Trini Grejp

VRELI DANI

Marta
2

I
udnicom je vladao tajac. Tiina, prepuna iekivanja je bila gotovo opipljiva. U maloj
sali su bili prisutni advokati obe strane, tuitelj i odbrana, policija i optueni. Bili su tu
i malobrojni posetioci, radoznalci, oboavaoci otvorenih suenja, i u zasedi" uvek
poneki lovac" na prie. U tom trenutku sve njih je vezivalo isto nestrpljenje i pitanje.
Kakvu e odluku doneti sudija Rivijer?
Antoni Dejalo bio je optuen za razbojnitvo i organizovane pljake samousluga koje
su se deavale u protekla tri meseca. Uprkos njegovom hapenju na licu mesta, dokazni
materijal nije naen. Sigurnosne kamere i oevici nisu bili dovoljno dobar izvor i potvrda
tog krivinog dela.
Sudija, Pamela Rivijer je bila pribrana, racionalna i pomalo hladna. Njena odluka je
bila odloena samo tren, da bi udahnula vazduh. Potom je sigurnim, jasnim i
melodinim glasom iznela naglas svoju odluku, presudu. Po zakoniku, i praksi drave
Teksas, osumnjieni nije kriv".
Do maloas optueni, sada slobodan graanin, joj je slao poljupce sa oba dlana.
- Pamela, oboavam te! - uo se njegov ostraeni glas. - Volim te, Pamela Rivijeeer!
Taj uzvik, to nepotovanje suda, to nevaspitanje pomeano sa olakanjem je Pamelu
Rivijer gotovo izbacilo iz stolice. Ipak, samo je trepnula i, tek neznatno, njena usna se
iskrivila u neto nalik osmehu. Za njene navike i obiaje i ta grimasa je bila previe.
Njeno lice uvek je bilo bez mimike, ozbiljno i kao skamenjeno, ili je bar bilo takvo dok su
trajala suenja. Inae nije ni bila naroito duhovita i vesela, a smejala se i oputala tek u
krugovima retkih prijatelja kada je za tim bilo razloga i povoda.
Dugi muk, dok se oekivala njena presuda, sada je zamenio amor. Atmosfera u
sudnici je postala uzavrela i uzburkana, kao u vulkanskom grotlu. Do maloas smireni,
paljivi i pomalo nezainteresovani posmatrai pretvarali su se u razjarenu masu. Galama
je postala neizdriva.
- Proglaavam suenje zavrenim - Pamela je udarila svojim ekiem o sto i ustala.
Ona je bila zakon. Tanije, kao sudija ga je sprovodila. Dokaza nije bilo dovoljno da
se optueni i osumnjieni za krau proglasi krivim. To se nekima oigledno nije
dopadalo, ali... Osim to je postupila po zakonu, negde duboko u sebi je imala oseaj da
je ta odluka ispravna. Antoni Dejalo nije ni delovao kao krivac. Vie je liio na
armantnog aljivdiju koji je bio na pogrenom mestu u pogreno vreme. Vie puta.
Osim nedostatka dokaza, da ne grei potvrivali su i njeni instinkti, a oni je obino nisu
varali. Nadala se da je i ovog puta u pravu. ak i da nije tako...

S
Marta
3

Pamela je bila racionalna osoba. Sve je bilo pravno i po zakonu. Zakon je bio na
njenoj strani. Nije bilo dovoljno dokaza, ak nijednog koji bi tog mukarca proglasio
krivim ma koliko se to tuiocu nije dopadalo.

Pre nego to je Pamela uspela do kraja da izgovori slobodno" vrata njene kancelarije
su se otvorila.
- Pria se da si oslobodila optube izvesnog Antonija Dermalo dobacio je umesto
pozdrava.
on Mekgauen je zajedno sa tim komentarom uetao u njenu kancelariju. Obiao je
fotelje i deaki poskoio da bi seo na ivicu njenog radnog stola. Pamela ga je gledala bez
komentara. Takvo, pomalo drsko, ali i detinjasto ponaanje nije bilo u skladu sa
njegovim teget odelom, strogo zakopanom kouljom i visoko zategnutom kravatom.
Valjda joj se zato dopadao? Prisetila se i slegla ramenima.
- Nije Dermalo, nego Dejalo... - ispravila ga je sa zakanjenjem.
- Koga je briga - odmahnuo je rukom. - Da li si spremna za veeras?
- Za ta, veeras?
- Za prijem kod sudije Mensona?! - udio se. - Dobila si pozivnicu poetkom nedelje.
Dogovorili smo se da idemo?
Ona se tog dogovora" nije seala. ak je potpuno zaboravila na taj dogaaj.
Verovatno zbog toga to nije bila veliki ljubitelj takvih prijema gde se viao pravni
krem" Hjustona. Takvi skupovi su se, kao po pravilu, pretvarali u debate ili prepriavanja
nekih interesantnih sluajeva i suenja. Njoj je tih pria, van sudnice, bilo dosta. Pamela
je volela svoj posao, oboavala ga i posveivala mu se u potpunosti. Ba zato se estoko
borila svojim znanjem, marljivou i upornou da bi sprovodila pravdu. Sa svim tim
svojim kvalitetima i znanjem je i dosegla, za njene godine pomalo zavidan, poloaj
sudije. Iako je imala nepunih trideset godina, iza sebe je imala bogatu praksu tuioca,
iskustva iz odbrane i to je dovelo do ostvarenja njenog ivotnog cilja.
Dok je studirala i bavila se praksom nikada nije zamiljala da e njen cilj do tog doba
biti ostvaren, ali njeni snovi su bili realizovani.
Volela je i cenila sve vezano za sudnicu. Ali, nije naroito uivala u tim propratnim
stvarima i sitnicama koje su ile uz njeno zvanje i poloaj. Izbegavala je, koliko je to bilo
pristojno i mogue, prijeme, zabave. ak su joj i susreti po klubovima, gde su se okupljali
pravnici, sudije i svi ostali vezani za pravosue, bili strani.
Moda je zato podsvesno potisnula podatak o prijemu za taj petak vee kod
Mensonovih. Ipak, izgleda da nije dovoljno duboko potisnula taj podatak. Jer jasno se
setila, ak, i izgleda pozivnice, naznaenog vremena za skup gostiju. Da je iv, Frojd bi,
na tu temu sigurno imao za nju neku dijagnozu. Nesvesno se osmehnula.
- Znai, nisi zaboravila - on je prokomentarisao njen osmeh. Samo me zadirkuje?
Marta
4

- Mislim da tvoje oboavanje takvih... - odmahnula je rukom - skupova, nije za alu. I
nisam na taj prijem zaboravila, bar ne u potpunosti - priznala je.
- Bez mene bi bila izgubljena.
Za razliku od nje, on je uivao u takvoj vrsti druenja. Za njega je to bilo pitanje
prestia, rejtinga ili opstanka u pravnim vodama. Kretati se u tim krugovima je, moda,
za njega bilo i pitanje asti. Kao advokat tuilatva i sam je stremio ka cilju koji je ona
ve ostvarila. Pamela je ponekad sumnjala da je i njihova veza zapoeta, bar sa njegove
starane, u tom cilju, da preicom stigne do vrha.
A ona, zato je ona bila sa onom, kada su je ve muile takve sumnje? Brzo je nala
par odgovora. Bio je lep i armantan. Vezivala su ih ista interesovanja, bili su priblinih
godina, razumeli su se... Sa njim je bila smirena, sigurna i, na kraju, oseala se voljenom.
Ba zato su je bunile te sumnje" oko razloga ostvarivanja njihove veze. Ipak, one su je
povremeno obuzimale.
- Kada da doem po tebe? - onovo pitanje dopiralo je do njene svesti.
- one, veeras zaista nisam raspoloena za tamo neki prijem.
- Tamo neki...
- Dobro, znam da je vano... Da e se pojaviti svi koji neto znae u pravosudnim
krugovima, da... - odmahnula je rukom nestrpljivo. - Ali, meni to nije vano. I umorna
sam.
- Od ega?
- Ovo suenje je trajalo due nego to sam to predvidela ili je bilo ko oekivao.
Iscrpelo me vie nego to sam mislila...
- Izgleda da nisi tako lako donela odluku, kao to se pria. Kolebala si se?
- Grei. Lako sam donela presudu. Sve je bilo jasno.
- Kao to je jasno da veeras moramo da se pojavimo kod Mensonovih.
-Ja ne moram...
- Odri i Bert bi se ljutili da ...
- Odri i Bert?! - ljutila se. - ta uopte postie s tim?!
- Sa im?
- Neposrednim oslovljavanjem ljudi koje tek nezvanino i, moda, tek povrno
poznaje? Za mene su oni bili i bie gospodin i gospoa Menson...
- Pamela... - prekinuo je. - Vidim da si nervozna nego obino. Ne znam ta se samo
krije iza toga - on je menjao taktiku. - Pusti da ti sve lepo objasnim i pomognem da se
opusti...
Marta
5

II
ano u osam i etrnaest minuta, Pamela je bila spremna za polazak.
on Mekgauen je bio zaduen za Pamelin javni ivot i ona je sve ee to prihvatala.
Kako mu je to polazilo za rukom, da je natera da promeni odluke, nije bila sigurna, ali je
znala da bi se bez njega retko gde pojavila. Verovatno je odgovor leao u tome, to je
negde duboko u podsvesti i sama znala da je red da se pojavljuje na takvim skupovima.
Pogledala je na svoj runi sat i krenula prema vratima. onje trebalo da se pojavi
svakog asa, a bio je poznat no svojoj preciznosti. Prijem kod Mensonovih je poinjao u
devet. Njima je trebalo tano etrdeset pet minuta da stignu do periferije Hjustona i
porodine vile gde je organizovana zabava. Pamela se vie nije ni seala u ast ega i koji
je povod tog skupa bio. Ali, bila je kraj vrata, spremna za pokret.
Zvono na vratima se oglasilo i ona je otvorila vrata svog luksuzno opremljenog stana.
- Hoe li da ue? - ponudila mu je uz lak poljubac u obraz.
- Pazi na karmin - upozorio je.
- Mogla bih da ga popravim i u kolima - primetila je.
- U pravu si, kao i uvek - lako joj je poljubio usne.
- ta misli da popijemo po au vina? Imamo vremena...
Namemo se poigravala sa njegovom slabou da dolazi na vreme. Da bude precizan i
kao programiran. Ona je, takoe, posedovala sline osobine, ali nije bila njihov rob.
Umela je da bude fleksibilna.
- Ne! Ne bih voleo da zakasnimo - brzo je odbio i odmakao je od sebe. -Pamela, divna
si! - pohvalio je njen izbor veernje toalete.
Pamela je znala kako izgleda. Bila je lepa. Imala je tamnu kosu, izraajne oi, mesnata
usta, naslee od majke Francuskinje. Sa prirodnim gabaritom" u predelu grudi lako je
privlaila panju suprotnog pola. Njena inteligencija i uspeh su bili dodatna privilegija
koja nikoga nije ostavila ravnodunog.
Uprkos tome, pre ona nije imala ozbiljnijih veza. To to se dogaalo izmeu njih
dvoje bilo je najvie to je ostvarila u nekoj vezi sa mukarcem. Poznavali su se dugo, a
bili su u vezi ve skoro godinu dana. inilo joj se da vie od toga ni ne moe biti. Bilo je
sasvim izvesno, pitanje dana, kada e se njih dvoje venati. Ipak, nijedno od njih dvoje
nije zapoinjalo razgovor na tu temu.
U njihovim priama, onako izmeu redova, Pamela je shvatila da on eka da joj se
priblii ili da je ak prevazie na poslovnom planu. Da dosegne njen nivo, da postanu
ravnopravni i na tom polju. Mogla je da ga razume. Bio je ponosit mukarac. A i nije bilo
T
Marta
6

razloga za urbu. Velika i vana odluka, ivota udvoje, nije trebalo biti doneena na
preac. Ona se u tome u potpunosti slagala sa onom.

- Pamela... - on je ostraeno poljubio. - Divna si! Ovo vee je divno... - pevuio je sa
svog sedita dok su se vraali sa prijema.
- Drago mi je da si bar ti uivao.
- Ti nisi?! - odmakao je od sebe i u neverici potraio njen pogled.
- Prijem kao i svaki dugi - slegla je ramenima. - Sluala sam prio iz sudnice, iste one
koje bih mogla da proitam u urnalima...
- Ali... - podigao je kaiprst. - Bert preko urnala ne bi mogao da mi ponudi...
- Izgleda da mi je neto promaklo - zapazila je.
- Prespavala si ovaj prijem - prekorevao je.
- Nisam prespavala, samo sam napravila plan za ovaj vikend i odluila da ga nita
ne...
- Tvoj plan otpada. Svi tvoji planovi su sporedni. Ovog vikenda nas dvoje slavimo.
- Neto sam stvarno propustila - rekla je vie za sebe i paljivo ga osmotrila.
onove usne su se tajanstveno i znaajno osmehivale. Oi su mu se caklile nekim
udnim sjajem. S obzirom da je znala da ne konzumira alkohol, razlog tom sjaju je bio
veliki i vaan.
- I? - podstakla ga je znajui da to od nje oekuje.
- Bert... - gotovo je zamucao dajui znaaj predstojeoj objavi. - Bert mi je ponudio
mesto. Pozvao me da se prikljuim njegovom timu...
- Radie sa gospodinom Mensonom - konstatovala je. - To je zaista... Divno.
- ... A zna kakav rejting imaju svi koji su u vezi sa Bertom - nastavio je kao da je nije
uo. - Kako su njihovi uspesi i usponi vrtoglavi...
- Zakljuujem, da si definitivno prihvatio tu ponudu.
- Moj pristanak ovekoveili su novinari svojim fotoaparatima.
Gde sam ja bila? Pitala se. Onda se prisetila. Dobar deo te veeri je provela u vrtu na
klupi. Izuvena, duboko naslonjena na naslon, zamiljena i zagledana u zvezdano nebo.
Dok je on sklapao poslove, ona je razmiljala kako je vee lepo. Kako je leto na pragu.
Kako e uskoro, ve za mesec dana ii na odmor i... Uzdahnula je. Imala je jo puno
obaveza do tada.
Marta
7

- Jedva ekam novinska izdanja...
- I ja ih ekam, ali ekam i da krenemo - podsetila ga je da jo sede u kolima. - Bie
udno...
- U pravu si... - startovao je motor i polako pokrenuo auto. - Ti si jo htela da
propustimo ovaj prijem - prekorevao je.
- Ipak si me ubedio...
- Da li sada vidi da je dobro da me slua?
- Ne vidim ta je tu meni tako dobro to te sluam - mrmljala je za sebe.
- Znam samo da sam previe umorna, da su mi stopala oteena i da me zato uljaju
cipele -jadikovala je. - Spava mi se do ludila.
- Nisi ti za dabe postala tako uspena - i on je mrmljao.
- ta to znai?
- Cenim to to si strpljiva. To znai, mala moja, da ti dobro zna da je ovaj posao u
mom, ali i u tvom interesu...
- A kako to?
- Naa veza... Za korak smo blii... Na pragu smo ostvarenja naih snova - poslao joj
je znaajan pogled.
Pamela je brzo skrenula pogled ustranu. Nije ona zato bila strpljiva", ve
jednostavno...
- Ne budi stidljiva...
- Nisam stidljiva - protivreila je uprkos tome to je to moglo biti pogreno
protumaeno. Kao elja da nastave tu temu. A to nije elela.
injenica, ona je matala o braku, porodici, deci, ali to se ba nije moglo nazvati
ostvarenjem njenih snova. Jo uvek ne! Pre toga, elela je da malo uiva u svom uspehu,
u ivotu i da da sebi malo oduka nakon dugogodinje borbe po sudnicama, trkom za
uspehom.
- ta misli, da li su prva izdanja ve u prodaji? - on je menjao temu i prekinuo tok
njenih misli.
- Misli da su novinari tako efikasni?! - udila se.
Nije beala od tampe ili drugih medija javnog informisanja. Sasvim redovno i solidno
je pratila sva dogaanja, ali to sigurno nije radila u ranu zoru, ili u prvim novinskim
izdanjima. Ona je malo mira i vremena da prelista tampu imala tek uvee i to ne
svakoga dana.
Marta
8

- Pa prolo je skoro... - pogledao je na sat. - Tri sata od kada su intervjuisali Berta i
mene...
- Moemo da svratimo do neke trafike - predloila je i slegala ramenima pomalo
nezainteresovano.
Zaista je ponekad bila grozna, prekorevala se. Zato nije umela da se raduje onovom
uspehu. Kako nije mogao da je ponese njegov deaki duh i radost... Kako to da ni takva
vest nije mogla da je natera da se nasmeje od radosti? Da skoi i estita mu. Da uini
neto impulsivno?
Uprkos takvim mislima, bila je mirna. Nije mogla protiv sebe. Bila je samo racionalna.
Za nju je taj sled dogaaja bio sasvim predvidiv, oekivan pre ili kasnije. Nije ni udo to
se nije iznenadila ili osetila euforiju poput ona.
Nije ni udo to su novinari uz njeno ime esto kaili etikete kao to su ledena, hladna,
elina, nemilosrdna... Po njenom miljenju to nije imalo veze sa njenim sutinskim
biem. Ali, nije mogla nikom da zameri na takvoj proceni. Niko od njih je nije poznavao
van sudnice. Niti je imao priliku da je upozna, dodala je.
Jedan novinar je nakon nekog intervjua nju prozvao ledenim, ali i neodoljivim
armom istine. Od svih ranijih naziva i naslova koje je dobijala i imala taj joj se bar
dopao i bio najblii istini.
- Hoe da stanemo negde i potraimo prva izdanja? - predloila je u pokuaju da da
vanost tom dogaaju.
- Odloiemo posetu trafici, bar dok ne stignemo do tvog stana - on se na svoj nain
borio sa nestrpljenjem i poveavao nivo svog uzbuenja zbog uspeha.
- Na trenutke ti zavidim zbog toga - primetila je.
- Zbog posla u Mensonovoj kancelariji?!
- Ne, nego zbog toga to zna i daje sebi vremena da uiva u svojim uspesima -
ispravila ga je.
- Meni uspesi tek predstoje - dodao je samouvereno.
- Zar si ikada sumnjao u to?


Neprikosnovena kraljica sudnica, pala pod utjecaj kriminalca
Da li sanja? Zapitala se. Ne, bilo je previe realistino. Sa naslovne strane joj se
smeila njena fotografija iz sudnice. Trudila se da se priseti tog momenta i sevanja blica,
ali nije joj polo za rukom. Ipak dokaz je bio tu. Fotografija, kao i njen lik na njoj mogli
su da se protumae na razne naine. Sve je zavisilo od onoga ko gleda fotografiju. Bio je
Marta
9

uhvaen momenat kada se gotovo osmehnula osloboenom optube, na njegov euforini
prijem presude. U nekim drugim novinama je ak izala slika sudijskog crtaa, ijeg se
prisustva ona, takoe, nije seala. Iznad te slike bio je novi naslov.
Sa najvieg sudskog nivoa, stie nam ljubavna romansa
Sloboda - za ljubav; Da li je ledeno srce poelo da se topi?
Pamela je u neverici naglas itala naslove po novinama. Za razliku od nje on je bio
savreno miran i tih dok je listao novine. Odlagao je jedan po jedan asopis sa
neoekivanom panjom i strpljenjem. Pamela ga je pogledala ispod oka i dograbila jo
jedno novinarsko izdanje.
Proitala je jo jedan bombastian naslov i potraila njegov pogled.
- one - zatraila je negovu panju.
- Da? - podigao je pogled.
Nije naila na razumevanje. U njegovim oima se jasno video potiskivani bes.
- Zato me tako gleda?
- Kako bi trebalo da te gledam, Pamela?
- Ne znam ni sama, ali - bila je zbunjena. ta je oekivala od njega?
- Prokletstvo, Pamela! - brecnuo se. - ta ovo znai?
- Ne veruje, valjda, u te gluposti? - uzvratila je pitanjem.
Ona je bila ta koja je trebalo da besni i divlja, a ne on. Njegovo utanje je bio
svojevrstan odgovor. Nije joj verovao. Trudila se da i u ovoj situaciji bude racionalna i
prisebna. Sagledala je stvari iz njegovog ugla i nametnulo joj se jo jedno pitanje.
Odgovor na to pitanje bi mogao da popravi trenutnu situaciju, zakljuila je pre nego to
ga je izgovorila.
- one, nemoj mi rei da si ljubomoran - gotovo se osmehivala.
- Ljubomoran?! - podsmehnuo se. - Da budem ljubomoran na nekog lopova? Nekog
ko je samo zahvaljujui armu izbegao zasluenu kaznu? Zatvor - spelovao je.
- Ti zaista veruje u to?
- Slike govore same za sebe... Uostalom, neke situacije su meni sada malo jasnije -
slegao je ramenima.
- Kao na primer?
- Tvoj umor, nezainteresovanost za sve drugo osim za taj sluaj... Pa i to to si me
ispravila kada sam pogreio njegovo ime...
Marta
10

- Pogreno si izgovorio njegovo prezime - dohvala je ulje na vatru.
- Koga je briga za tim - odmahnuo je rukom. - Vano je sa kakvom si ga lakoom
oslobodila optube.
- Zakon je bio na njegovoj strani, a ne ja. Njegova reakcija je bila spontana i moda...
Simpatina...
- Simpatian?! On ti je simpatian - odmahivao je glavom u neverici. - Da li zna
kakav uticaj e tvoja ljubavna pria imati na moju karijeru? - paljivo je izgovarao svaku
re.
- Moja ljubavna pria!? 0 emu govori? Ovo su budalatine - podigla je jedan od
asopisa. - uta tampa, lovci na skandale...
- Meni takvi skandali ne trebaju, ne u ovom trenutku. Boe, ko bi rekao da e ti... Sve
si upropastila - onov glas je bio na ivici oaja.
- Ja? - podsmehnula se.
- Da, ti! Nadam se da za mene jo nije kasno da...
- one, mislim da je pravo vreme da se suoimo sa stvarnou. Sa naom prolou,
sadanjou, pa i budunou.
- Mi nemamo budunost - brzo je dodao.
Zato je ta izjava nije povredila? Zato je tako olako prihvatila?
- Sa onim to nam se deava, jedno sa drugim, i sami sa sobom - zavrila je kao da
nita nije rekao.
- Ja nemam potrebu da se suoavam sa bilo im od toga navedenog.
- Zaista tako misli? - pitala je smirenim glasom.
- Da.
- To je sve to ima da kae?
- Ne, dodao bih jo neto.
- Ima svu moju panju - moda po prvi put, zavrila je u sebi.
- Upropasti svoj ivot, ako ti je drago, ali ja neu dozvoliti da me povue za sobom.
- Propustie priliku da bude u prvom redu i gleda kako se upropatavam? - kao
udila se.
- Vrlo rado. Ja imam svoj ivot i ne mogu...
Marta
11

- one, ne mogu da verujem da sam sve vreme to ignorisala, ali ti si... -slegla je
ramenima. - Sebian. Jadan i patetian...
- A ti si na rubu propasti - zlurado je dodao ustajui.
- To emo jo da vidimo - dobacila je za njim.


Da je on dobrim delom bio u pravu, otkrila je ve sledeeg jutra. Pamela nije mogla
da poveruje svojim oima kada je ugledala svitu novinara ispred zgrade suda. Nije mogla
da se naudi broju zainteresovanih za skandale. I ranije je imala prilika da se susree sa
novinarima, ali zainteresovanost za budalatinu koja je objavljena je prevazilazila njena
oekivanja.
Uz komentar da nema komentar, probijala se kroz masu i uputila se u svoju
kancelariju.
Meri, njena lina sekretarica, sa kojom je radila poslednjih pola godine, doekala je
uobiajeno. Sa suzdranim, ali ljubaznim osmehom, ali Pameli nije promakla zabrinutost
u njenom stavu i pogledu.
- Ne brinite Meri, bie sve u redu - ohrabrila je.
- Sudijo Rivijer, ja zaista ne verujem u sve to to piu novine, ali...
- ta pokuavate da mi kaete? - prozrela je.
- Stigao je faks iz samog vrha...
- Gde je taj famozni faks?
- Na vaem stolu.
Posle rasprave sa onom, gomile novinara, prestravljene sekretarice, sve je ukazivalo
na to da nije bio kraj iskuenjima. Pamela je polako podigla papir sa stola i gotovo ga
ispustila ve nakon prvog reda. Dobila je predlog" koji je ona slobodno prevela kao
nareenje, da se do ponedeljka povue sa posla. Osim toga trebalo je da se uzdri od
komentara za novinsko-izdavake kue. Kao da ona sama ne bi postupila tako i da joj
nisu predloili"? prokomentarisala je u sebi.
- U ponedeljak e zasedati vii savet suda i bla, bla bla - nastavak je itala delimino i
naglas. - Tada ete dobiti dalje instrukcije.
Kada je zavrila sa itanjem spustila je faks na sto. Osvrnula se oko sebe, nesvesno
odmahujui glavom. Bila je smirena. Samo prividno. Karijera, koju je tako dugo i
svesrdno gradila bila je pod znakom pitanja. Ipak, odluila je da ne oajava i ne brine,
bar do ponedeljka.
Marta
12

- Fino, moj vikend poinje ranije nego to sam planirala, ali e biti po planu koji sam
sino smislila - ponovo je uzela svoju torbu i izala iz kancelarije.
- Meri, odloite sve to sam imala za danas.
- Ali, kako u da...
- Ne sumnjam da ete se snai, prebacite sve za ponedeljak. Ja sam do tada slobodna.
Znala je da u sudu postoji slubeni, sporedni izlaz, ali nije htela da ga koristi. To bi
odmah znailo potvrdu sumnji, a ona vie nije smela da napravi nijedan pogrean korak.
Kao da ih je do sada pravila!? Besnela je u sebi.



Dok je pakovala svoj mali kofer, telefon je zvonio do usijanja. Pamela je iskljuila
telefonsku sekretaricu koja se uredno ukljuivala i primala poruke udnih sadraja. Neki
su joj predlagali intervju, neki veze, a bilo je i uvreda. Htela to ili ne ona se sve vie
sukobljavala sa ozbiljnou situacije u kojoj se ni kriva ni duna nala.
U pauzi izmeu dva zvonjenja okrenula je broj telefona koji joj se u tom trenutku bio
neophodan.
- Advokatska kancelarija Dekson - ulo se sa druge strane.
Predstavila se i potraila advokata, bliskog prijatelja njene bake. Malo je ekala da se
veza ponovo uspostavi.
- Pamela, ba sam planirao da te pozovem - rekao je Brajan Dekson umesto
pozdrava.
- U vezi novinskih lanaka? - trudila se da joj glas deluje vedro i usiljeno se
osmehnula.
- Ne, mada razumem tvoje pitanje.
Mogla se zakleti da se Brajan, taj sedokosi sedamdesetogodinjak osmehuje. Ipak,
ostavio joj je malo vremena da neto kae ako ima.
- Hteo sam da te pozovem u vezi testamenta tvoje bake - dodao je nakon pauze.
- Brajane, ipak ste itali vesti...
- Da, jesam. Kao to zna ja sam fanatik za sudske procese.
- Pa?
Marta
13

- Koliko te poznajem, mislim da nema mnogo brige oko toga. Treba saekati da se
praina slegne i ljudi ponu da misle svojim glavama.
- Drago mi je da se naa razmiljanja podudaraju i... Hvala na poverenju - odahnula
je. - Ali, bojim se da su vama slini, oni koji imaju poverenja u mene u manjini. Velikoj...
- Uvek ima mnogo vie onih koji su radi da se naslauju i trae prie... Ili onih koji
izbegavaju da se njihova imena nau u ii, pod sumnjom... Ali, o tome emo priati u
ponedeljak.
- U ponedeljak? - taj ponedeljak mora da je famozan za nju.
- Ne odgovara ti?
- Odgovara mi, mada...
- Pamela, za dve nedelje poinje sezona... injenica, ja znam elje tvoje bake po
pitanju njenog pansiona, ali zvanino otvaranje testamenta je u ponedeljak. Zbog toga
sam i hteo da kontaktiram, da te podsetim...
- Znam da je prolo pola godine od kada je baka... - Pamela je zamucala. - Od kada
nije meu nama. Bojim se da to jo nisam prihvatila u potpunosti.
- Nisi jedina - promrmljao je. - Ali, jedina si koju treba da obavestim o otvaranju
testamenta.
- To je pomalo udno, ali...
- Nije udno, to samo mnogo govori o tvojoj baki, Rouz i vaem odnosu -ispravio je. -
O tome da je raunala sa tim da e ti uiniti ono to je najbolje za sudbinu njenog
pansiona.
- To zvui tako... Kao velika odgovornost?
- Ne znam ta te tu plai. Ti si razumna i odgovorna osoba, ali i o tome emo priati u
ponedeljak - predloio je.
- Vai, sa tim u vezi, i ja sam vas zvala zbog pansiona. Planiram, tanije upravo
kreem za Galveston.
- Odlino - ohrabrio je.
- Htela sam da vas zamolim da obavestite nekog da pusti prikljuak za struju i vodu
dok stignem. Sigurna sam da vi...
- Ne vidim razlog da ti bude neprijatno to sam upuen i u takve sitnice
- potrudio se da se ni ona ne osea nelagodno.. - Rouz je za mene uvek bila vie od
klijenta. Tvoja baka i ja smo imali vie od poslovnog odnosa, i bili vie od prijatelja.
- Znala sam da mogu da raunam na vas.
Marta
14

- Smatraj da je to ve obavljeno!
- Onda mogu da krenem.
- Zaboravi na probleme. Vozi paljivo i koncentrii se samo na put.
- I baka bi rekla neto slino - zapazila je kroz setan osmeh. - Vidimo se u ponedeljak -
obeala je pre nego to je spustila slualicu.
Dograbila je ve pripremljen kofer, kljueve i pourila iz kue. Na izlasku je doekalo
novo iznenaenje. Pritajena grupa novinara je stajala pred vratima njene zgrade.
- Evo je! Sudija Rivijer! - viknuo je neko.
- ta imate da izjavite...
- Da li je va odnos sa optuenim poeo pre suenja...
Pitanja su se redala, pravei pometnju u njenim mislima. Pamela nije mogla da
poveruje sopstvenim uima kakvih je tu sve insinuacija bilo. Ipak, ostala je pribrana dok
se probijala do svoje garae. Mogla se posluiti i prolazom iz zgrade, prisetila se kasno.
Moda je bilo bolje ovako tako bi jo vie izazvala sumnju.
- Nemam komentar - ponavljala je dok se probijala do garae.


Nakon nekoliko sati putovanja od Hjustona, u predveerje Pamela je bila blizu svog
odredita. Krivudav put kroz visoko etinarsko rastinje se sputao u podnoje. Sa vrha se
u daljini videlo plavetnilo mora. Sunce je lagano tonulo i pribliavalo se liniji horizonta.
Meksiki zaliv je na Pamelu uvek ostavljao svojevrstan utisak. Brzo je ugasila klima
ureaj, otvorila prozor i duboko udahnula vazduh. Ve je imala oseaj kao da udie
poznate mirise mora.
Galveston nije bio pomodno letovalite sa hotelskim kompleksima i svim prateim
objektima koji uz to idu. Vie je liio na priobalni gradi za zaljubljenike iste prirode i
rekreacije. Izmeu rastinja su se nazirale vile, moteli i bungalovi. Ona se vozila poznatim
stazama do vile-pansiona svoje bake.
Tek na korak od ulaznih vrata, jer je kua bila u mraku, suoila se sa stvarnou. Setila
se da je baka Rouz nee saekati. Pokuala je da potisne te tune misli i zapazila da je tog
dana to preesto radila. Potiskivala misli i oseanja.
Ako je bila iskrena prema sebi, to je radila itavog ivota. Bila je koncentrisana na
ostvarenje svojih profesionalnih planova, i inila sve da sve drugo bude nevano.
Oputala i bila prirodna i svoja vrlo retko. ak moda samo u drutvu bake Rouz. Ba
zato joj je njihov rastanak teko padao. Zato nije mogla da ga prihvati.
Marta
15

Ipak, iako je ekala pred vratima niko nije imao da ih otvori, da je doeka. Bila je
surovo suoena sa stvarnou. Odjednom joj je bilo kristalno jasno zato je poslednjih
pola godine izbegavala i nalazila razloge da ne doe u Galveston.


im je ula u vilu, pourila je u veliku, prostranu i bogato opremljenu kuhinju. Htela
je prvo da popije kafu i napravi neki plan za taj vikend. Odvrtala je slavinu da napuni
vodu za kafu, ali bez uspeha. Vode nije bilo, a ni struje. Karakteristino bukanje aparata
za kafu je moralo da bude odloeno, dok ne doe neko za prikljuak.
- Hoe li doi kraj ovim mojim malerima!? - njen oajni glas je odjekivao praznim
prostorom.
Pamela je pola do telefona da sa Brajanom proveri u emu je problem i zato voda i
struja nisu ukljueni. Naravno, ni telefon nije radio.
Frktala je dok je prebirala po svojoj torbi. Njen mobilni je, takoe, bio ispranjen, a u
urbi je zaboravila da zapakuje punja. Kao da bi imalo nekog efekta bez struje.
Pamela je izala na vazduh. Koraala je po tremu potpuno sluena. Oseala se
izgubljeno. Od sino, tanije od rane zore, kada je posegla za prvim izdanjima novina,
kao da joj je neko izmicao tlo pod nogama. Sve se okrenulo protiv nje. Kao da su joj u
kartakoj igri podeljene same loe karte.
I vie nije mogla da negira i ignorie taj oseaj.
A nije umela ni da mu se prepusti.
Tada se tamni kini oblak nadvio nad Galveston. Prve krupne kine kapi su se
pretvorile u grad. Bila je za tili as mokra. Vie nije imala snage da stoji, uhvatila se za
ogradu i podigla pogled uvis.
Nije bila sigurna da li plae ili su samo kine kapi kvasile njeno lice. Ipak, ostala je
tako na tremu, preputajui se pljusku. U kui nije bilo svetla i bilo je uzaludno da ulazi.
A i bilo joj je svejedno ta se dogaa.
- Nedostaje samo grom! Da me pogodi! - dreknula je izazivajui prirodu.
- Molim?!
Pamela se trgla od neoekivanog mukog glasa. Tek tada je primetila mukarca koji se
urno pribliavao tremu da se skloni od pljuska.
Inae nije bila plaljivica, ali kako su stvari ile... Uplaila se. Dlanovima je obrisala
lice i sklonila kosu. Uprkos panici, potrudila se da zdravo rezonuje. Paljivo je osmatrala
mukarca koji se sve vie pribliavao.
Imao je uredne farmerke i, dodala bi, skupe, i bodi majicu sa V izrezom. Visok oko
185 cm, teak oko 85 kg, sa torzoom, takoe, u obliku slova V. Nije bio previe miiav,
Marta
16

ali ni previe mrav. Mukarac kakav bi pozirao vajarima koji su vajali skulpture u
drevnoj Grkoj. Tako je izgledao Apolon, antiki ideal muke lepote. Danas bi ga
devojke i ene nazvale gospodin Savreni.
ak i da nisu bili sami bila je sigurna da pripada kategoriji ljudi ije se prisustvo
odmah zapazi.
Delovao je opasno", ali ne po njenu fiziku bezbednost.
- Nadam se... - iako se trudila da bude staloena, zamucala je kada je stao pred nju. -...
Da ste vi osoba koju je Brajan kontaktirao za prikljuak struje. I vode - dodala je.
- Sloie se da ti voda trenutno nije problem - mukarac se armantno osmehivao ne
potvrujui, ali i ne poriui njenu izjavu.
Odmah je zapazila da je neformalno oslovljava, ali i da njegov osmeh deluje prirodno
i spontano. Po borama na preplanulom licu otkrivala je da se esto osmehuje. To je bio
dovoljan podatak da se ona malo opusti i takoe bar osmehne u znak dobrodolice. Baka
joj je uvek napominjala da bude ljubazna domaica. Da je srdaan doek i prijateljski
osmeh ponekad sasvim dovoljan da se neki problemi lake ree.
- Da, voda je bila problem dok se nije sruio pljusak - sloila se. - Ne znam kako mi
nije odmah palo na pamet da uhvatim malo kinice.
- Ne znam - slegao je ramenima.
- Moda zato to jo nemam struje da bih pripremila kafu - potrudila se da mu sugerie
na razlog njegovog dolaska po tom nevremenu.
- Duhovita si i bistra - promrmljao je. - Brzo u ti reiti te probleme -obeao je i nestao
negde ispod trema.
Ona jo nije uspela da se uhvati misli, a ni da se izbori za vazduh, a on se ve vraao.
Trljao je dlan o dlan kao da se isti od praine.
- Zar nee da proveri da li je sve u redu? - interesovao se.
Pre nego to se snala i odgovorila, proao je pored nje i pritisnuo prvi prekida.
Svetlost po tremu se razlila. Sada je mogla da mu vidi i boju oiju. Zelena boja njegovih
oiju je bila u odlinom skladu sa tamnim tenom i svetlom kosom. Deliem svesti
primetila je i da on nju posmatra.
- Rei u Brajanu da ste zaista ekspeditivni - pohvalila ga je namerno pominjui
poznato ime.
- Ne mora da se trudi, Brajan Dekson to ve zna - uzvratio je uz znaajan pogled.
Prozreo je njen strah, pa ta! Pamela se osmehnula na sopstveni raun.
- Smean sam? - pitao je.
Marta
17

- Ne - odmahnula je glavom. Nije ni bila svesna da ga posmatra, kao ni da on nju isto
tako pomno osmatra.
- Drago mi je zbog toga, a i to sam bio od pomoi. Pa, kia je prestala... - bio je
spreman da krene.
- Da li ste raspoloeni da zajedno popijemo kafu? - ponudila je iznenada.
Ni sama nije verovala da je to izgovorila. Potpunom neznancu, u gotovo divljini
nudila je kafu. Nije mogla da se prepozna, ali najednom nije imala volje da bude sama.
Njegovo dranje i samouveren nastup ulivali su poverenje. Odavali su zdravu linost i
vrst karakter.
- Vrlo rado - prihvatio je i poao je za njom.
Pamela se nije najbolje snalazila u toj velikoj kuhinji, jer su za vreme njenih boravaka
u pansionu za poslove po toj prostoriji bili angaovani drugi. Baka, kuvarice ili brani par
OBrajen koji je godinama unazad bio zaduen za odravanje pansiona.
Uprkos tome bila je iskrena prema sebi. Nije se radilo samo o nespretnosti, ve i o
prisutvu tog mukarca. Njegova blizina je zbunjivala. Nije vie bila uplaena, ali je...
- Pamela, kafa je spremna - njegov glas je vratio u stvarnost.
- Ne seam se da smo se upoznali. Znamo se? - shvatila je, ali nije mogla da se seti tog
lica.
Takvo lice i stas se ne zaboravljaju. Godinama je dolazila kod bake i bila je sigurna da
se nisu sreli, a jo manje upoznali. Neto se tu nije uklapalo.
- Rej Samerson - predstavio se nehajno izgovarajui svoje ime.
Umalo nije ispustila tacnu na pomen tog imena.
- Rej?! - nije mogla da poveruje svojim uima i oima.
- Znai setila si se i ti mene.
Godilo joj je to se nakon toliko godina on nje seao. Ona se nekih vanih pojedinosti
o njemu odmah setila, ali je njegov lik davno bio izbrisan. Tanije, nije bio ni nalik
momku ijeg lika se ona seala. Proteklih skoro petnaest godina su, samo na prvi pogled,
vidno promenili njihova lica. Stasali su, sazreli su, odrasli. Nije bilo onog deakog,
mladalakog lika. Bilo je gotovo neverovatno da se svih tih godina nisu nijednom, ak, ni
sluajno sreli.
Vreme je ilo u prilog Reja Samersona, zakljuila je na kraju dok su se smetali u deo
vile koji je liio na neto izmeu recepcije i prijemnog salona sa udobnim, dekorativnim
foteljama.
- Izvini to te nisam prepoznala.
- Drago mi je da si me se uopte setila.
Marta
18

- Nismo se videli toliko godina, a nisam te ni oekivala...
- A koga si oekivala?
- Mislila sam... Brajan je trebalo da obavesti nekog iz slube...
- To mu sigurno nije polo za rukom, jer su telefonske veze bile u prekidu ve nekoliko
dana, zbog nevremena koje je besnelo danima - objasnio je.
- Bila sam tako brzopleta i... - re glupa, ostala je da lebdi u vazduhu. -Tako neto mi
nije palo na pamet.
- Ni Brajanu, oigledno.
- Znai u pitanju je ista srea?! - bila je zadovoljna podatkom da se kolo sree
okrenulo u pravom smeru.
- Ako sreom naziva to to sam poao u etnju, a nisam primetio oblake.
- Ti si sasvim sluajno prolazio ovuda - zakljuivala je zadovoljnim glasom.
- Ne ba sluajno, video sam tvoj auto...
Tano, na putu do pansiona morala je da proe pored vile porodice Samerson. S
obzirom da sezona jo nije poela, svaki, pa i sluajni prolaznik je lako bio primeen.
Dobri susedski i prijateljski odnosi, bar u Galvestonu, su podrazumevali takvu posetu i
proveru.
- Mogla sam ceo vikend da provedem bez struje i vode - razmiljala je naglas.
- Ubeen sam da bi se snala, ak, i da nisam naiao.
- Stvarno!? - takvo poverenje nije oekivala od neznanca, a naroito to nije delila
njegovo miljenje.
- Posle tvoje reakcije i nisam ba siguran - zadirkivao je. - Moda je stvarno tvoja srea
to ivim u susedstvu.
- ivi ovde?
- Zato je to tako neverovatno?
Slegla je ramenima. - Ovde je tako pusto...
- Nisi dolazila proteklih godina?
- Ne, redovno sam obilazila baku i provodila svoje godinje odmore ovde...
- Onda si zaboravila koliko je pusto" - napravio je navodnike svojim dugim prstima. -
Kada pone sezona?
- Da, na to sam zaboravila - nasmejala se na sopstveni raun.
Marta
19

- Naalost, ili na sreu ja to ne mogu da zaboravim. Ne dve nedelje uoi sezone. ivim
i radim ovde. Nasledio sam porodini posao pre par godina.
- Zvui kao da se ali, a koliko se ja seam studirao si turizam... -gledala ga je
pronicljivo.
- Seanja ti se vraaju.
- Da - nasmejala se.
Bilo je tako jednostavno voditi razgovor sa njim, primetila je neto kasnije. Ona lino
se ponaala kao neka druga, njoj strana osoba. Smejala se, ispadala glupava, bila
radoznala. Da li je to bio uticaj sredine ili je zasluge za njeno stanje imao lino Rej, nije
bila sigurna. Ipak, oseala se bezbrinom. Njeni problemi su ostali zaboravljeni dok su se
raspitivali o ivotnim putevima jednog i drugog.



Pameli se u seanje vratilo mnogo godina unazad. Do trenutka kada su se ona i Rej
poslednji put videli. Tog leta se nisu mnogo druili, jer je ona jo bila devojurak, a Rej se
ve zabavljao sa devojkama. Ali, njihove bake su bile bliske prijateljice pa su se sticajem
okolnosti povremeno viali. Nesvesno se nasmeila tim seanjima. Ona je tada bila
petnaestogodinja tinejderka obuzeta samo promenama na svom telu, rastom oblina.
Nije znala kuda bi ni ta bi sa sobom. Rej je bio stariji par godina i spremao se za studije
turizma.
Leto je bilo na izmaku. Koferi su bili spakovani.
- O emu razmilja? - prekinuo je tok njenih misli.
- O baki, sebi, o detinjstvu - rekla je setno. - Mojim letovanjima...
-Ja sam pomislio da si se konano setila i mene - pogledao je izvijene obrve
- Pamela Rivijer, ti si opasan udarac za muki ego - prokomentarisao je.
- Mogla bih se zakleti da moja seanja nisu ugrozila tvoj ego... Tanije, da mu nita ne
bi falilo, ak, i da nije tako.
- Moj ego je veoma osetljiv. Jer, nije navikao na udarce, samo na komplimente -
napomenuo je da je prevario i izmamio kompliment za sebe. - O emu si jo mislila?
- Dobro, priznajem da sam razmiljala i o tebi.
- I?!
- Pa, priznau ti ono to oigledno prieljkuje - pogledala ga je preko ruba oljice. -
Setila sam te se.
Marta
20

- Neeg preciznog?
- Toga kako si mi ukrao jedan poljubac.
- Ne bih rekao da sam ga ukrao - ispravio je. - Ako se ne varam, sama si mi ponudila...
Koliko se seam, sone usne.
- Moda je i bilo tako - priznala je kroz osmeh. - Bila sam nestrpljiva da osetim svoj
prvi poljubac.
- Bio je prvi?!
- Da - klimnula je glavom.
im je izgovorila svoju potvrdu, prekorela se. Pobogu, ponaala se kao da jo uvek
ima petnaest godina. Nezrelo i detinjasto. Ali, sada je bilo kasno da menja tu temu.
Uostalom, sa Rejem se oseala potpuno oputeno, rastereeno i veselo. Poelela je da to
stanje jo potraje. Osim toga, oboje su se alili i zadirkivah, u tome nije bilo nieg loeg.
Bili su zreli, ozbiljni ljudi. Formirane linosti i karakteri. Ipak, ona sebe nije
prepoznavala. Smejala se potpuno blesavo, bez razloga.
On? Rej je bio fantastian! Zakljuila je brzo. Tako lep, armantan, samouveren, ali ne
i iskompleksiran, mada se pravio takav.
- Trebalo je da se vie potrudim - prekorevao se. - Ne bi sada to seanje izvlaila iz
nekih tamnih hodnika svoje podsvesti.
- Bilo je fino - rekla je sanjivo zaneena svojim mislima.
- Fino?! - ljutio se. - Kad bolje razmislim, trebalo je da znam da ti je to prvi poljubac -
prekorevao se.
- Nisi mogao da zna, bio si neiskusan.
Nasmejao se grohotom na tu opasku. - Nisam ni tada bio neiskusan... Koliko si ti loe
ljubila - mrtio se.
- Dobro, ja sam bila neiskusna - prihvatila je pomirljivo uz iroki osmeh.
- Pam... Da li si u meuvremenu postala iskusnija?
- Zadirkuje me ili si ozbiljan?
- Ozbiljan sam - njegovo lice je potvrivalo te rei.
- Onda e i moj odgovor biti ozbiljan - odluila je brzo. - Kada bih svoje iskustvo
poredila sa tvojim... Sudei po tvom armu, izgledu... Profesiji?
- Mudrice! - pohvalio je.
- Znam da je leto puno uzvrelih oseanja, romantike, i slobodnih devojaka eljnih
avanture...
Marta
21

- Sada me vie zanimaju ene.
- Mislim da bih i sada izgubila bitku...
- Da proverimo? - pitao je i dalje sedei u svojoj fotelji.
- ali se!?! - ipak, i ona je bila ozbiljna.
- alim? - bacio je pogled na njeno telo.
Ni ona nije imala razloga za stid. Imala je dobro telo, enstveno i puno oblina. Mirno
je podnela njegov pogled.
- Ne alim se, doi... - pozvao je.
Nije tano znala ta je prevagnulo da se pokrene. Radoznalost? Iskuenje? Njegov
osmeh? Ili pogled koji je magnetno privlaio?
Rejeve usne su bile meke, tople i nene. Nije morala da bude naroito iskusna da bi
odgovorila na zov njegovih usana. Ljubili su se polako, istraivaki...
- Pam, divna si - promrmljao je izmeu poljubaca. - Istovremeno edna i veoma
izazovna. Jednom reju izuzetna.
- Reje, nema razloga... - pobunila se nenaviknuta na komplimente u takvim trenucima.
Spustio je kaiprst na njene usne i uutkao je. Drugom rukom je prelazio preko
savrenih oblina i punoe njenih grudi. Za svakim njegovim dodirom sledio je poljubac.
- Ubeen sam da pleni svojom raskonom lepotom gde god se pojavi -mrmljao je
iznova uzbuen.
Lakoa kojom je tonula u njegovo naruje je opijala.
Vodili su ljubav tokom itave noi, hedonistiki se preputajui uivanjima. Uvek
iznova i iznova iznenaivali su jedno drugo.
Zadovoljni i umorni od ljubavnih igara, zaspali su zagrljeni pred zoru.



Ujutru se probudila, kasnije nego to je to bio njen obiaj. Shvatila je da je toplina
Rejevog tela bila razlog to se osetila tako zatienom i oputenom. Sto se prepustila snu.
Pri priseanju na proteklu no pravdala se stresom koji je prethodnog dana preivela.
Novinarima, onom, sudskom odlukom da se povue sa posla i vrati se posle vikenda.
Ipak, sve to joj se inilo jako davno, nestvarno.
Marta
22

- Mmm - mrmljao je Rej i pribijao je uz svoje telo. - Mislio sam da sanjam. Da sam sve
sanjao... Nadam se da ti je ova no vana, lepa i savrena koliko i meni...
Nije imao razloga da se pretvara i mogla je da mu poveruje. Neobino joj je prijala
pomisao da je ta no sa njom i na njega ostavila snaan utisak.
- Ti si jedan obian laskavac i armer - bunila se izvijajui telo pod njegovim dodirima.
- Ubeena sam da veba svoj arm na meni, uoi sezone...
- Jasno mi je kako si mogla da stekne takav utisak. Izmamila si mi bezbroj
komplimenata, i sopstveno telo me izdaje... - vre je privukao uz sebe da bi dokazao
svoje uzbuenje. - Naisto si me sludela. Ali, ja nisam armer-pozer, ni kada je sezona, a
najmanje sada. Samo sam srean i uivam u ovim trenucima. Moe li da poveruje u to,
ili jo treba da te ubeujem? - podigao je pogled ka njenim tamnim oima.
- Mogu...
- Nadao sam se da e hteti da te... - jeknuo je. - Ubeujem - dodao je pre nego to su
se njegove usne obruile na njene.
- Moda bi mi trebalo malo... - mrmljala je izmeu poljubaca. - Ubeivanja
Posle tog zahteva, iznova je iznenadila samu sebe.

Marta
23

III
ofer je jo stajao neraspakovan, a ona je imala toliko novih ivotnih iskustava.
Obmotana pekirom, prebirala je po svojim stvarima i osmehivali se. ula je neko
Rejevo nerazgovetno mrmljanje iz kuhinje. Brzo je izvukli trenerku i obukla se da bi mu
se pridruila i videla u emu je problem.
- Spremna si? - sudarili su se na vratima kuhinje.
- Za ta? - izvila je vrat da bi ga bolje videla.
- Da idemo kod mene - rekao je kao da se to podrazumeva.
- Zato? - udila se.
- Tvoji friideri su prazni, a red je da neto pojedemo.
- Vrlo si praktian - zakljuila je.
- I gladan - vrsto je zagrlio. - Tebe...
Nasmejala se oputeno, i postala svesna da joj to sa njim ne predstavlja nikakav
problem. Razmiljanja o svom ponaanju i postupcima odloila je za neko drugo vreme,
kada ostane sama. Kada se bude vraala u Hjuston, sigurno ne pre toga. Odluila je da
poslua njegov savet i potrudi se da uiva u trenucima koji su je ispunjavali sreom. Ili
bar prividno davali taj oseaj.
Spremili su zajedno obrok, kao da su to inili itavog ivota. Pamela je nestrpljivo
postavila sto i tek tada se prisetila da nije jela ni itavog prolog dana. Odmahnula je
rukom kao da eli da otera misli koje je vraaju u neprijatne dogaaje.
- Ili zavod za dezinfekciju i deratizaciju nije dobro obavio posao ili sam neto sam
propustio? - zadirkivao je zbog tog gesta.
Umesto da se osea glupavo, to je uhvaena u odmahivanju rukom, ona se smejala.
- Nita nisi propustio - ponovo je odmahnula rukom.
- Nita?
- Nita vano, samo moje misli...
- Ne bih rekao da je to nevano.
- Reje, trenutno sam u velikoj frci sa poslom... - glas joj je bio na ivici oaja. - Ali,
izbegavam da se optereujem time pre vremena.
- Ispriaj mi o emu se radi - predloio je.
- Stvarno te zanima?
K
Marta
24

- Ne, nego volim da sluam takve prie da bih izgubio apetit - bunio se pomalo
uvreeno.
- Ne verujem da e izgubiti apetit, ali...
- Pam, da odmah razjasnimo neto - bio je odluan. - Mene mnogo ne zanima ta si ti,
ve ko si ti.
- Malo ljudi to uopte zna.
- Moda ih nije zanimalo ili im nisi dala priliku da te upoznaju.
- Moda ne znam ni sama ko sam zapravo - priznala je na kraju.
- Pomoi u ti da to otkrije - obeao je. - Ba zato ne izbegavaj temu -naredio je.
Uivajui u svakom zalogaju sa lakoom mu je prepriala dogaaje koji su prethodili
njenom dolasku u Galveston. Nije propustila nijedan detalj, pa ak ni ona.
- Nemam nikakav savet. Jo... - naglasio je. - Ali potpuno te razumem... - rekao je
neto kasnije.
- Da li moe da poveruje da sam nevina... - upotrebila je pogrenu re.
- Nepravedno optuena... - ispravila se.
Nestrpljivo je ekala njegov odgovor. Njoj se to pitanje inilo jako vano.
- Ne poznajem te dovoljno - pogledao je ispod oka. - Ne, na poslovnom planu...
Uprkos tome to sumnja da mogu da poverujem da si nevinace...
itao je kao otvorenu knjigu.
- Ubeen sam da nisi sklona avanturama.
- Nisam - rekla je brzo. - Mada ti nisi osoba koja bi u to mogla da poveruje.
- Grei. Verujem da nikada ne bi uinila tako neto da oslobodi okrivljenog... -
odmahnuo je kao da je to nevano. - Bilo bi glupo da rizikuje svoj poloaj... Dakle,
verujem ti.
- Hvala ti.
- Pam... ta je najgore to moe da ti se desi na poslovnom planu?
- Da me razree... Da ostanem bez posla.
- Ima pansion, moe da se bavi turizmom - rekao je jednostavno.
- Nisam se zato kolovala - bila je pomalo ljuta.
- Ne budi povrna - zamolio je.
Marta
25

- U pravu si, imam sree jer imam i druge mogunosti... - shvatila je o emu govori.
- ta god da se desi u ponedeljak, kakva god bila odluka tog saveta... Ti ima izbor... -
podsetio je. - Sigurnost. To nije mala stvar.
- Nije - sloila se.
- Srea dolazi iz glave - lupnuo se u slepoonicu. - A ne ostvarivanjem na poslovnom
planu, materijalnim bogatstvima, kuama, automobilima...
Gledala ga je zainteresovano. - udo je da se nisi bavio nekim drugim poslom
- Na primer.
- Psihoterapijom? Psihologijom?
- Turizam je vrsta psihologije - nasmejao se.
- ta bi drugo bio da nisi bio...
- Smatram da je svaki ovek roen za neki odreen posao. Ti si roena da bude
sudija, a ja da budem ugostitelj. Da vodim ovaj svoj pansion -glas mu je bio ispunjen
ponosom.
- Nikada nisi poeleo neto drugo, neto vie? - udila se.
- Nisam imao potrebu. Odavno sam se ostvario kao linost. To je bio moj cilj.
Nije bilo udo to ga je oboavala, proletelo joj je mislima.
- Ja ne traim mnogo od ivota, srean sam sa onim to imam - dodao je.
- Po toj tvojoj teoriji, ja bi trebalo da budem srena to mi je posao pod znakom
pitanja - izazivala ga je.
- Zar nisi srena to si se vratila u Galveston? to smo se ponovo sreli... to nesebino
sa tobom delim svoje ivotne filozofije?
- Sada veba zavoenje za sezonu... - uprla je kaiprst u njega.
- Malo... Imam li uspeha?
- Neodoljiv si - priznala je. - Reje?! - prisetila se iznenada.
-Da?
- Da li si oenjen?
- Prosi me?
- Izbegava odgovor - upozorila je.
- Zar ne misli da je kasno za to pitanje?
Marta
26

- Ne, nije kasno.
- Onda... Ne!
- ta, ne?
- Nisam oenjen i odbijam tvoju branu ponudu...
- Nisam te ni zaprosila - bunila se kroz osmeh.
- Odbijam tvoju branu ponudu - bio je uporan. - Samo zato to sam staromodan. to
je to posao i dunost pravog mukarca.
Zakikotala se. - Lud si zna?!
- Nisi zainteresovana da uje kako bih te zaprosio?
- Ma koliko me to ne zanima, ti si odluan da mi objasni, - konstatovala je.
- Vidi kako me dobro poznaje? Pa, pitaj! - naredio je.
- Dobro - rekla je pomirljivo. - Kako bi to uradio? - trudila se da deluje zainteresovano.
- Trebalo je da bude glumica.
- Kako stvari na mom poslovnom planu idu... Moda u imati priliku da se okuam i
na tom polju. A ti opet izbegava odgovore - sada je zaista bila zainteresovana.
- Smislio bih neto originalno. Onda bih te doveo u poloaj i situaciju u kojoj ne bi
mogla da me odbije...
- Kakva je to situacija? - pitala je brzopleto.
- Ovakva... - hitro je ustao i obiao sto.
Pre nego to je shvatila ta se zbiva bila je u njegovom naruju, a posue je padalo sa
stola i razbijalo se u hiljadu krhotina o mermerni pod.



Sunce je prilo, ali je Pamela uivala u njegovim zracima. Naslonjena na Rejeva
kolena, zagledana u horizont, bila je toliko lenja da dohvati pekir. Pustila je da se
preostale kapljice vode osue na njoj.
- Nije ni udo to je Galvestonu uvek ivo u sezoni. Ovde je divno! - rekla je
ostraeno.
- Ima li to veze sa morem, vazduhom, suncem ili sa mnom?
Marta
27

- Sa svim pomalo - priznala je.
- Pamela, ta e uraditi sa bakinim pansionom?
- Videu u ponedeljak - slegla je ramenima.
- Eto, navodi me da budem grean - alio se. - I da elim da dobije otkaz...
- Nemilosrdan si.
- Samo sebian - priznao je. - Ipak, ako se odlui da prodaje pansion, ja sam
zainteresovan...
- Sve ovo je bilo u cilju da... - bila je oprezna.
- Daaaa - otezao je. - Zarad tog cilja, simulirao sam da me uzbuuje...
Uvek kada bi ga uvredila nekom svojom nevericom, Rej se sluio ironijom.
Nije mogla da se ljuti na njega, ne dugo, nesvesno se osmehivala.
- Nebrojeno puta - dodala je uz oseaj krivice. - Moda bi mogao ponovo da simulira.
- ta ti misli, da li bih mogao?
- Mislim da ti to nee biti problem - rekla je zavodljivim glasom.
- Ne udi me to si tako samouverena... - alio se.
inilo joj se da nikada pre nije bila samouverenija, bar kada je u pitanju bio njen
fiziki izgled. Znala je kako izgleda, da je priroda bila blagonaklona prema njoj. Bila je
lepa i seksi. Nije se razmetala svojim fizikim izgledom. Ba naprotiv, stavljala ga je u
drugi plan i insistirala na svojoj inteligenciji.
Osim toga niko ranije nije pridavao tako veliki znaaj njenom izgledu, kao Rej. Ili bar
ne na tako neposredan, ali izazovan nain. Pored njega se oseala lepom, poeljnom i
eljenom. Osim oboavanja njenog tela, on je pokazivao i, za nju, pomalo neverovatno
interesovanje za njeno bie.
On, pa i ceo taj vikend su za nju bili pravo otkrovenje. Otkrila je mnogo toga novoga o
sebi. Koliko ume da bude zavodljiva, oputena i vesela.
- Kada ima tako divnu kou, glatku i meku - aptao je uz njeno uho dok ga je neno
grickao. - Savrenu figuru... vrste, zategnute miie koji izazivaju udne treptaje u mom
telu.



Marta
28

Vikend joj je neoekivano brzo prolazio. Ona i Rej su sve vreme proveli zajedno.
etali su, kupali se, sunali. Provodili su sate u razgovorima, ljubavnim igrama,
raspravama na razne teme... Govorili su o strahovima, nadanjima, eljama. Priali su i o
svojim porodicama, stavovima o braku, deci i razlozima zato su oboje bili sami. Jedino
o emu nisu vie priali su bili planovi za budunost. Oboje su izbegavali tu temu.
Sa njim je dotakala sve teme, koje joj nisu ni padale na pamet sa drugim mukarcima,
pa ni sa onom. Taj podatak joj je zvuao poraavajue. Jer, u jednom trenutku je ak
planirala da se, jednog dana, vena sa onom. Sreom, shvatila je na vreme kakva bi to
greka bila. U tom saznanju videla je opravdanje i poruku za dogaaje koju su se desili u
Hjustonu. I proglasila ih njenom sreom.
Knjige koje je ponela da prekrati vreme i dosadu koju je predvidela, ostale su
zaboravljene u njenom koferu.
U nedelju je bila preblizu stvarnosti i svemu to joj predstoji sledeeg dana. To vie
nije mogla da sputava i negira, ali bila je mirnija i spremnija na sve to bi moglo da je
oekuje.



Znala je da taj vikend nikada nee zaboraviti, kao ni Reja, ali to nije bio njen ivot.
Nije se zavaravala i uljuljkivala tom romansom. To nije bila ona, ma koliko se lepo
oseala kao ena.
Vreme povratka u Hjuston se brzo bliilo i ona je postajala ona stara, poslovna, sudija
Pamela Rivijer. Ali, u njoj se borila i novootkrivena senzualna Pam.
Dvoumila se da li da krene po podne, ali je odlazak odloila za vee. elela je da
provede sa njim neki sat vie. Da ukrade za seanje to vie lepih, srenih trenutaka.
Uvee je preinaila svoju odluku. Krenue u ranu zoru i stii na vreme u Hjuston.
Uljuljkana u njegovom zagrljaju, kao u skrovitu, prepustila se dremeu.



Rej je duboko i ravnomerno disao. Jasna meseina omoguila joj je da osmotri njegov
lik. Polako se izvlaila iz njegovog zagrljaja jer nije htela da ga probudi. Kada se izvukla
iz kreveta, odahnula je. Pre nego to je uspela da se neopaeno iskrade iz sobe, zaustavio
je njegov glas.
- Pam... Bei... - bila je to konstatacija, vie nego prekor.
- Da - priznala je. - Ne volim rastanke... Ne znam ta bih ti rekla.
Marta
29

- Da si zbunjena koliko i ja? - predloio je.
- I vie nego to moe da zamisli - ponovo je bila iskrena.
- Ovo ne mora da bude rastanak.
- Vikendi, koje retko imam, nisu dovoljni za jednu vezu - odala se da je i ona
razmiljala o njihovoj budunosti.
- Ali je to bar neka ansa.
- Javiu ti se - obeala je.
- Zar nee da me poljubi?
- Poslednji put kada smo se videli rastali smo se poljupcem - kolebala se. - Bojim se...
Sada je nae druenje otilo dalje i da sada poljubac...
- Ne bi bio dovoljan - zavrio je umesto nje. - A ti si jo pravo nevinace. Misli da smo
se druili" - zadirkivao je.
- Sve okree na alu - kritikovala ga je kroz smeh.
- Volim da te gledam dok se smeje - objasnio je.
- To nisam ja, i ne mogu vie da odlaem povratak u stvarnost.
- Nadam se da nee proi petnaest godina pre nego se opet sretnemo.
- Zaboravie me im pone sezona - predviala je.
- Ko je sada duhovit? - bio je ozbiljan.
- Ne znam, zaista ne znam... - bila je zbunjena dok ga je gledala tako leerno
oslonjenog na lakat.
Pred njom je bio mukarac sa kojim je provela najuzbudljiviji vikend u svom ivotu. I
nije eleo da se to prekine. Udvarao joj se, otkrivao koliko je i sam zbunjen i nesiguran.
Ruio je sve predrasude koje je imala o romantinim, oseajnim mukarcima. elela ga je
do ludila. Bila je podeljena na pola. Jedan deo nje je hteo da ostane, drugi je znao da
mora da se vrati.
- Javie mi ta se desilo?
- ak i da ti se ne javim, sigurna sam da e sve moi da proita u novinama - bila je
hladna.
- Ne itam novine, jer me ne zanimaju tui ivoti. Samo tvoj.
- Javiu ti se - obeala je kroz osmeh.
Marta
30

IV
itavim putem do Hjustona, umesto o procesu koji je pred njom, razmiljala je o
Reju. O njegovom telu, poljupcima, njegovim reima i porukama, ivotnim
stavovima i filozofijama.
Vozila je brzo, mehaniki, ali to je primetila tek kada je stigla gotovo sat ranije nego
to je planirala. Ipak, im je stigla u Hjuston poela je trezvenije da razmilja i planira.
Istuirala se i na brzinu se presvukla u poslovni komplet koji se sastojao od duge suknje i
sakoa. Posmatrala se u ogledalu.
U tome je izgledala savreno poslovno i elegantno. Ostavie dobar utisak na sudski
savet, pomislila je.
Besno je lupila akom o sto. Kafa se prolila po stoiu. Tamne kapljice su se slivale na
beli, meki tepih. Pamela je toliko bila ljuta na sebe, da joj to, ak, nije smetalo. Nije se
potrudila da ustane i obrie tragove tenosti.
ta se sa njom deava? Ponaala se kao da prvi put ide na posao, kao da je
pripravnica. Bila je nesigurna u sebe. Ona nije imala potrebe da sada ostavlja utisak, da
se dokazuje. Njen ugled je...
Trebalo je realno sagledati stanje stvari, pokuala je da se umiri. Ona je svoje ime i
zvanje ve stekla. Danononim iscrpljujuim radom, parnicama i procesima se izborila
za svoj poloaj. To nije smela da zaboravi. Na svom poslovnom planu je imala razloga
da bude ponosna i sigurna u sebe.
Tek kada je stigla pred zgradu suda i videla novinare, prisetila se i njih, i problema koji
su joj oni doneli. Penjala se polako uz stepenite. Probijala se kroz masu, izbegavajui da
je neki od mikrofona ili diktafona ne udari u lice. Uz neprestano ponavljanje nemam
nikakav komentar" probila se do velikih, ulaznih vrata suda.
Putem do kancelarije sretala je kolege. Stekla je utisak da niko nije primetio nita
neobino na njoj. To je bio dobar znak da je prethodni dogaaji nisu sasvim izbacili iz
ravnotee. Ni oni vezani za traeve o "neregularnom" suenju, a ni oni sa Rejem.
- Dobro jutro, Meri - pozdravila je sekretaricu na uobiajen nain. - Kako ste proveli
vikend? - nesvesno se osmehnula pri pomisli na njen vikend.
- Dobro jutro - Meri je gledala nekako zaueno.
Oigledno je da se odala. Njen osmeh nije promakao sekretarici, zakljuila je Pamela
bezbrino.
- Neto nije u redu na meni? - kliznula je pogledom niz poslovni komplet.
- Ne, sve je u redu.

Marta
31

- Meri, danas imam zakazan razgovor sa advokatom Brajanom Deksonom, vidite u
koje vreme sam slobodna i kontaktirajte njegovu advokatsku kancelariju - naloila je. -
Recite mi jo kakav je moj raspored?
- Sudijo Rivijer... - Meri je zamucala i to je nateralo Pamelu da zastane na vratima
svoje kancelarije.
-Da?
- Da li ste tokom vikenda, moda... - Meri je bila oprezna. - itali novine?
- Ne. Da li sam neto propustila? - izvila je obrve.
-Da, ali... Najbolje je da vam ne prepriavam. Imam sve primerke... - Meri je kao i
uvek bila preduzimljiva i efikasna.
- Donesite ih u moju kancelariju.
- to se tie, obaveza sve su zamrznute" - najavila je opreznim glasom.
Situacija je bila mnogo gora nego to je to predvidela i oekivala. Nakon
Merinog obavetenja o njenom rasporedu, to je bilo jasno. Ipak, kada je proitala prve
naslove u novinama, bila je preneraena. U novinama je celu jednu stranu zauzimao
lanak sa intervjuom Antonija Dejaloa. Znala je kako ti intervjui mogu biti loe
interpretirani. Kako iz konteksta neke izjave mogu da se izvuku potpuno pogreni delovi
i zloupotrebe se.
U sledeem asopisu je itala o neem to je bilo nalik priznanju Antonija Dejaloa o
njihovom odnosu. Bacila je novine i uzela druge. Meutim, situacija je svuda bila slina.
U jednom asopisu nala je i onovu izjavu. Naravno, on je stvar okrenuo u svoju korist i
pohvalio se svojim napretkom u poslu. Vezu sa njom je praktino negirao.
Nije mogla da veruje da su se takve budalatine uzimale u obzir. Nadala se da i savetu
to nee promai. Ipak, bila je svesna jedne injenice. Savet je umeo da bude grub da bi se
zatitio pravosudni sistem.
Bila je u nezavidnoj, tanije oajnoj situaciji. Nepravedno optuena, bez prilike da se
opravda, da dokae svoju nevinost. Stvari su funkcionisale na nain koji joj nije iao u
prilog. Savet bi se sastao, veao i onda je samo hno obavestio o odluci.
Nevinost nije bila pod zatitom. Niko nije bio nevin do pravosnane presude.
Vreme zakazano i predvieno za njen sluaj" se bliilo. Nadala se da e joj savet bar
pruiti ansu da iznese svoje miljenje. Za to su anse bile male, ali je bila odluna da
iskoristi svo svoje znanje i umenost.
Ipak, kada je ula odluku saveta, koju je duboko u sebi predosetila, umalo se nije
sruila. Njen rad u sudu je bio zamrznut na dva meseca. Uz napomenu da to nije kazna
ve samo mera predostronosti, savet je najavio povlaenje. Znala je da je uzrok toj
odluci neoekivana panja i interesovanje novinara, ali... Dva meseca!? Koja su se jo
mogla produiti u sluaju da...
Marta
32

O tome nije htela ni da razmilja.
- Imam prigovor! - rekla je iznenada i iskoristila zbunjenost prisutnih to im se uopte
obratila. - Znam da su moja prava ograniena i da nemam prava na odbranu. Ali bih
napomenula da sam povuena sa svog poloaja zbog procesa koji je po svim takama
zakona regularan.
-To je tano, koleginice - sloio se glavno predsedavajui. - Vae poznavanje zakonika
vas je i dovelo na va poloaj. Svi smo upoznati sa vaim radom i zato i niste razreeni
dunosti. Sudijo Rivijer, vi ste na godinjem odmoru... Koji, po naim informacijama
niste koristili nekoliko godina.
Opsovala je u sebi! I pre te napomene je znala da je u tome greila. Sama sebe je
kritikovala to su profesionalne obaveze imale prioritet u odnosu na njene line. Njena
revnost poslu i marljivost su joj se upravo razbili o glavu.
- U sluaju da savet nije dobro obaveten, imate pravo da podnesete albu
- dopiralo joj je do svesti. - Ipak, hteo bih da napomenem da va renome nije pod
znakom pitanja. Kao to je navedeno, radi se samo o predostronosti. Svi mi ovde
znamo kakav je na posao. Koliki pritisak trpimo. Zato smo se sloili da vam je taj
odmor neophodan.
Takva blagonaklonost je sigurno bila presedan, zakljuila je ironino.
Kako zaista nije koristila godinje odmore, nije imala ni argumente za albu. Ako je
bilo utehe, onda je bar teila pomisao da niko njeno znanje nije stavljao u pitanje. Nije joj
preostalo nita drugo nego da se zahvali savetu, pokupi stvari iz kancelarije i ode na
zaslueni" odmor.
- Ne mogu da verujem - Meri je, takoe, bila iznenaena odlukom saveta.
- ta emo sada!?
U tom pitanju je bilo vie line brige. Pamela je dobro poznavala ljudsku psihu, to je
bila jedna od vanih oblasti za njenu profesiju. Ipak, nije mogla da zameri svojoj
sekretarici.
- Meri, ne sumnjam da ete se snai i sa nekim drugim sudijom, dok se ne vratim...
- Znai, dobiu novi raspored - odahnula je.
- Da li ima jo neto to treba da obavim, pre nego to odem?
- Osim da potpiete reenje o godinjem odmoru...
- Ve je stiglo? - promrmljala je u nevericu.
- Osim toga... Jedino to imate na rasporedu je sastanak sa Brajanom Deksonom.
Zakazali smo ga u trinaest asova.
- Onda je vreme da krenem...
Marta
33

Pokupila je neophodne sitnice i pourila da izae iz zgrade suda i malo se opusti. Da
na miru razmisli i sumira sve dogaaje. Primetila je da je uprkos svim problemima
itavog dana mislila na Reja. Osmeh joj je nekontrolisano pojavio na usnama. Odluila
je da se vrati u kancelariju i telefonira mu kako je obeala. Slutila je da bi njegov glas
mogao malo da joj povrati raspoloenje.
Okrenula je broj i saekala da se veza uspostavi. Telefon je dugo zvonio pre nego to
je ula poznati, pomalo promukli glas.

- Reje... - zapoela je.
Odjednom je bila na ivici suza zbog svega to joj se desilo. Bila je na korak od
histerinog plaa ili smeha. Po prirodi nije bila depresivna, niti sklona emotivnim
padovima. Nije znala da bude skrhana, nezadovoljna i neurotina. Niko je nikada nije
video u suzama. Protiv ivotnih situacija se borila zdravim razumom, racionalnim
stavom prema problemu i reavanjima istih.
Ako je bilo utehe, ni sada je niko ne bi video, ak i da zaplae. Razmiljala je u
pokuaju da joj se knedla u grlu pomeri.
- Pam?! Da li si to ti? - dozivao je. - Pam...
-Ja sam - uspela je da progovori. - Obeala sam da u ti se javiti, a obino odravam
svoja obeanja - glas joj je zvuao sve prirodnije.
- Oboavam tu tvoju osobinu - rekao je poverljivo. - Ba sam razmiljao o tebi i ta ti
se dogaa...
Njenim nervima je vrlo prijala ta panja i briga.
- Pa, Pam... Kakva je odluka saveta?!
- Do daljnjeg sam povuena sa...
Rej je psovao. Usledile su psovke, koje nikada nije ula i koje su joj izmamile osmeh.
- Reje - pozvala ga je. - Nisam razreena dunosti, ali sam na odmoru...
- To je, valjda, dobro - mrmljao je.
- Videemo...
- Kako si ti? Kako se nosi sa tom odlukom?
- Imam vrste kosti i jo uvek zdrav razum - odgovorila je i istovremeno ohrabrila
samu sebe.
- Znam da ne bih bio od velike pomoi, ali bih voleo da sam blie.
Marta
34

Primamljiva ideja, ali ona nije imala smelosti da je pothrani i sprovede u delo. Pre
nego to bi uradila neto nepromiljeno obeala je da e mu se opet javiti. Kada je
spustila slualicu oseala se... Bilo je neverovatno, ali oseala se malo bolje.


Na putu do izlaza Pamela je sretala puno kolega iz pravosudnog sistema. Bila je
dostojanstvena. Mirna savest joj je bila saveznik. Kao da prvi put koraa hodnicima i
zgradom, primetila je koliko je iva atmosfera u sudu. Veliki broj pitanja, pogleda i
sumnjivih pozdrava ljuljao je njenu sigurnost. Ipak, trudila se da joj osmeh opstane na
licu.
Meu prolaznicima je videla i ona. Da je mogla da ga izbegne, rado bi to uradila, ali
ga je videla u poslednjem asu. Praktino, sudarila se sa njim na stepenitu.
- Vidim zadovoljna si - rekao je umesto pozdrava.
- Srena sam - ponovo je mislila na Reja i njegovu filozofiju.
- Naravno da si srena, kada si dobro prola sa savetom.
- Dobro?!
Nije mogla da ga prepozna. Bar on je znao koliko volje, truda je uloila u taj, pa i sve
druge procese.
- Vesti se brzo ire... - primetila je.
- Takvih vesti ne bi bilo da se nisi zanela romantikom.
- Ne mogu da poverujem da ti i dalje misli...
- Nije moje da mislim - prekinuo je nestrpljivo. - Zna da nas naa profesija ui da se
vodimo injenicama.
- Za tebe su injenice novinski lanci? Zar... - bilo je glupo raspravljati sa njim.
- Pamela, nema razloga za ljutnju, zna da uvek moe da rauna na mene.
Nedostajalo je samo malo da ne prasne u smeh. Ta izjava je bila prava budalatina.
- Nas dvoje vezuju... - zamucao je.
Verovatno nije znao ta bi naveo, procenila je njegovo zamuckivanje. Sa ove nove
take gledita, znala je da njih dvoje nije vezivalo gotovo nita. Bio je to ist poslovni
sporazum u koji su se uplele prirodne potrebe.
- Mi nismo stranci - ula ga je kao iz velike daljine.
Marta
35

Naprotiv, bili su potpuni stranci. ak i pre nego to je njihova veza okonana, dok je
trajala. Kod njega je to bio lini interes, a kod nje... To je bilo zanimljivo pitanje. Zato se
upustila u vezu sa onom. Valjda zato to joj je svejedno, ali i prirodno da gradi vezu sa
nekim mukarcem. To to su imali slina interesovanja, to joj se dopadao, njoj se tada
inilo razumnim. Sada je bilo jasno da samo to nije dovoljno.
Ponovo je bila u prilici da uporedi Reja i ona. I... on je izgubio bitku, pa ak i po
pitanju fizikog izgleda. Kada je poreenje po pitanju seksa bilo u pitanju, o tome nije
smela ni da razmilja. Pri samoj pomisli na trenutke sa Rejem osetila je kako joj se obrazi
greju.
Sa Rejem se za samo jedan vikend osetila, doivela ili ispriala vie nego sa onom
svih proteklih godina poznanstva.
Ipak, razumela je zato je on sada taktian i ljubazan. Bila je jasna njegova potreba
da ostanu na stent baju. On je, isto koliko i ona znao da e se ona sa odmora" vratiti
pravo na sudijsku lou. on je sigurno raunao sa tim da e mu biti potrebna, kao da nije
znao da poznanstva u toku suenja ne igraju nikakve uloge.
Ipak, nije imala razloga ni volje da mu sada to objanjava. Nije vie imala ivce za
njegove detinjarije.
Odmahivala je glavom u neverici dok se sputala niz stepenite i izlazila.
im je otvorila vrata, suoila se sa najupornijim slojem ljudi. Novinarima.
- Da li vas je zbunila odluka saveta...
- Pria se da ste izvukli korist iz ovog procesa.
- Je 17! - bila je iznenaena.
- Da ste dobili godinji odmor da sredite privatan ivot?
Ko je uopte odavao takve informacije, pitala se u udu. Kako su se vesti tako brzo
irile? Imala je utisak da su novinari znali ta e biti sa njom i pre nego to je ona imala
obavetenje.
- Da li ete se posvetiti vezi sa osloboenim optube...
- Pria se da e sudski proces Antonija Dejaloa biti obnovljen?
- Vae pravne sposobnosti su poznate u sudu. Nas taj podatak navodi na pomisao da
ete lino preuzeti njegovu odbranu... - pitanja su se nizala.
Ima li kraja ljudskoj gluposti? Dokle e njeno ime vezivati za Antonija Dejaloa?
Takvoj drskosti nije bilo mere, zapazila je. Ipak, jedna joj je dala ideju, ali time e se
baviti nakon sastanka sa bakinim advokatom, Brajanom Deksonom.
Ako pod hitno ne bude neto uinila, zakasnie na taj sastanak, opomenula se.
Marta
36

- Suenje je bilo po zakonu - reila je da prekine pitanja i oglasi se. -Gospodin Dejalo
je osloboen optube zato to njegova krivica nije zakonski utvrena i dokazana. Zato to
je nevin...
Dok je zavrila tu izjavu, shvatila je da je pogreila. Nije dobro postupila kada je
pomenula taj proces. Ali, nije bilo udo to je pogreila. Nije volela i nije jo naviknuta
na izjave, a verovatno nikada i nee razumeti toliko interesovanje novinara.
- Od svega toga to ste naveli, jedino je tano da u iskoristiti pauzu da sredim
privatan ivot i neodlone porodine obaveze. Mislim da je dolo vreme da podvuem
crtu i malo uivam u svom uspehu. Da sumiram sve to je do sada odraeno. Hvala! -
zakljuila je i pokuala da se probije kroz masu do svog parking mesta.
- Gospoice Rivijer, samo jo jedno pitanje...
- Da!? - sada je ve bila na ivici nervnog sloma.
- Sa kim ete provesti svoj godinji odmor?
Godinji odmor" je bio specijalno naglaen.
- Da li ete istrajati u vezi sa Antonijem Dejalom...
- Ili onom...
Pozitivna strana nervnog sloma je bila to je ba bilo briga ta ko misli.
- Zar nije na vama da to otkrijete? - trudila se da zvui pribrano i smireno.
- Ono to mogu u ovom trenutku da tvrdim... To sigurno nee biti niko od vas,
novinara...


Nakon zvaninog otvaranja testamenta, bilo je potvreno da je Rouz Rivijer sudbinu
svoje vile-pansiona u Galvestonu prepustila Pameli.
Pamelu je to malo udilo. Bilo je jo par bliskih roaka koji su sigurno bili vie od nje
zainteresovani da se taj porodini posao ne ugasi.
Osim toga, bila je previe konfuzna i izbaena iz koloseka da bi razmiljala o sudbini
pansiona. Naroito dve nedelje pre poetka sezone. Ma koliko bila zahvalna baki na
poverenju, ona nije znala ta bi uradila sa pansionom. Najlake je bilo prodati ili
prebaciti tu odgovornost na nekog drugog roaka, prisetila se.
- Pamela, nadam se da nee doneti neku odluku na preac - Brajanov glas je vratio u
stvarnost.
Marta
37

- Znam da je baka to uradila sa nekim razlogom, ali zaboravila je da retko imam
vremena i za sebe. I da je to za mene prevelika odgovornost...
- Moda je ba to razlog, to si odgovorna. Rouz je u tvoju odluku sigurno imala
poverenja.
- Moda...
- Pamela, posmatraj stvari sa pozitivne strane. Sve ono to se desilo na tvom
poslovnom planu, moe preokrenuti u svoju korist.
-Vi verujete da bih ja... -prozrela je njegovu nameru. -Mislite da bih ovu sezonu mogla
sama da...
- Vidim da si i sama razmiljala o tome.
- Samo mi je palo na pamet kada su me novinari opkolili. Imala sam potrebu da
pobegnem to dalje odavde...
- To je dovoljno... Sada, sticajem okolnosti ima i slobodno vreme. Dovoljno vremena
da se okua i ne donese pogrenu odluku.
Brajan Dekson je bio pun razumevanja za obrt na njenom poslovnom planu. Poput
Reja, predloio joj je da iskoristi situaciju i okua se u neem drugom. Da potrai razloge
zato je baka donela takvu odluku. Umesto da godinji odmor provodi u dokolici, mogla
je da vodi pansion. ime bi se drugo bavila u naredna dva meseca? Mogla je i da putuje
po svetu...
- Ako odluim da prodam pansion...
- Rouz je po tom pitanju postavila neka pravila, tanije prioritet.
- Morala bih da ga prodam nekom...
- Reju Samersonu, vaa imanja se granie.
- Znam Reja... - nesvesno se osmehnula. - Ve mi je napomenuo da je zainteresovan
za pansion. Znai to bi brzo bilo zavreno-razmiljala je naglas.
- Drago mi je da ste se ti i Rej sreh i razgovarali o tome. Rouz je uvek...
- odamhnuo je rukom kao da je to nebitno. - Znam da voenje pansiona nije nimalo
laka stvar - bio je realan.
- Znam, provela sam dovoljno vremena sa bakom. To je prava ludnica. Ba zato sam
zbunjena i nesigurna. Neodluna.
- Ako odlui da prihvati taj posao, raunaj na mene - ponudio se. -Ja, svakako osim
elje, ali i po testamentu, imam razloga i pravo da prve dve nedelje provedem u
pansionu.
Marta
38

Da li je mislio samo na njegov odnos sa bakom, zapitala se. Na seanja na vreme koje
su proveli zajedno. Brajan je, moda, bio krivac" to se odluila za studije prava.
Odrastala je uz njega i baku. Pogledala ga je, kao da ga prvi put vidi iako su se znali
godinama.
Imao je preko sedamdeset godina, ali se njegovo telo kretalo sa ivahnou. inilo se
da je njegova energija neiscrpna. U njegovom ivom duhu bilo je nekakvog strpljenja i
mudrosti. Oi su mu imale jasan, bistar izraz. To to je jo uvek bio poslovno aktivan
govorilo je u prilog tome da je ovek od poverenja i da ga ljudi i dalje ele.
Nije bilo ni udo to su on i njena baka bili vie od prijatelja. Bili su slini, vedrog,
mladalakog duha i energini.
- Kao to zna, za tvoju baku sam bio daleko vie od pravnog savetnika i nekog ko e
sprovesti njen testament. Nas dvoje smo bili vie od prijatelja... - govorio je kao da joj je
proitao misli. - To to nje vie nema, ne znai da treba da se odreknem nekih dobrih
navika kojima me ona nauila. Volim da budem u Galvestonu, makar Rouz nije tamo.
- Brajane, da li pokuavate da mi kaete da ste i vi bili upoznati sa radom pansiona...
- Uvek sam prve dve nedelje bio uz Rouz. To je bilo nae vreme... - rekao je sa setom. -
Znam sve ljude koje je angaovala za sezonu i koji su radili za nju. Ja sam zakljuivao
njihove radne ugovore...
- Baka je na sve mislila. Nije me ostavila samu. Ako, ipak, odluim da tu ideju
sprovedem do kraja, prvu rezervaciju u upisati na vae ime -pokuala je da se osmehne.
- Ne bih da ubrzavam tvoju odluku, ali nestrpljiv sam da mi se javi.
- Obavestiu vas im se budem odluila - obeala je na rastanku.
Stvari su se posle toga odvijale vrtoglavom brzinom. Pred kuom je ekalo par
novinara. Nudili su joj novac za priu. Njoj novac odavno nije predstavljao problem, ali
ta ponuda je navela da razmisli o ideji koju joj je dao Brajan.
0 kojoj je i sama ve razmiljala.
Nita nije mogla da izgubi. Mogla je da pokua. Ako nita drugo provee dva meseca
na jednom lepom mestu, i u Rejevoj blizini.
Ii e u Galveston i vodie pansion tog leta. Odluka je bila doneena.
Marta
39

V
premila je dva velika kofera, ne raunajui onaj koji jutros nije ni raspakovala.
Pakovala je stvari sa panjom. Put na relaciji Hjuston - Galveston nije bio mnogo
dalek, ali nije htela da se vraa. Tanije, znala je da joj obaveze oko voenja pansiona to
nee dozvoliti. Imala je gomilu posla pred sobom, obaveza na koje nije bila naviknuta i u
koje se nije razumela. Ipak, bila je spremna da se oproba.
Dok je slagala stvari u kofere, preispitivala se. ta je uticalo na nju? Zato je donela
takvu odluku?
Bio je to in koji je proistekao iz zaljubljenosti. Da, bila je zaljubljena u Reja. Oarana.
Dva dana koja su proveli zajedno nisu bila malo, ako se uzme u obzir da se nisu
razdvajali. Uostalom zar nije itala o tome, sluala o tome kako se ljudi lako zaljube. ak
i na prvi pogled. Zaljubljenost se desi, ona se ne trai. A ljubav?!
Uvek je bila od onih koji se bave samo sadanou. Sada je mogla da utie na svoju
budunost.
Kada se preispitala htela je da se javi Reju, ali se predomislila. Iznenadie ga. Videe
njegovu reakciju, a posle... Imala je puno izbora.
Kada je izala iz zgrade u neverici je zastala na vratima. Nekolicina onih najupornijih
lovaca na prie i dalje je bila u njenom dvoritu. Nije bila osvetoljubiva, ali je bila reena
da se poigra na njihov raun. Da ih iskoristi u marketinke svrhe. Bakin pansion nije bilo
potrebe reklamirati, jer je ve godinama imao stalnu, prepoznatljivu klijentelu. Ipak,
mogla je da utie na razvoj turizma u itavom Galvestonu. Osmehnula se pomalo
pakosno u pravcu novinara.
- Neko bi mogao da mi pomogne oko ovih kofera - zapoela je svoju igru.
- Putujete - jedan od novinara se stvorio kraj nje i njenog prtljaga.
- Da.
- Gde putujete? - sledilo je novo pitanje.
- Dobila sam neoekivano nasledstvo - trudila se da joj glas zvui tajanstveno.
ulo se vie pitanja, ali sa slinim sadrajem.
- Ako ste ve odluili da dobijete priu... Nai ete me u Galvestonu. Slobodno moete
to objaviti u vaim novinama... - predloila je. - Kao i to da se rezervacije mogu obaviti
ve za nedelju dana - spretno se okrenula ka diktafonu i izdiktirala par brojeva telefona. -
Za novinare popust! - ila je do krajnjih granica drskosti.
Sledea pitanja je, takoe, oekivala. - Sa kim e biti na odmoru?
- Na vama je da to otkrijete i ponudite svojim itaocima.
S
Marta
40

-A sluaj...
- Biu u Galvestonu - ponovila je ulazei u auto.
Ili ih se otarasila za sva vremena, ili e ovo biti dobra sezona, slegla je ramenima
tipujui na drugu soluciju.
Njegovu radoznalost je odmah proglasila vrlinom koja se hrani istinom.
- Pam... - mrmljao je vrtei je u krug. - Trebala si da mi javi da dolazi...
- Htela sam da te iznenadim - priznala je.
- Mogao sam lako da dobijem infarkt - prekorevao je.
- To mi nije palo na pamet.
- Pomislio sam da haluciniram - utinuo je.
Vrisnula je. - Pobrkao si, trebalo je sebe da utine.
- Izgleda da si stvarno tu i da nisam dobio sunanicu.
- Ceo dan si proveo na plai - zadirkivala ga je.
- Ceo dan sam leao na krevetu i udisao tvoj miris koji se zadrao na jastuku.
- Pravi si armer. Ubeena sam da je tvoj pansion tokom cele sezone ispunjen
usamljenim, zavedenim enama iz prethodnih sezona.
- Iznenadila bi se kada bi znala koliko branih parova i dece dolazi...
- Tu izjavu u lako da proverim - napomenula je.
- Pam, ta to pokuava da mi kae?
- Da u te razoarati, jer ti neu prodati pansion...
- Ti e voditi pansion?!
- Da!
- Da zna da si bila u pravu - uzdahnuo je. - Razoaran sam.
Izvukla se iz njegovog naruja.
- Razoaran si? - trudila se da bude pribrana.
- Samo zato to e i ti imati posla preko glave - naglo je privukao sebi. - I to emo
morati da krademo minute da budemo zajedno...
- Grozan si, zna - namrtila se.
Marta
41

- To si zasluila, jer mi se nisi javila... - grdio je. - Pam, bilo je jednostavnije da si samo
na odmoru i, da se doseli kod mene... - rekao je oprezno.
- Reje, ne ali se sa tim, mogla bih ozbiljno da te shvatim - nasmejala se.
- Da nisam ubeen da si pomalo kukavica i da e me odbiti iz predostronosti
dokazao bih ti koliko sam ozbiljan - netremice je gledao.
Mogla je da mu uzvrati istom merom, i da ga izaziva dalje. Ali, to bi bila provokacija i
izazov na koji jo nije bila spremna. injenica, sa njim je bila neka sasvim druga Pamela,
ali jo je bilo prerano i razmiljati o tome.
- Imamo vremena... - nastavio je kao da joj ita misli. - Juriemo se izmeu obaveza.
- I novinara - napomenula je.
- Nisi ih, valjda, obavestila.
- Nisam mogla da odolim - ve se kajala.
- Bie ovo vrelo leto puno izazova i iskuenja.
- Nadam se.
- Pam, znam da je runo, ak, odvratno to u to da kaem... - uzdahnuo je. - Ali
odluka saveta mi se dopada - slegao je ramenima.
- U pravu si, runo je, a ti ak, i ne zvui pokajniki.
- To je zato to sam sebian.
Prihvatila je to opravdanje. Kako je mogla da se ljuti na njega? I njoj samoj odluka
saveta se sve vie dopadala. Uzrok njenog odmora" je bio katastrofalan, ali posledice
mogu biti... Odluila je da ne mata. Jer, tome i nije bila sklona. Ona je bila realista.



- Reje, nisi od pomoi - Pamela se izvijala pod naletom njegovih poljubaca.
- Stvarno je vreme da se oboje suoimo sa obavezama.
- Biemo suoeni sa obavezama za desetak dana, veruj mi. Uivaj! - naredio je.
- Lako je tebi, ti ima iskustva...
- Ni ti vie nisi nevinace - izvio je obrvu.
- Da li da to shvatim kao...
Marta
42

- Kompliment, sumnjivice!
- Ti stvarno ne pria o poslu?!
- Nije mi ni na kraj pameti - priznao je.
- Neto mi je palo na pamet...
- Ti moe da razmilja u ovakvoj situaciji... - rekao je uvreeno.
- Sumnjivo mi je to je baka samo meni ostavila pansion - mrmljala je izmeu
poljubaca koji su imali jak uticaj na njegovo telo. - Sve vie mislim... Da je to uradila sa
jednim ciljem...
- Da se nas dvoje upoznamo - jeknuo je kada je prela jezikom du njegovih grudi. - I
meni je palo na pamet... Biu joj zahvalan do...
- Kad bolje razmislim i Brajan je umean - trudila se da bude ozbiljna dok je ostavljala
brze, vlane tragove usnama pa njegovoj koi.
- Da li to pokuava da skroz uniti moj ego?
Pravila se da ga ne uje. - Rouz je bila romantiarka...
- Pobogu Pam, ne mogu da priam o tvojoj baki, dok...
- Kojoj baki? - uspela je da upita pre nego to su se njegove usne obruile na njene.
Mnogo kasnije dok se Rej muvao po kuhinji, Pamela se lenjo protegnula u lealjci.
Njena koa ve je poprimila finu bronzanu boju, zapazila je. Osim vizuelnih promena,
ulenjila se, dodala je samoprekorno. Brzo je ustala i uzela telefon pre nego to se ponovo
vratila u lealjku. Telefonske razgovore nije morala da odlae. Otila je iz Hjustona da se
nikome nije javila, izuzev novinarima, na tu pomisao se nesvesno osmehnula. Ve je
primila nekoliko poziva od nekoliko novinskih redakcija koje su htele da rezerviu sobe, i
plate za ekskluzivni intervju sa njom. Ipak, svi su dobili slian odgovor. Rezervacije
mogu da dobiju, a za intervjue nije garantovala. To se, ipak, ticalo njihovih upornosti,
istrajnosti i sposobnosti.
- Lizi!? - viknula je u slualicu kada je zaula glas sa druge strane.
- Pamela!!! Pobogu, devojko, da li si to ti? Gde si?!
- U bakinoj vili...
- Zato se nisi ranije javila? Zar je preko novina trebalo da saznam da si u Galvestonu?
- vikala je na sav glas.
- Znai, objavili su - zakljuila je zadovoljno. - Pa to onda pita gde sam?
- Objavili su i ba sam pomislila da je baka uradila pravu stvar to ti je ostavila
pansion. Tebi je najpotrebnije neko takvo mimo mesto. Skrovite! Da ima gde da se
povue i pobegne od obaveza...
Marta
43

- Ti misli da je zbog toga baka meni ostavila...
- Zbog ega bi drugog... - brecnula se. - Jedino ti nema nikakav kutak da se odmori i
osami... Pamela, da li si dobro? Zvui udno... Zbog ega si ti mislila da ti je baka
ostavila pansion?
Znala je da njenoj starijoj sestri nee promai promene, ak, ni posle par rei. Iako je
bila zbunjena i ljuta, Elizabeta je dobro poznavala. Nisu se redovno viale, bile su
razliitog temperamenta, ali su bile bliske.
- Ne znam ni sama - odgovorila je sa zakanjenjem.
- Kako si ti? Da li si se smirila? Danima te zovem, ostavljam poruke -nizali su se
prekori i pitanja. - itam svata po novinama, a ti kao da si u zemlju propala. Ne znam
vie ta je istina, a ta budalatina! Pretrnula sam od brige...
- Sve je u redu - smirivala je vedrim glasom.
- U redu? Da li si stvarno dobro ili si poludela? Zvui... Bezbrino?!
- Dobro sam, odluila sam da vodim pansion - rekla je ubedljivo.
- Mislila sam da je i to neka novinarska budalatina.
- Nije, hoe da rezerviem jednu sobu za tebe i tvoju porodicu? - zadirkivala je.
- Ti se to... ali?
-Da.
- ali se?! - ponovila je Elizabeta.
- ta je tu udno?! - brecnula se.
-Ti - usledio je vrlo logian odgovor. - Nema taj obiaj i sigurno je neto vano u
pitanju, kada... Pamela, dolazim odmah za Galveston.
- Da se nisi usudila! - dreknula je pre nego to bi Elizabeta spustila slualicu i zaista
sprovela svoju nameru u delo.
- Zato?
- Ne elim nikakvu guvu pre nego to zvanino ne pone sezona - objasnila je.
- Mnogo si... Tajanstvena?
- Samo titim svoju privatnost, dok je jo mogue. Upozorena sam da e sa poetkom
sezone...
- Ko te je upozorio? - Elizabeta je brzo reagovala.
- Rej... - brzopleto je reagovala.
Marta
44

- Sada mi je sve jasno. Mislim nije, ali e biti. Molim, rezervii apartman!
- Apartman se nikada ne rezervie, on slui u porodine svrhe - podsetila je poslovnim
glasom.
- Ti stvarno i ozbiljno misli da vodi taj pansion?!
- Da.
- Nestrpljiva sam, ali... Dolazim po planu, tek za tri nedelje... - nagovestila je pre nego
to je uz smeh spustila slualicu.
Kada je prekinula vezu, okrenula je novi broj. Sledei razgovor, sa Brajanom, iao je
mnogo lake. Prijatelj njene bake je nije bio mnogo iznenaen njenom odlukom, i zvuao
je nekako... Zadovoljan?
- Sve emo se dogovoriti kada stignem. Nita ne brini, ako bude potrebe potraiemo
pomo od nekog...
- Rej je ponudio pomo oko svega - izletelo joj je.
- Znai ponovo ste se sreli!
- Brajane - neto u Brajanovom glasu je nateralo Pamelu da se osmeli.
- Da li znate zato je baka ba meni ostavila vilu?
- Menja temu ili ima neke naznake? - mudro je izbegao odgovor.
- Da li je to u nekoj vezi sa Rejem... - stidljivo je prevalila preko usana svoju sumnju.
- injenica, Rouz je bila romantiarka... - rekao je zamiljeno. - Ali...
- Ali?!
- Nije mogla da predvidi... Situaciju sa tvojim poslom.
Taj odgovor je zvuao sasvim razumno. Uprkos tome, Pamela je ostala sumnjiava.
Baka, moda, nije mogla da predvidi njen odmor", ali je mogla da rauna sa tim da ona
nee olako doneti odluku ta dalje sa vilom. ak i da je odluila da proda vilu, susret sa
Rejem je bio neminovan. Baka to sigurno nije uradila sluajno.
-To sam i ja pomislila, ali... - razmiljala je naglas. - Nije ni vano... Brajane,
upozoravam vas da u vam izvui podatke, ako ih imate - upozorila ga je.
- Jedva ekam da se vidimo - rekao je bezbrino. - Da se uhvatimo u kotac sa svim to
nam predstoji ovoga leta.
- I ja - sloila se.
- Prestani da razmilja - blago je naredio. - I pokuaj da uiva, da se odmara dok jo
ima vremena...
Marta
45

- To i imam u planu.
Baka ili sudbina, ta god bilo u pitanju, Pamela je bila odluna da tog leta, ili bar u
naredna dva meseca ugodi sebi i uiva. Kada je ugledala Reja sa njihovim obrokom na
tacni, njena odluka je postala jo vra.
- Pamela, hajde na brzinu da jedemo i... - pogled mu je klizio njenim telom.
- I?!
- Da se na kratko vratimo u stvarnost - rekao je sa uzdahom.
- Zvui ozbiljno... - mrmljala je lenjim glasom i mazno se protegla.
- Imamo jedan zakazan sastanak.
- Sastanak?
- Tanije, razgovor sa savetom... - zapoeo je odluno.
- Savetom?! - uozbiljila se.
- Znao sam da tu re ne treba da koristim ili da je bar opreznije izgovorim - slegao je
ramenima pokajniki. - Razmiljao sam o tome, pre nego to si poela tako zavodniki
da me gleda. Sama si kriva jer sam na to zaboravio...
- Reje! O kakvom savetu je re? - prekinula ga je nestrpljivo.
- Turistikom, ugostiteljskom... nazovi ga kako hoe...
- Hoe da kae... Da postoji savet... - gledala ga je razrogaenih oiju.
- Da - klimnuo je glavom. - Tvoja baka je jedan od osnivaa udruenja i redovno je
prisustvovala sastancima.
- Vidim da sam olako donela ovu odluku oko vile - mrmljala je za sebe.
- Nisi se, valjda, uplaila?!
- Sve je to, ipak, strano za mene...
- Nee, valjda, da se predomisli? - brzo je prekinuo.
- Reje, stvarno ne znam - slegla je ramenima. - Sve ovo je previe...


Neto kasnije, tokom sastanka, reenicu ovo je previe" Pamela je ponovila
nebrojeno puta. ula je bezbroj predloga, ideja i zakljuaka. Na jednom mestu, u velikoj
sali najveeg hotela su bili na okupu svi oni koji su imali veze sa turizmom Galvestona.
Marta
46

Poev od vlasnika vila, motela, pansiona, preko radnika u turistikim agencijama, i svih
onih koji su radili tokom sezone.
Meu prisutnima Pamela je prepoznala tek poneko lice, neke od onih ljudi koji su
radili za njenu baku, Rouz. Tada je shvatila i vanost tog susreta i detalje na koje je
zaboravila, koje je previdela.
Trebalo je ponovo da angauje radnike, ako je planirala da njena ideja zaivi i opstane
do kraja sezone. Pre toga, morala je da pronae njihove adrese i kontaktira ih. Zavrtelo
joj se u glavi od gomile obaveza koje su joj predstojale i koje su same navirale u njenoj
glavi. Osim da angauje radnike, kojih nije bio mali broj, trebalo je da obie i magacin.
Posle toga je morala u nabavku. Da se opskrbi zalihama posteljine, sredstava za higijenu
i hranom bar za prvu grupu turista koji su ve najavili svoj dolazak i rezervisali svoj
boravak u njenoj vili.
Imala je posla na pretek i bilo je malo kasno da se povue. Ba zato, ideja da obavesti
novinare o svom mestu boravka, i da na taj nain reklamira svoj pansion i Galveston i
nije bila ba dobra, kasno se prisetila.
- Nisi prisutna - Rej je blago gurnuo laktom.
- Rizikujem da se ponavljam, ali ovo je...
- Previe - osmehnuo joj se.
- Da - ipak se osmehnula.
- Sastanak se brzo zavrava, veina e sada otii i ostaju samo vlasnici... Moramo jo
samo da se dogovorimo oko cena...
- Da se dogovorite oko cena?! - oglasila se preglasno.
- Da se dogovorimo - ispravio je. - I ti si deo svega toga...
Kada je vei broj prisutnih napustio salu, glavni predsedavajui skupa poeo svoj
monolog sa statistikim podacima. Vraao se godinama unazad. Govorio je o procvatu
turizma u Galvestonu, pa o stagnaciji i padu broja turista. Ukazivao je na to da cene
usluga moraju biti razumne i, skladne meu vlasnicima turistikih ponuda. Pamela vie
nije mogla da se suzdri.
- Sve vreme imam utisak da sam upala u koloniju Amia - rekla je nekako previe
glasno i skrenula panju na sebe.
Pamela se zaista iskreno udila svemu to se desilo proteklih sati, a naroito
poslednjih par minuta. Njen komentar o Amiima je bio produkt iskrene zbunjenosti
prema solidarnosti i dobronamernosti. Bila joj je pomalo neverovatna i nezamisliva ta
potreba da se ugodi svima. To nije bilo u skladu sa njenim navikama, tanije ivotom
koji je vodila u Hjustonu. U sudnici su svi bili borci, mudraci i rivali jedan drugome. Bilo
je vano pobediti, popeti se na vrh, a oni koji su posustajali u toj trci ili je gubili, oni nisu
bili mnogo vani.
- Liimo na Amie?! - Rej je prasnuo u smeh.
Marta
47

- Da svi su sloni, brinu jedni o drugima... - vrtala je glavom u neverici.
- Mukarcima samo nedostaju frizure sa loknicama i ene u belim, utirkanim
keceljicama - dodala je, na ta se veina pridruila Rejevom smehu.
Uprkos smehu, ona se nije oseala ismejanom, ve samo kao deo dobre zabave u kojoj
svi uestvuju.
- Ako se ne varam vi ste naslednica vile Rouz Rivijer? - bila je to vie konstatacija nego
pitanje glavnopredsedavajueg koji se, takoe, osmehivao.
- Da, Rouz je bila moja baka - klimala je glavom.
- Verujem da govorim i u ime svih prisutnih, kada kaem da mi je drago da je Rouz
ostavila svoj pansion nekom poput nje... Sa zdravim smislom za humor...
Bio je to kompliment, ali Pamela se bojala da ga nije zasluivala jer je to bilo daleko
od istine. Ona nije bila duhovita, ve zbunjena. Ona nije bila ni nalik svojoj baki. Nije
bila predusretljiva, tolerantna, komunikativna, drueljubiva... Ili, moda, jeste, ali samo u
krugu bliskih prijatelja, nikako u masi.
- Vae prisustvo potvruje da ete nastaviti posao... - nastavio je.
- To ste mogli da proitate i u novinama...
Imala je oseaj kao da dolazi sa druge planete.
- Da li iko ovde ita novine?! utu tampu? Tra rubrike? Da li je neko ve dobio
pozive novinara i shvatio da je Galveston ve izreklamiran...
inilo se da niko nema pojma o emu ona to pria.
Za nju je bila nestvarna i sama pomisao da lini interesi nemaju prioritet. Ako je ve
trebalo da ostane, onda je htela da bude iskrena, da igra otvorenih karata. Traeva joj je
bilo preko glave.
- Izgleda da smo neto prepustili?! - javio se jedan zbunjen glas.
- Jo se smejete kada kaem da Galveston podsea na koloniju Amia -i sama se
nasmejala pre nego to ih je obavestila o svom marketinkom poduhvatu.
Marta
48

VI
arednih dana nastala je prava ludnica. Pamela nije imala vremena da predahne, jer
je bila pretrpana obavezama. Iskreno, bez Rejeve pomoi nikada ne bi uspela, bez
njegovih saveta i njegove blizine bila bi izgubljena.
Prvo je pronala u bakinim dokumentima sve brojeve telefona, a zatim kontaktirala i
zaposlila veinu ljudi koji su godinama unazad radili u vili. Na prvom mestu je zakazala
sastanak branom paru OBrajen, koji je brinuo o odravanju vile i van sezone. Zatim su
se redale kuvarice, spremaice, konobari, recepcionari. Na kraju se broj potrebnih ljudi
sveo na blizu trideset. Pre nego to je sa njima obnovila ugovore znala je da je zagrizla
prevelik zalogaj.
U vili je nastao mete u kojem se ona nije najbolje snalazila. Imala je utisak da je uvek
nekom na putu, na smetnji. Ipak, posle par dana je uspela da se uklopi. Jedini svedok
njenog oaja i uteha je bio Rej.
- Stopala su mi kao naduvani baloni - alila se masirajui stopala.
- Meni su i dalje divna...
- Kako to da ti nikad nema nita da radi?
- Smetam ti?
- Ne, potreban si mi - izletelo joj je.
- Kako to da shvatim?
- Da bi mogao da mi masira stopala i da postavlja previe pitanja.
Zahvaljujui malim trikovima, uvek se povlaila kada je trebalo da govore
o oseanjima. Ma koliko svojim pokretima, dodirima ili poljupcima se odavala, nije jo
uvek mogla otvoreno da iskae svoja oseanja. Rej je to prihvatao, ali nije odolevao da je
ne zadirkuje. Zahvaljujui neemu to se zove linost, delovao je kao magnet na nju.
- injenica je da si se sa svojim obavezama i odgovornostima izborila na pomalo
netipian, ali i hrabar nain - Rej je gledao ispod oka.
- Iznenadila sam te? - bila je zadovoljna i sobom.
- Pre bih rekao, iskoristila si me, ali... Jesi, iznenadila si me - priznao je.
- I sebe sam iznenadila. Ovo je ludnica...
- Bar nisi rekla ovo je previe"... - zadirkivao je. - Znai, napredujemo? - gledao je
izazivaki.
- Da - sloila se.
N
Marta
49

- Moja konstatacija je bila dvosmislena - upozoravao je.
- Znam. Nisam je sluajno potvrdila.



Kada se pojavio Brajan Dekson, sve je izgledalo u najboljem redu. Posle njega poeli
su da pristiu i prvi gosti. Smenjivali su se brani parovi, porodice, majke sa decom,
novinari.
Vreli dani leta su se smenjivali jedan za drugim. Vreli dani i jo vrelije noi koje su
njenom licu davale posebnu dra. Pamela sebe ponekad nije mogla da prepozna u odrazu
ogledala. Oi su joj svetlucale nekim udnim sjajem, osmeh joj je blistao na licu dok bi u
tim prilikama priala sama sa sobom.
Onda su pristizali novi gosti i, naravno, novinari. Njihovo prisustvo joj je sve manje
smetalo i sve lake ih je izbegavala. Moda zato to nije imala vremena za njih. Da
razmilja o njima i onome to bi mogli pisati. U stvari, kako je vreme prolazilo, Hjuston i
sve vezano za sudstvo je bilo sve dalje od nje.
Sredila je jo poneke sitnice. Maksimalno korektno je odraivala svoj posao vezan za
pansion, koji joj se sve vie dopadao, i ispunjavao je. Ipak, nije bila sigurna koliko je u
svemu imala uspeha.
- Ne znam kako je baka uspevala da deluje tako oputeno i odmorno. Ona je ovaj
posao vodila i radila sa lakoom - mrmljala je umorno dok su ona i Brajan silazili da
veeraju.
- Baka bi bila ponosna na tebe - Brajan se setno osmehnuo.
- Mislite?
- Ubeen sam - klimuo je. - I iznenaen time koliko njenih navika koristi.
- Nisam primetila. Na koje navike mislite? - gledala ga je zainteresovano.
- Prisutna si uvek kada gosti stiu, i napominje da se ne ustruavaju i obrate se za sve
to im treba.
- Znai zato imam posla preko glave - nasmeila se. - I izlazim u susret nekim pomalo
budalastim zahtevima. Tipa, da naem tanje jastuke...
- Ipak, ima vremena da se osmehne i prozbori par ljubaznih rei...
- To mi se uvek dopadalo kod bake. Bila je profesionalna, ali i neposredna, nekako
porodina - komentarisala je. - A vi ste sve primetili.
- Najvie mi se dopada to poput Rouz uvek ide prva na svaki obrok.
Marta
50

- Zato to ste gladnica i idete sa mnom - zadirkivala ga je.
- Ne, nego zato to je to lep obiaj.
- inilo se sasvim logino - nasmeila se. - Pokazati gostima da se i mi hranimo u
pansionu i da je sve uvek svee pripremljeno.
- I Rouz je tako razmiljala.
- Trebalo je neke od tih stvari da mi napomenete - prekorela ga je.
- Mislim da je bolje ovako, da si sama dola do nekih zakljuaka.
- Tek sada shvatam koliko sam bila lakomislena i brzopleta kada sam donela ovu
odluku.
- Kaje se?
- Ne - ispalila je, moda, po prvi put svesna da je donela pravu odluku.
- Samo, mislila sam da u da se opustim i odmorim. Nisam ni slutila koliko obaveza
imam.
- Ali si hrabra, i Rouz je to znala. Ba zato mogu mirno da se vratim u Hjuston - rekao
je oprezno.
- Jo neto vie od mesec dana i ja se vraam - primetila je bez emocija.
- Nedostaje ti posao? - gledao je sumnjiavo.
- Ne znam ni sama - priznala je.
- Ne zna? - iskreno se zaudio.
- Sve to mi izgleda daleko i strano.
- Zato?
- Moda odgovor lei u tome to nemam vremena da mislim o Hjustonu i sudu - slegla
je ramenima. - to nema vremena da mi to sve nedostaje. U svakom sluaju, vreme mi
brzo prolazi. Suspenzija mi uskoro prestaje i vraam se na posao.
- I ovo je tvoj posao - podseao je.
- Sve sam isplanirala i organizovala da se sezona izvede do kraja. Gospodin i gospoa
OBrajen su ljudi na koje mogu da se oslonim, i baka je u njih imala poverenja -
uzdahnula je. - Dolaziu samo vikendom. Nadam se da e to biti dovoljno.
- Mislio sam da e produiti svoj boravak... Bar do kraja sezone.
- Odakle vam takva ideja?
- Ti i Rej...
Marta
51

- Jo uvek ne mogu da se otrgnem utisku da je baka ovo namerno smislila - razmiljala
je naglas. - Da je imala neku romantinu viziju o onome to me moe uiniti srenom.
- Pa, to je odlino pitanje.
- Koje?!
- Da li si srena? - bio je direktan.
- Da, ali... Ne mogu da ostanem ovde zauvek.
- ta Rej misli o tome?
- Nismo razgovarali mnogo o tome.
- Rej... On je divan momak.


Pamela se slagala sa Brajanovim miljenjem, i vie od toga.
Rej je bio fantastian. Dok se igrao sa decom savreno se uklapao u ambijent. Kada bi
se pojavio, svi su se okretali za njim. Dok uzdignute glave koraa ulicama odisao je
elegancijom. Na plai, podseao je na Apolona. Kada je ispijao pie u kafiu, odavao je
utisak nonalantnosti. Posedovao je retke osobine, koje nedostaju mukarcima i koji ih
tajno prieljkuju, imao je linost i stila.
ta god radio uspevao je da privue panju na sebe. Mukarci su mu zavideli, a ene
su ga gotovo prodirale pogledom.
Rej joj se dopadao, moda, vie nego to je elela. Njegova panja je oborila i osvojila.
Zbog njega se u njoj javljao oseaj i potreba da voli i bude voljena. Bez granica i potpuno.
Ipak, to je bilo daleko od stvarnosti. Nije smela da se zavarava. Za manje od mesec dana
njihovi putevi e se razii. Ba zato je uivala u svakom njihovom trenutku koji bi ukrali
izmeu obaveza.
Marta
52

VII
ikendi u Galvestonu su podseali na vaar. Jer, svi su udeli za malo sunca i mora pa
makar i za ta dva dana. Pamela se tokom vikenda oseala kao na ringipilu.
Organizovala je i prikupljala rezervacije za ribarenja, ronjenja i krstarenja. Guva je
postajala nesnosna. Ipak, radovala se injenici da je radoznalost novinara posustala. Tih
poseta je bilo sve manje. Znala je da e do njenog povratka u Hjuston itava pria o
njenom sluaju" biti zaboravljena ili makar nezanimljiva.
Petkom uvee, ona je odlazila na spavanje ranije, da bi prikupila snagu da izdri
predstojea dva naporna dana. Duboko u sebi je znala da bi sve lake podnela kada bi ta
dva dana ona i Rej imali vremena jedno za drugo. Jer, za vikend se praktino nisu ni
viah.
Iako je legla na vreme i bila umorna nije mogla da zaspi. Prevrtala se po krevetu i
razmiljala o prethodnoj grupi turista, o svemu to je propustila, o onome ta treba da
uradi, promeni. elela je spremno da doeka vikend i nove navale turista. Ipak, najvie je
razmiljala o Reju. Sve njene misli su nekako bile vezane za njega. Ali, to joj nije
smetalo, nesvesno se osmehnula.
Pamela se trgla iz razmiljanja. Spolja su se uli neki neobini zvuci u vrtu. Brzo je
obukla lagani ogrta preko svoje svilenkaste spavaice i izala na veliku terasu. Prvo je
ugledala kako se more svetluca pod meseinom, a onda je shvatila da postupa
nerazumno, da je postala neoprezna i previe oputena. Da se promenila.
Trebalo je da pozove policiju ili bar recepciju i obavesti ih o sumnjivim zvucima. Za tu
omaku se ponovo prekorela kada je videla uzrok neobinog utanja. Neko se
pribliavao kroz gusto rastinje vrta. Dok se snala taj neko se pentrao do njene terase.
Najblaa od varijanti koje su joj padale na um je bila da je neki paparaco hteo da se
dokopa senzacionalnih fotografija.
Pre nego to je uspela da reaguje, vrisne ili progovori, ugledala je poznato lice. Rej je
preskakao ogradu njene terase.
- Reje, uplaio si me - prekorevala ga je.
Bez komentara joj je priao i stavio ruku na predeo njenih grudi gde joj je srce snano
udaralo.
- Hoe da kae da ti srce lupa od straha, a ne zbog mene - nastavio je da je miluje.
- ta to radi? - nasmejala se.
- Zar ne vidi... - aputao je.
- Ne mislim trenutno - izvijala se uz uzdah. - Mislim na to to se pentra po mojoj
terasi... Ne razumem...
- Krijem se - rekao je poverljivo i privukao je u zagrljaj.
V
Marta
53

- Od koga se krije? - pitala je izmeu poljubaca.
- Od gospoice Sven - prevrnuo je oima.
- Gospoica Sven? Koliko se seam na plai si je zvao kratko, Eli.
- Hteo sam da budem ljubazan.
- Siguran si da je samo to u pitanju?
-Da.
- Onda si sam kriv, preterano si ljubazan, armantan - kritikovala ga je. - I seksi -
dodala je.
- Mislio sam da su to osobine zbog kojih bi trebalo da me uva. Da bude
ljubomorna, bar malo - konstatovao je.
- Znai, na plai si samo hteo da me napravi ljubomornom.
- I nisam uspeo - zakljuio je. - Zar nisi ljubomorna, nimalo?
- Moda bih i bila, ali mi ne daje priliku - zakikotala se. - im ene ponu da te
proganjaju, ti bei kod mene...
- U pravu si! One proganjaju mene, ja tebe - rekao je ostraeno. - Slabi sam i sigurno
sam ti odvratan zbog toga.
- Odvratan, ne - usprotivila se. - Oboavam te - impulsivno je izjavila.
Za tu nesmotrenost" dobila je dug, strastan poljubac.
- Dobro je da si i ti svesna toga da nema potrebe da se poigravamo. Oboje znamo da
nemamo vremena.
- Tano.
- Hoe li mi pruiti sklonite veeras?
- Nisi zasluio, ali...
- Ti si mekog srca.
Prasnula je u smeh. Meko srce" nije bila njena karakterna crta. Naprotiv, svi su je
nazivali nepristupanom, poslovnom, ak, i hladnom. Pa, ipak, sve te osobine su bile
njene, ali su i nestajale u njegovoj blizini.
- Reje, nemoj to nikome da kae - toboe ga zamolila.
- Zato? Smeta ti da bude nena, ranjiva, oseajna - izazivao je.
- Ne govorim ti to zbog sebe, nego... Smejali bi ti se. I, niko ti ne bi poverovao.
Marta
54

- To je zato to te ne poznaju.
- I ne elim da me drugi poznaju...
- Znai, privilegovan sam...
- Jesi...
- Ooo.
- I vet si da izvue komplimente, ali vie od toga da si privilegovan nee uti -
upozorila ga je da je tu kraj te teme.
- Da li sam dovoljno vet da te ubedim da mi veeras prui utoite?
Zabacila je glavom i pustila da joj duga, tamna kosa padne niz lea.
Spustila je neno kaiprst na slepoonicu i zagledala se u daljinu. Da li je Rej produkt
njene mate ili stvarnost, pitala se po ko zna koji put.
- Devojko, ta tu ima toliko da se razmilja?
Dok je govorio prstima joj je podigao bradu i potraio njen pogled. Njegov pogled
izazivao je blagu jezu u njenom telu. Pored njega je bila preosetljiva i ranjiva. Nestana.
- I nema mnogo da se razmilja - sloila se. - Samo me dekoncentrie.
- Kako te... - pitao je gotovo uvreeno.
- Gleda me tako moleivo.
- Moleivo!? - jeknuo je.
- Kad malo bolje razmislim, gorim od elje da me poljubi... Pre spavanja.
Nije morala dva puta da ponovi svoj zahtev. Ve je bila u Rejevom naruju.
Nosio je ka sobi i njenom krevetu. Usput je ljubio i privlaio uz sebe. Neno je spustio
na krevet, brzo se svukao i legao pored nje. Polako je poljubio i privukao uz svoje telo.
- Spavaj - naredio je blago kada je zauzeo najudobniji poloaj.
- Mora da se ali?
- Ne alim se, pred nama je naporan dan - zvuao je ozbiljno.
Osim toga bila je to i istina. Ipak...
- ta misli, da li sam ja dovoljno veta da promenim tvoje miljenje?
- Ne znam, pokuaj.
- Ti si u stvari sujetan - zakljuila je.
Marta
55

- To je samo jo jedna u nizu mojih osobina koje si upoznala.
- Vrlina ili mana?
- ta ti misli?
- Biti sujetan, obino je mana, ali kada si ti sujetan - mrmljala je izmeu poljubaca.
- Uspevam da izmamim jo poneki kompliment - rekao je zadovoljan sobom.
Pamela je bila srena. Bio je to, moda, najlepi i najuzbudljiviji period u njenom
ivotu. Uz Reja se oseala eljenom, voljenom i potovanom.
Narednog jutra se mazno protezala njegovom naruju. Nije znala kako da definie i
objasni svoje raspoloenje zbog same pomisli da se probudila u njegovom naruju.
Iako su oboje, zbog obaveza imali retko prilike da se bude jedno pored drugog, ona je
uivala u takvim trenucima. Volela je da oseti njegove usne na svojima pre nego to
otvori oi, i suoi se sa novim radnim danom.
Nesvesno je odmahnula glavom da otera ozbiljne misli. Osmehnula mu se i pogledala
ga. Bilo je oigledno da ga mue iste misli. Kao i to da puno znae jedno drugom i da su
sreni. Ali, oboje su bili i odgovorni.
- Moram da idem - izjavio je sa aljenjem.
- Preko terase ili...
- Da li se varam ili ti zaista vie nema potrebu da se krijemo?
- Ne vara se.
- Otkuda takva promena?
- Mislim da je opasnost prola - slegla je ramenima.
- Opasnost od ega?
- Novinara, ega drugog - zaudila se. - Htela sam da te zatitim od traeva i -
odmahnula je rukom. - Takvih gluposti.
- Sve vreme se radilo o tome... - rekao je zamiljeno.
- O emu bi se drugo radilo?
- Mislio sam da ne eli da on sazna za nas - iskreno je otkrio svoju dilemu.
- on?!
- Pa ti si na njega zaboravila - zakljuio je zadovoljno.
- A ti si sve vreme bio u zabludi - mrmljala je za sebe. - on nikada nije...
Marta
56

- Poljubi me! - naredio je guei njene rei poljupcima.
Ostajala je bez daha od siline njegove strasti. Pokretima svog tela govorila je vie i sve
ono to nije mogla da iskae reima. Vodili su ljubav razuzdano, napola obueni. U
istom ritmu njihova tela su igrala ljubavni ples. Bih su savreno usklaeni. Kao stvoreni
jedno za drugo.
Nije znala da li je njena emotivno jaka i strasna veza sa Rejem dobra ili loa, ali ni o
tome nije htela da razmilja. Putala se bujici emocija da je nosi, dok su njihovi uzdasi
odjekivali prostorom.


Predvee se pojavila Elizabeta, Pamelina sestra, sa svojim suprugom, Deksom.Na
brzinu su izmenjale par enskih reenica, pre nego to se Lizi povukla u apartman da se
spremi za veeru.
Neto kasnije, pred recepcijom se pojavio Rej sa malom putnom torbom.
- Putuje negde? teko je disala izgovarajui pitanje koje se samo po sebi nametnulo.
Ta pomisao joj je donosila razoarenje. Bila je spremna na njihov rastanak, ali ne tako
brzo. Okrenula se oko sebe u pokuaju da potrai nekog da je zameni na recepciji. Ako je
trebalo da se rastanu, ona je imala viziju kako taj rastanak treba da izgleda. Odahnula je
kada je ugledala devojku koja se sa veere vraala na svoje radno mesto.
- Ne putujem, samo traim smetaj - Rej se naslonio na lakat i posmatrao je.
- Ti trai smetaj?
- Da.
- Ti si lud - vrtela je glavom, dok ga je gotovo vukla prema kancelariji.
- Ne, samo sam praktian. Iznajmio sam svoj apartman preko vikenda.
- To si upravo izmislio - optuila ga je im je zalupila vrata za njima.
Okrenuo je prema sebi i spustio usne na njene koje su ga eljno oekivale.
- Spreman sam i na lue stvari od jedne izmiljotine, samo da bi bio pored tebe - rekao
je poverljivo, tik uz njeno uho.
Najeila se od njegovog daha, koji kao da je milovao po vratu.
- Znai, ipak, nisi iznajmio svoj stan?
- Zaista sam iznajmio svoj apartman jednom mladom branom paru. Imaju samo
vikend, a zna kakve su guve...
Marta
57

- Znam sve o guvama - prevrnula je oima. - Ali nisam znala da si ti takav
romantiar.
- Zar ti nisam rekao da sam samo praktian... - uzdahnuo je. - Zaradiu i biu pored
tebe. Praktian romantiar - slegao je ramenima i poljubio je u vrat.
- To je rekao neko ko se kikotao na moju pomisao da sam upala u koloniju Amia -
mrmljala je.
- Nije, valjda, da e mi to nabijati na nos. Da samo zbog toga nee da mi iznajmi
sobu?
- Nemam slobodnih soba - izjavila je kao sa aljenjem.
- Raunao sam sa tim - nije se zbunio.
- Je 1?
- Da, jer ne traim bilo koju sobu, ve tvoju...
- Samo sobu?
- Tanije, samo tvoj krevet. Biu toliko umoran da e mi samo krevet biti na pameti -
osmehnuo se eretski.
- Nee ti trebati ni kupatilo?
- U pravu si, jo nismo vodili ljubav u kupatilu.
- Reje... - promuklim glasom je izgovorila njegovo ime.
- ta misli nevinace, mogli bi da pokuamo...
- Da delimo sobu?
- Bar ovog vikenda... - znao je da mora da bude oprezan u svojim zahtevima.
Pre nego to je odgovorila vrata su se naglo otvorila.
- Pamela! - pozvala je Lizi. - Ups! Izvinite.
Iako su se vrata za njenom sestrom Elizabetom, zatvorila, Pamela je znala ta moe
da oekuje od nje. Lizi je bila radoznala i nestrpljiva. Kada se zaulo kucanje, spremno je
viknula jedno odseno slobodno". Nije se ni potrudila da se pomeri iz Rejevog naruja.
- Nadam se da ne oekujete da ponovo izaem i kucam - bunila se Lizi kada ih je
ugledala.
- Ne.
- Da - miljenja su bila podeljena.
- Ja upravo odlazim u svoju sobu - Rej je poslao Pameli jedan upitan pogled.
Marta
58

Osmehnula se. - Tvoja soba je spremna. Nadam se da zna put.
- Idem pre nego to se predomisli - Rej je pokupio sa poda svoju torbu i ovla je
poljubio u obraz. - Mogu da koristim stepenite?
Pamela se zakikotala pri priseanju na prethodnu no.
- Samo izvoli. Nadam se da e uivati u uslugama naeg pansiona - trudila se da joj
glas deluje poslovno.
- Da li me neko primeuje? - Lizi je tapkala nogom u mestu.
- Ne - rekli su gotovo uglas.
- Reje... Lizi... - brzo ih je predstavila.
- Vidimo se za veerom?
- Saekaemo te - obeala je. - Ali, molim te, pouri. Mi imamo obiaj da veeramo
pre naih gostiju - napomenula je. - Mada, kad bolje razmislim... Te usluge nisi
rezervisao.
-Jesam, kada sam se upoznao sa tvojom sestrom...
- Nismo se upoznali... Razgovaraemo za veerom - Lizin glas je zvuao kao pretnja.
- Eto, Lizi me pozvala...
Lizi se ponaala pravo kako je Rej predvideo. Dobio je od nje podrku. Rej je
oigledno dobro poznavao psihologiju. to i nije bilo udno. Bavljenje turizmom
zahtevalo je osim energije i dobro poznavanje ljudske psihe.
- Drago mi je da smo se upoznali - Rej se obratio zbunjenoj Lizi u prolazu.
- Pamela, da li je ono to sam maloas zatekla ovde, bila rezervacija" sobe? -
zadirkivala je sestra kada su ostale same.
- Da - potvrdila je sasvim ozbiljnim glasom.
- Pamela?!
- Valjda ti je sada jasnije zato sam prihvatila ovo nasledstvo - slegla je ramenima.
- Ne mogu da verujem! Ti se to egai sa mnom - Lizi je vrtela glavom u neverici.
- Zato si iznenaena?
-Jo pita?! - udila se. - Uvek ozbiljna, odgovorna i razumna...
Pamela se okrenula za trista ezdest stepeni. Lizi nije morala da joj ukazuje na to.
- Zaboravila si da kae da sam bila i pomalo dosadna.
Marta
59

- Da i dosadna - sloila se Lizi brzo.
Pamela nije poricala, Lizi je govorila istinu. Do pre samo mesec dana nju je zanimao
samo uspeh i karijera u sudu. Poslednjih deset godina je posvetila samo tome. Uenju,
radu, itanju i prouavanju zakona. Nije imala vremena za sebe. U stvari, njena sestra je
bila u pravu to ne moe da povee te dve razliite linosti u jednoj osobi, koje je i ona
sama tek otkrivala i upoznavala.
- To nam nije smetalo da budemo bliske?
- Naravno da nije! - brecnula se Lizi. - Nadam se da emo i sada biti dovoljno bliske
da me upozna sa nekim detaljima.
- Lizi, ne misli, valjda...
- Ponovo si stidljiva - nasmejala se veselo.
- Ja vie nisam devojica, imam skoro trideset i sasvim je... Bilo je sasvim prirodno da
i emotivno sazrim i ostvarim se.
- Neki nikada ne dobiju tu priliku. I ti je, verovatno, ne bi imala da baka Rouz... Sada
mi je mnogo jasnije zato si se prihvatila posla oko pansiona. I zato si bila sumnjiava
prema bakinoj odluci...
- Ne misli, valjda, da sam samo zbog Reja prihvatila ovaj posao? - bila je gotovo
uvreena. - Zaboravila si na splet okolnosti i...
- Moda nije samo zbog njega, ali mislim da je Rej odigrao vanu ulogu.
- Nije tako kao to izgleda - bunila se. - Ili jeste - rekla je nemarno.
- Ostajem u Galvestonu dve nedelje, imaemo vremena da vidimo koja je od nas dve u
pravu.
- Nadam se da mi nee mnogo smetati.
- Pamela?!
- Ve ima odgovor.
- Ali neu prekinuti odmor.
Marta
60

VIII
nedelju ujutru, Pamela se probudila rano. Nije mogla da spava. Muila su je neka
nova saznanja. Sve vie je uivala u toj pomalo porodinoj atmosferi koju su ona i
Rej gradili. Preko dana bi se svako od njih bavio svojim obavezama, ali bi nalazili
vremena jedno za drago. Uvee bi zaspala u njegovom naruju, a jutrom bi je budili
njegovi poljupci. Njegov lik bi bio prvi to bi ugledala kada otvori oi.
Iako je imala takvih sumnji i bojazni, njegovo prisustvo joj nije smetalo. Naprotiv,
godila joj je njegova panja i trudila se, tanije, spontano mu je uzvraala istom merom.
Nije imala nita protiv toga, ali... Bila je pomalo kukavica. Dani njenog odmora" su
brzo prolazili.
Polako se izvukla iz Rejevog zagrljaja i sila u prizemlje. Skuvala je sebi kafu, uzela
novine i smestila se u lealjci na terasi. Primetila je da ve dugo nije imala vremena da se
osami i bar prehsta novine. Njene knjige zakonika koje je ponela da bi izbegla dokolicu
ostale su zaboravljene u sobi. Bila je okruena ljudima i pretrpna obavezama koje su je
ispunjavale. Za dosadu nije imala vremena.
Bila je opinjena, gotovo zavisna od vremena koje je provodila sa Rejem. Odmahnula
je glavom da otera misli i strahove koji su je sve ee okupirah.
Zagledala se u daljinu. Pogled je bio divan. More se svetlucalo od prvih jutarnjih
zraka. Du plae je bilo pecaroa i onih koji su dogirali, ili poput nje sedeli i uivali u
jutarnjim prirodnim lepotama. Vazduh je bio ispunjen mirisom borovine i mora.
Zaista nije bilo udo to je za Galveston vladalo toliko interesovanje, zakljuila je i
primetila da joj se visoka, vitka silueta mukarca pribliava.
Pokuala je da se priseti neke od rezervacija, ali nita joj nije padalo na pamet.
- Dobro jutro - rekla je poslovnim glasom uz srdaan osmeh.
- Dobro jutro - uzvratio je mukarac. - Traim sudiju Rivijer, u turistikoj agenciji su
me uputili na ovu adresu - objasnio je.
- Ja sam - Pamela je bila zbunjena.
- Izvinite, nisam vas prepoznao - mukarac joj se srdano osmehnuo, pruio dugu,
koatu aku. - Izgledate potpuno drugaije u ovom ambijentu.
Da li je trebalo da ga prepozna? Da uzvrati slinom opaskom? Zapitala se uzvraajui
pozdrav i nudei ga da sedne.
- Hteo bih da vam se zahvalim. Izvinite to sam ovoliko ekao, ali mislim da je zbog
situacije bilo neophodno. Svi ti novinari, prie... Morao sam da budem oprezan, jer je
svaka moja re i svaki moj pokret... - naglo je zautao.
Mora da je njen pogled bio dovoljno reit jer se mukarac zbunio.
U
Marta
61

- Antoni Dejalo - predstavio se.
- Oooo - nasmejala se. - I vi ste se promenili - prokomentarisala je.
- Ne, naprotiv. Isti sam. Jedina razlika je to ne sedim na optuenikoj klupi. to
nisam ovek kojeg ste... - osmehnuo se. - Ipak, potedeli robije.
- Samo sam radila svoj posao. Nije bilo potrebe da dolazite da mi se zahvaljujete...
- Dugujem vam izvinjenje za sve to vam se deavalo...
Njegov gest joj je govorio da je imala dobar oseaj kada je on u pitanju. Bez obzira na
to, ona je i tada postupila po zakonu. Sa te strane, takoe, je bila mirna.
- Jer - nastavila je. - Da je bilo dokaza protiv vas, sigurno sada ne bismo sedeli na
terasi i... Da li ste za kafu? Sigurno ste umorni od puta.
Ubrzo ih je konobar posluio. Sveom, mirisnom kafom i jo vruim pecivom iji
miris je dopirao iz kuhinje.
- Imao sam potrebu da vas lino upoznam. Da vam se izvinim za sve neprijatnosti
koje ste imali zbog mene.
- I vi ste bili u neprijatnoj situaciji - zapazila je. - Poznajui rad policije i pravosua...
Verujem da ste jo uvek pod sumnjom.
- Da li ste uli da je osumnjieni uhvaen? - pitao je iznenada.
- Ne - odmahnula je glavom. - Zaista?!
Od Antonija je dobila bezbroj informacija o tom procesu. 0 tome kako se nakon njene
presude istraga obnovila i kako je krivac pronaen.
- Bio sam na pogrenom mestu u pogreno vreme, vie puta. Pratila me loa srea, a
zbog mene... Siguran sam da znate kako je to kada vas prati maler.
Ona nije bila sigurna da zna. Iako joj se posle tog sluaja inilo da se sve urotilo protiv
nje... Ipak su joj se deavale, uglavnom, samo lepe stvari.
- Novinari su stalno pisali neke afere o vama, i meni i zaista se izvinjavam zbog toga.
Svaka moja re je pogreno interpretirana i...
- Nema razloga da vam bude neprijatno. Niste vi krivi. Novinari koriste i poigravaju se
sa tuim ivotima. Valjda je to njihov posao - slegla je ramenima. - Upoznala sam ih
nekolicinu tokom svog boravka ovde. Moram priznati da mi nijedan od njih nije bio ni
simpatian.
- Niste, ak, ni ljuti na njih - udio se.
- Ne. Uostalom, novinari su mi pomogli da malo izreklamiram svoj pansion -
nasmejala se.
Marta
62

- I sada sedite sa ovekom kojem ste pomogli, a upropastio vam je ivot - alio se.
Iza njegovih lea ugledala je Reja kako im se pribliava. Osmehnula mu se i pozvala
ga da im se pridrui.
- Ne bih to nazvala loom situacijom. Da li delujem kao da mi je ivot upropaen? -
naglas je izgovorila svoje misli.
- iji je to ivot upropaen? - interesovao se Rej umesto pozdrava otkrivajui da je
uo deo razgovora.
- Moj - slagala je.
- Ako se ali, nisi duhovita - bio je sasvim ozbiljan.
- Izvini - promrmljala je, i predstavila mukarce jedno drugom.
- Da li ste sigurni da je va dolazak dobar za Pamelu? - interesovao se Rej ozbiljnim
glasom gledajui ih naizmenino.
Imala je utisak da bi Rej svakog asa mogao da sravni sa zemljom Antonija, u sluaju
da oceni da joj ini tetu.
- Da li ste mislili na njen poloaj? Novinare? Sve ono to ste joj ve...
- Reje, krivac je uhvaen - pourila je da objasni.
Pamela je retko bila u prilici da bude ugroena i da joj treba zatita. Ali, i kada se
takva situacija obistinila nije se naao niko ko bi brinuo o njoj. Osim Reja.
Osim to se pored njega oseala voljenom, bila je zatiena, sigurna. Ne samo zato to
je bio snaan i dobro graen, to je bio atleta, ve i zato to je bio mukarac. Pomalo
peinski ovek. Prvi put ga je videla u takvoj situaciji, i zaudo ni to ga nije inilo
odbojnim, naprotiv.
- To je lepo uti. Drago mi je - osmehnuo se Rej.
- I meni - Antoni je odahnuo. - Ve sam rekao gospoici Rivijera da mi je ao...
- Pre nego to raspredemo priu o tome... - Rej se eretski osmehivao.
- Dugujem vam jedno, hvala.
Pamela je prevrnula oima na tu muku solidarnost. Ipak, provela je fino prepodne u
drutvu njih dvojice. Potom su im se pridruili Lizi i Deks. Lizi je s poetka postupila
vrlo nalik Reju. Sa oprezom, distancom, napadaki i, zatitniki.
Nije bilo ni udo to ih je oboje volela, pomislila je Pamela neto kasnije.
To saznanje je pogodilo poput groma. Da, ona je volela Reja Samersa. Nije bila samo
opinjena, zanesena i zaljubljena. Iskreno je volela, telom i duom. On je probudio njena
ula na najsuptilniji nain. Razbakario se u njenom srcu, kao da e tu ostati zauvek.
Marta
63

Najednom je mogla da definie sva njena raspoloenja koja su se probudila u njenom
biu, svoju neizmernu sreu. Volela je.
- Pam, moemo li da razgovaramo? - pozvao je Rej neto kasnije.
Zvuao je ozbiljno, ak, autoritativno i ona je nagonski ustala.
- O emu se radi? - pitala je im su se nali u njenoj kancelariji.
- Pam, da li sam ti rekao da sam ljubomoran i posesivan?
- Ne - mahinalno je odmahnula glavom.
- Sada zna...
- Da sam imala vremena da razmislim, verovatno bih jutros i sama dola do tog
zakljuka.
- Antoni je bio u opasnosti. U slinoj situaciji e biti i svako drugi ko pokua da ti se
priblii... - upozoravao je.
- Znam.
- Da li moe da ivi sa tim?
- Moe li ti da ivi sa tim i sa samim sobom? - uzvratila je pitanjem.
- Mogu, ako prestane mnogo da se smeka mukarcima.
- Ne smekam se - ipak se osmehnula i brzo uozbiljila.
- Meni moe da se smeka, ali onom Antoniju - mrmljao je odmahujui glavom.
- Njemu? - nasmejala se. - Jutros umalo nisi zgromio jadnog Antonija. Mislim da se u
jednom trenutku pokajao to je doao da mi se izvini za sve neprilike.
- Verovatno bi se pokajao da je bilo...
- Izgledao si kao peinski ovek - zadirkivala ga je.
- Izgledao sam kao svaki normalan mukarac. Zatitnik.
- Pa, oseala sam se zatienom...
- Svaki mukarac mora da utie na to da se njegova ena osea sigurnom i bezbednom.
- Zvao si me da o tome diskutujemo?
- Samo sam hteo da te upozorim, osim toga...
Bez upozorenja je obruio svoje usne na njene. Mogla je da ivi sa tim. Sa njim, sa
svim njegovim vrlinama i manama.
Marta
64

Boe, da li je mogla? Da li je bila dovoljno hrabra da deli ivot sa bilo kim? Makar on
bio Rej. Onaj realniji deo njenog bia podseao je da je kukavica.
Marta
65

IX
bog vratolomnih vikenda svaki ponedeljak su vlasnici pansiona proglasili svojim
danom. Tog dana sve je nekako, bar delovalo, mimo. Tada bi se skupljali u nekoj od
taverni i zabavljali do duboko u no. Na poetku sezone, Pamela nije razumela tu
naviku, ali kako su nedelje prolazile, sve vie se i sama oseala delom te ekipe. Povezivali
su ih slini problemi i elje da ugode turistima. Zbliavala ih je dobra namera i potreba za
malo odvajanja od posla i zabave.
Pamela je primetila da se preesto dobro zabavlja. Da je ee oputena, vesela i
bezbrina, nego zabrinuta i ozbiljna.
Sve promene u njoj i njenim emocijama pripisala je Reju.
- Pam, trai te jedan gospodin - doviknuo je neko iz mase.
Ona je podigla pogled i ugledala ona. Prvo Antoni, pa sada on. Ima li kraja
iznenaenjima, zapitala jo uvek prikovana za mesto. Osmotrila je ona koji je stajao
kraj anka u jednom od svojih poslovnih odela.
Bio je lep, ali u poreenju sa Rejevim stasom i izgledom gubio je bitku. Do tog
trenutka nije ni znala da je esteta. Tek kada je uporedila ta dva mukarca, primetila je da
je lepi mukarci privlae. Naravno, na prvi pogled...
Ipak, osim lepote on se teko mogao pohvaliti jo nekom valjanom osobinom. Pod
uslovom da zanemari da je predan poslu koji im je ranije bio dodirna taka. A to je
nekada jako cenila. To je, verovatno, bila jedina nit koja ih je vezivala, ali u Hjustonu
toga nije bila svesna.
Nehotice ih je ponovo uporedila. Za razliku od ona, Rej je naprosto plenio svojom
energijom i karakterom. Imao je linost.
Vreme u Hjustonu, njen ivot i rad delovali su joj najednom jako daleko.
- Pam... - ula je Rejev glas pored uha. - Da li je sve u redu?
- Da - osmehnula se.
- Ko je ovek koji te trai?
- Pre nego to pred svima pokae svoju ljubomoru, ili napravi neku scenu, ono je
on... - zadirkivala ga je ustajui. - I idem da razgovaram sa njim.
- Valjda sam zasluio da me zadirkuje, insistirao sam na tome da me upozna -
promrmljao je i uhvatio je za ruku. - Pam...
- Ako mi neto zatreba, zvau te - obeala je.
- Hteo sam neto drugo da ti kaem...
Z
Marta
66

- Da - nagla se ka njemu.
- Da li se osea voljenom? - pitao je apui u njeno uho.
Nije morala da vidi njegove tamne oi, ali znala je da su nene i ispunjene ljubavlju.
Taj pogled je dobro poznavala.
- Izabrao si lo trenutak da mi izjavi ljubav - primetila je i pomilovala ga po licu.
- Mislio sam da se to podrazumeva, ali sada mislim da je trebalo ponekada da ti to
kaem.
- Rekao si mi svojim pogledima, dodirima...
- Ti si pametna devojka.
- Ulaguje mi se.
- Pam, bio sam sa mnogo ena - napomenuo je ozbiljnim glasom. - U neke sam,
moda, bio zaljubljen, ali nikada se nisam oseao kao kada sam sa tobom. Hteo sam da
to zna, sada moe da ide - pustio joj je ruku.


Umesto da razmilja o onovoj iznenadnoj poseti, Pamela je mislila o Reju. o
njegovim reima, potezima i oseanjima. Bio je siguran u sebe, muevan
i autoritativan. Istovremeno, bio je senzualan i nean. Jedinstven.
Dok se pribliavala anku shvatila je zato je onov dolazak nije mnogo iznenadio.
Negde duboko u mislima ga je i predvidela, oekivala.
- Pamela, divna si! Odmor ti je prijao. Pogledaj taj ten...
Umesto pozdrava on joj je upuivao komplimente. Uhvatio je za obe ake i
podrobno odmerio pre nego to su im se pogledi sreli.
- Zdravo, one - pozdravila ga je hladnim glasom i izvukla ruke iz njegovih.
- Prvo sam te traio u tvom pansionu. Zaista je divno... - nije se zbunio.
- Nisam mogao da verujem kada su mi rekli da si ovde. Pamela Rivijers, ta radi u
jednom ovakvom lokalu - pogled mu je lutao prostorom.
- Tu sam sa prijateljima.
Pokazala je na sto sa dvadesetak veselih ljudi razliitog doba. Primetila je da niko ne
gleda u njih, svi su potovali njenu privatnost. Izuzev Reja, nesvesno se osmehnula i
mahnula mu. Na vrlo armantan nain Rej se slegao ramenima i nakrivio glavu.
Marta
67

Interesovanje za njen ivot i nju bilo je jae od njega. Klimnula je glavom sa
razumevanjem. Nije joj smetala njegova panja, godila joj je.
Sve to vreme, njene neme komunikacije sa Rejem, onu se inilo kao da je maloas
ispriala najbolji vic.
- Drago mi je da te to zabavlja, ali ja bih da se vratim tamo gde je meni zabavno -
napomenula je. - Zato, budi ljubazan, reci ta ima.
- Ima pravo da se ljuti.
- Nisam ljuta.
- Ljuta si i razumem tvoje ponaanje. Bio sam... - zamucao je birajui rei.
- Pogreio sam...
- Jesi - sloila se.
- Sada razumem tvoje postupke i zato si onako naglo otila, a da se nismo pozdravili.
Zgranula se na njegovu sujetnost. Njen odlazak sigurno nije imao veze sa njim, ali bilo
je izlino da ga razuverava.
- Otila si, a da me nisi obavestila gde e - prekorevao je.
Sada je na nju bio red da se nasmeje. - Koliko se seam, bio su u kontaktima sa
novinarima. Davao si intervjue. Sigurna sam da ste razmenili i informacije o mojim
marrutama.
- Ovde je tako buno, moemo li negde da razgovaramo?
Izbegao je njen prekor i menjao temu. To je bio onov stil. To je mogla da oekuje.
On nikada nije bio iskreno zainteresovan za nekog osim za sebe. Ali, bio je vet
govornik, to nije mogla da mu ospori.
- Nema potrebe da menjamo mesto, na razgovor nee trajati dugo. ekaju me
prijatelji.
- Pamela, ovo je jako vano...
Sigurno je bio u pravu. Njegov dolazak nije bio sluajan. Samo zbog toga zasluivao
je malo njenog vremena. Bila je radoznala da uje ta ima da joj kae.
- Ako ba instistira, moe me saekati u mom pansionu.
- Nee me ostaviti da dugo ekam.
Slegla je ramenima i vratila se u drutvo. Ipak, vie nije mogla da se opusti i Rej je to
primetio.
- Napeta si.
Marta
68

- Nisam zavrila razgovor sa onom. Odloila sam ga za kasnije, ali sada vidim da
sam pogreila.
- Znai, naputa drutvo - izveo je zakljuak.
- Da. Hoe sa mnom?
- Ne, ostau jo malo - odbio je. - Pretpostavljam da e bre zavrti taj razgovor bez
mene.
- Verovatno.
- A meni e bre proi vreme u drutvu, i imau manje prilike da razmiljam o tvom
razgovoru sa onom.
- Reje...
- Nema potrebe da se pravda ili bilo ta objanjava.
- To mi i nije bila namera. Samo sam htela da ti napomenem da sam sebina, moda, i
posesivna i da jedva ekam da budemo sami.
- Ta poruka je bila jasna i kada si me pozvala da poem sa tobom -osmehnuo se.
- Oboavam te!
- Izabrala si malo nezgodan trenutak za takvu izjavu - zadirkivao je.
-Trenutak, moda, i nije lo, ve mesto. Da sam to uradila kada smo sami, sigurno bi
me zbog takve izjave bar poljubio.
- Brii! - naredio je. - Jer, ako te sada poljubim napraviemo scenu - upozorio je
Posluno je ustala. Uz obeanje da e se videti i sledeeg ponedeljka, Pamela je
napustila drutvo.

- one, umorna sam. Reci ta ima...
- To sam zasluio, tvoju zajedljivost... - prekinuo je uz prekor. - Trebalo je da te
podrim, da budem uz tebe. Da te razumem...
- Trebalo je samo da mi veruje - ispravila ga je pribranim glasom. - Da ne bude
sebian.
Ako je imao malo pameti, mogao je da razume i iskoristi njenu poruku. Za neku
drugu priliku.
- Bio sam u procepu. Sa jedne strane oseanja, a sa druge... Pamela, zna koliko je
moja karijera u tom trenutku bila na ispitu. Nisam smeo da rizikujem.
Marta
69

- Moja karijera je, takoe, bila u pitanju - podsetila ga je. - Ali verujem da pria o tome
nije razlog tvog dolaska.
- Tano! - pohvalio je njenu pronicljivost.
-Pa?
- Hteo sam da razgovaramo.
- To smo mogli i u Hjustonu. Svakako bih se vratila za neto vie od dve nedelje.
- Pamela, zar ti nije jasno...
-ta?
- Ti si razlog mog dolaska - osmehnuo se armantno i uhvatio je za ruku.
Toplina njegovog osmeha je bila lana. Proimala je hladnoa od njegovog dodira i
pogleda. on je imao ledno srce i nije imao ta da joj ponudi, sa tim je bila naisto. Sve i
da nikada nije srela Reja, sa onom ne bi imala vie nita. Nikada.
- one, budi precizniji - trudila se da bude bar ljubazna i uje razlog njegovog dolaska,
mada ga je ve slutila.
- Uzeo sam par dana odmora, da ih provedemo zajedno i ispravimo greke.
- Kako je gospodin Menson... - iznenada je reila da igra njegovim stilom.
- Kako je na tvoju odluku reagovao Bert? - namerno je oslovila njegovog poslodavca
imenom, ma koliko to nije volela.
- Bert je...
- Radi za njega? - podsticala ga je.
- Bert... - gledao je sumnjiavo. - On me je... - ponovo je birao rei. -On me je
ohrabrio... Pohvalio je moju ideju...
- Koju ideju?
- Da ti lino javim senzacionalne vesti.
-Je l?
- Dobre vesti!
- Koje to vesti, one?
- Ukinuta ti je suspenzija - rekao je onako uzgred i brzo preao preko toga.
Nadugako je opisivao sve oko procesa koji se vodio u njenom odsustvu i oslobaao je
sumnje. Prepriavao je sve ono to je jo jue ula od Antonija Dejaloa. Pamela se
pretvarala da ga slua zainteresovano. Na trenutak je htela da bude zla, da mu se naruga i
Marta
70

osveti, ali je brzo odbacila tu pomiso. Njegov sebiluk i licemerje je nisu dodirivali.
Prema onu je bila ravnoduna.
- Ve sutra moe da se vrati na posao - zavrio je glasom kao da je lino snosio
zasluge za takvu odluku. - Ali, nadam se da nee doneti tu odluku...
Znala je da je njegov dolazak u njegovom linom interesu i da je bio spreman da uini
sve da ostvari neku povoljnu poziciju za sebe. Ponaao se kao da ne zna da njen poloaj
ne moe imati veze sa linim emocijama. Da zakon to ne trpi.
- Moemo par dana provesti zajedno - velikoduno je nudio. - Ovde je lepo...
- Ja u sigurno ostati ovde, jer imam obaveze. Za tebe ne znam - slegla je ramenima.
- Mora nam pruiti ansu, mi smo praktino bili vereni.
Nasmejala se. Mora da je bila potpuno luda kada je mislila da moe provesti ivot sa
ovekom poput ona, prekorevala se. Ili nije bila luda, ve samo prazna ljutura bez
emocija.

- Sreo sam tvog prijatelja.
- Nadam se da je u jednom komadu? - izvila je obrvu.
- Samo zato to nije bio dobro raspoloen.
- Valjda mu nije odgovarala moja reakcija na njegove vesti.
- Vesti?
- Da mi je suspenzija prekinuta - pohvalila se. - Ve sutra mogu da se vratim na posao.
- Vraa se za Hjuston?
- To je bilo izvesno - rekla je oprezno.
- Sa onom...
- Odakle ti takva ideja?
- Osim to je bio loe raspoloen, bio je i u neprilici.
-I ti si mu...
- Upravo sam mu iznajmio sobu.
- on je iznajmio sobu - nasmejala se takvoj samouverenosti. - Bila sam vrlo jasna
kada sam rekla da u ostati kao to sam planirala.
- Zato on i ide ve sutra.
Marta
71

- A ti si pomislio da ja idem sa njim?
- Ne moe me kriviti...
- Ti nema slobodnih soba - prisetila se.
- Imam. Moju - slegao je ramenima kao krivac.
- Ustupio si mu svoju sobu?! - u to nije mogla da poveruje.
- Kada malo bolje razmisli to i nije tako udno. Bolje da mu ustupim svoju sobu,
nego tvoju...
- Lud si, zna?
- Samo potentan...
- Hvalisave - rekla je izazovno.
- Zavodnice!
- Do jue sam bila nevinace.
- Promenila si se.
Toga se i plaila. Senka sumnje da e ponovo moi biti ona stara, poslovna Pamela se
nadvijala nad njom.

Dve nedelje su prole kao tren. Sve je isplanirala, organizovala i prepustila obaveze
drugima. Jer, svakako e sve morati da funkcionie i bez nje. Bar tokom nedelje. Slinu
organizaciju e napraviti i u Hjustonu, jer je za vikende planirala da dolazi u Galveston.
Pamela je najvei deo tih preostalih vrelih dana provela uz Reja.
Kada je zatvorila svoj kofer bila je kao podeljena na dva dela. Jedan deo nje je eleo
da ostane, a drugi je udeo za povratkom u poznati uzbudljiv svet u sudnici.
- Moj ivot bi bio veoma prazan da te ponovo nisam sreo - rekao joj je Rej na
rastanku.
- Ali, nee uiniti nita da bih se predomislila - razmiljala je naglas.
- Da li bi moj pokuaj imao uspeha?
Takvu nameru je prieljkivala, ali je se i pribojavala. Protekla dva meseca su bila kao
san. Sve i da je hteo, Rej nije mogao da uradi nita vie od onoga, to je ve uinio, da je
zadri. Ne zato to nije bio vredan njenog ostanka i rizika, ve zato to je ona bila
kukavica.
Marta
72

Plaila se da donese bilo kakvu odluku. Ako ostane, pre ili kasnije bi mu prigovorila.
Da ga menja, ni to nije mogla. Njihovi putevi su bili razliiti. Njihovi stilovi ivota su bili
suprotnosti. Navike drugaije. Rej bi se sigurno dosaivao u Hjustonu. Pre ili kasnije
njihova veza bi poklekla pod pritiskom. On je voleo prirodu i mir, a ona knjige, prava,
zakonike...
Bojala se odgovornosti koju nosi veza. Bojala se i budunosti bez njega.
- Ne - odgovorila je kasno, jer je njeno utanje Rej sigurno protumaio.
- Zna, zahvalan sam sudbini to mi je pruila priliku da te upoznam.
- Ova dva meseca su neto najlepe to mi se dogodilo - sloila se.
- To ne mora da bude kraj...
- Plai me - priznala je.
- Znam. Takoe znam i da si hrabra.
- Nisam - pobunila se.
- Dokazala si to kada si prihvatila da vodi pansion.
- To nije isto... To je bilo privremeno.
- Bila si hrabra i kada si se upustila u vezu sa mnom - osmehnuo se.
Pamela se i protiv volje nasmejala. - Opet to radi.
-ta?
- Zasmejava me.
- Rekao sam ti - pomilovao je po licu. - Volim kada se smeje, a sada si bila mnogo
ozbiljna. Sa druge strane. Drago mi je to i ti shvata ozbiljnost situacije i nae veze.
- Reje, ne potcenjuj moj kukaviluk - upozorila ga je, otkrivajui da je mnogo
razmiljala o svemu.
- Ne potcenjujem nita to je u vezi sa tobom.
- Biu tu ve sledeeg vikenda... - napomenula je.
- Videemo - otkrivao je svoju sumnju.
Marta
73

X
im je kroila u zgradu suda, Pamela se osetila dobro. Njenih briga je nestalo. Bila je
na svom terenu. Obaveze joj nee dati vremena da mnogo razmilja. Ve za vikend...
Bie u Rejevom naruju.
- Dobro jutro, Meri - pozdravila je svoju sekretaricu veselim glasom.
Meri je po obiaju bila suzdrana i poslovna. Pamelin osmeh nije uspeo da izbrie te
navike.
- Sudijo Rivijer, drago mi je to ste se vratili. Kafa vam je ve na stolu, kao i spisak i
redosled vaih obaveza.
Najednom su joj nedostajala sva ona draga, nasmejana lica kojima je bila okruena
poslednjih dva meseca. Bez obzira na poslove koje su svi imali u pansionu, svi su imali
vremena bar da budu ljubazni. Da prozbore par kurtoaznih rei.
Ipak, prisetila se Pamela, zar sama nije bila zaduena za atmosferu tamo, kao i ovde u
sudu. Ona lino je insistirala na distanci i strogo poslovnim odnostima sa svima, pa i sa
Meri. Tako je bilo lake, prisetila se. Ovde nije bilo vremena za dangubljenje i oputanje.
Uostalom, ekala je gomila literature koju je trebalo da proita. Pre toga ipak je elela da
uje neki dragi glas puno podrke.
- Meri, spojite me sa kancelarijom Brajana Deksona -naredila je.
- Odmah - ula je pre nego to je zatvorila vrata svoje kancelarije.
Kada je ugledala radni spisak, znala je da nee imati predaha. U startu je imala
zakazano suenje odmah posle pauze za ruak. Pre toga konsultacije sa braniocem i
tuiocima. Dakle, pauzu e morati da provede u kancelariji. Zar se tome nije nadala?
Pre nego to se bacila na analizu sluaja okrenula je Rejev broj. Umesto njegovog
dragog glasa, dobila je obavetenje da je odsutan. Obeala je sebi da e ga zvati kasnije.
- Kancelarija Dekson na liniji dva - obavestila je Meri. - Na liniji tri vas oekuje sudija
Polgan, kae da je vano.
Vano ili ne bilo je ba briga. Njoj je trebala podrka i ohrabrenje. Njoj je trebala
potvrda da ini pravu stvar. Pritisnula je taster sa brojem dva i osmehnula se.
- Brajane, vratila sam se!
- Pam?!
- Kao da ste iznenaeni - zapazila je. - Niste valjda mislili da u ostati u Galvestonu? -
udila se.

Marta
74

- Kad malo bolje razmislim... I nisam to oekivao - rekao je nakon krae pauze. - To je
bio logian, razuman izbor.
Eto, i Brajan je razumeo. Nije moglo biti drugaije. Vodila je ivot u kome nije moglo
biti kompromisa. Njena odluka je morala biti racionalna, razumna. Njen ivot je bio
ovde, u sudu. U Hjustonu, daleko od Reja.
Kada je uspela da realizuje dnevni plan bilo je ve kasno vee. Bila je iscrpljena i
umorna, jedino to je mogla bilo je da se baci na krevet.
Dok je hvatao san prisetila se da itavog dana nije uspela da se uje sa Rejem. Ili on
nije bio tu, ili ona. Htela je da ga uje, ali nije imala snage da se pokrene. Zaspala je
razmiljajui o njemu.

itava nedelja prola joj je kao u bunilu. Pamela nije imala vremena ni za redovne
obroke, morala je da nadoknadi proputeno i da pozabavi novim procesom. Kao to je
Rej predvideo, tog vikenda nije mogla da uklopi obaveze i doe u Galveston. Njihov
susret bio je odloen za sledei vikend.
Sledeeg vikenda se ponovilo isto. Naravno, u meuvremenu dolo je do nekih
promena u njenom i Rejevom odnosu, koje joj nisu godile, ali su bile oekivane. Njihovi
razgovori su postajali sve rei i krai. Bila je toliko okupirana poslom da nije imala
vremena ni da razmisli o tome. Za utehu, bar nije imala problema u svom pansionu i
redovni razgovori su bili dovoljni. U Galvestonu je sve teklo po planu. Ve uigrana ekipa
radnika je funkcionisala i bez nje.
U Hjustonu je bio pravi haos. Grevito se borila da sve obaveze dovede u red, ali ma
koliko se trudila to joj nije polazilo za rukom. Uvek su pristizale nove i nove obaveze.
Moda i nije bila dovoljno koncentrisana, prekorevala se. Misli su joj esto lutale i vie
vremena je provodila suzbijajui ih nego da se sukobi sa njima.
Ponovo je bila ona stara. Ozbiljna, odgovorna i pomalo hladna sudija Rivijer. Vedra i
vesela, zaljubljena i voljena Pam je bila potisnuta. Budila se tek pri razgovorima sa
Rejem.
- Pam, bojim se da je kasno, ali sam se prisetio naina kako sam mogao da te zadrim.
Da utiem na tvoju odluku.
- Da? - bila je radoznala.
- Trebao sam da budem manje odgovoran i oprezan...
- Ne razumem te, ali priznajem da sam zainteresovana.
- Jesi?
- Sumnja - shvatila je.
- Ne znam vie ni sam, zbunjen sam...
Marta
75

- I ja sam, ali nas to odvlai od tvoje ideje.
- Trebalo je da ponekada zaboravim na zatitu... Da se posluim tim prastarim trikom,
iako se ene ee slue njim.
- Reje!?
- Jedna bebica bi...
- Reje, nadam se da se ali.
- Nikad nisam bio ozbiljniji. Voleo bih da imamo decu...
- Ja o tome nisam nikada razmiljala. Ba takvih stvari se i plaim...
- Nikada o tome nisi razmiljala?!
- Ne!
- Ti si stvarno kukavica!
- Upozorila sam te.
- Jesi, ali to ne umanjuje moju enju za tobom.
- Videemo se za vikend - obeala je po ko zna koji put.
- Bilo bi dobro, jer ako ne doe, ostau bez radnika, i gostiju - dodao je. - Viem po
ceo dan na sve - alio se.
- Ne mogu ni da te zamislim ozbiljnog i ljutog - osmehnula se.
- Bolje to ne moe, jer tada sigurno ne bi ni elela da doe.
- elim, ali... Ovog vikenda u se zaista potruditi.
- Ne ljuti se, ali ne verujem ti.
- Razumem te, ali... Reje, imam toliko obaveza...
Umesto da se smanjuju, njene obaveze su iz dana u dan bile sve vee. Na kraju je
prihvatila da je postala maina.


Kroz ivot je nauila da snagu i smisao nalazi i crpi iz sebe. To je uvek davalo vrstinu
njenom karakteru i linosti. Sa druge strane iste te osobine su je udaljavale od drugih
ljudi. Vodile su je u usamljenost.
Marta
76

Nauila je da nikada ne moe imati sve u ivotu. Lepe, pozitivne stvari i dogaaji
vuku sa sobom nemir i slabost. Probleme.
Iako je uspela da ue u koloteinu, nije se oseala ispunjenom. Na poslovnom planu je
ve bila istroena i pomalo prazna posle svakog uspeha.
Jedino je uz Reja bila kompletna linost.
Na poslovnom planu se ostvarila, sada je trebalo da se ostvari na emotivnom planu,
kao ena.
Zapitala se da li je doao momenat da neto promeni.
Imala je dobar razlog da podvue crtu.
Bilo je krajnje vreme da razmisli o sebi.
Da donese odluku ta dalje.
Za tu odluku je trebalo imati puno mudrosti i biti iskren prema sebi. Nije vie smela da
dozvoli da samo razum vlada njenim biem. Razdvojila je bitno od nebitnog, dobro od
loeg. Doprla je do svog srca.
Njena odluka e sigurno mnoge iznenaditi. Naroito to je bila uslovljena i podreena
samo tome da ugodi sebi.

Pamela je urno koraala hodnicima suda i grevito stezala fasciklu na grudima.
Poslednjih desetak metara do svoje kancelarije je gotovo pretrala.
- Meri, potrudite se da mi ova dokumenta dostavite za najkasnije sat vremena -
naredila je i s treskom spustila odluke na sto sekretarice.
- Kancelarija sudije Mongomerija je na ekanju ve desetak minuta.
- Meri, ovo je prioritet - njen glas nije trpeo pogovor dok je udarala kaiprstom po
fascikli.
im je ula u kancelariju, dograbila je telefon i istipkala poznate brojeve. Rej se nije
javljao na mobilni telefon, ni na direktan u njegovoj kancelariji. Uhvatila se za glavu i
promasirala slepoonice. Bila je nervozna. Uzdahnula je i pokuala da ga nae ili mu bar
ostavi poruku na recepciji.
- Pamela Rivijer - predstavila se kada se veza spojila.
- Pam, Suzan ovde. Drago mi je to vas ujem. Kako ste?
Pamela se nesvesno osmehivala, nedostajala joj je ta ljubaznost iz Galvestona. Ta
smirenost. Svi su se ponaali kao da imaju vremena napretek, ak, i kada su bili u poslu
do gue.
Marta
77

- Dobro sam - odgovorila je sa zakanjenjem. - Ali sam u velikom poslu...
- Ooo. To znai da opet neete doi - zakljuila je Suzan uz uzdah.
- Rej mi je napomenuo da je nervozan, ali nisam znala da su stvari toliko ozbiljne... -
mrmljala je vie za sebe.
- Rizikujem da ostanem bez posla... - uzdahnula je Suzan. - Ali, da li bi imalo uticaja
na vau odluku kada bih vam predoila pravo stanje stvari?
- Ne.
Uz novi uzdah, pun razoarenja, Suzan joj je obeala da e potraiti Reja. Dok je
ekala da se veza spoji, Pamela nije gubila vreme. Sloila je svoje spise i uredno ih redala
u fascikle. Tek kada je ula Rejev glas prestala je sa svim poslovima.
- Reje, zdravo! - pozdravila ga je kada se veza spojila.
- Dobro si raspoloena - rekao je umesto pozdrava.
- Dobro me poznaje.
- Nisam siguran, ali primeujem da si zaista dobro raspoloena.
- Upravo sam reila jedan vaan sluaj!
- Pam, nadam se da to znai da dolazi ovog vikenda - glas mu je bio ozbiljan.
Pamela se samo tren zamislila pre nego to je izgovorila jedno kratko -ne, ne dolazim
za vikend.
Rej je psovao, besneo. Oseala se krivom, i znala da moe da promeni njegovo
raspoloenje. Ipak, je odolela i tom iskuenju.
Marta
78

XI
obar dan!
- Pam?! Zar danas niste... - Suzan je gledala razrogaenih oiju kao da vidi duha.
Pam nije mogla da joj zameri, pre samo par sati je navela na zabludu da nee doi.
- Dolazim u nezgodno vreme?
- Ne, naravno - Suzan je odmahivala glavom, ali nije delovala ubedljivo.
Bila je nekako zbunjena, zateena. Pamelu su najednom muile sumnje. Prisetila se
nekih stvari koje joj nisu i padale na pamet. ta ako je Rej odustao od nje? Mogao je
imati bilo koju devojku. ene su ga naprosto saletale.
ime je ona uopte zasluivala i oekivala da je eka. Izneverila ga je ve prvog
vikenda. Pa zatim i drugog. Poigravala se, kolebala... Njen kukaviluk je mogla skupo da
plati.
Opsovala je u sebi. - Da li je Rej tu?
- Hoete li da ga obavestim...
- Ne - zamolila je.
Htela je da ga iznenadi. I nadala se da e to iznenaenje za njega biti prijatno.
- Da li je u kancelariji ili...
- Maloas je otiao u svoj apartman - obavestila je Suzan. - Da se spakuje... - devojka
je naglo zautala kao da je rekla previe.
- Rej putuje negde? - trudila se da joj glas zvui pribrano.
- Pam - glas joj je bio moleiv. - I ovako sam previe...
A ja sam izgubila previe vremena i jo ga gubim, opominjala se. Ipak, nevoljno se
pokrenula. Noge su joj bile teke dok se penjala uz stepenice. Kada je stigla do vrata
njegovog apartmana neodluno je zastala. Ranije je uvek ulazila bez kucanja, kao u svoju
kuu. Da li jo uvek ima to pravo?
Pre nego to je postala skroz konfuzna Pamela je odluno uhvatila kvaku i otvorila
vrata. im je zakoraila saplela se o kofer. Jeknula je od bola.
- Samanta?! Stigla si? - uo se poznati glas iz kupatila.
Znai njene sumnje su se obistinile. Bila je oajna, povreena, ali je negde u sebi
mogla da ga razume.
D
Marta
79

Moda je ovako bolje, hrabrila se. Rej joj je brzo naao zamenu. Prevara je bila oruje
kukavica. Rej je nije zasluivao. Sve je ukazivalo na to da je imala pogrean oseaj kada
je odluila da sve podredi emocijama. Instinkt je retko varao... Zato je ba sada prevario,
oajavala je.
Znai nije ona bila najvea kukavica. Samo je... Kako je bila naivna. Poverovala je,
elela je da veruje da je on voli. Kako je samo mogla da poveruje da je ta strasna i
romantina avantura neto vie od toga. Za Reja je bila samo jedna u nizu letnjih
romansi.
Morala je da mu oda priznanje. Delovao je tako ubedljivo. A sve je za njega bila igra.
A ona...
Htela je da pobegne glavom bez obzira ali su joj noge bile teke. Stajala je kao
prikovana za mesto. Pre nego to je uspela da se pokrene, vrata kupatila su se otvorila i
Rej se pojavio na njima.
Izgledao je vii nego to se seala, moda zato to je izgubio par kilograma. Kosa mu
je bila vlana od tuiranja, ten preplanuo, oi tamne.
Gledao je u udu, netremice. Bez rei i pokreta.
- Putuje negde? - razbila je tiinu. Trudila se da joj glas deluje vedro.
- Pam, to si stvarno ti! Tu si?! Mislio sam da haluciniram... - mrmljao je u neverici.
Uinilo joj se da se u jednom jedinom koraku naao pored nje. Drao je za ramena
snano, grevito kao da se boji da je pusti. Da ne nestane. Smeio se irokim, nedunim i
pomalo zavodnikim osmehom. Gledao je neno, i imala je oseaj kao da tone u dubinu
njegovih tamnih oiju.
Protiv volje je uivala u njegovom naruju i oseala kako teko die. Srce joj je
ubrzano kucalo. elela ga je. Volela ga je, ali... Bilo je kasno.
- Reje... Vohm te.
Rekla je to sasvim spontano, neplanirano. Bila je i sama iznenaena tom iskrenom i
neoekivanom izjavom. Priznanjem.
Nije se kajala, nije zbog toga ni dola. Da mu ponudi svoju ljubav na dlanu. To to su
okolnosti...
On je gledao u udu. Kao da je i sam zbunjen tim njenim priznanjem. Nije rekao
nita, samo je neno prigrlio i gotovo uteno prigrlio na svoje grudi.
- Reje, duo! Stigla sam!
Jasan, uurban enski glas je naterao Pamelu da se brzo odmakne od njega. Naglo se
okrenula prema vratima i susrela sa plavokosom devojkom tamnih oiju. Bila je lepa,
brzo joj je proletelo glavom. Ljubomora je svu preplavila. Poput noa se zarivala negde u
predelu njene utrobe.
Marta
80

- Izvini to sam zakasnila... Avion je... - zamucala je plavua zateeno.
- Nisi zakasnila... - negirao je Rej.
- Nisam ni dola da gledam kako se ti tu zadovoljno smejulji - rekla je prekorno. -
Preletela sam pola planete...
- Samanta, umukni! - naredio je Rej.
- Izgleda da nije trebalo da doem... - plavokosa je izvela zakljuak, tapkajui nogom
u mestu. - Hoe li nas neko upoznati?
- Nema potrebe. Nije trebalo da doem - Pamela se odluno usprotivila.
- Gospoica neodluna se predomislila - plavua je gledala ljutito.
- Samanta! Nije pravo vreme...
- Razumem! Ostaviu vas same - okrenula se na peti.
- Prvo budi pristojna i upoznaj se sa...
- Kasnije! - doviknula je kroz vrata koja su se zalupila za njom.
- Konano, sami! - odahnuo je Rej
Pamela se izmakla kada je hteo da je dodirne.
- Znam da je Samanta bila gruba... - slegao je ramenima. - Videe da je fina, kada se
upoznate...
- Nemam nameru...
- Pam... Izgleda da su svi lanovi moje porodice pomalo posesivni i zatitniki
raspoloeni, ali nemojmo gubiti vreme oko toga. Imae prilike sve da ih upozna.
- lanovi porodice!?
- Samanta je moja sestra, doletela je iz Sijetla da... Preuzme posao, da me zameni dok
sam ja u Hjustonu... Pamela! Nisi, valjda, pomislila... - zvuao je uvreeno dok je
privlaio u naruje. - Da je Samanta...
- A ta je trebalo da pomislim?
- Da sam lud za tobom! - prekorevao je. - Zato mi nisi rekla da dolazi?
- Zato ti nisi rekao da dolazi?
- Prvi sam pitao - podsetio je.
- Htela sam da te iznenadim.
- Trebalo je to da oekujem od tebe - prekorevao se. - I iznenadila si me - nasmejao se.
Marta
81


- Iznenadila sam i sebe. Reje, bila sam ljubomorna na... - bila je oajna.
- Tvoju sestru...
- To je divno! - poljubio je zanosno. - Pam, shvatio sam da sam te olako pustio da
ode. Da sam te bez borbe izgubio. Pre nego to doe do nekog novog nesporazuma,
hou da ti kaem da sam spreman na sve... Na svaku vrstu kompromisa.
- I sama sam dola do slinog zakljuka. Zato sam ovde...
- Mogu da ivim u Hjustonu - prekinuo je nestrpljivo. - Na Marsu... Bilo gde, samo
ako si pored mene...
- Reje, uzela sam odmor... - prekinula ga je poljupcima. - Imaemo vremena da
napravimo neki plan, prihvatljiv za oboje.
- Posle moe da uzme porodiljsko...
- Ne pokuavaj da me prestravi - zamolila je.
- Ipak si razmiljala o tome.
- Jesam.
- Mislila si na sve... - poljubio je ostraeno.
- Da. Nita nije toliko strano, kao kada nisi pored mene.
- Bez tebe sam... Samo pola oveka.


- ta misli, da li imamo anse?!
- Zar jo sumnja?! - udio se.
- Da...
- Pam, volim te!
- To sam htela da ujem...
- Mislio sam da se podrazumeva.
- Podrazumeva se - sloila se. - Ali je i lepo uti.
- Nema vie sumnje?
Marta
82

- Nikakve...


KRAJ




Marta