Zygmunt Bauman - Fluidni Strah

Zigmunt Bauman
FLUI DNI STRAH

Sa engleskog preveli:
SI NI A Boovi
i
NATAA MRDAK
Novi Sad
2010
SADRAJ
Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha
1. Strepnja od smrti
2. Strah i zlo
3. Uasi nekontrolisanog
4. Teror globalnog
5. Strahovi na slobodi
6. Misao protiv straha
Pogovor: Ontoloka neizvesnost fluidnih vremena
Duan Marinkovi
Indeks
Uvod:
O poreklu, dinamici i
upotrebama straha
Strah ima mnogo oiju
i moe videti stvari ispod zemlje
Migel de (Savedra) Servantes, Don Kihot
Ne treba vam razlog da biste se plaili...
Bivao sam uplaen, ali dobro je biti uplaen a znati zbog ega...
Emil Aar, (Romain Gary) La Vie en soi
Dozvolite da izrazim svoje vrsto uverenje
da jedina stvar koje se moramo plaiti jeste sam strah.
Frenklin Delano Ruzvelt, Inauguralni govor, 1933.
Bizarno, a opet tako uobiajeno i poznato svima nama je olak-
anje koje doivljavamo, isto kao i iznenadni priliv energije i
hrabrosti, kada se nakon dueg vremena nelagode, nespokojstva,
crnih slutnji, dana ispunjenih strepnjom i neprospavanih noi,
konano suoimo sa stvarnom opasnou: vidljivom i opipljivom
pretnjom. Ili moda to iskustvo nije toliko bizarno ako, na kra-
ju krajeva, spoznamo ta je stajalo iza tog nejasnog ali upornog
oseaja da e se neto uasno desiti, oseaja koji je remetio nae
dane u kojima je trebalo da uivamo a nismo, i koji je nae noi
inio besanim... Kada saznamo odakle udarac dolazi mi znamo
10 Fl ui dni st rah
i ta moemo, ako moemo, da uradimo da bismo ga odbili -
ili bar saznajemo koliko je ogranienje nae moi da izaemo
neozledeni i kakvu vrstu gubitka, ranjavanja ili boli moramo da
prihvatimo.
Svi smo uli prie o kukavicama koji postaju neustraivi bor-
ci kada se suoe sa stvarnom opasnou", kada konano naie
nevolja koju su iz dana u dan iekivali, bezuspeno nastojei da
je zamisle. Strah je najstraniji kada je difuzan, rasut, nejasan, ne-
vezan, neusidren, u slobodnom pokretu, bez jasnog cilja i uzroka,
kad nas opseda bez vidljivog smisla ili znaenja, kada se pretnja
koje se treba plaiti moe svuda naslutiti a nigde se ne moe vide-
ti. Strah" je ime koje dajemo neizvesnosti: naem nepoznavanju
pretnje i toga ta nam je initi - ta moemo i ta ne moemo
uiniti - da je zaustavimo u mestu - ili da se od nje odbranimo
ako ne moemo da je zaustavimo.
Iskustvo ivljenja u Evropi esnaestog veka - u vreme i na me-
stu pred roenje nae moderne ere - jasno je saeto u samo etiri
uvene rei koje je izrekao Lisjen Fevr: Peur toujours, peur par-
tout" (boj se uvek i svuda").
1
Fevr je povezao tu sveprisutnost
straha sa tamom, koja je poinjala odmah tu, iza vrata kolibe i
obavijala svet izvan ograda seoskog imanja; u tami se moe svata
dogoditi, ali ne moe se znati tano ta. Tama nije uzrok opasno-
sti ali je prirodno stanite neizvesnosti, a time i straha.
Moderno doba je trebalo da predstavlja veliki iskorak od stra-
ha u svet osloboen slepe i neumitne sudbine - te staklene bate
za uzgoj straha. Kako je Viktor Igo
2
razmiljao, setno i na mahove
ushieno: doi e vreme koje e uvesti nauka (politiki tribuni e
se transformisati u naune), a koje e staviti taku na sva iznena-
enja, nevolje,katastrofe - ali i na sporove, iluzije, parazitiranje...;
drugim recima, na sve te stvari koje sainjavaju strah. Meutim,
ono to je trebalo da bude put ka izlazu pokazalo se kao duga obi-
laznica. Pet vekova kasnije, nama koji stojimo na kraju ogromnog
groblja unitenih nada, Fevrova izjava zvui - opet - izuzetno
primereno i aktuelno. Nae vreme je, kao i nekada, vreme straha.
1 Lucien Febvre, Le Problme de l'incroyance au XVIe sicle, A. Michael, 1942, str. 380.
2 Citirano prema: Alain Finkielkraut, Nous autres, modernes, Ellipses, 2005, str 249.
Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha 11
Strah je oseaj poznat svim ivim biima. Ljudi to iskustvo dele
sa ivotinjama. Istraivai ponaanja ivotinja detaljno su opisali
bogat repertoar reakcija ivotinja na neposredno prisustvo opa-
snosti koja predstavlja pretnju po ivot - a sve te reakcije varira-
ju izmeu alternativa bekstva i agresije. Meutim, ljudi poznaju
jo neto: jednu vrstu drugostepenog" straha, koji je, takorei,
drutveno i kulturno recikliran" ili (kako ga Igi Lagran u svo-
joj temeljnoj studiji straha naziva)
3
, izveden strah" koji upravlja
ljudskim postupcima (nakon to je izmenio njihovu percepciju
sveta i oekivanja'koja utiu na izbor njihovih postupaka) bez
obzira na to da li je opasnost neposredno prisutna ili ne. Sekun-
darni strah moe biti posmatran kao talog preanjeg iskustva iz
neposrednog suoavanja sa opasnou - taloga koji je nadiveo
taj susret i postao vaan faktor oblikovanja ljudskih postupaka
ak i kada vie nema direktne pretnje po ivot ili integritet.
Izveden strah" je postojano duevno stanje koje je najbolje
opisati kao oseaj izloenosti opasnosti; oseanje nesigurnosti
(svet je pun opasnosti koje se mogu javiti u bilo kom trenutku
bez najave ili sa slabom najavom) i ranjivosti (u sluaju javljanja
opasnosti postojae slaba ili nikakva ansa njenog izbegavanja ili
uspene odbrane; pretpostavka ranjivosti od opasnosti vie zavisi
od nedostatka pouzdanja u raspoloiva sredstva odbrane nego
od veliine i prirode stvarnih pretnji). Osoba koja je u sebi usvo-
jila takvu viziju sveta, koji podrazumeva nesigurnost i ranjivost,
rutinski pribegava reagovanju koje je primereno suoavanju sa
neposrednom opasnou, ak i kada istinska pretnja ne postoji;
izvedeni strah" poprima samopokretako svojstvo.
Na primer, mnogo puta je primeeno da se miljenje kako je
spoljni svet opasan i da ga je bolje izbegavati ee javlja kod ljudi
koji retko uvee izlaze napolje, ako uopte izlaze, kada im se ini
da su opasnosti najstranije; i ne moe se znati da li ti ljudi izbe-
gavaju da napuste svoje domove zbog oseaja opasnosti, to jest
straha od neizrecivih opasnosti koje vrebaju u mranim ulicama,
zato to su u nedostatku prakse izgubili svoju sposobnost izgrad-
3 Hugues Lagrange, La Civilit l'preuve. Crime et sentiment d'inscurit, PUF, 1996, od
str. 173.
12 Fl ui dni st rah
nje samopouzdanja za suoavanje sa pretnjom ili zato to su, u
nedostatku linog iskustva u suoavanju sa pretnjama, skloni da
daju oduka svojoj imaginaciji, koja je ve zasiena strahom.
Opasnosti kojih se neko plai (a time i od njih izvedeni straho-
vi) mogu se podeliti u tri vrste. Neke predstavljaju fiziku pretnju
po ivot i imovinu. Neke druge su optije prirode i prete trajno-
sti i pouzdanosti drutvenog poretka od koga zavisi obezbee-
nje sredstava za ivot (prihodi, zaposlenje) ili opstanak u sluaju
invaliditeta ili starosti. Zatim su tu opasnosti koje prete neijoj
poziciji u svetu - poloaju u drutvenoj hijerarhiji, identitetu
(klasnom, rodnom, etnikom, verskom) i, u optem smislu, prete
imunitetu na drutvenu degradaciju i izoptenje. Meutim, broj-
ne studije su pokazale da se izvedeni strah", u svesti ljudi koje
on pogaa, esto ne dovodi u vezu sa opasnostima koje su ga iza-
zvale. Derivativni strah te ljude pogaa oseajima nesigurnosti i
ranjivosti, a oni ga mogu tumaiti dovoenjem u vezu sa bilo koje
tri pomenute vrste opasnosti, nezavisno od injenica (a esto i
uprkos njima) koje ukazuju na njihov relativni doprinos tome ili
odgovornost za to. Rezultirajue defanzivne ili agresivne reakcije
u cilju ublaavanja straha mogu, stoga, biti ciljane na stranu su-
protnu od one gde su opasnosti koje su istinski uzrokovale pret-
postavku nesigurnosti.
Na primer, drava, zasnivajui svoj raison d'tre i svoje pravo da
zahteva poslunost od graana na obeanju da e svoje podanike
tititi od pretnji po njihovu egzistenciju, poto sada vie ne moe
da ispuni to obeanje (naroito u pogledu zatite od druge i tree
vrste opasnosti) - ili moe da ga odgovorno reafirmie u svetlu
brze globalizacije i sve vie internacionalizovanih trita - pri-
morana je da pomeri teite sa zatite od opasnosti po drutve-
nu bezbednost na opasnosti po linu bezbednost. Drava potom
sputa bitku protiv strahova na individualno voenu i upravljanu
politiku ivota", a istovremeno zadatak nabavke oruja za tu bit-
ku prenosi na potroako trite kao podizvoaa.
Najstranije kod straha je njegova sveprisutnost; on moe iz-
mileti iz svakog oka naih domova i nae planete. Iz mranih
ulica i sa bletavih televizijskih ekrana. Iz naih spavaih soba i
kuhinja. Sa naih radnih mesta i podzemne eleznice kojom ide-
mo na posao ili se vraamo kui. Od neega to smo pojeli i ne-
ega sa ime je nae telo dolo u kontakt. Od onog to nazivamo
priroda" (koja je sklona, kao nikada ranije u naem pamenju,
da razori nae domove i radna mesta, fiziki pretei naim ivo-
tima sa sve rairenijim zemljotresima, poplavama, olujama, klizi-
tima, suama ili toplotnim talasima) i od drugih ljudi (sklonih
kao nikada ranije u naem pamenju da razore nae domove i
radna mesta, fiziki pretei kroz iznenadno obilje teroristikih
zverstava, nasilnit'ava, seksualnih napada, otrovane hrane i zaga-
enog vazduha ili vode).
Postoji i ta trea, moda i najstranija zona, neimenovana, koja
ledi krv u ilama i blokira um, iz koje niu najtvri i najzlokob-
niji strahovi koji prete da e unititi nae domove, radna mesta
i ivote katastrofama - prirodnim, ali ne sasvim, ljudskim, ali ne
u potpunosti, prirodnim i ljudskim istovremeno, koje pri tom ne
nalikuju ni na jednu od njih zasebno. To je zona u kojoj je za-
vladao neki preambiciozni ali zlosrean, incidentima i nevoljama
sklon arobnjakov egrt, ili neki zli duh, nesmotreno puten iz
boce. Zona u kojoj elektrine mree kolabiraju, benzinske pumpe
ostaju bez goriva, berze propadaju, nestaju svemogue kompanije
zajedno sa desetinama usluga koje su uzimane zdravo za gotovo i
hiljadama radnih mesta za koja se verovalo da su vrsta kao ste-
ne, gde avioni doivljavaju udese zajedno sa svim svojim hiljadu i
jednim sigurnosnim spravicama i stotinama putnika, gde trini
hirovi najvredniju i najtraeniju imovinu ine bezvrednom, i gde
se zakuvava svaka mogua druga zamisliva i nezamisliva kata-
strofa, spremna da potopi jednako i one razborite i one nerazbo-
rite. Iz dana u dan saznajemo da je inventar opasnosti daleko od
toga da bude zakljuen: nove opasnosti se otkrivaju i obznanjuju
gotovo svaki dan, i ne moe se rei koliko jo njih i kakvih je
promaklo naoj panji (i panji strunjaka!) - opasnosti koje se
spremaju da napadnu bez najave.
Kao to je Kreg Braun primetio u svojoj hronici 1990-ih, uz
znak:
svoju karakteristinu dovitljivost koja je postala njegov zatitni
14 Fl ui dni st rah
Svuda je bi o prisutan rast broja gl obal ni h upozorenja. Svaki dan javljala
su se nova gl obal na upozorenja o ubi l aki m vi rusi ma, ubi l aki m talasima,
ubilakim ubi cama i drugi m mogui m i zvori ma bliske smrti. Na poetku,
ova gl obal na upozorenja su bila zastraujua, ali posl e nekog vremena ljudi
su poel i da uivaju u njima.
4
I stvarno je tako. Saznanje da ivimo u svetu stranom za ivot
ne znai ivljenje u strahu - bar ne dvadeset etiri sata dnevno i
sedam dana u nedelji. Na raspolaganju nam je vie nego dovoljno
visprenih lukavstava koja nam (ako su propraena svim vrstama
pametnih spravica koje nude predusretljivi prodavai) mogu po-
moi da izbegnemo takav grozan kraj. Vremenom ak moemo
poeti i da uivamo u globalnim upozorenjima". Na kraju kraje-
va, ivot u fluidnom modernom svetu koji priznaje samo jednu
izvesnost - da sutranjica ne moe, ne treba i nee biti ista kao
dananjica - podrazumeva svakodnevno uvebavanje nestajanja,
isparavanja, brisanja i umiranja, a time indirektno i nekonanosti
smrti, stalno novih uskrsnua i neprestane reinkarnacije...
Kao i sve druge forme ljudske kohabitacije, nae moderno
fluidno drutvo je tvorevina koja pokuava da ivot sa strahom
uini moguim. Drugim recima, to je kreacija koja je osmiljena
da suzbija strepnju od smrti koja potencijalno moe paralisati i
onesposobiti ljude, da umiri one strahove koji proizilaze iz stvari
koje se ne mogu desiti ili koje ne treba da se dese i da ih efikasno
sprei za dobro drutvenog poretka. Kao i u sluaju mnogih dru-
gih, munih i po drutveni poredak potencijalno subverzivnih
oseaja, ovaj neophodan posao se obavlja, kako se Tomas Matje-
sen izrazio, tihim utiavanjem" - u procesu koji je vie tih nego
buan, sakriven pre nego otvoren, neopaen a ne zapaen, nevid-
ljiv vie nego vidljiv, nematerijalan pre nego materijalan".
Tiho utiavanje"
je strukturalno; deo je svakodnevnog ivota; neobavezno je a stoga je uti-
snuto u nas; ti ho je i zato prolazi neopaeno; i di nami no je u onom smi sl u
4 Videti: Craig Brown, 1966 and All That, Hodder and Stoughton, 2005; ovde citirano po
ureenom odlomku iz: Guardian Weekend, 5. novembar 2005, str. 73.
da se iri i postaje sve sveobuhvatni je u naem drutvu. Strukturalni karak-
ter utiavanja izuzima" predstavnike drave od odgovornost i za nju, nje-
gov svakodnevni karakter ini ga nei zbeni m" sa take gl edi ta oni h koji
bivaju utiavani, njegov neobavezni karakter ini ga posebno efi kasni m u
odnos u na pojedi nca, njegov tihi karakter olakava njegovu legitimizaciju,
a njegov di nami ki karakter ga pretvara u mehani zam utiavanja kome se
sve vie moe verovati.
5
Za poetak, kao i sve drugo u fluidnom modernom ivotu, smrt
je prikazana kao privremena i sa trajanjem do daljnjeg. Traje do
narednog povratka davno zaboravljene slavne linosti ili melodi-
je, do okrugle godinjice iskopavanja jo jednog davno zaborav-
ljenog pisca ili slikara, ili do dolaska jo neke retromode. Poto
ujedi postaju sve uobiajeniji, ubodi se vie ne doivljavaju kao
smrtni. Nestajanje ovoga ili onoga, ako se desi, valjda e biti opo-
zivo kao to se mnogo puta ranije pokazalo kod drugih stvari.
tavie, mnogo vie predstojeih udaraca se najavljuje nego to
ih na kraju bude, tako da se uvek moete nadati da e vas ovaj ili
onaj nedavno najavljeni udarac mimoii. iji kompjuter je pre-
stao da radi zbog one zlokobne milenijumske bube"? Koliko lju-
di ste sreli koji su bili rtve grinja? Koliko je vaih prijatelja umrlo
od bolesti ludih krava? Koliko je ljudi koje poznajete obolelo od
genetski modifikovane hrane? Kojeg su vaeg suseda ili poznani-
ka napali i osakatili podmukli azilanti? Talasi panike nadolaze i
odlaze i koliko god da su zastraujui, moete mirno pretpostavi-
ti da e podeliti sudbinu svih drugih.
Fluidni ivot tee ili se vue od jednog do drugog izazova i
od jedne do druge epizode, a poznato svojstvo izazova i epizoda
jeste da su uglavnom kratkog daha. To se moe rei i za prognozu
ivotnog veka strahova koji trenutno optereuju vaa oekivanja.
tavie, toliko strahova ulazi u va ivot u kompletu sa lekovima
za koje esto ujete pre nego to stignete da se uplaite od zala
koje ti lekovi obeavaju da e izleiti. Opasnost milenijumske
bube nije bila jedina zastraujua vest koju su donele iste kom-
panije koje su ve ponudile zatitu za vae raunare - po odgo-
5 Videti: Thomas Mathiesen, Silently Silenced: Essays on the Creation of Acquiescence in
Modern Society, Waterside Press, 2004, str. 9,14.
16 Fl ui dni st rah
varajuoj ceni. Ketrin Benet je, na primer, razotkrila emu koja
je stajala iza ponude u sluaju kampanje za jednu skupu terapiju
koja je upozoravala na to da je pogrena hrana odgovorna za
brzo, prerano starenje; bolestan ten... naborano, grubo, isueno
lice..." - samo kako bi potencijalne klijente uverila da je mogu-
e osloboditi se bora za ceo ivot ako proete kroz program od 28
dana" - po ceni od triavih 119 funti.
6
Pria oko milenijumske bube i ono to je Benetova otkrila u
sluaju jednog udotvornog kozmetikog preparata koji se su-
protstavlja strahu mogu se uzeti kao obrazac za beskonaan broj
drugih sluajeva. Potroaka ekonomija zavisi od proizvodnje
potroaa, a potroai proizvoda koji se suprotstavljaju strahu, ti
potroai koji treba da budu proizvedeni, su plaljivi i zastraeni
potroai. Oni se nadaju da opasnosti od kojih strahuju mogu biti
naterane na povlaenje i da oni to mogu izdejstvovati (uz plaenu
pomo, razume se).
Ovaj na ivot se pokazao drugaijim u odnosu na onu vrstu
ivota koju su predvideli i krenuli da osmiljavaju mudri ljudi iz
epohe prosvetiteljstva i njihovi naslednici i sledbenici. U novom
ivotu - koji su skicirali i odluili da stvore - nadali su se da
e obuzdavanje strahova i kroenje opasnosti koje su stvorile te
strahove biti jednokratan poduhvat. Meutim, u modernom flu-
idnom okruenju borba protiv strahova se pokazala kao zadatak
koji traje itav ivot, a pri tom se uvrstilo verovanje da opasnosti
koje raaju strahove, ak i kada se nijedna od tih opasnosti ne
smatra neukrotivom, jesu stalni, neodvojivi pratioci ivota ljudi.
Na ivot je sve samo ne slobodan od straha, a moderno fluidno
okruenje u kome on treba da se odvija je sve samo ne slobodno
od opasnosti i pretnji. itav ivot danas predstavlja dugu borbu,
koju je verovatno nemogue dobiti, protiv potencijalno paraliu-
eg uticaja straha i protiv istinskih ili pretpostavljenih opasnosti
koje nas plae. Njega je najbolje posmatrati kao trajnu potragu za
strategijama i sredstvima, uz njihovo neprekidno testiranje, to
nam omoguuje da odloimo, makar privremeno, bliskost opa-
snosti - ili, jo bolje, da pomerimo brigu o njima na ringlu gde bi
6 Catherine Bennett, The time lord", Guardian Wellbeing Handbook, 5. novembar 2005.
one mogle, nadamo se, iskipeti ili ostati sve vreme zaboravljene.
Naa inventivnost ne poznaje granice. Strategija ima u izobilju;
to ih je vie manje su efikasne i njihovi rezultati su manje kona-
ni. Uprkos svim razlikama meu njima koje ih razdvajaju, postoji
jedno zajedniko pravilo: varaj na vremenu i pobedi opasnost na
njenom terenu - odloi frustraciju, a ne zadovoljenje.
Budunost je maglovita? Jo jedan vrst razlog da ne dozvo-
lite da vas ona opseda. Opasnosti su nepoznate? Jo jedan vrst
razlog da ih stavite na stranu. Za sada nije loe; moe biti gore.
Neka bude tako i dalje. Ne brini o prelasku preko mosta dok ne
doe do njega. Moda mu se nikada i nee pribliiti, moda
e se most raspasti u delie ili e biti premeten na drugo mesto
pre nego to doe do njega. Prema tome - zato sada brinuti?!
Bolje je slediti starinski recept: carpe diem. Jednostavno reeno:
uivaj sada, plati kasnije. Ili, po novoj verziji te drevne mudrosti,
auriranoj ljubaznou kompanija koje izdaju kreditne kartice -
ukinite ekanje na ispunjenje svojih elja.
7
*
ivimo na kredit: nijedna od ranijih generacija nije bila toli-
ko duboko u dugovima kao naa - i individualno i kolektivno
(zadatak dravnih budeta nekada je bio da se napravi balans u
raunima; danas dobar budet" znai da budetski deficit ostane
na prologodinjem nivou). ivot na kredit ima svoja utilitari-
stika zadovoljstva: zato odlagati zadovoljenje? Zato ekati, ako
moemo uivati u buduem blaenstvu ovde i sada? Jasno je da
je budunost van kontrole. Ali kreditna kartica na magian nain
doprema tu zabrinjavajuu neuhvatljivu budunost pravo u vae
krilo. Moete konzumirati budunost takorei unapred - dokle
god ima neeg preostalog za konzumiranje... ini se da je to ta
latentna privlanost ivljenja na kredit, ija je oigledna pred-
nost, ako je verovati reklamama, isto utilitaristika: pruanje
zadovoljstva. I ako budunost treba da bude toliko teka koliko
pretpostavljate da bi mogla biti, moete da je konzumirate sada,
dok je svea i neiskvarena, pre nego to se desi nesrea i pre nego
to budunost dobije priliku da vam pokae kako teka ta nesre-
7 Take the waiting out of wanting - jedna od prvih reklama koje su pratile pojavu kre-
ditnih kartica.
18 Fl ui dni st rah
a moe biti. (Kad se malo bolje o tome razmisli, to su kanibali
iz davnih vremena radili, smatrajui da pojesti svoje neprijatelje
jeste najsigurniji nain stavljanja take na pretnje koje su sa so-
bom nosili ti neprijatelji: konzumiran, svaren i izbaen neprijatelj
nije vie bio straan. Ali, avaj, nije mogue pojesti sve neprijatelje.
ini se da to vie njih biva proderano - vie se gomilaju umesto
da ih je manje.)
Mediji su poruke. Kreditne kartice su takoe poruke. Ako
tedne knjiice podrazumeyaju izvesnost budunosti, iz kredit-
nih kartica vriti neizvesna budunost.
tedne knjiice rastu i hrane se od one budunosti na koju mo-
emo raunati - na budunost koja e sigurno doi, a kada doe
nee biti previe razliita u odnosu na sadanjost. Budunost od
koje se oekuje da vrednuje ono to mi vrednujemo - i da tako
ispotuje prolu tednju i nagradi tedie. tedne knjiice takoe
dobro uspevaju na nadi/oekivanju/uverenju da e - zahvaljujui
kontinuitetu izmeu sada i tada" - ono to se radi sada, u ovom
trenutku, preduprediti tada" da zavee u vor budunost pre
nego to ona doe; ono to radimo sada imae znaaj", odredie
oblik budunosti.
Kreditne kartice i dugovi koji se njima lako stvaraju uplaili
bi i odvratili krotke, a uznemirili ak i najvee avanturiste medu
nama. Ako se to ne dogodi, razlog tome je naa pretpostavka dis-
kontinuiteta: naa slutnja da e nadolazea budunost (ako doe,
i ako ja i dalje budem tu kao svedok njenog dolaska) biti razli-
ita od sadanjosti koju poznajemo - iako se ne moe znati na
koji nain i u kom obimu e biti razliita. Da li e, nakon vie
godina od danas, ona vrednovati rtve koje se sada ine u njeno
ime? Da li e nagraditi napore uinjene da bi se obezbedila njena
naklonost? Ili e, suprotno tome, od dananje gotovine napraviti
sutranju veresiju a dragocene zalihe pretvoriti u muan teret? To
ne znamo niti moemo znati, i nema puno smisla u nastojanju da
poveemo ono to se ne moe spoznati.
Meutim, neki od mostova koje emo na kraju morati da pre-
emo, a odugovlaimo poetak brige o prelasku, nisu dovoljno
daleko da moemo mirne due odloiti brige o njihovom prelae-
nju... Ne izgledaju sve opasnosti dovoljno daleko da ih moemo
odbaciti kao obine plodove razuzdane mate, ili bar nisu bez
ikakvog znaaja za ono to smo zacrtali u sopstvenim planovima.
Na sreu, meutim, takoe raspolaemo i nainom da zaobie-
mo te prepreke koje su se suvie primakle naoj udobnosti i ne
mogu vie biti zanemarivane: njih moemo smatrati rizicima",
to i inimo.
Onda moemo priznati da je naredni korak koji treba predu-
zeti rizian" (moe se pokazati kao neopravdano skup, kao i da
pribliava stare opasnosti ili izaziva nove), to vai za sve korake
koji se preduzimaju. Postoji mogunost da ne dobijemo ono to
elimo ve neto sasvim razliito i krajnje neprijatno, neto to bi-
smo radije izbegli (takve neprijatne i neeljene posledice naziva-
mo propratnim efektima" ili kolateralnom tetom", poto nisu
nameravane i daleko su od cilja naih aktivnosti). Takoe prizna-
jemo da one mogu doi nepredvieno, i da nas, uprkos svim pro-
cenama, mogu iznenaditi i zatei nespremne. Uzevi sve to u ob-
zir, nakon sveg tog promiljanja i definisanja, mi ipak idemo dalje
(u nedostatku boljeg izbora) kao da smo u stanju da predvidimo
kakve neeljene posledice bi iziskivale nau panju i budnost, te
da u skladu s tim kontroliemo svoje korake. Nije ni udo: samo
0 onim posledicama koje moemo predvideti moemo i brinuti,
1 samo te iste posledice moemo nastojati da izbegnemo. I zato
samo takve neeljene posledice predvidljive" vrste svrstavamo u
kategoriju rizika". Rizici su opasnosti iju verovatnou moemo
(ili verujemo da moemo) izraunati: rizici su proraunate opa-
snosti. Kada ih na taj nain definiemo, rizici predstavljaju drugu
najbolju stvar nakon izvesnosti (koja je, avaj, nedostina).
Treba zapaziti, meutim, da proraunljivost" ne znai pred-
vidljivost; ono to se izraunava je samo verovatnoa da stvari
krenu naopako i da doe do nesree. Prorauni verovatnoe go-
vore neto pouzdano o uestalosti efekata koji proizilaze iz ve-
likog broja slinih dejstava, ali su skoro beskorisni kao sredstvo
predvianja kada se (prilino nelegitimno) koriste kao smernica
za jedan konkretan, specifian korak koji treba preduzeti. Vero-
vatnoa, ak i ona koja se najdoslednije prorauna, ne nudi nika-
20 Fl ui dni st rah
kvu izvesnost u pogledu toga da li e ili ne opasnosti biti izbegnu-
te u ovom konkretnom sluaju ovde i sada ili onom sluaju tamo i
tada. Ali ako nita drugo, sama injenica da smo obavili proraun
verovatnoe (i, implicitno, izbegli naglo i nepromiljeno odlui-
vanje) moe nam uliti hrabrost da odluimo da li je igra vredna
uestvovanja ili nije, i ponuditi meru pouzdanja, koliko god da je
ona bez garancija. Definiui ispravno verovatnou uinili smo
neto razumno i moda ak i korisno; sad imamo razlog" da
razmotrimo da li je verovatnoa loeg ishoda suvie visoka da bi
preduzimanje rizine mere bilo opravdano, ili suvie niska da bi
nas spreila da iskuamo svoju sreu.
Meutim, ee se dogaa da se skretanje panje sa opasno-
sti na rizike pokae kao izgovor; pokuaj izbegavanja problema
vie nego to je put za njegov bezbedan ispraaj. Kao to je Milan
Kundera istakao u svojoj knjizi Les Testament trahis
s
, ambijent u
kome se odvijaju nai ivoti obavijen je maglom, nije u potpunoj
tami u kojoj ne bismo mogli nita da vidimo niti bismo mogli da
se kreemo: ,,u magli je ovek slobodan, ali to je sloboda neko-
ga ko je u magli" - moemo videti trideset ili etrdeset metara
ispred sebe, moemo uivati u pogledu na prelepo drvee pored
puta kojim hodamo, zapaziti prolaznike i reagovati na njihove
opaske, zaobii neke druge kao i rupu na putu ispred sebe - ali
teko moemo videti raskrsnicu koja se nalazi neto dalje ispred
nas ili automobil koji je nekoliko stotina metara udaljen od nas
ali se kree prema nama velikom brzinom. Moemo rei da u
skladu s takvim ivljenjem u magli" naa ideja izvesnosti" stav-
lja cilj i teite nae predostronosti na vidljive, poznate i bliske
opasnosti, one koje se mogu predvideti i ija se verovatnoa moe
proraunati, a pri tom su najuasnije i najstranije upravo one
opasnosti koje nije mogue, ili ih je ekstremno teko predvideti:
one nepredviene, i po svoj prilici nepredvidive opasnosti.
Procenom rizika mi teimo da na sporedni kolosek stavimo
te vee brige i time postignemo da nesree koje nismo u stanju
da spreimo udaljimo od mogunosti da nam podriju samopo-
8 Milan Kundera, Les Testaments trahis, Gallimard, 1990. U engleskom prevodu: Testa-
ments Betrayed, Faber, 1995.
uzdanje. Koncentrisanje na stvari oko kojih moemo neto da
uradimo ne ostavlja nam mnogo vremena za bavljenje sobom u
razmiljanju o stvarima oko kojih ionako ne moemo nita ura-
diti. To nam pomae da ouvamo svoje duevno zdravlje. Time
na odstojanju drimo none more i nesanicu. To nas, meutim,
ne ini bezbednijim.
A ne ini ni opasnosti realnijima. Nae nagaanje/intuicija/
sumnja/slutnja/ubeenje/izvesnost da je to tako moe zadremati
ali se ne moe zauvek uspavati. Iznova i iznova, a u poslednje vre-
me uz vidljivo veu uestalost, opasnosti nas podseaju koliko su
one i dalje realne, uprkos svim merama predostronosti koje smo
preduzeli. S vremena na vreme, u prilino redovnim prilikama,
one dospevaju na povrinu, iz plitke grobnice u koju se zakopava-
ju samo nekoliko centimetara ispod nae svesti, i brutalno izbija-
ju u centar nae panje, a nesree predusretljivo jedna za drugom
pruaju takve prilike - u izobilju.
Pre nekoliko godina, a par godina pre nego to su dogaaji od
11. septembra, cunami, uragan Katrina i zastraujui rast cena
nafte koji su usledili (iako su tog puta bili milostivo kraeg ivot-
nog veka) doneli onako okantne prilike za buenje i otrenjenje,
ak Atali je razmiljao o fenomenalnom finansijskom trijumfu
filma Titanik, koji je po uspehu na blagajnama prevaziao sve
prethodne naizgled sline filmove o katastrofama. Ponudio je
sledee objanjenje za to, koje je u vreme kada je napisano bilo
upeatljivo kredibilno, a nekoliko godina kasnije zvualo je upra-
vo proroki:
Titanik smo mi, nae trijumfalistiko, samozadovoljno, slepo,
licemerno drutvo, nemilosrdno prema siromanima - drutvo
u kome je sve predvieno osim sredstava za predvianje... Svi
slutimo da postoji ledeni breg koji nas eka, sakriven negde u
maglovitoj budunosti, u koga emo udariti a zatim potonuti uz
muziku pratnju..
Uz lepu muziku, koja je, izgleda, i umirujua i razveseljujua.
iva muzika, u realnom vremenu. Najnoviji hitovi, najvee zve-
zde meu izvoaima. Odzvanjajui zvukovi koji zagluuju, tre-
9 Videti: Jacques Attali,,,Le Titanic, le mondial and nous", Le Monde, 3. jul 1998.
22 Fl ui dni st rah
perava stroboskopska svetla koja zaslepljuju. Od njih se ne uju
apati upozorenja i ne vide se enormne dimenzije velianstveno
tihih ledenih bregova.
Da, ledenih bregova - ne jednog ledenog brega ve vie njih,
verovatno previe njih da bi se svi mogli nabrojati. Atali je imeno-
vao nekoliko: finansijske, nuklearne, ekoloke, socijalne (obja-
njavajui ovaj poslednji kao potencijalno tri milijarde vika"
stanovnika planete). Da je pisao sada, 2005, zasigurno bi proi-
rio spisak - rezervisao bi .poasno mesto za teroristiki breg"
ili za versko-fundamentalistiki breg". Ili, to je i najverovatnije,
za breg implozije civilizacije" - onaj koji se odnedavno moe
posmatrati nakon vojnih avantura na Bliskom istoku i Katrinine
posete Nju Orleansu, kao neka vrsta generalne probe, u svoj svo-
joj runoj, groznoj udovinosti.
/mplozija, a ne e/csplozija civilizacije, po obliku tako razliite
civilizacije od one u kojoj su strahovi od raspada civilizovanog
poretka" - strahovi koji su pratili nae pretke u najmanju ruku
od vremena kada je Hobs proklamovao bellum omnium contra
omnes
w
kao prirodno stanje" oveanstva - bili artikulisani to-
kom vrste" faze moderne ere.
Nije bilo revolucionara u Luizijani, niti ulinih borbi i barika-
da na ulicama Nju Orleansa; niko se nije pobunio protiv poretka
a zasigurno nisu otkrivene tajne mree koje bi planirale napade
na tekui asortiman zakona i trenutno obavezujue obrasce po-
retka. Nazivanjem onoga to se desilo u Nju Orleansu i oko njega
raspadom zakona i poretka" ne moe se u potpunosti definisati
sutina samih tih dogaaja, a kamoli njihova poruka. Zakon i po-
redak su jednostavno iezli sa lica zemlje kao da ih nikada nije
bilo. Odjednom, usvojene navike i i rutine kojima se rukovodilo
90 posto naih svakodnevnih ivotnih aktivnosti izgubile su smi-
sao - smisao koji je u uobiajenim okolnostima bio sam po sebi
razumljiv, bez potrebe za ikakvim preispitivanjem. Preutne pret-
postavke izgubile su svoju snagu. Uobiajeni uzrono-posledini
redosledi su se raspali. Ono to nazivamo normalnim" u radnim
danima ili civilizacijom" u sveanostima pokazalo se, bukvalno,
10 * Rat sviju protiv svih (lat.).
tankim kao papir. Nabujala voda je natopila, razmekala i odnela
taj papir za tili as.
Rapides okruni centar za pritvor 3, u Aleksandriji, koji pri ma osuene
prestupnike, sada i ma 200 novi h zatvoreni ka. . . evakui sani h i z popl avl jeni h
zatvora u Nju Orleansu.
Oni nemaju dokument a o t ome da li su osueni zbog pijanstva ili pokuaja
ubistva. Nema sudije za sluajeve, nema sudni ce gde bi bili sasluani, nema
advokata koji ih zastupaju. . .
Radi se o imploziji pravnog si stema koja nije vi ena jo od katastrofa kao
to je bi o poar u i kagu 1871. ili zeml jotres u San Francisku 1906, do-
gaaja koji su u svoje vreme bili mnogo jednostavni ji da bi bili korisni za
razumevanje smi sl a ovoga to se sada dogaa. "
Niko nema pojma ko su ovi ljudi i zato su ovde" - ovako je
sumirao situaciju jedan pravnik koji je odreen za taj centar za
pritvor. Ova kratka decidna reenica oznaava vie nego samo
imploziju formalnog pravnog sistema". I nisu samo pritvorenici,
zaglavljeni usred jedne zakonske procedure, izgubili svoju dru-
tvenu denominaciju, a zapravo i identitete na osnovu kojih su
bili prepoznati i koji su nekad sluili za pokretanje lanca dogaa-
ja koji su odraavali/odreivali njihovo mesto u poretku stvari.
Mnogi drugi preiveli podelili su istu sudbinu. I ne samo prei-
veli...
Ovde, u pos l ovnom kvartu u centru grada, na suvom del u Uni on ul i ce. . .
l e. . . Sati su prolazili, pol ako je padao mrak, telo je ostajalo na i stom me-
stu. . . pala je no, onda je dol o ovo jutro, pa podne, i onda je novo sunce
obasjalo telo mrt vog sina Grada Pol umeseca
12
. . . neverovatno je da na ulici
u centru vel i kog ameri kog grada le moe da se raspada dani ma, kao str-
vina, i da je to prihvatljivo. Dobrodol i u postapokal i pti ni Nju Orl eans. . .
Zaputeni stanovni ci pomal jaju se i z vodom natopl jene ume govorei ud-
ne stvari, i onda se vraaju u trule. Izbijaju poari, psi tragaju za hranom,
11 Videti: Peter Applebome i Jonathan D. Glater, Storm leaves legal system in shambles",
New York Times, 9. septembar 2005.
12 * Crescent City - popularno ime za Nju Orleans.
24 Fl ui dni st rah
a stari znaci iz les bon temps'
3
* zamenjuju se runo i spi sani m pretnjama da
e pljakai biti na mestu ustreljeni.
Nepojmljivo je postalo rutina.
14
Dok su zakoni zajedno s pravnicima nestali sa lica zemlje, a
leevi uzalud ekali na sahranu, doao je na naplatu raun strate-
gije uivaj sada, plati kasnije", koja je uinila civilizaciju kakvu
poznajemo" tako ugodnom. Nagli talas saoseanja i frenetini
javni istupi politiara su za neko vreme ublaili posledice i ponu-
dili privremeno olakanje ljudima optereenim starim dugovima,
a sada lienim izvora prihoda od kojih su se nadali da e te du-
gove isplatiti, ali sve se to pokazalo kao kratkotrajan predah. Za
est do devet meseci", kako je reporter Njujork tajmsa predvideo,
FEMA [Federalna agencija za pruanje pomoi] nee vie biti
tu, nee vie biti crkvenih grupa, a kreditori e ponovo zatraiti
svoj novac",
15
neko ko je imao odlian posao pre Katrine moda
sada ima sasvim drugaije prihode", dok hiljade i hiljade ljudi
vie nema ekovne knjiice, dokumenta o osiguranju, dokumenta
o automobilima (ili automobile), izvode iz knjige roenih, line
karte i novanike"... Dok ovo piem nije jo prolo ni est meseci,
a u gradu koji je nekad bio jedan od dragulja u amerikoj kruni,
svetla trepere u desetak krajeva, ali tama vlada u 40 procenata
grada", ,,u skoro pola Nju Orleansa nema gasa za kuvanje i gre-
janje", toaleti u otprilike pola domainstava jo nisu povezani
sa gradskom kanalizacijom" i oko etvrtine grada je i dalje bez
pijace vode.
16
1 slabe su nade da e se stvari popraviti.
Manje od mesec dana nakon to je uragan Katrina poharao
Nju Orleans, zakonodavna vlast u Vaingtonu drema u pogle-
du pomoi i raste oajanje meu ovdanjim zvaninicima koji
13 * Dobra vremena (franc.).
14 Videti: Dan Barry, Macabre reminder: the corpse on Union Street", New York Times,
8. septembar 2005.
15 Marry William Walsh, Hurricane victims face tighter limits on bankruptcy", New
York Times, 27. septembar 2005.
16 Videti: Gary Rivlin, New Orleans utility struggles to relight a city of darkness", New
York Times, 19. novembar 2005.
se plae da Kongres i Buova administracija gube interesovanje
za njihove nevolje... oseaj hitnosti koji je podsticao na akciju u
septembru brzo se istopio.
17
Nekoliko godina pre nego to je Katrina krenula u pohod na
amerike obale, an-Pjer Dupi imenovao je ono to e se dogodi-
ti: provala mogueg u nemogue".
18
1 upozorio je: da bi se kata-
strofa spreila, mora se prvo verovati u njenu mogunost. Mora se
verovati da nemogue jeste mogue. Da mogue uvek vreba, bez
predaha, ispod zatitnog oklopa nemogueg, i eka da izbije. Ni-
jedna opasnost nije tako zlokobna i nijedna katastrofa ne pogaa
tako snano kao one ija se verovatnoa smatra zanemarljivom;
misliti da su one neverovatne ili ne misliti uopte o njima je iz-
govor za neinjenje bilo ega da se zaustave pre nego to dou do
take kada se nemogue pretvara u realnost i odjednom je suvie
kasno da se ublae efekti, a kamoli da se odloi njihov dolazak. A
upravo je to ono to radimo - (odnosno, ne radimo) - svaki dan,
ne razmiljajui. Sadanja situacija nam pokazuje", primeuje
Dupi, da najava katastrofe ne donosi nikakve vidljive promene
u naem ponaanju ili nainu razmiljanja. ak i kada budu in-
formisani, ljudi ne veruju u to to su saznali."
19
On citira Korin
Lapa: Svest odbija [takvu najavu], govorei sebi da tako neto
jednostavno nije mogue"
20
i zakljuuje: najstranija prepreka
spreavanju katastrofe je u njenoj neverovatnosti...
Apokalipsa danas" (sam taj izraz predstavlja izazov naoj
predstavi verovatnoe) je ponovo na sceni. Ne u bioskopu ili po-
zoritu imaginacije, ve na centralnim ulicama velikog amerikog
grada. Ne u Bagdadu, ne u Ruandi, ovde" - ovako je Dan Beri,
izvetavajui iz grada gde je ispod nemogueg izronilo mogue,
okarakterisao ovaj novitet u produkciji.
21
Apokalipsa se ovoga
puta nije dogodila u udaljenoj vijetnamskoj praumi, prvobit-
17 Louisiana sees faded urgency in relief effort", New York Times, 22. novembar 2005.
18 Jean-Pierre Dupuy, Pour un catastrophisme clair. Quand l'impossible est certain, Se-
uil, 2002, str. 10.
19 Ibid., str. 143.
20 Corrine Lepage 8c Franois Guery, La Politique de prcaution, PUF, 2001, str. 16.
21 Barry, Macabre remi nder. . . ".
26 Fl ui dni st rah
nom mestu radnje Apokalipse danas; i ne na tamnim obalama
najtamnijeg kontinenta gde je Konrad smestio srce tame" ne bi
li svoju poruku uinio shvatljivom civilizovanim itaocima - ve
ovde, u srcu civilizovanog sveta, u gradu uvenom po svojoj le-
poti i joie de vivre koji je jo pre nekoliko dana bio magnet za
milione turista koji su pohodili planetu u potrazi za vrhunskim
umetnikim doivljajima i vrhunskom zabavom - tim najizvika-
nijim i najtraenijim darovima kreativnih sila civilizacije.
Katrina je otkrila najstroe uvanu tajnu civilizacije: da, kao
to je slikovito rekao i Timoti Garton E, u eseju iji sam naziv
govori sve - Ono uvek lei ispod" - kora civilizacije kojom se
kreemo je uvek tanka kao oblanda. Jedan drhtaj i propadamo
dole, kopajui i upinjui se da spasemo goli ivot kao divlji pas".
Ne mogu odoleti oseaju da e biti jo ovakvih stvari, mnogo
vie, kako budemo ulazili dublje u 21. vek. Jednostavno ima i su-
vie velikih problema koji se pomaljaju i koji mogu unazaditi o-
veanstvo... kada bi veliki deo sveta bio pogoen nepredvienim
olujama, poplavama i promenama temperature, onda bi ono to
se dogodilo u Nju Orleansu izgledalo kao ajanka.
U nekom smislu, i ti uragani bi bili delo ljudskih ruku [posle-
dica toga to Sjedinjene Amerike Drave nastavljaju da u etar is-
putaju karbon-dioksid kao da sutra nee nikad doi]. Ali postoje
i direktnije pretnje ljudi prema drugim ljudima... Pretpostavimo
da neka teroristika grupa upotrebi radioloku bombu ili ak
neko malo nuklearno sredstvo u velikom gradu. ta onda?
22
To su zasigurno retorika pitanja. Eova poruka jeste da je
pretnja decivilizovanja" (termin koji je E zapazio u jednom ro-
manu Deka Londona) zastraujue realna: uklonite elementar-
ne stubove civilizovanog ivota - hranu, sklonite, pijacu vodu,
minimalnu linu bezbednost - i u roku od samo nekoliko asova
vraamo se u Hobsovu dravu prirodnog stanja, rata sviju protiv
svih.
Moglo bi se Eu osporiti da postoji neto kao to je prirodno
stanje" kome se neko moe vratiti, ili da je uveni rat sviju protiv
svih" u stvari stanje koje se javlja na suprotnom kraju procesa
22 Timothy Garton Ash, It always lies below", Guardian, 8. septembar 2005.
civilizovanja", u trenutku kada se kora tanka kao papir" slomi od
oka zbog prirodne ili ljudskim delovanjem izazvane katastrofe.
Da li uistinu postoji druga linija rovova", koliko god ona bila
muljevita, blatnjava, smrdljiva i na druge naine odbojna, na koju
bi se ljudi, oblikovani civilizacijom i za civilizovani ivot", mogli
povui onog trenutka kada doe do implozije njihovog sekun-
darnog" prirodnog stanita. I da li je jedan od integralnih aspe-
kata procesa civilizovanja upravno suprotna namera: spreavanje
vraanja unazad" putem stvaranja zavisnosti od civilizacije"
kod ljudi, liavajui ih svih alternativnih vetina koje bi omogu-
ile ljudsku kohabitaciju u sluaju brisanja spoljnje glazure ci-
vilizovanog ponaanja. Ovo je, priznajem, samo manja, rubna"
doskoica - znaajna moda za filozofe kulture, ali velikim delom
van okvira teme o kojoj se govori, i bez relevantnosti za nju; teme
koja se, rekao bih, najbolje moe opisati kao kompleks Titanika"
ili sindrom Titanika".
Sindrom Titanika" je uas propadanja kroz koru civilizacije
koja je tanka kao papir" u nitavilo lieno elementarnih stubo-
va organizovanog, civilizovanog ivota" (civilizovanog" upravo
zato to je organizovan" - rutinski, predvidljiv, sa ravnoteom
izmeu oznaka i repertoara ponaanja). Propada se sam ili u
drutvu, ali u svakom sluaju radi se o izgonu iz sveta gde ele-
mentarni stubovi" i dalje postoje i gde postoji vezivna sila na koju
se moe raunati.
Glavni (iako nemi) glumac u prii o Titaniku je, kao to znamo,
bio ledeni breg. Ali nije ledeni breg, koji je ekao tamo negde"
u zasedi, istakao ovu priu u gomili slinih horor/katastrofinih
pria, nego je to bio uas. Taj uas odnosi se na sav taj haos koji se
desio ovde unutra", u utrobi luksuznog putnikog broda: kao, na
primer, izostanak bilo kakvog razumnog i realnog plana evakua-
cije i spasavanja putnika iz broda koji tone, ili akutni nedostatak
amaca za spasavanje i pojaseva za spasavanje - stvari kojima
je ledeni breg tamo negde", u gustoj subarktikoj tami, posluio
samo kao katalizator i lakmus papir zajedno u paketu. Ono ne-
to" to uvek lei ispod" ali eka dok ne skoimo u ledene subar-
ktike vode da bi se neposredno pokazalo. Neto to je veinom
28 Fl ui dni st rah
vremena (moda i sve vreme) sakriveno, a time samo jo uasnije,
i to svoje rtve iznenauje kad god izbaulja iz svoje jazbine, hva-
ta ih nepripremljene i nesposobne da reaguju.
Sakriveno? Da, ali nikad dublje ispod koe. Civilizacija je ra-
njiva; uvek je od pakla deli samo jedan ok. Kao to se Stiven
Grejam pronicljivo izrazio, sve vie postajemo zavisni od slo-
enih, distanciranih sistema da bismo odravali ivot", pa tako
ak i malo naruavanje i onesposobljavanje moe imati enor-
mne, lanane posledice po-drutveni i ekonomski ivot i ivotnu
sredinu" - naroito u gradovima, gde veina nas i ivi, mestima
koja su ekstremno ranjiva na spoljno naruavanje". Vie nego
ikad ranije, kolaps funkcionalnih urbanih mrea infrastrukture
dovodi do panike i strahova od sloma funkcionalnog urbanog
drutvenog poretka."
23
Ili, kako je to rekao Martin Poli, koga Gre-
jam citira: strah od naruavanja urbanih slubi masivnih razme-
ra" danas je endemski strah meu stanovnitvom svih velikih
gradova".
24
Endemski... deo svakodnevnog ivota. Nema potrebe za veli-
kim katastrofama, jer e i mali incident biti dovoljan da pokrene
masivno naruavanje". Katastrofa moe doi nenajavljeno - nee
biti truba koje e upozoravati da e se neosvojive zidine Jerihona
ubrzo sruiti. Ima vie nego dovoljno razloga za strah - a time i
vie nego dovoljno razloga da se ovek prepusti muzici dovoljno
glasnoj da ugui zvuke pucanja zidova.
Strahovi koji proistiu iz sindroma Titanika su strahovi od slo-
ma ili katastrofe koja se moe sruiti na sve nas, pogaajui sle-
po i neselektivno, nasumino i bez cilja, zatiui sve ljude nepri-
premljene i bez odbrane. Meutim, postoje i nita manje uasni,
ako ne i uasniji strahovi: strahovi od pojedinanog izvlaenja iz
vesele gomile, ili tek u maloj grupi, i osuda na samotnu patnju,
dok svi drugi nastavljaju sa svojim veseljima. Strahovi od line
katastrofe. Strahovi da ete postati odabrana meta, predodreena
za linu propast. Strahovi od ispadanja iz vozila koje se sve bre
23 Videti: Stephen Graham, Switching cities off: urban infrastructure and US air power",
City, 2 (2005), str. 169-94.
24 Martin Pawley, Terminal Architecture, Reaktion, 1997, str. 162.
kree, ili od pada sa palube u more, dok drugi putnici, sa uredno
prikopanim pojasevima za spasavanje, jo vie uivaju u putova-
nju. Strahovi da ete ostati iza. Strahovi od izoptenja.
Da takvi strahovi uopte nisu imaginarni moete videti u vo-
deim medijima koji vidljivo i opipljivo zastupaju realnost koju
ne moete ni videti ni dotaknuti bez njihove pomoi. Reality
TV" emisije, te fluidne moderne verzije starih moraliteta", sva-
kodnevno svedoe o surovoj realnosti strahova. Kao to sugerie
i ime koje su preuzele, ime koje gledaoci ne osporavaju, a samo
ga nekoliko sitniavih cepidlaka dovodi u pitanje, te emisije po-
kazuju ono to je realno; meutim, jo vanije je da one sugeriu
da je realno" ono to pokazuju. One pokazuju da se stvarnost
svodi na neizbenost izoptenja i borbu da se izbegne izoptenje.
Reality" serije ne treba uopte da se trude da prenesu tu poruku:
veini gledalaca je ve poznata ta istina; i upravo ta duboko uko-
renjena spoznaja ih masovno privlai ka TV ekranima.
Izgleda da nalazimo neko zadovoljstvo i utehu u sluanju
melodija koje znamo napamet. I skloni smo da verujemo mno-
go vie onome to vidimo nego onome to ujemo. Razmislimo
o razlici izmeu svedoka oevica" i obine glasine" (da li ste
ikada uli za svedoka ueujca" ili za obino vienje". Slike su
neuporedivo stvarnije" od tampanih ili izgovorenih rei. Njiho-
ve prie kriju pripovedaa, onoga koji bi mogao lagati" i na taj
nain dezinformiu. Za razliku od ljudskog posrednitva, kame-
re ne lau" (ili smo bar naueni da tako mislimo), one govore
istinu". Zahvaljujui slici, svako od nas moe da se vrati samim
stvarima" - zurck zu dem Sachen selbst - kako je eleo Edmund
Huserl (koji je vie od svih drugih filozofa iskazivao tenju da
pronae nepobitan, nepogreiv nain da pronikne u istinu o
stvari"). Kada smo neposredno ispred fotografski/elektronski
stvorene slike, ini nam se da nita ne stoji izmeu nas i stvar-
nosti; nita to moe da nam zarobi ili skrene pogled. Verujem
samo oima" znai poverovau u to kada to vidim", ali znai i
verovau u ono to u videti". A ono to vidimo jesu ljudi koji
pokuavaju da izopte ljude kako ovi ne bi izoptili njih. Za veinu
nas to je banalna istina, mada izbegavamo da je artikuliemo, sa
30 Fl ui dni st rah
odredenim stepenom uspeha. Reality TV" je obavila to za nas - i
mi smo zahvalni. Znanje koje Reality TV" formulie bilo bi ina-
e raspreno i iseeno u komade koji su uveni po tome da ih je
gotovo nemogue svrstati u celinu koja bi dala smisao.
Ono to nam Reality TV pomae da otkrijemo (neovisno od
toga da li namerno ili nenamerno, eksplicitno ili indirektno) je,
na primer, da nae politike institucije na koje treba da se oslo-
nimo u sluaju nevolje, i koje smo naueni da posmatramo kao
garancije nae bezbednosti, ine, kako je Don Dan nedavno re-
kao - jedan ureaj koji je podeen da slui poretku egoizma" i
da je osnovni princip konstrukcije tog poretka klaenje na jae"
- klaenje na bogate, u nekoj meri nuno na one koji imaju tu
sreu da su ve bogati, ali iznad svega na one koji poseduju ve-
tine, prisebnost i sreu da sebe uine takvima".
25
Ali kada doe
do evakuacije broda koji tone ili pronalaenja mesta na amcu za
spasavanje, pokazalo se da vetine i prisebnost ne pomau puno.
Moda je tada srea jedino spasenje - ali poznato je da je srea
redak dar sudbine, jedan od onih darova kojih je malo i retko se
javljaju.
Milioni ljudi su svakodnevno suoeni sa tom sumornom
istinom - kao Deri Roj iz Flinta u Miigenu, koji se zaposlio
u Deneral motorsu pre tri decenije a sada se nalazi pred izbo-
rom da ili izgubi posao ili prihvati veliko smanjenje plate", poto
je Deneral Motors, koji je nekada bio neprikosnoveni simbol
nacionalne industrijske moi", postao senka onoga to je bio, a
sa njim je izbledelo i obeanje dato nakon 2. svetskog rata da je
manuelni rad u fabrici siguran put ka ispunjenju amerikog sna".
Od kakve pomoi su vetine i prisebnost kada su sve nekadanje
fabrike sada parking prostori" a kompanija koja je te fabrike po-
sedovala namerava da preformulie ili ak i pocepa sve ugovore
o radu", u nastojanju da obezbedi znaajna smanjenja u zdrav-
stvenim i penzijskim izdacima" i da prebaci hiljade radnih me-
sta u inostranstvo"?
26
25 John Dunn, Setting the People Free: The Story of Democracy, Atlantic Books, 2005, str.
61.
26 Videti: Danny Hakim, For a G. M. family, the American dream vanishes", New York
Times, 19. novembar 2005.
U naem drutvu, kome u velikoj meri nedostaje izvesnost i
bezbednost, prilike za strah su jedna od onih stvari kojih ima u
izobilju. Strahovi su brojni i raznovrsni. Ljudi razliitih drutve-
nih, rodnih i starosnih kategorija pogoeni su sopstvenim ver-
zijama straha; postoje i strahovi koje svi delimo - bez obzira na
kom je delu planete sluaj odredio da se rodimo i gde smo izabra-
li (ili bili prisiljeni) da ivimo.
Meutim, problem je u tome to se ti strahovi ne mogu lako
definisati. Kako redom nailaze, neprekidno, mada nasumino,
oni se opiru nastojanjima (ako uopte nastojimo) da ih meu-
sobno poveemo i utvrdimo njihove zajednike korene. To to ih
je toliko teko shvatiti samo ih ini jo stranijim, a jo uasnijim
od toga ih ini oseaj nemoi koji stvaraju. Poto nismo uspeli
da shvatimo njihovo poreklo i logiku (ako oni uopte slede neku
logiku), pipamo u tami i zbunjeni smo u pogledu preduzimanja
inera predostronosti - da ne pominjemo spreavanje opasnosti
koje ti strahovi najavljuju ili uspenu odbranu od njih. Jednostav-
no, nedostaju nam potrebna orua i vetine. Opasnosti kojih se
plaimo prevazilaze nau sposobnost delovanja; do sada nismo
doli ni do take jasne spoznaje o tome kakva bi nam to adekvat-
na orua i vetine bile potrebne za obavljanje takvog zadatka -
a kamoli da ponemo da ih osmiljavamo i kreiramo. Hvatamo
sebe u situaciji koja se ne razlikuje mnogo od situacije u kojoj se
nalazi zbunjeno dete; da upotrebimo alegoriju Georga Kristofa
Lihtenberga od pre tri veka - dete udari u sto i to zato to se su-
darilo s njim, ,,a umesto toga smo za nae druge, ali sline sudare
smislili re 'sudbina' koju krivimo".
27
Meutim, oseaj nemoi - taj najgori efekat straha - ne lei u
percipiranim ili zamiljenim pretnjama kao takvima, ve u ogro-
mnom a uasno nepopunjenom prostoru koji se protee izmeu
pretnji kao izvora strahova i naih odgovora - onih koji su nam
na raspolaganju i/ili ih smatramo realnim. Nai strahovi se ne
uklapaju" ni u jo jednom smislu: strahovi koji pogaaju mno-
ge mogu biti izrazito slini u svakom pojedinanom sluaju, ali
27 Ch. Georg Christoph Lichtenberg, Aphorisms, prev. R. J. Hollingdale, Penguin, 1990,
str. 161.
32 Fl ui dni st rah
se pretpostavlja da e se odbrana od njih vriti individualno, od
strane svakog od nas, korienjem sopstvenih, najee bolno ne-
adekvatnih resursa. U najveem broju sluajeva nije odmah jasno
ta bi naa odbrana dobila objedinjavanjem resursa i iznalae-
njem naina da se svima koji su pogoeni prui jednaka ansa
da budu slobodni od straha. to je jo gore, ak i kada (ako) su
koristi od zajednike borbe uverljivo argumentovani, ostaje pi-
tanje kako objediniti usamljene borce i kako ih odrati zajedno.
Uslovi individualizovanog drutva ne pogoduju solidarnim akci-
jama; oni se protive opaanju ume iza drvea. Pored toga, stare
ume, nekada poznati i lako pamtljivi pejzai, su desetkovane, a
teko da e se uspostaviti nove sada kada je obrada zemljita pre-
neta na individualne vlasnike manjih imanja. Odlika individua-
lizovanog drutva je disipacija drutvenih veza koje predstavljaju
temelj solidarnih akcija. Ono se takoe istie svojom otpornou
na solidarnost koja bi mogla uiniti drutvene veze trajnim - i
pouzdanim.
Ova knjiga predstavlja popis (sasvim preliminaran, nedovr-
en) fluidnih modernih strahova. Ona je, takoe, pokuaj (sa-
svim preliminaran, izdaniji u pitanjima nego u odgovorima) da
se pronau zajedniki izvori i prepreke koje se gomilaju na putu
njihovog pronalaenja, i da se nau naini da se one uklone ili
onemogue.
Drugim recima, ova knjiga je poziv na razmiljanje o delova-
nju, i to promiljenom delovanju - a nije knjiga recepata. Njena
jedina svrha jeste da nas upozori na ozbiljnost zadatka koji e
sigurno biti pred nama (sa naim znanjem i naom voljom ili bez
njih) veim delom ovog veka, da ljudi razumeju taj zadatak i, na
kraju, izau sa oseajem vee sigurnosti i samopouzdanja nego
to je to bilo na poetku.
1 .
Strepnja od smrti
Dok ovo piem danas je 3. jun 2005; bio bi to sasvim obian
dan, gotovo jednak prethodnim i narednim danima da nije jedne
stvari - danas je takoe i Dan osmi estog ciklusa Velikog Brata,
prvi dan izbacivanja u nizu koji e uslediti. Ta koincidencija ini
ovaj dan izuzetnim: za mnoge je ovaj dan bio dan otkrovenja, dan
oslobaanja ili dan razreenja - u zavisnosti od njihovog ugla
gledanja.
Otkrovenje: ono u ta ste dugo sumnjali, ali o emu najee
niste smeli ni da razmiljate, i ljutito ste poricali da znate ita o
tome ako bi vas neko pitao - sada to gledate na ekranu, a, takoe,
i kako bleti u svojoj slavi preko celih naslovnih strana tabloida.
I to inite zajedno sa milionima drugih ljudi kao to ste vi. Ono
to ste sve vreme slutili a bilo vam je teko da pretoite u rei
sada jasno stoji pred vama i pred svima, u svoj svojoj privlano
uzbudljivoj i muno zlokobnoj istoi, i to sa takvim neodoljivim
autoritetom koji samo milionska masa moe podariti. Ukratko:
sada znate, i to zasigurno znate ono to ste ranije samo slutili
(sumnjali, nagaali).
34 Fluidni strah
Ovako je tekla pria na zvaninoj internet stranici Velikog
Brata":
Dok se Kreg pripremao za svoje potencijalno poslednje noenje u kui Veli-
kog Brata, bez sumnje je razmiljao o svom predstojeem izbacivanju.
Dok su ostali ukuani spavali u spavaoj sobi ili razgovarali u dnevnom
boravku, Kreg je bio potpuno sam u kuhinji.
Sam, u svom kunom ogrtau, nagnut nad radnom povrinom, odavao je
utisak usamljenika. Sa glavom naslonjenom na ruke, tunog izgleda, Kreg
je beznadeno zurio u prazno. Ostala je samo senka ivahnog momka koji
se ranije te veeri obukao kao Britni ne bi li razveselio ukuane. Oigledno
je do njega doprlo saznanje da bi ovo mogao biti njegov poslednji ceo dan
proveden u Kui... Nakon jo nekoliko minuta besciljnog gledanja i zbrka-
nih misli, konano je odluio da je vreme za spavanje i otiao u krevet.
Sa izgledom izgubljenog psia, Kreg jo neko vreme nije mogao da se smiri
i zurio je u tamu sedei na krevetu.
Jadni Kreg, pretnja izbacivanja ga je stvarno poremetila. Pred-
stojee izbacivanje"... poslednji ceo dan"... pot puno sam"... sve
ovo zvui tako bolno poznato. Kada itate ovaj izvetaj ini se kao
da vam neko usluno prinosi ogledalo ka licu. Ili, ak, kao da je
neko nekim udom uspeo da instalira TV kameru, u kompletu sa
svim mi krofoni ma i rasvetom u naj mrani j e okove vaeg uma,
koje ste se usudili da posetite... Zar niste i vi, kao i mi ostali,
osetili ta je Kreg proivljavao? Kreg je svakako proao kroz to i
treba da budemo zahvalni na pouci izvuenoj iz njegovih muka.
Bez obzira na to to se sledeeg dana ispostavilo da je Meri, a ne
on, bila prvi izbaeni ukuanin.
Ladbroks je rekao da se Merina popul arnost srozala' nakon
to je odbila da nosi mikrofon", objasnio je zvanini internet sajt
Velikog Brata, citirajui strunjake, koji - poto su strunjaci -
moraju najbolje poznavati stvari za koje su struni; a te stvari koje
su ti strunjaci najbolje poznavali bile su promene i preokreti u
simpatijama i antipatijama gledalaca. Prvobitan Kregov greh, koji
mu je zapretio da e biti odreden za otpad, po recima strunjaka,
bila je njegova nepromiljenapriljivost (i kao to se jedan gleda-
Strepnja od smrti 35
lac, koji se potpisao kao crash" poalio u ime hiljada gledalaca
istomiljenika: On je pot puni uas: neobrazovan, nezanimljiv,
blesav, debeo i glup do daske. Njegov doprinos u Kui je nikakav.
Izbacite ga, a neka ga kao sledei prati njegovo kuence" - ali
oigledno je Merino odbijanje da se javno ispovedi delovalo jo
odboj ni j e i vie za osudu nego sve Kregove mane zajedno. I kada
je Meri konano popustila i dozvolila da joj se glas uje, upala
je u jo veu nevolju: nije prestajala da kritikuje druge"... u e-
tvrtak je rekla: Hou da izaem. Muka mi je od svih. Ja nisam
folirantkinja. Ovd'e nema intelektualnog razgovora a meni je to
potrebno".
I ta je onda bolje? Drati jezik za zubima ili povinovati se
eljama znatieljnika izlaui pred nj i ma svoju najdublju intimu?
Oigledno nema dobrog odgovora na ovo pitanje. Pismo - gubi,
glava - oni dobijaju. Ne postoji potpuno siguran nain da spreite
svoje izbacivanje. Ta pretnja nee nestati. Malo se moe uraditi,
ako se uopte neto i moe uraditi, da se preusmeri udarac (ili
ak da se odloi). Nema pravila, ne postoji recept. Samo nastaviti
sa pokuavanjem - i grekama. I samo u sluaju da ste propustili
lekciju iz Osmog dana: samo sedam dana kasnije, na Dan pet-
naesti, Lesli je izbaena iz Kue (Lesli je napustila Kuu Velikog
Brata... uz zagluujui hor negodujue mase koja je ekala vani");
sad je Kregov red da prekoreva neshvatljive preokrete sudbine:
Ovo je besmisleno", kae Kreg mrgodno. Ne mogu da poveru-
jem. Nije uinila nita da zaslui ovo."
Pa cela stvar i jeste u t ome da neko ne mora da uini neto" da
bi zasluio" izbacivanje, zar ne. Izbacivanje nema nikakve veze
sa pravdom. Ideja trijumfa pravde nad porokom" je nebitna i
irelevantna u pogledu izbora publike da li e nekome aplaudirati
ili vikati ,,ua" (ak i ako biste to radije porekli, kada lovite sa psi-
ma umest o da beite sa zecom"
1
*). Ne moe se sa sigurnou rei
da li se blii nareenj e da se spakujete i odete, i nita to radite
nee spreiti dolazak tog nareenja ili ga stopirati.
1 Run with the hare and hunt with the hounds (engl. - podravati, po potrebi, obe strane
u sporu).
36 Fluidni strah
Ono o emu izvetava televizija je sudbina. Po svemu sude-
i, izbacivanje je neizbena sudbina. Ba kao i smrt, koju moete
pokuati da neko vreme drite na odstojanju, ali nita to uradite
ne moe je zaustaviti kada na kraju doe. Stvari stoje tako, i ne
pitajte zato...
Oslobaanje: sada kada to znate, i kada znate da tu vau spo-
znaju dele milioni ljudi i da to dolazi iz izvora kome moete ve-
rovati (nije bez razloga miljenje publike" odabrano kao jedna
od pomoi za takmiare u kvizu Ko eli da postane milioner - jo
j ednoj popul arnoj TV emisiji), moete prestati da muite sami
sebe. Nije bilo potrebe da se stidite svojih oseanja, sumnj i i slut-
nji, ili vae borbe da ih proterate iz vaih misli i odbacite ih da
t runu u naj mrani j em podr umu vae podsvesti. Da nisu zadati i
primljeni javno, zadaci Velikog Brata, osmiljeni tako da se vidi
koji ukuani n prvi nee uspeti da ih ispuni, predstavljali bi samo
jo j ednu psihoanalitiku sesiju. Na kraju krajeva, takve sesije
i maj u za cilj da vam obezbede da ivite sreno do kraja ivota sa
mislima za koje se do jue smatralo da su nepodnoljive, i da po-
nosno paradirate danas u onome to se pre samo nekoliko dana
smatralo sramnom odorom. U javnoj psihoanalitikoj sesiji, po
i menu Veliki Brat, vae skrivene slutnje dobile su veoma ubedljivu
pot vrdu od strane autoriteta koji je ni vie ni manj e nego Reality
TV" i, prema tome, nema vie potrebe da se zbunjujete i muite
sami sebe: ovo je uistinu nain na koji realan svet funkcionie. U
dananj em Velikom Bratu, za razliku od njegovog pret hodni ka
koji je kreirao Dor Orvel, i ije je ime pozaj mi o bez pitanja, ne
radi se o t ome kako zadrati ljude unutra i primorati ih da se dre
zadate linije, ve o izbacivanju ljudi napolje i voenj u rauna da,
nakon to budu izbaeni, napuste mesto po propisu i da se vie
ne vraaj u. . .
U tom svetu, kako je Reality TV to slikovito prikazao i ubed-
ljivo dokazao, sve je u vezi s tim ,,ko koga alje na deponiju"; ili
pre, ko e to prvi uraditi, dok jo ima vremena da se drugi ma ura-
di ono to bi oni rado eleli da urade tebi ako im se prui ansa - i
pre nego to uspeju da post upe po svojim eljama. Videli ste kako
je Meri izjavila, dok je jo nosila mikrofon, o nekom drugom, koji
je kasnije glasao za njeno izbacivanje, da je on arogantni starac
koji ne bi trebalo da bude ovde!" Meri, koja e uskoro postati
rtva, igrala je istu igru kao i napadai, nije je igrala drugaije; da
joj je dozvoljeno, ne bi oklevala ni sekunde da se glasno pridrui
negodovanju.
I, kao to ste mogli da pretpostavite, nema naina da se izbaci-
vanje pot puno poniti. Pitanje nije da li ve ko i kada. Ljudi se ne
izbacuju zato to su loi, ve zato to po pravilima igre neko mora
biti izbaen, i zato to su se neki ljudi pokazali vetijim u mane-
vrisanju od drugih, slinih njima; to jest, u nadigravanju ostalih
igraa u igri koju svi igraju, j ednako oni koji izbacuju kao i oni
koji bivaju izbaeni. Ljudi se ne izbacuju zato to je ut vreno da
nisu vredni da ostanu u igri. Stvari stoje suprotno: proglasi se da
neki ljudi nisu vredni da ostanu u igri zato to postoji kvota za
izbacivanje koja mor a da se ispuni. Jedan od ukuana mora biti
izbaen iz nedelje u nedelju - svake nedelje, ta god bilo. To su
kuna pravila koja obavezuju sve ukuane, bez obzira na to kakav
drugaiji stav oni mogu imati o tome.
Veliki Brat je iskren: u kuni m pravilima ne stoji nita o nagra-
ivanju vrlina i kanjavanju loih postupaka. Sve je podreeno
nedeljnoj kvoti izbacivanja koja mora da se ispuni bez obzira na
sve drugo. uli ste Davinu Mekol, voditeljku, koja je uzviknula:
Sudbina Meri i Krega je u vaim rukama!" to znai: postoji iz-
bor, i moete po svom nahoenj u izabrati rtvu; imate izbor da
izbacite j ednog ili drugog - ali nemat e opciju da izbacite oboje
ili da ne izbacite nikog. Tako da, od sada pa nadalje, kada vai
instinkti i intuicija dobiju snanu potvrdu - slobodno ih sledite.
U glasanju da izbacite nekoga ne moete napraviti greku. Samo
u oklevanju i odbi j anj u da se igra imate priliku da budete van
igre, a vae gnuanje prema igri izbacivanja nee spreiti ostale
da glasaju crnom kuglicom protiv vas.
Konano - razreenje. Zapravo, duplo, dvostrano razreenje:
retrospektivno i anticipacijsko. Uistinu, stara nedela i budua lu-
kavost su sada oproteni. Prole grupacije iz senke sada se recikli-
raju u mudrost budueg racionalnog izbora. Saznali ste - ali ste
i obueni. Sa ot kri venom istinom dole su i korisne vetine, a sa
38 Fluidni strah
oslobaanjem je dola hrabrost da se te vetine stave u funkciju.
Za tu zvaninu presudu nije kriv" dugujete zahvalnost produ-
centima Velikog Brata. I iz te zahvalnosti se pri druuj et e masama
prikovanim za TV ekrane - time pomaui da presuda dobije na
autoritetu, da bude istinski javna i opteobavezujua, a na t om
put u se televizijska gledanost i profit penj u nebu pod oblake...
Veliki Brat je zbrkana emisija, ili u naj manj u ruku viestra-
na" ili vieslojna", kako bi se benigniji kritiari radije izrazili. U
nj oj ima ponet o za svakoga, ili bar za mnoge, moda za veinu
- bez obzira na pol, boj u koe i nivo obrazovanja. Oajnika bor-
ba ukuana da izbegnu izbacivanje moda je privukla ljubitelje
prljavtina ili ljude koji ude da saznaju koliko su duboki i koliko
raznovrsni ti skriveni ponori ispod onih nivoa na koje ljudi uo-
biajeno padaju; Veliki Brat privlai i oarava ljubitelje golotinje
na ekranu i svega ostalog to je seksi i pikantno; ima dosta da
ponudi ljudima koji slabije poznaj u renik psovki, uz lekcije o
njihovoj upotrebi. Spisak koristi je zaista dugaak i raznovrstan.
Ljubitelji Velikog Brata su na udaru kritika, uvek sa osnovanim
razlozima, sa proizvoljnim broj em niskih pobuda. S vremena na
vreme nj i ma se pri dodaj u ak i neki plemeniti motivi.
Znai, razliiti ljudi mogu prebaciti kanal na Velikog Brata iz
razliitih razloga. Glavna poruka ove emisije je prikrivena, oba-
vijena sa isuvie atrakcija da bi mogla biti smesta i bez greke
uoena; ona moe doi neoekivano i netraeno mnogi m gleda-
ocima koji su u potrazi za drugom vrstom razbibrige; za neke ona
moe i ostati neopaena. A kritiarima kojima je pri marna briga
odbrana dolinog ponaanj a (a posebno zatita njihovog linog,
neotuivog i nedeljivog prava da razvrstavaju dobar ukus od vul-
garnosti) ta glavna por uka moe sasvim izmai. . .
To se, meut i m, ne moe dogoditi u sluaju Najslabije karike
- emisije koja je samo malo kamuflirana da izgleda kao TV kviz
provere znanja, a jo manj e kao jo jedan turnir za osvajanje na-
grade. Ona gledaocima ne nudi duhovna i telesna zadovoljstva
osim prizora ljudskog poniavanja, nakon ega sledi izbacivanje
i posipanje pepela po sebi. Pitanja i odgovori, koji su, avaj, neiz-
beni u emisiji koja je svrstana u kategoriju kviza", daju se uur-
banou koja odaje smetenost i koja moli za oprotaj: Uasno
mi je ao to troim dragoceno vreme koje je trebalo da bude
posveeno stvarima koje su zaista bitne - ali i vi kao i ja znate da
i vi i ja mor amo odrati spoljanju formu"; pitanja i odgovori koji
su za aljenje, mada su neizbeni, prekidi u glavnoj radnji, kratki
intervali koji razdvajaju niz duih inova drame - i za neke, ako
ne i za veinu gledalaca, predstavljaju samo priliku za oputanje,
jo jedan gutljaj pia ili zalogaj.
Najslabija karika nosi poruku Velikog Brata u najistijoj formi
- to je poruka koja je kompresovana u pilulu. Ona je koliko god je
to mogue ogoljena do temelja i gada samu sutinu stvari, to jest
slavljenje ina izbacivanja. Igrai, kojima nije ostavljena nikakva
sumnj a da je pri roda igre upravo takva kakva jeste, bivaju jedan
po jedan izbaeni ne tokom vremenskog perioda od vie dugih
nedelja ve u roku od pola sata. Suprotno onome to sugerie
zvanino ime emisije, istinski cilj koji se otkriva kako emisija na-
preduj e nije da se otkrije ko su najslabiji igrai" u nizu krugova,
ve da podseti sve da u svakom krugu neko mora biti proglaen
najslabijim" i da pokae kako e neizbeno doi red na svakoga,
osim na j ednog jedinog pobednika, da bude proglaen najslabi-
jim, poto su svi osim jednoga predodreeni za eliminaciju. Svi
osim jednoga su viak i pre poetka igre; igra se odvija samo da bi
se otkrilo ko je taj jedan koji je izuzet od sudbine svih ostalih.
Na startu kviza Najslabija karika i mamo grupu od nekoliko
igraa koji svi daju dopri nos zajednikoj kaici. Na kraju, samo
jedan igra stavlja itav plen u dep. Opst anak je ansa samo za
jednoga, prokletstvo je sudbina svih ostalih. Pre nego to se izgla-
sa i njihov izlazak, svi saigrai uestvuju u nizu rituala ekstradi-
cije, sa zadovoljstvom koje moe doneti samo vredno izvrena
obaveza, dobro uraen posao ili pot puno nauena lekcija, dok
se eventualna gria savesti umi ruj e dokazima da su nedela iz-
baenog suseda njihovu presudu uinila nemi novni m reenjem.
Na kraju krajeva, sastavni (moda i glavni) deo dunosti igraa
jeste da sledi ceremoniju glasanja za ispadanje, uz prihvatanje
sopstvene odgovornosti za poraz i javne ispovedi o manama koje
su dovele do njegovog pravednog i neizbenog izbacivanja. Ne-
40 Fluidni strah
dostatak koji se redovno priznaje, monot ono, jeste greh neuspeha
da se nadmudr e drugi igrai...
Stare prie sa moral nom poukom govorile su o nagraivanju
vrlina i kaznama koje se spremaju grenicima. Veliki Brat, Najsla-
bija karika i nebrojene sline prie sa moral nom poukom, koje se
sada nude i koje itelji modernog fluidnog sveta poudno gutaju,
ukazuju na druge i razliite istine. Prvo, kazna je norma, nagrada
je izuzetak: pobednici su oni koji su izuzeti iz opte kazne izbaci-
vanja. Drugo, veze izmeu vrline i greha, s jedne strane, i izmeu
nagrade i kazne, s druge strane, su slabane i nasumine. Moglo
bi se rei: Jevanelje koje je svedeno na Knjigu o Jovu...
Ono to nam govore dananje prie sa moral nom poukom je-
ste da udarci dolaze nasumino, bez potrebe za razlogom i bez
objanjenja; da izmeu onog ta ovek moe uraditi i onog ta ga
zadesi postoji najslabanija veza (ako uopte i postoji neka veza);
te da se malo moe uraditi, ili nita, da se sigurno izbegne patnja.
Prie sa moral nom poukom" naeg vremena govore o nepra-
vinoj pretnji i bliskom predstojeem izbacivanju, kao i o skoro
pot puno; nemogunost i ljudi da zaustave tu sudbinu.
Sve prie sa mor al nom poukom deluju putem sejanja straha.
Meutim, ako je strah posejan kroz stare prie sa moral nom po-
ukom bio iskupljujui (taj strah je dolazio u kompletu sa proti-
votrovom: sa receptom za odbijanje pret nj e koja zainje strah, i
na taj nain za ivot osloboen straha), prie sa moral nom pou-
kom" naeg doba nemaj u milosti - one ne obeavaju iskupljenje.
Strahovi koje one seju ne mogu se zauzdati, i zapravo su neisko-
renjivi: oni su tu i ostae tu, oni se mogu odgoditi ili zaboraviti
(potisnuti) za neko vreme, ali se ne mogu odagnati. Za takve stra-
hove nije pronaen protivotrov i malo je verovatno da e ikada
biti pronaen. Ti strahovi prodi ru i proi maj u itav ivot, doseu
do svake take tela i uma i preoblikuju ivotni proces u nepre-
stanu i beskrajnu igru murki", skrivaa"; igru u kojoj trenutak
nepanje dovodi do nepopravljivog poraza.
Prie sa moral nom poukom u naem dobu predstavljaju javne
probe smrti. Oldos Haksli je zamislio Vrli novi svet u kome se
deca kondicioniraju i vakciniu protiv straha od smrti tako to
im se dele omiljeni slatkii nad posmr t ni m odrom njihovih sta-
rijih. Nae prie sa moral nom poukom nastoje da nas vakciniu
protiv straha od smrti banalizovanjem prizora umiranja. One su
svakodnevne generalne probe u formi drutvenog izoptenja, sa
nadom da emo se naviknuti na nj enu banalnost kada ona jed-
nom doe u svom ogoljenom obliku.
Nepopravljiv... neizleiv... nepovrat an. . . neizbean. . . bez mo-
gunosti opoziva ili ispravke... taka nakon koje nema povrat-
ka. . . finalni. . . konani . . . kraj svega. Postoji jedan i samo jedan
dogaaj kome se ovi atributi mogu u pot punost i i bez izuzetka
pripisati; jedan dogaaj koji sve druge pri mene tih koncepata
pretvara u metafizike; dogaaj koji ih usklauje sa njihovim
iskonskim znaenjem - drevnim, istim i nepomueni m. Taj do-
gaaj je smrt.
Smrt je strana zbog te karakteristike koja se razlikuje od svih
drugih; karakteristike da sve druge karakteristike pretvara u ka-
rakteristike oko kojih vie nema pregovora. Svaki nama poznat
dogaaj - osim smrti - ima prolost, kao i budunost. Svaki doga-
aj - osim smrti - nosi obeanje ispisano neizbrisivim mastilom,
makar ispisano i najsitnijim slovima, da nastavak prie sledi".
Smrt nosi samo jedan natpis: Lasciate ogni sperartza (mada ideja
Dantea Aligijerija da postavi tu konanu, neumoljivu reenicu na
kapiju Pakla nije bila istinski legitimna, jer je jo tota nastavilo
da se dogaa nakon prolaska kroz tu paklenu kapi j u. . . iza tog
znaka ostavite svaku nadu"). Samo smrt moe znaiti da se od
sada pa nadalje nee nita dogoditi vama, to jest da vam se nee
dogoditi nita to biste mogli da vidite, ujete, dodirnete, omiri-
ete, to bi vam donelo uivanje ili bol. Iz tog razloga je sigurno
da e smrt ostati neto nepojmljivo ivima; zaista, kada treba po-
vui istinsku granicu ljudske imaginacije - smrt nema dostojnog
takmaca. Jedna i jedina stvar koju ne moemo uraditi, niti emo
ikada moi, jeste da zamislimo svet bez nas koji ga zamiljamo.
Nema ljudskog iskustva, koliko god ono bogato bilo, koje bi
pruilo makar i naj manj i nagovetaj o tome kako to izgleda kad
se nita vie nee dogoditi i nita vie nema da se uradi. Ono
to uimo od ivota, iz dana u dan, upravo je suprotno; ali smrt
42 Fluidni strah
ponitava sve to smo nauili. Smrt je otelotvorenje nepozna-
tog"; i medu svim nepoznanicama jedino nju je pot puno i istinski
nemogue spoznati. ta god inili da se pri premi mo za smrt, ona
nas zatie nespremne. Da stvari budu gore, ona samu ideju pri-
preme" - te akumulacije znanja i vetina koje definiu ivotnu
mudrost - ini nitavnom. Svi drugi sluajevi beznaa i bespo-
monosti, neznanj a i nemoi, mogli bi, uz odgovarajue napore,
biti reeni. Svi osim ovog.
Prvobitni strah", strah od smrti (uroeni, endemski strah), mi
- ljudska bia - delimo, izgleda, sa svim ivotinjama, zahvaljujui
instinktu opstanka koji je t okom evolucije isprogramiran u sve i-
votinjske vrste (ili bar u one meu nj i ma koje su opstale dovoljno
dugo i t i me ostavile dovoljno traga da se zabelei njihovo posto-
janje). Ali samo mi, ljudska bia, i mamo spoznaju o neizbenosti
smrti, i t i me smo suoeni sa stranim zadatkom preivljavanja
usvajanja tog znanja; sa zadatkom ivljenja sa sveu o neminov-
nosti smrti, ivljenju uprkos tome. Mori Blane je otiao i dalje
sa t vrdnj om da ovek zna za smrt samo zato to je ovek - a samo
je ovek jer je on smrt u procesu nastajanja.
2
Nisu bili u pravu sofisti koji su propovedali da je strah od smrti
u suprotnosti sa razumom, kada su tvrdili da kada je smrt tu -
ja nisam tu, a kada sam ja tu - smrt nije: kad god sam ja tu - u
drutvu sam moj e svesti da pre ili kasnije smrt mora staviti taku
na moj e postojanje ovde. U reavanju ovog zadatka, u borbi pro-
tiv tog sekundarnog straha" ili u njegovom neutralisanju, straha
koji izvire ne iz smrti koja kuca na naa vrata ve iz nae spoznaje
da e do toga pre ili kasnije doi, od male su pomoi instinkti,
kada bismo ih i imali na raspolaganju. Razreenje tog zadatka
moraj u preduzeti i obaviti, ako je to uopte mogue, sama ljudska
bia. I taj zadatak se obavlja, u zlu i dobru, mada sa polovinim
uspehom.
Sve ljudske kulture mogu se deifrovati kao tvorevine uma koje
su napravljene sa ciljem da ivljenje sa spoznajom smrtnosti uine
moguim.
2 Videti: Maurice Blanchot, The Gaze of Orpheu, Station Hill, 1981.
Inventivnost kultura u oblasti omoguavanja ivota uz nemi-
novnost smrti" je zadivljujua, mada ne bez ogranienja. U stvari,
zapanjujua raznovrsnost zabeleenih strategija moe se razbiti u
manj i broj kategorija; sve njihove varijante mogu se podvui pod
nekoliko sutinskih strategija.
Ubedljivo najea i ini se najefikasnija strategija, a time i naj-
primamljivija medu relevantnim kul t urni m izumima, jeste ospo-
ravanje konanosti smrti: j edna ideja, koju je u osnovi nemogue
proveriti, da smrt nije kraj sveta ve prelaz iz j ednog sveta u drugi.
(Kao to je Sandra M. Gilbert nedavno definisala
3
- to je istek a ne
okonavanje.) Umi ranj e ne znai odlazak sa jedinog postojeeg
sveta i rastakanje i iezavanje u nitavilu, ve samo prelazak u
drugi svet - gde e se nastaviti postojanje, makar u neto druga-
ijem obliku (koji je ipak sasvim dovoljno slian) nego to je onaj
koji smo navikli da nazivamo svojim. Telesno postojanje moe
imati kraj (ili biti odloeno do drugog dolaska ili sudnjeg dana,
ili moe zameniti j ednu telesnu formu drugom, kao u venom
vraanju kroz reinkarnaciju); iskoriena i istroena tela se mogu
dezintegrisati, ali postojanje na svetu" nije ogranieno ovde i
sada na tu ljusku od mesa i kostiju. Moment al no telesno postoja-
nj e moe biti samo jedna u nizu epizoda beskrajnog postojanja,
koje neprest ano menj a oblik (kao u sluaju reinkarnacije) - ili
uvertira u veni ivot due, koji poinje smru, pretvarajui time
t renut ak smrti u trenutak oslobaanja due od svog telesnog ka-
veza (kao u hrianskoj viziji ivota nakon smrti).
Opomena memento mori, setite se smrti, koja ide uz prokla-
movani veni ivot, svedoi o izuzetnoj moi tog obeanja da se
izbori protiv onesposobljavajueg efekta koji sa sobom nosi bli-
zina smrti. Kada se ta objava o venom ivotu uje, usvoji, i u nj u
se poveruje, vie nema nikakve potrebe za pokuaj i ma zaborav-
ljanja na neophodnost smrti (koji su, ini se, uzaludni). Nema
pot rebe da se pogled skree sa njenog neumi t nog dolaska. Smrt
vie nije Gorgona koja ubija samim pogledom: ne samo da o-
vek moe pogledati smrti u lice, ve treba da je gleda u lice, iz
3 Videti: Sandra M. Gilbert, Death's Door: Modem Dying and the Ways We Grieve, W. W.
Nort on, 2005.
44 Fluidni strah
dana u dana, dvadeset etiri asa dnevno, da se ne zaboravi briga
o novom ivotu nakon predstojee smrti. Opomi nj anj e na smrt
odrava ivot smrt ni ka na pravom put u - darujui mu svrhu
koja ini svaki proivljen trenutak dragocenim. Memento mori"
znai: ivi zemaljski ivot na nain koji e ti obezbediti sreu u
zagrobnom ivotu. ivot nakon smrti je garantovan - tavie, ne-
izbean; meut i m, njegov kvalitet zavisi od toga kako ivi pre
svoje smrti. On moe biti nona mora ili blaenstvo. A sada haj de
na posao. . .
Besmrtnost due daje zemaljskom ivotu istinski neprocenji-
vu vrednost. Samo ovde i sada, na zemlji, kada je dua jo uvek
zarobljena u svom telesnom oklopu, moe se obezbediti veno
blaenstvo i mogu se izbei vene muke. Po okonanju telesnog
ivota ve je kasno za to. Presuda, bez mogunosti za drugu an-
su, za koju se veruje da je smrt donosi, dobila je sasvim novo,
pot puno obrnut o znaenje. Kada prilike za ispoljavanje vrlina i
uzdravanje od poroka dou do kraja, kao to i moraj u u trenut-
ku smrti, izbor izmeu neba i pakla je ve napravljen i odluena
je sudbina due - zauvek, to znai da upravo taj uasno kratki
zemaljski ivot ima istinsku mo nad venou, a obaveza memen-
to mori podstie ive da koriste tu mo.
Hrianski koncept nasleenog prvobitnog greha pokazao se
kao naroito sreno reenje: on je podigao vrednost i znaaj te-
lesnog ivota. Data ansa za odlazak na Nebo bila je tek 50:50. Sa
veoma malim ansama da nadu sebi mesto na Nebu, naslednici
prvobitnog greha podsticani su na pozitivan stav prema svojim
zadacima tokom ivota; poto niko nije roen bezgrean, ve je
od samog poetka optereen nasleenim grehom, smrtnici mo-
raju biti dvostruko revnosni i predani u korienju svoje kratko-
t raj ne moi da sebi obezbede spasenje. Izbegavanje zlih dela nee
biti dovoljno: uz dobra dela, to je vie njih mogue, rtvovanje,
ispatanje i nanoenje pokajnike patnje samom sebi potrebni su
za skidanje stigme prvobitnog greha, za koju bi, u suprot nom,
bila potrebna venost da je spale ognjevi pakla. Mogunost ve-
nosti predstavljala je nonu mor u za zle i lenjivce, ali, s druge
strane, i izvor neprestanog veselja za dobre i vredne. Obe strane
su podsticale na akciju.
Preoblikovanje smrti - predstavljanje najgroznijeg pada kao
najdivnijeg uzdizanja - bio je istinski genijalan potez. Time se
nisu samo smrtnici pomirili sa svojom smrt nou, ve se i ivotu
dao smisao, svrha i vrednost koje bi ta presuda smrti ponitila
kada bi ivot bio preputen svojoj neposrednoj, gruboj jednostav-
nosti. Taj potez je pretvorio destruktivnu snagu smrti u kolosalnu
silu jaanja ivota: on je upregnuo smrt u koije ivota. Doveo je
venost u dohvat prolaznog i postavio samospoznate smrt ni ke za
upravljaki pult besmrtnosti.
Teko je bilo pratiti t aj in, iako se pokuavalo i pokuava se sa
njegovim imitiranjem na sve mogue naine - i sasvim sigurno
to nikada nee prestati. Gotovo ni j edna zamena se nije pokazala
tako radikalnom kao original u obuzdavanju i pripitomljavanju
aveti smrti. Samo je original prikazao smrt kao univerzalnu i neu-
mi t nu sudbinu, time prikazujui brigu o smrti, izazvanu st rahom,
kao univerzalnu - i iskupljujuu - obavezu. Sve druge imitacije
su prikazivale besmrt nost kao posredni ivot", i ak i u t om te-
meljno osiromaenom obliku, jedino kao ansu - neto do ega
se moe doi, ali to moe i izmai. Pojedinci koji su nastojali,
bez obzira na to koliko uspeno, da iskoriste priliku i steknu tu
zamenu za besmrt nost nisu dobijali obeanje da e lino iskusiti
efekte svoje pobede, ak ni da e biti njeni svedoci. Oni ma koji
su postavljali pitanje zato bi se odrekli zadovoljstava koje mogu
iskusiti zarad stvari koje mogu samo zamisliti i o kojima nikada
nee svedoiti, ti surogat predloi nisu mogli ponuditi zadovolja-
vajui, preovlaujue uverljiv, a kamoli univerzalan odgovor.
Koliko god bile nesavrene, sve te zamene su osmiljene pre-
ma obrascu formul e ivota nakon smrti. One pokuavaju da daju
smisao smr t nom ivotu upor nom priom o trajnosti efekata ze-
maljskog ivota koji je, kao to je poznato, prolazan, da pot vrde
kako naporan rad t okom ivota nee biti uzaludan, i da uvere
sumnjiave da e nain ivota biti od znaaja dugo nakon pre-
stanka samog tog ivota, dok nita to e se kasnije dogoditi nee
moi ponititi njegove konsekvence.
Prema toj formuli, na svakom poj edi nanom smrt ni ku je da
sam odlui da li njegov ivot treba da ostavi traga u svetu nakon
46 Fluidni strah
njegove smrti, i kakav bi to trag trebalo da bude. Taj svet, koji e
nastaviti da postoji nakon smrti pojedinca bie nastanjen drugi m
ljudima; onaj ko je ostavio trag nee biti meu njima, ali drugi
koji e biti tu osetie uticaj tog nestalog ivota - i usvojiti ga, to
bi bilo poeljno. Bie zahvalni na stvarima koje cene i neguju i
postarae se da te ljude ouvaju u svom pamenj u. Ali ak i da
ne znaju imena ljudi koji su im ivot uinili drugaijim (boljim)
nego onaj kakav bi inae bio, ostaje injenica da je ivot nekog
sada zaboravljenog smrt ni ka dao plodove i ostavio t raj ne trago-
ve.
U poredenj u sa originalnom strategijom, nj ene modifikovane
surogat verzije su naizgled multiplikovale broj opcija dost upni h
smrt ni ci ma. Za one koji su inspirisani prilikom za sticanje one
vrste besmrtnosti koju te verzije nude, spektar moguih izbora se
proirio daleko izvan samo one jedne dileme izmeu Neba i Pa-
kla. Kada j ednom izgledi za sticanje besmrt nost i u bilo kakvom
obliku vie nisu unapred garantovani, otvara se ogroman prostor
za inventivnost i eksperimentisanje za sve zainteresovane. I onda
kada se poricanje konanosti smrti razdvoji od besmrt nost i due,
ono se moe slobodno uklapati sa proizvoljnim brojem alterna-
tiva. to se i dogaa - iako se, meut i m, ta impresivna raznoli-
kost kulturnih invencija moe grubo podeliti na dve klase: one
koje obeavaju linu besmrtnost; i one koje obeavaju lini do-
pri nos opstanku i t raj anj u j ednog nelinog entiteta, najee po
cenu smanjenja znaaja individualnog identiteta, to se na kraju
zavrava zahtevima za spremnou na samoporicanje i samopo-
nitavanje.
U svim vrstama drutva individualnost je privilegija nekolici-
ne za kojom se udi, koja se briljivo uva i brani. Biti individua-
lan znai izdvojiti se iz mase, izbei meanje sa bilo kojim drugi m
poj edi ncem i tako sauvati sopstveni ipseite. Na platnima koja
prikazuju protekle istorijske trenutke" (to jest one trenutke koji
se smatraju vredni m beleenja jer su njihove posledice daleko
prevazile njihovo sopstveno doba i izmenile naknadni tok stvari
ostavljanjem opipljivog traga na sadanjosti) mogu se izdvojiti
pojedinci" od mase" po jedinstvenosti i prepoznatljivosti lica
onih prvih, te po uni formnost i , nejasnosti ili nevidljivosti lica
onih drugih.
Tako otar kontrast ne bi trebalo da iznenauje; na kraju kra-
jeva, individualnost je vrednost" u stepenu u kojem ona ne do-
lazi kao besplatan poklon" ve samo ako je pot rebno boriti se
i uloiti napore za nj eno ostvarenje - i zbog svih tih principa
individualnost ostaje raspoloiva za neke, a upor no van domaaja
drugih. Da nema bezlinih masa - rulje", gomile", horde" ili
jednostavno svetine" - ili da je individualnost uroen, nepro-
blematian, injenini kvalitet svakog i svih lica, ideja individu-
alnosti bi zasigurno izgubila mnogo od svog sjaja i privlanosti,
mada, po svemu sudei, pod takvim okolnostima ta ideja ne bi
ni mogla nastati. Pristup sredstvima odranj a prepoznatljive je-
dinstvenosti lica i imena u vremeni ma ispred nas, ukljuujui i
vreme nakon smrt i njihovog nosioca, neophodno je svojstvo, ali
verovatno i najpoeljniji sastojak individualnosti".
Glavno sredstvo postizanja takvog efekta je slava", to je skra-
ena oznaka za ostati u seanju buduih pokolenja". Paradoksal-
no za sredstvo individualne besmrtnosti, upravo lanstvo u odre-
enoj kategoriji obezbeuje pristup slavi, a borba za dobijanje tog
pristupa (ukljuujui i borbu da se ta kategorija uini dost upnom
kako bi podarila besmrt nost svojim lanovima) je kroz istoriju
bila kolektivan posao. Pravo na ovaj pristup je u poetku bila po-
vlastica kraljeva i generala, a kasnije su ga izborili dravnici i re-
volucionari (te, indirektno, i tvorci skandala i buntovnici, njihove
replike u iskrivljenom ogledalu), zatim istraivai i pronalazai,
naunici i umetnici. Kraljevski reimi imali su sopstvena pravila
za raspodelu slave, kao i teokratije, republike i demokratije, agrar-
na i industrijska drutva, predmoderne, moderne i post moderne
kulture.
Treba zapaziti, meut i m, da je kolektivno ili kategorijski po-
drano pravo na individualnu slavu ma sa dve otrice: moe se
shvatiti i kao okrut nost sudbine umesto sree. Institucionalno
obezbeeno pravo na individualnu slavu ne garantuje da e biti
dodeljena prava vrsta slave, veliina; umest o toga to moe u prak-
si biti vena ozloglaenost. Svako seanje, ukljuujui i seanje
48 Fluidni strah
potomstva, moe biti ma sa dve otrice. Ako pripadate drutve-
noj kategoriji koja prua individualne rezultate, bez obzira na to
da li se oni odobravaju ili osuuju, sa izgledima da se oni zabele-
e i ostanu u pamenj u - slava predstavlja sudbinu; ali, kapacitet
te slave da preivi, kao i njen sadraj, ostaju t raj no i neprijatno
nedovoljno definisani. Pravo na individualnu slavu vraa se kao
dunost koja iziskuje neprestane napore i nesmanj enu budnost -
ba kao to je i pravo na spasenje iziskivalo konstantnu dobrotu
tokom celog ivota. Ono ne obeava nikakav odmor i nagoveta-
va ivot pun strepnje, samokritike, a, mogue, i samoosude. Pro-
putanje ili traenje prilike moe imati isto toliko, a moda i vie
gorak ukus nego nj eno uskraivanje.
Oni ma kojima je uskraena prilika za sticanje individualne
besmrtnosti - toj bezlinoj, anoni mnoj hoipolloi,obinim",,,ne-
istaknutim" ljudima, gruboj materiji od koje se prave statistike
tabele - nudi se druga varijanta besmrtnosti: besmrt nost preko
posrednika, ili besmrt nost put em odricanja od individualnosti.
Ili pak druge varijante, imajui u vidu koliko mnogo verzija te
depersonalizovane besmrt nost i je na ponudi , gde svaka od njih
na svoj nain iskoriava neizleen i, u kraj nj oj liniji, neizleiv
strah od Velikog Nepoznatog.
Personalizovana besmrt nost predstavlja predlog za produenj e
ivota, koji poziva na izuzetne napore kako bi se ostavio trag":
vriti dela vredna pamenja. Depersonalizovana besmrt nost radi
upravo suprotno. Ona se nudi kao utena nagrada t om
mnotvu, nebroj eni m ljudima za koje postoji malo nade da e
postii bilo ta to bi se raunalo kao bitno, to znai da imaju sla-
be anse da sami obezbede sigurno mesto u ljudskom pamenj u.
Nelina besmrt nost je kompenzacija line nemoi; anoni mnom
biu ukazuje se ansa da stekne (takoe anoni mnu) venost. Da,
njihovi lini ivoti e biti zaboravljeni, ali e neto znaiti - nee
otii bez traga. Ono, meut i m, to e proizvesti taj znaaj i ono
to e ostaviti duboke i neizbrisive tragove, jeste nain njihove
smrti. U nemogunost i da zarade besmrt nost za ivota, ipak e to
uspeti put em smrti; time je njihova smrt sredstvo postizanja ne-
eg vreg, trajnijeg, pouzdanijeg, znaajnijeg nego to je njihov
prazan, siv, odboj an pojedinaan ivot, lien prilike da se potvrdi
i zabelei svoje postojanje dok jo traje. I tako preko tog opstanka
neega" i oni mogu posredno postii besmrt nost - time to e
posvetiti svoju smrt nekoj ideji (koja bi, poeljno je, bila besmrt -
na).
Na pragu ere izgradnje nacija, postrevolucionarna Francuska
Republika oivela je antiku rimsku formul u pro patria, i time
uspostavila obrazac za ovu besmrt nost preko posrednika", tu
kompenzaciju besmrtnosti". To je postigla put em onoga to je
Dord L. Mos nazvao nacionalizacijom smrti"
4
- strategijom
koja je primenjivana t okom celokupnog trajanja modernog
doba.
Nacijama u stvaranju bila je pot rebna mo drave da bi se
oseale sigurno, a dravi u nastajanju bio je potreban nacionalni
patriotizam da bi se oseala mono. Jedno drugom su bili po-
trebni da bi opstali. Dravi su bili potrebni podanici drave kao
nacionalni patrioti, spremni da rtvuju svoje individualne ivote
za opstanak nacionalne zamiljene zajednice"; naciji su bili po-
trebni njeni pripadnici kao podanici drave koja ima vlast da ih
regrutuje za nacionalnu ideju" i, u sluaju potrebe, da ih natera
da poloe svoje ivote za vean ivot nacije. I drava i nacija nale
su naj podesni j e reenje svojih problema u ideji anonimne smrti
koja vodi ka nepersonalnoj besmrtnosti.
U eri masovni h ronih vojski i opte vojne obaveze, neeksplo-
atisan uas straha od smrti i strah od nitavila u koju bi smrt
mogla voditi uspeno su iskorieni u mobilizaciji masovnog
patriotizma i posveenosti nacionalnoj ideji. Kao to Mos istie,
dok se smrt brata, supruga ili prijatelja u ratu" i dalje shvata kao
muenika smrt " - za linu rtvu se sad, bar u javnosti, kae
da dobitak prevazilazi lini gubitak". Smrt nacionalnog junaka
moe biti lini gubitak i tragedija; meut i m, ta rtva se bogato
nagrauje, iako ne spasenjem besmrt ne due umirueg, ve tele-
snom besmrt nou nacije. Spomenici palima, razbacani po celoj
Evropi, podseali su prolaznika na to da se zahvalna nacija odu-
ila rtvama koje su joj prineli njeni sinovi venim seanjem na
4 Videti: George L. Moose, Fallen Soldiers, Oxford University Press, 1990, str. 34. i dalje.
50 Fluidni strah
njihove zasluge, te da nacije koja podie spomenike poginulima
ne bi ni bilo da oni nisu dobrovoljno poloili svoje ivote.
Spomenici u evropskim glavnim gradovima koji slave nese-
binost Neznani h vojnika usadili su ideju da ni in heroja, pa
ni itav njihov ivot do trenutka vrhunske rtve nije znaajan za
vrednovanje i pamenj e te rtve. Ti spomenici ivima govore da
se rauna samo trenutak smrti na boj nom polju, i da vrednost
smrti ima mo da retrospektivno redefinie (uzvisi i oplemeni)
znaenje ak i najbezvrednijeg ivota. Godinje javne manifesta-
cije obeleavanja seanja imale su i dodat nu svrhu. One su pod-
seale gledaoce i uesnike tih godinjica da dugovenost post hu-
mnog postojanja u seanju potomstva zavisi od kontinuiranog
postojanja nacije: rtva treba da se pamti sve dok nacija ivi (ali
ne nakon toga) - i t i me lino rtvovanje ivota u cilju opstanka
nacije nije samo nain da se transcendentira smrt ve i stanje
sveta u kome post humno postojanje moe biti presaeno, moe
uspevati i biti zatieno...
Strategija koju su prvo upotrebili glasnogovornici nacija u na-
stajanju uspostavila je obrazac koji su naknadno sledili promo-
teri brojnih drugi h ideja, retko postiui pot puni uspeh u kopi-
ranju; moda to nisu radili toliko zbog potencijala da se zalee
rane koje nanosi uas od neminovnosti smrti (taj potencijal je
uvek bio sporan), koliko zbog udesne prilike da nanovo iskoriste
taj nepresuni izvor straha od nitavila nakon smrti, za potrebe
ideja koje su eleli da promoviu ili sauvaju. Formulu umree,
ali e zahvaljujui tvojoj smrti ideja za koju si se rtvovao iveti
veno - i time prenositi besmrt nost tvog podviga jo sigurnije od
isklesanih kameni h ili izlivenih metalnih spomenika, bez obzira
na to koliko ih ima" eksploatisali su sa posebni m arom revo-
lucionarni pokreti koji su promovisali temeljan i trajan remont
drutvenog poretka, sledei obrazac izgradnje nacije, iako retko
sa efektima koji bi imali slinu teinu.
Koliko god bila otra razlika meu njima, sredstva line i be-
zline besmrtnosti j ednako uvaavaju ozbiljnost problema nemi-
novnosti smrti sa kojim se suoavaju svi ljudi, kao bia svesna
svoje smrtnosti. Takva sredstva, njihova popularnost i (bar deli-
mina) efikasnost indirektno svedoe o vanom mestu koje zau-
zima briga o venom ivotu (ili njegovo negiranje) meu briga-
ma smrtnika. Oni su, takorei, zaobilazni danak (ili otkupnine?)
stranoj, vrhunskoj, definitivno nadljudskoj, i time zastraujuoj
sili venosti, koji ljudi plaaju i te kako svesni kratkoe sopstve-
nog ivota. I oni imaju smisla" samo pod uslovom da se uas od
smrti produava, da se danak za milost dobrovoljno daje i da se
zahtevana otkupnina, po obiaju, spremno plaa.
Jo se j edna kul t urna strategija odvija paralelno sa porodi com
do sada istraenih sredstava. Kako istorijski oblikovani uslovi efi-
kasnosti (i time privlanosti) pomenut i h sredstava poi nj u da se
raspadaju i nestaju, ova alternativna strategija, koja postepeno,
ali i stabilno, prikuplja snagu i popul arnost t okom itavog tra-
janja moder ne ere, ini se da zauzima poasno mesto u naem
fluidnom moder nom drutvu potroaa. Ova strategija se sastoji
od marginalizacije briga oko konanosti put em obezvreivanja
svega trajnog, dugovenog, dugoronog; obezvreivanjem svega
to bi moglo nadiveti individualni ivot ili ak i delatnosti utvr-
enog trajanja u koje je izdeljen ivot, ali i onih ivotnih iskusta-
va koja daju osnova za oblikovanje ideje o venosti i podsticanje
brige oveka o svom mestu u toj venosti.
Strategija marginalizacije sastoji se od sistematskog napora da
se odstrani briga o venosti (i, naravno, o trajanju kao takvom) iz
ljudske svesti i da se ona lii moi da dominira, oblikuje i usme-
rava tok individualnog ivota. Umesto obeanja mostova za spa-
janje smrt nog ivota sa venou, alternativna strategija otvoreno
nipodatava, degradira ili pobija vrednost trajanja, sasecajui u
korenu sve brige oko besmrtnosti; ona presauje vanost koja je
nekad bila dodel j ena onome posle" na sadanji trenutak - od
trajnog do prolaznog. Time razdvaja uas od smrti od svog prvo-
bitnog uzroka i ini ga prihvatljivim za druge potrebe, uzdiui
opipljivije (i iznad svega neposredne) efekte nasuprot brigama o
ivotu nakon smrti.
Postoje dva osnovna naina da se ovo postigne. Jedan je dekon-
strukcija smrti. Drugi je njegova banalizacija.
Primetivi da smo pokazali nesumnj i vu tendenciju da ostavi-
52 Fluidni strah
mo smrt po strani, da je eliminiemo iz ivota", Sigmund Frojd
objanjava: Imamo obiaj da stavimo akcenat na sluajnost
uzroka smrti - nesrea, bolest, infekcija, poodmakl e godine; na
taj nain odaj emo nastojanje da svedemo smrt sa neophodnost i
na sluaj".
5
Takvo svoenje" (ili da upot rebi mo postfrojdovski i
malo precizniji lingvistiki novitet - dekonstrukcija") smrti u
skladu je sa duhom modernost i (pri met i mo da je Frojd napisao
citirane rei u vreme kada je duh modernost i bio na vrhuncu
jer jo nije bio upoznat sa sopstyenim ogranienjem). U to doba,
tipino moder an potez bio je da se isecka egzistencijalni izazov u
skup problema koji moraj u biti razreeni jedan po jedan i svaki
za sebe i mogu biti razreeni tako da znanje i tehnika sredstva
pot rebna za korienje tog znanja budu na raspolaganju i da je
reim njihovog korienja propisno ispotovan.
Negde u pozadini poriva za dekonstrukcijom pomaljala se
maglovita i retko kad artikulisana pretpostavka da je koliina do
sada poznatih problema, i onih koji e se tek otkriti, konana i
da t i me spisak zadataka koje treba obaviti moe biti pre ili kasni-
je pot puno iscrpljen. Postojala je nada da ak i najvei i najtei
zadaci, naizgled izvan ljudske moi jer je nemogue suoiti se s
nj i ma u njihovoj celini i direktno, mogu biti izdeljeni u mnot vo
konkretnih i poj edi nano razreivih manj i h zadataka i da ubudu-
e mogu biti skinuti sa dnevnog reda - ba kao to se prazna poli-
ca uklanja nakon to se nj en sadraj isprazni. Nije lako ukazati na
uzaludnost takve nade, poto dugi niz uspenih poduhvata moe
efikasno sakriti iz vida nemogunost dobijanja rata u ije ime su
svi ti poduhvati bili pokrenuti i realizovani.
Ono to se gubi iz vida kada se dekonstrukcija pri menj uj e
na pitanje smrti jeste nepobitna i neumoljiva injenica bioloki
utvrene smrtnosti ljudskih bia. Retko se uje, ako se uopte i
uje, da ljudi umi ru zato to su smrt ni . . . ak je i poj am smr-
ti usled pri rodni h uzroka" - ve usvojen, eufemistiki verbalni
supstrat za smrtnost" - izaao iz govornog renika. Medicinari
retko kada kao razlog upisuju pri rodnu smrt " u smrtovnicu; ako
5 Sigmund Freud, Thoughts for the time of war and death", u: Freud, Civilization, Society
and Religion, ed. Albert Dickson, Penguin, 1991, str. 77-8.
nemaj u alternative, konkretnije objanjenje, svakako e preporu-
iti obdukciju radi utvrivanja istinskog" (to jest neposrednog)
uzroka smrti. Njihova nesposobnost da utvrde takav uzrok bio
bi shvaen kao svedoanstvo o njihovoj profesionalnoj nekom-
petentnosti. Konkretan uzrok svake poj edi nane smrti mora biti
utvren i izreen, i samo takav razlog smrti moe biti prihvaen
kao legitiman uzrok, koji je ili mogue spreiti ili e biti mogu-
e spreiti ga uz odgovarajue napore (to jest dalja istraivanja i
razvoj medicine i procedura) - bar u principu, ako ne u svakom
poj edi nanom sluaju. Ni roaci ni prijatelji preminulog ne bi
prihvatili pri rodnu smrt " kao objanjenje zato je dolo do smr-
ti.
Primetiemo da je takva taktika vid kreiranja mitova koji stoji
upravno suprot no u odnosu na strategiju predstavljanja istori-
je kao prirode, koju je detaljno opisao Roland Bart. Mit o smrti
samo kao mogunosti, a ne izvesnosti, konstruisan je i odravan
put em predstavljanja pri rodnog ina kao rezultata velikog broja
ljudskih greaka koje je bilo mogue izbei ili ih je trebalo uiniti
mogui m za izbegavanje. Nasuprot Bartove kulture pod maskom
prirode, pri rodnost smrti se kamuflira kao kultura. Ali, funkcija
mitova koje je istraivao Bart bila je zatita krhkog i neizvesnog
tela kulture pod sklonitem silovitosti" - dok je svrha dekon-
strukcije smrt i upravo suprotna: liavanje smrti aure silovitosti
koju je ve, i uvek, nosila.
Dok izgledi besmrt nost i istiu (instrumentalni) znaaj i mo
smrt nog ivota, uz priznavanje neumi t nost i telesne smrti, dekon-
strukcija smrti paradoksalno intenzivira koliinu uasa od smr-
ti i drastino podie destruktivnu mo smrti, ak iako navodno
dovodi u pitanje nj enu neumi t nost . Umesto potiskivanja svesti o
neizbenosti smrti (njenog navodnog efekta) i oslobaanja ivot-
nih tenji od pritisaka razmiljanja o smrti, ta dekonstrukcija ini
smrt jo mnogo pri sut ni j om i posledinijom nego ikada ranije.
Smrt je sada per manent no prisutna, mada paljivo i blisko
praena u svakom ljudskom poduhvat u - to prisustvo se snano
osea, dvadeset etiri sata dnevno i sedam dana u nedelji. Svest o
smrti je sastavni deo svake ivotne funkcije. Pridaje joj se visoki,
54 Fluidni strah
moda i vrhunski autoritet pri svakom izboru u ivotu koji je
sainjen od izbora.
Onda kada se uasna briga zbog konane, mada daleke smrti
u komadiima ubaci u svakodnevne brige da se pravovremeno
uoe i suzbiju (ili pre, odbiju) nebrojeni i sveprisutni pojedina-
ni i neposredni uzroci smrti, i kako se alarmantna upozorenj a
0 novootkrivenim, do sada nepoznatim patogenim materijama
1 reimima rapi dno smenj uj u u nizu, svaki in i svako okrue-
nje delovanja, ukljuujui i de k i okruenja za koje se do sada
verovalo da su bezazlena i nekodljiva ili uopte i nisu posmat ra-
na kao relevantna u pogledu smrti", poi nj u da se sumnjie kao
uzronici nepopravljive tete koji sobom donose kraj nj e posledi-
ce. Danas nema ni trenutka predaha od pretnje smrti. Borba pro-
tiv smrti poinje od roenj a i ispunjava itav ivot. Dokle god se
ona vodi, obeleena je pobedama - iako se poslednja bitka zasi-
gurno gubi. Meut i m, pre te poslednje bitke (a ko to zna unapred
koja e se to bitka pokazati poslednjom?), smrt ostaje sakrivena
u svetlu". Rascepkana u nebrojene brige o nebroj eni m pret nj ama,
strah od smrti proima itav ivot, mada u razblaenoj formi, uz
malo redukovanu toksinost. Zahvaljujui sveprisutnosti nj eni h
malih doza, strepnja od smrti teko moe biti uzeta" u celini i sa
nj om se suoiti u svoj nj enoj grozoti none more, a i dovoljno je
uobiajena da ne paralizuje elju za ivotom.
Stoga, ruku pod ruku sa dekonstrukcijom ide i banalizacija,
nj en stalni i, isto tako, neizbeni pratilac. Ako dekonstrukcija za-
menj uj e jedan nesavladiv izazov gomilom uobiajenih i, u osno-
vi, ispunjivih zadataka, uz nadu da e se time izbei konfrontacija
sa celinom njegovog jedinstvenog, krajnjeg uasa, banalizacija
samu tu konfrontaciju pretvara u neto uobiajeno, gotovo u sva-
kodnevni dogaaj, uz nadu da e se time ivot sa smru" uiniti
neto manj e nepodnoljivim. Banalizacija prenosi j ednokrat no
iskustvo smrti, koja je po svojoj prirodi nedost upna ivima, u
carstvo dnevni h rut i na smrtnika, uz nadu da e ih time upoznati
sa iskustvom konanosti" i tako ublaiti uas koji izvire iz ap-
solutne drugosti" - totalne, apsolutne nemogunost i spoznaje
smrti.
Smrt je ta koja daje ideji konanosti" nj eno razumljivo zna-
enje, a sve druge upotrebe tog t ermi na u govoru direktno su ili
indirektno vezane za to znaenje. Predstave smrti demonstrira-
ju ta zaista znai ta konanost" - to bi, u suprot nom, ostalo
nepojmljivo za nas, te uporne ljude koji se nadaju" (po recima
Ernsta Bloha).
ak Drida je primetio da je svaka smrt kraj jednog sveta, i sva-
ki put je to kraj jedinstvenog sveta, sveta koji se nikada vie nee
pojaviti ili uskrsnuti.
6
Svaka smrt predstavlja gubitak j ednog sve-
ta, gubitak zauvek,'nepovratno i nepopravljivo. Izostanak tog sveta
nema kraja, jer od tog trenutka taj izostanak postaje vean. Nama
smrt ni ci ma se znaenje konanosti, kao i znaenja venosti, je-
dinstvenosti, individualnosti u svom dvoj nom obliku la memt i
l'ipsit, ukazuje kroz ok smrti i izostanak koji sledi nakon nje.
Ali, kao to je primetio Vladimir Jankelevi, svaka smrt ne do-
nosi istu snagu otkria, prosvetljenja i spoznaje.
7
Moja sopstvena
smrt ne moe biti spoznata kao konanost, niti zamiljena kao
takva (ne mogu da zamislim svet u kome me nema a da ne za-
mislim sopstvenu prisutnost u t om svetu kao svedoka, kamer-
mana i reportera). Nestanak treih lica" (stranaca, bezlinih i
anoni mni h drugih"), koji je predodreen da ostane apstraktan,
demografski/statistiki poj am koliko god bili veliki brojevi koji-
ma se on izraava, nee nas pogoditi kao nepopravljiv gubitak;
kada ujemo za takvu smrt ne moemo ni sa im posebno to da
poveemo sa nekim naim gubitkom (po Deridi, moemo rei da
nismo znali za te svetove o ijem nestanku smo obaveteni). Svi
ljudi su smrtni, naviknuti smo na ideju da se sve ive vrste ob-
navljaju kroz smrt nost svojih lanova, i mi pretpostavljamo, ak
i moda samo implicitno, da e se vremenom popuniti praznine
koje za sobom ostavlja smrt; taj gubitak, koliko god veliki bili
brojevi, nije nepopravljiv.
I tako je samo jedna vrsta smrti - tvoja" a ne vaa smrt, dru-
gog" a ne treeg", smrt bliskog i dragog, nekog iji se ivot pre-
6 Videti: Jacques Derrida, Chaque fois unique, la fin du monde, predstavili Pascale-Anne
Brault i Michael Naas, Galile, 2003.
7 Videti: Vladimir Janklvitch, Penser la mort?, Liana Levi, 1994. str. 10. i dalje.
56 Fluidni strah
plitao sa moj i m - ona smrt koja poploava put ka privilegova-
nom filozofskom iskustvu", jer mi nudi nagovetaj te konanosti
i nepovratnosti koju smrt, svaka smrt, i samo smrt podrazumeva.
Neto nepovrat no i nepopravljivo se desi meni, neto u t om po-
gledu srodno moj oj sopstvenoj smrti, iako smrt drugoga jo uvek
nije moj a sopstvena smrt. Sa time bi se sloio Sigmund Frojd. On
je zabeleio
potpuni kolaps koji nastaje smru jiekoga koga volimo - roditelja ili su-
prunika, brata ili sestre, deteta. Nae nade, nae enje i naa zadovoljstva
odlaze u grob s njim, neuteni smo, prazninu koja ostaje posle toga ne mo-
emo popuniti.
8
Poslednja dva paragrafa govore o ljudskoj, sasvim ljudskoj ne-
volji - univerzalnoj i vanvremenskoj. U svim epohama i kultura-
ma ljudski ivoti su uglavnom bili isprepleteni sa ivotima drugi h
ljudi - njihovim roacima, susedima, bliskim prijateljima - ba
kao to su to i nai ivoti. Sa nekim ljudima u naem okruenj u
povezani smo sponama simpatija i intimnosti od kojih su satkani
odnosi ,,ja-ti". Ti odabrani drugi, meut i m, takoe umi ru, nesta-
ju j edan po jedan sa ovog sveta i nose svoje sopstvene svetove
u nitavilo; u najveem broju sluajeva oni se ne zamenj uj u, a
nikada nisu pot puno zamenjeni - a nemogunost njihove pot pu-
ne zamene prua uvid u stvarno znaenje jedinstvenosti" i ko-
nanosti", omoguavajui nam da predvi di mo znaenje nae sop-
stvene smrti ak i ako jo nismo u stanju da vizualizujemo svet
bez naeg prisustva, svet nakon nae sopstvene smrti, svet bez
nas koji ga posmat ramo. Kako ti ljudi odlaze - jedan po jedan,
nai sopstveni svetovi, svetovi preivelih, deli po deli gube svoj
sadraj. Oni koji su iveli dosta dugo i videli mnoge svoje bliske
i drage kako ih naputaju, ale se na rastuu plimu usamljenosti:
to jezivo, misteriozno iskustvo praznine u svetu - to je jo jedan
indirektan uvid u znaenje smrti.
Iz svih tih razloga, kraj j ednog deljenja ,,ja-ti" sveta usled ne-
stanka saputnika u ivotu moe biti, uz samo mi ni mum simplifi-
8 Freud, Thoughts for the time of war and death", str. 78.
kacije, opisan kao iskustvo smrti ,,u prvom kolenu" (i da ponovim:
to je jedan jedini modalitet u kome je iskustvo smrti dost upno i-
vima). Ali slian kraj zajednikog jati" sveta moe biti uzroko-
van i neim drugi m osim fizikom smru bliskog saputnika. Iako
uzrokovan drugaijim razlozima, prekid veze, koji raskida me-
uljudsku bliskost, takode nosi peat konanosti" (ak i ako, za
razliku od istinske smrti, taj peat moe biti izbrisan; veza moe,
teorijski reeno, biti obnovljena i t i me uskrsnuta, iako se pretpo-
stavljena verovatnoa za to drastino umanj uj e mogunou tvr-
doglavog odbijanja pomi renj a i proglaavanju toga neizvodljivim
- u jeku otuenja part nera); taj prekid stoga moe biti posmat ran
kao, da tako kaemo, iskustvo smrti u drugom kolenu.
Sama smrt je posredno banalizovana" kada taj supstitut dru-
gog reda, to iskustvo smrti ,,u drugom kolenu", postaje esto po-
navljana i beskonano ponovljiva pojava. Ovo se uistinu deava
kada ljudske veze post anu krhke i samo okvirno se dre zajedno,
sa malo ili nimalo izgleda za t raj anj em, i u startu ih je zastraujue
lako razvezati po nahoenj u, i to uz malo ili nimalo upozorenja.
Kako ljudske veze u fluidnoj moder noj eri postaju vidljivo krhke
i sa t raj anj em do daljnjeg", ivot se pretvara u svakodnevnu pro-
bu smrti, te ivota nakon smrti", vaskrsenja ili reinkarnacije - a
sve se deava posredno, ali kao u Reality TV" emisijama, ali to
nije razlog da ono to se deava za odreenu osobu bude manj e
realno. Apsolutna drugost", koja odvaja iskustvo smrti od svih
drugih ivotnih iskustava, sada postaje uobiajena karakteristika
svakodnevice, liena t i me svoje misterioznosti, pokorena i odo-
maena - divlja zver se pretvara u kunog ljubimca.
Razvod moe biti samo si mul akrum smrti mua - ali, kao to
je an Bodrijar istakao, simulakrum" nije simulacija
9
koja ko-
pira" karakteristike realnosti i time nenamerno istie i pot vruj e
prvenstvo realnosti. Za razliku od simulacije, simulakrum" ne-
gira razliku i zmeu realnosti i nj ene predstave i time anulira i
ponitava suprotstavljen ost istine i neistine, ili izmeu slinosti
i njenog izobliavanja. Bodrijar poredi simulakrum sa psiho-
somatskom boleu, gde je uzal udno ispitivati da li je pacijent
9 Videti: Jean Baudrillard, Selected Writings, ed. Mark Poster, Polity, 1988, str 168.
58 Fluidni strah
stvarno" bolestan ili ne, a jo je uzaludnije nastojati da se doka-
e obmanut ost pacijenta, poto su svi simptomi bolesti prisutni i
izgledaju i deluju pot puno onako kako bi prava stvar" izgledala
i delovala.
Krhkost ljudskih veza je izrazita, ak i kljuna karakteristi-
ka fluidnog modernog ivota. Oigledna rasparanost ljudskih
veza i uestalost njihovog raskidanja konst ant no nas podsea na
smrt nost ljudskog ivota. Nema mnogo smisla dovoditi u pitanje
validnost izjednaavanja gubitka part nera usled raskida veze sa
istinski konanim" gubitkom part nera usled fizike smrti; ono
to je bitno jeste da u oba sluaja jedan svet", svaki put jedin-
stven" svet, nestaje - i da ne postoji ili volja ili nada za suoavanje
sa konanou njegovog nestajanja, a kamoli za ponitavanje te
konanosti.
Nestanak ivotnog saputnika moe biti metafora za Jankele-
vievu smrt na ti", ali je to metafora koja se teko izdvaja od
onog ta oznaava. To vai i za posledicu raskida, koja se sastoji
u tkanju novih veza, dodue osuenih na novo raskidanje, ba
kao i ranije veze. Posredna smrt postaje neizostavna i konstan-
tna veza koja zajedno odrava neprekidan niz novih poetaka"
i nastojanja da doe do ponovnog roenja", tih karakteristinih
crta fluidnog modernog ivota, kao i neophodnu fazu u svakom
od beskonano dugih serija ciklusa smrt - ponovno roenj e -
smrt". U drami fluidnog moder nog ivota, koja se odigrava, smrt
igra j ednu od glavnih uloga i pojavljuje se u svakom inu drame.
Kao glumac sa ulogom u drami fluidnog modernog ivota,
smrt se, meut i m, razlikuje u vie sutinskih vidova od originala
sa kojim ostaje metaforiki vezan - to je okolnost koja ne moe
a da ne transformie nain na koji se o smrti misli i od nje se
plai.
Jedan od najuticajnijih meu tim vidovima jeste razdvajanje
ideje smrti od briga u vezi sa venou. Smrt se ugradila u tokove
ivota; poto vie ne predstavlja neopoziv kraj ivota postala je
njegov sastavni (i verovatno neizostavni) deo. Ne postoji meu-
zona koja razdvaja i spaja smrt sa venou. O smrti se ne razmi-
lja kao o put u od prolaznog ka venom; niti kao o kapiji iza koje
se nalazi besmrt nost . Vreme pre i posle iskustva smrti ,,u drugom
kolenu" je na slian nain fragment i rano i isprekidano, i koliko
god bolno bilo iskustvo gubitka jedinstvenog sveta nije se ni oe-
kivalo ni elelo da taj gubitak dovede do promene ritma; on i ne
usporava tok epizoda, a kamoli da ih prekida i sasvim obustavlja.
U fl ui dnom moder nom ivotu nema taki sa kojih nema povrat-
ka, i svaka mogunost pojave takvih taaka bila bi izbegavana i
aktivno (esto i uspeno) suzbijana.
Smrtnost skrpljena iz krhkosti i rasparanosti ljudskih veza
otro se razlikuje od one koja proistie iz uroene krhkosti ljud-
skih tela.
U normalna", mi rna" vremena, od fizike smrti se oekuje da
nastupi kao rezultat nesposobnosti tela da se odri u ivotu, uz
relativno mal o izuzetaka (koji se nazivaju abnormalnim" ne-
uobiajenim", nakaznim" ili kriminalnim") - onog tela koje je
dostiglo svoj prirodni limit", to jest trenutak eutanazije" po o-
penhauerovoj definiciji, ili koje je u stanju patoloke degradacije
kao to je rak, ili kao rezultat dejstva nekih poznatih ili jo neot-
krivenih ali stranih agensa kao to su zarazne bolesti, zagaenje,
pri rodne katastrofe, klimatske promene, pasivno puenje itd., od
kojih nijedan nije namer no izazvan ljudskim delovanjem.
Iskustvo smrt i ,,u drugom kolenu", uzrokovano raskidom
ljudskih veza, jeste, meut i m, rezultat ljudskog ponaanj a - u
svakom takvom sluaju ono je smiljen proizvod nameravanog,
svrsishodnog delovanja. Ponekad se ono moe dovesti u vezu sa
delovanjem koje uz samo malo prilagoavanja moemo svrstati
u kategoriju (metaforikog) ubistva s predumiljajem, ali u najve-
em broju sluajeva ono se nalazi blizu tome da se klasifikuje kao
rezultat (metaforikog) ubistva. Iza svakog metaforikog ubistva
nazire se ljudski faktor, bez obzira na to da li se na sudu moe ili
ne moe utvrditi postojanje zle namere pre ubistva. Raskidanje
veze se moe desiti sporazumno". Ali se retko, a moda i nikada,
to deava po elji svih ukljuenih u to i svih onih koji t rpe posle-
dice tog raskida, a j ednako retko to svi oni odobravaju. Dogaaj u
kome dolazi do raskida veze razdvaja part nere na poinioce i nji-
hove rtve (naa kultura rtve i kompenzacije", jo jedna klju-
60 Fluidni strah
na karakteristika fluidnog modernog ivota, moe se dovesti u
vezu sa ovom okolnou). Ono to j edna strana pozdravlja kao
in oslobaanja, druga strana posmatra kao gnusan in odbijanja
i/ili izoptenja, okrut an in, nezasluenu kaznu ili, u najboljem
sluaju, bezdunost.
U skladu s tim, strah od metaforike smrti u drugom kolenu"
nalazi se u osnovi straha od izoptenja. Zasien, kao to jeste, me-
taforikim smrt i ma, fluidni moderni ivot je ivot neprestanog
podozrenja i neumor ne budnosti. Ne moe se znati sa koje strane
veze e stii udarac i ko e ga prvi naneti, usled umora od napor-
nog obavezivanja i obeanja lojalnosti koje je teko ispuniti, ili e
sa strane spaziti neto to obeava vie i manj e je naporno, kao
i to ko e se pokazati dovoljno vrstim, hrabri m i okorelim da
proglasi kraj veze, da pokae vrata ili ih zalupi za sobom, spusti
slualicu ili prestane da odgovara na pozive.
Metaforika smrt je isto toliko neobuzdana, teka i esto ju je
isto toliko nemogue izbei kao i njen arhetip, mada iz drugaijih
razloga. Ne postoji i munost - i nema efikasnog naina da ista-
knete, a kamoli zadobijete svoja prava, jer nema univerzalno pri-
hvaenih pravila na koje se neko moe pozvati; takoe, nije bez-
bedno utemeljeno u optim shvatanjima ono ta se sme a ta se ne
sme, niti je to efikasno promovisano kroz uobiajeno ponaanje,
pa se tome ne moete ni okrenuti kako biste uverljivo dokazali
da presuda izoptenja - vae metaforike smrti" - nema osnova
i da presuda treba da bude ponitena. Nema sigurnog naina da
dobijete parni cu koliko god usrdno i iskreno to pokuavali.
Stvari su upravo suprotne. U fluidnom moder nom okruenju,
koje je u isto vreme i okruenje drutva potroaa,
10
ono lino i
individualno, ranije poznat o kao intimno", postaje politiko" (u
smislu ivotne politike" Entonija Gidensa). U svakom sluaju to
je ono to se govori pojedincima, koji se pritiskaju i nagovaraju
da u to veruju - i da se u skladu s tim i ponaaju. Podstiu se
da osmisle i da zatim solo sviraju, svako za sebe, sve zakonske,
izvrne i sudske i nst rument e simfonije ivotne politike. Na in-
dividualnim sudovima - optueni, porot a i sudija stopljeni su u
10 Videti moj Liquid Life, poglavlje 5: Potroai u potroakom drutvu", Polity.
j ednu osobu, koja, osim toga, i sama pie svoja ad hoc procedural-
na pravila dok sama sudi. Nema univerzalno obavezujuih pra-
vila koje su duni da potuju svi individualni sudovi, ili na koja
se mogu kredibilno i autoritativno pozvati. Moe se protestovati
protiv izreenih kazni - ali neizostavno na nekom drugom, isto
tako individualnom sudu koji se moe rukovoditi sasvim razli-
itim pravilima i koji moe biti voden sasvim drugi m principi-
ma. Ono to na j ednom individualnom sudu prolazi kao neto
pravedno, na drugom moe biti odbaeno kao kraj nj e izopaenje
pravde, dok je zajedniko tlo izmeu tih sudova suvie nestabilno
i nepostojano, a komunikacija medu nj i ma je previe formal na i
povrna da bi nesporazumi meu nj i ma bili izglaeni i donesena
odluka koja bi bila zadovoljavajua za obe strane.
Spor izmeu individualnih sudova (u stvari, ako do toga doe
- ako ni j edna strana ne bojkotuje sudnicu u uverenju da je sluaj
zatvoren i pre nego to je otvoren, ako ne oekuje reenje u svoju
korist ili ne odbija a priori da prizna autoritet bilo kog od posto-
jeih sudova) pretvara se, stoga, u takmienje sile i tvrdoglavosti.
Pobednici su oni sa jaim miiima i snagom izdrljivosti i manj e
spremnosti na sluanje - ali gubitnici nerado priznaju pobedu
pobednika: ako istaknu belu zastavu i poloe oruje, to rade samo
privremeno, ekajui da se ravnotea strana okrene u njihovu ko-
rist. Ono to gubitnici naue iz svog poraza jeste da su tana uo-
biajena verovanja da je sila u pravu i da su pobede dokaz vee
snage i manj e skrupule, a ne vee mudrost i i vie pravde, dok su
porazi rezultat nepreporuljivih moral ni h inhibicija i skrupula
poraenog.
Moderni duh je roen pod znakom traenja sree - sve vee i
vee sree. U fluidnom moder nom drutvu potroaa svaki po-
jedinani lan je nauen, obuen i odgajan da traga za individu-
alnom sreom individualnim sredstvima i individualnim napo-
rima.
Uz sva druga mogua znaenja sree, srea uvek podrazumeva
slobodu od nepogodnosti, a pod moder ni m znaenjima koncep-
ta nepogodnosti" renik engleskog jezika Oxford English Dictio-
nary navodi not agreeing" - neslaganje; unsuitable, inappropri-
62 Fluidni strah
ate, out of place" - nepodesno, neprimereno, neprikladno; unfa-
vourable to comfort" - nepovoljno za ugodnost; incommodious,
embarrassing, disadvantageous, awkward" - neudobno, neprijat-
no, nepovoljno, nezgodno. Moete lako navesti (a ko ne moe?)
dosta pojedinaca - to se vas tie - kojima ovi pridevi stoje kao
saliveni. A oni idu uz te ljude jer ti pojedinci stoje na put u vaeg
traganja za vaom individualnom sreom. Moete li navesti bilo
kakav razlog zato biste se vi uzdravali od pokuaja da isterate
te pojedince, koji su oigledno nepodesni", sa mesta na kojem
se nalaze?
Fluidan moder ni ivot se odigrava na boj nom polju. Treba a-
liti travu ako slonovi odaberu travnat teren za svoje bojite - on
e biti obilato pokriven kolateralnim rtvama" (bilo da su to za-
posleni u kompani j ama koje postaju rtve agresivnog spajanja"
ili deca koja su metaforika siroad" razvedenih roditelja). Ali
treba aliti slonove ako je teren od ivog peska. . .
Da ponovi m, sve fluidne moder ne pobede su privremene. Bez-
bednost koju one nude nee preiveti promenu u balansu snaga,
od koga se oekuje da bude isto tako kratkotrajan kao i svaki
balans: ba kao i t renut ne slike stvari u pokretu, koje su poznate
po svojoj kratkotrajnosti. Opasnosti se mogu staviti pod tepih,
ali one nisu iskorenjene niti mogu biti istinski iskorenjene. I taj
promenljivi balans snaga, jedini teren na kome taj nepostojani
oseaj bezbednosti moe obitavati, mora biti svakodnevno testi-
ran, kako bi i najsitniji si mpt omi nove promene mogli biti pravo-
vremeno uoeni i, poeljno bi bilo - zaustavljeni.
Na bojitu fluidnog modernog ivota nikada ne jenjavaju ar-
ke medu izvidnicama koje za cilj i maj u auriranje inventara pret-
nji i prilika. Trenutna nepanja dovoljna je da izopti onog koji
izoptuje. Nad tim bojitem lebdi utvara izoptenja - metaforike
smrti.
Napravili smo krai pregled tri glavne strategije koje za cilj
imaju da ivot sa saznanjem nemi novnost i smrti uine podnolji-
vim. Prva se sastoji od izgradnje mostova izmeu smrt nog ivota
i venosti - preoblikujui smrt u novi poetak (ovog puta be-
smrtnog ivota) a ne kraja svih krajeva. Druga strategija se sastoji
od pomeranj a teita (i brige!) sa same smrti, kao univerzalnog i
neizbenog dogaaja, na konkretne uzroke" smrti koje treba ne-
utralisai! ili suzbijati. Trea strategija se sastoji od svakodnevnih
metaforikih proba" smrti u svoj nj enoj jezivoj istini apsolut-
nog", vrhovnog", nepopravljivog" i nepobitnog" kraja - tako
da t aj kraj", kao u sluaju kratkotrajnih retro" modni h hirova,
moe biti posmat ran kao znatno manj e apsolutan - kao opoziv
koga je mogue pobiti, kao samo jo jedan banalan dogaaj meu
mnogo drugih.
Ne sugeriem da' je bilo koja od ovih strategija, ili ak i sve one
pri menj ene zajedno, pot puno efikasna (one to ne mogu ni biti, na
kraju krajeva - one su samo izgovori i sredstva za ublaavanje),
niti sugeriem da one nemaj u svojih neeljenih i nekada sasvim
tetnih proprat ni h efekata. Ali one donekle uklanjaju otrov iz
aoke i time omoguavaju da se izdri ono to je neizdrljivo,
kroenj em i pripitomljavanjem apsolutne drugosti" nebivstva u
ivom svetu bivstvovanja.
Takoe, da ponovi m da iako mi, ljudska bia, sa ivotinjama
delimo svest o dolazeoj smrti, kao i panian strah koji je rezultat
te spoznaje, samo mi, ljudi, znamo da je smrt neizbena daleko
pre nego to do nj e doe; da smo svi mi, bez izuzetka, smrtni. Mi,
i samo mi meu biima koja poseduj u ula mor amo iveti itav
svoj ivot sa tim saznanjem. I samo smo mi smrti dali ime - po-
kreui praktino beskonaan niz posledica koje su se pokazale
neizbenim onoliko koliko su bile (i ostale) nepredviene.
an Starobinski, citirajui zapaanje La Rofukoa da se lju-
di nikada ne bi zaljubili da nisu uli razgovore o zaljubljivanju"
i detaljno analiziravi drutvenu istoriju ljudskih bolesti, utvr-
dio je da postoje bolesti (naroito nervne i 'moralne', neuroze
i psihoze) koje se ire tako to se o nj i ma govori", gde ,,re ima
ulogu zaraznog agensa", i zakljuio je da verbalizacija ulazi u
samu st rukt uru proivljenog iskustva (vcu)".
11
Dok nam Robert
Bela, razmatrajui spektakularan rast verske desnice" u Ameri-
ci, donosi najsveiju potvrdu zapanjujue lakoe kojom slobodan
11 Videti: )ean Starobinski, Le concept de nostalgie", u: Revue Diogne, Une Antologie de
la vie intellectual au XXe sicle, PUF, 2005, str. 170. i dalje.
64 Fluidni strah
lingvistiki znak, uz emocije koje izaziva, moe biti korien u
takvoj verbalizaciji" tako to se dodeljuje stvarima koje ozna-
ava a koje su izabrane zbog svoje politike pogodnost i - ak i
ako, ni materijalno ni logiki, taj znak sa emoci onal ni m naboj em
nije u vezi sa originalnim objektima odgovornim za izazivanje
tih emocija.
Uspon verske desnice je u korelaciji sa prvim talasom uticaja globalizacije
na ameriko drutvo. Mnogi Amerikanci koje je privukla verska desnica su
mukarci, lanovi radnikih sindikata, koji su izgubili svoje dobro plaene
poslove sa zdravstvenim i penzionim osiguranjem i sada rade na poslovi-
ma nieg ranga. Sada i njihove supruge rade i ponekad zarauju vie nego
oni. itav smisao njihovog ivota im se uruava pred oima, a uzrok tome
nisu homoseksualci i feministkinje. Uzrok se nalazi u globalizaciji. Ali, re-
publikanci su svojom monom propagandnom mainerijom u stanju da
pretvore ovo otuenje, koje svoj koren ima u strukturnim promenama u
amerikoj ekonomiji, u kulturni rat...
12
To jest - u rat protiv homoseksualaca i feministkinja, te protiv
liberala koji ih tite i dozvoljavaju nestanak i eroziju porodinih
vrednosti" koje i dalje pamt e ponosni i samouvereni domai ni iz
prolosti, koji su sada prisiljeni da se oslanjaju na zaradu svojih
supruga ili da se suoe sa siromatvom, i sigurnih i samouverenih
radnika na doivotnim poslovima koji su sada lieni sindikalne
zatite i izloeni rizicima i poni enj i ma fleksibilnog trita rada".
Sve se ovo deava uprkos injenici da republikanci ne obeava-
ju da e probleme reavati u nj i hovom korenu; umest o toga, oni
promoviu onu vrstu ekonomske politike koja e veinu porodica
tih verskih konzervativaca i evanelista dovesti do jo vee pat-
nje, bolnije i bezizglednije bede, umest o da im pomogne.
Jednom kad se uvrei u slici javnosti, znak moe biti razdvojen
od stvari koju oznaava, puten na slobodu i biti nanovo pripisan
- metaforiki ili metonimijski - proizvoljnom broju stvari.
Konkretan lingvistiki znak koji razmat ramo - smrt" - je u
ovom pogledu jedinstveno i izrazito moan. Delom zbog toga
12 Videti njegov intervju za Tikkun, juli-avgust 2005, str. 39-41.
to on predstavlja samo otelotvorenje ambivalentnosti: neizbe-
nost smrti ispunjava ivot do vrha iskonskim st rahom (moglo bi
se rei da je etioloki mit prvobitnog greha Adama i Eve nastao
da bi taj strah uinio razumljivim), ali on i deluje, bar in poten-
tia, kao naj moni j a stimulacija. Drugi m recima, on daje ivotu
ogromnu vanost (po recima Hansa Jonasa, on ini da dani broje
nas a mi broj i mo dane), istovremeno liavajui taj ivot njegovog
znaenja. Takva izuzetna mo je zavodljiva svima onima koji ele
da skrenu panj u sa nekih stvari na neto drugo, i zato se nj ome
esto revnosno manipulie u sve mogue svrhe.
Zabranom izgovaranja pravog i mena Boga (i savet da se izbe-
gava pozivanje Satane po njegovom i menu - da se uspavani pas
ne probudi) kao osnovnim pravilom povezivanja sa silovitim",
uz smrt kao arhetip silovitosti, gledanje smrti u oi je nepodno-
ljivo (Gorgona koja donosi smrt bila je mitski obraena verzija
te nepodnoljivosti). To je razlog zato manipulacija moe doneti
ogroman profit, uz mal o ili ni mal o rizika: moe raunati na za-
hvalnu klijentelu meu milionima onih koji oajniki nastoje da
skrenu pogled sa Gorgoninog lica.
Manipulacija kao takva, u ovoj ili onoj formi, deluje kao neto
to se ne moe izbei. Sve kulture mogu biti posmat rane kao do-
vitljivi izumi osmiljeni da maskiraju i/ili ukrase to lice i uine ga
gledljivim" i podnoljivim za ivot" - ali ni politika ni ekono-
mija ne zaostaju u t ome i tu jasno vide priliku za sebe koju treba
ugrabiti. Teko je odoleti t om iskuenju poto manipulacija dola-
zi relativno lako u dohvat svima oni ma koji su zainteresovani da
je iskoriste: oni mogu raunati na lojalnu podrku averzije ljudi
prema stajanju u mestu i nei nj enj u dok su suoeni sa opasnou,
ili njihovu sklonost da urade neto umest o da ne urade nita ko-
liko god bili zanemarljivi efekti nekog konkretnog injenja, kao
i vee ljudske sklonosti ka jednostavnijim zadacima sa jasnim i
bliskim ciljevima umest o sloenih i nejasnih napora da se posti-
gnu daleki i magloviti ciljevi.
Fenomen na onovu kojeg se vri manipulacija i ubi ru njeni
plodovi jeste strah od smrti - to je jedan prirodni resurs" koji se
moe pohvaliti svojom neiscrpnou i pot punom obnovljivou.
66 Fluidni strah
Koliko god dobro osmiljene bile strategije koje za cilj i maj u iste-
rivanje fant oma smrti iz svesti, strah od smrti kao takav, makar i
u svojoj redukovanoj, preoblikovanoj i izmetenoj formi, ne moe
biti prognan iz ljudskog ivota. Iskonski strah od smrti je moda
prototip ili arhetip svih strahova - vrhunski strah od koga svi
drugi strahovi pozajmljuju svoja znaenja. Opasnosti se poi maj u
kao pretnje" i crpe svoju mo zastraivanja iz metaopasnosti od
smrti - iako se od originala razlikuju po t ome to ih je mogue
izbei i moda ih je mogue i-spreiti ili ak odloiti na neodre-
eno vreme. Ili se bar ovek tome moe nadati, uprkos t ome to
su te nade ee osujeene nego to su potkrepljene ili podrane.
Da citiramo Frojda jo j ednom:
Preti nam se patnjom iz tri pravca: od strane naeg sopstvenog tela koje je
osueno na propast i raspadanje i koje ak ne moe ni funkcionisati bez
bola i strepnje kao upozoravajuih znakova; od strane spoljanjeg sveta,
koji moe besneti protiv nas snanim i nemilosrdnim destruktivnim sila-
ma; i, konano, od strane naih odnosa sa drugim ljudima. Patnja koja do-
lazi od ovog poslednjeg izvora je moda bolnija od svih ostalih. Skloni smo
da je smatramo vrstom bezrazlonog dodatka, iako ta patnja ne moe biti
nita manje istinski neminovna od patnje koja dolazi sa drugih strana.
13
Pretnje napadaj u iz tri pravca, ali sve te tri marirajue kolo-
ne idu ka istom odreditu: bolu i patnji smrt nog tela, iskustvima
koja su sama po sebi najmunija zbog nedaa i muka koje stvara-
ju, ali su i poniavajua - kao generalne probe neumi t no dolazee
prve noi koja mora biti i poslednja. I tako se na sva tri front a
vodi nemi l osrdni ljudski rat protiv smrt onosni h pretnji. I iz sva
tri izvora se mogu izvui beskonane zalihe straha za (profitabil-
no) recikliranje.
Iz tog razloga mogu se dobiti mnoge bitke u neprest anom ratu
protiv straha - pa ipak, sam taj rat izgleda kao da moe biti bilo
kakav ali ne i dobijen.
13 Sigraund Freud, Civilization and Its Discontents, sabrani u: Freud, Civilization, Society,
Religion, str. 264.
2 .
Strah i zlo
Zlo i strah su sijamski blizanci. Ne moete sresti j ednog a da
ne sretnete drugog. Ili su moda to dva imena za j edno iskustvo
- j edno ime se odnosi na ono to vidimo ili ujemo, drugo se
odnosi na ono to oseamo; jedno ukazuje na neto spolja, drugo
na ono unut ra, na nas same. Ono ega se plaimo jeste zlo; to je
zlo toga se plaimo.
Ali ta je zlo? Ovo je nepopravljivo pogreno pitanje, iako se
tako tvrdoglavo i neumor no postavlja: osueni smo da uzalud
t ragamo za odgovorom na njega od onog trenutka kada to pitanje
postavimo. Pitanje ta je zlo?" nema odgovora jer ono to smo
skloni da nazivamo zlo" je upravo ona vrsta nanesene nepravde
koju ne moemo ni razumeti niti ak jasno artikulisati, a kamoli
objasniti nj eno prisustvo na pot puno zadovoljavajui nain. Mi
takvu vrstu nanesene nepravde zovemo zlo" ba iz tog razloga
to je to nerazumljivo, neizrecivo i neobjanjivo. Zlo" je ono to
pobija i razara onu razumljivost koja ini svet mogui m za iv-
ljenje. . . Moemo objasniti ta je to zloin" jer na raspolaganju
i mamo skup zakona ije se krenje smatra zloinom. Znamo ta
68 Fl ui dni st rah
je to greh" jer imamo spisak zapovesti ije krenje prekrioce
ini grenicima. Pribegavamo pojmu zla" onda kada nismo u
stanju da ukaemo na to koje je pravilo prekreno ili zaobie-
no kada se dogodi delo za koje traimo podesno ime. Svi okviri
koje posedujemo i koristimo da opiemo i ucrtamo uasavajue
prie kako bismo ih uinili razumljivim (i time ih deaktivirali i
detoksikovali, pripitomili i ukrotili - uinili ih podnoljivim za
ivot") drobe se i raspadaju u naim pokuajima da ih razvuemo
dovoljno iroko da zahvate onu vrstu loih del koje nazivamo
zlim", zbog nae nesposobnosti da definiemo skup pravila koja
su tim loim delima prekrena.
To je razlog zato tako puno filozofa die ruke od pokuaja da
se objasni prisustvo zla, smatrajui ih beznadenim projektima
- i zadovoljavaju se iznoenjem injenice, brutalne injenice"
da tako kaemo, injenice koja ne iziskuje niti dozvoljava dalja
objanjenja: zlo postoji. Bez vika rei, oni zlo svrstavaju u onaj
magloviti prostor Kantovog noumenona - neto to ne samo da
je nepoznato nego i neto to je nemogue spoznati, prostor koji
izmie ispitivanju i opire se razumnoj artikulaciji. Na bezbednoj
udaljenosti od carstva razumljivog, zlo obino pominjemo onda
kada insistiramo na objanjavanju neobjanjivog. Drimo se toga
kao poslednjeg pribeita u naem oajnikom traganju za expla-
nansom (onim to objanjava), ali pomeranje toga na poziciju
explananduma (objekta objanjavanja) zahtevalo bi iskoraenje
iz domena koji je u dohvatu ljudskog razuma. Moemo se samo
zadovoljiti Kandidovim savetom i cultiver notre jardin (ureivati
svoju batu) - staviti teite na fenomene, na stvari dostupne na-
im ulima i umu, ostavljajui noumenal tamo gde pripada (van
granica ljudskog razumevanja) a odakle odbija da izae, i odakle
ga mi ne moemo izvui.
Um je trajna i univerzalna karakteristika ljudskih bia - ali
ono to on moe i ne moe da obuhvati zavisi od alata koji su
mu na raspolaganju i njegovih procedura; obe stvari pokazuju
tendenciju da se vremenom menjaju. Raste veliina i efikasnost i
jednog i drugog, pa ipak zbunjuje i ljuti injenica da - to se taj
rast ini veim - alati uma postaju sve nemoniji u pogledu uteri-
Strah i zlo 69
vanja zla u poredak razumljivog; procedure postaju sve efikasnije
ali su sve manje podesne za obavljanje tog zadatka.
Ideja o neizleivoj nerazumljivosti zla jedva da se ponekad jav-
ljala tokom veeg del evropske istorije. Za nae pretke zlo se ra-
alo ili budilo inom sagreenja i vraalo se grenicima u obliku
kazne. Da ljudi slede boje zapovesti nepokolebljivo i da redovno
biraju dobro umesto zla, zlo ne bi imalo odakle da doe. Koren
svakog zla koje je postojalo u univerzumu mogao se pronai u
celini i bez ostatka u ljudskim biima - njihovim loim delima i
grenim mislima. Prisustvo zla - bilo koje vrste zla, poplava i kuge
koje ugroavaju svakoga isto toliko kao i individualne nesree
- predstavljalo je moralni problem, a borba protiv zla i njegovo
iskorenjivanje bila je moralni zadatak. Sa grehom i kaznom kao
glavnim alatima za razmiljanje na raspolaganju razumu, pokaja-
nje i iskupljenje bile su prirodne i verodostojne rutine u potrazi
za zatitom od zla i u borbi za proterivanje zla iz sveta ljudi.
Ba kao to bi psihoanalitiari, koji pod Frojdovim autori-
tetom smatraju da tegobe imaju svoje korene u doivljajima iz
detinjstva, neumorno otkopavali izvore kompleksa odraslih iz
njihovih munih iskustava iz detinjstva, iskustava za koja veruju
da su ih njihovi pacijenti morali imati ali su ih kasnije potisnu-
li i zaboravili, i ba kao to oni ne bi priznali uzaludnost svog
traganja koliko god naporna i tvrdoglavo neuspena bila njiho-
va potraga (dok bi se njihovi pacijenti pojavljivali na zakazanim
sastancima, koliko god da se vremenski rastegla njihova do tada
neuspena terapija), tako bi i mudraci iz drugih, starijih vreme-
na, koji su znali da je svako zlo zasluena i pravino odmerena
kazna za poinjene grehe, uporno pritiskali vernike da ispovede
i priznaju grehe za koje veruju da su ih grenici morali poiniti
ali su ih kasnije poricali i odbijali da ih priznaju. Ne postoji niz
neefikasnih pritisaka i uzaludnih napora da se utvrdi greh koji
stoji iza zla, koji bi bio dovoljno dug da bi se konano zakljuilo
da je uverenje o primenjenim alatima i procedurama loe uteme-
ljeno ili sasvim pogreno, ili bar da je veza izmeu greha (uzroka)
i zla (posledice) bila sa manje izuzetaka nego to je to uverenje
podrazumevalo.
70 Fl ui dni st rah
Radi osiguravanja uloga i uvrenja vere, za sluaj da doe do
njenog naruavanja, doktrina o zlu kao kazni za poinjene grehe
potpomagana je dodacima osmiljenim tako da se preduprede
dokazi koji bi upuivali na suprotno: dodacima kao to je dok-
trina Sv. Avgustina o nasleenom prvobitnom grehu koji vai za
itavu ljudsku vrstu, ili Kalvinovo uenje da je raspodela boje
milosti i prokletstva zadata unapred, da prethodi ljudskim na-
porima ka spasenju i da je time nepopravljiva, nije predmet pre-
govora, i ne trpi uticaje bilo ega to bi individualna ljudska bia
mogla naknadno uraditi.
Svi ti aksiomi mogli su biti dovoljni za popularnu upotrebu;
meutim, oni nisu mogli biti dovoljni za same mudrace. Knjiga
o Jovu, koja je na uvid postavila misterije zla koje je jednostavan
redosled greha i kazne pokuavao da prikrije umesto da razrei,
tokom vie vekova predstavljala je otar trn u telu filozofije i te-
ologije. Ta knjiga je kondenzovala i artikulisala inae rasuta i ne-
izreciva iskustva nezasluenog zla" (te indirektno i nezasluene
milosti"), a iscrtala je i unapred isprobala praktino sve argumen-
te koje su vekovima prenosile uzastopne generacije teologa radi
ouvanja (ili, mnogo rede, radi pobijanja) doktrine o nemoral-
nim, i samo nemoralnim korenima zla, kao i moralnoj, i samo
moralnoj prirodi sredstava za suzbijanje ili spreavanje zla.
Pria ispriana u Knjizi o Jovu predstavljala je najpodmukliji
od svih izazova pred usvojenim poretkom stvari, izazov koji je
najtee bilo odbiti. Imajui u vidu sredstva i procedure koje su
danas na raspolaganju razumu, pria o Jovu predstavljala je ruka-
vicu baenu u lice samoj mogunosti da se bia obdarena razu-
mom, koja samim tim ude za logikom, oseaju u ovom svetu kao
kod kue. Kao i antiki astronomi, koji su oajniki posezali za
svakim novim epiciklusom ne bi li odbranili geocentriki pore-
dak sveta nasuprot neposlunim dokazima koji su se pojavljivali
na nonom nebu, tako su i ueni teolozi citirani u Knjizi o Jovu
usrdno nastojali da odbrane neprikosnovenost povezanosti gre-
ha i kazne, kao i vrline i nagrade, nasuprot obilnim i stalno pristi-
uim dokazima o pretrpljenim mukama nekog bogobojaznog,
pobonog stvorenja, pravog uzora vrline. Kao da njihov konstan-
Strah i zlo 71
tni neuspeh da priloe uverljive argumente (a kamoli nepobitne
dokaze) da je kredibilitet rutinskog objanjenja zla izaao neo-
zleen iz surovog testa nesree pobonog Jova nije bio dovoljan
da sam raspri sve nade o mogunosti razumevanja, gusta magla
koja je temeljno pokrivala boju raspodelu dobre i loe sree nije
se razila ni kada se sam Bog prikljuio debati...
Jov je molio: Pouite me, i ja u utati; i u emu sam pogreio,
obavestite me... Zato si me metnuo sebi za belegu, te sam sebi na
tegobu?" (Jov 6: 24,7: 20), i uzalud je ekao odgovor od Boga. Jov
je to oekivao: Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao ovek
biti prav pred Bogom? Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mo-
gao odgovoriti od hiljade na jednu. . . Da sam i prav, neu Mu se
odgovoriti... Ako sam dobar, neu znati za to... Svejedno je; zato
rekoh: i dobrog i bezbonog On potire" (Jov 9: 2-3; 9: 15,22).
Jov nije oekivao odgovor na svoje pritube, i bar je u tome
zaista bio u pravu. Bog je ignorisao njegovo pitanje i umesto toga
doveo u pitanje pravo Jova da postavlja pitanja: Opai se sada
kao ovek; ja u te pitati, a ti mi kazuj. Hoe li ti unititi moj sud?
Hoe li mene osuditi da bi sebe opravdao? Je li u tebe miica
kao u Boga? Grmi li glasom kao On?" (Jov 40: 2-4). Pitanja koje
je Bog postavio bila su samo retorika, naravno; Jov je i te kako
dobro znao da nema ni miice ni glasa kao to ima Bog, i time je
implicitno bio svestan da nije Bog njemu dugovao objanjenja
ve je on Bogu dugovao izvinjenje (zapazimo da je, prema Knji-
zi pitanje koje je postavio Bog, a ne pitanje koje je postavio Jov
dolo iz vihora" - oluje kao arhetipa svih slepih i neumoljivih
udaraca koji nasumino napadaju...).
Ono ega Jov tada moda nije bio svestan jeste da e svi ze-
maljski pretendenti na bogoliku svemo tokom vekova koji e
uslediti smatrati nepredvidljivost i nasuminost svojih gromova
daleko najstranijim, najuasnijim i najmonijim od svih oruja;
i da svako ko poeli da ukrade vladarev grom prvo mora raspriti
maglu neizvesnosti koja ga pokriva i nasuminost pretvoriti u re-
dovnost. Ali tada to Jov nije mogao predvideti; on nije bio ovek
modernog doba.
72 Fl ui dni st rah
Suzan Nejman
1
i an-Pjer Dupi
2
nedavno su sugerisali da je
niz zemljotresa, poara i plime koji su zajedno u kratkom vre-
menskom roku unitili Lisabon 1775. oznaio poetak moderne
filozofije o zlu. Moderni filozofi odvojili su prirodne katastrofe od
moralnog zla - a razlika je upravo u nasuminosti prvog (poznato
sada kao lepa sila) i namere i svrhe koja postoji u drugom.
Nejmanova istie daod katastrofe u Lisabonu prirodna zla vie
nemaju odgovarajue veze sa moralnim zlom, poto vie uopte
i nemaju znaenje" (Huserl je sugerisao da Meinung, znaenje",
ima koren u meinen, nameravanje"; generacije filozofa posle
Huserla bi zdravo za gotovo uzele injenicu da nema znaenja
bez namere). Lisabon je bio neto kao pozorina postavka prie o
Jovu, izvedena na obali Atlantskog okeana pod punim svetlima i
pred oima evropske javnosti - iako je ovog puta Bog bio uglav-
nom odsutan iz sporova koji su usledili nakon tog dogaaja.
U skladu sa prirodom svih sporova, gledita su se razlikovala.
Po Dupiju, paradoksalno je da je ba an-ak Ruso, koji je esto
bio pogreno smatran predmodernim i antimodernim mislio-
cem, zato to je slavio iskonsku mudrost svega prirodnog", bio
onaj ko je izaao sa najmodernijim stavom prema toj katastrofi. U
svom otvorenom pismu Volteru, Ruso je insistirao da su, ako ne
sama lisabonska katastrofa, onda sasvim sigurno njene posledice
i njihove zastraujue razmere, rezultat ljudskih a ne prirodnih
greaka (zapazimo: greaka, ne grehova - za razliku od Boga, pri-
roda nije imala sredstva za prosuivanje o moralnim odlikama
ljudskih del): proizvoda ljudske kratkovidosti, ne slepila priro-
de; i ljudske prizmene pohlepe, a ne uzviene indiferentnosti pri-
rode. Da su se samo stanovnici tog velikog grada ravnomernije
rasporedili, i gradili manje glomazne kue, teta bi bila mnogo
manja, moda je ne bi ni bilo... I koliko je jadnika izgubilo ivote
u ovoj katastrofi jer su eleli da pokupe svoju imovinu - neki od
njih svoja dokumenta, drugi svoj novac?"
3
1 Susan Neiman, Evil in Modem Thought: Art Alternative History of Pfilosophy, Princeton
University Press, 2002.
2 Jean-Pierre Dupuy, Petite mtaphysique des tsunamis, Seuil, 2005.
3 Jean-Jacques Rousseau, Lettre Monsieur de Voltaire", u: Oeuvres compltes, Pliade,
1959, tom 4, str. 1062.
Strah i zlo 73
Dugorono, argumenti u Rusoovom stilu izbili su na vrh.
Moderna filozofija sledila je obrazac koji je uspostavio Pombal,
premijer Portugaise u vreme lisabonske katastrofe, ije su brige
i napori bili usmereni ka iskorenjivanju onih zala koji su u do-
hvatu ljudskih ruku".
4
1 dodajmo da su moderni filozofi oekivali
/ nadali se / verovali da se ljudske ruke, uz pomo nauno osmi-
ljenih i tehnoloki proizvedenih pomagala mogu pruiti i dalje.
Takoe su verovali i da e produenje ruku dovesti do smanjenja
broja zala koja ostaju izvan dohvata; ak i da e taj broj biti sve-
den na nulu, uz dovoljno vremena i potrebnu reenost.
Meutim, dva i po veka kasnije moemo konstatovati da ono
to su pioniri modernosti iz filozofskih krugova i izvan njih oe-
kivali da e se desiti nije bilo sueno. Nejmanova ovako sumira
lekcije izvuene u razdoblju od dva veka izmeu Lisabona, koji je
oznaio poetak modernih ambicija, i Auvica, koji ih je sruio:
Lisabon je razotkrio koliko je svet udaljen od ljudi; Auvic je otkrio uda-
ljenost ljudi od sebe samih. Ako je razdvajanje prirodnog od ljudskog deo
modernog projekta, udaljenost izmeu Lisabona i Auvica je pokazala ko-
liko ih je teko bilo drati odvojenim...
Ako je Lisabon obeleio trenutak spoznaje da je tradicionalna teodiceja
beznadena, Auvic je oznaio spoznaju da bilo kakva zamena ne prolazi
bolje.
5
Ni moderni kognitivni okvir nije bolje proao u naporima da
se pronikne u misteriju zla od drugih okvira koji su podravali/
suzbijali napore teolokih tumaa Knjige o Jovu - okviri koje je
moderni um naglaeno odbacio sa nadom da zauvek stavi taku
na njih.
Hana Arent objanjava ok i zbunjenost koju je veina nas do-
ivela kada smo prvi put uli za Auvic, kao i izraz oaja kojim
smo odgovorili na te vesti, usled uasne tekoe zadatka da ap-
sorbujemo tu istinu i smestimo je u sliku sveta u kome mislimo i
ivimo; sliku koja se bazira na pretpostavci prisutnoj u svim mo-
4 Neiman, Evil in Modem Thought..., str. 230.
5 Ibid., str. 240,281.
74 Fl ui dni st rah
dernim pravnim sistemima da je namera da se uini neto loe
neophodna za izvrenje zloina".
6
Ta pretpostavka je zaista bila nevidljivo prisutna na optue-
nikoj klupi tokom celog toka suenja Ajhmanu u Jerusalimu.
Uz pomo svojih uenih advokata Ajhman je pokuao da ubedi
sud da, poto je njegov jedini motiv bio uspeno obavljen posao
(to jest, obavljen na nain koji je zadovoljio njegove nadreene),
njegovi motivi nisu imali veze sa prirodom i sudbinom objekata
njegovih del; da je irelevantno pitanje da li je Ajhman kao po-
jedinac gajio netrpeljivost prema Jevrejima ili ne (on i njegovi
advokati su se zaklinjali da Ajhman nije bio netrpeljiv prema Je-
vrejima, a sigurno nije gajio mrnju - iako je, po njihovim sop-
stvenim kriterijumima, ta okolnost takoe bila irelevantna) i da
lino nije mogao da podnese prizor ubijanja a kamoli masovnog
ubijanja. Drugim recima, Ajhman i njegovi advokati su sugerisali
da je smrt oko est miliona ljudi bio samo propratni efekat (ko-
ristei novi i unapreen" renik nakon rata u Iraku - moglo bi
se rei kolateralna teta") motivisanosti da se lojalno vri sluba
(to je vrlina koja se najtemeljnije i najbrinije neguje kod svih
dunosnika u modernim birokratijama - dok se naizgled pozi-
vaju na zanatski instinkt", jo stariju, istinski cenjenu i jo sve-
tiju ljudsku karakteristiku, vrlinu koja se nalazi u samom centru
moderne radne etike). Namera da se ini loe" prema tome nije
postojala - kako su argumentovali Ajhman i njegovi advokati
- poto nije bilo nita loe u nastojanju da se izvrava vlastita
dunost u najviem moguem stepenu, u skladu sa namerom ne-
kog drugog, vieg u hijerarhiji. Ono to bi bilo loe" je suprotno
tome - namera da se ne potujii nareenja.
Ono to se moe izvui iz Ajhmanove odbrane (ija je sudbina
da bude ponavljana u bezbrojnim varijantama od strane nebro-
jenih poinilaca nebrojenih modernih delakategorijskih ubista-
va") jeste da mrnja i elja da se rtva zbrie s lica zemlje nisu
neophodni uslovi za ubistvo - i da ako neki ljudi pate zbog toga
to neki drugi ljudi izvravaju svoju dunost, tu ne stoji optuba
za nemoralnost. Nanoenje patnje rtvama je jo manje zloin po
6 Hannah Arendt, Eichmann in Jerusalem, Viking, 1963, str. 277.
Strah i zlo 75
shvatanju modernog prava, koje insistira na tome da ukoliko nije
pronaen motiv ubistva - poinilac treba da bude klasifikovan
ne kao kriminalac ve kao bolesna osoba, psihopata ili sociopata
i pre treba da bude upuen na psihijatrijsko leenje nego u za-
tvor ili na veala. Dodajmo da ovakvo shvatanje jo uvek, mnogo
godina nakon suenja Ajhmanu, prihvata veina ljudi socijali-
zovanih u modernom okruenju. To shvatanje se svakodnevno
potvruje, samom frekvencijom ponavljanja, putem holivudskih
krimi-pria i policijskih sapunskih opera na milionima ekrana
irom modernog sveta.
U modernoj praksi, za razliku od moderne zamene ortodok-
sne teodiceje koja nije prola bolje od onoga to je trebalo da
zameni, od ljudi se, meutim, moglo oekivati (i, prema tome,
od toga se moglo strahovati) da ine zlo bez zlih namera, i to od
obinih ljudi - ba kao to ste vi i ja. Motivi za takvo injenje su
bili irelevantni - moda ak i suvian luksuz koji je bolje izbei
zbog previsokih trokova njihovog usaivanja i kultivacije. Ali jo
vaniji razlog da se izbegne oslanjanje na motive poinioca bila
je pretnja da, ako je taj zadatak vezan za specifine namere i uve-
renja, on moe krenuti naopako u sluaju da motivacija, koja nije
dovoljno paljivo kultivisana, presahne ili bude pregaena nekim
drugim motivom jer nije dovoljno uporno promovisana. Samo
zamislite: da nepokolebljiva odanost radnika ritmu proizvodne
fabrike linije zavisi od njihove ljubavi prema automobilima, ili,
jo gore, od njihove ljubavi prema posebnom tipu ili marki auto-
mobila, kakve bi izglede imala automobilska industrija da posti-
gne svoje proizvodne ciljeve, koliko bi izvesno bilo da e fabrika
linija nastaviti da se nesmetano kree dokle god je to potrebno?
Emocije su hirovite i nepostojane, brzo im ponestaje daha, esto
i najmanjom nepanjom budu odvraene od cilja. Sabini i Silver
su razmatrali logiku genocida - paralelno sa proizvodnjom auto-
mobila, jo jednom masovnom industrijom moderne ere:
Emocije i njihova bioloka osnova imaju prirodan vremenski sied; udnja,
ak i udnja za krvlju se na kraju utai. Dalje, poznato je da su emocije ne-
stabilne. Mogu se u trenutku preokrenuti. Rulja koja je spremna za lin je
76 Fl ui dni st rah
nepouzdana, moe biti dirnuta - recimo patnjom deteta. Da bi se iskorenila
jedna rasa" neophodno je pobiti decu... Temeljno, sveobuhvatno, iscrpno
ubijanje zahtevalo je da se rulja zameni birokratijom, da se bes grupe zame-
ni potovanjem autoriteta. Potrebna birokratija bila bi efikasna bez obzira
na to da li bi bila sastavljena od ekstremnih ili prikrivenih antisemita, time
znatno irei izbor potencijalnih regruta...
7
Hana Arent je uoila banalnost modernog zla u Ajhmano-
voj nepromiljenosti. Ali nesposobnost miljenja ili izbegavanje
miljenja bila je poslednja stvar za koju je Ajhman mogao biti
optuen. On sam bio je punokrvni birokrata, kao da je bio di-
rektan potomak istog i iskonskog, idealnog tipa iz klana Maksa
Vebera, neumrljanog bilo kakvim zemaljskim neistoama koje
zamagljuju jasnou svrsishodnog rezonovanja. Dobre birokrate
dostojne svog imena moraju biti promiljeni. Oni, kako nam je
Maks Veber objasnio, moraju do krajnjih granica uposliti svoju
inteligenciju i moi rasuivanja. Oni moraju vriti paljiv oda-
bir najadekvatnijih sredstava za ciljeve koji su im naloeni. Oni
moraju koristiti um kako bi odabrali najkrai, najekonominiji i
najmanje rizian nain da dou do defnisanog odredita. Moraju
razdvojiti objekte i poteze koji su relevantni za zadatak od onih
irelevantnih, i odabrati poteze koji dovode do pribliavanja ci-
lju, pri tom raiavajui sve to ometa postizanje cilja. Moraju
prouiti matricu mogunosti i odabrati najpodesnije (itaj: naje-
fektivnije) permutacije. Moraju meriti i kalkulisati. U stvari, oni
moraju biti vrhunski majstori racionalnog kalkulisanja.
Drugim recima, birokrate moraju vrhunski vladati svim onim
vetinama za koje se s razlogom smatra da imaju kljunu ulogu
u ostvarivanju svih onih komplikovanih dostignua zbog kojih
se s pravom slavi moderni um na koga smo mi, njegovi vlasnici/
poslodavci/korisnici tako (takode s pravom) ponosni. Ono to
birokrate sebi ne smeju initi jeste da sebi dozvole da skrenu sa
pravog puta razborite, beskompromisne racionalnosti orijentisa-
ne na izvravanje zadatka, da to ne dozvole saoseanju, aljenju,
7 John P. Sabini and Mary Silver, Destroying the innocent with a clear conscience: a so-
ciopsychology of the Holocaust", u: Survivors, Victims and Perpetrators: Essays in the Nazi
Holocaust, ed. Joel P. Dinsdale, Hemisphere, 1980, str. 330.
Strah i zlo 77
stidu, savesti, simpatiji ili antipatiji prema objektima", niti lojal-
nosti ili posveenosti bilo emu drugom osim posveenosti za-
datku i lojalnosti svojim kolegama birokratama koji su isto tako
posveeni izvravanju zadatka i podreenima koji se nadaju da
e biti zatieni od odgovornosti za posledice sopstvenog posve-
enog rada.
Emocija ima mnogo i one govore razliitim, esto disonan-
tnim glasovima; razum je jedan i ima samo jedan glas. Zlo koje
se vri birokratskim putem ne istie se toliko svojom banalnou
(posebno ako se uspostavi i posmatra kao neto protiv zala koja
su opsedala drutva pre modernih birokratija i njihovog nauno
zasnovanog rukovoenja radom") koliko svojom racionalnou.
U retrospektivi, moderan pogled na ljudski razum (zahvalju-
jui njegovoj nemogunosti predvianja ponaanja prirode - to
je evidentno i na okantan nain dolo do izraaja prilikom ka-
tastrofe u Lisabonu, a to je inspirisano ili bar prikazano kao im-
perativ, kao to to i sve mere ,,u krajnjem sluaju" obino jesu)
vie nalikuje na poetnu taku duge zaobilaznice. Na kraju te
zaobilaznice, ini se da dolazimo do mesta odakle smo krenuli:
uasa nepredvidljivog zla koje nasumino napada. Iako smo mu-
driji nakon tog puta nego to su to bili nai preci koji su bili na
njegovom poetku, vie nismo sigurni da je mogue pronai put
zaobilaenja prirodnih katastrofa. Savremene mogue situacije
prete ak i ranim modernim pokuajima da e podeliti moralno
od prirodnog zla", zapaa Suzan Nejman.
8
Na kraju dugakog pu-
tovanja (nenamernog) otkria sprovedenog u nadi da e se njime
oveanstvo smestiti na bezbednu udaljenost od okrutne prirode,
okrutne jer je bezoseajna i neosetljiva, oveanstvo se suoava
sa zlom ljudskog porekla koje je po svemu isto toliko okrutno,
bezoseajno, neosetljivo, nasumino i nemogue ga je predvideti
(a kamoli iskoreniti dok je jo u zametku), kao to su bili zemljo-
tresi, poari i plima u Lisabonu.
Zlo koje ine ljudi sada se pojavljuje kao isto tako neoekivano
kao i njegovi prirodni prethodnici/saputnici/naslednici. Kao to
je Huan Gojtisolo rekao u svojoj knjizi Pejzai nakon bitke, to zlo
8 Neiman, Evil in Modern Thought.... str. 287.
78 Fl ui dni st rah
se spoznaje i razume, ako se uopte spozna i razume, samo kada
gledamo unazad i analiziramo stvari u retrospektivi"; pre toga
ono neprimetno prikuplja snagu, infiltrirajui se postepeno, u ti-
ini, u naizgled bezazlenim fazama... kao podvodni tok koji buja
i iri se pre nego to iznenada i silovito izbije na povrinu" - ba
kao i prirodne katastrofe, za koje se moderni duh zaklinjao, zakli-
nje se i najverovatnije e se i zaklinjati da e ih nadvladati.
Izgleda da nema zatite od tog nevidljivog nagomilavanja i i-
renja ako su moralne skrupule,-gria savesti, impulsi saoseanja
meu ljudima i averzija prema nanoenju boli erodirani, udavlje-
ni ili poieni s puta. Da ponovo citiramo Hanu Arent, poto
je itavo ugledno drutvo na ovaj ili onaj nain podleglo Hitleru,
moralne maksime koje propisuju ljudsko ponaanje i verske zapo-
vesti - 'Ne ubij' - koje upravljaju saveu - praktino su nestale".
9
Sada znamo da itava drutva" mogu podlei na ovaj ili onaj
nain" ljudima kao to je Hitler, a znamo i da moemo uvideti da
se to dogodilo samo ako ivimo dovoljno dugo da to otkrijemo;
drugim recima, ako preivimo njihovu predaju. Neemo prime-
titi bujanje i irenje toka", ba kao to nismo primetili ni nara-
stanje cunami talasa - jer smo uspeno istrenirani da zatvaramo
oi i ui. Ili smo moda naueni da se takve stvari" ne deavaju u
naem udobnom i blagom, civilizovanom i racionalnom moder-
nom drutvu. A opet, kako nas Hans Momsen podsea:
Dok je zapadna civilizacija razvila sredstva nezamislivog unitavanja, na-
vike koje nam stvaraju moderna tehnologija i tehnike racionalizacije proi-
zvele su ist tehnokratski i birokratski mentalitet... do mere u kojoj istorija
holokausta izgleda kao mene tekel moderne drave.
10
Svoju nadu, to jest uverenje da bi ljudi mogli bolje voditi borbu
protiv zla nego to je to mogla neiva priroda, polagao je u um
po Imanuelu Kantu, samo i jedino ljudski um. Kako je istakao,
um nam nalae da postupamo tako da maksima nae volje uvek
9 Arendt, Eichmann in Jerusalem, str. 295.
10 Hans Mommsen, Anti-Jewish politics and the interprtation of the Holocaust", u: The
Challenge of the Third Reich: The Adam von Trott Memorial Lectures, ed. Hedley Bull, Cla-
rendon Press, 1986, str. 117.
Strah i zlo 79
moe istovremeno da vai kao princip sveopteg zakonodavstva".
Ono to smo, meutim, saznali otkako je Kant zapisao tu naj-
poznatiju definiciju kategorikog imperativa jeste da put kojim
nas je um usmeravao tokom modernih vekova ni blizu ne vodi
ka univerzalizaciji maksima koje smo mi - svako na svoj zase-
ban nain - nastojali da uinimo primenjivim na nas. Pri tim
nastojanjima pokazalo se da je univerzalna primena (ako ne uni-
verzalna primenjivost) maksima (a time i kriterijuma za koje se
smatra da su podesni za davanje suda o ljudskim delima) nama
i drugim ljudima najmanja briga. U konkurenciji sa Kantovom
zapoveu o univerzalnosti, druga maksima - deux poids, deux
mesures (dva tega, dve mere") pokazala se kao sigurnija. U otroj
distinkciji prema implikacijama Kantovog kategorikog impera-
tiva, porediti ovu istinski pobedniku" maksimu sa univerzal-
nim zakonom" je kao da poredimo kruke i jabuke.
Moderni um se pokazao posebno vinim i revnosnim u obli-
kovanju monopola i utvrivanju ekskluzivnosti prava. Pokazalo se
da svoje potpuno zadovoljenje stie u trenutku kada privilegija
primene eljenog pravila postaje osigurana za one koji su postu-
pali u njeno ime; ako je u cilju osiguranja te privilegije primena
te iste maksime morala biti uskraena ili se smatralo da mora biti
uskraena nekim drugim pripadnicima ljudskog roda (zbog nji-
hove pretpostavljene nepodesnosti, nedostojnosti, ili iz bilo kog
drugog razloga koji se smatra odgovarajuim a proglaen je oi-
glednim, imperativnim i neupitnim), u takvoj situaciji moderni
um se nije pokazao sklonim da upuuje prigovore, osim u (ne-
kim) bezbedno odeljenim a po svojoj zvunoj izolovanosti uve-
nim kancelarijama akademskih filozofa. Um nije protestovao ni
kada su se izvan, a nekada i unutar tih kancelarija uli stavovi da
je patnja nekih ljudi prihvatljiva cena za uklanjanje neugodnosti
koje moda pogaaju neke druge - u stvari, ako smo mi" oni
koji su ti neki drugi" ije neugodnosti treba da budu otklonjene,
iako je na um trebao/mogao da stavi prigovor na tu cenu. Zami-
slimo samo da je Hitler uspeo da baci nekoliko atomskih bombi
na Britaniju i Ameriku pre nego to je izgubio rat i pre nego to
su njegovi satrapi privedeni pred sud. Zar ne bismo dodali taj
80 Fl ui dni st rah
in spisku nacistikih zloina protiv ovenosti? I zar ne bismo
komandante Gvantanama i Bagrama priveli na sud da su oni po-
stupali u ime Kastrove Kube, Miloevieve Srbije ili Sadamovog
Iraka?
U oiglednoj suprotnosti sa strategijom koju podrazumeva
Kantov kategoriki imperativ, moderna racionalnost se kreta-
la pravcem slobode, bezbednosti ili sree, neometana brigom
o tome u kojoj su meri, i da li su uopte, ti oblici slobode, bez-
bednosti ili sree koje je ustanovila bili podesni da postanu uni-
verzalno vlasnitvo oveanstva. Do sada, moderni um je sluio
privilegiji, ne univerzalnosti, dok je elja za sticanjem superior-
nosti i postavljanje sigurnih temelja superiornosti - a ne san o
univerzalnosti - bila njegova pokretaka snaga i povod njegovih
najspektakularnijih dostignua.
Pre Auvica (ili sovjetskog Gulaga, ili Hiroime...) nismo znali
do koje mere strana i uasna raznovrsnost zla koji ine ljudi,
moralnog zla koje postaje prirodno, moe biti kada to zlo do-
bije nova orua i oruja od moderne nauke i tehnologije. Ono
to takoe nismo znali tada, u to sada daleko i teko zamislivo
vreme pre" (a to i danas samo nerado priznajemo, ili sasvim
odbijamo da priznamo, uprkos saznanjima kojih ima u izobilju),
jeste da logika modernog ivota radikalno, u do sada neuvenoj
meri, iri raspoloivu zonu za regrutovanje potencijalnih zlotvo-
ra. Najuasnija lekcija Auvica, Gulaga, Hiroime jeste da, suprot-
no uobiajenom shvatanju koje je, dodue, uvek bilo izraavano
partijaki, monstruozna del ne vre samo udovita - da to ine
samo udovita, do najmonstruoznijih i najuasnijih zloina za
koje znamo ne bi ni dolo. Ne bi mogla biti ak ni planirana, usled
nedostatka adekvatne opreme, a zasigurno ne bi mogla biti izve-
dena do kraja usled nedostatka adekvatnih ljudskih resursa".
Moralno najrazornija lekcija Auvica, ili Gulaga, ili Hiroime
nije to da moemo biti stavljeni iza bodljikave ice ili saterani u
gasne komore, ve to da (pod odgovarajuim uslovima) moemo
drati strau i prskati bele kristale u cevovod; i ne to da atomska
bomba moe biti baena na nas, ve to da (pod odgovarajuim
uslovima) mi moemo baciti tu bombu na druge ljude. A jo vei
Strah i zlo 81
uas, istinski metauas, inkubator u kome se uzgajaju svi drugi
uasi, proistie iz saznanja da, dok ja piem ove rei ili dok ih
vi itate, u dubini due i ja i vi elimo da takve misli nestanu, a
kada odbijaju da odu onda dozvoljavamo zlu, koje je bezbedno u
svojoj nevidljivosti, da se nadima i iri se" - tako to se upiremo
da ga poreknemo, dovodimo u pitanje njegov kredibilitet, i odba-
cujemo ga kao lanu uzbunu, a pri tom ostajemo nesvesni nae
dunosti da se prisetimo i da razmiljamo o onome to je Hana
Arent pronala u izvetajima uenih psihologa koji su bili pozva-
ni da svedoe na suenju Ajhmanu:
Nekoliko psihijatara ga je ocenilo normalnim" - u svakom sluaju nor-
malnijim nego to sam ja nakon to sam ga pregledao", navodno je uzvi-
knuo jedan od tih psihijatara, dok je jedan drugi psihijatar ocenio da nje-
gov kompletan psiholoki profil, njegovi stavovi prema supruzi i deci, majci
i ocu, brai, sestrama i prijateljima nisu bili samo normalni ve i veoma
poeljni" - i, konano, svetenik koji ga je redovno poseivao nakon to je
Vrhovni sud zavrio sasluanja po albi sve to je potvrdio, izjavivi da je
Ajhman ovek sa veoma pozitivnim idejama".
11
Ajhmanove rtve bili su ljudi poput nas". Ali takvi su bili i -
daleko bilo - mnogi Ajhmanovi egzekutori, koljai; a Ajhman?
Obe ove stvari izazivaju strah. Ali, dok prvo predstavlja poziv na
akciju, ovo drugo onesposobljava i paralie, uz apat da je suprot-
stavljanje zlu uzaludan posao. Moda je to razlog zato se tako
jako opiremo toj drugoj stvari. Strah koji je istinski i beznadeno
nepodnoljiv jeste strah od nepobedivosti zla.
Pa opet, kako je Primo Levi izjavio u svom testamentu duine
knjige: nema sumnje da svako od nas potencijalno moe postati
udovite.
12
Bilo bi bolje za sve nas - vie umirujue, ugodnije, ali,
avaj, ne bezbednije, da verujemo da je zlo samo avo koji se krije
pod kraim imenom, kome je iseeno jedno slovo
13
* (kao krimi-
11 Arendt, Eichmann in Jerusalem, str. 25-6.
12 Videti britku analizu gledita Prima Levija o tom pitanju u: Tzvetan Todorov, Mmoire
du mal, tentation du bien, Robert Laffont, 2000, str. 260. i dalje.
13 Devil - evil (engl.).
82 Fl ui dni st rah
nalac na spisku trai se" koji brije bradu ili brkove da bi izbegao
hapenje). Meutim, uasna vest glasi: Ajhman nije bio avo. On
je bio neupadljivo, tmurno, dosadno, obino" stvorenje: neko
pored koga proete na ulici a da ge i ne zapazite. Kao suprug,
otac ili komija teko da se po iemu izdvajao iz mase. Bio je pro-
ek, sredina demografskih statistikih tabela - kao to bi sigurno
bio i proek u psiholokim statistikim tabelama, kao i u moral-
nim tabelama (kada bismo bili u stanju da ih proraunamo). On
je samo vodio rauna vie o svojoj ugodnosti nego o ugodnosti
drugih, kao to to i svi mi radimo. Ti obini, redovni prestupi ili
greke u vanrednim vremenima dovode do vanrednih rezultata.
Kada to uvidimo - vie nam avo nije potreban. Da stvari budu
jo gore, danas ne moemo ozbiljno shvatiti hipotezu o avolu"
kada (ako) nam je neko ponudi. I, najgore od svega, avo iz te
hipoteze bi moda nama delovao sasvim neveto i trapavo u po-
reenju sa tom trivijalno racionalnom osobom na optuenikoj
klupi sudnice u Jerusalimu.
Najdalekosenija i po svoj prilici najzlokobnija posledica tog
otkria je dananja kriza poverenja. Poverenje upada u nevolju
onog trenutka kad shvatimo da se zlo moe kriti bilo gde; da se
ne istie iz mase, ne nosi distinktivne oznake ni linu kartu; te
da svako u odreenom trenutku moe biti u njegovoj slubi, biti
rezervista na privremenom odsustvu ili potencijalni regrut.
Svakako, takvo vienje je preterivanje; sigurno je da nisu svi
podesni i voljni da budu sluge zla. Sigurno postoji nebrojeno
puno ljudi koji su dovoljno imuni na zlo i zlo im je dovoljno od-
bojno da izdre njegovu lukavost ili pretnje - i dovoljno su opre-
zni da ih mogu prepoznati kao proizvode zla. Meutim, stvar je
u tome to ne moete znati ko su ti ljudi i izdvojiti ih od onih
koji su podloniji spletkama zla. Da li biste mogli da prepoznate
masovnog ubicu u Ajhmanu da ste ga susretali samo kao komiju
na stepenitu zgrade, ili kao roditelja na roditeljskim sastancima,
ili kao lana lokalnog kluba fotografa? Ako mislite da biste mo-
gli, pitajte Srbe, Hrvate i Muslimane iz Bosne, koji su vei deo
svojih ivota proveli u drutvu jedni drugih, pijui vino i ljivo-
vicu, blaeno nesvesni toga u kom hramu i kojim danima tokom
Strah i zlo 83
nedelje su se njihovi drugovi, komije i kolege s posla molili, ako
su se uopte molili - sve do dana kada su se bez mnogo najave
stekli uslovi" da se to sazna, i to na najtei i najuasniji mogui
nain. I ako je to ono kako stoje stvari i kako tek mogu stajati,
ako ne postoji nain da se odredi koliko e se ljudi oko vas po-
kazati otpornim na zlo i kako e se pokazati u trenutku kada
se steknu uslovi", kakva praktina korist se moe izvui iz .toga
da ste (ispravno) svesni toga da nisu svi ljudi jednako podloni
zlu? U svakom praktinom smislu, vai izgledi da sauvate svoju
bezbednost ostaju neizmenjeni, bez obzira na to kakvo miljenje
imali o moralnim kvalitetima ljudi oko vas. Osueni ste na tu-
maranje u mraku. Moete samo nagaati (a poznato je koliko je
nagaanje rizino) ko e, a ko nee popustiti pred iskuenjem zla
u trenutku iskuavanja. Prema tome (kako bi vam objasnili stru-
njaci za kalkulisanje rizika), ini se da je najsigurniji ulog pretpo-
stavka da su svi ljudi, bez izuzetka, skloni da budu regrutovani u
slubu zla. Ostanite irom otvorenih oiju, nikad ne dozvolite da
vam budnost oslabi. Drugim reima, kao to nam govori i pod-
naslov jedne amerike Reality TV" serije, kao upozorenje milio-
nima svojih vernih gledalaca, zahvalnih na prosvetljenju koje im
je ponueno: ne verujte nikome.
Uglavnom, osim tokom kratkotrajnih karnevala ciljane so-
lidarnosti" kao odgovora na izrazito strane katastrofe, ciljane
alosti" usled iznenadne smrti nekog idola, ili jednako kratko-
trajnih, mada izrazito eksplozivnih i glasnih izliva ciljanog pa-
triotizma" tokom svetskih prvenstava, turnira u kriketu i slinih
prilika za fokusirano emotivno pranjenje, oni drugi" (drugi
kao stranci, anonimni ljudi, ti bezlini drugi koje svakodnevno
sreemo u prolazu ili se motaju po gusto naseljenim gradovi-
ma) su izvori maglovite, difuzne pretnje pre nego izvori oseaja
sigurnosti i garancije protiv zla. Od njih se ne oekuje nikakva
solidarnost niti se ikakva solidarnost javlja pri susretu s njima
- tu ak postoji i strah od rutinskog probijanja tankog zatitnog
omotaa graanskog neobaziranja" Ervinga Gofmana. Dranje
odstojanja izgleda kao jedini razuman nain da se ide dalje. Kao
to je Eduardo Mendijeta primetio, gradovi koji su istorijski i
84 Fl ui dni st rah
konceptualno nekada bili sinonimi bezbednosti pretvorili su se u
izvore pretnji i nasilja".
14
Razliiti primerci bunker arhitekture",
kao poeljne opcije stanovanja u gradu za one koji to sebi mogu
priutiti, predstavljaju spomenike oekivanih pretnji i otelotvore-
nja straha koje rada grad.
Takav moderni arhitektonski bunker"...
.. .nema vidljivog ulaza, balkona ni terase. Te zgrade ne gledaju na ulicu i na
gradske trgove, niti predstavljaju politiku i ekonomsku mo grada. Ume-
sto toga, te zgrade su povezane sa drugim slinim zgradama pokrivenim
mostovima preko ulica, gledaju na stranu suprotnu od centra grada, i naj-
ee su pokrivene crnim staklom koje reflektuje nebo, planine i prirodne
predele pre nego lice samog grada. Njihova monumentalnost predstavlja
izraz prezira prema urbanom...
Kriza poverenja predstavlja lou vest za veze meu ljudima.
Od dobro uvanih i izdvojenih brisanih prostora, mesta gde je
ovek nekada (konano!) mogao da skine teak oklop i tvrdu ma-
sku koje koristi u grubom svetu konkurencije, u divljini, mree"
ljudskih veza pretvorile su se u granine teritorije na kojima je
neophodno svakodnevno angaovanje izviakih patrola. Ako
nema poverenja, a pouzdanje se udeljuje samo nerado, ako se
uopte udeljuje, uslovi primirja od jue ne deluju kao bezbedno
tlo na kome bi se mogla temeljiti sigurna prognoza sutranjeg
mira. Kako su norme koje reguliu uzajamne obaveze i dunosti
baene u kazan za topljenje, a nijedna od njih se ne moe po-
hvaliti dugim oekivanim vekom, ima malo ili nimalo konstanti
u jednaini koju svakodnevno nastojimo da reimo; prorauni
deluju vie kao reavanje zagonetke sa samo nekoliko razbacanih,
dvosmislenih i nepouzdanih putokaza. Sve u svemu, veze meu
ljudima vie nisu oaze izvesnosti, mira i duhovne utehe. Umesto
toga, postale su obilni izvori nespokojstva. Umesto da nude tako
eljeni predah, one obeavaju stalni nespokoj i ivot na oprezu.
14 Eduardo Mendietta, The axle of evil: SUVing through the slums of globalizing neoli-
beralism", City, 2 (2005), str. 195-204.
Strah i zlo 85
Signali uzbune nikad nee prestati da blete, alarmi nikad nee
prestati da zvone.
injenica da su nam u naim fluidnim modernim vremenima
potrebne vrste i pouzdane veze - vie nego ikada ranije - samo
uveava taj nespokoj. Sa neprestanim podozrenjem, trudimo se
da otkrijemo izdaju, a istovremeno se, kompulsivno i strasno,
trudimo da izgradimo ire mree" prijatelja i prijateljstva; to-
liko iroku mreu" koju je mogue ubaciti u imenik mobilnog
telefona, koji je predusretljivo sve veeg kapaciteta sa svakom no-
vom generacijom mobilnih telefona. I kako nastojimo da se osi-
guramo protiv izdaje i time smanjimo nae rizike, s druge strane
ulazimo u nove rizike i pripremamo teren za nove izdaje. Poto
nijedna karta nije potpuno siguran adut, trudimo se da drimo
to vie karti u ruci.
Radije polaemo nade u mree" nego u partnerstva, nadajui
se da e u mrei uvek biti nekih brojeva mobilnih telefona koji e
biti dostupni za slanje i primanje poruka lojalnosti. Nadamo se
da emo kompenzovati kvalitet kvantitetom (verovatnoa dobit-
ka na lutriji je majuna, ali moda vie slabih verovatnoa napra-
ve jednu malo bolju?). Razdelite rizike, osigurajte uloge - ovo je,
izgleda, najrazumniji pravac. Tragovi koji ostaju za ovakvom po-
tragom za sreom, meutim, izgledaju kao groblje propalih nada
i osujeenih oekivanja, a put napred je posut plitkim i krhkim
vezama. Tlo ne postaje tvre pod koracima u nizu; ako se uopte
menja, ono postaje jo itkije i nepodesnije za postavljanje teme-
lja. Ono nagoni hodae da tre, a trkae da jo bre tre.
Partnerstva ne jaaju, strahovi se ne smanjuju. Ne smanjuje se
ni sumnja da zlo strpljivo iekuje svoju priliku. U urbi, nema
dovoljno vremena da se otkrije koliko je tano ta sumnja oprav-
dana, a kamoli da se zlo sprei da izviri iz svog skrovita. itelji
fluidnog modernog sveta sa iskustvom u praktikovanju vetina
fluidnog modernog ivota obino smatraju bekstvo od problema
boljom opcijom od njegovog reavanja. Na prvi znak zla trae
put ka izlazu sa pouzdanim, tekim vratima koje e zakljuati iza
sebe. Linija koja odvaja prijatelje za ceo ivot od venih neprijate-
lja, koja je nekada bila tako jasno povuena i paljivo nadgledana,
86 Fl ui dni st rah
danas je gotovo sasvim obrisana; ona nestaje u nekoj vrsti sive
zone" u kojoj se dodeljene uloge mogu zameniti u trenutku i bez
mnogo napora. Ta granica, ili ta god da je ostalo od nje, menja
oblik i pomera se sa svakim korakom - a u ivotu trkaa oekuje
se jo mnogo narednih koraka. Sve se to nadovezuje na zbrku
koja je i bez toga ve velika, a budunost gura u jo guu maglu.
A magla - nedokuiva, neprozirna, neprobojna - je (kao to i
mala deca znaju) omiljeno skrovite zla. Sainjena od isparenja
straha - magla zaudara zlom. -
3 .
Uasi nekontrolisanog
Kako an-Pjer Dupi istie u svojim najnovijim studijama,
1
oveanstvo je tokom prolog veka dostiglo kapacitet samouni-
tenja. Planeti sada ne preti vie samo novi ciklus samonanesene
tete (to je u velikoj meri konstantna karakteristika ljudske isto-
rije), i ne samo novi niz katastrofa (koje su uvek iznova pogaale
oveanstvo na putu do njegovog sadanjeg stanja), ve katastro-
fa koja je kraj svih katastrofa, katastrofa koja iza sebe ne ostavlja
preivele ljude koji bi je zabeleili i izvukli pouke iz nje, a kamoli
primenili te pouke.
oveanstvo sada na raspolaganju ima sva oruja potrebna za
kolektivno samoubistvo, planirano ili neplanirano, sva potrebna
oruja da sebe potpuno uniti a iza sebe ostavi planetu osuenu
na propast. Samozvani ili izabrani zastupnici oveanstva ak su
u jednom trenutku doli do zakljuka da su realni izgledi samou-
nitenja oveanstva u stvari neophodan uslov i najbolja ansa za
njegov opstanak: da je odravanje pretnje uzajamnog unitenja
1 Videti: Jean-Pierre Dupuy, Pour un catastrophisme clair, Seuil, 2002, i Petite mtaphy-
sique des tsunamis, Seuil, 2005.
88 Fl ui dni st rah
(i, u stvari, samounitenja) u ivotu (to jest, osmiljavanje, pro-
izvodnja i gomilanje zaliha sve sofisticiranijih orua masovnog
ubijanja neophodnog za UOU - uzajamno osigurano unitenje
2
*)
zaista neophodno da bi se odloio kraj sveta. Teorija UOU je da-
nas pomalo izala iz mode, poto je izazvala dovoljno negodo-
vanja da bude proglaena, mada nerado, politiki nekorektnom
- i retko se propagira u javnosti u eksplicitnom, nemaskiranom
obliku, ali strategija koju je izrodila i inspirisala doktrina UOU
1 dalje izaziva zabrinutost. Tu strategiju verno slede oni koji ve
imaju mogunosti da je slede, i ona predstavlja inspiraciju i san
onih koji to jo uvek ne mogu.
Magacini do vrha ispunjeni nuklearnim bojevim glavama i ra-
ketama spremnim da ih proslede u svaki oak ove planete samo
su jedna od moguih krajnjih katastrofa. Najavljeno samounite-
nje moe naii u raznim drugim oblicima; eksplozija naoruanja
direktno namenjenog unitavanju ivota samo je jedan od mno-
gih oblika. Ali jo zlokobnija mogunost, jer predstavlja nena-
mernu varijantu samounitenja koja poprima svoj oblik i nastupa
neprimetno i zaobilaznim putem (raste i iri se nevidljivo", kako
bi rekao Huan Gojtisolo), jeste mogunost da planeta postane ne-
mogue mesto za ivot ljudi i moda za sve druge poznate oblike
ivota. Ono to ini ovu vrstu krajnje katastrofe posebno perfid-
nom i njeno nastupanje posebno tekim za praenje, a kamoli
zaustavljanje, jeste to da je, paradoksalno, blizina njene opasnosti
direktan, mada retko promiljen i gotovo nikad planiran rezultat
nastojanja ljudi da uine planetu gostoljubivijom i ugodnijom za
ljude koji ive na njoj.
Oblici tih nastojanja, kako stvari stoje, sainjeni su po meri
odabranih populacija - oni se planiraju i praktikuju kao lokalna
privilegija, ak i kada to nije eksplicitno deklarisano. Iako su date
neke neobavezne izjave, nije bilo ozbiljnijih razmatranja mogu-
nosti da se ta nastojanja univerzalno primene na itavu ljudsku
vrstu, a sasvim je izvesno da nisu doneseni nikakvi zakljuci iz
takvih razmatranja. Nije ni udo da su pogodnosti koje su rezul-
tat tih nastojanja bile nejednako distribuirane od samog poetka,
2 * MAD - Mutually Assured Destruction (engl.).
Uasi nekontrolisanog 89
a da su oblasti sa kondenzacijom tih pogodnosti relativno male i
malog broja. Kako je primetio ak Atali u La Voie humaine, po-
lovina svetske trgovine i vie od polovine globalnih investicija
odnosi se na samo dvadeset dve zemlje, koje obuhvataju svega
14 procenata svetske populacije, dok etrdeset devet najsiroma-
nijih zemalja, koje obuhvataju 11 procenata svetske populacije,
medu sobom dele svega pola procenta globalnog proizvoda - ot-
prilike je to jednako kombinovanom prihodu tri najbogatija o-
veka na planeti. Dodao bih da Tanzanija, na primer, koja je jedna
od najsiromanijih zemalja, zarauje 2,2 milijarde dolara godi-
nje, koje deli na 25 miliona stanovnika, dok bankarska firma Gol-
dman Sach zarauje 2,6 milijardi dolara, koje meu sobom deli
161 deoniar. Da slika bude kompletna: u trenutku dok piem
ove redove na vidiku nema odbrambenih nasipa koji bi zaustavili
globalnu plimu polarizacije prihoda.
Produbljivanje nejednakosti nije sluajan, zanemaren, ali u
principu popravljiv propratni efekat nekih neeljenih, nepromi-
ljeno zapoetih i nedovoljno kontrolisanih postupaka, niti je to
rezultat nesrenog ali popravljivog zastoja u funkcionisanju jed-
nog sutinski zdravog sistema. To je vie sastavni deo jedne kon-
cepcije ljudske sree i ugodnog ivota, te strategije koja poiva
na toj koncepciji; ta koncepcija i strategija mogu biti zamiljene i
primenjene iskljuivo kao privilegije, i potpuno su nepodesne za
bilo kakvo irenje - a kamoli irenje koje bi bilo dovoljno da obu-
hvati itavo oveanstvo. Za takvu vrstu irenja bili bi potrebni
resursi ne jedne, ve najmanje tri planete. Jednostavno: na planeti
nema dovoljno resursa da zadovolje zahteve Kine, Indije i Brazila
(da ne pominjemo sline zahteve koji mogu uskoro potei od sta-
novnitva zemalja koje trenutno zaostaju) da kopiraju ili imitira-
ju oblike ivotnih pogodnosti koje praktikuju i u kojima trenutno
uivaju SAD, Kanada, Zapadna Evropa ili Australija, mesta gde
su ti ivotni motivi i stimulusi prvi put oblikovani i gde se i dalje
oblikuju i jo revnosnije stavljaju u funkciju.
Mogunost univerzalizacije" novoosmiljenih oblika ivota
koji se smatraju ugodnijim nikada nije bio kriterijum za njiho-
vo usvajanje i kultivaciju. Moderna kretanja u takvim odabranim
90 Fl ui dni st rah
enklavama na planeti ogledala su se u koncentrisanju dovoljno
moi za traenje i nalaenje zadovoljenja za njihove lokalno za-
ete ambicije u globalnom prostoru i mobilizaciji globalnih re-
sursa za odravanje njihove lokalne ugodnosti, i bila su vodena
logikom koja je - kroz direktno krenje proklamovanih namera
modernizatora - irenju takvih ambicija na itavu ljudsku vrstu
dala katastrofalne izglede za uspeh i u svakom praktinom smislu
je predupredila mogunost njihove sopstvene univerzalizacije.
Moderna kretanja se nisu mogla desiti, a sasvim sigurno nisu
mogla ii dalje usvojenim tempom, da pitanje njihovog prirod-
nog" i nepovredivog prostornog ogranienja nije bilo pobijeno i
aktivno potiskivano, ili jednostavno uklonjeno iz vida brisanjem
sa spiska faktora obuhvaenih instrumentalnim - racionalnim
kalkulacijama. Ta kretanja ne bi mogla biti zaeta, a i da mogu
smesta bi bila zaustavljena, da su ogranienja izdrljivosti plane-
te bila uzeta u obzir i prihvaena kao injenice, da je to ozbiljno
razmatrano i potovano, te da je principu univerzalnosti i ljudske
jednakosti prueno neto vie od povremenih i povrnih neo-
baveznih izjava. Ukratko, da su promoteri i praktiari modernih
kretanja oseali obavezu da se uzdre od prekomernosti i rasi-
pnitva koje je neminovno podrazumevala istinski primenjena"
strategija progresivnog poboljavanja.
Crpei inspiraciju iz analiza pokojnog Ivana Ilia, Dupi pove-
zuje uroenu rasipniku prirodu i, u krajnjoj liniji, samodestruk-
tivnu tendenciju modernih kretanja sa strategijom zaobilazni-
ca"; tendencijom koja na kraju mora uiniti ciljeve te strategije
jo daljim, i pre ili kasnije smestiti ih potpuno van domaaja.
Strategija zaobilaznica sastoji se od supstitucije dugog niza
heteromnih dogaaja, uglavnom realizovanih uz pomo orua,
mnogo kraim ciklusima aktivnosti koje autonomno sprovode
ljudi. Na osnovu prorauna Dupija i njegovih saradnika, ako po-
delimo, kao to i treba, stvarnu daljinu koju pree prosean vla-
snik automobila sa brojem sati provedenih u vonji, servisiranju i
zaraivanju za kupovinu tog automobila, ispada da je revolucija u
prevozu sa izumom motora sa unutranjim sagorevanjem, koja je
trebalo da radikalno ubrza kretanje ljudi kroz prostor, omoguila
brzinu od oko etiri milje na sat - to otprilike odgovara brzini
hodanja prosenog peaka i mnogo je manja od brzine koju lako
ostvaruje biciklista. Ili je i sam na poznat nain razotkrio slinu
zaobilaznicu" (u datom sluaju, zamenu zdravog ivotnog stila
sve veim nizom medicinskih/farmaceutskih intervencija) kao
glavnu pokretaku snagu moderne medicine.
3
Uz to, Ilieva stu-
dija je posebno jasno odslikala endemsku tendenciju svih zaobi-
laznica da se ire i uine sopstveno okonanje praktino nemogu-
im: kako je Ili utvrdio, sve vei obim medicinske prakse izazvan
je potrebom popravke ili dorade neoekivanih ili zanemarenih
neeljenih efekata prethodno upotrebljenih zaobilaznica".
Potrebno je neprestano ponavljati da se dolazea krajnja ka-
tastrofa" sve vie pribliava usled unutranje logike modernog
ivota. Izgledi da dode do katastrofe posebno se teko izbegavaju
jer moderna civilizacija duguje svoj morbidni (ili pre samoubi-
laki) potencijal istim onim karakteristikama iz kojih crpi svoju
veliinu i glamur: svojoj uroenoj averziji prema samoogrania-
vanju, uroenoj sklonosti ka prekoraenju, te svojoj netrpeljivosti
i nepotovanju prema svakoj vrsti granica i limita - a posebno
prema ideji konanih, krajnjih granica.
Modernost" je mogue pojmiti samo kao kontinuiranu, op-
sesivnu i kompulsivnu modernizaciju - to je skraeno ime za
izgradnju sve novijih i duih zaobilaznica, koje se najee jav-
ljaju pod maskom preica. Ona preprekama dozvoljava samo
privremenu, kratku mo: u najboljem sluaju dodeljuje im status
privremenih ogranienja koja se toleriu neko vreme, ali usko-
ro postaju otpad, zaobilaze se ili se uklanjaju s puta uz pomo
jo jednog ili jo nekoliko dostignua nauke (mozga i paljivog
promiljanja tehnologije) i tehnologije (praktine ruke nauke).
Prepreke, ukljuujui i one meu njima koje na sumnjiv nain
izgledaju kao da su bez ogranienja, su problemi", a problemi,
kao to mi moderni ljudi vrlo dobro znamo, predstavljaju izazove
sa zadacima koji su po definiciji reivi.
Zauzeta reavanjem problema u nizu, a posebno problema koji
3 Videti: Ivan Ilich, Limits to Medicine: Mdical Nemesis: The Expropriation oj Health,
Oenghi n, 1977.
92 Fl ui dni st rah
su rezultat reavanja poslednjeg ili jo samo ovog pa poslednjeg"
problema, moderna civilizacija nema ni vremena ni unutranje
potrebe da razmilja o tami daleko na kraju tunela. Sklona je ka-
tastrofama koje redovno iznenauju trenutne borce protiv pro-
blema i potencijalne reavae problema. Nain na koji se ona bavi
tim katastrofama rukovodi se pravilom delovanja nakon to se
neto loe ve desilo i verovatno ve izmaklo kontroli. A nemirni
duh modernizacije stara se da stalno raste broj tih loih dogaaja,
a oni se sami od sebe multipliciraju.
U fazi u kojoj smo trenutno - veliki deo svakodnevnog na-
pretka" sastoji se od popravljanja direktne ili kolateralne" tete
koja je rezultat prolih ili tekuih napora da se ubrza taj napre-
dak. U tom upravljanju krizama naredni zadaci redovno su ma-
nje izvodljivi od onih preanjih. I ne moe se znati koja e to
revnosno dodata kap konano preliti au: koja e od tih opera-
cija upravljanja u nizu dovesti do zadatka koji je konano i nepo-
pravljivo neizvodljiv.
Kao ljudi modernog doba osueni smo na kretanje unutar pet-
lje definisanja i izolovanja problema, imenovanja i reavanja pro-
blema, tih karakteristino modernih, samopokretakih i samou-
brzavajuih izvedbi ciklusa akcije i reakcije, i time nismo u stanju
da smislimo bilo kakve alternativne naine suoavanja sa neda-
ama koje se javljaju u brzo smenjujuem nizu (ba kao to bismo
s pravom oekivali od nekog imaginarnog dvodimenzionalnog
crva da nije u stanju da vizualizuje kretanje u treoj dimenziji).
Ne poznajemo lek protiv morbidnih efekata jedne zaobilaznice
osim druge zaobilaznice; nemamo terapiju za pogubne propratne
efekte usko ciljanih upravljakih poduhvata - osim drugih usko
ciljanih upravljakih efekata. Pitanje granica ljudskih poduhvata
izostavljano je iz misli i prakse toliko dugo da je sada postalo sa-
svim nerazumljivo i istinski neopisivo; sada ak i istinski i potpu-
no prirodne" katastrofe, za koje se ne mogu realno okriviti ljud-
ska loa raunica i pogreni postupci, svrstavamo u upravljaki
diskurs - kao to je to Dupi uvideo u sluaju posledica cunamija
(primetivi da je nevinost azijskog cunamija trajala samo neko-
liko dana").
4
Citirajui Pola Taponija,
5
Dupi istie da
je uzbuenje dostiglo svoj vrhunac kada je obznanjeno da su tajlandske
vlasti bile prilino brzo informisane o zemljotresu i moguem cunamiju,
ali su odluile da ne diu uzbunu plaei se da e to otetiti tajlandsku tu-
ristiku privrednu granu. Istraivai su, kao sledei po redu, imenovani kao
uzrok katastrofe: nepotkovanost, nedostatak naunih znanja i vlade koje
su redukovale budet za istraivanje bili su proglaeni krivcima. Moral-
na krivica je definitivno pokrila teren koji je trebalo da ostane u domenu
prirodnog zla, uz sigurnu pretpostavku da bi plima stala tamo gde bi je
zaustavile fizike prepreke.
Pre nego to slegnemo ramenima i osmehnemo se nakon ita-
nja Taponijevog izvetaja, razmotrimo sledee.
Jedna stvar nedostaje u izvetajima Taponija i Dupija. Ono to
nedostaje, a moglo je proi neopaeno u udaljenoj (ili bolje, eg-
zotinoj") katastrofi kao to je azijski cunami, na svetlost je izba-
cila Katrina, prirodna katastrofa koja je udarila u samo srce naj-
monijih i najbogatijih zemalja u prvoj liniji procesa civilizacije.
U Nju Orleansu i njegovoj okolini niko nije mogao da se po-
ali na nefunkcionisanje sistema za rano uzbunjivanje i na mali
budet za nauna istraivanja. Svi su znali da Katrina dolazi, i
svi su imali sasvim dovoljno vremena da pobegnu u sklonite.
Meutim, nisu svi mogli da postupe u skladu sa onim to znaju
i da na odgovarajui nain iskoriste raspoloivo vreme da pobe-
gnu. Neki - prilian broj njih - nisu mogli da namaknu dovoljno
novca za avionske karte. Mogli su da spakuju svoje porodice na
kamione - ali gde je trebalo da idu? Za motele je takoe potreban
novac, a oni novca nisu imali. I, paradoksalno, njihovim imuni-
jim susedima je bilo lake da posluaju savet i napuste svoje do-
move, ostave svoju imovinu i pobegnu kako bi spasli svoje ivo-
te: njihova imovina je bila osigurana - Katrina je moda smrtna
pretnja po njihove ivote, ali ne i imovinu. S druge strane, imo-
vina onih koji nisu imali novca za avionske karte ili motele, iako
je bila za aljenje u poredenju sa imovinom onih bogatijih, bila
4 Jean-Pierre Dupuy, Petite mtaphysique des tsunamis, Seuil, 2005, str. 43.
5 Paul Taponnier, Tsunami: je savait tout, je ne savait rien", te Monde, 5. januar 2005.
94 Fl ui dni st rah
je sve to su imali: niko im ne bi kompenzovao gubitak imovine,
gubitak koji je konaan i zauvek, zajedno sa itavom njihovom
uteevinom.
Katrina moda nije bila izbirljiva, moda je udarila i na krive i
na nevine, i na bogate i na siromane istom hladnokrvnou - pa
opet ta oigledno prirodna katastrofa nije izgledala na isti nain
prirodno" svim njenim rtvama. Iako sam uragan nije bio ljud-
ski proizvod, njegove konsekvence po ljude su oigledno to bile.
Kao to je zakljuio asni Kalvin O. Bats III, svetenik Etiopij-
ske baptistike crkve u Harlemu (a on nije bio jedini), pogoeno
stanovnitvo uglavnom su bili siromani ljudi. Siromani crnci".
6
Kako je to rekao specijalni dopisnik Njujork tajmsa, Dejvid Gon-
zales,
[u] danima kada su krajevi i gradovi du obale Zaliva bili zbrisani vetro-
vima i vodom, jaalo je uverenje da su rasa i klasa neimenovani markeri
za one koji su se izvukli i one koji su zaglavili. Ba kao to je u zemljama u
razvoju neuspeh politike razvoja sela postajao kristalno jasan u vreme pri-
rodnih katastrofa kao to su poplave i sue, tako su mnogi nacionalni lideri
izjavili da je federalna politika ostavila na cedilu neke od najsiromanijih
gradova Sjedinjenih Amerikih Drava.
Niko se nije zanimao za stanje crnog stanovnitva u ovim parohijama dok
je sjalo sunce", rekao je Milton D. Tatviler, gradonaelnik Vistonvila u Misi-
sipiju. da li sam iznenaen to niko nije doao da nam pomogne sada?
Nisam."
Martin Espada, profesor engleskog jezika na Univerzitetu u
Masausetsu, zapaa sledee: Obino o prirodnim katastrofama
razmiljamo kao o nekako nepristrasnim i nekako nasuminim.
Ali, pokazalo se da su siromani uvek u opasnosti. Eto ta zna-
i biti siromaan. Opasno je biti siromaan. Opasno je biti crn.
Opasno je biti Latino". Kao to on nagovetava, kategorije koje su
naroito izloene opasnosti u velikoj meri se preklapaju. Mnogi
siromani se nalaze meu crnom i latinoamerikom populaci-
6 Ovaj i naredni citati uzeti su iz: David Gonzales, From margins of Society to center of
the tragedy", New York Times, 2. septembar 2005.
jom. Dve treine stanovnika Nju Orleansa bili su crnci, a vie od
etvrtine stanovnika ivelo je u siromatvu; u delu grada Lower
Ninth Ward, koji je poplavama zbrisan sa lica zemlje, vie od
98 procenata stanovnika bili su crnci, a vie od treine ivelo je
u siromatvu.
Niko ne moe biti siguran do koje mere je ta okolnost uticala
na federalne vlasti dok su bili zauzeti rezanjem budeta za re-
mont uznemirujue neadekvatnog gradskog odbrambenog si-
stema protiv poplava. I niko ne moe biti siguran koju je ulogu
imala demografija rtava u nareenju izdatom Nacionalnoj gardi
kada je nakon neoprostivo dugog odlaganja konano poslana u
pogoenu oblast, sa primarnim zadatkom da njeni pripadnici
hvataju pljakae i pucaju u meso" (odreda sve, bez obzira na
to da li se radi o kradljivcima bele tehnike ili onima koji su po-
segnuli za hranom i flairanom vodom), a tek onda da dostave
hranu izgladnelima, zbrinu beskunike i sahrane mrtve. Slanje
trupa ini se da je vie bilo iznueno pretnjom po ljudske zakone
i poredak nego potrebom da se izbave rtve prirodne katastrofe.
Ta prirodna katastrofa je najvie pogodila one ljude koji su i
znatno pre nego to je Katrina udarila ve bili otpadnici iz poret-
ka i otpaci modernizacije, rtve odravanja poretka i ekonomskog
napretka, dva izrazito ljudska poduhvata.
7
Pre nego to su se nali
na samom dnu liste prioriteta vlasti odgovornih za bezbednost
graana, oni su ve bili proterani na margine panje (i politi-
kih planova) vlasti koje su proglaavale postizanje sree univer-
zalnim ljudskim pravom, a opstanak najspremnijih primarnim
sredstvom realizacije tog cilja.
Misao od koje se ledi krv u ilama: da li je Katrina nehotice po-
mogla nastojanjima bolesne industrije odlaganja ljudskog otpada,
koja oigledno nije u stanju da se nosi sa zadatkom suoavanja
sa drutvenim posledicama negativne globalizacije natrpane (a
iz ugla industrije za odlaganje pre natrpane) planete? Da li je ova
pomo bila jedan od razloga to potreba da se poalju trupe nije
jasno dolazila do izraaja sve dok drutveni poredak nije doiveo
kolaps i dok se nije javila bliska mogunost drutvenih nemira?
7 Videti moj Wasted Lives, Polity 2004.
96 Fl ui dni st rah
Koji je od ova dva sistema za rano uzbunjivanje" na kraju oda-
slao signal da je neophodno angaovati Nacionalnu gardu? To
je zaista degradirajua misao i ledi krv u ilama; ovek bi je vrlo
rado odbacio kao nesigurnu ili sasvim imaginarnu, a jo bi manje
bio rad da je artikulie i zabelei - kada bi je samo sied dogaaja
uinio manje kredibilnom nego to jeste...
Koliko god se uporno opirali postavljanju takvih pitanja, doga-
aji ih nameu naem umu i savesti. Kako je Simon ama nedav-
no utvrdio, najokantnij a razlika izmeu 11. septembra i uraga-
na Katrina bila je u onome to se moglo oekivati da e se desiti
nakon katastrofe",
8
a ono to se zaista dogodilo bilo je odreeno
svime to se dogodilo pre katastrofe, zahvaljujui ljudima koji
su donosili odluke. Federalna administracija je smanjila udeo u
budetu namenjen odravanju odbrambenog sistema protiv po-
plava za 50 posto, tako da po prvi put u 37 godina Luizijana nije
bila u stanju da obezbedi zatitu za koju se znalo da e biti neop-
hodna u sluaju katastrofe".
Odjednom, prirodne katastrofe deluju, ini se, na nain kao da
ih je ovek stvorio, kao nekada moralna zla. Prirodne katastrofe
su oigledno selektivne; neko bi rekao da su probirljive" kada ne
bi zbog toga bio optuen za pripisivanje ljudskih osobina neivim
stvarima. Neko bi i pored toga to rekao i odbacio takvu optubu,
jer je jednako oigledno da data selektivnost prirodnih" udaraca
proizilazi iz moralno bremenitih, ako ne i moralno motivisanih
ljudskih postupaka.
Zatita oveanstva od slepih kaprica prirode bila je sastavni
deo obeanja modernog vremena. Moderna realizacija tog pro-
jekta, meutim, nije uinila prirodu manje lepom i kapricio-
znom, umesto toga stavljeno je teite na selektivnu distribuciju
imuniteta protiv njenih efekata. Moderna borba da se oslabi sna-
ga prirodnih nesrea rukovodi se obrascem izgradnje poretka i
ekonomskog napretka: bilo to planski ili ne, time se oveanstvo
deli u kategorije dostojnih zatite i one koji su unwertes Leben
- to jest, ivoti im nisu vredni ivljenja. Kao posledica toga, ta
8 Simon Shama, Sorry Mr President, Katrina is not 9/11", Guardian, 12. septembar
2005.
borba se takoe specijalizuje i u nejednakoj distribuciji straha
- bez obzira na to ta bi mogao biti konkretan uzrok straha u
odreenom sluaju.
Uragani, zemljotresi i poplave nisu specijalni sluajevi. Uspeli
smo da uinimo selektivnom ak i najmanje izbirljivu, istinski
najuniverzalniju prirodnu nevolju: bioloko ogranienje ljudskog
ivota. Kao to je komentar iao Maks Hejstings:
Moderno bogatstvo nudi svojim vlasnicima sve anse da doive zrelo po-
zno doba. Sve do dvadesetog veka bolesti se nisu obazirale na novanike.
Supruga finansijskog kolosa u viktorijansko doba bila je gotovo isto toli-
ko izloena opasnostima poroaja kao i slukinja u njenom domainstvu.
Nadgrobni spomenici velikih ljudi otkrivaju koliko je puno njih umrlo
mnogo pre vremena.
Danas medicina moe da napravi izuzetne stvari za ljude koji to mogu da
plate. Nikada nije bio dublji jaz izmeu lekova koji su na raspolaganju bo-
gatima i onih lekova koji su na raspolaganju veini siromanih, ak i u ze-
mljama sa razvijenim sistemima zdravstvene zatite.
9
Bez obzira na to da li je usmeren ka katastrofama prirodnog
ili vetakog porekla, ishod modernog rata oko ljudskih strahova
ini se daj e njihova drutvena redistribucija pre nego bilo kakva
redukcija njihovog obima.
Sve zastupljeniji obiaj da se o cunamiju, Katrini ili drugim
prirodnim katastrofama govori u smislu nesrea koje su mogle
biti izbegnute - na nain na koji smo nekada diskutovali o po-
sledicama ljudske greke ili nehata - jeste sam po sebi najintri-
gantniji fenomen, oznaka prekretnice u modernoj istoriji, o i-
jem znaaju vredi paljivo razmisliti. On signalizuje neoekivani
susret izmeu ideja o prirodnim" katastrofama i onim drutve-
nim/moralnim (to jest onim koje je zaeo i/ili izveo ovek), izme-
u dve vrste katastrofa koje su tokom itave istorije modernosti
bile drane na meusobno velikom odstojanju...
Suzan Nejman, autor ve citirane fundamentalne studije o nizu
konkurentnih predstava i interpretacija zla u modernoj istoriji,
10
9 Videti: Max Hastings, They've never had it so good", Guardian, 6. avgust 2005.
10 Videti: Susan Neiman, Evil in Modem Thought: An Alternative History of Pfilosophy,
Uvod, Princeton University Press, 2002.
98 Fl ui dni st rah
ide dotle da sugerie da striktna razdvojenost izmeu koncepata
prirodnih i drutvenih katastrofa, koja je ranije bila neraskidivo
spojena u ideji boje volje - razdvojenost do koje je dolo tokom
une debate koju je inicirao zemljotres i poar u Lisabonu 1775.
- obeleava istinski poetak moderne":
Upravo zbog tog njenog pokuaja da jasno razdvoji odgovornost... Ako je
prosvetljenje hrabrost da se razmilja za sebe, to je takoe i hrabrost da se
preuzme odgovornost za svet u kome se ivi. Radikalno razdvajanje onog
to se u ranije doba nazivalo prirodnim od moralnih zala je time bilo deo
znaenja modernosti.
Pa ipak, njeno zaokruivanje prie o modernom izazovu ne
zvui nikako kao njen buan i ohrabrujui poetak:
Moderne koncepcije o zlu razvijene su kao pokuaj da se zaustave optube
protiv Boga za stanje stvari u svetu, i da se za to preuzme odgovornost. to
je vie odgovornosti za zla ostavljeno oveku, to je ljudska vrsta bila manje
vredna da ih preuzme. Ostavljeni smo bez pravca. Povratak intelektualnom
tutorstvu nije opcija za mnoge, ali se nade o odrastanju sada ine uzalud-
nim.
ovek se pita koje od dva zla,prirodno ili drutveno (koje time
stie pravo da bude zabeleeno kao moralna greka), mora prei
dui put da bi njihovo ponovno ujedinjenje postalo mogue i da
se jo jednom doe do take susreta i njihovog spoja, nakon dva
i po veka razdvojenosti.
Prirodno" zlo moralo je da se odrekne svoje prirodnosti", te
karakteristike koja je odvojila, kao suprotnost, prirodu" od kul-
ture", kao fenomena koji zaista nije ljudska kreacija i time je vr-
sto smeten izvan ovekove moi da se suoi s njim, ispravlja ga,
ureuje ili reformie. Kultura, suprotnost prirode, nije, meutim,
tretirala nijednu od sukcesivno povuenih granica prirode, isto-
vremeno produkata i determinanti sopstvenih samoogranienja
kulture, kao nita vie od linija privremenog primirja, oko kojih
je zaista mogue voditi pregovore i koje je mogue menjati. Od
poetka moderne ere kultura je uglavnom sledila Volterovu for-
mulu: Tajna ljudskog umea je u korigovanju prirode". Od tre-
nutka kada je proklamovana suprotnost izmeu prirode" i kul-
ture" zona koja je nerado data prirodi" na upravljanje nikad nije
prestala da se smanjuje, pretvarajui se, deo po deo, u otkrivanje
sukcesivnih tajni umea". Negde na kraju dugog puta pomaljala
se vizija vremena kada bi teritorija privremeno predata prirodi"
bila potpuno osvojena, apsorbovana u dornen kulture" i kao ce-
lina podvrgnuta iskljuivo ljudskom upravljanju (i kao posledica
toga premetena u dornen ljudske odgovornosti), stopivi se time
sa carstvom koje je bilo otvoreno i podlono ljudskim planovima
i svrsishodnoj korekciji" (ali postavi i ranjiva, kao to je kasnije
moralo doi do izraaja, na ljudske greke koje proizilaze iz po-
grenih motiva ili nemarnosti).
S druge strane, da bi se brzo vratilo na taku susreta i spoja
sa prirodnim katastrofama drutveno/moralno zlo moralo je da
usvoji sve karakteristike sebi suprotstavljene strane kojih je bilo
potpuno i izrazito lieno u trenutku svog konceptualnog roe-
nja: tendencije da udara nasumino, da jednako pogaa krive i
nevine, da nije mogue ili je krajnje teko predvideti je, da je nije
mogue zaustaviti a kamoli odvratiti, ostajui time izvan ljud-
skih moi. Drugim recima, moralo je poprimiti karakter svoje
navodne suprotnosti, da postane poput prirodne katastrofe":
iznenadni, nagli i radikalni prekid u kontinuitetu, nenajavljeni
upad abnormalnosti u rutinu - ali prekid koji je prethodno bio
zaet i sazrevao je, mada neopaeno i moda nevidljivo, unutar
te rutine.
Za moderne ljude kao to smo mi nije teko razumeti put koji
su prele prirodne katastrofe pre nego to su mogle da dostignu
taku susreta sa moralnim nedelima. On je iscrtan olovkom koju
svi mi dobro znamo da koristimo. Pria o tom putu ispriana je
nama veoma poznatim recima: jezikom prelaenja granica, inva-
zije, osvajanja, aneksije, kolonizacije. Taj put je bio anticipiran i
nameravan od samog poetka. A najkasnije od Frensisa Bekona,
njegov cilj - potpuna vlast oveka nad prirodom - bio je vrsto
definisan; jedino je dinamika tog procesa, mada nerado, prepu-
tena udima sudbine - mada uz nadu da e, kako osvajanje na-
100 Fl ui dni st rah
preduje a cena koju treba platiti se sve vie blii nuli, rezidualni
rizici slepe sudbine" biti svedeni na to je mogue manju meru.
Sa druge strane, put koji je prela moralna krivica mora da
je iznenadio moderne ljude. Taj put je iao pravcem suprotnim
od svega to je oznaavao moderni duh: u otroj suprotnosti sa
normalnim oekivanjima, nadama i namerana, i - daleko od eli-
minisanja mune nasuminosti, neizvesnosti i nerazumljivosti iz
ivota ljudi - on je ponovo uveo i potvrdio sluajno, besciljno i
nepredvidljivo, i smestio ih u oblasti ljudske prisutnosti u svetu
gde su angaovani najjai bataljoni i najpouzdanija oruja samo-
uverenih osvajaa i potencijalnih gospodara. Zauzeto voenjem
rata protiv neljudskih udi prirode, moderno doba je, na svoj
uas, na kraju udarima arbitrarnog haosa, koji je nalik prirodi,
izloila slabu taku ljudske delatnosti: upravljanje ljudskom ko-
habitacijom, za koju se pretpostavljalo da je oigledno i nepobit-
no u domenu ljudskog uma, znanja i delovanja.
Na pragu moderne ere prekreno je hiljadugodinje primir-
je i nevoljna kohabitacija izmeu prirode pod maskom Boga i
njegovih ljudskih stvorenja - i povuena je linija fronta izme-
u prirode i oveka. Ta dva modaliteta bila su posmatrana kao
potpuno nekompatibilne stvari. oveanstvu, koje je postalo jo
ubedljivije i ambicioznije, voeno svrhom i namerom da svet
upregne kako bi sluio njegovim ambicijama, priroda je posta-
la suparnik, kao to kartezijanski objekat stoji prema misleem
subjektu: inertan, lien svrhe, neukrotiv, tup i nezainteresovan za
ovekove aspiracije.
Sve dok se suprotstavljala ljudima pod maskom svemogueg
a benevolentnog Boga, priroda je predstavljala misteriju koja
se opirala ovekovom razumevanju: zaista, bilo je teko uklo-
piti svemo/benevolentnost Boga u svet prepun zla koji je on
sam osmislio i pokrenuo. Reenje koje je najee nueno za taj
problem - da su prirodne katastrofe koje su pogaale ovean-
stvo bile samo kazne za moralne grenike - nije moglo da obja-
sni surove injenice koje je sumirao Volter u svojoj poemi koju
je sastavio kao seanje na zemljotres i poar u Lisabonu 1775:
l'innocent, ainsi que le coupable, / subit galement ce mal in-
vitable" (i neduni i krivi jednako su bili izloeni ovom udarcu
kome je bilo nemogue izbei). Ovaj preteak problem (koji je,
da ponovim, bio ivopisno artikulisan vie od dve hiljade godina
ranije u Knjizi o Jovu, prii o tome kako su najvei mudraci tog
vremena uzaludno naprezali svoje umove ne bi li objasnili zato
bi priroda, boja posluna tvorevina i orue, napadala Jova naj-
probranijim vrstama zala - Jova koji je bio primer i otelotvorenje
vrline, pobonosti i pokornosti bojim zapovestima) opsedao je
philosophes nastupajue modernosti ba kao to je ranije opsedao
i generacije teologa. Evidentna razuzdanost zla u svetu nije mogla
biti pomirena sa kombinacijom svemoi i benevolentnosti koja je
pripisana tvorcu i vrhovnom upravljau sveta.
Tu kontradikciju nije bilo mogue razreiti; mogla je jedino biti
skinuta sa dnevnog reda putem onoga to je Maks Veber nazvao
Entzauberung (razmaijavanje") u odnosu na prirodu, izdvaja-
jui taj trenutak kao istinski in roenja modernog duha" - to
jest, putem arogantne samouverenosti utemeljene u novom stavu
moemo to da uradimo i uradiemo". Kao vrsta kazne zbog nee-
fikasnosti poslunosti, molitvi i praktikovanja vrline (ta tri sred-
stva koja se preporuuju i od kojih se oekivalo da e dovesti do
eljenog odgovora benevolentnog i svemogueg boanskog su-
bjekta), priroda je liena subjektiviteta, a time i samog kapaciteta
da bira izmeu benevolentnosti i zlobe. Koliko god bili nemoni,
ljudi su se i dalje mogli nadati da e zadobiti milost u bojim
oima, a ak su mogli i da protestuju protiv njegovih presuda, da
argumentuju i pregovaraju o svom sluaju; dok su pokuaji da se
zadobije milost od prirode osloboeni iluzija u pogledu debata, a
kompromis s njom je oigledno nemogu i besmislen.
Razmaijavanje (ili, jo preciznije, razboavanje" ili jedno-
stavno samo obesveenje") prirode je, osim odbacivanja jedne
iritirajue aporije koja se opirala logici, imala jo jedan, zapanju-
jue moan efekat: emancipaciju od najuasnijeg od svih straho-
va - od uasa bespomonosti pred licem zla, koji je bio rezultat
nedostatka orua i vetina koji bi bili na visini zadatka odbijanja
zla i njegovog dranja na bezbednoj udaljenosti.
Naravno, pretnje nisu nestale, a priroda, liena svoje boanske
maske i iluzija u odnosu prema njoj, nije postala manje silovita,
pretea i uasavajua nego to je bila ranije; ali ono u emu nisu
uspele molitve sigurno je moglo poi za rukom nauno podra-
noj tehnologiji usmerenoj na suprotstavljanje slepoj i nemoj pri-
rodi, iako ne uz pomo svevideeg Boga koji govori - pod uslo-
vom da akumulira dovoljno vetina za obavljanje stvari i iskoristi
ih za obavljanje tih stvari. ovek je onda mogao oekivati da su
nasuminost i nepredvidljivost prirode samo privremene nepri-
jatnosti, i verovati da je prisiljavanje prirode na pokornost ove-
kovoj volji samo pitanje vremena. Prirodne katastrofe bi mogle (i
trebale!) biti predate istoj sudbini kao i drutvena zla, koja bi uz
odgovarajue vetine i napore oigledno mogla biti proterana iz
sveta ljudi, uz zabranu povratka. Nelagode uzrokovane udima
prirode mogle bi, na kraju krajeva, biti uspeno uklonjene isto
tako efikasno kao i nevolje koje uzrokuje ljudska zloba i obest.
Pre ili kasnije, sve pretnje, kako prirodne tako i moralne, postale
bi predvidljive i mogle bi biti spreene, pokoravajui se sili uma;
koliko brzo e se to desiti zavisilo je iskljuivo od reenosti kojom
se angauju moi ljudskog uma. Priroda bi postala isto ono to
i drugi aspekti ljudskog ivota koje je evidentno stvorio ovek,
a time, u principu, podlona i upravljanju i korekciji. Kao to je
podrazumevao kategoriki imperativ Imanuela Kanta - angao-
vanjem uma, naeg neotuivog dara, moemo podstai onaj vid
ponaanja za koji elimo da postane univerzalan do nivoa prirod-
nog zakona.
Takva su bila nadanja - na poetku moderne ere i dobrim de-
lom njene istorije - da e se stvari u vezi sa ljudima razvijati.
Meutim, dananje iskustvo sugerie da su se te stvari razvijale
u suprotnom pravcu. Umesto promovisanja ponaanja voenog
umom na nivo prirodnog zakona, njegove konsekvence bile su
svedene na nivo iracionalne prirode. Prirodne katastrofe nije, kao
moralna nedela, postalo mogue ,,u principu vie kontrolisati";
upravo suprotno, sudbina nemorala bila je da postane ili se po-
kae slinijim klasinim" prirodnim katastrofama: po njihovoj
opasnosti, nepredvidljivosti, nemogunosti spreavanja, nerazu-
mljivosti i imunosti na ljudski razum i elje. Katastrofe koje je
uzrokovao ovek izviru iz jednog tamnog sveta, deavaju se na-
sumino, na mestima koje je nemogue predvideti, i pobijaju ili
izmiu onoj vrsti objanjenja koje razdvaja ljudska del od svih
drugih dogaaja: objanjenje preko motiva i svrhe. Iznad svega
- zlo prouzrokovano ljudskim delima postaje u principu jo tee
kontrolisati.
Da ponovo iznesem sluaj kojim emo se detaljnije pozabaviti:
sasvim nepredvieno, ali zloslutno preoblikovanje drutvenih/
moralnih katastrofa u oblik prirodnih katastrofa koje je nemo-
gue kontrolisati je, paradoksalno, bio nenameravan, ali po svoj
prilici neizbean proizvod modernih nastojanja da se svet uini
transparentnim, redovnim, kontinuiranim i kontrolisanim.
Ako su moralne katastrofe naeg doba izbegle objanjavanja u
smislu motiva i svrhe, to se dogodilo zahvaljujui trijumfu saveza
modernog duha, znanja, sposobnosti delovanja i snalaljivosti u
ratu protiv uplitanja ljudskih namera, poznatih po svojoj kapri-
cioznosti, u grandioznu emu sreenog, razumom voenog sveta
koji bi trebalo da postane imun na sve pritiske izbacivanja iz rav-
notee. Taj rat je morao biti voen, direktno ili indirektno, protiv
iste te autonomnosti ljudskog delovanja, koje je, navodno, trebalo
da izae jae iz modernih transformacija.
Ratna strategija je bila dvojaka, iako su njena dva principa bila
u odnosu uzajamne zavisnosti i pospeivanja.
Ona se, prvo, sastojala od tendencije adijaforizacije": tenden-
cije da se obezvreuje relevantnost moralnih kriterijuma ili da
se, kada god je to mogue, takvi kriterijumi sasvim eliminiu iz
ocenjivanja poeljnosti (ili ak dozvoljenosti) ljudskih postupa-
ka, to je u konanom ishodu dovelo do liavanja ljudskih jedin-
ki njihovog moralnog oseaja i do suzbijanja njihovih moralnih
impulsa.
Kao drugo, ona se sastojala od liavanja ljudskih jedinki mo-
ralne odgovornosti za posledice njihovih del - to je bilo kao
prevoenje u sekularne termine pravila Martina Lutera (koga je
esto citirao Maks Veber u svom promiljanju prirode modernih
vremena) da hrianin ini ono to je ispravno a ishod preputa
Bogu".
11
Glavni instrument dvostruke vetine adijaforizacije i eman-
cipacije od odgovornosti bila je (ili, bolje reeno, cilj je bio da
postane, mada nikad sa potpunim uspehom) moderna birokra-
tija. Ona je teila da kancelariju uini nedostupnom za ljudske
emocije, duhovne veze koje se prostiru izvan zidova kancelarije,
lojalnost i ciljeve koji nisu zvanino odobreni i pravila ponaanja
koja nisu propisana zvaninim. pravilnicima. Lojalnost esprit de
corpsu trebalo je da bude dovoljna za temelj etikog koda koji
je regulisao ukupni zbir birokratskih procedura; kao i svi drugi
etiki kodovi koji se pozivaju na ovlaenja dobijena odozgo, on
nije tolerisao ni konkurenciju ni osporavanje. Birokratija je zah-
tevalapovinovanjepravilima, a ne moralni sud. I zaista, moralnost
inovnika redefinisala se kao sluanje nareenja i spremnost da
se posao uradi na odgovarajui nain - bez obzira na prirodu na-
reenog posla i bez obzira na posledice birokratskih postupaka
po one koji u tome izvlae deblji kraj. Birokratija je bila mehani-
zam sa zadatkom etikog oduavanja.
Rad jedne organizacije koja bi uspela da se priblii idealnom
tipu birokratije bio bi nezavisan od onoga to je ostalo od moral-
ne savesti njenih inovnika, ta god da je ostalo. A u svetlu inje-
nice da je birokratija oznaavala vrhovno otelotvorenje racional-
nosti i poretka, ona je za svoju metu uzela i ponaanje inspirisano
moralom, kao neto suprotno, ak i nekompatibilno, sa idejom
poretka i principa razuma.
Birokratija je postigla odline rezultate i u oslobaanju vrila-
ca zadataka od odgovornosti za ishod i posledice. Ona je efikasno
zamenila odgovornost za" sa odgovornou prema": odgovor-
nost za posledice nekog postupka po njegov objekat sa odgovor-
nou pretpostavljenom, onome ko izdaje nareenja. Poto su
svi pretpostavljeni, osim jednog, imali svoje pretpostavljene, koji
su ili izdavali ili prosleivali nareenja i nadgledali izvravanje
zadataka, za veinu, ako ne i za sve inovnike, kao i za veinu,
11 Videti: Max Weber, Political Writings, ed. Peter Lasman and Ronald Speirs, Cambridge
University Press, 1994, str. 359.
ako ne i za sve nivoe birokratske hijerarhije izvor nareenja i
autoritet koji namee obaveze otiao je u udaljenu i maglovitu
visinu tamo negde gore" - uz dvostruki efekat: prvo (da se opet
pozovemo na sreno skovanu frazu Hane Arent), javila se ne-
postojana" odgovornost, to jest nemogunost da se odgovornost
precizno locira i pripie, pretvarajui se time praktino u niiju"
odgovornost; drugo, dolo je do jaanja dunosti da se slede na-
reenja uz apsolutnu, neumoljivu silu koja po snazi nije mnogo
inferiornija bojim zapovestima.
Neophodnost neupitnog povinovanj a nareenjima argumento-
vana je u smislu instrumentalne racionalnosti. Meutim, u stvari
je jedna druga racionalnost, sasvim suprotna od zvanine verzije,
racionalnost koja je retko ili nikada javno ispoljavana (i moda iz
tog razloga izostavljena sa Veberovog spiska legitimnosti od eti-
ri elementa, kojim se opravdava polaganje prava onih na poziciji
moi na pokornost podanika), uzrokovala moderna kretanja i u
velikoj meri odredila sutinske opcije u njihovom toku. Umesto
potrage i odabira najefikasnijih i odgovarajuih sredstava za po-
stizanje zadatih ciljeva, ta druga, latentna" racionalnost, kojom
vie diktiraju instrumenti nego to ona diktira instrumentima,
traila je najprofitabilnije ciljeve prema kojima su se mogla usme-
riti raspoloiva sredstva. Po toj racionalnosti, sredstva, a ne ciljevi,
su bila konstante te jednaine, kao jedine raspoloive vrste i-
njenice", dok je svrha delovanja, a ne njegova orua, bila izrazito
promenljiva i gipk. Dok je nizak poloaj dodeljen vrednosnom
prosuivanju u modernoj misli objanjen pozivanjem na inje-
nicu da jeste" ne odreuje treba", i utemeljen putem postulata
vrednosno osloboenog" istraivanja i vrednosno neutralnog"
znanja, u realnosti se dogaalo neto sasvim razliito: u praksi se
svrha traila i birala kao derivat raspoloivih sredstava. Onome
jeste" raspoloivih sredstava dozvoljeno je da odreuje treba"
onih koji biraju ciljeve, to se i dogaalo, tim efikasnije usled ne-
giranja autonomnog statusa i autoriteta vrednosti, pobijanja ne-
zavisnih kriterijuma kojima je trebalo ili su se morali ocenjivati
i odabirati ciljevi delovanja, kao i de facto izuzea vrednosti iz
domena razumom voenog istraivanja.
Nastojanja da se omalovai moralni sud i da se on eliminie iz
procesa donoenja odluka kao neto irelevantno, kao posledicu
su imala znaajno slabljenje moi moralnog prosuivanja - to
je donosioce odluka istovremeno uinilo slobodnim i nemonim
da odaberu naine na koje je trebalo koristiti instrumente. Sa
gaenjem vetina neophodnih za zadatak izbora vrednosti, zbog
smanjenog interesa i brige za vrednosti, i sa obezvreivanjem
samog tog zadatka, odluke o pitanju kako i u koju svrhu treba
efikasno upotrebiti trenutno raspoloive instrumente postale su
sasvim proizvoljne.
Dupi se poziva na sumorno predvianje Dona fon Nojmana,
pionira u teoriji automata i kompjutera iz 1948:
12
uskoro emo
mi, konstruktori automatskih maina, biti isto tako nemoni pred
naim tvorevinama kao to smo i pred sloenim prirodnim feno-
menima. Vreme koje je proteklo od tada u potpunosti je potvr-
dilo utemeljenost Nojmanovih slutnji. Nova tehnologija, nastala
tokom poslednjih pola veka, ponaa se - raste", razvija se" - ba
kao i priroda. Prizori motiva, namere, plana, cilja, smera - svi se
pojavljuju iz nasuminih pokreta potpuno slepih mehanizama",
i nema naina da se bude siguran da e nas ti pokreti voditi ,,u
pravom smeru", i nema ba nikakvih garancija da nas nee odve-
sti u orsokak ili ambis. Sve ovo, zakljuuje Dupi, dogaa se kao
da se tehnologija koju su stvorili ljudi, stiui sve jau nezavi-
snost i samopokretaki zamah svakim svojim korakom, pretvara
u neljudsku silu koja e osloboditi svoje ljudske tvorce tereta slo-
bode i autonomije...
Ako je birokratija vrste moderne ere aktivno adijaforizova-
la" moralno bremenite efekte ljudskog delovanja, emancipova-
na tehnologija naih fluidnih modernih vremena postie sline
efekte putem jedne vrste etikog umirivanja". Ona nudi privid-
ne preice ka izlazu za moralne impulse i brza reenja za etike
probleme, oslobaajui aktere odgovornosti i za jedno i za dru-
go, pomerajui odgovornost na tehnike naprave i, dugorono,
liavajui aktere moralnih vetina, uspavljujui njihovu moralnu
savest, pospeujui neosetljivost na pun uticaj moralnih izazova
12 Dupuy, Pour un catastrophisme clair, str. 76-7.
i, sve u svemu, moralno razoruavajui aktere u pogledu donoe-
nja tekih odluka za koje je potrebno imati izvesnu meru samo-
poricanja i samortvovanja. Naroito onda kada tome posreduju
potroaka trita, taj samozvani tehnoloki fetiizam" prevodi
moralni izbor u in odabira ispravne robe - implicirajui da svi
moralni impulsi mogu biti ukinuti i svi etiki problemi razreeni,
ili bar pojednostavljeni i olakani, uz pomo proizvoda bioteh-
nike, bioinenjerijske ili farmaceutske industrije. Etiko umiri-
vanje" dolazi u paketu sa istom saveu i moralnim slepilom.
Time se ne uklanja i strah koji nastaje zbog dvosmislenosti
moralnog stanja i ambivalentnosti moralnog izbora. Naprotiv, on
pokazuje tendenciju jaanja jer se pomerio od direktne konfron-
tacije i teite stavio na tehnoloke procese koje moralni akteri
slabo razumeju i u iju dinamiku nisu u stanju da proniknu, a
kamoli da je kontroliu. Cena koja se plaa za sredstva za eti-
ko smirenje" je prenos vlasti nad etikom u carstvo velikog ne-
poznatog", mesto zaetka katastrofa koje ovek nije u stanju da
predvidi i pobedi.
Dodi Din je nedavno analizirala nove aspekte pridruene
tehnolokom fetiizmu" pojavom i irenjem elektronske komu-
nikacije i elektronski posredovanih mrea".
13
Ona sugerie da
revolucionari preko ice" mogu sada misliti da mogu menjati
svet, pri tom sve vreme smireno smatrajui da se nita istinski
nee promeniti (ili da, u najboljem sluaju, mogu samo navesti
muzike kompanije da snize cene kompakt-diskova)".
Tehnoloki feti je politiki" za nas. Omoguava nam da provedemo osta-
tak ivota osloboeni oseaja krivice da moda ne inimo ono to bi treba-
lo, bezbedni u uverenju da smo, na kraju krajeva, informisani i angaovani
graani. Paradoks tehnolokog fetia je u tome da nam tehnologija koja
deluje u nae ime zapravo omoguava da ostanemo politiki pasivni. Ne
moramo preuzimati politiku odgovornost jer to tehnologija radi za nas...
Taj aranman" nam doputa da mislimo kako je potrebno samo univer-
zalizovati odreenu tehnologiju, a onda emo imati demokratski i sreen
drutveni poredak.
13 Jodi Dean, Communicative capitalism: circulation and the foreclosure of politics",
Cultural Politics, 1 (2005), str. 51-73.
Moemo dodati da nije ni udo to je, kada nam se (esto bru-
talno) predoi da su naa oekivanja osujeena i da se nije desilo
ono to smo oekivali i emu smo se nadali, efekat isto tako o-
kantan kao i posledice prirodnih katastrofa. A potisnuto podo-
zrenje da tehnologija u koju smo polagali nade moe osujetiti ili
unititi te nade predstavlja dodatni i ubitani izvor straha.
Rekao bih da upravo tu lei sutinski uzrok tog, najveim de-
lom neplanskog, nasuminog i sluajnog toka modernih kretanja,
koja su verovatno inspirisala aka Elula da sugerie kako se teh-
nologija (vetine i sredstva delovanja) razvijaju samo zato to se
razvijaju, bez potrebe za drugim razlozima ili motivima. Nekoli-
ko godina pre Elula, u svojoj knjizi Poloaj oveka, koja je objav-
ljena 1958, Hana Arent je upozorila da emo mi, zemaljska bia
sa pretenzijama na kosmiki znaaj, uskoro postati nesposobni
da shvatimo i artikuliemo stvari koje smo u stanju da inimo;
a nekoliko godina kasnije Hans Jonas je sa aljenjem konstato-
vao da, iako smo u stanju da svojim delima utiemo na prostor
i vreme toliko udaljene od nas da su nam potpuno neshvatljivi i
nepoznati, naa moralna osetljivost teko da je uopte napravila
ikakav napredak od vremena Adama i Eve.
Sva tri velika mislioca prenela su slinu poruku: patimo od
moralnog zaostajanja. Jasna slika motiva delovanja obino se for-
mira kao naknadna misao, esto u svojstvu retrospektivne apo-
logije ili sredstva za ublaavanje datih okolnosti, dok su del koja
inimo, iako ponekad inspirisana moralnim razlozima ili impul-
sima, uglavnom podstaknuta resursima koji su nam na raspo-
laganju. Pobuda je od namere preuzela ulogu spiritus movensa
naeg delovanja.
Pre pedeset godina, Alfred ic, verni sledbenik Veberovog
programa razumevajue sociologije" utemeljenog u modernom
gleditu na oveka kao svrsishodnog bia, upustio se u demaski-
ranje samoobmane koja se manifestovala u sveprisutnoj formuli
uradio sam to zbog", insistirajui na tome da je ispravnije del
ljudskih bia, bia sa ukorenjenom usmerenou ka cilju, opisati
u smislu uradio sam to da bih". Danas bi, meutim, primereniji
bio suprotan nalog, jer se ciljevi, a posebno ciljevi sa etikim zna-
enjem, sve vie pripisuju naim delima kao post facto.
U takvom jednom post facto primeru, odluka da se upotrebi
smrtonosna sila atomskih bombi, 6. avgusta 1945. na Hiroimu
i tri dana kasnije na Nagasaki, naknadno je opravdavana potre-
bom da se Japan primora na trenutnu kapitulaciju i da se time
sauvaju ivoti nebrojenih vojnika koji bi, u suprotnom, poginuli
u pokuaju da izvre invaziju na japanski arhipelag. Sud istorije
je i dalje u zasedanju, ali ovo zvanino retrospektivno objanje-
nje dovode u pitanje mnogi ameriki istoriari kao neto to nije
u skladu sa injenicama onog vremena. Ono to kritiari istiu
jeste da je Japan ve u julu 1945. bio blizu kapitulacije. Bilo je
potrebno da se steknu jo samo dva uslova da se Japan prinudi na
predaju: da se Truman sloi sa momentalnim ulaskom Sovjeta u
rat protiv Japana i da saveznici, okupljeni na konferenciji u Pots-
damu, obeaju da e car ostati na tronu i nakon predaje Japana.
Truman je, meutim, ekao, i odbio da d saglasnost nakon to
je, ubrzo po svom dolasku u Potsdam (17. jula da budemo pre-
cizni), primio telegram iz Alamogorda u Nju Meksiku o tome da
su probe atomskih bombi bile uspene i da su rezultati prevazili
oekivanja". Oigledno je da je Truman kupovao vreme, ne elei
da ta nova i astronomski skupa tehnologija ode u otpad. Ulozi u
toj igri odlaganja postali su jasni iz Trumanove trijumfalistike
objave koju je 7. avgusta 1945. preneo Njujork tajms: Stavili smo
najsmeliji nauni ulog u istoriji oveanstva, ulog od vie od dve
milijarde dolara, i dobili smo". Dve milijarde dolara ne treba ba-
citi u vetar... pa tako to i nisu uinili.
esnaestog marta 1945, kada je Nemaka ve bila na koleni-
ma i kada je rat u svakom praktinom smislu ve bio dobijen,
jedan od komandanata britanskih vazduhoplovnih snaga, Artur
Heris zvani Bomba", poslao je 225 lankastera i 11 moskita da
bace 289 tona visokoeksplozivnih sredstava i 573 tona zapaljivih
bombi na Vircburg, grad srednje veliine sa 107.000 stanovnika,
grad bogate kulture i istorije, ali prilino siromaan u industrij-
skom pogledu. U vremenu od 9.20 do 9.37 uvee ubijeno je oko
5.000 stanovnika (od kojih su 66 procenata bile ene i 14 proce-
nata deca), unitena je 21.000 kua, tako da je svega 6.000 prei-
velih moglo ostati u gradu nakon bombardovanja. Herman Nel,
koji je prouavao arhivu i uporeivao sve te podatke,
14
postavio
je pitanje zato je jedan grad, tako jasno lien svakog stratekog
znaaja, bio izabran kao meta (to je injenica koju je indirektno
priznala i zvanina istorija britanskog vazduhoplovstva u pogle-
du bombarderske kampanje protiv Nemake, u kojoj Vircburg
nije ni pomenut, i koji je time bio sveden na jo jednu kolate-
ralnu rtvu" rata). Ispitujui i eliminiui, jedan po jedan, svaki
alternativni odgovor, Nel je doao do jednog jedinog razumnog
odgovora: Arturu Herisu, komandantu bombardera britanskog
vazduhoplovstva, i Karlu Spacu, komandantu vazduhoplovnih
snaga SAD baziranih u Britaniji i Italiji, do rane 1945. ponestalo
je meta vrednih panje".
Bombardovanje je napredovalo po planu, bez razmatranja izmenjene vojne
situacije. Razaranje nemakih gradova nastavilo se do kraja aprila. Izgle-
dalo je kao da je nemogue zaustaviti vojnu maineriju kada se jednom
pusti u pokret. Ona je imala svoj zasebni ivot. Sva oprema i vojnici bili su
na raspolaganju. Mora da je to bio aspekt koji je naveo Herisa da donese
odluku o napadu...
Ali zato ba Vircburg od svih gradova? isto pitanje pogod-
nosti. Kao to su prethodni izviaki letovi pokazali, grad je
mogue lako locirati trenutno raspoloivim elektronskim sred-
stvima". Osim toga, grad je bio dovoljno udaljen od nastupajuih
saveznikih trupa i time se lako mogao izbei rizik jo jedne pri-
jateljske vatre" (to jest bombardovanja sopstvenih trupa). Dru-
gim recima, Vircburg je bio laka i bezrizina meta".
15
To je bila
njegova nenamerna mana, vrsta mane koja je neoprostiva kada se
pokrene vojna mainerija".
Na krajnjoj granici velikog skoka ka slobodi, koji je u istori-
ji zabeleen pod nazivom moderna era", nita manje nismo, a
14 Videti: Hermann Knell, To Destroy a City: Strategie Bombing and its Human Con-
squences in World War II, Da Capo Press, 2003.
15 Ibid., str. 25, 330-1.
izgleda i da smo u stvari i vie bia odreenosti" nego to smo
to bili na njenom poetku - mada je ovog puta to rezultat jedne
zaobilaznice (najdue od svih zaobilaznica, prave majke svih za-
obilaznica", koja u beskraj replicira uzrok i obrazac zaobilaznica,
istinska metazaobilaznica) koja se retrospektivno moe opisati
kao pokuaj zamene, u ulozi glavne determinante naeg deter-
minisanog poloaja, prirodnih sila i naeg nepoznavanja naih
tehnolokih moi. Mi smo u odnosu na prirodu ono to je bio
arobnjakov egrt u odnosu na svog majstora. Ba kao i ta mlada
usijana glava, smela ali ne naroito promiljena, i mi smo uspe-
li da ovladamo tajnom oslobaanja i putanja potisnutih sila i
resili smo da ih iskoristimo pre nego to smo dobili priliku da
nauimo kako da ih zaustavimo. I uasava nas pomisao da je, sa
pokrenutim silama kojima je doputeno da se razmahnu, moda
i suvie kasno za potragu za arobnim reima koje bi ih ponovo
ukrotile.
Ironija u svemu tome je da se, bez obzira na to da li smo na po-
etku ili samom kraju te velike zaobilaznice, nalazimo u izrazito
slinoj neprilici: zbunjeni smo, smeteni, nismo sigurni ta treba
initi i kako i ko bi to mogao uiniti u sluaju da znamo ta bi to
moralo biti. Kao i nai preci, savladani smo strahovima koji izvi-
ru iz ogromne praznine koja stoji izmeu grandioznosti izazova i
majunosti i nitavnosti naih orua i sredstava - iako ovog puta
ne verujemo istinski da bi vie pre nego posle ta praznina mogla
biti premoena. Doivljavamo ono to su ljudi sigurno doiveli
kada ih je obuzeo kosmiki strah" Mihaila Bahtina: strahopo-
tovanje i drhtanje pred velianstvenim i strahovitim, pred prizo-
rom gigantskih planina i beskrajnih mora, oigledno imunih na
ljudska nastojanja da ih premere, i gluvih na ljudsko preklinjanje
za milost. Meutim, ovoga puta najzlokobniji nai strahovi ne
potiu od planina i mora ve od naprava koje je stvorio ovek i
njihovih nedokuivih nusproizvoda.
Pre nego to se dolo do ove take (ili, tanije, pre nego to
smo shvatili da je to sluaj) nai preci su se nadali da je raskorak
izmeu veliine izazova i nae sposobnosti da se s njim suoimo
ili da ga osujetimo bila privremena neprijatnost, da je put kojim
su nastupali vodio samo napred, i da e upornim hodom na tom
putu oni, i mi - njihovi potomci, moi da ostave svoje strahove
iza sebe. Krenuli su tim putem ne znajui da se radi samo o zao-
bilaznici, i nesvesni toga da e ih taj put na kraju dovesti nazad u
poloaj od koga su eleli da umaknu.
Jedina, ali ogromna razlika izmeu poetne i krajnje take te
grandiozne zaobilaznice je to to se sada sa putovanja vraamo
bez naih iluzija, ali ne i bez naih strahova. Pokuavali smo da
prognamo svoje strahove i u tome nismo uspeli, jedino smo do-
dali nove uase ukupnoj sumi uasa koji vape da budu pobeeni
i isterani. Najgrozniji od tih dodatih strahova je strah od nesposob-
nosti izbegavanja ili bekstva od stanja uplaenosti. Sa nestankom
poetnog optimizma, sada se plaimo ne samo toga da e se ka-
tastrofe koje su zastraivale nae pretke sigurno ponoviti, ve i da
im je nemogue pobei.
Plaimo se onoga to ne moemo kontrolisati. Tu nesposob-
nost kontrolisanja nazivamo nerazumevanje"; ono to zovemo
razumevanje" neega je nae poznavanje postupka sa tim neim.
Znanje o postupanju sa stvarima, to razumevanje je poklon" koji
ide uz orua (ili, tanije, koji je ugraen u njih) koja su sposobna
da vre to postupanje. Po pravilu, to znanje dolazi naknadno; mo-
emo rei da ono obitava prvo u oruima a tek kasnije se smeta
u umove razmiljanjem o efektima njihovog korienja. U nedo-
statku orua i prakse iz korienja tih orua malo je verovatno
da e se javiti takvo znanje - takvo razumevanje". Razumevanje
se rada iz sposobnosti kontrolisanja. Ono to nismo sposobni da
kontroliemo nama je nepoznato", a to nepoznato" uliva strah.
Strah je drugo ime koje dajemo svojoj bespomonosti.
Moglo bi se argumentovati da je, uz prethodno navedene fak-
tore, dolo i do jednog odstupanja koje je tokom proteklih neko-
liko godina ukazalo na strahovitu mo onoga to moemo/mo-
ramo opisati kao sferu nepoznatog, nerazumljivog, nekontrolisa-
nog. Za sada je to sudbonosno odstupanje poznato pod nazivom
globalizacija".
4.
Teror globalnog
Do sada, ova naa globalizacija se u potpunosti pokazuje kao
negativna: nekontrolisana, nedopunjena i bez kompenzacije po-
zitivnim" delom, koji je jo uvek, u najboljem sluaju, udaljena
mogunost, iako je, prema nekim prognozama, ta mogunost ve
otpala. Poto joj je omogueno slobodno kretanje, negativna"
globalizacija se specijalizovala za krenje onih granica koje su
previe slabe da izdre pritisak, te za buenje brojnih, ogromnih
i nezapuivih rupa kroz ove granice, koje uspeno odolevaju sila-
ma koje ele da ih uklone.
Otvorenost" naeg otvorenog drutva stekla je ovih dana novi
sjaj, onaj koji ni Karl Poper, tvorac te fraze, nije sanjao. To nije
vie dragoceni, a opet nepostojani proizvod hrabrih, iako stre-
snih, samouverenih napora, ve je umesto toga postao neumolji-
va sudbina izazvana pritiscima velikih nepoznatih sila; neeljeni
efekat negativne globalizacije" - to jest, visokoselektivne globa-
lizacije trgovine i kapitala, nadgledanja i informacija, prinude i
oruja, kriminala i terorizma, a sve to sada pokazuje prezir prema
teritorijalnom suverenitetu i nepotovanje dravnih granica.
114 Fluidni strah
Ako je ideja otvorenog drutva" u poetku oznaavala odlu-
nost slobodnog drutva, ponosnog na svoju otvorenost, ona sada
veinu ljudi podsea na uasavajue iskustvo heteronomnih, ra-
njivih populacija nadjaanih silama koje one niti kontroliu, niti
istinski razumeju, uasnutih njihovom neodbranjivou i opsed-
nutih bezbednou svojih granica i populacije unutar njih - jer
je upravo bezbednost unutar granica i bezbednost samih granica
ta koja im bei iz dohvata i koja izgleda da e uvek ostati izvan
njihovog dohvata (ili bar toliko dugo koliko je naa planeta pod-
vrgnuta jedino negativnoj globalizaciji, to se i suvie esto svodi
na istu stvar). Na globalizovanoj planeti, koju naseljavaju prisil-
no otvorena" drutva, bezbednost se ne moe zadobiti, a kamoli
pouzdano osigurati, u jednoj zemlji ili u izabranoj grupi zemalja:
ne sopstvenim sredstvima i ne nezavisno od stanja stvari u ostat-
ku sveta.
To ne moe ni pravda, to preliminarno stanje trajnog mira. Ta
izopaena otvorenost" drutava, nametnuta negativnom globali-
zacijom, sama po sebi je glavni uzrok nepravde i tako, indirektno,
konflikta i nasilja. Kako to kae Arundati Roj, dok elita putuje
do svojih imaginarnih destinacija, nekog mesta na vrhu sveta, si-
romani su zaglavljeni u spirali kriminala i haosa".
1
Aktivnosti
Sjedinjenih Drava, zajedno sa njihovim raznim satelitima, kao
to su Svetska banka, Meunarodni monetarni fond i Svetska tr-
govinska organizacija, bile su te koje su stvorile razvoj koji za-
visi od pomoi, opasne nusproizvode kao to su nacionalizam,
religiozni fanatizam, faizam i, naravno, terorizam, koji nastupaju
korak u korak sa neoliberalnim projektom globalizacije". Trite
bez granica" je recept za nepravdu i, u krajnjoj liniji, za novi svet-
ski neporedak u kom je politika (suprotno od Klauzevica) ta koja
postaje nastavak rata drugaijim sredstvima. Globalno bezakonje
i oruano nasilje meusobno se pothranjuju, meusobno se osna-
uju i potkrepljuju; kao to drevna mudrost upozorava - in ter
arma silent leges (kada oruje govori, zakoni zaneme). Globali-
zacija nepravde i tete ima svoj odjek u globalizaciji ogorenosti
i osvete.
1 Arundhati Roy,L'Empire n'est pas invulnerable",Manire de Voir, br. 75 (jun-jul 2004),
str. 63-6.
Teror globalnog 115
Negativna globalizacija je zavrila svoj posao, i sva drutva su
sada potpuno i istinski otvorena, materijalno i intelektualno, tako
da bilo koja povreda zbog liavanja i nemarnosti, gde god da se
desi, dolazi zajedno sa uvredom nepravde: oseanjem da je ui-
njeno neto loe, nepravdom koja vapi za ispravljanjem, ali pre
svega osvetom... I u jezgrovitom prikazu Milana Kundere takvo
jedinstvo ljudske vrste", kakvo je donela globalizacija, prven-
stveno znai da ne postoji mesto gde ovek moe da pobegne".
2
Nema vie bezbednih sklonita gde se ovek moe sakriti. U flu-
idnom modernom svetu, opasnosti i strahovi su takoe fluidni
- ili su moda vie u gasovitom stanju? Oni teku, cure, cede se i
nadimaju... Do danas nisu izmiljeni zidovi za njihovo zaustav-
ljanje, iako se mnogi trude da ih izgrade.
Spektar ranjivosti lebdi nad negativno globalizovanom" pla-
netom. Svi smo mi u opasnosti, i svi predstavljamo opasnost jed-
ni za druge. Postoje samo tri uloge za igranje - poinioci, rtve i
kolateralna teta" - a za prvu ulogu nema manjka ponude, dok
kategorije onih koji su odabrani za drugu i treu ulogu nepre-
kidno rastu. Neki od nas, koji su ve na debljem kraju negativne
globalizacije, mahnito ele da pobegnu i da se osvete. Oni koji su
jo uvek poteeni plae se da njihov red da urade isto moe da
doe - i doi e.
Na planeti koja je vrsto obavijena mreom ljudske meuza-
visnosti ne postoji nita to drugi rade ili mogu uraditi a za ta
moemo biti sigurni da nee uticati na nau budunost, anse i
snove. Ne postoji nita to mi radimo, ili ega se okanemo, za ta
moemo sa sigurnou rei da nee uticati na budunost, anse
i snove nekih drugih koje ne znamo ili ne znamo ni da postoje.
Uobiajeno je sada diskutovati o naem novom stanju univerzal-
ne i sveobuhvatne povezanosti i meuzavisnosti u smislu rizika
1 neoekivanih posledica - ali se pitamo da li koncept rizika"
obuhvata i prenosi istinsku novinu ubaenu u poloaj oveka jed-
nostrano negativnom globalizacijom.
2 Milan Kundera, L'Art du roman, Gallimard, 1986.
116 Fluidni strah
Ideja rizika" indirektno ponavlja i preutno reafirmie pretpo-
stavku sutinske regularnosti sveta. Samo po takvoj pretpostavci
rizici mogu biti generalno, verno svojoj definiciji,proraunati - i
samo dok takva pretpostavka traje ovek moe pokuati, sa odre-
enim stepenom uspeha, da ih umanji delovanjem ili uzdrava-
njem od delovanja. Problem je, meutim, u tome da verovatnoa
poraza, tete ili neke druge nevolje moe biti izraunata - a tako i
patnja koju bi oni uzrokovali moe biti izbegnuta ili barem sma-
njena - samo u meri koliko zakon velikih brojeva vai za njihovo
pojavljivanje (to je ee njihovo pojavljivanje, to je preciznije i
pouzdanije izraunavanje njihove verovatnoe). Drugim recima,
koncept rizika" ima smisla samo u rutinerskom, monotonom i
ponavljajuem svetu, u kom se uzrone sekvence ponavljaju esto
i dovoljno uobiajeno da bi trokovi i koristi nameravanih aktiv-
nosti i njihove anse za uspeh ili neuspeh bili podloni statistikoj
obradi i da bi bili razmatrani u vezi sa prethodnim sluajevima; u
svetu na koji se odnose kanoni indukcije Dona Stjuarta Mila za-
hvaljujui stalno rastuim beleenjima slinih kauzalnih sekven-
ci koje se koncentriu na stabilnoj distribuciji mogunosti.
Ovako, meutim, ne izgleda negativno globalizovan" svet. U
svetu kao to je na posledice aktivnosti pruaju se mnogo izvan
dometa rutinerskog uticaja kontrole i izvan delokruga znanja
koje je potrebno da bi se on osmislio. Ono to na svet ini ranji-
vim prvenstveno su opasnosti od mogunosti koje je nemogue
proraunati, to je potpuno drugaiji fenomen od onih na koje
se koncept rizika" obino odnosi. Opasnosti koje je nemogue
proraunati se, u principu, javljaju u okruenju koje je u princi-
pu nepravilno, gde prekinute sekvence i neponavljanje sekvenci
postaju pravilo, a nepostojanje normi norma. Oni su neizvesnost
pod drugim imenom.
Mogue je da je sadanja vrsta planetarne neizvesnosti osu-
ena na to da ostane neizleiva dok ne doe vreme da negativna
globalizacija bude dopunjena i ukroena pozitivnom vrstom i
kada mogunosti jo jednom postanu podlone kalkulaciji. Ko-
reni nae ranjivosti su politike i etike prirode.
Teror globalnog 117
U klasinoj, i sada ve kanonskoj formulaciji Hansa Jonasa,
predstavljenoj u Principu odgovornosti, etika imaginacija nije
uspela i jo uvek ne uspeva da uhvati korak sa brzo rastuim do-
menom naih etikih odgovornosti. U toj formulaciji ovek moe
uti odjeke istih briga koje su opsedale opus an-Pola Sartra (,,ta
god da radimo, mi preuzimamo odgovornost za neto, mada ne
znamo ta je to neto"). Gusta mrea meuzavisnosti sve nas ini
objektivno odgovornim (to jest, odgovornim znali mi to ili ne,
hteli mi to ili ne, i - to je etiki sutinsko mesto - nameravali mi
to ili ne) za meusobne nesree; naa moralna imaginacija, me-
utim, istorijski je oblikovana da se bavi samo onima koji se na-
laze unutar kruga prostorne i vremenske blizine, u dohvatu vida
i dodira - i jo uvek nije znaajno napredovala izvan tog tradi-
cionalnog (endemskog?) ogranienja. Moemo dodati da pojava
informacionih autoputeva", pa tako i elektronski posredovane
tele blizine moe biti stimulus prema takvom napredovanju - ali,
da bismo uhvatili korak sa obimom ve zadobijene objektivne
odgovornosti, i dalje je potrebno postaviti, poploati i nadzirati
institucionalnu kontrolu". Takva kontrola jo uvek je zaglavljena
u fazi planiranja; jo gore je to to, koliko mi znamo, graevinski
poslovi verovatno nee poeti dokle god preovlauju uslovi ne-
gativne globalizacije.
Ako se neto s njim uopte deava, jaz izmeu obima nae
objektivne odgovornosti i odgovornosti koja je prihvaena, pre-
uzeta i praktikovana trenutno se iri vie nego to se premoa-
va. Glavni razlog za nemo ovog drugog da obuhvati itav obim
ovog prvog jeste, kao to an-Pjer Dupi sugerie,
3
tradicionalno
samoograniavajua tendencija ortodoksne formule normativne
odgovornosti da se u velikoj meri oslanja na koncepte namere"
i motiva", koji su potpuno neadekvatni da se suoe sa trenutnim
izazovima planetarne meuzavisnosti (i moemo komentarisati
da odsustvo sistema slinog planetarnog zakona i planetarnog
zakonodavstva, njegovog izvrnog ogranka, ini perspektivu
takvog suoavanja jo maglovitijom). Razlika", kae Dupi, iz-
3 Videti: Jean-Pierre Dupuy, Pour un catastrophisme clair. Quand l'impossible est certain,
Seuil, 2002, str. 154.
118 Fluidni strah
meu ubistva namernim individualnim aktom" i ubistva kao re-
zultata egoistinih graana bogatih zemalja koji teite svojih
briga stavljaju na sopstveno blagostanje, dok drugi umiru od gla-
di" postaje sve manje odriva. Oajnika traganja za motivom"
u stilu detektiva i policajaca da bi odredili osumnjiene i locirali
poinitelja zloina nee biti od koristi kada doe do ukazivanja
na loe vladanje koje je odgovorno za trenutni kripac u kome se
planeta nalazi.
Postoji jo jedna sutinska razlika izmeu rizika" i sadanje
neizvesnosti", uz one ve spomenute. Rizici koji su najvaniji i
koje treba najvie uzeti u obzir sve vie rastu kako se, prostorno
i vremenski, pribliavaju akterima i njihovim aktivnostima. Me-
utim, neizvesnosti se prostiru na upravo suprotan nain: one se
ire i jaaju kako se oi vie udaljavaju od aktera i aktivnosti. Kako
raste prostorna udaljenost, tako raste i sloenost i gustina mree
uticaja i interakcija; kako raste vremenska udaljenost, tako raste
i nedokuivost budunosti, to zloglasno nepoznato, apsolutno"
drugo. Odatle paradoks koji je zabeleio Jonas - paradoks koji je
uzalud nastojao da razrei: efekti naih akcija, koji sada duboko
seu u ivotna stanja jo uvek neroenih generacija, zahtevaju
izuzetnu opreznost i neizmernu mo predvianja; mo koja se
ipak ini nedostinom - ne zbog popravljivih i tako, u najboljem
sluaju, prolaznih greaka u naim kognitivnim sposobnostima i
naporima, ve zbog sutinske i nepopravljive neizvesnosti budu-
nosti (onoga to jo uvek nije"). Uticaj rezultirajue neizvesnosti
iri se eksponencijalnim tempom, sa svakim korakom koji na-
pravi naa mata, kako on nastoji da uhvati korak sa sve trajnijim
direktnim rezultatima i neeljenim efektima naih odluka. ak i
najmanja modifikacija poetnih stanja, ili najmanje odstupanje
od predvienih ranih dogaaja, moe rezultirati potpunim obr-
tom eljenih stanja koja oekujemo ili kojima se nadamo.
Ovakva okolnost ne mora posebno brinuti upravljae rizikom;
rizici su, na kraju krajeva, u pragmatinom smislu vani dokle
god se oni i dalje mogu izraunati i dokle god su podloni pro-
ceni uloenog i dobiti - i tako, skoro po definiciji, jedini rizici od
nekog znaaja za planere akcija su oni koji verovatno utiu na
Teror globalnog 119
rezultate u okviru relativno kratke prostorne i vremenske per-
spektive. Meutim, da bi etika povratila svoj nekadanji usmeri-
vaki potencijal u sadanjim okolnostima, neophodno je postii
upravo suprotno (posegnuti izvan prijatno udobnog domena, a
takav je jer je relativno poznat i kratkorono redovan), tako da je
spomenuta aporija, koja proistie iz prirode dananje neizvesno-
sti (i, na kraju krajeva, iz jednostrane, negativne globalizacije),
glavna prepreka i fundamentalni problem.
Odatle jo jedan paradoks u fluidnim modernim mozaicima/
kaleidoskopima paradoksa: kako raste kapacitet naih sredstava
i resursa za akciju, dozvoljavajui nam da jo vie posegnemo u
prostor i vreme, tako raste i na strah o njihovoj neadekvatnosti
da iskorene zlo koje vidimo, kao i zlo koje jo uvek ne vidimo, a
koje se stvara... Najbolje tehnoloki opremljena generacija u ljud-
skoj istoriji je generacija koju najvie opsedaju oseanja nesigur-
nosti i bespomonosti. Ili, kako to naziva Robert Kastel u svojoj
britkoj analizi dananjih strepnji koje pothranjuju nesigurnost,
4
mi - barem mi u razvijenim zemljama - nesumnjivo ivimo u
nekima od najsigurnijih (sres) drutava koja su ikada postojala",
a opet, suprotno objektivnim injenicama", mi - najvie razma-
eni i najvie paeni ljudi ikada - oseamo veu opasnost, veu
nesigurnost i strah, veu sklonost panienju, i veu opsednutost
svime to je u vezi sa bezbednou i sigurnou, nego ljudi iz ve-
ine drutava koja su ikada postojala...
Stepen nae nesigurnosti u ivotu na negativno globalizovanoj
planeti, i moralnog zaostajanja" - odgovornog za produbljava-
nje kontradikcije izmeu udaljenosti efekata akcija i blizine bri-
ga koje je oblikuju - koji ini bilo kakav beg iz stanja endemske
neizvesnosti, te nesigurnosti i straha koje proizvodi, teko zami-
slivim, pojanjen je na veoma dramatian nain, pojavom glo-
balnog terorizma. Nepojmljivo, nezamislivo, postalo je brutalno
mogue" - nain je na koji je svoje okantno otkrie izloio Mark
Daner, profesor politike i urnalizma na Berkliju.
5
4 Robert Castel, L'Inscurit sociale. Qu'est-ce qu'tre protg?, Seuil, 2003, str. 5.
5 Mark Danner, Taking stock of the forever war", New York Times, 11. septembar 2005.
120 Fluidni strah
Pre nego to je poslao trupe u Irak, Donald Ramsfeld je izjavio
da e rat biti dobijen kada Amerikanci ponu ponovo da se ose-
aju sigurno".
6
Ali je slanje trupa u Irak istisnulo oseanje nesi-
gurnosti na jo vii nivo - u Americi i drugde. Daleko od toga da
se smanje - prostori za bezakonje, prostori za obuku u globalnom
terorizmu su se proirili do neuvenih dimenzija.
Prole su etiri godine od Ramsfeldove odluke, a terorizam
postaje jai - kvantitativno i kvalitativno - iz godine u godinu.
Teroristiki napadi zabeleeni su u Tunisu, na Baliju, u Mombasi,
Rij adu, Istanbulu, Kazablanki, Dakarti, Madridu, arm el eiku i
Londonu; ukupno je, prema Stejt Departmentu, bio 651 znaaj-
niji teroristiki napad" - samo tokom 2004. godine. Meu njima
198 u Iraku - devet puta vie nego tokom prethodne godine (ne
raunajui svakodnevne napade na amerike trupe) - gde su tru-
pe poslane sa misijom da stave taku na teroristike pretnje. U
maju 2005. godine samo u Bagdadu se dogodilo devedeset samo-
ubilakih napada. Irak je, kako kae Mark Daner, postao grotes-
kna reklama moi i efikasnosti terora".
Kako nam najnovija iskustva pokazuju, endemska neefika-
snost, pa ak i potpuna kontraproduktivnost vojne akcije pro-
tiv modernih oblika terorizma i dalje je pravilo. Recima Majkla
Miera reeno, uprkos 'ratu protiv terorizma', tokom protekle
dve godine... ini se da je Al Kaida bila efektivnija nego u dvo-
godinjem periodu pre 11. septembra". Adam Kurtis ide korak
dalje, sumnjajui da je Al Kaida jedva uopte i postojala, osim
kao nedefinisana i nejasna ideja o ienju korumpiranog sveta
putem verskog nasilja", i da je poela da ivi kao proizvod akcije
advokata; ona nije ak imala ni ime do poetka 2001. godine,
kada je amerika vlada odluila da tui Bin Ladena u odsustvu
i kada je morala da koristi zakone protiv mafije koji su zahte-
vali postojanje konkretne kriminalne organizacije".
7
Ta sumnja
zvui jo uverljivije kako sve jasnije postaje da to god da Al Ka-
6 Citat prema: Matthew J. Morgan, The garrison State revisited: civil-military implicati-
ons of terrorism and security", Contemporary Politics, 10, br. 1 (mart 2004), str. 5-19.
7 Michael Meacher, Playing Bin Laden's game", Guardian, 11. maj 2004, str 21; Adam
Curtis, citiran u: Andy Beckett, The making of the terror myth", Guardian, 15. oktobar
2004, str. 2-3.
Teror globalnog 121
ida moe biti - ona ne odgovara opisu kohezivne, koordinisane
i strukturirane organizacije. Petog avgusta 2005. godine ini se
da je Bu priznao bar toliko, opisujui one odgovorne za tero-
ristika zlodela i njihove sledbenike kao mrane, mutne i na-
zadne" - mislei moda, pa ak moda i podsvesno, na otkrie
da oni nemaju ekvivalent Pentagona, nemaju adresu gde mogu
biti ispaljene bombe i rakete da bi dovrile, ili bar na neko vreme
paralizovale njihovu sposobnost za zaveru i ubistvo. Ne postoji
linija komandovanja koja moe biti preseena. Ne postoje visoki
inovi koji mogu biti pogoeni tako da glavnica snaga ispod njih
bude izgubljena i nemona.
Po miljenju Marka Danera,Al Kaida je sada postala Al Kaidi-
zam" - svetski politiki pokret - iako ona vie nalikuje rastuoj,
labavoj koaliciji dvadesetak grupa", sa poiniocima teroristikih
napada koji su uglavnom domai" i nisu, striktno govorei, Al
Kaida u smislu jake uvezane organizacije tipa one iz vrste mo-
derne prolosti razvijenog Zapada", nego samo spontana gru-
pa prijatelja", koja je slabo povezana sa bilo kakvim centralnim
voama (a ako jeste, to je uglavnom putem interneta). A prema
jednom kasnijem izvetaju,
8
nije pomoglo masovno unitenje
Falude ili Tal Afara, za koje se tvrdilo da su glavni tab pobu-
njenika. Iraki teroristi su poznati po nestajanju pre nego to se
snage prikupe, da bi kasnije postavili elije za planiranje i pravlje-
nje bombi u drugom sklonitu". Labavo povezane i neuhvatljive
mree... i dalje su u stanju da regrutuju" nezadovoljne ljude iji
broj stalno raste kao rezultat velikih vojnih napada okupacionih
snaga. Po recima brigadnog generala Muhameda al Askarija iz
irakog Ministarstva odbrane, snage bezbednosti nisu mogle
mnogo uiniti da spree jo jedan ciklus napada... Bilo koji lu-
ak sa orujem, bilo gde na svetu moe da napravi katastrofu".
Prema jednom izvetaju Njujork tajmsa,
9
bilo je 126 napada au-
tomobilom bombom samo u Bagdadu tokom osamdeset dana do
18. maja 2005. godine - u poreenju sa samo dvadeset pet napada
tokom itave 2004. godine.
8 Videti: Richard A. Oppel Jr., Eric Schmitt and Thom Shanker, Baghdad bombings raise
anew questions about US strategy in Iraq", New York Times, 17. septembar 2005.
9 Videti: Generals offer sober outlook on Iraqi war", New York Times, 19. maj 2005.
122 Fluidni strah
Vii oficir" amerikih trupa u Iraku nije mogao novinarima
da prui nikakvo vrsto obeanje, osim sopstvenog uverenja da
e kampanja protiv teroristikih pobuna u Iraku biti uspena na
dugoronom planu, ak i ako za to budu potrebne godine, mnogo
godina". Pitamo se da li je to zaista tako; na kraju krajeva, rat
protiv terorizma", koji je nekada bio ogranien na obavetajne
slube i na policiju, a sada je poveren najmonijoj i najbolje opre-
mljenoj vojsci na svetu, izgleda kao da se ne moe dobiti. Do sada
se ini da vojna akcija o kojom govorimo ima suprotne rezulta-
te od nameravanih. Najevidentniji rezultat dve antiteroristike
kampanje", u Avganistanu i u Iraku, do sada je bilo uspostavljanje
dva najnovija globalna magneta, inkubatora, centrala i terena za
obuku globalnih terorista, gde teroristi i njihovi globalni sledbe-
nici prouavaju taktiku antiteroristikih snaga", njihove slabosti
i nedostatke, dok se smiljaju i isprobavaju novi i jo sofisticirani-
ji napadi, pre nego to se izvedu u kuama antiterorista. Kao to
je pre izvesnog vremena primetio Gari Jang,
Toni Bler nije odgovoran za vie od 50 mrtvih i 700 povreenih u etvrtak
(5. jul 2005). Po svoj prilici, to su dihadisti". Ali on je delimino odgovo-
ran za 100.000 ljudi koji su ubijeni u Iraku. I ak i u ovoj ranoj fazi postoji
mnogo jasnija logika koja povezuje ova dva dogadaja nego to je ikada po-
stojala u povezivanju Sadama Huseina, kako sa 11. septembrom, tako i sa
orujem za masovno unitenje.
10
Ve 30. juna 2005. godine, tri godine nakon antiteroristike
kampanje u Avganistanu, objavljeno je da
je nivo nasilja u visokom porastu tokom proteklih meseci, sa vaskrslim tali-
banskim pokretom koji izvodi svakodnevne napade u junom Avganistanu,
bandama koje kidnapuju strance i radikalne islamiste koji predvode nasilne
demonstracije protiv vlade i organizacija koje se finansiraju iz inostranstva.
Stalan tok nasilja zadao je nov udarac jo uvek istraumiranom stanovnitvu
koje broji 25 miliona ljudi. U desetinama intervjua obavljenih tokom pro-
teklih nedelja irom zemlje, Avganistanci su izraavali zabrinutost da stvari
ne napreduju i da talibani i drugi opasni igrai zadobijaju snagu.
11
10 GaryYoung,Blairs blowback", Guardian, 11.jul 2005.
11 Videti: Carlotta Gall, Mood of anxiety engulfs Afghans as violence rises", New York
Times, 30. jun 2005.
Teror globalnog 123
Slian proces zapoet je i u Iraku. Izvetaji sa vestima, kao to
je ovaj koji sledi, izabrani nasumino, javljaju se svakodnevno,
meusobno se razlikujui samo po broju prijavljenih rtava:
Najvea protivpobunjenika akcija koju je predvodio Irak, od pada Sadama
Huseina, izazvala je u nedelju nasilnu reakciju irom Bagdada. Najmanje
20 ljudi je poginulo u glavnom gradu, od kojih 14 u borbi koja je trajala
nekoliko sati kada su pobunjenici zapoeli dugotrajne napade na nekoliko
policijskih stanica i na vojne kasarne... ak su se i umereni sunitski Arapi
kolebali suoeni sa.novim vladinim akcijama.
12
to se tie stanja svesti vrhovnih vojnih komandanata i slo-
bodnog del stanovnitva nakon dvogodinjih antiteroristikih
akcija u Iraku:
Pitanja sada jesu koliko jo puta, tokom koliko jo godina e on [predsed-
nik Bu] morati da poalje istu poruku strpljenja i odlunosti - i da li e
amerika javnost, suoena sa sve veim brojem poginulih, vojnim obavezi-
vanjem sa nedefinisanim krajem, nedostatkom podrke od strane savezni-
ka i rastuom cenom, to prihvatiti.
Govor [predsednika Bua] nije nudio novu politiku ili promene kursa, i
najveim delom bio je ponovno iskazivanje ideja i jezika koje je koristio
tokom protekle dve i po godine da bi objasnio ovaj rat...
13
Kao rezultat ogromnih napora, tokom vie od dve godine, da
se uhvate ili ubiju naoruani teroristi i da se unite njihova gnez-
da i stecita, antiteroristika koalicija" u Iraku je danas dalje od
svojih ciljeva nego to je bila u bilo kojoj od ranijih faza ove kam-
panje. Kao to komandanti ekspedicijskih snaga priznaju,
14
na-
padi pobunjenika postaju sve sofisticiraniji" (u proeku ezdeset
pet napada dnevno!), sposobnost pobunjenika" da obnove
svoje redove nakon pogibije sve je vea".
12 Videti: John F. Bums, Iraqi offensive met by wave of new violence from insurgents",
New York Times, 30. maj 2005.
13 Videti: Richard W. Stevenson, Acknowledging difficulties, insisting on a fight to the
finish", New York Times, 29. jun 2005.
14 Videti: Dexter Filkins and David S. Cloud,Defying US efforts, gurillas in Iraq refocus
and strengthen, New York Times, 24. jul 2005.
124 Fl ui dni strah
Hvatamo i ubijamo puno pobunjenika", izjavio je visoki vojni obavetajni
oficir, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer nije bio ovlaen
da javno iznosi svoje procene. Ali oni se smenjuju bre nego to smo mi u
stanju da predupredimo njihove operacije. Uvek postoji jo neki pobunje-
nik koji je spreman da uskoi i preuzme stvari u svoje ruke."
Istovremeno, Amerikanci priznaju da nisu napravili nikakav pomak u
razumevanju unutranjeg funkcionisanja pobunjenika ili u pronalaenju
izvora protoka stranih boraca... [Pobuna] je u velikoj meri izmicala razu-
mevanju amerikih obavetajnih oficira nakon pada vlade Sadama Huseina
pre dvadeset sedam meseci.
Opasnost je u tome to nasilje [moe uiniti] zajednicu ogorenijom nego
ikada i stvoriti uslove za jo vie nasilja i mogui graanski rat.
I kako ameriki kazneni pohodi postaju sve suroviji, tako je i
ova opasnost sve blia. Jedan drugi skoranji izvetaj nas obave-
tava o sledeem:
Poto je porasla pretnja od bombi i samoubilakih napada, Pentagon je
brzo uputio 24 hiljade oklopnih vozila u Irak od kraja 2003. godine. Ali
pobunjenici su odgovorili sklapanjem bombi koje su dovoljno snane da
probiju elini oklop vozila...
Nije realno misliti da emo zaustaviti ovo", kae vodnik Danijel Makdonel,
koji predvodi trolani tim tehniara za eksplozive koji su odgovorni za pro-
nalaenje i neutralisanje improvizovanih eksplozivnih sredstava u Bagda-
du. Borimo se protiv neprijatelja koji uvee odlazi kui i ne nosi uniforme.
Ali mi to moemo da svedemo na prihvatljiv nivo."
15
Problem je u tome to dovitljivost i, ini se, neiscrpna snalalji-
vost terorista prisiljava njihove vojne protivnike da gotovo sva-
kodnevno sve vie podiu prag prihvatljivosti"...
Prema amerikim vojnim ekspertima, oigledno irenje mili-
tantnih grupa (kojih, po poslednjim procenama, ima oko stoti-
nu) nudi moda najbolje objanjenje zato je pobunu tako teko
15 Videti: David S. Cloud, Insurgents using bigger, more lethal bombs, US officers say",
New York Times, 4. avgust 2005.
Teror globalnog 125
uguiti".
16
Pobunjenici ne predstavljaju organizaciju iji lanovi
posluno izvravaju nareenja odozgo", ve su oni ratrkan zbir
manjih grupa koje esto dejstvuju samostalno ili se okupljaju da
bi izvrili jedinstveni napad". Struktura" (ukoliko se ovaj termin
uopte moe koristiti u njihovom sluaju) je horizontalna, a ne
hijerarhijska, i ad hoc, a ne jedinstvena".
Isti izvori belee jo jedno kretanje u strategiji terorista koje
oni uzimaju kao objanjenje za sposobnost pobunjenika da -
grutuju ljude iz arapskog sveta" - to jest domet i sofisticiranost
njihovih odnosa sa javnou". Veina teroristikih grupa, svesna
da njihovi spektakularni poduhvati mogu biti prenebregnuti od
strane izvetaa, eli da iskoristi prilike koje pruaju mree ,,in-
formacionih autoputeva" i redovno postavljaju vesti o svojim
poduhvatima na internetu. Retko proe dan, a da neka grupa ne
objavi jo jedan napad tampanim ili video-saoptenjima".
Pribegavanje sredstvima koja su dostupnim uinili svemogui
pritisci globalizacije sastavni je deo strategije terorista. Po recima
Marka Danera, najmonije oruje onih devetnaest terorista koji
su koristili noeve i skalpele da unite kule bliznakinje na Men-
hetnu bilo je - ta najvie amerika tehnoloka kreacija, TV apa-
rat". Panja celog sveta, koja se smesta usmerava na krvave prizore
ak i minornih i relativno malo uticajnih i beznaajnih teroristi-
kih akata, moe umnoiti njihov potencijal za izazivanje straha,
doseui do delova do kojih relativno oskudna i esto primitiv-
na, runo izraena oruja koja su na raspolaganju teroristima
(besmisleno je svako poreenje sa obilatim i visokotehnolokim
orujem njihovih deklarisanih neprijatelja) ne bi nikad mogla da
dosegnu, a kamoli da nanesu ozbiljnu tetu. Ozloglaenost koju
im je omoguila televizijska mrea koja se prostire irom sveta i
internet mogu takoe pothraniti opti strah od ranjivosti i oseaj
sveprisutne opasnosti daleko van granica postojeih kapaciteta
terorista.
Shodno svom imenu, vrhunsko oruje terorizma je sejanje te-
rora. Imajui u vidu trenutnu situaciju na naoj planeti, bogata
etva je zagarantovana, koliko god da je slab kvalitet semena.
16 Citirano u: Dexter Filkin, Profusion of rebel groups helps them survive in Iraq", New
York Times, 2. decembar 2005.
126 Fluidni strah
Imajui u vidu prirodu savremenog terorizma, i iznad svega
negativno globalizovano" okruenje u kome taj terorizam delu-
je, sam pojam rata protiv terorizma" predstavlja terminoloku
kontradikciju.
Moderno oruje, osmiljeno i razvijeno u eri teritorijalnih in-
vazija i osvajanja, krajnje je nepodesno za lociranje, napad i uni-
tavanje ekstrateritorijalnih, endemski neuhvatljivih i izrazito
mobilnih ciljeva, malih odreda ili samo pojedinanih ljudi koji
putuju bez mnogo stvari sa sobom, opremljeni orujem koje je
lako sakriti: teko ih je prepoznati kada su na putu da izvre jo
jedno zlodelo, i mogu poginuti na mestu nasilja ili nestati s tog
mesta isto tako brzo i neopaeno kao to su i doli, ostavljajui za
sobom malo ili nimalo tragova o tome ko su oni. Da iskoristimo
prikladne termine Pola Virilija, preli smo iz vremena opsad-
nog ratovanja" u ratovanje pokreta"
17
(to je dogaaj koji je tek
nedavno primeen i koji je vojska nevoljno priznala). Imajui u
vidu prirodu modernog naoruanja na raspolaganju vojskama,
reagovanja na takva teroristika del moraju izgledati udno,
trapavo i nejasno, zahvatajui mnogo veu oblast od one koja je
pogoena teroristikim nasiljem, i uzrokujui jo brojnije kola-
teralne rtve", a time i vie terora, razdora i destabilizacije nego
to bi sami teroristi mogli da prouzrokuju - izazivajui tako jo
jedno poveanje koliine nataloene ogorenosti, mrnje i rastu-
eg besa, i jo vee irenje redova potencijalnih sledbenika tero-
ristikih ideja. Moemo zakljuiti daj e ova okolnost sastavni deo
planova terorista, kao i glavni izvor njihove snage, koji viestruko
prevazilazi snagu njihovog broja i naoruanja.
Za razliku od njihovih deklarisanih neprijatelja, teroristi ne
moraju oseati ogranienja snaga kojima oni samo direktno ko-
manduju. U izradi svojih stratekih i taktikih planova oni mogu
u svoje kapacitete ukljuiti mogue, u stvari gotovo izvesne reak-
cije neprijatelja" koje e sigurno znaajno uveati planirani efe-
kat njihovih sopstvenih nedela. Ako je deklarisani (neposredni)
cilj terorista da ire teror meu neprijateljskim stanovnitvom,
17 Paul Virilio, Cold panic", Cultural Politici, 1 (2005), str. 27-30.
Teror globalnog 127
onda e se neprijateljska vojska i policija, uz svesrdnu saradnju
masovnih medija, sigurno postarati da taj cilj bude postignut da-
leko iznad nivoa koji su sami teroristi bili u stanju da postignu.
A ako je dugorona namera terorista da unite ljudske slobode
u liberalnim demokratskim drutvima i da zatvore" otvorena
drutva, oni opet mogu raunati na ogromne kapacitete pod ko-
mandom vlada neprijateljskih zemalja". Nekoliko paketa eksplo-
ziva i nekoliko odmetnika eljnih da rtvuju sopstvene ivote za
ideju" tako moe daleko otii - mnogo, mnogo dalje nego to bi
sami teroristi mogli sanjati da bi uspeli postii resursima koje
sami mogu prikupiti i njima upravljati.
Nakon dva teroristika napada u Londonu, Njujork tajms je
zakljuio da je u svetlu nedavnih dogaaja i drugde postalo ja-
sno da vie ne postoji centralno kontrolisana Al Kaida koja je
postojala jedanaestog septembra". Sada se suoavamo sa novim,
zlokobnijim licem terorizma u Evropi". Pjer de Buske, direktor
DST-a, francuske nacionalne obavetajne slube, istie da tero-
ristike grupe nisu homogene, ve su razliite meavine" - dru-
gim recima, one se formiraju ad hoc, regrute svaki put nalaze u
razliitim miljeima, a ponekad iz podruja za koje se smatralo da
su uzajamno nekompatibilna. Oni se opiru svakoj kategorizaciji
- trljajui so onesposobljavajueg nerazumevanja na rane nanete
tim uasnim zlodelima, pojaavajui time strah od efekata napa-
da koji su sami po sebi uasni. De Buske nastavlja:
Tvrdokorni islamisti meaju se sa sitnim kriminalcima. Ljudi razliitog po-
rekla i nacionalnosti rade zajedno. Neki su roeni u Evropi ili imaju dvojna
dravljanstva koja im pomau da lake putuju. Te mree su mnogo manje
strukturirane nego to smo mislili. Moda ih okuplja damija, moda je to
zatvor, moda je to njihovo susedstvo. I tako je to mnogo tee iskoreniti i
identifikovati.
18
Ve se u junu 2004. godine Piter Klark (ef odseka britanske
policije za borbu protiv terorizma), govorei na konferenciji koja
18 Videti: Eliane Sciolino, Europe meets the new face of terrorism", New York Times, 1.
avgust 2005.
128 Fluidni strah
je odrana u Firenci, poalio da ako uklonimo jednog ili dva li-
dera, oni veoma brzo dobiju zamene i mrea se obnavlja". Fluidni
sastav i rapidna pokretljivost taaka kondenzacije su karakteristi-
ke ove podvrste nanotehnologije"; razderano tkivo smesta dobi-
ja zakrpu i nedostajue elije se zamenjuju, a tragai gube trag.
Poverljiva procena britanske vlade o pretnji koju su uputili
mladi britanski muslimanski radikali (izvetaj koji je pripremljen
za premijera, a objavio ga je Sandej tajms) imenuje dve kategori-
je koje u savezu osmiljavaju i izvode teroristika del: sa jedne
strane to su studenti sa dobrim obrazovanjem" ili oni koji su ve
stekli diplome i tehnike profesionalne kvalifikacije kao inenjeri
ili strunjaci za informatiku tehnologiju, a sa druge strane to su
propali sluajevi sa malo ili nimalo kvalifikacija i esto sa kri-
minalnom prolou". Autori ovog dokumenta kau da su meu
verskim grupama muslimani ti koji najee nemaju obrazovne
kvalifikacije (vie od dve petine nema nikakvih kvalifikacija), naj-
ee su nezaposleni i ekonomski neaktivni, sa velikim udelom u
stanovnitvu siromanih podruja".
Ali, treba zapamtiti, negativna globalizacija je obavila svoj
posao. Bez obzira na to koliko mnogo bilo straara na granici,
biometrijskih sredstava i pasa koji pronalaze eksploziv u luka-
ma, granice koje su ve otvorene za potrebe slobodnog protoka
kapitala, robe i informacija, ne mogu se ponovo zatvoriti i drati
zatvorenim za ljude.
U svetlu do sada dostupnih dokaza moemo zakljuiti da kada
(ako) teroristiki akti na kraju presahnu, to e se desiti uprkos, a
ne zahvaljujui gruboj, masivnoj sili vojnih trupa koja zemljite
na kome cveta terorizam samo ini jo plodnijom i koja sprea-
va reavanje drutvenih i politikih problema, to bi bio jedini
mogui nain iskorenjivanja terorizma. Terorizam e izbledeti i
nestati samo onda (ako) se iseku njegovi drutveno-politiki ko-
reni. A za to je, naalost, potrebno mnogo vie vremena i napora
nego za niz kaznenih vojnih operacija, pa ak i za niz detaljno
pripremljenih policijskih akcija.
Teror globalnog 129
Pravi rat protiv terorizma, i to rat koji je mogue dobiti, ne vodi
se daljim razaranjem ve polusruenih gradova i sela u Iraku i
Avganistanu, ve otpisivanjem dugova siromanim zemljama,
otvaranjem naih bogatih trita za njihove osnovne proizvode,
sponzorisanjem obrazovanja za 115 miliona dece koja su trenut-
no liena pristupa bilo kakvoj koli, i drugim slinim merama za
koje se treba izboriti, o kojima treba da se donese odluka i koje
treba primeniti.
Meutim, ima malo znakova ohrabrenja, ako ih uopte ima, da
je ova istina naila na razumevanje, da je prihvaena i sprovedena
u praksi. Vlade najbogatijih zemalja, koje su se okupile u Gleni-
glesu jula 2005. godine, sa navodnim ciljem da siromatvo poa-
lju u istoriju, zajedno troe deset puta vie na naoruanje nego na
ekonomsku pomo Africi, Aziji, Latinskoj Americi i siromanim
zemljama Evrope zajedno. Britanija izdvaja 13,3 procenata svog
budeta na naoruanje, a troi 1,6 procenata na pomo. U sluaju
SAD disproporcija je jo vea: 25 procenata nasuprot jednom (1)
procentu.
19
Zaista, ovek moe samo potvrditi Meherove rei: u najveem
broju sluajeva, a svakako nakon 11. septembra, ini se da igra-
mo igru Bin Ladena". Kao to Meher sa pravom insistira, to je
smrtno pogrena politika. Ja bih dodao da je to politika koja je
neoprostiva, jer nije uistinu motivisana namerom da se iskoreni
teroristika pretnja, a jo manje joj je prethodila ili ju je pratila
trezvena analiza dubokih korena ovog problema i irokog spektra
koraka neophodnih da bi se oni iskorenili. Ta smrtno pogre-
na politika" deluje pod sasvim drugaijom logikom od one koju
bi sugerisala takva namera i takvo promiljanje. Meher optuuje
vlade koje rukovode ratom protiv terorizma"
da nisu spremne da razmatraju ta lei iza te mrnje: zato su desetine mla-
dih ljudi spremne da same sebe raznesu, zato je devetnaest visokoobra-
zovanih mladia bilo spremno da uniti sebe i hiljade drugih u otmicama
aviona 11. septembra i zato otpor [u Iraku] raste uprkos verovatnoi po-
gibije pobunjenika.
20
19 Videti: Larry Elliott, Rieh spend 25 more on defense than aid", Guardian, 6. jul 2005.
20 Meacher, Playing Bin Ladens game".
130 Fluidni strah
Umesto da zastanu i da razmisle, vlade deluju - a ako je misao
bez injenja svakako nedelotvorna, injenje bez razmiljanja je
isto takvo, ako ne i gore, i uz sve to imamo viestruko uveanje
moralne iskvarenosti i ljudske patnje. Kao to je Mori Dron ista-
kao, pre pokretanja rata protiv Iraka Amerikanci su imali samo
etiri agenta, a uz to se pokazalo da su to bili dvostruki agenti".
21
Amerikanci su krenuli u rat sa uverenjem da e ameriki vojni-
ci biti prihvaeni kao oslobodioci rairenih ruku i sa buketima
cvea". Ali da jo jednom citiramo. Mehera: Smrt vie od deset
hiljada civila, uz dvadeset hiljada ranjenika i jo vei broj irakih
vojnih rtava, pogorana je, iz godine u godinu, neuspehom da se
uspostave kljune javne slube... nezaposlenost divlja, a vojska
SAD je bezrazlono netaktina."
Teroristike snage e teko ustuknuti pod vojnim udarcima.
Suprotno tome, upravo iz te trapavosti, prekomernog i rasipni-
kog obilja njihovog protivnika, oni crpe i obnavljaju svoju sna-
gu-
Mark Jirgensmejer je analizirao tu sloenu meavinu verskog
nacionalizma i nasilja u veito tinjajuim i ponekad goruim me-
uplemenskim neprijateljstvima u Pendabu.
22
Fokusirajui se
posebno na terorizam Sika, koji je odgovoran za smrt hiljada lju-
di, a izmeu ostalog i za ubistvo indijskog premijera Indire Gan-
di, utvrdio je ono to su i on i veina drugih istraivaa oekivali
pre nego to su i krenuli sa radom na tom pitanju: Mladi ruralni
Siki imali su savreno dobre razloge da budu nezadovoljni" - ti
razlozi su bili istovremeno ekonomski, politiki i drutveni. Nji-
hovi poljoprivredni proizvodi morali su biti prodavani ispod tr-
inih cena, njihov kapacitet za samoisticanje bio je sveden prak-
tino na nulu represivnom politikom vladajue Kongresne parti-
je, i oseali su da su nemilosrdno degradirani, poto su zaostajali
za imunijim urbanim klasama. Ali Jirgensmejer je oekivao i da
pronae dokaze o politizaciji religije", i u tu svrhu je prouavao
21 Videti: Maurice Druon, Les stratgies aveugles", Le Figaro, 18. novembar 2004, str. 13.
22 Videti: Mark Juergensmeyer, ,,Is religion the problem?", Hedgehog Review, prolee
2004, str. 21-33.
Teror globalnog 131
uenje duhovnog voe mladih militantnih Sika - Santa Darnala
Singa Bindrandvela, koga su njegovi nebrojeni sledbenici oboa-
vali kao svetog muenika. Meutim, u ovom sluaju, bio je izne-
naen. Naiao je samo na rezidualne i formalne veze u govorima
Bindrandvela sa ekonomijom, politikom ili klasom. Umesto toga,
taj propovednik
je, poput mase govornika protestantske hrianske obnove, koji su delovali
irom ruralnog podruja srednje Amerike... govorili o borbi izmeu dobra
i zla, istine i lai, koja poiva u svakoj napaenoj dui i pozivali su na sa-
moodricanje, posveenost i iskupljenje. Izgledalo je da je mladim ljudima
posebno govorio o njihovim lakim kompromisima sa iskuenjima moder-
nog ivota.
Meutim, u sluaju Bindrandvelovih propovedi, ee nego kod
amerikih propovednika iz Biblijskog pojasa", slualac je mogao
uti i stvari vezane za savremene politike lidere. Bindrandvel je
dao svom duhovnom ratu jasnu spoljnu" dimenziju: sugerisao je
da su se satanske sile nekako spustile na zemlju i da sada obitava-
ju u zvaninoj rezidenciji indijskog efa drave... intrigiran time,
Jirgensmejer je proirio svoje istraivanje na brojna druga mesta
kao to su Kamir, ri Lanka, Iran, Egipat, Palestina, izraelska na-
selja, gde su plemenske ili klasne linije fronta bile ucrtane kori-
enjem verskih oznaka i gde je krv prolivena u ime uzvienih
vrednosti vrlog, pobonog i svetakog ivota - i svuda je pronala-
zio upadljivo slian obrazac, ne toliko politizacije religije" koliko
(kako se sam izrazio) religizacijepolitike. Nereligijske nevolje, kao
to su pitanja drutvenog identiteta i smisaono uee u dru-
tvenom ivotu, kada se izraze marksistikim ili nacionalistikim
renikom, obino se danas prevode jezikom verske obnove: Se-
kularni ideoloki izrazi pobune zamenjeni su ideolokim formu-
lacijama koje su verske. Pa ipak su nevolje - oseaj otuenja, mar-
ginalizacije i drutvene frustracije - esto uglavnom iste". arls
Kimbol je zabeleio fenomen koji je srodan religizaciji politike"
i u reniku sadanje amerike administracije.
23
Predsednik Bu,
23 Charles Kimball, When Religion Becomes Evil, Harper, 2002, str. 36.
132 Fluidni strah
kreativno razvijajui jezik koji je Ronald Regan uveo u ameri-
ki politiki ivot, voli da govori o kosmikom dualizmu" izme-
u dobrih zemalja, koje predvode Sjedinjene Amerike Drave,
i snaga zla: Morate se svrstati u redove snaga dobra i pomoi
da se iskorene snage zla". On voli da govori o amerikim vojnim
poduhvatima kao o krstakom ratu" i misiji" koja se sprovodi
pod bojom zapoveu. Anri A. iro citira Dona Ekrofta, biveg
javnog pravobranioca SAD: Amerika je jedinstvena zemlja koja
je prepoznala izvor svog karaktera u tome to je boanska i vena,
a ne u tome to je graanska i privremena... Mi nemamo drugog
kralja, osim Isusa" - i upozorava nas na masovnu pojavu moral-
nih aparatika", politiara koji veruju da satanski uticaj oblikuje
sve na amerikoj politikoj sceni, od liberalnih medija do naina
na koji je Barbra Strejsend uila da peva".
Kao to je napisao Bil Mojers, u ovoj politici razdora", po kojoj se Bibli-
ja ita u doslovnom znaenju, odstupanje u miljenju je znak antihrista i
grenici e biti osueni na veno gorenje u paklu". I kako se desniarska
religija sjedinjuje sa konzervativnom politikom ideologijom i snagom
korporacija, ona ne samo da legitimie netolerantnost i antidemokratske
oblike politike korektnosti, ve i postavlja temelje za rastuu autoritativ-
nost koja lako opovrgava apele na razum, razlike u miljenju, dijalog i se-
kularni humanizam.
24
U besomuno vieglasnom, zbrkanom i zbunjujuem svetu
unakrsnih, a uzajamno nekompatibilnih poruka, ija glavna svr-
ha izgleda da je meusobno dovoenje u pitanje i negiranje kre-
dibiliteta, monoteistike vere u paru sa manihejskim, crno-belim
vizijama sveta, predstavljaju poslednje mono" tvrave: jedne
istine, jednog puta, jedne ivotne formule - nepokolebljive i rato-
borne izvesnosti i samouverenosti; poslednja sklonita za tragae
za jasnoom, istoom i slobodom od sumnje i neodlunosti. Oni
obeavaju blaga koja ostatak sveta direktno i tvrdoglavo porie:
samoodobravanje, istu savest, olakanje u vidu nepostojanja
straha od greke i to da ste uvek u pravu. Ba kao to je Damijat
24 Videti: Henry A. Giroux, Rapture politics", Toronto Star, 24. jul 2005.
Teror globalnog 133
Ahli Hadit, striktno ortodoksni" propovednik iz Birmingema,
opisao praktikovanje vida islama koji iziskuje striktno izdvaja-
nje od glavnih tokova drutva. Njegova internet stranica opisuje
ponaanje 'nevernika " koje je zasnovano na bolesnim i devijan-
tnim pogledima u vezi sa njihovim drutvom, univerzumom i sa-
mim njihovim postojanjem".
25
Ili kao jevrejske ortodoksne enkla-
ve u Izraelu, koje, po opisu Uri Avnera, imaju sopstvenu logiku"
i malo veze sa bilo im drugim":
Oni ive u potpuno zatvorenom, teokratskom drutvu na koje ne utie nita
to se deava van njega. Oni veruju u sopstveni svet... Oblae se drugaije i
drugaije se ponaaju. Oni su, sve u svemu, drugaija vrsta ljudi.
Postoji veoma malo komunikacije izmeu njih i nas. Oni govore razliitim
jezikom. Oni imaju potpuno drugaiji pogled na svet. Oni su predmet pot-
puno drugaijih zakona i pravila...
Ovo su ljudi koji ive odvojeno, u sopstvenim zajednicama, verskim sused-
stvima i gradovima u Izraelu. Oni nemaju kontakt sa obinim izraelskim
drutvom.
26
Zaista, manihejska vizija sveta, poziv na oruje u svetom ratu
protiv satanskih snaga koje prete da nadvladaju svetom, svoenje
Pandorine kutije ekonomskih, politikih i drutvenih konflika-
ta na apokaliptiku viziju poslednjeg, presudnog sukoba izmeu
dobra i zla: ovo nisu obrasci koji se vezuju iskljuivo za islamske
ajatolahe. Na naoj planeti, koja se brzo globalizuje, ini se da je
regionalizacija" politike, drutvenih nepravdi i bitaka za identi-
tet i priznavanje jedna globalna tendencija.
Moemo gledati u radikalno drugaijim pravcima i izbegavati
meusobne poglede, ali ini se da smo svi na istom pretrpanom
brodu bez pouzdanog kompasa - kojim niko ne upravlja. Iako
nae veslanje nije koordinisano, svi smo u jednom pogledu upad-
ljivo slini: niko od nas, ili skoro niko, ne veruje - (a kamoli da
deklarie) da ide za sopstvenim interesima - branei ve zado-
25 Videti: Martin Bright, Muslim leaders in feud with the BBC", Observer, 14. avgust
2005.
26 Intervju sa Urijem Avneryjem, Tikkun, septembar-oktobar 2005, str. 33-9.
134 Fluidni strah
bijene privilegije ili zahtevajui udeo u privilegijama koje im do
sada nisu omoguene. ini se da se sve strane danas zapravo bore
za vene, univerzalne i apsolutne vrednosti. Ironino, nas - sta-
novnike fluidnog, modernog del planete guraju i ue da ignori-
emo takve vrednosti u naim svakodnevnim pohodima i da nas
vode kratkoroni projekti i kratkorone elje - ali ak i tada, ili
moda ba tada, mi najee jo bolnije oseamo njihov nedosta-
tak ili nepostojanje kad god (ako) pokuamo da uoimo vodei
motiv u kakofoniji, oblik u magli ili put u ivom pesku.
Opasnosti kojih se najvie plaimo su neposredne; razumljivo
je da onda elimo da i nai lekovi budu neposredni - brza re-
enja", koja nude pomo na licu mesta, kao i lekovi protiv bola
bez recepta. Iako su koreni opasnosti moda bujni i zamreni,
mi elimo da naa odbrana bude jednostavna i spremna da se
angauje ovde i sada. Preziremo bilo koje reenje koje ne obeava
brze efekte koje je lako postii, a koje moda zahteva dugo, neo-
dreeno dugo vreme da se pojave rezultati. ak i vie preziremo
reenja koja iziskuju da se panja posveti sopstvenim manama i
grekama, i koja nam nalau da, u Sokratovom stilu, upoznamo
sami sebe!" I u potpunosti se gnuamo ideje da u ovom pogledu
postoji mala razlika, ako uopte postoji, izmeu nas, dece svetlo-
sti i njih, legla mraka.
Svim takvim eljama i ljutnjama - religije, a pogotovo funda-
mentalistiki varijeteti monistikih religija - podilaze ili povla-
uju bolje nego bilo koji drugi sistemi ideja (sa izuzetkom to-
talitarnih vera kao to su komunizam ili faizam - fundamen-
talistikih/monistikih religija sa modifikovanim vokabularima
i pod razliitim imenima i rukovoenjem), i zasigurno mnogo,
mnogo bolje od nesistematskih ili ak antisistematskih ideja, ko-
lebljivo izraenih, koje se gnuaju apsolutnosti, emu su bliske
ideje zaete u postojano vieglasnim demokratijama. To je kao
da su naruene, prilagoene i skrojene da bi zadovoljile udnje
koje pothranjuje negativna globalizacija, poznata po ostavljanju
kormila bez kormilara i tako podrivajui kredibilitet moderne
zamene svemogueg Boga oveanstvom koje je, nadajmo se, sa-
Teror globalnog 135
modovoljno. To je kao da je jo jedna velika zaobilaznica" nai-
nila potpun krug": ini se da se moderno, hvalisavo obeanje da
e pod ljudskom upravom svet bolje sluiti ljudskim potrebama
zamenjeno enjivom eljom da Bog popravi ono to su ljudski
menaderi umrljali i pokvarili.
Ova sadanja zamena zamene" - obrt promene modernog
menadmenta, koji nudi povratak vremenu pre izuma tabli za
crtanje - ima svoje prednosti. U jednom mahu, ona otkriva ljude
odgovorne za neiju nesreu i nudi bezbedan nain da se ota-
rasite te nesree i njenih krivaca. I dok god nakupljena mrnja,
potekla od strahova koji su jo muniji time to su ratrkani i
nejasnog porekla, moe konano biti ispoljena na opipljivoj meti,
i odmah, nije toliko vano to praenje tog puta verovatno nee
staviti taku na nesreu. Preporuena strategija ponitava muan
zadatak pruanja dokaza za krivicu i zlobu pre odreivanja ne-
prijatelja: odreeni neprijatelji ne mogu dokazati svoju nevinost,
poto njihova krivica lei u tome to su autoritativno optueni,
bez izvoenja dokaza iz onoga to rade ili nameravaju da rade,
ve iz onoga to jesu. Oni su - kao to e svako iz okruenja i
potvrditi - nasledni (a to znai uroeni, genetski predodree-
ni, nepopravljivi) grenici, nevernici, Satanine alatke, mrane sile
koje stoje izmeu sadanje pokvarenosti i tog prijatnog, udobnog
i bezbednog sveta snova, oienog od njihovog otrovnog, karci-
nogenog prisustva.
Svemu tome bi verovatno prijava za patent bila odbijena - da
su se dananji fundamentalistiki propovednici pozvali na inte-
lektualna prava svojine". Ono to oni nude svojim potencijalnim
preobraenicima samo je otvoreno i direktno desekularizovana
verzija totalitarnih iskuenja koja su pratila itavu modernu isto-
riju, a koje su sa posebnom revnou i najspektakularnijim efek-
tima isprobali komunistiki i faistiki pokreti tokom veka koji
se tek zavrio.
Cvetan Todorov nudi detaljnu analizu tog iskuenja na delu,
razmatrajui uspomene Margaret Buber-Nojman,
27
izuzetnog
27 Tzvetan Todorov, Mmoire du mal, tentation du bien. Enqute sur le sicle, Robert Laf-
font, 2000, str. 139. i dalje; Margarete Buber-Neumann, La Rvolution mondiale, Caster-
man, 1971; i Mein Weg zum Kommunismus", u: Pldoyer frvFreiheit und Menschlichkeit,
Hentrich, 2000.
136 Fluidni strah
svedoka oba glavna varijeteta totalitarnog uasa dvadesetog veka.
Ona se tokom ranih dvadesetih pridruila komunistikim redo-
vima, zajedno sa hiljadama drugih mladih i obrazovanih ena i
mukaraca, na slian nain zavedenih i preplaenih besmisleno-
u i nehumanou klanice Velikog rata, i koji su, kao i ona sama,
uzaludno tragali za smislenim ivotom u oigledno besmislenom
svetu. Onog trenutka kada je odluila da se pridrui komunisti-
kim redovima, Margaret je stekla drutvo istomiljenika, hilja-
de brae" i sestara" koji su deliji njena razmiljanja, sudbinu
i nade; ona je sada pripadala", sada je bila osloboena munog
iskustva samoe meu usamljenima, pretvorila se u deo mone
celine - ,,re MI bila je napisana svuda unaokolo velikim slovi-
ma", sea se. Odjednom", Margaret dodaje, inilo se da je sve
udesno lako razumeti." Da li je ta jasnoa bila rezultat blizine
svih drugih koji su bili kao ona", marirajui u korak i rame uz
rame du jedinog pravog, plemenitog i oplemenjujueg puta?
Skoro jedan vek kasnije, ljudi iz PR-a naeg vremena ponudili bi
ba takvo objanjenje, ponavljajui, kao to to ine svakog puta,
da toliko zadovoljnih klijenata ne moe biti u krivu!"
Todorov komentarie da, kada se ljudi pridrue takvim redo-
vima, oni konano stiu sigurnost za kojom su udeli i prona-
laze odgovor na svako pitanje - umesto da lutaju u oklevanju,
jadikujui pod stiskom sumnje. Druenje i sigurnost (zar to nisu
sinonimi?!) je ono to obeavaju pesme sirena koje pevaju oficiri
za regrutovanje militantno religioznih ili ratoborno sekularnih
baza velike simplifikacije": ivot osloboen sumnje i izuzee iz
dosade i mune neophodnosti pravljenja izbora i preuzimanja
odgovornosti.
Muslimani nisu jedini koji su skloni da sluaju i budu zave-
deni glasovima sirena. A ako ih sluaju i predaju se zavoenju,
oni to ne ine zato to su muslimani; to to su muslimani samo
objanjava zato im se vie dopada glas mula ili ajatolaha od glasa
sirena drugih religija. Drugima, koji sluaju isto tako revnosno, i
koji dozvoljavaju sebi da budu zavedeni isto tako voljno, a nisu
muslimani, bie ponuen bogat asortiman drugih pesama sirena,
Teror globalnog 137
medu kojima e se, bez sumnje, pronai melodije koje e lako
prepoznati kao uteno poznate i koje su u skladu sa njihovim
sopstvenim.
Deava se, ipak, na poetku dvadeset prvog veka, da za mnoge
mlade muslimane to to su muslimani znai da su rtva viestru-
kog liavanja, kao i da su odseeni od (ili im se brani korienje)
javnih puteva za bekstvo od represije, kao i puteva line eman-
cipacije i traganja za sreom, koje mnogi drugi, nemuslimani,
izgleda da slede sa zapanjujuim i sve boljim vetinama.
Mladi muslimani imaju razloga da se tako oseaju. Oni pri-
padaju populaciji koja je zvanino okarakterisana kao ona koja
kasni za naprednim", razvijenim", progresivnim" ostatkom o-
veanstva; oni su utamnieni u tom nezavidnom poloaju zbog
urovanja svojih sopstvenih nemilosrdnih vlada vrste ruke i
vlada naprednog" del planete, koje ih nemilosrdno odvraaju
od obeanih i strasno prieljkivanih zemalja sree i dostojanstva.
ini se da je izbor izmeu dve vrste okrutne sudbine, ili, bolje
reeno, dva del okr ut nost i te sudbi ne, kao bi ranj e i zmeu dva
zla. Mladi muslimani pokuavaju da varanjem, vercom ili na silu
zaobiu maeve i anele" koji uvaju ulaz u moderni raj, samo
da bi na kraju saznali (ako uspeju da prevare uvare ili da se pro-
unjaju pored kontrolnih punktova) da tamo nisu dobrodoli, da
im nije dozvoljeno da uhvate korak sa tim istim nainom ivota
za koji su optueni i ismejani da mu ne streme dovoljno jako; te
da to to su tamo ne znai da uestvuju u onoj vrsti sree i dosto-
janstvenog ivota koji ih je privukao.
Njima su ruke zaista dvostruko vezane: odbacila ih je vlastita
zajednica iz koje potiu - zbog naputanja i izdaje, a zajednica
njihovih snova im brani ulaz zbog navodne nepotpunosti ili nei-
skrenosti, ili, jo gore, zbog savrenstva i prividnog nepostojanja
krivice za njihovu izdaju/preobraenje. Kognitivni nesklad, koji
je uvek muno i bolno iskustvo sutinski iracionalne teskobe koja
ne omoguava racionalno reenje, u njihovom sluaju je dupli-
ran. Njihova realnost negira vrednosti koje bi, u skladu sa svojim
vaspitanjem, morali da potuju i vrednuju, a istovremeno im uki-
da ansu za prihvatanje vrednosti na koje su uporno nagovarani
138 Fluidni strah
i navoeni da ih prihvate - iako su poruke koje ih podstiu da
prihvate ove vrednosti oigledno nejasne i zbunjujue: Integriite
se! Integriite se! Ali teko vama ako pokuate, i prokleti da ste
ako uspete... Bruka i osveta na obe vae kue... Zapazimo da
je meu rtvama islamskih terorista proteklih nekoliko godina
broj bratskih" (i sestrinskih" i dejih) muslimana uveliko pre-
vazilazio broj svih drugih rtava. Ako Satana i njegove pristalice/
orua nisu probirljivi, zato bi to onda bili njegovi protivnici i
potencijalni osvajai?
Ono to pojaava nejasnou (dvosmislenost, iracionalnost)
takve neprilike je to to se ini da je sam muslimanski svet, ge-
ografskom sluajnou, smeten du jedne barikade. Tako se de-
ava da je ekonomija bogatih, naprednih" zemalja zasnovana na
izuzetno visokoj potronji nafte (zavisna ne samo od goriva koje
e sagoreti u motorima svojih vozila, ve isto tako i od sirovih de-
rivata nafte za bazinu industriju), dok se ekonomija SAD, daleko
najvee vojne sile, razvija zahvaljujui cenama goriva koje se ve-
taki dre na niskom nivou. Isto tako se deava da su najbogatije
zalihe sirove nafte, i jedine koje obeavaju da e ostati ekonomski
odrive do sredine veka, pod rukovodstvom islamskih (precizni-
je, arapskih) vlada. Prsti Arapa su na linijama ivota Zapada - na
glavnim izvorima iz kojih tee ivotna energija bogatog i mo-
nog Zapada. Oni bi mogli - moda - da prekinu snabdevanje, uz
praktino nezamislive, ali sigurno dramatine (katastrofine, sa
take gledita zapadnih sila) posledice za planetarnu ravnoteu
moi.
Haos u sposobnosti reagovanja i ouvanju reda i zakona koji
je sa sobom donela jo jedna katastrofa (prirodna", Katrina) u
najmonijoj od ovih sila moe biti shvaeno kao preliminarna
proba onoga to se moe desiti ako arapske vlade, nominalni vla-
snici najveih rezervi nafte na planeti, zaista uspeju da ovlada-
ju dotokom nafte. Ovo je neto to je dopisnik Njujork tajmsa
Dad Muavad video kao posledicu vetra koji je duvao brzinom
od 280 km na sat i zaustavio rad platformi na vodi i buotina
na kopnu koje su snabdevale vie od etvrtine amerike domae
Teror globalnog 139
naftne proizvodnje, to je izazvalo zastoj u radu deset posto ame-
rikih rafinerija nafte:
Vozai koji su satima ekali u redu, i esto uzalud, da napune svoje rezer-
voare. Predsednik koji zahteva od svakoga da smanji vonju automobilom
i da tedi energiju kod kue. Mrane glasine o gomilanju zaliha i trinoj
manipulaciji koje su poele da se ire. Ekonomisti koji upozoravaju da e
rastua cena energije sigurno usporiti ekonomski rast - i moda ga potpu-
no zaustaviti...
Vinsent Lorman, analitiar globalne energetike, izjavio je u Kanadskom
institutu za istraivanje energije sledee: Ono to sada imamo je pomah-
nitali teretni voz. Ne postoji nita to mogu da vidim izmeu njega i viih
cena"...
Mi smo na neistraenoj teritoriji", rekao je Don Felmi, glavni ekonomista
na Amerikom naftnom institutu, glavnoj trgovinskoj grupi te industrije...
Robert Mabro, predsednik Oksfordskog instituta za studije energetike...
je dodao: Ako ljudi ne mogu da nabave benzin, oni postaju besni, postaju
nasilni, stvaraju probleme. Energija je neophodna."
28
Energetska trita", zakljuuje Muavad, zavise od milosti i
najmanjeg zastoja bilo gde na planeti, koji moe da jo vie po-
vea cene." I ako cena nafte poraste do sto dolara za barel", to
e imati, prema miljenju Vilijama Hantera, jo jednog strunog
analitiara, veoma negativan efekat" na vazduhoplovne kompa-
nije i na ceo sektor saobraaja, a privreda kao celina e se uspo-
riti do maksimuma". Zapazimo, meutim, da ak i u sluaju da
napori oko zaustavljanja pomahnitalog rasta cena nafte dovedu
do rezultata, olakanje moe biti samo privremeno; a, isto tako,
i kratkotrajno, sa Kinom, Indijom i Brazilom koji se pridruu-
ju ekonomijama vonje automobila, i sa planetarnim zalihama
nafte, koje sporo, ali nezaustavljivo, dolaze do take potpunog
iscrpljenja. ak godinu i po dana pre katastrofe koju je izazvala
Katrina cena sirove nafte na njujorkoj berzi se udvostruila (sa
33 na 66 dolara za barel). A tempo rasta godinje potranje za
gorivom takoe se duplirao.
28 Videti: Jad Mouawad, Katrina's shock to the system", New York Times, 4. septembar
2005.
140 Fluidni strah
Ovakav splet okolnosti ima dva rezultata, a oba uveavaju oi-
gledno neizleivu dvosmislenost tekog poloaja muslimana.
Predvidivo akutan interes modernog del" planete u osigura-
vanju ekskluzivne kontrole nad najdragocenijim zalihama sirove
nafte baca ih u direktan sukob sa velikim delom islamskog sveta.
Od apokrifnog sastanka Frenklina D. Ruzvelta sa kraljem Sua-
dom na amerikoj krstarici, kada je ameriki predsednik garan-
tovao da e odrati saudijsku dinastiju na vlasti na skoro pustom
poluostrvu, a koje je neverovatno.bogato naftom, dok je novopo-
stavljeni kralj obeao neprekidan dotok nafte koju su crpele ame-
rike kompanije, i otkada je CIA pripremila pu da bi svrgnula
demokratski izabranu Mosadekovu vladu u Iranu pre pola veka,
zapadne zemlje, a posebno SAD, nisu bile u stanju da prekinu da
se meaju u bliskoistone islamske reime, povremeno koristei
izdano podmiivanje, pretnje ekonomskim sankcijama ili direk-
tne vojne intervencije kao svoje glavno oruje. One su takoe,
samo da bi naftne slavine ostale otvorene, a naftovodi puni, po-
magale da na vlasti ostanu reakcionarni reimi (u sluaju Saudij-
skog kraljevstva dominiraju vehabije i radikalni fundamentalisti)
kojima je oigledno istekao rok trajanja i rok tolerisanja i koji, po
svoj prilici, ne bi ni bili sposobni da se odre da nije bilo zapad-
nog, uglavnom amerikog, vojnog pokroviteljstva.
Kroz aktivnosti specijalnog izaslanika Donalda Ramsfelda,
koji je sada sekretar za odbranu, Sjedinjene Amerike Drave su
obeale podrku diktaturi Sadama Huseina u Iraku milijardama
dolara poljoprivrednih kredita i najsavremenijom vojnom tehno-
logijom vrednom milione dolara, kao i satelitskim prikupljanjem
obavetajnih podataka koji su se mogli koristiti za usmeravanje
hemijskog naoruanja na Iran - i odrale svoje obeanje. Kraljevi
i diktatori na elu takvih reima su voljni da koriste svoju srenu
sudbinu i da se okrue najneobinijim igrakama koje zapadno
drutvo moe da ponudi, uvrujui svoje granice i naoruava-
jui svoju tajnu policiju da se uspenije bori protiv vercovanja
proizvoda zapadne demokratije. Vozni parkovi prepuni vozila sa
raznom dodatnom opremom - DA, slobodni izbori - NE; DA
- za klima-ureaje, NE - za ravnopravnost ena; i najodlunije
Teror globalnog 141
NE" za ravnomernu distribuciju iznenadnih bogatstava, za line
slobode i za politika prava potinjenih.
Stoga je malo verovatno da e hoi polloi, kojima je data ansa
da iz prve ruke probaju uvozne zapadne proizvode, razviti iskrene
simpatije prema plodovima zapadne civilizacije. Melodije sirena
koje su pevali verski uitelji, svesni sekularnih sklonosti liberalne
demokratije, zasigurno e pronai brojne revnosne sluaoce, ne
samo meu velikim i monim koji dele njihovu ogorenost na
Zapad zbog straha od demokratskih pretnji njihovim privilegija-
ma, ve i meu milionima njihovih potinjenih koji su izostavlje-
ni iz distribucije uvezene robe. Neki od ovih drugih bili bi voljni
i da daju svoj ivot zarad nastavka lagodnog ivota ovih prvih. A
veina prvih bi sa zadovoljstvom odvojila deo svog neverovatnog
bogatstva kako bi ovi drugi mogli da budu obueni da rade ba to
i da dobrovoljno koriste svoje vetine u praksi.
Drugi rezultat udnog spleta okolnosti je, izgleda, neto su-
protno: selektivno vesternizovan" deo elite u bogatim islamskim
zemljama moe prestati da se valja u svom kompleksu inferior-
nosti. Zahvaljujui svom kapacitetu za stvaranje neprijatnosti",
njihovoj potencijalnoj kontroli nad bogatstvom koje je Zapadu
potrebno, ali koje ne poseduje, oni se mogu oseati dovoljno sna-
no da pokuaju preduzeti krajnji korak: da zahtevaju superioran
status nad onima iji opstanak tako direktno zavisi od resursa na
koje oni, i samo oni, mogu pretendovati da ih kontroliu. Nita
nije toliko uteno u vezi sa neijom moi kao to je to injenica
da vas podmiuju ti koji su moni...
Proraun teko da moe biti jednostavniji ili oigledniji: samo
kada bismo stekli nepodeljenu kontrolu nad gorivom koje hrani
njihove motore njihova snaga bi se zaustavila. Oni e morati da
jedu iz nae ruke i da igraju igru prema pravilima koje mi odreu-
jemo. Strategija, meutim, za razliku od prorauna ansi, nije ni
jednostavna ni oigledna. Iako mi imamo sredstava da kupujemo
sve vie naoruanja, sav novac od potkupljivanja koji finansira
njegovu kupovinu nee biti dovoljan da se izjednaimo sa njiho-
vom vojnom snagom. Alternativa, iako ona nije najbolje reenje,
jeste da se iskoristi drugo oruje, koje mi posedujemo u istoj ko-
142 Fluidni strah
liini, ako ne i veoj, od njih: na potencijal za stvaranje nepri-
jatnosti, mo da uinimo borbu za mo previe skupom da bi se
nastavljala, neisplativom ili nemoguom za nastavljanje. Imajui
u vidu otvorenu ranjivost njihovih zemalja, njihovih drutava,
destruktivni kapacitet nae moi da stvorimo neprijatnost moe
svakako nadmaiti, kao to je poznato, ogroman potencijal nji-
hovog snanog naoruanja. Potrebno je, na kraju krajeva, mnogo
manje stvari, ljudi i rada da se grad kao to je Njujork ili London
dovede do paralize, nego to je potrebno da se uhvati teroristiki
komandant u svojoj peini na planini ili da se njegovi potinjeni
isteraju iz podruma i tavana urbanih sirotinjskih etvrti...
Kada se isprobaju svi lekovi iz udbenika, oni iz domae pro-
izvodnje ili runo pravljeni lekovi za kognitivni nesklad, i kada
nijedan od njih ne uspe da ponudi oekivani rezultat, jedina stvar
koja preostaje jeste bedna agonija laboratorijskih pacova koji su
naueni da naslaivanje pariima nabacanim na najudaljeni-
jem kraju lavirinta moe biti doivljeno samo uz uas elektrinih
okova. Moda bi bekstvo iz lavirinta, jednom za svagda (opci-
ja koja ne postoji za laboratorijske pacove), donelo satisfakciju
koju ni najrevnosnije uenje i beleenje krivina i zavoja njegovih
mnogobrojnih hodnika nikada ne mogu.
Bez obzira na to da li oni zarobljeni pokuaju ili ne pokuaju
da pronau izlaz iz tiranije - i da li nastavljaju ili ne nastavlja-
ju da se nadaju bez nade da se putevi bekstva iz nesklada mogu
pronai na njihovoj strani zida lavirinta - ini se da to ne pred-
stavlja preveliku razliku u odnosu na njihove neprilike. Nagrade
za poslunost su tegobno spore, dok su kazne svakodnevne zato
to se ne trudite dovoljno, ili se trudite previe (i kako bi uopte
izgledalo kada se ne trudite previe", ako ne bi odmah bilo osu-
eno kao nedovoljno"?!).
Da li ete postati terorista ili ne, to je izbor; to da li ete do-
zvoliti sebi da vas zaslepi obina ljubomora, prezir ili mrnja je
takoe izbor. To to ste kanjeni za suprotstavljanje, stvarno ili
navodno, takvim izborima, meutim, nije stvar izbora jer je takvo
suprotstavljanje presuda sudbine. injenica da je nekoliko ljudi
kao vi" napravilo pogrean izbor dovoljna je da vam oduzme
Teror globalnog 143
pravo da napravite sopstveni - pravilan - izbor; a ako ste ga ipak
napravili, sama ta injenica e vas spreiti da ubedite one koji
vam sude, ili uzurpiraju pravo da donose presude, da ste ga na-
pravili, i to iskreno.
Nekoliko samoubilakih ubica na slobodi bie sasvim dovoljno
da uini hiljade nevinih deurnim krivcima". Vrlo brzo, nekoliko
loih individualnih izbora bie pretoeno u atribute kategorije";
kategorija koja je lako prepoznatljiva, na primer sumnjivo tamna
koa ili sumnjivo glomazan ranac - vrsta predmeta za koje su
CCTV kamere stvorene da ih uoe i zbog kojih se prolaznicima
govori da budu na oprezu. A prolaznici su voljni da posluaju.
Nakon teroristikih zlodela u londonskoj podzemnoj eleznici
koliina incidenata klasifikovanih kao rasistiki napadi" otro se
poveala irom zemlje. U veini sluajeva ak ni prizor ranca nije
bio neophodan da ih isprovocira.
Desetak islamskih zaverenika, spremnih da ubiju, pokazalo se
dovoljnim da stvori atmosferu tvrave pod opsadom i da podigne
talas opte nesigurnosti". Nesigurni ljudi su skloni da grozniavo
trae metu na koju e istovariti svoju nagomilanu uznemirenost,
i da povrate svoje izgubljeno samopouzdanje tako to e umiriti
taj agresivni, zastraujui i poniavajui oseaj bespomonosti.
Opkoljene tvrave u koje se pretvaraju multietniki i multikul-
turalni gradovi su naseobine koje dele i teroristi i njihove rtve.
Svaka strana doprinosi strahu, strasti, vatrenosti i upornosti onog
drugog. Svaka strana potvruje najgore strahove drugog i doda-
je materijala njihovim predrasudama i mrnjama. Medu njima,
zatvorenim u neku vrstu fluidne moderne verzije dance macabre,
dve strane nee nikada dopustiti mir fantomu opsade.
U svojoj studiji tehnologije nadzora, koja je postala iroko ra-
sprostranjena na ulicama gradova nakon 11. septembra, David
Lajon belei njene nenameravane posledice": irenje mree
nadgledanja... i pojaanu izloenost obinih ljudi nadgledanju u
njihovim svakodnevnim ivotima".
29
Moemo, meutim, tvrditi
29 Videti: David Lyon, Technology vs. 'terrorism': circuits of city surveillance since Sep-
tember 11,2001", u: Cities, War and Terorism: Towards an Urban Geopolitics, ed. Stephen
Graham, Blackwell, 2004, str. 297-311.
144 Fluidni strah
da meu svim njenim nenameravanim posledicama" poasno
mesto pripada efektu tehnologije nadzora mediji su poruka".
Specijalizovani, kao to i moraju biti, za osmatranje i beleenje
spoljnih, vidljivih objekata koji se mogu snimiti, ta tehnologija
e sigurno biti lepa za individualne motive i izbor koji stoje iza
snimljenih slika, to na kraju mora voditi do postavljanja ideje
sumnjivih kategorija" na mesto individualnih zloinaca. Kao to
to kae Laj on:
Kultura kontrole e izvriti kolonizaciju vie sfera ivota, sa naom sagla-
snou ili bez nje, zbog razumljive elje za bezbednou, kombinovane sa
pritiskom da usvojite posebne vrste sistema. Obini stanovnici urbanih
prostora, graani, radnici i potroai - to jest ljudi bez bilo kakvih terori-
stikih ambicija - e uvideti da su njihove ivotne anse sve vie odreene
kategorijama kojima pripadaju. Za neke, ove kategorije su naroito pune
predrasuda, liavajui ih potroakog izbora zbog kreditne sposobnosti, ili,
jo podmuklije, otpremajui ih u status druge klase zbog boje koe ili etni-
kog porekla. To je stara pria pod maskom visoke tehnologije.
Anonimni detektiv koji se izvinio Girmi Belaju, zlosrenom
etiopskom izbeglici i pomorskom inenjeru, nakon to je policija
brutalno upala u njegov stan u Londonu, skinula ga do gole koe,
udarala ga, pritiskala ga uza zid, uhapsila ga i drala est dana bez
optube, tako to je rekao: Izvini drugar, pogreno mesto, po-
greno vreme",
30
mogao je (i trebalo je) da doda: ,,i pogrena ka-
tegorija". A ovako, Belaj sumira posledice tog kategorijskog, ak
iako je individualno pretrpljeno, iskustva: Ja se plaim; ja ne e-
lim da izaem". I za svoj nesreni sluaj krivi proklete teroriste"
koji su se ponaali na takav nain da je sva ljupkost i sloboda bila
unitena za ljude kao to sam ja" (kurziv dodat).
U zaaranom krugu, pretnja terorizmom se pretvara u inspi-
raciju za jo vie terorizma, posipajui svoj put sve veom kolii-
nom uasa, uz sve veu grupu terorisanih ljudi - dva proizvoda
koja teroristika del, ije ime potie ba od takve namere, na-
meravaju da proizvedu i planiraju da proizvedu. Moe se rei da
30 Citirano prema: Sandra Lavikke, Victim of terror crackdown blmes bombers for
robbing him of freedom", Guardian, 4. avgust 2005, str. 7.
Teror globalnog 145
su terorisani ljudi najpouzdaniji saveznici terorista, iako ne svo-
jom voljom. Razumljiva elja za bezbednou", uvek spremna i
na raspolaganju za igru lukavog i prepredenog eksploatatora, a
sada podstaknuta nasuminim i oigledno nepredvidivim terori-
stikim aktima, ispada da je, na kraju, glavni resurs na koji teror
moe raunati da bi dobio na snazi.
ak i u malo verovatnom sluaju da se zapeate granice prema
nepoeljnim putnicima od krvi i mesa, verovatnoa jo jednog
teroristikog napada ne bi bila svedena na nulu. Globalno generi-
sana ogorenost lebdi u globalnom prostoru lako kao to to ine
finansije i poslednja moda u muzici ili odei, a tako isto ini i
poriv za osvetom nad njenim istinskim ili navodnim krivcima ili
(ako se krivcima ne moe prii) nad odgovarajuim ili priklad-
nim rtvenim jaganjcima. Gde god da se prizemlje, globalni pro-
blemi se za vrlo kratko vreme prilagode domaim, brzo putaju
korene, odomauju se" - i, ne nalazei globalno reenje, trae
lokalne mete na koje e ispustiti svoje frustracije zbog toga. Izbe-
gavi hapenje, Husein Osman, jedan od glavnih osumnjienih za
napad na londonsku podzemnu eleznicu, stigao je u Italiju, iako,
prema Karlu de Stefanu, najviem zvaniniku italijanske antite-
roristike policije, nisu pronaene veze izmeu njega i bilo koje
lokalne teroristike grupe tamo - nije se inilo da je u kontak-
tu sa bilo kojom poznatom teroristikom grupom". ini se da
imamo improvizovanu grupu koja u ovom sluaju deluje sama,"
zakljuio je Stefano.
31
Povrede koje nanose sile koje izmiu kontroli na negativno
globalizovanoj planeti su bezbrojne i sveprisutne - i povrh svega
ratrkane i rasprostranjene. U svim delovima planete zemljite
za seme terorizma je dobro pripremljeno i putujui umovi" iza
teroristikih napada mogu se s pravom nadati da e pronai neko
plodno pare zemlje gde god da se zaustave. Oni ak ne mora-
ju ni da osmisle, izgrade i odre vrstu strukturu komande. To
nisu teroristike armije, ve teroristiki opori, sinhronizovani,
vie nego koordinisani, sa malo kontrole ili bez nje, i samo sa
31 Videti: lan Fisher,Italians say London suspect lacks wide terrorist ties", New York Ti-
mes, 2. avgust 2005.
146 Fluidni strah
ad hoc komandirima vodova ili podoficirima. Veoma esto, da bi
se namenske snage" prividno izrodile ab nihilo, dovoljno je da
se prui spektakularan primer i da se ostavi da se on revnosno i
brzo rairi i utvrdi u milionima domova posredstvom TV mrea
stalno gladnih predstave, glavnih informacionih puteva kroz koje
i prenose svoje poruke.
Nikada ranije stara antropoloka ideja irenja stimulusa" (u
znaenju prototipova i inspiracija koje putuju irom zemalja i
kultura bez onih koji su ih prvobitno praktikovali ili njima po-
sredovali, ili nezavisno od njih, i bez svog prirodnog stanita",
oblika ivota gde su roene i gde su porasle) nije bolje saela ka-
rakter sadanje meukulturalne komunikacije i zaraznog, epide-
mijskog potencijala kulturnih inovacija. Na planeti ispresecanoj
glavnim informacionim putevima poruke e pronai i odabrati
sopstvene zahvalne sluaoce, ne morajui ni da tragaju za njima;
ili e ih nepogreivo pronai i odabrati njihovi potencijalni i za-
hvalni sluaoci kojima e biti drago da na sebe preuzmu zadatak
traganja (surfovanja netom").
Susret poruka i slualaca je velikim delom potpomognut na
planeti pretvorenoj u mozaik etnikih i verskih dijaspora. Na
takvoj planeti, nekadanje razdvajanje unutranjeg" i spolja-
njeg" ili, u ovom sluaju, izmeu centra" i periferije", vie nije
mogue. Spoljanjost" opasnog terorizma je apstraktna koliko
i unutranjost" kapitala koji odrava ivot. Strane rei postaju
stvarne unutar zemlje dolaska; navodni autsajderi" su u veini
sluajeva pojedinci roeni i vaspitavani u lokalnoj sredini, a koji
su inspirisani/preobraeni idejama sans frontires. Ne postoje
prve linije - samo razdvojena, iroko razbacana i veoma mobilna
bojita; ne postoje regularne trupe - samo civili koji postaju voj-
nici za jedan dan i vojnici na neodreenom civilnom odsustvu.
Teroristike armije" su sve domae armije, kojima nisu potrebne
kasarne, skupovi i teren za parade.
Mainerija nacionalne drave, osmiljena i negovana da uva
teritorijalni suverenitet i da nedvosmisleno razdvoji domae od
stranih, ostala je zateena umreavanjem" planete. Iz dana u dan
niu se teroristika zlodela, jedna za drugim, dok dravne institu-
Teror globalnog 147
cije za red i zakon uviaju da nisu u stanju da se suoe sa novim
opasnostima koje su tako oigledno stavile taku na ortodoksne,
svete i navodno proverene i pouzdane kategorije i distinkcije.
Ad hoc odgovori tih institucija na uzastopna iznenaenja oda-
ju zbunjenost. Dan nakon to je ratoborni islamski propovednik,
eik Omar Bakri, verovatno plaei se suoavanja sa optubama
za podstrekivanje, napustio Britaniju i otiao u Liban (navodno
na odmor), vodei politiari na obe strane partijsko-politike
podele zahtevali su striktnu kontrolu stanovnika zemlje koji je
naputaju (to je do tada bio obiaj prvenstveno vezan za totali-
tarne drave iz davnina, isto kao to su do tada bili kontrolisani
stranci koji su eleli da uu u zemlju). Dva dana kasnije, Don
Preskot, zamenik premijera, javno je savetovao Bakrija: Uivaj u
svom odmoru i neka bude dugaak" - verovatno elei da svojim
bekstvom Bakri izae u susret dravnim vlastima, vadei ih iz
neugodnog poloaja u kome bi se nali usled do tada nepoznatog
postupka da se Bakriju opozove dozvola za boravak u zemlji na
neogranieno vreme: Iako ministar unutranjih poslova, arls
Klark, ne moe da zabrani gospodinu Bakriju da se vrati po po-
stojeim zakonima, mogao bi da mu blokira ulazak u skladu sa
planovima najavljenim prolog petka da se izbace ili deportuju
oni koji propovedaju mrnju ili pravdaju nasilje".
32
Ovo je zai-
sta problem bez dobrog reenja; ili je to pre iluzorna dilema koja
odslikava samo strateku i taktiku zbunjenost dravnih vlasti?
Naputajui zemlju, Bakri je izbegao pravdi, a injenica da je on
to mogao da uradi nekanjeno ne ide previe u prilog britanskih
slubi bezbednosti, ali - paradoksalno - namera je da se redefi-
nie pravda kao pravo da se krivci primoraju da odu i da im se
zabrani povratak...
Neprilike stranca", postavljenog i dranog u uznemiravajue
slabo definisanoj sivoj zoni" koja se prua izmeu deklarisanih
neprijatelja i pouzdanih prijatelja, bile su sve vreme olienje am-
bivalentnosti. Moderne drave su se naporno trudile da elimi-
niu ili barem umanje tu ambivalentnost, koja je muna za one
32 Alan Trevis and Duncan Campbell, Bakir to be banned from UK", Guardian, 10. av-
gust 2005.
148 Fluidni strah
svrstane u kategoriju stranaca, ali koja je isto tako prouzrokovala
dosta neprijatnosti onima koji su ih tu svrstali. Moda je zbog
razmatranja uvijene (i neuverljive) prie o takvim naporima bila
skovana uvena/ozloglaena definicija suvereniteta Karla mita
kao prava na izuzee".
Na manje teoretskom nivou, pasoi i vize, pravo na boravak i
njegovo osporavanje, naturalizacija i njeno odbijanje - sve sa na-
menom da okona dvosmislenost ako ne drutvenog, onda barem
pravnog statusa - zasluuju da se ubroje u najznaajnije moderne
izume.
Negativna globalizacija i njeni izdanci (do sada najvii stepen
ekstrateritorijalnosti kapitala, trgovine, informacija, kriminala i
terorizma) su, meutim, uinili sve takve testirane instrumente
suvereniteta generalno neefikasnim. Perspektiva da e suvereno
pravo za izuzeem osigurati pobedu u ratu proglaenom protiv
ambivalentnosti koja utie na strance, ili barem garantuje pred-
nost u uzastopnim bitkama, sada uopte ne izgleda tako sigurno;
ma ukljuivanja i iskljuivanja sa dve otrice pokazuje se previe
tupim da bi obezbedio pobedu ili makar odrao ivom nadu o
njoj. Ubiti dve muve jednim udarcem - zadrati sposobnost delo-
vanja u novom svetu dijaspora i klupku spoljnih" i unutranjih"
veza i sukobljenih lojalnosti koje se vie ne mogu razvezati i dra-
ti razdvojenim, a istovremeno uvajui i dalje prostor za manevar
pri suoavanju sa brzo menjajuim situacijama u budunosti -
sile su koje, ini se, dre pravac ka tome da uine neodreenim"
ambivalentnost pravnog statusa, vie nego neambivalentnost pre-
bivalita i graanskih prava.
Sve to ne obeava brzo osloboenje od ambivalentnosti, tog
izdanog izvora strepnje, nesigurnosti i straha koji u jednakoj
meri oseaju ljudi uhvaeni u njemu i ljudi koji ive svoje ivote
u njihovom nametljivom prisustvu. Ne moe se zamisliti nikakvo
brzo reenje, a kamoli ono koje je pri ruci. Uz sve vee irenje
dijaspora svetskih populacija i uz ortodoksnu hijerarhiju kultura
koje skoro da su razmontirane, svaka sugestija zamene verovatno
e biti estoko osporavana. Uz same ideje kulturne superiornosti i
inferiornosti koje su eliminisane iz politiki korektnog" renika,
Teror globalnog 149
tako tradicionalan nain - jednom univerzalno testiran - utvr-
ivanja i utemeljenja ishoda uzastopnih reenja ambivalentnosti
kao kulturne asimilacije" (koja je sada utivo nazvana integra-
cija", iako ostaje lojalna proloj strategiji) niti je prihvatljiv, niti je
verovatno da e biti usvojen i ispraen do kraja.
Poto su ispale iz drutva, nasilno otvorenog pritiskom nega-
tivnih globalizacionih snaga, mo i politika sve vie se razdvajaju
u meusobno suprotnim pravcima i stvaraju problem s kojim e
se, izgleda, suoiti ovaj vek, jer je njegov vrhunski izazov da po-
novo spoji mo i politiku; poto e zadatak koji e, po svoj prilici,
dominirati u ovom veku biti da se pronae nain da se ovakav
podvig izvede.
Ponovno okupljanje razdvojenih partnera u kui drave je
moda najmanje obeavajui od moguih odgovora na izazov. Na
negativno globalizovanoj planeti ovi najfundamentalniji proble-
mi - istinski metaproblemi koji uslovljavaju anse i naine rea-
vanja svih drugih problema - su globalni, i, poto su globalni, ne
priznaju lokalna reenja.
Ne postoje lokalna reenja za globalno stvorene i globalno oja-
ane probleme, i ne mogu ni postojati. Ponovno sjedinjenje moi
i politike morae da se postigne na planetarnom nivou, ako se
uopte postigne. Kao to je to veto primetio Bendamin R. Bar-
ber, nijedno ameriko dete ne moe se oseati bezbedno u svom
krevetu, ako se deca u Karaiju ili Bagdadu ne oseaju bezbedno
u svom. Evropljani nee biti u stanju da se dugo hvale svojim
slobodama, ako ljudi u drugim delovima sveta i dalje ostanu obe-
spravljeni i poniavani".
33
Demokratija i sloboda ne mogu vie
biti osigurane samo u jednoj zemlji ili ak u grupi zemalja; nji-
hova odbrana u svetu ispunjenom nepravdom i naseljenom mi-
lijardama ljudskih bia kojima je osporeno ljudsko dostojanstvo
sigurno e pokvariti same vrednosti koje je nameravala da zatiti.
Budunost demokratije i slobode mora biti osigurana na plane-
tarnom nivou - ili uopte ne moe biti osigurana.
33 Videti: Benjamin R. Barber in conversation with Artur Domosfawski", Gazeta Wybor-
cza, 24-26. decembar 2004, str. 19-20.
150 Fl ui dni strah
Strah je zapravo najzlokobniji od mnogih demona koji se
gnezde u otvorenim drutvima naeg vremena. Ali nesigurnost
sadanjice i neizvesnost sutranjice su te koje raaju najgore i
najtee podnoljive nae strahove. Nesigurnost i neizvesnost,
opet, roene su iz oseaja nemoi: ini se da mi vie ne kontroli-
emo, ni pojedinano, ni u manjoj grupi ili kolektivno, nae po-
slove na planeti - i postajemo sve vie svesni da emo teko biti
osloboeni prvog hendikepa, dok god je drugom dozvoljeno da
traje. Da situacija bude jo gora, nedostaje nam sredstava koja
mogu omoguiti naoj politici da se izdigne do nivoa gde se mo
ve smestila, time nam omoguavajui da ponovo steknemo i
preuzmemo kontrolu nad snagama koje oblikuju na zajedniki
poloaj, i stoga defmiemo opseg naih opcija kao da povlaimo
granice naoj slobodi izbora: to je vrsta kontrole koja je trenutno
iskliznula - ili je iupana - iz naih ruku.
Demon straha nee biti prognan dok ne pronaemo (ili, tani-
je, ne izgradimo) takva sredstva.
5.
Strahovi na slobodi
Paradoks koji je pravilno istakao Robert Kastel u svojoj pro-
nicljivoj analizi obilnih strahova, koje rada i hrani nesigurnost,
a koji ispunjavaju fluidni moderni ivot, jeste da mi - barem u
razvijenim zemljama - nesumnjivo ivimo u nekim od najbez-
bednijih [sres] zemalja koje su ikada postojale".
1
Mi, mukarci i ene, koji ivimo u razvijenom" delu sveta (to
jest, u najbogatijem, najmodernizovanijem, a, i dalje, u najrev-
nosnije modernizujuem delu sveta) objektivno" smo najbez-
bedniji ljudi u istoriji oveanstva. Kao to statistike ubedljivo
pokazuju, sve je manje opasnosti koje prete da skrate nae ivote
i rede su nego to su bile u prolosti i nego to su to u drugim
delovima sveta; pored toga, mi imamo izuzetno domiljate i efek-
tivne naine da predvidimo, spreimo i borimo se protiv onih
opasnosti zbog kojih jo uvek moemo da umremo ranije ili da
se razbolimo. Sve zamislive objektivne mere pokazuju oigled-
no nezaustavljiv rast u zatiti koju mukarci i ene razvijenog"
del sveta uivaju na sva tri fronta gde se vode borbe za odbranu
1 Robert Castel, L'Inscurit sociale. Qu'est-ce qu'tre protg?, Seuil, 2003, str. 5.
152 Fluidni strah
ljudskog ivota: protiv nadmonih snaga prirode, protiv uroe-
nih slabosti naih tela i protiv opasnosti koje proizilaze iz agresije
drugih ljudi.
A opet, ba u tom delu sveta koji je, kao nikada ranije, bezbe-
dan i komforan - u Evropi i u njenim bivim kolonijama, prekoo-
keanskim izdancima, ograncima i sedimentima, kao i u nekoliko
drugih razvijenih zemalja" sa evropskom vezom izabrane bli-
skosti, odnos Wahlverwandschaft, vie nego Verwandschaft - to
jest zavisnost od straha i opsesija bezbednou doivela je spek-
takularan uspon tokom poslednjih godina. Nasuprot objektivnim
dokazima, ljudi koji ive u najveem ikada zabeleenom komfo-
ru, koji su razmaeni i negovani vie nego bilo koji drugi ljudi
tokom istorije, su ti koji vie oseaju pretnje, koji su nesigurniji i
uplaeniji, skloniji panici i zainteresovaniji za sve to ima veze sa
bezbednou i sigurnou, nego ljudi u veini drugih drutava,
sadanjih i prolih.
Moderno obeanje da e se otkloniti ili pobediti sve pretnje
ljudskoj bezbednosti, jedna po jedna, do neke mere je bilo is-
punjeno - osim, naravno, preteranog, preambicioznog i, po svoj
prilici, neispunjivog obeanja da ih uopte ne bude. Jasno je, me-
utim, da ono to nije uspelo da se materijalizuje jeste oekivanje
slobode od strahova koje rada i hrani nesigurnost.
Pokuavajui da objasni tu misteriju, Kastel sugerie daj e nae
akutno oseanje nesigurnosti izvedeno ne toliko iz nedostatka
zatite, koliko iz neizbene nejasnoe njenog obima" (ombre
porte) u onoj vrsti drutvenog univerzuma koji je, kao na, -
ganizovan oko beskrajne potrage za zatitom i unezverene po-
trage za sigurnou"
2
- tako postavljajui sve vee, prethodno
nezamislive standarde zatite, uvek ispred onoga to je trenutno
mogue. Naa opsednutost bezbednou" i, kao rezultat toga, ne-
postojanje tolerancije za makar i najmanje krenje bezbednosnih
mera, je ono to postaje najbogatiji, samoobnovljivi i verovatno
neiscrpan izvor naih strepnji i strahova.
Moemo pretpostaviti da je prokletstvo naeg munog isku-
stva nesigurnosti, koje ne pokazuje znake jenjavanja i koje je oi-
2 Ibid., str. 5.
Strahovi na slobodi 153
gledno neizleivo, nusproizvod, da tako kaem, rastuih oeki-
vanja"; jedinstveno savremeno obeanje i raireno ubeenje koje
je proizvelo shvatanje da, imajui u vidu stalna nauna otkria
i tehnoloke izume, odgovarajue vetine i odgovarajui napor,
moe biti postignuta puna" bezbednost, ivot potpuno oslobo-
en straha - da to moe da se uradi" i da emo mi to uraditi".
I dalje prisutne strepnje, meutim, uporno sugeriu da obeanje
nije ispunjeno - da se to nije uradilo". Kada se ovo kombinuje
sa ubeenjem da bi to moglo da se uradi, izneverena nada dodaje
oseaj nemoi na ve postojei oseaj nesigurnosti - i kanalie
strepnje u elju da locira i kazni krivce, kao i da dobije kompen-
zaciju za izneverena nadanja.
U dve od tri oblasti koje su izrodile nesigurnosti koje su op-
sedale ljude predmodernih vremena (izrazito ekstravagantne i
neukrotive sile prirode i muna slabanost ljudskog tela), u mo-
dernom dobu, tokom celog njegovog trajanja, bilo je spektakular-
nih deavanja. Bezbednosni tehnoloki tit postavljen je izmeu
hirova prirode i naeg sopstvenog stanita, preden je izvestan put
ka komfornoj homeostatikoj regularnosti ovog drugog - iako
rastu sumnje, koje neki eksperti umanjuju mada ih mnogi drugi
nikad glasnije ne imenuju, da e cena koju emo morati da plati-
mo za taj (trenutni) uspeh moda biti neviena, rastua destruk-
tivnost prirodnih elemenata kojoj se moda vie neemo moi
odupreti. to se tie druge oblasti - telesne boljke ili ak uroene
mane sada su izleive vie nego ikada ranije, i ak, iako ukupan
broj bolesti i njenih rtava ne pokazuje znake opadanja i iako
nae uvek prisutne sumnje u vezi sa ispravnou naeg reima
ishrane mogu biti osnovane, statistika dugovenost naih ivota
i dalje stalno raste.
Meutim, to se tie tree oblasti - one koja se odnosi na me-
uljudska neprijateljstva i zlu volju - skoro svi se jednoglasno
slau da obeana sigurnost ne samo da nije uspela da se materija-
lizuje, ve se nije ni primakla, a ak se moda malo i odmakla od
cilja. Rast stepena samopouzdanja i oseanja sigurnosti je zastra-
ujue porazan, kako se mi pomeramo iz jedne bezbednosne pa-
154 Fluidni strah
nike" u drugu, a svaka panika je jednako, ako ne i strasnija od one
prethodne. Poto uzastopni izlivi bezbednosne panike uglavnom
dolaze nakon vesti da neke ljudske institucije (bolnice, zatvori,
slube za uslovnu slobodu, fabrike hrane, supermarketi, fabrike
za preiavanje vode, itd.) nisu savreno bezbedne i da ne funk-
cioniu glatko kao to bi neko pretpostavio (i bio ohrabrivan da
to pretpostavi), ini se da se strahovi, kao rezultat toga, najee
objanjavaju loim delima sa zlom namerom. U ovakvoj drami
mora postojati negativac, i to ovek. I kao to smo videli ranije (u
drugom poglavlju), takoe su ljudi - drugi ljudi, naravno, okrutni
i sebini, ali u svakom sluaju bezoseajni i nisu nalik nama - ti
koji, i po ekspertskom miljenju i po popularnom uverenju, nose
veliki deo odgovornosti za smicalice prirode i za hirove fizikog
zdravlja.
Moemo rei da je moderna varijanta nesigurnosti obeleena
uglavnom strahom od ljudskog zloina i od ljudskih zloinaca.
Ona je proeta podozrenjem o zlim motivima izvesnih konkret-
nih ljudi, ili specifinih grupa ili kategorija ljudi, a esto i od-
bijanjem da verujete postojanosti, posveenosti i pouzdanosti
ljudskih saputnika, odbijanje koje je skoro sigurno praeno na-
om nevoljnou da uinimo drugarstvo vrstim, trajnim i tako
pouzdanim.
Kastel optuuje modernu individualizaciju da je najvie od-
govorna za takvo stanje. On sugerie da je, zamenivi vrsto uve-
zane zajednice i tela koja su nekada definisala pravila zatite, i s
tim u vezi individualna prava i obaveze, i nadgledala njihovo po-
tovanje, individualnom dunou ljubavi, interesa i nege prema
samom sebi (l'amour propre umesto l'amourde soi, da upeatljivo
iskoristimo distinkciju an-aka Rusoa), moderno drutvo iz-
graeno na ivom pesku neizvesnosti. Svakodnevno opominjani,
gurani i pritiskani da prate sopstvene interese i zadovoljstva i da
se bave interesima i zadovoljstvom drugih samo u tolikoj meri u
kojoj utiu na njihova sopstvena, moderni pojedinci veruju da su
drugi pojedinci oko njih voeni slinim, egoistinim motivima
- i tako ne mogu oekivati od njih vie nezainteresovanog sao-
seanja i solidarnosti nego to su oni sami savetovani, obueni i
voljni da ponude. U takvom drutvu, percepcija ljudskog drutva
kao izvora egzistencijalne nesigurnosti i kao teritorije po kojoj su
rasute zamke i zasede ini se da postaje endemska. U zaaranom
krugu, ona potom pogorava hroninu krhkost ljudskih veza i jo
vie pojaava strahove koju ta krhkost stvara.
Kada dopre do sveta ljudi strah postaje samopokretaki i sa-
mopojaavajui; on stie sopstveni zamah i razvojnu logiku, ne
treba mu puno panje i skoro nikakav dodatni napor da bi se
irio i rastao - nezaustavljivo. Po recima Davida L. Altajda, nije
strah od opasnosti
ono to je najgore, ve u ta ovaj strah moe da se pretvori, ta moe da po-
stane... Drutveni ivot se menja kad ljudi ive iza zidova, unajme uvare,
voze blindirana vozila... nose suzavac i pitolje i idu na asove borilakih
vetina. Problem je to ove aktivnosti reafirmiu i potpomau stvaranje
oseaja nereda koji nae aktivnosti produavaju.
3
Strahovi nas teraju da zauzmemo odbrambeni stav, a zauzima-
nje odbrambenog stava daje neposrednost, opipljivost i kredibili-
tet istinskim ili navodnim pretnjama iz kojih se pretpostavlja da
strahovi proizilaze. Na odgovor na strepnje je ono to pretvara
mrana predoseanja u svakodnevnu realnost, dajui duhu telo
od krvi i mesa. Strah se ukorenjuje u naim motivima i ciljevima,
boravi u naim aktivnostima i ispunjava nau svakodnevnu ruti-
nu; ako mu ne treba mnogo dodatnog stimulusa iz spoljanjosti,
to je zato to aktivnosti koje on svakodnevno podstie pruaju
svu motivaciju, sve opravdanje i svu energiju koja je potrebna
da ga odri ivim, granajui se i cvetajui. Meu mehanizmima
koji tvrde da slede san venog kretanja, samoreprodukcija spleta
straha i strahom podstaknutih aktivnosti ini se da dri poasno
mesto...
Iako je ovo, naravno, iluzija - kao to je uvek i bila u sluaju
drugih nebrojenih perpetuum mobile mehanizama koji tvrde da
3 David L. Altheide, Mass media, crime, and the discourse of fear", Hedgehog Review, 5,
br. 3 (jesen 2003), str. 9-25.
156 Fluidni strah
poseduju udo samoobnovljive energije. Ciklus straha i aktivno-
sti koje strah diktira ne bi se nastavljao bez prekida i ne bi tako
ubrzavao da ne crpi svoju energiju iz egzistencijalnih potresa.
Postojanje takvih potresa i nije neka vest. Egzistencijalni potre-
si su pratili ljude kroz itavu njihovu istoriju, bez onih drutvenih
okruenja u kojima se ivot ljudi odvijao nuenjem potpunog
osiguranja protiv udaraca sudbine" (sudbina": izraz skovan da
bi razdvojio nepredvidive i neizbene nedae od onih nevolja
koje se mogu predosetiti i otkloniti). Ideja sudbine" podrazu-
meva ne toliko posebnu prirodu udaraca koje nosi, koliko ljud-
sku nesposobnost da ih predvidi, a kamoli sprei ili umanji; ona
podrazumeva bespomonost i nesreu rtava, vie nego posebnu
okrutnost tete ili gubitka. Sudbina" se izdvaja od drugih kata-
strofa tako to udara bez upozorenja i lepa je na ono to njene
rtve rade ili se uzdravaju da rade ne bi li izbegle njene udarce.
Sudbina" je uvek oznaavala neznanje i nemo oveka i dugo-
vala je svoju ogromnu zastraujuu mo nedostatku sposobnosti
njenih rtava.
Moda je jedina distinkcija dananjih strahova razdvajanje ak-
cija izazvanih strahom od egzistencijalnih potresa koji su izrodili
strahove koji su te akcije izazvali; razmetanje strahova, iz napu-
klina i procepa u ljudskoj odbrani gde se zainje i neguje sudbi-
na", u oblasti ivota koje su u velikoj meri irelevantne za istinski
izvor strepnji, i to - uteno - u dohvatu vida i dodira. Problem
je, naravno, u tome to nikakvi napori uloeni u oblasti u kojima
su razmeteni strahovi nee moi neutralisati ili blokirati njihove
prave izvore, tako da je siguran neuspeh u umirivanju poetnih
strepnji, koliko god da su napori iskreni ili domiljati. Iz ovog
razloga se taj zaarani krug straha i strahom inspirisanih akcija
(navodno preventivnih ili odbrambenih) nastavlja, ne gubei ni-
malo svoju snagu - a opet se ne pribliavajui svom kraju.
Ciklus o kome govorimo razmeten je danas iz sfere sigurnosti
(to jest, samopouzdanja i samopotvrivanja, ili njihovog odsu-
stva) u sferu bezbednosti (to jest, sklonita od pretnji po sop-
stvenu linost ili izloenosti tim pretnjama). Prva oblast, kojoj
su progresivno oduzimani institucionalni, dravom podravani i
dravom obezbeivani stubovi, postala je otvorena za udi trita
i pretvorila se u igralite globalnih sila koje deluju u prostoru
tokova", pruajui se izvan dohvata politike kontrole, kao i izvan
sposobnosti svojih rtava (koje su ve pogoene njihovim akci-
jama ili se plae da e ubrzo biti pogoene) da adekvatno reagu-
ju, a kamoli da se efikasno odupru. Drutveno usvojena politika
protiv individualne nesree, koja je u toku poslednjeg veka po-
stala kolektivno poznata pod imenom socijalna drava" (drava
blagostanja), sada se postepeno izbacuje, smanjuje ispod nivoa
potrebnog da se potvrdi i odri vera u sigurnost, ili se niko vie
ne nada, a kamoli veruje, da e preiveti sledei krug smanjenja
izdataka.
Sumirajui najnovije trendove, Nil Loson zapaa da vlada po-
staje samo slukinja globalne ekonomije".
4
Drava nije vie sve-
mogui gospodar svoje teritorije - ni stvarno, ni navodno, ni u
praksi ni u snovima, ni u trenutnom radu, ni u najsmelijim ambi-
cijama. Loson se slae sa Tomasom Frankom u njegovoj dijagnozi
uspona trinog populizma", gde se trite sada posmatra kao
vrhunsko sredstvo demokratije" i sa svakim pojedincem 'koji
glasa' svaki dan, i to po ceo dan, zarad dobara i usluga koje su
mu vane".
5
Svuda se kolektivni glas... zamenjuje atomiziranim
i konkurentnim individualizovanim izborima."
Bila ona slukinja globalnih ekonomskih sila ili ne, drava ne
moe jednostavno poslati pismo sa ostavkom (na koju adresu?!),
spakovati svoje stvari i napustiti svoje mesto. Ona ostaje zadue-
na za red i zakon unutar svoje teritorije, a i dalje je odgovorna za
nain na koji se ova funkcija sprovodi. Paradoksalno, ba ta krot-
ka i sve vea predaja drugim silama, unutar i izvan njene teritori-
je, ali u svakom sluaju izvan njene kontrole, je ta koja ini skoro
neizbenim, ne samo zadravanje ve i ekspanziju, ekstenzivnu i
intenzivnu, njene funkcije uvanja i nadgledanja reda. Jo veim
oslobaanjem trita i dozvoljavanjem da se njegove granice pre-
4 Videti: Neal Lawson, Dare More Democracy: Front Steam-Age Politics to Democratic Self-
Governance, Compass, 2005.
5 Cf. Thomas Frank, One Market uner God, Secker and Warburg, 2001.
158 Fluidni strah
liju u javni sektor, vlada mora da plati raune za neuspehe trita,
za nepredviene stvari koje trite odbija da prizna i da deluje
kao bezbednosna mrea za neizbene gubitnike trinih snaga."
6
Zapazimo, meutim, da nije samo povremeni pad trita ono
to podstie sadanje promene u prioritetima vlade. Deregulacija
trinih snaga i jednostrana predaja drave negativnoj" globa-
lizaciji (to jest, globalizaciji biznisa, kriminala ili terorizma, ali
ne i politikih i zakonodavnih institucija koje su u stanju da ih
kontroliu) treba da se plati, i to svakodnevno, u valuti drutve-
nog naruavanja i razaranja: u valuti neviene slabosti ljudskih
veza, nepostojanosti drutvenih lojalnosti, te krhkosti i opozivo-
sti obaveza i solidarnosti - ije posledice optereuju vlade drava
teretom koji nije manji od zadataka koji su bili vezani za uspo-
stavljanje, odravanje i dnevno servisiranje socijalne drave. To je
svakodnevna normalnost, a ne povremeni neuspeh deregulisanih
trita i negativne globalizacije, koji sada podstie nikad bri rast
drutvenih rauna koje su same vlade obavezne da plate.
Kako zatitna mrea drutvenih prava slabi i kako se vie ne
veruje da e trajati u vremenu potrebnom da bi ponudila vrst
okvir za budue planove, vraa se prokletstvo nesigurnosti i stra-
ha, koje je vizija socijalne drave nastojala da eliminie jednom
za svagda - ali ona sada mora traiti neki drugi lek, na drugom
mestu. Da jo jednom citiram Losona: Poto ne postoji nikakav
drugi oslonac, ljudi e verovatno odustati od ideje kolektivizma u
celini... i osloniti se na trite kao arbitra vrednosti." A trita se,
kao to je poznato, ponaaju suprotno od ciljeva socijalne drave.
Trite cveta u uslovima nesigurnosti; ono zarauje na ljudskom
strahu i oseaju nesree.
Kako se dravno organizovana odbrana od egzistencijalnih
potresa postepeno razgradila, a to su pratili i sporazumi o ko-
lektivnoj samoodbrani, kao to su sindikati i drugi instrumenti
kolektivnih pogodbi, pod pritiskom konkurentskog trita koje
brie solidarnost sa slabijima, sada je samo na pojedincima da
trae, pronau i koriste individualna reenja za drutveno proi-
Thomas Frank, citirano u: Lawson, Dare More Democracy.
zvedene nevolje - i da sve to urade individualnim, samostalnim
i usamljenim akcijama, opremljeni individualnim sredstvima i
resursima koji su oigledno neadekvatni zadacima. Nudei vie
fleksibilnosti kao jedini lek za ve neizdrivu koliinu nesigur-
nosti, poruke koje dolaze sa mesta politike moi sainjavaju
perspektive sa jo vie izazova i sa veom privatizacijom nevolja
- i tako, na kraju, sa vie, a ne manje neizvesnosti. Oni ostavljaju
malo nade za kolektivno osiguranu egzistencijalnu sigurnost, i
umesto toga podstiu svoje sluaoce da se fokusiraju na svoju in-
dividualnu bezbednost u sve nesigurnijem i manje predvidivom,
a time i potencijalno opasnom svetu.
Sveprisutna briga od kolevke pa do groba" moe se uiniti
isuvie tekom, a nekada nepodnoljivom. U poreenju sa jo ne-
proverenim, a time jo izazovnijim varijetetima trine robe, ona
se moe initi glupom, neukusnom i jednolinom, bez zaina",
kao da joj je oduzeta ta mala koliina promene, iznenaenja i
izazova, koja je ivotu potrebna da se dri dalje od neprijatne i
onesposobljavajue dosade. Ova vrsta brige, za koju je klasina
socijalna drava" sada optuena, bila je kritikovana zato to je
preterana; ona je pozivala na pobunu irih razmera. U skladu
sa raspoloenjem javnosti, Margaret Taer je lansirala i sprove-
la svoj poznati frontalni napad protiv drave dadilje" pod slo-
ganom elim doktora koga sam ja izabrala u vreme kada meni
odgovara". Ovo je, kao program, pogodilo pravu icu onda kada
je najavljeno. Izbor se zaista inio dobrodolim odmorom od ru-
tine. Za iznenaenja i izazove koje je taj izbor sa sobom doneo,
meutim, brzo se ispostavilo da odaju uznemiravajuu, esto ne-
podnoljivu koliinu nesigurnosti. Put koji je vodio do pravog
izbora doktora i do pravog vremena za posetu pokazao se, zasi-
gurno, manje zamorno monotonim nego ranije, ali se ispostavilo
da je pun nepoznatih prepreka i zamki, ija je raznovrsnost bila
ne manje zastraujua i uznemiravajua. Nakon to je analizirao
ekaonice bolnica i ambulanti i razgovarao sa velikim brojem
pacijenata, koji su nervozno ekali svoj red, Jan Hofman je, na
primer, otkrio, da je tokom prole decenije, promena u razgo-
voru izmeu doktora i pacijenta - od 'Ovo nije u redu kod vas
160 Fl ui dni strah
i uradiemo ovo', do 'Ovo su vae opcije, ta elite da uradite?' -
postala skoro kompletna. 'Bejbi bum' generacija je dobila ono to
je traila. I to dosta..."
7
Hofman nastavlja citiranjem miljenja zauenih pacijenata:
To je kao da ste u stranoj zemlji: ne govorite jezik, a pokuavate da stignete
negde...
Kada doktor kae: Ovo su vae opcije", a ne nudi vam ekspertsku pomo
ili miljenje, to je jedan oblik naputanja...
elite da znate ko upravlja vaom zdravstvenom zatitom? To ste vi i niko
drugi...
Svako e vam rei da je zastraujue iskustvo da se naete u
stranoj zemlji, naputeni, izgubljeni i znajui da vam niko" nee
pomoi da izbegnete greku i da podelite odgovornost za njene
posledice. Sloboda bez bezbednosti nije manje strana i odbojna
nego bezbednost bez slobode. Oba stanja su uasavajua i ispu-
njena strahom - izbor izmeu dva zla.
Razlika izmeu sada i onda je u tome to su do sada obe situ-
acije isprobane - doivljene tokom ivota jedne generacije; i obe
nisu ispunile zadatke. Ono to sada znamo, ali u ta ranije nismo
bili upueni jeste da na koji god nain da se razlikuju ove dve
situacije - mo da stvore strah nije jedan od njih. Strah je sada
moda jo dublji i zastraujui, jer se ini da nema izlaza; barem
ne one vrste izlaza koja se ini pouzdanom - uprkos revnosnoj
potrazi za treim nainom". Ono to je najoiglednije jeste da
uopte nije jasno ta bi pojedinci - kojima je dopao zadatak in-
dividualnog iznalaenja individualnih reenja na drutveno proi-
zvedene probleme, a potom angaovanja individualnih resursa za
njihovu realizaciju - mogli uraditi da se oslobode svojih straho-
va, a kamoli da izbegnu da ih ti strahovi uopte opsedaju.
Istina, primer koji sam ja iskoristio da opiem ovu nevolju
izveden je iz situacije u kojoj su se pojedinci oseali posebno ra-
7 Videti: Awash in information, patients face a lonely, uncertain road", New York Times,
14. avgust 2005.
njivim i zbog toga je obojen naroito tamnim bojama. Meutim,
pitanje o kome govorimo nije ogranieno na zdravlje i zdravstve-
nu zatitu, niti krivica za problem bez dobrog reenja" moe biti
pripisana medicini (barem ne samo medicini). Sline nevolje i
brige oekuju pojedince (nepogreive birae po dekretu, strance
u stranoj zemlji po sudbini) gde god i kad god su njihova znanja i
vetine neadekvatni da se suoe sa sloenou sveta, neveti u do-
kazivanju mudrosti svog izbora, i alosno nedostatni za kontrolu
sopstvenih nevolja - i to uvek i svuda. U trenutku razmiljanja
(ako se takav trenutak moe pronai i ako se moe izdvojiti usred
vene urbe koja oduzima vreme) oni mogu razmisliti i sloiti
se sa Vudijem Alenom i njegovim opisom njihove dileme: Vie
nego bilo koji drugi put u istoriji oveanstvo je na raskrsnici.
Jedan put vodi do oaja i potpunog beznaa. Drugi, do potpunog
istrebljenja. Pomolimo se Bogu da imamo mudrosti da ispravno
odaberemo..."
8
Kao to su urednici Hedhog revije napisali u uvodu svog spe-
cijalnog izdanja posveenog strahu - ,,u odsustvu egzistencijal-
nog komfora" ljudi se skloni da prihvate i bezbednost, ili lanu
bezbednost".
9
Engleska re safety" - bezbednost (koja je, kad smo kod toga,
odsutna iz mnogih drugih evropskih jezika) uglavnom evocira
line - materijalne, telesne - aspekte sigurnosti, pa tako navedeni
citat sugerie da su ljudi skloni da prihvate sigurnost svojih tela i
svojih produetaka: domova i njihovih sadraja, ulica kroz koje
se tela kreu, ranjiva i bez odbrane za udarce koji su posebno
zastraujui i bolni jer su iznenadni i neoekivani. Ali poto je
odsustvo egzistencijalne sigurnosti" (ili odsustvo vere u njeno
trajanje) ono to izaziva itav proces, bezbednosni interesi koje
ljudi prihvataju" nisu istinski uzrok nevolja koje podstiu njiho-
vu grozniavu potragu za tim prihvatanjem.
Trenutno prihvatanje znai da se na prvom mestu (a u prak-
si, jedinom), ovek danas eli i bori se da eliminie sudbinu" iz
8 Videti: The Complt Prose of Woody Allen, Picador, 1980.
9 Hedgehog Review, 5, br. 3 (jesen 2003), str. 5-7.
162 Fluidni strah
domena bezbednosti. U tom domenu ovek se bori za kontrolu,
punu kontrolu i trajnu kontrolu - nadajui se bez izgleda da e
imati ili stei dovoljno vetine i sredstava da je postigne, i to na
takav nain da e se zadatak brzo pokazati realnim i pre ili ka-
snije isplatiti uloene napore. Kao rezultat, drugi domeni koji
odaju i ire strah ostaju zanemareni. Gube se sve nade da e se
nad njima uspostaviti kontrola - i to s pravom, jer dok god se taj
zadatak preduzima individualno, ovi domeni su svakako osueni
da ostanu van kontrole.
Problem je u tome da su akcije koje obeavaju da budu efika-
sne najee irelevantne u odnosu na prave uzroke strepnje - dok
potencijalno relevantne akcije uporno ostaju nedelotvorne. Na
kraju krajeva, najakutniji egzistencijalni potresi" koji podrivaju
samopouzdanje i podstiu munu neizvesnost raaju se na po-
druju do kog ne mogu dopreti sredstva koja su na raspolaganju
pojedincima, pa smo tako osueni na nemogunost kontrole nad
njima. Tlo na kome poivaju nai ivotni izgledi uistinu je ne-
stabilno i trono - kao i nai poslovi i firme koje ih nude, nai
partneri i mree prijatelja, status koji uivamo u irem drutvu i
samopouzdanje i samopotovanje koji dolaze s njim.
Napredak", nekada najekstremnija manifestacija radikalnog
optimizma i obeanje univerzalne trajne sree brzo se pretvara u
svoju suprotnost, plovei prema distopijskom i fatalistikom polu
naih predoseanja. Ideja napretka" sada uglavnom oznaava
pretnju nemilosrdne i neizbene promene, promene koja se sluti,
vie nego to se predvia sa bilo kakvim stepenom pouzdanosti
(ili, je pak, podlona takvom predvianju), a kamoli da se planira.
Umesto nagovetaja mira i odmora, budue promene slute trajni
napor bez ijednog trenutka odmora, koji preti da postavi nove i
nepoznate zahteve i da obezvredi teko nauene rutine kopiranja.
Prikaz napretka" se pretvara u kopiju beskrajne igre muzikih
stolica u kojoj e jedan trenutak nepanje rezultirati nepopravlji-
vim porazom i neopozivim izbacivanjem, kao u verziji Najslabije
karike koja se igra u stvarnosti. Uz pravi znaaj svakog sukcesiv-
nog koraka unapred" koji je znaio, kao i u televizijskim rialiti-
ouovima, izbacivanje i bankrot osobe koja je bila najslabija u
svom koraanju. Umesto velikih oekivanja i slatkih snova, na-
predak" evocira besane noi ispunjene nonim morama izosta-
janja - proputanja voza, ispadanja iz vozila koje ubrzava, to da
vie niste na nivou zadatka, da su vas tako ocenili drugi koji su se
bre uhvatili u kotac sa promenjenim okolnostima. Izbacivanje
je, na kraju krajeva, otpad napretka; i moemo se zapitati da li je
to u stvari zaobilazni put ili ipak glavni put proizvodnje i glavnog
proizvoda: njegova skrivena, a opet sutinski glavna funkcija...
Postoji jo vie razloga za strah. Jedan od njih moe biti pro-
naen u deficitu normativne regulacije. Bez vlasti koja se usuuje
i/ili je dovoljno snana da pretenduje na univerzalnost za norme
koje defnie i koje eli da promovie, i bez vlasti koja je sposob-
na da osigura obavezujuu mo njenih eljenih i promovisanih
normi, pravila koja rukovode ljudskom interakcijom odbacuju se
im se predloe. Sada je uglavnom na pojedincima da sami pre-
govaraju o onome to jesu privremena i lokalna reenja njihovih
nesporazuma. ak i ako se svi zainteresovani sloe oko reenja
i privremeno ih potuju, ne moe se verovati da e ona trajati;
njihova kontrola nad potpisnicima (da ne spominjem one koji
odbiju da potpiu) je slaba i nejednaka, i potreban je nepreki-
dan nadzor nad svakim ko je u to ukljuen - osim ako se drugi
protagonisti ne povuku iz preuzetih obaveza uz malo upozorenja
ili sasvim bez njega. Sve obaveze su do daljnjeg" - i nije jasno
ko ima pravo da izdaje takva obavetenja, a kamoli pod kojim
okolnostima i zbog ega. U odsustvu jasnih smernica, moe se
pretpostaviti da je nizanje pokuaja i greaka, iako je takav nain
poznat po svojim rizicima i zamkama, drugi najbolji izbor. Samo
da biste ostali tamo gde jeste i da biste se odrali na mestu do kog
ste doli, treba da trite, i trite, i trite. Pritisnuti ste, i obrlaeni,
i gurkani, i nagovarani da nastavite da se kreete, ili... u suprot-
nom, neko e drugi preuzeti vau funkciju i ostaviti vas iza sebe.
Munjevite promene u modi su samo jedan - dosadno oigle-
dan, banalan - primer: istog trenutka kada ste napravili paljivo
kalkulisanu demonstraciju svog identiteta i aspiracija paljivim
spajanjem svih elemenata vaeg izgleda u javnosti, od kose do ci-
164 Fluidni strah
pela i raznih detalja", ti elementi gube ili menjaju svoja znaenja:
znaenja otpadaju bre nego to je potrebno vreme da se artikuli-
u i apsorbuju. Modni vihori gutaju i prodiru sve oko sebe. Vi ste
mislili, na primer, da ste konano osmislili va dom do najsitnijih
detalja, da ste isplatili dug na kreditnim karticama koje su vam
bile potrebne za sve to i da sada moete da sednete, uivate u
pogledu i da budete ponosni na to to ste stigli do eljenog cilja.
Moda je bolje da razmislite jo jednom. Danas jeste, sutra nije",
razmilja Karolin Ru, ekspert-i iskusni savetnik za nekretnine i
opremanje kua iz Gardijana.
Koliko god da je to pogreno, enterijer postaje sklon naglim preokretima
poput sveta mode...
Poslednja stvar koja treba da se stavi na prestarelu listu jeste luster. Znam.
ao mi je. Pogotovo zbog sve muke koju ste proli da biste...
Drvene roletne, drveni podovi: ne oekujte da traju zauvek, barem ne u
smislu kredibilnosti. Oni vie nisu trajna potroaka roba.
10
Idite onda i rastavite pod, i prozore, i... Da li je ostala neka
trajna potroaka roba"? Trajna potroaka roba": zar to nije
postalo oksimoron, kontradikcija u znaenju?
Piui tokom vrhunca vrste" faze modernosti i upeatljivo
razvijajui distinkciju koju je Bazil Berntajn napravio izmeu
restriktivnih" i razraenih" kdova, Meri Daglas je sugerisala
da, dok je dete u radnikim porodicama kontrolisano stalnom
izgradnjom svesti o drutvenim obrascima" - na pitanje zato
ja to moram da uradim?" redovno se odgovaralo saetim pod-
setnicima na obrasce neopozivo pripisivane mestu u hijerarhiji
moi (zato to ja tako kaem"), polu (zato to si ti deak"), sta-
rosti (zato to si ti najstariji"), itd., u porodicama srednje klase
na kontrolu se utie ili kroz verbalnu manipulaciju oseanjima
ili kroz uspostavljanje razloga koji povezuju dete sa njegovim
inovima".
11
Daglasova je zakljuila da je na ovaj nain dete oslo-
10 Caroline Roux, To die for", Guardian Weekend, 13. avgust 2005.
11 Meri Daglas, Prirodni simboli: istraivanje o kosmologiji, Svetovi, Novi Sad, 1994, str.
45. i dalje (prim. ur.).
bodeno sistema rigidnih pozicija, ali je uinjeno zatvorenikom
sistema oseanja i apstraktnih principa". Piui tokom ezdesetih,
Daglasova je mogla verovati da su ta dva propisa jednostavno
bila alternativni instrumenti efektivne kontrole, i da su pred-
stavljali takve instrumente zahvaljujui sposobnosti oba propisa
da se kredibilno pozovu na neto stabilno, vrsto, neukrotivo i
nesumnjivo - drutvenu strukturu u prvom sluaju, apstraktne
principe u drugom.
Srednja klasa, treba rei, nikada nije imala (sumnjiv) luksuz
pozivanja na tvrdokorne neophodnosti koje moe proizvesti
samo rigidna drutvena struktura. Na kraju krajeva, srednja klasa
je dobile svoje ime tako to se nalazi medu i izmeu": u sredini,
i zbog toga je dvosmislena, na potezu izmeu dva magnetska
pola" dve polarne drutvene kategorije. Poto se nalazi tu, ona se
uvek suoavala sa odreenim stepenom manjka definisanosti"
koji je nepoznat drugim klasama, kao i sa konstantnim izazovom
da ponovo potvrdi svoj poloaj - to je vrsta izazova sa kojom se
nisu suoavali pripadnici drugih klasa (malo je onoga to aristo-
krate treba da urade da bi odrali svoj identitet, dok nie klase
ne mogu da urade nita da bi ga promenile; samo srednja klasa
mora naporno raditi da bi ostala ono to jeste). Iako strukturno
nedovoljno definisana, srednja klasa je, ipak, u prolosti mogla,
kao oruje, upotrebiti pozivanje na neto drugo, jednako vrsto
i obavezujue: vrsta pravila po imenu principi" - i tretirati to
pozivanje kao efektivan instrument kontrole. Nijedna od te dve
vrste" alternative, koje su pominjane u vreme kada je Meri Da-
glas napisala Prirodne simbole, ne moe se sada, meutim, sma-
trati vrstom i i iroko (voljno ili nevoljno) prihvaenom, kao to
su bile na vrhuncu vrstog modernog doba.
Malo bi ljudi danas bilo spremno da za svoj, lini izbor zahteva
tu vrstu neumoljive vlasti koja je nekada proizilazila iz drutveno
nametnutog poretka - a ako su i neto tako zahtevali, postojala
bi samo slaba ansa da bi njihova vlast bila prihvaena i izvrava-
na. Drutveno okruenje za ivotna stremljenja savremenih ljudi
sada vie podsea na scenu venog rata, sa nebrojenim izviakim
pohodima i borbama koje se svakodnevno organizuju i vode; to
166 Fluidni strah
su borbe koje obino ciljaju ne toliko na unapreenje doslednog
i trajnog pravila ponaanja - a kamoli na unapreenje pravila
koje poziva na univerzalno prihvatanje - koliko na ispitivanje
granica (ako ih uopte ima) mogueg i realnog individualnog iz-
bora i na procenu veliine teritorije koja e biti dobijena u okviru
ovih granica ili izvan njih. Onda kada deficit legitimnosti postane
karakteristika svih ponuda i zahteva, akcije preduzete u njihovo
ime i za njihovo dobro, a koje su nekada smatrane jedinim od-
govarajuim izrazima nepromenjivog, nespornog i neumoljivog
reda stvari, obino se u javnosti transformiu u del nametanja,
a time i nasilja; to jest, u primere nelegitimne prinude. iroko
rasprostranjeni utisak brzo rastue koliine rezultata nasilja: jo
jedan bogat izvor savremenih strahova.
Strahovi ove vrste su rasuti i rasprostranjeni du itavog spek-
tra ivotnih stremljenja. Njihovi izvori ostaju sakriveni i sna-
no se odupiru lociranju; misterija u koju su uvijeni ovi izvori jo
vie uveava njihov potencijal za podsticanje straha. Kada bismo
samo mogli usmeriti nae strahove, i akcije koje za cilj imaju
ublaavanje boli koji uzrokuju, na objekat koji moe lako i jasno
biti lociran i da tako, nadajmo se, bude mogue da se njim rukuje
i da, barem u principu, bude podloan kontroli! Dok god se stra-
hovi odupiru ovakvom usmerenju - osueni smo na tumaranje u
mraku. Moda je manje muan izbor da se drimo bolje osvetlje-
nih mesta, ak i u sluaju da se to na kraju pokae besmislenim.
Frustrirani svojom nesposobnou da usporimo zbunjujui
tempo promena, a kamoli da predvidimo ili odredimo njihov
smer, skloni smo da se fokusiramo na stvari na koje moemo,
verujemo da moemo, ili nas uveravaju da moemo da utiemo.
Pokuavamo da izraunamo i umanjimo rizik kako bismo izbegli
da postanemo rtva onih opasnosti koje je najlake locirati, koje
su najmeke i najslabije meu svim nebrojenim i nebrojivim opa-
snostima za koje sumnjamo da vrebaju u mranom svetu i nje-
govoj neizvesnoj budunosti. Obuzeti smo otkrivanjem sedam
znakova raka" ili pet simptoma depresije" ili proterivanjem ave-
ti visokog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola, stresa ili
gojaznosti. Drugim recima, traimo surogat mete na koju emo
istresti viak egzistencijalnih strahova kojima je uskraen njihov
prirodni oduak i pronalazimo privremene mete tako to predu-
zimamo podrobne mere opreza protiv udisanja dima neije ciga-
rete, konzumiranja masne hrane ili loih" bakterija (dok poud-
no ispijamo tenosti koje nam obeavaju da sadre one dobre"
bakterije), protiv izlaganja suncu ili seksa bez zatite. Oni koji to
mogu sebi da priute obezbeuju se protiv vidljivih ili nevidlji-
vih, prisutnih ili predoseanih, poznatih ili jo nepoznatih, ra-
trkanih, a sveprisutnih opasnosti detoksifikacijom unutranjosti
naih tela i naih domova, zakljuavajui se iza zidova, postav-
ljajui TV kamere na prilazima naih prebivalita, unajmljujui
naoruane uvare, vozei blindirana vozila ili uzimajui asove
borilakih vetina.
Problem", meutim, da se prisetimo upozorenja Dejvida L.
Altajda, je u tome to ove aktivnosti reafirmiu i pomau proi-
zvodnji oseaja nereda koji uzrokuju nae akcije." Svaka dodatna
brava na ulaznim vratima, kao odgovor na stalne glasine o kri-
minalcima stranog izgleda uvijenim u ogrtae ispod kojih se na-
ziru bodei, ili svaka revizija nae dijete kao odgovor na paniku
vezanu za hranu", ini da svet izgleda jo zlokobnije i stranije, i
izaziva jo vie odbrambenih akcija koje e dodati jo vie snage
samopropagirajuem kapacitetu straha.
Iz nesigurnosti i straha moe se sakupiti dosta komercijal-
nog kapitala, a to i jeste sluaj. Oglaivai", komentarie Stiven
Grejam, na primer, namerno koriste rairene strahove od kata-
strofinog terorizma da bi jo vie uveali prodaju visokoprofi-
tabilnih SUV vozila".
12
Kvazivojna udovita koja gutaju benzin,
grubom grekom nazvana vozilima sportske namene", koja su u
jednom trenutku dostigla 45 procenata prodaje svih automobila
u SAD, ubaena su u svakodnevni urbani ivot kao odbrambene
kapsule". SUV
oznaava bezbednost koja je, kao i zatvorene zajednice u koje se on tako e-
sto dovozi, u reklamama opisana kao imuna na rizian i nepredvidiv urbani
12 Stephen Graham, Postmortem city: towards an urban geopolitics", City, 2 (2004), str.
165-96.
168 Fluidni strah
ivot spolja... Takva vozila izgleda da ublaavaju strah koji osea urbana
srednja klasa kada se vozi - ili stoji u redu - u svom rodnom" gradu.
Eduardo Mendijeta je jo otriji u svojoj analizi poruke koju
iznenadna ljubav prema SUV vozilima (ili hamerima) nosi:
Pre nego to je hamer postao popularan, mi smo ve imali sliku vozila koje
e biti blindirano na jedinstveni nain i opremljeno tako da se vozi beton-
skim dunglama i urbanim divljinama - ovo je bilo oklopno vozilo bojnog
polja. Hamer... jednostavno iskoriava ve proizvedenu potrebu: potrebu
da budete spremni da se kreete kroz grad koji gori, kroz grad graanskih
nemira postezdesetih u kolapsu... [SUV] pretpostavlja i insinuira, ne pre-
vie tajno, daje grad bojite i dungla koje treba pobediti i iz njih pobei.
13
SUV je samo jedan primer komercijalne svrhe kojoj mogu slu-
iti strahovi, dokle god su oni razdvojeni" od svojih izvora, dok
tumaraju, rasuti, nedovoljno definisani i neusmereni; mnogi ljudi
e dati ruku i nogu za to da znaju ega treba da se plae, i za zado-
voljstvo da su uradili sve to je, shodno tom znanju, neophodno.
Kao i likvidna gotovina spremna za bilo koju vrstu investicije,
kapital straha se moe pretvoriti u bilo koju vrstu profita - ko-
mercijalnu ili politiku. A to i jeste sluaj.
Dok je lina bezbednost postala jedna od znaajnih, moda
ak i najznaajnijih prodajnih taaka u marketinkim strategi-
jama potroake robe, ouvanje reda i zakona", koje se sve vie
suava na obeanja vezana za linu bezbednost, postalo je jedna
od znaajnih, moda i najznaajnija prodajna taka u politikim
manifestima i u izbornim kampanjama - dok se ispoljavanje pret-
nji linoj bezbednosti promovie do nivoa jednog od znaajnih,
moda i najznaajnijeg sredstva za takmienja masovnih medija
u rejtingu, jaajui time uspeh i komercijalne i politike upotrebe
straha. (Kao to to kae Rej Suret, svet kako ga vidimo na televizi-
ji podsea na graane ovce" koje od vukova-kriminalaca" tite
ovarski psi - policija".)
14
13 Eduardo Mendietta, The axle of evil: SUVing through the sluras of globalizing neoli-
beralism", City, 2 (2005), str. 195-204.
14 Ray Surette, Media, Crime and Criminal Justice, Brooks/Cole, 1992, str. 43.
Zaista, postoji puno naina za zaradu na rastuim zalihama
slobodno plutajuih, neusidrenih i neusmerenih strahova; na
primer, sticanje politike legitimnosti i podrke demonstracijom
snage vlasti u proglaenju rata protiv zloina i, uoptenije, pro-
tiv naruavanja javnog reda" (iroka, i u fluidnom modernom
okruenju verovatno kategorija bez dna, u stanju da obuhvati i-
tav niz neprijatnih drugih" - od beskunika na ulici do onih to
bee iz kole).
Loik Vakant je nedavno sugerisao da je bezbednosni ringipil
za kriminal isto to i pornografija za ljubavne odnose",
15
jer u pot-
punosti ignorie uzroke i znaenje svog navodnog objekta i svodi
svoje dejstvo na zauzimanje stavova" odabranih jedino po vrli-
ni njihove spektakularnosti; i zbog toga to su javno izloeni ne
zbog samih sebe, ve zbog javnosti. Javno izlaganje usredsreuje
panju na povratnike, nametljive prosjake, izbeglice u pokretu,
imigrante koji treba da budu izbaeni, prostitutke na trotoarima i
druge vrste drutvenih otpadnika koji prljaju ulice metropola na
nezadovoljstvo potenog sveta". U tu svrhu, borba protiv krimi-
nala se vodi kao uzbudljivi birokratsko-medijski spektakl".
Bilo bi glupo ili suludo negirati zloin i opasnosti u vezi s njim.
Stvar je u tome, ipak, to se teina zloina meu drugim javnim
brigama obino meri, kao i teina svih drugih stvari od javnog
znaaja, irinom i intenzitetom publiciteta koji mu je dat, vie
nego njegovim uroenim kvalitetima. Slikovit opis fenomena
uvenosti" Dozefa Epstajna na slian nain oslikava najista-
knutije aspekte fascinacije bezbednou - te, takorei, generike
negativne uvenosti" fluidnog modernog doba. Veliki deo mo-
derne uvenosti", sugerie Epstajn, izgleda da je rezultat paljive
promocije"; uvenost je zasnovana na emitovanju" nekog dosti-
gnua, ali isto tako na pronalaenju neega to, ako se ne ispita
dovoljno detaljno, moe proi kao dostignue". A onda zaklju-
uje: Mnoge nae dananje slavne linosti lebde na 'naduvanom
balonu, to je zapravo gas koji novinar pumpa u neto da lebdi, a
15 Loc Wacquant, Punir les pauvres. Le nouveau gouvernement de l'inscurit sociale,
Agone, 2004, str. 11. i dalje.
170 Fluidni strah
to zapravo ne postoji."
16
Moemo se prisetiti i slinih komentara
Ulriha Beka o karakteristikama savremenih rizika: poto veina
savremenih opasnosti nije dostupna linoj analizi i ne moe biti
pouzdano potvrena ili opovrgnuta sredstvima u linom posedu,
one se lako mogu ubaciti u javno mnjenje, kao i izbaciti iz njega.
A, u borbi miljenja, oni sa najjaim emiterskim miiima imaju
najveu ansu za pobedu.
Novi individualizam, nestajanje ljudskih veza i slabljenje soli-
darnosti su urezani na jednoj strani novia, ija druga strana nosi
peat globalizacije. U svom sadanjem, isto negativnom obliku,
globalizacija je parazitski i predatorski proces, koji se hrani sna-
gom isisanom iz tela nacionalnih drava i njihovih mehanizama
zatite u kojima su njihovi subjekti nekada uivali (i povremeno
patili) u prolosti. Po miljenju aka Atalija, nacije organizovane
u drave sada gube svoj uticaj na generalni tok stvari i predaju
globalizaciji sva sredstva upravljanja sudbinom sveta i odupira-
nja mnogim oblicima straha koje on moe poprimiti". Ili, kao to
istie Riard Rorti:
Centralna injenica globalizacije je u tome da je ekonomska situacija gra-
ana nacionalnih drava prela granicu kontrole zakona te drave... Mi
sada imamo globalnu natklasu koja donosi sve najhitnije ekonomske od-
luke, i to ini potpuno nezavisno od zakonodavstva i a fortiori od volje
glasaa bilo koje date zemlje... Odsustvo globalne dravne zajednice znai
da super bogati mogu da deluju bez bilo kakvog razmiljanja o bilo ijem
interesu, osim o sopstvenom. U opasnosti smo da na kraju zavrimo samo
sa dve istinski globalne, istinski meunarodne, drutvene grupe: super
bogati i intelektualci, to jest ljudi koji prisustvuju meunarodnim konfe-
rencijama posveenim merenju tete koju su nainile njihove super bogate
kolege kosmopoliti.
17
Rorti bi mogao dodati i treu drutvenu grupu" listi kosmo-
polita, koja se sastoji od vercera drogom, terorista i drugih kri-
16 Videti: Joseph Epstein, Celebrity culture", Hedgehog Review (prolee 2005), str. 7-20.
17 Richard Rorty, Love and money", u: Rorty, Philosophy and Social Hope, Penguin, 1999,
str. 233.
minalaca svih vrsta, osim najskromnijih i relativno najmanje
opasnih.
I mogao bi, isto tako, i da blie odredi svoj opis intelektualnog
ogranka kosmopolita. Veliki deo njih prisustvuje konferencijama
ija je namera da slavi novu globalnu natklasu" umesto poku-
avanja merenja tete koju su priinili i koju ine. Oni pomno
prate (a nekada preduhitre, kao pioniri) globalni plan puta super
bogatih". Oni se obino zovu generikim imenom neoliberali".
Poruka i prakse koje oni ele da uine globalnim poznate su pod
imenom neoliberailizam" - ideologija koja eli da postane, po
poznatom upozorenju Pjera Burdijea, la pense unique stanov-
nika planete zemlje. Neoliberalizam, da pozajmimo otru frazu
Dona Dana, jeste opklada na jake" - opklada na bogate, do-
nekle nuno na one koji su imali tu sudbinu da ve budu bogati,
ali iznad svega na one sa vetinama, hrabrou i sreom da sebe
takvim uine".
18
Neoliberali, po prikazu njihove ideologije Loren-
ca Grosberga,
skloni su da veruju, poto je slobodno trite najracionalniji i najdemokrat-
skiji sistem izbora, da svaki dornen ljudskog ivota treba da bude otvoren
za snage trita. Najblae reeno, to znai da vlada treba da prestane pruati
usluge koje bi bile kvalitetnije pruene ako se otvore prema tritu (uklju-
ujui verovatno razne propise socijalne slube i socijalne pomoi)...
Na kraju, neoliberali su radikalni individualisti. Svaki poziv veim grupa-
ma... ili samom drutvu, ne samo da je besmislen, ve je takoe i korak
prema socijalizmu i totalitarizmu.
19
Takvo ideoloko ucenjivanje pomae negativnoj globalizaciji
da tee glatko. Mali broj politikih lidera je dovoljno hrabar ili
dovitljiv da se izbori sa pritiskom - i ako jeste, oni moraju rau-
nati na uasne neprijatelje: savez izmeu dva ogranka globalne
natklase" - ekstrateritorijalnog kapitala i njegovih neoliberalnih
sledbenika. Osim nekoliko (prvenstveno nordijskih) izuzetaka,
veina politiara bira laku opciju: NA - formula - alter-
18 John Dunn, Setting the People Free, Atlantic Books, 2005, str. 161.
19 Lawrence Grossberg, Caught in a Crossfire, Paradigm, 2005, str. 112.
172 Fluidni strah
native". A opet, kao to nas je Poli Tojnbi nedavno podsetio, lju-
dima je ostalo da pretpostave kako ne postoji alternativa nekim
malignim ekonomskim silama izvan ovekove kontrole. Istina je
da su siromatvo i pohlepa politiki izbor, a ne ekonomska sud-
bina; mi moemo biti nordijski, a ne ameriki poslodavci, i mo-
emo biti poslodavci kao to je Don Luis, a ne Gejt Gurmet, ako
to elimo".
20
Kakve god bile stavke koje bi se mogle pridodati Rortijevoj ci-
tiranoj presudi, njegova glavna poruka je nesporna. Zaista, dru-
tvo vie nije na adekvatan nain zatieno od strane drave; ono
je sada izloeno lakomosti snaga koje drava ne kontrolie i za
koje se vie i ne nada, niti namerava da ih povrati i porazi - ni
sama, niti u sadejstvu sa drugim, na slian nain nemonim dr-
avama.
Uglavnom je to razlog zato dravne vlade, koje se svakodnev-
no bore da prevaziu tekoe koje prete da naprave haos od nji-
hovih programa i politike, tumaraju od jedne ad hoc kampanje za
upravljanje krizom do druge i od jednog niza vanrednih mera do
drugog, sanjajui nita drugo do da ostanu na vlasti i posle slede-
ih izbora, a inae lieni dalekosenih programa ili ambicija - da
ne spominjemo vizije radikalnih reenja ustaljenih problema na-
cije. Otvorena", i sve vie bez odbrane na obe strane, nacionalna
drava gubi dobar deo svoje moi, koja sada isparava u globalnom
prostoru, kao i veliki deo svoje politike otrice i vetine, koji se
sada sve vie prenose (ili odlau?) u sferu individualne ivotne
politike" i (kao to se to kae po trenutnom politikim argonu)
daje se podizvoaima" - pojedinanim ljudima. ta god da je
ostalo od prole moi i politike odgovorne za dravu i njena tela
postepeno opada do obima koji je moda dovoljan da opremi ve-
liku policijsku stanicu koja poseduje najnoviju tehnologiju nad-
zora - i to bi bilo otprilike sve. Tako smanjena drava teko da
moe uspeti da bude bilo ta vie od drave line bezbednosti.
20 Polly Toynbee, Free-market buccaneers", Guardian, 19. avgust 2005. Gate Gourmet,
nadnacionalna kompanija, podizvoda BA za usluge kejteringa, nedavno je masovno
otpustila 670 zaposlenih nakon to su trajkovali protiv zapoljavanja jeftinije radne snage
koju je ponudila agencija Blue Arrow.
Povlaenje drave sa funkcije na kojoj su bila zasnovana nje-
na najubedljivija prava na legitimnost tokom veeg del prolog
veka ponovo je irom otvorilo problem njene politike legitimno-
sti. Konsenzus o dravljanstvu, kao to je to donedavno obeava-
no (konstitucionalni patriotizam", da upotrebim termin Jirgena
Habermasa), sada se ne moe graditi na garancijama zatite od
udi trita, poznatih po tome to uzrokuju strepnje kod ljudi bez
obzira na njihov drutveni poloaj i po tome to prete pravima
svih na ugled u drutvu i lino dostojanstvo.
U takvim okolnostima potrebno je hitno pronai alternativnu
legitimnost dravne vlasti i neku drugu formulu od lojalnog dr-
avljanstva za beneficije; nije iznenaujue to to se ona trenutno
trai u zatiti od opasnosti po linu bezbednost. U politikoj for-
muli drave line bezbednosti, duh neizvesne budunosti i soci-
jalne degradacije, za koji se nekadanja socijalna drava zaklela
da e od njega tititi svoje graane, sada postepeno, ali uporno,
menja mesto sa pretnjom pedofila na slobodi, serijskog ubice, na-
metljivog prosjaka, pljakaa, manijaka, lutalice, trovaa hrane i
vode, teroriste; ili, jo bolje, svim takvim pretnjama spojenim u
jednu, u praktino zamenljivim figurama domae potklase" ili
u ilegalnog imigranta, stranog tela od roenja do smrti i zauvek
potencijalnog unutranjeg neprijatelja", od koga bezbednosna
drava obeava da e braniti svoje podanike do poslednje kapi
krvi.
U oktobru 2004, BBC 2 je emitovao dokumentarnu seriju pod
nazivom The Power of Nightmares: The Rise of the Politics of Fear
- Mo nonih mora: Uspon politike straha.
21
Adam Kurtis, pisac i
producent serije i proslavljeni tvorac ozbiljnih televizijskih pro-
grama u Britaniji, istakao je da, iako je globalni terorizam previe
realna opasnost koja se neprekidno reprodukuje unutar niije
zemlje" globalne divljine, dobar deo njegove zvanino proce-
njene pretnje, ako ne i najvei, jeste fantazija koju su uveliali
i iskrivili politiari. To je mrana iluzija koja se bez pitanja iri
kroz vlade irom sveta, kroz bezbednosne slube i meunarodne
21 Videti: Andy Beckett, The making of the terror myth", Guardian, 15. oktobar 2004,
G2, str. 2-3.
174 Fl ui dni strah
medije". Ne bi bilo previe teko pronai razloge za brzu i spek-
takularnu karijeru ove konkretne iluzije: U doba kada sve velike
ideje gube kredibilitet, strah od fantomskog neprijatelja je sve to
je politiarima preostalo da bi odrali svoju mo".
Brojni signali predstojee promene u legitimnosti, od dravne
moi do drave line bezbednosti, mogli su biti lako primeeni
pre 11. septembra - iako je, ini se, ljudima trebalo da pogledaju
usporene snimke oka sa kulama koje se rue na Menhetnu, me-
secima i na milionima TV ekrana, da bi se vesti siegle i bile apsor-
bovane i da bi politiari ponovo iskoristili popularne egzistenci-
jalne strepnje u novoj politikoj formuli. Nije bila puka sluajnost
to su se najspektakularnije (prema Lagranu) bezbednosne pa-
nike" i najglasnije uzbune oko rastueg kriminaliteta - u paru
sa razmetljivo tvrdim odgovorima vlada koji su izraeni, izmeu
ostalog, brzo rastuim brojem zatvorenika (zamena socijalne
drave zatvorskom dravom", po Langranovoj frazi) - javljale
nakon ezdesetih godina u zemljama sa najmanje razvijenom so-
cijalnom zatitom (kao to su panija, Portugalija ili Grka) i u
zemljama gde je socijalna pomo drastino smanjena (kao to su
Sjedinjene Drave i Velika Britanija).
22
Nijedno istraivanje spro-
vedeno do 2000. godine nije pokazalo bilo kakvu korelaciju iz-
meu ozbiljnosti kaznene politike i broja kriminalnih prekraja,
iako je veina studija otkrila jaku (negativnu) korelaciju izmeu
tog pritiska zatvorima", na jednoj strani, i proporcije socijalnih
davanja nezavisnih od trita", te del BNP-a odvojenog u tu svr-
hu", na drugoj strani. Sve u svemu, novi akcenat na kriminalu i na
opasnostima koje prete fizikoj bezbednosti pojedinaca i njiho-
voj imovini pokazao se kao, izvan svake sumnje, blisko povezan
sa rastuim sentimentom [drutvene] ranjivosti"; uz to, on da
blisko prati tempo ekonomske deregulacije i, s tim u vezi, zamene
socijalne solidarnosti individualnim oslanjanjem na sebe same.
Neumerenost nije samo karakteristika antiteroristikih opera-
cija; ona je isto tako upadljiva u uzbunama i upozorenjima koje
antiteroristika koalicija daje sopstvenom stanovnitvu. Kao to
je Debora Or primetila pre godinu dana, mnogi letovi su presret-
22 Videti: Hugues Lagrange, Demandes de scurit, Seuil, 2003.
nuti, a nikada nije otkriveno da su zaista bili u opasnosti. Ten-
kovi i trupe su bili razmeteni blizu Hitroua, iako su se na kraju
povukli a da nita nisu ni pronali."
23
Ili uzmite sluaj fabrike
ricinusa", ije je otkrie bilo javno i sa puno pompe otkriveno
tokom 2003. godine: proglaena je monim dokazom trajne te-
roristike pretnje" iako, na kraju, fabrika za bioloko ratovanje
u Porton Daunu nije mogla da dokae da je ricinus ikada bio
prisutan u stanu koji je glasno oznaen kao znaajna teroristika
baza. I, na kraju, iako je 500 ljudi [sve do poetka februara 2004]
bilo pritvoreno u skladu sa novim zakonima o terorizmu, samo
je dvoje osueno" (i, da zapazimo sledee: koliko god da je ta
razmera mala, opet je beskrajno vea od razmere osuenih zatvo-
renika meu zatvorenicima Gvantanama nekoliko godina nakon
zatoenitva bez optube).
Iako je britanski ministar policije arls Klark oigledno u pra-
vu kada upozorava na to da je apsolutno besmisleno" pretposta-
viti da nee doi do jo jednog teroristikog napada u Londonu,
mere koje je preduzela vlada u cilju borbe protiv pretnje teroriz-
ma izgledaju kao da su proraunate da jo vie prodube vanredno
raspoloenje i da utvrde pojam tvrave pod opsadom", vie nego
da smanje verovatnou jo jednog teroristikog zlodela. Kao to
je sugerisao Riard Norton Tejlor, urednik za bezbednost u Gar-
dijanu, postoji stvarna opasnost da premijerovi proglasi u 12
taaka: najave novih mera hapenja i deportacije protiv osum-
njienih za terorizam, mera koje grubo zaobilaze uspostavljenu
sudsku proceduru - budu kontraproduktivni, otuujui iste te
ljude koji treba da budu na strani vlade - i, ne manje od toga
[bezbednosnih i obavetajnih] agencija".
24
Debora Or istie da, u svetlu svih takvih besmislica, hipotezi
o jakim trgovinskim interesima kao najhitnijima za raspirivanje
straha od terorizma mora biti dat barem neki kredibilitet. Zai7
sta, postoje indicije da je rat protiv terora", umesto da se bori
23 Videti: Deborah Orr, A relentless diet of false alarms and terror hype", Independent,
3. februar 2004, str. 33.
24 Richard Norton-Taylor, There's no such thing as total security", Guardian, 19. avgust
2005.
176 Fluidni strah
protiv globalnog irenja trgovine lakim naoruanjem, znaajno
poveao tu trgovinu (i autori zajednikog izvetaja organizacija
Amnesty International i Oxfam potvruju da je lako naoruanje
pravo oruje za masovno unitenje", poto od tog oruja ivot
izgubi pola miliona ljudi svake godine).
25
Profiti koje ameriki
proizvoai i trgovci stvari i spravica za samoodbranu" izvlae iz
popularnih strahova, koji se, zauzvrat, uveavaju samom svepri-
sutnou i velikom vidljivou takvih stvari i spravica, dovoljno
su dokumentovani. Opet, treba ponoviti da je, zapravo, sam strah
osnovni i najmasovniji proizvod rata protiv terorista, okrivljenih
da seju strah.
Drugi obilan nusproizvod tog rata jesu nove granice namet-
nute linim slobodama - za neke od njih se nije ulo jo od vre-
mena Magna karte. Konor Gerti, profesor za ljudska prava na
londonskoj koli ekonomije, izneo je dugaak spisak zakona koji
ograniavaju ljudsku slobodu, a koji su ve usvojeni u Britaniji
pod kategorijom antiteroristikih zakona", i slae se sa milje-
njem brojnih drugih komentatora koji su zabrinuti da, u svakom
sluaju, nije izvesno da li e nae graanske slobode jo posto-
jati kada budemo hteli da ih ostavimo u nasledstvo svojoj deci".
26
Britansko sudstvo se do sada, uz samo nekoliko izuzetaka (iako
glasno obznanjenih) uvek povinovalo vladinoj politici da ne po-
stoji alternativa represiji" - i tako, kako Gerti zakljuuje, samo
liberalni idealisti" i drugi slino obmanuti optimisti oekuju od
sudstva da vodi drutvo" u odbrani graanskih sloboda u ovo
vreme krize".
Dok piem ove rei, u Britaniji jo uvek nije bilo nikakvog rea-
govanja sudske vlasti na taktiku pucaj da ubije" koju je usvojila
londonska policija; taktika koja je prilikom svoje prve primene
dovela do smrti ana arlsa de Menezesa, ija je jedina krivica
bila u tome to ga je policija (pogreno) identifikovala kao poten-
cijalnog bombaa samoubicu, a koji, nasuprot (lanim) kasnijim
objanjenjima, nije bio svestan da ga prate, uopte nije pokuao
da bei od policije i nije preskoio rampu za karte. Zaista, ovek
25 Videti: War on terror fuels small arms trade", Guardian, 10. oktobar 2003, str. 19.
26 Videti: Conor Gearty, Cry Freedom", Guardian, G2,3. decembar 2004, str. 9.
danas treba da bude na oprezu zbog pretnji novih teroristikih
napada. Ali, treba takoe da sa sumnjom posmatra uvare reda
koji ga mogu (pogreno) oznaiti kao nosioca te pretnje...
Prie o mranim radnjama unutar logora Gvantanamo ili za-
tvora Abu Graib, odseenih ne samo od posetilaca, ve i od bilo
kog prava - nacionalnog ili meunarodnog, i prie o sporom ali
neumoljivom tonjenju u nehumanost ljudi sa zadatkom da nad-
gledaju to bezakonje, imale su dovoljno odjeka u tampi pa ih mi
neemo ovde ponavljali.
27
Ipak, neophodno je istai da obeloda-
njena i objavljena zlodela nisu bila ni izolovani incidenti niti ne-
sree na radu". Prema svemu to smo nauili post facto (iako
se mi ne moemo zakleti da znamo celu priu), ta del su bila
paljivo osmiljena, a njihovi poinioci su bili vredno obueni
za vrhunske vetine koje je taj posao zahtevao. Moderna nauka i
njeni visokopostavljeni glasnogovornici uveli su novine u tehni-
ke muenja:
Vojni doktori u Gvantanamo zalivu na Kubi pomagali su ispitivaima u
sprovoenju i usavravanju prinudnih ispitivanja zatvorenika, ukljuu-
jui pruanje saveta o tome kako poveati nivo stresa i koristiti strah...
Program je bio eksplicitno osmiljen tako da povea strah i agoniju medu
zatvorenicima...Vojska je odbila da izda dozvolu [Njujork] Tajmsu da in-
tervjuie medicinsko osoblje u izolovanom Gvantanamo kampu... aica
bivih ispitivaa koji su priali za Tajms o onome ta se radilo u Gvanta-
namu radili su to pod uslovom da ostanu anonimni; neki su rekli da im je
pomo doktora bila dobrodola.
28
Generala Rikarda S. Saneza, biveg amerikog komandanta u
Iraku tokom skandala o zlostavljanju u zatvoru Abu Graib", una-
predio je sekretar odbrane Donald H. Ramsfeld na nov, vii po-
loaj u vojnoj liniji komandovanja. Kako komentariu reporteri
Njujork tajmsa, ini se da unapreenje odraava rastue uvere-
nje da je vojska ostavila skandal o zlostavljanju iza sebe".
29
27 Videti, konkretno, poverljiv dokument o istraivanju kriminala u amerikoj vojsci, od
gotovo 2.000 strana, do koga je doao New York Times i objavio ga 28. maja 2005.
28 Videti: Neil A. Lewis, Interrogators cite doctors' aid at Guantanamo", New York Times,
24. jun 2005.
29 Videti: Eric Scmitt and 'Ihom Shanker, New posts considered for US Commanders
after abuse", New York Times, 20. jun 2005.
178 Fl ui dni strah
Ne postoje uasna nova udovita. Radi se o korienju otro-
va straha", primetio je Adam Kurtis.
30
Strahovi su tu, ispunjava-
jui svakodnevnu ljudsku egzistenciju kako deregulacija planete
dopire duboko u njene osnove, a odbrambeni bastioni graan-
skog drutva se raspadaju. Strahovi su tu, a korienje njihovih
oigledno neiscrpnih i samoreprodukujuih zaliha u cilju ponov-
ne izgradnje istroenog politikog kapitala predstavlja iskuenje
kojem se teko odupire veliki broj politiara.
Dosta pre 11. septembra, predaja tom iskuenju, zajedno sa nje-
govim sumnjivim koristima, bila je ve dobro uvebana i ispro-
bana. U svojoj studiji, upeatljivo i odgovarajue nazvanoj Terori-
sta, prijatelj dravne moi, Viktor Grotovic je analizirao naine na
koje je vlada Federalne Republike Nemake koristila teroristike
napade koje su poinili pripadnici Crvene armije u vreme kada
je trideset slavnih godina" socijalne drave poelo da odaje prve
znake poetka svoga kraja.
31
On je utvrdio da je tokom 1976. go-
dine samo sedam procenata nemakih stanovnika smatralo linu
bezbednost najvanijim politikim pitanjem, a dve godine kasnije
znaajna veina Nemaca je to smatrala mnogo vanijim od borbe
protiv rastue nezaposlenosti i galopirajue inflacije. Tokom ove
dve godine nacija je na svojim TV ekranima gledala, za fotografi-
sanje prikladne, pohode brzo rastuih sila policije i tajne slube i
sluala sve smelije aukcijske ponude politiara dok su pokuavali
jedan drugog da nadmudre, obeavajui nikad vre i nikad oz-
biljnije mere u sveoptem ratu protiv terorista.
Grotovic je takoe utvrdio da, dok je liberalni duh, koji je in-
spirisao poetni naglasak nemakog ustava na individualnim
slobodama, bio prikriveno zamenjen dravnim autoritarizmom
koji je u prethodnom periodu bio tako preziran, i dok je Helmut
mit javno zahvaljivao pravnicima to su se uzdrali od ispitiva-
nja ustavnosti novih odluka Bundestaga na sudu, novi zakoni su
vie ili u korist teroristima, jaajui njihovu vidljivost u javnosti
(i tako posredno njihov drutveni poloaj) dosta iznad granica
30 Beckett, The making of the terror myth".
31 Videti: Victor Grotowicz, Terrorism in Western Europe: In the Name of the Nation and
the Good Cause, PWN (Warsaw), 2000.
koje su i sami mogli zamiljati da bi ih mogli dostii. Prema sli-
nom zakljuku analitiara, nasilne reakcije snaga reda i zakona
su dale ogroman doprinos popularnosti terorista. ovek mora
posumnjati da je deklarativna funkcija otre nove politike, koja je
isticana kao iskorenjivanje teroristike pretnje, bila mnogo manje
vana od njene latentne funkcije, koja je predstavljala napore da
se pomeri oblast dravnih vlasti iz domena koje drava nije mo-
gla, niti se usudila ili nameravala da efikasno kontrolie, u drugu
oblast - gde njene moi i odlunost da deluje mogu biti spekta-
kularno demonstrirane, uz dobijanje javnog aplauza.
Najevidentniji rezultat antiteroristike kampanje bio je nagli
porast koliine straha koji je proimao nemako drutvo. to se
tie terorista, deklarisane mete kampanje, ona ih je dovela blie
do njihove sopstvene mete - da potkopaju vrednosti na kojima se
zasniva demokratija - nego to su ikada sanjali. Krajnja ironija je
u tome to konani raspad frakcije Crvene armije i njeno nestaja-
nje iz ivota Nemaca nije bilo rezultat represivne politike akcije;
to se desilo zbog promenjenih drutvenih uslova, koji vie nisu
bili podobni za teroristiki Weltanschauung i praksu.
Slino se moe rei i za tunu priu o terorizmu u Severnoj
Irskoj, ije je postojanje, oigledno, u velikoj meri odravao strog
vojni odgovor Britanaca, a ak mu je i porasla popularna po-
drka u jednom trenutku; njegov kraj moe biti pripisan irskom
ekonomskom udu i psiholokom fenomenu slinom lomljenju
metala", vie nego bilo emu to su preuzeli da urade, uradili ili
bili sposobni da urade kontingenti britanske vojske rasporeeni
u Severnoj Irskoj toliki niz godina.
Drava line bezbednosti, poslednja zamena za boleljivu so-
cijalnu dravu, nije poznata po tome to je naroito demokratski
nastrojena, a sigurno ne toliko intenzivno i posveeno kao soci-
jalna drava koju namerava da zameni.
Demokratija koristi kapital ljudske vere u budunost i opti-
mistino samopouzdanje u njihovu sposobnost da deluju, a so-
cijalna drava je imala istorijski vanu ulogu u uvoenje takvog
poverenja u delove drutva za koje je to poverenje ostalo izvan
180 Fluidni strah
dometa tokom veeg del istorije; socijalna drava je uinila sa-
mopouzdanje i poverenje u dostupnost bolje budunosti zajed-
nikom imovinom svih graana drave. Drava line bezbed-
nosti, nasuprot tome, koristi strah i neizvesnost, dva iskonska
neprijatelja poverenja i pouzdanosti, pa, kao i svaka institucija,
razvija svoj interes za multiplikovanje izvora svoje hrane, kao i u
kolonizovanju novih, ranije devianskih zemalja koje mogu biti
preobraene u njene plantae. Posredno, ona tako podriva teme-
lje demokratije.
Isto kao to kriza graanskog samopouzdanja i poverenja na-
govetava teka vremena za demokratiju, opadajui nivoi straha
mogu zvuati kao posmrtna zvona dravi koja trai svoju legi-
timnost u odbrani ugroenog reda i zakona. Uspon drave li-
ne bezbednosti moe nagovestiti nastupajui sumrak moderne
demokratije. Ona se, takoe, moe pokazati veoma vanom za
recikliranje te zle slutnje u proroanstvo koje e se ispuniti samo
od sebe.
Bezbednosne drave" nisu nuno totalitarne; u nekim od svo-
jih najvanijih aspekata drava line bezbednosti, njeni fluidni
moderni varijeteti, ak nalikuju direktnoj suprotnosti totalitarne
drave.
U vetom prikazu konstitutivnih atributa totalitarizma, Cve-
tan Todorov kae da se on sastoji od soi-disant sjedinjenja" celo-
vitosti individualnog ivota.
32
U punokrvnoj totalitarnoj dravi,
granice izmeu javnog i privatnog su pomeane i na putu su da
se potpuno izbriu, a inicijative drave vie nisu ograniene ne-
premostivim neprikosnovenim individualnim slobodama njenih
graana. (Kornelijus Kastorijadis bi rekao da ecclesia napada, po-
korava i kolonizuje oikos, prisvajajui agoru na svom putu.)
33
Ali
jasno je da ovo nije dominantna tendencija u fluidnoj modernoj
dravi. Nasuprot tome, sve vei delovi javne sfere, kojima su ne-
kada direktno upravljala dravna tela i vodila ih, skloni su cu-
renju": da budu preneseni", unajmljeni", izdvojeni" od strane
32 Tzvetan Todorov, Mmoire du mal, tentation du bien, Robert Laifont, 2000, str. 28-9.
33 Videti moju knjigu In Search ofPolitics, Polity, 2000.
privatnih institucija, ili jednostavno naputeni od strane dravno
voenih agencija i ostavljeni na brigu i odgovornost pojedinci-
ma. Izgleda kao da je oikos sada u napadu, dok je ecclesia u po-
vlaenju.
Drava vie ne nastoji da zameni spontanost rutinom, poten-
cijalne mogunosti tabelama i rasporedima, te, optije, haos" (to
jest, samoafirmisanje i takmienje autonomnih faktora) redom
(to jest, rearaniranjem, ali povrh svega smanjivanjem obima
moguih ishoda) - sve te ranije ambicije (kao to je Hana Arent
primetila) koje su hranile i visoko drale njene endemske i sve-
prisutne totalitarne tendencije. Barem u ovom smislu, tendencija
drave u fluidnim modernim uslovima ide potpuno u suprotnom
smeru. Po drugim aspektima, meutim, zaista je mogue kod nje
uoiti jasnu totalitarnu sklonost".
Prema Mihailu Bahtinu, konstitutivni momenat" svih ze-
maljskih moi je nasilje, suzbijanje, obmana", te strepnja i strah
potinjenih".
34
Piui iz jednog od dva najokorelija i najokrutnija
sedimenta totalitarnih tendencija poslednjeg veka (komunisti-
ke i nacistike), Bahtin je eleo da objasni intimnu vezu izmeu
vladavine drave i strepnje i straha potinjenih" kao primarni, ili
ak jedini, strah potinjenih od drave, koji izvire iz vene navike
i jo trajnije pretnje nasilja od strane drave.
Ovo je zaista bilo istaknuto obeleje totalitarnih reima dva-
desetog veka, koje je zadobilo i odralo odanost svojih podanika
sredstvima dravno promovisanog terora. Taj teror se javio iz na-
suminosti, udljivosti i oiglednog nedostatka logike u nainu
na koji su totalitarne drave praktikovale izuzee od zakona -
a koji je inae bio univerzalno (i definiue, prema Karlu mi-
tu) pravo svih suverenih drava. Plaili su se totalitarne drave
kao izvora svega nepoznatog i nepredvidivog: kao venog, nepo-
kretnog elementa neizvesnosti u egzistencijalnom stanju svojih
potinjenih. (Ovo se zasigurno u mnogo veoj meri odnosilo na
komunistiku varijantu totalitarnog reima nego na nacistiku;
34 Citat prema: Ken Hirschkop, Fear and democracy: an essay on Bakhtin's theory of
carnival", Associations, 1 (1997), str. 209-34.
182 Fluidni strah
poto se oslobodio konkurencije slobodnog trita, jo jednog
velikog izvora egzistencijalnog nemira, i izuzeo veinu ivotnih
procesa iz destabilizujueg i nekontrolisanog meanja ekonom-
skih snaga, komunistiki reim je morao da se osloni na namerno
proizvedenu neizvesnost, vetaku neizvesnost proizvedenu poli-
tikim sredstvima, to jest otvorenom i sveprisutnom prinudom.)
Todorov citira trei Dialogue philosophique Ernesta Renana, sko-
ro zaboravljen bizarni plaidoyer totalitarne prakse, koji sugerie
da drava treba da zameni groteskni pakao" podzemnog sveta
koji koriste religije da bi uplaile vernike i naterale ih na pokor-
nost, ali ije postojanje ne moe biti ubedljivo dokazano ivima
jednom zemaljskom, potpuno stvarnom, opipljivom vrstom, koja
e zasigurno ekati svakoga ko skrene sa pravog puta.
35
ak i u komunistikim reimima, meutim, dravna mo je
nastojala da se pred svojim potlaenima predstavi kao spasitelj
od terora, a ne njegov glavni uzrok. Onda kada je dravni teror
postao norma, bilo kakav trenutni predah tokom uzastopnog
ienja", opoziv bilo koje presude i bilo kakvo lino izuzee iz
masovnog progona bili bi smatrani kao jo jedno svedoanstvo
dobronamernosti drave i ozbiljnosti dravnih napora da zatiti
nevine i nagradi odane - i tako kao jo jedna potvrda da je od-
luka da se preda poverenje dravi kao jedinom ostrvu logike i
istrajnosti u moru anarhije i sluajnosti bila ispravna.
Strepnja i strah potinjenih je konstitutivni momenat" moi
u modernoj demokratskoj vladavini, isto kao to je bio u svim
zabeleenim totalitarnim dravama. Ali moderna demokratska
drava, koja je, sluajno, isto tako kapitalistiko i trino drutvo,
postavila se skoro od poetka, ili bar od relativno rane faze, kao
agencija koja za cilj ima da smanji strah ili da ga potpuno elimi-
nie iz ivota svojih potinjenih/graana. Nije bilo neophodno
proizvoditi neizvesnost. Dravno upravljana sredstva nasilja i re-
presije mogla su biti koriena samo u izuzetnim sluajevima, a
veinu vremena su bila neiskoriena; bilo je vie nego dovoljno
uroenog, autentinog straha koji je izbijao iz ivotnih uslova ve-
ine lanova demokratske vladavine.
35 Todorov, Mmoire du mal, tentation du bien, str. 47.
Pria o usponu moderne demokratije mogla bi se pisati u smi-
slu napretka ostvarenog u eliminisanju ili ograniavanju i pri-
pitomljavanju stalno smenjujuih uzroka neizvesnosti, strepnje
i straha. Dugaak krstaki rat protiv drutveno zaetog i proi-
zvedenog terora kulminirao je kolektivnom, dravno podranom
zatitom protiv individualno doivljene nesree (kao to su neza-
poslenost, invaliditet, bolest ili starost), te kolektivno garantova-
nim davanjima, slino potpisanim od strane drave, neophodnih
za individualno formiranje i samoafirmisanje, to je predstavljalo
sutinu, ili barem vodei cilj, socijalne drave (pogreno nazvane
dravom blagostanja"
36
*). Pre malo vie od pola veka Frenklin
Delano Ruzvelt je, u svom proglaenju kraja ratova u ime demo-
kratske alijanse, najavio dolazak sveta u kome e sam strah biti
jedina nesrea koje e se njegovi stanovnici jo plaiti; u veini
liberalnih demokratija,trideset slavnih godina" posle rata prote-
klo je u koncentrisanom naporu da se to obeanje odri.
Kako je socijalna drava svuda u povlaenju, Ruzveltovo obe-
anje se retko ponavlja, i, to je najvanije, ne od strane ljudi na
vrhu dravne moi, dok se vraaju svi strahovi koje je socijalna
drava u usponu trebalo da progna jednom za svagda - i to jo
jai; i, kao najistaknutiji, strah od socijalne degradacije kao aveti
siromatva i drutvenog izoptenja na dnu lestvice.
Riard Rorti je rekao sledee o putu od buroazijacije prole-
tarijata", koju su sa zabrinutou i tugom posmatrali nostalgini
leviarski i levo orijentisani intelektualci u godinama nakon rata,
pa do proletarizacije buroazije" u Americi posle Regana:
Od 1973. godine, pretpostavka da e svi vredni ameriki brani parovi biti
u stanju da sebi priute kuu, i da e ena onda, ako bude elela, moi da
ostane kod kue i vaspitava decu, poela se initi apsurdnom. Pitanje je
sada da li e prosean brani par, u kome i mu i ena rade puno radno
vreme, ikada biti u stanju da donese u kuu vie od 30 hiljada dolara godi-
nje. Ako i mu i ena rade 2.000 sati godinje za trenutnu prosenu platu u
proizvodnji, a ne u administraciji (7,5 dolara za sat), oni e zaraditi toliko.
Ali sa 30 hiljada dolara godinje nee moi da postanu vlasnici kue ili
36 * Weifare State (engl.).
184 Fluidni strah
da sebi priute kvalitetnu brigu o deci. U zemlji koja ne veruje ni u javni
prevoz, ni u nacionalno zdravstveno osiguranje, ovaj dohodak dozvoljava
porodici sa etiri lana samo poniavajuu, osnovnu egzistenciju. Takva
porodica, pokuavajui da spoji kraj sa krajem sa ovakvom zaradom, bie
stalno muena strahovima od zamrzavanja i smanjivanja plate i katastro-
falnim posledicama ak i kratke bolesti.
37
I kao to je Njujork tajms pisao 3. marta 1996. godine, 72 pro-
centa Amerikanaca tada je verovalo da e se vikovi i gubitak
posla u ovoj zemlji trajno nastaviti". Oni tako jo uvek misle, ve-
rovatno jo vre nego pre desetak godina; na kraju krajeva, nji-
hovo iskustvo ivota na klackalici polako postaje doivotno. To
uverenje je, ini se, jedno od nekoliko uverenja koje svakodnevno
pronalazi veliku potvrdu i malo, ako i toliko, razloga da se u nje-
ga sumnja. A imati takvo uverenje znai biti uplaen - hronino,
svakodnevno, dan i no.
ezdeset godina nakon Ruzveltovog proglaenja rata protiv
straha" (straha od neslobode, verskog progona i siromatva) i
obeanja o njegovom brzom unitenju, taj stav je zamenjen pro-
glaenjem rata protiv terorizma" Dorda V. Bua i obeanjem
da e se on nastaviti i u budunosti (neki od njegovih najbliih
saradnika su bili jo otvoreniji, izjavljujui da se on nikada nee
ni zavriti...). U godinama nakon Regana, ini se da je strah od
pretnji po linu bezbednost (zbog terorista, povremeno udrue-
nih, iako trenutno rede nego pre 11. septembra, sa ulinim pro-
sjacima, prodavcima droge, pljakaima i, u optijem smislu, sa
nedovoljno definisanom i zbog toga jo vie uasavajuom kate-
gorijom potklase", kao i sa trovanjem brzom hranom i strahom
od gojaznosti, holesterola i dima tuih cigareta) onaj strah koji
za cilj ima da, kao suner, upije, apsorbuje i obrie sve druge stra-
hove. Nekoliko godina pre 11. septembra Rorti je primetio (kao
prorok, ini se, sada nakon 11. septembra) da ako se pseudodo-
gaajima, koje su kreirali mediji, ukljuujui povremeni kratak i
krvav rat, proleterima moe skrenuti panja sa sopstvenog oaja,
oni super bogati nee morati mnogo da se plae".
38
37 Richard Rorty, Achieving our Country, Harvard University Press, 1998, Str. 83-4.
38 Ibid., Str. 88.
Ali super bogati svakako nemaju mnogo razloga za strah...
Kao to je Maks Hejstings s pravom istakao:
Najmonije oruje bogatih je globalizam. Onda kada ovek pree odree-
ni korporativni prag, porez postaje dobrovoljan, kao to mogu posvedoiti
raunovoe Ruperta Mardoka. Suoeni sa bilo kakvom fiskalnom ili ak fi-
zikom pretnjom, oni e lako pomeriti novac ili sebe na neko drugo mesto.
Imajui ovo u vidu, mali broj nacionalnih vlada elee da rizikuje i odstrani
kreatore bogatstva tako to e napasti njihove bankovne raune... [Samo]
bi raspad finansijskog sistema bez presedana mogao predstavljati pretnju
za bezbednost bogatih.
39
lanovi globalne elite super bogatih mogu se ponekad nai na
ovom ili onom mestu, ali oni nikada i nigde nee biti iz tog mesta
- ili bilo kog drugog mesta - to je sigurno. Oni ne treba da brinu
zbog umirivanja strahova koji progone roene/metane u mestu
gde su se nakratko zaustavili, jer odravanje proletera zadovolj-
nim" vie nije uslov za njihovu sopstvenu bezbednost (koja se
moe, ako je potrebno, pronai na nekom drugom mestu), niti
za njihovo bogatstvo i njegovo dalje gomilanje (koje je oigledno
postalo lako i mobilno, kao i sa lakoom prenosivo u naklonjeni-
ja i gostoprimljivija mesta). Ako koliina lokalnih strahova pree
granicu prijatnosti, postoji mnogo drugih mesta u koja se moe
otii, ostavljajui metane da se krkaju i sami se kuvaju u kazanu
panike i nonih mora...
Za globalnu elitu, podsticanje, a ne ublaavanje strahova me-
tana (bilo kojih metana, i bilo kog mesta u kom se zadesi eli-
ta izmeu dva putovanja) nee nositi veliki rizik, ako ga uopte
i nosi. Promena i usmeravanje strahova koji potiu iz globalne
drutvene nesigurnosti u lokalne bezbednosne strepnje ini se
svakako najdelotvornijom i skoro nepogreivom strategijom; ona
sa sobom nosi veliku korist i relativno malo rizika kada se upor-
no koristi. Ipak, njena najvea korist je u tome to ona skree
panju uplaenih sa uzroka njihove egzistencijalne strepnje, tako
da - da citiram Hejstingsa - globalna natklasa moe nastaviti da
sebi udovoljava na zapanjujuem nivou", i to neometano.
39 Max Hastings, They've never had it so good", Guardian, 6. avgust 2005.
186 Fl ui dni strah
Zahvaljujui negativnoj globalizaciji, ukupna suma, koliina
i intenzitet popularnih strahova, na kojima lako mogu zaraditi
promoteri i oni koji praktikuju tu strategiju, nesmetano rastu.
Zahvaljujui obilju strahova, strategija o kojoj govorimo moe
biti rutinski koriena, pa se tako negativna globalizacija takoe
moe nesmetano nastaviti. To jest, u predvidivoj budunosti. Ali
opet, kao to smo i ranije videli, predvidljivost" je jedna od onih
osobina koje upadljivo nedostaju negativno globalizovanom flu-
idnom modernom svetu.
6.
Misao protiv straha
(ili nezakljueni zakljuak za one koji bi mogli
pitati ta bi se moglo uiniti)
Informiui itaoce o svoja tri oka koja je doiveo 1990. kada
je u kratkom vremenskom roku saznao za smrt Altisera, Benoa
i Lorea, ak Drida je konstatovao da je svaka smrt kraj jednog
sveta, i da se svaki put radi o kraju jednog jedinstvenog sveta, sve-
ta koji se nikada ponovo ne moe pojaviti niti moe uskrsnuti.
1
Svaka smrt predstavlja gubitak jednog sveta - gubitak zauvek, gu-
bitak koji je nepopravljiv. Smrt je, mogli bismo tako rei, iskustve-
na i epistemoloka osnova ideje jedinstvenosti.
Smrt Ralfa Milibanda predstavljala je posebno okrutan i bolan
ok za mislee ljude koji su poricali esto uverenje da je sve to
se moe uraditi da se planeta uini manje preteim i zastrauju-
im, a time gostoprimljivijim mestom za oveka i za humaniji
ivot ve uraeno, i koji su odbijali da prihvate da je svako dalje
poboljanje nezamislivo. Njegov lini, jedinstveni i unikatni svet
bio je svet nade koja ne umire. Meutim, iz tih razloga on osta-
1 Videti: Jacques Derrida, Chaque fois unique, la fin du monde, prezentovali Pascale-Anne
Brault i Michael Naas, Galile, 2003.
188 Fluidni strah
je i nezamenjivi deo i izvor stalnog bogaenja naih sopstvenih
svetova. Zadatak ivih jeste da nadu odravaju u ivotu, ili, pre,
da je uskrsavaju u svetu koji se menja rapidnom brzinom, sve-
tu koji je poznat po rapidno brzim promenama okolnosti pod
kojima se sprovodi borba da se taj svet uini gostoljubivijim za
oveanstvo.
Delo Ralfa Milibanda oznaavalo je veliki izazov sa kojim su se
suoavali intelektualci njegovog vremena (intelektualci: mislei
ljudi koji su i dalje verovali da je krajnja svrha miljenja da se iza
sebe ostavi svet koji je bolji od zateenog) i oznaavalo je nai-
ne i sredstva kojima su ljudi koji se nazivaju intelektualcima"
pokuavali, sa polovinim uspehom i uz nemalo promaaja, da
odgovore tom izazovu.
Izazov o kome je re bilo je lagano ali neumoljivo (i dugo zane-
marivano, a jo i due namerno neprihvatano) propadanje onog
istorijskog inioca" koji je, prema nadama intelektualaca (koji
su imali u vidu organske" standarde koje je definisao Antonio
Grami i koji su bili bolno svesni ogranienosti praktinih efeka-
ta iste misli), trebalo da bude uvod (ili da bude uveden) u zemlju
u kojoj bi ideja skoka ka slobodi, jednakosti i bratstvu, koju su u
njenoj iskonskoj formi skicirali mislioci iz doba prosvetiteljstva,
ali koja je kasnije skrenula u kapitalistike ili komunistike or-
sokake, konano dola do svog socijalistikog cilja.
U otprilike dva veka (moderne) istorije intelektualci su preli
itav put od samopouzdanja i smelosti mladog Ikara do skep-
ticizma i promiljenosti starog Dedala (treba biti jasno da ovo
putovanje jo nije zavreno, dok je sam put bio i po svoj prilici e
ostati sve samo ne pravolinijski...). I du itavog spektra projeka-
ta, stavova i Weltanschauungena koji se raaju, umiru i odbacuju
tokom tog putovanja - od samopouzdanja, hrabrosti i razmetlji-
vosti uobraene mladosti (kada je Klod-Anri Sen-Simon pozvao
svoje kolege pozitivne intelektualce" da sjedine i poveu svoje
snage kako bi krenuli u opti i konani napad na predrasude, te
da krenu u organizaciju industrijskog sistema) pa sve do zrelog
doba urazumljivanja, opreznosti i razboritosti (kada je Ludvig
Vitgentajn rezignirano zakljuio da filozofija ostavlja sve ona-
Misao protiv straha 189
kvim kao to je i bilo") - intelektualci su uvek preutno podozre-
vali ili glasno oplakivali nemo iste misli". Da li rei mogu me-
njati svet? Da li je dovoljno govoriti istinu da bi se pobedila la?
Da li um moe odoleti predrasudama i sujeverju? Da li postoje
izgledi da e se zlo ikada predati pred sjajnom slavom dobrote ili
da e se runo poviti pred zaslepljujuim sjajem lepog?
Intelektualci nikada nisu istinski verovali u svoje moi da re
pretvore u delo. Bio im je potreban neko da obavi ono to su oni
govorili da se mora uiniti. Neko sa istinskim moima da obav-
lja stvari i da osigura da te stvari nastave da idu svojim tokom
nakon toga (zar znanju nije potrebna mo da bi se u svetu ne-
to napravilo, isto toliko koliko je moi potrebno znanje da bi se
svet menjao na ispravan nain i u ispravnu svrhu?). Prosveeni
despot", taj mudri ali nemilosrdni, i iznad svega domiljati Knez
koji je u stanju da pretoi savet Uma u obavezujui Zakon, pred-
stavljao je oigledan prvi izbor intelektualaca. Ali bio je to prvi
meu mnogima koji su usledili; istorija se postarala da nam po-
kae kako on po svom izboru prestaje da bude oigledan izbor,
a kamoli izbor koji obeava. Odnosi izmeu monika i njihovih
revnosnih savetnika (koje su esto kao isuvie revnosne posma-
trali oni kojima su upuivani saveti) su u najboljem sluaju bili
ambivalentni i najee burni i zatrovani uzajamnom sumnjom.
Brak samoimenovanih predlagaa zakona i tvoraca zakona koji
imaju mo u rukama brzo se pokazao kao brak one vrste u kojoj
je pomeana ljubav i mrnja, kao nepopravljivo nestabilan odnos,
uvek na ivici razvoda.
Tokom perioda od najmanje jednog veka primarni intelektu-
alni izbor za ulogu istorijskog inioca" emancipacije bio je zbir
sastavljen i uvezan odreenim brojem dosta raznolikih vetina
i zanata, zajedniki obuhvaenih kategorijom radnike klase".
Prinuena da svoj rad / kreativni kapacitet prodaje ispod cene
i postajui rtva negiranja ljudskog dostojanstva, koje je ilo
ruku pod ruku sa takvom vrstom prodaje, od radnike klase se
oekivalo da ustane ili se izdigne iznad prosto objektivnog",
nemisleeg postojanja klase po sebi" do nivoa klase za sebe":
190 Fluidni strah
da postane svesna svoje istorijske odrednice, da tu svest usvoji,
da sebe prevede (ili bude prevedena) iz objekta u subjekt (od-
nosno glavni istorijski subjekt), te da se ujedini u revoluciji iji
je cilj da njenim patnjama doe kraj. Meutim, poto su uzroci
njihove patnje imali sistemske korene, ta klasa ponienih, u skla-
du sa Marksovom nezaboravnom reenicom, bila je jedinstvena
klasa meu ljudima po tome to nije mogla da emancipuje samu
sebe bez emancipacije celokupnog ljudskog drutva, niti je mogla
da prekine svoju klasno uslovljenu bedu bez stavljanja take na
svaku i celokupnu ljudsku bedu. Kada joj je takva mo pripisa-
na, radnika klasa je ponudila prirodno i bezbedno sklonite za
nadu, mnogo sigurnije od onih imaginarnih udaljenih gradova u
koje su rane moderne utopije smestile prosveene despote", oe-
kujui i verujui da e oni ozakoniti sreu nad svojim nesvesnim,
a prvobitno i nevoljnim podanicima.
Pitanje da li je to pripisivanje moi bilo osnovano ili ne od
samog poetka je bilo sporno. Moglo bi se argumentovati da su
- suprotno Marksovom verovanju - nemiri fabrikih hala u ra-
nom kapitalizmu bili podstaknuti vie gubitkom sigurnosti nego
ljubavlju prema slobodi i da je bilo neizbeno, onda kada je izgu-
bljena i oplakana sigurnost ponovo zadobijena ili izgraena na
novim i drugaijim osnovama, da se nemir ugasi, na taki koja
je daleko od njegove revolucionarne/emancipatorske destinacije.
Takoe bi se moglo argumentovati da je recikliranje osiromae-
nih zanatlija, zemljoradnika na zakupljenoj zemlji i mnogih dru-
gih prisiljenih da ostanu bez posla - u jednu naizgled homogenu
radniku klasu bio korak koji su vie potpomogli oni koji su dr-
ali mo nego to je sam po sebi bio samostalan, te da ekonomske
sile mogu razbiti tu klasu na isti nain na koji su nekada bile
kljune u njenom stvaranju...
Ove i mnoge druge prigovore bilo je lake izneti posmatraju-
i stvari u retrospektivi; meutim, nakon to se nakupilo dosta
dokaza da su takve manifestacije klasne borbe", kao kolektivne
prakse cenkanja i upotrebe kapaciteta za stvaranje neprijatnosti"
u borbi za visinu nadnice, daleko od toga da budu preliminarni
korak ka revolucionarnom remontu sistema moi, jer su im cilje-
vi bili smeteni potpuno unutar granica odnosa kapital - radna
snaga, moe se rei da one nee ni izai iz okvira kapitalistikog
poretka, a kamoli sruiti taj poredak. Uz to je, posle, polako ali
sigurno sve verovatnije izgledala mogunost da je svojim dopri-
nosom redovnim, gotovo rutinskim korekcijama nepodnoljivih,
i time potencijalno eksplozivnih sistemskih nepravilnosti, bor-
ba radnitva sluila kao homeostatiko, stabilizujue sredstvo za
uravnoteenje" kapitalistikog poretka pre nego za njegovo na-
ruavanje - a kamoli podrivanje.
Nakon dueg perioda poetnog nemira, povezanog sa nesta-
janjem predmodernih ekonomskih struktura, nastupio je peri-
od relativne stabilnosti" - zasnovan na novim, ali, kako se ini,
vrstim strukturama industrijskog drutva. Politiki primenje-
na sredstva rekomercijalizacije kapitala i radne snage" postala
su konstantna karakteristika kapitalistikog sveta - sa dravom
koja igra aktivnu ulogu u usmeravanju sredstava, promoviui i
obezbedujui intenzivnu i ekstenzivnu ekspanziju kapitalistike
ekonomije, sa jedne strane, te preoblikujui i rehabilitujui radnu
snagu, s druge strane. Koliko god bile surove tegobe na debljem
kraju kapitalistike ekspanzije, i koliko god uznemiravajui bili
neprekidni strahovi od periodinih nastupa ekonomske depre-
sije, izgledalo je da su vrsto utemeljeni okviri za obuhvatanje
ivotnih oekivanja i projekata, opremljeni isprobanim i pouzda-
nim alatima za popravku - omoguavajui dugorono planiranje
individualnog ivota, zasnovanog na sve veem oseaju sigurno-
sti i vere u budunost. Kapital i radna snaga, spojeni, kako se ini,
neraskidivom meuzavisnou, sve uvereniji u permanentnost
svojih uzajamnih veza i sigurni da e se sretati i nadalje u vre-
menima koja dolaze, traili su i pronali uzajamno koristan i per-
spektivan, ili bar zadovoljavajui sporazum - vid kohabitacije u
kome je izraeno stalno natezanje konopca, ali i runde uspenih
pregovora o pravilima saradnje, uspenih jer su za izvesno vreme
uzajamno zadovoljavajui.
Frustriran i nestrpljiv zbog naina na koji je izgledalo da stvari
teku, Lenjin se poalio kako bi radnici, da su preputeni samo
192 Fluidni strah
svojim sredstvima, jedino razvili sindikalni mentalitet" i osta-
li suvie uskih pogleda, egocentrini i podeljeni, nedorasli da
se suoe sa svojom istorijskom misijom, a kamoli da je izvedu.
Isti trend koji je muio Lenjina, tvorca i revnosnog zagovornika
preica", kao i zamene nepouzdane, spontane eksplozije prole-
terskog besa briljivo pripremljenim planom preuzimanja vlasti
od strane profesionalnih revolucionara", primetio je, ali je na
njega gledao sa blago optimistikom staloenou, i njegov savre-
menik Eduard Berntajn - osniva (uz znaajnu podrku fabija-
naca) revizionistikog" programa usklaivanja i upranjavanja
socijalistikih vrednosti i ambicija unutar politikog i ekonom-
skog okvira jednog u osnovi kapitalistikog drutva: polagane ali
sigurne amelioracije" a ne revolucionarni, jednokratni remont
statusa quo.
Dijagnoze koje su napravili Lenjin i Berntajn bile su upadljivo
sline - ali njihovi odgovori na pitanje - ako je tako, ta je po-
trebno initi?" bili su radikalno razliiti. Istina, obojica su ostali
verni Marksovoj postavci da je brak sa praksom jedina mogua
terapija za endemsku slabost misli, i njegovom izboru partnera
za ujedinjenje sa teorijom emancipacije za predstupajue ven-
anje (potreban je susret onih koji misle sa onima koji pate").
Ali dok je Berntajn zamislio ulogu intelektualaca po obrascu
lojalne i poslune domaice, Lenjin je drugaije podelio uloge:
prvu violinu i prevlast u tom braku dodelio je mao muu, koji
je u tu svrhu preuzeo vei deo ili sve u pogledu vrstine, miia
1 upornosti. Meutim, da bi se ispunila ta svrha, oni koji su znali
ta je potrebno uraditi morali su da se transformiu iz drutva
za debate u potpuno integrisano, disciplinovano i nemilosrdno
telo profesionalnih revolucionara", svesnih da (po pronicljivom
opisu tog uverenja, koje je dao Alan Finkelkraut) su koncepti na
ulici, argumenti u dogaajima, a razlozi u drami u kojoj su ljudi
glumci pre nego to postanu mislioci".
2
Proletarijat je taj koji e
konano preoblikovati stvarnost prema pravilima razuma i prin-
cipima pravde - ali do toga nee doi ukoliko proletarijat na to ne
bude naveden, voen i na druge naine primoran od strane onih
2 Videti: Alain Finkielkraut, Nous autres, modems. Ellipses, 2005, str. 245.
koji znaju i/ili propisuju ta pravila i principe. Radnike treba pri-
siliti da izvre konaan in oslobaanja koji je - po sudu istorije
bez prava na albu - bio njihova misija od poetka klasne borbe,
ali za koju su oni bili isuvie lenji i nemarni, ili suvie naivni i la-
koverni da je obave - osim ako se ne pozovu na oruje i prinude
na akciju...
Lenjinov hrabar/oajniki potez pomerio je intelektualce, kao
poznavaoce istorije", iz kancelarije za planiranje na komandno
mesto revolucije. Njihov zadatak je bio da sebe transformiu u
istorijske inioce stavljanjem istorijski odreenog kolektivnog i-
nioca pod svoju direktnu komandu i uterivanjem, uvebavanjem
i oblikovanjem tog kolektiva u strogo disciplinovanu vojsku i/ili
oruje za masovno unitavanje.
Moda je to bio Lenjinov pokuaj da oslobodi intelektualce od
njihove prvobitne bolesti - nemoi: da ih podstakne da se sami
preoblikuju u kolektivni istorijski inilac", to su do tada, opsed-
nuti strahovima vezanim za sopstvenu nemo, traili izvan svojih
redova. Ovog puta taj inilac nije bio zamiljen, nije bio postulat,
ve neto sasvim stvarno, ne neto to je potencijalni predmet
intelektualnog prosvetljenja i usmerenja, ve nemilosrdni ef, od
samog poetka sveznajui, i - jo vie od toga - svemogui ef,
koji zahteva pokornost, portvovnost i bezuslovnu predaju. Bez
obzira na to kakve bile njene namere, Lenjinova strategija se u
praksi pokazala samo kao promena upravljanja u toj emi stvari
koja stoji iza traume intelektualaca o uroenoj nemoi. Partija
- telo koje su stvorili intelektualci koji su sebe redefinisali kao
istorijski inilac" - preuzela je barjak od ponienih i napaenih
masa" kao referentna taka za intelektualne usluge; za razliku od
proleterskih masa koje je zamenila u ulozi pokretaa istorije, par-
tija nije htela nikakvo prosvetljenje i usmerenje koje bi dolo spo-
lja (niti je dozvoljavala ni najslabiji nagovetaj same mogunosti
da bi to htela). Umesto toga, zahtevala je poniznost, podanitvo,
poslunost i servilnost. Njoj su bili potrebni strogi oficiri a ne
uitelji. Sluge, ne vodii.
Da li su teka vremena koja su zadesila nekadanje zakono-
davce, naslednike philosophesa i izvrioce njihovog zavetanja,
194 Fluidni strah
rezultat njihovih sopstvenih postupaka? Da li su sve vreme sami
zazivali probleme - od trenutka kada je zapoela njihova potraga
za istorijskim iniocem? Sanjali su o svetu potpune transparen-
tnosti i totalnog reda. Nisu znali da potpuna transparentnost"
dolazi zajedno sa potpunim nadzorom i da totalni red" pripada
snovima i ciljevima totalitarizma, komandanata koncentracionih
logora i uprava grobalja. Dobili su ono emu su pomogli da se
stvori - a to nisu oekivali.
Marks je insistirao da kapital koji porobljava radniku klasu
nije nita drugo do otuena mo radnike klase. Da li je partija
bila ita drugo do otuenje idejne moi intelektualaca?
Kao to se ranije dogodilo sa putem koji vodi od rei do del,
tako je predeo koji vodi od oaja nemoi do radosti oseaja sop-
stvene vanosti sada prebaen u dornen partije, da za dugo vreme
ona tu deluje kao posrednik, pod njenom iskljuivom kontro-
lom.
Kako je razvoj situacije iznova potvrivao Lenjinova tmurna i
Berntajnova poletna oekivanja, Der Luka je objanjavao evi-
dentnu nevoljnost istorije da prati originalnu Marksovu progno-
zu jednim konceptom skovanim za tu svrhu (koji se ipak vraa
na Platonovu alegoriju o senkama na zidu peine), konceptom
lane svesti" podmuklo inspirisanom lanom potpunou" ka-
pitalistikog drutvenog poretka koji tu svest promovie i nee
prestati da je promovie ukoliko mu se partija ne suprotstavi, jer
partija vidi ta se krije ispod obmanjujue spoljanjosti i shvata
neumoljivu istinu zakona istorije, i tada, po obrascu Platonovih
filozofa, deli svoja saznanja sa obmanutim stanovnicima peine.
Kada se to kombinuje sa konceptom Antonija Gramija o par-
tiji kao kolektivnom intelektualcu", kao i konceptom organskih
intelektualaca" koji artikuliu interese klase kako bi sluili klasi
ije interese artikuliu, Lukaeva reinterpretacija hirovitosti pos-
tmarksove istorije prividno je izdigla istorijsku ulogu intelektu-
alaca - a time i njihovu etiku/politiku odgovornost - na nove
visine. Ali, u tom istom smislu, Pandorina kutija recipronog op-
tuivanja, nametanja krivice i sumnje u izdaju irom je otvorena,
to je predstavljalo uvod u dugotrajnu eru optubi za trahisons
des clerks, bezobzirnih ratova, uzajamnih kleveta, lova na vetice
i napada na linost. I zaista, ako radniki pokret nekad i negde
nije uspeo da deluje u skladu sa svojom predvienom istorijskom
misijom, a posebno ako je ustuknuo pred revolucionarnim zba-
civanjem kapitalistike sile, jedini krivci morali su biti neuspeni
organski intelektualci" u pokuaju, koji su zanemarili ili ak i
aktivno izdali svoju dunost da se kondenzuju (a potom i utope)
u pravoj vrsti partije.
Ono to je paradoksalno jeste da su javno priznati, samoi-
menovani, potencijalni ili neuspeli intelektualci teko odolevali
iskuenju da prihvate takvo nepovoljno vienje sebe samih, jer
su se time i najspektakularniji primeri njihove teorijske slabosti
i praktine nemoi pretvarali u mone argumente koji su indi-
rektno, mada izopaeno, potvrivali njihovu kljunu istorijsku
ulogu. Seam se kako sam ubrzo po svom dolasku u Britaniju
sluao jednog doktoranta koji je, nakon to se osvrnuo na ne-
koliko radova Sidnija i Beatrise Veb, pourio da ustvrdi, praen
odobravanjem nekvalifikovanih slualaca na seminaru, kako se
svi razlozi to socijalna revolucija tako uasno kasni u Britaniji
nalaze tu - u tim knjigama.
Postojali su znakovi pored puta koji bi, da su samo uoeni na
vreme, paljivo i bez predrasuda proitani, bacili senku sumnje
na ovakvu intelektualnu uobraenost. Ideje Lukaa ili Gramija,
koje je nedavno otkrila britanska intelektualna levica, meutim,
nisu pomogle u dekodiranju tih poruka na putu. Kako, recimo,
napraviti vezu izmeu studentskih nemira i sindikalnih trajkova
krajem sedamdesetih u Britaniji? emu smo zapravo bili svedoci
- borbama u pozadini koje vode trupe u povlaenju koje su blizu
kapitulacije ili isturene jedinice nastupajuih, jo eih armija?
Da li je to bio udaljeni eho starih bitaka i zakasnelih ponovnih
postavki zastarelih scenarija ili simptom i najava novih nastupa-
juih ratova? Simptomi nekog kraja ili nekog poetka? I - ako se
radi o poetku, onda poetku ega?
Vesti o najnovijim intelektualnim gibanjima u inostranstvu
samo su doprinele uenju i zbunjenosti kako su najave pozdrava
196 Fluidni strah
zbogom proletarijatu" putovale preko La Mana, uz Altiserova
podseanja na to da je konano sazrelo vreme za revolucionarnu
akciju. Zanosno romantina vizija E. P. Tompsona o besprekornoj
samosvesti radnike klase naila je na frontalne napade urednika
Nju left revije (New Left Review) zbog svog intelektualnog siro-
matva (verovatno se mislilo na upadljivo odsustvo intelektuala-
ca u Tompsonovoj edukativnoj prii).
Bilo bi nepoteno i netano pozivati se na sopstvenu vizionar-
sku mudrost u retrospektivi. Takoe bi bilo nepoteno, nepraved-
no i neistinoljubivo optuiti za zbunjenost one koji su preoku-
pirani svojim poslovima za kojima tre. Kako god bili razdeljeni
krivica i razreenje, ostaje injenica da je nastupajui kraj sjajnih
trideset godina" (kako su retrospektivno opisane tri posleratne
decenije izgradnje socijalne drave, ali tek onda kada su se uslovi,
koji su ih uinili izvodljivim, raspali ili su bili rastureni, i tek kada
je bilo potpuno oigledno da se to desilo) izmestio nama poznat
svet i uinio oprobana orua, ranije koriena za analizu i opis
tog sveta - beskorisnim. Dolo je vreme slutnji i nagaanja, a s
njim i mnogo konfuzije. Ortodoksna pravila ukopavala su se u
sve dublje rovove i ograivala bodljikavom icom, dok su jereti-
ka verovanja, putajui sve vie korena na terenu, prikupljala hra-
brost i postajala sve bezobzirnija, ak i kada su uzalud pozivala
na zajedniki jezik, nimalo se ne pribliavajui konsenzusu.
Izvor ove intelektualne pometnje, na koju su neki eksplicit-
no ukazivali, a nad kojom su drugi likovali, bio je, da ponovim,
oigledan nestanak do tada neospornog istorijskog inioca (kao
vorita oko kojeg su se sve strategije, bez obzira na to koliko me-
usobno bile suprotstavljene, u krajnjoj liniji okretale) - to je na
poetku intelektualna levica percipirala kao sve veu separaciju i
slom komunikacije sa pokretom". Kako su dogaaji redom pobi-
jali sve teorijski besprekorne postulate jedan za drugim, intelek-
tualni krugovi (uz samo nekoliko izuzetaka - od kojih su se neki
sistematski opirali tom trendu, a drugi sporadino, kao kada su
se pridruivali nekim protestima iz pozadine, ne iz prvih redova,
ili kada su se formirale ad hoc grupe za podrku rudarima koji su
uzalud pokuavali da umaknu talasu taerizma) su se sa jo ve-
im arom i jo upadljivije okrenuli samoreferentnim interesima
i zanimanjima, kao po komandi Miela Fukoa, koji je proklamo-
vao pojavu specijalizovanih intelektualaca" (a time i specijali-
zovanih", to jest profesionalno odeljenih i zasebnih politika).
Pitanje da li je moda koncept odreenih ili specijalizovanih
intelektualaca nita drugo do oksimoron, je, naravno, bilo i ostalo
predmet debate. Ali, i bez obzira na to da li je primena termina
intelektualac" legitimna u sluajevima kao to su univerzitetski
predavai koji stupaju na javnu scenu samo povodom neslaganja
sa visinom univerzitetskih plata, ili glumaca koji protestuju zbog
smanjenja budeta za pozorinu produkciju ili snimanje filmova,
ili konsultanata koji trajkuju zbog prekomernih zahteva oko nji-
hovih usluga, jedna stvar je sigurna: za ove nove, institucionalno
uokvirene, samocentrine i samoreferentne oblike zauzimanja
politikog stava i odmeravanja moi, figura istorijskog inioca"
je potpuno irelevantna. Moe se skinuti s dnevnog reda bez grie
savesti, te, iznad svega, bez aljenja i gorkog oseaja gubitka.
Moraju li i nada i posao emancipacije pratiti pad nestajueg
istorijskog inioca" u ambis kao to je kapetan Ahab pozivao
svoje mornare da ga prate u potonuu? Smatram da se rad Teo-
dora Adorna moe iznova itati kao jedan dugaak i detaljan po-
kuaj suoavanja s tim pitanjem i opravdanja jednog naglaenog
ne" kao odgovora na njega.
Na kraju krajeva, mnogo ranije nego to je ljubav britanskih
intelektualaca prema istorijskom iniocu poela da vene i nestaje,
Adorno je upozorio svog starog prijatelja Valtera Benjamina na
ono to je nazvao brehtovski motivi": nadu da e pravi radnici"
spasiti umetnost od gubitka njene aure ili da e ona biti spasena
neposrednou kombinovanog estetskog efekta" revolucionar-
ne umetnosti.
3
Adorno je insistirao na tome da pravi radnici"
,,u stvari nemaju prednost nad svojim 'buroaskim suparnicima'
u ovom pogledu" - oni nose sve znakove defektnosti tipino
buroaskog karaktera". I onda je usledio konaan udarac: uvaj
3 Videti: Adornovo pismo Benjaminu od 18. marta 1936, u: Theodor Adorno and Walter
Benjamin, Correspondence, 1928-1940, Harvard University Press, 1999, str. 127-33.
198 Fl ui dni strah
se da ne pretvorimo svoju neophodnost" (to jest neophodnost
intelektualaca kojima je potreban proletarijat za revoluciju") u
vrlinu proletarijata, kao to smo stalno u iskuenju da uinimo".
Istovremeno, Adorno je insistirao na tome da, iako izgledi za
emancipaciju oveka sa teitem na ideji drugaijeg i boljeg dru-
tva sada izgledaju manje ohrabrujui nego u vreme Karla Marksa,
optube koje je Marks podigao protiv sveta koji je neoprostivo
neprijateljski nastrojen prema humanosti nisu izgubile nita na
svojoj aktuelnosti i jo nijedna kompetentna porota nije nala
nikakav kljuni dokaz za neutemeljenost prvobitnih ambicija
ka emancipaciji. Nema stoga dovoljnog, a kamoli neophodnog
razloga, tvrdio je Adorno, da se emancipacija skine sa dnevnog
reda. Upravo suprotno: nepodnoljiva postojanost drutvenih
bolesti je razlog vie i svakako jak razlog da se jo upornije nasta-
vi sa pokuajima u tom pravcu.
Smatram da je Adornovo upozorenje isto toliko aktuelno kao
u vreme kada ga je prvi put napisao: Nesmanjena prisutnost pat-
nje, straha i opasnosti ini neophodnim da ideja koja ne moe biti
realizovana ne bude odbaena". Tada, kao i sada, filozofija mora
saznati, bez ikakvih ublaavanja, zato svet - koji je onda mogao
i sada moe biti raj - moe sutra postati sam pakao". Razlika iz-
meu tada" i sada" mora biti pronaena na drugim mestima, a
ne u stavu da je zadatak emancipacije izgubio svoju urgentnost ili
da je san o emancipaciji uzaludan.
Ono to je, meutim, Adorno pourio da doda je sledee: ako
je Marksu svet delovao spremno za pretvaranje u raj tamo i tada"
i izgledao pripravan za trenutni zaokret, i ako je stoga izgledalo
da je mogunost promene sveta 'sa vrha nadole' bila neposred-
no prisutna",
4
to vie nije sluaj, ako je uopte ikada i bio (samo
tvrdoglavi se mogu i dalje pridravati teza onako kako ih je Mar-
ks formulisao). Mogunost preice ka svetu koji bi bio podesnije
ljudsko stanite je ono to se izgubilo iz vida i to se ini manje
realnim nego ranije.
Moglo bi se, takoe, rei i da vie nema prohodnih mostova
izmeu ovog sveta ovde i sada i tog drugog emancipovanog"
4 Ibid., str. 14.
sveta, gostoljubivog i okrenutog korisniku". Nema nestrpljive
gomile koja e u stampedu prei itavu duinu mosta, kada bi ta-
kav most bio izgraen, niti vozila koja ekaju da eljne bezbedno
prevezu na drugu stranu do njihovog odredita. Niko ne moe
biti siguran kako bi takav upotrebljiv most mogao biti izgraen i
na kom delu obale bi ga trebalo postaviti da bi se obezbedio ne-
smetan i odgovarajui saobraaj. Morali bismo, u ovom pogledu,
zakljuiti da mogunosti nisu neposredno prisutne.
Svet eli da bude obmanut" - Adornova neuvijena optuba
zvui kao komentar na tunu priu Lajona Fojtvangera o Odi-
seju i svinjama koje su odbile da se vrate u svoj prethodni ljud-
ski oblik jer su mrzele brigu o donoenju odluka i preuzimanje
odgovornosti koje je nuno proisticalo iz poloaja ljudskog bia,
ili, kad smo kod toga, bilo je to kao bekstvo od slobode" Eriha
Froma, ili, kao arhetip svih tih pria - Platonova melanholina
spekulacija o traginoj sudbini filozofa koji pokuavaju da podele
sa peinskim ljudima dobre vesti, donesene iz suncem obasjanog
sveta istih ideja. Ljudi ne samo da nasedaju... ve i ele da budu
prevareni... oseaju da bi im ivoti postali potpuno nepodnolji-
vi onog trenutka kada bi se ostavili zadovoljstava kojih u stvar-
nosti i nema."
5
Adorno uz bezrezervno odobravanje citira esej Sigmunda Froj-
da o psihologiji grupe. Grupa, kako je napisao, eli da se njom
vlada neogranienom silom: gaji ekstremnu ljubav prema auto-
ritetu: po recima Le Bona, ona ima glad za pokornou. Iskonski
otac je ideal grupe koji vlada egom umesto idealnog ega".
6
Prema Adornovim recima, duh" i konkretan entitet" su se
razili i duh se moe drati realnosti samo na sopstveni rizik, i
time, na kraju, po rizik same realnosti:
Samo misao koja nema duhovnog utoita, nema iluzija o unutranjem car-
stvu, i koja je priznala odsustvo sopstvene funkcije i snage, moe moda
5 Theodor W. Adorno, The Culture lndustry: Selected Essays on Mass Culture, ed. J. M.
Bernstein, 1991, str. 89.
6 Ibid., Str. 119.
200 Fluidni strah
naslutiti poredak mogueg i nepostojeeg, gde bi ljudska bia i stvari bili na
mestima koja im po pravdi pripadaju.
7
Filozofska misao poinje u trenutku kada misao prestaje da se zadovoljava
predstavama koje su predvidljive i iz kojih ne izvire nite vie od onoga to
je tu unapred postavljeno.
8
Misao, u svakom sluaju, nije intelektualna reprodukcija ve postojeeg.
Dokle god se ne odvoji, ona sigurno u svom dohvatu ima ono to je mogue.
Njena neugaena ed, averzija prema svakom brzom i lakom zadovoljenju,
porie besmislenu mudrost rezignacije. Utopijski momenat u razmiljanju
jai je to se manje ono... objektivizuje u utopiju i time sabotira njenu rea-
lizaciju. Otvoreno razmiljanje ukazuje na prostor izvan sebe.
9
Kako Adorno insistira, filozofija predstavlja odlunost da se
ne izgubi intelektualna i realna sloboda", i samo pod tim uslovom
ona moe, kao to bi i trebalo, da ostane imuna na sugestije da
se zadri status quo".
10
Teorija", zakljuuje Adorno govori u ime onog to nije sku-
enog duha."
11
Praksa, a naroito praktinost je najei izgovor
ili samoobmana nitkova" kao to je onaj idiotski parlamenta-
rac na Doreovoj karikaturi" koji je ponosan to ne gleda dalje od
svojih neposrednih zadataka. Adorno negira praksi onu vanost
koju joj obilato pridaju glasnogovornici pozitivne" nauke i oni
profesionalci akademske filozofije (velika veina meu njima)
koji se predaju njenom teroru.
Ako emancipacija", vrhovni cilj drutvene kritike, radi na
stvaranju autonomnih, nezavisnih pojedinaca koji rasuuju i
svesno donose odluke za sebe",
12
ona time nailazi na ogroman
otpor industrije kulture", ali nailazi i na pritisak masa ije elje
ta industrija obeava da e ispuniti (to i ini, istinski ili lano).
7 Ibid., str. 15.
8 Ibid., str. 128.
9 Ibid., str. 292-3.
10 T. W. Adorno and M. Horkheimer, Dialectic of Enlightement, Verso, 1989, str. 243.
11 T. W. Adorno, Critical Models, Columbia University Press, 1998, str. 263.
12 Ibid., str. 92.
I gde se tu onda nalaze izgledi, zadaci, strategije intelektua-
laca, dokle god jesu i ele da ostanu uvari neispunjenih nada i
obeanja iz prolosti, i kritiari dananjice, koji su krivi to su ta
nadanja i obeanja zaboravili i ostavili ih neispunjenima?
Po optem shvatanju, koje izgleda da je ustoliio Jirgen Ha-
bermas i koje je dovelo u pitanje samo nekoliko Adornovih pro-
uavalaca - i to tek nedavno, Adornov odgovor na ova i slina
pitanja najbolje je predstavljen slikom poruke u boci". Ko god da
je poruku napisao i stavio je unutra, zapeatio bocu i bacio je u
more nije imao pojma kada (i da li e ikada) i koji (ako e uopte
neki) mornar opaziti bocu i izvui je na suvo; i da li e taj mornar,
nakon to otvori bocu i izvue pare papira iz nje biti sposoban
i voljan da proita tekst, razume sadraj poruke i upotrebi je na
nain na koji je to zamislio njen autor. itava jednaina se sa-
stoji od nepoznatih promenljivih, i nema naina na koji bi autor
poruke u boci" mogao da je rei. U najboljem sluaju moe po-
navljati Marksove rei: Dixi et salvavi animam meam - autor je
ispunio svoju misiju i uinio sve to je bilo u njegovoj moi da
sauva poruku od nestajanja. Nade i obeanja koji su bili poznati
autoru, a koje veina njegovih savremenika nije nikad nauila ili
je vie volela da ih zaboravi, nee prei taku bez povratka na
svom putu ka zaboravu; ako nita drugo bie im data ansa jo
jednog produavanja ivota. Oni nee bez testamenta umreti za-
jedno sa svojim autorom - barem nee morati da umru, to bi se
sigurno desilo da ih je mislilac predao milosti talasa umesto to
ih je smestio u hermetiki zatvorenu bocu.
Kako Adorno stalno upozorava, nema misli koja je imuna na
komunikaciju, i ako se izrazi na pogrenom mestu i u pogrenom
sporazumu to je dovoljno da se podrije njena istinitost".
13
1 tako,
to se tie komuniciranja sa iniocima, onima koji bi to eleli da
budu, sa neuspelim iniocima i onim ljudima koji nisu radi da se
pridrue akciji u svom vremenu, za intelektualca, neprikosnove-
na izolacija je sada jedini nain da se pokae neka mera solidar-
nosti" sa onima na dnu".
13 Theodor W. Adorno,Minima Moralia,prevod E. EN. Jephcott,Verso, 1974,str. 25.
202 Fluidni strah
Ta samoizolacija nije, po Adornovom miljenju, in izdaje -
niti je to znak povlaenja, niti izraz snishodljivosti, niti oboje
(snishodljivost" i loe miljenje o sebi su ista stvar", kako i sam
istie). Dranje distance, paradoksalno, jeste in angaovanja - u
jedinom obliku u kojem se ono moe razumno pojaviti na strani
neispunjenih ili izneverenih nada: Posmatra sa strane isto je to-
liko ukljuen kao i aktivni uesnik; jedina prednost ovog drugog
je uvid u svoju ukljuenost, te majuno zrnce slobode koje lei u
toj spoznaji kao takvoj".
14
Alegorija poruke u boci" namee dve pretpostavke: da je po-
stojala poruka koja je bila podesna da bude zapisana i vredna
truda potrebnog da se poalje kako bi otplovila; i da e u vreme
kad ta poruka bude pronaena i proitana (u vreme koje ne moe
biti unapred definisano) ona jo uvek biti vredna napora nalazaa
da je otvori i proui, apsorbuje i usvoji. U nekim sluajevima, kao
to je Adornov, poveravanje poruke nepoznatom itaocu u nede-
finisanoj budunosti moe imati prednost nad slaganjem sa sa-
vremenicima koji se smatraju nespremnim ili nemaju elju da tu
poruku uju, a kamoli da prihvate i zadre ono to uju. U takvim
sluajevima slanje poruke u nepoznat svet i vreme poiva na nadi
da e mo te poruke nadiveti svoju sadanju zanemarenost i op-
stati u (prolaznim) uslovima koji su uzrok tog zanemarivanja.
Poruka u boci" kao sredstvo ima smisla samo ako (i samo ako)
onaj ko pribegava tom sredstvu veruje da su vrednosti vene, daje
istina univerzalna, i misli da e brige koje sada podstiu traganje
za istinom i svrstavanje u odbrani vrednosti biti trajne. Poruka
u boci je svedoanstvo o prolaznosti frustracije i trajnosti nade,
svedoanstvo o neunitivosti mogunosti i slabosti tekoa koje su
stajale na putu njihove realizacije. U Adornovoj verziji, kritika
teorija je takvo jedno svedoanstvo - i to predstavlja garanciju za
metaforu poruke u boci.
U naknadnom spisu" svog poslednjeg velikog opusa, La Misre
du Monde,
15
Burdije je istakao da je broj linosti na politikoj sce-
14 Ibid., str. 26.
15 La Misre du Monde, pod upravom Pierrea Bourdieua, Seuil, 1993, str. 1449-554. Vide-
ti i: . Bourdieu et al., The Weight of the World, Polity, 1999.
ni koji su u stanju da razumeju i artikuliu oekivanja i zahteve
svojih biraa u brzom opadanju; politiki prostor je fokusiran ka
unutra, sa tendencijom zatvaranja u samog sebe. Potrebno je da
se ponovo otvori, a to se moe uiniti samo dovoenjem privat-
nih" problema i tenji, koji su esto nedovreni i neartikulisani,
u direktnu vezu sa politikim procesom (i obrnuto, kao rezultat
toga).
Ovo je, meutim, lake rei nego uiniti, jer je javni diskurs
preplavljen terminom prnotions" Emila Dirkema - pretpostav-
kama koje se retko direktno izraavaju a jo rede analiziraju, a
koje se nekritiki primenjuju kada god se subjektivno iskustvo
podigne na nivo javnog diskursa i kad god se privatni problemi
kategorizuju, recikliraju u javnom diskursu i iznova reprezentuju
kao javna pitanja. Da bi vrila svoju uslugu prema ljudskom isku-
stvu, sociologija mora zapoeti sa ienjem terena. Kritika ocena
preutnih ili glasnih prnotions mora ii zajedno sa nastojanjem
da se vidljivim uine oni aspekti iskustva koji obino ostaju iza
individualnog horizonta ili ispod praga individualne svesti.
Meutim, i samo trenutak razmiljanja pokazuje da svest o
mehanizmima koji ivot ine bolnim ili ak nepodnoljivim ne
znai njihovu automatsku neutralizaciju; predoavanje kontra-
dikcija ne znai njihovo razreavanje. Dug i tegoban put se pro-
tee od prepoznavanja korena problema i njihove eliminacije, i
preduzimanje prvog koraka ni na koji nain ne garantuje da e
doi i do narednih koraka, a kamoli da e se stii do kraja puta.
Pa ipak se ne moe osporiti znaaj poetka - ogoljavanja sloene
mree kauzalnih veza izmeu individualne patnje i kolektivno
proizvedenih uslova. U sociologiji, naroito onoj koja nastoji da
bude na visini zadatka, taj poetak je od jo veeg znaaja nego
drugde; taj prvi korak odreuje i zacrtava put ka popravci koji
inae ne bi ni postojao, niti bi bio primeen.
Zaista, treba da ponovimo rei Pjera Burdijea: Oni koji imaju
priliku da posvete svoj ivot prouavanju drutva ne mogu ostati
mirni, neutralni i indiferentni prema naporima od kojih zavisi
budunost sveta".
16
16 Claude Lanzmann & Robert Redeker, Les mfaits d'un rationalisme simplificateur",
Le Monde, 18. septembar 1998, str. 14.
204 Fluidni strah
Njihova dunost (to jest, dunost nas - sociologa) je, drugim
recima, da se nadaju. Ali emu da se nadamo?
Kao to je ranije reeno, nijedna od optubi koje je izneo Karl
Marks protiv kapitala pre skoro dva veka - u smislu njegove tet-
nosti i njegove moralne izopaenosti - nije izgubila nita od svoje
aktuelnosti. Samo se izmenio obim tete i nepravde: do danas su i
jedno i drugo stekli planetarnu dimenziju. A to je stekao i zastra-
ujui zadatak emancipacije - njegova urgentnost je podstakla
osnivanje Frankfurtskog instituta pre vie od pola veka, koji se
od tada bavi usmeravanjem tih napora, to je zaokupilo i ivot i
delo Ralfa Milibanda.
Ipak bih izneo zapaanje da se ta, sve vie transnacionalna"
elita znanja, ta sve izrazitije i oiglednije ekstrateritorijalna klasa
tvoraca simbola i manipulatora simbolima, nalazi u prvim redo-
vima globalizacije" - tog skraenog izraza za istinsku ili pret-
postavljenu, postepenu ali neumoljivu razgradnju veine terito-
rijalno oznaenih distinkcija i zamenu teritorijalno definisanih
grupa i asocijacija elektronski posredovanim mreama" - ne-
vezanim za fiziki prostor, koje su osloboene lokaliteta i lokal-
no ograenih suvereniteta. Takoe bih izneo zapaanje da je ta
elita znanja ona koja prva i prvenstveno doivljava svoje isku-
stvo kao transnacionalno", i da je to ono iskustvo koje ta elita
nastoji da preoblikuje u ideju globalne kulture" i hibridizacije"
(koja predstavlja auriranu denominaciju diskreditovanog poj-
ma meltingpot") kao svoj dominantan trend - to je slika koju bi
manje mobilni ostatak oveanstva verovatno teko usvojio kao
potenu predstavu svoje svakodnevne realnosti.
Prekrena je pogodba izmeu intelektualaca" i naroda", koju
su intelektualci nekada hteli da podignu i povedu u istoriju, slo-
bodu i hrabrost samoisticanja - ili, pre, opozvana je isto onako
jednostrano kao to je bila i najavljena na pragu moderne ere.
Naslednici nekadanjih intelektualaca, dananja elita znanja",
nakon to je uestvovala u secesiji spornog", sada se kree u sve-
tu koji se veoma razlikuje od mnogih razliitih svetova (sa kojima
se dananji svet sigurno ne preklapa) u kojima su ivoti i izgledi
naroda" (ili njihova odsutnost) bili sakriveni i zakljuani.
Adornova postavka da zadatak kritike misli nije u konzerva-
ciji prolosti, ve u spasu nada iz prolosti" nije izgubila nita od
svoje aktuelnosti, ali, upravo zato to je aktuelna u okolnostima
koje su se radikalno izmenile, toj kritikoj misli je potrebno kon-
tinuirano preispitivanje kako bi ostala na visini zadatka. U tom
preispitivanju dve teme moraju dobiti prvenstvo na listi.
Prvo, nada i mogunost da se podesi prihvatljiv balans izmeu
slobode i bezbednosti; ove dve stvari, koje nisu oigledno kom-
patibilne ali su jednako bitne, a koje predstavljaju sine qua non
uslove za humano drutvo, moraju biti postavljene u centar ta-
kvog preispitivanja. I drugo, meu nadama iz prolosti, koje treba
najhitnije povratiti, one koje su sauvane u Kantovoj sopstvenoj
poruci u boci", njegova Ideen zur allgemeine Geschichte in wel-
tbrgerliche Absicht s pravom moe pretendovati na status meta-
nade: nade kojom se moe, hoe i treba hrabar in nadanja uiniti
moguim. Kakav god novi balans izmeu slobode i bezbednosti
se traio, on treba da bude predvien za planetarne razmere.
Piem mora" (a to je glagol koji treba da bude korien samo u
ekstremnim okolnostima) jer je alternativa posveivanju panje,
i to hitne, Kantovim prorokim upozorenjima ono to je an-
Pjer Dupi opisao recima neizbena katastrofa", naglaavajui da
je isticanje predvianja pojave te katastrofe, koliko god glasno
i vatreno to moemo, jedina prilika da se to neizbeno izbegne
- i da se ak, moda neminovno, uini nemoguim.
17
Osueni
smo na neprekidnu budnost", upozorava Dupi. Kratak zastoj u
budnosti moe se pokazati dovoljnim (mada samo neophodnim,
sine qua non) uslovom neizbenosti katastrofe; proklamovanje te
neizbenosti, a time i razmiljanje o opstanku" ljudskog prisu-
stva na Zemlji kao negacija autodestrukcije" je, s druge strane,
neophodan (i nadajmo se dovoljan) uslov da se ne desi neizbe-
na budunost".
Proroci dobijaju svest o svojoj misiji, svoju reenost da slede
tu misiju, kao i svoju sposobnost da je dovedu do kraja, od vere
u ono to od nas Dupi eli da verujemo, suoen sa katastrofom
17 Videti: Jean-Pierre Dupuy, Pour un catastrophisme clair. Quand impossible est certain.
Seuil, 2002, str. 167.
206 Fl ui dni strah
koja danas preti. Na kraju krajeva, oni su predoavali neposrednu
blizinu apokalipse ne zato to su sanjali o akademskim poastima
i to su eleli da se potvrdi njihova mo predvianja, ve zato to
su eleli da budunost pokae kako nisu bili u pravu, i zato to
nisu videli drugog naina da spree katastrofu osim da dozvole -
nateraju svoja proroanstva da sama sebe pobiju.
Ono to mi moemo predskazati jeste da naa negativna glo-
balizacija, naizmenino liavajui slobodne ljude njihove bezbed-
nosti i nudei bezbednost u for-mi neslobode, ukoliko se ne obuz-
da i ukroti, ini katastrofu neizbenom. Bez ovog predskazanja i
bez njegovog ozbiljnog shvatanja oveanstvo moe gajiti samo
slabe nade da e katastrofa biti izbegnuta. Jedini izgledni poetak
terapije protiv rastueg i, u krajnjoj liniji, onesposobljavajueg
straha jeste njegovo analiziranje do samih njegovih korena - jer
jedini izgledni put da se s tom terapijom nastavi zahteva suoa-
vanje sa zadatkom sasecanja tih korena.
Dolazei vek moe se pokazati kao vreme konane katastrofe.
Ili moe biti vreme dogovora i raanja nove pogodbe izmeu in-
telektualaca i naroda - koja sada podrazumeva celo oveanstvo.
Nadajmo se da je izbor izmeu ove dve mogunosti i dalje u na-
im rukama.

Zygmunt Bauman - Fluidni Strah

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Zygmunt Bauman - Fluidni Strah

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Zigmunt Bauman

FLUI DNI STRAH

Вам также может понравиться