Вы находитесь на странице: 1из 371

Ilija Petrovi}

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

Ilija Petrovi} SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

Autorsko izdawe Ilija Petrovi}

Urednik Milorad Predojevi}

Recenzent Prof. dr Mihajlo Baji}

Lektor i korektor Jelena D. Kapustina

Kompjuterska obrada sloga i prelom Autor

[tampa “Piperi”, Novi Sad Steve Teodorovi}a 11

Tira`

200 primeraka

ISBN 978-86-87713-22-2

Ilija Petrovi}

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

2012

Gde je {to

Istina u politici 7 Ono {to se ne zna 9 Nedostojni naslednici kr~me dedovinu 12 Topli~ki ustanak i daqe je u senci 16 Srpska kolevka na Golgoti 25 Kosta Pe}anac i Dra`a Mihailovi} uporedo 32 Ko li su fa{isti u Srbiji 45 Da li znate Mihajla Pupina 53 Ko sme zahvaqivati u ime srpskih `rtava 63 Povratak srpskoj istoriji 68 Maxari i Srbi 876 Bez svehvalnih re~i za Francuze 116 Domi{qawa o “na{im zabludama” 125 Brine li “srpska” vlast o srpskom narodu 173 Pre}utkuje se istina o srpskim dobrovoqcima iz oslobodila~kih ratova 1912-1918 138 Malo se zna o srpskim dobrovoqcima 164 Bu|ewe i poraz nema~kog nacionalnog duha 168 Crnogorska nacija ro|ena je 1. maja 1945 177 Crnogorci 181

“Brani” Kosovo “proizvode}i” Vojvodinu 186

Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka 202 Telegram 215 Ka Trijanonskom ugovoru 217 U zlu vremenu 222 [ta nam demokrate nude 233 Ko to ho}e da razori Srbiju 240 Zato~nici Komunisti~kog manifesta protiv srpskog naroda 242 Nedin olujni kosmopolitizam 272 ^emu nas vodi autonomisti~ki front 275 Jasenovac - naj~uvenija hrvatska pobeda 278 Jo{ o Jasenovcu 279 Tra`i}e se od Srba da u Evropsku uniju u|u bez svog jezika 289 Zemqa, potomstvo, preci, Nebeska Srbija 290

Ekukumenisti, qubav i namere 294 Uza stotu godi{wicu prvog oslobo|ewa Stare Srbije 313

Bele{ka o sastavqa~u 370

Istina u politici

Stojan Berber: Reagovawa 2, Izdava~ka delatnost “Krajina” Sombor - Kulturno-umetni~ka zadruga “Slavija”, Novi Sad 1995.

Ako mo`emo poverovati u Bjernsonovu misao da “istina u politici mora ~ekati dok nekome ne postane potrebna”, nema ni- kakvog razloga da posumwamo u Tagorinu tvrdwu da “do istine mo`emo dopreti samo onda ako nam je data sloboda da gre{imo”. Reagovawa 2 dr Stojana Berbera istovremeno su dokaz autorovog uverewa da je istina u politici neophodna naro~ito u trenutku kad je izgovorena, ali i dokaz li~ne hrabrosti da ne{to kasnije, kad se na vremenskom re{etu uspostavi kakav-takav red stvari, ne prikrije svoje mogu}e gre{ke. Pojedina~na Berberova reagovawa nastajala su u periodu od 1987. godine, dok se nekada{wi vojvo|anski (i kosovskometohij- ski) politi~ki establi{ment antisrpske orijentacije ~vrsto odupirao amandmanima na Ustav Republike Srbije, pa sve do maja 1994. godine, kad je u Sremskim Karlovcima, prvi put ko zna od kada, obele`ena godi{wica Majske skup{tine i odluke srpskog naroda iz Ba~ke, Banata, Srema i Barawe da obrazuje Vojvodovi- nu Srpsku. Bila su to istupawa na raznim partijskim i drugim skupovima op{tinskog ili pokrajinskog karaktera; rasprave na javnim tribinama; spontana reagovawa ili direktni odgovori u javnim glasilima na izazove brojnih neistomi{qenika; inter- vjui za novine, radio i televiziju; prilog za kongres srpskih in- telektualaca. Sa gledi{ta “politi~kih” qudi Brozove epohe i dobrog dela savremenog ~itali{ta nenaviknutog da vidi i ~uje {ta koji politi~ar o ne~emu stvarno misli, mnoge stranice ove kwige nude nemalo iznena|ewe. Qudi za koje se nekad verovalo da ne{to predstavqaju u jugoslovenskoj (i srpskoj) politici, de- cenijama su citirali svoga (i na{eg) predvodnika i wegove neza- obilazne epigone; takva politi~ka i moralna metodologija ga- rantovala je “nepogre{ivost” svih koji su po bilo kakvom kqu~u stali na beskrajnu traku nesuvisle “politi~ke” glagoqivosti. Politi~ke prilike u kojima je nastalo prvih nekoliko Ber- berovih tekstova i politi~ki duh useqen u onda{we slu{aoce wegovih re~i bili su dekor za politi~ko samoubistvo svakog ko se usudio da izgovori istinu, ~ak i ako se takav ~in pravdao “slo- bodom da gre{imo”. Doktor Berber bio je jedan od retkih koji se tih godina odva`io na takav rizik. Prire|iva~ Reagovawa 2 razvrstao je Berberove tekstove u {est poglavqa: O zastavama, O homo politikusu, O odbrani budu- }nosti, O svakodnevici, O raskr{}u srpskog naroda i O mogu}im

8

Ilija Petrovi}

perspektivama. Uslovno govore}i, svi ti tekstovi ~ine jedin- stvenu tematsku celinu: svi se ti~u sudbine srpskog naroda; pro- {losti koju smo i mi i na{i preci svesno ili nesvesno potiski- vali u zaborav; sada{wosti, koju brojni na{i savremenici sves- no `rtvuju zarad nekakve la`ne demokratije; budu}nosti, koja bez svojih korena ne mo`e imati bilo kakvih izgleda. Bave}i se nazna~enim temama, Berber sebi pribavqa sva obele`ja nacio- nalnog delatnika. Samo po sebi, wemu je i to dovoqno da stekne brojne pristalice, ali i mnoge oponente kvazi-kosmopolitske orijentacije. Wemu ne smeta {to }e ~itaoci mo`da biti voqni da polemi{u sa nekim izre~enim ocenama, naro~ito ako se one ti~u pojedinih li~nosti iz savremenog politi~kog `ivota. On je te ocene u odre|enom trenutku izrekao i on ih iz ove kwige ne bri{e. Dr Stojan Berber zna da se do istine mo`e dopreti “samo onda ako nam je data sloboda da gre{imo”. Zbog toga, iskazi u wegovim Reagovawima koliko su svedo~anstvo o jednom vremenu, toliko su i dokaz autorske hrabrosti; koliko su potvrda autor- ske ve{tine da objektivno predstavi jedno vreme, toliko su i po- ku{aj da se ~italac navede na dobronamernu raspravu sa autoro- vim stavovima. U prethodnih pedesetak godina takva rasprava bila nam je strana.

***Objavqeno u kulturnoj rubrici novosadskog Dnevnika od 11. oktobra 1995. godine, na 15. strani, sa nadnaslovom “Nove kwige”.

Ono {to se ne zna

Pavel Jozef [afarik, O poreklu Slovena, Arhiv Vojvodi- ne i Slovenski institut, Novi Sad 1998.

Ko je [afarik. Verovatno da najve}i deo prolaznika [afa- rikovom ulicom u centru Novog Sada i ne zna po kome je ona do- bila svoj naziv, isto kao {to se ni brojni od dana{wih i biv{ih |aka iz najstarije novosadske Gimnazije “ne se}aju” da je on bio wen profesor i direktor. Mnogo o [afariku nisu stigli da sa- znaju ni srpski istori~ari na{ega vremena, a dobar deo wih, na- ro~ito oni koji ne znaju nema~ki jezik (a ni ~e{ki ili poqski), nisu mogli ni da pro~itaju ono {to je [afarik pisao o Slove- nima (i Srbima). No, wima to nije smetalo da u Enciklopediji srpske istoriografije (koja se ba{ i ne mo`e podi~iti srpskom orijentacijom), staroj tek dve godine, napi{u da “[afarikov trud, posebno na izdavawu izvora, ima ogroman zna~aj za razvitak srpske kriti~ke istoriografije, ali je ropsko oslawawe na we- gov autoritet usadilo u srpsku nauku brojne romanti~arske za- blude koje su s mukom iskorewene”. Prevedeno na na{ki, to zna~i da su izvori koje je [afarik objavio, a zajedno s wima i [afarikov autoritet, uveli u srpsku nauku “brojne romanti~arske zablude”; zbog toga, [afarikov is- toriografski rad bio je po srpsku nauku izrazito {tetan, ali je ta {teta ipak bila vrlo korisna, po{to je dovela do “razvitka srpske kriti~ke istoriografije”. Drugim re~ima, ono {to je [afarik napisao o slovenskoj (i srpskoj) starini nije ni smelo da stigne do srpskog ~itaoca. I, naravno, nije ni stizalo, jer [afarikovo delo nije prevo|eno na srpski! A da jeste, moglo se na jednom mestu videti da je vi{e desetina stranih autora, koje je [afarik naveo “bez svih nabrajawa ili re{etawa dosada{wih vi|ewa”, po~ev od 11. veka pa do wegovog vremena (do 1833. godi- ne), pisalo o dubokoj starini slovenskoj, vezuju}i ih, na primer, za Ilire, a Panoniju odre|uju}i kao wihovu pradomovinu.

Prastanovnici Evrope. [afarik zna da su Sloveni bili pra- stanovnici Evrope, bar na jednoj wenoj polovini, i da su bili broj- niji od ostalih evropskih naroda. Dokaz za takvu tvrdwu on vidi u tesnoj srodnosti slovenskog jezika sa gr~kim, latinskim, kelt- skim i germanskim. I zna da ime Srb predstavqa “nekada{we uobi~ajeno doma}e ime slovenskih naroda, kao {to je to u nema~- kom jeziku naziv Venda”; to ime starije je nego Sloven i ono je postojalo kao zajedni~ko ime za sve rodove, plemena i narode istog vindijskog (vendijskog) porekla.

10

Ilija Petrovi}

Pozivaju}i se na mnoge izvore, [afarik nabraja vi{e sta-

rih naroda ~ija su nam imena predali gr~ki i rimski pisci, do- vode}i ih, uvek i bez premi{qawa, u vezu sa poreklom Slovena.

U Srbima iz Sarmatije wemu je lako prepoznati Slovene, a govo-

re}i o Tribalima, nastawenim u Pomoravqu i po Kosovu, bele- `i da “samo po sebi pada u o~i gr~ka transformacija re~i Srbaq u Triballos”. Odnose}i se vrlo kriti~ki prema kori{}enim izvo- rima, on se pita da li su wihovi autori uop{te znali neki od severno-evropskih jezika. “Ako se sakupi sve {to su nam osta- vili ovi gr~ko-rimski pisci, po~ev od Homera i Herodota, pa do Tacita i Prokopija, mi nemamo ni jednu re~enicu bilo kog jezi-

ka severne Evrope

naroda s onu stranu Visle i mnogo bli`eg Dunava, samo su krwe

pri~e s beskrajnim nedostacima, iz kojih se ne mo`e razabrati istorija ma i najmaweg naroda”. Za Tacitov spis Germanija, taj sveti germanski kodeks, u ko-

ji zapadna istoriografija ne sumwa, nordijska naro~ito, [afa-

rik veli da je u najotvorenijoj protivre~nosti sa samim sobom, sa drugim piscima, sa ~iwenicama i prirodom stvari, a da Tacit i sam priznaje da o odnosima Germana, Veneda i Sarmata “ni{ta odre|eno ne zna”. Prokopijevo pisawe o Skito-Gotima i Sarma- to-Germanima on predstavqa kao ~isto “trabuwawe”, upore|u- ju}i ga sa pisawem jednog Napoleonovog pukovnika o Crnoj Gori; taj pukovnik jeo je, pio i pri~ao sa Crnogorcima, sve vreme sma- traju}i ih Grcima a wihov jezik nekakvim gr~kim dijalektom.

Sve gr~ko-rimske informacije o postojawu

Vendi i Sarmati za [afarika su jedno isto, u svakom slu~aju Srbi, odnosno preci Slovena, a Tribali i Iliri povezani su sa prakarpatskim Sarmatima. Po wegovom saznawu, proizvoqne su tvrdwe mnogih istori~ara o takozvanom istorijskom ilirizmu. “Jer da su stari Iliri bili stvarno istrebqeni, te da Sloveni nemaju ni{ta drugo do »razorene gradove po celoj Iliriji«, ili

da su na{li pustiwu bez qudi, kako bi onda do{lo do toga, da jo{

i danas postoje sva imena koja su spomenuli stari geografi i

istori~ari u Iliriji i Trakiji, uz neznatne izmene?” A ta ime-

na postoje i opstaju samo zahvaquju}i neposrednom jezi~kom na- sle|u Srba koji su tamo nekada `iveli i Srba koji u istim tim krajevima `ive danas.

Potiskivawe [afarikovih kwiga. Upotreba grcizovanih imena slovenskih plemena, kao {to su Prokopijevi Spori ume- sto Srba, bio je povod [afariku da pita “kako su Sloveni mogli sebi da nadenu gr~ko ime? Ime, koje i vrlo udaqeni Sloveni me- |usobno jo{ uvek nose, kao na pr. Lu`i~ki Srbi, balkanski

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

11

Srbi, ruski Srbi, a koje je nekada bilo doma}e i op{tenarodno ime, o ~emu }e istori~ari morati da vode ra~una”. I zaista, ve} pomiwana “srpska kriti~ka istoriografija” vodila je ra~una o tome, ali na ~udan na~in. Takav “ra~un” doveo je dotle da je srpska nacionalna misao sasvim potisnuta iz slu- `bene “srpske” nauke, na veliko zadovoqstvo wenih mentora iz nordijske {kole. Prate}a pojava takvoga stawa u istorijskoj na- uci kod Srba bilo je i potiskivawe [afarikovih kwiga u bezda- ne qudskog neznawa; wegove kwige nisu prevo|ene na srpski je- zik samo zbog toga da obi~an srpski ~italac ne bi saznao za is- tinu druk~iju od one koju mu nudi slu`bena nauka, istinu koja bi toj i takvoj “nauci” oduzela samonaka~eni oreol “nau~nosti” i “nau~nog autoriteta”. Danas, kad se pred nama nalazi [afarikova kwiga O pore- klu Slovena, prevedena na srpski jezik posle vi{e od sto sedam- deset godina od wene pojave na nema~kom jeziku, srpskim ~itao- cima otvara se mogu}nost da sami provere ono {to im je kroz {kolu naturano i da se uvere da nije jedino znawe u kwigama koje slu`e kao zvani~ni uxbenici. Tek tada, kad pro~itaju i ovu [afarikovu kwigu, oni }e shvatiti kako se moglo desiti da srpska nacionalna misao bude potisnuta ne samo iz slu`bene “srpske” istoriografije, ve} i iz svesti obi~nog srpskog sveta.

***Objavqeno u novosadskom Dnevniku 19. oktobra 1999. godine, na 12. strani, u rubrici Istoriografija. Re~i iz prvog pasusa date crnim slogom izba~ene su iz autorovog teksta, vaqda da ne bi remetile nau~- ni~ki mir “srpskih” istori~ara.

Nedostojni naslednici kr~me dedovinu

Jovo Ostoji}, Vojvo|anski autonoma{i rasta~u Srbiju

Ostoji}eva kwiga Vojvo|anski autonoma{i rasta~u Srbi-

ju predstavqa jedno od mogu}ih vi|ewa onoga {to se sa Vojvo- dinom Srpskom de{avalo posledwih desetak godina. A de{avale

su se stvari koje su iskonstruisane u neskrivenoj nameri da se

ista ta Vojvodina Srpska izdvoji iz Srbije, ne bi li se na razva- linama i jedne i druge uspostavila navodna “posebnost” Vojvodi-

ne bez srpskog obele`ja. Nisu se tom satanskom poslu posvetili

samo oni koji ponekad rado isti~u da su jedini naslednici neka- kve autenti~ne Vojvodine (Vojvodino stara, zar ti nema{ sti- da?), ve} i mnogi koji u Vojvodini `ive odskora i koji Vojvodinu

Srpsku i wen duh jo{ nisu uspeli ni da prepoznaju. Na`alost, jo{

od dana kad su Zbor Sremaca u Rumi (24. novembra 1918) i Velika

narodna skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe (25. novembra 1918) doneli odluku o neposred- nom prisajediwewu Kraqevini Srbiji, i jednima i drugima na ruku su i{li upravqa~i “sjediwene” Srbije, uvereni da je ono {to se tamo desilo bio rezultat wihove li~ne pobede, wihova

li~na `rtva srpskom jedinstvu, akt wihovog milosr|a prema “pre- ~anima” i da je otud proisteklo wihovo pravo da svoju “upravqa~-

ku ve{tinu” daruju tom tek prisajediwenom delu Srpske Zemqe.

Ja{a Tomi}, predvodnik onih koji su izglasali to prisajedi- wewe, jo{ onda je upozoravao Srbe iz krajeva ju`no od Dunava i Save da treba pripaziti “na nas koje je odwihala kolevka Aus-

tro-Ugarske”; da “nas (vojvo|anske Srbe) pustite na grudi du{evne, juna~ke i demokratske Srbije: ho}emo da obu~emo srpsku ko{u- qu, jer nam je ona najbli`a a posle toga zaogrnu}emo se ogrta~em Jugoslovena”; da oni “koji tra`e danas i rascepkanu Srbiju” ni- kako ne}e da shvate da Srbi nisu isto ono {to su Hrvati ili Slo- venci, na primer; jo{ mawe Maxari ili Nemci, ~iju su sru{enu monarhiju isti ti “demokratski” Srbi poku{ali da o~uvaju opi- ru}i se prisajediwewu Vojvodine Srpske Kraqevini Srbiji. Odluka o prisajediwewu bila je rezultat pozitivnih duhov- nih te`wi Svesrpstva, oli~enih u `ivim uspomenama na Du{a- novo carstvo i na tradiciju Srpske pravoslavne crkve. Odluku

su doneli oni Srbi koji su u sebi nosili i o~uvali upornu veru

svojih predaka da }e se, ako su stigli ovamo sa ^arnojevi}em, po- novo vratiti na svoja opustela ogwi{ta, odnosno, ako su ovde bi-

li starosedeoci, da }e svoju nacionalnu teritoriju ponovo kon-

stituisati ~im ona bude oslobo|ena vi{evekovne ugarske (austro- ugarske) okupacije. A wihovu odluku podupirali su nacionalni

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

13

Srbi iz Matice i Srbi sa zapadne strane, iz prekodrinskih kra- jeva, svi oni koji su u srpskom ujediwewu videli jedinu mogu}- nost svog nacionalnog opstanka. Protivnici srpskog jedinstva potekli iz srpskog naroda u istoj toj Vojvodini Srpskoj, a wih nije bilo ba{ malo i nisu oni bili ba{ bez uticaja, suprotstavqali su se tome jedinstvu iz razli~itih razloga. Jedni, kao sredwo{kolski profesor i kwi- `evni istori~ar Vasa Staji}, nisu verovali da se “mo}no” aus- trougarsko carstvo mo`e tek tako raspasti, a drugi, kao u~iteq, kompozitor i muzi~ki pisac Petar Kowovi}, pozivali su se na navodnu “demokratiju”. I jedni i drugi protivre~ili su i radi- kalskoj ve}ini na Velikoj narodnoj skup{tini i ~iwenici da Maxari i Nemci nisu dobili pravo da odlu~uju o sudbini Vojvo- dine Srpske; ako su bili nezadovoqni svojom malobrojno{}u na toj skup{tini, ona je bila rezultat wihove dotada{we austro- -ugarske iskqu~ivosti i antisrpske dr`avne orijentacije; ako su `alili za nema~kim i maxarskim bira~kim pravom, oni su za- boravqali da je to pravo objektivno prestalo da postoji u upravo izgubqenom ratu protiv pobedni~kog srpskog naroda i Srbije. (Bilo je na toj Skup{tini {est Nemaca i jedan Maxar, koji su prihvatili ~iwenicu da su wihove mati~ne dr`ave pora`ene i da bi trebalo po{tovati novouspostavqenu vlast). Ako su se oni drugi slagali sa Vasom Staji}em, bio je to siguran znak da su svi oni “tvrdili pazar” za slu~aj da be~ko carstvo pre`ivi i da se ba{ oni pojave kao budu}i “nosioci” nekakve potowe srpske vlasti u Austrougarskoj. I za jedne i za druge bila je to potraga za nekada{wim austrougarskim gospodarima, a oni, i jedni i drugi, nudili su se da kao slu`in~ad produ`e `ivot u kraju koji su i wihovi bliski preci trpeli kao délvidék. Sudbina je htela da su vode}e li~nosti radikalskog prisaje- diwewa Vojvodine Srpske poumirale ubrzo posle svoje odluke, a nosioci vlasti u novostvorenoj Kraqevini Srba, Hrvata i Slo- venaca, ne vode}i ra~una o onom upozorewu Ja{e Tomi}a o aus- trougarskoj kolevci i srpskoj ko{uqi, svojom trapavom poli- tikom prema srpskom narodu u Banatu, Ba~koj, Barawi i Sremu svesrdno su ohrabrivali razbija~e Srbije, i onda zvane autono- misti, da obnove svoje stare ideje o nekakvoj autonomiji Vojvo- dine. Makar koliko Ja{a Tomi} govorio da je srpska autonomija imala svog smisla samo u Austrougarskoj, a ne i u Srbiji, koja bi morala biti celovita, zagovornici vojvo|anske autonomisti~ke ideje lako su na{li svoje istomi{qenike i za{titnike na raz- nim stranama, najlak{e kod “jugoslovenskih” komunista podu~e- nih da navodnu srpsku hegemoniju u novoj dr`avi treba “onemo-

14

Ilija Petrovi}

gu}iti”; svi ostali srpski susedi i ina~e su bili zainteresovani za reviziju posleratnih mirovnih ugovora iz Pariza i za pretva- rawe svih vojni~kih poraza protiv srpskog oru`ja u “naknadnu pobedu”.

Anacionalnim Srbima iz Vojvodine Srpske bilo je lako da kr~me svoj zavi~aj i da ga prodaju za male pare, jer oni Vojvodinu Srpsku nisu ni stvarali; isto kao ono kad neki ozbiqno zainte- resovan kupac radije kupuje ku}u od naslednika nego od onoga ko-

ji ju je gradio; za graditeqa, wegova je gra|evina utoliko vred-

nija ukoliko je vi{e truda, vi{e qubavi, vi{e strasti, vi{e ~e`we u wu ulo`io; nasledniku su sve te sentimentalne veze bez ikakvog zna~aja i on se jedne takve gra|evine, makar koliko sku- pocene i svete, lako (i olako) li{ava.

Zbog toga se i moglo desiti da oni koji nisu ni stvarali Voj- vodinu Srpsku, ve} su je samo nasledili, ubrzo poni{te sve ono {to je na novosadskoj Velikoj narodnoj skup{tini bilo jasno i nedvosmisleno u~iweno; “zaboravqeno” je da se Vojvodina Srp-

ska ve} nalazila u Srbiji, a stvarawem nekakve “federalne” Sr- bije rezervisana je pravna osnova kasnijem wenom razbijawu. Autonomija Vojvodine bez imena, ali sa usa|enom “levom” idejom

o srpskoj hegemoniji u krajevima severno od Save i Dunava, po-

stala je, tako, mogu}nost da ona ve} pomenuta pravna osnova bude

kasnije iskori{}ena protiv interesa srpskog naroda u celini. U~iweno je to u vremenu kad je Komunisti~ki manifest, ono ve} dobro poznato uputstvo za uni{tewe pravoslavnih Rusa i Srba, progla{eno osnovnim pravilom antisrpskog delovawa u Drugoj Jugoslaviji. A u toj i takvoj Jugoslaviji decenijama je negovan kult vojvo- |anske posebnosti, sa politi~kim autoritetom iznad “federal- ne” Srbije u kojoj se Vojvodina Bezimena nalazila samo nominal- no. Zato se i moglo desiti da generacije onih koji su ro|eni u Vojvodini Srpskoj budu vaspitane na `eqi za “samostalno{}u” i, naro~ito, na mr`wi prema Srbiji. Ako se toj vrsti srpskih srbomrzaca prikqu~io i velik broj Srba ro|enih izvan Vojvo- dine Srpske a nastawenih u woj, bilo je to u wihovom uverewu da su predodre|eni za vo|e ro|enim Vojvo|anima i da im ro|eni Voj- vo|ani, kao qudi ne{to mirnijeg mentalnog sklopa, mogu poslu- `iti kao cifarsko pokri}e za wihove autonomisti~ke “poli- ti~ke” radwe protiv dr`ave Srbije, srpske dr`avnosti i protiv celovitog Srpstva. Ako je i neko od ro|enih Vojvo|ana bio u vr- hu autonomisti~kog kola, bio je to znak da su i wihove antisrp- ske ideje bile dobrodo{le, kao ona, na primer, o stvarawu “voj- vo|anske pravoslavne crkve”.

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

15

Tokom svih brozovskih decenija, levi~ari na vlasti pa`qi- vo su proizvodili i negovali i na|o{e i do|o{e raspolo`ene autonomisti~ki. U Brozovo vreme nije bilo uputno pomiwati re~ autonoma{i, a posle wegovog biolo{kog kraja, kad su svi wegovi strani poverioci pohitali da vrate ono {to su mu dece- nijama davali i uzmu ono {to im je on decenijama obe}avao, auto- nomisti~ki zahtevi po~eli su da otvoreno, bez ikakvih ograda, izrawaju na povr{inu. Deo takvih zahteva, wihovih postupaka i wihove logike, nalazi se pred nama, u izboru Jove Ostoji}a. Taj izbor na~iwen je iz wemu dostupnih novinskih tekstova, po wegovom shvatawu anacionalnog, antisrpskog i razbija~kog. U ovom izboru nalaze se i neki tekstovi koji, mo`da, i nemaju direktne veze sa zalaga- wem za autonomiju, ali jasno govore o (ne)moralnom bi}u odre|e- nih nosilaca autonomisti~ke ideje. Ako ovi tekstovi, sabrani kao gra|a na jedno mesto, budu}em ~itaocu, ali i istra`iva~u i tuma~u jedne prevashodno antisrpske pojave, poslu`e kao oslo- nac u borbi za srpsku nacionalnu stvar, onda je Jovo Ostoji}, ratnik za Svesrpstvo, pomogao svima koji su zabrinuti i za op- stanak srpske dr`ave i za svoj sopstveni. Novi Sad, 4. avgust 2000.

***Recenzija za Ostoji}evu kwigu data je autoru, ali je recenzentu ostalo nepoznato da li je kwiga objavqena.

Topli~ki ustanak i daqe je u senci

Dobrosav Q. Ili}, Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare {ine, Novi Sad 2000.

Ako ka`emo da se u kwizi o Topli~kom ustanku 1917. godine, koju danas ovde predstavqamo, wen autor pozvao ~ak na pedeset dve bibliografske jedinice, za nedovoqno obave{tenog ~itaoca to bi moglo zna~iti da je ova tema, ina~e vrlo uska, svestrano ob- ra|ena. Me|utim, saznawe da su najstariji od tih tekstova objav- qeni u novinama, ali tek dvanaest godina po ustanku, da je tri- deset pet obimnijih zapisa nastalo za posledwih trinaest godi- na, a da je samo petnaest radova pisano u me|uvremenu, upu}uje nas na zakqu~ak da je ~itava pri~a optere}ena onim {to obi~no na- zivamo “ideolo{kim naslagama” i da joj, ako od we o~ekujemo ce- lovitost, jo{ uvek nedostaje po koja karika. Najpre, i u Srbiji izme|u dvaju svetskih ratova dobro se zna- lo da je u pripremu Topli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda savezni~kih vojsaka na Solunskom frontu, da je ustanak doneo brojne `rtve i da se krivice za sve to ne mo`e osloboditi ni srpska Vrhovna komanda; za zvani~ne politi~ke i vojne faktore u posleratnoj Srbiji bio je to dovoqan razlog da se istina o u- stanku pre}uti i {to pre preda zaboravu. Kasnije, po{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema je postala sasvim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zain- teresovanoj za suzbijawe takozvane “srpske hegemonije” i za os- tvarewe “srpsko-bugarskog bratstva”, bilo osobito stalo da ulo- ga bugarske politike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {to dubqoj senci i, po mogu}stvu, neprime}ena. U na{em vremenu, kada su obe te prepreke uklowene, pokazu- je se da je ideolo{ka zaslepqenost srpskog naroda, a naro~ito wegovog intelektualnog sloja, predugo trajala i da se do objek- tivnog prikaza onoga {to se zbivalo u okupiranoj Toplici jo{ uvek te{ko sti`e. Po prilici, najte`e posledice po istorijsko pam}ewe o Topli~kom ustanku ostavio je “teorijski pristup” srpskih ideo- loga novijeg vremena, obrazlo`en 1950. godine kao navodna isto- rijska istina: “U februaru 1917 godine buknuo je u okupiranoj

Toplici i Jablanici ustanak naroda

{tva tih krajeva na krvavi teror okupatorskih austrijskih i,

Neposredni povod ustanku bila je

naro~ito, bugarskih vlasti

kao reakcija stanovni-

naredba bugarskih vlasti o mobilizaciji sveg mu{kog srpskog stanovni{tva od 17 do 50 godina. Ustanak je, zahvaquju}i borbe- nom raspolo`ewu naroda, u po~etku imao uspeha i doveo do oslo-

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

17

bo|ewa Prokupqa, Kur{umlije i @upe. Ali kada su protiv po- buwenika upu}ene tri divizije austrijske i bugarske vojske, u- stanak je krajem marta 1917 godine bio u krvi ugu{en. Posle ugu{ivawa ustanka usledila je zverska osveta okupatora nad stanovni{tvom Toplice i Jablanice, u kojoj je ubijeno 20.000

qudi”(1).

Cifra od 20.000 `rtava i nije ba{ mnogo verovatna, po{to su je “jugoslovenski” socijalisti srpskog porekla pozajmili od bugarskih okupatorskih izvora; i jednima i drugima bio je osnov- ni ciq da se zlo~ina~ki bugarski u~inak u Toplici maksimalno smawi. Do cifre od 25.000 `rtava do{la je Me|unarodna anketna komisija za utvr|ivawe bugarskih ratnih zlo~ina(2), dok je An- ketni odbor Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slo- venaca utvrdio da je pobijeno 35.000 civila(3). Kosta Pe}anac, kqu~na li~nost u Topli~kom ustanku, veli da je ukupan broj `rtava iznosio ~itavih 40.000, ura~unavaju}i ovde i civile i

ustanike(4).

Malo~as pomenuta “istorijska istina” izvedena je iz zva- ni~nih stavova nekada{we Srpske socijaldemokratske stranke prema stawu u okupiranoj Srbiji, formulisanih novembra 1917. godine za potrebe socijalisti~ke Internacionale(5), u danima dok je se}awe na Topli~ki ustanak bilo jo{ vrlo sve`e. Proi- sticalo je iz tih stavova da je zvani~nu politiku “sofijskih go- spodara” prema srpskom narodu nametnula “reakcionarna banda razbojnika” na ~elu sa predsednikom bugarske vlade Vasilom Hristovim Radoslavovim (1854-1929). “Ovi qudi, koji su deceni- jama terorisali svoj ro|eni narod, bili su vrlo malo skloni da po{tede stanovni{tvo potpuno pokoreno u jednoj okupiranoj ob- lasti. Neverovatnim sistemom nasiqa i metodi~nom politikom istrebqivawa Srba ovi zlikovci ho}e da pripreme teren za he- gemoniju Bugarske na Balkanu i za stvarawe bugarskog carstva pod skiptrom Koburga. Zlo~ini koje su ove individue po~inile u srpskom narodu bezbrojni su”, a poredak uspostavqen na okupi- ranim teritorijama daleko je od ikakvog prava ili morala. “U bugarskom delu Srbije ne zna se za sudove. Tek u posledwe vreme ustanovqen je u Ni{u jedan sud koji ima da slu`i za celokupnu srpsku okupiranu oblast. Tamo policija, regrutovana iz najmawe preporu~qivih slojeva stanovni{tva, ima neograni~enu vlast. Li~na sloboda svakog srpskog gra|anina, kao i wegov `ivot, za- vise potpuno i iskqu~ivo od dobre voqe svakog policijskog a-

genta, svakog bugarskog `andarma. Batine koje se dele qudima, `e-

nama, deci i starcima predstavqaju ne{to

ci, stariji od 60 godina - ne samo po selima, ve} i po varo{ima -

Star-

najobi~nije

18

Ilija Petrovi}

dobijaju po 75 batina {to nisu pozdravili kakvog `andarma. Jed-

na `ena, u ~ijoj ku}i stanuje jedan bugarski oficir

na 25 batina ako oficir uobrazi da je ~ar{av na stolu u wegovoj sobi ru`niji od ~ar{ava na stolu wegove gazdarice. Jedan srp-

ski sudija, visoko obrazovan ~ovek

drva za bugarske u~iteqice koje besplatno stanuju kod wega, ako ne `eli da ga osude na batinawe. Moglo bi se navesti bezbroj sli-

~nih slu~ajeva. U ovim oblastima Srbi su srozani na pravo ro-

U obla-

sti okupiranoj od Bugara najelementarnija javna bezbednost nije

zagarantovana. Bugarske vlasti se slu`e, uvek pod pretwom smrt-

Bezbrojne razbojni~ke ban-

de, tolerisane od strane vlasti, koje pqa~kaju i ubijaju sve i

svakoga, {etaju se po celoj oblasti. De{ava se, ~ak i veoma ~esto, da su ovi banditi tajni kompawoni oficira, policijskih age- nata i `andarma bugarskih Onaj ko bi danas u toj okupiranoj oblasti izjavio da je Srbin i ostao pri tome - odmah bi bio optu`en za veleizdaju i sam bi se- bi izrekao smrtnu kaznu. Svi srpski spisi, ne samo kwige iz jav- nih biblioteka, ve} i kwige iz privatnih stanova, rekvirirani su i spaqeni. Najstro`ije je zabraweno, ~ak i u privatnoj prepi-

Novoro|en~ad kr{tavaju bugarski popo-

U osnovnim {kolama se predaje

vi, samo bugarskim imenima

sci, da se pi{e srpski

ne kazne, globama i kontribucijama

bqe, kakvo su bili pre 200 godina pod turskim jarmom

svakog dana mora da stru`e

osu|uje se

samo na bugarskom, a nastavu izvode u~iteqi i u~iteqice iz

Sva u~iteqska i sve{teni~ka mesta, sva ~inovni~ka

mesta po op{tinama zauzeli su Bugari. Na celoj teritoriji koju su okupirali Bugari nema nijednog jedinog srpskog u~iteqa ili sve{tenika: svi su internirani ili prosto pobijeni

Jedan veliki broj Srba, koje ne stignu da pobiju u Srbiji, Bu- gari odvode u Malu Aziju. ^itave porodice iz Isto~ne Srbije, `ene, deca, starci, silom se otr`u od svojih ogwi{ta i vuku u

Ho-

}e se pre svega da se iz ovog dela Srbije udaqe svi elementi spo- sobni da razviju nacionalnu snagu i da se ti elementi uni{te, da

Mno-

gobrojne srpske porodice deportirane u Malu Aziju pod u`as- nim okolnostima, osu|ene su na smrt. Te su deportacije, u stvari, samo ubijawe Srba u masama". Kad se sve to {to je napisano pro~ita ili ~uje sâmo za sebe, te{ko da bi se za Bugare na{la ijedna lepa re~. Znali su to i srpski socijaldemokrati, te su, za svaki slu~aj, svoj izve{taj o bugarskim zlo~inima nad srpskim narodom u Toplici po~eli golemim pravdawima istih tih zlo~ina:

bi se zatim pri{lo pobugarivawu ostataka stanovni{tva

Malu Aziju. I nije to nikako li~na ili individualna kazna

Bugarske

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

19

“Pre no {to po~nemo da opisujemo stawe u bugarskom delu

Srbije, smatramo za potrebno da konstatujemo jednu veoma va`nu ~iwenicu, koja }e obradovati sve socijaliste uop{te, a socija- liste na Balkanu napose, a to je da treba praviti veoma jasnu razliku izme|u vladaju}ih krugova u Bugarskoj i bugarskog na-

roda

proizveo je na celokupno srpsko stanovni{tvo, svuda gde je do-

{ao s wim u dodir, dobar utisak. Prvih dana invazije, kada je svaki vojnik imao takore}i pravo nad `ivotom svakog pokorenog stanovnika, gde je wegovo diskreciono pravo bilo neograni~eno i wegova odgovornost gotovo nikakva, polo`aj u oblastima poko- renim od strane bugarske vojske bio je mnogo boqi. Bilo je mnogo vi{e reda i slobode nego docnije, kada se uspostavila okupa- ciona uprava i kada je »zvani~ni poredak« bio zaveden od strane

upravqa~a

narod, kome ga je vukla srodnost naroda, srodnost koja ih sjedi-

wuje, i on je vrlo dobro razumevao u`asnu situaciju na{eg polo- `aja. De{avalo se veoma ~esto da su ovi sinovi bugarskog naroda

plakali

uvu~ene u bratoubila-

~ki rat”. Po logici srpskih socijalisti~kih vo|a, Tucovi}evih sled- benika, bugarske zlo~ine u Srbiji izveli su “bugarski uprav- qa~i”, iako je i wima samima jasno da, dok su ti upravqa~i bili u Bugarskoj, bugarski vojnici, “a to }e re}i naoru`ani bugarski

narod”, makar ponekad bili nazvani i “najmawe preporu~qivim

slojem stanovni{tva”, okupirali su Srbiju (uz germansku i ugar- sku pomo}), razoru`ali su srpski narod na po~etku okupacije, omogu}ili su uspostavqawe bugarske uprave, izveli su progone i ubistva srpskih u~iteqa i sve{tenika, deportovawe srpskog stanovni{tva u Malu Aziju, i razne druge oblike genocida. Srpski socijalisti~ki lideri ne pori~u da je “ustanak u

dao bugarskim

vlastima zgodnu priliku da poka`u svu svoju zversku svirepost”. Oni, istina, konstatuju da “bilo bi te{ko re}i ta~no kako je mogao izbiti ovaj ustanak”, ali se zato svojski trude da “naoru- `ani bugarski narod” predstave kao de~ji vrti} i da su za sve krivi srpski zaverenici koji su uspeli da umaknu bugarskoj vla- sti. “Van svake je sumwe da srpsko civilno stanovni{tvo nije u tome (ustanku) imalo ikakva udela. Ceo taj ustanak organizovan je i izvr{en od strane vojnika i komita srpskih, koji su uspeli da umaknu vlastima. Te su zavereni~ke elemente vrlo verovatno po- dr`avali bugarski i austrougarski dezerteri nezadovoqni svo-

martu o.g. (1917) koji je izbio u Ju`noj Srbiji

vide kako su Bugarska i Srbija ponovo

{to je Srbija upropa{}ena i duboko o~ajavali {to

Prost bugarski vojnik imao je simpatija za srpski

Bugarski vojnik, a to }e re}i naoru`ani bugarski narod,

20

Ilija Petrovi}

jim polo`ajem

Kako je srpsko stanovni{tvo bilo razoru`ano

od strane vlasti jo{ na po~etku okupacije, nije imalo mogu}no- sti da se protivi ustanicima i da im se odupre. Ono je moralo, volens nolens, da im daje hranu, stan i da im poslu`i i u drugim

prilikama. Po sebi se razume da su bugarske i austrougarske vla- sti te postupke tuma~ili kao neposredno u~e{}e u ustanku, te su

ove jadne qude kaznili smr}u

tim izgovorom, od kojih je najvi{e 3.000 zbiqa u~estvovalo u us- tanku. Svi ostali pripadali su nevinom civilnom stanovni-

Hiqade `ena i dece internirani su, a drugi pobacani u

zatvore. Trideset i {est sela oko Leskovca potpuno je istrebqe-

no

oko 4.000 qudi

hvalio se docnije da je on zaklao vi{e od 300 Srba. »U po~etku je bilo dosta te{ko, moralo se uvek vi{e puta bosti no`em, ali kad sam se izve`bao, operacija je i{la ne mo`e lep{e biti: jedan

udarac - i ~ovek je ubijen«

krugova prelazi zbiqa sve granice”, zakqu~uju vo|e srpskih so- cijalista, izbegavaju}i da u te “krugove” strpaju i vojnike, i policajce, i sve one koji su u~estvovali u internirawu, u zatva- rawu, u bodewu no`em, u streqawima, u istrebqewima. Nolens volens, taj “bugarski vladaju}i krug” u svemu se mora izjedna~iti sa bugarskim vojnikom, odnosno “naoru`anim bugarskim naro- dom”, odnosno “najmawe preporu~qivim slojem stanovni{tva” {to je srpskim socijalistima i wihovim naslednicima u Komu-

nisti~koj partiji Jugoslavije i, kasnije, u Savezu Komunista Jugoslavije, morao biti jak izgovor da se o Topli~kom ustanku pi{e {to mawe, ili, jo{ boqe, da se o wemu }uti. A ako se ve} moralo pisati, obrazac za pisawe dali su “pobedni~ki socijali- sti” u drugoj Jugoslaviji: ustanak jesu digle “{iroke mase tih krajeva”, ali su na wegovom ~elu stajali “bur`oaski nacionali- sti~ki elementi, povezani sa Pa{i}evom vladom”. Isto tako, pomiwawem samo Pa{i}evog imena, a pre}utki- vawem svih ostalih “bur`oaskih nacionalisti~kih elemenata”, sugerisano je svima onima koji bi se mo`da upustili u druk~ije razmi{qawe o Topli~kom ustanku i wegovim stare{inama, da tako ne{to ne bi bilo uputno. I, zbog toga, moglo se desiti da se}awe na najve}i broj ustani~kih vo|a, naro~ito ~etovo|a, sko- ro potpuno izbledi. U vremenu kad je uticaj socijalisti~ke misli vidno oslabio, i kad se, kako smo videli, pojavilo celih tridesetak stru~nih i nau~nih priloga o Topli~kom ustanku, pred ~itaoce izlazi i kwiga Dobrosava Ili}a Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare-

Varvarstvo bugarskih vladaju}ih

Jedan policijski ~inovnik iz okoline Ni{a

Odvedeno je gotovo sve mu{ko stanovni{tvo varo{i Ni{a,

{tvu

Oko 20.000 Srba ubijeno je pod

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

21

{ine. Mo`da je wen naslov mogao biti i kra}i, na primer Sta- re{ine Topli~kog ustanka, ili kako druk~ije, ali to i nije mnogo bitno. Va`no je da se u woj, pred nama, po{to je Ili} ulo- `io ogroman napor da sredi raspolo`ive podatke o ustani~kim vo|ama, pored {estorice vojvoda (na 138 strana), pojavilo tri- deset sedam stare{ina “na zna~ajnim du`nostima u ustanku” (na dvadeset jednoj strani) i sto trinaest ~etovo|a (na sedamnaest strana). Prate}i wihovo delovawe kroz du`e ili kra}e prigo- dne zapise, ponekad i u dva-tri reda, mi }emo o samom ustanku saznati mnogo vi{e no {to nam nudi uvodni tekst pod naslovom Topli~ki ustanak - Narodna buna; naro~ito se to odnosi na `i- votopise {estorice vojvoda. Ovde moramo napomenuti da je odnos srpske istorijske nauke

i vladaju}ih politi~kih elita tokom posledwih osamdesetak godina prema Topli~kom ustanku doprineo da ~ak i potomci naj- ve}eg dela ovih zaslu`nika zaborave na svoje pretke. Ka`emo to ponajvi{e zbog ~iwenice da je samo za petnaestak pomenutih li- ca upam}ena godina ro|ewa, a tek za ne{to vi{e wih i godina smrti. Za mnoge se ne zna ni wihovo poreklo, niti wihova sudbi- na. Mada se mo`e pretpostaviti da je i najbli`a rodbina nekih od pomiwanih stare{ina nestala tokom bugarskih pogroma, zbog ~ega se i prekinulo se}awe na wih, sve to trebalo bi prihvatiti kao upozorewe qudima od pera, i kao podsetnik istovremeno, da, dok pi{u o aktuelnim doga|awima, pi{u i o wihovim u~esni- cima; nema doga|aja bez u~esnika u wima, onih koji su mawe ili vi{e uo~qivo uticali na sam doga|aj. U na{im uslovima, u vremenima dok smo i mi trpeli uticaj vladaju}ih ideologija, ili mo`da u`ivali u wima, i ono {to smo o nekoj od tih li~nosti nau~ili i zapamtili mora se staviti pod sumwu i podvr}i ozbiqnoj kritici. Po prirodi stvari, ova se napomena mo`e odnositi i na neke od redova u Ili}evoj kwizi; mislim najpre na pripovest o `ivotu Koste Milovanovi}a Pe- }anca. Makar koliko tekst o Pe}ancu bio iscrpan, od wegovog ro-

|ewa pa do nasilne smrti, na punih 67 strana, ~ini se da vreme od Topli~kog ustanka do na{ih dana nije dovoqna vremenska dis- tanca da bi se mogao doneti nepristrasan sud o wemu. Razlog je dosta jednostavan: mi smo istoriju ipak u~ili iz jedne kwige. Da nije tako, i da smo na vreme mogli ~itati kwige srpskih istori- ~ara iz rasejawa, mogli bismo saznati da je Vojvoda Pe}anac bio protiv preurawenog ustanka u Srbiji 1941. godine, isto kao {to

je to bio i pretposledwe ratne godine u Velikom ratu. “Vojvoda

sa svojim ~etnicima

Pe}anac kazao je

da je ve} jednom i on

22

Ilija Petrovi}

dizao jedan preuraweni ustanak za vreme okupacije u Prvom svet- skom ratu, pa je ta akcija ko{tala srpski narod 40.000 `rtava i

nebrojenog narodnog dobra; to je bilo 1917 godine kada su ga save- znici sa Solunskog fronta spustili avionom u Toplicu, iako su se u woj tada nalazile brojne nema~ke i bugarske okupacione tru- pe. Pe}anac je jo{ podvukao, da je u odnosu na okupatora i wegove snage sada jo{ mnogo gora i te`a situacija u pogledu dizawa oru`anog ustanka, pa zato smatra da je ubita~no za srpski narod ono {to rade pukovnik Mihailovi} i komunisti na ~elu sa Ti- tom. Naro~ito je naglasio, da je Topli~ki ustanak wemu doneo o- gromno iskustvo i zato smatra, da mu du`nost i nacionalno rodo- qubqe nala`u, da pomogne |enerala Milana Nedi}a i wegove nacionalne odrede u borbi protivu komunista kako bi ovi bili

{to pre uni{teni. Stoga je Vojvoda Pe}anac

nak |eneralu Nedi}u, da }e sa svojim ~etnicima svesrdno pomo}i borbu pravih srpskih rodoquba da se ugu{i komunisti~ka revo- lucija u Srbiji”(6). Danas, nama je te{ko prihvatiti mi{qewe da je jo{ 1941. godine trebalo ugu{iti komunisti~ku revoluciju u Srbiji, isto kao {to se mnogima ~ini neprihvatqivim shvatawe da se najno- vija zbivawa u Srbiji smatraju, da li naivno da li zlonamerno, kona~nim porazom komunisti~ke teorije i prakse na srpskom tlu; ovo posledwe naro~ito zbog toga {to su takvu parolu “izba- cili” oni koji su ve} jednom, pre desetak godina, uklawani kao “ekstremni komunisti”, da bi danas istr~ali na politi~ku po- zornicu kao “demokrate zapadnog tipa”. Moramo priznati da smo svih ovih godina bili no{eni logi- kom da “onaj ko nije s nama, taj je protiv nas”, i da zbog toga nismo ni primetili, na primer, da ~etnici Koste Pe}anca nisu bili isto {to i ~etnici Dra`e Mihailovi}a. “U svome povla~ewu na putu ka Bosni, oktobra 1944. godine, jo{ dok su bili na tlu Sr- bije, ~etnici su ubili Vojvodu Kostu Pe}anca, koji se sa svojim li~nim ~etni~kim odredom, brojno vrlo malim, bio prikqu~io ~etnicima |enerala Mihailovi}a. Nesretni Pe}anac je vero- vao, da }e mu u tim tragi~nim danima po narod Dra`ini ~etnici dozvoliti da bar zajedno s wima podeli te{ke neda}e povla~ewa. Me|utim, grdno se prevario. Wegove ~etnike su razoru`ali, a wega, Kostu Pe}anca, Vojvodu i starog ~etni~kog borca, pred ko- jim su, negda, spu{tane savezni~ke zastave u znak pozdrava i dubo- kog po{tovawa, ubili su bez suda i presude”(7). Tih dana oti{ao je iz Beograda i Dimitrije Qoti}, koman- dant srpskih dobrovoqa~kih jedinica(8). Pomiwem wega samo da bih pokazao koliko su socijalisti~ki odgojeni Srbi neuteme-

dao svoj prista-

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

23

qeno mislili o ideolo{kim protivnicima u Srbiji za vreme

Drugog svetskog rata. U hrvatskoj Op}oj enciklopediji, na primer, Qoti} je zastupao “fa{isti~ke ideje korporativne dr`ave”, a “wegove prista{e (qoti}evci) odigrali su petokolona{ku ulo- gu u godinama koje su prethodile napadu na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine. Po okupaciji zemqe, Qoti} otvoreno sura|uje s Nijemcima te organizira posebne oru`ane formacije za borbu protiv NOP”(9). Na drugoj strani, vladika Nikolaj Velimirovi}, onaj ~ijem se Srpstvu ne stavqaju zamerke i ~ija se filosofska misao citi- ra na raznim stranama, okarakterisao je Qoti}a ne{to druk~ije:

“Dimitrije Qoti} bio je dr`avnik, u~iteq i hri{}anin. On nije bio samo dr`avnik, on je bio hri{}anski dr`avnik. Za posledwih sto pedeset godina, mi smo imali velikih politi~a- ra, velikih qudi kao {to su Gara{anin, Jovan Risti} i Nikola Pa{i}, ali to su qudi bili veliki za svoje vreme, i u granicama Srbije, dok je Dimitrije Qoti} za{ao u velike krugove svetske

politike. To je bio politi~ar sa krstom

je najpre u~io delima, pa tek onda re~ima, upu}ivao je, i sam je bio primer. Ni{ta nije bilo da je govorio, a da nije delom o- stvario. O, da su takvi bili svi na{i u~iteqi! Hristos je rekao:

»Treba raditi pa u~iti, a ne samo u~iti«. Ko je poznavao toga ~o-

veka, morao ga je voleti. On je bio ideolog, svetski, {iroke ruke,

lav u hrabrosti a jagwe u krotosti

{to je posadio, uhvatilo je duboka korena. I sve {to je uradio,

mirisa}e”(10).

Ovaj posledwi primer mo`e nam poslu`iti samo kao pouka da pri ocewivawu pojedinih li~nosti treba pro~itati i kwige koje se ne uklapaju u na{u idejnu sferu. I, na samom kraju, bez neposredne veze sa kwigom o kojoj go- vorimo, isti~em da su svi u~esnici Topli~kog ustanka bili do- brovoqci; bez obzira na to da li se oni zovu ustanici, ~etnici, komite (ali ne na bugarskom jeziku, kako nam to sugeri{e Ili}), ili kako drugo, wima se ne mo`e odre}i dobrovoqa~ki status. Na`alost, iako ih je bilo 13-15.000, wih u dr`avnim, vojnim, istorijskim i drugim statistikama nigde nema. O dobrovoqcima iz Topli~kog ustanka ne }aska se ni na sedeqkama Udru`ewa rat- nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda; ono za ove srpske dobrovoqce ne `eli ni da zna. Pomi- wu ih samo Dobrosav Turovi} u saop{tewu na jednom nau~nom skupu o srpskim dobrovoqcima, odr`anom u Kikindi aprila 1996. godine(11), i moja malenkost, u kwizi Vernici Otaxbine(12), u cifri “oko 13.100".

On je bio veliki ~ovek. Ono

On je bio u~iteq koji

24

Ilija Petrovi}

Napomene

1. Istorijski arhiv Komunisti~ke partije Jugoslavije, Tom III So-

cijalisti~ki pokret u Srbiji 1900-1919, Beograd 1950, 337.

2. Dobrosav Q. Ili}, Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare{ine,

Novi Sad 2000, 57.

3. Milivoje Perovi}, Ustanak na jugu Srbije 1917, Beograd 1954, 206.

4. Bor. M. Karapanxi}, Gra|anski rat u Srbiji (1941-1945), Kliv-

land, Ohajo, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave 1958, 46. i 104.

5. Kao pod 1, 302-309.

6. Kao pod 4, 104.

7. Isto, 385.

8. Isto, 387.

9. Op}a enciklopedija, knjiga 4, Zagreb 1968, 150-151.

10. Kao pod 4, 435-436.

11. Dobrosav Turovi}, Jablani~ki dobrovoqci u Topli~kom ustan-

ku, Zbornik radova “Dobrovoqci u ratovima Srba i Crnogoraca”, Beo- grad 1996, 237-258.

12. Ilija Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz

prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, 285.

***Izgovoreno 11. januara 2001. godine, u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, na predstavqawu kwige Dobrosava Q. Ili}a Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare{ine, Novi Sad 2000. Na osnovu ovoga teksta prire- |en je i (neobjavqeni) prikaz Ili}eve kwige (pod naslovom “Ideolo- {ke naslage” na Topli~kom ustanku) za novosadski Dnevnik.

Srpska kolevka na Golgoti

Sava Radulovi}, Golgota rodne grude, Novi Sad 2002

Bila o kwizi ili povodom kwige, na{a ve~era{wa pri~a

ti~e se svih nas mnogo vi{e no {to to, ovog trenutka, mo`e dopre-

ti

do na{e uspavane savesti. A ako ba{ ho}emo da takvu sopstve-

nu

savest opravdamo, mo`e nam poslu`iti kao zlehuda uteha da su

sa

istom takvom save{}u pro`ivele `ivot barem dve ili tri ge-

neracije na{ih prethodnika. Ipak, ne bismo smeli opravdavati one koji su svojim ne~iwewem dopustili da pro|u ideje i postup-

ci onih koji su dobro znali o ~emu se radi i sa kojim ciqem; u pr-

voj grupi nalaze se mahom nau~nici potekli iz srpskog naroda a {kolovani na strani ili na {kolskim programima utemeqenim

na zatirawu Srpstva, dok drugu grupu sa~iwavaju oni koji su sebe,

i onda i danas, rado nazivali “izabranim predstavnicima naro- da”, sa mandatom da odlu~uju o “idejnoj orijentaciji” istog tog na- roda i o wegovoj stvarnoj sudbini. Me|u ovima drugim, van svake sumwe, najznamenitiji su tvorci i “primewiva~i” doma}eg “nau~- nog socijalizma”, po~ev od Svetozara Markovi}a, preko Dimi- trija Tucovi}a i Josipa Broza, do wihovih epigona u vrhu da-

na{wih brojnih politi~kih stranaka sa demokratskim, socijal- demokratskim, demohri{}anskim i raznim drugim liberalnim i kojekakvim alternativnim obele`jima, u svakom slu~aju anacio- nalnim ili antisrpskim, vrlo bliskim totalitarizmu novog svet- skog poretka i pod wegovom neposrednom za{titom. Da ne bih premnogo {irio pri~u, jer mi se ve~eras ipak vr- timo oko srpske kolevke, ovde }u se baviti samo Dimitrijem Tu- covi}em i wegovim stvarnim doprinosom upravo navr{enoj sto- godi{woj zastra{uju}oj ekspanziji arbana{kog `ivqa po Sta-

roj Srbiji, ili Pravoj Srbiji, danas poznatoj kao Kosovo i Me- tohija, ili, za one koji svoju srpsku pripadnost olako zapu{taju

za ra~un takozvane zapadne demokratije, samo kao Kosovo. Tucovi}evo zanimawe za arbana{ko pitawe do{lo je naro- ~ito do izra`aja u vreme kada su se srpski odnosi s Austrougar- skom na{li u }orsokaku i kada se tek oslobo|ena Srbija, nepo- sredno posle Drugog balkanskog rata, suo~ila s arbana{kom po- bunom; prvo pitawe bilo je nameweno srpskoj diplomatiji, a dru- gim su se, sa promenqivim uspehom, ve} bavili srpska vojska i Dimitrije Tucovi}. Istorijskoj nauci poznato je da kad su u Pravoj Srbiji uspo- stavile svoju vlast, “nisu ni Srbija ni Crna Gora prema arbana- {kom stanovni{tvu primewivale nikakve represalije. Samo ta- mo, gde je izazivan nered i pobune morao je biti uveden red. Up-

26

Ilija Petrovi}

ravo samo na izazivawa sa arbana{ke strane dolazile su mere, koje se u takvim prilikama svagde primewuju. Vlasti su `elele mir i nastojale na tome da se stanovni{tvo ukqu~i u redovan `i- vot i rad”. Tucovi}ev posao, kako sam ka`e u predgovoru za svoju studiju Srbija i Arbanija, bio je “vi{e iz prakti~nih potreba nego iz teoriskoga interesa”. Van svake sumwe, prakti~ne potre- be nastale su posle kongresa Socijalisti~ke internacionale u Bazelu, kada je balkanskim socijalistima nalo`eno da prokla- muju “bratstvo svih balkanskih naroda, ra~unaju}i tu Albance, Turke i Rumune”. Rumuni tada nisu bili interesantni socijali- stima; Turci su upravo bili potisnuti sa najve}eg dela Balkan- skog poluostrva i nije ih u takvim uslovima bilo zgodno brani- ti; Internacionalin doma}i zadatak odnosio se iskqu~ivo na Arbaniju, po{to su, kako Tucovi} tvrdi, “zavojeva~kom politi- kom srpske vlade prema arbanaskom narodu stvoreni na zapadnoj granici Srbije takvi odnosi da se u skoroj budu}nosti mir i re- dovno stawe te{ko mogu o~ekivati”. Tucovi} ne govori da su pobede Srbije i Crne Gore u balkan- skim ratovima osujetile planove “o stvarawu jedne arbana{ke dr`ave izvan u`ega arbana{kog etni~koga prostora”, niti po- miwe da su Srbi tada “povratili svoje istorijsko tlo na kome se nalaze najve}i i najzna~ajniji istorijski i versko-kulturni spo- menici za koje je vezano najslavnije doba srpske istorije”. Nije Tucovi} pomiwao da Srbija i Crna Gora “nisu mogle `rtvovati svoje istorijsko tlo (da bi Austro-Ugarska i Italija mogle stvoriti svoju Veliku Arbaniju”) i da su, kao pobednice, tra`ile i istorijske i strategijske granice i ukidawe me|usob- ne granice. Iznose}i takve zahteve pred Londonsku konferenci- ju, Srbi su istakli da se ne protive organizovawu Arbanije kao autonomne zemqe, iako su “pobede srpske vojske i fakti~ko osva- jawe arbana{ke teritorije davale legitimnu osnovu” da posed-

nutu zemqu zadr`e za sebe. Me|utim, oni su, smatraju}i da na pr- vom mestu moraju stajati “istorijski, etni~ki i kulturni ra-

zlozi”, dali i svoje dodatne argumente: “

pa do kraja XVII veka bila je ta zemqa tako ~ista srpska i kul-

tivisana, da su Srbi namestili svoju Patrijar{iju u Pe}i

Od polovine XIV veka

Bli-

zu Pe}i nalazi se srpski manastir De~ani, najznamenitiji spo- menik srpske arhitekture i srpske pobo`nosti iz XIV veka. Prosto se ne mo`e zamisliti da bi sedi{te srpske Patrijar{ije i da bi se veli~anstveni De~ani podizali u jednome kraju, u kome ne bi srpski narod bio u ve}ini. Onaj kraj u kome su Pe}, \ako- vica i De~ani, to je najsvetija zemqa za srpski narod me|u svim wegovim zemqama. Ne mo`e se zamisliti nikakva crnogorska ili

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

27

srbijanska vlada, koja bi bila u stawu da tu zemqu ustupi bilo Arnautima, bilo ma kome drugome; najmawe bi to danas bilo mo-

gu}e, po{to je srbijanska i crnogorska vojska u krvavoj borbi o-

Ali i tu kao i u os-

talim srpskim zemqama severno od Ohrida i u okolini Belog i ujediwenog Drima Arnauti su skora{wa kolonizacija, upravo invazija”. Ako ve} sve to zanemaruje, onda je sasvim razumqivo {to Tu-

covi} ne}e pisati ni o tragi~noj ~iwenici da “ratovi Srbije i Crne Gore sa Turskom (sedamdesetih godina 19. veka) ne samo da nisu doneli oslobo|ewe srpskoga naroda nego su na celom pro- storu gde su Srbi i Arbanasi bili izme{ani, jo{ vi{e zatrova-

li i pogor{ali odnose izme|u wih. Kada su srpski dobrovoqci

»doprli do Gra~anice na Kosovu i tamo se pri~estili«, povero-

Ne

samo da, ovaj put, nije do{lo do oslobo|ewa srpskoga naroda,

nego se stawe na celome prostoru, na kome su bili izme{ani Sr-

bi i Arbanasi jo{ vi{e pogor{alo. Jo{ uo~i Berlinskoga kon-

gresa bila je, pod raznim uticajima, poja~ana antisrpska atmos-

fera da bi, posle osnivawa Arbana{ke lige, postala jo{ zatro- vanija”. Godine 1902, srpski poslanik u Carigradu izve{tavao je da

su “ostali

zasnovana na povla|ivawu Arbanasima, a u wima je upravo koren zla koje ne dopu{ta da se u Staroj Srbiji uspostave jednom red i mir bar onakvi kakvi su u drugim stranama eevropske Turske Neobuzdanost Arbanasa raste sve vi{e, te se do{lo do stawa ko- je pretstavqa anarhiju u najopasnijem smislu te re~i. Potpuno sigurni da im vlast ne mo`e ni{ta, Arnauti ne prezaju ni od kak- voga zuluma, koji su svakim danom sve u`asniji i raznovrsniji, te je zbog wih stawe u Staroj Srbiji postalo za Srbe nesnosno do neizdr`qivosti. Nisu im vi{e za{ti}eni ni imawe ni ~ast ni `ivot: imawa se grabe i pqa~kaju; ~ast se kaqa silovawima `ena i devojaka, a `ivot se gubi sad ne vi{e samo za to da se zadovoqi prohtev kakvog osionog zulum}ara arbana{koga, nego po planu koji kao da nije bez uticaja pretstavnika vlasti, {to se vidi i po smeru koji je jasan do o~iglednosti. Pa i nekada hvaqena tole- rancija turska prema crkvi sasvim se izgubila, jer su u posledwe vreme gotovo obi~ne pojave pqa~kawa crkava i manastira”. Razu- larenost i samovoqa arbana{kog `ivqa ostali su osnovna i trajna obele`ja ovoga vremena u Pravoj Srbiji, a ubila~ko ras- polo`ewe prema Srbima i pohlepa na austro-ugarsko i italijan- sko podmi}ivawe doveli su do toga da je “za skoro tri i po de-

neizmeweni odno{aji, do kojih je dovela politika,

valo se u to da je nastalo vreme oslobo|ewa srpskoga naroda

tela od Turaka i Arnauta tu svoju zemqu

28

Ilija Petrovi}

cenije, od Berlinskoga kongresa pa do prvoga Balkanskoga rata,

nastalo

su mnogi morali da be`e i napu{taju svoju staru postojbinu”. »Iseqavawa u Srbiju zbog ovih zuluma su neobi~no ~esta. Ima skoro celih oblasti u Srbiji koje su naseqene Kosovcima i Pe- }ancima. Ra~una se da je u vreme od prvoga srpsko-turskoga rata 1876. do 1912. iselilo u Srbiju preko 400.000 Starosrbijanaca«, (od ~ega) samo iz Kosovskoga vilajeta oko 150.000 Srba". Progon srpskog stanovni{tva iz Prave Srbije bio je u Aust- rougarskoj tuma~en sa posebnim zadovoqstvom, s tim {to je u javnosti predstavqan kao “srpska zverstva”. Ruski vojni izasla- nik pri srpskoj vladi pukovnik Vladimir @. Artamonov izve- {tavao je o tome svoj General{tab: “Antibeogradska histerija u Austro-Ugarskoj poprima homerovske razmere. Sve tamo{we no- vine samo pi{u o »srpskim zverstvima«, iskopanim o~ima zarob- qenika, mu~enim »mirnim Turcima« i silovanim Albankama. Krajwe nedobronamren ton tekstova dopuwavaju karikature na kojima su ruke srpskih vojnika i oficira u krvi, u najmawu ruku, do lakata. Javno mwewe se neprekidno poziva na »uni{tewe raz- bojni~kog gnezda na obali Dunava«. U nekim oblastima Austro- -Ugarske ve} je po~ela tajna mobilizacija rezervista i podofi- cira koji su slu`ili u »alpskim jedinicama«. Od wih nameravaju da formiraju odrede dobrovoqaca koji bi bili poslani u Alba- niju”. Nasuprot svemu tome, Tucovi} }e se u svom udvori{tvu In-

nemilosrdno satirawe Srba i teror nad wima tako da

ternacionali ~vrsto dr`ati teze da je arbana{ka pobuna s jese- ni 1913. godine, “zbog koje je Srbija morala ponovo mobilisati blizu tri divizije, klasi~an primer kako se kolonijalni ratovi

izazivaju. Okupacija srpske vojske prostirala se sa istoka do na same kapije klisura i klanaca. Ona je rastavila ora~a od wive, stoku od pa{e, stada od poji{ta, selo od vodenice, kupca i pro- davca od pijace, okolinu od varo{i, a ~itava planinska naseqa

Pri toj

pobuni

sebe istim onim sredstvima kojima se mogla najboqe poslu`iti

I kad je buna izbila,

izjavila da }e Arbanasi biti »primerno ka`weni«,

bur`oaska {tampa je tra`ila istrebqewe bez milosti, a vojska je izvr{ivala. Arbanaska sela, iz kojih su qudi blagovremeno izbegli, behu pretvorena u zgari{ta. To behu u isto vreme var- varski krematorijumi u kojima je sagorelo stotinama `ivih `e- na i dece. I dokle su ustanici zarobqene srpske oficire i voj- nike razoru`avali i pu{tali, dotle srpska soldateska nije {te-

vlada je

da mu polo`aj olak{a i da ga sebi privu~e

od svoga privrednoga centra i `itnice za ishranu

vlada g. Pa{i}a (odbila je) arbanasko stanovni{tvo od

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

29

dela ni wihovu decu, `ene i bolesne. Verna slika tih varvar-

stava iznesena je u dopisima iz Arbanije u Radni~kim novinama,

u ~lancima Krvna osveta soldateske i Crnogorski bes”. Te{ko je zamisliti da bi negde, nekad i neko mogao o svojoj

zemqi i o sopstvenom narodu pisati toliko ru`no kao {to je to ~inio Tucovi}. No, ako je to bilo u interesu “me|unarodnog pro- letarijata” i “revolucije”, ako je time ispuwavan “zavet” Komu- nisti~kom manifestu i wegovim tvorcima, onda se logi~nim mo`e smatrati wegov stav da “napu{tawe na~ela zajednice bal- kanskih naroda jo{ pri sklapawu ugovora o zajedni~koj akciji protiv Turske oteralo nas je da se prebijemo i uzaman satiremo na vratolomnoj Arbaniji, a isterani iz we odba~eni smo na Bre- galnicu da se varvarski i suludo koqemo sa bra}om Bugarima”. I, da ne bi bilo zabune, arbana{ka pobuna nije se dogodila u Arbaniji, kako nam to sugeri{e Tucovi}, ve} na Srpskoj Zemqi,

u Pravoj Srbiji, po Kosovu i Metohiji, u kraju koji je tokom

Prvog balkanskog rata oslobo|en od turske okupacije; u kraju

koji Tucovi} naziva Arbanijom i u koji, veli, Srbija “nije u{la

kao brat

dat”. Ili, kao {to to Tucovi}u poma`e Tri{a Kaclerovi}, gu- {ewe arbana{ke pobune mo`e se nazvati “jednim od najneugod- nijih i najodvratnijih momenata u celoj politici srpske vlade, koliko sramnom, toliko i osvaja~kom politikom”. Samo se mawi deo ovog Tucovi}evog spisa ti~e odnosa Srbi- je prema Arbaniji; u najve}em delu on se bavi `ivotom Arbanasa, wihovom postojbinom, prostirawem, plemenskom organizacijom, krvnom osvetom, ekonomskim prilikama, karakterom, duhovnim `ivotom, autonomijom, plemenskim odnosima, italijanskim i aus- trijskim odnosima prema Arbaniji i borbama oko Jadranskog mo- ra. Budu}i da je tekst pisan ciqno, mo`e se u wemu pro~itati i da su Arbanasi, tra`e}i izlaza iz svoje teskobe, odlazili tamo “gde priroda pru`a vi{e sredstava za `ivot, ka plodnim kotlinama

nego kao osvaja~”, ne “kao politi~ar ve} kao grub sol-

Stare Srbije i Makedonije”. On je namerno prevideo da su Arba- nasi u taj srpski etni~ki prostor u{li tek po{to je on, krajem 17. veka, tokom rata izme|u Austrije i Turske, u pokretu nazvanom Velika seoba Srba, bio ispra`wen pod uticajem vojne sile. Iz Tucovi}evog pripovedawa proisti~e da se “o tom prodirawu Arba-

nasa na istok u nas

mnogo pisalo, jer se jako ticalo srpskoga na-

seqa u severozapadnim oblastima Turske”. Mada on ovu staru Srp- sku Zemqu naziva Turskom, iako mu je moralo biti poznato da se tamo radilo o turskoj okupaciji, arbana{ko “prodirawe na istok” za wega je “glavno sredstvo kojim {ovinisti~ka {tampa izaziva kod srpskoga naroda mr`wu prema »divqim« Arnautima”.

30

Ilija Petrovi}

Veliku seobu pod Arsenijem ^arnojevi}em i prodor Arna- uta u Ju`nu i Pravu Srbiju on }e tako|e dovesti u vezu, ali samo zato da bi postavio otrovno pitawe “odakle su Srbi po Staroj Vojvodini i ko ih je i zbog ~ega preveo” i da bi na taj na~in “po- ni{tio” srpski karakter Vojvodine Srpske pod ugarskom okupa- cijom i wenu srpsku izvornost. Iako je mogao znati da su srpski istori~ari pisali o Srbima kao autohtonom, starosedela~kom stanovni{tvu na Balkanu, on je povla~ewe Srba pred Arnautima izjedna~io sa nekim navodnim potiskivawem “starosedelaca ovih zemaqa” koje su izvela “slovenska plemena”. ^ak i kad Metohiju i Kosovo nazove Turskom, Tucovi}u ni- {ta ne smeta da Prizren, \akovicu, Pe} i Pri{tinu proglasi “glavnim mestima Severne Arbanije”. Pa kad se uo~i Berlin- skog kongresa, ka`e on, Arbanasi na|u “izme|u ~eki}a i nakov- wa, izme|u Turske protiv ~ijeg jarma su se borili i balkanskih dr`avica koje su im nosile nov jaram”, Tucovi} se trudi da po- srami “nezahvalne Srbe” zbog toga {to 1913. godine “Srbija zlo- stavqa i progoni arbanasko naseqe iz ~etiri zadobivena okruga, (a) Crna Gora nadire sa severa u srce severnoarbanskih plemena”. Nigde Tucovi} ne govori o arnautskim napadima na Srbe. No, kad ka`e da su “po povla~ewu srpskih trupa (s arbana{kog primorja, 1913. godine) nastale u Sredwoj Arbaniji velike me|u- sobne borbe”, on, odbijaju}i da uz wih stavi obele`ja “plemenske i religiozne netrpeqivosti”, zadovoqava se kratkim saop{te- wem da “svojom zavojeva~kom politikom Srbija, Gr~ka i Crna Go- ra nisu uspele da Arbaniju podele, ali su uspele da je smawe i o- ~erupaju”. Kad su u pitawu Srbija i Crna Gora, ne mo`e biti da misli na drugo “~erupawe” osim onoga koje se ti~e oslobo|ewa Prave Srbije, odnosno Kosova i Metohije; on te krajeve uporno naziva Arbanijom! U svojoj “idejnoj netrpeqivosti” prema sopstvenom narodu, koja vrlo ~esto prerasta u mr`wu, i sa velikim olak{awem za- vr{avaju}i svoj spis, Dimitrije Tucovi} }e zapisati da je “bez-

grani~no neprijateqstvo arbanaskoga naroda prema Srbiji (

)

prvi pozitivan rezultat arbanaske politike srpske vlade”. Ka- ko }e se stvari daqe odvijati Tucovi} ne zna; po{to “porazom os- vaja~ke politike nije zavr{en lanac opasnosti i `rtava po slo- bodu srpskoga naroda i budu}nost Srbije”, u Srbiji bi trebalo da se shvati, i on to svesrdno preporu~uje, “da je borba koju danas arbanasko pleme vodi prirodna, neizbe`na istoriska borba za jedan druk~iji politi~ki `ivot nego {to ga je imala pod Tur- skom i druk~iji nego {to mu ga name}u wegovi svirepi susedi, Srbija, Gr~ka i Crna Gora”. Srbija na prvom mestu, na ~iji bi

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

31

ra~un Arbanasi trebalo da ostvare “jedan druk~iji politi~ki `ivot” no {to su ga imali pod Turcima. Ovim svojim spisom, u Brozovo vreme smatranim ako ne sve- tim pismom, a ono jevan|eqem po Dimitriju, mo`emo to slobod- no re}i, postavqeni su teorijski osnovi za sve ono {to se de{a- valo narednih osamdeset pet godina, sve do dana{wih dana; na Tu- covi}evim ciqnim la`ima zasnivala se politika koja je Pravu Srbiju ostavila bez Srba, a sve koji misle i di{u srpski, bez svo- je kolevke. Posle svega, i bilo kako bilo, Tucovi} je u ne~emu ipak bio u pravu:

- “Bezgrani~no neprijateqstvo arbanaskog naroda prema Sr- biji” nije “izum” srpskih nacionalista; i -Arbana{kom pobunom iz 1913. godine “nije zavr{en lanac opasnosti i `rtava po slobodu srpskog naroda i budu}nost Sr- bije”. Da je bilo druk~ije, Sava Radulovi} i wegovi zavi~ajci danas bi slobodno hodili po Pravoj Srbiji, kolevci svojoj i svih pra- vih Srba, a ne bi se, najve}i deo wih, potucao po “kolektivnim sme- {tajima” nezainteresovanih sunarodnika, s izgledom da jo{ jed- nom budu prognanici sa onih preostalih delova Srpske Zemqe ko- ju Tucovi}evi istomi{qenici na raznim stranama, naro~ito na takozvanom demokratskom, odnosno totalitarnom Zapadu, zvani- ~no nazivaju “Velikom Srbijom”. U nedostatku jedne srpske politike o ponovnom i, mo`da, ko- na~nom osloba|awu Prave Srbije, doda}emo i re~enicu-dve iz re- cenzije Milorada Predojevi}a za ovu Radulovi}evu kwigu:

“Ovaj nepretenciozni spis, koji je Sava Radulovi} imenovao kao Golgotu rodne grude, u stvari jeste autenti~ni opis wegove li~ne golgote: pogroma koji su on, wegova bli`a i {ira porodi- ca, ro|aci i kom{ije, do`iveli pod naletom albanskog nacio- nalizma u Drugom svetskom ratu, a koji, u novom obliku, na ovom prostoru i daqe traje. Pre svega, kao dokument, kao verodostojno svedo~anstvo, ovaj spis zaslu`uje pa`wu” svih koji su zabrinuti za sudbinu svog naroda i, u vezi s tim, i svoju.

***Izgovoreno u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu na predstavqawu Radulovi}eve pesni~ke zbirke, 2002. godine.

Kosta Pe}anac i Dra`a Mihailovi} uporedo

Ideolo{ke naslage po srpskom bi}u. Prema tuma~ewu Vojne enciklopedije (Beograd 1971, drugo izdawe, kwiga 2, strana 261), ~etni~ki odredi “bili su za vreme narodnooslobodila~kog rata 1941-45, kontrarevolucionarne i kolaboracionisti~ke oru`ane snage na koje se oslawala vlada Kraqevine Jugoslavije u izbegli- {tvu u naporima da obezbedi obnovu starog dru{tveno-politi~- kog sistema u Jugoslaviji”. Zanemari li se na ~asak “ideolo{ka zaboravnost” da se ~etnici nisu zalagali za “obnovu starog dru- {tveno-politi~kog sistema u Jugoslaviji”, ve} za o~uvawe dr`av- nih obele`ja Kraqevine Jugoslavije, {to zna~i i wenog dru{t- veno-politi~kog sistema, ne sme se prevideti sasvim uzgredno pri- znawe citiranog tuma~a da je na wihovo stvarawe i orijentaciju “znatno uticala i stvarnost u okupiranoj zemqi”. Ka`emo: uz- gredno, jer se ve} u nastavku istog tog “tuma~ewa” konstatuje da su tu stvarnost predstavqali “progoni i pokoqi srpskog stanov- ni{tva u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, na Kosovu, u Makedoni- ji, Sanxaku i Vojvodini, koji su podstakli porast {ovinizma i os- vetni~kih strasti, ~ime su se velikosrpske snage koristile za ja- ~awe svog uticaja me|u srpskim stanovni{tvom”. Ali, {ta sve to vredi kad su “progoni i pokoqi srpskog sta- novni{tva” sporedna stvar u celoj pri~i, dok wenu su{tinu ~ini “porast {ovinizma i osvetni~kih strasti velikosrpskih snaga”. Istrebqewe srpskog `ivqa po usta{kim logorima u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj uklapalo se i u komunisti~ke planove; progo- na i pokoqa po Kosovu i Metohiji kao kao da nije ni bilo, jer su se ratni pobednici, dodvoravaju}i se [iptarima, odrekli Meto- hije i Kosova; nije bilo pokoqa i progona po Ju`noj Srbiji, po{to su “oslobodioci” dotle ve} uspeli da osakate Srbiju i ot- mu joj Ma}edoniju; iako je turska administracija ve} poodavno za Srbiju bila pro{lost, borci protiv “velikosrpske hegemo- nije” uporno su se trudili da za ra~un svog antisrpskog ~eda, “na- cionalnih” muslimana, o~uvaju Sanxak; u uslovima “bratstva i jedinstva” bilo je neprihvatqivo da se Vojvodina smatra Srp- skom, jer je i to bio jedan od znakova da se podosta odmaklo u ob- ra~unu s “velikosrpskim hegemonistima”. A kad je ve} tako bi- lo, onda se mora smatrati prirodnim {to su utemeqiteqi “no- vih dru{tveno-politi~kih odnosa u Jugoslaviji” za zlo~in pro- glasili ~etni~ki napor da se o~uva srpska nacionalna supstanca po Srpskoj Zemqi. Ima li se i to na umu, onda je sasvim razumqivo {to su ve} pomiwani oslobodioci, pobednici i tuma~i svoju ideologiju za-

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

33

snovali ne na predstavqawu svojih vrednosti, makar i ideolo- {kih, ve} iskqu~ivo na tuma~ewima onoga {to su bili ili {to su mogli biti wihovi ideolo{ki protivnici. Da nije tako, ne bi se su{tina posleratnih obra~una sa ~etni~kim pokretom obja- {wavala iskqu~ivo preko teorijske odrednice ^etnici, po{to odrednice Partizani nema u ve} pomenutoj Vojnoj enciklopediji; podrazumeva se da nema ni odrednice Komunisti, koja bi ideolo- {ki mogla opravdati delovawe nedostaju}ih partizana.

Srpski ~etnici. Kwiga Dobrosava Ili}a, naslovqena kao Srpski ~etni~ki pokret 1904-1944, izuzetno je hrabar i pa`we vredan poku{aj da se deo ratnih zbivawa od 1941. do 1945. godine, onaj koji se ti~e ~etni~kog truda “da obezbedi obnovu starog dru- {tveno-politi~kog sistema u Jugoslaviji”, predstavi kroz `ivot i delovawe dvojice najistaknutijih (makar koliko me|usobno sup- rotstavqenih) ~etni~kih vo|a, vojvode Koste Milovanovi}a-Pe- }anca i armijskog |enerala Dragoquba-Dra`e Mihailovi}a; ma- we je bitan onaj period od 1904. godine do izbijawa Drugog svet- skog rata, naro~ito zbog toga {to |eneral Dra`a nije interesan- tan za taj deo pri~e, nasuprot vojvodi Pe}ancu, koji je ba{ onda sticao svoj ratni~ki i politi~ki ugled. Bez obzira na tu nejednakost od po~etka, opravdano je upored- no bavqewe obema pomenutim li~nostima, ponajvi{e zbog toga {to su i jedan i drugi pred javnost stali i postali sinonim za jedan isti pokret, mada u dvama vremenima, zahvaquju}i vrlo ~e- sto ponavqanim pokoqima i progonima srpskog naroda, i u zem- qi Srbiji, i po drugim delovima Srpske Zemqe. A blagodare}i bavqewu tim dvema li~nostima, Dobrosav Q. Ili} iskora~io je, mo`da nenamerno, na stazu kojom je pre skoro dvadeset vekova hodio gr~ki istori~ar i filosof Plutarh (oko 45-125), pisac ve}eg broja popularno-vaspitnih rasprava religi- oznog, filosofskog, prirodwa~kog i literarnog sadr`aja, kod nas mnogo poznatiji po uporednim `ivotopisima znamenitih rim- skih i gr~kih li~nosti. Za Plutarha ka`u da je vi{e od svih drugih pisaca klasi~ne starine ~itao ono {to su napisali drugi. “I tako su, iz ~itawa isprepletenog razmi{qawima i iz razmi{qawa isprepletenim ~itawem”, ponikli brojni wegovi eti~ki, pedago{ki, psiholo- {ki, istorijski, politi~ki, kwi`evni, fizikalni i religijski ogledi. I blagodare}i tome, on je uspeo da napi{e ~etrdeset {est `ivotopisa (dva puta dvadeset tri), tako da uz `ivotopis jednog znamenitog Helena uporedo stoji `ivotopis jednog zname- nitog Rimqanima. Na primer: Tezej i Romul, Solon i Valerije

34

Ilija Petrovi}

Publikola, Perikle i Fabije Maksim, Aleksandar i Cezar “Ponekad on u po~etku prve od dveju biografija iznosi razloge takvom sastavqawu, ali u samom izlagawu on tu metodu sasvim za- boravqa, a primewuje je opet na zavr{etku druge od dveju biogra- fija, gde pravi upore|ewa u kojima nagla{ava zajedni~ke karak- teristi~ne crte i mawe razlike bilo u karakteru bilo u sudbini sastavqenih lica”. Za razliku od Plutarha, mnogi na{i savremenici, ukqu~uju- }i u tu mno`inu i potpisnika ovih redova, nerado ~itaju ono {to su napisali drugi i najzadovoqniji su kad iz jedne kwige u~e. Da nije tako, svi oni bi znali i pone{to od onoga {to je decenijama srpskom narodu bilo zabraweno da zna. Na primer:

Ustanak koji su komunisti podigli u Srbiji (7. jula 1941) za- po~eo je ubistvom dvojice srpskih policajaca na seoskom va{aru u Beloj Crkvi, kod Krupwa. Tih dana oni su, umesto protiv ne- ma~kog okupatora, vodili rat protiv srpskih `andarmerijskih patrola i stanica (prva je, 9. jula, napadnuta i razoru`ana `an- darmerijska stanica u Radqevu, kod Uba), koje su i u posleratnoj “oslobodila~koj” terminologiji ozna~avane kao neprijateqi. Istovremeno, napadane su i op{tinske ku}e po srpskim selima, kao i strate{ki najosetqivije ta~ke po Srbiji: `elezni~ke sta- nice, po{te, `elezni~ke pruge, TT linije, tuneli, mostovi, rud-

- tako da se, skoro iskqu~ivo, taj vid “ratovawa” odvijao i

narednih meseci. Iz Hronologije oslobodila~ke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945, koju je Vojnoistorijski institut iz Beogra- da objavio 1964. godine, i u kojoj se iz dana u dan mogu pratiti borbene i druge aktivnosti ratnog pobednika, mo`e videti da je do kraja decembra 1941. godine bilo preko dvesta {ezdeset napa- da na `andarmerijske stanice, pribli`no dvesta diverzija i

sabota`a na saobra}ajnicama, a tek ne{to mawe od sto napada na nema~ke snage. I mo`e se videti da su Nemci primewivali odma- zdu ne samo za ubijene ili rawene nema~ke vojnike, ve} i za sa- bota`e, tako da je u tom periodu, prema onome {to je Hrono- logija “priznala”, ubijeno najmawe 18.979 civila i spaqeno na hiqade seoskih domova. r U jednoj svojoj kwizi memoarskog karaktera, Milovan \i- las, jedan od najzna~ajnijih komunisti~kih ideologa jugosloven- skog ratnog vremena, kazuje da su usta{e pristale na saradwu sa srpskim komunistima, i priznavale ih, samo zbog toga {to su smatrali da su oni, “postaju}i komunisti prestali biti Srbi”. r U naredbi Vrhovne partizanske komande (Strogo Pov. broj 39. od 27. decembra 1941), koju je svim partizanskim komandanti- ma i politi~kim komesarima na polo`ajima uputio |eneral{tab-

nici

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

35

ni pukovnik Arso Jovanovi}, na~elnik [taba iste te Komande, nedvosmisleno je istaknuto da je “li~nost Dra`e Mihailovi}a i wegov o{tri duh jasno uvideo pravo stawe stvari i znao je jasno i razgovetno da prika`e jugoslovenskim narodima pogotovo srp- skom sa kim i u kom pravcu jugoslovenski partizani vode borbu. Pored ovoga wegova li~nost i hrabrost okupila je oko sebe sve- ukupni srpski narod i sve najboqe borce; zbog ~ega moral, pouz- dawe i vera u pobedu slabe svakog dana kod na{ih borbenih jedini- ca, a tim pre {to svi rezultati na{ih do sada vo|enih borbi sa ~etnicima, zabele`eni su kod ove komande kao posve ravni nuli. Posledice ovakvih po na{u stvar pora`avaju}ih neuspeha, bez ob- zira na iznete ~iwenice, odnosno autoriteta Mihailovi}a, vo|- stvo ove komande u mnogim pravcima mo`e sa pravom prigovara- ti partizanskim komandantima i pol(iti~kim) komesarima, a na- ime: {to se nisu do sada striktno pridr`avali komunisti~ke ide- ologije i da su se u dosada{wim vojnim i politi~kim akcijama kao i u pravcu propagandisti~kom u svemu pokazivali kukavi~ki i nesposobni svojih zadataka i polo`aja za koje su se za ove dane punih dvadeset godina spremali S toga, a pod pretwom smrtne kazne, NARE\UJEM:

1. Da se komandanti i pol. komesari, oficiri, podoficiri,

kaplari i vojnici svih rodova imaju bezuslovno u budu}e u svim pravcima pridr`avati i pokoravati komunisti~koj ideologiji.

2. Dra`u Mihailovi}a i wegove vojne i politi~ke saradnike

treba {to pre likvidirati (vidi naredbu ove Komande od 11. dec. 1941. g., pod strogo pov. broj 14).

3. Protiv okupatora komunisti~ke jedinice ne mogu se bori-

ti, zato {to je okupator i suvi{e jak, {to je sposoban i spreman da uni{ti jednim zamahom na{u celokupnu organizaciju, ako to

interesi budu zahtevali. Snage okupatora su vrlo jake i svaka na- {a borba protiv okupatora unapred je osu|ena na propast. (Bili su u pravu, jer i zvani~ni nema~ki podaci kazuju da je nema~ka voj- na sila u okr{ajima po Jugoslaviji od 1941. do 1945. godine imala mawe od 20.000 poginulih, rawenih i nestalih vojnika; zna li se to, mora se postaviti pitawe s kim su to partizani ratovali bez- malo ~etiri godine - IP).

4. Tako|e i sa usta{ama besmisleno bi bilo sa na{e strane

da se vodi ma kakva vojna akcija s obzirom na wihovo moderno na- oru`avawe od strane okupatora, a drugo {to usta{e u ovom po nas zgodnom vremenu istrebquju srpski narod koji je u ogromnoj ve}ini protiv nas. Na{ zadatak nije u tome, da se organizuje bor- ba protiv okupatora i usta{a, jer bismo u tom slu~aju potpuno os- labili sasvim uzaludno zavr{nu fazu borbe za na{e oslobo|ewe

36

Ilija Petrovi}

kada }e nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora ima da skr{e i oteraju iz na{e zemqe svetski doga|aji i Sovjetski Savez, na{a

majka. @iveo SSSR! Za nas je komuniste najva`nije u tome: orga- nizovati pokret i prikupiti snage protiv ~etnika. ^etnici su na{ prvi neprijateq, protiv koga treba upotrebiti sva mogu}a i nemogu}a sredstva radi wihovog uni{tewa, jer na drugi na~in wihov otpor ne mo`e se slomiti.

5. Da bi se kod okupatora mogao izazvati ve}i gwev i reak-

cija protiv srpskog naroda, komandantima stavqam u du`nost da iz svojih podru~ja i borbenih jedinica izaberu najpouzdanije i najhrabrije drugove kojima staviti u zadatak, da s vremena na vreme iz zaseda ubijaju po jednog ili vi{e okupatorskih vojnika,

kako bi okupator na osnovu toga preduzimao represalije protiv neposlu{nog srpskog naroda i wegovog vo|stva.

6. Da komandanti i pol. komesari najhitnije preduzmu na svo-

jim teritorijama sa smrtnim kaznama za sva ona lica za koja bi se i najmawe steklo ube|ewe da su protiv na{e vojne i politi~ke stvari. Za ovaj zadatak potrebno je da komandanti blagovremeno pribave u {to ve}em broju ~etni~kih amblema koje staviti na ra- spolo`ewe onim drugovima koji budu odre|ivani za ova likvidi- rawa, s tim da iste upotrebe, preobuku se u ~etnike, upadnu u se- lo, poharaju ga do gole ko`e, i pobiju ugledne doma}ine, koji su naravno {tetni po na{u organizaciju. Svako u selu misli}e da su to ~etnici i da ~ine po nare|ewu wihovog vo|stva represalije.

7. Komandanti imaju bezuslovno da na svojim teritorijama spre-

~e narodu, bez obzira na veroispovest, pose}ivawe crkava i mana-

stira, a wihove sve{tenike u koliko pojedinci ne bi ma iz kojih razloga `eleli pri}i na{oj borbi, odmah takvog likvidirati

9. Da komandanti i polit. komesari ulo`e sva svoja znawa i

silu da {to vi{e pridobiju uz komunisti~ke jedinice {to mla- |e, `enskog pola, kako bi mogle poslu`iti na{im drugovima za prirodne seksualne potrebe. Ovo je potrebno u {to kra}em roku

u~initi, radi podizawa morala kod na{ih drugova prilikom presudnih borbi. One `enske, koje bi eventualno ostale u drugom stawu treba neophodno likvidirati, pogotovu {to kao takve ne bi mogle izdr`ati na{e tako ~este otstupnice, a ne smemo ih os- tavqati u pozadini, po{to bi na{ neprijateq takve slu~ajeve dobro iskoristio u propagandne svrhe protiv na{eg pokreta Jednovremeno objavqujem, da je vo|stvo ove komande dobilo

~ak sve vi{e skre-

obave{tewe od strane na{eg druga Staqina

}e nam pa`wu i jednovremeno preporu~uje, da ciq na{e borbe i propagande iskqu~ivo bude konstriusan protiv organizacije Mi-

hailovi}eve radi potpunog uni{tewa tog pokreta

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

37

ove naredbe s obzirom na gorwi strogo pov. broj

putem sigurnih kurira potvrditi, a komandanti po prijemu k zna- wu li~no imaju da je zapale”.

r U Spomenici Dinarske ~etni~ke divizije 1941-1945 (objav-

qenoj u Torontu 1993) zabele`en je “stra{an zlo~in koji su par-

tizani po~inili nad hrabrim borcima Radu~a, 26. septembra 1942.

godine

`ene, poginule su kad su komunisti blokirali ~etni~ke pozicije oko Metka. Po{to se ~etnici nisu htjeli predati, komunisti su pohvatali srpske i ~etni~ke `ene i sestre i isturili ispred se- be u frontalnom napadu na ~etni~ke polo`aje. ^etnici u takvoj situaciji nisu mogli ni htjeli da pucaju na svoje i odlu~ili se na

predaju jer su im komunisti dali »~asnu rije~« da im se ne}e ni{ta desiti. Samo dvojica ~etnika nisu im povjerovali (pa) su

Svi ostali su bili umoreni

groznom smr}u; glave su im partizani otsjecali kocima i tupim oru|em”.

r U razgovoru s publicistom \or|em Dragi~evi}em, vojvoda

Mom~ilo \uji} podsetio se i prizora iz zimskih dana 1943. go- dine, iz vremena kad su Nemci i usta{e ~istili Liku od komuni- sta i kad je Tito “odstupao sa svojim jedinicama preko Petrovca, Drvara i Grahova u pravcu Livna i Glamo~a. Komunisti su obja- vili narodu da na prostor koji su oni dr`ali nastupaju Nijemci, usta{e i ~etnici i da koqu sve gdje stignu. Mnogi su tome povje- rovali i povla~ili se sa partizanima. Bilo je i male djece u tim Titovim Kolonama smrti. Ja sam sa mojim borcima udarao po Ti- tovim kolonama u zoni Bosanskog Grahova. Uspio sam da odvojim od komunista jedan dio izbjeglica, i wima smo omogu}ili da se vrate svojim ku}ama na svoja ogwi{ta. U odstupawu Brozovih je- dinica bio je problem male djece. Zato je Tito svu djecu prikupio, odvojio ih od borbenih jedinica i odredio jednu jedinicu da se o djeci stara. Ispod vrha [ator planine ima jedno planinsko jezero, a malo ni`e jezera bila je dr`avna zgrada u kojoj je sta- novao ~uvar {ume. U tu zgradu Tito je sakupio oko 80 djece i odvojio ih od roditeqa. Zatim je ku}u zatvorio, zgradu spalio i djecu sa zgradom. Kad sam sa mojim borcima stigao do te zgrade, vidio sam da je iz ru{evina spaqene ku}e po kojoj je pao snijeg virilo kroz tanki sloj snijega tridesetak spaqenih dje~jih ru~i- ca. Nedaleko od spaqene ku}e i dje~ice, sjedila je jedna `ena u li~koj narodnoj no{wi zamrznuta. Dr`ala je malo dijete u naru~- ju, pribijeno na grudi, a jedno starije dijete, odprilike 5 godina, sjedilo je smrznuto na zemqi i obima rukama grlilo majku oko koqena. To je ono {to se nikad ne mo`e zaboraviti”.

uspjeli da se probiju kroz blokadu

Sve ove `rtve (wih pedeset devetoro), ukqu~uju}i i dvije

Prijem

38

Ilija Petrovi}

r Po~etkom aprila 1945. godine, grupa od oko 8.000 ve} iznu-

renih crnogorskih ~etnika stigla je u Lijev~e poqe, s namerom da

se preko Hrvatske povu~e ka Sloveniji. “Me|utim, na Lijev~em

Poqu do{lo je do strahovite bitke, koja je trajala od 4. do 7. ap- rila. Dok su ~etnici vr{ili koncentraciju i pripremali se za

do~ekale ~etnike, najpre na drumu Gra-

di{ka-Bawa Luka, a zatim pre{li i u napad s brojnim snagama, potpomognutim tenkovima. U toku bitke, usta{ama su do{li u pomo} i Titovi partizani. (O tom “podvigu” nije ostavqen trag u pobedni~koj Hronologiji narodnooslobodila~kog rata - IP). I jednima i drugima bio je ciq: nipo{to ne dozvoliti ~etnici- ma Vojvode Pavla \uri{i}a prodor ka Sloveniji”. Velik broj ~etnika izginuo je u tim okr{ajima, mnogi su, na ~elu s vojvodom \uri{i}em dopali usta{kog ropstva i tamo izgubili glave, a sve- ga oko hiqadu wih uspelo je da se izvu~e iz obru~a i prodre ka Kordunu.

r Neposredno po ulasku ruskih i partizanskih snaga u jugo-

slovensku prestonicu (kraj oktobra 1944), “doma}i oslobodioci” pobili su u Beogradu i okolini oko 35.000 qudi, od ~ega barem polovinu bez ikakvog pravnog postupka. Mnogi kojima se dalo da pre`ive susret s oslobodiocima sukobili su se s propisom o iz- daji “srpske nacionalne ~asti”, te su docnije na razne na~ine mal- tretirani, naterani u bedu i okon~ali `ivot osramo}eni. Idej- nu osnovu takvoj proceduri osmislio je Josip Broz, izjavom datom po~etkom novembra 1944. godine, na Bawici, da “Srbija nema ~e- mu da se nada, za wu ne}e biti milosti”.

r Uni{tavawe srpske intelektualne i privredne elite po~e-

lo je odmah po proterivawu nema~kih snaga iz Beograda (oktobar 1944), a u logorima koji su “oslobo|eni” od Nemaca ubrzo su po- ~ele likvidacije svih onih vi|enijih Srba koji su pre`iveli ne- ma~ku okupaciju, ali se tokom we nisu pona{ali u skladu sa ne- kim komunisti~kim merilima. Nikad, pri tome, nije utvr|eno koliko je tada najuglednijih Srba pro{lo kroz Glavwa~u i zavr- {ilo u Jajincima i na drugim strati{tima, ali se zna da su se na udaru najpre na{li privrednici ~ija su sva imawa i bogatstva “oslobodioci” odmah prisvojili, ali i najistaknutiji intelek- tualci i univerzitetski profesori. Zanimqiva je u vezi sa tim i jedna paralela izme|u onoga {to se doga|alo na Beogradskom univerzitetu i onoga na Zagreba~kom sveu~ili{tu: dok su mnogi istaknuti beogradski profesori postreqani ili osu|eni na gu- bitak gra|anske ~asti i ukloweni iz nastave, na Zagreba~kom sve- u~ili{tu komunisti se nisu mnogo me{ali u Paveli}evu “kad- rovsku politiku”.

daqi pokret, usta{e su

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

39

r Da za Srbiju zaista ne}e biti milosti, postalo je nesumwi- vo iste te jeseni, u danima kad su komunisti~ki ideolozi odlu- ~ili da oforme Sremski front i tako demonstriraju spremnost partizanske vojske za frontalno ratovawe i da . A za taj front po~eli su da se po Srbiji mobili{u golobradi mom~i}i, oni ko- ji pre toga nisu imali nikakvog vojni~kog iskustva, ponajmawe za frontalno ratovawe; oni su, naprosto, poslati da izginu na Sremskom frontu i da se time Srbija biolo{ki osakati. U tome poslu odlu~uju}u ulogu odigrale su crnogorske i kraji{ke jedi- nice (“Pekove su divizije zauzele Terazije”) i wihov dolazak vr- lo brzo pokazao se kao nova okupacija i Beograda i Srbije. Kada je, pri tom, neka od tih jedinica pre{la u Zemun, wen Vrhovni ko-

mandant zatra`io je da se ona vrati i da u Srem prva u|e jedna hrvatska jedinica, a isti postupak ponovi}e se i u Zagrebu: 7. ma- ja 1945. u wega su u{le neke srpske jedinice, ali su i one vra}ene dok sutradan odnekud nije dovedena neka hrvatska i, u ulozi “os- lobodioca”, do~ekana kantama vrele vode sa okolnih prozora ‡ za razliku od onih Hitlerovih koje su ~etiri godine ranije do~e- kane cve}em i fanfarama. Te dve pojedinosti jasno su nazna~ile odnos komunista prema Srbiji: Zagreb jeste hrvatski, ali Srem nije srpski, kao {to srpski ne}e vi{e biti ni mnogi drugi kraje- vi. Zna~ewe takvoga postupka razjasni}e se tek kasnije kada se u Sremu bude uspostavqala nova republi~ka granica, a u vezi sa Sremskim frontom osta}e nejasan i jo{ jedan detaq: za{to ruske trupe nisu za Barawu krenule preko Srema i Drave, nego su pre- ko Ba~ke upu}ene da, uz ogromne gubitke, prelaze Dunav kod Ba- tine. Brozovi vojni stratezi hteli su, po prilici, da poka`u da

i oni “znaju” da vode rovovski rat. I to su na ~udan na~in i “do- kazali”: Nemci su se u Sremu dr`ali taman onoliko koliko im

je trebalo, tj. dok se glavnina wihovih trupa iz Gr~ke, preko Bo-

sne i Hrvatske, nije probila do Austrije i tamo polo`ila oru`je pred zapadnim saveznicima. Brozovim generalima bilo je mnogo va`nije da u Sremu izgine {to vi{e srpske dece nego da slome ot- por nema~kih jedinica i probiju wihove odbrambene linije, pa se tako dogodilo da je Tolbuhinova armija po~etkom aprila 1945. bi- la bli`a Berlinu nego Brozovi ratni stratezi \akovu. Bilo ka- ko bilo, nikad se ne}e saznati koliko su srpskih grobova oni is- kopali u Sremu za to pola godine (procene se kre}u od 12.000, ko- liko se imena, ka`u, nalazi na wihovom spomeniku, do 70.000, ko- liko se pomiwe u nekim drugim osvrtima), kao {to }e zauvek os- tati tajna koliko je uop{te Srba izginulo od bugarske granice do Dravograda i Ko~evskog roga. Takvu “statistiku” komunisti nisu nikad napravili, svakako zato {to bi se moglo pokazati da

40

Ilija Petrovi}

su u svom “oslobodila~kom naletu”, za nekoliko posleratnih me- seci sami smakli neuporedivo vi{e srpskih glava nego strane okupacione snage za prethodne ~etiri ratne godine zajedno; ako se u to ubroje i “jasenova~ke i sli~ne zasluge”, pokaza}e se da je komunisti~ki doprinos srpskom stradawu neuporedivo ve}i od onoga koji je dosad i{ao na rabo{ drugih okupatora. Nemci su i ina~e objavili podatak da je u raznim vidovima “bliskih susreta” sa `ivqem iz Kraqevine Jugoslavije stradalo tek ne{to oko tri- sta hiqada qudi. One ostale vaqa staviti na du{u hrvatskim us- ta{ama, muslimanskim i {iptarskim zlikovcima, vojnim snaga- ma jugoslovenskih suseda, a tek jedan mawi deo stradao je u obra- ~unima sukobqenih strana u gra|anskom ratu.

r Toj mra~noj ratnoj epizodi mo`e se dodati i jedna, posle-

ratna: trinaest sve{tenika i vi{e od 20.000 (dvadeset hiqada!) srpskih mladi}a, koji su se vra}ali iz Bosne, tokom maja 1945. pobijeno je i ba~eno u jamu Ponor kod Miqevine, a oni koji su tamo izbegli smrt ‡ sa~ekani su na Zlatiboru i ba~eni u jamu na brdu Cerovo.

r Posleratna pri~a o velikim naporima Titove vlade da do-

bije diplomatsko priznawe u inostranstvu, pre svih kod velikih zapadnih sila, izmi{qena je tek da se opseni prostota. Nikakve diplomatske borbe nije bilo, budu}i da je pu~isti~ka vlada |e- nerala Du{ana Simovi}a neposredno pred kapitulaciju izbegla u inostranstvo i time o~uvala dr`avnopravni kontinuitet Jugo- slavije. (Zahvaquju}i ba{ tome, Simovi}u je Titova vlada, koja se, na izvestan na~in, smatrala wegovim du`nikom, omogu}ila da se u Beograd vrati neposredno po svr{etku rata). Kad je 17. no- vembra 1943. godine, u Kairu, vlada Bo`idara Puri}a, uz engle- sku diplomatsku “podr{ku”, donela Uredbu sa zakonskom snagom kojom se ukidaju Zakon o za{titi javne bezbednosti i poretka u dr`avi i Zakon o dr`avnom sudu za za{titu dr`ave, oba sa svim wihovim izmenama i dopunama, bilo je jasno da se time legalizuje Komunisti~ka partija Jugoslavije. U nastavku te politi~koprav- ne manipulacije, svega dvanaest dana kasnije, na drugom zasedawu Avnoja donesene su odluke koje su inaugurisale legalnu vlast iste te Komunisti~ke partije, prakti~no razbile srpsko nacio- nalno jedinstvo i nagovestile svo|ewe srpskog nacionalnog pro- stora na onaj koji je prethodio srpskim oslobodila~kim ratovi- ma 1912-1918.

r I tako daqe, u nedogled.

Biografski i istoriografski pristup. Plutarh je svoje Uporedne `ivotopise pisao kao politi~ko-istorijski biograf,

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

41

sa ciqem “da dâ punu sliku prikazivane li~nosti radi uticaja na moralno vaspitawe i prakti~no osposobqavawe svojih ~itala-

ca”, a ne kao istoriografski ispitiva~ “koji se trudi da ~iweni-

ce kriti~ki prona|e i svedo~anstvima doka`e”. Stoga, pri oce-

wivawu Plutarhovih `ivotopisa mora se voditi ra~una o razli-

ci

izme|u istoriografske i biografske kwi`evnosti. Uop{te-

no

gledano, svakoj staroj biografiji se zameralo, pa i Plutar-

hovoj, da ne ulazi “u ona mu~na, ali nu`na ispitivawa koja isto- riju oboga}uju novim ~iwenicama, da ne ume razlikovati glavno

od sporednog, da ne vodi ra~una o zna~ajnim doga|ajima, da joj je

prikazivawe slabo i mutno, jer ne ume da iz gradiva sastavi za- okru`enu i celovitu sliku, da ne ume odbaciti ili bar svesti na pravu meru opadawa ili neva`na govorkawa, da slabo mari za hro-

nologiju, koja se smatra za oko istorije.” Ali, sve te zamerke moraju otpasti ako se zna da se stari bi- ografi nisu ni trudili da budu istoriografi. I, kao {to od sli- kara koji slika lepo i qupko lice sa nekom manom, treba o~eki-

vati da tu manu ne zanemari i sliku u~ini nevernom, ali ni da je do kraja ne istakne, jer time slika postaje ru`na, tako je i Plutarh objasnio svoj pristup svakom od uporednih `ivotopisa: “Kako je te{ko, a mo`da - boqe re~eno - i nemogu}no, prikazati `ivot kojega ~oveka tako ~ist da mu nema zamerke, onda pravu istinu tre-

ba, kao kakvu vernu sliku, potpuno nacrtati samo s wene lepe stra-

ne. A {to se ti~e pogre{aka i mana, koje se u wegovu radu pojav- quju iz kakve strasti ili politi~ke nu`nosti, moramo ih vi{e smatrati za slabosti ove ili one vrline, nego li za dela zlobe i pakosti, pa stoga ih u istorijskom spisu ne treba isticati s bri`- qivom ta~no{}u, nego s izvesnom obazrivo{}u prema qudskoj prirodi, kad ona nijedno dobro ne ra|a kao sunce ~isto i nijedan karakter tako savr{en da mu se ni za {to ne bi moglo prigovo- riti”. Hteo on to ili ne, s istim tim razlozima, ili nedoumicama, sreo se i Dobrosav Ili}, ali ne kao biograf, ve} kao istorio- graf. Pri tome, wegove nedoumice nose izvestan ideolo{ki pred- znak, naro~ito zbog toga {to on ra~una s visokom ideologizova- no{}u budu}ih svojih ~italaca. I mo`da ba{ tu treba tra`iti opravdawe za ~iwenicu da je mawe prostora posvetio onome koji je za period 1941-1944. bio va`niji (Dra`i), jer je i sa pi{~evog stanovi{ta taj period va`niji za tuma~ewe nekih nama bliski- jih istorijskih doga|awa. Ako se onim drugim (Pe}ancem) ba- vio detaqnije, mo`e to pravdati i podatkom da je on (Pe}anac) s ~etni~kim pokretom `iveo koju deceniju du`e, ali i neporeci- vom istinom da dana{wi ~itaoci na te davne decenije gledaju kao

42

Ilija Petrovi}

na ne{to {to se wih ne ti~e; makar to bilo i stravi~no bugarsko nasle|e iz godina Prvog svetskog rata. A tada, samo u Topli~kom ustanku (1917), u kome je Pe}an~eva uloga bila kqu~na i nezaobi- lazna, prema nalazu Anketnog odbora Narodne skup{tine Kra- qevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pobijeno je 35.000 civila. Ko- sta Pe}anac, opet, veli da je ukupan broj `rtava iznosio celih 40.000, ura~unavaju}i ovde i civile i ustanike. I daqe: “Onaj ko

bi u toj okupiranoj oblasti izjavio da je Srbin i ostao pri tome - odmah bi bio optu`en za veleizdaju i sam bi sebi izrekao smrtnu kaznu. Svi srpski spisi, ne samo kwige iz javnih biblioteka, ve}

i kwige iz privatnih stanova, rekvirirani su i spaqeni. Naj-

stro`ije je zabraweno, ~ak i u privatnoj prepisci, da se pi{e

srpski

skim imenima

Sva

zauzeli su Bugari. Na celoj

u~iteqska i sve{teni~ka mesta

skom, a nastavu izvode u~iteqi i u~iteqice iz Bugarske

U osnovnim {kolama se predaje samo na bugar-

Novoro|en~ad kr{tavaju bugarski popovi, samo bugar-

teritoriji koju su okupirali Bugari nema nijednog jedinog srp- skog u~iteqa ili sve{tenika: svi su internirani ili prosto

pobijeni

biji, Bugari odvode u Malu Aziju. ^itave porodice iz Isto~ne

Srbije, `ene, deca, starci, silom se otr`u od svojih ogwi{ta i vu- ku u Malu Aziju. I nije to nikako li~na ili individualna kazna Ho}e se pre svega da se iz ovog dela Srbije udaqe svi elementi sposobni da razviju nacionalnu snagu i da se ti elementi uni{te,

da bi se zatim pri{lo pobugarivawu ostataka stanovni{tva

A Vasilije Trbi}, ro|en u Belom Brdu, u Ose~kom poqu, je-

dan od onih koji su se u ~etni~kom pokretu na{li na samom po- ~etku, izvestio je o svom boravku (po zadatku dobijenom od srpske Vrhovne komande i Savezni~ke komande na Solunskom frontu) tokom avgusta 1916. godine u okolini Skopqa, Prilepa, Velesa, Kavadaraca, Ki~eva, Tetova i Gostivara:

“U Prilepskoj, Vele{koj i Ki~evskoj okolini ubijeno je pre- ko 2000 du{a, ve}inom `ena i dece. ^itave hajke dizale su se na neza{ti}eni narod i ubijali i pqa~kali, bez~astili sve do 1. fe- bruara pro{le godine. Ima vi{e od hiqadu primera, gde su bugar- ski vojnici silovali devoj~ice od 10 god. starosti a nebrojeni primeri, gde su pojedini komandiri ~eta i bataqona, pri ulasku

u selo saop{tavali vojnicima, da su te ve~eri sve `enske od 10

Jedan veliki broj Srba, koje ne stignu da pobiju u Sr-

”.

god. pa navi{e wihove, dokle je vojska u selu. Nisam nai{ao ni jedan primer, da se neki bugarski oficir odvajao i da je uzimao narod u za{titu. U svim nevaqalstvima, svi su bili solidarni”. Sve to na{e savremenike mawe interesuje od ~iwenice da je Pe}anac na po~etku Drugog svetskog rata, u sli~nim uslovima

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

43

kao i tokom onog prethodnog, zastupao tezu da ne treba `uriti s

ustankom, jer se samo na taj na~in mo`e sa~uvati srpsko nacional- no bi}e u okupiranim podru~jima. Wegovi komunisti~ki savre- menici, oni koji su ustanak po~eli napadaju}i srpske `andarme- rijske stanice i srpske `andarmerijske patrole, proglasili su takav stav kolaboracijom i “otvorenom saradwom”, mada su i sa- mi, izbegavaju}i sukobe s okupatorskom vojnom silom, s wom skla- pali sporazume ba{ protiv “kolaboracionisti~kih” ~etnika. I bajka o partizanskom prelazu preko Neretve, po{to je prethodno sru{en most kojim je trebalo pre}i, nastala je na jednom takvom sporazumu s Nemcima: po{to se o~ekivao savezni~ki desant na dalmatinsko kopno, Nemci, kojima je bilo va`no da, bez sopstve- nog u~e{}a u sukobu, elimini{u ~etnike kao sigurne saveznike potencijalnim desantnim jedinicama, u sporazumu s partizanima pustili su ~etnike “niz vodu” i, bez ikakvih borbenih dejstava propustili partizane da pre|u Neretvu, sukobe se sa ~etnicima

i potpuno ih poraze; u tom trenutku prestao je da va`i sporazum s

partizanima, ~ime su stvoreni uslovi za wihovo gowewe prema Sutjesci. Ratne prilike zaista su bile komplikovane, te je utoliko zna~ajniji Ili}ev napor da ~itaocima predstavi u~e{}e pojedi- nih ratnih formacija u tim doga|ajima. I ba{ zbog toga, kao i s obzirom na nedovoqnu pristupa~nost ve} objavqenih tekstova o svemu tome, wegov napor ve} je okarakterisan kao izuzetno hra- bar; naro~ito zbog toga {to Ili} ovom kwigom `eli da svoje bu- du}e ~itaoce uveri u sliku ~etni~kog pokreta koju je svojim ist- ra`iva~kim radom uspeo da uobli~i. No, nasuprot onoj najve}oj ~itala~koj grupaciji koja u~i iz jedne kwige, ve} po~iwemo da se sre}emo s jednom druk~ijom vr- stom ~italaca, za sada ne ba{ toliko brojnom, koja je shvatila da treba prelistavati i druge kwige. Pre svega zbog wih, a naro~ito zbog onih prvih, i napisan je ovaj i ovakav predgovor. Jer, ~etni~ki pokret u Srbiji, i onaj od 1904. do 1918. godine,

i onaj od 1941. do 1945. godine, toliko je zna~ajna pojava da se bez wenog poznavawa ne mo`e shvatiti ni polo`aj srpske nacije u na{em vremenu, ni razlozi koji su srpski narod doveli u nepri- like u kojima se danas nalazi. Takvo saznawe jednako je potrebno onima koji su, poodavno rasrbqeni, doprineli vi{edecenijskom potiskivawu srpske nacionalne misli, kao i onim na{im savre- menicima koji su se priklonili takozvanom mondijalizmu, {to je samo drugo ime za poodavno ozlogla{eni socijalisti~ki inter- nacionalizam.

44

Ilija Petrovi}

Za srpski narod jednako su pogubne komunisti~ka ideologija i ideologija savremene demokratije; vaqa se samo podsetiti ~i- wenice da su svi socijalisti iz zapadnih evropskih zemaqa, po- ~ev od Marksa, delovali u interesu sopstvenog naroda, a da se sa- mo od Rusa i Srba tra`ilo da budu internacionalisti; Komuni- sti~ki manifest bio je uputstvo za uni{tewe i jednih i drugih. Sve dok Srbi ne shvate da ideje koje su im uvezene sa Zapada tre- ba procewivati iskqu~ivo po tome koliko one mogu biti u srp- skom nacionalnom interesu, isto onako kako ih tamo, na Zapadu, po sopstvenom nacionalnom interesu vrednuju wihovi “pronala- za~i”, proizvo|a~i i izvoznici, slabi su izgledi za opstanak srp- skog nacionalnog bi}a. Uo~i Preobra`ewa Gospodweg 2005.

***Tekst je napisan kao predgovor za kwigu Dobrosava Ili}a pod nazivom Srpski ~etni~ki pokret : Kosta Pe}anac / Dra`a Mihailo- vi} 1904-1945. Saglasnost za taj napor data je na nevi|eno, dok se jo{ nije znalo kakve je “ideolo{ke” orijentacije ceo tekst. Tek kad je kwiga stigla pred budu}eg predgovara~a postalo je vidqivo da je ona obojena iskqu~ivo “partizanski”, bez iole kriti~kog pristupa ~itavoj temi; ~etnici su bili kolaboracionisti, izdajnici, otvoreni saradnici sa svim okupatorima, podr`avali su kvislin{ke vlade, i tome sli~no. Nije bilo mogu}nosti da se odbije obe}awe, a nije bilo uputno ni da se pi{e tekst sa potpuno negativnim ocenama; da se radilo o recenziji, moglo se postupiti po bilo kojoj od pomenutih dveju varijanti. Zbog svega toga, napisan je tekst koji ne negira autorove napore da predstavi na~etu temu, ali se nije mogla izbe}i obaveza da se uka`e na ulogu druge strane, one koja je vi{e od pola veka gradila iskrivqenu sliku o svojim ideolo{kim protivnicima. Napisano je to tako u nadi da }e D. Ili} odustati od objavqivawa napisane kwige ili da }e, u najgo- rem slu~aju, prona}i drugog predgovara~a svojoj kwizi, nekoga ko }e bi- ti spreman da zarad dobrog odnosa s autorom pre`ali istinu, ili nekoga ko jo{ uvek veruje u ono {to su Brozovi poslu{nici, i wegovi sau~es- nici u tom poslu, i jadni istori~ari “jugoslovenske” {kole, napisali ili izgovorili o svojim klasnim neprijateqima, pre svega o Srbima kao navodnim “velikosrpskim hegemonistima”. Bilo kako bilo, napisani predgovor je 19. avgusta uru~en Dobrosa- vu Ili}u, s napomenom da mu se mo`da ne}e svideti; kao {to se i pret- postavqalo, predgovor se nije uklapao u Ili}evu predstavu o srpskom ~etni~kom pokretu, ali je zato ve} narednog dana Ili} prihvatio usme- nu sugestiju “proma{enog predgovara~a” da ne tra`i novi, druk~iji pred- govor, niti da sam pi{e neku uvodnu napomenu kojom bi obja{wavao {ta je kwigom hteo da ka`e. Sam je Ili} predlo`io Petrovi}u da, kad kwiga bude objavqena, ovaj tekst negde objavi kao prikaz.

Ko li su fa{isti u Srbiji

Predsedniku Republike Srbije Predsedniku Vlade Republike Srbije Predsedniku Narodne skup{tine Republike Srbije Predsednicima poslani~kih grupa u Skup{tini Srbije

SVI U BEOGRADU

Gospodo predsednici, Mada su novosadska zbivawa iz prethodnih dana zaslu`ila da dr`avni organi Republike Srbije preduzmu mere neophodne zarad o~uvawa teritorijalne celovitosti postoje}e dr`ave, sve se svelo na najobi~niju kafansku ili pija~nu raspru strana~kih poslanika u najvi{em narodnom predstavni{tvu. Takvim ~inom oni su samo potvrdili da je Tomas Karlajl, istori~ar i filosof, engleskom parlamentu, onome koji slovi za izvornu vrednost savremene demokratije, s pravom dao naziv du}an za naklapawe. E, u takvom srpskom du}anu, u odsustvu jasne politi~ke pred- stave o opasnostima za opstanak srpske dr`ave, dana{wi stvarni ru{ioci iste te dr`ave nisu uop{te prepoznati; isto kao {to vlastodr{cima iz ranih postbrozovskih godina nije bilo stalo do “prepoznavawa” dobro poznatih najcrwih separatisti~kih sna- ga na Kosovu i Metohiji. Naime, uza sve {to se Srbima i sa Srbima doga|alo u vreme- nu komunisti~kog samovla{}a, poseban su problem predstavqale pokrajine u wenom sastavu, koje su uvek onemogu}avale regularno dr`avno-pravno konstituisawe Srbije, naro~ito od trenutka kad su one preuzele sve bitne prerogative dr`ave. Gledano formalno- -pravno, pokrajine jesu bile u sastavu Srbije, ali ona prakti~no nije imala nikakvog uticaja ni na wihovu unutra{wu organiza- ciju ni na wihovo funkcionisawe, niti je bez wihove saglasno- sti mogla napraviti ijedan potez kojim bi sopstveni dr`avni status u~inila sno{qivijim. Pored toga, razlozi za uspostavqa- we autonomnih pokrajina uvek su bili problemati~ni: Vojvodi- na Srpska je, istina, imala nekakvu autonomiju, ali je to bilo sa- mo dok se ona nalazila u sastavu druge dr`ave, dok je kosovskome- tohijska autonomija zna~ila samo utemeqewe one ideje koja }e u na{e dane dovesti do odvajawa te iskonske srpske zemqe od wene matice i legalizaciju zlo~ina kojima je to postignuto. Pravi razara~ki smisao takve strategije razjasni}e se tek kasnije kada su se, po Ustavu iz 1974. godine, neke republike mir- no po~ele pripremati za sopstveno osamostaqivawe, a sa wima

46

Ilija Petrovi}

i pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. Dogodilo se, me|u-

tim, da to sa Vojvodinom nije moglo pro}i (jer ga je onemogu}ila narodna pobuna u takozvanoj “jogurt-revoluciji”), ali Kosovo i Metohija bili su ve} neopozivo izgubqeni: savezna dr`ava podr- `avala je {iptarski separatizam, a ni srpski komunisti nisu mnogo poku{avali da mu se suprotstave, pa su tako zajedno “zata- {kali” {iptarske pobune i 1968. i 1981, kao {to su jednako us- pe{no zata{kavali sve {iptarske zlo~ine i otvorili im put do onoga {to se sada pred nama nalazi kao dovr{en posao. O {ip- tarskom teroru nad Srbima decenijama se nije u javnosti mogla pojaviti nijedna informacija, a one su bivale vrlo retke i u go- dinama koje se prethodile posledwoj {iptarskoj pobuni i izdva- jawu Kosova i Metohije iz sastava Srbije. Tako se dogodilo da je tek nedavno otkriven Izve{taj o uzro- cima iseqavawa Srba i Crnogoraca s Kosova i Metohije koji je, posle {iptarske pobune 1981. godine pripremila radna grupa Iz- vr{nog ve}a Srbije i Saveznog izvr{nog ve}a, a te ga instance ozna~ile kao “dr`avnu tajnu”. U tome dokumentu, sa datumom 22. oktobar 1981, navedeni su mnogi {iptarski zlo~ini nad Srbima, ali je potpunije osvetqena i uloga istaknutih {iptarskih funk- cionera (posebno Ilijaza Kurte{ija, Xavida Nimanija i Fadiqa Hoxe) u wihovom zata{kavawu, ali i uloga zvani~ne vlasti (oso- bito pokrajinskog SUP-a) u prisilnom otkupqivawu srpskih imawa i wihovom ustupawu “izbeglicama” iz Arbanije. Srpska vlast je, dakle, mnogo vi{e napora ulo`ila u o~uvawe komunizma

nego {to je brinula o spasavawu naroda i dr`ave i bila “grdno

zate~ena” kad se dr`ava raspala, a srpski narod opet bio izlo- `en genocidu. A genocidu su ga izlo`ili isti oni koji su od 1941. do 1945. godine nastupali pod znakom i za{titom kukastog krsta,

a u na{e dane pod za{titom onih koji se od svojih prethodnika

razlikuju jedino po tome {to su taj krst ‡ tek neznatno pre- stilizovali. To je, zna se, dovelo do egzodusa Srba i iz Hrvatske, i iz Bo- sne, i iz Hercegovine, i sa Kosova i Metohije, te se tako, pred o~i- ma “demokratskog sveta” i uz “podr{ku” onoga prestilizovanog krsta, u Srbiji na{lo preko milion opusto{enih izbeglica, ~ija je sudbina bila barem dvostruko tragi~nija od one koju su do`i- veli pedeset godina ranije. Tada, Nedi}eva vlast je svim progna- nicima obezbedila makar qudskije uslove `ivota time {to im je omogu}ila da se bave poslovima kojima su se bavili pre progon- stva (seqake ‡ na selo, kod dobrih seoskih doma}ina, u~iteqe ‡ u {kole, radnike ‡ u fabrike). U na{em vremenu, neokomunisti su ih prepustili ulici, {vercu i samosnala`ewu, ili su ih gurnuli

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

47

u neki “privremeni sme{taj” gde su mogli pre`ivqavati od “hu- manitarne pomo}i” ili umirati od gladi. U vremenu dok gospodin Ko{tunica poru~uje da “nikome ne-

}e dozvoliti da cepa Srbiju” (Pravda Beograd, 6-7. oktobar 2007, 5),

osvedo~eno antisrpska i antihri{}anska Liga socijaldemokra- ta Vojvodine ~ini upravo ono ~emu se Ko{tunica barem verbal- no protivi. Najpre, ta politi~ka grupacija, imewakiwa po zlu poznate Prizrenske lige, bavi se istim poslom kojim se bavila wena ar- nautska posestrima, ali i svi weni nastavqa~i, po~ev od Lige mladih Arbanasa s po~etka 20. veka, pa sve do dana dana{weg. Da bi se prikrila liga{ka istovetnost, vojvo|anska Liga se- be je nazvala socijaldemokratskom, nesumwivo po uzoru na Tuco- vi}evu partiju istog imena. Ali ne samo zbog toga {to je iz te

Partije nastala ona ispod ~ijeg je {iwela i sama Liga isklijala, ve} naro~ito zbog Tucovi}eve socijaldemokratske ideologije:

reakcionarno i poslu{no oru|e re`ima, okupa-

no u nevinoj krvi naroda, kome je simbol varvarstva, nepravde i

ubijawa”;

- srpski oslobodila~ki rat 1912-13. pretvoren je “u okove

proletarijatu i {irokim slojevima naroda”, a rat protiv Rusije bio je “lozinka revolucionarne demokratije”;

- nema~ki ratovi za ujediwewe bili su im va`niji i svetiji

od nacionalnih interesa sopstvenog naroda, va`niji ~ak i od we- govog ujediwewa, va`niji i od wegovog biolo{kog opstanka;

- Velika seoba pod Arsenijem ^arnojevi}em i prodor Arna-

uta u Ju`nu i Pravu Srbiju pomiwu se samo zato da bi bilo postavqeno otrovno pitawe “odakle su Srbi po Staroj Vojvodini

i ko ih je i zbog ~ega preveo” i da bi se na taj na~in “poni{tio” srpski karakter ovih krajeva pod vi{evekovnom ugarskom okupa- cijom i wina srpska izvornost;

- dok se o~ekivao srpski odgovor na austrougarski ultimatum

posle Sarajevskog atentata (1914), Tucovi}evi socijaldemokra- ti podr`ali su stavove svojih austrougarskih “drugova” da su se “srpski vladaju}i krugovi ogre{ili o qudsku moralnost” i da Austrougarska ima pravo da krene u rat protiv Srbije, jer je sa- dr`ina ultimatuma nesporna, atentatom je ugro`ena austrijska ~ast, a nesumwivo je da se ~ak preti i ru{ewem Austrougarske. Vojvo|anska Liga, ve} podugo, politi~ke prilike u Srbiji naziva fa{isti~kim, a wen lider (re~nik englesko-srpski ovu

re~, leader, najpre prevodi kao vo|a, isto kao {to to nema~ki re~nik ~ini pojmom fÚhrer, a italijanski re~ju duce) naziva fa- {istima sve koji mu nisu istomi{qenici i koji iole misle i deluju srpski.

- “crkva je

48

Ilija Petrovi}

Ve} godinama, ta vojvo|anska Liga sve {to je vezano za srp- sku crkvu naziva klerofa{isti~kim; tako je nazvala i dolazak neodre|eno velikog broja ~lanova Srpskog ota~estvenog fronta “Obraz” u Saborni hram Svetog Georgija u Novom Sadu, eda bi, tamo, vaqda, ako se to tako ka`e, prisustvovali bogoslu`ewu posve}enom upokojewu svetog kraqa Vladislava (7. oktobar). Lider vojvo|anske Lige nazivao je fa{izmom i trud Slobo-

dana Milo{evi}a, ranijeg predsednika Jugoslavije i Srbije, da ve} skoro osamostaqene autonomne pokrajine u Srbiji vrati u tu dr`avnu zajednicu, a svoju politi~ku logiku iskazivao je javnim pozivima da isti taj Slobodan Milo{evi} bude obe{en na Tera- zijama; laknulo mu je kad je Milo{evi} prodat Hagu i tamo ubi- jen. I dana{wi trud srpskog politi~kog vrha da se Kosovo i Me- tohija zadr`e u srpskim granicama, on svesrdno nastoji da one- mogu}i nekontrolisanim optu`bama da je fa{izam u Srbiji od- lu~uju}a politi~ka kategorija. Nacisti~kim i fa{isti~kim nazvan je i mar{ za jedinstvo Srbije, koji je za 7. oktobar bio pripremqen u jo{ uvek nedo- voqno poznatoj grupaciji Nacionalni stroj. Bez namere da se bavimo pitawem da li takva organizacija uop{te postoji, na pr-

vi pogled uo~qivo je da Ligi i wenom vo|i pozli od same pomi-

sli da neko u Srbiji, a naro~ito u Vojvodini Srpskoj, mar{uje za

jedinstvo Srbije. I dobija ospice pri saznawu da }e neko polo- `iti cve}e na spomenik Ja{i Tomi}u, ~oveku koji je najzaslu`- niji {to su opunomo}eni predstavnici Srba, Buwevaca i drugih Slovena iz Ba~ke, Banata i Barawe 25. novembra 1918. godine doneli odluku o prisajediwewu ovih krajeva Kraqevini Srbiji. “Dokaz” za fa{isti~ku orijentaciju onih koji su se ovih da-

na, u Vojvodini Srpskoj, zalagali za jedinstvo Srbije, Liga i wen

leader na{li su u datumu; toga dana, otkrili su nam, ro|en je Hajn- rih Himler, ponajzna~ajniji saradnik Adolfa Hitlera, vo|e u

Drugom svetskom ratu pora`ene nacisti~ke Nema~ke. Za~udo, niko od onih koji su u mnogobrojnim “nezavisnim” medijima preu- zeli taj podatak, i nekontrolisano ga koristili, nije se zapitao otkud Ligi tako brzo pripravni taj podatak i tako uverqiva optu`ba. Odgovor je morao biti jasan svima koji su zaista zabrinuti za jedinstvo Srbije: samo onima, i iskqu~ivo onima koji svoju po- liti~ku logiku zasnivaju na ideologiji sopstvenih fa{isti- ~kih i nacisti~kih uzora, morale su biti poznate pojedinosti o

wihovom “liku i delu”, a logi~no je {to se deo “nasledni~ke” bri-

ge

za sopstvene ideolo{ke pretke morao svesti i na starawe da

ti

“likovi” i wihova “dela” ne padnu u zaborav.

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

49

Ligin fÚhrer, ~iji su neposredni biolo{ki preci pripadali komunisti~kom vrhu, nije se dosetio da i wih javno optu`i za obe- le`avawe Himlerovog ro|endana: vaqda od zavr{etka Drugog svetskog rata pa sve do raspada Brozove Jugoslavije, taj datum obele`avan je i proslavqan kao Dan artiqerije Jugoslovenske narodne armije. O~igledno je, dakle, da se Srbi ve} decenijama nalaze pod komunisti~kim terorom i nemaju mnogo izgleda da se od wega oslobode, jer im to ne dozvoqavaju ni zato~enici komunisti~ke ideje, ni wihovi (socijal)demokratizovani nastavqa~i. Svi su oni jednoglasni u tvrdwama da su Srbi fa{isti i da Srbiju tre- ba denacifikovati, previ|aju}i pri tome prostu ~iwenicu da iz- me|u onoga za {ta se sami zala`u i onoga za {ta optu`uju Srbe nema su{tinske razlike. Jer, na komunizam se, naprosto, mo`e gledati kao na drugo lice fa{izma, tim pre {to su oba jednako totalitarna i oba uperena protiv ~oveka i qudskog dostojan- stva. ^iwenica da je druga polovina 20. veka u svetu ozna~avana kao vreme neposustale “borbe protiv fa{izma”, mo`e se razume- ti kao prirodna mimikrija u kojoj je aktuelni totalitarizam proklamovao floskulu da se wegovom prethodniku ne sme dozvo- liti oporavak i mogu}i povratak na istorijsku scenu, upravo zbog toga {to bi se time otvorile mogu}nosti za identifikaciju wi- hovih istosti. [to zna~i: ako se ka`e da su i fa{izam i komuni- zam ustrojeni po istom obrascu, vaqa precizirati da me|u wima postoji i jedna ozbiqna razlika, po kojoj se fa{izam mo`e sma- trati de~jim licem komunizma. Dva su razloga tome: prvi, fa{i- zam je bio relativno kratkovek i nije mu se dalo da ~ove~anstvu donese onoliko nesre}a koliko je doneo komunizam i, drugi, fa- {izam je proklamovao uni{tavawe tu|ih naroda, a komunizam je najvi{e domete dostigao uni{tavaju}i sopstvene. I u tom smislu moglo bi se re}i da je fa{izam za one narode ~ije je uni{tewe

planirao bio, u stvari, kratka nepogoda u pore|ewu s onim {to je, tamo gde je stigao, doneo komunizam. Za to su najboqe potvrde ono {to se doga|alo, pre svega, sa pravoslavnim Slovenima (Rusima,

pri ~emu se nikad ne}e utvrditi koli-

ko ih je desetina miliona pobijeno i {ta od toga spada u zasluge

Ukrajincima, Srbima

),

fa{ista, a {ta u zasluge wihove komunisti~ke sabra}e. A nije bez zna~aja ni podse}awe na ~iwenicu da su srpsku sud- binu tokom istorije odre|ivali tu|inski okupatori, te da su je u 20. veku definitivno zape~atili hrvatski i slovena~ki komuni- sti Broz, Kardeq i Bakari}, uz potporu srpskih “majstora za pr- qave poslove”, po~ev od Aleksandra Rankovi}a-Leke i Sloboda- na Penezi}a-Krcuna, do dana{wih demokratizovanih komunista,

50

Ilija Petrovi}

odnosno komunisti~kih demokrata. Takvi odnosi prema Srbima uspostavqeni su po modelu proverenom u razarawu ruskog naroda po dolasku boq{evika na vlast, a brozovska strategija pokazala se kao dvostruko uspe{na: tamo gde je to bilo lako “tehni~ki iz- vodqivo”, kao u Ma}edoniji i Crnoj Gori - republike su “una- pre|ene u nacije”, a u Srbiji, gde se takva “pamet” nije nikako mogla primeniti, {iptarska mawina na Kosovu i Metohiji i maxarska u Vojvodini Srpskoj poslu`ile su kao izgovor za pro- gla{ewe autonomnih pokrajina. Ovim posledwim “izumom” ne sa- mo da je tamo{woj srpskoj ve}ini obe{en kamen o vrat (koga se ona vi{e nikad nije uspela osloboditi), ve} su uspostavqene i pozicije sa kojih }e se lak{e nastaviti sa razarawem Srpstva. Neposredna autonomisti~ka (“autonoma{ka”) veza dana{we

vojvo|anske Lige sa Brozovim separatistima najboqe je vidqiva iz slavopojke koja je autonomizmu u Brozovoj Vojvodini, pod na- slovom Osma sednica po~etak kraja Vojvodine, sro~ena i u podo- sta nastavaka upravo objavqena u novosadskom Dnevniku. Najza- bavnija pojedinost u celoj toj pri~i jeste ~iwenica da su ba{ na dan Himlerovog ro|ewa tamo objavqeni slika Liginog lidera (s potpisom Novi autonomisti za nova vremena) i razmi{qawe nekada{weg autonoma{kog lidera Bo{ka Kruni}a o tome za{to se, po~etkom devedesetih godina pro{loga veka, “vojvo|anska eli-

prakti~no onemogu}ena da politi~ki deluje”, nije pojavila na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji:

ta

“Nastala je nova struktura, u kojoj je trebalo po~eti borbu za stvarawe autonomije, a ne za weno ponovno uspostavqawe, jer

smo je izgubili

ozbiqna stranka tada je bila Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pokazalo se, jednostavno, da stari kadrovi ne mogu biti nosioci novog programa. I mudrije je bilo podr`ati te nove snage”. Ta podr{ka nesumwivo pokazuje da su Brozovi komunisti, oni koji su pripremili raspad dr`ave Jugoslavije, svoj posao na-

stavili iz svoje ropotarnice, za mnoge ne~ujno i nevidqivo, ali dovoqno prepoznatqivo da, kao {to su to na Kosovu i Metohiji u~inili sledbenici prizrenskih liga{a, i vojvo|anski liga{i nametnu Vojvodini Srpskoj obele`ja (zastavu i grb) strana srp- skoj dr`avnosti i srpskom nacionalnom bi}u. I dovoqno opasno da se, prema pisawu Aleksandra Jovanovi}a iz Novog Sada, ~uje poruka jednog od istaknutih savremenih autonomista da “sve te do|o{e treba {to ubiti, {to proterati, a pojedinima bih sam po- mogao da nestanu nesre}nim slu~ajem” (Pravda Beograd, 8. okto- bar 2007, 24), ba{ kao {to su to tokom Drugog svetskog rata sa Srbima ~inili u Hitlerovoj tvorevini Nezavisnoj Dr`avi Hrvat- skoj i u Maxarskoj pod Hitlerovom za{titom.

Jedina

A novo vreme je tra`ilo nove snage

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

51

Ni vojvo|anska Liga ni wen vo|a (leader, fÚhrer, duce) nisu protivre~ili otvorenom zalagawu vojvo|anskih Maxara da se poni{ti Trijanonski mirovni ugovor izme|u Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Maxarske (4. jun 1920). Sve to u vreme kad

se televizijskom gledali{tu u Vojvodini Srpskoj (“i {ire”) sa- op{tavalo stvarno raspolo`ewe doma}ih i zagrani~nih Maxara prema sada{wim geopoliti~kim prilikama u Srbiji, bez obzira

na brojne maxarske zlo~ine u Kraqevini Srbiji (i u Sremu)

1914-1918, u Vojvodini Srpskoj 1941-1944. godine (progon “nedo-

micilnih” Srba, racije po [ajka{koj, Novom Sadu, Kuli) i svo- |ewe srpskog `ivqa u Maxarskoj na, ka`u, mawe od 4.000 du{a u na{im danima. U vreme, dakle, kad su nas takozvane “kulturne i

obrazovne” emisije Televizije Novi Sad (9. mart 2003) nesmetano podu~avale kako je pomenutim mirovnim ugovorom osaka}ena ugar- ska dr`ava a maxarski narod do`iveo nesre}u i tragediju, i kad

se nacionalno probu|enim maxarskim maturantima u be~ejskoj

gimnaziji (mo`da i u drugima) masovno daju maturski radovi na

tu temu. Zna li se to, sasvim sumwivo deluju tvrdwe vo|e vojvo|anske

Lige da ne samo on i wegova Liga, nego niko iz Vojvodine, ne `e-

li

da se Vojvodina osamostali; nisu oni za osamostaqewe, oni su

za

Vojvodinu Srpsku u sastavu Maxarske! I samo u tom svetlu va-

qa gledati na “zbuwenost” Ivane Duli}-Markovi}, predsednice

Pokrajinskog odbora G17 plus, {to niko iz Demokratske stranke

nije prisustvovao liga{kom polagawu venaca na spomeniku `rt-

vama novosadske racije, ali i na “li~no iznena|ewe” Du{ana Ele- zovi}a, predsednika Pokrajinskog odbora Demokratske stranke, {to “gospo|a Duli}-Markovi}, koja je pre godinu dana primila u zvani~nu posetu u Subotici Antu \api}a, predsednika Hrvatske stranke prava, osvedo~enog nastavqa~a ideje nacizma, fa{izma i usta{tva u Hrvatskoj, mo`e da dr`i bilo kakve moralne pridike ili komentare vezane za antifa{isti~ko delovawe Demokrats-

ke stranke” (Pravda Beograd, 8. oktobar 2007, 7).

Ba{ tako, ali je {teta {to mla|ani Elezovi} svoje “iznena- |ewe” nije dopunio i zapa`awem da su `utim trakama, koje su liga{i, socijaldemokrati, plusevi i razni drugi liberales ve- zali oko ruku dok su polagali vence na spomenik novosadskim

`rtvama racije, poru~ili svetu da su u toj raciji, januara 1942. godine, stradali iskqu~ivo Jevreji i da su ubice bili Srbi! Na

taj na~in, Liga i wen lider, i ne samo oni, ~ine isto ono {to su

pre vi{e od sto godina poru~ivali ne{to ranije pomiwani Ar- banasi i wihovi za{titnici: umesto xelatima, zverstva se pri- pisuju `rtvama.

52

Ilija Petrovi}

I {teta je {to nije zapazio da su lica nekih od “nosa~a” jed- nog pove}eg transparenta s porukom protiv fa{izma bila sakri- vena pod raznim maskirnim krpicama. Takvo maskirawe nagoni posmatra~e da se zapitaju ko je u No-

vi Sad doveo pripadnike Otpora iz Slova~ke, istomi{qenike

istoimene organizacije iz Srbije, one koja je, po naruxbi srpskih neprijateqa sa strane, uo~i petooktobarskog pu~a predvodila

vrlo brojne ru{iteqe sopstvene dr`ave i wenih institucija.

Sigurno ne Nacionalni stroj, ili Obraz, a “pomo}” slova~kih “otpornika” bila je potrebna jedino onima koji su motkama, op- robanim alatkama izvornih fa{ista, krenuli u obra~un s neis- tomi{qenicima; pomo} im je zaista bila neophodna, jer, kakvog

li slu~aja, ba{ na Himlerov ro|endan boravio je u Novom Sadu i ameri~ki ambasador. Ali, vaqda, sve je to normalno u uslovima:

- Kad Matica srpska (kojoj ~ak i desetotomna Istorija srp-

skog naroda ne priznaje pripadnost svemu Srpstvu “od Pe{te da- `e do ^arne Gore”), vaqda u strahu da je sopstveni autonomi- sti~ki i ostali kadrovi nedovoqno svesni svog srpskog porekla

ne potka`u “dokazanim antifa{istima” iz Lige, izbegava da

organizuje nau~ni skup o sudbini Republike Srpske Krajine;

- Kad se, suprotno ustavnim obavezama o }irilici kao srp-

skom pismu, to pismo na svim stranama izbacuje iz upotrebe;

- Kad najgledanije televizijske stanice svakodnevno pru`a-

ju mogu}nost najnesrpskijim nevladinim organizacijama i otvo-

reno nesrpskim politi~kim strankama da slobodno i bez ikakve

mere obrazla`u svoje antisrpske stavove, ba{ kao da je to osnov-

ni interes srpskog naroda i zvani~na dr`avna politika. Gospodo predsednici, Prvobitna mi je namera bila da ovaj tekst uputim srpskoj javnosti kao otvoreno pismo, ali sam od toga odustao u dobroj

veri da ste vi i raspolo`eni i sposobni da u~inite ne{to ne bi

li se stalo za vrat liga{kim podmeta~inama i istupima usmere- nim iskqu~ivo na razbijawe dr`ave Srbije.

***Pismo je 15 oktobar 2007. godine poslato na desetak adresa, a wegov potpisnik zaboravio je da ispod ovoga teksta upi{e imena svakog od primalaca. Po prilici, on je tada verovao da }e sva predsedni~ka imena upamtiti, a sada - mo`e da se seti samo prvoimenovanog - Borisa Tadi}a. Premalo!

Da li znate Mihajla Pupina

Mihajlo Pupin, fizi~ar i pronalaza~ u oblasti telekomu- nikacija, profesor matematike i fizike na wujor{kom unive- rzitetu Kolumbija, po~asni srpski konzul u Wujorku (od 1911), ro|en je u Idvoru, u Banatu, 9. oktobra 1854. godine. Godine 1908, kad je jednostranim ~inom Austrougarska oku- pirala Bosnu i Hercegovinu, svi srpski rodoqubi usprotivili su se tome. U uverewu da }e Srbija i Crna Gora ustati u odbranu svojih nacionalnih interesa u Bosni i Hercegovini, do{lo je do stvarawa Srpskog narodnog centralnog odbora u Wujorku. Vode- }i krugovi u srpskim dru{tvima u Americi procewivali su da bi najkorisnije bilo ako bi na ~elo ove jedinstvene srpske orga- nizacije stao Mihajlo Pupin, koji se dotle bavio naukom i “gle- dao svoja posla”. U me|uvremenu, wegov ugled me|u zemqacima bio je srozan kad je 1902. godine na sudskom procesu u vezi sa autorskim pravi- ma na otkri}e be`i~ne telegrafije svedo~io protiv Nikole Te- sle, a u korist italijanskog nau~nika Guqelma Markonija. Ipak, Pupinov nau~ni~ki autoritet, u kombinaciji s ostvarenim po- slovnim uspehom, bio je Srpskom pravoslavnom savezu Srbobran - stvorenom nekoliko godina ranije - vidqiv razlog da mu maja 1909. godine ponudi ~elnu poziciju u budu}oj velikoj srpskoj or- ganizaciji; nije iskqu~eno da je do toga do{lo na podsticaj sa strane, mo`da ~ak i iz Beograda. Pupin je ponudu prihvatio i do{ao “neposredno u narod”, a “wegovo vo|stvo prihva}eno je iskreno od svih ~estitih Srba u Americi”. ^im je aneksiona kriza pro{la, a Srbija i Crna Gora bile primorane da prihvate nametnuto stawe, Odbor se rastu- rio. Ipak, ostalo je veliko iskustvo da je “ozbiqna slabost srp- skog `ivota u Americi nedostatak jedne ujediwene organizacije. Srbi u Americi nisu bili samo ra{trkani po celom kontinentu od Atlantika do Pacifika, ve} su bili podeqeni na mnoga mala dru{tva, koja su se me|usobno nadmetala”. Mada je postojala dobra voqa svih srpskih dru{tava po Sje- diwenim Dr`avama da se ujedine, takav ~in nije mogao pro}i bez mawe ili vi{e prikrivenog otpora i opstrukcije relativno obo- ga}enih pojedinaca koji su, odr`avaju}i saobra}ajne i finansij- ske veze sa starim krajem, posebno sa bankama i {tedionicama u Austrougarskoj, korupciju prihvatili kao pravilo bez koga se ne mo`e. Wihovo delovawe uvek se odvijalo na zavi~ajnoj osnovi i uvek bilo pra}eno me|usobnom netrpeqivo{}u. Takve odnose podgrevala je i Hrvatska zajednica u iseqeni{tvu, koja je 1908.

54

Ilija Petrovi}

godine, u vreme velike krize u srpskom udru`ewu Srbobran, poku- {ala da Srbe iz Hrvatske, svoje biv{e ~lanove, vrati u organi-

zaciju; “govoreno im je da wihovi Srbi nisu u stawu da formiraju ~estito dru{tvo”. Procewuju}i da se jedinstvena srpska organizacija u Ameri-

ci zaista mo`e ostvariti, Pupin je zamolio saveze srpskih udru-

`ewa iz ^ikaga, Pitsburga, Bjuta i San Franciska da svoje pred-

stavnike po{aqu na svesrpski zbor u Klivlend, gde je ve} bila zakazana konvencija saveza Srbobran. Ovaj zbor je po~eo s radom u trenutku kad se tamo pojavio Pupin, 14. septembra 1909, a wegovi u~esnici, u nastojawu da se postoje}i savezi ujedine, brzo su se saglasili da stvore jednu jaku svesrpsku organizaciju u Americi, pod nazivom Savez Sjediwenih Srba Sloga. Iz naziva nove orga- nizacije izba~ena je odrednica o wenom pravoslavnom karakteru, Amerikanski Srbobran postao je weno glasilo, a za predsednika izabran je profesor Mihajlo Pupin. Wemu “bi dano neograni~e-

no pravo da preduzme i uvede u organizaciju {to god na|e za shod-

sve dok srpski `i-

no, s tim da ga svi ~lanovi poma`u svesrdno

vaq u Americi ne bude dobro organizovan”. Naraslo nacionalno odu{evqewe doprinelo je da se za ravno godinu dana od osniva- wa, u Slogu u~lani oko sto trideset srpskih dru{tava, me|u wima i dru{tva iz Crnogorskog saveza. Jedan mawi deo ~lanova iz udru`ewa Srbobran suprotstavio

se ujediwewu, obrazla`u}i to uverewem da je Sloga napustila

pravoslavqe. Srbobran je nastavio da radi, a sa~uvano je u Pits-

burgu i wegovo glasilo Amerikanski Srbobran. Da bi se ipak us- postavila nekakva razlika izme|u dvaju Amerikanskih Srbobra- na, “Slogino” glasilo, po{to je pridev “srpski” izba~en iz na- slova, pretvoreno je u Srbobran. Odnosi izme|u ovih saveza to- liko su se zao{trili, da su ubrzo pokrenuti sudski sporovi po obostranim tu`bama. Nekoliko uticajnijih poslovnih qudi iz

Sloge smatralo je da bi ceo spor mogao biti izgla|en nagodbom, s tim da Pupin svojim prilogom od 3.000 dolara “odobrovoqi” dru-

gu stranu. Predlog je prihva}en, ali je ta suma samo pomogla da se

savez Srbobran ponovo konstitui{e i da krajem 1910. godine oku-

pi tridesetak lokalnih srpskih udru`ewa. Sudski spor protiv

Sloge nastavqen je i, posle dugog otezawa, okon~an dokazom da ujediwewe zaista nije obavqeno na legalan na~in. Iz izgubqene parnice Sloga je izi{la sa oko 9.000 ~lanova, da bi uo~i Svetskog rata taj broj bio pove}an na svih ~etrnaest hiqada. Na drugoj strani, Srbobran je imao ukupno 6.000 ~lanova, s univerzitet- skim profesorom Pavlom-Pajom Radosavqevi}em, ro|enim u Sre- mu, u Obre`i, kao predsednikom. Da bi se barem prividno uspo-

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

55

stavila nekakva ravnote`a sa Slogom i wenim predsednikom Mihajlom Pupinom, za po~asnog predsednika Srbobrana izabran je Nikola Tesla. Srbi su, tako, “uspeli” da se polarizuju u dvema zna~ajnim i po mnogo ~emu suparni~kim organizacijama; do izra`aja su do- {le podele po zavi~ajnosti, tako da su se u Srbobranu uglavnom na{li Srbi iz Hrvatske, a u Slogi Vojvo|ani i Srbi iz ostalih krajeva. Ne mo`e se izbe}i zapa`awe da je na takvu podelu odlu- ~uju}e uticalo i poreklo tada vode}ih Srba u Americi, Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Pupinov uticaj, pokazalo se, bio je ja~i, ako ni zbog ~ega drugo a ono zbog ~iwenice da je wemu bila okre- nuta i Srbija, i zvani~na, ~iji je bio po~asni konzul od 1911. go- dine, i neslu`bena. “Profesor Pupin, prakti~an i bogat ~ovek, svojim polo`ajem mnogo uzdignutiji od radni~ke mase, smatrao je Slogu svojom nacionalnom zadu`binom; on je nastojao da od save- za napravi solidnu privrednu ustanovu, u kojoj }e se podrazume- vati autokratski re`im vezan za wegovo ime, sredstva i dru{t- vene veze”. Hteli mi to priznati ili ne, u srpskom svetu samo se autokrat- skim putem mo`e suzbiti duh improvizacije i stvoriti iole oz- biqna organizacija. I u Slogi su delovali qudi koji su se upor- no zalagali za navodni parlamentarizam, ali je samo Pupin bio u mogu}nosti da svojim ugledom u ameri~kim poslovnim i javnim krugovima u vrlo kratkom roku obezbedi uslove za delovawe Sa- veza, ukqu~uju}i poslovni prostor i malu {tampariju. Otvara- wem Srpskog doma omogu}eno je Savezu da svoj potporni i pros- vetni rad me|u ~lanstvom uzdigne na zavidan nivo i da ~ak, preko Dobrotvornog i kulturnog fonda, {aqe nov~anu pomo} u domo- vinu. Kada je Pupin imenovan za po~asnog konzula Kraqevine Srbije u Americi, i wegova kancelarija je sme{tena u Srpski dom. Iako se moglo u~initi da je Pupinovo delovawe dobijalo sve izrazitiju srpsku nacionalnu notu, “me|u wegovim pomaga~ima bilo je i qudi koji su smatrali da polo`aj Pupina u ameri~kom nau~nom ali i poslovnom svetu treba potpunije iskoristiti ne samo za nacionalne nego i za vlastite ciqeve”. Materijalno dobro situiran, Pupin je sam finansirao pojedine delatnosti u Savezu, a mogao se ponekad pojaviti i kao “li~ni” finansijer i zajmodavac. On je, zapravo, davao “li~ne poklone i pozajmice raznim ameri~kim Srbima koji su bili u nevoqi ili kojima je bio potreban kapital da zapo~nu sami svoje poslovawe. On je to radio u toj meri da su se wegovi protivnici qubomorno `alili kako on podmi}uje qude da budu wegove pristalice”. Dovo|eno je u sumwu i wegovo finansijsko poslovawe u Savezu, a to je bilo

56

Ilija Petrovi}

pra}eno mawe ili vi{e otvorenim zamerkama na wegov nacio- nalni i dru{tveni rad. U primedbama na wegov rad i{lo se tako daleko da su, primera radi, neki wegovi saradnici sa wim ko- municirali putem otvorenog pisma objavqenog u Hrvatskom svije- tu. Da bi se i wegovo li~no po{tewe dovelo u pitawe, “kad su ~la- novi saveza Sloge u Filadelfiji sakupili 41 dolar za srpski i crnogorski Crveni krst, odbili su da ga po{aqu u Beograd i na Cetiwe preko Pupina, nego su odlu~ili da to u~ine neposredno”. Pupin, naravno, nije uzmicao, a po~etak Prvog svetskog ra- ta zatekao ga je na mestu predsednika tek osnovanog Centralnog odbora Srpske narodne odbrane u Americi. Ova organizacija ubr- zo je delovala kroz blizu sto lokalnih podru`nica, osnovanih sa ciqem da skupqaju dobrovoqce za srpsku vojsku i materijalno poma`u zara}enu Srbiju; ona je okupqala ogranke Saveza Sloga, crkve, {kole i srpske klubove {irom SAD, a u`ivala je punu po- dr{ku raznih srpsko-ameri~kih udru`ewa i grupa okrenutih pri- kupqawu priloga za pomo} Srpskom Crvenom krstu. “Ovi od- bori nisu imali nikakvih statuta ni pravila, oni su imali jedno visoko ose}awe za Otaxbinu koja se sprema za borbu i kojoj vaqa pomo}i i to je bio najvi{i statut”. Prema pisawu Amerikanskog Srbobrana, Pupin je, u stvari, centralizovao Srpsku narodnu odbranu i stavio je pod svoju kon- trolu. “Malo po malo profesor Pupin monopoli{e ustanovu ta- ko da prilozi i dobrovoqci nisu mogli da odlaze slobodno kao pre u Srbiju, ve} li~no na wega i preko wega. Na taj na~in su neke kolonije odbijene od centrale a od priloga nov~anih utro{ena ogromna svota u neku robu koja je le`ala godinama u podrumima konzulata”. Vidqivo je to i iz jedne poruke koju je na samom po- ~etku Balkanskog rata Pupin uputio srpskom iseqeni{tvu u Sje- diwene Dr`ave:

“Na noge Srbi bra}o - slava vas zove! Sudbina srpskog naroda re{ava se. Na{a juna~ka bra}a u Srbiji i Crnoj Gori zakqiwu se danas da }e `rtvovati `ivot i sve za ~ast i slavu srpskog imena. Svaki ~estiti Srbin gotov je danas da `rtvuje sve u sud- bonosnoj borbi, koja je pred nama. Amerikanski Srbi daleko su od bojnog poqa, ali nisu daleko od borbe; ne bori se samo onaj, koji pu{kom puca i ma~em se~e, nego i onaj koji se `rtvuje za sretstva u borbi. Na noge Srbi bra}o {irom Amerike, Srpstvo vas zove u pomo}! ^lanovi Saveza Sjediwewih Srba Sloge, Srpskog Pravoslavnog Sa- veza Srbobrana i Srpskog Crnogorskog Saveza, pred vama je danas sveta du`nost; neka svako bratstvo sazove odmah vanrednu sednicu, da svaki ~lan upla}uje po jedan dolar mese~no za Crveni Krst u Beogradu i Ce- tiwu. Neka svako bratstvo izbere odbor za kupqewe priloga od srpske bra}e, koji nisu ~lanovi nijednoga Saveza. Novac neka se {aqe na mene

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

57

sa imenima prilo`nika i ja }u biti odgovoran za sve (podvukao IP). Svaki cent }e oti}i tamo gde je nemewen i to polovina u Beograd, a polovina na Cetiwe. Bra}o, mala je to `rtva, koju vam ja predla`em, a pomo} }e biti velika. Poka`ite da ste ~elik Srbi, pa }e vam se ime proslaviti, jer }ete prilo`iti u slavu srpske svetiwe, u slavu borbe za srpsku ~ast i srpsku slobodu".

Uo~qivo je da Pupin za Srbiju i Crnu Goru tra`i iskqu~i- vo nov~anu pomo}, dok o kupqewu dobrovoqaca i ne razmi{qa. Srpskom svetu moralo je tako ne{to biti sumwivo, zbog ~ega su se od Pupina mnogi odvojili a deo wih postao mu je otvoreni ne- prijateq. Docnije, u radu srpske misije za prikupqawe dobrovoqaca u

dolazi(la je) od profesora Pupina i

wegove okoline”. Kao predsednik Narodne odbrane, osnovane s je-

dinim ciqem da svim sredstvima pomogne Srbiju u wenom ratu protiv Austrougarske, “pokazao se hladan, indiferentan i nepre-

duzumqiv”, ispuwavaju}i tako brojne zahteve svojih saradnika “da bi bio neoprostiv greh izvla~iti omladinu na front, gde je na{

narod dao dosta `rtava po wihovom mi{qewu

risnije za Srbiju i na{ narod ako posle rata za g. Pupinom u Ame- rici vi{e hiqada glasa~a, koji bi kroz wegova usta mogli stav- qati ameri~koj vladi zahteve u korist Srbije”. Major Srdan Gaji}, {ef srpske vojne misije u Sjediwenim Dr`avama, obja- snio je to svom Ministarstvu spoqnih poslova na slede}i na~in:

“G. Pupin nije imao ra~una da se u wegovoj stranci na|e jo{ jedan ~ovek koji bi se sa wime mogao takmi~iti, a pored ovoga sâm poziv (mi- sije) da sakupqa i {aqe dobrovoqce nije i{ao u ra~un Pupinovoj oko- lini, jer odlaskom dobrovoqaca slabi se savez, smawuje kapital i one- mogu}ava isplata posmrtnina, pomo} postradalim radenicima i plata ~inovnicima, koji su nesposobni za ma kakav rad i drugi posao a koji se ne misle niti smeju vratiti u Srbiju i zbog toga im je u ra~unu da na{eg naroda ostane {to vi{e u Americi, na ~iji bi oni ra~un `iveli ne zapi- wu}i. Ovi qudi navali{e na g. Pupina i ubedi{e ga da bi bio neopro- stiv greh izvla~iti omladinu na front, gde je na{ narod dao dosta `r- tava po wihovom mi{qewu i dokazivahu da je mnogo korisnije za Srbiju i na{ narod ako posle rata bude za g. Pupinom u Americi vi{e hiqada glasa~a, koji bi kroz wegova usta mogli stavqati ameri~koj vladi zahte- ve u korist Srbije”.

i da je mnogo ko-

Americi “najve}a smetwa

O istoj stvari stigao je iz Va{ingtona i izve{taj srpskog po- slanstva, datovan 12. oktobra 1917. godine, u kome se za me|usrpske sukobe okrivquje Pupin. Srpska vlada, opet, s obzirom na nezavi- san i jak polo`aj Pupina i me|u Srbima i u ameri~kom dru{tvu,

58

Ilija Petrovi}

uporno je savetovala da se {tedi wegova osetqivost i da se po svaku cenu izbegne sukob s wim. U svojoj naivnosti, ministar voj- ni }e 6. juna 1918. godine napisati Nikoli Pa{i}u da je podvoje- nost me|u Srbima takva da jedna struja stoji “uz na{u zvani~nu radwu a vodi je Jugoslovenski odbor i wegovi delegati”, dok iza

druge stoje qudi iz Srbije ~ije se dr`awe “da objasniti samo pret-

postavkama

ugleda i potpore, prilepila se uz g. Mih. Pupina, koji je imu}an i vrlo ugledan ~ovek ovde u Americi. G. Pupin, kad se s wim go- vori o ovome, uvek navodi, da on nema vremena da prati u detaqu {ta sve ~ine, pi{u i rade qudi, koji stoje iza Dnevnika, ~ak odbija da zna, {ta se sve pi{e”. Pa se tako moglo desiti da, u uslovima kad su sukobqene srp- ske strane u Americi krenule u postepeno izmirewe a dobrovoqa- ~ki pokret po~eo da se obnavqa, Mihajlo Pupin, dotle predsed- nik Srpske narodne obnove, povukao se sa toga mesta:

Ova grupa sastavqena iz qudi koji nemaju dovoqno

“Od jedared g. Pupin daje ostavku na predsedni~ki polo`aj u Narod- noj odbrani, a wegovi listovi po~e{e iz daleka negodovawe prema g.

Pribi}evi}u

i ne}e da se opredeli, slu{a vo|e i zapitkuje da li to `eli na{a Srbija

ili ne, a oni odgovaraju: pa da to ne `eli Srbija vaqda bi on bio konzul

Srbije

svoga najboqeg i najpametnijeg oficira da nam otvori o~i te da onoga izdajnika zbacimo, jer Srbija ne mo`e sama da ma {ta preduzme po{to je on (Pupin) ameri~ki gra|anin i ona ne}e zbog toga da se zameri Ameri- ci”. I sve se radi u ime srpske vlade i u ime majke Srbije, pa ma to bilo nepo{teno i {tetno - a na ovo su prinu|eni jer narod zna samo toliko da je za wega sveto i nepogre{ivo ono {to iz Srbije i srpske vlade do|e i on tome slepo i bez razmi{qawa veruje. Savezi se pretvori{e u nepri- jateqske logore”.

a na drugoj strani se opet odgovara, pa zato je Srbija poslala

Narod se zbunio i kao stado pribio uz svoje vo|e, ne ume

Pupinov nedobronameran stav prema dobrovoqcima u Veli- kom ratu lako je uo~io i potpukovnik Milan Pribi}evi}, {ef srpske misije za prikupqawe dobrovoqaca u Americi, koji je 5. februara 1918. godine zatra`io povla~ewe sa te du`nosti:

“Najve}a smetwa u radu misije dolazi od profesora Pupina i wego-

ve okoline sa »Srpskim Dnevnikom« sa kojim su wegove veze najo~igled- nije dokazane. Pored svih mojih obave{tewa o {teti, koju Pupin i oko- lina nanose na{oj narodnoj politici, napadaju}i najinfamnije ne samo

gleda se sa

strane vlade jednako na Pupina i okolinu kao i na nas, odu{evqene i po`rtvovane prista{e Srbijine politike, kojoj predano slu`i misija zbog ~ega ju je narod i primio na svoja ramena. Ostavqa se Pupin da sa polo`aja konsula Srbije najbesomu~nije napada rad va`nih narodnih i

mene li~no nego i sve one, koji sa mnom rade u korist misije

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

59

dr`avnih misija ovde, a nama ne samo da se ne daje od strane vlade nika- kva za{tita nego nam se ~ak ve`u ruke u odbrani”.

Zna se da je Pupin na po~etku rata objavio jedan proglas u kojem je “dao na javnost” da “Srbiji ne treba vojnika ve} novaca. U proglasu je namerno ili ne, sporedna je stvar, stajalo da srpska vojska ide bosa i gola”. Pupin je tada bio izuzetno uva`avana li~nost i konzul Srbije “kome se mora vjerovati ako se vjeruje Srbiji”. Na taj na~in zaustavqen je dobrovoqa~ki pokret, a sva pa`wa Pupinove organizacije okrenuta je pru`awu nov~ane po- mo}i Srbiji i Crnoj Gori. “Sve se slalo na g. Pupina a ovaj je slao i neslao u Srbiju sve pod svojim imenom (podvukao IP)”. ^ak i kad je Amerika izi{la iz neutralnosti, i kad je Srpska na- rodna odbrana mogla slobodno agitovati za dobrovoqce, Pupin ne mewa svoj stav prema dobrovoqa~kom pokretu, on, videli smo, pod- nosi ostavku na mesto predsednika te nacionalne organizacije. O Pupinovom delovawu krajem rata, posebno o wegovom od- nosu prema nesre}noj srpskoj siro~adi, pisani trag ostavila je gospo|ica Jelena Lozani}, predstavnica Srpskog Crvenog krsta u Sjediwenim Dr`avama, koja se posle rata udala za srpskog do- brotvora Xona Frotingama:

6. novembar (1918). Na{ Odbor je u toku svoga rada skupio veliku

sumu za Srbiju

vi `ele da se novac koji imamo u banci po{aqe Srbiji kao pomo}. Ja

mislim da za taj novac treba poslati hranu, lekove, odelo, bolni~ki materijal. Sad je na{em svetu potrebna pomo} u stvarima a ne novac

Sre}om, u

ovoj mojoj ideji imam podr{ku profesora Pupina. I on smatra da to treba {to pre poslati, jer ukoliko hrana i ode}a pre stignu, utoliko

}e pomo} biti dvostruka

8. novembar. Svi su ~lanovi Odbora bili na okupu. Diskutovalo se

Ton govora im je bio

neprijatan, pun negodovawa, vi{e no same re~i. Bila sam vi{e no izne-

na|ena. I Pupin je, sad, odjednom, promenio svoje mi{qewe. On pred- la`e da se ne poma`u deca, ve} da se novac upotrebi na podizawe jedne poqoprivredne {kole. Ova me je ideja prosto zgranula. Bila sam ~vrsto

re{ena da se borim do kraja, da se novac upotrebi za osnivawe doma za nezbrinutu decu

smo imali sednicu. Na woj je re{eno da Odbor

po{aqe jednu misiju sa svima potrebnim stvarima za otvarawe de~jeg doma (koji je podignut u ^a~ku - IP). Sa tom misijom i ja }u po}i za Srbiju. Tako je, ipak najboqe i najkorisnije za na{u zemqu. Spasavajte decu, budu}nost zemqe i wenu snagu”.

Treba poslati {to pre raznovrsni materijal. I to odmah

Sa na{im Odborom sada ima neke te{ko}e. Neki ~lano-

vrlo `ivo sat i po o na{em budu}em radu u Srbiji

28.

Najzad

Tokom aprila i maja 1919. godine, za vreme Mirovne konfe- rencije, Pupin je boravio u Parizu gde je, na poziv srpske vlade, s

60

Ilija Petrovi}

namerom da pomogne u mirovnim pregovorima, pripremio jedan memorandum ameri~kom predsedniku Vilsonu. Tuma~i novije srp-

ske istorije sa puno sentimentalnosti uveravaju da je taj memoran- dum odlu~uju}e uticao na dono{ewe odluka Mirovne konferencije u prilog jugoslovenskoj dr`avi, naro~ito kad je u pitawu “dode- la” Banata Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca. U stvari, we- gov doprinos srpskoj stvari mogao je biti ponajvi{e psiholo- {ke prirode, ali samo u o~ima srpske delegacije; prema sop- stvenom pisawu, on je poznavao ameri~kog predsednika Vudroa Vilsona i dr`avnog sekretara Roberta Lansinga, ali je izvesno

da nije bio blizak sa wima, niti je, kako se to mo`e pro~itati

kod ovla{}enih tuma~a Pupinovog lika i dela, s wima bio u pri-

jateqskim odnosima. Ono {to je nesumwivo jeste da je Pupin de- setak dana sistematski izu~avao dokumentaciju kojom je raspola- gala Delegacija Kraqevstva SHS, posle ~ega je, “u vrlo te{koj

uputio memorandum predsed-

niku SAD 19. aprila 1919

situaciji po granice Jugoslavije

o istorijskim i etni~kim karakteri-

stikama grani~nih podru~ja Dalmacije, Slovenije, Istre, Bana-

ta,

Me|umurja, Barawe i Makedonije, {to je doprinelo da Vilson

da

izjavu, svega tri dana kasnije, o nepriznavawu Londonskih ugo-

vora saveznika sa Italijom”. U svojoj autobiografiji, za koju je

dobio Pulicerovu nagradu (1924), Pupin ne pomiwe svoj “veliki doprinos” srpskoj stvari na Miorovnoj konferenciji; da ga je bilo, on takvo priznawe ne bi izbegao da pomene, niti bi to umeo izbe}i; samo je zapisao da je Banat, kad je on ro|en, pripadao Aus- trougarskoj, ali da na Mirovnoj konferenciji Rumuni “nisu mo- gli pobiti ~iwenicu da je stanovni{tvo Banata srpsko, naro- ~ito u onome kraju u ikome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me li~no i kada su od jugoslovenskih de- legata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubi-

li su mnogo od svoje ubedqivosti”. [to se Banata ti~e i razgrani~ewa s Rumunijom, grani~na linija bila je definisana celih trinaest dana ranijie, jo{ 6. aprila, tako da je Pupinov memorandum u tom delu bio zakasneo i, zbog toga, nekoristan. Pupin je gotovo ceo svoj “politi~ki” `ivot u Americi pro- veo u sukobima sa svojim sunarodnicima, da bi tek 7. aprila 1921. godine, na 4. strani, pod naslovom “Jedna radosna novost”, Srp- sko kolo objavilo da je svemu tome do{ao kraj:

“Davno o~ekivana `eqa Srba u Americi ostvarena je. Sjedinili se

savezi »Srbobran« i »Sloga«

dve strane. Prvo, sjedinila se bra}a, koja su nahu{kawem sebi~ne gospo- de, ~ak postajali i me|usobni neprijateqi. Tako je nestalo i toga neprija-

Ovaj ~in ameri~kih Srba za pohvalu je sa

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

61

teqstva, koja su nam svuda smetala. Osim ovog velikog uspeha, postignut

je

ovim sjediwewem i drugi veliki uspeh ameri~kih Srba, nadni~ara. Ameri~ki Srbi, nadni~ari, oslobodili su se jednog opasnog trgov-

ca

sa radni~kim `uqevima, oslobodili su se prof. Mihajla Pupina, ko-

ji

nas je trovao najgorim otrovom punih jedanaest mjeseci (treba da sto-

ji:

godina - IP). Taj opasni otrov bio je zava|awe dva ro|ena brata, dva

mukotrpna jadnika, dva neuka biv{a seqaka, sada fabri~kog iznemoglog nadni~ara. Jest, punih jedanaest godina, za svoje li~ne interese, Mihaj- lo Pupin je u`ivao ako se dva ro|ena brata zavade i pokrve.

I {to je najstra{nije, mi smo se te{ko oslobodili ovoga profesora, trgovca sa radni~kim `uqevima. Znao se on najve{tije nama ulagivati. Imao je svoje qude me|u nama, koji su ga uvek slavili i veli~ali. Imao je svoja dva lista ovde, a jedan u Banatu. No posledwa konvencija saveza Sloge razgoliti ga potpuno. Tamo

je priteran bio do zida i daqe nije mogao. Tamo je svima nama pqunuo u li-

ce, zacerio se i rekao, da on ne}e ujediwene Srbe u Americi, jer }e se time otkriti wegova nedela, wegova gnusna trgovina sa radni~kim `uqevima. Savez Slogu je toliko zadu`io da bi morao propasti. Savez Sloga

je opravqao, pla}ao kiriju, ude{avao tako zvani Srpski Dom u Wujorku,

a kad se pogledalo u gruntovnici tamo se prona{lo, da to nije Srpski

Dom, nego vlastita ku}a Mihajla Pupina. Na tu Pupinovu ku}u »Sloga«

je potro{ila preko 30 hiqada dolara i jo{ u woj pla}ala kiriju.

Savez Sloga je kupio {tampariju za 8 hiqada dolara za svoj posao. Ali, prona{ao je Pupin, da se ne isplati dr`ati tu {tampariju, jer je

on Pupin na drugo ime po~eo svoju {tampariju, u koju je odne{eno sve bo- qe {to se moglo iz Slogine {tamparije. Tako je pod upravom M. Pupina savez Sloga ostao bez {tamparije,

morao je {tamparske poslove ogromnom sumom pla}ati Pupinovoj {tam-

pariji. Samo za 4 posledwe godine bio je ra~un blizu 50 hiqada dolara.

I jo{ je morao savez Sloga da pla}a kiriju za prostorije, gde su bili

sme{teni upropa{}eni ostaci wene {tamparije. Silni ~lanovi saveza Sloga behu ovde bez porodica. Porodice su im tu u Evropi. Za vreme rata, taj novac, tih naslednika u Evropi, bio je

sme{ten u zajmove i u gotovom novcu u bankama. Suma tih naslednika blizu je 400 hiqada dolara. Da bi taj novac M. Pupin mogao preko sebe izaslati u Evropu, ot- vorio je on neku banku. I pre konvencije ve} je slao novac naslednicima. Ali, ne u dolarima, nego u dinarima. A kako niko nije znao kakva je vred- nost novca, Pupin i wegova crna kamarila spremili su se u veliko, da }e wima pasti u deo, da taj novac sav ispo{aqu u Evropu. Ra~una se da bi, prema wihovom procentu, koji oni uzimaju u banci, Pupin zaradio nekih 100 hiqada dolara. Ali svesni delegati poslanici Saveza to odma obu- stavi{e.

nam je bilo svladati ovoga trgovca-profesora, jer smo svi

dr`ali, da on nije u toj trgovini glavni. Ali, kad dohvatismo i prou~i-

smo onu lepu narodnu: s glave riba smrdi, videsmo, da je samo Pupin jedi- ni ostao da smeta na{em napretku i boqitku, jer je trgovac sa radni~- kim `uqevima i protivan svakom slo`nom radu Srba.

Sjediweni na{i savezi zape~a-

ti{e politi~ku raku Mi{e Pupina, iz koje se vi{e nikada di}i ne}e”.

Te{ko

No danas je on pobe|en. I to potpuno

62

Ilija Petrovi}

Mihajlo Pupin umro je u Wujorku 12. mart 1935. godine.

Prema onome {to se sredinom novembra 2004. godine moglo ~uti u jednoj ameri~koj televizijskoj emisiji posve}enoj godi{- wici wegovog ro|ewa, Pupin je posedovao najve}e imawe u dr`a-

vi Wu Hemp{ajr, u Norfolku, a ku}a na wemu gra|ena je od kame-

na uvezenog iz Jugoslavije. Te{ko da bi se to moglo samo od sred- stava dobijenih kori{}ewem svega dvaju primewenih wegovih patenata.

LIT: Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjediwenih Srba Sloga, Wujork 27. septembar/9. oktobar 1912; Amerikanski Srbo- bran, Kalendar za 1919. godinu, Pitsburg; Srpsko kolo, List za ratare, Beograd broj 14, 7. april 1921, str. 4; Pavle Haxi-Pavlovi}, Mihailo Pupin me|u Srbima u Americi, Tehni~ki list broj 11. i 12, Zagreb 1935; Jelena Lozani}-Frotingam, Dobrotvorna misija za Srbiju u I svetskom ratu : Pisma iz Amerike i Kanade 1915-1920, Novi Sad 2007; Mihajlo Pu- pin, Sa pa{waka do nau~ewaka, Beograd 1985; Zbornik radova sa nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla Pupina Idvorskog (Novi Sad - Idvor 1979), Novi Sad 1985: Vladimir Gre~i}, Uloga Mihajla Pupina u organizovanju srpskog iseljeni{tva u SAD; Michael Boro Petrovich, Pupin u srpsko-ameri~kom `ivotu pre Prvog svetskog rata; Dragoljub @ivojinovi}, Nacionalno-politi~ki rad Mihajla Pupina u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama 1914-1915; Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Austra- lija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, prire- dio Nikola Popovi}, Beograd 1980; Bogumil Hrabak, Srbi iseljenici u SAD do Prvog svetskog rata, Istra`ivanja, Novi Sad 1980; Ilija Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998; I. Petrovi}, Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd/Fo~a/Vaqevo 2008.

***U najve}em delu, dato Enciklopediji Novog Sada, ali nije pri- hva}eno. Da bi tekst ipak ostalo sa~uvan “za posle”, sa ciqem da se, kada Pupinov `ivotopis bude obra|ivan za Srpski biografski re~nik ili Srpsku enciklopediju, izbegnu proizvoqne i neistinite pri~e o “nacio- nalnom i visokomoralnom liku i delu” Mihajla Pupina i wegovoj iskqu- ~ivoj zasluzi za “dodelu” Banata Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, neznatno skra}en objavqen je u autorovim Prilozima za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2008.

Ko sme zahvaqivati u ime srpskih `rtava

Sa zaka{wewem sam pro~itao tekst g. Ratka Dmitrovi}a ko-

ji tra`i da se iz Beograda ukloni Spomenik zahvalnosti Fran-

cuskoj, obrazla`u}i to podatkom da su Srbi platili francusku vojnu pomo} tokom Velikog rata do posledwe pertle, {unegle i svake druge trice i ku~ine. Ta~no je to, ali on ni re~ju ne pomenu francuske zasluge za srpske `rtve u istom tom ratu. Dakle:

Tek kad je ruska vojna sila po~ela da popu{ta pred austrij-

skim napadima, i kad se i Gr~ka ohladila prema Srbiji, Bugarska

je procenila da je do{ao wen ~as: ugovor sa Centralnim silama

potpisuje 6. septembra 1915. godine, a petnaestak dana kasnije ob- javquje mobilizaciju svojih trupa. Tra`ewe srpske vlade da Sa- veznici ne{to u~ine pre no {to Bugari napadnu bilo je uzalud- no. Rusi su verbalno podr`ali Srbe, ali su, zbog sopstvene ugro- `enosti, o~ekivali da vojnu pomo} pru`i Engleska. Po nesre}i, englesko Ministarstvo vojno bilo je uvereno da je bugarska mobi- lizacija samo nema~ki blef, a ministar Ki~ener poru~io je da je

“neprijateqski raspolo`en prema planovima srpske Vrhovne ko- mande” vezanim za odnose sa Bugarima; “svaka takva radwa bila bi najnepametnija za sada{we vreme, u kome mi ude{avamo da po{aqe- mo trupe u Solun, da osposobe Grke da pomognu Srbiji”. Diplomatske poruke nisu koristile, a bugarska mobilizaci-

ja bila je sve samo ne trik. U no}i izme|u 13. i 14. oktobra, Ne-

ma~koj i Austriji u ratu protiv Srbije pridru`ila se i Bugarska.

U me|uvremenu, 5. oktobra, savezni~ka Isto~na vojska po~ela je

da se iskrcava u Solunu, sa prili~no nejasnim namerama.

Na po~etku ovih ratnih operacija, Srbija se opirala koliko

je mogla, ali sve je to bilo malo. Za deset dana austrougarske i

nema~ke snage uzele su Beograd, Po`arevac, Smederevo i Golu- bac, posle ~ega su krenule u nastupawe prema Kragujevcu. Nede- qu dana kasnije, 22. oktobra, austrougarska vojska pre{la je Dri- nu kod Vi{egrada, a do toga dana Bugari su ve} bili u Kumanovu, [tipu, Skopqu i Velesu. Srpska vojska morala se povla~iti pre- ma jugu, a o~ekivane pomo}i od francuskih i engleskih saveznika,

sa solunskog pravca, nije bilo. Za svega mesec dana ratovawa, ne- prijateq je bio u Ni{u i Kraqevu, u Leskovcu i Kru{evcu. Srpska Vrhovna komanda poku{ala je tada da svoje snage pri- kupi u okolini Pri{tine i da se preko Skopqa probije prema Gr~koj u susret saveznicima. Po nevoqi, Isto~nom vojskom tada

je komandovao francuski general Moris Saraj, krepak i {ar-

64

Ilija Petrovi}

mantan {ezdesetogodi{wak, ponajvi{e zainteresovan za posete solunskim salonima, koji je u me|uvremenu, ne obave{tavaju}i o tome srpsku stranu, svoje trupe povukao prema gr~koj granici. Trodnevne te{ke borbe usmerene na prolaz kroz Ka~anik, i daqe prema Skopqu i Solunu, pokazale su da je jedina saobra}ajnica sa jugom bila prese~ena i da savezni~ke pomo}i otud ne}e biti. Dotle, u toku povla~ewa, prema podacima srpske Vrhovne ko- mande, poginulo je, zarobqeno, umrlo i nestalo 138.600 vojnika. Srpskoj vojsci samo je preostalo, ukoliko ne `eli da se preda, da poku{a proboj preko Arbanije i Crne Gore i izbije na more. Po- sle savetovawa s komandantima armija, 24. novembra 1915. godi- ne, wena Vrhovna komanda takvu je odluku i donela. Zajedno s voj- skom, na ovaj mu~ni put krenulo je i oko 30.000 zarobqenih austro- ugarskih vojnika i oko 200.000 izbeglica. Uo~i Bo`i}a 1916. godine, po{to se znatan broj zalutalih i izostalih vojnika prikqu~io svojim jedinicama prispelim na jad- ransko primorje, Vrhovna komanda je saop{tila da je prinudnu “zimsku {etwu” po bespu}u pre`ivelo 139.750 vojnika, mada isto- ri~ar Vladimir ]orovi} kazuje da je taj broj bio za 20.000 mawi. Milan Zelenika, |eneral i vojni istori~ar, veli da gubitke srpske vojske od po~etka neprijateqske ofanzive do tada nije lako ustanoviti. “Prema podacima Glavne intendanture, koji izgledaju najverovatniji, brojno stawe srpske vojske iznosilo je pri po~etku ofanzive u oktobru 1915 godine oko 420.000 qudi. Na Kosovo je izbilo oko 290.000 do 300.000 qudi. Kroz Crnu Goru i Albaniju povla~ilo se oko 220.000 qudi, a preko mora je preba- ~eno 150.000 qudi. Broj gra|anskih lica, koja su se sa vojskom po-

vla~ila

I daqe: “Iz Albanije je preba~eno oko 140.000 qudi na Krf,

10.000 u Bizertu, u Tunis, i 4.000 se povuklo za Solun

italijanskim podacima, prevezeno je iz albanskih pristani{ta

svega 261.000 qudi, od kojih 193.000 qudi srpske vojske i civil-

nih nadle{tava. Prema srpskim podacima

iznosili 152.000 qudi. Pored toga, Italijani su prevezli oko

23.000 austrougarskih zarobqenika koji su preostali od 70.000, a

ovi posledwi bi

Prema

iznosio je oko 200.000 lica i spao je na nekih 60.000”.

koji su se povla~ili od Ni{a za Jadransko More”. Bilo kako bilo, samo je jedan deo te neodre|eno brojne mu~e- ni~ke kolone stigao do morske obale. Prema izve{taju srpske Vrhovne komande, preko Crne Gore odstupilo je 89.930, a preko Arbanije 54.039 vojnika, {to ukupno ~ini 143.969 vojnika. U borbama tokom oktobra 1915. godine poginulo je 18.326, od rana i bolesti umrlo 21.647, a zarobqeno 28.155 srpskih vojnika. Dok se odstupalo prema Pe}i i Prizrenu, poginulo je, umrlo, nestalo i

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

65

zarobqeno 138.600 vojnika. U toku povla~ewa poginulo je i od gladi i bolesti umrlo 243.877 vojnika i civila koji su se na{li uz vojsku; broj ovih drugih iznosio je oko 200.000, s tim {to me|u wih treba svrstati i regrute. Me|u umrlima nalazilo se i oko 4.000 zarobqenih austrougarskih vojnika. Ako se, dakle, zna za sudbinu oko 350.700 vojnika, od ukupno oko 563.200 koliko ih je bilo na po~etku ratnih operacija 1915. godine, moglo bi se za- kqu~iti da je na putu do mora, u toku celog povla~ewa, poginulo, umrlo ili nestalo oko 212.500 vojnika. No, ako se poveruje podatku iz istog izvora da je po~etkom oktobra 1915. godine srpska vojska brojala 420.000 vojnika ({to je i Zelenikina cifra), broj onih koji su `ivi stigli do mora svodi se na 70.000, tek ne{to ve}u ci- fru od one koju je pri samom kraju 1915. godine saop{tio engle- ski general{tab. Iscrpqeni napornim mar{evima, gla|u i bole- {}u, na Krfu je umrlo jo{ oko 7.750 vojnika. Vojvoda @ivojin Mi{i} pi{e da je “u toku dva meseca umrlo 150.000 vojnika i izbeglica. Od 40.000 regruta prelaz preko Al- banije pre`ivelo je svega 8.000”, mada zvani~ni vojni izvori ka- zuju da ih je 20. januara 1915. godine na Krf stiglo 5.000. Imaju li se u vidu sve navedene cifre, naro~ito nemale raz- like me|u wima, s razlogom je Monika Kripner komentarisala umirawe srpskih regruta i zapisala da “nema pouzdanih podataka o broju onih koji su pomrli za vreme povla~ewa i po dolasku u Albaniju, ali ih je bilo na hiqade. Posle okon~awa neprijateq- stva, srpska vlada je, o~igledno posti|ena {to je histeri~no po- vela te de~ake u masovno izbegli{tvo bez nadzora, umawivala tu tragediju i 1920. godine objavila je apsurdno male i podozrivo pre- cizne »zvani~ne brojke«. Ne samo da ti de~aci nisu imali nikak- vog zvani~nog pratioca koji bi sastavqao izve{taje o broju `rtava nego Srbi nisu ni bili u polo`aju da prave sopstvene spiskove `rtava. Nisu oni vr{ili evakuisawe niti su oni bili nadle`ni za izbegli~ka prihvatili{ta, bolnice, itd., na Krfu, Vidu i Korzici. Za to su bile nadle`ne francuske, engleske i italijanske vlasti. Za prihvatawe svih srpskih izbeglica bile su zadu`ene jedinice Crvenog krsta, Srpskog potpornog fonda i Bolnica {kotskih `ena, pa se wihove procene, zajedno s procena- ma savezni~kih vojnih {tabova, moraju smatrati ta~nijim od brojki koje su kasnije dali Srbi”. Autor jednog opisa ove velike srpske tragedije, poznate u na{oj vojnoj i politi~koj istoriji pod imenom “propast regru- ta”, ne veruje u pretpostavke da je ispred vojske mar{ovalo oko 30.000, pa ka`e: “Nikad i niko nije utvrdio ni koliko je ta~no re- gruta povedeno iz Srbije, ni koliko ih je ta~no od gladi i stude-

66

Ilija Petrovi}

ni pomrlo u Albaniji, kao ni koliko ih je sahraweno pored ostr-

ali je sa ostrva Vida u Bizertu transportovano, izgle-

da, oko 3-4000 ovih regruta, koji su pre`iveli sve strahote”. Najve}i deo dovde pobrojanih `rtava mo`e se pripisati bez- du{noj francuskoj politici (vojnoj i drugoj, jer o najva`nijim pitawima ne odlu~uju vojni komandanti samostalno), isto kao i onih koje su pretrpqene do proboja Solunskog fronta. Naime, po~etak savezni~ke ofanzive na Solunskom frontu bio je planiran za 20. avgust 1916. godine, s tim da bude propra}en rumunskim napadom na Austrougarsku sedam dana kasnije. U `e- qi da preduhitre sve savezni~ke planove i, naro~ito da ispre- padaju Rumuniju, Centralne sile krenule su 17. avgusta u napad. Glavni udar izveden je na bugarskom delu fronta, iznenada i energi~no, tako da je srpska Tre}a armija bila prinu|ena da se povu~e. Bio je potreban skoro ~itav mesec dana da se pripremi protivudar i do wega je do{lo 14. septembra, sa polo`aja srpske Prve armije. U trodnevnim borbama, naj~e{}e prsa u prsa, Bugari su kod Gorni~eva razbijeni i naterani na povla~ewe. Nove borbe vo|ene su i narednih dana, tako da je 30. septembra srpska vojska, u ~ijem je sastavu bio i Dobrovoqa~ki odred Vojvode Vuka, izbila na Kajmak~alan. Pored vojni~kog zna~aja, jer je srpskoj i fran- cuskoj vojsci bio otvoren prolaz prema Bitoqu, ovaj uspeh nosio je u sebi i ogromnu moralnu vrednost: bio je to prvi korak u povra- tak srpske vojske na sopstvenu dr`avnu teritoriju. Za ne{to vi- {e od mesec i po dana, 19. novembra, oslobo|en je i Bitoq, a svoj

va Vida

veliki doprinos i ovoj pobedi pru`io je Dobrovoqa~ki odred. Daqe napredovawe bilo je zaustavqeno, s obrazlo`ewem da su severno od Bitoqa koncentrisane jake nema~ke i bugarske trupe. Bitoq je ostao u savezni~kim rukama, ali je pla}ena visoka cena:

varo{ je mesecima bila izlo`ena stalnim bugarskim artiqerij- skim napadima, a general Saraj o{trim kritikama {to je preki- nuo ofanzivu i spre~io Srbe da nastave pobedonosni pohod u Otaxbinu. Izostankom o~ekivane savezni~ke pobede i novim ve- likim gubicima srpske vojske, front je stabilizovan na du`e vreme i otpo~eo je skoro dvogodi{wi rovovski rat. I tako, te{ko je znati kako se moglo desiti da posle toliko bolnih iskustava sa Francuskom nekome padne na pamet da joj u Beogradu, na Kalemegdanu, podigne spomenik zahvalnosti; maw ako se tim poni`avaju}im ~inom nije iskazivala “zahvalnost” ne samo za nebrojene srpske `rtve u Velikom ratu, ve} i za nero|enu decu; najve}im delom, ginuli su oni koji nisu ni stigli da obave svoju biolo{ku, odnosno reprodukcionu funkciju. 23. februar 2008.

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

67

***Tekst poslat Predragu Popovi}u, glavnom i odgovornom ured- niku Pravde iz Beograda (redakcija@pravda.co.yu) uz propratni tekst:

“[aqem Vam pri~u o francuskim »zaslugama« za srpsku zahvalnost u vidu spomenika; voleo bih da ovaj moj tekst, makar koliko on bio obi- man, objavite, jer se sistematski pre}utkuje ono {to u wemu pi{e. No, ukoliko Vam se ovde predstavqena istina ne ~ini zgodnom, mo- lim Vas da tekst date gospodinu Dmitrovi}u u potporu wegovoj inicija- tivi i daqim aktivnostima »u tom smislu«. Zahvaqujem na razumevawu”. Objavqeno 26. februara 2008. godine u Pravdi, na strani 14, kao re- agovawe na tekst objavqen 21. februara, pod naslovom “Vreme za ru{e- we zabluda”. Poslati tekst sveden je na tre}inu, pod redakcijskim naslo- vom “Francuska pomo} `ivotima pla}ena” i podnaslovom “Da li treba da im zahvalimo i za desetine hiqada mladih regruta stradalih tokom povla~ewa preko Albanije?”

Povratak srpskoj istoriji

Pismo Predsedniku srpske Vlade

Po{tovani Predsedni~e Vlade, U danima kad je sve o~iglednije da takozvana me|unarodna zajednica ~ini sve ne bi li srpski narod dovela na ivicu samou- ni{tewa, jer je mnogim demokratskim europejcima i mondijali- stima po Srbiji, naslednicima komunisti~kih internacionali- sta, vrlo stalo da sami navuku om~u na vrat sopstvenom narodu, mora se postaviti pitawe zbog ~ega o svemu tome uporno }ute oni koji (ponekad opravdano, ali mnogo ~e{}e neopravdano) zauzima- ju mesta u vode}im srpskim nau~nim institucijama i koji, stoga, sebe rado smatraju vode}im srpskim intelektualcima. Najjednostavniji odgovor bio bi da se to krdo nezavisnih umo- va, kako je navodne intelektualce nazvao Noam ^omski, nije za to pitawe mnogo interesovalo ni u vremenima koja su, nesumwivo,

bila sudbinska za srpski narod, u vremenima dok je pred na{im o~i- ma, na zlo~ina~ki na~in, iz srpske nacionalne supstance i{~u- pano premnogo tkiva i od wega stvoreno nekoliko novih nacija, a

na Srpskoj Zemqi barem ~etiri nove dr`ave:

-Buwevci i [okci iz Vojvodine Srpske, oni koji su se nepo- sredno posle Prvog svetskog rata uglavnom nazivali Srbima, bi-

li su, na samom po~etku komunisti~kih godina, “unapre|eni” u

Hrvate; mnogi od wih zadovoqni su tim “dobitkom”, mnogi su se vratili, ili se jo{ vra}aju, svom plemenskom nazivu, a pitawe je da li }e se neko od wih vratiti svom srpskom izvoru; -od Srba iz Ma}edonije, odnosno Ju`ne Srbije, srpski nepri- jateqi, opsednuti idejama “oplemewenim” u kominternovskoj ku- hiwi, najpre su na~inili “Makedonce”, a ne{to kasnije, mada su

po svom idejnom, odnosno “religioznom” opredeqewu bili atei-

sti, darovali su im i “autokefalnu makedonsku crkvu”; na tim je osnovama stvorena i dr`ava Ma}edonija; -uz direktnu ameri~ku vojnu podr{ku i blagoslov wenog slu- `in~eta, takozvane Organizacije ujediwenih nacija, onemogu}en je opstanak Republike Srpske Krajine, stvorene na srpskom na- rodnosnom prostoru ukqu~enom u brozovsku Republiku Hrvatsku, tako {to se opse`nom vojnom akcijom krenulo u sistematsko i nemilosrdno istrebqewe srpskog stanovni{tva. Bila je to “pra- va” prilika da se vi{edecenijska neprikrivena hrvatska mr`wa prema Srbima (prividno suzbijana kroz krilaticu o navodnom “bratstvu i jedinstvu”) iska`e na izrazito nequdski na~in; -od Srba iz Crne Gore, Brda i Stare Hercegovine, komin- ternovska “kuhiwa” stvorila je “Crnogorce” kao naciju, daruju}i

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

69

im najpre crnogorsku autofekalnu crkvu, a pre dve-tri godine i crnogorsku dr`avu; onima koji se nisu odrekli Srpstva, u takvoj se dr`avi ne pi{e ba{ najboqe; -u Hercegovini i Bosni, komunisti~ki (kominternovski, brozovski) ideolozi najpre su od Srba muslimanske vere izmi- slili “muslimansku” naciju, da bi, koliko ju~e, uz mawe ili vi{e otvorenu vojnu podr{ku SAD i Severnoatlantskog vojnog saveza, ta “nacija” bila preimenovana u “Bo{wake”, a vi{e nego {esti deo srpskog nacionalnog prostora bio otet od Srba i ukqu~en u novostvorenu muslimansko-hrvatsku federaciju; -Staru (Pravu) Srbiju, u kominternovskoj nomenklaturi na- zvanu Autonomna oblast Kosovo i Metohija, ameri~ka vojna sila poklonila je [iptarima i Arbanasima uvezenim iz Arbanije. Pu- nu podr{ku u tom vi{egodi{wem prqavom poslu pru`ale su joj wene saveznice iz dvaju svetskih ratova; kao ratne pobednice, one su vaqda shvatile da se najboqe odu`uju savezni~koj Srbiji tako {to }e joj oduzeti sedmi deo wene teritorije i time u~initi us- tupak onoj drugoj, pora`enoj strani u tim istim ratovima. A ta druga strana, oli~ena u Nema~koj, sve svoje saveznike u izgubqe- nim ratovima nagradila je u~lawewem u Evropsku uniju, ~ime je iskazala ne samo svoju trenutnu ekonomsku i vojnu nadmo} nad os- tatkom Evrope, ve} je zapo~ela i sa revizijom pariskih mirov- nih ugovora iz 1920. i 1947. godine; -islamizovani Srbi iz Ra{ke na dobrom su putu da se pretvo- re u “Bo{wake”, iako Bosna, zanemarimo li ono {to se nekad zva- lo Bosanski pa{aluk, nikada nije prelazila isto~no od Drine; -Srbi iz isto~ne Srbije, oni koji sebe zovu i Vlasima, jer su na svoje srpske korene poodavno zaboravili, uporno se trude da do|u do “konstitutivnih elemenata” za “vla{ku naciju”; -u beogradskom takozvanom Helsin{kom odboru, jo{ pre ne- koliko godina, zapo~eto je podu~avawe jedne male grupe [opova (s juga Srbije) kako da postanu nacija. I, kao {to su crnogorski otpadnici od srpskog roda uspeli da srpsku Crnu Goru proglase nezavisnom dr`avom glasovima ne- prijateqski raspolo`enih Arbanasa i hrvatskih katolika u sop- stvenoj ku}i (sve, dakle, biv{ih Srba), treba o~ekivati i da dve ponajve}e mawinske grupe u Srbiji: Maxari u Vojvodini Srpskoj i muslimani u Ra{koj, otpo~nu i politi~ki i administrativni postupak za osamostaqewe teritorija na kojima trenutno `ive. Pravo na to oni su stekli i formalno, po{to je uglavnom glaso- vima jednih i drugih, ali i glasovima anacionalnog Beograda i autonomisti~kog dela Novog Sada (koji bi Vojvodini Srpskoj “darovali” vojvo|ansku naciju, vojvo|anski jezik i vojvo|ansku

70

Ilija Petrovi}

pravoslavnu crkvu), nesrpski orijentisani predsedni~ki kandi- dat do{ao do pobede na izborima odr`anim 3. februara 2008. go- dine. U pobedni~kom raspolo`ewu, taj novoizabranik nije umeo prikriti o kakvom se politi~kom dogovoru radilo, te je, uz javnu zahvalnost “svom” glasa~kom telu, posebno istakao doprinos ma- winskih zajednica, onih koje se ve} godinama najotvorenije bore za razbijawe dr`ave Srbije. Jednom jedinom re~ju otkrio je smi- sao svog antisrpskog pazara: muslimanima iz Ra{ke, ve} neku go- dinu zvanim Bo{wacima, stavio je na znawe da mu nije stalo do Ustava Republike Srbije, da Ra{ka vi{e nije Ra{ka ve} Sanxak, te da, ipso facto, wegovu pobedu na predsedni~kim izborima oni mo- gu smatrati politi~kom podr{kom svojim daqim planovima za razbijawe Srbije. A ako je dozvolio da se Srbija po~ne razbija- ti u Ra{koj, nema nikakvog razloga da se istoj takvoj proceduri ne podvrgne i Vojvodina Srpska; na taj znak jedva ~ekaju Maxari, i vojvo|anski i oni drugi, koji ve} generacijama `ive za trenutak u kome }e se odredbe Trijanonskog ugovora iz 1920. godine poni{ti- ti i ugarska dr`ava le}i na Savu i Dunav; po nesre}i, oni u tome imaju ne samo verbalnu ve} i prakti~nu podr{ku svojih autonomi- sti~ki raspolo`enih “brankovi}a i li`i~anaka” iz antisrp- skog dela savremene neokomunisti~ke politi~ke vlasti u kraje- vima severno od Dunava i Save; i ne samo otud. A do svega toga bilo je mogu}e do}i zahvaquju}i “znawu” zva- ni~ne “srpske” istorijske nauke, i ne samo istorijske, o pro{lo- sti sopstvenog naroda, o Srbima niotkuda, o “Slovenima” koji su se u krajevima ju`no od Dunava pojavili, ka`u, tek po~etkom 7. veka; “znawima” utemeqenim na “nau~nim” dostignu}ima tako- zvane berlinsko-be~ke istorijske {kole i nametnute srpskom narodu pre skoro podrug veka; “znawima” koja istom tom narodu, ve} danas, prete potpunim uni{tewem, na isti na~in kao {to su izgubqena mnoga stara plemena sa srpskog narodnosnog stabla, plemena o kojima zvani~na istorijska nauka u Srbiji ne `eli ni da govori. Mnogi strani izvori, mnogi istori~ari i lingvisti, mnogi istra`iva~i i tuma~i daleke pro{losti, niko od wih Sr- bin i niko sa namerom da bude navija~ki zastupnik srpske strane, govore o tom svetu kao o srpskom, ali je sve to nau~ewacima iz Sr- bije ravno besmislici. Oni se tako dr`e, jer nisu bili “na licu mesta” i nemaju zapisni~ke izjave “ovla{}enih predstavnika” tih plemena ili naroda o svom poreklu i o svojim razlozima zbog ko- jih su “nestali” sa istorijske scene. Mo`da bi dana{wa zbivawa na Srpskoj Zemqi, ona koja su navedena na prethodnim stranicama ovoga pisma, mogla da ih “odobrovoqe” i da priznaju ono {to je vi- {e nego o~igledno: doga|aji u na{em vremenu, pred na{im o~ima,

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

71

kad mnoga srpska plemena, Srbi iz mnogih krajeva sa najrazli~i- tijim imenima, bez ikakve sli~nosti i jezi~ke veze sa pojmovima Srbin ili Srbija, izlaze iz srpskog naroda i sobom nose velike delove Srpske Zemqe, da li za sebe, da li za svoje nove gospodare, ni po ~emu se ne razlikuju od zbivawa u najstarijim, davnim ili ne tako bliskim vremenima. Danas se po Srbiji sre}u, na raznim stranama, na primer, Li~ani, Hercegovci, Dalmatinci, Bosanci; nije bilo op{tine u nekada{woj Jugoslaviji u kojoj nije bilo bar po nekoliko Crnogoraca, iako su neki od wih mogli da se nekad predstave kao Katuwani, Mora~ani, Bawani, Piperi, Pivqani, Ku~i, Uskoci, ili kako druk~ije; u novije vreme nije redak slu~aj da se i Sremci, ili Ba~vani, ili Bana}ani, nalaze po drugim srp- skim krajevima, a posledwih godina wima su se pridru`ili i Ba- rawci, grupa koja se retko sretala izvan svog zavi~aja. A pre dva veka, nepogre{ivo je Sava Tekelija uo~avao kakvim se sve stran- puticama kre}e srpski narod i uzalud nas u~io “da se manemo tih naziva Bosanac, Dalmatinac, Srbijanac, Crnogorac, jer }e neko na}i opravdawe da od tih pokrajinskih naziva napravi posebne narode”; ba{ onako kako se to sada ~ini, i kako se vekovima unazad ~inilo. Nekad, u vreme koje na{i istori~ari “ne priznaju”, svugde su se nalazili i Vendi, i Anti, i Iliri, i Sorabi, i Tra~ani, i Sarmati, i Dardanci, i Da~ani, i razni drugi Quti}i, Krivi~i, Mazovjeni, Mazureni, Qubi~i, Br|ani, Serbi, Sauromataei, Syr- matae, Sermatae, Srimatae, Sermente, sve sami Srbi.

I kasnije, u vreme navodne seobe naroda u 7. veku, one iste bez

koje bi najve}i deo istori~ara iz Srbije ostao bez nau~nih zvawa

i katedri, pomiwu se mnogobrojna srpska plemena, danas uglav-

nom nepoznata: Korutani, Poqani (oko Poznawa), Abodriti, Po- morci, Mazurani, Poqani (oko Kijeva), Drevqani, Dregovi}i, Polo~ani, Severjani, Dubqebi (Duqebi), Mijaki, Lu`ani, Nako- li~ani, Brani~evci, Timo~ani, Strumenci, Smolenci, Brsjaci

(Brzjaci), Drugovi}i, Dragovi}i, Sagudati, Sakuli (“Selo Saku- le, a u Banatu”), Starodorani, @upqani, Rinkini (u Ma}edoniji), Velegeziti (u Tesaliji), Vojuni}i (u Epiru), Milinci i Jezerci

(u ju`noj Gr~koj) Istori~ari iz Srbije, zbog toga {to se pla{e odgovora, ni-

su jo{ ni postavili pitawe {ta se sa tolikim plemenima zbilo,

u {ta se pretopi{e i kako netragom nestado{e.

I ono {to se de{avalo nekad, i ono {to se de{ava danas, ni

po ~emu se ne razlikuje; i jedno i drugo mo`e se nazvati samo i is- kqu~ivo izdajom sopstvene bra}e, sopstvene zemqe i sopstvenog bi}a. O tim nekada{wim izdajama ne zna se mnogo i o wima se ne

72

Ilija Petrovi}

pi{e, po{to zvani~na nauka u Srbiji jo{ uvek smatra da se one ne ti~u Srba. Ako o doga|ajima ~iji smo nemu{ti svedoci i sami bi-

li (neko - jer nije shvatao o ~emu se radi, neko - jer je bio voqni, a neko - nevoqni sau~esnik, neko - jer je `iveo u strahu), budemo i daqe }utali i propu{tali da ih opi{emo onakvim kakvi su bili,

za pedeset ili sto godina niko od budu}ih istori~ara me|u budu-

}im Srbima, ako bude i jednih i drugih, ne}e verovati da se sve

to sa na{im srpskim savremenicima de{avalo; ne}e verovati da

je tokom druge polovine 20. veka iz krila srpskog naroda nastalo

~etiri-pet novih nacija; ne}e verovati, jer je tako ne{to u nor- malnom svetu nemogu}e, jer pojmovi “Ma}edonci”, “Bo{waci”, “Crnogorci” nisu, u jezi~kom smislu, srodni pojmu “Srbi”, jer }e

se u budu}im ma}edonskim, bo{wa~kim, crnogorskim, hrvatskim

kwigama pisati druk~ije nego {to je stvarno bilo. Mo`da }e i tada neko od nepristrasnih stranih pisaca re}i da su Srbi bili

i u Ma}edoniji, i u Bosni, i u Hercegovini, i u Crnoj Gori, i u

Hrvatskoj, ali im istori~ari iz Srbije, ako oni i Srbija opsta-

nu, ne}e verovati; re}i }e da to strancima nije poznato, jer nisu putovali kroz krajeve o kojima govore, i jer ti navodni Srbi ni-

su overili izjavu o onome {to im se “podme}e”. Ne}e verovati, ~ak i ako neki od tih nepristrasnih pisaca

ponovi ono {to se pisalo tokom ve} pomiwane navodne velike seobe, da Srbi odvajkada `ive bez vlasti i reda, u me|usobnoj mr`- wi i rasprama, i da “kod wih vlada razlika u shvatawima, pa se ili ne sla`u, ili ako se slo`e, ipak drugi prekora~uju brzo ono, {to se odredi, po{to su svi strasno jedni protiv drugih i po{to niko nije voqan da ustupi drugom”. Istorija se ponavqa, i ne}e biti ~udo ako neki od tih nepri- strasnih pisaca sa dana{weg demokratskog Zapada ponove, od re-

~i do re~i, ono {to je Tacit poodavno za Srbe zapisao: “Neka bi

kod ovih naroda jo{ za dugo bilo ako ne qubavi prema nama a ono me|usobne mr`we! Kako za na{u dr`avu nastaju ve} posledwa vre- mena, najboqe jo{, {to nam sre}a mo`e da pokloni, jeste nesloga me|u (na{im) neprijateqima”. Do{li smo dotle zahvaquju}i doga|aju koji je odlu~uju}e uti- cao na odnos “intelektualne elite” u Srba prema srpskom kultur- nom i istorijskom nasle|u, srpskim predawima i srpskom zave- {tawu: na Berlinskom kongresu 1878. godine, da bi Srbiji bila priznata (dodeqena) samostalnost, kqu~ni zahtev zapadnih evrop-

skih sila bio je da se srpski narod odrekne svoje nacionalne is- torije i prihvati “nau~na” pravila uspostavqena u berlinsko- -be~koj istorijskoj {koli, zvanoj i nordijska, pravila kojima su

i do tada “uvo|eni u red” Srbi {kolovani na zapadnoj strani. A

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

73

da bi se preuzete (nametnute) obaveze ispunile do kraja, na “novom talasu trezvenosti i politike realizma” na{li su se tada{wi vo- de}i srpski intelektualci, a najzna~ajniji zato~nici te nove “na- u~ne” logike bili Stojan Novakovi} i Ilarion Ruvarac. Po wihovim receptima, nova “srpska nauka” krenula je sa sve novijim “kriti~kim” pri~ama o srpskoj pro{losti, pri~ama u ko- jima nije bilo mesta ni za narodno predawe, ni za ona znawa koja su do tada bila poznata u srpskoj istorijskoj nauci. Toj novoj “kri- ti~koj nauci” bilo je neva`no {to se Srbi ve} vekovima i dece- nijama osipaju, naro~ito po rubovima, a nisu smatrali bitnim ni {to im se jezgro odr`ava s prevelikim naporima. No, Srbe kojima je bilo stalo do Srpstva “ponos svojim na- sle|em” nagonio je da se obrate svojim tradicijama i da opstanu uz wih. Iako bez one vertikale koja bi narod u celini usmerila ka usponu, “Srbi su se duhovno prilagodili neprekidnim podse- }awem na svoju nekada{wu veli~inu i slavu. Wihova istorija, od ~ije su gra|e stvarali svoje epske pesme, u{la je u osnove wihove borbe za opstanak”. Uistinu, srpsko epsko pam}ewe i pevawe i srpska usmena hronika nisu samo “istorija jednog naroda u sti- hovima nego i podsticaj tom narodu da pre`ivi i da se, vi{e od to- ga, stalno upravqa ka slobodnijoj budu}nosti”. Epska poezija, pro- `eta jednom zaista samosvojnom idejom, nemirewem sa ropstvom, `udwom za slobodom, te`wom za stvarawem nacionalne dr`ave, bila je ona “snaga koja je uzdizala srpsku vertikalu”; u tome je eti~ka vrednost srpske epske poezije. U svim prelomnim vremenima, pa i po~etkom 20. veka, kada je tada{wim Srbima palo u deo da ostvare nacionalno oslobo|ewe, narodno epsko pesni{tvo i wegove poruke, a ne nau~no-istori~ar- sko {tivo, vratilo ih je sopstvenom nacionalnom mitu; srpski na- cionalizam se i onda, kao i ranije, kao i danas, naslawao na duhov- ne osnove Svesrpstva, oli~enog i u najplemenitijim dostignu}ima srpske dr`avnosti i srpske duhovnosti nemawi}ke epohe. Na`alost, oni koji su u nacionalnom zanosu, verni tradici- jama sopstvenog naroda i wegovom predawu, vratili sjaj kosov- skom mitu, ubrzo su bili pora`eni u susretu s istorijskom nau- kom. Jer, novi ratni pobednici iz slede}eg rata, vo|eni svojom revolucionarnom mi{qu, “svoju istorijsku gra|evinu” zasnovali su tek po{to su do temeqa poru{ili sve ustanove pora`ene pret- hodnice. Srbima su, pored dobrog dela nacionalnih teritorija, otimane mnoge tradicionalne vrednosti, a sistematski je potiski- vano i wegovo duhovno nasle|e; nije bila zabrawena samo srpska nacionalna istorija, bile su zabrawene mnoge srpske pesme s na- cionalnim motivima (ni delije nisu smele da se igraju “na sred

74

Ilija Petrovi}

zemqe Srbije”), mnoge su svesno prepu{tane zaboravu (jedno vre- me nije se pevalo ni “jugoslovensko” Kolo, kolo, naokolo, jer se neko dosetio da je u pitawu svesrpska pesma), epska poezija sma- trana je prevazi|enom i, ponekad, “uperenom protiv drugih naro- da i narodnosti”, gusle su se mnogo re|e ~ule od raznih arbana- {kih zurla i go~eva, vi{e je svetu pradstavqana {iptarska no- {wa od srpske no{we, i tako daqe. A kad je na samom kraju osamdesetih Brozova Jugoslavija po- ~ela da puca po svim {avovima, pokazalo se da su tim ~inom bili ugro`eni iskqu~ivo Srbi. I ovoga puta, kao i u svim ranijim prelomnim trenucima, velikim ratovima i bunama, oni spas nisu potra`ili u filosofskim, istorijskim ili filolo{kim ras- pravama vode}ih srpskih intelektualaca, jer su te rasprave bile ponajvi{e namewene “jugoslovenskim” Srbima i “jugoslavizova- wu” mladih Srba, ve} u sopstvenoj nacionalnoj tradiciji, u srp- skom duhovnom nasle|u, u genetskim zapisima porodi~nog i naci- onalnog predawa, u svemu onome po ~emu se prepoznaje srpsko na- cionalno bi}e. Odjednom, izronile su na povr{inu srpske nacio- nalne boje, na elegi~nim zvucima gusala dojezdili su ve} skoro za- boravqeni nacionalni junaci, od Kosova do ju~e, da bi im se ubr- zo prikqu~ili i vitezovi dana{wega doba. Na tim su tradici- jama Srbi sa zapadne strane, oja~ani nekom desetinom hiqada dobrovoqaca iz Srbije i Crne Gore, uspeli da se odbrane i izvojuju vojni~ku pobedu, ali su, na`alost, zahvaquju}i vi{edecenijskom antisrpskom delovawu svojih “intelektualnih” i politi~kih predvodnika (napojenih s istih izvora), ostali kratkih rukava; i sve srpske tragedije iz proteklih petnaestak-dvadeset godina, isto kao i one iz dvaju svetskih ratova, proistekle su iz srpske nebrige za sopstvene nacionalne granice, {to zna~i i za razvoj “kriti~ke istorijske nauke”. Pod uticajem te i takve “{kole”, u delu srpskog naroda okre- nutog takozvanim evropskim vrednostima po~ela je da se neguje logika dokazanih srpskih neprijateqa sa strane, po kojoj srpski narod ne treba da se bavi nacionalnom pro{lo{}u, ve} treba da se okrene budu}nosti. Tu istu logiku, i u na{em vremenu, sada jo{ `e{}e, “preporu~uju” isti ti srpski neprijateqi, a intelek- tualci potekli iz istog tog naroda zdu{no se trude da je nametnu sopstvenom narodu, ne{to kroz {kolski sistem a ne{to putem najrazli~itijih “teorijskih” pritisaka na podsvest srpskih qu- di, naro~ito putem onoga {to se obi~no zove sredstva masovnih komunikacija. U na{em vremenu, taj se pritisak ogleda i u tuma~ewu najno- vije istorije. Primera radi, kad je pro{le godine, juna meseca,

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

75

trebalo odr`ati jedan nau~ni skup o srpsko-arbana{kim odnosi- ma, kao wegov doma}in pojavilo se filozofsko odeqewe Srpske

akademije nauka, dok su istori~ari izbegli da u wemu u~estvuju; koliko ih interesuje sudbina srpskog nacionalnog bi}a, pitawe

je da li je iko od wih tada do{ao da ~uje o ~emu se tamo pri~alo. Ili, za po~etak oktobra 2006. godine bio je najavqen nau~ni

skup o Republici Srpskoj Krajini. Iako je Ministarstvo za na- uku i tehnologiju prihvatilo da bude wegov pokroviteq, tako- zvane srpske nacionalne institucije Srpska akademija nauka i Matica srpska, ali i neki instituti i fakulteti, odbili su da budu nominalni organizatori; zbog toga, skup nije ni odr`an. Ali, zato, ovih dana, istiha i izdaleka zapo~iwe pri~a po ko- joj je nekada{wi Singidunum (Beograd) dobio ime po Siginima

(koji su dobro poznati srpskoj istorijskoj {koli), navodnim pre- cima dana{wih Cigana, odnosno Roma, iako se, ka`e taj izvor, oni

u Srbiji prvi put pomiwu 1348. godine! Gospodine Predsedni~e Vlade,

U jednom ovakvom pismu mo`e se o na~etoj temi vrlo malo

re}i, te moja malenkost predla`e da pozovete na razgovor gospo-

dina dr Jovana Dereti}a iz Beograda, obnoviteqa srpske isto-

rijske {kole, telefon 062/282-629, koji bi Vam o svemu ovome, kao

i o putovima kojima bi se srpski narod kona~no po~eo vra}ati

svojoj istorijskoj svesti, mogao pripovedati mnogo vi{e, boqe, razlo`nije i umnije.

U prevelikom strahu da se zbog pone~ega (ili: bez pone~ega)

{to je dovde izlo`eno ne}e o~uvati ni srpska dr`avnost, ponaj- mawe u sada{wim wenim granicama, i sa nadom da }e Vam Bog dati dovoqno snage da izdr`ite u pregawawu s onima iz politi~kog i dr`avnog vrha koji, okrenuti la`nim evropskim vrednostima, ne misle dobro sopstvenom narodu, srpskom, Pozdravqam Vas s osobitim po{tovawem.

Ilija Petrovi}

***Pismo poslato gospodinu dr Vojislavu Ko{tunici, predsedniku srpske Vlade, 5. mart 2008. godine; ostalo je bez odgovora. Nedugo zatim 11. maja, odr`ani su parlamentarni izbori, a Ko{tu- ni~ina stranka pre{la je u opoziciju.

Maxari i Srbi

Mislimo uvek na to i govorimo uvek o tome” A. R. Rajs Ime maxarsko. Re~ Maxar izvedena je od staromaxarske re~i MagyerMagyar, odakle su i glagoli magyaraËzni tuma~iti i magya- rzgatni razja{wavati, oba nastala kao napor da se sabesednici- ma drugoga jezika objasni smisao onoga {to je koji Maxar izgo- vorio. Ako je od iste re~i na~iwen i pridev magyaraËn odse~no, onda je wime vaqalo ukazati na silu sa kojom je taj isti Maxar nastupao prema drugima. Srbi su Maxare nazivali Ugri, u jedni- ni Ugrin, iako oni sami sebe nisu tako nikad nazivali. To je, zapravo, ne{to izmewen turski naziv Onogur (sa zna~ewem deset strelica, on deset i gur strelica) kako su Turci nazivali hun- ska nomadska plemena koja su svoja pokolewa ozna~avali streli- cama i koja su se u 5. i 6. veku kretala izme|u Kavkaza i Urala; taj je naziv jednostavno prenesen i na wihove tada{we maxarske podlo`nike. Iz tog su oblika Francuzi, na primer, izveli nazi- ve Hongrie (za maxarsku dr`avu) i hongrois (za stanovnika te dr- `ave) ili Nemci, po istom redu, Ungarn i ungarisch. Kako nas to u~i hrvatska Op}a enciklopedija, Maxari su narod koji jezi~ki pripada isto~noj grupi ugrofinskih naroda i koji je danas naseqen u sredwem Podunavqu. Wihova prasedi{ta bila su na reci Kami, levoj pritoci Volge, a kad su otud potisnuti, na- selili se na podru~je izme|u Volge i Dona i tamo `iveli kao ha- zarski podanici. Pod pritiskom Pe~enega, nomadskog plemena turskog porekla, Maxari 895. godine sti`u u Podunavqe, gde su se po~eli etni~ki me{ati sa plemenima zate~enim u tim kraje- vima. Odavde su, po{to su sa mnogima od wih uspeli da sklope voj- ne saveze, krenuli u pqa~ka{ke pohode na razne strane; stigli su u Italiju, ^e{ku, Sasku i Tiringiju, “osvanuli su i pred Cari- gradom i Parizom”, a u sukobu sa Slovenima, odnosno Srbima, ra- zorili su Veliku Moravsku, koja se tada prostirala na oko 40.000 km/2 i imala oko 300.000 stanovnika. Tek posle sudara s vojskom nema~kog kraqa Otona I (955) i te{kog poraza na Le{kom poqu (Lechfeld), kod Augzburga, povukli su se u panonsku ravnicu i ta- mo po~eli da prelaze na sedela~ki na~in `ivqewa.

Stvarawe ugarske dr`ave i Srbi. U takvim uslovima, maxar- ski plemenski savez smiruje svoje agresivne strasti i, zahvaqu- ju}i uticaju starosedela~kih hri{}anskih Srba, kraq Stevan I, potowi “apostolski kraq” Sent I{tvan, prihvata hri{}anstvo

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

77

(kr{ten je kao Vojko) i postavqa temeqe novoj ugarskoj dr`avi. Tim su ~inom u korenu sase~eni napori srpskog `ivqa u kraje- vima severno od Save i Dunava da uspostavi sopstvenu dr`avnu organizaciju, da li jedinstvenu, da li vi{e mawih, po pojedinim oblastima, ~ime je na neodre|eno vreme odlo`eno i wegovo uje- diwewe sa mati~nom srpskom dr`avom. Narednih vekova, sve tamo do turskih upada u sredwu Evropu, ugarska dr`ava ure|ivala je svoje institucije po evropskim uzo- rima i administrativnom `upanijskom sistemu, koji je pojedine srpske i druge nemaxarske plemenske grupe usmerio ka postepe- nom gubitku nacionalnih obele`ja. Srbi su se tome vrlo opira- li, a svojim vezama s ugarskim dvorom (Srbin Radivoj 1059, a Be- lu{ 1156-1161. zauzimali su polo`aj ugarskog palatina, kraqe- vog zamenika, dok je Jovan Uro{ bio kraqevski namesnik od 1114. do 1131) i va`nom ulogom u mnogim vojnim aktivnostima ugarske dr`ave (1044. Srbi iz Banata odbranili su \ur od Nemaca, 1052. Srbi pod komandom vojvode Uro{a odbranili su Bratislavu od Nemaca, tatarskoj najezdi iz 1242. Srbi su jedini pru`ili ozbi- qan otpor, a 1260. Srbi su imali odlu~uju}u ulogu u odbrani od ~e{kog kraqa Otona II) uspeli su da odole mnogim denacionali- zacionim ugarskim postupcima. Uspeli su i da se odupru brojnim ugarskim poku{ajima da ih prevedu u katoli~anstvo, ~emu je do- prineo Sveti Sava, utemeqewem ~etiriju srpskih manastira u kra- jevima pod ugarskom administracijom: Zlatice, Bazja{a i Mesi- }a u Banatu i Koviqa u Ba~koj. Bio je to period u kome su {irom Ugarske, naro~ito u wenim ju`nijim delovima, `iveli skoro iskqu~ivo Srbi, i u kome je, po- sle Kosovske bitke (1389), taj srpski sloj bio znatno oja~an iz- beglicama pred turskom navalom i wihovim ukqu~ivawem u ugar- ski vojni poredak. I tokom 15. veka, sa srpskim despotima do{ao je u Ba~ku velik broj Srba iz Ra{ke, nazivanih Ra{ani, Rasciani, ili Raci, Ráczok. “Ma|ari u svojim dokumentima ove krajeve ve} tada nazivaju RaËczorszaËg - Srbija. Naziv nije samo (formalne prirode) u vezi sa Srbima koji su u tim krajevima `iveli, ve} {to su Srbi bili oslobo|eni feudalnih davawa i imali privilegije koje je 1471. godine ustanovio kraq Matija Korvin (1440-1490, sin Jano{a Huwadija, Sibiwanin Janka) priznav{i ih kao narod i dav{i im pravo na slobodno ispovedawe vere. Kasnije, to je bila osnova za formirawe vojne krajine”. Sve te privilegije nisu bile po voqi ugarskom plemstvu i ri- mokatoli~koj crkvi, ali su pravoslavni Srbi, zahvaquju}i svo- jim ro|a~kim vezama sa pojedinim ugarskim kraqevima i, naro-

78

Ilija Petrovi}

~ito, razlozima vojne i odbrambene prirode, uspevali da odole pritiscima; vojni~ki poziv je u ju`nim ugarskim krajevima bio favorizovan, te su Srbi uspeli da tamo oforme svoje vojne obla- sti kojima je na ~elu najpre stajao despot a kasnije vojvoda.

Maxarski krsta{ki ratovi protiv Srba. Tako na jednoj stra- ni, u ugarskoj dr`avi, dok je u spoqnim odnosima ista ta ugarska dr`ava vekovima “praktikovala” krsta{ke ratove protiv Srba; nave{}emo ih nekoliko, uz napomenu da srpske `rtve u wima ni- su bile velike kao u maxarskim “aktivnostima” u Ugarskoj. Po~elo je to pohodom ugarskog kraqa Bele III (1172-1196) pro- tiv “jeretika” u Bosni, ~iji je ban tada bio Kulin Jablanovi}. Wegovog naslednika Imra (1196-1204), kao i brata mu Andra{a, papa Ino}entije III stalno je podsticao da vojni~ki napadaju Srbe i da se tako doprinesu katolizaciji Helmskog poluostrva, kasnije nazvanog Balkanskog. Godine 1234, papa Grigorije IX naredio je Kolomanu, bratu ugarskog kraqa Bele IV (1235-1270), da preduzme krsta{ki pohod protiv “srpskih jeretika” u Bosni; ovaj Kolo- manov vojni napad Vatikan je zvani~no proglasio krsta{kim po- hodom, a Koloman, nezadovoqan porazom i proterivawem iz Bo- sne, okrenuo se protiv Srbije (1235), upao s vojskom u Srem, ali ga je kraq Stefan Vladislav potukao i proterao otud. Osam godina kasnije, Bela IV vojno je podr`ao napad grada Trogira na Split, da bi, posle poraza od bana Ninoslava, ve} naredne godine zapo~eo novi krsta{ki pohod na Bosnu i Spqet; pora`en, on je morao potpisati ugovor o miru i priznati stawe pre|a{we. ^im je saznao za Ninoslavovu smrt i narodni otpor prelasku wegovog sina Prijezde u katoli~anstvo, Bela je 1254. godine poslao krsta- {ku vojsku u Bosnu i zaposeo “Dowe Krajeve”, predeo izme|u Vr- basa, Une, Save i planine Grme~a. Ohrabren tim polovi~nim uspehom i veruju}i da je ta prome- na trajne prirode, papa Nikola IV zatra`io je od kraqa Dragu- tina, vrhovnog gospodara Bosne, da se u Bosni uvede inkvizicija. Sli~no je razmi{qao i papa Jovan koji je 1325. godine tra`io od ugarskog kraqa Roberta i bosanskog bana Stefana, pravoslavca, da uvedu inkviziciju u Bosni i u Slavoniji; ta institucija bila bi u Bosni uperena protiv bogumila i pravoslavaca, a u Slavoni- ji iskqu~ivo protiv pravoslavaca. Ne{to kasnije, maja 1337, papa Benedikt XII naredio je ugar- skom kraqu i hrvatskom banu da ponovo krenu u krsta{ki rat pro- tiv “jeretika”, odnosno Srba, ali su oni, kao i ranije, bili pora- `eni. Mimo toga, Vatikan po~iwe pripreme za novi krsta{ki rat protiv Srba, a 1340. godine u Ugarskoj se prikupqa sve{tenstvo

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

79

iz katoli~ke Evrope sa ciqem da se krene u katoli~ewe srpskog stanovni{tva u Bosni. To je ohrabrilo ugarskog kraqa Ludviga da sa ve} prikupqenom krsta{kom vojskom napadne na Srbiju ca- ra Du{ana, ali je bio lako odbijen. Ovaj poraz naveo je Ludviga

da tokom 1344. i 1345. organizuje dva pohoda na Dalmaciju, ali i tamo bez uspeha. Ludvig je jo{ jednom (1353) podigao vojsku na ca- ra Du{ana, ali je morao da se spasava bekstvom; na isti na~in pro- {ao je i posle objave rata Du{anovom nasledniku Uro{u (1359) i bosanskom banu Tvrtku (1363). Kako pi{e Jovan Dereti}, “ban Tvrtko marqivo radi na ja- ~awu Srpske Pravoslavne Crkve u Bosni, ne progone}i bogumi- le, nego stvaraju}i poverewe i saradwu izme|u pravoslavnih i bogumilskih Srba. Uspeh je bio tako velik da je papa Ino}entije II tra`io, pod hitno, novi krsta{ki pohod na Bosnu 1360. godine. Kao i obi~no, i ovaj krsta{ki pohod trebalo je da vodi »apostol- ski kraq Ugarske«. Ali posle poraza u ratu sa Srbijom 1359. godi- ne, kraq Ludvig nije bio u mogu}nosti da bilo {ta preduzme sve do 1363. godine. Te godine Ludvig je napao na Srpsko Carstvo sa dve vojske. Jednu vojsku vodio je on li~no, s pravcem napada - do- linom Vrbasa prema Gorwoj Bosni, a drugu vojsku vodio je o{tro- gonski arhiepiskop Nikola, s pravcem napada na Usoru. Ova Ni-

kolina vojska je opsela Srebrnik i

da se morala vratiti nazad u Ugarsku. A kraq Ludvig je pora`en na Vrbasu i proteran iz Srpske Carevine”. Pored rata protiv Turaka (kod Nikopoqa 1396, gde je najvi- {e zaslugom srpske vojske bio pora`en i jedva se bekstvom spa- sao), ugarski kraq Sigismund vodio je jo{ neke “samostalne” ra- tove protiv Srba: 1390. u Dalmaciji, otkud je bio lako potisnut, 1400. u dolini Vrbasa, gde je bio “silno potu~en”, 1405. preko Une i u dolini Usore, kao i 1406. godine, opet u Bosni, ovoga puta na tra`ewe Vatikana. Na Sigismundovu `albu da sa Srbima ne mo- `e iza}i na kraj, papa Grigorije II novembra 1407. godine progla- {ava krsta{ki rat protiv “jeretika”, odnosno Srba: krsta{i }e napasti Bosnu, predvodi}e ih kraq Sigismund, a pomo} }e mu pru- `iti poqski kraq. Narednog leta, krenula je vojska od 60.000 krsta{a, me|u kojima je bio izvestan broj iz jo{ nekih evropskih zemaqa. Do stvarnog vojnog sukoba nije ni do{lo, po{to je srpski kraq Tvrtko II sa pratwom bio presretnut i zarobqen, cela we- gova pratwa pobijena, a Sigismund nije ni sa~ekao da se sukobi sa srpskom vojskom, ve} se povukao u Ugarsku. Kraq Sigismund upao je u Bosnu i 1410, ve} naredne godine povukao se otud, da bi 1415. godine tamo poslao novu vojsku koja je presretnuta kod Doboja, bila stra{no pora`ena a sve tri wene

imala toliko te{ke gubitke

80

Ilija Petrovi}

vojskovo|e zarobqene. Ovaj ratni~ki ugarski kraq jo{ je jednom poku{ao da porazi Srbe; u~inio je to 1435. godine, kad je preko Dalmacije poslao na Hum ugarsko-hrvatsku vojsku, ali je ona i ovoga puta bila pora`ena i proterana. Vojnu mo} isprobao je na srpskoj strani i ugarski kraq Ma- tija Korvin, tako {to je sa svojom vojskom u{ao u Bosnu Stefana Toma{evi}a (1461-1463) i zauzeo nekoliko gradova. Odmah iza to- ga, sultan Mehmed poslao je vojsku na Bosnu, zarobio i posekao Ste- fana, osvojio sedamdeset gradova, oko sto hiqada du{a odveo u ropstvo, a tridesetak hiqada mladi}a ukqu~io u jani~are i pre- veo u islam. “Ugarski kraq Matija je kao le{inar pohitao da ugrabi neki deo od raskomadanog Srpskog Kraqevstva. Posle tri meseca opsade i te{ke borbe, kraq Matija je uspeo da osvoji Jaj- ce. Ovo jasno govori da su se bosanski Srbi gotovo bez borbe pre- davali Turcima, a do posledwe snage borili protiv katolika”.

Turski zeman. Turska pobeda kod Moha~a (1526) primorala je mnoge Srbe iz Ba~ke, a uz wih i najve}i deo stanovni{tva malo- brojnih maxarskih naseobina, da izbegnu u Banat i prema Budi- mu. Na wihovo mesto do{li su brojni Srbi iz Ra{ke i naselili sva podru~ja koja je p re toga zaposela turska vojska. Kad je go dine 1541. cela Ba~ka pre{la pod tursku upravu, bezmalo jedini weni stanovnici bili su Srbi, tako da se {iroko prostranstvo Panon- ske nizije, izme|u Erdeqskih planina na istoku do iza Dunava na zapadu, zaista s razlogom nazivalo Srbija, odnosno Ráczország ili Ráczvilág, Srpska dr`ava ili Srpski svet. Bave}i se ovom problematikom, istori~ar Nikola Radoj~i} zapisao je da su se Srbi do tada “oslawali na ju`ne srpske zem- qe”, a da se “od pojave osmanlijske najezde povla~e prema severu. Strah od Turaka goni i Srbe, kao i Maxare, da u {to ve}oj udaqe- nosti od turskih zaleta tra`e spokojan `ivot. Ovako su se raz- re|ivala ranije gusta srpska naseqa na jugu Ugarske, a novi do- seqenici, koji su ve} bili iskusili strahotu turskih naleta, Ta-

nisu se lako zaustavqali pri izmicawu ispred turske sile

ko su se Srbi rasipali po {irokom prostranstvu

i Ostrogona na severu, do Save i Dunava na jugu, i od severnog ku-

ta Jadranskog mora na zapadu do Erdeqa na istoku

Ivice srpskih

od Komorana

oblasti u Barawi, u severnoj Ugarskoj, u Erdequ stalno su se osi- pale i srpsko stanovni{tvo u wima brzo se pretapalo u susedne narode - plemstvo mnogo br`e negoli seqa~ki svet”. Seqaci su svoj status smatrali privremenim: osloweni na najlep{e tradi- cije svoje Pravoslavne crkve i neugaslo se}awe na Du{anovo carstvo, u svome preme{tawu oni su videli prolazno stawe i

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

81

nadali se, s upornom verom, svome povratku na napu{tena ogwi- {ta. Starosedeoci su o~ekivali da svoju nacionalnu teritoriju ponovo konstitui{u ~im ona bude oslobo|ena, a preseqenici iz Velike seobe i wihovi potomci verovali su da }e se vratiti u Sr- biju ~im Turci otud budu potisnuti. Mnoga su pokoqewa u toj veri `ivela i umirala. Srbima se moglo u~initi da su turski upad u Ugarsku, stalni

vojni okr{aji s turskom vojskom i svojevrsna anarhija u ugarskoj dr`avi lepa prilika da raskinu s vi{evekovnom okupacijom svoje Zemqe; prvi put, s prole}a 1527, poku{ali su da od Ba~ke, Banata i Srema osnuju svoju samostalnu dr`avu, a drugi put, 1594, kad je u Banatu, u sklopu nameravanog svesrpskog ustanka za os- lobo|ewe od Turaka (1592-1614, pod vo|stvom patrijarha Jovana i nik{i}kog vojvode Grdana, ali i mog dvanaestog direktnog pret-

ka,

Lala Drekalova, vojvode ku~kog), dignut neuspeli ustanak ra-

di

stvarawa sopstvene srpske dr`ave.

Seoba i oko we. Godine posle 1683. bile su vreme u kome se ratovalo malo po Srbiji a malo u ju`nim delovima Ugarske, i u

kome je do{lo do prodora evropske vojske (u kojoj je najmawe bilo Maxara, a posle Nemaca u woj su najbrojniji bili Srbi) do Skop-

qa ali i do wenog poraza tamo; evropska vojska morala se povu}i,

a sa wom, pod predvodni{tvom patrijarha srpskog Arsenija III

Crnojevi}a, i pribli`no 40.000 porodica iz Srbije. Pozivaju}i se na obe}awe austrijskog cara Leopolda I (1640- -1705) da }e im obezbediti, pored ostalog, slobodu veroispove-

sti, pravo na izbor vojvode i oslobo|ewe od svih javnih tereta i da`bina, izuzimaju}i one koje su pla}ali i pre turskih osvajawa,

i nastavqaju}i tradicije srpske crkve u Turskoj, koje su podrazu-

mevale i obavqawe odre|enih dr`avnih funkcija, patrijarh Ar- senije se zalo`io da Srbi uspostave sopstvenu samoupravnu oblast

u Ugarskoj i na taj na~in koliko-toliko suzbiju dominaciju ugar-

ske vlasti, sve to “po starom principu personalnih prava, po ko- jem svaki ~ovek `ivi po pravu svoga plemena, bez obzira na dr`a-

vu u kojoj je”.

Na`alost, to ga je zalagawe stalo glave, isto kao i wegovog naslednika Isaiju \akovi}a, po{to su obojica u kratkom vremen-

skom razmaku umrli (prvi 27. oktobra 1706, a drugi 20. jula 1708,

ni punih dvesta dana od izbora), obojica iz ~ista mira (iznenada)

i obojica u Be~u. Tih godina, sa ciqem da se Ugarska za{titi od novih turskih upada, u Ba~koj su formirane Podunavska i Potiska vojna grani- ca, a tamo se odmah preselio deo Srba iz Budima. Najve}i broj na-

82

Ilija Petrovi}

seqa nalazio se du` Dunava i Tise, dok je unutra{wost bila ug- lavnom pusta. Stanovni{tvo je najve}im delom bilo srpsko, sa ne{to malo Buwevaca i [okaca; Maxari su se tamo mogli sresti samo mestimi~no, dok Nemaca uop{te nije bilo.

Rakocijev ustanak. Te su godine bile za Srbe izuzetno te{ke,

a obele`io ih je ugarski feudalac Frawa II Rakoci (1676-1735)

svojim ustankom protiv Habzbur{ke monarhije (1703-1711). “Jugo- slovenska” istoriografija poznaje Rakocija ponajvi{e kao osobu koja je od svojih roditeqa nasledila “strahovitu mr`wu prema Habzburgovcima” i kome su “naro~ito pri{li osiroma{eni ple- mi}i, ni`i i sredwi, ~iji su preci izbegli ispred Turaka i gene- racijama ~ekali da se vrate na svoj posed ili da, u zamenu za izgub- qeni, dobiju drugi kakav posed”. Nekako istovremeno, bez ikakve veze sa Rakocijem i wegovim ustankom, do{lo je do srpske pobune u Barawi. Srbi, nezadovoq-

ni verskim progonima, ekonomskim iskori{}avawem i vrlo te-

{kim uslovima ratne slu`be, imali su za ciq da poboq{aju svoj polo`aj, ali su, u trenutku kad se postavilo pitawe kojoj se stra-

ni

privoleti, oni “gotovo jednodu{no pri{li caru”; raskol po

toj

osnovi odredio je wihovu budu}u sudbinu, po{to su od cara

dobili privilegije i izvesnu skromnu nacionalnu samostalnost,

a Rakocijeva borba za prava maxarske vlastele i maxarsku naci-

onalnu ideju mogla im je doneti samo kmetski polo`aj, tada jedan

od najbednijih u Evropi.

Rakocijev poziv Srbima da mu se prikqu~e nije obe}avao ni- {ta dobro, iako je bio zasnovan na saznawu samog Rakocija da “o- ru`ju vi~ni narod srpski ne mali deo `alosti i progona u na{oj dr`avi podnosi”. Uistinu, on se kleo svojim “prastarim maxar-

stvom” da }e oni koji mu se pridru`e u budu}oj pobedi “biti u tak-

voj slobodi da nigde nikom ne}e danak davati”, ali je zato obe}ao

to }emo ih

bez ikakve milosti klati i se}i, a ni decu im ne}emo {tedeti”. Stvarni smisao tog poziva, bez obzira na sva lepa obe}awa, bio je sadr`an u poruci da “ako nam Bog blagoslovi na{e oru`je, kona~no }emo ih iskoreniti u na{oj maxarskoj otaxbini”. I zna

li se sve to, licemerno deluje mi{qewe nekih maxarskih isto-

ri~ara da je Rakoci “pre bio miran organizator, nego za ulogu jed- nog diktatora. Svoju voqu sprovodio je te{ko, vi{e je odobravao svojim savetnicima, iako se po wegovu ube|ewu nije slagao sa wi- hovim mi{qewem”. Sredinom januara 1704. godine jedno izaslanstvo sremskih, barawskih i ba~kih Srba ponudilo je Rakociju pomo} od 5.000

“ako se desi protivno

i protiv nas oru`je dignu

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

83

naoru`anih boraca; u~iweno je to preko jednog od Rakocijevih zapovednika, ali je sve okon~ano tako {to su neki navodno neo- bave{teni Rakocijevi saborci (kuruci), tu delegaciju, poslatu direktno u Rakocijev {tab, presreli na putu i posekli. Petna- estak dana kasnije, kuruci istog tog Rakocijevog zapovednika ko- ji je sa Srbima ugovarao saradwu, upali su u Pe~uj i od oko 2.000 srpskih du{a pobili bezmalo tri ~etvrtine. Samo to bilo je do- voqno da Srbi ustanu protiv Rakocija i pru`e otpor novim ma- xarskim zlo~inima. Istori~ar Du{an J. Popovi} na vi{e mesta naziva taj otpor osvetom, a kako je ta navodna osveta izgledala vidi se i iz podatka da je tokom jula 1704. godine, skoro bez otpo- ra, Rakoci uzeo pod svoje celu Ba~ku. O tom vojnom uspehu, glavni komandant za Ba~ku izvestio je 19. jula, da “sva velika mesta Rascije, i s ove i s one strane Dunava i Tise, popalili smo”. Bilo kako bilo, Srbi su, kao carske pristalice, bili u ratu s Rakocijem, ne samo u vidu lokalne odbrane, ve} i u carskoj voj- sci, a Rakoci je i daqe, povremeno, nastojao da Srbe pridobije za sebe. Paralelno s tim, i wegovi komandanti bili su uporni u zlo~iwewu nad Srbima. S prole}a 1705. godine oni su upali i u Budim i tamo pobili oko 800 Srba, poharali su Sent Andreju, a izvesni Rakocijev zapovednik Bo}an izvestio je kako je “Ba~ku sve do Varadina nemilice opusto{io, marvu oterao, sve posekao, sva imawa i sela popalio”. Naredna godina, 1706, bila je jedna od najte`ih za Srbe izme- |u Drave i Dunava, a pad tog podru~ja u Rakocijeve ruke bio je pra- }en svirepom osvetom nad Srbima, “nad kojima su vr{ena straho- vita zverstva. Na svirepost je svoje pristalice pozivao sam Ra- kocije, {to se jasno vidi i iz poziva koje je upu}ivao Srbima, i u kojima je stalno pretio istrebqewem”. Srbi su se trudili da se organizuju i pru`e sna`niji otpor, ali su u tome samo povremeno uspevali, kao na primer, s prole}a 1707. godine, kad su napali Na|kere{, Cegled i jo{ neke gradove; tada su popalili i porobili Ke~kemet, a mnogo wegovih stanov- nika su pobili. Godina 1708, iako katastrofalna po Rakocija, bila je ne- sre}na i za Srbe: po~etkom leta opqa~kana su srpska sela oko Se- gedina, a razorena je i Baja, koja je tada bila ~isto srpsko naseqe. Pojavom kuge u celoj Ugarskoj, naro~ito u Barawi, ratne nepri- like po~iwu da se smiruju, a ustanak je okon~an 1711. godine. Posle svega, maxarski istori~ar Ignac A~adi (1845-1906) mogao je izra~unati da je u Ba~koj i Barawi tih godina izginulo, najve- }im delom poklano, oko 120.000 Srba. Ako se zna da je tokom Ve- like seobe, prema jednoj bele{ci patrijarha Arsenija, samo iz

84

Ilija Petrovi}

Banata u Ba~ku pre{lo oko 40.000 du{a, da je pred sam kraj 16. veka u Ba~koj bilo oko 5.700 srpskih domova, a 1720. godine jedva 5.100 (u oba slu~aja sa prose~no {est do sedam ~lanova doma}in- stva), da je u me|uvremenu bilo jo{ nekoliko mawih ili ve}ih seoba, velikih ratnih pohoda i da je, videli smo, harala ~ak i kuga, onda se tek mo`e shvatiti kakva je tragedija sna{la Srbe tokom Rakocijevog ustanka.

Srbi izme|u ~eki}a i nakovwa. Posle Po`areva~kog mira (1717), kad je granica prema Turskoj uspostavqena na Dunavu i Sa- vi, i kad su se i unutra{we prilike u Ugarskoj smirile, srpsko stanovni{tvo odjednom se na{lo izme|u ~eki}a i nakovwa. Ugar- sko plemstvo bilo je namerno da produ`i, ili nastavi, sa maxa- rizacijom svekolikog nemaxarskog `ivqa u Panoniji, utoliko lak{e {to je do tada broj Srba u Ugarskoj bio drasti~no smawen, dok je habzbur{ka administracija iskazala svoju spremnost da u taj prostor ubrzano kolonizuje Nemce, uvek u srpska naseqa, sa mnogim olak{icama i dr`avnom potporom; ono prvo predstav- qalo je nesumwivu konstantu ugarske dr`avne politike, a drugo je bilo inspirisano namerom da se do{qaci {to vi{e pribli`e preostalim Srbima, da se, vremenom, orode s wima i potom ih po- katoli~e i ponem~e. Ponovno doseqavawe Maxara u Ba~ku teklo je ne{to lak{e, jer je tamo ve} bila uspostavqena `upanijska uprava, a i plemstvo je nastojalo da na svoje posede privu~e {to ve}i broj kmetskih podanika. Po{to su Maxari nevoqno pristajali na seobu, u kolo nizacioni proces istovremeno su ukqu~eni i Slovaci i Rusini, mawe otporni na maxarizaciju. Bilo je zami{qeno da se ove tri etni~ke grupe (Slovaci, Maxari i Rusini) nasele u Podunavqu i Potisju, a Srbi da se potisnu u unutra{wost Ba~ke, odvoje od svo- jih sunarodnika u Banatu i Barawi i tako politi~ki i kulturno oslabe. To je, ipak, te{ko bilo posti}i, po{to su Srbi u Ba~koj jo{ uvek bili broj~ano jaki, opravdavaju}i ~iwenicu da su Maxa- ri ovu oblast i daqe nazivali Ráczország (Srpska dr`ava). Pri tome, da bi se stvorio prostor za maxarske koloniste, nije se pre- zalo ni od prisilnog iseqavawa srpskog `ivqa iz ~isto srpskih naseqa, kao {to je to u~iweno 1799. godine s Temerinom i wego- vih 1610 `iteqa. Sve te kolonizacione mere “tehni~ke” prirode bile su pra- }ene i neposrednim udarom na duhovnost srpskog `ivqa, time {to je uvedena obavezna upotreba maxarskog jezika u administra- ciji i {kolstvu. U gradovima su rezultati ubrzo postali vrlo vidqivi, dok je po selima, zbog toga {to tamo nije bilo uslova za

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

85

otvarawe maxarskih {kola, otpor tom vidu maxarizacije pru`an vrlo uspe{no. Bio je to period u kome je zapo~eto s otvarawem srpskih narodnih osnovnih {kola; od 1703, kad je srpsko {kol- stvo po~elo da se razvija organizovano (te godine otvoreno je dva- naest {kola), pa do 1769. godine, u Ba~koj su otvorene ~etrdeset dve takve {kole. Ipak, sve to bilo je nedovoqno da se zapo~eti proces maxari- zacije ne samo zaustavi nego i uspori, tako da su “od 1787. do 1850, za ukupno 63 godine, Ma|ari asimilovali 1,700.000 nema|ara”. Ova- kav uspeh postignut je naro~ito u krajevima u kojima su, posle proterivawa Turaka, Maxari naseqavawem postali ve}ina. Na prostor izme|u Dunava i Tise doseqavani su “siroma{ni stanov- nici iz perifernih krajeva zemqe tako da se etni~ka ostrva u ma- |arskoj sredini nisu mogla odr`ati”. Naro~ito brzo, pod jakim uticajem katoli~ke crkve, asimilovani su katoli~ki ili kalvi- nisti~ki Slovaci, Nemci, Buwevci i [okci.

Revolucija i srpska Buna. A onda, revolucionarna zbivawa

u

Be~u sredinom marta 1848. godine (stvarawe nacionalne garde

i

progla{ewe ustavnih sloboda u Austriji, {to je dovelo do krize

u

celoj Habzbur{koj monarhiji), podstakla su i pe{tansku omla-

dinu da se oglasi. Ona je, tra`e}i gra|anske slobode i ravnoprav-

nost, formulisala maxarski nacionalni program, u kome su naj- va`nije ta~ke bile: sloboda {tampe, imenovawe vlade odgovorne parlamentu, jednakost svih pred zakonom, bez obzira na dru{tve- nu i versku pripadnost, povratak maxarskih vojnika u zemqu i od- lazak vojnika iz drugih zemaqa Carstva, stvarawe unije Erdeqa

i Ugarske. “Za sve to vreme bio je u svoj zemqi, a najvi{e u Pe{ti

mots dordre: sloboda, bratimstvo”. Prihvatio je to i ugarski sabor, koji je odmah doneo Deklaraciju o nezavisnosti Ugarske i imeno- vao nezavisnu navodno liberalnu maxarsku vladu.

Sva ta doga|awa navela su i Srbe da se oglase. Nude}i Maxa- rima “bratsku slogu i najte{wi sojuz sa milim saote~estvenici- ma, ne tra`e}i neka nova prava, nego samo da se odr`e neka ranija obe}awa”, priznaju}i maxarsku narodnost i “diplomati~esko dos- tojinstvo ma|arskog jezika u Ungariji”, i imaju}i u vidu revolu- cionarne zahteve ugarske mlade`i, oni su zatra`ili “priznawe svoje narodnosti i slobodnu upotrebu sopstvenog jezika u svojim narodnim poslovima. Pored zahteva da se dozvoli sloboda vero- ispovesti, slobodno delovawe srpske crkve i slobodan sistem srpskog {kolstva, zatra`eno je da se srpski crkveno-narodni sa- bor saziva svake godine, da srpski mitropolit i episkopi dobiju dostojno mesto u ugarskoj skup{tini, da se Srbi ukqu~e u vi{e i

86

Ilija Petrovi}

najvi{e organe dr`avne vlasti, te da se Vojna granica uredi “na

Iako ove @eqe (ili Zahte-

vawa) srpskog naroda ne pomiwu budu}u Vojvodinu Srpsku, ipak su one, makar koliko delovalo “nevino”, izazvale velike “senza- cije” kod Maxara i dovele do `estokih rasprava. Podrazumeva se da novouspostavqena maxarska vlast, makar koliko sebe zvala liberalnom, odnosno slobodoumnom, nije bila spremna na ispuwavawe ovih zahteva; ona se zalagala “za jedin-

stvenu nacionalnu dr`avu i propagirala da u Ugarskoj postoji samo jedna nacija - ma|arska politi~ka nacija, ~iji su ~lanovi i pripadnici narodnosti”, a smatralo su neprihvatqivim da se ~ak

i u onim `upanijama u kojima su neke od narodnosti bile u ve}ini,

za slu`beni jezik, pored maxarskog, uvede i jezik ve}inske narod- nosti. U jednom od komentara, objavqenom 23. marta u listu Jelenkor (Sada{wica), ina~e umerene orijentacije, pisalo je da se “Srbi `ele predstaviti kao nacija i zahtevaju fronte arroganti (drskom bestidno{}u) prava u okvirima granica Ma|arske kakva s punim pravom mogu tra`iti u Srbiji gde ih kao srpsku naciju svaki slo- bodan ~ovek priznaje. Ali u Ma|arskoj, gde postoji samo jedna na- cija, a to su Ma|ari koji su svojim mu{kim nastupom tokom mar- tovskih dana izvojevali za sve slojeve slobodu i samostalnost, oni mogu da se nazovu samo ovda{wim Srbima ili Racima. Ovo nije trebalo da izgube iz vida kada su, ushi}eni budalastim `arom, sastavqali peticiju Srpska narodna zahtevawa, koja umnogome

~ak protivre~i gra|anskom duhu ovog stole}a”.

Sasvim razumqivo, takvo maxarsko dr`awe Srbe je i zbunilo

i upla{ilo. “Bez sopstvene sile da do|u do svojih prava, oni su

izme|u dva zla jedna- odre}i svoje nacionalne

ko opasna: s Ma|arima, morali bi se

izme|u Austrije i Ma|arske stojali kao

osnovu slobode i svoje narodnosti”

individualnosti, a sa Austrijom, ostali bi sredstvo za wenu bor-

bu s Ma|arima”. Da bi se u svemu tome sna{li, i o~ekuju}i da }e im biti pri- znata kolektivna prava, Srbi su oformili jednu delegaciju na ~elu sa \or|em Stratimirovi}em, potowim predvodnikom srp-

ske narodne vojske u otporu maxarskoj revoluciji i predsednikom Glavnog odbora Srpskog pokreta, i 9. aprila poslali je na razgo- vor s Lajo{em Ko{utom, maxarskim politi~arem slova~kog po- rekla koji je ~vrsto zastupao tezu da bi teritorijalna autonomi-

jedin-

ja nekog od nemaxarskih naroda bila ravna “samoubistvu

stvene i nedeqive Ma|arske”. Ko{ut je Srbe “uveravao da }e na-

rodnosti biti po{tovane, ali da narodnosti jedino mo`e, i tre-

ba, da ujedini ma|arski jezik

da u Ma|arskoj postoji samo jedan

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

87

politi~ki narod, a da je to ma|arski, a svi ostali stanovnici ze- mqe su ~lanovi ovog politi~kog naroda”. Stratimirovi} je od- govorio da se Srbi ne mogu zadovoqiti maxarskim stavom o “jed- nom politi~kom narodu” i da }e, ako ne dobiju autonomiju, svoja prava potra`iti na drugom mestu. Vidno uznemiren time, Ko{ut

je izjavio: “Nek me|u nama odlu~i sabqa”, na {to mu je Stratimi-

rovi} odbrusio da “Srbi nikad nisu bili stra{qivi”.

Kasnije, kad se na{ao u izgnanstvu, Ko{ut je poku{ao da ob- jasni sebi i drugima, naro~ito sebi, zbog ~ega maxarska revolu- cija nije uspela; kao glavni razlog on je naveo suparni{tvo izme- |u civilne vlasti i vojnih komandanata, a me|unacionalni suko- bi unutar Ugarske bili su sporedni! On se tada nije ni “dose}ao” da je srpske `eqe, ili zahtevawa, na po~etku svog revolucionar- nog delovawa nazvao veleizdajom. Noviji tuma~i maxarsko-srpskih odnosa, na{i savremenici, vele da se u istoriografiji taj sukob ~esto opre~no tuma~i, a “u ponekim slu~ajevima ~ak i negira da se uop{te desio (Petar Ro- kai i drugi, Istorija Ma|ara, Beograd 2002). Po prilici, tim tuma~ima najvi{e odgovara zakqu~ak da se ne{to nije desilo, jer u istoj toj kwizi (vrlo obimnoj, ina~e) nisu imali dovoqno prostora da srpski zahtev za “posebnu autonomnu oblast” defi- ni{u kao Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat, ili Vojvodovi- na Srpska, ili Srpsko Vojvodstvo, ili Vojvodina Srpska, isto kao {to se nisu setili da napi{u red-dva o stradawu Novog Sada

u maxarskom bombardovawu 12. juna 1849. godine. “Jer kad je, u

toku likvidacije ustanka, ban Jela~i} sa svojim trupama stigao u grad, u no}i 11. juna 1849, i sutra dan 12-og, otvorio iz topova vatru na tvr|avu, topovi sa tvr|ave uzvratili su mu daleko ve}om merom i s punim uspehom”. Jela~i} je, zapravo, raspolagao sa sve- ga ~etiri mala topa i tom “pucwavom”, koja tvr|avi nije mogla na- {koditi, samo je hteo da izazove Maxare i pru`i im izgovor da bombarduju Novi Sad. Maxari su pru`enu priliku do kraja isko- ristili, tako da je s Varadina otvorena sna`na artiqerijska vat- ra; najve}i deo grada bio je uni{ten i spaqen (od ukupno 2.812 zgrada uni{tene su 2.004), a sa wim i neprocewivo kulturno bo- gatstvo srpskog naroda, izme|u ostalog i biblioteka Jovana Ha- xi}a sa oko 3.000 kwiga i “dragocena gra|a za srpsku istoriju”. Za srpsku kulturu i istoriju srpskog naroda bio je to gubitak mo`- da ve}i i od uni{tewa Narodne biblioteke u Beogradu, 6. aprila 1941. godine. Makar kolika bila razlika u broju spaqenih kwi- ga, i jedan i drugi zlo~in uklapaju se u Hitlerovu misao da “na- rod kome uni{tite spomenike za dve generacije prestaje da po- stoji kao narod”.

88

Ilija Petrovi}

Srpske `rtve tokom 1848/49. Kona~no “usagla{avawe” srp- skih `eqa, ili zahtevawa, s maxarskim demokratskim parolama o gra|anskim slobodama i ravnopravnosti, slobodi i bratim- stvu, Srbe je preskupo ko{talo; nema ta~nih podataka o srpskim

`rtvama, a ono {to je prikupqeno i objavqeno odnosi se samo na pojedina mesta: “Sentoma{ sa 565, Stari Vrbas sa 286, Kikinda sa 200, Senta sa 155 i Ba{aid sa 117 srpskih du{a. U Despot Senti- vanu (Despotovu) stradalo je 148, Kuli 100, u Kulpinu 45; u Sen- toma{u su 24 porodice izgubile po vi{e od pet du{a, izme|u ovih porodice Manojlovi} i Gavanski po 17, a Pivni~ki 16. Me-

U

|u pobijenim, bez Sentoma{a, nalazilo se 228 `enskih du{a

Ba~koj sa Suboticom, bez kulskog sreza i Novog Sada, obe{eno je 57, a streqano 139 lica, dok je bez ikakvog sudskog postupka pobi-

jeno 1533; svega je pobijeno 1729 du{a. U Torontalskoj `upaniji

(Banatu) ubijeno je 791 lice, od toga obe{eno 27, streqano 214, a

raznim na~inima potu~eno 550

U sva tri okru`ja obe{eno je 85,

streqano 353, bez suda pobijeno 2.085; ukupan broj `rtava iznosio je ovde, dakle, 2.523 du{e. Po narodnosti pobijeno je Srba 88%, Slovaka 1%, Nemaca 2%, Ma|ara 4% i Rumuna 5%”; o~igledno je da su meta bili Srbi, dok su ostali, prema definiciji savremenih zlo~inaca zapadne demokratije, bili “kolateralna {teta”.

Svedo~anstva Slavenskog juga. @ivot srpskog naroda u kraje- vima severno od Save i Dunava, odnosno wegov opstanak tamo, za- ista je bio doveden u pitawe. Vidimo to i iz pisawa Slavenskog juga iz Zagreba koji je 11. avgusta 1848. godine detaqno izve{tavao da “cio sviet ve} ~uje, da se rat za narodnost izme|u Serbah i Ma-

Ali bez sumwe

svaki }e se sgro`iti, koi iole ~ovie~anstva u sebi ima, koi je iole kadar po{teno misliti i ~uvstvovati, kad ~uje, da Ma|ari ratuju}i sa Serbima takova okrutni~tva, takova bezzakowa ~ine, kakova samo najdivqi barbari ~initi mogu, i kakova se jo{ od vriemena sriedweg vieka u Europi ~ula i dogodila nisu. Samo nieka da nazna~imo, pa }e iz ovih sviet lako i na sve ostalo

|arah poveo, i da kerv na ratnom popri{tu te~e

zakqu~ewe izvesti i znati mo}i, kakovi je ovo u`asni rat, u kom Ma|ari na kona~no izstrebqewe Serbah idu. Prie nedieqe danah udare ma|arske katane na Futok samu cerkvu zapale, `iteqe pqa~kaju}i, zvierski biju}i, razpo- riv{i sve{tenika i miestnoga paroka Gruji}a od utrobe do

gerla

onima, koja po~ini neprijateq po ostaloj Ba~koj

i za koje bi ~o-

No to su mala i neznatna bezzakowa i okrutnosti prema

selo i

viek jedva vierovati mogao, da nisu to slu`bena izvestija i slu`-

Ma|ari svuda kao najokrutni-

bene deputacije iz tih predielah

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

89

i ~ine, {to je u~initi kadro

najsurovije biesnilo razjarenog divqaka. No {ta da reknemo za ostala okrutni~tva ma|arska, koja oni po selima i ku}ama serbskim od Serbah, od wihovih `enah i di-

ece i od wihova imawa ~ine? To je grozno i iskazati, no kazati nam vaqa, neka ~uje i razumie sviet, pa neka svak sudi kakvo pra- vo ostaje Serbima neprijatequ milo za drago vratiti, kad bi Serbi kadri bili za podobna okrutni~tva i bezzakonija. Oni

serbske ku}e pale

na o~igled roditeqah i suprugah wihovih bez~este, i dok jedni skotske strasti svoje zadovoqavaju, drugi wihove qude ubijaju, kai{e im s le|ah skidaju, i svako barbarstvo, koje su izmisliti kadri, ~ine, dieci maloj o~i vade, na polak presiecaju ih, polo-

vine po ulicami nose}i psima bacaju, a na posliedku po{to tako

zvierske jarosti svoje zadovoqe, opqa~kaju ku}e i zapale. Vri- ska i jauk nevine die~ice i slabih `enah neumek{ava zvierska serca ma|arska, wihovo se ~uvstvo veli~inom groznih prizorah neumek{ava, niti se ve} tolikim kervolokom, tolikim skraj- wim bezzakonijama nasiliti, napojiti i zagasiti daje, nego im slu`i na ve}e razdra`ewe. I to sve ~ine

iz ~ega se vidi, ne

pod urednom komandom

samo da vlasti rado glede i obodravaju iztrebqewe serbskog

naroda, nego da je to naro~ito i izre~no nare|eno i zapoviedano,

i da se po jednom osobitom planu vodi, - planu, koi je Ma|ar, ovaj surovi barbar, po svome duhu izver{iti kadar”.

u ku}e serbske ulaze, tu serbske `ene i k}eri

ja zvierad sa Serbima postupaju

Svedo~ewe Milo{a Milojevi}a. Jo{ jedno uverqivo svedo- ~anstvo o tome vremenu ostavio je Milo{ S. Milojevi}:

narodnih nedela tisu}ima mogli nabroji-

ti, kao i zakono propisanim pravilama potvrditi po kojima se imaju uni{titi sve narodnosti `ive}e u tako zvanoj Maxarskoj,

i po kojima moraju izgubiti jezik, vjeru narodnost i t. d. pa se

preliti u Maxare

100.000 du{a Srba za vreme dvogodi{we borbe Maxara i ve~ne im

bra}e i sajuznika, a u to vreme nebra}e i krvnika srpskih, Poqa-

ka, koji

}emo napomiwati pav{ih nekoliko tisu}a, ako ne i desetine ti- su}i, Srba iz dan(a{we) kne`evine, koji pomaga{e bra}i svojoj u Austriji. Ne}emo spomiwati 87.000 pav{ih na{ih ro|enih gra- ni~ara za austrijsku i maxarsku korist, a protivu posledwih. Ne- }emo spomiwati ni 46. crkvi i monastira u Ba~koj i novosadskoj episkupiji, 57. u temi{varskoj, 11. u vr{a~koj i 1 u budimskoj epi- skupiji, svega dakle 115. koje crkvi, a koje manastira, {to slavni

u~ini{e jade i pokore u zemqama na{eg naroda. Mi ne-

Mi ne}emo ovde navoditi utamawenih preko

“Mi bi wihovih

90

Ilija Petrovi}

Po-

qacima razori{e i utamani{e, za vreme dvogodi{we borbe Sr- ba sa ovima. Tako isto ne}emo navoditi ni zverska i bogomrska dela maxarska u~iwena za vreme dvogodi{we borbe Srba sa ovi-

ma kao: nabijawe `ivih qudi i `ena na koqa; se~ewe i nabijawe na plotove ograda {kolskih glava srp(skih) u~iteqa i nevine de~ice srp(skih) |aka; se~ewe duvana na ~elima zarobqenika; na- trpavawe slame, smole, sena i t. d. u ~ak{ire rawenih Srba, iz kne`evine, pa zapalivawe ovih sprava i t. d. na `ivim i rawenim qudima; obez~a{}ivawa, harawa, palewe gra|ana, zavoda i t. d. i

parawa `ivih teretnih (trudnih) `ena i Ali nenavesti (ih) kao znake maxarske

narodnosti i wenih osobina, a ovamo govoriti ne{to o woj, bilo

bi i gre{no i nepametno. Ono {to navodimo, neje bilo za vreme

svetih hramova i oltara va|ewa iz ovih `ive dece

Maxari, sa svojom bra}om, a na{om tada po radu nebra}om

borbe, neje se vr{ilo onda kad su strasti radile, a razum bio samo podsmej i podloga ovih: ovo je ra|eno ladnokrvno, i to onda kad ne be{e borbe, kad ne be{e osvete, kad vlada{e red i po- redak, i ra|a{e sve ovo ne pojedini prostak i zane{ewak, no dr- `ava tada maxarska, a u licu ove krv, narodnost i narav ukupnog

ovog

A zatim, Milojevi} ispisuje imena trista {esnaest pobije- nih Srba, za koje ka`e “da sve ove pobrojane i umorene du{e, koje su mirne bile i koje se nisu me{ale ni u {ta, van nekoliko voje- nih zarobqenika, nisu pobijene, streqane i obe{ene zdrave i ~i- tave, no su najpre raznim mukama umorene. Obi~no su na{im qu-

dima od ovuda, koje su rawave i iznemogle uhvatili, ili boqe da reknemo izdi{u}e podigli sa bojnog poqa, metali slamu, smolu i t. d. u ~ak{ire, ovo palili i tako mu~e}i ih umoravali. Drugima su nabijali gvozdene karike na glave i kroz ove gvozdene klince

udarali u glave i tako im morili. Tre}e su, koji su uva}eni lako raweni, zaprezali u plugove da oru u mesto kowa i t. d. To su u`a-

si koji prevazilaze svaku veru

Sva ova patwa i muka be{e: da se

Maxari i Nemci jo{ boqe i ve}ma osile; da se propaganda rimo- katoli~ka jo{ {ire, du`e i dubqe u srpske pravoslavne zemqe

rasprostre; narodnost nema~ka i maxarska u ovima naseli; i da se

Srbi

naroda”.

svi skupa utamane”.

“Revolucionarne” posledice. Bilo kako bilo, srpske `rtve

u borbi protiv maxarske revolucije bile su ogromne. Optimisti

bi rekli da je ta `rtva bila blagoslovena, ako ni zbog ~ega drugo

a ono zbog toga {to je na woj izniklo srpsko nacionalno jedin-

stvo, oli~eno u srpskoj teritorijalnoj autonomiji u Ugarskoj, zva- noj Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat, ili Vojvodovina, ili,

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

91

naj~e{}e, Vojvodina Srpska. Pesimistima, opet, ne}e smetati da ustvrde kako potomci istih tih `rtava (iz tre}e, ~etvrte, pete

ili {este generacije, do na{eg vremena) s bolesnim zanosom, po- zivaju}i se na demokratska na~ela, odbacuju preda~ku svetu `rt-

vu i razbijaju ono {to im je ostavqeno u amanet: srpsko nacio-

nalno jedinstvo. Na onoj drugoj strani, maxarskoj, tokom narednih (nepunih)

dvadeset godina desile su se dve krupne stvari. Prvo, na samom kra- ju 1860, 27. decembra, objavqena je carska odluka kojom se Vojvod- stvo Srbija ukida i, na osnovu ugarskih dr`avnopravnih preten- zija, uklapa u Ugarsku, i drugo, kad su se strasti dovoqno smiri-

le, 1867. godine Ugarska je “poravnala” svoje sporove s Austrijom

i sklopila takozvanu austro-maxarsku nagodbe. Ovo drugo poslu- `ilo je ugarskoj dr`avi kao znak da mo`e obnoviti svoju asimi-

lacionu politiku, odnosno da mo`e nastaviti intenzivnu maxa- rizaciju. Zbog toga, narodnosni odnosi u Ugarskoj sve vi{e su se zao{travali, tako da je Mihailo Polit Desan~i} mogao u novo- sadskoj Zastavi od 19. decembra 1868. godine konstatovati da su razbijene sve iluzije da bi Maxari mogli prihvatiti Srbe kao va`an narodnosni ~inilac u dr`avi. “Jer kao {to 1848. ma~em u ruci bijasmo naj`e{}i neprijateqi Ma|ara, tako isto i posle g. 1860, pa sve do skora, bejasmo najprivr`eniji prijateqi u wiho-

voj borbi protiv Be~a”. To “prijateqstvo” postojalo je iskqu~ivo

kao oslonac maxarskoj potrebi da u Austriji i Ugarskoj usposta-

vi partnerski odnos sa Be~om, a nikako se nije smelo tuma~iti

kao spremnost na isto takvo ili sli~no partnerstvo sa Srbima u

Ugarskoj. “Ma|ari kad prevrnu listine povestnice 1848, mora da

im

srpski ustanak kao kakav te`ak san du{u probija. Al’ i nama

taj

ustanak du{u probija. Se}amo se grobova na{ih mu~enika, vi-

dimo pepeo na{ih izgorelih sela i varo{i, `ivo nam pred o~i iz- lazi ono stra{no stawe na{eg naroda posle bune, kad bez opak- lije morade zimu provesti i samo jo{ utehu u svom gorkom humoru nalaza{e: da ne mo`e biti i opaklije i Vojvodine”. Odnosima sa Maxarima i stravi~nim srpskim iskustvima iz

1848/49. Zastava se vra}a i 18. oktobra 1870. godine, re~ima da su Srbi “zaboravili na 1848. godinu, uti{ali su ~uvstvo bola, koje

ih

je opomiwalo na toliku prolivenu krv sa nepravde ma|arske i

za

qubav ustavne slobode pru`ili su ruku pomirewa onim Ma|a-

rima, protiv kojih su pre dvadeset godina krvav rat vodili”.

Imenima u maxarizaciju. Asimilovawe nemaxarskog `ivqa nastavqeno je, a jedan od na~ina za to bila je “crkvena politika dr`avne vlade koja je na{la izraza u zakonskim predlozima o oba-

92

Ilija Petrovi}

veznom gra|anskom braku, o vo|ewu dr`avnih matrikula (mati~- nih kwiga), o slobodi vere”. Srbi su tome pru`ali velik otpor, a

po{to su se iste te i takve nevoqe ticale i drugih nemaxarskih na- roda u Ugarskoj, u Pe{ti je za 29. jul/10. avgust 1895. godine sazvan narodnosni kongres Srba, Slovaka i Rumuna. Mada je ovaj kon- gres u prvi plan isturio tezu da se “savezni~ki narodi” zala`u za o~uvawe ugarske celokupnosti, nije se mogao mimoi}i ni stav da se “takozvana ma|arska dr`avna ideja protivi narodnosnim odno- sima i istorijskom razvitku, i ujedno ugro`ava opstanak nema|ar- skih naroda, koji su u ve}ini, a koje ho}e da pot~ini jednom jedi- nom narodu (maxarskom - IP), koji je u mawini”. Protive}i se ve} donesenom narodnosnom zakonu, savezni~ki kongres zahtevao

je da se crkveno-{kolska autonomija po{tuje i da se ~ak pro{i-

ri. Sa ciqem da se obezbedi primena wegovih zahteva, kongres je tra`io osnivawe posebnih ministarstava koja bi brinula o inte- resima pojedinih narodnosti u Ugarskoj. Naravno, svi protesti bili su uzaludni, jer su 1. oktobra 1895. godine (19. septembra po srpskom ra~unawu) po~eli da se primewuju zakonski propisi o vo|ewu dr`avnih mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih. Samo po sebi, to je podrazumevalo da }e se srpska deca ubudu}e u mati~ne kwige upisivati samo maxar- skim imenima, onako kako ih je prevela ugarska administracija:

Aleksandar [andor, Bo`idar, Bo{ko, Teodor, To{a Tivadar; Draga, Dragiwa [arolta; Dragutin Karoq; Gavra, Gavrilo Ga- bor; Gli{a, Giga Gergeq; Jelena Ilona; Jovan Jano{; Kosta Si- lard; Nikola Miklo{; Aleksa Elek; Maksim Mik{a; Miroslav Fri|e{; Dimitrije, Mita Demeter; Nedeqko Domoko{; Zlata, Zlatica Aranka, Zora Hajnalka; Stevan I{tvan; @iva Vita- qo{; Vuk Farka{; Rista, Krsta Keresteq; Slavoqub Ede; Vasa, Vasilije Vazul; i tako daqe. Da bi se izbeglo “prevo|ewe” srpskih imena, {to je bio prvi jasan i otvoren korak u maxarizaciju, Zastava je 1/13. oktobra iste godine zatra`ila od Srba da svojoj deci daju samo ona imena kojih nema na listi prevedenih. “Mi stariji, koji ve} na{a ime- na imamo, ima}emo dosta kubure da tim imenima o~uvamo koliko toliko srpski tip, ali nam ostaje sveta srpska du`nost, da od sa- da na{oj deci dademo samo taka imena, kakva se ne daju poma|ari-

ti, a to su ~isto srpska narodna imena”. U naredna dva broja, Za- stava je dala spisak od oko dve hiqade imena koja se, barem se u tom trenutku tako verovalo, ne mogu prevesti: oko 1.500 mu{kih

i oko 500 `enskih. Srpski otpor pomaxarivawu li~nih imena bio je jak: kad su krajem 1895. godine maxarske novine objavile da je od dana kad je

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

93

donesen propis o novim imenima pa do kraja oktobra ukupno 666

lica pomaxarilo svoje ime, me|u wima nije bilo ni jednog jedinog pravoslavca; u prihvatawu novih imena predwa~ili su Jevreji. I

sa gledi{ta ugarske vlasti, sve to i nije bio neki veliki uspeh, te je krajem avgusta naredne godine ~inovnicima u Ba~koj data tajna instrukcija da po~nu sa pomaxarivawem svih nemaxarskih imena dr`avnih ~inovnika. @elezni~ka uprava nije ni smatrala da ne- {to treba tajiti, pa je raspisom pozvala sve svoje ~inovnike sa “neprili~nim” imenom “da ga u spomen milenijuma poma|are, kako

bi spoqa{we dali izraza svom narodnom ose}aju”.

Maxari se i daqe nisu obazirali na srpske i druge proteste, tako da su nesmetano nastavili s ispuwewem svog nauma. Trag o

tome ostavila su ~etiri suboti~ka gra|anina ({kolski nadzor- nik Mijo Mandi}, gradski ra~unovo|a Peter Gemer, pisar Ivan Marciki} i ravnateq pu~ke {kole Matija I{panovi}), izjavom datom 24. januara 1919. godine u suboti~kom Na~elstvu: “Doli

potpisani pod ponudom zakletve potvr|ujemo, da smo 1910. godi-

ne, kada smo izaslati bili da vr{imo popis stanovnika, strog na-

log dobili, da svaki stanovnik koji je ne{to znao ma|arski go- voriti, kao Ma|ara uvedemo u popisni arak, ma da ni po poreklu, niti po narodnosti niti je on, niti wegova porodica nikad Ma-

|ari nisu bili. [to vi{e desilo se mnogih slu~ajeva, da je ~ita-

va porodica kao ma|arska uvedena u popisni arak, premda jedan deo porodice ni{ta nije razumeo ma|arski”.

Maxarski zlo~ini tokom Velikog rata. Mo`da bi se moglo i pomisliti da Srbi, u Zastavi, preteruju u brizi da li treba “pr-

vi izmirewe sa Ma|arima” da poku{aju, ali su doga|aji s po~etka

Prvog svetskog rata pokazali da su wihove nedoumice bile vrlo razlo`ne, a strahovi potpuno opravdani.

Zlo~ini u Sremu. Istra`ivawa To{e Iskruqeva potvr|uju

da su najte`i zlo~ini prema srpskom narodu u Sremu po~iweni

dok su se tamo nalazile maxarske trupe. Na samom po~etku rata, sredinom avgusta 1914. godine i neposredno po neuspe{nom okon- ~awu srpske ofanzive u Sremu, nepun mesec dana kasnije, velik broj Srba streqan je ili obe{en po presudi pokretnih sudova, a mnogi su stradali u pogromima masovnih kaznenih ekspedicija po skoro svim sremskim selima. Iako Iskruqev navodi imena i pre- zimena mnogih `rtava, uz nazna~ene cifre uvek treba dodati i

re~ “najmawe”. Jer, realno je pretpostaviti da su wegovi infor- matori, uz vremensku distancu od petnaestak godina, propustili

da nabroje imena svih `rtava, isto kao {to je izvesno da u spiko-

94

Ilija Petrovi}

vima nema onih koji su kasnije umirali od tada zadobijenih rana

i uboja, od posledica iscrpqenosti, gladi ili mu~ewa. Na vlasti u Ugarskoj tada je bio grof I{tvan Tisa, a maxar- sku zlo~ina~ku politiku prema srpskom narodu on je 26. jula 1914. godine najavio svojim cirkularnim pismima svim pravoslavnim vladikama po Ugarskoj. Prema tuma~ewu istori~ara \er|a Gala, ovo pismo “sadr`i vrlo o{tro upozorewe I{tvana Tise srpskim prvosve{tenicima da se politi~ke prilike u Ma|arskoj nakon sarajevskog atentata, usled nepopustqivosti Srbije, pogor{a- vaju, (te) da se stvari razvijaju u pravcu mogu}ih ratnih konfli- kata” Stoga, Tisa se “direktno obra}a svakom episkopu ponaosob pozivom da se u punoj meri anga`uju na zadatku da wima podre|eno sve{tenstvo u~ini sve {to je mogu}e da se obezbedi lojalno dr- `awe Srba u Ma|arskoj. »Do|e li do bilo kakvog naru{avawa poretka, do bilo kakvog kr{ewa gra|anskih obaveza, izazva}e to najbrutalnije sankcije. Oni koji se eventualno ogre{e o svoje gra- |anske obaveze, svojom krvqu }e pla}ati za takvu akciju«. Od us- peha wihove akcije, naglasio je Tisa, zavisi}e i daqi status pra- voslavne crkvene organizacije u Ugarskoj. Ovo pismo, sa~iweno u mirnodopskim uslovima, najavilo je sve potowe zlo~ine prema qudima ~ija je jedina krivica bila “{to su Srbi, {to su ose}ali razumqivu qudsku solidarnost sa svojom bra}om, kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini, i Hrvatskoj, i {to su se drznuli da sawaju, `ele, misle na budu}- nost u kojoj im niko ne}e propisati koga treba da vole i kome mo- raju biti odani”.

Svedo~anstva dr Rajsa. O nekim maxarskim zlo~inima u Velikom ratu svedo~io je {vajcarski kriminalist dr Ar{ibald Rajs u svom Izve{taju dostavqenom aprila 1915. predsedniku sr- pske vlade Nikoli Pa{i}u, a potom objavqenom u Londonu 1916.

godine, u vidu kwi`ice. U predgovoru tom izdawu istaknuto je da su “varvarske metode ratovawa i svirepost prema civilnom stanov- ni{tvu okupirane zemqe koje je nema~ka vojska primewivala u Belgiji, verno opona{ali weni austrijski saveznici u Srbiji.

zapravo dokazuju da su »prijatan

austrijski narod« i »ponosna i vite{ka ma|arska rasa« imali ne- slavnu ~ast da prema{e u bestijalnosti, ako je to uop{te mogu}e,

i svoje pruske prijateqe”. Materijal za svoj izve{taj dr Rajs je prikupio na licu mesta tokom septembra, oktobra i novembra 1914. godine. On je nepot- pun, s obzirom na to da je “u to vreme veliki deo Srbije jo{ uvek bio okupiran, pa je u tom delu bilo nemogu}e pristupiti istrazi.

Ova istra`ivawa i izve{taj

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

95

Osim toga, po{to su mnogi civili pobegli sa opusto{enih pod- ru~ja, bilo je nemogu}e precizno utvrditi broj `rtava. Iz tih

razloga {teta koja je nanesena prilikom prve austrougarske in- vazije mnogo je ve}a a broj `rtava prema{uje brojku koja se u iz- ve{taju navodi” . Rajsov izve{taj kazuje da samo u selima (ali ne svim) {aba~-

iznosi 1.300 qudi,

ukupan broj rawenih je 116, dok je ukupan broj nestalih 562. Ubije- no je 994 mu{karaca i 306 `ena, 51 mu{karac i 65 `ena je raweno, dok je nestalo 489 mu{karaca i 73 `ene. Ubijeno je 87 dece mla|e od deset godina (osmoro mla|e od godinu dana), 15 ih je raweno, a

Stvarni broj rawenih je mnogo ve}i od onog koji

pokazuju cifre; me|utim, zbog toga {to seqaci ne pridaju veliki

zna~aj ranama koje nisu smrtonosne, oni propu{taju i da ih pri- jave vlastima”. Pored toga, Rajs “nije imao na raspolagawu spiskove ubijenih, rawenih i nestalih u brojnim selima, ili ~ak gradovima kroz ko- je su Austrijanci pro{li prilikom prve invazije. Grad [abac,

na primer, nije ura~unat u

podataka

druge strane, austrijska vojska se ~esto re{avala talaca tako {to ih je ubijala. Zato se mo`e sa sigurno{}u pretpostaviti da je me- |u nestalima bilo mnogo ubijenih. Pod ovim uslovima usu|ujem se da procenim, naravno, bez mogu}nosti da apsolutno precizno potvrdim ove cifre, da je ukupan broj civilnih `rtava prve aus-

@rtve su streqali, nano-

sili im smrtonosne ubode bajonetima, ubijali ih no`evima, odse- cali im ruke, lomili ih ili su sa wih drali ko`u, lomili im no- ge, odsecali nos i u{i, vadili im o~i, odsecali im genitalne or- gane. @rtve su kamenovali, `ene su silovali, ubijali i odsecali im dojke; `rtve su ve{ali i `ive spaqivali, jedno dete bacili su sviwama, zadavali su im kundacima ili {tapovima smrtne udar- ce, nabijali ih na kolac i drali im ko`u na kai{eve. Veliki broj osoba su `ive spalili. Samo u prwavorskoj op{tini bilo ih je 122. Kako kod ubijenih, tako i kod rawenih, rane su nano{ene po svim delovima tela. Broj osaka}enih tako|e je veliki”. Na osnovu izjava brojnih ratnih zarobqenika iz sastava aus- trougarske vojske, koja je dr Rajs smatrao verodostojnim, “s obzi- rom na to da diskredituju wihovu sopstvenu vojsku”, u izve{taju je naveden velik broj zlo~ina nad civilima u Ma~vi. Dr Rajs je svedoke ispitivao na licu mesta i u ve}ini slu~ajeva oni su mu bili vodi~i na mestima u kojima su se zlo~ini dogodili. On se, tako, neposrednim i li~nim uvidom mogao uveriti u istinitost

trougarske invazije oko 3.500 do 4.000

statistike, a na osnovu (nepotpunih)

Austrijanci su odatle odveli oko 1.500 stanovnika. S

20 nestalo

kog i lozni~kog sreza “ukupan broj ubijenih

wihovih izjava, a trudio se da pomo}u “potkrepquju}ih dokaza”

96

Ilija Petrovi}

uveri sebe u pouzdanost svedoka i autenti~nost ~iwenica koje su bile pred wim. Iz tih svedo~ewa dokazan je velik broj zlo~ina. “Ma|ari i Hrvati su bili najgori, a wihovi oficiri su ih neprekidno podsticali na zverstva. Kad god je puk prolazio ofi-

ciri su ih hrabrili da ubijaju sve {to je `ivo: krave, sviwe, `i- vinu, sve bez obzira na to da li je to potrebno za snabdevawe voj- ske ili ne”. Jedan austrougarski vojni hirurg izjavio je u [tabu srpske Tre}e armije da su hrvatski oficiri, pre upada u Srbiju, naredili svojim vojnicima da “nikome ne smete po{tedeti `ivot, ~ak ni detetu u maj~inoj utrobi”, a za ubijawe “ne smete tro{iti

Po{to svako telo ima dve rupe, neka va{i bajoneti u|u

metke

na jednu i iza|u na drugu”. Vojnik iz 26. linijskog puka “tvrdi da je izvesni poru~nik Lazar (Ma|ar) sa svojih 80 vojnika ubio najmawe 30 mu{karaca i

`ena. Qudi iz wegove ~ete su videli kako je ulaz u jednu kafanu bio zakr~en poluspaqenim le{evima. Ovo se dogodilo nedaleko

od Zvornika (u selu Zuline)

Vojnik iz 26. puka tre}eg poziva “iz-

javio je da je qudima bilo nare|eno da bajonetima izbodu sve {to je `ivo, `ene, mu{karce i decu bez ikakve razlike. Vojnik iz 79.

puka

je rekao da su u blizini Drenovca austrijski oficiri na-

oko jedne ku}e da bi potom spalili ku}u i svih Vojnik iz 78. puka “ka`e da je kapetan Ajzenhut

izdao nare|ewe da se u Srbiji poubija sve {to je `ivo. Ma|ari

su opusto{ili sva sela u Sremu

Kaplar iz 28. landverskog puka,

svedo~io je da je u [apcu pored crkve ubijeno preko 60 civila

koji su prethodno u woj zato~eni. Iskasapqeni su bajonetima

pravili obru~ 26 `rtava u woj

kako bi se u{tedela municija. Osmorica vojnika bili su izvr{i- oci ovog zlo~ina. Svedok nije mogao da podnese taj prizor. Tela su dva dana le`ala na trgu dok ih nisu sahranili. Ova osmorica bili su Ma|ari. Jedan general i oficiri su izdali nare|ewe za ovaj masakr. Me|u `rtvama je bilo i nekoliko dece i staraca

Vojnik iz 18. pe{adijskog puka

vojnici iz 37. ma|arskog puka ubijaju bajonetima jedanaestoro ili dvanaestoro dece stare izme|u 6 i 12 godina. Ovaj masakr izvr{en je po nare|ewu natporu~nika Na|a i dogodio se 16. ili

17. avgusta. Svedok je bio samo na trideset-~etrdeset metara uda-

qen od vojnika ubica

(veli da im je) pre prelaska granice, ma|arski kapetan Bosnai izdao nare|ewe da ubijaju sve redom, od petogodi{we dece do sta- rica. Me|utim, kad su pre{li granicu i stigli do prvog srpskog sela, kapetan im je naredio da zapale dve ku}e; tom prilikom im je nalo`io da ubiju ~ak i novoro|en~ad u kolevkama. Uhvatili su 30-40 `ena, dece i staraca i postavili su ih ispred trupa za vre-

Vojnik iz 6. zabalskog pe{adijskog puka

tvrdi da je u Dobri}u video kako

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

97

me okr{aja (ispred prve borbene linije) i svedok je video kako ovi civili ginu od austrijskih i srpskih metaka. Ovo se dogodi- lo u Okoli{tu. Svedok je dodao da bi mu bilo veoma drago kada bi bio u prilici da o tome posvedo~i na sudu”. Prema Rajsovim nalazima, u [apcu su “uglavnom Ma|ari zlo- stavqali `ene i decu, a potom ih ubijali”. Jedan zarobqeni voj- nik iz 96. linijskog puka potvrdio je da su austrougarski vojnici

“zlostavqali civilno stanovni{tvo i da su se naro~ito Ma|ari isticali u ovim masakrima”. U Krupwu, onom ve} pomenutom vojniku iz 78. puka koji je svedo~io o maxarskim zlo~inima, pokazali su jednu sasvim mladu devojku koja je izjavila da ju je silovao jedan oficir, a zatim jo{ pedeset qudi. Devojka stara 16 godina bila je neobi~no lepa. Dve `ene su potvrdile wenu izjavu”. U Likodri, selu pored Krupwa, “u- hva}ena je jedna trudna `ena koju su silovali i potom je ubili”. U [apcu, austrougarski vojnici zatvorili su sve `ene u hotel, a potom silovali sve starije od deset godina. Vasilija Preizovi} iz Prwavora svedo~ila je da su Austrijanci, vra}aju}i se sa Ce-

Devojke i mla-

ra, “uhapsili 500 do 600 `ena i dr`ali ih 4-5 dana

de `ene odvo|ene su i silovane. Oslobodili su ih Srbi”. Austri- janci su iz Dowe Bukovice “odveli `ene u svoj logor i tamo ih dr`ali tri dana. Sve `ene su silovane. Me|u wima bilo je dva-

U selu Bawev-

naestogodi{wih i trinaestogodi{wih devoj~ica

cu vojnici Frawe Josifa silovali su 40 `ena i svaka je silovana oko 14 puta. To su ~inili vojnici ma|arske nacionalnosti”.

Dr Rajs u svom izve{taju navodi da je do ta~nih podataka o broju silovawa “koja su izvr{ili pripadnici okupatorske voj- ske” bilo nemogu}e do}i. “Ovo je bio jo{ te`i zadatak od odre- |ivawa broja rawenih. Dobro sam upoznat sa op{tim ose}awem qudi u srpskom narodu, kada je re~ o napadu na ~ast porodice i znam da je devojci koja je silovana nemogu}e ili bar krajwe te-

{ko da se uda. Porodice se trude da {to boqe sakriju nesre}u ko-

ja ih je sna{la zbog napastvovawa wihovih `ena. Otuda je apsolut-

no nemogu}e utvrditi broj `ena izlo`enih razvratnim napadima

neprijateqske vojske. Ube|en sam da je broj silovanih `ena i mla- dih devojaka veoma veliki, a sude}i po onome {to sam prilikom

istrage video, mislim

da su u mnogim okupiranim selima gotovo

sve `ene, od najmla|ih do najstarijih, silovane”. Rajsov izve{taj potvr|uje da su zlo~ini austrougarske vojske

u selima po Ma~vi, tokom prve invazije na Srbiju (od 12. do 24.

avgusta 1914), bili plod neizmerne mr`we koju su prema srpskom narodu iskazivali politi~ki i vojni vrh Austrougarske monar- hije, a koju su podsticali Vatikan i austrijska, ugarska i nema~ka

98

Ilija Petrovi}

{tampa. Na osnovu ~iwenica o ubistvima, silovawima, masakri- rawu, bombardovawu, paqevinama i drugim ratnim zlo~inima, Rajs je konstatovao da je sve to obavqano “odre|enim sistemom”, te da “zverstva koja su po~iwena nemogu}e je posmatrati kao delo nekolicine razbojnika, kakve je svakako mogu}e na}i u svim voj- skama. U to bi se moglo poverovati da je bilo nekoliko desetina `rtava, ali ako je wihov broj u hiqadama, onda ne mo`e biti prihvatqivo obja{wewe da je re~ o r|avom pona{awu izolo- vanih nitkovskih elemenata”. I sam povre|en, kao ~ovek, onim {to je zabele`io tokom svo- jih istra`nih radwi, dr Ar{ibald Rajs poru~ivao je Srbima da ne smeju zaboraviti ono {to im se desilo na po~etku Velikog rata. Podse}aju}i da je neki neimenovani francuski patriota savetovao da “ne govorimo nikad o tome, ali mislimo uvek na to”, dr Rajs je tu leporeku i blagoglagoqivu misao “redefinisao” i pretvorio u vrlo ozbiqno upozorewe srpskom narodu: “Mislimo uvek na to i govorimo uvek o tome”. Na`alost, Srbi ga nisu po- slu{ali: sve {to se de{avalo zaboravili su, a ~etvrt veka kasnije dozvolili su da im se desi “isto to, samo malo druk~ije”.

Trijanonski san. Krajem marta i po~etkom aprila 1941. godi- ne Maxarska je pre`ivqavala “te{ko i kriti~no vreme”, a teku}i

doveli (su je) u jednu te{ku i delikatnu situ-

aciju”. Grof Pal Teleki, tada{wi predsednik maxarske vlade, “ve- liki maxarski patriota”, ~ovek koji je prijateqstvo sa Jugoslavi-

jom tretirao “u dobro shva}enom interesu Ma|arske”, nametnutom razvoju doga|aja suprotstavio se svojim `ivotom. Makar koliko bio opsednut “maxarskim preporodom”, “maxarskom pravdom”, “ve- ~itim vrednostima nacije”, “duhovnom i nau~nom pripremqeno- {}u” za reviziju Trijanonskog ugovora, i makar koliko ubedqi- vo i nesumwivo delovao kao maxarski nacionalista, a on je to za- ista i bio, Teleki je pripadao onoj retkoj grupi razlo`nih Maxa- ra koji su u svemu tome videli opasnost i po sebe i po maxarsku dr`avu. Grofu Telekiju bilo je poznato i lo{e maxarsko iskustvo sa Nemcima, i moralna nespremnost razlo`nih Maxara da se hrab- ro i javno suprotstave ustalasanoj mr`wi, i nevoqni pristanak na trijanonski diktat pobedni~kih zemaqa. Ne mo`e biti da mu je ostalo nepoznato koliko su wegov sopstveni nacionalni rad i wegova spoqna politika, uporno usmeravani na reviziju Trija- nonskog ugovora, delovali na raspaqivawe nacionalnih strasti u obi~nom svetu, ponajvi{e u pogledu onoga {to se tada nazivalo “revizionizmom”, “revandikacijama”, ili, prevedeno na jezik is-

“zna~ajni doga|aji

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

99

tog tog obi~nog sveta, “pravednim maxarskim zahtevima”. Tom obi~nom svetu Teleki nije mogao usaditi, pre svega, samopo{to- vawe (sli~no onome koje je imao prema sebi samom), niti po{to- vawe prema susedima (“kom{ija, pa Bog”), niti strah od mogu}eg ratnog pohoda ka jugu i od wegovih posledica, ~ak i uz podr{ku mo}nih osovinskih saveznika i “prijateqa”. Ako se on prethod- nih godina zanosio mi{qu da bi Maxarskoj, bez prolivawa krvi, mogle biti vra}ene sve teritorije pomenute u Trijanonskom ugo- voru, bilo je to u uverewu da }e nema~ki i italijanski trud za stva- rawe novog evropskog poretka biti mnogo efikasniji nego {to su to pokazale prve dve ratne godine, i da }e maxarska dvadesetogo- di{wa strpqivost biti dovoqna naknada za “uslugu” u obnovi pretrijanonske Maxarske. Me|u teritorijama koje je Teleki o~ekivao da budu vra}ene Maxarskoj, nalazile su se i one prikqu~ene Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca posle Velikog rata, a to se o~ekivawe kosi- lo s odredbama upravo potpisanog sporazuma o ve~nom jugoslo- vensko-maxarskom prijateqstvu. Kad je krajem januara govorio pred odborima za spoqne poslove maxarskog parlamenta, grof Teleki je, podse}aju}i da je taj sporazum “samo vidan izraz onih veza koje su i ina~e postojale izme|u oba naroda”, zbog ~ega mu je namewena “ve~nost”, jo{ dodao: “U vremenima posle svetskog ra- ta, iako smo sa Srbima bili protivnici, jo{ pre takozvanih pa- riskih mirovnih ugovora obnovqene su veze izme|u nas i Jugo- slavije. Segedinska vlada (prva u Ugarskoj posle 1918 - IP) iz- me|u svih stranih dr`ava jedino je izvesne znake simpatije ose- tila od strane Jugoslavije. U svemu onome {to je prethodilo, kao i u du{evnim dispozicijama, treba da tra`imo uzroke onog govo- ra od 1926. godine koji je regent g. Horti odr`ao u Moha~u (po- sve}enog ~etiristotoj godi{wici Moha~ke bitke - IP), a na koji su govor oba ministra spoqnih poslova u Beogradu prili- kom potpisivawa sporazuma o prijateqstvu u svojim zdravicama ukazali kao na ~iwenicu koja postavqa osnove na{e politi~ke saradwe i uzajamnog razumevawa sa Jugoslavijom”. A Horti je o odnosima s Jugoslavijom tada rekao i slede}e:

“Od jednog dobrog prijateqa sa kojim su nas tako dugo vezivali vitalni interesi zajedni~ke odbrane ju`nih krajeva, na`alost odelile su nas duboke suprotnosti. Verujem i nadam se da se ubrzo mo`e vratiti staro prijateqstvo i razumevawe”. Dvadeset godina kasnije, kad se ve} “mnogo odre|enije govorilo o jugoslovensko- -ma|arskom zbli`ewu”, vladin politi~ki komentator mogao je jo{ dodati da je “kamen-temeqac prijateqstva postavio Nikola Horti li~no i to u onom vremenu kada je cela dr`ava jo{ `ivela u

100

Ilija Petrovi}

trijanonskoj omamqenosti i nije mogla zamisliti izmirewe ni sa jednim susedom”. Ovoj visokoj oceni Hortijevih zasluga dodao je svoj sud i Pal Teleki, na centralnoj sve~anosti u Budimpe{ti 29. februara 1940. godine, konstatacijom “da je svaki narod samo tada i dotle sposoban i jak dok pre`ivquje borbu svog sopstvenog `i- vota i dok mo`e da vaspostavi svoj nacionalni karakter ne ugle- daju}i se na strane uzore”. Makar koliko se trudili da u prvi plan istaknu prijateq- stvo sa Jugoslavijom, ni Horti ni Teleki ne uspevaju da se otrgnu trijanonskim tugovankama. Horti podse}a na zajedni~ku (srpsku i maxarsku) odbranu “ju`nih krajeva” od Turaka, namerno zaborav- qaju}i da se {iroko prostranstvo Panonske nizije, izme|u Er- deqskih planina na istoku do iza Dunava na zapadu, i ranije i ka- snije, a naro~ito u vreme Moha~ke bitke, nazivalo Srbija, odno- sno Ráczország ili Ráczvilág, Srpska dr`ava ili Srpski svet; mi- mo toga, on se nada da }e Maxarska ubrzo povratiti délvidék, ju`ne krajeve, i, sa tim u vezi, “staro prijateqstvo i razumevawe”. Te- leki, opet, tvrdwom da maxarski narod “nikada nije u svojoj isto- riskoj ulozi i `ivotu prekr{io veru”, zala`e se za obnovu “naci- onalnog karaktera”, podrazumevaju}i tu potrebu da se wegov narod trgne iz “trijanonske omamqenosti”. Vrlo lepo re~eno, ali se ne sme zanemariti pojedinost da grof Teleki, ~ak i u trenutku kad izgovara hvalospev prijateq- stvu s Jugoslavijom, pariske mirovne ugovore, {to zna~i i onaj iz Trijanona, naziva “takozvanim”. A taj ugovor, potpisan 4. juna 1920. godine u dvorcu Trijanon, u Versaju, ticao se mira sa Ma- xarskom, jednom od zemaqa pora`enih u Svetskom ratu. Potpisivawe tog ugovora vojvo|anski Srbi do~ekali su kao prirodni nastavak svojih napora iz 1848. godine i kao ostvarewe svoje vekovne `eqe za “povratak u Srbiju”, odnosno za prikqu~e- we svojoj mati~noj dr`avi. Nije im, istina, pripala sva terito- rija koja je etni~ki bila wihova i koja je snagom srpskog oru`ja bila oslobo|ena u upravo zavr{enom Svetskom ratu, ali zato se Srbima iz Srbije moglo u~initi da je tvo do~ekalo svoje os- lobo|ewe i ujediwewe i da je na taj na~in okon~an posao zapo~et jo{ 1804. godine, u velikom Pokretu za obnovu srpske dr`avno- sti. Ipak, doga|aji }e pokazati da je stvarawem jugoslovenske dr`ave, bez jasno definisanih srpskih nacionalnih granica, veliko nacionalno delo i jednih i drugih ostalo nedovr{eno.

Trijanonski ugovor. Trijanonski mirovni ugovor sastojao se od ~etrnaest odeqaka i 364 paragrafa, a wime su uspostavqe- ni bitni odnosi izme|u svih wegovih potpisnica. Najpre, drugim

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

101

odeqkom detaqno su utvr|ene maxarske granice prema susednim dr`avama. Evropske i vanevropske politi~ke klauzule odre|ene su tre}im, odnosno ~etvrtim odeqkom; Maxarska je priznala Kra- qevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja se, opet, obavezala da po{tuje prava maxarske mawine na svojoj teritoriji; nezavisnost Maxarske progla{ena je neprikosnovenom; re{avaju se pitawa svih mawina u Maxarskoj; Maxarska se obavezala da novim dr`a- vama preda svu relevantnu arhivsku gra|u i dokumentaciju. Peti odeqak sadr`i vojne klauzule; ukinuta je op{ta vojna obaveza u Maxarskoj; maxarska vojska svedena je na 35.000 vojnika; svi pre- ostali vojnici demobilisa}e se, a svi vojni (tehni~ki) vi{kovi preda}e se posebnoj Kontrolnoj komisiji; ukinute su mornarica i avijacija; proizvodwa oru`ja skoncentrisana je samo u jednoj vojnoj fabrici, a zabrawen je svaki uvoz oru`ja i municije. [e- sti odeqak obuhvatio je pitawa ratnih zarobqenika i grobova, a sedmi postupak sa ratnim zlo~inima. Deveti odeqak sadr`i fi- nansijske klauzule i odredbe o reparacijama pobedni~kim zem- qama; novostvorene dr`ave preuzele su deo ranijih ugarskih du- gova, a pripala su im sva biv{a dr`avna ugarska dobra na dobije- noj teritoriji. Dvanaestim odeqkom Maxarima je priznato pravo tranzita Jadranskim morem. Sve te odredbe, dakle, za grofa Telekija, ~lana maxarske de- legacije koja je 1920. godine potpisivala Trijanonski mirovni ugovor, bile su “takozvane”, {to je prakti~no moralo zna~iti da se ne priznaju ni tada uspostavqene granice, ni stawe proisteklo iz Trijanonskog ugovora. Moralo bi to zna~iti i da su sve pri~e o prijateqstvu sa Jugoslavijom samo verbalno pokri}e za ono {to se o~ekivalo od novog evropskog poretka, a ugovor o prijateqstvu bio je samo dimna zavesa svemu tome.

Maxarska ratuje protiv Jugoslavije. No, doga|aji od 27. mar- ta i vojni pu~ u Beogradu bitno su izmenili dotada{wu pred- stavu o odnosu osovinskih i antantnih vojnih snaga. Kao realan politi~ar, Teleki je, po prilici, ve} naslu}ivao da Nema~ka i Italija, i pored relativno zna~ajnih vojnih uspeha na svim do tada otvorenim frontovima, polako tonu u poraz i da Hitler i Musolini ne mogu ispuniti svoja preobimna “pobedni~ka” obe- }awa. Zbivawa u Jugoslaviji nisu ba{ bila nepoznata Telekiju,

jednako kao i wihova politi~ka i vojna pozadina; moglo mu je bi- ti poznato i da su zapadne saveznice bile spremnije od Italije i Nema~ke da na jugoistoku Evrope otvore novo rati{te. Kada su, dakle, Maxarsku, u odsustvu efikasne za{tite mo}-

nih osovinskih prijateqa, “posledwi zna~ajni doga|aji

doveli

102

Ilija Petrovi}

u jednu te{ku i delikatnu situaciju”, grof Teleki je shvatio da

ga isti ti doga|aji guraju u iste neprilike u kojima su se wegovi zemqaci na{li 1914. godine, uvereni tada u kona~no i bespriziv- no uni{tewe srpskog naroda. Nema~ka je,Srbe van svake sumwe, po{to su Srbi odbili Trojni pakt, tra`ila da Maxarska ispuni dug prema woj, najja~oj osovinskoj saveznici, i u|e u rat protiv Jugoslavije. Da su Italija i Nema~ka zajedno, ili bilo koja od wih pojedina~no, zaratile protiv Jugoslavije, bez maxarske pot- pore, i da su posle o~ekivane muwevite pobede predale Maxarskoj “trijanonske” teritorije wenog ju`nog suseda, grofu Telekiju to ne bi bilo mrsko; Maxarska bi do revizije jugoslovenskog dela Trijanonskog ugovora do{la “bez prolivawa sopstvene krvi”, a Teleki bi taj ~in, bez obzira na tek potpisan ugovor o “ve~nom prijateqstvu” s Jugoslavijom, prihvatio s istom hipokrizijom, iliti licemerstvom, kao {to je to iz nema~kih ruku prihvatio Erdeq: maxarski osovinski prijateqi porobili bi Jugoslaviju “posle zrelog razmi{qawa”, a Maxarska bi “slobodnom voqom” prihv