRITERIJUMIMA:
1. PREMA SADRAJU (IZJAVE VOLJE optuni akt ili IZJAVE O ZNANJU
svedoenje ili vetaenje);
2. PREMA OBLIKU (USMENE, PISANE, REALNI AKTI).
Glava XI
VRSTE PROCESNIH RADNJI

PROCESNE RADNJE DOKAZIVANJA
(dokazivanje, dokazi i dokazna sredstva)
DOKAZI U FORMALNOM SMISLU - radnje koje sud vri da bi formirao
svoje ubeenje o postojanju ili nepostojanju injenica koje mogu biti
od uticaja na njegovu odluku.
DOKAZI U MATERIJALNOM SMISLU - svaki dokazni osnov ili rzlog
sadran u odreenom sredstvu koji govori o istinitosti neke injenice
vane za postupak.
REAVANJE INJENINOG PITANJA - utvrditi injenino stanje.
REAVANJE PRAVNOG PITANJA - na utvreno injenino stanje
primeniti materijalno pravo.
KONKRETNO INJENINO STANJE - utvrivanje odlunih injenica
kako su se stvarno odigrale u prolosti.
APSTRAKTNO INJENINO STANJE - zakljuivanje da li se konkretno
utvreno injenino stanje koje se stravno odigralo u prolosti
podudara sa apstraktnim injeninim stanjem opisanim u pravnoj
normi.
POJAM DOKAZA IMA TRI ELEMENTA: (1) PREDMET DOKAZA; (2)
DOKAZNI OSNOV; (3) DOKAZNA SREDSTVA.
1) INJENICA KOJU TREBA DOKAZATI JE PREDMET DOKAZA (THEMA
PROBANDI). PREDMET DOKAZA JE TVRDNJA (THESIS PROBANDI) O
POSTOJANJU ILI NEPOSTOJANJU INJENICE.
2) INJENICA KOJA JE VE UTVRENA I IZ KOJE SE IZVODI
ZAKLJUAK O ISTINITOSTI INJENICE KOJU TREBA DOKAZATI
NAZIVA SE DOKAZNI OSNOV (ARGUMENTUM PROBATIO).
3) IZVORI IZ KOJIH SE DOBIJAJU INJENICE KOJE PREDSTAVLJAJU
DOKAZNI OSNOV ILI FORME U KOJIMA SE DOKAZNI OSNOV
POJAVLJUJE, NAZIVAJU SE DOKAZNA SREDSTVA (INSTRUMENTA
PROBANDI).
NAIN DOKAZA (MODUS PROBANDI) JESTE POSEBNA
KARAKTERISTIKA DOKAZA U KRIVINOM POSTUPKU. PODOBNOST
DOKAZNOG SREDSTVA DA UVERI SUDIJU U ISTINITOST INJENICE
KOJA JE PREDME DOKAZIVANJA, NAZIVA SE DOKAZNOM SNAGOM
(NERVUS PROBANDI).
VRSTE DOKAZA: (1) POTPUNI i NEPOTPUNI; (2) NEPOSREDNI i
POSREDNI; (3) DOKAZI U UEM SMISLU i DOKAZI U IREM SMILU-
INDICIJE; (4) DOKAZI OPTUBE i DOKAZI ODBRANE; (5) STVARNI i
PERSONALNI.
DOKAZI SE IZVODE NA GLAVNOM PRETRESU I SUD MOE
PRESUDU ZASNOVATI SAMO NA INJENICAMA I DOKAZIMA KOJI
SU IZNESENI NA GLAVNOM PRETRESU.
PREDMET DOKAZIVANJA
I. INJENICE KOJE SE U POSTUPKU DOKAZUJU - SU PRAVNO-
RELEVANTNE INJENICE (ODLUNE INJENICE) TJ. INJENICE KOJE SU
OD ZNAAJA ZA ODLUIVANJE O TOJ KRIVINOJ STVARI. VRSTE: (1)
MATERIJALNE ODLUNE INJENICE KOJE SE ODNOSE NA K.D., K.ODG. I
KANJIVOST (DELE SE NA OBJEKTIVNE I SUBJEKTIVNE) i PROCESNE
ODLUNE INJENICE KOJE SE ODNOSE NA PROCESNO PRAVO; (2)
INDICIJ E SU INJENICE KOJE DOPUTAJU STVARANJE ZAKLJUKA O
ODLUNIM INJENICAMA TJ. OMOGUAVAJU DOKAZIVANJE ODLUNIH
INJENICA i POMONE INJENICE INE INJENICE NA OSNOVU KOJIH SE
PROSUUJE I ZAKLJUUJE O KVALITETU, VERODOSTOJNOSTI I
POUZDANOSTI NEKOG DOKAZA; (3) SPOLJANJE KOJE SE MANIFESTUJU
U SPOLJNOM SVETU i UNUTRANJE ILI PSIHOLOKE TJ. DUEVNO
STANJE LINOSTI /SVEST, VOLJA, MOTIV i drugo/; (4) POZITIVNE
DOKAZUJE SE POSTOJANJE i NEGATIVNE DOKAZUJE SE
NEPOSTOJANJE; (5) SPORNE i NESPORNE.
II. INJENICE KOJE SE U POSTUPKU NE DOKAZUJU
A. INJENICE IJE JE DOKAZIVANJE NEPOTREBNO - SU PRAVNO-
RELEVANTNE (ODLUNE) INJENICE KOJE SUD U SVOJOJ PRESUDI
KORISTI KAO UTVRENE JER SU ONE DOKAZI SAMO PO SEBI. VRSTE: (1)
OIGLEDNE; (2) NOTORNE PRIRODNE ILI LJUDSKE ILI FAKTIKE
INJENICE IZ PROLOSTI ILI SADANJOSTI O KOJIMA JE SAZNANJE SA
OBELEJEM ISTINE RAIRENO U IREM KRUGU LJUDI; (3) PRESUMPCIJE
USTANOVE KOD KOJIH SE NA OSNOVU PRIRODNOG TOKA STVARI ILI
NA OSNOVU ZAKONA UZIMA DA POD ODREENIM USLOVIMA POSTOJI
JEDNO INJENINO STANJE /prirodne i pravne; oborive i neoborive;
estitog oveka; uraunljivosti; nevinosti/; (4) PRAVILA ISKUSTVA
SUDOVI OPTEG ZNAAJA STEENI ISKUSTVOM ILI IZEDENI NA OSNOVU
UOPTAVANJA ZAJEDNIKIH KARAKTERISTIKA VIE KONKRETNIH
SLUAJEVA (alibi); (5) PRAVNE NORME.
B. INJENICE IJE JE DOKAZIVANJE ZABRANJENO (1) LICE KOJE BI SVOJIM
ISKAZOM POVREDILO DUNOST UVANJA DRAVNE ILI VOJNE ILI SLUBENE
TAJE DOK GA NADLENI ORGAN NE OSLOBODI TE DUNOSTI; (2) LICE KOJE BI
SVOJIM ISKAZOM POVREDILO DUNOST UVANJE PROFESIONALNE TAJNE,
OSIM AKO JE OSLOBOENO TE DUNOSTI POSEBNIM PROPISOM ILI IZJAVOM
LICA U IJU KORIST SE UVA TA TAJNA; (3) MALOLETNO LICE KOJE S
OBZIROM NA DUEVNU RAZVIJENOST I UZRAST NIJE SPOSOBNO SHVATITI
ZNAAJ PRAVA DA NE MORA SVEDOITI; (4) ZABRANJENO JE UTVRIVANJE
INJENICA KOJIMA BI SE NARUILA TEMATSKA VEZANOST PRESUDE ZA
OPTUBU IDENTITET OPTUBE I PRESUDE; (5) ZABRANJENO JE
UTVRIVANJE INJENICA IJIM BI SE UTVRIVANJEM POVREDILA ZABRANA
REFORMATIO IN PEIUS.

DOKAZNA SREDSTVA IZVORI IZ KOJIH SE DOBIJAJU INJENICE
KOJE SLUE KAO PODLOGA ZA IZVOENJE ZAKLJUAKA O
ISTINITOSTI LI NEISTINITOSTI ONOG TO JE PREDMET DOKAZA.
KRIVINOPROCESNE STRANKE MOGU KORISTITI ILI SAMO ONA
DOKAZNA SREDSTVA KOJA SU PROPISANA ZAKONOM ILI SAMO ONA
DOKAZNA SREDSTVA KOJA SU U SKLADU SA PRAVNIM PORETKOM I
OSNOVNIM NAELIMA KRIVINOG POSTUPKA.
NEDOZVOLJ ENA DOKAZNA SREDSTVA PROTIVNA SU PRAVNOM PORETKU,
NAELIMA KRIVNOG POSTUPKA, NEKOJ IZRIITOJ ZAKONSKOJ ODREDBI ILI
DRUTVENOM MORALU. NEZAKONITI NAINI PRIBAVLJANJA DOKAZA SU: (1)
PRIBAVLJENI POVREDAMA LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA; (2) PRIBAVLJENI
BITNIM POVREDAMA ZKP BiH.
VRSTE NEDOZVOLJ ENIH DOKAZNIH SREDSTAVA (1) NARKOANALIZA; (2)
LOBOTOMIJA; (3) PRIMENA APARATA ZA OTKRIVANJE LAI /POLIGRAF - LIE
DETECTOR/.
POSLEDICE UPOTREBE NEDOZVOLJ ENIH DOKZANA SUDSKA ODLUKA JE
NEVALJANA I UKIDA SE; SUDIJA ILI SUD DONOSI REENJE O IZDVAJANJU
PRAVNO NEVALJANOG DOKAZA IZ SPISA PREDMETA.
POSTUPAK SA DOKAZIMA NASTUPANJE, IZVOENJE i OCJENA DOKAZA.

1. NASTUPANJ E DOKAZA IZJAVA VOLJE NADLENOG ORGANA DA
ODREENI DOKAZ TREBA IZVESTI U CILJU UTVRIVANJA ODREENE
INJENICE; IZVOENJE DOKAZA NIJE VREMENSKI OGRANIENO. NAELA:
SUDSKE ODGOVORNOSTI, ODGOVORNOSTI KRIVINOPROCESNIH STRANAKA,
PROCESNE AKVIZICIJE.
2. IZVOENJE DOKAZA JE KORIENJE NA NAIN PROPISAN ZAKONOM
DOKAZNIH SREDSTAVA, RADI SAZNAVANJA INJENICA KOJE SU PREDMET
DOKAZIVANJA. VRI SE U VREME KADA DOKAZ TREBA DA BUDE
UPOTREBLJEN. ODREUJE SE POSEBNO ZA SVAKO DOKAZNO SREDSTVO.
NA PRIMER, DOKAZ SVEDOCIMA IZVODI SE SASLUANJEM SVEDOKA. U
KRIVINOM POSTUPKU BiH PET NAELA: (1) INJENINU OSNOVU SPORA
ODREUJU KRIVINOPROCESNE STRANKE, IZUZETAK KADA TO INI I SUD;
(2) TUILAC DOKAZUJE ISTINITOST SVOJIH TVRDNJI; (3) INJENICE NA
GLAVNOM PRETRESU SE MOGU UTVRDITI SAMO NA OSNOVU IZVOENJA I
OCENE DOKAZA; (4) IZVOENJE DOKAZAN ZA GLAVNOM PRETRESU, NA
KONTRADIKTORAN NAIN, NADZIRE SUDIJA; (5) OCENA DOKAZA SLOBODNA
JE DO PRAVNIH PRAVILA KOJA ODREUJU NJIHOVU VREDNOST.
3. OCJ ENA DOKAZA POSLEDNJA, ZAVRNA I NAJVANIJA AKTIVNOST SUDA
KOJOM SE POSTIE CILJ DOKAZIVANJA. VRI JE SUD I KRIVINOPROCESNE
STRANKE, LOGIKIM I TEHNIKIM ISPITIVANJEM. STICAJ DOKAZA kada vie
dokaznih osnova dokazuje jednu injenicu na isti nain; KOLIZIJA DOKAZA
kada vie dokaznih osnova predstavlja jednu injenicu razliito. SUMNJA 1.
OSNOVI SUMNJE mogunost postojanja veze izmeu uinioca i nj. k.d.; ceni je
tuilac ili ovlaeni dravni organi; 2. OSNOVANA SUMLJA odnosi se na status
optuenog; ceni se sud; VEROVATNOA RAZLOZI ZA ISTINITOST
UTVRIVANE INJENICE SU JAI OD RAZLOGA PROTIV NJENE ISTINITOSTI;
IZVESNOST STEPEN UVERENOSTI KOD KOG SVI RAZLOZI GOVORE ZA
ISTINITOST RELAVANTNIH INJENICA KOJE SE UTVRUJU.
PROCESNA NAELA ZA RADNJE DOKAZIVANJA:

1. ZAKONSKE OCJ ENE DOKAZA za inkvizicioni postupak kada se ocena
izvedenih dokaza i utvrivanje istinitosti injenica koje se njima dokazuju
vri po pravilima propisanim zakonom kojim je odreen kvalitet i kvantitet
dokaza, I SLOBODNE OCENE DOKAZA ocena dokaza se vri po
slobodom uverenju sudije ili suda i to na osnovu sopstvene analize, a ne
po pravilima utvrenim zakonom; svaki dokaz pojedinano i svi dokazi
skupno; na njima se zasniva obrazloenje injeninog stanja presude.
2. ISTINE zahtev za dobijanje istine o injenicma u najpotpunijoj moguoj
meri; sud, tuilac i drugi dravni organi koji uestvuju u krivinom
postupku duni su sa jednakom panjom utvrivati kako inenice koje
terete okrivljenog tj. optuenog, tako i injenice koje mu idu u korist
utvruju ih ex officio.
3. IN DUBIO PRO REO U SUMNJI ZA STVAR dilema oko postojanja svih
injenica koje idu u korist okrivljenog tj. optuenog reava se tako da se u
presudi utvruje njihovo postojanje, dok dilema oko postojanja svih
injenica koje idu na teret ili tetu okrivljenog tj. optuenog reava se tako
da se u presudi utvruje njihovo nepostojanje.
VRSTE RADNJI DOKAZIVANJA:

1. PRETRESANJE STANA, PROSTORIJA I LICA;
2. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA I IMOVINE;
3. ISPITIVANJE OSUMNJIENOG, OPTUENOG;
4. SASLUANJE SVEDOKA;
5. UVIAJ I REKONSTRUKCIJA KRIVINOG DOGAAJA;
6. VETAENJE;
7. ISPRAVE;
8. INDICIJE.
POJAM: MATERIJALNO ISTRAIVANJE NAD LICIMA I STVARIMA U CILJU
PRONALAENJA TRAGOVA K.D. ILI PREDMETA VANIH ZA KRIVINIH
POSTUPAK ILI U CILJU HVATANJA OSUMNJIENOG, OKRIVLJENOG TJ.
OPTUENOG.

VRSTE: (1) PRETRESANJE STANA I DRUGIH PROSTORIJA; (2)
PRETRESANJE LICA.

USLOVI: (1) MATERIJALNI samo kada ima dovoljno osnova za sumnju da
e se pri pretresanju /1-1/pronai uinilac k.d. Ili nj. sauesnik, /1-2/otkriti
tragovi k.d., /1-3/pronai predmeti vani za krivini postupak,
/1-4/vjerovatnoa da je pretresano lice uinilac k.d. Ili da e se kod njega
pronai predmeti i tragovi vani za krivini postupak; (2) FORMALNI
naredba suda koja mora biti pisana i obrazloena.

PRETRESANJE STANA, PROSTORIJA I LICA
ZAHTEV ZA IZDAVANJ E NAREDBE ZA PRETRESANJ E sadri: (1) naziv
suda, ime i funkciju podnosioca zahteva, (2) injenice koje ukazuju na
verovatnost da e se lica tj. tragovi i predmeti navedeni u zakonu nai na
oznaenom ili opisanom mestu ili kod odreenog lica, (3) zahtev da sud
izda naredbu za pretresanje radi pronalaenja lica ili oduzimanja predmeta.

NAREDBA ZA PRETRESANJ E sadri: (1) naziv suda koji je izdaje, (2) ime i
rang ovla. lica na koje se naredba odnosi, (3) svrha pretresanja, (4) opis
lica ili stvari koje treba pronai prilikom pretresanja, (5) odreivanje ili opis
mesta ili lica koji se trae, (6) uputstvo o izvrenju naredbe izmeu 6 i 21h,
(7) ovlaenje ulaska u prostorije bez prethodne najave, (8) uputstvo da se
stvari donesu u sud, (9) osumnjieni ima pravo obavestiti branioca i
pretresanje se moe vriti bez branioca.

IZVRENJE NAREDBE ZA PRETRESANJE Ovlaeno lice koje vri
pretresanje naredbu mora pokazati licu koje treba pretresti ili licu ije se
prostorije moraju pretresti. Pretresanje stana ili drugih prostorija vri se uz
prisustvo dva svedoka.

POSEBNA PRAVILA O PRETRESANJ U
1. PROSTORIJA:
Odstupanje od pravila obavetavanja o razlozima pretresanja,
U prisustvu korisnika stana ili drugih lica odgovarajueg svojstva,
U slubenim prostorijama,
Advokatske kancelarije,
Vojnog objekta.
2. LICA: obavlja lice istog pola, i nije doputeno telesno pregledanje.
ZAPISNIK O PRETRESANJ U sastavlja se u toku ili odmah po
obavljenom pretresanju; opisuje se tok i radnje pretresanja i opisuju se
predmeti ili stvari koji se oduzimaju prilikom pretresanja i koji su predmet
pretresanja /corpora delicti/. Potvrda o privremeno oduzetim predmetima
sadri navoenje i opis oduzetih predmeta i naziv suda.

PRETRESANJ E BEZ NAREDBE radi se o posebnom ovlaenju
slubenog lica da preduzme radnju HITNOG PRETRESANJ A
1. STANA ili DRUGIH PROSTORIJA: ako dralac stana to eli, ako neko zove
u pomo, ako je potrebno uhvatiti uinioca k.d., radi sigurnosti ljudi i
imovine, ako je u pitanju lice koje se mora prinudno dovesti, ako se u
stanu nalazi lice koje se sklonilo od krivinog gonjenja;
2. LICA: ako se izvrava naredba o dovoenju, liava slobode, poseduje
vatreno ili hladno oruje, ako postoji sumnja da e prikriti dokaze
uinjenog k.d..
POJAM: PRITVOR PREMA IMOVINI tj. SVOJEVRSNI OBLIK
OGRANIAVANJA PRAVA RASPOLAGANJA SVOJINOM. SASTOJI SE U
PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA KOJI SE PO KZ IMAJU
ODUZETI ILI KOJI MOGU POSLUITI KAO DOKAZ U KRIVINOM
POSTUPKU. ONAJ KO DRI OVAKVE PREDMET DUAN JE DA IH PREDA
PO NAREDBI SUDA. UKOLIKO TO NE UINI MOE SE KAZNITI
NOVANOM KAZNOM ILI KAZNOM ZATOVA.
NAREDBA sadri: (1) naziv suda, (2) pravni osnov za privremeno
oduzimanje predmeta, (3) naznaku predmeta, (4) ime lica od kojeg se
predmet oduzima, (5) mesto oduzimanja predmeta, (6) rok u kojem se
predmet oduzima, (7) pouka o pravnom leku.
POSTUPAK: Nakon oduzimanja predmeta u zapisnik se popisuje predmet
ili predmeti koji su oduzeti i o tome se licu izdaje potvrda. Lice se
poduava da u odnosu na oduzete predmete ima mogunost korienja
pravnog leka. Cuvanje i nain uvanja predmeta odreuje sud koji je
izdao naredbu za privremeno oduzimanje predmeta. Otvaranje i pregled
privremeno oduzetih predmeta ili dokumentacije vri tuilac.

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA I IMOVINE
POSEBNI SLUAJEVI PRIVREMENOG ODUZIMANJA PREDMETA
1) PRIVREMENO ODUZIMANJE PISAMA, TELEGRAMA I DRUGIH POILJKI,
2) PRIVREMENO ODUZIMANJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA U VEZI SA NAREDBOM BANCI ILI
DRUGOM PRAVNOM LICU,
3) PRIVREMENO ODUZIMANJE NEZAKONITO STEENE IMOVINE.

PRIVREMENO ODUZIMANJ E PREDMETA BEZ NAREDBE kada se radi
o predmetima koje po krivinom zakonu treba oduzeti ili koji
mogu posluiti kao dokaz u kriinom postupku, kao i da postoji
opasnost od odlaganja.

POSTUPAK SA SUMNJ IVIM STVARIMA stvari koje se nau kod
osumnjienog ili okrivljenog a pripadaju treim licima i upuuju ili na
novo izvreno krivino delo ili ukazuju na protivpravno bogaenje
osumnjienog tj. okrivljenog.
POJAM: JESTE IZJAVA KOJU OSUMNJIENI DAJE U TOM SVOJSTVU O
KRIVINOM DELO KOJE MU SE STAVLJA NA TERET I O DRUGIM
PITANJIMA KRIVINE STVARI KOJA JE PREDMET STUENJA. TO JE ILI
SREDSTVO ODBRANE OSUMNJIENOG ILI DOKAZNO SREDSTVO ZA
UTVRIVANJE ODREENIH INJENICA. MOE BITI DOKAZNO SREDSTVO
I KADA NE SADRI PRIZNANJE OSUMNJIENOG.
PRIZNANJ E (kraljica dokaza - regina probationum) JE IZJAV KOJIM
OSUMNJIENI TERETI SEBE ZA IZVRENJE K.D., TJ. DjELIMINO ILI
POTPUNO PRIHVATA NAVODE OPTUBE. VRSTE: (1) u irem i uem
smislu; (2) vansudsko i sudsko; (3) potpuno i nepotpuno; (4) dobrovoljno i
neizbeno; (5) sudsko priznanje u uem i sudsko priznanje u irem smislu.
PRAVNA PRIRODA: OSUMNJIENOM JE PREPUTENO NA VOLJU DA
ODLUI DA LI E DATI ISKAZ ILI NE. UKOLIKO ELI DATI ISKAZ
SLOBODAN JE DA ODLUI DA LI E REI ISTINU ILI NE. OSUMNJIENI
KOJI JE ODBIO DATI ISKAZ MOE KASNIJE DATI ISKAZ. OSUMNJIENI
KOJI JE ODLUIO DATI ISKAZ NIJE OBAVEZAN NA DAVANJE ISTINITOG
ISKAZA, ILI SADRINU RANIJE DATOG ISKAZA MOE MENJATI.
FORMA I SADRINA: OSUMNJIENI VE NA PRVOM ISPITIVANJU
(1) MORA BITI OBAVETEN O DELU KOJE MU SE STAVLJA NA TERET I O

ISPITIVANJE OSUMNJIENOG
OSNOVAMA SUMNJE PROTIV NJEGA, (2) MORA MU SE OMOGUITI DA
SE IZJASNI O SVIM INJENICAMA I DOKAZIMA KOJI GA TERETE, (3)
MORA MU SE OMOGUITI DA IZNESE SVE INJENICE I DOKAZE KOJI
MU IDU U KORIST. POUIE SE O SLEDEIM PRAVIMA: da nije duan
izneti svoju odbranu niti odgovarati na postavljena pitanja; da moe uzeti
branioca po svom izboru koji moe biti prisutan njegovom ispitivanju; da
se moe izjasniti o delu koje mu se stavlja na teret; da ima pravo u toku
istrage razmatrati spise i pregledati pribavljene predmete koji mu idu u
korist; da ima pravo na besplatne usluge prevodioca.
ZABRANJENO JE IZNUIVANJE ISKAZA. ISPITIVANJE OSUMNJIENOG
U ISTRAZI VRI TUILAC.
KADA SE PRVI PUT ISPITUJE ON E SE PITATI ZA: osnovne
identifikacione podatke; dan, mesec i godinu roenja; aktuelno
prebivalite i boravite; iji je dravljanin; JMBG; osnovne mikrosocijalne
podatke; podatke o vojnoj slubi; imovno stanje; eventualni recidivizam;
eventualni procesni kontekst; i druge injenice koje imaju veze sa
linou osumnjienog koje se smatraju vanim za tu krivinu stvar. OVO
SU OPTA PITANJA. REGISTROVANJE ISKAZA OSUMNJIENOG VRI SE
U DVE FORME: (1) OBAVEZNO u zapisnik; (2) PO PRAVILU snimanjem na
audio ili video traku.

OCJENA ISKAZA:
1. CIJENI SE KAO I SVAKI DRUGI DOKAZ, AK I KADA PREDSTAVLJA
PRIZNANJE.
2. PRIZNANJE MOE BITI: (1) POGRENO iz zablude zbog okolnosti
sluaja i (2) LANO profesionalni optuenici, maloletnici da bi spasili
roditelje i drugo.

SASLUANJE SVJEDOKA
(SVEDOK, SVEDOENJE, ISKAZ SVEDOKA)
POJAM: SVEDOK JE FIZIKO, PRAVNO SPOSOBNO I DUEVNO
ZDRAVO, LICE KOJE NA POZIV SUDA DAJE ISKAZ tj. IZJAVU VOLJE O
NEPOSREDNOM ILI POSREDNOM ULNOM OPAANJU NEKE
INJENICE IZ PROLOSTI KOJA SE DOKAZUJE U KRIVINOM
POSTUPKU I KOJA IMA ZNAAJ ZA KONKRETAN PREDMET
KRIVINOG POSTUPKA tj. KONKRETNU KRIVINU STVAR. ISKAZ
SVEDOKA JE DOKAZNO SREDSTVO. SVEDOENJE JE PROCESNA
RADNJA. ISKAZ SE DAJE U TOKU POSTUPKA ILI TUIOCU ILI SUDU,
NA OSNOVU NJ. ODLUKE.
PREDMET: ULNO OPAANJE NEKE INJENICE IZ PROLOSTI.
VRSTE: NEPOSREDNO i POSREDNO svedoci po uvanju.
PRAVA I DUNOSTI SVEDOKA:
PRAVA - (1) na naknadu putnih trokova, (2) na naknadu izgubljene
zarade, (3) tretman dostojan oveka i potovanja ljudske linosti, (4)
zatita od vreanja, pretnji i napada.
DUNOSTI - (1) svedoenje je opta graanska dunost, (2) da se
odazove pozivu, (3) da iskazuje o k.d., uiniocu i drugim okolnostima
konkretne krivine stvari, (4) da poloi zakletvu. SANKCIJE ZA
NEIZVRENJE DUNOSTI novana kazna; prinudno dovoenje;
nadoknada trokova svoga dovoenja.
NESVJEDOENJE:
I. ISKLJUENJE SVJEDOKA ZBOG NESPOSOBNOSTI (1) APSOLUTNO
NESPOSOBNOST ZBOG NEDOSTATAKA /FIZIKIH, DUEVNIH ILI MORALNIH/
(2) RELATIVNA NESPOSOBNOST lica koja u konkretnom krivinom postupku
imaju neku drugu procesnu funkciju; lica koja su po zakonu izriito iskljuena kao
svedoci (branilac, lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja tajne,
maloletno lice).
II. ODBIJANJE SVJEDOENJA (1) BRANI ILI VANBRANI DRUG
OSUMNJIENOG, OKRIVLJENOG i OPTUENOG LICA; (2) PREDAK ILI POTOMAK,
USVOJILAC ILI USVOJENIK, OSUMNJIENOG, OKRIVLJENOG i OPTUENOG
LICA.
III. PRAVO SVJ EDOKA DA NE ODGOVARA NA POJ EDINA PITANJ A SAMO
NA DEO ISKAZA UKOLIKO BI GA ISTINIT ODGOVOR IZLOIO KRIVINOM
GONJENJU. OPRAVDANOST RAZLOGA CENI TUILAC U ISTRAZI ILI SUD NA
GLAVNOM PRETRESU. UKOLIKO OCENE DA SVEDOK NEMA PRAVO DA SE
KORISTI OVOM BENIFICIJOM, SVEDOK SE NE MOE NA TO ALITI. SVEDOK
MOE ODGOVARATI NA SAMOOPTUUJUA PITANJA UKOLIKO MU SE DA
IMUNITET KOJI SE SASTOJI U TOME DA SE SVEDOK KRIVINO NEE GONITI ZA
DATI ISKAZ. OVAKVOM SVEDOKU SUD MOE POSTAVITI ADVOKATA
SAVETNIKA.
POSTUPAK PRI DOKAZIVANJU SVJEDOCIMA
I. NASTUPANJ E SVEDOKA OPTA PRAVILA O NASTUPANJU DOKAZA
VAE I ZA NASTUPANJE DOKAZA SVEDOCIMA. KOJI I KOLIKO SVEDOKA E
BITI POZVANO ODLUUJU SUD I KRIVINOPROCESNE STRANKE.
II. IZVOENJE DOKAZA SVEDOCIMA ISKAZ SVEDOKA USMENIM
SASLUENJEM SVEDOKA. PRETHODO SE OPOMINJE DA JE DUAN
GOVORITIISTINU, DA NE SME ITA PREUTATI, UPOZORENJE NA DAVANJE
LANOG ISKAZA. UZIMAJU SE PODACI PERSONALNI (ad persum) I PODACI O
KRIVINOM STVARI (ad rem). SVEDOK SE POZIVA DA IZNESE SVE TO ZNA O
KONKRETNOJ KRIVINOJ STVARI, A POTOM MU SE POSTAVLJAJU PITANJA.
UVEK SE PITA OTKUD MU JE POZNATO ONO O EMU ISKAZUJE. PRI
ISPITIVANJ U SVEDOKA ZABRANJ ENO J E KORISTITI SE OBMANOM I
POSTAVLJATI SUGESTIVNA PITANJA. SVEDOK SE MOE SASLUATI I
PUTEM TEHNIKIH UREAJA ZA PRENOS ZVUKA I SLIKE (odstupanje od
naela neposrednosti).
III. OCENA ISKAZA SVEDOKA CENI SE PREMA SAGLASNOSTI SADRINE
ISKAZA SVEDOKA SA KRIVINIM DOGAAJEM (OBJEKTIVNI KRITERIJUM) I
PRMA STVARNOM SAZNANJU SVEDOKA O DOKAAJU I NJEGOVOJ SVESTI I
HTENJU ZA DAVANJE ISTINITOG ILI LANOT ISKAZA. SUD I
KRIVINOPROCESNE STRANKE CENE POUZDANOST tj. NEPOUZDANOST
SADRAJA ISKAZA SVEDOKA. ETIRI RAZLOGA KOJI SPREAVAJU
DAVANJE POUZDANOG I POTPUNOG ISKAZA: (1) zbog pogreaka u
zapaanju, (2) zbog nedostataka u seanju, (3) zbog pogreaka u imaginaciji,
(4) zbog pogreaka u rasuivanju. ISKAZ MOE BITI istinit, laan i
pogrean.
POSEBNA PRAVILA O ZATIENOM SVEDOKU /ZAKON O ZATITI
SVJEDOKA i ZAKON O PROGRAMU ZATITE SVEDOKA U BiH/ -
MEUNARODNO PRAVNI AKTI I POSEBNA ZATITA SVEDOKA KOD
ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA I POSEBNO OSETLJ IVI SVEDOCI (1)
SVEDOCI POD PRETNJOM pod pitanjem lina bezbednost svedoka i nj. porodice;
(2) UGROENI SVEDOCI traumatizovani okolnostima izvrenog k.d.; (3)
ZATIENI SVEDOCI u KZ BiH predvieno je k.d. otkrivanje identiteta zatienog
svedoka.
MERE ZATITE SVEDOKA preduzimaju se po slubenoj dunosti i uz
svojevoljan pristanak svedoka.
POSEBNA PRAVILA O SASLUANJU (1) MATERIJ ALNI USLOV /postojanje
konkretne opasnosti za linu bezbednost svedoka i nj. porodice, izvesno je da e
se ta opasnost zbog davanja iskaza poveati/; (2) FORMALNI USLOV /postojanje
pisanog procesnog predloga za sasluanje, odluka suda o predlogu, voenje
postupka po tom predlogu/. SASLUANJE SPROVODI SUD. SVEDOK E BITI
POUEN: da se sasluava kao zatieni svedok, da je nj. identitet tajan, dolazi na
sasluanju samo za zatienog svedoka, ne moe biti prisiljen da odgovara na
pitanja koja mogu otkriti nj. Identitet. ZAPISNIK O SASLUANJU NE SADRI
PODATKE O IDENTITETU ZATIENOG SVEDOKA.
UVIAJ:
POJ AM - NEPOSREDNO I U ZAKONSKOJ FORMI PREDUZETO ULNO
OPAANJE ORGANA KOJI VODI KRIVINI POSTUPKA O INJENICAMA
VANIM ZA REENJE KONKRETNE KRIVINE STVARI. PREDUZIMAJU
SE U VREME VOENJA POSTUPKA I NA NAIN PROPISAN ZAKONOM.
KADA SE PREDUZIMA (1) U ISTRAZI TUILAC I OVLAENO SLUBENO
LICE; (2) NAKON PODIZANJA OPTUNICE SUDIJA ZA PRTHODNO
SASLUANJE; (3) NA GLAVNOM PRETRESU SUDIJA ODNOSNO SUDSKO
VEE; (4) NA PRETRESU PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM.
CILJ OTKRIVANJE I PRIKUPLJANJE MATERIJALNIH DOKAZA ILI
INDICIJA O KONKRETNOJ KRIVINOJ STVARI.
PREDMET STVARI, LICA, MESTA.
PREDUZIMA SE NA SVAKOM MESTU GDE SE MOGU NAI INJENICE
O KONKRETNOJ KRIVINOJ STVARI.
MATERIJ ALNI USLOV NEPOSREDNO OPAANJE.
UZ POMO STRUNOG LICA KRIMINALISTIKO TEHNIKE ILI
DRUGE STRUE; VETAKA.
DOKAZNA SNAGA NAJPOUZDANIJI NAIN UTVRIVANJA
INJENICA U KRIVINOM POSTUPKU.

UVIAJ I REKONSTRUKCIJA DOGAAJA
REKONSTRUKCIJA KRIVINOG DOGAAJA:
POJ AM SASTOJI SE U PROVERAVANJU IZVEDENIH DOKAZA ILI
UTVRIVANJU INJENICA KOJE SU OD ZNAAJA ZA REENJE
KONKRETNE KRIVINE STVARI. PREDUZIMA SE PONAVLJANJEM
TANO ODREENIH RADNJI ILI SITUACIJA U VETAKI STVORENIM
USLOVIMA POD KOJIMA SE ODIGRAO KONKRETNI KRIVINI
DOGAAJ.
GDJ E NA MJESTU GDE SE KONKRETNI KRIVINI DOGAAJ
ODIGRAO I PONAVLJANJE JE U CELOSTI.
DOKAZNA SNAGA NIJE DOKAZNO SREDSTVO, VE METOD
PROVJERE DOKAZA KOJI SU UTVRENI PUTEM UVIAJA.
I. VETAK, VETAENJE, ISKAZ VETAKA
POJAM: VETAK JE PRAVNO ILI FIZIKO PROCESNO SPOSOBNO
LICE KOJE RASPOLAE SPECIJANIM PROFESIONALNIM ZNANJIMA I
VETINAMA (LEGE ARTIS). VETAENJE JE KRIVINOPROCESNA
RADNJA ILI RADNJA DOKAZIVANJA. ISKAZ VETAKA JE IZJAVA
PROCESNO SPOSOBNOG I NEZAITERESOVANOG LICA KOJE NA
OSNOVU SVOG PROFESIONALNOG ZNANJA I VETINA DAJE NALAZ I
MILJENJE O INJENICAMA, OKOLNOSTIMA ILI POJAVAMA ZA IJE
OPAANJE I ANALIZU SU POTREBNA STRUNA ZNANJA. TRI
RAZLOGA: (1) saoptavanje optih stavova nauke i vetine, (2)
konkretne procesne injenice, (3) posebno znanje i poznavanje stvari.
DELATNOST VETAKA: NALAZ ono to je opazio i ispitivanjem
utvrdio; i MILJENJE predstavlja vetakovo reenje postavljenog
zadatka i odgovor na pitanja postavljena radi utvrivanja injenica
vezanih za krivinu stvar.
SPOSOBNOST VETAKA: (1) PRAVNA SPOSOBNOST i (2) STRUNA
SPOSOBNOST. PRAVNU SPOSOBNOST NEMAJU (a) lica koja ne mogu
biti svedoci; (b) lica koja mogu odbiti svedoenje, (c) lice prema kome
je k.d. uinjeno, (d) lekar koji je leio umrlog.
PROPISI O IZUZEU SUDIJA, PRIMENJUJU SE SHODNO NA VETAKE.
PRAVA: (1) DA OSTVARI UVID U PREDMET VETACENJA, (2) DA DOBIJE
ODREENU MATERIJU ILI SPISE NA UVID I RADI ANALIZE, (3) DA DOBIJE
RAZJANJENJA, (4) DA PREDLOI DA SE PRIBAVE PREDMETI ILI PODACI,

ISKAZ VETAKA, ISPRAVE, INDICIJE, POSEBNE ISTRANE
RADNJE
(5) PREDLAU RAZJANJENJE NEKIH OKOLNOSTI ILI IZVOENJE DOKAZA, (6)
NAKNADA, NADOKNADA TROKOVA I IZGUBLJENA ZARADA.
DUNOSTI: (1) DA DOSTAVE SVOJI IZVETAJ, (2) DA DOSTAVE NALAZ I
MILJENJE I SVE OSTALE PREDMETE ILI SPISE, (3) DA BRILJIVO RAZMOTRE
PREDMET VETAENJA, (4) DA DATO MILJENJE SADRI OBRAZLOENJE, (5) DA
SE ODAZOVE POZIVU /ukoliko se ne odazove sledi prinudno dovoenje i novano
kanjavanje/, (6) DA POLOI ZAKLETVU.
POSTUPAK VETAENJA: KRIVINOPROCESNA RADNJA ILI RADNJA
DOKAZIVANJA KOJA JE REGULISANA KRIVINOPROCESNIM PRAVILIMA,
DOK SE SAMA SADRINA VETAENJA (NALAZ I MILJENJE) ODVIJA PO
PRAVILIMA ODREENE PROFI STRUKE (LEGE ARTIS).
NASTUPANJE VETAENJA: MATERIJALNI USLOV kada je za utvrivanje
ili ocenu neke injenice potrebno pribaviti izvetaj lica koje raspolae
potrebnim strunim znanjima. FORMALNI USLOV postojanje ODLUKE o
sprovoenu vetaenja /NAREDBA/, ORGANA KRIVINOG POSTUPKA
/tuilac, sud, ovlaeno slubeno lice/ ili na PREDLOG OPTUENOG tj. NJ.
BRANIOCA (karakteristika anglossaksonskog prava).
IZVOENJE VETAENJA: (1) PRIPREMANJE VETAENJA ozniti
predmet vetaenja i postaviti pitanje, (2) OPERATIVNA FAZNA sprovodi
je sam vetak i sastoji se u davanju NALAZA i MILJENJA /formulisani
logino, razumljivo i jasno/, (3) SASLUANJE VETAKA NEPOSREDNO i
USMENO, a potom se UNAKRSNO ISPITUJE.
SUDSKA OCENA ISKAZA VETAKA: CENI SUD PO SLOBODNOM
UVERENJU, ZAKLJUIVANJE SUDA O OCENI ISKAZA VETAKA TREBA
BITI TAKVO DA BI GA MOGAO PRIHVATITI SVAKI NEPRISTRASAN I
UPUENI GRAANIN. SUD ILI PRIHVATA ILI ODBACUJE.
VRSTE VETAENJA: (1) U SLUAJU SUMNJE DA JE SMRT
PROUZROKOVANA KRIVINIM DELOM pregled i obdukcija lea ili
ekskumacija s ciljem pregleda i obdukcije lea /autopsija/; vri je lekar
specijalista sudske medicine ili ustanova; utvruje uzrok i vreme smrti; (2)
VETAENJE TELESNIH POVREDA pregledom oteenog, na osnovu
medicinske dokumentacije, ili pregledom drugih podataka u spisima; (3)
TELESNI PREGLED OSUMNJIENOG, OKRIVLJENOG, OPTUENOG
moe biti potpun ili delimian i preduzima bez njegovog pristanka kada je
potrebno da se utvrde injenice vezane za krivini postupak; (4)
PSIHIJATRIJSKO VETAENJE kada sud posumnja u uraunljivost
osumnjienog, okrivljenog, optuenog u vreme izvrenja k.d.; vetak reav
medicinska pitanja tj. vetaenjem se utvruje uticaj odgovarajueg
duevnog stanja na sposobnost pravilnog saznanja pojava spoljnog sveta
/rasuivanje/ i na upravljanje svojim postupcima /odluivanje/; vetai ili
fiziko lice ili ustanova; (5) VETAENJE POSLOVNIH KNJIGA kada je
potrebno utvrditi injenice iz poslovnih knjiga koje su bitne za krivini
postupak; (6) ANALIZA DNK vri je institucija kada je potrebno utvrditi
poreklo tragova tj. iji su tragovi naeni u vezi sa izvrenim k.d.; tvorac
DNK Alec Jeffreys 1985. objavio rad u asopisu Nature; za odreivanje
molekula DNK potrebna je jedna jedina iva elija ili 150 mrtvih elija; DNK
profilisanje je ustanovljavanje DNK profila pojedinca na osnovu biolokog
materijala; ova metoda je apsolutno pouzdana pri eliminaciji nevinih lica i
veoma sigurna pri pozitivnoj identifikaciji uinioca k.d..
II. ISPRAVE
POJAM: SVAKI PREDMET KOJI JE PODOBAN ILI ODREEN DA
SLUI KAO DOKAZ KAKVE INJENICE KOJA JE OD ZNAAJA ZA
PRAVNE ODNOSE. PREDMET NA KOJOJ SU LJUDSKOM
DELATNOU ILI RADNHOM UTISNUTI PODACI OINJENICAMA
KOJE SU VANE ZA PRAVNE ODNOSE U PRAVNOM SAOBRAAJU.
VRSTE: (1) JAVNE (domae i strane) i PRIVATNE, (2) GRAFIKE,
FIGURATIVNE i FONOGRAFSKE.
POSTPAK DOKAZIVANJA: (1) PRIBAVLJANJE ISPRAVE vri organ
krivinog postupka zahtevom ili posebnim procesnim radnjama
/pretresanje stana i ostalih prostorija osumnjienog/;
(2) DOKAZIVANJE ISTINITOSTI ISPRAVE utvrivanje autentinosti
isprave; (3) UPOTREBA ISPRAVE itanjem, podnoenjem,
poznavanjem /sud mora utvrditi da li se isprava moe upotrebiti kao
dokaz/; (4) DOKAZNA SNAGA ISPRAVE ceni sud po slobodnom
uverenju.
III. INDICIJE
POJAM: OD LATINSKE REI INDICIUM TO ZNAI PRIJAVA,
NASLUIVANJE, PRETPOSTAVKA. INDICIJE SU INJENICE IZ KOJIH
SE MOE POSREDNO ZAKLJUITI ILI UTVRDITI DA JE NEKA DRUGA
INJENICA KOJA JE PREDMET DOKAZA ISTINITA ZATO TO
INJENICA INDICIJA SA NJOM STOJI U TESNOJ LOGIKOJ VEZI.
INJENICA INDICIJA MORA BITI NEPOSREDNO UTVRENA I MORA
STAJATI U TESNOJ LOGIKOJ VEZI SA INJENICOM KOJA JE
PREDMET DOKAZA. INDICIJE SU IZVORI SAZNANJA O PRAVNO
RELAVANTNIM INJENICAMA POSREDNI DOKAZI. ZAKON NE
DEFINIE INDICIJE.
DOKAZIVANJE I DOKAZNA SNAGA: INDICIJE MORAJU BITI
UTVRENE BILO NEPOSREDNIM OPAANJEM ORGANA KRIVINOG
POSTUPKA, BILO KOJIM DOKAZNIM SREDSTVOM. ZAKLJUCI KOJI
SE IZVODE NA OSNOVU INDICIJA DOPUTAJU VEU ILI MANJU
VEROVATNOU DA JE INJENINO STANJE U REALNOSTI BILO
DRUKIJE NEGO ONO NA KOJE UPUUJU INDICIJE.
IV. POSEBNE ISTRANE RADNJE
POJAM: ZKP ODREDBE O POSEBNIM ISTRANIM RADNJAMA
PRIVREMENO OGRANIAVAJU USTAVNA PRAVA I SLOBODE
OVEKA I GRAANINA U VEZI SA KRIVINIM POSTUPKOM KOJI SE
VODI PROTIV NAJOPASNIJIH K.D. TERORIZAM, ORGANIZOVANI
KRIMINALITET, INSTITUCIONALIZOVANI KRIMINALITET. ZAKONOM SE
ODREUJU SAMO USLOVI PRIMENE POSEBNIH ISTRANIH RADNJI.
L. 116. ST. 2. KZBiH - SEDAM POSEBNIH PRIKRIVENIH ISTRANIH
RADNJI KOJIMA SE PRIVREMENO OGRANIAVAJU USTAVNA PRAVA
GRAANA KOJE NA ZAHTEV TUIOCA MOE ODREDITI SUDIJA ZA
PRETHODNI POSTUPAK PROTIV LICA ZA KOJ E POSTOJ E OSNOVI
SUMNJE DA JE SAMO IZVRILO ILI SAUESTVOVALO U IZVRENJU
K.D. IZ L. 117.
USLOVI: (1) MATERIJ ALNOPRAVNI - MOGU SE PRIMENITI SAMO
UKOLIKO SE NA DRUGI NAIN NE MOGU PRIBAVITI DOKAZI ILI BI
NJIHOVO PRIBAVLJANJE BILO SKOPANO SA NESRAZMERNIM
TEKOAMA; (2) FORMALNI USLOV - TUULAC DAJE OBRZLOENI
PREDLOG ZA NJ. PRIMENU SUDIJI ZA PRETHODNI POSTUPAK;
UKOLIKO SE SAGLASI SUDIJA DONOSI PISANU NAREDBU O PRIMENI
KOJA SE UPUUJE OVLAENOM POLICIJSKOM ORGANU KOJI E
ORGANIZOVATI NJ. IZVRENJE. IZUZETNO PRMENA OVIH MERA UZ
USMENU NAREDBU kada se pismena naredba ne moe dobiti na vreme
i kada postoji opasnost od odlaganja; u roku od 24h od izdavanje
usmene naredbe mora se pribaviti pisana naredba.
VRSTE:
L. 116. ST. 2. KZBiH:
1. NADZOR I TEHNIKO SNIMANJE TELEKOMUNIKACIJA
2. PRISTUP KOMPJ UTERSKIM SISTEMIMA I KOMPJ UTERSKO
SRAVNJ ENJ E PODATAKA
3. NADZOR I TEHNIKO SNIMANJE PROSTORIJA
4. TAJNO PRAENJE I TEHNIKO SNIMANJE LICA I PREDMETA
5. PRIKRIVENI ISTRAITELJ I INFORMATOR
6. SIMULOVANI OTKUP PREDMETA I SIMULOVANO DAVANJ E
POTKUPNINE
7. NADZIRANI PREVOZ I ISPORUKA PREDMETA KRIVINOG DJELA.
IZVETAJ: SANJIVA GA POLICIJSKI ORGAN KOJI JE ORGANIZOVAO
I PREDUZIMAO MERE I ISTI DOSTAVLJA SA SVIM INFORMACIJAMA,
PODACIMA I PREDMETIMA TUIOCU.
KORIENJE DOKAZA: L. 116 117. KZBiH.
ZABRANA KORIENJA DOKAZNO ZABRANJENIH PODATAKA: NE
MOGU SE KORISTITI KAO DOKAZI INFORMACIJE I PODACI IZ L. 116. ST.
2. UKOLIKO SE NE ODNOSE NA K.D. IZ L. 117. KZBiH (PLODOVI
OTROVNE VOKE). NA NJIMA SE NE MOE TEMELJITI SUDSKA ODLUKA.
ISTRAGA
PRIJAVLJIVANJE KRIVINOG DJELA

NADZOR TUIOCA NAD RADOSM OSL

ZAVRETAK ISTRAGE
OPTUNCA
Postupak stavljanja pod optunicu
Priznanje krivnje
Pregovaranje o krivnji
Povlaenje optunice
Predhodni prigovori

Glavni pretres
Poetak i tok glavnog pretresa
Odlaganje i prekidanje glavnog
pretresa
Rukovoenje gl. Pretresom
Pretpostavke za odravanje gl.
pretresa
Postupak po pravnim lijekovima
Redovni pravni lijekovi
Vanredni pravni lijekovi
Posebni krivini postupci
Posebni nekrivini postupci