Вы находитесь на странице: 1из 19

KRIVICA

(1) Kriv je za krivino djelo uinilac koji je bio


uraunljiv i koji je postupao sa umiljajem, a
bio je svjestan ili je bio duan i mogao biti
svjestan da je njegovo delo zabranjeno.
(2) Za krivino djelo uinjeno iz nehata, uinilac
moe biti kriv samo kad to zakon izriito
odreuje.
KRIVICA
ELEMENTI:
Uraunljivost
Svest o zabranjenosti dela
Oblik krivice (UMILJAJ ili NEHAT)
KRIVICA
UTVRIVANJE KRIVICE:
1. dokazuje se postojanje psihikih elemenata
koji ine pojedine oblike krivice u odnosu na
konkretno krivino delo u vreme preduzimanja
radnje kojom je KD uinio
2. obaranje pretpostavke o postojanju
normativnog elementa krivice.
Krivica se uvek mora dokazati (utvditi), nikada
se ne pretpostavlja
KRIVICA
UMILJAJ (dolus)
KZ ne sadri pojam umiljaja nego navodi sadrinu dva
oblika umiljaja: direktnog i eventualnog
Krivino djelo je uinjeno sa umiljajem kad je uinilac
bio svjestan svog djela i htio njegovo izvrenje ili kad je
uinilac bio svjestan da moe uiniti djelo pa je na to
pristao. (l. 15)
1. svestan svog dela i hteo izvrenje = DIREKTNI
UMILJAJ
2. svestan da moe uiniti delo pa na to pristao =
EVENTUALNI UMILJAJ
Zajedniki elementi oba oblika: intelektualni/voljni
KRIVICA
DIREKTNI UMILJAJ (dolus directus)
Intelektuelna komponenta: svest o delu ima
tanu predstavu ta ini: svest obuhvata sva
obeleja bia konkretnog dela radnju,
posledicu, uzronu vezu (da drugog liava
ivota, da oduzima tuu pokretnu stvar, da
puta u opticaj falsifikovane pare i sl.).
Ako nema pravilnu svest o delu radie se o
putativnom krivinom delu.
KRIVICA
DIREKTNI UMILJAJ
Intelektualna komponenta- Obuhvata i:
Stvarne, deskriptivne okolnosti (prema obinom,
svakodnevnom iskustvu: ta je ovek, telo, predmet)
Vrednosne, normativne okolnosti postoje u normi
(slubeno lice, slubena radnja, odgovorno lice i
slino) NE MORA DA ZNA NJIHOVO PRAVNO, NEGO
SOCIJALNO ZNAENJE, ALI AKO IH NIJE SVESTAN
MOE DA POSTOJI PRAVNA ZABLUDA.
KRIVICA
DIREKTNI UMILJAJ
Voljna komponenta: subjektivna opredeljenost
uinioca da ostvari zabranjenu posledicu
Kod formalnih delikata: volja da ostvari zakonsko bie
dela
Kod materijalnih delikata: ire - volja da ostvari
krivino delo (na odreeni nain, odreenim
sredstvom, da postigne neki neposredni, posredni,
pridrueni ili kolektivni cilj)
KRIVICA
EVENTUALNI UMILJAJ (Dolus eventualis)
Intelektualna komponenta: svest o delu (o
mogunosti nastanka dela) svest o mogunosti
ili verovatnoi postojanja bitnih obeleja
zakonskog bia (radnje, posledice, uzrono-
posledine veze, svojstva pasivnog subjekta)
Razlika od direktnog umiljaja: puca na neto
to se kree ispod njegovog prozora nou,
previajui da to moe biti ovek, baca nekog u
vodu, izudara oveka pa ga ostavi
onesveenog.
KRIVICA
EVENTUALNI UMILJAJ
Voljna komponenta: saglaavanje (pristanak) na
posledicu bezobziran ili se ravnoduno odnosi
prema zabranjenoj posledici ime iskazuje
ignorisanje, nepotovanje zatienog dobra.
Intimno moe i da ne eli posledicu, da odbija
pomisao o njenom nastupanju, ali se
objektivno saglasio prouzrokovavi opasnu
situaciju svojim radnjama.
KRIVICA
NEKI POSEBNI OBLICI UMILJAJA (koje teorija
poznaje):
Dolus indeterminatus (neopredeljeni umiljaj):
provalie u stan bez jasne ideje ta da ukrade,
nanee obinu ili osobito teku povredu (radi se
po pravilu o nebitnim odstupanjima od
zamiljenog kauzalnog toka, sem ako nije u
pitanju bitno obeleje dela)
KRIVICA
NEKI POSEBNI OBLICI UMILJAJA
Dolus alternativus (alternativni umiljaj):
intelektualnom komponentom obuhvata da
radnjom moe izazvati posledice na jednom od
dva ili vie objekata (ima jedan metak, a goni ga
vie lica)
Dolus praemeditatus (predumiljaj): umiljaj
oformljen posle dugog razmiljanja uinioca
zbog kolebljive volje (kod nas se tretira kao
olakavajua ili oteavajua okolnost)
KRIVICA
NEKI POSEBNI OBLICI UMILJAJA:
Dolus repentinus (umiljaj na mah) umiljaj
nastao brzo, gotovo istovremeno sa
provokacijom, najee praen afektom (kod
nas: ubistvo na mah, TTP na mah, provocirana
laka telesna povreda, uzvraena uvreda).
Dolus subsequens (dopunski umiljaj)
saglaava se sa posledicama neskrivljeno
preduzete radnje (uzeo grekom tui kaput, pa
ga prisvojio)
KRIVICA
RAZGRANIENJE EVENTUALNOG UMILJAJA OD
SVESNOG NEHATA:
Frankova formula: kako bi se odnosio uinilac
kada bi sa sigurnou znao da e iz njegove
radnje nastupiti zabranjena posledica? (teorija
saglaavanja, volje)
Eventualni umiljaj obuhvata umiljaj o visokoj
rizinosti ponaanja (savremena teorija volje)
Kriterijum bezobzirnosti isto znai to i
saglaavanje sa rizikom (prihvaeno u naoj
sudskoj praksi)
KRIVICA
NEHAT (Culpa) ne postoji kompletan psiholoki
odnos uinioca prema delu.
Krivino djelo je uinjeno iz nehata kad je
uinilac bio svjestan da svojom radnjom moe
uiniti djelo, ali je olako drao da to toga nee
doi ili da e to moi sprijeiti ili kad nije bio
svjestan da svojom radnjom moe uiti djelo
iako je prema okolnostima pod kojima je ono
uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio
duan i mogao biti svjestan te mogunosti.
KRIVICA
SVESNI NEHAT (luxuria):
Uslovi:
1. SVEST: svestan da svojom radnjom moe uiniti
delo (obuhvata potencijalnu uzrohu vezu i
posledicu).
2. VOLJA : lakomisleni odnos prema posledici, ali ne
pristaje na posledicu
Olako dri da do toga nee doi (pogreno precenjuje
okolnosti)ili
Dri da e to moi spreiti (precenjuje svoje mogunosti).
KRIVICA
NESVESNI NEHAT (negligentia) nema direktne
psiholoke veze uinioca i dela, ali subjektivno povreuje
standard dune panje
USLOVI
1. NEPOSTOJANJE SVESTI: nije svestan da svojom radnjom
moe uiniti delo (a nesvesnost iskljuuje VOLJU)
2. SUBJEKTIVNA POVREDA DUNE PANJE: prema okolnostima
pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio
je duan i mogao biti svestan te mogunosti.
BIO DUAN objektivno prema obavezama i okolnostima vezanim
za delo
MOGAO prema subjektivnim svojstvima uinioca (telesna
konstitucija, inteligencija, uzrast, obrazovanje, navike, fiziki
nedostaci)
KRIVICA
ODGOVORNOST ZA TEU POSLEDICU
Kad je iz krivinog djela proizala tea
posljedica zbog koje zakon za to djelo
propisuje teu kaznu, ta se kazna moe
izrei ako je uinilac u odnosu na tu
posledicu postupao iz nehata, a i sa
umiljajem ako time ne ostvaruje obiljeja
nekog drugog krivinog dela (l. 17).

KRIVICA
STVARNA ZABLUDA = pogrena svest o nekoj
okolnosti koja je obeleje KD ili o postojanju
osnova za iskljuenje protivpravnosti
l. 18 st. 1. Nije krivino djelo ono djelo koje je
uinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.
NEOTKLONJIVA: ako uinilac nije bio duan i nije
mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne
okolnosti koja predstavlja obeleje krivinog dela ili u
pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista
postojala, inila delo dozvoljenim.
DEJSTVO: ISKLJUUJE KRIVICU (time i KD)
OTKLONJIVA = moe da odgovara za nehat
KRIVICA
PRAVNA ZABLUDA (l. 19)
(1) Nije krivino djelo ono djelo koje je
uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.
NEOTKLONJIVA: ako uinilac nije bio
duan i nije mogao da zna da je njegovo
delo zabranjeno.
DEJSTVO: NEMA KRIVICE (PA NI KD)
OTKLONJIVA: MOE SE BLAE KAZNITI