optika metoda

meri se ugao rotacije polarizacione

ravni oscilovanja monohromatske linearno
polarizovane svetlosti
prati se zavisnost ugla rotacije
polarizacione ravni od vrste i
koncentracije
optiki aktivne supstance
nepolarizovana
svetlost prirodna
svetlost
svetlosni izvor
zrai
elektromagnetne
talase ije su ravni
oscilovanja
orjentisane u
prostoru, gradei
meusobno beskonano
mnogo uglova
polarizovana svetlost
ravni oscilovanja su paralelne
zrak osciluje samo u jednoj ravni
nepolarizovana
svetlost
polarizovana
svetlost
proces izdvajanja samo jednog
smera oscilovanja
Kako se postie polarizovanje
svetlosti?
svetlost se proputa kroz
optiki anizotropna tela

optiki anizotropna tela pri prolasku
svetlosti kroz njih brzina svetlosti
ili
indeks prelamanja su razliiti u
razliitim pravcima

najee se koristi :
turmalin - prirodni kristal

ploice od polimera
- vetaki materijal
polarizaciona ravan- pravac
oscilovanja i pravac prostiranja zraka
polarizacioni zrak- zrak koji
lei u polarizacinoj ravni
polarizator P ploica koja od
nepolarizovane svetlosti stvara
polarizovanu
analizator A ploica koja je
okrenuta pod odreenim uglom proputa
polarizacionu ravan-vri analizu ugla
rotacije ravni linearno polarizovane
svetlosti
nepolarizovana
svetlost
polarizovana svetlost
nepolarizovana
svetlost
optiki aktivne supstance
COOH COOH
HO C -
CH
3
CH
3

*
*
H C - H OH
MLENA KISELINA
D- L-
optiki aktivne supstance koje :
obru ravan polarizacije za isti
ugao
imaju istu hemijsku formulu
imaju iste fiziko-hemijske osobine,
a
razlikuju se u smeru rotacije
ravni polarizovane svetlosti
izomer koji obre ravan polarizacije
smea istih koliina L i D ini
optiki neaktivnu supstancu
racemat
OH
O
H OH
O H H
H OH
H OH
OH
O
H OH
H OH
O H H
H OH
D-Gulose
D-Glucose
Za dobijanje polarizovane
svetlosti od prirodnih
materijala koriste se minerali :
i
68
0
ekstraordinarni
zrak
nepolarizovani
zrak
redovni -
ordinarni
zrak
polarizovana
svetlost
sloj kanada
- balsama
od njega se prave Nikolove prizme
- ima osobinu dvojnog prelamanja(razliite
brzine svetlosti u raznim pravcima)
-oblikuje se kao romboedar
-stranice kroz koje se lomi svetlost
moraju biti pod uglom od 68
0
-romboedar je preseen dijagonalno-
polovine su spojene kanada balzamom(smola)
-kanada balzam za jedan zrak predstavlja
optiki reu sredinu, a za drugi optiki
guu sredinu
1
2
3
-zrak prirodne svetlosti(1)cepa se na
zidu Nikolove prizme na
-redovan(ordinaran) (2)zrak ima vei
indeks prelamanja od kanada
balsama(kanada balsam je za njega
optiki rea sredina)-zrak e biti
potpuno reflektovan i apsorbovan u crnoj
bonoj povrini prizme
- i na neredovan
(ekstraordinaran)(3) zrak ima manji
indeks prelamanja od kanada balsama
(kanada balsam je za njega optiki
gua sredina)-zrak se lomi kroz
smolu-izlazi iz prizme paralelno
pomeren u odnosu na prvobitni
pravac

POLARIMETAR
(saharoza)

KALIBRACIONI DIJAGRAM

x
V
l m
m

[ rad ]
m-masa optiki aktivne supstance
(kg)
meri se ugao rotacije ravni polarizacije

l-debljina sloja (m)
V-zapremina rastvora optiki aktivne supstance
(m
3
)
masena
koncentracija
(kg/m
3
)
180

step rad
m specifina mo optike rotacije
(rad m
2
kg
-1
)
m je ugao rotacije polarizacione
ravni za rastvor optiki aktivne
supstance masene koncentracije 1kg/1m
3
pri emu polarizovana svetlost prolazi
kroz sloj rastvora debljine 1m