Objektiv karakteriu prenik(D) i ina

daljina(F). Ukoliko teleskop slui za vizelno

posmatranje, uveanje(u) je prva
karakteristika koja se uoava. Uveanje
je jednako odnosu inih daljina
objektiva i okulara.
=

Ukoliko je teleskop sloen optiki sistem, F
je njegova ekvivalentna ina daljina.
Drugi nain odreivanja uveanja je
preko odnosa prenika objektiva izlaznog
snopa(d).

=

Optika mo (

) teleskopa predstavlja
odnos fluksa zraenja koji izlazi iz teleskopa
(

) prema ulaznom fluksu (

). Kako
razlika potie od kolektorskog dejstva
objektiva, ovaj odnos jednak je:

=
1
4

2
1
4

2
=

2

To je dakle i kvadrat uveanja. Ukoliko
postoje gubici energije u optikom sistemu,
ovu vrednost treba ponoiti koeficijentom
propusnosti ().
Razdvojna mo (

) predstavlja
recipronu vrednost najmanjeg ugla koji
teleskop razdvaja, a koji je odreen
talasnom duinom svetlosti () i
prenikom objektiva. Teorija difrakcije
daje za ugao pod kojim se vidi difrakcioni
disk = 1,22

, ili za ugao izraen u

lunim sekundama, priblinu formulu:
=
()
4()

Za teleskop se esto daje i granina
zvezdana veliina koja se njime moe
dostii. Ako nase oko dostie svezdanu
veliinu
0
, s obzirom na definiciju
zvezdane veliine i sabirne moi, sledi:

=
0
+2,5 log

Ako se uzme da je maksimalan otvor zenice
1 cm, za prenik objektiva izraen u cm
bie:

=
0
+5().
Na planinama, daleko od gradskog
svetla,
0
= 7

, dok u gradskim uslovima

0
iznosi 2

.
Tano poznavanje ine daljine teleskopa
naroito je vano ako se teleskop koristi u
astrometrijske svrhe, zato sto je njome
odredjena razmera u inoj ravni. Zbog
praktino neizmerno velike daljine
nebeskih tela u odnosu na inu daljinu
teleskopa, lik se formira u fokusu.
Po pravilima konstrukcije lika u
geometrijskoj optici zrak koji prolazi kroz
centar objektiva ne skree. Otuda sledi
formula za prenik lika:
=
Najee se mere mali uglovi, mnogo
manji od 5

, za njih je priblino:
= =

3438
=
()
206265

Postavljanje teleskopa ima ogroman
znaaj. Mora da bude stabilan za vreme
postavljanja , uz to i lak za rukovanje, a
to znai da bude dobro izbalansiran.
Teleskop mora posedovati mogunost
posmatranja svake take na nebu iznad
horizonta. On dakle treba da bude na
masivnom postolju, sa teitem u preseku
dveju medjusobno normalnih osovina,
oko kojih e moi slobodno da se obre.
U njemu se instrument lako postavlja (
viskom ili libelom). Ovo je veoma vano
sa prenosne instrumente, kao sto je
, koji slui za odreivanje
geografske irine i za terenska merenja.
Ovakvo postavljanje teleskopa najee
se naziva azimutska montaa.
Ova montaa ima nekoliko varijanti:



Na vertikalni stub nosa, postavljena je u
ravni meridijana jedna osovina,
paralelna svetskoj osi. To je asovna
osovina, a deklinaciona osovina je
normalna na nju. Zbog mogunosti
manipulisanja sam tubus teleskopa mora
da bude pored noseeg stuba. Sa
suprotne strane stavlja se protivteg, kojim
se teiste sistema vraa na nosei stub.
Ova montaa je za pogodna najvee
teleskope reflektorskog tipa. Teleskop je
uvren tako da jednu osovinu, oko
koje rotira teleskop, nosi potkovica ija je
osovina paralelna svetskoj osi.
Vie instrumenata je izneto iz Zemljine
atmosfere. Medju njima je najvei Hablov
teleskop, prenika 2,4m. Smeten je na 600
km visine uz pomo svemirskog atla. Zemlju
obilazi pod nagibom od 28,5, i napravi pun
krug za proseno 96 minuta. Posmatranja se
mogu izvoditi u vidljivom, infracrvenom i
ultraljubiastom delu spektra. Habl je na
mnoge naine izmenio ljudsko razmiljenje o
svemiru doneo je revoluciju u modernu
astronomiju i to ne samo kao vrlo dobar
instrument, ve i kao stalan podsticaj novim
istraivanjima.

Zbog znato vee talasne duine radio-
talasa nad optikim talasima, ovek nije
u stanju da ih vidi. Za to slue radio-
teleskopi preko kojih se ova
elektromagnetna zraenja vide.

Radio-teleskopi su
paraboloidni diskovi
(udubljeni diskovi), koji su
napravljeni od posebnog
materijala, koji sabira radio
talase u jednu taku-`i`u ili
fokus.

Zbog toga to su radio-
talasi mnogo vei od
optikih talasa, jasno je da
i radio-teleskopi moraju biti
mnogo vei od optikih
teleskopa.
Radi uporeivanja, najbolji primer je jedan
radio-teleskop od 64 metra u preniku koji
e, hipotetiki govorei, dati istu sliku kao i
obian amaterski teleskopi. Da bi se slika i
konaan proizvod istraivanja znatno
poboljao, radio-astronomi esto kombinuju
vie radio-teleskopa koje postave u jednu
pravu. Time, vie tako
povezanih,meusobno, radio-teleskopa
funkcioniu kao jedan veliki. Jedan primer za
takvu strukturu radio-teleskopa je Veoma
Velika Oblast koja se nalazi u Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Ona ini 27
meusobno povezanih radio-teleskopa u
slovo Y od kojih svaka antena ima 25 metara
u preniku.
Radio-teleskopima moemo prouiti mnogo
toga to se tie strukture kosmosa i ostalih
nebeskih objekata. Prouavanjem radio-
talasa koji dolaze iz svemira, galaksija,
zvezda, kometa, planeta i slino, moemo
doi do takvog rezultata koji e nam otkriti
njihovu strukturu i sastav (da li neka zvezda
sadri vie neki element nego neka druga
zvezda, da li je neki objekat na nebu crna
rupa ili kvazar itd). Dakle, radio-talasi su u
velikoj prednosti nad optikim talasima - oni
prolaze kroz oblake istim intenzitetom,
mogu se vriti istraivanja i danju, i na kii, a
brzina ima je ista kao i brzina svetlosti.