JUG OSLOVE N S K E EL EZNICE

ZJ br. 284-60/74.
PRIRUNIK
ZA RUKOVANJE DIZEL-ELEKTRINIM
LOKOMOTIVAMA SERIJA 661 i 664
v
DOPUNJENO I PROIRENO
TREE IZDANJE
BEOGRAD
1982.
I
Za ovaj prirunik nadlena je Sluba za vozna sredstva Zajednica J.
Prirunik je izradio:
Dipl. in. Tomislav KOULJ
St r unu recenziju obavil i:
Dipl. in. Dragoslav Paji
Dipl. in. Miljan RaSovi
Urednik:
Milan Krkovi
Tira 2.000 primeraka
Izdaje: Zavod za novinsko-izdavaku i propagandnu delatnost J
11001 BEOGRAD, Nemanjina 6, potanski pregradak498.
tampa: Birografika tamparsko preduzee J2
24000 SUBOTICA, Put Moe Pijade 72
Na osnovu lana 116. Samoupravnog sporazuma o udruivanju TP-a u
ZJ (Slubeni glasnikZJ" br. 6-7/73), lana 52, Statuta ZJ (Slubeni glasnik
ZJ" br. 1/67, 1/68, 4/68, 4/69, 9/69, 1/70, 5/70 i 8/71) i lana 30 Pravilnika o
objavljivanjupropisa i drugih optih akata koji se odnose na Jugoslovenske zeleznice
(Slubeni glasnik ZJ" br. 4/72), generalni direktor Zajednice jugoslovenskih
eleznica donosi
R E E NJ E
o izdavanju strunog prirunika za rukovanje
dizel-elektrinom lokomotivom serije 661
1. Izdaje se Prirunik za rukovanje dizel-elektrinom lokomotivom serije
661 i odobrava se njegova primena na Jugoslovenskim eleznicama.
2. Prirunik je pripremila struna sluba Zajednice J.
3. Ovo reenje objaviti u Slubenom glasniku ZJ".
ZJ br. 284-60/74. Zastupa
Beograd, 10. 07. 1974. v. d. generalnog direktora
Zajednice J
dr Milorad Bibi> s. r.
SADRAJ
Strana
Predgovor 13
Opti opis 15
Optereenje lokomotive 15
Odel jak 1.
OpSti tehniki opis 17
Princip rada dizel-elektrine lokomotive 19
Odel jak 2.
Namena i opis ureaja za rukovanje lokomotivom 27
2.1. Komandni stomainovoe 27
2.2. Selektor-ruica 27
2.3. Ruica za promenu smera vonje 29
2.4. Ruica za reim rada motora 30
2.5. Mehaniko blokiranje na komandnom stolu 31
2.6. Prekidai na komandnom stolu 32
2.7. Signalne svetiljke. 33
2.8. Manometri vazdune konice 33
2.9. Konikautomatske vazdune konice 33
2.10. Konikdirektne (lokomotivxke) konice 33
2.11. Iskljuna slavina konika (selektor-ventil) 35
2.12. Ureaj za kontrolubudnosti mainovoebudnik 36
2.13. Kontrolna tabla dizel-motora 40
2.14. Izolacioni prekida 41
2.15. Dugmad za stavljanje u pogon (START) i zaustavljanje (STOP)
dizel-motora 41
2.16. Automatski prekidai osigurai 42
2.17. Ampermetar za kontrolu punjenja baterije 42
2.18. Prekida pumpe za grivoi start morora 42
Strana
2.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora 44
2.20. Prebaciva na pomoni generatorbateriju 44
2.21. Topivi osigurai i poluni prekida 44
Tekui pregledi 45
2.22. Pregled lokomotive u depou pre posedanja 46
2.23. Primopredaja lokomotive u vozu 51
Rukovanje lokomotivom 51
2.24. Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora 51
2.25. Pokretanje dizel-motora 53
2.26. Na ta tereba obratiti panju pre stavljanja lokomotive u pokret .. 54
2.27. Ukljuenje strujnih kola upravljanja 54
2.28. Rukovanje lokomotivom bez optereenja 54
2.29. Zakvaivanje lokomotive savozom i punjenje glavnog vazduhog voda .. 55
2.30. Pokretanje voza 55
2.31. Ubrzanje voza 56
2.32. Vonja preko skretnica (ukrtaja) 56
2.33. Kontrola klizanja tokova 57
2.34. Automatsko peskarenje pod optereenjem 57
2.35. Rukovanje konicom 57
2.36. Sigurnosne mere pre naputanja lokomotive 57
2.37. Zaustavljanje rada dizel-motora 58
2.38. Postupak za vreme niskih temperatura (ispod 0 C) 59
2.39. Rukovanje lokomotivom pri prevoenju u hladnom stanju 59
2.40. Vua uzaprezi 60
2.41. Vonja kroz vodu 60
2.42. Rukovanje elektrodinamikom konicom 60
2.43. Signalno svetio dinamike konice 62
2.44. Kontrola obrtanja tokova u toku dejstva dinamike konice 62
2.45. Autostop ureaj 64
2.46. Postupak sa autostopom pre polaska lokomotive na vonju 66
2.47. Rukovanje autostopom u toku vonje ... 67
2.48. Postupaksaautostopom kodvonje sazapregom ili potiskivalicom 68
2.49. Radio-dispeer . . . . . 68
2.50. Komandna kutija lokomotivskog radio-dispeera 70
2.51. Postupak mainovoesa lokomotivskim radio-dispeerom pre polaska
na voz 75
2.52. Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispeerom u toku vonje . . . . . . 76
Odel jak 3.
Mehanika oprema i sistemi . 79
3.1. Dizel-motor . .. 79
3.2. Princip rada dizel-motora .. 80
Strana
3.3. Ugradnja dizel-motora 82
3.4. Regulator broja obrtaja dizel-motora (PG) 83
3.5. Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora 85
3.6. Poluga za runo regulisanje koliine ubrizganog gorive 85
3.7. Sistem za hlaenje 86
3.8. Kontrola nivoa vode za hlaenje 88
3.9. Zatita dizel-motora odnestanka vode za hlaenje i visokog pritiska
u karteru 89
3.10. Punjenje sistema za hlaenje 90
3.11. Pranjenje sistema za hlaenje 91
3.12. Sistem za podmazivanje 91
3.13. Pritisakulja za podmazivanje 93
3.14. Kontrola nivoa ulja 93
3.15. Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljem 95
3.16. Sistem za gorivo 95
3.17. Punjenje rezervoara gorivom 96
3.18. Pokaziva nivoa goriva 97
3.19. Pumpa za gorivo 97
3.20. Staklo za proveruprotoka goriva 98
3.21. Prekidai za prekiddovoda goriva i zaustavljanje dizel-motora usluaju
opasnosti 99
3.22. Istakanje neistoe iz rezervoara za gorivo 99
3.23. Sistem za grejanje goriva u rezervoaru utoku zime 100
3.24. Sistem sabijenog vazduha 102
3.25. Kompresor 102
3.26. Regulacija rada kompresora 105
3.27. Ventil za runo deaktiviranje kompresora 106
3.28. Izduvavanje vazduha iz sistema sabijenog vazduha 106
Odel jak 4.
Elektrini deo 109
Sis t em nis kog nap ona 110
4.1. Baterija 110
4.2. Pomoni generator 110
4.3. Regulator napona 111
4.4. Kontaktori sopstvene(SF) i baterijske (BF) pobude glavnog generatora.. 111
4.5. Glavni baterijski poluni prekida 112
4.6. Relej motora 112
4.7. Osigurai 112
4.8. Releji 113
Sis t em vis okog nap ona 113
4.9. Glavni generator . 114
7
Strana
4.10. Vuni elektromortori 114
4.11. Kontaktori snage . . . . . . . . . 115
4.12. Kontaktori za promenusmera kretanja . 116
4.13. Releji Kfoanja tokova u serijskoj sprezi (WSS) . . . . 117
4.14. Releji klizanja tokova u paralelnoj sprezi v,WS) .. 117
4.15. Relej uzemljenja (GR) 118
4.16. Kontaktori slabljenjapoljavunih motora(FS 1, FS 2) entovi 119
4.17. Releji sprege 119
4.18. Kontaktoii dinamike konice BKP 1, BKP 2, BKB 3, BKB 4, BK
(podserija 661-300) 119
4.19. Releji dinamike konice (LKP, BR, SFT, BWR) . 119
4.20. Regulator dinamike konice DBR ...-. . 119
4.21. Elektrina struja kola 120
422. Strujno kolo pumpe za gorivo . . . . .. * 120
4.23. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora >. 121
4.24. Strujno kolo za punjenje baterije .. 122
4.25. Ruice za upravljanje 122
4.26. Strujna kola za promenu smera vonje 122
4.27. Strujno kolo upravljanja kontaktorima snage . . . . . . . . . . . . . . 123
4.28. Strujno kolo pobude glavnog generatora 124
4.29. Regulacija broja obrtaja dizel-motora 125
4.30. Regulacija optereenja dizel-motora. 125
4.31. Regulator optereenja . 126
4.32. Princip rada kontrole klizanja tokova '. 127
4.33. Automatsko menjanje sprege . 128
Odel jak 5.
Generator pare , 131
5.1. Rukovanje generatorom pare OK 4616 i OK 4625 131
5.2. Opis rada generatora 131
5.3. Postupak pre putanja u rad 134
5.4. Punjenje 138
5.5. Putanje u rad ~... 138
5.6. Pomoni rad(STANDBY) 139
5.7. Prelaz sa pomonog rada" na rad" u putnikom vozu 140
5.8. Napomena za rad u toku vonje 141
5.9. Iskljuivanje generatora pare 141
5.10. Zatita od zamrzavanja generatora pare 141
Odeljak 6.
Pronalaenje i otklanjanje najosnovnijih kvarova na putu .. 143
6.1. Opte o kvarovima na lokomotivi 143
6.2. Kontrolna sijalica svetli 144
Strana
6.3. Alarmno zvono zvoni 145
6.4. Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja motora iskljuio 146
6.5. Smetnje u sistemu za gorivo 146
6.6. Prekidai za prekid goriva u sluaju opasnosti 147
6.7. Kontrola punjenja glavnog voda vazduhom 147
6.8. Dizel-motor preao na prazan hod 148
6.9. Dizel-motor stao 148
6.10. Dizel-motor se ne pokree pri startovanju 149
6.11. Pri startovanju, dizel-motor se okree, ali nee da proradi 149
6.12. Motor ne poveava broj obrtaja pri pomeranju ruice za reim rada 149
6.13. Motor poveava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kree 150
6.14. Baterijski ampermetar pokazuje pranjenje 150
6.15. Opti problem i postupak 151
Generator pare 152
6.16. Opte o kvarovima generatora pare 152
6.17. Iskljuenje motora i gorionika za vreme rada 153
6.18. Motor se okree, ali gorionik ne radi 154
6.19. Nepravilan pritisak u parnom vodu 155
Autos top 155
6.20. Smetnje na lokomotivskom autostopu u toku vonje i postupak 155
6.21. Smetnje na prunim autostop ureajima i postupak 156
Radio-di speer . . . 157
6.22. Smetnje na radio-dispeeru i postupak 157
O del j ak 7.
Lokomotiva serije 664 159
Opti tehniki opis 159
O del j ak 8.
Namena i opis ureaja za rukovanje lokomotivom . . . . . . . . . . . . 165
8.1. Komandni stomainovoe 165
8.2. Ruica za promenu smera vonje 168
8.3. Ruica za reim rada dizel-motora 169
8.4. Mehaniko blokiranje ruica na komandnom stolu 169
8.5. Prekidai na komandnom stolu 169
8.6. Signalne svetiljke 170
8.7. Manometri vazdune konice , 170
8.8. Konik automatske vazdune konice 171
8.9. Konik direktne (lokomotivske) konice 171
8.10. Iskljuna slavina konika (selektor-ventil) 171
Strana
8.11. Prekida za izbor vrste koenja 171
8.12. Taster za runo peskarenje 171
8.13. Pneumatski taster pitaljke i ruica sirene 171
8.14. Ureaj za kontrolubudnosti mainovode budnik 172
845. Ampermetar za kontrolujaine struje kroz vune motore. 172
8.16. Kontrolna tabla dizel-motora 172
8.17. Izolacioni prekida 173
8.18. Prekida pumpa za gorivo i start dizel-motora 174
8.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP" 174
8.20. Tipivi i automatski osigurai i poluni baterijski prekida 174
Tekui pregledi 175
Rukovanje l okomot ivom 175
8.21. Postupakpre stavljanja dizel-motora u rad 175
8.22. Pokretanje dizel-motora 176
8.23. Na ts treba obratiti panjupre stavljanja lokomotive upokret 176
8.24. Ukljuenje strujnih kola upravljanja 177
8.25. Rukovanje lokomotivom bez optereenja 177
8.26. Zakvaivanje lokomotive sa vozom i punjenje glavnog vazdunog voda 177
8.27. Pokretanje voza 177
8.28. Automatsko peskarenje pod optereenjem 178
8.29. Rukovanje konicom 178
8.30. Sigurnosne mere pre naputanja lokomotive 178
8.31. Zaustavljanje rada dizel-motora 179
8.32. Postupakza vreme niskih temperatura (ispod 0 C) 180
8.33. Rukovanje lokomotivom pri prevoenju u hladnom stanju 182
8.34. Vua u zaprezi i vonja kroz vodu 183
Odel jak 9.
Mehanika oprema i sistemi 185
9.1. Dizel-motor 185
9.2. Sistem za hlaenje 185
9.3. Sistem za podmazivanje 187
9.4. Sistem za gorivo 187
9.5. Sistem sabijenog vazduha 188
OdeljaklO.
Elektrini deo 197
Sis t em nis kog nap ona 198
10.1. Akumulatorska baterija 198
10.2. Pomoni generator 198
10.3. Regulator napona pomonog generatora 198
10.4. Kontaktori sopstvene(SF) i baterijske(BF) pobude glavnog generatora 200
10
Strana
10.5. Glavni baterijski poluni prekida 200
10.6. Relej motora (ER) 200'
10.7. Osigurai 200
10.8. Releji 203
Sis t em vis okog nap ona 204
10.9. Glavni generator 205
10.10. Vuni elektromotori 205
10.11. Kontaktori snage 206
10.12. Kontaktori za promenu smera kretanja 206
10.13. Releji klizanja tokova (WS) 206
10.14. Relej uzemljenja (GR) 206
10.15. Kontaktori slabljenja polja vunih motora 207
10.16. Releji sprege 207
10.17. Elektrina strujna kola 207
10.18. Strujno kolo pumpe za gorivo 211
10.19. Strujnokolo za pokretanje dizel-motora 212
10.20. Strujno kolo za punjenje baterije 213
10.21. Ruice za upravljanje 213
10.22. Strujno kolo za promenu smera vonje 213
10.23. Strujno kolo upravljanja kontaVtorima snage 213
10.24. Strujno kolo pobude glavnog generatora 214
10.25. Regulisanje broja obrtaja dizel-motora 215
10.26. Regulisanje optereenja dizel-motora 215
10.27. Regulator optereenja ; 216
10.28. Kontrola klizanja tokova 216
10.29. Automatskoaktiviranje kontaktora slabljenja polja vunih motora ora
(FS 1 i FS 2) entiranje 217
Odel jak 11.
Tabele i Seme lokomotiva serija 661 i 664 218
Tablice optereenja 7A i 7B lokomotive 661 218
Tablice optereenja 7A i 7B lokomotive 664 219
ema br. 1 Sistem za hlaenje vodom dizel-motora i kompresora
(za sve podserije)
ema br. 2 ema sistema za podmazivanje
ema br. 3 ema sistema za gorivo
ema br. 4a ema sistema z? hlaenje vodom dizel-motora i kompresora sa
ugraenim sistemom za grejanje goriva u rezervoaru za gorivo
kod lokomotiva serije 661-000 i 100
11
ema br. 4b Sistem za zagrevanje goriva u rezervoaru pomou rashladne vode
iz motora ili pare kod lokomotive 661-200
ema br. 5 Vazduni sistem lokomotiva serije 661-000;, 100 (sa ugraenim
statikim budnikom)
ema br. 6 Vazduni sistem lokomotiva serije 661-200, 300 i 400 (sa ugra-
enim Alertorom")
ema br. 7 Kompletna ema delcvanja lokomotive podserije 661-100 (000)
(GM broj 8305927)
ema br. 8 Kompletna ema delovanja lokomotive podserije 661-200
(GM 8381873)
ema br. 9 Kompletna ema delovanja lokomotive podserije 661-300 (GM
br. 6944128) (Lokomotivska fizika ema ima broj 6944128)
ema br. 10 Mehaniki deo generatora pare OK-4616 i 4625
ema br. 11 Elektrina ema generatora pare (izvedbena i kompletna ema veza)
ema br. 12 Tabela brojeva obrtaja i aktiviranje solenoida u PG regulatoru
dizel-motora 567 C i E lokomotive serije 661
ema br. 12a Tabela brojeva obrtaja i aktiviranje solenoida u PG regula-
toru dizel-motora 16-645 E na lokomotivi serije 664
ema br. 13/1 deo I. Elektrina ema delovanja lokomotive serije 664
ema br. 13/II deo II. Elektrina ema delovanja lokomotive serije 664
ema br. 14 Vazduni sistem lokomotive serije 664
ema br. 15 Sistem za hlaenje vodom dizel-motora i kompresora lokomoti-
ve serije 664
12
PREDGOVOR
treem izdanju prirunika za rukovanje lokomotivama
serija 661 i 664
Lokomotive serije 661 saobraaju u naoj zemlji ve dve decenije.
Kako su nabavljene u vie navrata, to je zbog raznih usavravanja do-
lazilo do manjih razlika, to je oteavalo obuku i odravanje. Veliki
broj lokomotiva, pomenute razlike medu njima i nedostatak pogodne
dokumentacije, nametnuli su potrebu za izdavanjem Prirunika za ruko-
vanje lokomotivom serije 661 namenjenog lokomotivskom osoblju, licima
koja se bave odravanjem tih lokomotiva i obuci u kolskim centrima.
Prirunik koji je izaao 1974. godine sadri opis svih ureaja ugraenih
na lokomotivi i princip njihovog rada, opis rukovanja lokomotivom, sa
svim varijantama, zatim rukovanja generatorom pare, kao i pregled
najeih kvarova na lokomotiqj, sa nainom njihovog otklanjanja. Pri-
runik i ranije objavljeni udbenik Lokomotiva serije 661 elektrini
deo" ine jednu celinu, dovoljnu za sticanje znanja i obuku osoblja koje
se njome bavi.
Kako je prvo izdanje Prirunika brzo rasprodalo, a potranja je
i dalje postojala izdato je drugo, preraeno i dopunjeno izdanje. Dopune
su se odnosile na objanjenja i podatke koji u prvom izdanju nisu dovoljno
dobro ili su nepotpuno definisani. Drugo izdanje je bilo neto pobolj-
ano i upotpunjeno prvo izdanje, s tim to je proireno poglavljima koja
su se odnosila na lokomotivu serije 664.
Kako na J ima vei broj lokomotiva serije 664, koje su skoro isto-
vetne sa lokomotivom serije 661, to se ovaj prirunik moe primeniti
i na tu lokomotivu.
Lokomotiva serije 664 ima dizel-motor model 16-645 E. Po spoljnim
dimenzijama, rasporedu sastavnih elemenata i izgledu ovaj motor je
istovetan sa motorom 16-567 C ili E na lokomotivama serije 661.
13
Razlike postoje samo u sklopovima snage (vei prenik cilindra
i klipa)) drugaijem broju obrtaja po pozicijama, veoj snazi, uz jo neke
manje razlike.
Ostala mehanika oprema (vazduni sistem, konice, postolja itd.)
identina je sa lokomotivom serije 661.
Na elektrinom delu su jo manje razlike.
Na ovoj lokomotivi postoji samo paralelna" sprega vunih motora
i dva enta, uz skoro potpunu istovetnost elektrinih maina.
Razlike su uglavnom u izgledu i razmetaju pojedinih elemenata
za rukovanje i nekih sklopova, to ne predstavlja neku posebnost.
Na kraju Prirunika dati su tehniki podaci lokomotive serije 664
i objanjenja samo onih elemenata za rukovanje koji se razlikuju od ure-
aja lokomotive serije 661. Takoe su date elektrina ema delovanja
i ema vazdunog sistema lokomotive serije 664 kako bi posluile oso-
blju kod iznalaenja kvarova i obuke.
Prema iznetom, Prirunik se moe primeniti na obe lokomotive po
svim poglavljima, te je u stvari Prirunik za rukovanje lokomotivom
serije 661 i 664.
Tree izdanje ovog Prirunika sadri poboljane tekstove prva dva
izdanja. Proireno je poglavljima za novougraene ureaje autostopa
i radiodispeera.
Obzirom da se u nekim vanrednim situacijama moe traiti od
mainovode da odluuju o optereenju lokomotiva, data su u ovom izdanju
neophodna objanjenja i tabele koje e im olakati odluku.
Pored starih jedinica za merenje odurnih veliina koje su ispisane
na lokomotivama i na koje je osoblje navmb, date su (u zagradi) i jedi-
nice koje su po meunarodnim i naim propisima sada obavezne.
14
2464
LOKOMOTIVA SERIJE 661
OPTI OPIS
Prirunik se odnosi na lokomotive svih podserija i to: 661-000,
661-100, 661-200, 661-300 i 661-400.
Proizvoa lokomotive je firma GENERAL MOTORS" USA,
kod koje nosi oznaku model G-16.
Lokomotiva je namenjena za vuu svih vrsta teretnih i putnikih
vozova. Na nekim lokomotivama ugraeni su generatori pare proizvod-
nje firme VAPOR" USA, tip OK 4616 ili OK 4625, pomou kojih
je omogueno grejanje putnikih vozova u zimskom periodu.
Lokomotive navedenih podserija u sutini su iste i meusobno
se malo razlikuju. Razlike se uglavnom odnose na nain startovanja i
zaustavljanja dizel-motora, na konstrukciju dizel-motora (model 567 C
ili 567 E), zatim postoje razlike u vunim motorima (D 47 B i D 77 B),
izmeu glavnih generatora (D 22 L i D 32 L), kod rezervoara za gorivo
i vodu, kao i druge manje izmene. Takoe, jedna podserija (661-300)
poseduje elektrodinamiku konicu, dok je ostale nemaju. Sve ovo ne
utie na poseban tretman podserije u pogledu vunih osobina i, prema
tome, za eksploataciju to je u stvari jedna lokomotiva.
OPTEREENJE LOKOMOTIVE
Teina voza koji lokomotiva (zavisno od namene) moe da vue
data je propisom za svaku relaciju pruge gde se predvia rad ove
lokomotive.
Kako se u nekim vanrednim situacijama moe zahtevati od mai-
novoe da odluuje o optereenju lokomotive, date su u prilogu tabele
7A i 7B iz Uputstva J 52, na bazi kojih se odreuje teina voza (7A
za pravu horizontalu a 7B za uspon) zavisno od mogue brzine i otpora
pruge (uspona) izraenog u daN/t.
15
O del j ak 1
OPTI TEHNIKI OPIS
Za prenos snage proizvedene pomoudizel-motora na pogonske
tokove dizel-lokomotiva serije 661 (slika 1.1, 1.2, 1.3. i 1.4.) koristi
elektrini ureaj. Svrha dizel-motora je da pokree glavni elektrini
generator i vazduni kompresor, kaoi pomone ureaje, da bi se pro-
izvela elektrina energija i komprimirani vazduh. Elektrina energija
proizvedena pomou glavnog elektrinog generatora prenosi se preko
kablova i odgovarajuih razvodnih sklopki do vunih elektromotora.
^ ' LJ"***^***^
Slika 1.1 Izgled lokomotive 661-000, 100 i 200
17
Slika 1.2 Izgled lokomotive 661-300
0 = otpornici dinamike konice
18
Slika 1.3 Izgled lokomotive 661-400
Tri vuna motora postavljena su u svako obrtno postolje. Vuni
motori su povezani preko zupanika za osovine po sistemu jedan motor
za jednu osovinu, ime se postie okretanje osovina i tokova lokomo-
tive. Elektrina energija se proizvodi i koristi samo po potrebi. Kada
snaga nije potrebna za pogon tokova, dizel-motor radi na praznom
hodu, a broj obrtaja i snaga dizel-motora su uvek pod komandom ma-
inovoe.
PRINCIP RADA DIZEL-ELEKTRINE LOKOMOTIVE
1. Pumpu za gorivo pogoni jedan elektromotor koji koristi elek-
trinu struju iz akumulatorske baterije. Ova pumpa prenosi gorivo
iz rezervoara smetenog ispod lokomotive, kroz filter do brizgaljki
na glavama cilindera dizel-motora.
2. Dizel-motor se pokree (startuje) pomou direktno spojenog
glavnog generatora, koji se privremeno koristi kao motor pokreta.
Akumulatorka baterija daje elektrinu struju za pokretanje glavnog
generatora, te e on pokrenuti i dzel-motor koji e proraditi.
3. Kada dizel-motor radKon daje mahaniku snagu, preko vra-
tila i spojki, za direktan pogon cfra elektrina generatora (glavni i po-
moni), kompresora za vazduh, gh^vnog ventilatora i dva ventilatora
za hlaenje vunih motora.
4. Glavni generator snabdeva vune elektromotore lokomotive
strujom visokog napona, ime se postie vuna sila lokomotive. Po-
moni generator puni akumulatorske baterije i daje struju niskog na-
pona za komandne ureaje i elektrino osvetljenje.
5. Pomou komandi u upravljanici uspostavljaju se strujna kola
niskog napona za aktiviranje raznih kontaktora, prekidaa i releja u
odeljku elektrine komande, kao i regulatora dizel-motora.
6. est vunih elektromotora nalaze se ispod lokomotive i svaki
je direktno povezan zupanikim prenosom sa pogonskim osovinama.
Ovi elektrini motori su smeteni u. dva obrtna postolja, koja prenose
i raspodeljuju teinu lokomotive na pogonske tokove.
7. Ruica za reim rada dizel-motora omoguuje elektrino ak-
tiviranje regulatora montiranog na motoru, koji kontrolie broj obrtaja
i snagu motora. Preko glavnog generatora mehanika snaga motora
pretvara se u elektrinu koja se tada predaje vunim elektrb-motorima
preko strujnih kola uspostavljenih pomou raznih ukljunih mehaniza-
ma (releja i kontaktora) u odeljku elektrine komande.
19
8. Regulator optereenja upotrebljen je da zatiti dizel-motor
odpreoptereenja ili nedovoljnog optereenja i time omogui ujedna-
enusnaguusvakom poloajuruice za reim rada motora.
9. Kompresor sabija vazduh podpritiskom urezervoare, koji se
tada koristi prvenstvenoza vazdune konice, kojima rukuje mainovoa
preko pogonskog mehanizma u upravljanici.
10. Izuzev runog okretanja komandi u upravljanici, rukovanje
lokomotivom potpuno je automatsko. Razne naprave za uzbunu i si-
gurnost upozorie mainovou ako doe do ma kakve potekoe.
Tehniki podaci lokomotive serije 661
Pr oizvoa General Motors Co
Oznaka modela proizvoaa G-16
Maksimalna snaga za vuu 1342 kW (1800 KS)
Maksimalna snaga dizel-motora 1454 kW (1950 KS)
Maksimalna snaga dizel-motora na
probnom stolu 1640 kW (2200 KS)
Minimalna trajna brzina 17,4 km/h
Maksimalna brzina 124 km/h
Model dizel -motora:
kod podserije 661-000, 661-100 16-567 C
kod podserije 661-200, 661-300 i
400. . . . 16-567 E
Broj cilindara 16
Tip motora V", 45 izmeuosa cilindra
Prenik cilindra 216mm(8,5")
Hodklipa 254mm(10")
Stepen kompresije 16:1
Ukupna zapremina cilindra 148,841 (9072 cola
3
)
Maksimalni broj obrtaja 835 o/min
Broj obrtaja pri praznom hodu 275 o/min
Broj obrtaja dizel-motora neophodan
za pokretanje 75100 o/min
Kompr es or
tip WBO
broj cilindra 3
hlaenje vodeno
20
Kapaci t et
pri 275 o/min 2,18 m
3
/min
pri 835 o/min 6,65 m
3
/min
Glavni generator za jednosmernu
struju, model D 22 i D 32 L
(D 22 L kod 661-000 i 100, D 32 kod
661-200,300,400)...
Snaga generatora D 22 L 1275 KW
Nominalni napon 600 V
Trajna maksimalna struja 2400 A
Pomoni generator za jednosmernu
struju, model A8 102A1; A8102 A2
Snaga 18 KW
Radni napon 74 V
Kapacitet akumulatorske baterije .. 200 Ah
Napon baterije 64 V
Dva obrtna postolja sa po tri elektro-
motora
Tip elektromotora kod 661-000 i 661-100 D 47 B
konstruktivna snaga 427 KW
Tip elektromotora kod 661-200, 661-
-300 i 400 D77B
konstruktivna snaga 534 KW
Ostvarena snaga u vui (max) 212 KW
Pr i bl i ne t e i ne
Lokomotiva u slubi (potpuno namirena)
661-000 108,71
661-100 112,7t
661-200 113,71 (248.960 Lbs)
661-300 111,71 (244.500 Lbs)
661-400 107,91 (237.700 Lbs)
Os ov i ns ki pr i t i s ak l okomot i v a
661-000 18,7t/os.
661-100 18,6 t/os.
661-200 18,8 t/os.
661-300 18,5 t/os.
661-400 17,9 t/os.
21
Sanduk l okomot i v e
661-000 2 8 0 0 0 k g
661-100,200,300,400 2 9 7 0 0 k g
Obrtna postolja 2 kom. (sa osovi-
nama ali bez vunih motora) 27 442 kg
Glavni generator 7025 kg
Vuni motori D 47 bez zupanika 6
komada 16 050 kg
Gener at or pare
OK4616 1920kg(4200Lbs)
OK 4625 2500 kg (5500 Lbs)
Zal i he
Ulje za podmazivanje 7571 (200 US gal)
Voda za hlaenje 795 1(210 US gal)
Voda za generator pare
kod 661-000 3028 1 (800 US gal)
661-100 i 200 50341 (1350 US gal)
Gor i v o
Kod lok. 661-000 3028 1(800 US gal)
661-100 i 200 34001 (900 US gal)
661-300 i 400 60461 (1600 US gal)
Pesak 545 kg-0,34m
3
(12 kub. st.)
22
Generator pare OK 4616 OK 4625
Kapacitet generatora 765 kg/h 1240 kg/h
Radni pritisak pare 5 at(5,l bar).. 5at(5,l bar)
Sigurnosni ventili za paru
podeeni da otvore pri 8,4 i 8,7 at 8,4 i 8,7 at
(8,57 i 8,87 bar) (8,57 i 8,87 bar)
Potronja goriva
puno optereenje 76 l/h 110 l/h
Radni pritisak vode
pri najmanjem i najveem opte-
reenju 16-24,5 at . . . . 16-24,5 at
(16,32-24,99 bar) (16,32-24,99 bar)
Sigurnosni ventil za vodu
podeen da otvori pri 38,5 at 38,5 at
(39,27 bar) . . . . (39,27 bar)
Regulator pritiska goriva
podeen na 10,5 at 10,5 at
(10,71 bar) (10,71 bar)
Regulator pritiska vazduha
za rasprivanje podeen na 2,1 -2,5 at 2,8-3 at
(2,14-2,55 bar) (2,86-3,06 bar)
Kontrola pregrejanosti pare
stupa u dejstvo pri 226 C 226 C
preporuena podeenost za
Evropu 232 C 232 C
Kontrola temperature izduvnih gasova
visoka temperatura
prekida otvara 482 C 482 C
niska temperatura
prekida zatvara 149 C 149 C
Relej gaenja
vreme zadravanja 43-47 s 43-47 s
Broj obrtaja motor-pretvaraa
pri maksimalnom optereenju 1750-1800 1750-1800
o/min o/min
23
1. Odbojnik
l.Kono poluje
3.3- osov/nsko obrtno postolje
4.Gavni rezervoar za vazduh br. /
5. // br2
6.Sanduk sa akumulatorskim baicrijoma
7. Rezervoar vode za generator pare
S.Otvor za purjenje rezervoara
g.Pokaz/va koliine gorivo, u rezervoaru
tO. Rezervoar* za gorivo
H.Peskam
i2.Oprema vazdune konice
flGenerator pare
H.Pomerijivo sedite
15. Konik

Orman sa elektrinom opremom

Ventilator vunih motora i obrtnog postolja
l!Pomoni generator
f&dlavni eiektro-generator
2QPreci$ta vazduha sa uljanim kupatilom
JH.Izduvni kolektor
ZSp'izeL- motor
21Hladr\JQK ulja
24JRe2ervaat* vode za hlaenje 32.Reflektor
25.Preista ulja 33.fiuna konica
26.ReQulator optcrecetyoL 34.Qrqj lokomotive
(Z7yompresor 35.eoni svetlosn'i signal
2Q.Vraiilo za pogon ventilatora hladnjaka 56.Truba
29.Hladnjak vode 37Poklopac
SO.Ventilator hladr\jaka Vode
dlZupasti prenosnik za pogon ventilaiora hladnjaka
oooo oooo
oooo oooo
2
8 9 / 0
SI. 1.4 Raspored sastavnih delova lokomotive serije 661-000
Napomena: Kod podserija 661-100 i 200 rezervoar za vazduh br. 1 smeten je u
prostoriju generatora pare a rezervoari za vodu i gorivo su poveani.
Kod podserije 661-300 umesto generatora pare smeteni su ventila-
tor i otpornici dinamike konice.
Kod podserije 661-400 kuite generatora pare je sputeno a pove-
an rezervoar za gorivo.
Broj obrtaja ventilatora pri maksi-
malnom optereenju 2750-2800 2500-2550
o/min o/min
Broj obrtaja troklipne pumpe za vodu
pri maksimalnom optereenju 970-995 o/min 940-970/min
Napon napajanja generatora pare .. 74 V 74 V
Jaina struje napajanja 30-40 A 45-55 A
Di me nz i j e
Razmak od eonog nosaa obrtnog
postolja do ose stoera 2,997 m (9'10")
Razmak izmeu osa stoera obrtnih
postolja 11,272 m (3710")
Razmak izmeu eonih nosaa obrt-
nih postolja 17,272m(56'8")
Razmak izmeu krajnjih osovina
obrtnog postolja 3,70 m (12'2")
Maksimalna irina lokomotive 2,819 m(9'3")
Ukupna visina 3,960m(13'0")
Prenik novih tokova 1,016 m (40")
Rukavac valjkastih osovinskih lea-
jeva 140x245 mm (5Va"x 10")
Minimalni prenik krivine koju loko-
motiva savlauje (21 krivine) 83,5 m (274).
26
O del jak 2
NAMENA I OPIS UREAJA
ZA RUKOVANJE LOKOMOTIVOM
2.1. Komandni sto mainovoe
Ruice za rukovanje lokomotivom mogu se videti na slici ko-
mandnog stola mainovoe (slike 2.1. i. 2.2.). Postoji pet ruica, i to:
selektor-ruica (samo je ima podserija 661-300), ruica za reim rada
motora, ruica za promenusmera kretanja, ruica konika za automatsku
konicui ruica konika za direktnu(lokomotivsku) konicu.
2.2. Selektor-ruica (slika 2.2.)
Selektor-ruica postoji samo kod lokomotive podserije 661-300
poto ova lokomotiva ima ugraenu elektrodinamikukonicu.
Poloaj selektor-ruice odreuje da li e lokomotiva odavati vunu
siluili raditi kaodinamika konica, a tose vidi na osvetljenom otvoru
na komandnom stolu.
Selektor-ruica ima tri poloaja:
,,B" za dinamiko koenje,
OFF" iskljueno,
1" za vonju.
Poloaj B" koristi se za uspostavljanje elektrinih kola za dina-
mikokoenje. Mehaniki ureaj ustolupodie breg na dobouregu-
latora da bi iskljuioradne i ukljuiokoione prekidae. Ruica za reim
rada motora moe se tada slobodnopomeriti radi kontrole sile koenja.
27
Poloaj ,,OFF" koristi se za iskljuivanje svih komandnih strujnih
kola kada je lokomotiva bez nadzora.
Poloaj 1" ili poloaj za vonju koristi se za rad lokomotive pri
vui.
Slika 2.1 Koman-
dni sto mainovoe
661-000, 100, 200 i
400
OD = manometri konice;
(2) = signalne svetiljke;
(3) = operativni prekida;
d) = reostat za pode-
avanje jaine rasvete u
stolu i brzinomeru;
= ruica za reim
rada dizel-motora;
(0) = pokaziva pozicije
ruice za reim rada;
(2) = ruica za smer kre-
tanja;
(B) = ruica sirene;
(g) = prigunica pita-
ljke konice;
= ruica za runo
peskarenje;
(0) = papua statikog
budnika;
= prekida za ref-
lektore;
@ = prekida za izbor
vrste koenja;
@ = registrujui brzi-
nomer Hasl er";
= grejalica na toplu
vodu
Selektor-ruica je snabdevena jednom oprugom koja dozvoljava
da se ruica pomera u skokovima i istovremeno opruga osigurava
ruicu u pojedinim poloajima.
28
Slika 2.2 Koman-
dni sto mainovoe
661-300
(I) = selektor-ruica;
= ruica konika au-
tomatske konice;
(3) = ruica konika di-
rektne (lokomotivske) ko-
nice;
(3) registrujui hidra-
ulini brzinomer Chica-
go Pneumatic"
2.3. Ruica za promenu smera vonje
Ruica za promenusmera vonje (slika 2.1, 2.2. i 2.3) ima tri polo-
aja: napred", neutralni" i nazad". Postavljanjem ove ruice upo-
loaje napred" ili nazad" odreuje se pravac kretanja lokomotive.
Kada je ruica u neutralnom poloaju ,vuna sila se ne proizvodi ak
i ako se povea broj obrtaja dizel-motora.
29
Ruicupomerati samokada lokomotiva nije upokretu.
Ruica za promenusmera se moe izvaditi iz svog leita na ko-
mandnom stolusamokada se nalazi uneutralnom poloaju(srednjem),
dokse ruica za reim rada nalazi upoloaju,,IDLE
C
% a selektor ru-
ica uiskljunom poloaju,,OFF". Vaenjem ruice za promenusmera
blokiraju se ruice ostalih komandi. Stoga je mainovoa duan da
obavezno izvadi ovu ruicu pri naputanjulokomotive.
Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugraen autostop ureaj, pomeranjem
ruice u poloaj napred" aktivira se i ovaj ureaj za dati smer kretanja.
UA T D A G
MAPREO
Slika 2.3 Poloaj ruice za
promenu smera vonje
Ruice za promenu smera treba poskidati sa komandnih stolova
lokomotiva koje vuku druge lokomotive.
2.4. Ruica za reim rada motora
Ruica za reim rada motora (slika 2.1,2.2 i 2.4) regulie broj obrta-
ja motora pri normalnom radu. Poloaj ove ruice vidi se uosvetljenom
otvoruiznadnje. Ova ruica ima deset poloaja i to:
STOP" stoj,
IDLE" prazanhod,
osam poloaja za vonju (18).
Poloaj STOP" postie se izvlaenjem ruice u njenom pravcu
a zatim daljim pomeranjem pored IDLE"-poloaja udesno sve do
kraja mogueg hoda. Time e se zaustaviti dizel-motor.
30
Poloaj IDLE" je krajnji poloaj pomeranja ruice za reim
rada bez izvlaenja iz leita. U tom poloajudizel-motor radi na paz-
nom hodu sa 275 o/min.
Slika 2.4 Poloaj ruice za reim
rada dizel-motora
Broj obrtaja dizel-motora u poloaju 1" je isti kao i u poloaju
IDLE" i slui za uspostavljanje pojedinih elektrinih kola.
Ostalih sedam poloaja za vonju, od 2 do 8, poveavaju broj
obrtaja dizel-motora za po80 o/minsve dokse ne postigne maksimalan
broj obrtaja od 835 o/min.
Ruica za reim rada moe se prebaciti u poloaj IDLE" jed-
nim pokretom usluajupreke potrebe, ali normalnoje treba pomerati
postepeno iz jednog u drugi poloaj.
Kod podserije 661-300, koja je opremljena elektrodinamikom
konicom, ruica za reim rada postaje komandna ruica konice u
periodu koenja.
2.5. Mehaniko blokiranje na komandnom stolu
Ruice na komandnom stolu su meusobno blokirane, tako da:
1. Ruica za promenu smera vonje moe se pomeriti samo ako
je ruica za reim rada u poloaju IDLE". Kod podserije
31
661-300 pomeranje ruice za smer uslovljeno je i poloajem
selektor-ruice, koja treba da bude u poloaju 1" ili OFF".
2. Ruica za promenusmera moe se skinuti sa komandnog stola
samoakoje ruica za reim rada motora upoloaju IDLE"^
a kod podserije 661-300 zavisi i od poloaja selektor-ruice,
koja mora biti u OFF".
3. Kodpodserije 661-300 selektor-ruica moe se pomerati izmeu
OFF" i poloaja 1" samoakoje ruica za reim rada uIDLE"
ili ,,STOP"-poloaju.
Selektor-ruica moe se postaviti u poloaj ,,B" koenje
samoakoje ruica za reim rada upoloajuIDLE", a ruica
za promenusmera upoloajima napred" ili nazad".
4. Ruica za reim rada dizel-motora moe se postaviti upoloaj,
STOP" kada se ruica za smer nalazi uma kom poloaju. Isto
je i kodpodserije 661-300, gde takoe ovopomeranje ruice za
reim rada nije uslovljeno poloajem selektor-ruice.
5. Ruica za reim rada motora upoloaju, STOP" blokira pome-
ranje ruice za smer.
Kod podserije 661300 selektor-ruica moe se pomerati u
ma koji poloaj ako je ruica za smer u poloaju napred"
ili nazad".
2.6. Prekidai na komandnom stolu
Komandna tabla mainovoe prikazana je na slikama 2.1. i 2.2.
Ova tabla sadri sve prekidae potrebne za rukovanje lokomoti-
vom. Natpisna ploica ispod svakog prekidaa oznaava njegovu funk-
ciju. Da bi se dizel-motor stavio u rad i regulisao njegov broj obrtaja
pomouruice za reim rada, prekida za kontrolui pumpuza gorivo"
mora biti u ukljunom poloaju (ON). Da se lokomotiva pokrene,
prekida za pobudu glavnog generatora i prekida rad motora" mo-
raju biti u ukljunom poloaju. Kod podserije 661-000 i 100, gde po-
stoji izolacioni prekida", on takoe mora biti postavljen u poloaj
pogon".
Automatski ureaj za peskarenje (ako se eli koristiti) ukljuuje
se pomouprekidaa automatskopeskarenje".
3 2
2.7. Signalne svetiljke
Signalne svetiljke nalaze se na komandnoj tabli komandnog stola
mainovoe (slika 2.1. i 2.2).
To su: signalne svetiljke releja uzemljenja, upozorenja na preg-
rejan motor, klizanje tokova, pneumatski kontrolni prekida (koji
kontrolie dopunjavanje glavnog vazdunog voda) i kvar generatora
pare.
Kod podserija 661-300 svetiljka kvar generatora pare
cc
koristi
se za kontrolu jaine struje kroz vune motore pri dinamikom ko-
enju.
Kod lokomotiva koje imaju ugraen autostop ureaj, postavlje-
na je posebna kutija sa kontrolnim sijalicama koje signaliziraju po-
jedine faze rada ovog ureaja.
2.8. Manometri vazdune konice
Manometri prikazani na slici 2.1. i 2.2. sustandardni, izuzev to
imaju duplu skalu za oznaavanje pritiska u PSI (Lib/in
2
)
i at (kp/cm
2
). Namena svakog manometra jasno je naznaena na
ploici iznad njega.
2.9. Konik automatske vazdune konice
tip konika 26 C (slika 2.5)
Konik automatske konice je samopodesiv. Ruica konika ima
est poloaja (slika 2.6):
I poloaj punjenje, vonja i potpuno otkoivanje
II poloaj minimalno koenje
III poloaj postepeno koenje i otkoivanje
IV poloaj priguni
V poloaj vaenje ruice i zapreni
VI poloaj brzokoenje.
U sluaju vie spregnutih lokomotiva, ruice automatskih konika
vunih lokomotiva osim eone treba da se postave upoloaj V za vaenje
ruice.
2.10. Konik direktne (lokomotivske) konice (slika 2.5)
Konik direktne konice je takoe samopodesivog tipa. Ima
dva poloaja: otkoeno i postepeno koenje i otkoivanje. Izmeu
dve krajnje take, otkoenoi punokoenje, kretanje ruice prekoovog
3 3 3
sektora daje proporcionalno poveanje ili smanjenje pritiska u koio-
nom cilindru. Pritiskanje ruice ovog konika nadole prouzrokuje
brzo otkoivanjc konice lokomotive ukoliko je bila aktivirana pro-
dunom (automatskom) konicom.
Slika 2.5 Konici vazdune konice
0 = konik automatske (produne) konice;
(2) = konik direktne (lokomotivske) konice;
= iskljuna slavina konika (selektor ventil);
= prekida za izbor vrste koenja;
= regulator za podeavanje pritiska u glavnom
vodu voza.
34
Pri sprezanju vie lokomotiva, vozne lokomotive i potiskivalice,
tj. one koje nisueone, treba da imajuruice produne konice postav-
ljene u peti poloaj, lokomotivske uprvi, a iskljunu slavinu (selektor),
u poloaj iskljueno".
Slika 2.6 Poloaj ru-
ice konika produne
konice
2.11. Iskljuna slavina konika (selektor-ventil)
(slika 2.7)
Iskljuna slavina konika (selektor-ventil) smetena je na postolju
konika automatske konice (slika 2.5).
Ruica iskljune slavine konika ima tri poloaja: ISKLJU-
ENO (CUT-OUT), UKLJUENO (PUTNIKI-PASS) I TE-
RETNI (FRT). Da bi se ruica postavila ueljeni poloaj, potrebnoje
najpre utisnuti ruicuunutra i potom je okrenuti prema eljenom po-
loaju.
3 *
35
Kod nas se koriste samo dva poloaja: ISKLJUENO (CUT-
-OUT) i UKLJUENO (PUTNIKI-PASS). Srednji poloaj ruice
TERETNI (ERT) slui za konice koje imaju jednostepeno otkoi-
vanje. Kako kod nas ima veoma malo vagona sa ovakvom konicom,
to je ova) poloaj zabranjen za upotrebu.
Slika 2.7 Iskljuna slavina
konika (selektor ventil) po-
stavljena u poloaj ukljueno"
putniki
Pri vui vozova sa dve lokomotive i potiskivalicom ruice isklju-
nih slavina konika treba da su postavljene:
kod zaprene (eone) lokomotive u poloaj UKLJUENO
(PUTNIKI-PASS);
kodvozne lokomotive i potiskivalice upoloaj ISKLJUENO
(CUT-OUT).
2.12. Ureaj za kontrolu budnosti mainovoe budnik
S t at i ki b udni k
Ovaj tip budnika zahteva odmainovoe da stalnodri pritisnutu
pedalu koja se nalazi na podu ispred komandnog stola (slika 2.1).
Pritiskivanje pedale nije potrebno jedino kada je lokomotiva zaustav-
ljena, a konice aktivirane (pritisak 2.1 at i vie u koionom cilindru).
Ukoliko voz nije ukoen, a nona pedala se otpusti, nastupie brzo
koenje uz piskav zvuk opomene.
36
R i t mi ki b udni k
Postoje dva tipa ugraenih ritmikih elektronskih budnika,
Alertor" (slika 2.8) i Elektroproizvod" (slika 2.9), koji omoguava-
jumainovoi izbor dva naina deaktiviranja: kod lokomotiva sa Aler-
torom" mainovoa je duanda utoku20 sekundi dodirne neki metalni
predmet ukabini (konik, oplatu, itd.), ili akoga je drao, da ga kratko-
trajnopusti, na toe se budnikdeaktivirati i otpoeti novi ciklus akti-
viranja za isti periodvremena. Ukolikomainovoa iz bilokog razloga to
ne uini (posle navrenih 20 sekundi) aktivirae se alarmni piskav i
promenljiv zvuni signal upozorenja i migajue crveno svetio. Ako
mainovoa utokunarednih 10 sekundi odpoetka ovih opomena ne
izvri deaktiviranje ureaja, nastupie brzo koenje.
Slika 2.8 Elektronski budnik Alertor"
(D = kutija alertora; = alarmna kutija; (S) = signalna lampa; (D = dugme za deaktiviranje;
= prekida za izbor komandnog stola
Ureaj se moe deaktivirati i pomoudugmeta na alarmnoj kutiji
ovog ureaja, montiranoj na koniku.
Komandni sto sa kojeg e se rukovati budnikom bira se pomou
prekidaa montiranog pri tavanici kabine.
Budnik Alertor se automatski iskljuuje pri koenjulokomotive
kada pritisak u konim cilindrima dostigne 1,76 at (1,78 bar).
Pri stajanju, aktiviranjem lokomotivske konice, iskljuuje se
budnik.
37
Kod drugog tipa budnika Elektroproizvod" domae proizvod-
nje, deaktiviranje se vri samo pomou tastera za ruku (slika 2.10) i
pedale za nogu (slika 2.11), montiranih kod svakog komandnog stola.
Slika 2.9 Elektronski budnik Elektroproizvod
0 = kutija budnika; (2) = signalna lampa
cc
Slika 2.10 Taster za ruku
budnika Elektroproizvod"
38
Vremena aktiviranja su sledea:
uotputenom poloajutastera posle 2,5 sekunde javlja se zvuni
signal opomene;
u pritisnutom poloaju nakon 30 sekundi javlja se opominjui
signal, prvo svetlosni u trajanju 2,5 sekundi, pa zvuni istog
trajanja, posle ega nastupa brzo koenje.
Slika 2.11 Ta-
ster za nogubud-
nika Elektropro-
izvod"
(D = taster za nogu
budnika
Mainovoa dri stalno pritisnuti taster te nakon priblino 30
sekundi (ili u momentu opomene) kratkotrajno ga otpusti i potom
ponovopiritisne. Ukoliko je taster bio otputenu momentuopomene,
treba ga odmah pritisnuti.
Pri brzini kretanja manjoj od 20 km/h ili stajanju, budnik Ele-
ktroproizvod se automatski iskljuuje.
Postupak pri stupanju budnika u dejstvo
Akonepanjom mainovoe budnikstupi udejstvoi voz se zakoi,
da bi se budnik deaktivirao, treba uraditi sledee:
Kod statikog budnika najpre pritisnuti papuu (pedalu) bud-
nika, a potom ruicu konika produne konice postaviti u IV polo-
aj priguni, pomou koga se vazduh iz glavnog rezervoara dovodi
uureaj ivotne kontrole (pneumatski deo.) Pri tome e se spustiti klip
u njemu, zatvoriti izlaz u atmosferu i ureaj e se ponovo napuniti
vazduhom, te e doi do otkoivanja.
39
Po deaktiviranju ruicu konika vratiti u I poloaj i nastaviti vo-
nju.
Kod Alertora" izvriti deaktiviranje budnika na ve opisani
nain (dodirom metalne oplate ili pritiskom na dugme alarmne ku-
tije), a zatim ruicu konika produne konice postaviti takoe u
IV poloaj. Po izvrenom deaktiviranju vratiti ruicu u I poloaj.
Kod Elektroproizvoda" razlikujemo dva sluaja:
Kod nekih budnika postoji ugraen poseban taster ("moe da
bude i plombiran), kojeg treba kratkotrajno pritisnuti, pa tek onda
prebaciti ruicu konika u IV poloaj.
Kod budnika koji nemaju ovaj taster deaktiviranje se vri na ve
opisani nain, pritiskanjem odnosno otputanjem runog tastera bud-
nika ili pedale, a potom postavljanjem ruice konika u IV poloaj.
Po deaktiviranju konice ruicu konika vratiti u I poloaj.
2.13. Kontrolna tabla dizel-motora
Kod podserija 661-000 i 100 ova tabla ima izgled kao na slici
2.12. Smetena je pozadi mainovoe, na zidu ormara sa relejima.
Na njoj se nalazi: dugme za pokretanje dizel-motora START",
dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP", izolacioni prekida,
ampermetar za kontrolu punjenja akumulatorske baterije i razni auto-
matski osigurai za zatitukomandnih strujnih kola.
Slika 2.12
Kontrolna tabla
dizel-motora
661-000 i 100
= izolacioni pre-
kida;
= dugme za
START";
= dugme za za-
ustavljanje
(STOP)
dizel-motora;
= automatski pre-
kidai-osigurai;
= ampermetar za
kontrolupu-
njenja baterije
40
Kod podserije 661-200, 300 i 400 izgled ove table je drugaiji
i dat je na slici 2.13. Smetena je na ziduormara sa relejima, pri tava-
nici. Na ovoj kontrolnoj tabli su:
ampermetar za kontrolu punjenja baterija,
prekida pumpa za gorivo i start dizel-motora"
dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP",
prebaciva pomoni generatorbaterija".
2.14. Izolacioni prekida
Izolacioni prekida postoji samo kod podserija 661-000 i 661-100.
Ovaj prekida ima dva poloaja, i to:
stavljanje u pogon dizel-motora START" (ruica u verti-
kalnom poloaju),
vonja RUN" (ruica u horizontalnom poloaju).
U poloajuprekidaa za stavljanje upogonSTART" ukljuena su
samo komandna strujna kola koja uestvuju u pokretanju dizel-motora
a dizel-motor moe da radi samo na praznom hodu. Dizel-motor ne
reaguje na komandu ruice za reim rada. Kontaktori snage nee se
zatvoriti kada se komandne ruice pokrenu.
Dugmad za START" i STOP" dizel-motora dejstvuju samo
kada je izolacioni prekida u poloaju START".
Izolacioni prekida mora biti u poloaju pogon-vonja" da bi
lokomotiva mogla da razvije snagu.
2.15. Dugmad za stavljanje u pogon (START)
i zaustavljanje (STOP) dizel-motora
Kod podserije 661000 i 100 dugmad za stavljanje u pogon i za
zaustavljanje dizel-motora postavljena na kontrolnoj tabli dizel-motora,
mogu se aktivirati samo ako se izolacioni prekida nalazi u poloaju
stavljanja u pogon (START). Prilikom putanja u rad dizel-motora
dugme odreenoza totreba utisnuti i tako drati sve dok dizel-motor
ne pone da radi, ali ne due od15 sekundi. Da bi se dizel-motor zausta-
vio, dugme za zaustavljanje treba utisnuti i tako drati sve dok dizel-
41
-motor ne prestane da radi. Ova radnja ne ograniava vreme trajanja,
a izolacioni prekida mora biti u poloaju stavljanja u pogon (START)
I kodovih podserija dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP
osposobie se tako da dejstvuje kao kod podserija 661-200, 300 i 400,
tj. kratkotrajno.
2.16. Automatski prekidaiosigurai
Na kontrolnoj tabli prekidai su postavljeni do izolacionog pre-
kidaa i dugmadi za stavljanje u pogoni zaustavljanje dizel-motora
(slika 2.12). Kod podserije 661-200, 300 i 400 smeteni su na tabli
sa relejima u razvodnom ormaru. Kod ovih podserija dodati su jo
automati za budnik i kod podserije 661-400 automat za brzinomer.
Takoe su naknadno ugraeni automati autostop" i radio-
-dispeer" ukoliko su ugraeni ovi ureaji.
Automatski prekidai-osigurai namenjeni su zatiti sledeih struj-
nih kola:
1. za spoljne svetiljke
2. za unutranje svetiljke
3. za osvetljenje manometra
4. za eone svetiljke
5. za lokalnukomandu
6. za strujna kola komande
7. za pumpuza gorivo.
8. za budnik, brzinomer, autostop i radio dispeer.
2.17. Ampermetar za kontrolu punjenja baterije
Ampermetar za kontrolu punjenja baterije, prikazan na slikama
2.12. i 2.13. pokazuje punjenje i pranjenje akumulatorske baterije
lokomotive. Kada dizel-motor radi, treba da pokazuje nulu ili malo
punjenje (zeleno polje).
2.18. Prekida pumpe za gorivo i start motora
Postoji samokod podserija 661-200, 300 i 400.
Ima tri poloaja. Postavljanjem ruice prekidaa u levi poloaj
puta se upogonpumpa za gorivo. Prekida treba drati u ovom po-
42
loaju nekoliko sekundi (dok se ne napuni instalacija za gorivo a-
ica za kontrolu goriva je puna, slika 2.14).
Slika 2.13 Kontrolna tabla dizel-motora 661-200, 300 i 400
0 = ampermetar za kontrolu punjenja baterija; = prekida pumpaza gorivoi start motora";
(B) = taster za zaustavljanje motora; (D = prekidaprebaciva za napajanje pumpe za gorivo
u sluaju kvara pomonog generatora
Slika 2.14 Putanje u rad pumpe za gorivo
Prebacivanjem ruice u desni krajnji poloaj startuje se dizel-mo-
tor (slika 2.15).
43
Po izvrenom startovanju prekida se otpusti i sam se vraa u
srednji poloaj, gde trajno ostaje.
2.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora
Kod podserije 661-200, 300 i 400 ovo dugme na kontrolnoj tabli
dizel-motora koristi se pri zaustavljanju dizel-motora. Ovde treba
samokratkotrajnopritisnuti i otpustiti dugme, a ureaj povezansa njim
zaustavie dizel-motor. Znai, tu nije potrebno trajno pritiskanje
dugmeta dokmotor ne stane kaokodprve dve podserije.
Slika 2.15 Start dizel-motora
2.20 Prebaciva na pomoni generatorbateriju
Postoji kod podserija 661-200, 300 i 400. Slui da omogui na-
pajanje motora pumpe za gorivo iz akumulatorske baterije u sluaju
kvara pomonog generatora.
U normalnim uslovima stalnotreba da stoji upoloaju, normalni
pogon". U sluaju kvara prekida pomonog generatora treba pre-
baciti u poloaj pomoni pogon".
2.21. Topivi osigurai i poluni prekida
Slike 2.16, 2.17. i 2.18. prikazuju topive osigurae i poluni pre-
kida baterije kod podserija 661-000-100 i 661-200-300-400.
44
Pre startovanja dizel-motora, baterijski prekida mora biti podignut-
-zatvoreni svi topivi osigurai provereni i utisnuti u odgovarajue le-
ite. Ovakvostanje ostaje za sve vreme rada dizel motora i lokomotive.
Napomena: Kod lokomotiva koje imajuugraenautostop i radio
dispeer u elektrinom ormaru su smeteni i automatski prekidai-
-osigurai autostop" i radiodispeer" koji slue za ukljuenje i na-
pajanje ovih ureaja.
i-
Slika 2.16 Elektrini
ormar 661-000 i 100
(leva polovina)
CD = topivi osigurai;
(2) = poluni baterij ski pre-
kida ;
(3) = sijalica za kontrolu
osiguraa i ras vetu;
($) = relej tranzicij e T R ;
= relej pobude SF ;
(g) = pomoni relej i;
(2) = automatski osigura bu-
dnika
TEKUI PREGLEDI
Uspean rad lokomotive ne zavisi samo od redovnih tekuih
pregleda osoblja koje vri odravanje^, ve i od strunosti osoblja koje
rukuje lokomotivom.
Prilikom pripreme lokomotive za slubu, treba obaviti sledee
tekue preglede:
45
2.22. Pregled lokomotive u depou pre p ose danja
Mehaniki deo
1. Pregledati izvetaj mainovoe o eventualnim neispravnostima
i otkloniti ih.
2. Proveriti nivoulja i popotrebi doliti, i tokod:
dizel-motora (uz kontrolu pritiska ulja),
kompresora,
regulatora broja obrtaja,
Slika 2.17 Elektrini
ormar 661-000 i 100
(desna polovina)
(D = releji klizanja;
() relej uzemljenja GR;
(0) = pomoni relej;
(D = vremenski relej peska-
renja TDS;
= topivi osigura-grejali-
ca kabine;
= otpornici za podea-
vanje relej a tranzicije
46
brzinomera,
preistaa duvaljki,
reduktora ventilatora.
3. Proveriti rad u pogledu abnormalne lupe, umova i curenja
kod:
dizel-motora (izduvni gasovi),
kompresora,
reduktora i glavnog ventilatora,
ventilatora vunih motora.
Slika 2.18 Elektrini ormar 661-200, 300 i 400
automatski osigurai; topivi osigurai i poluni baterijski prekida; = otpornici
za podeavanje releja tranzicije; () razne usmerae i otpornici
4. Proveriti ukljuenje glavnog ventilatora, aluzina i zvona.
5. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlaenje.
6. Vizuelno pregledati donji stroj vozila, i to:
ram obrtnih postolja sa oprugama,
tokove,
47
koiono poluje i kone papue podeenost (slika 2.19),
osovinske sklopove,
zupanike kutije,
harmonike za hlaenje vunih motora,
poklopce vunih motora,
vunu i odbojnu spremu.
Slika 2.19 Pregled donjeg stroja lokomotive i podeenost papua
7. Proveriti snabdevenost vozila:
peskom,
gorivom,
vodom za grejanje (sezona grejanja),
vatrogasnim aparatima (sa plombama),
inventarom.
8. Proveriti ispravnost rada produne i lokomotivske konice, uz
kontrolu rada manometara.
9. Proveriti ispravnost sirene, brisaa stakla, kalorifera, peskara.
10. Izduvati glavne rezervoare za vazduh.
48
Elektrini deo
11. Proveriti rad elektrinih maina u pogledu abnormalne lupe,
umova i mirisa.
12. Proveriti osvetljenje lokomotive.
13. Proveriti punjenje baterije.
14. Proveriti ispravnost budnika i elektrinog brzinomera.
15. Proveriti stanje kontaktora i releja.
16. Proveriti rezervne osigurae i sijalice.
Slika 2.20 - Kontrola
protoka goriva
= staklo za kontrolu pro-
toka goriva u dizel-motoru
(mora biti napunjeno i bez
mehuria);
(2) = staklo za kontrolu za-
puenosti finih preistaa za
gorivo (mora biti prazno);
(3) = kuite za smetaj finih
preistaa za gorivo;
(3) = slavina za isputanje
49
Dinamika konica
17. Proveriti prekopavanje za dinamiko koenje.
Generator pare (sezona grejanja)
18. Proveriti ispravnost rada generatora
izduvni generator.
Autostop ureaj
19. Proveriti ispravnost autostop ureaja (ako je ugraen).
Slika 2.21 Raspored elemenata konice (prostor generatora pare)
(D = elektromagnetni ventili za peskarenje; = elektromagnetni ventili konice; (g> = pneu-
matski prekidai; <3) = IV-KO; = prenosa; (g) = rasporednik; = elektrino zvono;
(g) = slavina sa preistaem za vazduh na glavnom vodu iz rezervoara; () = slavina za ispu-
tanje taloga; (|<) = slavina za prevoz hladne lokomotive
Radio-dispeer
20. Proveriti ispravnost radio-dispeera (ako je ugraen).
Opsti deo lokomotive
21. Oistiti oplatu lokomotive spolja i kabinu mainovoe.
50
2.23. Primopredaja lokomotive u vozu
1. Usmeno saoptenje stanja rada lokomotive.
2. Provera nivoa ulja uz kontrolu rada:
dizel-motora (uz kontrolu pritiska),
kompresora,
regulatora broja obrtaja,
brzinomera,
preistaa duvaljki.
3. Provera ukljuenja, uz kontrolu rada:
glavnog ventilatora,
aluzina,
alarmnog zvona.
4. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlaenje.
5. Vizuelno pregledati postolje lokomotive.
6. Proveriti snabdevenost vozila:
gorivom,
vodom za grejanje,
vatrogasnim aparatima.
7. Proveriti ispravnost rada produne i lokomotivske konice;
provera rada peskara.
8. Izduvati glavne rezervoare.
9. Proveriti rad elektrinih maina u pogledu buke i umova.
10. Proveriti osvetljenje lokomotive.
11. Proveriti punjenje baterija.
12. Proveriti prekopavanje za dinamiko koenje (661-300).
13. Proveriti ispravnost generatora pare (izduvati ga).
14. Oistiti kabinu mainovoe.
RUKOVANJE LOKOMOTIVOM
2.24. Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora
Treba obaviti sledee postupke prilikom stavljanja u rad dizel-
-motora ukoliko nije radio due vreme:
1. Kada se lokomotiva ne kree, postaviti konik direktne (lo-
komotivske) konice u poloaj punog koenja.
A* 51
2. Proveriti poloaj svih ventila i ispunih slavina na sistemu
za hlaenje, podmazivanje i rezervoarima za vazduh.
3. Proveriti nivo vode za hlaenje dizel-motora.
4. Proveriti stanje ulja:
a) dizel-motora, -LOCOHOt
b) regulatora dizel-motora,
c) kompresora, -/t -~?
d) reduktora za pogon ventilatora,
e) preistaa ROOT-duvaljki (slika 2.22).
Slika 2.22 Kontrola nivoa ulja u preitaima Root (Rut) duvaljki
5. Kod podserija 661-000 i 100 postaviti izolacioni prekida u
poloaj START.
6. U odeljku ormara svi topivi osigurai moraju biti u svojim
seditima, poluni baterijski prekida mora biti zatvoren, a automatski
prekida-osigurai komandnih strujnih kola podignut (ON). Kodpod-
serije 661-200, 300 i 400 oni se nalaze uovom ormaru, dok su kod pod-
serije 661-000 i 100 smeteni na kontrolnoj tabli motora.
7. Ruica za promenu smjera vonje mora biti u srednjem polo-
aju, a ruica za reim rada motora u IDLE-poloaju.
52
8. Na komandnom stolumainovode prekida kontrola i pumpa
za gorivo" i prekida radmotora" postaviti uukljueni poloaj (ON).
9. Proveriti da li su epovi na otvorima za ispitivanje cilindara
(dekompresioni vijci) zatvoreni (slika 3.1a i 3.1b).
2.25. Pokretanje dizel-motora
Po zavrenom postupku iz prethodne take dizel-motor se moe
pustiti u rad na sledei nain:
1. Proveriti proticanje goriva kroz kontrolno staklo na preistau
goriva postavljeno na boku prednjeg dela dizel-motora (slika 2.20).
2. Proveriti poloaj iskljune ruice za kontrolumaksimalnodoz-
voljenog broja obrtaja dizel-motora (slika 3.5).
3. Proveriti poloaj dugmeta iskljunog mehanizma za sluaj
pada pritiska ulja ispod minimalnog, na PG-regulatoru, ureaja za
kontrolu nestanka vode za hlaenje i natpritiska u karteru (slike 3.4.
i 3.6).
4. Kod podserija 661-000 i 100: sa izolacionim prekidaem u
poloajupokretanja START", utisnuti dugme START" za stavljanje
dizel-motora u pogon i drati ga sve dok dizel-motor ne pone nor-
malno da radi (ali ne due od 15 sekundi).
Kod podserije 661-200, 300 i 400: prekida pumpa za gorivo i
start motora" postaviti najpre u levi poloaj da bi se aktivirala pumpa
za gorivo i napunila sistem za gorivo (puna aa za kontrolu protoka
goriva), a zatim prebaciti na desno i drati dok motor ne proradi (ali
ne due od 15 sekundi).
Ukoliko motor ne pone da radi, saekati desetak sekundi i po-
novo pokuati pokretanje.
5. Poto dizel-motor pone da radi, proveriti pritisak ulja za
podmazivanje, nivo ulja u karteru i nivo ulja u PG-regulatoru.
6. Lokomotivu ne treba pokretati sve dok dizel-motor ne do-
stigne normalnutemperaturu(zelena boja na termometru za kontrolu
rashladne vode).
Napomena: Ukoliko u momentu startovanja doe do iskakanja dugmeta za kontrolu
nestanka vode, pritisnuti dugme i drati ga tako do 5 s ako je potrebno.
Pokretanje hladnog motora pri spoljnoj temperaturi 0C ili nioj,
znatno je oteano i treba izvriti predgrevanje.
53
2.26. Na Sta treba obratiti panju
pre stavljanja lokomotive u pokret
1. Nikad ne stavljati lokomotivu u pokret sopstvenom snagom
bez prethodnog proveravanja da li se koione papue pravilno akti-
viraju i otputaju.
2. Proveriti pritisak vazduha u glavnom rezervoaru.
3. Runu konicu popustiti i ukloniti sva eventualna blokiranja.
4. Temperatura vode za hlaenje dizel-motora treba da je u
oblasti zelenog polja na kontrolnom termometru.
2.27. Ukljuenje strujnih kola upravljanja
Da bi se omoguilo poveanje broja obrtaja dizel-motora i uklju-
ivanje ostalih strujnih kola upravljanja, treba uraditi sledee:
1. Prebaciti izolacioni prekida" u poloaj RUN
kod podserija 661-000 i 100 gde je ugraen.
2. Zatvoriti prekida na komandnom stolu rad motora"
kod svih podserija.
2.28. Rukovanje lokomotivom bez optereenja
Posle ukljuenja strujnih kola upravljanja treba postupiti na
sledei nain:
1. Postaviti prekida pobuda generatora" na komandnom stolu
u ukljuni poloaj.
2. Utisnuti ruicu za promenu smjera vonje u njeno leite i
postaviti je ueljeni poloaj. Ova ruica se srne pomerati samo kada
lokomotiva stoji.
3. Kodpodserije 661-300 selektor-ruicuprebaciti upoloaj I".
4. Otkoiti lokomotivu.
5. Da bi se lokomotiva pokrenula, postepeno pomerati ruicu
za reim rada dizel-motora u prvi, drugi i vie poloaje, prema po-
trebi brzine kretanja.
54
2.29. Zakvai vanje lokomotive sa vozom i punjenje
glavnog vazdunog voda
Posle zakvaivanja lokomotive sa vozom proveriti da li sukvaila
pravilno spojena i zategnuta; takoe izvriti proveru ispravnosti spa-
janja vazdunog voda.
Da bi se izvrilo punjenje vazdunog voda voza, treba postupiti
na sledei nain:
1. Prekida pobuda generatora" postaviti u iskljuni poloaj.
2. Ruicuza promenusmera vonje postaviti uneutralni poloaj.
3. Iskljunu slavinu konika postaviti u poloaj ukljueno".
4. Ruicuprodune konice postaviti uI-poloaj (punjenje, vonja
i potpuno otkoivanje). Za vreme punjenja glavnog voda svetlee
sijalica na komandnom stolu uz piskav ton.
5. Kad pritisak u glavnom rezervoaru padne na vrednost koja je
priblina pritiskuuglavnom vodu, a da bi se ubrzalopunjenje glavnog
rezervoara sabijenim vazduhom, iskljunu slavinu konika postaviti u
poloaj iskljueno" a ruicu za reim rada motora u etvrti ili peti
poloaj.
Ovaj postupak ponavljati sve dok se glavni vod napuni.
6. Prekida za izbor vrste koenja (slika 2.5) postaviti u eljeni
poloaj: putniki jako", putniki slabo" ili teretni slabo". Pomou
ovog prekidaa omoguava se lokomotivi da moe koiti po uslovima
za koenje brzog, putnikog ili teretnog voza.
2.30. Pokretanje voza
Pokretanje voza zavisi od vrste, duine i teine voza, uspona,
vremenskih uslova i pritegnutosti kvaila voza. Kako lokomotiva ima
veliku polaznu vunu silu, vano je da konice voza budu potpuno
otkoene umomentu polaska.
Lokomotiva serija 661 konstruisana je takoda ima relativnobrzo,
ali ipak postupno poveanje vune sile.
Kada je sve spremno za pokretanje voza, treba postupiti na
sledei nain:
1. Selektor-ruicu(kodpodserije 661-300) staviti upoloaj vonje,
pa zatim ruicu za promenu smjera kretanja postaviti u eljeni smer
vonje.
2. Otkoiti vazdune konice.
55
3. Postaviti ruicu za reim rada motora u poloaj br. 1 ili 2,
sa pauzom od jedne dodve sekunde izmeu svakog pomeranja ruice.
Na lako polaznom terenulokomotiva e povui voz, ali kaoto ne po-
stigne sa ruicom reima rada u poziciji 1 ili 2, treba je postaviti u
poziciju 3, ili jo viu, sve dok se ne doe do pokretanja. Iskustvo i
zahtevi vonje odredie najbolji nain pokretanja voza iz mesta.
4. Poto se voz pokrene, ruicu za reim rada pomerati u vie
pozicije sve dok se ne postigne eljeno ubrzanje.
Napomena: Pri pokretanju esto dolazi do klizanja tokova, na to e se paliti
signalna svetiljka na komandnom stolu. Tada ruicu za reim rada
treba vratiti za jedan podeok i klizanje e prestati. Po potrebi
koristiti pesak da sprei klizanje tokova (runo peskarenje) ili uk-
ljuiti prekida za automatsko peskarenje. Tek kada se klizanje smiri
pomerati ruicu za reim rada u vie pozicije.
Iako pri pokretanju iz mesta obino nije potrebno zatezati voz,
pojavie se sluajevi gde je to poeljno uiniti, poto se prethodno
proveri da li su sve konice u vozu otputene. Teak voz treba po-
kretati iz mesta sa ruicom za reim rada u najnioj moguoj poziciji,
pri emu se mora voditi rauna da se brzina lokomotive odrava na
minimumu sve dok se voz ne zategne. Ponekad je preporuljivo da
se ruica za reim rada motora vrati za jednu ili dve pozicije u mo-
mentu pokretanja lokomotive, da bi se izbegle neeljene oscilacije
voza. Mainovoa mora oceniti veliinu ubrzanja i uslove pod kojima
voz kree iz mesta.
Kada se lokomotiva dovoljnopomerila da se voz zategne, ruica za
reim rada moe se pomerati u vie pozicija. Ravnomerno ubrzanje
postie se pomeranjem unapred ruice za reim rada, poziciju po
poziciju, ali ne suvie brzo jer bi dolo do klizanja tokova.
2.31. Ubrzanje voza
Kada ruica za reim rada doe u osmu poziciju, voz e dobijati
odreeno ubrzanje automatski bez uea mainovoe, s tim to e
ovaj paziti da ne prekorai odreenubrzinu, i udatom momentuvratiti
ruicu za reim rada u niu poziciju.
2.32. Vonja preko skretnica (ukrtaja)
Prilikom prelaska lokomotive preko skretnica, ruicu za reim
rada motora treba vratiti najmanje u petu poziciju i ostaviti je u tom
poloaju sve dok tokovi lokomotive ne preu preko njih. Ovim e
se smanjiti varnienje izmeu etkica i komutatora vunih motora.
56
2.33. Kontrola klizanja tokova
Kada tokovi jedne osovine ponu da klize, odmah e zasvetliti
kontrolna lampa. im doe doklizanja, automatski se smanjuje snaga
lokomotive, tose odraava na smanjenje sile koja se ostvaruje na obodu
toka, ime se spreava dalje klizanje. Po prestanku klizanja auto-
matski se ponovo uspostavlja normalna vuna sila.
Obino nije potrebno vraati unatrag ruicu za reim rada u
momentu kada pone klizanje tokova. Runo peskarenje se moe
upotrebiti da se sprei ponovno klizanje tokova, do kojeg moe doi
kod vrlo loeg stanja ina u pogledu adhezije.
2.34. Automatsko peskarenje pod optereenjem
Lokomotive serije 661 opremljene su ureajem za automatsko
peskarenje, ime se spreava klizanje tokova. Posipanje ina peskom
vri se automatski u momentu aktiviranja releja za klizanje tokova;
u isto vreme se smanjuje i odavanje snage glavnog generatora.
Trajanje peskarenja posle poetka klizanja tokova kontrolie
vremenski relej peskarenja (TDS). Prekidaem na komandnom stolu
mainovoa ukljuuje ili iskljuuje automatsko peskarenje.
Ukljuenjem prekidaa za automatsko peskarenje retko je po-
trebno vraanje ruice za reim rada na nie pozicije da bi se izbeglo
ponavljanje klizanja tokova. Runim peskarenjem na pojednim deo-
nicama mainovoa deluje preventivnoda doklizanje tokova ne doe.
2.35. Rukovanje konicom
Kada se pojavi potreba za koenjem voza, ruica za reim rada
motora mora se najpre vratiti u poloaj IDLE", pa tek onda ruica
vazdune konice moe da se pomera u poloaj koenja.
2.36. Sigurnosne mere pre naputanja lokomotive
1. Ruicuz;a reim rada motora vratiti upoetni poloaj IDLE".
2. Ruicu za promenu smera vonje postaviti u neutralni poloaj
i izvaditi je.
3. Kod podserije 661-300 selektor-ruicu postaviti u iskljuni
poloaj (OFF), a zatim ruicu za promenu smera vonje izvatiti iz
komandnog stola.
57
4. Kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekida postaviti u
poloaj START", a zatim dugme za zaustavljanje dizel-motora
STOP" utisnuti i drati ga takosve dok se dizel-motor ne zaustavi.
Kod podserija 661-200, 300 i 400 treba samo kratkotrajno priti-
snuti taster STOP", posle ega e se motor zaustaviti.
5. Sve prekidae na komandnom stolumainovoe i automatske
osigurae u elektrinom ormaru postaviti u iskljuni poloaj OFF
(nadole).
6. Otvoriti poluni prekida baterije, koji se nalazi u ormaru sa
sklopkama.
7. Zategnuti runumehanikukoniculokomotive.
8. Ako lokomotiva stoji na otvorenom prostoru, a postoji opas-
nost od jake kie ili nevremena, treba pokriti otvor izduvnih cevi.
9. Pri niskim temperaturama, usistemuvode za hlaenje predu-
zeti potrebne mere protiv smrzavanja.
2.37. Zaustavljanje rada dizel-motora
Postoje tri naina zaustavljanja rada dizel-motora:
normal no,
za vreme vonje,
u s l uaju opas nos t i.
Normalno zaustavljanje rada dizel-motora primenjuje se kada
lokomotiva stoji u mestu ili je garirana. U ovakvom sluaju deluje
se prekodugmeta STOP" na kontrolnoj tabli dizel-motora, na nain
koji je ve opisan.
Za vreme vonje, kada se ukae potreba, dizel-motor se moe
zaustaviti pomou ruice za reim rada motora ako se ona prebaci
na polazni poloaj IDLE", zatim povue sebi i malogurne udesno,
upoloaj STOP".
U sluaju opasnosti, a kada lokomotiva stoji u mestu, dizel-
-motor se moe zaustaviti pomou prekidaa na boku lokomotive.
Podigne se ploica (slika 3.17) i pritisne dugme (prekida). Kodpod-
serija 661-000 i 100 dizel-motor e se zaustaviti tekkadse utroi gorivo
u instalaciji. Aktiviranjem bonih prekidaa kod pomenutih podserija,
samose prekida radpumpe za gorivo. U okviruobima rada GR ovi
prekidai e se osposobiti i za zaustavljanje dizel-motora.
Kodpodserija 611-200, 300 i 400 ugraeni suodgovarajui tasteri,
ijim kratkotrajnim pritiskanjem brzo dolazi do zaustavljanja motora.
58
2.38. Postupak za vreme niskih temperatura
(ispod 0C)
Za vreme niskih temperatura moraju se preduzeti naroite mere
da se voda ulokomotivi ne smrzne kada ona iz bilokojeg razloga ne
radi.
Za vreme niskih temperatura, kada ne postoji mogunost zagre-
vanja, treba uraditi sledee:
1. Kod sistema za hlaenje dizel-motora:
ispustiti vodu iz sistema (otvara se slavina smetena u ni-
vou frema lokomotive do prednjeg kraja motora si. 3.18);
izvaditi cevasti ep na dnudesnog kuita pumpe za vodu;
na vodu grejaa kabine odviti (kljuem od 16 mm) ep i
ventil;
izduvati vazduhom vodove grejaa kabine i vodove gre-
jaa goriva u rezervoaru za gorivo.
2. Kod sistema za vazduh lokomotive:
otvoriti leptirastu navrtku na nosau konika te ispustiti
talog;
ispustiti vodeni talog iz filtera (odvajaa vode) na vodu
vazduha za spojnicu ventilatora i pokretaima aluzina;
izduvati glavne rezervoare (ispod frema lokomotive i u
prostoriji generatora pare);
ispustiti vodu iz meuhladnjaka kompresora.
2.39. Rukovanje lokomotivom pri prevoenju u hladnom stanju
1. Ruicu konika direktne (lokomotivske) konice postaviti u
poloaj otkoeno, a ruicu automatske (produne) konice u poloaj
V za vaenje ruice i zapreni.
2. Selektor-ventil postaviti u poloaj ISKLJUENO (CUT-
-OUT).
3. Postaviti slavinu u prostoriji parnog generatora u poloaj za
vonju hladnom lokomotivom (slika 2.21).
4. Izvaditi ruicu za promenu smera vonje.
5. Staviti izolacioni prekida u poloaj stavljanja u pogon
(START") kod podserija 661-000 i 100.
6. Svi prekidai na komandnom stolu i kontrolnoj tabli moraju
biti iskljueni.
59
Napomena: Ako je potrebno da za vreme prevlaenja lokomotive dizel-motor radi
na praznom hodu, automatski prekidai strujnog kola za kontrolu",
lokalnu kontrolu" i pumpu za gorivo" moraju biti ukljueni; isto
tako i prekidai kontrola" i pumpa za gorivo" na komandnom stolu
i glavni baterijski prekida moraju biti zatvoreni. Pri prevoenju u
hladnom stanju lokomotiva moe koiti sa 2,8 at max (2,86 bara).
2.40. Vua u zaprezi
Pre poetka vue uzaprezi, na drugoj voznoj lokomotivi ili potiskiva-
li ci iskljuiti automatskukonicuprekokonika automatske (produne)
konice, postavljanjem selektor-ventila u poloaj ISKLJUENO
(CUT-OUT), a ruicu konika automatske konice postaviti u
peti poloaj. Ruicukonika direktne konice postaviti u otkoenpo-
loaj. Ruicom za reim rada rukuje se posebnoza svaku lokomotivu,
dokse konicom rukuje samosa eone lokomotive. Mainovoa druge
(vozne) lokomotive, u sluaju opasnosti, moe aktivirati konicu po-
mou konika automatske konice prebacujui ga u poloaj brzog
koenja. Takoe moe otkoiti konicu lokomotive pritiskajui nadole
ruicu lokomotivske konice.
Ako su lokomotive razliitih maksimalnih brzina, smeju voziti
u sprezi manjom maksimalnom brzinom.
2.41. Vonja kroz vodu
Lokomotiva ni podkojim uslovima ne srne prei kroz vodutoliko
duboku da ona prodre uvune motore kroz otvore za hlaenje. Pri-
likom prolaska kroz vodu uvek treba voziti malom brzinom ko-
rakom (35 km/h).
Voda dublja od 8 cm iznad gornje ivice ine moe prouzrokovati
kvar na vunim motorima.
2.42. Rukovanje elektrodinamifcom konicom
Lokomotive podserije 661-300 raspolau i elektrodinamikom
konicom.
Elektrodinamika konica je ureaj namenjen za pretvaranje
jednog dela proizvedene snage glavnog generatora i ive sile voza u
efektivnu usporavajuu silu. Ovo se postie elektrinim putem, pret-
varenjem vunih elektromotora u generatore. Iako se dinamika ko-
60
nica ne moe koristiti kao zamena direktne (lokomotivske) konice,
usporavanje voza slino je kao kod primene lokomotivske konice,
posto deluje samo na lokomotivu.
Postupak rukovanja dinamikom konicom je sledei:
1. Ruica smera vonje mora biti postavljena u poloaj koji od-
govara kretanju lokomotive.
2. Ruice za reim rada mora biti postavljena u poloaj IDLE"
(prazanhod).
3. Selektor-ruicu prebaciti iz poloaja I " u poloaj ,,OFF",
a zatim pauzirati nekoliko sekundi pre prebacivanja u poloaj ,,B".
4. Selektor-ruicuprebaciti upoloaj B". U poloajuB" strujna
kola dinamikog koenja su delimino uspostavljena i, zavisno od
brzine voza, moe se postii dovoljna kona sila da se voz sabije. U
ovom poloaju selektor-ruice koni kontaktori se prekopaju za ko-
enje (Brake).
Aktiviranjem kontaktora u poloaj koenja odvajaju se namotaji
rotora vunih motora od namotaja magnetnog polja elektromotora
i vezujuza reetkaste otpornike dinamike konice. Namotaji elektro-
magnetskih polja vunih elektromotora se spajaju u seriju sa glavnim
generatorom lokomotive.
5. Poto se voz sabije, ruica za reim rada motora moe se po-
meriti unapred da bi se pojaalo koiono dejstvo. Broj obrtaja dizel-
-motora se poveava sa 275 o/minna 435 o/minim se ruica za reim
rada pomeri iz poloaja IDLE".
6. Struja koenja je automatski ograniena regulatorom dina-
mike konice bez obzira na brzinu lokomotive ili poloaj ruice za
reim rada.
7. Ako je potrebno maksimalno koenje, ruicu za reim rada
treba pomeriti u njen maksimalni poloaj. Ruicu treba uvek poste-
penopomerati da bi se spreionagli porast jaine struje, prekomaksimal-
no dozvoljene struje koenja. Opte uzev, ako se ruica postepeno
pomera unapred sve do svog maksimalnog poloaja, regulator konice
ograniie struju na maksimalno dozvoljenu veliinu bez stavljanja u
dejstvo signalnog ureaja za kontrolu koenja. Meutim, ako se sig-
nalno svetio konice upali, dalje pomeranje ruice unapredtreba pre-
kinuti sve dok se signalno svetio ne ugasi.
Ako se signalno svetio ne ugasi posle nekolikosekundni, ruicu
treba vraati prema poloaju minimalnog koenja da bi se smanjila
struja koenja, sve dok se signalno svetio ne ugasi. Poto se signalno
61
svetio ugasi, ruica za reim rada moe se opet postepeno pomerati
unapred prema poloaju maksimalnog koenja. Ako se signalno svetio
opet pojavi, ni pod kojim okolnostima ne srne se dozvoliti da tako
ostane. U takvom sluaju ruica se ne srne pomerati preko poloaja
pri kojem se signalno svetio pali.
8. Kada je potrebno, produna vazduna konica voza moe se
upotrebiti uzajednici sa dinamikom konicom. Elektrinoblokiranje u
strujnom koludinamike konice spreava istovremenuprimenuvazdu-
ne konice lokomotive. Ukoliko se brzina voza smanji ispod10 km/h,
dinamika konica postaje manje efikasna. Kada se brzina dalje smanji,
treba sasvim otpustiti dinamikukonicu pomeranjem ruice za reim
rada u poloaj IDLE", a selektor-ruicu u poloaj OFF", ili I",
dok istovremeno treba aktivirati lokomotivsku konicu da se sprei
naglo istravanje lokomotive.
Napomena: Najefikasnija upotreba dinamike konice je pri brzinama izmeu 20
i 40 km/h. Na padovima se ne srne dozvoliti da se brzina povea nepa-
ljivim rukovanjem konicom. Dinamika konica je najkorisnija na
dugim padovima.
2.43. Signalno svetio dinamike konice
Signalno svetio na komandnoj tabli mainovoe upozorava na
suvie jaku struju kienja, koja se javlja povremeno, poto regulator
struje dinamike konice automatski reducira strujukoenja na maksi-
malno dozvoljenu vrednost.
2.44. Kontrola obrtanja tokova u toku dejstva
dinamike konice
Releji koji kontroliu klizanje tokova za vreme vue takoe se
koriste za vreme dinamikog koenja, pri tendenciji jedne osovine
da se okree manjim brojem obrtaja usled loeg stanja ine.
Kada jedna osovina pone da se okree sporije oddruge, smanjuje
se sila koenja vunih motora koji su u sprezi. Pobuivanje baterijskog
polja glavnog generatora, automatski se smanjuje. Kada se sila koenja
vunih motora smanji, i tendencija osovine da se sporije okree je otklo-
njena. Poto ova osovina ponovo dostigne normalan broj obrtaja,
sila koenja vunih motora se vraa (povea se) na potrebnu vrednost.
Pesak se takoe upotrebljava kada doe do smanjivanja sile koenja
vunih motora.
62
gis&ss^spsp^
2.23 Kutija autostopa sa podignutim poklopcem = prekiopnik za izbor
reima vonje
A i ^ ^ ^ V t U j i H ^ u u T ^ ^ui
i
\ U u> \ ti^V ^ ^^^V vV ui jy . ur* ^ i \ \ ^ ' " ^V ^' * i \V v* ^^ V i*^ iiHiU iuU ilU iiU luiildU iU iV '
SI. 2.24Lokomotivska prijemna glava autostopa
63
2.45. Autostop ureda) (tip 1-60)
Autostop ureaj slui za poveanje bezbednosti eljeznikog i
saobraaja u sluajevima kada mainovoda ne primeti ili ne preduzme
odgovarajue mere za smanjenje brzine ispred signalnog znaka Ogra-
niena brzina", odnosno za zaustavljanje voza ispred signalnog znaka
Stoj".
Ispravan autostop mora biti ukljuen.
Autostop reaguje na prune signalne balize sledeih frekfencija:
500 Hz, 1000 Hz i 2000 Hz. Prijem signala vri se preko lokomotivske
prijemne glave smetene na obe bone strane lokomotive.
Rukovanje autostopom vri se preko preklopnika za izbor reima
vonje, tri tastera (prekidaa), tri signalne sijalice ugraene na koman-
dnom stolumainovoe, kaoi posrednim komponentama: automatskim
osiguraem-prekidaem autostop" i slavinom autostopa.
1. P r ekl op nik za izbor r e ima vo nje (si. br. 2.23)
Ugraenje na kutiji autostopa koja je smetena u prostoriji glav-
nog ventilatora dizel motora. Reim vonje se odreuje prema maksi-
malnoj brzini voza (lokomotive), prebacivanjem preklopnika u jedanod
tri eljena poloaja prema sledeoj tabeli:
Reim
vonje
1
2
3
Brzina voza
(km/h)
100124
80100
080
Vreme Granina brzina posle
smanjenja prolaska balize
brzine (sec) 1000/2000 Hz 500 Hz
20
26
34
90 km/h 65 km/h
65 km/h 50 km/h
50 km/h 40 km/h
Reim 1 (gornji poloaj) koristi se kod brzine kretanja voza
preko 100 km/h. Ovaj reim obavezuje mainovou da posle prolaska
signala Ograniena brzina" sa aktiviranom prunom baliziom od 1000
Hz, smanji brzinuvoza (lokomotive) utokunarednih 20 sec. ispodgra-
nine brzine" od 90 km/h i dalje nastavi smanjenje brzine do ispod
65 km/h pri prolaskuporedaktivne balize 500 Hz. Ova baliza ima za-
datak dopunske provere brzine kretanja voza na udaljenosti 150 250
metara ispred ulaznog signala koji pokazuje signalni znak Stoj" ili
signalni znak Ograniena brzina".
Ako su brzine vonje vee, bilo u periodu vremenske kontrole
brzine, bilo kod prolaska balize 500 Hz, nastupie prisilno koenje.
64
Reim 2 (srednji poloaj) po istom principu koristi se za brzine
kretanja voza izmeu 80 i 100 km/h i obavezuju mainovou da posle
prolaska aktivne balize od 1000 Hz u toku narednih 26 sekundi smanji
brzinu kretanja ispod granine brzine od 65 km/h i dalje nastavi smanje-
nje do ispod 50 km/h pri prolasku balize od 500 Hz.
Resim 3 (donji poloaj) koristi se za brzine kretanja voza do
80 km/h. Analogno prethodno datim objanjenjima, posle 34 sekunde
od prolaska aktivirane balize 1000 Hz, mora se brzina smanjiti ispod
50 km/h i dalje smanjivati do ispod 40 km/h.
2. Si gnal ne s i j al i ce aut os t opa
Na komandnim stolovima mainovoe ugraene su posebne ku-
tije sa tri signalne sijalice (dve plave i jedna uta), koje slue za indika-
ciju rada autostopa.
Prebacivanjem preklopnika za izbor reima rada autostopa u
poloaj 1, automatski se pale plave signalne sijalice br. 1 i broj 2 (po-
smatrajui redosledom sa leva na desno).
Kod reima rada 2, pali se samo plava sijalica broj 1, a pri postav-
ljanju preklopnika u reim 3, pali se samo plava sijalica br. 2.
uta signalna sijalica broj 3 slui za vizuelno upozorenje maino-
voe na budnost. Pali se samo na pritisak tastera Budnost".
3. Tast eri za rukovanj e aut ost opom u toku vonj e
Ispod prednjeg prozora u kabini mainovoe ugraene su u poseb-
noj kutiji tri tastera-prekidaa koji slue za rukovanje autostopom u toku
vonje i to:
Taster Vonja po nalogu" sa mogunou zabravljenja
Taster Razreenje"
Taster Budnost"
4. Aut omat s ki os i gur a i s l av i na
Napajanje autostopa strujom niskog napona vri se preko auto-
matskog osiguraa-prekidaa autostop", smetenog u elektrinom orma-
ru lokomotive.
Povezivanje autostopom sa glavnim vazdunim vodom voza (loko-
motive) ostvareno je preko posebne slavine za runo prebacivanje sa
dva poloaja: ukljueno" (dole) i iskljueno" (gore).
Slavina je zajedno sa kutijom autostopa smetena u prostorji glav-
nog ventilatora.
5 65
5 . R eg i s t r ac i j a r ada aut os t op a
na l okomot i v i u t oku v o nj e
Rukovanje autostopom u toku vonje u svim fazama rada, uklju-
enje i iskljuenje, registruje se posebnim znacima na traci registrujueg
brzinomera Hasler". Na taj nain je omoguena naknadna kontrola
rada autostopa u svim fazama rada i pravilnost postupka mainovode.
2.46. Postupak sa autostopom pre polaska lokomotive
na vonju
Pred polazak lokomotive na vonju, postupiti na sledei nain:
1. Preklopnikza reim vonje prebaciti ueljeni poloaj.
2. Proveriti da li je slavina za povezivanje sa glavnim vazdunim
vodom postavljena u poloaj ukljueno".
3. Postaviti automatski osigura autostop" upoloaj ukljueno."
4. Prebaciti ruicu za smer vonje lokomotive u poloaj FOR-
-napred radi Ukljuenja pored ostalog i strujnog kola za napa-
janje autostopa.
5. Proveriti na komandnim stolovima da li se pale odgovarajue
signalne sijalice autostopa.
6. Ukoliko se kod ukljuenja autostopa ne upale odgovarajue
plave signalne sijalice, proveriti ispravnost prebacivanja prek-
lopnika reima vonje u drugi poloaj ili proveriti ispravnost
sijalica metodom zamene.
Ukoliko provera pokae i dalje neispravnost, oglasiti defekt
autostopa.
7. Kod ispravnog autostopa, pokrenuti lokomotivu do mesta
provere aktiviranja autostopa, vonjom preko ugraene aktivi-
rane prune balize 2000 Hz i prekontrolisati stupanje udejstvo
konog sistema lokomotive.
Mestougraene balize nalazi se na izlazu iz depoa i mora biti
vidno i propisnoobeleeno.
8. Ukoliko provera potvrdi ispravnost rada ureaja, lokomotiva
je sposobna za vonju a u protivnom, oglasiti defekt.
66
2.47. Rukovanje autostopom u toku vonje
Rukovanje autostopom u toku vonje svodi se na pritiskanje
ugraenih tastera autostopa prema sledeem redosledu:
1. Taster Budnost" mainovoa mora pritisnuti urokuod4 se-
kunde po prolasku lokomotive pored signala kojim se signalie
ogranienje ili smanjenje brzine.
Pritiskom na taster Budnost" javlja se zvuni signal i
zasvetli uta signalna sijalica autostopa. Zvuni signal prestaje
otputanjem tastera budnosti. Kontrolna sijalica svetli sve dok
se ne izvri vremenska provera brzine, nakon ega se gasi.
Pritiskom na taster Budnost" mainovoa potvruje da je
uoio signalni znak pri kojem je aktivirana pruna baliza od
1000 Hz te time privremenoodlae delovanje autostopa na ko-
nicu lokomotive.
Ukoliko mainovoa uvremenskom intervalu predvienim
za reim rada u koji je autostop postavljen ne smanji brzinu
kretanja lokomotive ispod granine brzine", autostop e otvo-
riti glavni vazduni vod i izvriti koenje lokomotive (voza).
2. Taster Vonja po nalogu" mainovoa koristi ako je glavni
stanini ili pruni signal u kvaru, ne osvetljen ili pokazuje si-
gnalni znakStoj" a treba ga izuzetnoproi poodredbama Pravil-
nika 61 i 62. Pritiskanjem ovog tastera ukljuuje se zvuni sig-
nal opomene i ujedno spreava prinudnokoenje.
Otputanjem ovog tastera, autostop se dovodi u osnovno
(prvobitno) stanje.
U sluaju da voz ulazi ili izlazi iz stanice na signalni znak
Oprezan ulazak ili izlazak iz stanice"(znaci broj 12a,i 12b),
mainovoa je duan da bez posebnog nareenja pritisne ovaj
taster.
U svim ostalim sluajevima, upotreba ovog tastera je zabranje-
na.
Napomena: Taster Vonja po nalogu" moe se blokirati u poloaju ukljueno"
i dok je u tom poloaju, aktivirane prune balize 2 000 Hz nemaju
nikakvog uticaja na autostop ureaj. Pri tome zvuni signal opomene
autostopa ostaje neprekidno ukljuen sve dok traje blokada ovog tastera.
3. Prisilnoautomatskokoenje autostop zavodi se u sledeim slu-
ajevima:
a. Akotaster Budnost" nije posluenuvremenuod4 sekunde
nakonprolaska lokomotive poredsignala sa signalnim znakom
Ograniena brzina".
5* 67
b. Kod prolaska lokomotive preko aktivirane prune balize
2000 Hz, odnosno pored glavnog signala sa signalnim zna-
kom Stoj", signala za Oprezanulazakili izlazakiz stanice"
(signali broj 12 a i 12 b) akonije pritisnut taster Vonja po
nalogu", odnosno pored neosvetljenog glavnog signala.
c. Ako nakon posluivanja tastera Budnost" brzina voza ne
bude smanjena za odreenovreme ispodGranine brzine"
odreene poloajem peklopnika za reim vonje.
d. Kodprolaska lokomotive preko aktivirane prune balize od
500 Hz, kada brzina nije svedena ispod vrednosti odreene
poloajem preklopnika za reim vonje.
Napomena: U momenu kada nastupi prisilno koenje, maino voa je duan da
postavi konik produne konice u poloaj brzog koenja.
4. Taster Razreenje" koristi se pri deaktiviranju autostopa
ukoliko doe do prinudnog koenja. Zakoenjem lokomotive,
aktivira se i zvuni signal.
Pritiskom (ukljuenjem) tastera Razreenje" ureaj se
deaktivira i dovodi u prvobitno stanje nakon 57 sekundi
posle pranjenja glavnog vazdunog voda.
2.48. Postupak sa autostopom kod vonje sa zapregom
ili potiskivalicom
Kodvonje sa zapregom, autostop uvoznoj lokomotivi treba isklju-
iti a ueonoj ukljuiti.
Ako je autostop eone lokomotive ukvaru, izvriti izmenumesta
lokomotiva.
Kod potiskivalice autostop ureaj mora biti iskljuen bez obzira
dali je uslubi zakvaena sa vozom ili otkvaena.
2.49. Radio-dispeer
Radio-dispeerski (RD) sistem omoguava neprekidnu radio-
vezugovorom ili nalozima u obliku signala izmeu dispeerskog cen-
tra i lokomotive (voza) upokretu, unutar zatvorenih dispeerskih otse-
ka glavnih pruga.
Svakom dispeerskom centru pripada u proeku oko 100 km
duine pruge.
68
Radio-saobraaj se odvija u punom dupleksu, koji omoguuje
istovremeni prijem i predaju govornih i signalnih informacija.
Prenosna frekvencija sistema je 460 MHz.
Radio-kanal za svako podruje ubeleen je u red vonje za pruge
gde je postavljenovaj sistem ili je toposebnoregulisano.
Svaki razgovor sa radio-dispeerskim centrom snima se na magne-
tofonsku traku u tom centru.
U vanrednim situacijama dispeerski centar moe da se obrati
svim lokomotivama na svom podruju, da izvri saoptenje putnicima
uputnikom vozu, a mainovoi je omoguenpoziv nekog telefonskog
broja u gradu ili eljeznikoj ustanovi.
Lokomotivski radio-dispeer sastoji se iz sledeih elemenata:
1. Antene, postavljene na krovu lokomotive za primopredaju
radio-signala;
2. Primopredajnog ureaja sa niskofrekventnim delom, koji slui
za prijem i predaju svih informacija;
3. Komandne kutije pomou koje se vri rukovanje sa radio-dis-
peerom u lokomotivi;
4. Mikrotelefonske (MT) kombinacije za primopredaju govor-
nih informacija;
5. Zvunika za prijem svih informacija koje dolaze iz radio-dis-
peerskog centra;
6. Napojnog ureaja, koji pretvara napon baterije lokomotive u
konstantni naponod24 V potrebanradio-dispeerulokomotive.
Za rukovanje radio-dispeerom na lokomotivi, najvanija je ko-
mandna kutija.
2.50. Komandna kutija lokomotivskog radio-dispeera
Izgled komandne kutije dat je na slici 2.25.
Ugraena je na posebnom drauukabini mainovoe takoda se
sa njom moe rukovati sa oba komandna stola.
1. R e im r ada r a dio-dis p e er a
Da bi se ukljuio radio-dispeer na lokomotivi, pored podizanja
(ukljuenja) automatskog prekidaa radio-dispeer" uelektrinom orma-
ruime se ukljuuje komandna kutija, potrebno je pritisnuti jedanod
4 tastera A, B, C, D upisanih belom bojom na plavoj podlozi, ime se
omoguuje sledei reim rada:
Taster A" daje ureajunajvee mogunoti rada:
70
Omoguava prenos govornih poruka upunom dupleksui signalnih
naloga izmeumainovoe i radio-dispeerskog centra, kaoi sa drugim
eleznikim organima.
Prilikom govora nije potrebnopritiskati taster na rukohvatumi-
krotelefonske kombinacije, obzirom da se istovremenomoe govoriti
i sluati.
Ova vrsta rada se najee koristi.
Taster B" omoguava uspostavljanje samogovorne veze tako-
de udupleksuizmeumainovoe i radio-dispeerskog centra i posre-
dnosa drugim eljeznikim organima.
U tokurazgovora nije potrebnopritiskati taster na mikrotelefon-
skoj kombinaciji, obzirom da se istovremeno moe govoriti i sluati.
Taster ,,C" iskljuuje lokomotivu iz radio-dispeerskog sis-
tema i omoguava samo govornuvezuusimpleksuulokalnoj mrei.
Prilikom govora obaveznose pritie taster mikrotelefonske kom-
binacije, a kod sluanja mora se otpustiti.
Taster D" omoguava prenos podataka na raunare i ne mogu
se ostvariti govorne veze.
Ovaj taster se ne upotrebljava.
2. I zbor kanal a
Radio-kanal, na kome lokomotivski dispeer radi na nekoj deoni-
ci, postavlja se na dvobrojnom brojaniku u levom gornjem uglu.
Broj radio-kanala koji treba postaviti ubeleen je za svaki deo
pruge uknjiici reda vonje ili je toregulisanona drugi nain.
Prilikom naputanja jedne dispeerske deonice i prelaska udrugu,
runose mora postaviti novi broj radio-kanala.
3. I dent if ikac ij a s ig nal nih nal og a
Postoji 8 polja sa odgovarajuim simbolima koji se iz radio-dispe-
erskog centra mogu aktivirati.
Da je izdat neki nalog upozorava paljenje sijalice na odgovarajuem
tasterui kratkotrajni zvuni signal.
Nalog 1 (slualica) znai: Javi se na telefon".
Toje znak da saobraajni dispeer eli razgovor sa mainovoom.
Nalog 2 (A) znai: Vozi bre".
71
Daje se mainovoi nalog da vozi bre. Ovaj nalog se obino izdaje
na prugama opremljenim telekomandom, gde saobraajni dispeer
ima uvid u kretanje voza.
Nalog 3 ( V) znai: Vozi sporije".
Nalog 4 (g) znai: Popusti konice".
Ovim nalogom se upozorava mainovoa da u vozu postoje zako-
ena kola. Ovakvu informaciju dostavljaju dispeeru otpravnici ili
mainovoe prolazeeg voza.
Nalog 5 (PN) znai: Oekuj posebno nareenje".
Ovaj nalog se izdaje mainovoi ako se uskoro oekuje zaustavlja-
nje a da to nije predvieno ili slino, posle ega sledi govorna informaci-
ja.
Nalog 6(X) znai: Oekuj ukrtanje ili izuzetno zaustavlja-
nje".
Daje se radi vanrednog ukrtanja ili zaustavljanja.
Nalog 7 (Km) znai: Javi svoj poloaj".
Daje se mainovoi radi odreivanja to tanijeg mesta voza
kilometra" radi boljeg planiranja ukrtanja ili slinog.
Nalog 8 (0 0) znai: Zaustavi odmah daljnja vonja zabra-
njena".
Daje se mainovoi kada mora odmah i neodlono zaustaviti voz
posle ega sledi objanjenje.
Ova komanda se moe povezati sa budnikom i na taj nain automat-
ski omoguiti zakoenje voza bez uea mainovoe. Povezivanje e
se naknadno izvriti.
Nalog 9 (bez simbola-pojavljuje se broj 9) znai: Ukljui
ozvuenje u vozu".
Daje se mainovoi kada saobraajni dispeer eli direktno da sa-
opti informaciju putnicima.
Mainovoa je duan da pritisne taster sa ucrtanim zvunikom,
odmah po dobijanju ovog naloga.
Ovaj nalog se primenjuje samo kod vozova gde je izvreno posebno
povezivanje i ozvuenje.
Nalog 10 (bez simbola) znai: Rezervni nalog za naknadne po-
trebe.
Napomena: Ispod reda se nalozima postoje i dva pokazivaa naloga, od kojih e
desni pokazivati broj datog naloga od 18 koji je tog trenutka dat.
72
4. B r o j v oz a
To je brojanik sa est cifara. Podeava se runo. Broj se upisuje
prema knjiici reda vonje za voz koji dotina lokomotiva vue.
Napomena: Najpre treba pomeriti u desno polugu za blokiranje brojanika, po-
staviti broj voza i vratiti u levo polugu radi mehanike blokade broj-
anika. Broj voza slui za identifikaciju.
5. Ta s t e r i sa p o s e b n o m na me nom
Ispod tastera za reim rada radio-dispeera, postavljen je red tas-
tera (5 komada) sa posebnom namenom:
Taster Bela slualica na crvenoj podlozi".
Upotrebljava se kod reima rada A i B kada je radio-kanal zauzet
nekim drugim razgovorom, a postoji potreba za hitnom porukom.
Taster Precrtana narandasta slualica na crnom polju".
Pokazuje nepostojanje radio-signala.
Osvetli se narandastom bojom ako nestane radio-signala
(ako se ne namesti pravilan radio-kanal ili je pruna radio-
stanica u kvaru.)
Ovaj taster takoe slui za proveru ispravnosti svih sijalica
na komandnoj kutiji radio-dispeera. Kada se pritisne, sve
sijalice moraju zasvetleti.
Taster Lok-Lok".
Koristi se za meusobno spajanje lokomotiva kablom ako rade
u zaprezi ili sa potiskivanjem.
Taster se ne koristi.
Taster Sijalica" Dnevna/nona rasveta".
Daje mogunost dobijanja jaeg i slabijeg osvetljenja tastera.
Pritiskanjem se dobija jae svetio, pogodnije za dnevno kori-
enje i obratno (otputanjem) slabije svetio za rad nou.
Taster Zvunik" znai: Ukljui zvunike u vozu".
Ovim tasterom se provodi nalog broj 9 radi direktnog obraa-
nja saobraajnog dispeera putnicima u vozu.
6. Ta s t e r i za j av l j anj e ma i no v ode
r adi o-di sp e e r s k o m c e nt r u
Postoji dva reda ovih tastera JAVLJANJE" (2 x 6) sa simbolima
naznaenim na svakom:
Taster START".
Obavezno se pritie kod slanja bilo koje poruke sa lokomotive
u radio-dispeerski centar.
73
Ako se poruka ispravno alje, na tasteru START" i tasteru
sa odabranim simbolom javljanja, pojavljuje se kratkotrajna
svetlost, koja se po prenesenoj poruci gasi.
Akoprenos ne ide uredu, goree stalna svetlost.
Ako se pritisne samo taster javljanja, startni taster e migati
i upozoriti da treba i njega pritisnuti.
Napomena: Ako nakon pritiskanja tastera saoptenja ,,START"-a obe svetiljke
svetle dugotrajno, znai:
Radio-kanal je zauzet, ureaj eka da se kanal oslobodi i da auto-
matski poalje upueno saoptenje. Nakon uspenog prenosa gase
se obe sijalice.
Ako nakon pritiskanja tastera saoptenja i ,,START"-a obe sijalice
svetle oko 5 sekundi, pa se ugasi taster saoptenja, a START"
poinje migati, znai:
Saoptenje nije moglo biti preuzeto zbog radio-smetnji. Ponoviti
odailjanje poruke.
Taster Slualica" znai: elim razgovor".
Mainovoa pritie ovaj taster i taster START" kada ima
poruku koju treba govorom da saopti radio-dispeerskom
centru ili kada eli da se informie.
Taster Signal" znai: Stojim pred signalom".
Mainovoa sa ovim tasterom daje doznanja radio-dispeerskom
centru da stoji pred signalom i da oekuje dalje naloge.
Taster AT" znai: Posredovanje veze".
Ovaj taster i naravno taster START" mainovoa pritie
kada eli da saopti neku informaciju otpravniku du pruge
ili osoblju za odravanje lokomotiva. Kada se dispeer javi,
mainovoa zahteva povezivanje sa eljenom osobom (npr.
nadzornikom lokomotiva).
Taster Toak na uzbrdici sa strelicom" znai: Tekoe
u vui ili dua vonja".
Mainovoa pritie ovaj taster (i taster START") kada eli
da stavi doznanja dispeeruotekoama uvui voza, toznai
da predstoji zaustavljanje unarednoj stanici i da treba pripre-
miti kolosek.
Taster Oko" znai: Neispravnost na drugim vozuili pruzi".
Ovo saoptenje se koristi ukoliko mainovoa primeti neke
nepravilnosti na susednom vozu ili postrojenjima na pruzi
radi preduzimanja odgovarajuih mera.
Taster GA" znai: Gaenje poruka koje suostale utisnute
na tabli komandne kutije".
74
Pritiskanjem ovog tastera svi se nalozi briu.
Taster TEST" znai: Provera radio-veze sa radio-dispeer-
skom centralom".
Pritiskanjem ovog tastera on se pali, a taster START" po-
inje migati. Pritiskanjem i tastera START" oba e poka-
zivati trajno svetio u trajanju 30 sekundi, posle ega se gase.
Taster POTV" znai: Runa potvrda".
Slui da bi dispeer uradio-dispeerskom centru bio obaveten
od mainovoe da je primljennalog 29 razumeo i da e ga
izvriti.
Taster C" znai: Prijava radio-dispeerskom centru".
Kada je lokomotiva spremna da izae na voz i radio-dispeer
proveren, mainovoda pritiskom tastera C" daje do znanja
dispeeruda je spremanza izlazakna voz i oekuje dalje naloge.
Taster Krug crvene boje" znai: Opasnost na svom vozu".
Mainovoda pritie ovaj taster (i taster START") ako je pri-
metiobilokakvuopasnost na svom vozu: poar, iskliznue kola,
raskinue, odignut krov, poremeaj tovara i slino. Dispeer
je duan da preduzme odgovarajue mere radi osiguranja vo-
nje ostalih vozova.
Taster Nepravilna crvena zvezda" znai: Zaustavi sve vozo-
ve".
Mainovoda pritie ovaj taster (i taster START") ako je
uoio opasnost koja moe ugroziti vie vozova.
Dispeer je duan da zaustavi sve vozove, dok se ne otkloni
opasnost.
2.51. Postupak mainovoe sa lokomotivskim
radio-dispeerom pre polaska na voz
Da bi se lokomotivski radio-dispeer ukljuio i proverio za rad,
postupiti na sledei nain:
Zatvoriti automatski prekida za napajanje Radio-dispeer",
Postaviti broj voza.
Postaviti propisani radio-kanal.
Pritisnuti jedan od tastera za reim rada (A, B, C).
Prema dobu dana pritisnuti taster sa simbolom sijalice (osve-
tlenje dan/no).
Pritisnuti taster sa simbolom Precrtana slualica" radi provere
ispravnosti svih sijalica.
75
Prijaviti lokomotivu radio-dispeerskom centru:
U reimurada A", pritisnuti taster C" i taster START".
Napomena: Kada se lokomotiva iskljuuje iz saobraaja obavezno iskljuiti *
automatski prekida Radio-dispeer", jer bi u protivnom primo-
predajnik ostao stalno ukljuen.
2.52. Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispeerom
u toku vonje
Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispeerom u toku vonje
odvija se na sledei nain:
1. Mainovoda eli razgovor sa radio-dispeerskim (RD) centrom:
Pritisnuti taster javljanja sa simbolom slualice.
Kada taj taster zasvetli, a taster START" pone migati:
Pritisnuti i taster START".
Tada oba tastera kratko zasvetle i ugase se, to je znak da je
saoptenje uredno predato.
Priekati javljanje RD centra, kada se zauje zvuni signal i
osvetli pokaziva naloga i broj naloga.
2. Mainovoda eli neki AT telefonski broj:
Pritisnuti taster javljanja sa oznakom AT" i zatim taster
START".
Oba tastera kratko zasvetle i ugase se.
Priekati javljanje RD centra.
3. Mainovoda upuuje Interventni poziv":
Pritisnuti taster Interventni poziv", podignuti mikro-
telefonsku (MT) slualicu i izgovoriti: Interventni poziv,
voz broj _ _ _ _ _ " .
Taster svetli crveno, a u slualici se zauje karakteristian ton.
RD centar se javlja, a taster gasi.
Po obavljenom razgovoru, odloiti MT kombinacijuna mesto.
4. RD centar eli razgovor sa mainovoom:
uje se karakteristini ton u zvuniku.
Svetli pokaziva naloga 1.
Uzeti MT kombinaciju i govoriti, a zatim je vratiti na
mesto.
5. RD centar daje mainovoi jedan od naloga 28:
uje se karakteristian ton u zvuniku
Pali se jedan od pokazivaa.
. Potvrditi prijem naloga pritiskom na tastere POTV" i
START".
Tasterom GA" ugasiti osvetlenje primljenog naloga.
6. Odreivanje reima rada ,,B" i postupak.
Kod ovog reima koristi se samo govorna veza.
Nametanje broja voza nije potrebno.
Postaviti broj radio-kanala prema knjiici reda vonje ili
ako je to drugaije reeno.
Pritisnuti taster B".
MT-kombinacijom obaviti probni razgovor sa RD centrom.
Napomena: Nametanje radio-kanala i obavljanje probnog razgovora izvriti
obavezno i pri prelasku u novu RD deonicu.
a) Mainovoa eli razgovor sa centrom:
Podignuti MT kombinaciju.
Pritisnuti taster javljanja sa simbolom slualice (ostaje
tamna).
U slualici se uje karakteristian ton.
Obaviti razgovor.
Ukoliko nema karakteristinog tona, znai da je kanal
\ zauzet.
Odloiti MT kombinaciju.
Saekati zvuk iz zvunika.
Po dobijanju zvuka iz zvunika, ponoviti poziv.
Po zavrenom razgovoru odloiti slualicu na mesto.
b) Mainovoa eli povezivanje sa nekim telefonskim brojem AT:
Podignuti MT kombinaciju.
Pritisnuti taster javljanja sa slualicom.
Zatraiti eljeni broj AT.
Po obavetenju RD centrale, otpoeti razgovor.
c) Mainovoa eli da javi saoptenje RD centrali.
Pozvati RD centralu na opisani nain.
Izgovoriti saoptenje koje se daje.
77
d) Mainovoa alje interventni poziv.
Postupak isti kao u reimu rada A.
e) RD centar eli razgovor sa mainovoom.
Svaki poziv upuen od RD uje se u zvuniku svih lokomotiva.
Javlja se samo pozvani mainovoa podizanjem MT kombi-
nacije.
Pritie taster javljanja sa simbolom slualice (on ne svetli).
7. Izbor reima rada C".
To je rad u lokalnoj mrei sa simpleksnim nainom govora
(pritie se taster na MT kombinaciji kada se govori, a otputa
kada se slua).
Pritisnuti taster ,,C".
Namestiti radio-kanal lokalne mree iz reda vonje ili na
osnovu posebnog podatka.
Osluhnuti da li neko govori.
Ako se ne uje razgovor pritisnuti taster MT kombinacije
i pozvati eljeno lice.
Primer: Pregleda kola javi se prijem".
Otpustiti taster MT kombinacije i saekati odgovor.
8. Uesnik lokalne slube eli razgovor sa mainovoom u reimu
U zvuniku se uje poziv: Mainovoa voza broj ,
javi se podstanici Iprijem".
Podii slualicu, pritisnuti taster na MT kombinaciji i
izgovoriti: Ovde mainovoa voza broj , sluam
vasprijem".
Otpustiti taster MT kombinacije.
Napomena: Kod rada u reimu ,,C" svi uesnici nametenog kanala uju se me-
usobno, te mora postojati velika disciplina u razgovoru.
78
O d e 1 j a k 3
MEHANIKA OPREMA I SISTEMI
3.1. Dizel-motor
Glavni pogon lokomotive serije 661 ini dizel-motor model 567 C
i E tvornice General Motors, prikazan na slikama 3.1a i 3.1b. Ovaj
dizel-motor je dvotaktni u V
cc
-izvedbi.
Ispiranje cilindara vre dve Root" duvaljke za vazduh sa zup-
astim pogonom, smetene na zadnjem kraju dizel-motora.
< D
Slika 3.1a Izgled dizel-motora 567 C i E
3
prednji deo
regulator motora (PG); () = pumpe za vodu; (3) = pumpa ulja za
podmazivanje i hlaenje klipova; () = pumpa za preiavanje ulja; = ku-
ite preistaa ulja (cediljaka); (0) = ruica za runo dodavanje goriva;
(X) ureaj za zatitu motora od nestanka vode i natpritiska u karteru
79
Dizel-motor daje 1800 KS (1342 KW) glavnom elektrinom gene-
ratoru pod punim optereenjem i maksimalnim brojem obrtaja (835
o/min).
Slika 3.1b Izgled dizel-motora 567 C i E, zadnji deo
(g) = preistai za vazduh Rootovih duvaljki sa oknom za kontrolu nivoa ulja; () = Rootove
duvaljke; (<) = spojka za privrenje rotora glavnog generatora; @ = izduvni lonci; = de-
kompresioni ventili; @ = poklopci na vazdunoj komori motora; 0 = poklopci na karteru motora
3.2. Princip rada dizel-motora
Kod etvorotaktnih dizel-motora za izvrenje jednog radnog cik-
lusa, koji se sastoji iz: usisivanja, sabijanja, sagorevanja (radni hod)
i izduvavanja, potrebna su etiri hoda klipa.
Radilica e napraviti dva obrtaja po cilindru za svaki radni hod
klipa. Za vreme usisivanja i izduvavanja klip radi kao kompresor,
za iji je rad potrebna odreena snaga.
Koddvotaktnih dizel-motora, kaoto je i model 567 C i E, pot-
rebna susamo dva hoda klipa za jedanciklus rada motora. Usisivanje
i izduvavanje obavi se za vreme jednog dela radnog hoda, odnosno
hoda sabijanja klipa. Svaki radni hod klipa predaje snani impuls
radilici. Zatojedandvotaktni motor ima dva puta vie radnih impulsa
od jednog etvorotaktnog dizel-motora, kod istog broja cilindara i
pri istom broju obrtaja.
Potokoddvotaktnog dizel-motora klip ne treba da radi kaovazdu-
na pumpa, to je potreban spoljnji ureaj za snabdevanje motora
80
vazduhom. Za ovu svrhu upotrebljava se specijalno konstruisana
duvaljka za veliku koliinu vazduha niskog pritiska (Rutova duvaljka).
Duvaljka ubacuje vazduh u cilindar kroz otvore u zidu kouljice
cilindra, puni cilindar istim vazduhom i u isto vreme izbacuje pro-
dukt sagorevanja cilindra.
Ciklus rada dvotaktnog dizel-motora i rad duvaljke za vazduh
prikazani suna slici 3.2. i objanjeni unarednim takama.
Slika 3.2 poda.
Na donjem kraju hoda
klip otkriva redotvora u
kouljici cilindra, upu-
tajui vazduh za ispira-
nje cilindra. Ovaj tok
vazduha kroz otvore i
izduvne ventile ostva-
ruje potpuno ispiranje,
ostavljajui cilindar pun
istog vazduha, kada
klip pokrije ulazne otvo-
re pri svom hodunagore
slika 3.2 pod b.
Pri daljem kretanjukli-
pa nagore izduvni venti-
li se zatvore i vazduh se
komprimirana oko jed-
nuestinusvoje poetne
zapremine, tj. na priti-
sakodoko 42,2 kg/cm
2
(43 bara). Kada se va-
zduh komprimira doo-
vog stepena, zagreje se
do priblino 588 C.
Ovako visok stepen
kompresije odrava se
pri svim optereenjima
i brojevima obrtaja
dizel-motora.
C D
etvorotaktni ciklus rada
dva obrtaja radilice
dvotaktni ciklus rada
Slika 3.2 Ciklus rada dizel-motora
Slika 3.2. podc. Neposrednopre negotoklip dospe dogornje
mrtve take svog hoda, gorivo raspreno visokim pritiskom bude ubriz-
ganoukomorusagorevanja. Gorivo se zapali zbog visoke temperature
vazduha brzo proizvodei visok pritisak, koji delujenaklip i potiskuje
ga nadole (radni hodklipa).
81
Slika 3.2. podd. Pre nego to klip dospe na kraj svog rad-
nog hoda izduvni ventili se otvore i ispuste gasove u atmosferu.
Klip tada otkriva ulazne otvore za vazduh. Za to vreme izduvni
gasovi su se proirili do te mere da je pritisak ucilindrunii nego
u vazdunoj komori.
Ovaj ciklus rada se tada ponavlja.
3.3 Ugradnja dizel-motora
Prednji i zadnji kraj dizel-motora aznaeni su kao na slici 3.3,
to e sluiti za indentifikaciju relativnog poloaja cilindara, krajeva
i strana dizel-motora.
Regulator, pumpe za vodui pumpe za ulje nalaze se na prednjem
krajuili na kraju sa pomonim ureajima. Duvaljke za vazduh, sepa-
rator ulja i glavni i pomoni generator postavljeni suna zadnjem kraju.
Dizel-motor je zadnjim krajem okrenut prema kraem krajulokomotive.
prednji kraj
82
3.4. Regulator broja obrtaja dizel-motora (PG)
Regulator (slika 3.4a i 3.4b) na prednjem kraju dizel-motora ima
ulogu da regulie broj obrtaja dizel-motora, koji je odreen poloajem
ruice za reim rada na komandnom stolu. Broj obrtaja dizel-motora
regulie se pomouruice za reim rada od275 o/min, upoziciji IDLE"
do 835 o/min u 8 poziciji (vidi tabelu na kraju Prirunika).
Slika 3.4a Regulator
dizel-motora(PG)
Cl) = poklopac za dolivanje
ulja;
(Z) = prikljuak za dolazak
ulja iz motora ka ventilu
upravljanja;
(3) = prikljuak za povraaj
ulja za podmazivanje dizel-
-motora od ventila upravljanja
(3) = poluga sa tablicom za
pokazivanje koliine ubriz-
gavanja goriva u dizel-motor;
(5) = kompenzacioni igliasti
ventil;
(g) = prikljuak za krilnu
pumpu regulatora opteree-
nja poveanje pobude
generatora;
CD = pokazno staklo nivoa
ulja za podmazivanje PG
regulatora;
(S) = prikljuak za krilnu
pumpu regulatora optereenja
smanjivanje pobude gene-
ratora;
(9) = dugme ureaja za za-
titu dizel-motora od niskog
pritiska ulja za podmazivanje
i visokog potpritiska pumpe
za ulje
Zahtevi raznih poloaja ruice za reim rada prenose se na elek-
trohidraulini regulator preko strujnih kola. Regulator je spojen preko
poluga za komandne osovine pumpi-brizgaljki na svakoj strani dizel-
-motora. Regulisanjem poloaja zupastih poluga pumpi-brizgaljki, i
time koliine ubrizganog goriva u svaki cilindar, regulie se broj obr-
6* 83
taja i snaga dizel-motora. Regulator ima zadatak da obezbedi obrtanje
dizel-motora odgovarajuim brojem obrtaja, zavisno od poloaja u
kome se nalazi ruica za reim rada, bez obzira na potrebnu koliinu
goriva u odnosu na optereenje motora.
Slika 3.4b
@ = viepolna utinica ka-
bla;
(OD = prikljuak za kontrolu
pritiska ulja za podmazivanje
motora;
@ = zavrtanj za podeava-
nje dijafragme za potpritisak;
@ = prikljuak za pumpu
za podmazivanje mo-
tora;
@ = oduni ep;
@ = slavina za ispust ulja
iz regulatora:
@ = prikljuna osovina;
O = osovina za prikljuak
poluga pumpi-brizgalj-
ki
Naprava nazvana regulator optereenja (slika~3.16 i 4.8) funk-
cionie u zavisnosti od regulatora broja obrtaja tako to zavisno od
optereenja ili rastereenja lokomotive dozvoljava ubrizgavanje one
koliine goriva u cilindre koja omoguuje da broj obrtaja dizel-motora
ostane isti, tj. onaj koji je definisan poloajem ruice za reim rada.
Znai, bez obzira na optereenje, za svaki poloaj ruice za reim rada
broj obrtaja motora je stalan.
Naprava za kontrolisanje niskog pritiska ulja, ugraena u regu-
latoru, titi dizel-motor od niskog pritiska ulja ili visokog potpritiska
84
na usisnoj strani pumpe ulja za podmazivanje motora. Ako doe do
smetnje sa podmazivanjem, regulator e odmah zaustaviti rad dizel-
-motora, a signalno zvono na lokomotivi poee da zvoni.
Kada naprava za kontrolu niskog pristika ulja zaustavi rad dizel-
-motora, signalnodugme iskoi iz kuita regulatora i pokae crvenu
trakuoko drke dugmeta. Ovo dugme mora se runo utisnuti natrag
(ponovo postaviti) da bi se zaustavilo signalno zvono. Ovo se najee
deava u momentu startovanja dizel-motora, kada je ulje jo hladno.
Ako se rad dizel-motora zaustavi pomou naprave za kontrolu
niskog pritiska ulja, signalno dugme mora se vratiti u svoj normalni
poloaj pre nego to se dizel-motor ponovo startuje. Kada se dizel-
-motor stavi u pogon i radi na praznom hodu, regulator e ponovo
zaustaviti dizel-motor posle priblino 40 sekundi ako jo uvek postoji
uzrokprvobitnog zaustavljanja rada dizel-motora. Dizel-motor ne treba
dalje stavljati ^i pogon ako regulator produi sa iskljuivanjem. Ukoliko
se pokua sa radom dizel-motora iznad broja obrtaja praznog hoda
za vreme trajanja zastoja, regulator e odmah zaustaviti dizel-motor
ako pritisak ulja i usisavanje nisu ispravni.
Ova naprava za kontrolu niskog pritiska ulja za podmazivanje,
povezana je sa ureajem za zatitu dizel-motora od nestanka vode
za hlaenje i nadpritiska u karteru. Aktiviranje ovih ureaja, prouzro-
kovae aktiviranje zatitne naprave u PG regulatoru.
3.5 Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora
. Ova naprava postavljena je na gornjem prednjem kraju dizel-
-motora i zaustavie ga im se prekorai priblino 910 o/min. Kada
se ova naprava iskljui, mora se runo ukljuiti (povlaenjem ruice
nalevo sve dok ne ukljui) pre nego to se dizel-motor ponovo stavi
u rad (vidi sliku 3.5).
3.6. Poluga za runo regulisanje koliine ubrizganog goriva
Ova poluga je postavljena na kraju komandne osovine pumpi-
-brizgaljki na levom prednjem kraju dizel-motora, kao to je to pri-
kazano na slici 3.6.
Ova poluga moe se upotrebiti za runozaustavljanje dizel-motora
ili za svoenje broja obrtaja dizel-motora na prazan hod. Poluga se
takoe koristi za lake pokretanje hladnog dizel-motora.
Slika 3.5 Ruica si-
gurnosnog ureaja za
prekomcrni broj obrtaja
dizel-motoranormalni
poloaj
3.7. Sistem za hlaenje (ema br. 1)
Voda cirkulie kroz sistem za hlaenje dizel-motora pomou
dve centrifugalne pumpe postavljene na prednjem kraju dizel-motora.
Kao to se vidi iz ema sistema za hlaenje br. 1. voda se crpe
iz rezervoara vode za hlaenje pomou dve pumpe, zatim se jednim
vodom potiskuje pomou istih pumpi kroz dizel-motor u hladnjak,
gde se hladi, a zatim vraa u rezervoar za vodu i hladnjak za ulje.
Drugim vodom pumpe za vodu potiskujuvodukroz kompresor, izme-
njiva toplote i grejalicu u kabini (kada je ukljuena) do rezervoara
vode za hlaenje.
Hladnjak se sastoji iz dva reda od po pet sekcija. Ventilator za
hlaenje, sa mehanikim pogonom preko ureaja za poveanje broja
obrtaja (reduktor, slika 3.7), postavljen" je ispod hladnjaka.
86
Slika 3.6 Prednji kraj
dizel-motora
0 regulator dizel-rnotora
(PG);
= ruica za runo regu-
lisanje koliine ubrizganog
goriva u dizel-motor;
= ruicasigurnosnog ure-
aja za prekomerni broj
obrtaja dizel-motora;
d) zatita dizel-motoraod
nestanka vode za hlaenje i
visokog potpritiska u karteru;
manometar zakontrolu
pritiska ulja za podmazivanje
motora
Slika 3.7 Ureaj za
poveanje broja obrtaja
ventilatora dizel-motora
reduktor
0 staklo za kontrolu
nivoa ulja u reuktoru;
(2) otvor za dolivanje ulja
u reduktor
87
Jedna vazduna spojka ukljuuje i iskljuuje ventilator po komandi
temperaturnih kontrolnih prekidaa (termostata). Kada ventilator radi,
vazduh se potiskuje nagore kroz hladnjak i izlazi kroz krov hladnjaka.
Otvori za ulaz vazduha za ventilator nalaze se na bonim stranama
lokomotive. aluzine postavljene preko ulaza za vazduh reguliu
koliinu vazduha koja se usisava u prostoriju ventilatora. Rad alu-
zina regulie se pomou elektropneumatskih ventila, koji se uklju-
uju preko temperaturnih kontrolnih prekidaa (termostata).
Temperaturni kontrolni prekidai (osetljivi na promene tempe-
rature), postavljeni uizlaznoj cevi za hlaenje (izmeumotora i hlad-
njaka), reguliu rad ventilatora i aluzina na sledei nain:
Kada t emp er at ur a vode r as t e:
1. kodtemperature vode 170lF ili 76,60,55C zatvara se
kontakt termostata TA te se elektromagnetni ventil ventilatora akti-
vira, i propusti vazduh upneumatskuspojkuventilatora koja se ukljui
i ventilator pone da radi;
2. kod temperature vode 180lF m 82,20,55C zatvara se
kontakt termostata TB te se elektromagnetni ventil aluzina aktivira
i otvara aluzine s obe strane lokomotive.
Kada t emp er at ur a vode opada:
1. kodtemperature vode 1702
o
F ili 76,6itl,l
o
C otvara se kon-
takt termostata TB, elektromagnetni ventil aluzina se dezaktivira
zbog ega se aluzine zatvore;
2. kod temperature vode 1602F ili 71,11,1C otvara se
kontakt termostata TA, elektromagnetni ventil ventilatora se deakti-
vira te se spojka ventilatora iskljui i ventilator prestane da radi.
3. termostat ETS za kontrolu i alarmiranje pregrejanosti dizel-
-motora zatvara svoje kontakte (pali se crvena sijalica i ukljuuje zvono)
pri 97,7C, a otvara pri 93,9C.
3.8. Kontrola nivoa vode za hlaenje
Granice nivoa vode obeleene suna rezervoaruza vodu do stak-
la vodomera (slika 3.8). One pokazuju minimalni i maksimalni nivo
vode kada dizel-motor radi ili kada ne radi. Ne treba dozvoliti da
dizel-motor radi ako je nivo vode ispod oznake minimuma. Stalno
opadanje nivoa vode ukazuje da postoji proputanje, o emu treba
obavestiti radionicu.
3.9. Zatita dizel-motora od nestanka vode za hlaenje
i visokog pritiska u karteru
Na prednjem deludizel-motora, sa desne strane, lokomotive pod-
serije 661-200, 200 i 400 imaju ugraen ureaj za zatitu motora od
naglog nestanka vode za hlaenje (plavodugme) i natpritiska ukarteru
(crveno dugme, slika 3.9). Ureaj je povezan sa ranije opisanom za-
titom od niskog pritiska ulja za podmazivanje dizel-motora, ugra-
enom u PG regulatoru.
Slika 3.8 Kontrola
nivoa vode za hlaenje
(vodokaznostaklo) dizel-
-motora
= ruica slavine za ispu-
tanje vode iz pokazivaa;
(2) = pokaziva nivoa vode
za hlaenje dizel-motora;
(H) = manometar zakontrolu
pritiska ulja za podmazivanje
dizel-motora;
(3) = pokaziva temperature
vode za hlaenje dizel-motora
Kada iz bilo kog razloga doe do nestanka vode za hlaenje ili
se pojavi natpritisak u karteru dizel-motora, iskoic plavo odnosno
crveno dugme, a motor e se zaustaviti.
89
Posle otklanjanja uzroka ureaj se deaktivira jednostavnim utis-
kivanjem dugmeta koje je iskoilo.
Ispod ureaja smetena je ispitna slavina, koja mora biti u ver-
tikalnom poloaju. U horizontalnom poloaju slui za ispitivanje is-
pravnosti samog zatitnog ureaja.
Slika 3.9 Ureaj za
zatitu dizel-motora od
nestanka vode za hlae-
nje i natpritiskaukarteru
(1) = deo za kontrolu vode
Cplavo dugme);
(|) = deo za kontrolu nat-
pritiska u karteru;
(3) = ispitna slavina ureaja
3.10. Punjenje sistema za hlaenje
Sistem za hlaenje puni se omekanom vodom (sa dodatkom
hemijskog jedinjenja za spreavanje korozije) kroz cevi za punjenje
smetene ispod rama s obe strane lokomotive, blizu drugog postolja
ili kroz odunu cev na krovu lokomotive.
90
1. Postupak za punjenje vodom sistema za hlaenje je sledei:
zaustaviti rad dizel-motora;
otvoriti ventil za nivovode;
polako dodavati vodu sve dok ne pone da tee kroz pre-
livnu cev;
zatvoriti doticanje vode;
zatvoriti ventil za nivo vode.
2. Kada se puni suv ili skoro suv dizel-motor, potreban je sle-
dei postupak:
stanovati dizel-motor i pustiti da radi na praznom hodu
nekoliko minuta. Time e se isterati vazduh iz sistema za
hlaenje;
dizel-motor zaustaviti i otvoriti ventil za nivo vode;
dodavati vodu sve dok ne dospe do ventila za nivo vode;
zaustaviti doticanje vode;
zatvoriti ventil za nivo vode.
Ako se isprazni sistem za hlaenje zagrejanog dizel-motora, on
se ne srne odmah ponovo napuniti hladnom vodom. Nagla promena
temperature moe otetiti kouljice i glave cilindara.
Ne treba prepunjavati sistem za hlaenje jer se tako razblauje
antikorodirajui rastvor u sistemu.
Ako se mora naliti voda koja nije dobro pripremljena, maino-
voa treba da obavesti radionicu da bi se u sistem dodala potrebna
koliina antikorodirajueg rastvora.
3.11. Pranjenje sistema za hlaenje
Ceo sistem moe se isprazniti kroz istakajui ventil smeten na
nivou poda ispred dizel-motora, izuzev vode koja ostane u pumpi za
vodusa desne strane dizel-motora. Da bi se i ova voda ispustila, treba
otvoriti ventil za istakanje koji se nalazi na dnu kuita pumpe.
3.12. Sistem za podmazivanje (ema br. 2)
ema br. 2 sistema za podmazivanje prikazuje ovaj sistem. Po-
mou pumpe, koja koristi isto ulje za hlaenje klipova i za podmazi-
vanje motora, ulje pod pritiskom potiskuje se kroz dizel-motor radi
podmazivanja motora i hlaenja klipova. Poprolaskukroz dizel-motor
ulje odlazi u sakuplja ulja (karter). Pumpa za preiavanje ulja crpe
ulje iz sakupljaa kroz jednu cediljku i potiskuje ga kroz hladnjak
za ulje i preista Mishiana". Iz preistaa ulje se dovodi ukomoru
91
cediljke za ulje, odakle ponovo cirkulie pomou pumpe za hlaenje
klipova i podmazivanje motora. Poto pumpa za preiavanje ulja
daje veukoliinu ulja u cediljku nego to je potrebno pumpi za pod-
mazivanje motora i hlaenje klipova, to se viak vraa u sakuplja ulja.
Oduni ventili supostavljeni na tri vana mesta u sistemuza pod-
mazivanje, i to:
1. Jedanoduni ventil 60 PSI (4,2 at, 4,28 bar) spojenje na izlaz-
noj strani pumpe za preiavanje ulja. Kada se ovaj ventil otvori,
prestaje pritisak ulja na jezgro hladnjaka ulja i ulje proputa pored
hladnjaka ulja i preistaa u komoru cediljke. Kroz stakleni prozor-
i, postavljen u prelivnom vodu, omoguuje se uoavanje proti-
canja ulja kada se ovaj ventil otvori (slika 3.10).
2. Drugi oduni ventil ugraen je u preista Mishiana" da
omogui prolaz suvinog ulja u komoru cediljke ako kapacitet ele-
menata preistaa ne zadovoljava.
Slika 3.10
0 = kuite Mishiana"
preistaa ulja za podmazi-
vanje dizel-motora;
(2) = pokaznostaklozakon-
trolu zapuenosti Mishiana"
preistaa ulja;
(3) = oduni ventil 60 PSI
(4,2 KP/cm
2
);
(D -= termostati
92
3. Trei oduni ventil, ugraenna levoj strani dizel-motora, gde
se nalaze pomoni ureaji, postavljen je na izlaznoj strani pumpe za
ulje. Svrha ovog ventila je da ogranii maksimalni pritisak maziva
koje ulazi u dizel-motor na priblino 60 PSI (4,2 at, 4,28 bar).
3.13. Pritisak ulja za podmazivanje
Za vreme rada dizel-motora mora se stalno odravati dozvoljen
pritisak ulja. Po putanju u rad dizel-motora i pri radu na prazno
pritisak ulja se skoro odmah poveava. U sluaju hladnog ulja pri-
tisak se moe popeti do podeene granine vrednosti sigurnosnog
ventila.
Pritisak ulja se ne moe podeavati. Veliina radnog pritiska od-
reena je sledeim faktorima: tolerancijama na sklopovima, tem-
peraturom ulja, razreenou ulja i brojem obrtaja dizel-motora.
Prema tome, ne moe se precizno dati radni pritisak ulja za podma-
zivanje. Meutim, obino se ovaj pritisak kree od 6 do 8 PSI (0,42
do 0,56 kg/cm
2
) (0,430,57 bar) pri radu na praznom hodu od 275
o/mini 50 do 55 PSI (3,51 do3,86 kg/cm
2
) (3,57-3,94 bar) pri ma-
ksimalnom brojuobrtaja od 835 o/min. Manometar za ulje, slika 3.8,
montiran je na zidu hladnjaka za ulje. Minimalni pritisak ulja pri
radumotora na praznom hodu je 6 PSI (0,42 kg/cm
2
) a pri punom
brojuobrtaja je 20 PSI (1,40 at, 1,43 bar).
Radni pritisci iznad ovih minimuma bie potpuno zadovolja-
vajui.
Iskljun& naprava za niski pritisak ulja, ugraena uPG-regulator,
titi dizel-motor od niskog pritiska ulja ili visokog potpritiska na usis-
noj strani pumpe za ulje. U sluaju nedovoljnog pritiska ulja iskljuna
naprava e automatski zatititi dizel-motor time to e ga zaustaviti.
3.14. Kontrola nivao ulja
Nivo ulja treba proveriti kada je dizel-motor zagrejan i radi na
praznom hodu(IDLE"). Mera nivoa treba da pokae nivo maziva
izmeu oznaka nisko" i puno" (slika 3.11). Radi boljeg korienja
ulja ucrtane su i dve nove oznake (izmeu prve dve), kojih se treba
drati pri kontroli ulja.
Kada dizel-motor zaustavi, ulje iz preistaa i hladnjaka oce-
die se natrag u sakuplja ulja. Ako se nivo ulja proverava kada je
dizel-motor zaustavljen, probni tap e pokazati nivo iznad oznaka
puno".
93
Slika 3.11 Mera nivoa ulja za
podmazivanje dizel-motora
Slika 3.12 Preistai ulja za pod-
mazivanje motora
Procediva pumpe ulja za podmazivanje i
hlaenje dizel-motora (etvrtasti poklopac);
preistai pumpe za preiavanje ulja
(okrugli poklopac)
94
3.15. Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljeni
Ulje se moe dodavati kada dizel-motor radi ili kada je zaustav-
ljen. Ako se ulje dodaje kada motor radi, obavezno se sipa kroz otvor
sa etvrtastim poklopcem (slika 3.12. i 3.13), na vrhu kuita proce-
divaa, koje je privreno za desni prednji kraj dizel-motora.
1
Ako
bi se okrugli poklopac skinuo sa boka dizel-motora kada motor radi
vrue ulje podpritiskom bie izbaenokroz otvor i moe naneti oztede
osoblju.
Slika 3.13 Do-
davanje ulja dizel-
-motoru
I stapajui ventil pro-
cedivaa otvoriti SA-
MO u sluaju ista-
kanja sakupljaa ulja
dizel-motora(kartera)
Kada motor miruje, ulje se moe dopuniti i kroz bone okrugle
otvore na dizel-motoru.
Ulje koje se u ovu svrhu koristi posebne ja oznake i izrade, te
njegovu upotrebu mora odobriti struna sluba J.
3.16. Sistem za gorivo (ema br. 3)
ema br. 3 prikazuje sistem za napajanje gorivom. Gorivo se
povlai iz rezervoara za gorivo kroz usisnu stranu dvojnog preistaa
za gorivo pomou jedne zupaste pumpe na elektromotorni pogon.
Iz pumpe gorivose potiskuje kroz stranupodpritiskom (potisna strana)
dvojnog preistaa za gorivo, dodatnog Mishiana"-preistaa i pre-
istaa (papirni ili bronzani) montiranih na dizel-motoru. Po prolazu
kroz fini preista sa dva elementa, montiranna dizel-motoru, gorivo
95
ide u brizgaljke. Viak goriva koje brizgaljke ne iskoriste vraa se u
rezervoar za gorivo kroz kontrolnu staklenu aicu postavljenu na
kuitu dvostrukog preistaa. Jedan otvor ograniava tok goriva
kroz staklenu kontrolnu aicu i prouzrokuje mali kontrapritisak go-
riva na brizgaljki. Odravanjem ovog kontrapritiska osigurano je
stalno snabdevanje brzigaljki gorivom sve dok pumpa za gorivo radi.
Normalno, pumpa za gorivo daje vie goriva dizel-motoru nego
to sagori u cilindrima. Viak goriva koji cirkulie kroz brizgaljke
hladi i podmazuje fine radne delove brizgaljki. Zbog toga nikad ne
treba dozvoliti da dizel-motor radi bez dovoljnog protoka goriva,
vidljivog u kontrolnoj staklenoj cevi.
Sigurnosni ventil ugraen u kuite dvojnog preistaa na mo-
toru podeen je da otvori i propusti gorivo u drugu kontrolnu stak-
lenu aicu(koja je normalno uvek prazna) ako se zapue umeci
finih preistaa ispodkontrolnih aica. Znai, kada je deliminonapu-
njena i druga aica, dvojni umeci su zapueni (slika 2.20).
3.17. Punjenje rezervoara gorivom
Rezervoar za gorivo moe se puniti s obe strane lokomotive.
Jedna kratka staklena cev za kontrolu nivoa goriva postavljena je do
svakog otvora za punjenje (slika 3.14. i 3.15). Ova kontrolna cev po-
Slika3.14 Kontrola nivoa (napunje-
nosti) gorivom otvor sa poklopcem
za dodavanje goriva
96
kazuje nivo goriva do oko 11 cm ispod vrha rezervoara i treba je kon-
trolisati za vreme punjenja da bi se izbeglo prepunjavanje.
Gorivom se ne srne manipulisati u blizini otvorenog plamena.
Slika 3.15 Rezervoari za gorivo i vodu
pokaziva napunjenosti rezervoara; (2) = otvor sa poklopcem za punjenje gorivom;
pokaziva nivoa goriva; (<) = otvor sa poklopcem za dodavanje vode u rezervoar
generatora pare; = pokaziva napunjenosti vodom za generator pare.
3.18. Pokaziva nivoa goriva
Pokaziva nivoa goriva za elu visinu rezervoara, kao to se vidi
na slici 3.15, nalazi se s obe strane prednjeg kraja rezervoara za gorivo.
Otvaranjem slavine na dnu pokazivaa moe se tano itati nivo goriva
na pokazivau.
3.19. Pumpa za gorivo
Pumpu za gorivo pokree jedan poseban elektromotor jedno-
smerne struje preko elastine spojke. Pumpa je montirana na pro-
dunom nosau opreme na lokomotivi (slika 3.16.)
97
Da bi pumpa za gorivo mogla da radi, potrebno je da prekida
kontrolnog strujnog kola (automat 30 A) i prekida za kontrolu i pum-
pu za gorivo na komandnom stolu budu ukjueni.
Slika 3.16
(J) = motor i pumpa za gorivo;
(D = regulator optereenja;
<S> = hladnjak ulja za podmazivanje i rezer-
voar vode za hlaenje
3.20. Staklo za proveru protoka goriva
Dva stakla za vizuelnu proveru protoka goriva (slika 2.20) po-
stavljena su na kuitu dvojnog preistaa montiranog na dizel-motoru.
Za ispravan rad dizel-motora tok goriva treba da je kontinualan,
bez mehuria, to se vidi na staklu za kontrolu koje je blie dizel-
-motoru i koje u daljem tekstu nazivamo staklo za kontrolu povrat-
nog toka goriva".
Preista montiran na dizel-motoru takoe ima sigurnosni ven-
til i staklo za kontrolu", koje je tokom normalnog rada prazno. Kada
se unjemupojavi malodeblji mlaz goriva, toje znak da je oduni ventil,
otvoren. Gorivo e prolaziti kroz staklo za kontrolu" i oduni ventil,
zatim e mimoii dizel-motor i vratiti se u rezervoar za gorivo, to je
znak da su zapueni elementi dvojnog preistaa na dizel-motoru.
U tom sluaju motor se ne srne pustiti da radi dok se elementi pre-
istaa (bronzani ili papirni) ne izmene, u protivnom otetile bi se
brizgaljke.
98
3.21. Prekidai za prekid dovoda goriva i zaustavljanje
dizel-motora u sluaju opasnosti
U sluaju opasnosti na podserijama 661-000 i 100 dotok goriva
prema dizel-motoru moe se zaustaviti pritiskanjem na dugme za
iskljuenje (OFF) ma kog iskljunog prekidaa goriva.
Kod podserija 661-200, 300 i 400 iskljuivanjem ovih prekidaa
doi e i do zaustavljanja dizel-motora.
Napomena: U okviru GR kod podserija 661-000 i 100 ovi prekidai e se ospo-
sobiti i za zaustavljanje dizel-motora.
Prekidai su postavljeni s obe strane lokomotive (slika 3.17).
Slika3.17 Prekidazasluaj opasnosti (podigni zatitnuploicu i pritisni dugme)
3.22. Istakanfe neistoe iz rezervoara za gorivo
Vea koliina vode u sistemu za gorivo moe otetiti brizgaljke.
Zato je predviena mogunost istakanja sakupljene vode iz rezervoara
za gorivo vaenjem epa na sakupljau.
7* 99
3.23. Sistem za grejanje goriva u rezervoaru
u toku zime
a) Podserije 661-000 i 100 (ema br. 4a)
Neke lokomotive opremljene su ureajima za dodatno zagreva-
nje goriva u rezervoaru toplom vodom iz dizel-motora ili parom iz
parnog voda lokomotive. Ovi ureaji ugraeni su posle odluke o upo-
trebi goriva D-2 na mrei J. Ureaj se sastoji iz prikljunih slavina
Slika 3.18 Runi ventili usistemuza grejanje gorivaurezervoarukodlokomotiva
661-000 i 100
= ventil br. 1; (D ventil br. 2; = ventil br. 3; (D = ventil br. 4;
ventil; (g) = ventil za vodu;
= narandasti
i spiralne cevi, smetene u rezervoaru za gorivo, kroz koju moe pro-
ticati topla voda iz dizel-motora ili para iz parnog voda. Kodkorie-
nja jednog ili drugog naina zagrevanja, slavine jednog sistema otvoriti,
a drugog zatvoriti. Lokomotive koje nemaju generator pare nemaju ni
mogunost grejanja goriva parom.
1. Grejanje toplom vodom iz dizel-motora primenjuje se pri spolj-
njoj temperaturi od 5 C do 10 C (slika 3.18).
100
P os t up ak:
zatvoriti slavine br. 2, br. 3 i slavinuza uputanje pare u
sistem za grejanje goriva (narandasta),
otvoriti slavine br. 1 i br. 4.
Vizuelnoproveriti na izlaznoj cevi da voda ne kaplje.
2. Gr ej anj e p ar om
Primenjuje se pri spoljnim temperaturama manjim od 10 C.
Pos t up ak:
zatvoriti slavine br. 1, br. 2 i br. 4,
otvoriti slavinubr. 3 i slavinuza uputanje pare (narandasta).
Paziti da se gorivo ne pregreje. Kontrolisati dodirom ruke zid
rezervoara. Ako se ruka ne moe drati trajno(50 C), iskljuiti gre-
janje parom, a ukljuiti grejanje toplom vodom.
3. I zduv av anj e vode iz g r ejaa r ezer v oar a
Primenjuje se radi zatite cevi od zamrzavanja vode kada loko-
motiva ne radi.
P os t up ak:
zatvoriti slavine br. 1, br. 4 i slavinu za uputanje pare
(narandasta),
otvoriti slavine br. 2 i br. 3.
Prikljuiti crevo za vazduh na slavinu regulatora pritiska i otva-
ranjem slavine upustiti vazduh preko prikljune cevi i slavine br. 2
u sistem, te ga produvati.
b) Podserije 661-200, 300 i 400 {Srna br. 46)
Kodovih podserija koje nemajugenerator pare, ureaj je znatno
jednostavniji. Rezervoar za gorivo greje se toplom vodom stalno bez
uticaja mainovode, jer za to ne postoje ugraene slavine.
Kod lokomotiva ovih podserija koje imaju ugraen generator
pare, ili se para preuzima iz parnog voda voza, rezervoar se moe
grejati i parom prekoza to ugraene narandaste slavine, kojutreba
otvoriti, a kada prestane potreba grejanja parom, treba je zatvoriti i
tada sistem automatski prelazi na grejanje toplom vodom.
Napomena: Zbog raznih mana i nekorisnosti grejanje rezervoara parom nije pre-
poruljivo.
101
3.24. Sistem sabijenog vazduha (ema br. 5 i br. 6)
Sabijeni (komprimirani) vazduh koristi se na dizcl-lokomotivi
za rad vazduiiih konica i peskara, a takode i za rad mnogih drugih
ureaja, kao to su: spojka ventilatora hladnjaka, sirena, brisai stakla,
pokretanje aluzina i generatora pare. Veina od ovih ureaja kontro-
lisani su elektropneumatskim ventilima, to znai da je tok vazduha
kroz ove ventile kontrolisan komandnim strujnim kolima na lokomo-
tivi.
Svaka lokomotiva je opremljena jednim trocilindrinim dvoste-
penim kompresorom, hlaenim vodom (slike 3.19, 3.20a i b, 3.21).
Dizel-motor pokree kompresor preko vratila i elastine spojke.
Slika 3.19.
izmenjiva toplote, predgrevanje goriva; (2) = ventil rastereenjakompresora;
ventil na hladnjaku kompresora
= oduni
3.25. Kompresor
Kompresor se sastoji iz dva cilindra niskog pritiska i jednog ci-
lindra visokog pritiska. Klipovi sva tri cilindra dobijaju pogon od
jedne zajednike radilice. Dva cilindra niskog pritiska su pod uglom
prema vertikalnom cilindru visokog pritiska.
102
Sabijeni vazduh iz cilindra niskog pritiska ide u meuhladnjak
da se rashladi pre ulaska u cilindar visokog pritiska. Meuhladnjak
ima manometar i sigurnosni ventil. Manometar normalno pokazuje
3 kg/cm
2
(3,06 bar) kada je kompresor u radu(optereen); sigurnosni
ventil meuhladnjaka podeenje na 3,5 kp/cm
2
(3,57 bar). Ako se po-
javi znatnije odstupanje u pokazivanju manometra, treba to saopstiti
osoblju depoa.
^ ? ^ ^
Slika 3.20a Kompresor WBO
(D = cilindar visokog pritiska; (2) = cilindar niskog pritiska; = kuite preistaa za vazduh
kompresora; (3) = hladnjak kompresora; = oduni ventil kompresora; () = manometar za
kontrolu pritiska vazduha u hladnjaku (ugraen kod podserije 661-000 i 100);
Kondenzat i ulje sakupljaju se u sakupljau na dnu razvodnika
meuhladnjaka, koje je potrebno ispustiti pri smeni osoblja i period-
nim pregledima. U ovusvrhu postoje dve ispune slavine na dnuraz-
vodnika. Prilikom isputanja taloga iz meuhladnjaka rukom isprobati
sigurnosni ventil meuhladnjaka i uveriti se da je slobodan.
103
Slika 3.20b Kompre-
sor ugraen u lokomo-
tivu
(2) = ventili rastereenjakom-
presora;
(g) = ventilator za hlaenje
vunih motora;
(DD = elektromagnetni ventili
za otvaranje aluzina i uklju-
ivanje ventilatora;
= kuite dodatnog ,,Mi-
shiana"-preistaa za gorivo
Slika 3.21
(X) = pokazivanapunjenosti
uljem za podmazivanje kom-
presora;
= otvor za dodavanje ulja
la podmazivanje u kompresor
104
Kompresor ima sopstvenu pumpu za ulje (mazivo) i sistem pod-
mazivanja pod pritiskom. Kontrola nivoa ulja u kompresoru vri se
pomou pokazivaa montiranog na njemu.
3.26. Regulacija rada kompresora
Kompresor je direktno spojen sa dizel-motorom i radi (mada
stalno ne pumpa vazduh) kad god radi dizel-motor. Po jedan klip
za rastereenje postavljen je u glavi svakog cilindra visokog i nis-
kog pritiska, ija je funkcija da sprei dalje komprimiranje. Rastere-
ivai topostiudranjem usisnih ventila na cilindrima visokog i niskog
pritiska u otvorenom poloaju. Kada se prekine dovod vazduha koji
pokree rastereiva, mehanizam rastereivaa oslobaa usisne ven-
tile i kompresor produava rad. Pritisak vazduha iz glavnog rezer-
voara koristi se za pokretanje ventila rastereivaa.
Rad kompresora regulie pneumatski regulator (slika 3.22). Ka-
da pritisakvazduha uglavnom rezervoarudostigne 8,4 kp/cm
2
(8,57 bar)
regulator iskljuuje kompresor uputanjem komprimiranog vazduha
u klipove (ventile) za rastereenje. Komprimirani vazduh uputen
Slika 3.22
(D = regulator kompresora;
= slavina za isputanje
taloga iz regulatora;
(B) = manometar za pokazi-
vanje pritiska vazduha u
glavnom rezervoaru;
(3) = troputi ventil za isk-
ljuenje rada kompresora;
= hladnjak ulja za pod-
mazivanje dizel-motora
u ventile za rastereenje drae usisne ventile u otvorenom poloaju
i time spreiti dalje komprimiranje vazduha. Kompresor ostaje ras-
tereensve dokpritisakuglavnom rezervoarune spadne na 7,7 kp/cm
2
(7,85 bar), kada regulator ukljuuje kompresor prekidanjem dovoda
komprimiranog vazduha u ventile za rastereenje.
105
3.27. Ventil za runo deaktiviranje kompresora
U sluajupotrebe da se kompresor stalno dri rastereen, postav-
ljen je jedan troputi ventil-slavina. Oznaka T na ventilu pokazuje u
kom smeru sabijeni vazduh prolazi kroz ventil. Ventil je normalno
postavljen tako da usmeruje tok sabijenog vazduha prema ventilima
za rastereenje, kroz regulator rada kompresora. Pri runoj regulaciji
rada ovaj ventil slavinu treba postaviti u poloaj da sprovede sabi-
jeni vazduh iz glavnog rezervoara u ventile za rastereenje, mimo
regulatora rada kompresora, te e kompresor prestati da sabija vazduh.
U sluaju kvara regulatora, na ovaj nain moe se runo reguli-
sati radkompresora.
3.28. Izduvavanje vazduha iz sistema
sabijenog vazduha
Sistem sabijenog vazduha treba povremeno izduvavati, da se
sprei unoenje vlage. Koliko esto ovo treba obavljati zavisi od lokal-
nih uslova rada i godinjeg doba, a obaveznokodsvake smene osoblja
i pri periodnim pregledima (slike 3.23 i 3.24a i 3.24b).
Slika3.23 Slavinazaizuvavanje
rezervoara za vazduh
106
Slika 3.24a Slavina
za isputanje taloga iz
komorezavazduh dizel-
-motora
Slika 3.24b
Napomena: Na lokomotivama novije izrade ova slavina je izmenjena. Ubaen je
okrugli poluautomatski ventil koji se otvara pritiskom odozgo nadole
apotom sesam zatvara(slika 3.24b). Takoepostoji varijantabez slavine
gde se automatski vri isputanje taloga (kod motora 567 E).
107
O del j ak 4
ELEKTRINI DEO
Ruicom za reim rada motora, postavljenom uma koju poziciju,
odreuje se koja e snaga dizel-motora biti prenesena direktno spoje-
nom glavnom generatoru. U generatoruse snaga motora pretvara uelek-
trinu energiju, koja se tada provodi do vunih motora smetenih u
postoljima.
Lokomotiva je tako konstruisana da u granicama jaine struje i
napona glavnog generatora (za odreenu poziciju ruice za reim
rada), elektrina snaga koja se dovodi vunim motorima ostaje ista
bez obzira na brzinu lokomotive.
Elektrini deo dizel-elektrine lokomotive moe se podeliti u
dva odvojena sistema:
1. sistem niskog napona 6475 V,
2. sistem visokog napona 600 V nominalno.
Sistem niskog napona sastoji se od strujnih kola upravljanja,
koja reguliu tok struje u sistemu visokog napona, strujnih kola lo-
komotivskog osvetljenja, pomonih ureaja, kaonpr. pumpe za gorivo,
grejaa kabine, baterijskog i otonog polja glavnog generatora, kon-
trole temperature motora i alarmnog sistema, kao i strujnog kola za
punjenje baterije.
Sistem visokog napona slui neposredno za kretanje ili usporava-
nje lokomotive akose upotrebljava dinamikokoenje.
U cilju boljeg razumevanja ureaja opisanih u ovom odeljku,
preporuuje se prethodno upoznavanje elektrinih ureaja, ema de-
lovanja kaoi objanjenja skraenica. Ovoje detaljnoobjanjenouudbe-
niku Lokomotiva serije 661-elektrini deo".
109
SISTEM NISKOG NAPONA
Potrebna energija za sistem niskog napona dobija se iz baterije
(kada dizel-motor ne radi) ili od pomonog generatora (kada dizel-
-motor radi).
4.1. Baterija
Baterija od 48 elije, 64 V, slui za pokretanje (startovanje) dizel-
-motora. Odeljci za bateriju (baterijski sanduci) smeteni su ispod
rama lokomotive, pored rezervoara za gorivo, i to po jedan sa svake
strane lokomotive. Svaki odeljak je sa 24 elija (slika 4.1.) Za vreme
rada dizel-motora pomoni generator puni baterju i daje potrebnu
struju niskog napona.
Slika 4.1 Akumulatorska baterija (otvoren gornji deo bonog poklopca)
4.2. Pomoni generator (slika 4.2)
Pomoni generator od 18 kW dobija pogon direktno od zadnje
zupanike razvodne kutije motora preko osovine i elastine spojke.
Pomoni generator proizvodi jednosmernu struju 74 V za punjenje
110
baterije i snabdeva strujna kola niskog napona za osvetljenje, uprav-
ljanje, pobudu baterijskog polja glavnog generatora, pumpe za go-
rivo, grejalice ukabini i generator pare.
Slika 4.2 Pomoni generator
4.3. Regulator napona (slika 4.5)
Regulator napona je smeten u levom zadnjem delu elektrinog
odeljka. On odrava stalan izlazni napon pomonog generatora na
priblino74 V bez obzira na broj obrtaja motora.
Regulator napona odrava napon pomonog generatora regula-
cijom pobude pomonog generatora. Napon pomonog generatora
tei poveanju, sa poveanjem broja obrtaja motora. Regulator napona
tada deluje na smanjenje struje pobude pomonog generatora.
4.4. Kontaktori sopstvene (SF) i baterijske (BF)
pobude glavnog generatora
Ovi kontaktori su elektrine naprave koje, kada kroz njih prolazi
elektrina struja, zatvaraju strujne krugove pobude glavnog genera-
tora da bi on proizvodio elektrinu energiju. Generator nee davati
nikakvu snagu ako ovi kontaktori nisu aktivirani.
111
4.5. Glavni baterijski poluni prekida
Ovaj prekida, kada je ukljuen, vezuje bateriju sa strujnim ko-
lima niskog napona. Kod pokretanja dizel-motora i za vreme nor-
malnog rada lokomotive glavni baterijski prekida mora biti ukljuen.
4.6. Relej motora
Postoji jedino kod podserija 661-000 i 100.
Relej motora (ER) pomou svojih kontakata uspostavlja strujna
kola do solenoida A, B i C u PG regulatoru motora. Relej motora
mora biti aktiviran da bi mainovoa mogao poveavati broj obrtaja
motora.
4.7. Osigurai
Osigurai su elektrine zatitne naprave koje tite elektrine ure-
aje od oteenja prouzrokovanih kratkom vezom provodnika ili stru-
jnih preoptereenja.
U elektrinom ormaru nalaze se sledei topivi osigurai:
amperaa naziv
100 generator pare
80 baterijsko polje
250 pomoni generator
30 pobuda pomonog generatora
30 upravljanje (kod 661-000 i 100)
30 osvetljenje (kod 661-000 i 100)
400 pokretanje (start).
U elektrinom ormarukod podserija 661-200, 300 i 400 smeteni
sui sledei automatski osigurai - prekidai (si. 2.18):
30 A control 30 A reflektor
30 A local control 15 A pumpa za gorivo
30 A svetio 2 A alertor-budnik
Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugraen autostop i radio dispeer u elek-
trinom ormaru smeteni su i automatski osigurai-prekidai autostop"
i radio dispeer".
112
4.8. Releji
Releji su elektrine naprave koje slue da pomou svojih konta-
kata uspostave (povezu) razna strujna kola ili da ih iskljue. Preko
njih je omogueno istovremeno delovanje na nekoliko strujnih kola.
SISTEM VISOKOG NAPONA
Glavni delovi sistema visokog napona su: glavni generator, vuni
motori, kontaktori snage, kontaktori za promenu smera kretanja,
releji klizanja tokova, relej uzemljenja, kontaktori za slabljenje polja
(entovi) i releji sprege. Kod lokomotive sa dinamikom konicom
mogu se kao sistem visokog napona smatrati i kontaktori koenja,
reetkasti otpornici konice i motor ventilatora otpornika konice.
Slika 4.3 Glavni ge-
nerator
Kontrola stanja komutatora
i etkica glavnog generatora
(skinut poklopac)
8
113
4.9. Glavni generator (slika 4.3)
Glavni generator je specijalno konstruisani generator konstantne
snage. Odreena koliina mehanike energije proizvee odreenu
koliinu elektrine energije. Kako je snaga u vatima proizvod napona
(volti) i struje (amperi), oigledno je da kod generatora konstantne
snage struja opada kada napon raste i obratno, kada napon opada
struja raste.
Napon glavnog generatora je nominalno 600 V, ali se menja sa
uslovima rada. Izlazni napon generatora zavisi od jaine pobude glav-
nog generatora i brzine obrtanja rotora.
Glavni generator ima est namotaja za pobudu (polja): polje za
start, baterijsko polje, otono polje, diferencijalno, kompenzaciono
i' komutaciono polje. Pobudni namotaji za start koriste se samo kada
glavni generator slui kao motor za pokretanje dizel-motora. U toku
rada lokomotive pobudu glavnog generatora daju otono i baterijsko
polje.
Baterijsko polje daje poetnu pobudu glavnom generatoru. To
je polje strane pobude jer je napajano iz baterije nezavisno od genera-
tora. Struja koja tee kroz namotaje baterijskog polja menja se pod
dejstvom regulatora optereenja. Menjanjem jaine baterijskog polja
podeava se izlazna snaga glavnog generatora. Kontaktor (BF) baterijskog
polja otvara ili zatvara strujna kola bateriskog polja.
Glavni generator ima i sopstvenupobudu pomouotonog polja.
Otonopolje je visokonaponskoi njegova pobuda se menja sa naponom
glavnog generatora. Kontaktor (SF) otonog polja otvara ili zatvara
strujno kolo otonog polja.
Diferencijalno, kompenzaciono i komutaciono polje su stalno
ukljueni a slue da daju generatoru eljene karakteristike i ispravnu
komutaciju.
4.10, Vuni elektromotori (slika 4.4)
Vuni motori su motori za jednosmernu struju sa serijskom po-
budom. Preko zupanika vezani su za pogonske osovine lokomotive.
Maksimalna dozvoljena brzina obrtanja osovina (brzina lokomotive)
ograniena je sigurnosnom rotacionom brzinom rotora, odakle pro-
istie i potreba za zupastim prenosom odreenog odnosa zubaca.
114
Kod ovih lokomotiva postoje dva prenosna odnosa:
661-000 Vmax= 114 km/h prenosni odnos 61/16
661-100
3
200,300
?
400 Vmax=124 km/h prenosni odnos 60/17
(i kod prve podserije bie ugraeni zupanici za brzine 124 km/h).
Slika 4.4 Vuni motor
O = ulaz vazduha za hlaenje; (g) = poklopac za kontrolu komutatora; = uica za dizanje;
<3) = otvori za kontrolu mazalice; = mazalica kliznih leita; (P>) = otvori za dodavanje ulja;
(2) = prikljuni kablovi; (g) = spojnice kablova; (0) = kabel uzemljenja; (f<) = dra kuita
zupanika; (|D = prelivni deo; (i|) = otvor za klizni leaj; (i$ izlaz vazduha za hlaenje;
(|$ dra kablova; ({ ploica sa podacima o motoru; ( = dra zupanike kutije;
4.11. Kontaktori snage (slika 4.5)
Kontaktori snage su jednopolne naprave kojima se upravlja elek-
trinim putem, a koriste se za povezivanje vunih motora sa glavnim
generatorom. Za ostvarenje raznih sprega vunih motora upotreb-
ljavaju se i razliite kombinacije kontaktom snage (S 23, S 45, P 14
P 25, P 36).
8 * 115
Slika 4.5 Elektrini
ormar (zadnji deo kod
661-200)
0 = kontaktori snage;
= kontaktori entiranja;
(3) = regulator pomonog
generatora;
(J) == otpornici pobudeglav-
nog generatora
4.12. Kontaktori za promenu smera kretanja
(slika 4.6)
Postavljanjem ruice za promenu smera kretanja u poloaj na-
pred" ili nazad" aktivirae se relej za vonju napred FOR, ili relej
za vonju nazad RER. Ovi releji zatvaraju strujna kola do svojih od-
govarajuih kontaktora, koji odreuju smer toka struje kroz namotaje
polja vunih motora, to uslovljava smer obrtanja rotora motora, a
time i smer kretanja lokomotive.
Kontaktori za promenu smera kretanja lokomotive su elektrini
dvopolni prekidai. Kontaktori za kretanje napred oznaeni su sa
RVF, a kontaktori za kretanje natrag RVR.
116
L
Slika 4.6 Elektrini ormar (prednji deo 661-200)
OD = kontaktor za promenu smera kretanja; <2) = releji tranzicije; (3) = regulator jaine struje
i otpornik za podeavanje brzinomera Hasler"; (D = kontaktor za startovanje GS; = silici-
jumske usmerae u strujnom kolu punjenja baterija
4.13. Releji klizanja tokova u serijskoj sprezi
(WSS)
Releji klizanja tokova su takozvani releji sa prolaznim kablom.
Releji rade na principu razlike jaine struje u kablovima koji
prolaze kroz jezgra releja na svom putu prema vunim motorima.
Ovi kablovi su tako podeeni da normalan tok struje kroz njih stvara
jednaka magnetska polja suprotnih pravaca, te im se dejstva poni-
tavaju. Kada se ravnotea strujnih tokova poremeti zbog klizanja
tokova, rezultirajue magnetno polje aktivira relej.
4.14. Releji klizanja tokova u paralelnoj sprezi
(WS) (slika 4.7)
Ovi releji rade na principu razlike potencijala na krajevima nje-
govih namotaja. Kada nema klizanja tokova, strujna kola koja sa-
injavaju po jedan isti otpornik i rotor vunog motora potpunosu
ista, te e i potencijali na krajevima releja biti isti. Ukoliko nastane
klizanje tokova, porcmetie se ova ravnotea, i doi e do razlike
potencijala na krajevima releja, to e dovesti do njegovog aktiviranja.
117
Slika 4.7 Elektrini
orman(prednji deo661-
-200)
(X) releji klizanjauparalel-
noj sprezi;
(H) =--= vremenski releji za
entiranje FSD i peskarenje
TDS;
<3) = razni pomoni releji
(FPC", ,,RER" i SR);
(D = relej uzemljenja (GR);
relej tranzicije;
4.15. Relej uzemljenja (GR) (slika 4.7)
Uloga releja uzemljenja je da automatski rastereti glavni generator,
odnosno iskljui napon ako sistem visokog napona doe u vezu
sa zemljom. Veza sa zemljom moe se defmisati kao nepoeljnostanje
(proboj izolacije, varnienje, prljavtina) ukome jedandeo sistema vi-
sokog napona (i niskog napona samo u momentu startovanja) doe
u dodir sa postoljem ili sandukom lokomotive.
Kod lokomotive serije 661-200, 300 i 400 prilikom aktiviranja
releja GR ostae ukljueni i kontaktori entiranja FSl i FS2 ukoliko
su bili ukljueni, radi njihove zatite. Deaktiviranjem releja GR, oslo-
bodie se i kontaktori entiranja.
118
4.16. Kontaktori slabljenja polja vunih motora
(FS 1, FS 2)entovi (slika 4.5)
Kontaktori slabljenja polja vunih motora smeteni su u zadnjem
delu elektrinog odeljka. Upotrebljavaju se za slabljenje (entovanje)
polja vunih motora na taj naintoparalelnonamotajima polja ukljue
po jedan otpornik, te tako smanje jainu struje koja prorie kroz na-
motaje polja (pobude) vunih motora, a time se smanjuje i pobuda.
4.17. Releji sprege (slika 4.6)
Releji sprege nose oznaku PTR, FSR1 i FSR2.
Njihova uloga je da promene spregu vunih motora sa genera-
torom (iz serije" u paralelu") s ciljem da se od glavnog generatora
dobije puna snaga u opsegu njegove nominalne struje i napona utoku
ubrzanja i obratno (iz paralele" u seriju") u toku usporenja, i to
automatski.
4.18. Kontaktori dinamike konice BKP 1, BKP 2,
BKB 3, BKB 4, BK (podserija 661-300)
Iste su izvedbe kao i ostali kontaktori snage.
Slue da preveu vune motore i glavni generator sa reetkastim
otpornikom konice i pomonim ureajima potrebnim za dinamiko
koenje, kao i da iskljue neka druga strujna kola.
Kada lokomotiva vue, aktivirani su kontaktori BKP 1 i BKP 2.
Kada se aktivira dinamika konica, aktivirajuse kontaktori BKB 3,
BKB 4, i BK.
4.19. Releji dinamike konice (LRP, BR, SFT, BWR)
(podserija 661-300)
Slue za uspostavljanje strujnih kola, za kontrolui dinamikokoenje.
Relej LRP regulie visinu sile dinamike konice.
Releji BR i SFT slue za prevezivanje strujnih kola.
Relej BWR slui za kontrolujaine struje koenja.
4.20. Regulator dinamike konice DBR
(podserija 661-300)
Deluje na otonupobuduglavnog generatora, koji pri dinamikom
koenju pobuuje namotaje za pobudu vunih motora. Kada jaina
struje kroz reetkaste otpornike dostigne odreenuvrednost, aktivirae
119
se regulator i smanjie pobudupolja glavnog generatora. Na taj nain
smanjie se pobuda vunih motora, toe prouzrokovati smanjenje
jaine struje kroz reetkaste otpornike konice.
4.21. Elektrina strujna kola (eme br. 7, 8, 9)
Elektrina strujna kola sastoje se od izvora struje (baterija, po-
moni generator, glavni generator), potroaa (motori, releji, kontak-
tori, otpornici) i kablova, koji ih prekoprekidaa i osiguraa meusobno
povezuju u jedan zatvoren strujni krug. Struja tee kroz njega od
izvora ka potroau, i to smerom pozitivan pol strujno kolo
negativni pol. Tada se i potroa aktivira i obavlja radnju za koju je
namenjen.
Ukoliko, iz bilokog razloga, doe doprekida strujnog kola (otvori
se prekida, deaktivira se kontaktor i relej, pregori osigura ili se
prekine kabl), prestae da tee struja, te e prestati da funkcionie
i potroa struje tog strujnog kola.
Kod svake podserije postoji razlika u strujnim kolima. Neka se
veoma razlikuju, tako da se moe rei da su funkcionalno izvedena
na sasvim drugaiji nain. Kod nekih strujnih kola razlike su mini-
malne, dokkodostalih praktinonema nikakvih razlika identina su.
Razlike strujnih kola su najvee kod niskonaponskog dela, dok
sukodvisokonaponskog dela minimalne, te se ova strujna kola mogu
smatrati identinim. Najvee razlike meu podserijama su kod struj-
nih kola za start i zaustavljanje dizel-motora, strujnih kola za doda-
vanje goriva motorui strujnog kola pumpe za gorivo.
Strujna kola podserije 661-300 su uopte najsloenija zbog ugra-
ene dinamike konice sa kojom sufunkcionalnopovezana.
Razmatranje svakog strujnog kola posebno za svaku podseriju
veoma je obimanposao, a toi nije cilj ovog prirunika. Stoga emo
kodvanijih strujnih kola samonabrojati elemente koji unjima uestvu-
jukako bi se dobila jasnija slika kod iznalaenja eventualnih kvarova
doke neka strujna kola biti prikazana upotpunosti.
4.22. Strujno kolo pumpe za gorivo
Da bi se zatvorio strujni krug pumpe za gorivo, potrebnoje za-
tvoriti :
glavni baterijski poluni prekida;
automatski osigura pumpe za gorivo (kod podserija 661-000
i 100 nalazi se na kontrolnoj tabli, dokje kodpodserija 661-200
300 i 400 smetenuelektrinom ormaru);
120
prekida kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu;
dva prekidaa za zaustavljanje goriva na bokovima lokomotive
(kodpodserija 661-200, 300, 400 ovim prekidaima se zaustavlja
i dizel-motor).
Kod podserija 661-000 i 100 aktivirae se odmah relej pumpe
za gorivoFPC, prekoijih e kontakta poeti napajanje motora pumpe
za gorivoi ova e proraditi. Kodpodserija 661-200, 300 i 400 pumpa
za gorivo proradie tek kada se i prekida za start okrene ulevo, jer
se relej FPC i motor pumpe za gorivo napajaju preko njegovih kon-
takata.
4.23. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora
Ovo strujno kolo obrazuje sledei ureaji:
baterija lokomotive,
glavni baterijski poluni pekida, .
topljivi osigura od 400 A,
kontaktor GS za startovanje,
glavni generator, koji u toku pokretanja radi kao redni motor
pomou svog pobudnog namotaja, koji se ukljuuje samo u
toku pokretanja.
Pored ovog strujnog kola deluje i pomono strujno kolo, koje
omoguuje aktiviranje kontaktora GS. Sastoji se iz sledeih elemenata:
kod podserije 661-000 i 100:
glavni baterijski prekida,
automatski prekida kontrola",
prekida na komandnom stolu kontrola i pumpa za gorivo"
kontakti izolacionog prekidaa postavljenog u poloaj start,
dugme za start,
namotaji kontaktora GS,
topljivi osigura 30 A u elektrinom ormaru;
kod podserija 661-200, 300 i 400:
glavni baterijski poluni prekida,
automatski osigura kontrola i pumpa za gorivo",
prekida na komandnom stolu kontrola i pumpa za gorivo",
121
kontakti ruice za smer kretanja" (moraju biti u neutralnom
poloaju),
kontakt prekidaa za start postavljen udesno,
pobudni namotaj kontaktora GS.
4.24. Strujno kolo za punjenje baterije
Ovo strujno kolo obrazuju:
pomoni generator sa regulatorom,
silicijumski usmerai (omoguujusamotokstruje odpomonog
generatora ka bateriji),
otpornik 0,552 oma,
ent ampermetra za kontrolu punjenja baterije,
glavni poluni prekida,
akumulatorske baterije.
4.25. Ruice za upravljanje
U komandnom stolu ugraene su ruice za upravljanje, i to:
selektorska ruica, ruica za reim rada motora i ruica za promenu
smera. Pomeranjem ovih ruica otvaraju se ili zatvaraju prekidai
smeteni ukomandnom stolumainovoe, ime se otvarajuili zatvaraju
strujna kola preko kojih se aktiviraju ili deaktiviraju releji i kontaktori.
4.26. Strujna kola za promenu smera vonje
Pomeranjem ruice za smer vonje u eljeni poloaj napred
FOR ili nazadRER aktivirae se odgovarajui releji FOR ili RER
Preko kontakta ovih releja aktivirae se odgovarajui kontaktori za
smer, i to za:
NAPRED RVF 14 i RVF 2
NAZAD RVR 36 i RVR 5.
Ovi kontaktori povezae pobudne namotaje vunih motora tako
da kroz njih protie struja onim smerom koji omoguuje eljeni pra-
vac kretanja.
Napomena: Automatski osigurai i poluni prekida baterije preko kojih se na-
pajaju ova strujna kola, ukljueni su u toku prethodnih postupaka.
122
4.27. Strujno kolo upravljanja kontaktorima snage
Napaja se preko automatskog osiguraa 30 A Local Control.
Strujno kolo se ostvaruje preko pomonih kontakata sledeih
releja:
Kod podserija 661-000 i 100:
releji FOR ili RER (zavisi od smera kretanja),
kontaktori RVF 2 i RVF 14 Ili RVR 36 i RVR 5,
izolacioni prekida,
kontaktor za start GS,
kontaktori snage P 14, P25 i P36za radu paralelnoj sprezi",
kontaktori snage S 23 i S 45 za radu serijskoj sprezi".
Pri izvrenoj promeni sprege vunih motora iskljuuju se kon-
taktori S 23 i S 45, a ukljuujukontaktori P 25, P 36, P 14 i topreko
sledeih releja (pored ve gore pomenutih):
pr vim kol om:
preko iskljuenog kontaktora S 45,
releja tranzicije TR do kontaktora P 36 i P 14;
dr ug im kol om:
preko releja TR,
releja sprege FSR 1 do kontaktora snage P 25.
Po ukljuenjuovih kontaktora za rad u paraleli, ukljuie i nji-
hovi paralelni kontakti radi samopodravanja.
Kod podserija 661-200 i 400 sve je isto, izuzev to je izostavljen
izolacioni prekida.
Kod podserija 661-300 strujno kolo za aktiviranje kontaktora
snage obrazuju svi ve navedeni elementi kod podserije 661-200, s
tim to ovde uestvuju jo relej BR i kontaktor snage BKP 2.
Kod ove podserije u ostvarivanju strujnih kola snage, pored ve
navedenih kontaktora, uestvuju i kontaktori BKP 1 i BKP 2. Oni
uvek moraju biti aktivirani kada lokomotiva vue voz, bez obzira
na spregu vunih motora. Napajaju se strujom preko istog automat-
skog osiguraa 30 A Local Control, a potom prekopomonih kontakata
kontaktora za dinamikokoenje BKB 3 i BKB 4 direktnosa sopstve-
nim namotajima za pobudu.
Kontaktori BKB 3 i BKB 4 aktiviraju se samo u toku primene
dinamike konice. im se oni aktiviraju, kontaktori BKP 1 i BKP 2
moraju se deaktivirati.
123
4.28. Strujno kolo pobude glavnog generatora
Ovo strujno kolo ostvaruje se preko sledeih elemenata:
Kod podserija 661-000 i 100:
automatski strujni zatitnik kontrola", 30 A,
prekida kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu,
ruica za reim rada u pozicijama 18,
ruica za smer kretanja postavljena u pozicije NAPRED i
NATRAG,
prekida polje generatora" na komandnom stolu,
kontakti izolacionog prekidaa u poloaju VONJA,
kontakti releja uzemljenja GR,
kontakti releja tranzicije TR,
pomoni kontakti kontaktora S 45,
kontakti releja klizanja WS 14, WS 5,
do namotaja kontaktora sopstvene pobude SF.
Aktiviranjem ovog kontaktora aktivirae se i kontaktor baterijske
pobude BF preko pomonih kontakata SF i releja WS 5.
Kada lokomotiva vozi u paralelnoj sprezi, u aktiviranju kontak-
tora SF uestvuju i pomoni kontakti kontaktora P 25 i P 14 (dok
se kontaktor S 45 iskljuuje).
Kod podserija 661-200, 300 i 400:
prekida na komandnom stolu kontrola i pumpa za gorivo",
kontakt releja PCR za kontrolu pritiska vazduha u glavnom
vodu,
ruica za reim rada postavljena u pozicije 18 (samo na
jednom komandnom stolu),
prekida polje generatora" na komandnom stolu.
Sada se strujno kolo dalje prenosi preko kontakta releja, kao i
kod prethodne serije:
kontakt releja GR za uzemljenje,
kontakt releja TR tranzicija,
pomoni kontakti kontaktora S 45, P 25, P 14
kontakti releja klizanja WS 36, WS 14, WS 5,
namotaj releja SF za sopstvenu pobudu glavnog generatora.
Aktiviranjem ovog releja, preko njegovih pomonih kontakata
aktivira se relej baterijske pobude BF.
124
4.29. Regulacija broja obrtaja dizel-motora
Ruica za reim rada na upravljanici ima deset poloaja: STOJ,
PRAZAN HOD - IDLE, OSAM POZICIJA ZA DODAVANJE
GORIVA MOTORU, 18. Svaki stupanj ruice od poloaja 2 do 8
poveava broj obrtaja motora za 80 o/min.
Pokretanjem ruice za reim rada otvaraju se ili zatvaraju valj-
kasti prekidai upravijanice u raznim kombinacijama, zavisno od
poloaja ruice. Preko ovih prekidaa, aktiviraju se u raznim kom-
binacijama etiri elektromagneta smestena u PG-regulatoru. Za svaku
poziciju ruice ostvaruje se odreen broj obrtaja dizel-motora.
Kod podserija 661-000 i 100 kao posrednik izmeu ruice za
reim rada i elektromotora u PG-regulatoru postoji relej ER, dok je
kod podserija 661-200, 300 i 400 on izostavljen.
Broj obrtaja dizel-motora ne moe se poveavati dok traje pu-
njenje glavnog vazdunog voda voza. Ovo se spreava pomou pneu-
matskog prekidaa PCS, smetenog u sistemu konica, i prateeg
releja PCR. Aktiviranje ovog releja, pa time i mogunost napajanja
strujom ventila u PG-regulatoru mogue je tek kada se postigne pri-
tisak u glavnom vodu voza od 5 at (5,1 bar).
4.30. Regulacija optereenja dizel-motora
Snaga koju daje dizel-motor odreena je koliinom potronje
goriva. To znai, ako je potrebna vea snaga, mora se utroiti i vie
goriva. Kada je motor optereen, onda je za svaki poloaj ruice za
reim rada tano odreena koliina potronje goriva ili proizvedena
snaga. Da bi se odrao konstantan broj obrtaja kod svakog poloaja
ruice za reim rada, regulator mora poveati ili smanjiti optereenje
tako da je koliina goriva tano odmerena za dobijanje zahtevane
snage u tom poloaju ruice. Optereenje dizel-motora podeava se
pomou PG-regulatora, koji preko hidraulinog sistema regulie po-
loaj otpornika regulatora optereenja i na taj nain podeava jainu
baterijskog polja glavnog generatora, a time izlaznu snagu glavnog
generatora i dizel-motora.
Ako je motoru za odravanje postavljenog broja obrtaja (ruica
za reim rada postavljena u neku poziciju) potrebna vea koliina
goriva negoto je tounapredodreeno, pokree se automatski ruica
etkice regulatora optereenja, koja smanjuje jainu baterijskog polja
glavnog generatora, a tim i optereenje dizel-motora.
125
Suprotno, ako je za odravanje postavljenog broja obrtaja dizel-
-motora potrebno manje goriva nego to je to unapred odreeno
regulator optereenja poveava jainu baterijskog polja, a time i op-
tereenje motora.
Slika 4.8 Re-
gulator opteree-
nja dizel-motora
Oknozakontrolura-
da i stanja etkice i
komutatora
4.31. Regulator optereenja (slika 4.8)
U sutini, regulator optereenja je reostat (promenljivi otpornik)
koji radi mehaniki, a vezanje elektrino na red sa baterijskim namo-
tajem glavnog generatora. Regulator optereenja je posebna jedinica,
126
koja se sastoji od jednog hidraulinog motora krihstog tipa, vezanog
zajednikom osovinom sa ruicom koja se pokree i koja nosi et-
kicuslinokomutatoru. Pritisakmotornog ulja pokree krilastulopaticu
i ruicu reostata, menjajui tako njen poloaj. Pritisak ulja deluje na
jednu ili drugu stranu, ve prema tome kako to odreuje razvodni
ventil regulatora optereenja,.koji se nalazi u sklopu PG regulatora
motora. 7
U sklopu regulatora motora takoe se nalazi i jedansolenoid
rastereenja ORS, koji pod izvesnim uslovima obustavlja normalno
delovanje razvodnog ventila regulatora optereenja. Kada kroz QRS
prolazi struja, pomera se regulator optereenja u poloaj najslabijeg
polja. Najslabije polje odgovara minimalnom naponuglavnog generatora.
Moe se, prema tome rei, da eiektromagnetni ventil (solenoid) raste^
reenja ORS, kada je napajan strujom, rastereuje motor.
Solenoid rastereenja ORS napaja se strujom za vreme promene
sprege vunih motora, za vreme veeg proklizavanja i pri vraanju
ruice za reim rada u poloaj IDLE".
4.32. Princip rada kontrole klizanja tokova
Sistem za kontrolu klizanja tokova stupa u dejstvo u momentu
kada nastane klizanje tokova jedne osovine. Releji rade na principu
razlike protoka struje kod serijske sprege" vunih motora i prin-
cipu razlike potencijala kod paralelne sprege^ vunih motora. Releji
su smeteni u elektrinom ormaru.
Kod prvog sluaja releji WCR i WSS rade na principu razlike
jaina struja u kablovima koji prolaze kroz jezgroreleja na svom putu
prema vunim motorima. Kablovi sutako podeeni da normalantok
struje kroz njih stvara jednaka magnetska polja suprotnih pravaca.
Na taj nain se magnetsko polje proizvedeno strujnim tokom u jed-
nom kablu ponitava magnetskim poljem proizvedenim strujnim tb
6
-
kom u drugom kablu. Kada se ravnotea strujnih tokova poremeti
zbog klizanja tokova, tada rezultirajue magnetsko polje aktivira relej
klizanja tokova. -
Kod manjeg klizanja aktivirae se relej WGR, koji e ukljuiti
vremenski relej TDS te e poeti peskarenje u toku 5-8 sekundi.
Ukoliko nastupi jae klizanje, ukljuie se i relej WSS, koji e pored
aktiviranog vremenskog releja TDS i peskare ukljuiti kontrolnu
sijalicuna komandnom stolui iskljuiti kontaktor BF baterijskog polja
glavnog generatora. Otvaranjem ovog kontaktora prekinue se ba-
terijska pobuda glavnog generatora, a time e i solenoidORS u PG-
-regulatoru biti aktiviran. Zbog toga e regulator optereenja poeti
127
da se pomera prema poloajuminimalnog polja, tj. minimalne pobude.
Zbog smanjenja snage lokomotive prestae i klizanje tokova, a relej
klizanja e se iskljuiti. Poto se snaga lokomotive smanjila na niu
vrednost odone pri kojoj je nastupiloklizanje, ona e ponovo poeti,
da raste doveliine odreene poloajem ruice za reim rada motora.
Ovo e obino obustaviti klizanje tokova i nee biti potrebno da
mainovoa reducira snagu ruicom za reim rada.
Pri vonji lokomotive u paralelnoj sprezi vunih motora, u slu-
aju klizanja aktivirae se jedan od releja WS 5, WS 14 ili WS 36,
tozavisi odtoga koja je od po dve uporedne osovine zaklizala. Tada
e se pored obaveznog paljenja kontrolne sijalice na komandnom
stolu i aktiviranja vremenskog releja za peskarenje TDS iskljuiti,
i kontaktori pobude SF i BF, a ukljuiti solenoidza rastereenje ORS.
Kada prestane klizanje tokova, sve e se opet normalizovati kao to
je prethodno objanjeno.
4.33* Automatsko menjanje sprege
Izraz sprega" primenjuje se za vezu izmeu vunih motora i
glavnog generatora u cilju dobijanja pune snage glavnog generatora,
a u granicama njegovog opsega struje i napona.
Kod dizel-elektrine lokomotive maksimalna dozvoljena brzina
uslovljena je dozvoljenim brojem obrtaja rotora vunih motora. Mi-
nimalna trajna brzina uslovljena je jainom struje koju mogu izdrati
elektrini ureaji bez oteenja. Da bi se dobila puna raspoloiva
snaga izmeuovih krajnosti, potrebnoje automatsko menjanje sprege.
Automatskomenjanje sprege moe se posmatrati i na drugi nain.
To je postupak savlaivanja protuelektromotorne sile proizvedene u
vunim motorima. Protuelektromotorna sila ili protunapon moraju se
podesiti tako da ne budu suvie visoki kod velikih brzina, niti suvie
niski kod malih brzina.
U stanju mirovanja rotori vunih motora ne pruaju, praktino,
nikakav otpor dovodu struje iz glavnog generatora. Meutim, sa po-
veanjem brzine lokomotive poveava se i protuelektromotorna sila
vunih motora, te se napon glavnog generatora mora poveati da bi
se savladala protuelektromotorna sila i motori mogli napajati strujom.
Ova pojava e se javljati u elom opsegu rada glavnog generatora.
Ako bi se maksimalna snaga glavnog generatora prekoraila,
izlazna snaga glavnog generatora i dizel-motora bi se smanjila. Da
bi se spreio ovaj gubitak snage, menjaju se strujna kola izmeu vu-
nih motora i glavnog generatora, ime se izbegava smanjenje i gu-
bitak snage.
128
Kada se ve pomenuti ureaji za upravljanje lokomotivom stave
u poloaj za rad, kontaktori S 23 i S 45 bivaju aktivirani i automatski
povezuju vune motore u dve grupe od po tri vuna motora vezana
na red. Obe ove grupe vezane su paralelno za glavni generator, ime
se uspostavlja prva sprega. Sa porastom brzine lokomotive u prvoj
sprezi napon glavnog generatora raste do vrednosti na kojoj se uklju-
uju releji PTR i FSR 1, koji tada iskljuuju releje SF i BF. im
napon glavnog generatora opadne, iskljuuje se FSR 1 i doputa kon-
taktom P 25 da se ukljui. Kada se ukljui kontaktor P 25, iskljuuju
se kontaktori S 45 i S 23, a ukljuuju P 36 i P 14. Zatvorivi se, kon-
taktori P 25 i P 14 ukljuuju SF i BF. Napon glavnog generatora se
sada poveava i brzina lokomotive raste sa vezom vunih motora u
paraleli, i tako nastaje druga sprega.
Sa porastom brzine lokomotive ponavlja se ranije opisani porast
protuelektromotorne sile i napona glavnog generatora, a strujna kola
se ponovo menjaju da bi se spreilo smanjenje snage. Ovog puta za-
tvaranjem kontaktora FS 1 uspostavlja se otona veza (ent) paralelna
polju svakog vunog motora i tako se uspostavlja trea sprega, tako-
zvano prvo entiranje.
Slabljenjem (entovanjem) polja vunih motora smanjie se protu-
elektromotorna sila vunih motora.
Sa daljim porastom brzine lokomotive protuelektromotorna sila
i napon glavnog generatora se opet poveavaju, te je potrebno da se
uspostavi drugi stepen slabljenja polja ukljuenjem kontaktora FS 2
na komandu releja FSR 2 kako bi se odrala puna snaga lokomotive.
Pri smanjenju brzine lokomotive napon generatora opada, do-
puta iskljuenje FSR 2FS 2 i vraa se od etvrte sprege na drugu,
a PTR od druge na prvu spregu. Lokomotiva je sada u strujnom kolu
male brzine, a velike vune sile.
U ma kom vremenu u toku rada lokomotive sistem upravljanja
sprega e automatski prebaciti vezu iz jedne sprege u drugu, bilo
navie bilo nanie, zavisno od brzine lokomotive.
129
O del j ak 6
PRONALAENJE I OTKLANJANJE NAJOSNOVNIJIH
KVAROVA NA PUTU
Ovaj odeljak sadri pregled kvarova koji se najee javljaju za
vreme vonje, a moguse brzootkloniti i takoizbei mnoga nepotrebna
zakanjenja. Ovde su obraeni samo osnovni kvarovi na lokomotivi,
doksusmetnje na generatorupare objanjene detaljnije zbog tendencije
eih kvarova ovih ureaja i mogunosti otklanjanja greaka.
Pomenute sui neke osnovne smetnje koje mogunastupiti uauto-
stop ureaju i radio dispeeru.
6.1. Opte o kvarovima na lokomotivi
Mnoge sigurnosne naprave na lokomotivi automatski tita ureaj
u sluaju greke pri radu pojedinih sastavnih delova. Ova zatita se
obino ostvaruje rastereenjem ili spreavanjem optereenja dizel-
-motora, tako da lokomotiva gubi svojuvunusilu. Lokomotiva moe
izgubiti svojuvunusilubiloda dizel-motor nastavlja da radi, bilo da
se rad dizel-motora obustavi. Izuzetak je kod alarma zbog pregreja-
nosti dizel-motora, kada se ne smanjuje optereenje generatora niti
broj obrtaja dizel-motora. Na kraju ovog odeljka dat je pregled utvr-
ivanja kvarova, gde suopisani mogui uzroci greaka kodiznenadnog
gubitka snage lokomotive, bilo za vreme dok dizel-motor radi ili kada
se zaustavi.
Lokacije i vrste kvara esto su oznaene alarmnim zvonom i
jednom ili vie kontrolnih sijalica na komandnom stolu.
Svi strujni zatitni (automatski osigurai) prekidai, smeteni bilo
na kontrolnoj tabli (661-000 i 100) ili uelektrinom ormaru(661-200,
143
300 i 400), izraeni su za 30 A, osim zatitnika za svetiljke i pumpe
za gorivo. Ukljueni (zatvoreni) sukada su u poloaju gore" (ON) a
iskljueni otvoreni kada su u poloaju dole" (OFF).
Ako se strujni zatitnik(automatski osigura) zbog preoptereenja
iskljui, ponovo iskljuenje e se izvriti prethodnim stavljanjem za-
titnika u poloaj iskljueno", a potom u poloaj ukljueno".
6.2 Kontrolna sijalica svetli I
Dalje navedene kontrolne sijalice smetene na komandnom stolu
obeleene sunatpisnim ploicama, i to:
1. motor pregrejan pali se pri temperaturi vode za hlaenje
motora 97,7 C (208 F), a gasi se kod
93,7 C (200 F);
2. relej uzemljenja ukazuje na odvod struje prema masi loko-
motive;
3. pneumatski prekida upravljanja otvoren(PCR) otvara se kod
2,81 kg/cm
2
(2,86 bar) (40 PSI), zatvara
se kod 1,4 kg/cm
2
(1,43 bar) (20 PSI);
4. klizanje tokova pokazuje klizanje jedne osovine lokomo-
tive;
5. generator pare iskljuen ukazuje na prestanak rada genera-
tora pare.
Paljenje kontrolne sijalice za pregrejan motor, releja uzemljenja
ili generatora pare praeno je i zvonjenjem alarmnog zvona. Alarmno
zvonozvoni i usluajuniskog pritiska ulja, ali se pri tome ne pali ni-
kakva signalna sijalica.
Kada signalna sijalica za kontrolu klizanja tokova neprestano
svetli, to znai da je jedna osovina blokirana. Ako se ovo desi, treba
zaustaviti voz i ponovo ga lagano pokrenuti; za to vreme treba neko
spolja da posmatra da li se svi tokovi okreu. Akose ma koji od to-
kova ne pokree, lokomotivu ne treba pokretati (oglasiti defekt)
m
Akose utokuvonje uparaleli" stalnoaktivira klizanje a osovine
suispravne, iskljuiti relej WS 5 i nastaviti vonju do depoa. Ukoliko
se ovim iskljuenjem ne otkloni uzrok, oglasiti defekt.
Ako se sijalica klizanje" upali u momentu entiranja, razlog su
zaprljani glavni kontakti kontaktora enta koji je ukljuio(FS 1 ili FS 2).
Oistiti ih i nastaviti vonju.
144
6.3. Alarmno zvono zvoni
Postoje tri signalne sijalice, odkojih jedna ili sve mogu pokazivati
uzrok alarma. To su signalna sijalica releja uzemljenja, signalna sija-
lica alarma pregrejanog motora i signalna sijalica kontrole rada gene-
ratora pare.
Relef uzemljenja. Kada se relej uzemljenja aktivira, lokomotiva
e izgubiti snagu, a broj obrtaja motora svce se na prazan hod".
Ako se relej uzemljenja aktivira u momentu startovanja dizel-
-motora, znak je da instalacija niskog napona lokomotive ima vezu
sa masom. Deaktivirati relej i nastaviti vonju.
Ako se ruica za reim rada nalazi u 5. ili 6. poziciji umomentu
aktiviranja releja uzemljenja, motor e stati kod podserija 661-000
i 100.
Da bi se aktivirani relej uzemljenja ponovo ukljuio za normalni
rad, treba najpre ruicu za reim rada staviti u poloaj prazan hod",
IDLE", a potom prekida releja uzemljenja na komandnom stolu u
poloaj ukljueno". Ako se relej uzemljenja i dalje aktivira, nekoliko
puta ponoviti postupak ukljuenja, pa ako se to ne moe ostvariti,
oglasiti lokomotivu defektnom ili postupiti po uputstvustrune slube,
Pregrejan motor. Ova sijalica pokazuje da je temperatura vode
za hlaenje u dizel-motoru iznad one koja obezbeuje ispravan rad
(93,7 C 97,7 C ili 200208 F). Alarm za pregrejan motor ne
zaustavlja dizel-motor, niti smanjuje broj obrtaja, niti snagu. Alarmno
zvonoe prestati da zvoni tekkada temperatura ponovo postane nor-
malna.
Da bi se otklonila smetnja, treba uraditi sledee:
1. proveriti da li je prekida kontrola i pumpa za gorivo" uklju-
en;
2. proveriti na pokaznom termometru temperaturu i na vodo-
kaznom staklu nivo vode za hlaenje;
3. proveriti da li se aktivirajualuzine i glavni ventilator za hlae-
nje.
Ako se ne moe brzo utvrditi uzrok alarma za pregrejan motor,
a vode ima dovoljno, ruicu za reim rada treba staviti na ,,prazan
hod" i ekati da se voda ohladi do granice kada se zvono iskljuuje.
Nizak pritisak ulja. Ako alarmno zvono zvoni a signalne sija-
lice ne svetle, razlog moe biti nizak pritisak ulja. U ovom sluaju
dizel-motor e stati, a dugme niskog pritiska na PG-regulatoru e
iskoiti pokazujui crvenu traku (slika 3.4).
10 145
Za ponovno uspostavljanje normalnog stanja treba utisnuti dugme
niskog pritiska ulja za podmazivanje. Zatim proveriti nivo ulja dizel-
-motora i akoje udozvoljenim granicama, motor pustiti uradi proveriti
na manometru pritisak. Motor ne treba ponovo putati u rad ako
dugme niskog pritiska produuje da zaustavlja motor.
Nestanak voe za hlaenje i natpritiak u karteru Iska-
kanje dugmeta na PG-regulatoru moe prouzrokovati i natpritiaku
karteru dizel-motora ili nizak pritisak (nestanak) vode za hlaenje,
to se moe utvrditi iskakanjem odgovarajueg dugmeta na detekto-
ru (slika 3.9).
6.4. Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja motora
iskljuio
Ako bi broj obrtaja motora preao 910 o/min., sigurnosni ureaj
za prekomerni broj obrtaja motora (slika 3.5), smeten na prednjem
kraju dizel-motora, dejstvovace i zaustavice motor tako to e spreiti
brizgaljke da ubacujugorivoucilindre. Pre negotobi se motor mogao
ponovo pokrenuti, ruica ovog ureaja mora se vratiti u prvobitni
poloaj.
6.5. Smetnje u sistemu za gorivo
Za ispravanradmotora mora biti obezbeen pravilan tok goriva.
Gorivo mora biti isto, bez vazdunih mehuria, to se moe videti
u pokaznom staklu povratnog goriva, smetenom na kuitufinog
preistaa za gorivo.
Ako gorivo ne protie kroz kokazano staklo, treba pregledati
motor pumpe za gorivo.
Ako motor ne radi, treba proveriti sledee:
1. da li suukljueni zatitni strujni prekidai kontrola" i pumpa
za gorivo" na kontrolnoj tabli;
2. da li je ukljuen prekida kontrola i pumpa za gorivo" na
komandnom stolu mainovoe;
3. da li je poluni baterijski prekida ukljuen;
4. da li su ukljueni prekidai za zaustavljanje pumpe za gorivo
dizel-motora kod podserija 661-000 i 100, odnosno prekidai
za zaustavljanje pumpe i dizel-motora kod podserija 661-200,
300 i 400;
5. da nisulabave elektrine veze ili prljave etkice motora pumpe
za gorivo.
6. da li se aktiviraokontaktor FPC.
146
Akopumpa za gorivo radi, ali gorivone tee, treba proveriti sle-
dee:
1. dovod goriva;
2. proputanje zbog nezaptivenosti u usisnim cevima, jer e se
pokazati vazduni mehurii u pokaznom staklu za gorivo;
3. da nije zapuena usisna strana dvojnog preistaa za gorivo i
dvojni preista;
4. da nije negde prekinut vodza gorivo;
5. da nije elastina spojka izmeu motora i pumpe za gorivo.
6.6. Prekidai za prekid goriva u sluaju opasnosti
Kod podserija 661-000 i 100 pritiskom na dugme iskljueno"
(OFF), koje je ugraeno na bokovima lokomotive, obustavie se rad
pumpe za gorivo. Pri ovome ne treba dozvoliti da se motor sam ugasi
zbog nedostatka goriva, nego ga treba runo zaustaviti. Ovo dugme
bie osposobljeno i za zaustavljanje dizel-motora.
Kodpodserija 661-200, 300 i 400 pritiskom na pomenuto dugme,
pored prestanka rada pumpe za gorivo, zaustavie se i dizel-motor.
6.7 Kontrola punjenja glavnog voda vazduhom
Kontrolna sijalica pneumatskog prekidaa (PCS) na komandnom
stolu mora biti ugaena ako je prekida ukljuen. Ako se prekida
PCS iskljui, kontrolna sijalica e se upaliti, alarmno zvono nee zvo-
niti> a dizel-motor e se svesti na prazanhod.
Ukolikoje ruica za reim rada bila u 5. ili 6. poziciji, zaustavie
se i dizel-motor samokodpodserija 661-000 i 100.
Radi ponovnog ukljuenja prekidaa za kontrolu punjenja glav-
nog voda treba uraditi sledee:
1. Postaviti ruicuza reim rada upoloaj prazanhod" (IDLE")
2. Ruicu produne (automatske) konice staviti u IV poloaj
priguni.
3. Deaktivirati budnikili autostop akoje bioaktiviran.
4. Priekati dok se prekida PCS ukljui, tj. kada se kontrolna
sijalica ugasi.
Tada ruicu konika vratiti u I poloaj vonja, kada se
moe nastaviti vonja.
10* 147
5. Ukolikobudnikili autostop nije aktiviran(dolo je do prekida
voznog voda), ruicu podune konice postaviti u I poloaj i
izvriti punjenje voda, poto se prethodno spoji vazduni vod
voza.
6.8. Dizel-motor preao na prazan hod
Razlog ovome moe biti:
1. relej uzemljenja aktivirao;
2. prekida kontrole punjenja glavnog voda iskljuen;
3. prekida kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu
iskljuen;
4. prekida rad dizel motora" na komandnom stolu iskljuen;
5. kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekida u poloaju
START".
6.9. Dizel-motor stao
Razlog moe biti:
1. ruica za reim rada u poloaju STOP";
2. dugme niskog pritiska ulja na regulatoru iskoilo;
3. sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja iskljuio;
4. dugme ureaja za kontrolu nestanka vode ili natpritiska u
karteru iskoilo;
5. relej uzemljenja se aktivirao pri poloajuruice za reim rada
u 5. ili 6. poziciji kodpodserija 661-000 i 100;
6. zatitni strujni prekida pumpe za gorivo iskljuen;
7. zatitni strujni prekida kontrola" iskljuen;
8. jedan od prekidaa za prekid goriva u sluaju opasnosti is-
kljuen;
9. neispravan topivi osigura kontrola" kod podserija 661-000
i 100;
10. prekida rad dizel-motora" na komandnom stolu maino-
vode pomeren u iskljuen poloaj pri poloaju ruice za
reim rada u 5. ili 6. poziciji kod podserija 661-000 i 100;
11. zaliha goriva iscrpljena.
148
6.10. Dizel-motor se ne pokree pri star tova nj u
1. Proveriti da li je prekida kontrola i pumpa za gorivo" upolo-
aju ukljueno" (ON).
2. Kod podserija 661-000 i 100 proveriti da li je izolacioni pre-
kida u poloaju START".
3. Strujni automatski osigurai morajubiti upoloajuukljueno"
(ON).
4. Glavni baterijski prekida mora biti zatvoren.
5. Proveriti ispravnost osiguraa od 400 A.
6. Proveriti ispravnost osiguraa kontrola" od 30 A.
7. Proveriti aktiviranje kontaktora GS.
8. Proveriti napunjenost baterija. Ako se ugasi svetio u momentu
starta a motor ne moe da se pokrene, baterije su prazne.
6.11. Pri star to van ju dizel-motor se okree,
ali nee da proradi
1. Dugme niskog pritiska ulja mora biti utisnuto.
2. Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora
mora biti ukljuen.
3. Strujni zatitnik pumpe za gorivo mora biti ukljuen.
4. Prekidai za sluaj opasnosti moraju biti ukljueni.
5. Proveriti dovoljnu snabdevenost goriva.
6. Da li je ruica za reim rada upoloaju STOJ".
7. U PG-regulatoru ima malo ulja.
6.12. Motor ne poveava brof obrtaja pri pomeranju ruice
za reim rada
1. Prekida rad dizel-motora" na komandnom stolu mora biti
ukljuen.
2. Kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekida mora biti u
poloaju vonje.
3. Prekida pneumatske kontrole mora biti zatvoren (ne svetli
signalna sijalica).
4. Relej uzemljenja mora biti deaktiviran.
5. Strujni automatski zatitnik kontrola" mora biti ukljuen.
149
6. Proveriti ispravnost topivog osiguraa kontrola" 30 A.
7. Prekida kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu
mora biti ukljuen.
8. Strujni automatski zatitnik pumpe za gorivo mora biti uk-
ljuen.
6.13. Motor poveava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kree
1. Ruica za promenu smera vonje mora biti u poloaju NA-
PRED" ili NAZAD".
2. Prekida polje generatora" mora biti ukljuen.
3. Ruice pritvrdne i vazdune konice moraju biti otputene.
4. Osigura baterijskog polja od 80 A mora biti ispravan, ukljueni
kontaktori BF i SF i relej ER.
5. Strujni automatski zatitnik lokalna kontrola" mora biti uk-
ljuen.
6. Da li suukljueni kontatkori RVF 14 i RVF 2 za smer kretanja
napred", ili RVR 5 i RVR 36 za smer kretanja nazad".
Napomena: Ukoliko se bilo koji kontaktor smera ne moe ukljuiti, proveriti
najpre na njima ugraene otpornike od 50 (75) O (da nije pukao ili
u prekidu) preko kojih se trajno napaja sopstveni namotaj kontaktora
(ovaj otpornik u radu mora biti topao).
Ukoliko se u momentu prebacivanja ruice za smer bilo koji od
pomenutih kontaktora kratkotrajno aktivira i potom deaktivira, razlog
su prekinuti otpornik od 50 0, ili prekid veze na sopstvenom pomonom
kontaktu za podravanje.
Ukoliko se namotaj kontaktora jako greje, a otpornik od 50 Cl je
hladan, zalepljeni su pomoni kontakti na kontaktoru.
Ukoliko su kontaktori za smer i njihovi kontakti u redu, greka je
u kontaktorima snage, treba proveriti njihovo aktiviranje.
6.14. Baterijski ampermetar pokazuje pranjenje
1. Kontaktor BC u elektrinom ormaru mora biti ukljuen(ovaj
kontaktor je na skoro svim lokomotivama zamenjen silici-
jumskim usmeraama).
2. Osigura pomonog generatora od 250 A mora biti ispravan.
3. Osigura pomonog generatora od 30 A mora biti ispravan.
4. Ne radi pomoni generator kodpodserija 661-200, 300 i 400
prebaciva na kontrolnoj tabli prebaciti u poloaj pomoni
pogon" da bi pumpa za gorivo mogla da radi.
150
5. U momentu zaustavljanja dizel-motora izgoreo osigura od
250 A. Uzrok su probijene silicijumske usmerae za punjenje
baterije. Startovanje motora utom sluajuvri se bez osiguraa
od 250 A. Kad motor proradi, utisnuti ispravan osigura od
250 A i nastaviti vonju. Ako treba ponovo zaustaviti motor,
prvoizvaditi osigura od250 A i onda ga normalnozaustaviti.
Napomena: Poznavanjem redosleda ukopavanja pojedinih strujnih kola omoguava
se brzo iznalaenje i sloenijih kvarova, putem kontrole da li su po-
jedini releji i kontaktori ukljueni ili ne. Preporuuje se mainovodama
da sloenije ili nepoznate kvarove prepuste strunoj slubi u depou.
6.15. Opti problem i postupak
estose utokuvonje pojave nenormalnosti uradudizel-motora
ili nekog drugog ureaja na lokomotivi, koje nekad nisu registrovane
nikakvim signalnim ureajem, ali sudokaz da netonije uredu. Ma-
inovoe su u ovakvoj situaciji esto u nedoumici da li da nastave
vonju ili da oglase defekt lokomotive.
Da bi se donekle definisale ovakve pojave i izbegla neodlunost
lokomotivskog osoblja, dajemo pregled najeih pojava, sa odreenim
odlukama:
1. Crni izduvni gas izlazi iz auspuha dizel-motora.
Lokomotiva moe da nastavi vonju do depoa. Obavestiti
struno osoblje o toj pojavi.
2. Ulje ili vatra izlazi iz auspuha dizel-motora.
Zaustaviti motor i oglasiti defekt lokomotive.
3. Dim ukuitumotora dolazi iz dizel-motora.
Zaustaviti motor, da bi se izbegla mogunost ozlede, saekati
da se pojava malo smiri, pa tek onda skidanjem poklopca sa
kartera i vazdune komore motora utvrditi uzrok. Ako se on
ne moe pronai, oprezno ponoviti postupak. U ovakvim
situacijama najee treba oglasiti defekt, ako je uzrok pre-
grevanje ulja ili neki drugi tei sluaj.
4. Dugme za kontrolu niskog pritiska ulja na PG-regulatoru
stalno iskae, zaustavlja dizel-motor i ukljuuje zvono.
Uzrok moe biti: nizak pritisak ulja za podmazivanje dizel-
-motora, natpritisak u karteru dizel-motora ili nizak pritisak
vode za hlaenje.
Ako je zaustavljanje dizel-motora prouzrokovao nizak
pritisak ulja za podmazivanje ili natpritisak u karteru, ne
treba vie pokretati motor i oglasiti defekt.
151
Ako je zaustavljanje prouzrokovao nizak pritisak vode za
hlaenje, moe se nastaviti vonja sa ruicom za reim
rada motora u niim pozicijama, pod uslovom da dugme
za kontrolu niskog pritiska vode ostane utisnuto posle
startovanja motora.
i-
5. Abnormalni zvuk.
Pronai uzrok, pokuati sa radom u niim pozicijama ruice
za reim rada dizel-motora.
Ako je uzrok opasan za rad lokomotive (otpala peurka ventila
u dizel-motoru), ili ako se uzrok ne moe odrediti, da bi se
spreilo mogue oteenje, zaustaviti motor i oglasiti defekt.
6. Dekompresioni ventil cilindra na dizel-motoruproputa.
Ne treba dozvoliti rad dizel-motora sa ventilom koji proputa
ili duva zategnuti ga i nastaviti vonju.
7. Proputaju sigurnosni ventili na hladnjaku kompresora ili
glavnom rezervoaruza vazduh.
Nastaviti vonjudodepoa.
8. Ureaj za kontrolu prekomernog broja obrtaja stalno izbacuje.
Pokuati vonju u niim pozicijama ruice za reim rada mo-
tora, pa ako ni to nije mogue, oglasiti defekt lokomotive.
9. Uoljiv gubitak snage lokomotive, bez upozorenja signalizacije.
Ukoliko se ne moe odrediti uzrok po ranije navedenim in-
strukcijama (kontrola pobude generatora, ispravnost otpornika
paralelnog sopstvenog polja glavnog generatora, proticanje
goriva), nastaviti vonju do naredne stanice. Obavestiti osoblje
depoa.
GENERATOR PARE
6.16. Opte o kvarovima generatora pare
Ako iskljui jedan od zatitnih ureaja (relej preoptereenja,
prekida za izduvavanje spirale (2), kontakti za visoku ili nisku tem-
peraturu, relej gaenja, kontakti prekidaa za iskljuenje vazduha),
prestae da radi generator pare, uz upozorenje alarmnog zvona i
paljenje kontrolne sijalice generator iskljuen" na komandnom stolu.
152
Ovi zatitni ureaji su ujedno i glavni putokaz za iznalaenje
greke (kvara) koja je zastoj prouzrokovala.
Naveemo karakteristine uzroke zastoja rada generatora pare i
nainpronalaenja greke, kaoi njenootklanjanje.
6.17. Iskljuenje motora i gorionika za vreme rada
1. Pregoreli (izbacili) osigurai. Nee se uti alarmno zvono, a
sijalica na komandnom stolu e se ugasiti. Ispitati glavni osi-
gura, koji se nalazi u elektrinom ormaru lokomotive, i osi-
gurae generatora, koji su u elektrinom ormaru generatora.
Ispitivanje izvriti na za to predvienim kontaktima za ispiti-
vanje uormaru.
2. Ako je izbacilo dugme releja preoptereenja, ue se alarmno
zvono, a sijalica na komandnom stolu ostae upaljena.
Okrenuti kontrolni prekida u poloaj iskljueno". Prekon-
trolisati ventilator duvaljku, leita pumpe za vodu i even-
tualnupregrejanost pumpe za gorivo. Takoe proveriti zateg-
nutost remenja. Posle ovih pregleda pritisnuti dugme za preop-
tereenje i ukljuiti generator.
3. Proveriti utisnutost dugmeta na kuitu kontakta za kontrolu
visoke i niske temperature gasova.
Ukoliko su kontakti visoke temperature gasova otvoreni, ue
se alarmno zvono, a kontrolne sijalice e svetleti. Okrenuti
kontrolni prekida u iskljueno". Otvoriti izduvni ventil (12)
izdvajaa i isprazniti izdvaja (221). Zatvoriti izduvni ventil
izdvajaa, pritisnuti dugme za ponovno iskljuenje kontakta
kontrole visoke temperature, ponovo napuniti spirale vodom
i pustiti uradgenerator pare.
4. Ventil (2) za izduvavanje spirale delimino otvoren. uje se
signalno zvono, a sijalica na komandnom stolu ostaje upaljena.
Okrenuti kontrolni prekida u iskljueno", a zatim proveriti
da li je papua ovog ventila zabravljena, i zatim generator
ponovopustiti urad.
5. Dugme za kontrolu pregrejanosti pare izbacilo. uje se sig-
nalno zvono i sijalica na komandnom stolu svetli.
Otvoriti ispuni ventil izdvajaa (12) i okrenuti kontrolni pre-
kida na punjenje". Kada voda pone da istie iz otvorenog
ventila, iskljuiti kontrolni prekida, zatvoriti ventil, pritisnuti
dugme za kontrolu pregrejane pare i pustiti generator u rad.
153
6.18. Motor se okree, ali gorionik ne radi
i
Akose plamenne upali, kontakti niske temperature nee se zat-
voriti i posle 45 sekundi. Relej gaenja e otvoriti strujnokoloza isklju-
enje generatora pare. ue se alarmnozvonoi sijalica na komandnom
stolue svetleti. Okrenuti kontrolni prekida uiskljueno" i proveriti
sledee:
1. GifSka upaljenju. Ne vidi se varnica kroz kontrolno stakloili
je malog inteiiiteta. Proveriti da li su elektrode na sveicama
iste i pravilno razmaknute. Prekontrolisati osigurae paljenja.
Proveriti kablove i veze, te ih zategnuti ili zameniti popotrebi.
2. Nizak pritisak vazduha za rasprivanje. Prekida za vazduh
(101) otvara se usledniskog pritiska i prekida strujnokoloprema
elektromagnetnom ventiluza gorivo(104), koje zbog toga pre-
kida tok goriva prema glavi brizgaljke (105).
Proveriti da li je upotpunosti otvorenventil za protokvazduha
(1.) Oistiti preista vazduha u vodu vazduha za rasprivanje
i ispustiti talog iz regulatora pritiska vazduha (100).
Akoje pritisakvazduha nizak, okrenuti zavrtanj za podeavanje
na regulatoru da bi se poveao pritisak.
3. Nizak pritisak u regulatoru pritiska goriva (208).
Ruicuna filteru za gorivo usisnog voda (206) okrenuti neko-
likoputa. Nezaptivenost usisnog voda moe prouzrokovati sporo
poveanje pritiska uregulatoru.
Staviti kontrolni prekida na punjenje" da se ispuni vod za
gorivo i dovede pritisak na normalu.
4. Nizakpritisakubrizgaljki za gorivo(207). Smanjenprotokvode
prouzrokuje smanjeno priticanje goriva u brizgaljku. od servo-
regulatora (108). Ako se dovod vode potpuno zaustavi, kulisa
servoregulatora e se spustiti dovoljno nisko da iskljui pre-
kida na njemu, to e prouzrokovati deaktiviranje elektro-
magnetnog ventila za gorivo (104), koji e zaustaviti protok
goriva.
Proveriti da li je remenje pumpe dovoljno zategnuto, da li je
zatvoren ventil pumpe za vodu (18), pritegnutost poklopca
rezervoara za omekavanje vode, da li je potpuno otvorentro-
kraki ventil (17) i zatvorenost ventila 20 i 22.
Nekoliko puta otvoriti i zatvoriti ruicu regulatora vode (111)
da bi se regulator oslobodioeventualnih taloga. Akomanometar
za vodu(229) jo uvekpokazuje nizakpritisak, zatvoriti iskljuni
154
ventil (19) regulatora, koji e zatvoriti pomoni povratni vodza
vodu i omoguiti da sva primljena voda tee prema servoregu-
latoru. Generator pare e odmah poeti da radi akoje regulator
za voduprouzrokovaoprekidrada.
Dalje runo regulisati pritisak pare u parnom vodu pomou
ventila (8).
Visoka temperatura ulazne vode ili nezaptiveni spojevi voda
za vodu mogu prouzrokovati da pumpa za vodu(230) usisava
vazduh ili paru. Ovo stanje pokazuje jako kolebanje servo-
regulatora ili kazaljke na manometru za vodu.
Zategnuti nezaptivene spojeve udovoduza vodui napuniti vod
otvaranjem kontrolnog ventila (18) na pumpi za vodu. Pustiti
da voda istie iz ovog ventila sve dokne potee ista voda, bez
mehuria pare ili vazduha.
6.19. Nepravilan pritisak u parnom vodu
1. Gorionik se pali i gasi. Nedovoljan dotok vode prouzrokuje
pregrejavanje generatora; zapuenost spirala odozgo od ai
izduvnih gasova takoe prouzrokuje pregrejanost.
Ureaj za kontrolu pregrejanosti pare (110) e se aktivirati
da zatiti spirale, iskljuie generator i ukljuiti alarmnozvono
i kontrolnusijalicu.
Proveriti uzrok nestanka vode na ve opisani nain i ponovo
pravilnonapuniti generator vodom; izduvati parom ili vazdu-
hom pod pritiskom spolja spirale generatora.
2. Sigurnosni ventili duvaju. Iskljuiti generator pare, sniziti
pritisak u voznom vodu podeavanjem ruice regulatora za
vodu (111) i ponovo pustiti generator u rad. Ako sigurnosni
ventili i dalje duvaju, zatvoriti iskljuni ventil (19) regulatora
za vodui runoregulisati pritisakpare uvoznom vodupomou
ventila (8).
AUTOSTOP
6.20. Smetnje na lokomotivskom autostopu
u toku vonje i postupak
1. Smetnje kodkojih autostop utokuvonje ostaje ukljuen.
* Akose ugasi plava kontrolna sijalica utokuvonje, nastaviti
vonju do prve stanice i izvriti proveruispravnosti sijalica,
automatskog osiguraa i slavine autostop.
155
Kod jednog prisilnog koenja b^z poznatog uzroka.
Kod prisilnog koenja odmah kod ukljuenja. *
Kod utvrenih kvarova na registrujuem brzinomeru.
Kodprisilnog koenja koji nastaje i ako je postignuta odgo-
varajua brzina u taki vremenske kontrole brzine.
2. Smetnje kod kojih se autostop iskljuuje:
Autostop se pomou automatskog osiguraa Autostop" isklju-
uje u sledeim sluajevima:
Obavljanja manevre voznom lokomotivom na skretnikom
podruju 30 minuta i vie.
Kod viestrukog ponavljanja prisilnog koenja iji uzroci
nisupoznati.
Ako se pomou tastera Razreenje" ne moe razreiti pri-
silnokoenje.
3. Trajno delovanje prisilnog koenja:
Akolokomotiva stane takoda lokomotivska prijemna glava bude
tano iznad aktivirane prune balize 2000 Hz, nastupa trajno
prisilnokoenje.
U takvom sluaju mainovoda je obavezan da:
Iskljui lokomotivski autostop prebacivanjem ruice za
smer u srednji poloaj i zatvori slavinu autostopa.
Izvri otkoivanje lokomotive na ve poznati nain.
Izvri pokretanje lokomotive sa aktivirane balize.
Ponovo ukljui lokomotivski autostop i pritisne taster
Razreenje".
4. Postupakkodsmetnji :
U sluajuispravnog i jednoobraznog postupka usluajusmetnji
na autostopu, uraditi sledee:
Obavestiti saobraajnog dispeera radio dispeerom ako
je ugraen ili nastaviti vonju do prve stanice i obavestiti
otpravnika onepravilnostima.
Ispuniti obrazac LO-9 iz Upustva 236 osmetnji i predati ga
oblinjem depou ako isti raspolae sa servisom za autostop
ili u protivnom, matinom depou.
6.21. Smetnje na prunim autostop ureajima i postupak
Kada se primeti oteenje prunih autostop ureaja (balize 500 Hz,
1000 Hz i 2000 Hz) postupiti na sledei nain:
1. Mainovoda je utvrdio da nije delovala jedna pruna baliza
(uti pokaziva ne svetli uprkos posluivanja tastera Budnost"):
156
Obavestiti radio dispeerom (ako je ugraen) saobraajnog
dispeera ili zaustaviti voz uprvoj stanici i usmenoobavestiti
otpravnika.
2. Doloje doprisilnog koenja, mada je brzina voza bila u pro-
pisanim granicama umomentu prolaska pokraj glavnog signala
koji pokazuje signalni znakSlobodno" ili na otseku vremenske
kontrole brzine:
Utvrditi po mogunosti uzrok.
Obavestiti saobraajnog dispeera ili otpravnika vozova u
narednoj stanici.
Voziti opreznodonarednog glavnog signala, radi mogunosti
eventualnog zaustavljanja ispred istog.
RADIO-DISPEER
6.22. Smetnje na radio-dispeeru i postupak
1. Pokaziva smetnji (precrtana slualica") svetli uto, toukazuje
da je veza sa RD centrom prekinuta.
Mogui uzroci:
Nije nameten pravi radio kanal.
Trenutno se lokomotiva nalazi na delu pruge gde je mali
radio-signal. Ako je lokomotiva u pokretu smetnja e brzo
nestati, a akostoji ustaninom prostoru, pokuati sa malim
pomeranjem lokomotive.
Jedna odprunih radio-stanica je ispala iz pogona. Nastav-
ljanjem vonje, smetnja e nestati kada lokomotiva doe u
radio-polje sledee prune radio-stanice.
Ako je tokom vonje ovaj taster stalno osvetljen, znai da
je lokomotivski radio-dispeer neispravan, i zatraiti zamenu
ili opravku.
2. Ispitivanje sijalica na komandnoj kutiji:
Pojedino polje nije osvetljeno, zameniti sijalice.
Rad ureaja je mogu ako je ispravan brojani pokaziva.
3. Nije mogua provera veze tasterom TEST":
Tasteri TEST" i START" svetle trajno.
Ukolikose polja dva RD centra na tom delupruge preklapaju,
pokuati podesiti ureaj na drugi centar.
Ako ureaj radi, znai da prvi RD centar ima smetnji. Ako
nije uspela ova veza, verovatnoje lokomotivski ureaj neispravan.
157
4. Saoptenje prema RD centru nije mogue:
Taster javljanja i taster START" stalno svetle:
To je znak da je radio-kanal zauzet nekim razgovorom.
Priekati gaenje oba tastera.
Nakon 5 sekundi ugasi se taster javljanja, a taster START"
pone migati:
Saoptenje momentalno nije mogue preneti.
Ponoviti postupak.
Ako je lokomotiva u pokretu, a veza se ne moe uspostaviti ni
sa drugim pokuajem, zahtevati zamenu ureaja.
5. Pokaziva naloga sa simbolom ne svetli.
Brojani pokaziva pokazuje broj naloga.
Rad je mogu.
Ispitati sijalice i izvriti zamenu.
6. Razgovor sa RD centrom nije mogu.
Pritisnuti taster interventnog poziva i pokuati razgovor.
Ako kod daljnje vonje ureaj proradi, znai da je greka bila
na prunom delu.
Ako je vezu nemogue ostvariti i u narednoj RD deonici, zatra-
iti izmenu RD ureaja na lokomotivi.
158