Maturski rad:

SLOJ MREE
Srednja kola
17. Septembar
Lajkovac
Profesor: Obrad Milutinovi Uenik: urevi !van
Raunarske mree i komunikacije 17. Septembar Lajkovac
Lajkovac" #v$ust %&1&
%
Sadraj
Sadr'aj........................................................................................................................................(
)rednosti OS! modela................................................................................................................*
Slojevi OS! Modela....................................................................................................................*
Sloj ve+e.....................................................................................................................................,
-rine se +a ra+menu podataka i+meu mre'ni. ureaja" i +a detekciju/korekciju
mo$ui. $re0aka u 1i+i2kom sloju. 3reaji komuniciraju pomou 4.ard5kodirani.4
adresa 6M#7 adrese kod et.ernet mre'ni. ureaja8" i komunikacija na ovome nivou je
mo$ua samo unutar lokalni. mre'a. 9omutatori 6S:itc.evi8 su ureaji koji 4rade4 na
sloju podataka" jer oni 2uvaju u memoriji M#7 adrese svi. mre'ni. ureaja koji su
spojeni na nji." i kad do nji. doe paket" oni pro2itaju adresu pola+no$ i odredi0no$
ureaja i+ +a$lavlja" te ostvaruju elektri2nu ve+u i+meu ta dva ureaja..........................,
Mre'ni sloj.................................................................................................................................,
;a !nternetu je o$roman broj ra2unara" a mi i. raspo+najemo po nji.ovim imenima u
obliku ime.domen.vr0ni<domen 6npr. sr.:ikipedia.or$8 ;aravno" taj sistem je napravljen
radi ljudi" i tako+vani =;S serveri pretvaraju takve upite :eb pre$leda2a u !) adrese" po
trenutno va'eem !)v> standardu u adresu tipa a.b.c.d" $dje su a"b"c i d brojevi od & do
%** 6veli2ina re2i 1 bajt8. #li kao 0to +namo" mre'ne kartice u ra2unarima nemaju !)
adrese" ne$o M#7 adrese. ?o +na2i da je potreban jo0 jedan sloj" koji e pretvoriti !)
adrese u M#7 adrese. 9ad bi svaki ra2unar na !nternetu imao tablicu pretvaranja !)
adresa u M#7 adrese" to bi bilo vrlo neprakti2no" i+ vi0e ra+lo$a" kao 0to su veli2ina
tablice" onda dodavanje novi. adresa" pa je.......................................................................,
smi0ljeno dru$o re0enje. ;a svakom se$mentu mre'e 6subnetu8 postoji usmernik 6ruter8"
koji poseduje tabelu usmeravanja. )akete koji dou do nje$a" a cilj im nije na lokalnom
mre'nom se$mentu" on prosleuje dalje" a pakete koji su namenjeni lokalnoj mre'i"
prosleuju se na lokalnu mre'u. ?o se i+vodi tako 0to dok ostali ureaji na mre'i imaju
jedan mre'ni adapter 6;!78" usmernik ima dva. @edan je pove+an na lokalnu mre'u" a
dru$i na spolja0nju" pa usmernik pakete koje dobije na lokalnoj mre'i" a koji su
namenjeni spolja0njem svetu upuuje napolje" a pakete i+ spolja0nje$ sveta upuene
lokalnoj mre'i upuuje unutra. .........................................................................................7
3spostava virtualno$ kanala .....................................................................................................A
)oreenje virtualno$ kanala i data$rama ..................................................................................B
#l$oritmi +a usmeravanje .........................................................................................................B
)ove+ivanje ra+l2iti. ra2unarski. mre'a ................................................................................1&
?ransportni sloj........................................................................................................................1&
)ostoji nekoliko vrsta uslu$e:..................................................................................................11
Ca+$ovor 6c.annel" stream8" pismo 6data$ram8 ili objava 6broadcast8.
9od ra+$ovora potrebno je uspostaviti ve+u 6dru$a je strana mora pri.vatiti8 te na kraju
raskinuti. 9od pisama mo$ucD pou+dan prenos 0to +na2i potvrdu prijema ili ponovno
slanje ili nepou+dan prenos u kome nema potvrde prijema.............................................11
Obi2no transportni sloj stvara posebnu mre'nu ve+u +a svaki ra+$ovor" no to ne mora
uvek biti tako. 3 svr.u povecDanja br+ine prenosa" ovaj sloj mo'e jedan ra+$ovor
rastaviti na vi0e paralelni. mre'ni. ve+a. ! obrnuto" vi0e ra+$ovora mo'e voditi kro+
samo @ednu mre'nu ve+u.................................................................................................11
=anas ra2unara obavljaju vi0e poslova istovremeno. Mno$i od nji. trebaju mre'nu ve+u.
?ransportni sloj sadr'i in1ormacije potrebne +a ra+lu2ivanje koji paket pripada kom
procesu na ra2unaru.........................................................................................................11
Ea uspostavljanje i prekid ve+e sa kraja na kraj" potreban su simboli2ka imena.
?akoe je potrebno i upravljati prometom sa kraja na kraj" @er uprkos br+im mre'nim
sklopovima i donjim slojevima" prijemni ra2unar ne mora biti sposoban da 4svari4
podatke istom br+inom kojom i. i+vor 0alje. Sve su to poslovi transportno$ sloja.........11
Sloj sesije.................................................................................................................................1%
-avi se uspostavljanjem ve+e i+meu krajnji. korisnika" i sin.roni+acijom iste. ;ajlak0e
$a je objasniti kod videa preko interneta" $de ne 'elimo imati ton be+ slike" ili sliku be+
tona" ili oboje ali be+ sin.roni+acije. Ea to se brine ovaj sloj..........................................1%
Sloj pre+entacije ......................................................................................................................1%
)odaci koji se koriste na ra+nim ra2unarima se kodiraju na ra+ne na2ine 6little5endian"
bi$5endian8. FtGt datoteke na Mac5u" 3;!H5u i Iindo:s5ima na ra+li2ite na2ine
o+na2avaju prela+ak u novi red. Sve takve konver+ije se i+vode 6ukoliko su
implementirane8 na sloju pre+entacije.............................................................................1%
Sloj aplikacije...........................................................................................................................1%
;a ovom sloju pro$ramer koristi #)! 5 je kojima ostvaruje mre'nu komunikaciju s
odreenom svr.om" a da pritom ne mora voditi ra2una o ni'im slojevima" +a koje se
brine operativni sistem. )rimeri protokola na ovom sloju
su J??)" K?)" ?elnet" SM?)" ;;?) i mno$i dru$i......................................................1%
OSI REFERENTNI MODEL
9rajem 1B7&5ti. $odina" Meunarodna or$ani+acija +a standardi+aciju (Internacional
Organization or Stan!ar!ization" ISa#" je kreirala re1erntni model" Open S$stem
Interconnection (OSI# da bi ra2unari ra+li2iti. proi+voa2a mo$li da komuniciraju. OS!
model je bio namenjen da pomo$ne proi+voa2ima u kreiranju kompatibilni. mre'ni.
ureaja i so1tvera u 1ormi protokola. Opisuje kako jedna aplikacija na jednom ra2unaru" kro+
mre'ni medijum" saop0tava podatke i mre'ne in1ormacije aplikaciji na dru$om ra2unaru.
Ce1erntni model predstavlja sve procese potrebne +a uspe0nu komunikaciju i deli sve procese
u lo$i2ke $rupe 5 slojeve. Ovako di+ajniran model se na+iva slojevita arhitektura.
Prednosti OSI modela
OS! model je .ijerar.ijski model i treba da omo$ui mre'ama ra+li2iti. proi+voa2a
da rade +ajedno.
)rednosti kori0enja OS! slojevito$ modela su:
L =eli komunikacione procese u mre'i na manje i jednostavne komponente
L Omo$uava vi0eproi+voa2ki ra+voj kro+ standardi+aciju mre'ni. komponenti
L Omo$uava ra+li2itim vrstama mre'no$ .ardvera i so1tvera da rade +ajedno
L Spre2ava da i+mene na jednom sloju uti2u na dru$e slojeve" tako da se ne ometa
ra+voj
Slojevi OSI Modela
OS! model se sastoji od 7 odvojeni." ali meusobno pove+ani. slojeva kro+ koje
moraju da prou podaci na svom putu od i+vori0ta preko mre'e do odredi0ta. Mine $a sledei
slojevi:
L 7. sloj 5 sloj aplikacije (aplication la$er#
L ,. sloj 5 sloj pre+entacije (presentation la$er#
L *. sloj 5 sloj sesije (session la$er#
L >. sloj 5 sloj transporta (transport la$er#
L (. sloj 5 sloj mre'e (net%ork la$er#
L %. sloj 5 sloj ve+e (!ata link la$er#
L 1. sloj 5 1i+i2ki sloj (p&$sical la$er#
OS! model ima 7 slojeva +bo$ to$a 0to su se nje$ovi tvorci poveli" u to vreme daleko
najveim proi+voa2em ra2unara" 1irmom !-M" koja je +a svoje mre'e koristila sedmoslojni
protokol S;# (S$stem 'et%ork (rc&itecture#. 3 OS! modelu osnovna su ( koncepta:
koncept usluge" interejsa i koncept protokola. 3nutar jedno$ ra2unara svaki sloj +a.teva
uslu$e od sloja ispod sebe. )rocesi 6entiteti8 koji se nala+e u istom sloju" ali na ra+li2itim
ra2unarima na+ivaju se entiteski parovi ili ravnopravni entiteti.
Nntiteski parovi prividno direktno komuniciraju 5 svaki sloj u i+vori0noj stanici
prividno komunicira sa od$ovarajuim slojem u odredi0noj stanici. 9omunikacija i+meu
entiteski. parova obavlja se pomou jedno$ ili vi0e protokola dato$ sloja. )rotokol je skup
pravila koji upravlja na2inom na koji dva entiteta ra+menjuju podatke.
Oirtuelna komunikacija i+meu od$ovarajui. slojeva u i+vori0nom i u odredi0nom
ra2unaru obavlja se pomou njima od$ovarajue protokolske je!inice po!ataka ()*+ 5
)rotocol *ata +nit#.
3 stvarnosti podaci se ne prenose direktno i+ sloja ; jedno$ ra2unara u sloj ; dru$o$"
ve svaki sloj 0alje podatke i upravlja2ke in1ormacije u sloj neposredno ispod sebe sve dok se
ne dosti$ne najni'i sloj. !spod 1i+i2ko$ sloja je medijum kro+ koji se odvija stvarna
komunikacija. ;a prijemu" pristi$li podaci ula+e u 1i+i2ki sloj i sukcesivno prola+e kro+
slojeve" sve dok ne sti$nu u sloj aplikacije. @edinica podataka sloja transporta na+iva se
S,-.,'/" sloja mre'e )(0,/" sloja ve+e R(. ili O01IR" a jedinica 1i+i2ko$ sloja je 2I/.
Fiziki sloj
=e1ini0e elektri2na i 1i+i2ka svojstva mre'ni. ureaja 6mre'ni. adaptera 5 en$leski
termin u 0irokoj upotrebi je ;!7 6 'et%ork Interace 3ar!88 . =e1ini0u se naponski nivoi"
broj pinova na konektorima 6odnosno parica u kablovima8" ili debljina oplate koaksijalno$
kabla. Mre'ne kartice 6inte$risane na mati2noj plo2i ili samo utaknute u sabirnicu na
mati2noj plo2i8" .ub5ovi i repeater5i su primeri ureaja OS! modela.
Sloj veze
-rine se +a ra+menu podataka i+meu mre'ni. ureaja" i +a detekciju/korekciju
mo$ui. $re0aka u 1i+i2kom sloju. 3reaji komuniciraju pomou 4.ard5kodirani.4 adresa
6M#7 adrese kod et.ernet mre'ni. ureaja8" i komunikacija na ovome nivou je mo$ua
samo unutar lokalni. mre'a. 9omutatori 6S:itc.evi8 su ureaji koji 4rade4 na sloju podataka"
jer oni 2uvaju u memoriji M#7 adrese svi. mre'ni. ureaja koji su spojeni na nji." i kad do
nji. doe paket" oni pro2itaju adresu pola+no$ i odredi0no$ ureaja i+ +a$lavlja" te ostvaruju
elektri2nu ve+u i+meu ta dva ureaja.
Mreni sloj
;a !nternetu je o$roman broj ra2unara" a mi i. raspo+najemo po nji.ovim imenima u
obliku ime.domen.vr0ni<domen 6npr. sr.:ikipedia.or$8 ;aravno" taj sistem je napravljen radi
ljudi" i tako+vani =;S serveri pretvaraju takve upite :eb pre$leda2a u !) adrese" po trenutno
va'eem !)v> standardu u adresu tipa a.b.c.d" $dje su a"b"c i d brojevi od & do %** 6veli2ina
re2i 1 bajt8. #li kao 0to +namo" mre'ne kartice u ra2unarima nemaju !) adrese" ne$o M#7
adrese. ?o +na2i da je potreban jo0 jedan sloj" koji e pretvoriti !) adrese u M#7 adrese. 9ad
bi svaki ra2unar na !nternetu imao tablicu pretvaranja !) adresa u M#7 adrese" to bi bilo vrlo
neprakti2no" i+ vi0e ra+lo$a" kao 0to su veli2ina tablice" onda dodavanje novi. adresa" pa je
smi0ljeno dru$o re0enje. ;a svakom se$mentu mre'e 6subnetu8 postoji usmernik 6ruter8" koji
poseduje tabelu usmeravanja. )akete koji dou do nje$a" a cilj im nije na lokalnom
mre'nom se$mentu" on prosleuje dalje" a pakete koji su namenjeni lokalnoj mre'i"
prosleuju se na lokalnu mre'u. ?o se i+vodi tako 0to dok ostali ureaji na mre'i
imaju jedan mre'ni adapter 6;!78" usmernik ima dva. @edan je pove+an na lokalnu
mre'u" a dru$i na spolja0nju" pa usmernik pakete koje dobije na lokalnoj mre'i" a koji
su namenjeni spolja0njem svetu upuuje napolje" a pakete i+ spolja0nje$ sveta
upuene lokalnoj mre'i upuuje unutra.
Eadatak mre'no$ sloja je prenos podataka sa kraja na kraj mre'e. ;je$ov +adatak je
da omo$ui uspostavljanje" odr'avanje i raskid ve+a. ;ajva'nija 1unkcija mre'no$ sloja je
usmeravanje 6en$l. routin$8 odnosno odabir optimalno$ puta i+meu dva mre'na sistema koji
mo$u biti $eo$ra1ski dislocirani.
)utevi 6routes8 mo$u biti u$raeni u mre'u 4+auvek4 6static route8 5 do$ovarati se na
po2etku svake ve+e" ili potpuno promenljivi 5 dinami2ni 6dPnamic routes8.
Stati2ki putevi su jednostavni +a ostvarenje i br+i u primeni" ali su osetljivi na
promene u mre'noj kon1i$uraciji i radu.
=inami2ki su skoro potpuno neosetljivi na promene kon1i$uracije 2ak i u radu te se
prila$oavaju optereenju mre'e. Meutim" +a nji.ovo ostvarenje potebni su vrlo slo'eni
pro$rami koje obi2no ostvaruju i posebni sklopovi i ureaji.
#l$oritmi +a usmjeravanje deo su so1tvera mre'no$ sloja i od$ovorni su +a dono0enje odluke
o putu kojim e se paketi prenositi. 3smeravanje obavljaju ureaji koji se +ovu ruteri
6en$l.router8.
Mre'ni sloj mora voditi ra2una kako ne bi do0lo do +a$u0enja koje se javlja kad je
dola+ni promet vei od kapaciteta i+la+ni. linija" pa je u podmre'i 6podmre'om se smatra
prva tri sloja8 previ0e paketa i neki se po2inju $ubiti. 9ontrola +asienja pove+ana je sa
usmeravanjem" jer je $lavni ra+lo$ +asienja lo0e usmeravanje. Ca+likuje se od kontrole toka
u sloju prenosa podataka.
9od sloja podatka kontrola toka morala je re0iti problem br+o$ po0iljaoca koji
+atrpava podacima sporije$ primaoca" kod mre'no$ sloja $leda se ukupni promet na mre'i
koji se evidentira +a potrebe nad+ora ali i naplate. 3 slu2aju da su i+vori0na i odredi0na
stanica u ra+li2itim mre'ama" mre'ni sloj mora re0iti probleme koji +bo$ to$a nastaju 6npr.
pretvaranje paketa koji prela+e i+ mre'e u mre'u8 tako da paketi podataka menjaju i oblik
adresa u vidu lo$i2ko$ adresiranja 6!) adresa8. 3 tim se slu2ajevima mo'e pojaviti i problem
ra+li2iti. maskimalni. du'ina paketa u ra+li2itim mre'ama" pa e se ovaj sloj pobrinuti da
pakete rastavlja na manje i ponovo sakuplja u vee kada je to potrebno. ;a2in dostave
podataka je t+v. best e11ort deliverP. ?o +na2i da ne vodi ra2una o pou+danoj dostavi
podataka. ?aj +adatak je ostavljen protokolima $ornji. slojeva 6?7)8. ?u su de1inisani
protokoli o na2inu uspostavljanja i odr'avanja ve+e na mre'i i na2inu ra+mene paketa
6=#?#QC#M5a8 poruka unutar mre'no$ sistema:
!)H 6!nternet )acket NGc.an$e8 u ;etIare ili !) kod 3;!H5a ili na !nternetu.
Ovi protokoli koji de1iniraju i+vornu i odredi0nu adresu s koje paket odla+i i na koju dola+i
na+ivaju se routed protokoli. 3reaji 6kao router8 koji ovu adresu koriste da bi prona0li
optimalni put i+meu i+vora i odredi0ta kro+ ra2unarske mre'e koriste routin$ protokole.
Couted protokol nad+ire metodu isporuke paketa" a routin$ protokol nad+ire put paketa kro+
mre'u.
!nter1ejs 6en$l. inter1ace8 i+meu prenosno$ i mre'no$ sloja predstavlja $ranicu
podmre'e" tj. to je su2elje i+meu korisnika i prenosnika 6en$l. carrier8 i mora biti posebno
dobro de1inisano.
7iljevi pri kreiranju uslu$a mre'no$ sloja su:
1. uslu$e moraju biti ne+avisne be+ ob+ira na te.nolo$iju podmre'e
%. na prenosni sloj ne sme uticati broj" tip i topolo$ija mre'a
(. mre'ne adrese +a prijenosni sloj moraju imati jedinstveni na2in o+na2avanja i kro+ L#; i
kro+ I#;
)ostoje dva na2ina unutra0nje or$ani+acije mre'no$ sloja:
@edna koristi ve+e sa spajanjemR uspostavom lo$i2ko$ kanala 6en$l. connection5
oriented8 S+na2i da se konekcija 6virtualni link8 mora uspostaviti pre ne$o 0to se in1ormacija
ra+meni. ;a taj na2in e in1ormacija stii u istom redosledu u kojem je poslana. # $arancija
da je in1ormacija sti$la potvruje se slanjem potvrde o prijemu na+ad na odredi0te.
)rimer ovakve komunikacije je tele1onski po+iv: korisnik +ove" destinacijaT podi'e tele1on i
daje potvrdu i tada +apo2inje pru'anje in1ormacija 6slanje podataka8. 9ada in1ormacija ili deo
ne sti$ne" korisnik ka'e: MolimUVT ! dru$a strana e ponoviti in1ormaciju 6prenos8.
=ru$a ve+e be+ spajanjaR be+ uspostave lo$i2ko$ kanala 6en$l. connectionless85ve+e S
suprotno od ve+e sa spajanjemR po0iljaoc ne uspostavlja ve+u pre ne$o 0to po0alje
in1ormaciju 6podatke8" on je po0alje be+ potvrde isporuke.
9od uslu$a sa spajanjem ve+a obi2no se koristi virtualni kanal.
)rincip virtualno$ kanala: 9od uspostavljanja ve+e bira se jedan put od po0iljaoca prema
primaocu i on se koristi +a celo vreme trajanja ve+e tj. svi paketi idu tim putem. Svaki router
mora +apamtiti $de treba predati pakete +a svaki od trenutno otvoreni. virtualni. kanala koji
prola+e kro+ nje$a. Svaki router odr'ava tabelu sa podacima o svakom virtualnom kanalu
koji prola+i kro+ nje$a. 9ad paket doe na router" router pomou broja virtualno$ kanala
6nala+i se u +a$lavlju paketa8 +na $dje treba proslediti paket. -roj virtualno$ kanala je lo$i2ki
jer $a svaka stanica bira ne+avisno.
9ori0tenje privremeno$ virtualno$ kanala podra+umijeva tri 1a+e komunikacije:
uspostavljanje ve+e" prijenos podataka i raskidanje ve+e. 3 slu2aju stalne O7 ve+e" prva 1a+a
nije potrebna. )rimer virtualne ve+e je #?M mre'a i tele1onija.
Uspostava virtualnog kanala
=?N koji 'eli uspostaviti komunikaciju sa dru$im =?N 0alje 4paket
+a.tjeva +a ve+om4 64call 5 reWuest packet48 svom =7N ureaju. =7N prosleuje +a.tev u
mre'u. 9ad odredi0ni =7N ureaj primi +a.tev" on oda0ilje svom =?N ureaju 4paket
dola+ee$ po+iva4 64incomin$ call packet48. #ko je odredi0ni =?N spreman +a prijem" on
oda0ilje natra$ paket pri.vaanja ve+e 64call accepted48 svom =7N ureaju koji $a
prosleuje natra$ u mre'u do =7N ureaja na po+ivajuem kraju. =7N na po+ivajuoj strani
$eneri0e i 0alje svom =?N ureaju 4paket uspostavljanja ve+e4 64call conected48 2ime
obave0tava i+vorni =?N da +apo2ne s 1a+om prenosa podataka.
Mre'e sa ve+ama be+ spajanja koriste data$rame i imaju sledee karakteristike:
X ra2unar koje 0alje podatke mo'e i. poslati bilo kada i bilo $de" jer e router odma.
proslediti data$ram
X kada ra2unar po0alje data$ram ne +na je li mre'a sposobna dostaviti $a do odredi0ta" te je li
odredi0te aktivno
X svaki data$ram se 0alje ne+avisno tj. dva u+astopna data$rama mo$u ra+li2itim putevima
doi na odredi0te
X kvar routera ili ve+e ne uti2e na komunikaciju ako je mo$ue nai dru$i put do odredi0ta
X primer data$rama je internet
Poreenje virtualnog kanala i datagrama
9od data$rama adrese pola+i0ta i odredi0ta su sadr'ane u paketima" a kod virtualni.
kanala u tablici u ruteru. Ebo$ to$a treba nai kompromis i+meu memorijsko$ prostora
rutera i 0irine kanala. 9od virtualno$ kanala dosta vremena odla+i na uspostavu kanala" ali
+ato je jednostavno adresiranje i slanje paketa 6ruter pro2ita i+ paketa broj virtualno$ kanala8.
9od data$rama je procedura odreivanja odredi0ta paketa komplikovanja. Oirtualni kanal su
u prednosti kod +asienja" jer se pri uspostavi ve+e unapred mo$u re+ervirati resursi. 9od
pada rutera svi virtualni kanali koji kro+ nje$a prola+e se prekidaju" dok se kod data$rama
$ube samo oni paketi koji se nala+e u njemu.
Algoritmi za usmeravanje
-e+ ob+ira da li se ruta bira posebno +a svaki paket ili samo jednom kod
uspostavljanja ve+e" al$oritam +a usmeravanje mora biti to2an" jednostavan" stabilan"
robustan 6da i+dr'i sve promene u topolo$iji i prometu8" nepristran 6da svi imaju priliku +a
slanje8 i optimalan 6da broj skokova paketa bude 0to manji jer se tako smanjuje ka0njenje i
isto poveava i propusnost8.
#l$oritmi se dele u dve $lavne $rupe:
1. Neada!i"ni 6en$l. nonadaptive8 al$oritmi ne donose svoju odluku na osnovu merenja ili
procene trenutno$ prometa i topolo$ije" ne$o rutu biraju unapred 6o115line8 i 0alju je svim
ruterima kod podi+anja mre'e 6ove procedure se takoe +ovu i stati2ko usmeravanje8.
%. #da!i"ni 6en$l. adaptive8 al$oritmi kod dono0enja odluke o usmeravanju prila$oavaju
se promjenama u prometu i topolo$iji" a ra+likuju se po tome $dje prikupljaju te in1ormacije
6od susedni. usmernika ili od svi.8" kada menjaju rutu 6svaki. Y? sekundi" kada se menja
promet ili topolo$ija8 i koja mera se u+ima +a optimi+aciju 6udaljenost" broj skokova"
procenjeno vreme prenosa8.
Povezivanje razlitih raunarskih mrea
Cuter 6en$l. Couter8 je ureaj mre'no$ sloja 6ima dva ili vi0e mre'ni. inter1ejsa8 i
najva'niji od svi. mre'ni. ureaja" 2ija namena je prosleivanje paketa i+meu ra+li2iti.
mre'a. !ma sa+nanje o dostupnosti svi. delova mre'e. 9ada se koristi unutar lokalne mre'e
osnovna +adatak mu je deljenje broadcastT domena. ;o prilikom kon1i$urisanja mo'e mu se
+adati da ne propu0ta odreene vrste prometa bilo po !) adresama ili vrsti prometa 6)rotocol
polje u +a$lavlju8. =a bi usmerio promet prema odredi0tu o2itano$ i+ +a$lavlja paketa slu'i
se pripadnom pro$ramskom potporom i al$oritmima i protokolima 6routin$ protocols8 kao
0to su C!)" OS)K i dru$i. 3 radu koriste mre'nu masku kako bi se svi ra2unari pove+ani s
njim preko s:itc.5eva ili .ub5ova $rupisali u jedinstvenu !) adresu 5 adresu mre'e. 9ada
router5i usmeravaju KC#MN na osnovu o2itane !) adrese i upisane mre'ne maske 6od strane
administratora8 odlu2uju na koji svoj port da $a treba proslediti. Ovaj mre'ni ureaj ne
propu0ta promet privatne mre'e.
Cuter u+ima dola+ee pakete sa jedne linije i prosleuje i. na dru$u i pri tom te linije
mo$u pripadati mre'ama sa ra+li2itim protokolima 6npr. !)H" !)" OS! paketni protokol be+
spajanja" itd.8.
On slu'i kao alternativa mostu. ?akoe mo$u poslu'iti kao svojevrsni odbrambeni +id
6en$l. Kire:all8" koji svojuT mre'u 0titi od paketa podataka $enerirani. u skladu s nekim
njemu 6i mre'i8 nepo+natim komunikacijskim protokolom. =eluju na mre'nom i
podatkovnom sloju.
ransportni sloj
?ransportni sloj je $ranica i+meu korisni2ki orijentisani. 6vi0i.8 slojeva i
komunikacioni orijentisani. 6ni'i.8 slo@eva u ko@em se odvija komunikacija meu
ra2unarima po i+vr0enim +adacima pred.odne nivoe. On oslobaa vi0e slojeve od bri$e o
e1ikasnosti prenosa podataka.
Ovaj sloj se$mentira podatke ko@i dola+e od strane po0iljaoca 6sesijsko$ sloja8 i
ponovo i. spaja u sistem kao tok podataka na strani primaoca" u slu2aju da su podaci sti$li
krivim redosljedom on i. )reuredi u ispravan poredak. Sa @edne strane" dok se aplikacioni"
pre+entacioni i sesijski sloj bave problematikom sami. aplikacije" +adnja 6prva8 2etiri sloja
bave se problematikom o prijenosa podataka.
?ransportni sloj poku0ava obe+bediti uslu$u prenosa podataka ko@a 0titi $ornje
slo@eve od detalja implementacije samo$ prenosa podataka. ;pr pou+danost prenosa
podataka i+meu dva ra2unara je upravo bri$a transportno$ sloja. )ru'ajucDi komunikacione
uslu$e" transportni sloj ostvaruje" odr'ava i pravilno prekida virtualne kru$ove. )rimer
virtuelno$ kru$a je tele1onski po+iv kao 0to je slu2aj i kod mre'no$ sloja. 9orisnik bira broj"
uspostavlja ve+u i pri2a sa sa$ovornikom. Ea celo vreme trajanja po+iva i+meu nji. postoji
virtuelni komunikacioni kru$. ;akon +avr0etka ra+$ovora jedan od sa$ovornika prekida ve+u
6virtuelni kru$8.
=etekcija $re0aka prilikom prenosa" kao i otklanjanje ti. $re0aka 6tra'i ponovno
slanje8" kontrola protoka in1ormacija koristi se kako bi se ostvarila pou+dana uslu$a i na taj
na2in osi$urao inte$ritet podataka i+meu po0iljaoca i odredi0ta. )onovna uspostava rada
nakon ispadanja sistema 6recoveri8 @e takoe @edna od 1unkcija transportno$ sloja. Ovaj sloj
takoe multipleksira nekoliko poruka na jedan komunikacioni kru$" te nakon to$a ispisuje
+a$lavlje kako bi na+na2io ko@a poruka pripada kom kru$u. )odr'ava @edno+na2an i pou+dan
prenos i+meu dva kra@nja 2vora na komunikaci@sko@ mre'i. Optimi+uje komunikacione
resurse osi$uravajucDi +a.tijevane per1ormanse u+ najmanje tro0kove. 9omunikacija i+meu
dva entiteta unutar korisni2ko$ sloja preslikava se pre+entacijskim i sesijskim slojevima na
konekciju ostvarenu uslu$ama transportno$ sloja. ?ransportni sloj takoe re$uli0e tok
in1ormacije nad+iranjem protoka poruka. 3pravlja lo$i2kim ve+ama mre'no$ okru'enja
6multiplekin$8" omo$ucDava ra+li2itim pro$ramskim potporama 6protocol entiti8 da koriste istu
adresu mre'e 62vor8 ali ra+li2itu adresu otpremanja podataka.
Otpremna adresa 6socketR port number8 je kombinacija adrese 2vora i o+nake
prijemno$ / predajno$ mesta 5 ?ransport S#) 6Service #ccess )oint8 number. ?ri nivoa do
ove predstavljaju podmre'e 6S3-;N?8" naredne skupa sa ovom tvore mre'nu pro$ramsku
podr0ku 2vora. Ova nivo pretvara podmre'e u pou+dano mre'no okru'enjeR S)9S
6Sekvenced NGc.an$e )rotocol8 u ;etOare ili ?7) kod 3;!9S5a ili na !nternetu. ;akon
i+bacivanja i+vorne i odredi0ne adrese i+ paketa dobije se se$ment koji sam" ili vi0e nji.
meusobno sljedno i ispravno slo'eni. i pove+ani." sadr'i podatke koje naredni slojevi
koriste da bi i. pre+entovali korisniku.
Pos!oji nekoliko "rs!a $sl$%e:
Ca+$ovor 6c.annel" stream8" pismo 6data$ram8 ili objava 6broadcast8.
9od ra+$ovora potrebno je uspostaviti ve+u 6dru$a je strana mora pri.vatiti8 te na kraju
raskinuti. 9od pisama mo$ucD pou+dan prenos 0to +na2i potvrdu prijema ili ponovno slanje ili
nepou+dan prenos u kome nema potvrde prijema.
Obi2no transportni sloj stvara posebnu mre'nu ve+u +a svaki ra+$ovor" no to ne mora
uvek biti tako. 3 svr.u povecDanja br+ine prenosa" ovaj sloj mo'e jedan ra+$ovor rastaviti na
vi0e paralelni. mre'ni. ve+a. ! obrnuto" vi0e ra+$ovora mo'e voditi kro+ samo @ednu mre'nu
ve+u.
=anas ra2unara obavljaju vi0e poslova istovremeno. Mno$i od nji. trebaju mre'nu
ve+u. ?ransportni sloj sadr'i in1ormacije potrebne +a ra+lu2ivanje koji paket pripada kom
procesu na ra2unaru.
Ea uspostavljanje i prekid ve+e sa kraja na kraj" potreban su simboli2ka imena.
?akoe je potrebno i upravljati prometom sa kraja na kraj" @er uprkos br+im mre'nim
sklopovima i donjim slojevima" prijemni ra2unar ne mora biti sposoban da 4svari4 podatke
istom br+inom kojom i. i+vor 0alje. Sve su to poslovi transportno$ sloja.
Sloj sesije
-avi se uspostavljanjem ve+e i+meu krajnji. korisnika" i sin.roni+acijom iste.
;ajlak0e $a je objasniti kod videa preko interneta" $de ne 'elimo imati ton be+ slike" ili sliku
be+ tona" ili oboje ali be+ sin.roni+acije. Ea to se brine ovaj sloj.
Sloj prezenta!ije
)odaci koji se koriste na ra+nim ra2unarima se kodiraju na ra+ne na2ine 6little5endian"
bi$5endian8. F!&! datoteke na Mac5u" 3;!H5u i Iindo:s5ima na ra+li2ite na2ine o+na2avaju
prela+ak u novi red. Sve takve konver+ije se i+vode 6ukoliko su implementirane8 na sloju
pre+entacije.
Sloj aplika!ije
;a ovom sloju pro$ramer koristi #)! 5 je kojima ostvaruje mre'nu komunikaciju s
odreenom svr.om" a da pritom ne mora voditi ra2una o ni'im slojevima" +a koje se brine
operativni sistem. )rimeri protokola na ovom sloju su J??)" K?)" ?elnet" SM?)" ;;?) i
mno$i dru$i.