Вы находитесь на странице: 1из 137

Ilija Petrovi}

DOBROVOQCI IZ RUSIJE U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

Ilija Petrovi} Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876

Samostalni izdava~ Ilija Petrovi}

Urednik Milorad Predojevi}

Recenzent Prof. dr Mihajlo Baji}

Lektor Elena D. Kapustina

Kompjuterska obrada sloga i prelom Nemawa Petrovi}

[tamparija “Piperi” Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11

Tira`

100 primeraka

ISBN 978-86-87845-05-3

Korica:

V. Poqenov, Rusi prelaze preko Morave, kod ]uprije 28. septembra 1876 Iz zbirke Jovana Pejina, arhiviste i istori~ara iz Beograda

Ilustracije:

LIllustration, Journal universel, Nß 1741, Paris 8. VII 1876 Iz zbirke Momira Marjanovi}a, publiciste iz Beograda

Gde je {to

Jovan Pejin, Srpsko-ruski odnosi pod naslagama zlih namera - 7-9 Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876 - 11-133 Pobuda -11; Uvod u temu - 15 Dobrovoqci pod oru`jem - 19-42 Sa dobrovoqcima ili bez wih - 19; Vesti o dobrovoqcima - 23; Svo-

jevoqci pristi`u - 24; Grci u turskoj vojsci - 25; Dobre vesti - 26; Nem-

ci, Talijani, Francuzi

Dobrovoqci u medicinskim misijama - 43-75 Srpska sanitetska slu`ba - 43; Pomo} iz Vojvodine Srpske - 46; Sa drugih strana - 50; Delovawe dr Sendvita u Srbiji - 56; Delovawe dr Ci- mana u Srbiji - 58; Iz Rusije - 59; Mawe poznate re~i - 75 Bolnice - 76-77 Ratne bolnice - 76 Rusi u Crnoj Gori - 78-82 Dobrovoqci u Crnoj Gori - 78; Ruski sanitet u Crnoj Gori - 78 Za dobrovoqce i protiv wih - 83-90 O moralu i odgovornosti - 83; Tolstoj i podra`avaoci - 83; Dosto- jevski zastupa prvu Rusiju - 87 Brojke, i jo{ ne{to - 91-114 @rtva za pravednu stvar - 91; Koliko ih je bilo - 91; Brojevi, kura`,

surevwivost

- 26; Rusi - 29; Posle primirja - 42

100; Mnogo decenija kasnije - 106; Kako danas - 113

Pomenik ruskih dobrovoqaca u Srpsko-turskom ratu 1876 - 115-127 Medicinsko osobqe - 128-132 Rusi u Srbiji - 128; Rusi u Crnoj Gori - 131; Ostali, u Srbiji - 132.

Izvori i literatura - 133 Bele{ka o sastavqa~u - 134-137.

Srpsko-ruski odnosi pod naslagama zlih namera

Dugo zapostavqana istorijska istina o ruskim dobrovoqci- ma u srpskim oslobodila~kim ratovima u pro{losti, ovim radom Ilije Petrovi}a dobila je novu dimenziju. Ne zalaze}i dubqe u pro{lost rusko-srpske saradwe na vojnom poqu, Petrovi} je svo- ju istra`iva~ku pa`wu zadr`ao samo na jednom ratnom doga|a- wu, da bi pa`qivom analizom pristupa~nih izvora dao sliku ono- ga {to neki na{i savremenici u Srbiji ili ne znaju ili ignori- {u i tako sebi daju za pravo da izri~u negativne sudove o Rusiji. Pri tome, ovaj rad nije samo analiti~ki prikaz novinskih vesti o dobrovoqcima iz Rusije na srpsko-turskom frontu 1876. godine i literature nastale neposredno posle tog rata i kasnije, ve} je i analiza nekih stavova koje su o ovom pokretu u Rusiji is- kazali klasici ruske literature Lav N. Tolstoj i Fjodor M. Do- stojevski, obojica savremenici tih doga|awa. Oslu{kuju}i savremene grube ocene o vezama Srba i Rusa, predstavqene tvrdwama da Rusija nikada nije pomogla Srbiji, i podstaknut brojnim doga|ajima iz ne ba{ tako stare istorije, Petrovi} je obavio podrobna istra`ivawa i iz skrivenih (ili te`e dostupnih) novina i kwiga izvukao i, bez ustru~avawa, jav- nosti stavio na uvid trajno va`ne ~iwenice koje su pratile Srp- sko-turski rat 1876. godine. Metafori~ki re~eno, svojim istra- `iva~kim postupkom on je s mesta pokrenuo ciglu ispod koje se kriju misaone namere savremenih kriti~ara i Rusije i ruske po- litike prema Srbima. Pokazao je da su u pitawu razni gadni in- sekti koji se pred svetlom istine i pred ~iwenicama odmah ra- zilaze i za sobom ostavqaju ~istu podlogu. Ovo je va`no da podvu~emo zbog vi{edecenijske ideolo{ke blokade Rusije i zbog antiruske propagande onog dela takozvane srpske intelektualne elite opsednute la`nim sjajem evropskog zapada, ~ije floskule o Rusiji, bez analitike i bez kriti~nosti, odjekuju u u{ima dobronamernog i, danas, do o~ajawa dovedenog srpskog naroda. Kao istori~ar, Petrovi} je svoju odanost istini iskazao ulaskom u ovaj po obimu neveliki ali zna~ajan istorio- grafski poduhvat, a u~inio je to sa dvojakom `eqom: prvo, da isto- ri~arima uka`e na jedno nedovoqno istra`eno istoriografsko poqe, i potom, da onima koji odlu~uju o geopoliti~koj sudbini srpskog naroda stavi na znawe da globalizam, ili mondijalizam. jednako kao i internacionalizam, ne mo`e biti, i ne sme biti!, wegov jedini, ponajmawe nametnuti izbor.

8

Ilija Petrovi}

Onaj ko zbog sada{wosti, ali i budu}nosti, `eli da se obave- sti o srpsko-ruskoj saradwi u pro{losti, mo}i }e da u ovom krat- kom radu na|e izvor vrlo korisnih obave{tewa. Kqu~na je u tome srpska novosadska {tampa koja je pratila dolazak ruskih dobro- voqaca u Srbiju: skoro redovno navo|ena je brojnost prispelih kozaka, oficira, obi~nih qudi, a kao {to se to ponekad de{ava u sli~nim prilikama, mo`da je mestimi~no i preterivano u wiho- vom broju. Na kraju sabirawa svih kori{}enih ~iwenica, Petro- vi} kriti~ki svodi podatke na pravu meru, ali i daqe sumwa da je navedeni broj ta~an; on smatra da je broj ruskih dobrovoqaca bio znatno ve}i. Da je u takvom svom zakqu~ku u pravu, potvr|uje zajed- ni~ka grobnica na Deligradu, o kojoj se ispredaju legende o broju poginulih i sahrawenih. Na Deligradu jo{ uvek postoji {kola u kojoj je bio sme{ten {tab Lava od Ta{kenta, kako je nazivan rus- ki |eneral Mihail Grigorjevi~ ^erwajev, dobrovoqac, glavno- komanduju}i srpskih snaga (u ~ijem su sastavu ratovali i ruski i drugi dobrovoqci) na moravskom frontu. Uistinu, Petrovi} je sistematski sakupio ono {to je pisano

u Zastavi i Srpskom narodu iz Novog Sada i Srpskim novinama iz Beograda, ~ije je vesti koristio kao izvor i odakle je crpeo i sakupqao podatke o ruskim dobrovoqcima bilo otkud da su do- {li, da li sa Kubana, sa Dona, iz Kijeva, Sibira, Moskve ili Pet- rograda. Pri tome, on je naveo brojnost prispelih grupa, vojni~- kih, medicinskih ili me{ovitih, i {ta su neki od wih do`iv- qavali dok su i{li preko Ugarske ili Rumunije. Naveo je tako|e

i {ta su pomenuti listovi, prenose}i pisawe nema~kih i ruskih

glasila, javqali o dolasku dobrovoqaca sa drugih strana, u pr- vom redu iz Italije (na drinski front) i iz Engleske. Pomenuo je

i Henrija Mak Ivera, engleskog oficira, vi{e avanturistu nego

dobrovoqca, zanimqivu li~nost koju je kwaz Milan Obrenovi} odlikovao, a potom poslao u Englesku da prikupqa pomo} i vrbuje nove dobrovoqce za srpsku stvar; o svemu tome on je ostavio zabe-

le{ke u memoarima koje je 1884. godine u Londonu objavio W. D. LEstrange, Under Fourteen Flags, Pod ~etrnaest zastava. Sve {to je re~eno u Petrovi}evoj kwizi svedo~i o namerama Srbije i kwaza Milana Obrenovi}a da oslobodi vekovima okupi- rane srpske istorijske zemqe i o tome kakav je odjek ova namera imala me|u Srbima u Ugarskoj, jo{ uvek pod uticajem politi~kih ideja Ujediwene omladine srpske. Izborom novinskih vesti iz onovremenih listova i ~iweni- ca iz objavqene literature, Petrovi} je dao zna~ajan doprinos nu`noj potrebi da se stav o srpsko-ruskoj saradwi do kraja o~i- sti od naslage zlih namera. Tako|e, pomenuo je i stavove “Goro-

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

9

stasa iz Jasne Poqane” prema Srbima i wihovom oslobodila~- kom naporu, koje je ovaj izneo u romanu Ana Karewina i kojima je

pokazao da je postojala jedna Rusija sasvim druk~ija od one o kojoj govori F. M. Dostojevski. Na taj na~in ispravqeno je mi{qewe

o bezrezervnoj podr{ci Srbiji i pokazano da je u ruskom dru-

{tvu postojao sukob oko slavenofilskih ideja. Ovo je va`no da podvu~emo zbog stavova koje su u svojim za- pisima o ovom ratu i dobrovoqcima iz Rusije ostavqali srpski novinari i generali, a naro~ito istori~ari, me|u wima Vaso ^ubrilovi}, Milorad Ekme~i}, Slobodan Jovanovi}; na sumwive zakqu~ke ove dvojice posledwih oslawao se i Du{an Beri}. Posebno }emo ista}i da konstantu ovog Petrovi}evog ogle- da iz srpsko-ruske istorije predstavqa kr{ewe “ku}nog reda” u

srpskoj nauci i kulturi, uspostavqenog 1948. godine. Naime, u go- dinama antiruske i antislovenske pomame ideolo{ki zakriqene antisovjetizmom, deo tada{we srpske politi~ke elite, u sprezi

s “jugoslovenskom”, pokazao je simptome antislovenskog rasiz-

ma, a nesumwivo je da takvi simptomi traju i posle obnove Rusije. Ovaj Petrovi}ev rad pokazuje da su savremeni poku{aji, posle obnove Rusije, da se rusko-srpski odnosi u pro{losti prika`u kao nekorektni sa ruske strane, krajwe problemati~ni. Stoga, u vreme netrpeqivosti prema dobrim srpsko-ruskim odnosima u pro{losti, ovaj ogled dolazi u pravo vreme i zaslu`uje pa`wu i ~itala~ke i stru~ne publike. On zapravo razbija dezinformaci-

je i o pro{losti i o savremenosti, a to i jeste najva`nija wegova

poruka. Jovan Pejin, arhivski savetnik

U Beogradu, 22. januar 2010.

DOBROVOQCI IZ RUSIJE U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

Pobuda. Oni koji su iz jedne kwige u~ili (Timeo hominem uni- us libris, Bojim se ~oveka koji iz jedne kwige u~i) i oni koji su samo kod jednog u~iteqa na jednom ~asu bili, ne propu{taju priliku da ponove kako Rusija nikada nije pomogla Srbiji. Me|u takvim ponavqa~ima nalaze se i oni kojima se, primera radi, dalo da pro- ~itaju ili bar da im bude prepri~an zapis francuskog politi~a- ra i istori~ara Tjera (Adolf Luj Tjer, 1797-1877), od 1834. godine ~lana Francuske akademije, o navodnim pregovorima izme|u Na- poleona I Bonaparte (1769-1798-1815-1821) i ruskog cara Aleksan- dra I Romanova (1777-1801-1825) o podeli turskog carstva. Naime, u noti koju je ruska vlada februara 1808. godine poslala Napole- onu, sadr`ana su i dva plana za podelu Turske: prvi, prelazne prirode, po kome bi Turci zadr`ali Carigrad i Rumeliju (tako- zvanu Tursku Trakiju u dana{woj Bugarskoj), i drugi, kao trajno re{ewe, po kome bi Turke vaqalo proterati u Aziju. Prvi predlog sadr`avao je u sebi ideju da se Srbija organi- zuje kao nezavisno kraqevstvo, “pod kakvim austrijskim ercher- cogom” (nadvojvodom), dok je drugi predlog bio ne{to ma{tovi- tiji: “U slu~aju op{irnije podele, Car Aleksandar bi promenio svoje gorwe mi{qewe o sudbi Srbije; `ele}i da Austrijski dom (habzbur{ka kruna, odnosno Habzbur{ko carstvo - IP) dobije po{ten i koristan deo, on bi `eleo da Srbija u|e u sastav mase austrijskih dr`ava i da joj se doda jo{ i Ma}edonija, sem one partije, koju bi Francuska mogla potra`iti za utvr|ewe svoje Arbana{ke granice, i sa kojom bi Francuska dobila Solun; aus- trijska granica i{la bi od Skopqa na Orfano (zaliv na isto~- noj obali poluostrva Halkidik - IP), i u~inila bi da sila austrijskog doma iza|e na more. Hrvatska bi mogla pripadati Francuskoj ili Austriji, kako bude hteo Napoleon” (25, sveska 70,

kwiga 18, 319-320).

Bi}e da su i jedan i drugi ruski predlog bili u Parizu pre- }utani, ali je izvesno da se Rusija, kad se ve} moglo naslutiti da }e se Napoleon okrenuti protiv we, slo`ila s austrijskim sta- vom da bi najboqe bilo “kad bi Srbija opet potpala pod Portu”. Zapravo, Austrijancima (tada u strahu od Napoleona) nije bilo do upu{tawa u neizvesnost teritorijalnog {irewa k jugu i jugo- istoku, a Rusi su o~ekivali da bi, u sasvim izglednom sukobu s Napoleonom, Austrija mogla stati na wenu stranu. Takvo o~eki-

12

Ilija Petrovi}

vawe bilo je zaludno, te je car Aleksandar, ne{to kasnije, 11.

februara 1811, ponudio Austriji da za budu}i vojni savez protiv Napoleona uzme Moldaviju, deo Vla{ke i celu Srbiju. Po{to je

i ova ponuda ostala bez odjeka, Rusija je ponudila mir Turskoj.

Taj predlog bio je za Tursku prihvatqiv, ali samo uz uslov da Sr- bija opet postane beogradski pa{aluk, a Srbi da se vrate u ra- jinski polo`aj. Pred opasno{}u od Napoleona, “Rusija se nije ustezala da na to pristane. Ona je odmah poslala naro~itog iza- slanika grofa Iveli}a u Srbiju, koji je na srpskoj skup{tini, dr`anoj u Manastiru Vra}ev{nici, u jesen 1812, zahtevao da se svaki stare{ina narodni zakune n a slepu pokornost”, te da “pri- staju na onakav mir, kako Rusija i Turska ugovore, da }e pristati da budu pod Turcima kao {to su i pre ustanka bili” (25, sveska 71,

kwiga 18, 423-424).

Sami za sebe, ovi primeri mogli bi se protuma~iti kao ru- ska nezainteresovanost za srpsku sudbinu, ali se autor navede-

nih citata ne dose}a da ih dovede u vezu sa svojim zapisom iz iste kwige da je Kara|or|e, vo`d srpskog ustanka, “za devet godina svo-

je vlade, devet puta nudio Srbiju Austriji za provinciju”, od to-

ga tri puta pre one ruske ponude Napoleonu: 25. maja 1804, 6. juna 1805. i 6. februara 1806. godine (25, sveska 71, kwiga 18, 430). Ili: ako su ve} Srbi bili voqni sa se podrede austrijskoj kruni, zbog ~ega bi druk~ije od wih mislili Rusi. U na{em vremenu, obele`enom dostignu}ima demokratske re- volucije od 5. oktobra 2000, svaki poku{aj (makar koliko on bio

stidqiv i, u krajwoj liniji, bezizgledan) da se uspostave kakvi- -takvi politi~ki, privredni ili neki drugi odnosi s Rusijom, iz dela srpske javnosti u~ene iz jedne kwige pre~esto se ~uje da Ru- sija nikada nije pomogla Srbiji. Takvim pri~ama, nastalim u de- mokratskim i mondijalisti~kim krugovima (direktnim nasledni- cima brozovskih internacionalista) neke druge Srbije, one koja nastoji da za ra~un svojih nalogodavaca sa Zapada u korenu sase~e srpski nacionalni duh i satre srpsko nacionalno bi}e, vaqa se suprotstaviti primerima koje i zvani~na istorijska nauka u Sr- ba rado pre}utkuje. (Kao da se ni{ta nije promenilo od vremena u kome je Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski zapisao da “postoje dve Srbije - Srbija vi{ih slojeva, plahovita i neiskusna, Srbija koja jo{ nije `ivela i delovala, ali koja zato strasno sawa o budu}no- sti i ve} ima partije i intrige koje nekada dobijaju takve razme- re - {to je opet, posledica wihovog plahovitog neiskustva - da se ni{ta sli~no ne mo`e sresti ni kod jedne nacije koja dugo po- stoji, kod onih mnogo ve}ih i samostalnijih nego {to je Srbija. Ali pored ove Srbije vi{ih slojeva, koja tako hita da `ivi poli-

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

13

ti~kim `ivotom, postoji narodna Srbija koja samo Ruse smatra

za svoje spasioce i bra}u, a ruskog cara za svoje sunce, koja voli Ru- se i veruje im” - 8, 18. - Nema ruskog cara, ali ima Rusije i Rusa). Srpsko-turski rat iz 1876. godine najlep{e svedo~i da otpor demokratsko-mondijalisti~ke (u su{tini: internacionalisti~ke) elite u Srbiji bliski(ji)m odnosima s Rusijom ima sva antisrp- ska obele`ja, delom i zbog neshvatawa onda{wih politi~kih i vojnih prilika: Srbija je u taj rat u{la nespremna i bez kvali- tetnog naoru`awa, srpska narodna i staja}a vojska imale su pre- malo komandnog kadra i nimalo iskustva za pozicioni rat, a te su nedostatke, u najve}oj meri, otklawali ruski oficiri i vojnici iz dobrovoqa~kog sastava. “Trupe su skoro bez oficira. Na sedam dobrovoqa~kih bataqona, bila su posle borbe na Stara~i (na drin- skom frontu) ~etiri oficira, kod {aba~ke brigade na pet ba- taqona tri oficira a novoobrazovane baterije nisu imale ofi-

cira; wima su komandovali podoficiri i dobrovoqci

kamerbihzen, kojima su dobrovoqci naoru`ani, u prevelikom su broju pokvarene; posle svake borbe 500-800 pu{aka mora se oprav- qati (6, 591). A prema svedo~ewu dr Hemfrija Sendvita, engleskog lekara i srpskog dobrotvora, “na Zaje~aru, polovinom jula, (kad ono srpska vojska r|avo pro|e) u borbi je bilo 18 bataqona a sve- ga 39 oficira, ra~unaju}i tu i pukovnika Milojka Le{janina (1830-1896) s wegovim {tabom. Po pravilu i potrebi, vaqalo ih je biti 500. Tako isto i 1. avgusta, na Aleksincu, bilo je 3 bata-

qona s jednim oficirom” (1, broj 182 od 30. novembra/12. decembra 1876).

Sve u svemu, ~etvoromese~ne srpske vojne operacije u ratu 1876. godine, obele`ene retkim lokalnim srpskim pobedama, ~e- stim posrtawem srpske vojske, povremenim wenim uzmicawem pred protivnikom i “lepim” izgledima za potpun poraz, povoqno su okon~ane zahvaquju}i ruskom ultimatumu Turskoj da zaustavi svo- ju vojnu silu i potpi{e primirje (8, 13). I ne samo to. Na Berlin- skom kongresu 1878. godine, sazvanom posle jo{ jednog srpsko- -turskog, ali i rusko-turskog rata (koji je za srpsku sudbinu bio neuporedivo zna~ajniji), Kne`evina Srbija je, jednako kao i Cr- na Gora i Rumunija, blagodare}i dobroj voqi evropskih sila, stekla nezavisnost. Desilo se, tako, da su Nema~ka, Austrija, Francuska, Engle- ska, Italija, Rusija i Turska, u~esnice tog Kongresa, 3. jula 1878. godine potpisale ugovor sa~iwen od 64 ~lana, od kojih se oni od 34. do 42. odnose na Srbiju. ^lanom 34. priznata je nezavisnost Kne- `evini Srbiji, dok se ~lan 35. odnosi na slobodu veroispovesti. “Visoke ugovaraju}e strane slo`ile su se u slede}im uslovima: U Srbiji ne}e mo}i nikome smetati razlika u veri i veroispovesti

Pu{ke

14

Ilija Petrovi}

kao razlog za iskqu~ewe ili nesposobnost u pogledu u`ivawa gra-

|anskih i politi~kih prava, pripu{tawa u javne slu`be, funkcije

i ~asti ili vr{ewa raznih profesija i obrta na kojem bilo mestu.

Sloboda i vr{ewe obreda svih veroispovesti bi}e osigurano svi- ma pripadnicima Srbije i strancima, i ne mo`e se postaviti ni- kakva smetwa ni hijerarhijskoj organizaciji raznih verskih zajed- nica ni wihovim odnosima prema wihovim verskim poglavicama”. ^lan 36. odredio je nove granice Srbije, a ~lan 37. predvideo je da Srbija mo`e, do sklapawa novih sporazuma, zadr`ati dotada{we trgova~ke odnose sa stranim dr`avama, da ne sme pove}avati tran- zitne carine, te da se, ukoliko to ne bude dogovoreno posebnim spo- razumom izme|u Kne`evine i zainteresovanih sila, imunitet i privilegije stranih podanika (dr`avqana) i konzularna juris- dikcija moraju o~uvati pod zate~enim uslovima. Narednim ~la- nom (38) nalo`eno je Srbiji da za dobijenu teritoriju “nasledi” ve} preuzete obaveze Porte prema Austrougarskoj (deo turskog du- ga srazmerno prihodima sa teritorija koje su joj prikqu~ene, {to je ve} bila praksa poznata u me|unarodnim odnosima) i, posebno, prema dru{tvu za eksploataciju `eleznica evropske Turske, bi- lo u pogledu eksploatacije postoje}ih pruga, bilo u obavezi da dovr{i gradwu onih pruga koje su zapo~ete ili su ve} planirane za izgradwu; ostavqeno je da se konvencije za ure|ewe odnosnih pitawa donesu ~im Austrougarska, Porta i Srbija (i Bugarska, ukoliko se to i we bude ticalo) o tome sklope ugovor. ^lan 39. predvi|ao je na~in na koji }e muslimani (kao pojedinci), Porta

i vakufi (muslimanske zadu`bine za op{te religiozne i humani-

tarne svrhe) koristiti svoje posede u Kne`evini; pojedinci su zadr`avali svoja prava i ukoliko se isele iz Srbije, a na koji }e se na~in prodavati ili koristiti dr`avni ili vakufski posedi uredi}e posebna me{ovita komisija. Sa svoje strane, Porta je, u skladu sa ~lanom 40. potpisanog ugovora, preuzela obavezu da prema srpskim podanicima nastawenim u Turskoj postupa u skla- du s na~elima me|unarodnog prava (26, 166-167). Do potpisa ovog ugovora nije se do{lo lako, a Rusi su tokom pregovora malo dr`ali stranu Bugarima a malo Srbima. Dok je vo|ena `u~na rasprava oko jugoisto~nih srpskih granica, Rusi su tra`ili da se Trn i Pirot dodele Bugarskoj. Francuzi su se ~udili zbog ~ega Rusi “prave toliko pitawe oko Pirota i Trna kad su pre`alili i mnogo te`e gubitke”, Nemci su se qutito pi- tali “zar mir sveta zavisi od srpskih granica”, Austrougarska je podr`avala Srbiju, a Rusima, koji su se dr`ali teze da su Srbi ta- mo mawina, nije bilo do odstupawa od prvobitnog stava. “Ni{ta mawe `u~na nije bila ni rasprava o ju`noj srpskoj granici pre-

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

15

ma Vrawu. Opet su Englezi iz sve snage zapeli da Turcima spasu Grdelicu, a samim tim i Vrawe. Ali su Rusi sad bili svom snagom na strani Srba, a potpomagali su ih Austrijanci i Francuzi”. Italijani su podr`avali Engleze i Turke, a nema~ki delegat, kao predsedavaju}i na Kongresu, negoduju}i zbog tolikog zatezawa, vi~u}i da “vi{e ne `eli ni da ~uje za ime Grdelica” i prete}i da }e pitawe srpskih granica skinuti sa dnevnog reda, ipak se izjas- nio da Vrawe pripadne Srbiji. Da se ne bi gubilo vreme, u oba sporna slu~aja dogovoreno je da kona~nu odluku o granicama done- se vojna komisija; i jedna i druga odluka bile su u srpskom intere- su, {to je iskazano teritorijalnim pro{irewem za skoro 200 kva- dratnih kilometara (12, 418-419). Ako je Rusija pre toga, Sanstefanskim mirom s Turskom (mar- ta 1878), dr`ala stranu Bugarskoj (kao {to se desilo i sa Trnom i Pirotom), i to je razumqivo: strate{ki ruski interes bio je ok- renut Carigradu (i slobodnom prolazu kroz Bosfor i Dardanele), {to je, samo po sebi, podrazumevalo i bliskije odnose s Bugarima nego sa Srbima. Pa se tako i moglo desiti da srpski diplomata Mi- losav Proti} (1828-1890), kad je od pomo}nika ruskog ministra spoqwih poslova Girsa tra`io “obja{wewe o ovoj tendenciji ru- ske politike”, ali bez pomiwawa Carigrada, Bosfora i Dardane- la, dobije otvoren odgovor da “najpre idu interesi ruski, pa onda bugarski, pa tek posle wih dolaze srpski; a ima prilika u kojima bugarski interesi stoje na ravnoj nozi s ruskim” (22, 146).

Uvod u temu. O dobrovoqcima iz Srpsko-turskog rata 1876. go- dine malo je pisano. (Pomiwe se tekst Ruski dobrovoqci u Sr- biji 1876 iz 1893. godine, ali on, prema onome {to pi{e u Srpskoj bibliografiji 1868-1944, ne obra|uje temu ve} samo sadr`i izvode “iz {tampanih pisama izvesnih ruskih vojni~kih pisaca”). Tek 1930, u sarajevskom Pregledu, objavio je Vaso ^ubrilovi} jedan kra}i osvrt na tu pojavu; on se, zapravo, bavio bosanskim ustan- kom 1875-1878. godine, dok je gra|u o dobrovoqcima u Srpsko-tur- skom ratu “skupqao usput”. Makar koliko bio “usputan”, taj ^ubrilovi}ev tekst slu`io je kasnije srpskim istoriopiscima kao po{tapalica za osnovna tuma~ewa srpskog dobrovoqa{tva. Ali, ~ak i taj tekst bio je ve- }im delom posve}en dobrovoqcima u bosanskom ustanku i Bosan- cima koji su ratovali u Srbiji; neki od ovih drugih, sticajem raznih strategijskih ili takti~kih okolnosti, tamo su kra}e vreme boravili “na najmirnijem delu tadaweg srpskog fronta”, dok su neki stigli na rati{te kad je primirje ve} bilo sklopqe- no, “pa i ne sudelova{e u nijednoj borbi”.

16

Ilija Petrovi}

Rusi su u tom ^ubrilovi}evom prilogu “za prou~avawe dobro- voqa~kog pokreta u na{im zemqama” pomenuti tek uz nagove{taj da bi 1877. godine moglo do}i do rusko-turskog rata. Najpre, on ka`e da je velik deo dobrovoqaca iz tek okon~anog srpsko-tur-

skog rata “krenuo odmah” u Austriju, posredovawem ruskog odbo- ra u Beogradu, a potom i da bi se moglo desiti da u Bosnu, kao po- mo} tamo{wim ustanicima, “provale” i ruski i bugarski dobro- voqci iz Srbije (9, 408-412). Ne{to vi{e podataka o ruskim dobrovoqcima u srpsko-tur- skom ratu iz 1876. godine nudi Vojna enciklopedija:

- U odrednici Srpsko-turski rat 1876/77. bi}e nazna~eno da

je “pred rat do{lo oko 5.000 dobrovoqaca, najvi{e Srba iz sused- nih oblasti pod Turskom i iz Vojvodine, zatim Rusa, Bugara, Ita-

lijana i dr”, da se “na komandnim mestima i po {tabovima nalazio ve}i broj ruskih oficira dobrovoqaca”, te da su “ruski dobro- voqci posle zakqu~ewa primirja napustili Srbiju, a zadr`ano je samo oko 50 oficira” (11, 117. i 120).

- Odrednica Dobrovoqci ne{to je informativnija: “Kada

je juna 1876. Srbija objavila rat Turskoj, iz Bosne i Hercegovine,

Vojvodine i Makedonije prelaze u Srbiju mnogi dobrovoqci, od kojih je 14. V 1876. u [apcu formiran i poseban dobrovoqa~ki

korpus. Velik broj dobrovoqaca upu}en je i od Slovenskog komi- teta iz Rusije (oko 2.350 qudi, me|u kojima i vi{e oficira, s ge- neralom M. ^erwajevim na ~elu). U Kladovu se prikupilo i oko 4.000-5.000 Bugara, a u rejonu Zaje~ara oko 1.000 s namerom da upad- nu u Bugarsku i podignu usta- nak. Kad je izbio rat, od wih su formirani dobrovoqa~ki ba- taqoni, koji su se zajedno sa srp- skim jedinicama borili protiv Turaka. Na Moravskom frontu operisalo je i nekoliko dobro- voqa~kih jedinica iz drugih kra- jeva: bataqon iz Vojvodine (oko 2.500 boraca), Crnogorski bata- qon pod komandom vojvode Ma{a Vrbice (pribli`no 600 - IP), rusko-srpski i rusko-albanski bataqon (od Srba i Albanaca iz

Metohije i sa Kosova) s ruskim

komandnim kadrom. Uskoro su od crnogorskih, srpskih, ruskih i bugarskih dobrovoqa~kih forma- cija formirane dve dobrovoqa~ke brigade (od po 4 bataqona), a

i bugarskih dobrovoqa~kih forma- cija formirane dve dobrovoqa~ke brigade (od po 4 bataqona), a Mihail Grigorjevi~

Mihail Grigorjevi~ ^erwajev

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

17

posle odlaska ruskih dobrovoqaca (7. XI 1876) ove jedinice su reorganizovane, pa je od 1. brigade i kowi~kog puka obrazovana dobrovoqa~ka divizija” (10, 496). Pada u o~i neslagawe u brojnom stawu prido{lih dobrovoqa- ca: prva odrednica pi{e o 5.000, dok druga, kad se saberu raspo- lo`ive cifre, “predla`e” izme|u 11.000 i 11.500 dobrovoqaca. Uzmu li se u obzir i oni o kojima pi{e ^ubrilovi} (“po austrij- skim izve{tajima, bilo je potkraj juna 1876 u [apcu 6.000, u Ba- jinoj Ba{ti 800, u U`icu 2.000”), kao i ustanici (samo u nadirawu srpske vojske prema Leskovcu bilo ih je preko 6.000), onda se broj dobrovoqaca na srpskoj strani pewe iznad 26.000! Novosadski Srbski narod pi{e da se “dobrovoqci u Bosni i Staroj Srbiji javqaju tisu}ama. Ne samo da su obilato popuweni dosadawi gu- bici srbski, no je vojska na{a znamenito umno`ena, jer ka`u, da se mo`e uzeti, da je do sada 20.000 dobrovoqaca oru`ano” (2, broj 49 od 14/26. jula 1876). Ne{to kasnije, Ruski invalid pi{e, a to pre- nosi novosadska Zastava, da “u srpsku vojsku spadaju jo{ i dobro- voqci koji rade u svezi sa srpskim korovima, broj wihov iznosi

20-25.000” (1, broj 115 od 1/13. avgusta 1876).

Podrazumeva se da ni te cifre nisu kona~ne, po{to su dobro- voqci pristizali s raznih strana i kasnije, uglavnom iz Rusije, a ustanici, koji se tako|e smatraju dobrovoqcima ali im broj (kao

i u drugim ratovima) uvek ostaje nepoznat, prikqu~ivali su se

srpskoj vojsci i tokom ratnih operacija na svim srpskim fron- tovima: timo~kom, moravskom, javorskom i drinskom. Austrijsku cifru od 6.000 dobrovoqaca u [apcu, u Drinskoj vojsci, dovodi u sumwu novosadska Zastava, ve{}u da se tamo na- lazi oko 5.050 ratnika, svrstanih u sedam dobrovoqa~kih bata- qona, “koje Bosanaca, koje Srba iz Austrougarske, me|u wima i nekoliko Francuza, Talijana, Poqaka, ^eha, Nemaca, pa i po ne-

ki Maxar” (1, broj 114 od 30. jula/11. avgusta 1876). Jovan Risti} pi{e da

je “iz Bosne bio boqi odziv; otuda su prelazili dobrovoqci u Srbiju i i{li pod zastavu Srbije; nu ofenziva nije mogla napre- dovati” (22, 125). Brojem ruskih dobrovoqaca bavilo se vi{e “doma}ih” isto- riografa, a ^edomir Popov zaokru`io ih je na 2.500, me|u wima

i oko 700 oficira (12, 383-384). I jedna i druga cifra razlikuju se

od onih koje je 1896. godine dao Jovan Risti} u svojoj Diplomat- skoj istoriji Srbije: “Znamo ve}, da je iz Rusije do{lo do 3000 do- brovoqaca, da proliju svoju krv za stvar hri{}ansku i slovensku. Me|u wima je bilo oko 600 oficira iz dobrih i najboqih ku}a ruskih, a bilo je i mawe odabranih boraca” (22, 156); bi}e da su ovi “mawe odabrani borci” imali za ciq da opravdaju neka i ranija i

18

Ilija Petrovi}

poznija pisawa o ruskim dobrovoqcima, nalik Tolstojevom “ot- kri}u” da su to bili “ili izgubqeni qudi i pijanice ili prosto glupaci” (8, 174). Ovome radu nije ni ciq da traga za kona~nom cifrom, budu- }i da }e se on baviti iskqu~ivo dobrovoqcima koji su na srpska rati{ta prispeli iz Rusije; o dobrovoqcima sa drugih strana govo- ri}e se tek u naznakama, da ih je bilo, da li pomiwawem imena na koja se nai{lo u novinskim tekstovima ili retkim svedo~anstvi- ma onih koji su svoje uspomene preto~ili u kwigu, da li crticama o wihovom dolasku u Srbiju i mawe ili vi{e {turim opisima wi- hovog delovawa; o ustanicima ni toliko. Samo uzgredno ovde }e biti zapisano da su maja 1876, dok je trajao ustanak u Bugarskoj, ustani~kim ~etama komandovali de- lom Bugari koji su ranije slu`ili u srpskoj, rumunskoj ili rus- koj vojsci, delom stare hajdu~ke vojvode iz ustanaka 1861, 1862, 1867. i 1868. godine, a delom Crnogorci. “Ovi posledwi do|o{e iz Carigrada, Trebizonda, Bruse i t. d. gde u mirno doba uvek neko- liko hiqada Crnogoraca kao radinici `ive; u sadawe uskome{a- no doba, kada turski puk po~e napadati na hri{}ane, pohita{e oni ku}i i upotrebi{e priliku u Bugarskoj, da svoju osvedo~enu ve{tinu poka`u” (1, broj 72 od 12/24. maja 1876). Bave}i se tim bugarskim ustankom, tako|e uzgredno, Du{an Beri} ka`e da se “broj Crnogo- raca na koje se ra~unalo u ovom neozbiqnom poduhvatu (tako! - IP) procewivao na oko 2000”, te da su Srbi izveli “pogre{nu ra- ~unicu” da }e se wihovom “slo`enom vojnom pokretu” prikqu~iti Bugari. Umesto toga, “neko je morao da to sre|uje a ne da umesto to- ga {iri iluzije o skorom osvajawu Carigrada »sa ono vojske Crno- goraca {to je ostalo«, to jest sa grupicom licaÉiz Crne Gore, pri- ”

vremeno ili stalno nastawenih u turskoj prestonici

(19, 292).

Dobrovoqci pod oru`jem

Sa dobrovoqcima ili bez wih. Srbija i Crna Gora jesu kra- jem juna 1876. godine objavile rat Turskoj ali, kako je re~eno na po~etku, za wega nisu bile sasvim spremne. Vidqivo je to i iz pi- sawa austrijskih novina Doj~e cajtung, ~iji je prili~no podro- ban i krajwe blagonaklon osvrt na ubojnu snagu ovih dveju srpskih kne`evina prenela novosadska Zastava:

“Srbija ima staja}u vojsku, organizovanu tako da narodnoj vojsci mo- `e poslu`iti kao obrazac vojnog ustrojstva.

Staja}a vojska Srbije ima u svom sastavu mali |eneralni {tab od 14 oficira, dva bataqona pe{adije sa 1.600 momaka, dva eskadrona od po 250 momaka i kowa, po ~etiri poqske i brdske baterije s ukupno 48 topova i

550

momaka, jedan in`ewerski bataqon, dve zanatlijske kompanije sa

100

momaka i pet `andarmerijskih kompanija sa 400 momaka. Svega, da-

kle, 3.414 momaka svrstanih u tri bataqona, dva eskadrona i osam bate- rija sa 48 topova i 650 momaka u policijskom koru. Narodna vojska deli se u dve klase: u prvu spadaju momci od 20. do 33. godine, a u drugu svi sposobni mu{karci preko 33 do 50 godina. Zemqa, na prostoru od 1.676 kvadratnih miqa s 1,325.437 stanovnika, deli se na 18 okru`ja. Svako okru`je daje jednu pe{a~ku regimentu od 4 do 6 bataqo- na, dva eskadrona, jedno pionirsko odeqewe i tri do ~etiri baterije U prvom se redu (na po~etku ratnih operacija) di`u 80 bataqona sa 44.000 pe{aka, 33 eskadrona sa 4.000 kowa, 35 poqskih i osam brdskih baterija sa 260 topova i 5.000 momaka, te 22 pionirske kompanije sa 3.200 momaka i 14.000 momaka za tren (komoru - IP). Prva je klasa podeqena u deset pe{adijskih brigada. Po drugi put se kre}e tako re}i domobranstvo Srbije, i to u osam pe{adijskih briga- da sa 40.000 momaka , 13 eskadrona i 18 baterija svaka po {est topova. Ce- la se vojska deli na pet vojnih korova. Crna Gora (81 kvadratnu miqu, 130.000 stanovnika) deli se na pravu Crnu Goru i Brda, podeqene u osam nahija, s ukupno 38 plemena, koja su osnova crnogorskoj vojnoj organizaciji. Nahijama upravqaju serdari kao administrativna i vojvode kao vojni~ka vlast, dok plemenima upravqaju kapetani, kojih ima ~etrdeset. Po novoj organizaciji, svaki Crnogorac od 25. do 50. godine potpada pod vojni~ku slu`bu. Za mobilisawe popisa- no je 25.000 momaka, a jo{ 9.750 mogu se izvan zemqe upotrebiti. U mirno doba, staja}u vojsku ~ine telesna garda od 450 qudi, iz pr- vih (uglednijih - IP) porodica, me|u wima 100 jaha~a, i 800 qudi `an- darma. U ratno vreme sastavqa mom~adija trideset bataqona po osam do

dvanaest kompanija, prema broju plemena. Kompanija ima po jednog ofi- cira i barjaktara, deset podoficira i sto momaka. Gardijskih bataqo- na, broj~ano slabijih, ima pet, a vojska raspola`e sa sedam baterija po ~etiri topa i sa po jednim in`ewerskim i pionirskim odeqewem. Tri do ~etiri bataqona spajaju se u diviziju, kojom komanduje vojvoda, a dve do tri divizije sa~iwavaju crnogorski vojni~ki kor.

20

Ilija Petrovi}

Crnogorska vojska snabdevena je sa oko 215.000 pu{aka triju siste- ma. Iako se barut pravi u zemqi, za pu{ke je na strani nabavqeno devet miliona fi{eka; nabavqeno je jo{ i 6.000 revolvera tipa “»gaser«. Srbi i Crnogorci pripadaju najva`nijem narodu sna`nog stanovni- {tva na Balkanskom poluotoku, jer imaju samo dva do dva i po procenta koji su za ratnu slu`bu nesposobni. Od malena su navikli na {trapace, vi~ni su oru`ju, hrabri, dura{ni, istrajni, te }e biti opasni neprija- teqi Turcima, utoliko opasniji, {to }e se skoro kao u ro|enoj svojoj zem- qi boriti, koju ta~no poznaju, kao i na~in vojevawa, kako se treba, i {to }e se boriti za oslobo|ewe svoje otaxbine od turskog jarma. Srbija daje u prvom redu 65.000, Crna Gora 10.000 vojnika. Pru`e li jedni drugima ruku, to je dovoqno, da satru i iz zemqe isteraju 40.000 Tu- raka, {to se nalaze koje u pobuwenim provincijama, koje oko Ni{a, i koje je bolest i svakojaka oskudica desetkovala” (1, broj 40 od 11/23. marta 1876).

Austrijsku ocenu o hrabrosti, izdr`qivosti, istrajnosti i spremnosti na `rtvu u borbi za oslobo|ewe potvr|uje i pismo jed- nog srpskog vi{eg oficira svojoj `eni, najverovatnije kao odgovor na weno prekliwawe da ne ide na front ve} da se, dok traje rat, zadr`i negde u zavetrini:

“Mi `ivimo u ozbiqnom vremenu. Sva je narodna vojska u Srbiji pod oru`jem. Turci su na granici na{oj iskupqeni, koje u Ni{u, koje u Vidi- nu, a koje u Novom Pazaru, oko 40.000 turske vojske, protiv Srbije. 150.000 srpskih bajoneta spremaju se na wih. Regularna vojska oti{la je iz Be- ograda na granicu u Aleksinac i Zaje~ar. Na Drini iskupi}e se protiv Bosne 30.000 qudi. Oroz je odapet; da se rat objavi, pa listom napred! Srbija nikad ne be{e tako spremna, tako slo`na, i tako odu{evqe- na. Sad je kucnuo ~asak da stresemo lance, ili da svi juna~ki izginemo. U ovom ozbiqnom vremenu, svaki koji srpsko ime nosi mora prineti sve svoje snage, umne, materijalne i fizi~ke, na `rtvenik svoje bedne domo- vine. Samo tako mo}i }e i od nas {to biti. Od mene, na koga je dr`ava Srbija toliko potro{ila, bilo bi stidno i sramno da se u ovim, za Srba- diju, ozbiqnim trenucima, natrag povu~em, bilo iz kakvih mu drago uz- roka. Ja qubim tebe, qubim moju milu decu, ali qubim i moju milu ~ast, moje srpsko ime, i pre }u poginuti, nego da me nestane iz redova srpske vojske, spremne da osveti Kosovo, da brani svoju domovinu i da izbavi svo- ju jadnu, jednokrvnu bra}u, iz okova poganih varvara. Ne! ni tada rada ne bi bila, da ima{ mu`a kukavicu, koji opasnost izbegava, a koga bi posle svaki po{ten Srbin prezirao. Ne zahtevaj, dakle, da se preselim odavde, ja to ne mogu ~initi, jer nevera nikad bio nisam. Time bih pokazao da sam kukavica, a to nigda ne}u biti. Ako pobedimo, i ostanem u `ivotu, bi}e slave, bi}e dike; ako me kleto |ule zgodi, bi}e za tebe i za moju milu de- cu najve}a uteha, {to }ete mo}i svakom slobodno u o~i pogledati, jer }e svaki re}i: ovo je `ena i ovo su deca onoga {to je hrabro poginuo, bore- }i se za slobodu svoga naroda! Pitaj mi starog oca, pitaj ga, da li bi mogao druk~ije delati, da je na mom mestu?!

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

21

Iz Bosne pisa}u ti. Stegni srce, budu spremna na sva{ta, poka`i se da si Srpkiwa. Treba da razume{, da je lep{e: slavno poginuti, lepo ime deci ostaviti, nego kao sraman kukavica `ivot boraviti. [to Bog dade i sre}a juna~ka, vaqda }e i nama zora zazoriti, posle tolikih beda i ne-

voqa. A sad mi ostaj zdravo” (1, broj 117 od 21. septembra/3. oktobra 1875).

Podatak o “150.000 srpskih bajoneta” iz ovog pisma znatno se razlikuje od 65.000 vojnika koje pomiwe austrijski izvor, a ne- {to mawe odstupa od 124.000 mobilisanih (me|u kojima se, vaqda, nalaze i 4.000 vojnika iz staja}e vojske) i 5.000 dobrovoqaca sa strane (11, 117). ^ini se da pisawe ruskog Golosa da “u Srbiji ima svega 125.000 vojske, od kojih 70.000 mo`e da uzme oru`je” (1, broj 54 od 9/21. aprila 1876), izravnava podatke austrijske obave{tajne slu`- be i ra~unicu Vojne enciklopedije, tako da se cifra onog srpskog vi{eg oficira mo`e uzeti malo kao epski pre}erizam a malo kao potreba, zarad samoohrabrewa, da se jedna }o{kasta pojava u sta- tisti~koj masi zaokru`i. Bilo kako bilo, na Vidov-

u sta- tisti~koj masi zaokru`i. Bilo kako bilo, na Vidov- Knez Milan Obrenovi} dan 1876. godine

Knez Milan Obrenovi}

dan 1876. godine (15/27. juna), kwaz Nikola Petrovi} (1841- -1921) pozvao je narod crnogor- ski u rat protiv Turske, poru- ~uju}i da je “prije bila neslo- ga, a sad je sloga”, te da “Mu- rat dobi carstvo na{e, Mu- ratu ga vaqa i oteti” (1, broj 94

od 25. juna/7. jula 1876). Tri dana

kasnije, iz vojnog logora na Deligradu, kwaz srpski Milan M. Obrenovi} (1854-1901) dao je proklamaciju “mome dragom narodu”, ~ije zakqu~ne poruke

glase:

“Bra}o! Pun pouzdawa u va{e rodoqubqe i va{e vojni~ke vrline, Ja }u s vama i pred vama, a s nama }e na{a hrabra bra}a Cr- nogorci, pod svojim vite{kim vo|om Mojim bratom kwazom Niko- lom, s nama }e na{i divni junaci Hercegovci i na{i mnogoisku- {eni pa}enici Bosanski. Na{a vredna bra}a Bugari ~ekaju na

nas, a od slobodoumqa ponositih Grka mo`emo o~ekivati, da ne}e iza nas dugo zaostati ti slavni potomci Temistokla (528-462 pre Hrista) i Bo~arisa (Markosa, 1790-1823). Po|imo dakle napred, moji di~ni junaci, u ime Svemogu}ega Boga, svima narodima pravednoga oca, po|imo u ime pravde, slo-

bode i prosvete!” (1, broj 91 od 20. juna/2. jula 1876).

22

Ilija Petrovi}

U me|uvremenu, 17/29. juna, prema pisawu novosadskog Srb- skog naroda, srpski izaslanik u Turskoj predao je turskoj vladi zahtev “Ili Staru Srbiju i Bosnu pod hara~ Srbiji, a Hercego- vinu Crnoj Gori - ili srpske vojske prelaze turske granice” (2,

broj 44 od 23. juna/5. jula 1876).

Be~ki Tagblat od 1. jula (po novom ra~unawu) proklamaciju kwaza Milana propratio je ve{}u iz neidentifikovanog izvora

da se “s velikom sigurnosti misli, da }e za ~etrnaest dana ustanak op{ti biti u Bugarskoj, Trakiji i Makedoniji (vaqda kao odgovor na ulazak Kne`evine Srbije u rat - IP). Za 100.000 usta{a sprem-

U Rusiji je jav-

no mwewe sasvim na strani balkanskih Slovena. Iz Rusije }e po svoj prilici do}i ogromne potpore u novcu i qudima” (1, broj 93 od

23. juna/3. jula 1876).

Malo je verovatno da se ta vest naslawala na beogradske iz- vore i pisawe zemunskog Grani~ara da je “~uveni general ^erwa-

jev

On slu`i u vojsci srpskoj besplatno. Stupiv{i u slu`bu srpsku stavio je srpskoj dr`avi na raspolo`ewe 100.000 dukata. Ka`u da je vrlo bogat, no ipak dar ovaj je tako ogroman da zaslu`uje dubo- ko priznawe Srbije” (1, broj 75 od 18/30. maja 1876). Tako|e, bilo je u op- ticaju i saop{tewe da }e ruski general Fadjejev sti}i u Srbiju polovinom jula, da }e se ^erwajevu i wemu postepeno prikqu~i- vati 20.000 dobrovoqaca iz Rusije (2, broj 43 od 19. juna/1. jula 1876), da ih je u Deligrad ve} do{lo 3.000 (1, broj 93 od 23. juna/3. jula 1876), da je

postav{i generalom srpskim, polo`io ovih dana zakletvu.

qeno je oru`je. Vojska ^erwajeva nosi ga sobom

u Vaqevu, prema vesti od 17/29. juna, u vreme kad je vaqevska bri- gada krenula prema Kru{evcu, svojevoqaca bilo oko 700-800, me- |u wima i gra|ana “koji ostavqaju svoje imawe i upisali su se u svojevoqce”, da se 2/16. jula “uz pesmu i popevku uvezla na brod »Deligrad« druga klasa brigade beogradske sa mnogim dobrovoq- cima”, uglavnom |acima iz srpskih krajeva severno od Save i Du- nava (1, broj 99 od 4/16. jula 1876), da se s vi{e strana ~uje kako “me|u vojsku na granicu svaki dan dolaze novi i novi dobrovoqci u Sr-

biju” (1, broj 92 od 22. juna/4. jula 1876)

Te vesti, ali bez i najmaweg nagove{taja da je iz Rusije ije- dan dobrovoqac do tada oti{ao u Srbiju, bile su propra}ene i porukom Slovenskog odbora iz Moskve generalu ^erwajevu, koji }e tek 27. jula/8. avgusta biti postavqen za glavnog komandanta sjediwene Timo~ke i Moravske vojske:

{aqe tebi i tvojim vojnicima, na{oj bra}i,

Neka se nepobedivi pravo-

slavni krst zablista nad mra~nim vrhovima svete Sofije (u Carigradu

{to slobodu qube, najsrda~nije pozdravqe

“Zlatokrovna Moskva

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

23

- IP). Neka pred svetlosti mu i{~ezne mrski polumesec kao {to i{~e- zava vosak pred plamenom ogwa ovog svetog rata, koji mora idejama i na- ~elima na{eg Spasiteqa pobedu a na{im du{manima smrt i sramotu do- neti. Tvoja pobeda i na{a je pobeda! Ova re~ca nalazi u prsima svakog od nas odu{evqena odziva. Mi }emo ti sva~im na ruku i}i: novcem i oru`- jem. Milioni slovenskih srdaca ne}e ti oskudevati. Sve }emo pokrenu- ti, {to je dostojno slovenske ideje. A ostavi li promenqiva ubojna sre}a tvoj strategi~ki dar i juna~- ke borce na Balkanu, budi uveren, da }emo mi, da }e tada na{a narodna Rusija ono ~initi, {to nam na{a ~ast zahteva, i {to nam nala`e na{ na- rodni i verozakonski ose}aj. Nad razvalinama sela i varo{i, nad le{i- nama na{ih du{mana pru`i}emo mi iz oba dela sveta gvozdenu ruku Ru- sije tebi i na{oj bra}i. Rekli bismo, da nas na{i du{mani jo{ slabo poznaju i da nas dr`a- ve, koje su prema nama prijateqski raspolo`ene i zahvalnost nam duguju, ne}e izneveriti, te }emo mo}i o`ivotvoriti na{u ideju, kojoj i Bog poma`e. Ali neka nas svi ostave, neka pristanu uz na{e du{mane i oni, koje smo mi kao prijateqe pazili: onda nam ne ostaje ni{ta drugo, nego da se latimo ma~a svi, od sne`nih poqana sibirskih do obala Crnog mora, palmom oki}enih, od u{}a Amura do vode Vi{wice, i samo nad le{e- vima stotine miliona Rusa mo}i }e du{mani u lance okivati Balkan, koji danas zve~i od jeke oru`ja. @ivila slovenska ideja! @ivio car! @ivila narodna Rusija!” (1,

broj 98 od 2/14. jula 1876).

Vesti o dobrovoqcima. Ve} od polovine jula 1876. godine no- vosadska Zastava redovno izve{tava svoje ~itaoce o zbivawima na srpskom rati{tu, a vrlo se ~esto sre}u i kra}e vesti o dolasku dobrovoqaca s raznih strana. Beogradske Srpske novine u tom su pogledu vrlo {krte i mnoge doga|aje pre}utkuju, tako da se Zasta- va najvi{e oslawa na izve{taje svog dopisnika iz Beograda i pi- sawe ruskih novina, dok tekstove austrijskih, ugarskih ili nekih drugih glasila sa strane preuzima mnogo re|e. (U nekoliko na- vrata preuzimane su i vesti iz zemunskog Grani~ara, ali je taj list ubrzo bio zabrawen. Zbog toga, neke su vesti stizale u Novi Sad sa zaka{wewem, a podrazumeva se da mnogi doga|aji nisu ni “stigli na red” da budu zabele`eni). Jedan od prvih izve{taja o sukobu s Turcima mogao bi biti onaj koji je dopisnik be~kog Tagblata poslao 5. jula (23. juna po starom) sa Cetiwa, u kome se ka`e da su Turci naoru`ali Ku~e, nadaju}i se da }e oni, kao `rtve stravi~ne crnogorske pohare iz 1856. godine, vojevati protiv Crnogoraca. No, Ku~i se prikqu~e jednom crnogorskom bataqonu, “pobiju Turke, odbiju ih do Podgo- rice i zaplene 500 pu{aka”. Ku~i su, javqaju austrijske novine, lako mogli napasti Podgoricu i uzeti je, ali su se zaustavili, po-

24

Ilija Petrovi}

{to jo{ nisu znali da je rat Turskoj bio objavqen nekoliko dana

ranije (1, broj 95 od 27. juna/9. jula 1876).

Dan-dva kasnije, srpska vojska pre{la je Drinu i u{la u Sem- beriju. Iz [apca je 1/13. jula javqeno da Bijeqina jo{ nije zauze-

\oka

Vlajkovi} udara{e s tri bataqona s leve strane, a Paja Putnik opet s tri bataqona svojevoqaca s desne strane” (1, broj 102 od 9/21.

jula 1876). Otud je javqeno da su se “u borbi najboqe odlikovali svo-

Kolika je hrabrost i

ravnodu{nost kod na{ih svojevoqaca, dokaza}e ova dva primera. Jedan koji je bio rawen i sav krvav, le`ao je sasvim bezbri`no na travi, uzeo svoju ~uturu sa rakijom i sasvim spokojno pijuckao i pu{io svoju cigaru kao da le`i na krevetu; jedan ga zapita: »Zar se ne boji{ da ti ne iste~e krv«, na {to on odgovori: »Neka je, sta}e i sama« Drugi jedan, koji je u juri{u ubio jednog Tur~ina, svla~io je sasvim spokojno oru`je sa wega, skinuo mu fes sa gla- ve, metnuo na svoju i uzeo ogledalo da vidi kako mu stoji, ne haju- }i ni{ta za ki{u od olova i okolo wega. Svakim danom opa`a se ve}a hrabrost kod na{e vojske bito kod svojevoqaca. Oni se malo po malo oru`aju turskim ost- ragu{ama (pu{kama koje se pune odostrag, otetim od turskih voj- nika - IP); uop{te za nekoliko bojeva ima}e ih skoro svi” (1,

oso-

jevoqci, koji su naj`e{}e bili napadnuti

ta, “ali su je na{i svojevoqci pro{li jedared svu unakrst

broj 106 od 16/28. jula 1876).

Nekako istovremeno, 5/13. jula, srpska vojska zauzela je svu topli~ku dolinu ispod Kopaonika, posle ~ega je deset sela stupi-

lo u dobrovoqce (1, broj 102 od 9/21. jula 1876).

Svojevoqci pristi`u. U me|uvremenu, ali i narednih nede- qa, u srpskim krajevima severno od Save i Dunava moglo se redov- no ~itati da u Srbiju, u mawim ili ve}im grupama, ili pojedina~- no, sa strane dolaze dobrovoqci za srpsku vojsku, naj~e{}e zvani svojevoqci, a ponekad, kad su Rusi u pitawu, i gosti. Na primer:

Jedna vest zemunskog Grani~ara od 29. juna/11. jula kazuje da je “pro{le nedeqe” nekoliko pruskih oficira primqeno u srpsku vojsku (1, broj 99 od 4/16. jula 1876); tih dana primqen je, sa ~inom po- ru~nika, i Pavle Juri{i} [turm (1848-1922), Lu`i~ki Srbin, {kolovani pruski oficir, s iskustvom u Francusko-pruskom ra- tu 1870/1871, potowi srpski i jugoslovenski |eneral; iz Magde- burga je stigao jedan mlad Nemac, Teodat [mit, da se sa Srbima bori protiv Turaka, wegov otac brzojavno je zatra`io od nema~- kog poslanstva u Beogradu “da ga povrate”, ali je momak odbio “saradwu” i oti{ao da se bori kao dobrovoqac (1, broj 103 od 11/23. jula 1876); jedan francuski kapetan, koji se u Beogradu “kao dobro-

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

25

voqac na raspolo`ewe stavio, upitan sa kakvim ~inom `eli u vojsku stupiti, odgovorio je, ne tra`i nikakav ~in, no `eli kao prost vojnik stupiti, i ako se na bojnom poqu poka`e, neka ga ta-

mo po zasluzi nagrade” (1, broj 106 od 16/28. jula 1876); iz be~ke Prese

preuzeta je vest da je deset italijanskih dobrovoqaca oti{lo u srpsku vojsku na Drini (1, broj 108 od 20. jula/1. avgusta 1876); “pre|e ame- rikanski (u nekim vestima predstavqen kao Englez), sada srpski

pukovnik Mak Iver, sastavqa ovde kowi~ku legiju od stranaca” (1, broj 113 od 28. jula/9. avgusta 1876) i, kako je to javqeno 7/19. avgusta, pukovnik Henri Ronald Daglas Mak Iver (1841-1907), ro|en u Americi, poreklom iz [kotske (vojni~ku karijeru zapo~eo u en- gleskoj vojsci tokom indijske pobune 1857. godine, a potom rato- vao na raznim drugim stranama - pod ~etrnaest zastava -, izme|u ostalog kao dobrovoqac kod Garibaldija, u ameri~kom Gra|an- skom ratu - na strani Ju`waka, zbog uspomene na svoje detiwstvo u Virxiniji -, u Meksiku, gde je stekao titulu grof meksi~kog carstva, u brazilskoj pa argentinskoj vojsci, u francuskoj armi- ji protiv Pruske, uz hercegova~ke ustanike, na Kritu, u Egiptu, u [paniji, na Kubi, u gr~kom ustanku u Tesaliji protiv Turske, u

Srbiji

“koji ovde u Beogradu o svom tro{ku organizuje svoje-

voqa~ku kowani~ku legiju, iskupio je svoje qude i pro~itao im svoja vojni~ka pravila. Kad se ~itawe svr{ilo, pukovnik im, po- kazuju}i na nebo, re~e: “»Bog na nebu!«, i pokazuju}i rukom na

svoj revolver: »Ja na zemqi - to vam je zakon! Kome se ovaj zakon

ne dopada, neka se odmah ispi{e«. Niko od oko 400 svojevoqaca

nije odstupio” (1, broj 122 od 11/23. avgusta 1876).

),

I tako daqe.

Grci u turskoj vojsci. Za srpsku stranu, uvek raspolo`enu prema “ostalom” pravoslavnom svetu, moralo je biti vrlo zanim- qivo i pisawe atinskog lista Stoa:

“Telegram, koji nam je doneo vest da su Grci, podanici tur-

ski, stupili kao dobrovoqci u tursku vojsku da se bore protiv Sr-

ba i Crnogoraca, jako nas je ope~alio. Ovakva vest nije se mogla

nikad o~ekivati. Dosad je istorija poznavala samo Poqake, Ma-

xare, Engleze, Francuze, Nemce i Talijane, koji su kao dobrovoq-

ci u turskoj vojsci slu`ili i platu iz turske blagajne vukli, ali

primera nema da su to ikada ~inili Grci. Nije mogu}e da su to Grci. To }e biti izmet i |ubre sokaka carigradskih; jer nam je nemogu}e da verujemo da su se do ovolikog slepila mogli dovesti drugi, osim sasvim pokvarene stihije, po{to samo ovakve stihije mogu tra`iti bratstvo s Turcima. Ovakva je politike vladala neko vreme i u Atini, a izrodila se u Carigradu u vizantijskim

26

Ilija Petrovi}

glasilima. No takva je politika protivna svakom narodnom i

svetom predawu” (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).

Dobre vesti. Ohrabruju}e su na Srbe delovale jo{ tri vesti:

prva je poslata sa drinskog fronta, druga s javorskog, a tre}a iz neke od brojnih bolnica za srpske rawenike. Prva vest glasi: “[to se ti~e odela i opreme istih dobro-

voqaca to

toj nevoqi dosko~iti. Prema odu{evqewu tih boraca za srpsku slobodu, prema dokazanoj i pokazanoj hrabrosti wihovoj u pro- {lim bojevima, opravdana je nada, da }e vojni ministar, koji se dva dana bavio u tamo{wem logoru, ~im uzmogne ispuniti svoje obe}awe, po kome }e svi dobrovoqci japunxetima (ogrta~ima, ka-

banicama - IP) snabdeveni biti. Koliko je pohvalno dr`awe

dobrovoqaca i topxija, toliko se ne mo`e re}i za kowicu, no se nadati, da }e boqe i}i i sa te strane, ~im se vi{e svikne vojna

slu`ba i ubojni poredak. [to se samog `ivota ti~e

ska u tom pogledu ni u ~em ne iskudeva, i da mo`e bez ikakva na-

pora godinu dana provesti

30. jula/11. avgusta 1876).

Iz druge vesti moglo se saznati da je 9/21. avgusta “pukao u na{em logoru glas da je jedno odeqewe na{ih dobrovoqaca, koje sastavqaju ve}inom Crnogorci, prodrlo prema Sjenici. Ka`u da su ti dobrovoqci prodrli i u samu varo{, a danas se iznad Sjeni- ce na nebu videla crven (crveni odsjaj, od po`ara - IP). Dervi{ pa{a sa svojom vojskom se priprema Javoru, te Sjenica po tome ne- ma nikakve vojske, tako da su dobrovoqci lako mogli prodreti u

samu varo{” (1, broj 120 od 10/22. avgusta 1876).

Tre}om, najkra}om, “naro~iti dopisnik” Primorca izve{ta- va da su “rawenici koji se ovde le~e, mahom odu{evqeni i jedva ~ekaju ~as, da se mogu vratiti natrag u boj. Ju~e ih je ve} nekoli- cina oti{la zajedno sa tri ~ete (od 600) mladih svojevoqaca” (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876). Uz ovu vest bilo je dodato da “tu ima pu- no Nemaca, sve inteligentnih ({kolovanih - IP) mladih qudi”, ali se ne razaznaje da li su se oni nalazili me|u izle~enim ra- wenicima ili svojevoqcima koji su prvi put odlazili na front.

Takvo je stawe na Drini” (1, broj 114 od

vojska srp-

nije najboqe, no ujedno se o~ekuje pouzdano, da }e se i

Po prilici, radilo se o ovoj

drugoj grupi, jer nema~ki dobrovoqci, ~ini se, i nisu bili ret- kost u srpskoj vojsci. Potvr|uje to i vest iz Beograda da je po- ~etkom jula, po novom ra~unawu, primqeno nekoliko pruskih oficira u srpsku vojsku (1, broj 99 od 4/16. jula 1876), kao i ona od 13/25. avgusta, da su oficiri koji su “ovih dana iz Nema~ke do-

Nemci, Talijani, Francuzi

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

27

{li” primqeni u srpsku vojsku, te da }e za dan-dva krenuti na boj- no poqe (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876). Bezmalo ~etrdeset dana ka- snije moglo se saznati da “pukovnik Beker organizuje jednu legiju od samih Nemaca” koji su ve} doputovali u Beograd i koji su, u nedostatku odgovaraju}ih srpskih uniformi, dobili ode}u name- wenu tobxijama iz staja}e vojske (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra 1876). Ne{to kasnije, strani listovi javqali su iz Beograda da }e se od nema~kih dobrovoqaca obrazovati i jedna ulanska (kowi~ka) regimenta, te da se “toga radi kupuju kowi u Ugarskoj” (1, broj 151

od 3/15. oktobra 1876).

U srpskoj vojsci kod Aleksinca bilo je i bugarskih dobrovo-

qaca (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).

Interesu mladih Italijana da priteknu u pomo} Srbima, do- prinelo je i pismo \uzepa Garibaldija (1807-1882), borca za na- cionalno oslobo|ewe i ujediwewe Italije, upu}eno prvima od onih koji su, ~im je rat izbio, oti{li na srpsko rati{te :

“Dragi moji prijateqi! Na va{oj neumornoj odanosti k sve- tom delu, velim vam ja hvala u ime ugwetenih naroda. I staro i mlado, u koga god na svetu plamenito srce kuca, treba danas da pripomogne, da se ugweteni hri{}ani oslobode u`asnoga tiran- stva polumese~eva - te da od Kandije (Krita) pa do reke Pruta strese sa sebe igo jatagansko svaki narod, mawe ili vi{e poga`e- ni. U srcu }u svom pratiti ja sve vas, i sve one di~ne i juna~ne, {to za vama po|u u tu svetu vojnu krsta{ku” (1, broj 92 od 2/14 jula 1876). Retke su vesti o dolasku italijanskih dobrovoqaca, a ovde }e biti navedena ona koja ka`e da su prvih dana oktobra (po sta- rom ra~unawu) do{le tri grupe; u tre}oj, prema vesti poslatoj 4/16. oktobra, bilo ih je ~etrnaestorica (1, broj 154 od 8/20. oktobra 1876). Iz Odese je javqeno da je otud ve} prema Srbiji krenuo jedan legion, a da se uskoro o~ekuje odlazak i drugog, od 700 qudi, sastavqenog od Italijana iz Carigrada, Odese, Rima i Torina

(1, broj 158 od 15/27. oktobra 1876).

Sa ciqem da se sa srpskom vladom dogovori o obrazovawu ve- like italijanske legije, u Beograd je, po nalogu generala Kanci- ja, zeta Garibaldijevog, doputovao major Busoni. Od wega se moglo saznati da se italijanskom odboru za regrutovawe dobrovoqaca ve} prijavilo 15.000 qudi, od kojih je 2.000 spremno “da odmah

otputuju” (1, broj 164 od 27. oktobra/8. novembra 1876).

Koji dan ranije javqeno je da bi uskoro mogla u Srbiju pre}i jedna legija francuskih dobrovoqaca okupqenih u Rumuniji (1,

broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876), ali do toga, isto kao i u slu~aju

“velike italijanske legije”, nije do{lo, po{to je u me|uvremenu zakqu~eno primirje.

28

Ilija Petrovi}

Sredinom oktobra, do{lo je i osamdesetak Poqaka (1, broj 154 od 8/20. oktobra 1876), a pri kraju istog meseca (15/27) javqeno je iz Beograda da “sutra polazi na Drinu jedna ~eta pod komandom

Gustava Sukanska, Poqaka (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876);

to nije re~eno, ali treba ra~unati da je ta ~eta bila sastavqena od dobrovoqaca iz Poqske. Jer, vest iz Var{ave, prenesena 6/18. oktobra iz Beograda, kazivala je da “dokle se neprestano o miru

govori, ovde gledamo na svim }o{kovima i krajevima pripreme za rat. Vojnici, dobro opremqeni, prolaze svaki dan u masama, a ako ih ko pita kuda putuju, oni odgovaraju, ~isto ~ude}i se, {to ih tako {to jo{ mogu pitati, “pa u Tursku” (1, broj 154 od 8/20. oktob- ra 1876). Za Poqake, to je zna~ilo isto {to i “u Srbiju”, po{to su delovi Srbije za koje se ratovalo tada pripadali Turskoj. Od ovih vesti potpuno odudara konstatacija Jovana Risti}a da su “od Slovena izostali sa svojim simpatijama jedino Poqaci,

a od susednih naroda jedino Maxari. I jedni i drugi davali su

sve~anih izraza svojim simpatijama za Turke. Maxari su se dotle zaboravili, da su iz svoje prestonice poslali po~asnu sabqu Ab- dul-Kerim-pa{i, glavnom komandantu Turske Vojske, koja se bori- la sa Srbima. Nu niti je {to ono Poqsko nebratstvo udilo stvari srpskoj, niti su ove zlurade manifestacije Maxarske bile prve u istoriji wihovih odno{aja sa Srbima. (Bi}e da se ovim potvr|uje ono {to je u 24, 144 Milo{ S. Milojevi}, istori~ar izvorne srp- ske {kole i ~lan Srpskog u~enog dru{tva, zapisao o zbivawima tokom maxarske “revolucije” 1848/49. godine: “Mi ne}emo ovde na-

voditi utamawenih preko 100.000 du{a za vreme dvogodi{we borbe

Maxara i ve~ne im bra}e i sojuznika, a u to vreme nebra}e i krv-

nika srpskih, Poqaka, koji

zemqama na{eg naroda

u~ini{e jade i pokore u srpskim

Tako isto ne}emo navoditi ni zverska i

bogomrska dela maxarska u~iwena za vreme dvogodi{we borbe Srba sa ovima kao: nabijawa `ivih qudi i `ena na koqe, se~ewe

i nabijawe na plotove ograda {kolskih glava srpskih u~iteqa i

nevine de~ice |aka

obez~a{}ivawa, harawa, paqewe gra|ana,

zavoda i t. d. i svetih hramova i oltara” - IP). Ni jedno ni drugo

nije moglo spre~iti, da borba srpska ostavi u krugu velikih ob- razovanih naroda, utisak plemenite narodne borbe za slobodu. To nije mogla pomesti ni prepiska, koju je papa Pije IX vodio sa Sul- tanom Hamidom II, uveravaju}i ga o svojoj qubavi u vremenu, kada se potocima lila Hri{}anska krv za oslobo|ewe od turskoga ja- rma. U zalud je tada Vatikan koketovao sa Portom, a Lehodovski sa Safet-pa{om. Jedini trag, {to je od toga ostao, bila je verska netrpeqivost, koju je poglavar katoli~ke crkve pred celim sve- tom pokazao” (22, 160-161).

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

29

Garibaldinac \uzepe Barbanti-Brodano (1853-1931), potowi advokat, pi{e da je, pored Talijana, u wegovom odredu bilo i Bel- gijanaca, Francuza, Nemaca, ^eha, ~ak i Norve`ana; mora biti da ih je bilo i sa drugih strana, jer jo{ ka`e da se u odredu govori- lo “deset razli~itih jezika”. (Zabele`ili smo svega dvadesetak wihovih imena, kako sledi: Akile Biconi, Alesandro Kasira- qi, Alfredo Panigini iz Lewana, Al~este Fa|oli, kapetan An- tonio Konselini, Arturo ^ereti, G. Bonera, \uzepe Barbanti Brodano, E. de Luna, major Zgaralini iz Livorna, Nikolo Lazaro, markiz kapetan P. Vernasi, Rafael ^ervoni, Stefan Kanci, To- to, Fortunato ^ereti, kapetan Francisko Gando, ^elso ^ereti, svi iz Italije, te Ernest Fernije iz Bezansona/Francuska, poru~- nik Ernest [tah iz Belgije, tri brata Rajkovi}a, svi oficiri, Srbi iz Hrvatske i profesor Keler iz Lajpciga/Nema~ka). A Be~ka Presa da 15. decembra 1876. godine javila je iz Ru- {kuca kako su Talijani koji su kao dobrovoqci do{li u Srbiju - “obmanuti komi~nim preteranostima Garibaldijevim”, zbog ~e- ga se “gorko kaju, jer su tamo r|avo primqeni” i jer su kod Srba nai{li “samo na neblagodarnosti”, obu~eni su u rite, a Rusi su ih {ibali knutama. Razqu}ena takvim pisawem, grupa dobrovo- qaca iz Italije pi{e iz Beograda (15. decembra 1876), da su “ita- lijanski dobrovoqci na{li odli~an prijem bratski u Srbiji. Vlada je pokazala svu mogu}u brigu da ih pristojno odene i sa~uva od strogosti zimskoga vremena, koje je obi~no qu}e u Srbiji nego

Da su svi oni, koji su pro{log leta `elili slu`iti

u Italiji

stvari Slovena protiv Turaka, stvari civilizacije protiv var- varstva, imali nu`nih sredstava da do|u u Srbiju, ne bi bilo sto- tina nego vi{e tisu}a Italijana dobrovoqaca na Drini” (1, broj

195 od 24. decembra 1876/5. januara 1877).

Rusi. Bilo je mnogo vi{e vesti o dolasku dobrovoqaca iz Ru- sije, a mi }emo ih ovde pratiti, naj~e{}e, onim redom kojim su objavqivane:

r Novosadska Zastava preuzela vest iz beogradskog Istoka da je “u Beograd prispeo poznati ruski |eneral ^erwajev”, a iz Politi~kog korespondenta iz Atine da }e on stupiti u srpsku vojsku, “da eventualno primi vrhovno zapovedni{tvo; po istom iz- voru, ve} su ~iweni u tom pogledu pregovori, i to od vi{e vre- mena. \eneral va`i kao osobit strateg i od skora je s velikim po- ~astima istupio iz aktivne ruske slu`be. Taki (odmah - IP) po dolasku svom (u Beograd) bio je na audijenciji kod kneza i odma posle toga po~eo je da prou~ava vojni~ko stawe u Srbiji” (1, broj 69

od 7/19. maja 1876).

30

Ilija Petrovi}

30 Ilija Petrovi} Prijem ruskih oficira-dobrovoqaca u srpsku vojsku r \eneral-major ^erwajev zaputio se u Srbiju

Prijem ruskih oficira-dobrovoqaca u srpsku vojsku

r \eneral-major ^erwajev zaputio se u Srbiju po vlastitoj

`eqi “i ponudio svoje usluge knezu Milanu. Primqen je i stupio je u slu`bu; ali uop{te ne kao vrhovni komandant srpske vojske, kako se moglo ~uti kod nas u Rusiji, prili~no dugo. Tada su upra- vo i po~eli ruski dobrovoqci kojih je, uostalom, i ranije bilo, tj. pre ^erwajeva” (8, 193).

r Iz jednog ruskog pisma doznajemo da je ruski pe{adijski pu-

kovnik Aleksandar Lavrovi~ Ismailov, izaslanik |enerala ^er- wajeva, svoju misiju u Rusiji s uspehom svr{io, {to je zna~ilo da se preko 200 ruskih oficira stavilo na raspolo`ewe srpskom ministru vojnom. “Od tih se mnogi nalaze na putu” (1, broj 109 od 21. jula/2. avgusta 1876). U verziji novosadskog Srbskog naroda, te je oficire opremio izvesni ruski milionar Kladov, a pukovniku Ismailovu, pri wegovom ponovnom odlasku u Srbiju, prikqu~i- la se jedna ~etvrtina “opremqenih” ( 2, broj 54 od 4/16. avgusta).

r Iz Ja{a, u Rumuniji, javqaju “da tamo iz dana u dan sti`u

ruski dobrovoqci s paso{ima, kad `eqeznicom putuju daqe na srpsku granicu. Vele da im tamo{wi ruski konzul daje putna tro- {ka. Na svetog Iliju (20. jula/1. avgusta) poiska{e toga radi 50

vagona i dobi{e ih” (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).

r Tokom prve nedeqe avgusta, po novom ra~unawu, preko Vla-

{ke je u Srbiju stiglo 2.000 ruskih dobrovoqaca. “Ruski konzul u Ja{u daje im putni tro{ak” (2, broj 53 od 31. jula/12. avgusta).

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

31

r Pester lojd pi{e iz Petrograda da se ruski oficiri koji

`ele da stupe u srpsku vojsku, ne bi li lak{e pro{li kroz Aust- riju i Ugarsku, prikqu~uju sanitetskim misijama iz Petrograda

i Moskve. Wegov izve{ta~ jo{ je saznao da je, neposredno po okon-

~awu vojnih manevara u Krasnom Selu, na osnovu vi{e brzojav- nih zahteva generala ^erwajeva, 140 gardijskih odicira dobilo otpust iz vojske dok traje srpsko-turski rat i “jo{ ove nedeqe idu na mesto svoga opredeqewa”. Nekoliko oficira reklo je tom izve{ta~u da }e putovati preko Moskve, Odese i Rumunije, da }e svaki islu`eni ruski vojnik koji krene u Srbiju dobiti potpunu opremu i 50 rubaqa, te da se najvi{e ra~una s odzivom donskih

kozaka (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).

r Ruskij mir izvestio je da je jedan pedeset petogodi{wi

islu`eni kozak iz Irkutska, u Sibiru, do{ao u Moskvu s name- rom da se prikqu~i srpskoj vojsci i, po{to mu je usli{ena molba “da ga odprave na bojno poqe”, nastavio je putovawe prema Srbiji

(1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).

r Svojevoqci iz legije wene svetlosti knegiwe Natalije (da

li Srbi doma}i ili sa strane, da li Rusi, da li i jedni i drugi), iz Beograda su 10/22. avgusta otplovili brodom prema Smederevu, odakle }e odmah produ`iti putovawe prema moravskom boji{tu

i prikqu~iti se trupama kojima komanduje general ^erwajev (1,

broj 123 od 15/27. avgusta 1876). O putovawu ruskih dobrovoqaca od Be-

ograda prema rati{tu na osoben na~in svedo~i nedobronameran zapis ruskog velikog kwaza Me- {~erskog, koji je u Srbiji bora- vio avgusta 1876. i koji u svojoj kwizi Pravda o Serb i (Isti- na o Srbiji), objavqenoj 1877. go- dine u Petrogradu, tvrdi da je “transportovawe iz Beograda pojedinih grupa i odeqewa, vr- {eno u velikom neredu, iako je starawe o tome, povereno rus- kom |eneralu Dandevilu, puno- mo}niku petrogradskog sloven- skog komiteta” (23, 19). Ka`emo:

nedobronameran, po{to je kwaz

Me{~erski, uzgredno pomiwu}i

|enerala Dandeviqa ali sa ci- qem da u celini naru`i u~e{}e ruskih dobrovoqaca u Srpsko- -turskom ratu 1876, krivicu za srpske te{ko}e u saobra}aju, na- ro~ito drumskom, prebacivao na samog |enerala ^erwajeva.

za srpske te{ko}e u saobra}aju, na- ro~ito drumskom, prebacivao na samog |enerala ^erwajeva. Knegiwa Natalija Petrovna

Knegiwa Natalija Petrovna

32

Ilija Petrovi}

r Grupa od ~etrdesetak gostiju iz Rusije, kako su po~esto nazi-

vani dobrovoqci s isto~ne strane, me|u wima po jedan pukovnik, potpukovnik i major, preko dvadeset kapetana i petnaest poru~- nika i potporu~nika, do{la je u Beograd 12/24. avgusta, narednog dana preobu~ena je u vojne uniforme i naoru`ana, posle ~ega je odmah krenula na Drinu, najverovatnije u okolinu Bratunca. Ta

vest pro{irena je i najavom da bi dva dana kasnije mogli sti}i novi gosti (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876). Kako se tih dana “bojna sre}a Srpskoj Vojsci bo`e nasmejala”, |eneral ^erwajev je 12/24. avgusta telegrafisao knezu Milanu “da se odugovla~e pregovori

o miru” (22, 126).

r Kao {to se i o~ekivalo, 17/29. avgusta do{lo je u Beograd

pedeset Rusa, koji }e “sutra i prekosutra u ime Boga biti na boj-

nom poqu” (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).

r Istoga dana objavqene su i dve vesti koje se ruskim dobrovo-

qcima bave samo nominalno, dok se wihova su{tina ticala anti- srpske politike ugarske vlade. Iz prve saznajemo da je ugarska policija nekoliko dana rani- je zaustavila u Budimpe{ti 68 Rusa koji su s urednim paso{ima krenuli u Srbiju i ograni~ila im kretawe. Zbog takvog postupka ruski konzulat je odmah protestovao kod ugarske vlade i {efa

policije. “Ne moga{e se drugo, nego 18. avgusta pozva{e sve te Ruse u policiju i izjavi{e im da mogu i}i kuda im je voqa. Uz to im povrati{e i paso{e, kwige i oru`je, {to su im bili oduzeli. Maxarske novine podigo{e ~itavu hajku na svoju vladu, kako je mogla iz svojih {aka pustiti takav »skupocen ratni materijal«,

i kako je, kao {to navodi Pe{ti naplo, dopustila da je pobedi

jedan konzul”. Vlada je preko lista Hon (Otaxbina) objasnila da ona mora respektovati paso{e svake dr`ave “koja je u savezu s na- {om dr`avom i kojoj je politika s na{om identi~na”. Posle sve- ga, Hon je svom ~itali{tu objasnio {ta misli o ruskoj dobrovo- qa~koj misiji: “[to su bli`e turskim topovima, s tim je gore po wih i - nadamo se - s tim je mawe zlo po nas”; {to }e re}i: rus- ki dobrovoqci strada}e u okr{ajima s Turcima, a wihova pogi-

bija bi}e dobitak za Maxare (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).

r Druga vest kazuje da je 21. avgusta/2. septembra, dnevnom la-

|om, iz Novog Sada prema Beogradu otplovio velik broj Rusa (ali

ne onih “koji su od Ma|ara u Pe{ti nekoliko dana zadr`ani”; oni su “gorwom la|om” do{li 19/31. avgusta). “Kad je sino} pristajala ista la|a vukovarskoj obali, desila se slu~ajno u tamo{woj ba- {ti na stanici banda (muzi~ka grupa - IP), koja odsvira Rusima

u po~ast rusku himnu, koju su svi slu{ali stoje}i. Kako se tu na-

{lo vi{e Srba, to se brzo bra}a upozna{e i kao {to je prirodno,

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

33

htedo{e se malo pozabaviti u pesmi i razgovoru. Ali usred te za-

pevawe rus-

kih pesama. Badava joj se primetilo da ruska himna ne mo`e biti

zabrawena u ovoj dr`avi kad je car i kraq prisni prijateq ru- skom caru. Sve to nije pomoglo i tako se dru{tvo razi|e, Rusi odo{e u parobrod, jer ne hte{e da im vukovarska policija pro-

pisuje pravila privatne zabave (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra

1876). Bilo je to ba{ na dan kad su Turci, prema Risti}evom pi- sawu, “sna`no napali na srpske polo`aje” u dolini Morave, te je ^erwajev, zbog toga {to su se Srbi “te{ko oduprli”, zatra`io od kneza Milana da se pregovara o primirju (22, 126).

r Devetnaestog/31. avgusta, iz Kladova je u Beograd prispelo

oko 150 ruskih oficira, narednika i bolni~ara i “danas su se nad- le`nom mestu predstavili. Oni }e se dva dana ovde baviti, a tre- }i dan polaze na bojno poqe”. Ova je vest pro{irena i najavom da }e i narednog dana, s iste strane, do}i “mnogi gosti” iz Rusije (1,

broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).

r O dolasku ruskih dobrovoqaca u Srbiju pisao je i Poli-

ti~ki korespondent iz Atine, ~iju je vest od 20. avgusta/1. sep- tembra, da je “danas oti{lo nekoliko biv{ih ruskih oficira, kao svojevoqaca na bojno poqe”, preuzela i Zastava (1, broj 129 od 25. av-

gusta/6. septembra 1876).

r Dowom la|om, 19/31. avgusta, do{la je grupa od oko 150 rus-

kih oficira i narednika (1, broj 129 od 25. avgusta/6. septembra 1876).

r “U Odesi vrbovane dve ~ete za Srbiju svaka do 600 momaka.

Obe ove ~ete vrlo dobro naoru`ane ve} su u Srbiji” (2, broj 61 od

1/13. septembra).

r Javqeno je da je {est dana ranije poginuo pukovnik Rajevski

(1, broj 130 od 27. avgusta/8. septembra 1876) .

r Javqeno je tako|e da je istog tog dana (21. avgusta/3. septem- bra) “dowom la|om” do{lo pribli`no dvesta ruskih oficira, a narednog jutra jo{ ~etrdeset, me|u wima i jedan general.

bave do|e mesna policija, koja izjavi, da zabrawuje

r Vest od 24. avgusta/5. septembra glasila je da je tog jutra na bojno poqe krenula kowi~ka legija s nekolicinom ruskih ofi- cira i ruskim pukovnikom kao komandantom, te da se o~ekuje da tokom dana, prvom zemunskom la|om (“gorwom”), doputuje 80 Rusa

(1, broj 131 od 29. avgusta/10. septembra 1876).

r Narednog dana (25. avgusta/6. septembra) poslata je vest da

je Rumunija otvorila svoju granicu i u Srbiju po~ela da propu- {ta i vojsku i opremu. “Nadamo se da }e kroz deset dana sti}i svih 50.000 ostragu{a {to su bile zadr`ane na ruskoj granici” (1, broj

132 od 31. avgusta/12. septembra 1876), odnosno na ulazu u Rumuniju.

34

Ilija Petrovi}

r Dan kasnije, po vesti objavqenoj u istom broju, “do{lo je

preko 100 ruskih vi{ih i ni`ih oficira i 100 kozaka, sa neko-

liko vojnih lekara. Neki od wih putovali su i 14 dana”.

r Iz Turn Severina javqeno 27. avgusta/8. septembra da je dva

dana ranije, la|om “Franc Josif”, do{lo 135 gostiju iz Rusije,

Iste ve~eri do{lo je `eleznicom

jo{ 80 dobrovoqaca i svi zajedno odo{e ju~e ujutru u Beograd. Sino} je `eleznicom do{lo 17 dobrovoqaca, me|u wima jedan general, ~ovek ve} sasvim sed, ali sna`an i imponuju}i. Ba{ ovaj ~as prelaze ~amcem u Kladovo. O~ekuju se jo{ mnogi gosti, koji }e danas ili sutra `eleznicom i parobrodom prispeti” (1, broj 133

me|u wima ~etiri pukovnika

od 1/13. septembra 1876).

r Zastava je u broju 134 od 3/15. septembra, pored vesti da }e

narednog dana sti}i i stado od sto kowa nabavqenih u okolini

Subotice, donela vi{e vesti u vezi s ruskim dobrovoqcima; dve,

o wihovom polasku iz Rusije, preuzete su iz ruskih novina, a one ostale govorile su o grupama koje su stigle u Beograd:

- Sanktpeterbur{ke vjedomosti javile su da je 20. avgusta-

/1. septembra iz Kijeva prema Srbiji krenuo prvi deo dobrovo- qa~kog dru{tva “pod vo|stvom georgijevskog kavaqera [imkov- skog, u~esnika Krimskog rata (u odbrani Sevastopoqa). Nared-

nih dana oti}i }e i drugi deo”;

- ~etiri dana kasnije, velika grupa dobrovoqaca, me|u wima

desetak oficira i ve}i broj podoficira, otputovala je iz Mosk- ve, ve~erwim vozom;

- “ruski svojevoqci, sve sam islu`eni vojnik, koji su ju~e

ovamo stigli, danas po podne sme{teni u velikoj kasarni, i to pod {atorima”;

- u no}i izme|u 28. i 29. avgusta (9. i 10. septembra po novom

ra~unawu) “opet je do{ao prili~an broj gostiju iz Rusije, me|u kojima ima mnogo vi{ih oficira raznog roda oru`ja”;

- naredne no}i “do{li su mnogi gosti iz Rusije, me|u istima

je ve}ina mlade` ruska, koji }e kao svojevoqci da se bore na smrt

ili `ivot, za oslobo|ewe i ujediwewe hri{}ana Balkanskog po-

luostrva”.

r Na dowem Dunavu pucali su turski ba{ibozuci na austrij-

sku po{tansku la|u koja je nosila preko 150 ruskih dobrovoqaca. Austrijski konzul ulo`io je protest turskoj vladi zbog tog “be-

zobrazluka” (2, broj 62 od 4/16. septembra 1876).

r Rumunija je dozvolila slobodan prelaz ruskih dobrovoqaa

tako da su oni po~eli da se kre}u u grupama od 40, 100 i ~ak do 1.000 qudi, delom islu`enih vojnika a delom onih koji su dobili privremeni otpust iz vojske. “Za Srbiju je odre|eno 2.000 ruskih

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

35

ni`ih i vi{ih oficira da do|u. Do danas ih je ve} stiglo preko

800” (2, broj 62 od 5/17. septembra 1876).

r Zastava od 7/19. septembra preuzela je iz ruskih novina

dve zanimqive vesti:

- Novoje vremja javilo je da su 28. avgusta/9. septembra iz

Petrograda otputovale u Srbiju dve sestre Lukjanove, kozakiwe

sa Dona, od kojih starija ima 23 godine. “One }e tra`iti da u|u u aktivnu vojsku, po{to su od detiwstva pokazivale interesovawe

za vojni~ku slu`bu. Obe su ve{te jaha~ice i streqa~ice. Mla|a

je ~ak u~estvovala i u lovu na medvede, gde je sve zadivila svojom

neustra{ivo{}u”;

- Novgorodski telegraf javqa da je Ivan Ke{ko, {esnaesto-

godi{wi brat srpske knegiwe Natalije, `ene kwaza Milana Ob- renovi}a, “umakao od svojih ro|aka i krenuo u Srbiju da tamo do- brovoqno u|e u srpsku vojsku” .

r U istom broju objavqeno je da je izme|u 30. avgusta i 1. septe-

mbra (11. i 13. septembra po novom ra~unawu) do{lo toliko Rusa “da se na{ odbor na{ao u neprilici zbog kvartiqa, no ipak su svi

dobro sme{teni”, dok su 3/15. septembra pristigle dve grupe. Pr-

va, kao “o~ekivani gosti, wih oko 300 iz Rusije” do{la je u prepo-

dnevnim satima i sme{tena u “u kasarni velikoj”, a druga, u kojoj

je bilo 30 oficira, “po podne do|e drugom la|om

i sme{teni su

po

kafanama” (1, broj 136 od 7/19. septembra 1876). Po prilici, bili su

to

isti oni Rusi koje Doj~e cajtung od 16. septembra (4. po starom

ra~unawu) pomiwe kao oko 400 “ratobornih Rusa”, koji }e odmah i}i u Deligrad, “te }e se dodati ruskoj brigadi” (1, broj 140 od 14/26.

septembra 1876).

r Zanimqive su, zbog potreba dobrovoqa~kih kowi~kih legi-

ja, i tri vesti objavqene u istom broju: “kowi iz Rusije su na pu-

tu”, “oko Subotice kupqen ve}i broj kowa, koje komisija ~itav dan preuzima” i “kupqeno je oko 400 kowa u okolini Pe{te, i ve} su

na

putu”.

r

U rumunskom gradu Or{avi, naspram Tekije, istovremeno

su

se zatekli turski vojnici iz Ada-Kalea koji se tu snabdevaju

hranom, i 300 ruskih dobrovoqaca koji su iza{li s broda dok su

putovali prema Srbiji; “potego{e jedni na druge no`eve, a wiho-

vi oficiri stave se me|u vojnike, i tako preduprede, te se nisu

Turci i Rusi na austrougarskom zemqi{tu potukli” (2, broj 63 od

8/20. septembra 1876).

r Vest od 10/22. septembra glasila je da je “ju~e na Kladovu

300 kozaka na kowima u Srbiju pre{lo” i vest od 11/23. septembra

da su “danas oko jedan po podne la|om Deligrad do{li jedan gene-

ral i nekoliko ni`ih i vi{ih oficira raznih rodova oru`ja i s

36

Ilija Petrovi}

wima 360 kozaka i ^erkeza” (1, broj 141 od 15/27. septembra 1876); van sva-

ke

sumwe, radi se o dvema razli~itim grupama.

r

Budimpe{tanski korespondent preneo je vest iz Beogra-

da

od 12/24. septembra da je “za utorak 14. septembar najavqen

dolazak vojni~kog odeqewa od 800 Rusa. ^ine se ve} pripreme ra-

di wihovog do~eka. Javqena su i imena vi{ih oficira {to do-

laze” (1, broj 142 od 17/29. septembra 1876); nemogu}e je razabrati da li

se radi o onih 1.100 ruskih svojevoqaca (“od kojih 500 dolaze u

Beograd a 600 u Kladovo”) ~iji se dolazak, u vesti od 15/27. sep- tembra, upravo o~ekivao.

r Ruski dobrovoqci dolaze “sve vi{e i vi{e, koje parobro-

jedno na drugo 1.000-1.500 vojni-

ka na dan. Ako dola`ewe ovako potraje jo{ 10-14 dana bi}e 40.000

ruskih dobrovoqaca u Srbiji. Kozaci dolaze na kowima i s oru`- jem, u ~etama od 150-400 vojnika” (2, broj 65 od 18/30. septembra 1876).

r Prema vesti od 12/24. septembra, iz Beograda su, u {tab |e-

nerala ^erwajeva, otputovali “mnogi ruski vi{i i ni`i ofici- ri, sanitetsko osobqe, dva ruska sve{tenika i nekoliko ruskih

telegrafista” (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876). Vest da se

kao dobrovoqci iz Rusije pojavquju i sve{tenici, bila je pra}e-

na i ve{}u da je pokretna crkva, koju je srpska vojska dobila na

dar od Rusije, 13/25. septembra postavqena u dvori{tu velike kasarne. Narednog dana unesen je odgovaraju}i name{taj i, upr- kos ki{i i nepogodnom vremenu, crkva je osve{tana i u woj odr- `ana slu`ba Bo`ja. Crkva }e potom biti prenesena u Deligrad,

vojsci na kori{}ewe (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876).

r S obzirom na brojnost prido{lih svojevoqaca, Zastava je

mogla javiti da je “prva ruska brigada ve} potpuna” i da }e se mo-

}i i druga obrazovati. “Osim toga }e se organizovati i ~etiri ko-

za~ke regimente. Sa Dona dolaze mnogi kozaci, a neki izme|u wih pod oru`jem i na kowu”. Jedna regimenta, pod nazivom “koza~ka regimenta knegiwe Natalije” ve} je obrazovana, knez joj je dao zastavu i ve} je oti{la na Deligrad (1, broj 144 od 21. septembra/3.

oktobra 1876).

r Vesti da je ^erwajev ve} popunio jednu rusku brigadi i da

je krenuo s obrazovawem druge (komandant Prve dobrovoqa~ke

brigade bio je ruski pukovnik De-Preradovi~, poreklom Srbin, a

komandant Druge - Aleksije Mihajlovi~ Miloradovi~, tako|e poreklom Srbin, iz Mostara), da dve ruske koza~ke regimente

u~estvuju u boju kod Deligrada i da su mnogi ruski oficiri od- likovani Takovskim krstom, potvrdili su i beogradski dopisni-

ci stranih novina; posle pet dana, prenela ih je i Zastava (1, broj

147 od 26. septembra/8. oktobra 1876).

dom, koje na ~amcima i skelama

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

37

r U Zastavi je, kao vest od 4/16. septembra, objavqeno pismo

jedne “`enskiwe” koja je, najverovatnije po~etkom septembra (po novom ra~unawu), do{la iz Rusije. Ona pi{e da se “svr{iv svoje poslove u Odesi i oprostiv se s institutom”, preko Galca uputi-

la u Srbiju. “Iz Odese je po{lo nas do 170 qudi, i to sve ~estitih

U

i trezvenih, koji su skroz shvatali delo koga se poduhvataju

Turn Severinu smo se sastali sa partijama iz Harkova, Moskve i

U Beogradu nas nisu do-

Kijeva, te nas je do{lo svega do 400 Rusa

~ekali, jer nisu znali kad }emo sti}i; trebalo je da stignemo u ~etvrtak uve~e, no po{to je padala ki{a a no} bila suvi{e mra~-

na, to smo s la|om naseli (nasukali se - IP), te smo stigli jedva

u petak uve~e. Na stanici su nas dugo ~ekali, ali su se zbog ki{e

najposle razi{li

U Beogradu je tako mnogo Rusa, da ih mo`e{

na svakom uglu sresti” (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).

r Zastava prenosi vest iz Beograda da je srpska vlada odbi-

la tursku ponudu za primirje (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra

1876); nije re~eno zbog ~ega je ponuda odbijena, ali treba verovati da je srpska nada u rusku vojnu pomo} bila neuporedivo ja~a od trenutnih vojnih prilika na srpsko-turskom rati{tu. (Godine 1902, nekada{wi ruski dobrovoqac P. A Gejsman a tada profesor Nikolajevske akademije Generalnog {taba u Sankt Peterburgu, napisao je da “vojska |enerala ^erwajeva, u odsudnim bitkama u drugoj polovini septembra 1876, nije bila ja~a od 35.000 do 40.000 qudi, protivu kojih su Turci raspolagali snagom od 60 do 70 hiqada qudi” 23, ). Da}emo ovde samo dve vesti koje su, najvero- vatnije zasnovane na ne~ijim obe}awima |eneralu ^erwajevu (u svakom slu~aju: na pretpostavkama), mogle uticati na podizawe ratni~kog raspolo`ewa i u srpskoj vojsci i u srpskom narodu:

r Prva: “U toku ove i idu}e nedeqe o~ekuje se prolaz ruskih

vojnika u Srbiju do 30.000. Svi vojnici nose sa sobom svoju opre-

mu, i vode ih wini oficira” (2, broj 66 od 22. septembra/4. oktobra 1876).

r Druga: “Do ~etiri nedeqe najdu`e bi}e na Moravi i Timo-

ku 60.000 ruske vojske. S ovom vojskom namerava general ^erwa- jev da vojeni pohod na Turke u~ini. Srpsku vojsku upotrebi}e za rezervu i za opsadu oko Vidina i Ni{a, a sa ruskim dobrovoq- cima krenu}e na Sofiju. - 30.000 ruskih dobrovoqaca do}i }e na Ibar, a 10.000 na Drinu i tako }e ruske vojske biti u Srbi za ~e- tiri nedeqe 100.000. Ovo su ujam~ili ~lanovi odbora u Rusiji generalu ^erwajevu koji je ve} 30.000 ruskih vojnika dobio” (2,

broj 71 od 9/21. oktobra 1876).

r Izme|u 5. i 10. septembra (17. i 22. po novom ra~unawu) do-

{lo je vi{e od 1.000 Rusa, me|u wima dva pukovnika, tri potpu-

38

Ilija Petrovi}

kovnika i preko 50 oficira. Na li~ni poziv |enerala ^erwaje- va, preko Odese je do{ao i |eneral Novoselov sa dobrovoqa~kim

korom sa Kavkaza (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).

r [esnaestog/28. septembra, la|om do Smedereva, oti{lo je

na boji{te 276 svojevoqaca “prostog reda”, odnosno obi~nih voj-

nika. Istog dana, wih ~etrnaestorica zaputi{e se na Drinu.

r Tako|e, pozivaju}i se na “pouzdan izvor”, Zastavin dopis-

nik javio je “da je ovih dana na dowem Dunavu 1.500 kozaka sa ko- wima zajedno u Srbiju pre{lo i da se u Deligradu nalaze; za wih su iz beogradskog grada poslate xide”, odnosno kopqa za barjake.

r Istoga dana (16/28. septembra) iskrcalo se kod Kladova 400

Rusa; oni su odmah nastavili put prema Deligradu, u pomo} srp-

skoj vojsci i ^erwajevu. Dva dana kasnije, u beogradski pristan uplovio je brod “Deligrad” sa dva {lepa i na srpsko boji{te do- vezao jo{ 600 ruskih svojevoqaca i 40 oficira, me|u kojima ima

i dosta koza~kih (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra 1876).

r Odlazak onih 276 svojevoqaca “prostog reda”, odnosno pe-

{aka, prema Smederevu propra}ena je posle {est dana (22. septem- bra/4. oktobra) ve{}u da je 320 dobrovoqaca stiglo “na ju`nu gra-

nicu na{u”, ali i ve{}u da “nas no}as iznenadi{e mnogobrojnim wihovim dolaskom”. Nije re~eno o kojem se broju radi, a dodato je da “sutra iz Kladova dolazi jo{ 160 svojevoqaca i ve} je sve za wihov dolazak (u Beograd) pripremqeno. Grupa od 80 kozaka, koja

je kod Kladova pre{la zajedno s kowima i oru`jem, ne}e ni dola-

ziti u Beograd, “ve} }e pravo na Deligrad”. Posle dva dana jav- qeno je da su “ju~e oti{li mnogi svojevoqci na bojno poqe”, da je “sa ju~era{wom la|om do{lo oko 40 oficira”, te da “danas o~e- kujemo pove}i broj svojevoqaca iz Rusije (1, broj 148 od 28. septem- bra/10. oktobra 1876); bi}e da je ovaj posledwi podatak najavqivao vest od 26. septembra/8. oktobra da je “pre dva dana na dowem Du-

navu oko 600 ruskih svojevoqaca do{lo u Srbiju”, a da je vest o dolasku oko 50 ruskih svojevoqaca “ju~era{wom gorwom la|om (od Novog Sada) bila pride (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).

r U me|uvremenu, u no}i izme|u 25. i 26. septembra (po sta-

rom ra~unawu) stigao je u Beograd jedan sanitetski tren i uz wega “pove}i broj ruskih svojevoqaca” (1, broj 149 od 29. septembra/11.

oktobra 1876); nije re~eno koliko ih je bilo, ali izraz pove}i broj upu}uje na mno`inu.

r Iz Novo~erkaska oti{la 64 kozaka (2, broj 68 od 29. septemb-

ra/11. oktobra).

r U Beograd je, brodom Deligrad, 27. septembra/9. oktobra

prispelo 137 ruskih svojevoqaca (1, broj 151 od 3/15. oktobra 1876).

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

39

r U prepodnevnim satima 1/13. oktobra do{ao je u Beograd

“pove}i broj ruskih svojevoqaca”, a za sutra{wi dolazak ve} se sprema do~ek. Najverovatnije s tog do~eka ( 2/14. oktobra) poslat

je izve{taj da je “danas u {est i po sahata pre podne do{lo 500 ru-

skih dobrovoqaca, me|u wima preko 100 oficira. Ovo su ponaj- vi{e akademijski vaspitani mladi oficiri. Me|u wima ima i kozaka” (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876). Druga vest od istog dana gla- sila je da je tih dobrovoqaca bilo “oko 600” i da su do{li u ~e- tiri grupe; lako je mogu}e da su u prvom izve{taju pogre{no isko- ri{}ene re~i “me|u wima”, te da zbog nisu sabrane cifre “500 ruskih dobrovoqaca” i “preko 100 oficira”.

r Tre}eg/15. oktobra brodom “Deligrad” do{lo je oko 480

“prostih svojevoqaca”, me|u wima ima i Talijana. Narednog dana (1, broj 154 od 8/20. oktobra 1876) ta je vest “popravqena” podatkom da je tokom prethodna dva dana do{lo 560 Rusa i 14 Talijana.

r Petog/17. oktobra, “oko 8 sati na la|i Deligrad ode jedan

ruski polk do Smedereva, a odatle srpskoj vojsci u moravsku do- linu. Me|u wima je 40 oficira. Potom }e Deligrad otploviti do Kladova da prihvati 180 Rusa koji su ju~e pre{li iz Rumunije (1,

broj 153 od 6/18. oktobra 1876).

r Vaqa smatrati razumqivim {to ruski svojevoqci dolaze

tako ~esto i u tako velikom broju, budu}i da se, prema Zastavi- nom izve{taju preuzetom iz nekih ruskih novina, “u celoj Rusiji govori o ratu. Iz najsigurnijeg izvora mogu vam javiti, da se u predelima oko Dona i Volge spremaju adrese u korist Srba. U Orequ i Ni`wem Novgorodu svaki bataqon svojevoqaca dobija odelo narodne vojske od 1812. godine. Na kapama nose krst s natpi- som: »Za veru i Slovenstvo«. Donski kozaci dado{e 1.000 svojevo- qaca. Ataman koza~ki general Krasnokovski izvestio je u Petro- grad, da ne mo`e vi{e zadr`avati ratobornu `equ kozaka. U ju`- noj Rusiji ~esto se de{ava da seqaci prodaju svoje ko`uhe, `ene nakite, sve u korist Srba. Pojedini seqaci zemqu i ku}u ostav- qaju pa odlaze sa sinovima u boj” (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876).

r Vest sli~ne sadr`ine stigla je iz zapadne Rusije, a samu ci-

fru potvrdile su i Srpske novine (3, broj 250 od 4/16. oktobra): “Kad je 8. septembra i{la preko Krjukova ~eta dobrovoqaca, 250 momaka donskih kozaka, svaki je bio oki}en zelenom gran~icom. Voz je `e-

leznice bio oki}en zelenim vencima, a kod fewera veliki venac

i u wemu krst od zelenog cve}a”. Na pitawe {ta ga je pokrenulo

da idu u Srbiju, jedan |ur|evski kavaler (nosilac ordena Svetog \or|a) odgovorio je: “Gospodo, ~ita{, ~ita{ i ~ita{, o zver-

stvima turskim, koji ne {tede ni `ene, ni decu, `are, pale, seku

i ubijaju, krstu se ~asnom rugaju - daqe nismo mogli podnositi

40

Ilija Petrovi}

A vi se, bra}o, pomolite za nas Bogu, mo`e biti ne}emo se ni vra-

titi” (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876).

r Iz Ki{iweva je 12/24. septembra oti{lo u Srbiju 75 koza-

ka. Posle molitve, na polasku, sve{tenik im je rekao: “Vi idete

da branite pravoslavqe i ug-

wetenu stradaju}u bra}u, i idete ne pla{e}i se smrti. Ve}ega dobra od toga nema; sam je Hristos rekao da ve}e qubavi nema od ove, osim ako ko polo`i svoju du{u za bra}u svoju” (1, broj 153 od

6/18. oktobra 1876).

r Zastava je objavila vest poslatu iz Beograda 4/16. oktobra,

koja glasi: “Razumeli smo da je 5.000 kozaka sa kowima pre{li granicu kod Kladova i uputili se Deligradu” (1, broj 154 od 10/22. ok-

tobra 1876). Bez obzira na brojnost ove koza~ke jedinice, ~ini se neprikladnim i neprihvatqivim bilo kakav poku{aj da se ona pre}uti i bez obrazlo`ewa odbaci.

r Petog/17. oktobra, gorwom la|om do{ao jedan ruski polk,

u kome je bilo i 40 oficira (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).

r Iz Moskve je, kako javqaju ruske novine, od 17/29. septem-

bra do 21. septembra/3. oktobra oti{lo u Srbiju 182 oficira, 213 podoficira, 118 plemi}a i 144 borca raznih stale`a (1, broj

156 od 12/24. oktobra 1876).

r Samo pore|ewa radi, daje se ovde i ruski podatak da je izme-

|u 17/29. avgusta i 27. oktobra/8. novembra iz Moskve oti{lo u Sr- biju 1.277 dobrovoqaca: 137 oficira, 336 podoficira, 379 redov- nih vojnika, 81 plemi} i 336 lica iz raznih stale`a i zanimawa. Kad se tome doda 87 sanitaraca (9 lekara, 8 fel~era, 59 milosrd- nih sestara i 11 nosilaca), ukupan broj pove}ava se na 1.365 qudi (1, broj 172 od 12/24. novembra 1876). Mo`da se i s tim podacima mo`e dovesti u vezu vest iz ]uprije od 10/22. oktobra da je “divota bi- lo gledati me|u wima nekoliko sedih staraca od 60-75 godina, s kakvim odu{evqewem i qubavqu idu ruski svojeoqci”.

r Kroz Odesu je 25. septembra/7. oktobra, na putu prema Srbi-

na sveti posao po sopstvenoj voqi

ji, proputovalo 117 dobrovoqaca; najverovatnije, radi se o grupi koju predvodi knez Aba{izi, muhamedanac, “koji }e se boriti u legiji knegiwe Natalije” (1, broj 160 od 19/31. oktobra 1876).

r Sedam dana kasnije, 2/14. oktobra, otputovala je i ~eta koja

broji 150 qudi. Iz Ni`weg Novgoroda, 19. septembra/ 1. oktobra, preko Rumunije, u grupama od po 100 do 150 qudi, otputovala je ~eta ni`wenovgorodske dru`ine od 900 qudi, dok je iz Tvera 30. sep-

tembra/12. oktobra otputovala grupa od 200 kozaka (1, broj 155 od

10/22. oktobra 1876).

r Iz Vladivostoka po{lo je u Srbiju 100 dobrovoqaca (1, broj

160 od 19/31. oktobra 1876).

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

41

r Iz Odese pi{u 3/15. oktobra da je u utorak 21. septembra/3.

oktobra ispra}eno 200, u subotu 25. septembra/7. oktobra 250 (ovu grupu predvodio je |eneral Semjon Kornilovi~ Novoselov - 2,

broj 68 od 29. septembra/11. oktobra), a u subotu 2/14. oktobra jo{ 58 do-

brovoqaca. “Od nekog vremena Odesa ispra}a svake subote svoje dobrovoqce, koji polaze za Srbiju. Iz po~etka `ele}i pokazati

svoju simpatiju k slovenskom delu, `urilo se kako }e se {to vi{e dobrovoqaca otpraviti, i nije se ~inio ba{ veliki izbor u qudi- ma, no ko je god izjavio `equ po}i u Srbiju, svakog su otpravqa- li. No kad se ~ulo da se mnogi ruski dobrovoqci vra}aju natrag zbog nekih izgreda, to se sada drugi izbor u qudima ~ini. Sada

se

kozaci, junkeri, oficiri i t. d. s obzirom na nravstvenost”, od- nosno moralnost. A na ispra}aju ove posledwe odeske grupe, sve- {tenik Arnoqd im je rekao: “Vi ste pioniri budu}e slobode slo- venske i zapamtite, da osim za{tite na{e bra}e i jednoveraca,

vi nosite sobom rusko ime i rusku ~ast, koju treba ~uvati i bra-

niti” (1, broj 156 od 12/24. oktobra 1876).

r Srpske novine javile su da je 1/13. oktobra iz Odese oti{lo

250 dobrovoqaca (3, broj 250 od 4/16. oktobra).

r Vest od 16. oktobra (po starom ra~unawu) kazuje da ruski do-

brovoqci, iako je saobra}aj na Dunavu zbog male vode bio ote- `an, “ne prestaju na Beograd dolaziti, a uz neke sti`e i pokoja

milosrdna sestra” (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876)

r Donske novine pi{u da su 7/19. oktobra u Srbiju oti{la 22

dobrovoqca.

r Ruski mir od 3/15. oktobra javqa da je iz Ki{iweva, preko

Ja{a, oti{lo 220 qudi, najvi{e donskih kozaka, sa 120 kowa (1,

broj 163 od 24. oktobra/5. novembra 1876).

r Za posledwih deset dana, iz Rumunije u Kladovo pre{lo je

15.000 ruskih dobrovoqaca (2, broj 70 od 6/18. oktobra).

r Ruske vjedomosti pi{u da je 11/23. oktobra ve~erwim vo-

zom iz Moskve oti{lo u Srbiju “mnogo dobrovoqaca”, da su 12/24. oktobra kroz Kursk proputovali “mnogi dobrovoqci za Srbiju s oficirima, koji nose sa sobom 189 centi raznih stvari”, a 3/25. oktobra “mnogi dobrovoqci sa sedam oficira, koji nose sa so- bom polu{uba (ko`uha), ~izama, samovara i ~aja”, da je 15/27. ok- tobra otputovalo iz Moskve 28 dobrovoqaca, te da je u Vladi- kavkazu sastavqen odred od 300 dobrovoqaca iz reda tverskih i

kubanskih kozaka (2, broj 165 od 29. oktobra/10. novembra 1876).

r U Ruskom miru ~itamo da je 14. oktobra krenulo prema

Srbiji oko 100 dobrovoqaca, ve}inom seqaka, a dva dana kasnije,

iz Moskve, sedam dobrovoqaca (1, broj 169 od 5/17. novembra 1876).

gotovo iskqu~ivo iz Odese {aqu sve sami islu`eni vojnici,

42

Ilija Petrovi}

A onda, “javi se ruski ultimatum. Izme|u Srbije i Crne Gore,

s jedne, a Porte, s druge strane, bi zakqu~eno dvomese~no primir-

Primirje se produ`i jo{ na

dva meseca, dok 18. februara 1877. godine (po starom ra~unawu - IP) Srbija ne zakqu~i s Portom kona~an mir, na osnovu: status quo ante bellum - da ostane kako je bilo pre rata. Mala Srbija po- vu~e se, da na weno mesto stupi severni div” (5, 298-300).

je (20. oktobra/1. novembra 1876)

Posle primirja. Iako je izme|u Srba i Turaka u me|uvreme- nu sklopqeno primirje na dva meseca, dobrovoqci iz Rusije i da- qe su pristizali.

r Donska gazeta pi{e da je iz Novo~erkaska otputovala gru-

pa od 63 kozaka i 7 oficira (1, broj 169 od 5/17. novembra 1876).

r Zastava je objavila vest poslatu iz Beograda 9/21. novem-

bra da se “na Kladovu o~ekuje prva velika partija ruske vojske od

6.000 qudi (1, broj 173 od 14/26. novembra 1876).

r Da li zbog toga {to su potpisivawem primirja mnoge stra-

sti po~ele da se smiruju, da li zarad nekih “vi{ih ciqeva”, Za- stavi je iz Beograda poslata i slede}a vest, najverovatnije dobi- jena sa “zvani~nog mesta”:

“O dolasku i odlasku ruskih dobrovoqaca mnogo se la`nih glasova pronosi. Radi obave{tewa ~italaca va{eg lista, javqam vam, da je pre nego {to je zakqu~eno primirje, bilo koje oficira koje prostih vojnika, u vojsci timo~ko-moravskoj 2.100, u vojsci ibarskoj 200, a u vojsci drinskoj 50. Otprilike ovoliko je isti broj vojnika u bojevima minulih nekoliko nedeqa poginulo” (1, broj 174 od 16/28. novembra 1876).

r Po prirodi stvari, takvo uveravawe nije zaustavilo ruske

dobrovoqce koji su se ve} nalazili na putu, te je 15/28. novembra poslata nova vest da dobrovoqci “dolaze neprestano” i da ih je od 6/12. do 13/25. novembra, po{to je primirje ve} bilo potpisano,

stiglo 1.900 (1, broj 176 od 19. novembra/1. decembra 1876). Iako nisu u~e-

stvovali u ratnim okr{ajima na nekom od do tada ve} “primire- nih” frontova, i oni se moraju smatrati dobrovoqcima.

Dobrovoqci u medicinskim misijama

Srpska sanitetska slu`ba. U Srbiji se vojni sanitet prvi put pomiwe 1835. godine, kad je pope~iteq vojni, odnosno ministar, dobio zadu`ewe da vodi brigu o zdravqu srpskih vojnika. Prva vojna bolnica ({pitaq solda~ki) otvorena je u Beogradu 1837, a naredne godine u sastav Glavnog {taba srpske vojske ukqu~en je i jedan lekar. Uo~i srpsko-turskog rata 1876. godine, u sklopu Ekonomskog odeqewa Ministarstva vojnog delovao je Sanitetski odsek (pre toga, od 1862, nalazio se u Administrativnom odeqewu), u briga- dama i divizijama narodne vojske organizovana su sanitetska odeqewa, a oformqeno je i nekoliko vojnih bolnica. Kad je po- ~eo rat, “Srbija je imala devetnaest vojnih lekara, pet lekarskih pomo}nika, jednog vojnog apotekara, ~etiri apotekarska pomo}- nika i potrebno sanitetsko osobqe iz gra|anstva. Divizije su imale zavoji{te, a korpusi po tri poqske bolnice” (15, 345). Od 1875. godine, vojnim lekarima i apotekarima daju se vojni ~inovi, najverovatnije po uzoru na englesku vojsku, koja je takvu

praksu uvela dvadesetak godina ranije. U~iweno je to zbog toga {to u uslovima kad sanitetsko osobqe nije imalo vojne ~inove, trup-

ni lekari bili su kod vojnog stare{inskog kadra bez ikakvog au-

toriteta; mnogi komanduju}i oficiri imali su predrasude pre-

ma sanitetskoj slu`bi, smatraju}i je nepotrebnom i suvi{nom, jer

usporava kretawe jedinica, a weno prisustvo u vojsci smatrali su najobi~nijom formalno{}u i, ~ak, smetwom (16, 25). Po prirodi stvari, tako malobrojno medicinsko osobqe i siroma{no srpsko dru{tvo nisu mogli sopstvenim snagama odgo- voriti sanitetskim obavezama u tek zapo~etom ratu, te je Srbija, kao “najmla|i ~lan evropskoga dru{tva crvenoga krsta” (1, broj 107 od 18/30. jula 1876), koja je svoje Srpsko dru{tvo Crvenog krsta za

dodeqivawe pomo}i ratnim rawenicima i bolesnicima formi- rala tek 25. januara 1876. godine (van svake sumwe, kad je ve} zna-

la da }e u}i u rat), od me|unarodne organizacije crvenog krsta

zatra`ila pomo} u qudstvu i opremi. Mora biti da je i |eneral Ranko Alimpi} s istim ciqem boravio na Cetiwu, gde se 12/24. februara 1876. sastao s knezom Vasil~ikovim, stare{inom sani- tetske misije koju je ruski Crveni krst u me|uvremenu poslao u Crnu Goru da neguje rawenike (6, 531). Nekoliko dana po otpo~iwawu ratnih operacija, ~itaoci be-

ogradskog Istoka (a potom i Zastave, koja je tekst preuzela) bi-

li

su pismom od 1/13. jula obave{teni o sanitetskim prilikama

na

drinskom frontu:

44

Ilija Petrovi}

“Putuju}i u Beograd, svratih u Badovince, gde je lazaret za

Tu nema toliko rawenika jer su svi u [abac odnese-

ni. ^im se u [abac u|e, vide se ~etiri bele zastave sa crvenim krstom. Na tri su mesta sme{teni rawenici: u gimnaziji, u vla-

di~inom konaku i u osnovnoj {koli. No i tu ve} nema vi{e od 70 rawenika; ostali su, do 180, odneseni u Beograd. Lekar je ovde dr Valenta. Bolnice su dobro ude{ene, ali to se mora mnogo upisa- ti u zaslugu ~estitoj ovda{woj gra|anki gospo|i Sofiji Pajka Ili}a, koja ne `ali ni truda ni `rtava, samo da bi rawenici {to

Od bolni~araka moram pohvaliti g-|u

Bimbi}ku i ostale Beogra|anke, koje su prave matere rawenim

sinovima srpskim” (1, broj 102 od 102 od 9/21. jula 1876).

O prvim srpskim sanitetskim iskustvima s po~etka ratnih operacija (prema jednom zapisu od 8/20. jula 1876) saznajemo od Mi- leve Alimpi}, udovice |enerala Ranka Alimpi}a, k}eri Petra Vukomanovi}a a bratani~ne knegiwe Qubice (`ene kwaza Milo- {a) - iz obimne kwige koju je sa~iila po bele{kama Rankovim i sopstvenim uspomenama, po{to je ona na drinskom boji{tu obav- qala ulogu bolni~arke:

mawe oskudicu trpeli

rawenike

obav- qala ulogu bolni~arke: mawe oskudicu trpeli rawenike Prihvat srpskih rawenika u bolnici u Ivawici “Od

Prihvat srpskih rawenika u bolnici u Ivawici

“Od prve pu{ke preko Drine, u Badovincima nasta `urba. Bol- nice su na hitno ispra`wene, te da se iznova napune. Rawenici se ranije odno{ahu u {aba~ke bolnice a wihova mesta zauzimahu dnevni rawenici, dono{eni sa boji{ta. Oficirska bolnica u Badovincima be{e u {kolskoj ku}i, a vojni~ka u op{tinskim ko-

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

45

{evima i pod velikim {atorom, u istom krugu, s osamdeset kre-

veta. Bri`qivost, ~isto}a, ti{ina najpotpunija, vladala je pod

zakriqem Crvenog krsta

u bolnice. U ponekim kolima le`ao je samo po jedan rawenik i

kraj wega bio bolni~ar. U nekim povi{e lak{ih rawenika, krv-

Kad stigosmo u

Badovince, sve be{e pod vodom; pred oficirskom bolnicom ga- zilo se do vi{e ~lanaka po vodi. Usrdne bolni~arke i vredni bol-

ni~ari, nisu se {tedili; gazili su vodu i blato, i tr~ali od bol- nice do bolnice, od jednog rawenika do drugog, daju}i im svoje pomo}i” (6, 583-584). Izve{taj gospo|e Alimpi}, za koju Andra Kni}anin ka`e da

je “omiqena i po{tovana zbog svoje materinske nege oko rawenih

junaka” (13, 64), o zdravstvenim prilikama na drinskom rati{tu prili~no je informativan. “U dobrovoqa~koj brigadi i u narod- noj vojsci II klase po~ele su se pojavqivati bolesti, ponajvi{e

usled nazeba. 7/19. avgusta samo u logorskoj ambulantoriji bilo

je 112 bolesnika

bronhitis. Bolesti dakle koje dolaze usled nazeba, jer ni narod-

na vojska ni dobrovoqci nema|ahu jo{ odela. Ne{to pamuklija bilo je do{lo dobrovoqcima” (6, 601). Iz Beograda preuzeta je kratka vest od 12/24. jula o radu sanitetskog osobqa na rati{tu i u pozadini, iz koje saznajemo da Srbija, iako “najmla|i ~lan evropskoga dru{tva crvenoga krsta, verno se dr`i ~ove~nih pravila toga dru{tva; ona le~i i turske

Turci

na Javoru ostavqahu na{e rawenika bez pomo}i da umru na boj- nome poqu, pucaju}i na na{e bolni~are sa crvenim krstom, koji {}ahu bolnima da se pribli`e. Iako je Turska ~lan toga ~oveko-

qubivog dru{tva, niko dosad nije video wihove bolni~are sa cr-

venim mesecom na belom poqu

ure|ene po celoj zemqi. Rawenici se brzo le~e; bolesti drugih

nema(1, broj 107 od 18/30. jula 1876).

Da rad sanitetskog osobqa zaista nije bio lak svedo~i i di- plomatska nota kojom se, prema vesti iz Beograda od 28. avgusta/9. septembra, ministar Jovan Risti} (1831-1899) konzulima evrop- kih sila “po`alio” da turski vojnici sistematski pusto{e zem- qu, nao~igled lokalnih (turskih) vlasti spaquju ~itava sela, “ne uva`avaju `enevsku konvenciju, pucaju na ambulancije ~im spaze crveni krst”. Neki dan ranije ubili su sekretara aleksina~kog odbora Crvenog krsta, “po{to su mu najpre ruke odsekli”, posle ~ega su “raskidali s jataganom belu vezu crvenog krsta” (1, broj 130

od 29. avgusta/10. septembra 1876).

Ina~e, na{e su bolnice dobro

rawenike, od kojih je jedan i surov bio prema bolni~arki

Najobi~nije bolesti bile su groznice, dijare i

qu obliveni, no ipak veselo pevahu svoju pobedu

Od Drine dovo`eni su raweni borci

46

Ilija Petrovi}

Pomo} iz Vojvodine Srpske. Prilike su bile takve da je ze- munski Grani~ar napisao, a Zastava prenela poziv prekodunav- skim i prekosavskim Srbima da pomognu Srpskom Crvenom krstu. Kqu~ne poruke tog teksta glase:

“U Srbiji i Crnoj Gori osnovana su dru{tva i podru`nice, koje imaju da vr{e du`nost crvenog krsta, a to su: da prikupqaju materijal neophodan za rawenike, kao: {arpiju, zavoje, platno, obu}u, ko{uqe, ~ar- {ave i t. d. Srpsko-turski rat ve} je otpo~et. Gde se ratuje tu mora biti i ra- wenih i mrtvih. Mrtvi }e se pokopati sa slavom, ali za rawene treba da se postaraju `ivi. Rawenima treba obilate bratske nege, treba ponude nu`ne. Ko }e srpskim rawenicima u pomo} prite}i ako Srbi ne}e? Be~lije i Pe{tanci ne}e za wih ~upati {arpije. Srbi, gde god ih ima, pozvani su bratskom krvqu svojom, da rawenoj bra}i svojoj u pomo} priteknu. U Maxarskoj zavladao je me|u Srbima tamo{wim strah, kao da ma- xarska vlada ne}e ni to dozvoliti, da se mo`e iz Ugarske slati, {to je nu`no srpskim rawenicima. Taj je strah sasvim neosnovan, jer je i Ugar-

ska ~lan me|unarodnog saveza Crvenog krsta

sta zabranila Srbima tamo{wim {iqati {arpije i drugo rawenicima srpskim, onda bi ona najflagrantnije povredila pravila Crvenog kr-

sta, za koje je moralno i me|unarodna obavezana

da bi maxarska vlada mogla tu sramotu navaliti na Ugarsku

kle niti mo`e niti ho}e da uskrati Srbima ovostranim da priteku u po- mo} bra}i svojoj rawenoj {iqati {arpije, platna, ubrusa, ~ar{ava i t. d. Pomozimo dakle Crvenome krstu u Srbiji i Crnoj Gori! Srbi i Srpkiwe! Pomislite da su to ro|ena bra}a na{a, koji osta- vi{e `enu i decu, ku}u i imawe, i odo{e u sveti boj za slobodu svoga na- roda. Od wih te~e jezero krvi po bojnom poqu, a mi zar da im uskratimo par~e krpice? Stid i sram mora nas obliti, kad ne bismo bar toliko u~inili za bra}u svoju. I da nam nisu bra}a, vaqalo bi setiti se da su qudi, kojima treba u pomo} prite}i, kad rana dopadnu. No oni su bra}a na{a, krv od krvi na{e, kost od kosti na{e. Svako tane tursko, koje se zarije u meso wihovo, i nas poga|a upravo u srce. Srpkiwe! Na vas se obra}amo. Va{e ne`no srce mora se potresti na svaki uzdah iz grudi rawenika srpskog. Pomislite, da ve} stotinama takvih uzdaha otimqu se grudima srpskim, pomislite da stotine rawe- nih Srba uzdi{u: Rane moje quto ti{te! Pro{la su vremena, kad smo se skupqali na seÉla da pevamo o budu}- nosti srpskoj. Danas vaqa zidati tu budu}nost. Bra}a na{a iza{la su na bojno poqe, da krv svoju ulo`e u temeq te zgrade. Vi Srpkiwe du`ne ste bra}i svojoj bar toliko na ruci biti da im rane wihove olak{ate. Skup- qajte se na seÉla, po dve po tri, po pet po {est, pa marqivo ~ijajte platno (ra{~e{qavajte, razvlasavajte na niti - IP), pravite zavoje, krojte ~ar- {ave i t. d. Kome je Bog dao imawa, mo`e to sve i po du}anima pokupova- ti, a du}anxije srpske neka se okanu uobi~ajenog profita.

Ne mo`e se zamisliti,

Niko da-

Kad bi ugarska vlada odi-

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

47

Sve {to se bude slalo, mo`e se slati neposredno predsedni{tvu Crvenoga krsta u Beograd i Cetiwe ili preko uredni{tva ovog lista. (Uredni{tvo Zastave primi}e tako|e rado tu du`nost na sebe). ^a{u vode samo rode,

Jezero mi krvi ode!” (1, broj 97 od 30. juna/12. jula 1876).

Mimo toga, Zastava je 10/22. jula pozvala “ovda{wi `enski svet, koji je svagda davao dokaza i u rodoqubqu i prema bli`wi- ma, (i koji je) nastojao da svoju delatnost posveti potpori rawe- nima u velikoj borbi na{ega onostranoga naroda”, da i ovoga pu- ta pomogne rawenicima sa srpskih rati{ta. Iz tog poziva moglo se saznati da su “na{e gospo|e putem varo{kog `upana dobile dozvolu od ugarskog ministra unutra{wih poslova da mogu u No- vom Sadu organizovati `enski odbor koji }e kupiti, izra|ivati

i {iqati stvari potrebne rawenicima u srpskim bolnicama”, te

da je za predsednika tog odbora izabrana gospo|a Marija Tranda-

fil (1816-1883), ro|ena Popovi}, velika srpska dobrotvorka, a za potpredsednice gospo|e Nana Nato{evi} i Milica Jovanovi}- -Branova~ka. Posle nekoliko dana, Odbor se obratio “na sva plemenita srca u Novom Sadu i u najbli`oj okolini” i zamolio “da priteknu

u pomo} rawenicima, daruju}i za wih u ovaj mah najpre~e potre-

be”: ~e{qanice ({arpije) ku`drave i ure|ene, krpe (kompres) od staroga lanenoga platna razne veli~ine, povoje (fa~le) lanene i flanelske razne du`ine i {irine, staro i novo platno, ko{uqe, ga}e, ~ar{ave, pe{kire, }ebad, jastu~i}e i jastu~ne navlake, boles- ni~ke ~ak{ire i ogrta~e ({lofroke), vunene i pamu~ne ~arape, be{ike, vate u tablama, flanel, organtin (tkanina sli~na musli- nu), gips, sun|er, bele pantqike, konac, igle, ~iode, upreden ib- ri{im”. Na kraju, zamoqeni su darodavci da ne prila`u stvari koje

su ve} bile u bolesni~koj upotrebi “a na ime stvari koje bolova{e

difteritom ili drugom zaraznom boqeticom”, da se ne bi zaraza prenela ili, ne daj Bo`e, pro{irila (1, broj 103 od 11/23. jula 1876). Po uzoru na Srpkiwe Novosatkiwe, i na poziv “na{e revnos- ne mlade Srpkiwe gospo|e Otilije Krsti}ke, i po dobivenoj vi- {oj dozvoli, iskupismo se 22. jula/3. avgusta da po primeru na{ih vrlih novosadskih sestara sklopimo odbor, koji }e prekosavskoj jednokrvnoj bra}i svojoj, koji u svetom boju za oslobo|ewe pod- jarmqene bra}e svoje qutih rana dopado{e, prilozima u pomo}

prite}i

Po re{ewu raznih predmeta kao: da se stavimo u spo-

razumqewe sa Crvenim krstom u Beogradu i da isti upitamo koje

Osim toga re{eno je

su stvari za vidawe rawenika najnu`nije

da se osobeno obratimo na sestre Srpkiwe iz okoline, da i one

48

Ilija Petrovi}

po mogu}stvu

ma i najmawim prilogom u pomo} priteku (1, broj

113 od 28. jula/9. avgusta 1876).

U Somboru je 24. jula/5. avgusta, po dozvoli ugarskog mini- stra unutra{wih poslova, konstituisan odbor za pomagawe srp-

skih rawenika (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).

Po{to mu je u me|uvremenu mitropolit crnogorski poru~io da su vojne bolnice u Crnoj Gori pune rawenika “i da potrebuje za iste nu`ne stvari”, novosadski `enski odbor za pripomo} srpskih rawenika telegrafski je od ministarstva unutra{wih poslova zatra`io dozvolu “da mo`e {iqati rawenicima potreb- ne stvari i na Cetiwe”. U i{~ekivawu takve dozvole, Odbor je nastavio da s nesmawenom snagom prikupqa pomo}. “Odboru dola- ze prilozi i od ovda{wih inoplemenika, {to se s hvalom i ra- do{}u spomenuti mo`e. Odbor je primio tako|e veliki prilog iz Kupinova, Petrovog Sela, Novog Be~eja, Ledinaca, Sentoma{a, Rume, ^erevi}a, Sente. U [idu se pak obrazovao odbor gospo|a, koje su skupile i poslale ovda{wem odboru tri sanduka raznih stvari. Kao {to je potreba srpskih bolnica iz dana u dan sve ve}a, `eliti bi bilo, da se u svakom srpskom mestu pokrene kup- qewe priloga u stvarima i da se, kako je kome najprikladnije, {iqe `enskim odborima u Novom Sadu, Somboru i Be~kereku”

(1, broj 118 od 6/18. avgusta 1876).

Svoju zabrinutost za srpske rawenike iskazalo je i uredni- {tvo novosadske Zastave, koje pismom na dva stupca i pomiwu}i Kosovku devojku, podse}a srpske lekare iz krajeva severno od Sa- ve i Dunava da “u wima ne}e kwiga i nauka isu{iti izvor blagog

i ~ove~nog saose}awa, koji je toliko bujan u masi, u stablu narod-

U to naukom pre~i{}eno i osvetqeno ose}awe na{ih leka-

ra pouzdavao se narod srpski naro~ito za ono te{ko doba, kad }e se voditi velika borba za narodno oslobo|ewe i ujediwewe. Tvr- do se o~ekivalo, da }e srpski lekari pohitati na veliko bojno po- qe, na kojem se sveti kosovska pogibija i provaquje kamena plo- ~a, pod kojom je samrtni sanak boravila velika dr`ava srpska za toliko vekova. To se o~ekivalo ne samo zbog onog humanitarnog ose}awa, koje je toliko svojstveno na{em narodu, ve} i zbog naro- dnosne ideje srpske. Kad se ono pre desetak godina po~e{e srpski sinovi u ve}oj meri da odaju medicinskoj i prirodnoj nauci, onda je bio osim nau~nog momenta jo{ i narodni motiv, da }e tim pu- tem idu}i poslu`iti ne samo nauci, ve} i samom narodu”. Svestan neprijatne istine da “opomiwati koga na du`nost to je nemila stvar uop{te”, Zastava se pita {ta se to de{ava u stvarnosti. “S bolom u du{i, te{kim srcem izre}i moramo pred licem celog naroda, da je o~ekivawe bilo uzaludno, da se Srpstvo

nom

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

49

prevarilo i obmanulo u tom o~ekivawu. Sa svih strana iz bela sve- ta dolaze lekari na boji{te, da se bra}i na{oj, u krvi ogrezloj, na pomo}i na|u. I oni, koji `ele uskrs velike dr`ave srpske na balkanskom poluostrvu, i oni, koji su politi~ki protivnici hi-

taju iz qubavi ~ove~anske u bolnice srpske. Samo Srbi lekari s ove strane Dunava i Save ne mi~u se, }ute kao kamenito stewe i svaki se na svoj na~in izgovara, kad ga slu~ajno privatno na odgo- vor pozovu. To je te{ko priznawe, {to ga javno u~inismo, po ko- jem narod mo`e podi}i golemu optu`bu protiv svojih sinova Nerado opomiwemo, ali bismo se ogre{ili o svoju publicisti~-

ku du`nost kad bismo u toj stvari i daqe }utali

{kih bi}e sad posle odsudnih bitaka vi{e, no {to ih je do sada bilo. Velika i sveta prilika daje se lekarima na{im, da se u toj

predstoje}oj i qutoj nevoqi bra}i srpskoj na pomo}i na|u

ve} nije vi{e opomena, ovo je u ozbiqnom vremenu ozbiqna re~. Narod srpski o~ekuje od svojih lekara, da vr{e danas na najopas- nijem mestu svetu du`nost svoju. Narod o~ekuje, a narod je svima nama neumitan i pravedan sudija” (1, broj 119 od 8/20. avgusta 1876). Po~etkom septembra (po starom ra~unawu), pi{u}i o delat- nosti `enskog odbora u Novom Sadu, Zastava navodi da je “odbor- ska moba radila do sada puna 24 dana, i da je za to vreme radilo 1.248 radenica, {to dolazi prosekom 52 radenice na dan. Odbor je do sada, u ~etiri navrata, poslao Crvenom krstu u Beogradu 17, a Crvenom krstu na Cetiwu 6 sanduka. U tih 23 sanduka poslao je odbor: 102 kg {arpije, 740 pe{ki-

Ovo

Rawenika te-

ra, 656 ko{uqa, 490 ga}a, 340 xepnih marama, 311 posteqnih ~ar{a- va, 290 jastu~nih navlaka, 270 trouglih marama, 110 pari ~arapa,

65

ogrta~a ({lafroka) 48 jastuka, 34 jorgana, 2 }ebeta, 3 madraca,

16

slamarica, 37 pari papu~a, 50 zave`qaja kompresa, 26 sun|era,

70

kila gipsa a uz to i drugih potreba u mawem broju. Kada se uzme

da je ve}ina tih stvari nova a svaki komad dobar, to darovi ovi

vrede u laku ruku preko 3000 forinti. Ove lepe darove spremio je `enski odbor ne samo iz priloga rodoqubivih Novosa|ana, nego su stizali pove}i prilozi iz Ka- menice (Sremske), Srbobrana, Beo~ina, Ka}a, Petrovog Sela (Ba~kog), Ledinaca, Rume, ^erevi}a, [ida, Futoga, Sente, Ogara, Belog Brda, Baje, a omawi iz Neradina, Opova, Melenaca, Subo- tice, Turije, Perleza, Novog Be~eja, @abqa, Toma{evca, Kule, Gospo|inaca i ^uruga”. Joca Bogdanovi}, vinogradar iz Rume, prikupio je kod svojih vinogradarskih prijateqa 55 akova vina i poslao u Badovince na “raspolo`ewe crvenog krsta”, odnosno tamo{weg vojnog lazare-

ta (1, broj 140 od 14/26. septembra 1876).

50

Ilija Petrovi}

Sa drugih strana. Ovde }e biti nare|ani svi zapisi na koje smo nai{li tragaju}i za boravkom medicinskog osobqa (pojedi- naca ili misija) u Srbiji tokom rata 1876. godine.

r Be~ki Tagblat javqa da austrijski “profesor Bilrot na-

merava i}i sa tri asistenta na bojno poqe”, u Srbiju (1, broj 95 od

27. juna/7. jula 1876).

r Iz Beograda 9/21. jula javqeno da su prispeli engleski le-

kari, “koji su lepo primqeni. Jo{ isti dan otputovali su u glav-

ni stan” (1, broj 104 od 13/25. jula 1876), najverovatnije na ju`ni front, kod |enerala ^erwajeva.

r Iz Praga javqaju da je mlado~e{ka stranka htela da odr`i

skup “na kome bi se udesilo, kako bi se najboqe i najzgodnije moglo

prite}i u pomo} srpskim rawenicima, ali ga je austrijska vlast zabranila, bajagi s toga, {to i onako mogu skupqati priloga za rawenike, pa po tome nije nu`no da se dr`i skup”. S istim raz- logom zabrawen je i skup ~e{kih radnika koji su “isto tako hte-

li da se posavetuju o pomo}i srpskim rawenicima” (1, broj 108 od 20.

jula/1. avgusta 1876).

r Sedmog avgusta |eneral Alimpi} krenuo je iz Beograda u

Badovince, a s wim i neodre|eno velika ekipa engleskog dru{t-

va Crvenog krsta pod upravom dr Vilijama Gordona” (6, 610).

r “Jedan engleski lekar, mister Beker, stigao je ovamo i sme-

sta stupio u slu`bu. Ve} je obu~en u vojni~ko odelo i otpravqen

na

granicu (1, broj 106 od 16/28. jula 1876).

r

Dr Mundi, Austrijanac, ~im je stupio u srpsku slu`bu pozvao

je

svoje kolege, austrijske vojni~ke lekare, da do|u u zara}enu

Srbiju. U tom pozivu on je istakao da u “ratnoj istoriji od po- sledwih 25 godina nema sli~nih primera, da je tako malo bilo le- karskog osobqa s obzirom na potrebu, kao {to je u sadawem ratu u Srbiji i u Turskoj”. On moli svoje kolege “da priteku u pomo} pat-

nicima i toga radi da izi{tu od svoje predpostavqene vlasti du- `i ili kra}i odpust”, uveravaju}i ih da }e svi “najuqudnije biti primqeni i da }e imati prilike, da steku retka militarno-le- karska iskustva, kako u poqskoj sanitetskoj slu`bi, tako isto i u bolnicama. [to ovde prakti~no nau~e i u ~emu se izve`baju, ne}e dobro do}i samo rawenim vojnicima srpskim, nego }e ranije ili kasnije biti od koristi i za onu vojsku u kojoj sada slu`e”. Dr Mundi se u me|uvremenu sastao sa srpskim ministrom voj- nim i prihvatio wegovu ponudu da privremeno preuzme “glavnu upravu vojni~kog saniteta kod sve aktivne vojske”. Sa te funkci- je on je odmah:

“1. pozvao me|unarodni odbor u @enevi, da po{qe izaslani-

ke ad hoc u Carigrad, koji }e izraditi kod turske vlade, da prizna

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

51

neutralnost poqskih bolnica i ambulancija, kao i lekarskog osobqa i bolni~ara.

2. zamolio pomo}ne zadruge u Francuskoj, da iz svojih skla-

di{ta ve}e koli~ine sanitetskog pribora prodaju Srbiji.

3. naumio da preko engleskih novina otpo~ne agitaciju radi

kupqewa novca za srpske bolnice.

4. poslao molbu austijskoj vladi i poziv vojni~kim lekarima

u Austriji da priteku patnicima u pomo}”.

Osim toga, dr Mundi je razgledao sve bolnice u Beogradu. “Oti{ao je posle u Top~ider, da i tamo ustroji bolnicu, zatim u [abac, Badovince i Loznicu i kad se otud vrati u Beograd, oti}i

}e da pregleda sve poqske bolnice na Timoku, na Moravi i na Ib-

ru. Onda }e napisati generalni izve{taj i podneti predloge o ra- dikalnim reformama u sanitetu (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).

r Drugog/14. avgusta, Zastava javqa da je “do{lo sedam Engle-

za, vitezovi Jovanovski i od drugih dru{tava izaslani, da budu u

slu`bi crvenog krsta” (1, broj 116 od 3/15. avgusta 1876); ne ka`e se da

li su to bili lekari ili bolni~ari.

r Do{la su ~etiri lekara Crvenog krsta iz @eneve (1, broj

113 od 28. jula/9. avgusta 1876).

la|om i neke ingles-

kiwe koje pripadaju ingleskom dru{tvu crvenog krsta. Dru{tvo

to odlazi Drinskoj vojsci (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).

r @enskoj engleskoj misiji Crvenog krsta, koja je putovala

preko Ugarske, vlasti “oduzele hirur{ke sprave, one telegrafi- sale u London”, ne bi li im se pomoglo da im se sve vrati i potom

otputuju u Srbiju (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).

r U Beograd je 17/29. avgusta gorwom la|om prispelo osobqe

engleskog dru{tva crvenog krsta, koje je “donelo sobom 40 sandu-

ka razne robe za vidawe rawenika” (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septem-

bra 1876).

r Lord Hemfri Sendvit iz Londona poklonio {aba~koj bol-

nici pokraj onih pamuklija jo{ 300 ko{uqa, 150 ga}a i jedan akov

ruma (1, broj 136 od 7/19. septembra 1876).

r Politi~ki korespondent iz Atine pi{e da je “ravnodu-

{nost koju je ovda{wa publika u po~etku rata pokazivala prema srpsko-turskoma ratu, sada ustupila mesto najotvorenijim simpa- tijama za Srbe. U svim slojevima naroda agituje se da Grci ma ko- jim na~inom u pomo} priteknu hri{}anskim borcima. Obrazovao

se odbor dru{tva Crvenog krsta, koji je sebi za zadatak postavio,

da {to je mogu}e br`e u Srbiju {aqe lekarija, lekara, zavoja i t.

d. U odboru su ove osobe: mitropolit Kalinik, admiral Kanaris, podadmiral Nikodim, pukovnik Kornege, upraviteq narodne ban-

r “Izme|u 5. i 6. ovog meseca do|o{e

52

Ilija Petrovi}

ke Kengerli, univerzitetski rektor Kolikos, sekcioni nastoj- nik u ministarstvu spoqnih poslova Piglas, kraqevski telesni lekar Pietebderis i drugi. Mada je namera ovome odboru o~evid- no humanitarna, ovaj pokret pokazuje da se cela stvar ti~e ne sa-

mo Srba ve} i Gr~ke” (1, broj 129 od 25. avgusta/6. septembra 1876)

r Doj~e cajtung od 2. septembra (21. avgusta po starom ra~u-

nawu) javio je da je “u ju~era{woj bitki kod Aleksinca jedva bi- lo oko 100 rawenika, koji do|o{e na mesto, gde se zavoji prive- zuju, i to su sve lako raweni. ^udnovato je to, da su Srbi skoro svi u ruke raweni. Preko 80 procenata rawenih imaju rane na ruci, i to na desnoj (?). Stoga je i preno{ewe rawenika vrlo la- ko, jer svi koji su na ruci raweni, dolaze sami na mesto, gde se

zavoj privezuje i idu sami u bolnicu. Mnogi se vra}aju u bitku”

(1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).

r Englez Sendvit, “bave}i se kod drinske vojske, poklonio je

tamo{wim bolesnicima i rawenicima 200 komada raznog odela zimskog, mnogo platna i 44 oke ruma (1, broj 145 od 22. septembra/4.

oktobra 1876).

r Dvadeset drugog septembra/4, oktobra, oko {est sati po

podne, kroz ]upriju “dvoja spratna ambulanska engleska kola sa vrlo dobrim kowima i priborom za bojnu liniju pro|o{e” (1, broj

150 od 1/13. oktobra 1876).

r Sendvit je u Beogradu od abaxijskog dru{tva naru~io po

dvesta ~ak{ira i guweva od crnog sukna. Kupio je i pamuklija za 450 dukata, a naru~io je od majstora da za wega {iju “koliko god

mogu” (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).

r Na samom po~etku oktobra (po starom ra~unawu), “dr Send-

vit krenuo se na put za okrug u`i~ki. On je oti{ao da se uveri na samome mestu, kolike se i kakve potrebe dobegle sirotiwe srp-

ske. Sobom je poneo u U`ice 1234 pamuklija, zimske haqine 310 ko`uha, 392 sukwe flanelske i 200 pari guwaca i ~ak{ira od

sukna (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).

r Iz Novog Sada javqeno 10/22. oktobra da je dr Herman Ci-

man iz Man~estra pre desetak dana po drugi put do{ao u Srbiju i doneo “do 15 velikih kola nu`nih stvari i haqina, koje su neke plemenite engleske gospo|a iz sau~e{}a prema na{oj sirotiwi koja se u zbegovima nalazi, darovale i opremile po g. Cimanu da te stvari nevoqnicima razdeli”. U me|uvremenu, on je pohodio bolnicu u Para}inu, sam je pregledao rawenike i svojim saveti- ma potpomagao tamo{weg lekara” (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).

r Narodno predstavni{tvo ameri~ko iz Va{ingtona donelo

odluku da se izvesna suma nov~ana po{aqe postradalim Srbima

(1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

53

r Jedan Srbin iz Pe{te krenuo u ju`ne srpske krajeve i svra-

tio u Beograd. Po{to je obi{ao rawenike u srpskoj bolnici Cr- venog krsta, on pi{e: “Odoh u bolnicu, podignutu od milosrdnih prijateqa srpskih, od odanog nam naroda engleskog - do|oh u bol-

nicu englesku

s qubavqu i ne`no{}u, koja je uro|ena lepom polu, nadgleda i

vida bolnu bra}u svoju. Ta mlada Srpkiwa iz Novog Sada zajedno sa svojom ro|akom Gruji}kom pose}uje srpske rawenike, neobi~- nom ve{tinom i uslu`no{}u bez ikakvog zazora previja im rane

i qupkim svojim re~ima i osmejkom blagim te{i ih u nevoqi i

tom

svetom pozivu odazvala di~na Srpkiwa i uzor rodoqubqa i ple- menitog po`rtvovawa gospo|a Aleksandra, `ena Qubomira Ste- fanovi}a (1842-1919), trgovca iz Novog Sada, upisav{i se za ~la- na Crvenog krsta i izvr{iv{i svoju zada}u za punih 14 dana, mada je kao mati i doma}ica optere}ena brigama i zada}om porodi~- nom, i ba{ stoga joj je zasluga ve}a” (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876).

r Pomo} srpskim stradalnicima po~ela je da sti`e i iz ita-

lijanskih gradova Milana, Napuqa, Rima, Torina (1, broj 154 od 10-

/22. oktobra 1876).

r “Bogati lord engleski Li~men, ~lan parlamenta, do{ao je

ovih dana u Beograd zajedno sa svojom `enom, koja je pravoslavne vere, da potpoma`e na{u pogorelu sirotiwu iz ovoga rata. Wega

je pismeno preporu~io ~itaocima poznati g. Ed. Friman, a i}i }e

na sva ona mesta gde se najvi{e ove sirotiwe po zbegovima nalazi

da im li~no, kao g. dr Sendvit, poklone u odelu i novcu daju. Prvo }e i}i u Jagodinu, jer se u okolini wenoj najvi{e zbegova nalazi,

a polazi na put sutra po{tanskim kolima. Drugo delo rodoqubivog Engleza g. Cimana, jeste zaista do- stojno duboke blagodarnosti celog na{eg naroda, koji je i do sada pokazao velike simpatije i golemog po`rtvovawa naspram na{e sirotiwe i rawenih vojnika. G. Ciman je sa sobom poveo do 50 radnika engleskih u Srbiju i s wima je pod wegovim nadzorom otpo~eo graditi privremene ku}e za odbeglu sirotiwu iz Bugar- ske i na{e porodice iz ovog rata. Ku}e ove pravi}e se najvi{e u okolini Jagodine, a i po ostalim mestima gde se zbegovi nalaze. Za ovaj posao uzeto je i nekoliko na{ih seqaka, koji }e se}i drva po zakonu propisana za brvna, a ujedno }e se nau~iti i sami doc- nije po engleskom na~inu graditi i sebi ku}e, {to }e naravno za na{u zemaqsku industriju biti od velike koristi. Ku}e ove ima}e izgled i formu kao {to se u [kotskoj prave, i to od brvana sa zabatom na prozorima, a bi}e podeqene na pojedine porodice zasebno s jednom sobom i kujnom.

tuzi

Ovde sretoh jednu mladu ovostranu Srpkiwu gde

Ujedno smatram za svetu du`nost napomenuti, da se

54

Ilija Petrovi}

Osim ovoga g. Ciman je nameran podi}i naro~iti zavod i {kolu za decu postradalih porodica o tro{ku jednog engleskog dru{tva u kom }e se osim izdr`awa potrebnog uzeti i naro~iti u~iteqi srpski i engleski. Posle svr{enog {kolovawa sla}e se ova deca, koja budu htela u Englesku da tamo izu~avaju razne zana- te. I ovo }e mo}i biti jedini put da se docnije u na{oj zemqi ostvari i usavr{i produktivna i nezavisna radwa od stranih fabrikata, koji nam uveliko poplavi{e svu zemqu, tako da i ono malo zanata {to se nalazi mora da propadne usqed sada{we slo-

bodne trgovine (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).

r Supruga konzula talijanskog, kontesa Joanini, svojim zau-

zimawem uspela je kod nekih talijanskih gospo|a da dobije 3.000

funti sterlinga, odnosno preko 6.000 dukata carskih, kao pomo} srpskoj sirotiwi. Ova suma smatra se samo kao osnovni kapital za podizawe sirotiwske kujne, gde }e se svakog dana izdavati do 120 obroka. Plemenite talijanske gospo|e obe}ale su da }e nov- cem i daqe pomagati ovu ustanovu.

r “Na{ veliki prijateq dr Sendvit, koji sada obilazi siro-

tiwu u okrugu {aba~kom, dobio je ovih dana 10.000 dukata car-

skih, da taj novac podeli me|u pogorele i dobegle Srbe”.

r Ovih dana do{li su u Beograd sir Le~men i wegova `ena.

“^im su do{li

ju rawenika, koji su ili sasvim, ili za du`e vreme postali nespo- sobni za rad. Svima ovim rawenicima odredi}e se nov~ana pomo} za wihovo izdr`avawe. Novac za tu svrhu skupqa jedno veliko

dru{tvo u Engleskoj (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876).

r Krajem oktobra (po starom ra~unawu), “vratio se sa svog

puta po Srbiji, g. dr Ciman, izaslanik dobrotvornog dru{tva varo{i Man~estra. u Engleskoj. Pro{av{i onim krajem na{e zemqe, gde je najvi{e izbeglih porodica nastaweno, g. Ciman je svuda gde je dospeo obilatu pomo} pru`ao beguncima u hrani, ode- lu, obu}i, preobuci, kompletnim posteqama, uzdarju onim devoj- kama kojima je ovo propalo. Na mnogim mestima otvorio je g. Ciman i kuhiwe za ishranu sirotiwe pored podignutih skloni- {ta za wihovo obitavawe. Sve ovo g. Ciman ~ini o tro{ku ~esti- tih gra|ana varo{i Man~estra, koji su svakom prilikom do sad prema na{oj svetoj stvari pokazivali velike naklonosti i gole- mog po`rtvovawa, ~ija plemenitost i ovoliko li~no zauzimawe g. Cimana zaslu`uje doista u punoj meri priznawe i blagodar- nost sviju Srba. Na{a vlada da bi pokazala koliko ceni zasluge ovog ~oveka, podarila mu je takovski krst II stepena”. Isto takvo odli~je podeqeno je jo{ dvojici Engleza, istori~aru Ed. Frima-

nu i dr Sandvitu (1, broj 171 od 10/22. novembra 1876).

tra`ili su od vlade da im se podnese spisak svi-

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

55

r Ledi Li~mir (mo`da Le~men?) darovala je 180 funti za sirotiwsku kujnu namewenu porodicama dobeglim u Srbiju (1, broj

171 od 10/22. novembra 1876).

r Grofica Joanini, rodom Amerikanka, `ena kraqevskog ta-

lijanskog konzula, po~ela je od 1/13. novembra izdavati besplat- ne ru~kove “sirotiwi postradaloj i izbegloj od varvarskog ma~a”. Ona je jo{ odredila i jednu sumu za podmirivawe raznih potreba ove sirotiwe, kao i za pla}awe kirije i nabavqawe zimskog ode- la, u ~emu se najvi{e oskudeva.

r Uo~i povratka u Englesku, milosrdne sestre Pirson i Mek

Limlin poklonile su Ministarstvu vojnom izvesnu koli~inu le- kova, instrumenata, zavoja i drugih stvari (1, broj 180 od 26. novembra-

/8. decembra 1876).

r Sredinom novembra (po starom ra~unawu) “bila je u Po`a-

revcu gospo|a Katarina, supruga g. Vajta, engleskog konzula, od- nev sobom znatan broj odela razne veli~ine: ko`uha, pamuklija, opanaka, }ebeta i ~arapa. Sve je nameweno za sirotne, ratne stra- dalnike, dobegle od turskog varvatstva i tiranije. Odnev odelo,

plemenita ova Engleskiwa izvolela je sama razdavati tamo stanu- ju}oj sirotiwi, i i{la je tako|e i po nekim selima gde je poklone ~inila i ute{iv{i ih tom prilikom da }e se za wih i odsada po- starati kod wenih dobrotvornih drugarica engleskih za ve}u i obilatiju pomo}. Osim wenog li~nog razdavawa, ostavila je ona jo{ 70 dewkova, da to nadle`ni razdaju onoj sirotiwi, koju ona

sama nije mogla obdariti

po~ela je da radi kao bolni~arka u engleskoj bolnici, “{to joj mo`e slu`iti na ~ast i ponos imena velikog naroda engleskog, a na sramotu mnogih na{ih gospo|a, koje i u dana{wem vremenu ne shvataju op{tu du`nost koju kao Srpkiwe treba da ispuwavaju” (1, broj 184 od 3/15. decembra 1876). Ova naoko gruba zamerka mo`e se lako opravdati ~iwenicom da su se u pregledanim novinskim ve- stima na{le samo dve srpske “vi|ene” gospo|e: Milena Alimpi}, `ena |enerala Ranka Alimpi}a i Jelena ^olak-Anti}, `ena pu- kovnika Ilije ^olak-Anti}a, “najstarija milosrdna sestra u be- ogradskoj bolnici”.

^im je do{la u Beograd, gospo|a Vajt

r Englesko dru{tvo Crvenog krsta pri polasku iz Srbije

poklonilo je dr`avi: 160 gvozdenih kreveta, po 150 slamwa~a, ja- stuka slamnih, du{eka, du{eka s kowskom dlakom i ~ar{ava, 251 fino duplo }ebe, 129 stolica, 400 krevetskih ~ar{ava, 70 jastu~- nih navlaka, 130 pe{kira, 130 ko{uqa malih “i mnoge druge raz- ne stvari {to jednoj dobro ure|enoj bolnici pripada” (1, broj 195

od 24. decembra 1876/5. januara 1877).

56

Ilija Petrovi}

Delovawe dr Sendvita u Srbiji. Po~etkom januara 1877. godine, Zastava je objavila jedan op{irniji tekst o delovawu g. Hemfrija Sendvita, koji je uo~i nove godine otputovao u Engle- sku da bi, posle petomese~nog boravka u zapadnoj Srbiji, obi{ao svoju porodicu:

“Od kad se g. Sandvit sa stawem na{e zemqe upoznao (1863), od kad su Srbija i wen napredak postali skoro iskqu~ivi pred- met wegovih misli i wegovog starawa, od onda nikada nije on pre- stao raditi na poqu engleske `urnalistike u korist na{u. ^uveno delo svoje He}imba{u (prevedeno na srpski i {tampano u Beogra- du - IP) napisao je on odmah 1864. godine iskqu~ivo s tim ciqem da iznese na videlo svirepu prirodu Turaka i ne~uveno besnilo wihovo prema hri{}anima. Namera je g. Sendvita bila da upozna sugra|ane svoje s nesre}nim stawem i nesnosnim patwama isto~- nih hri{}ana, te da probudi kod wih saose}awe prema sudbini svih patnika, a time da zaquqa i oslabi `alosnu, nehri{}ansku

politiku lorda Palmerstona (lorda Henrija Xona Templa, 1784- -1865, od 1853. do 1855. ministra unutra{wih poslova, a potom, do smrti, predsednika vlade, koji je stalno pomagao Tursku protiv Rusije i bio glavni podstreka~ Krimskog rata - IP).

I Sendvitu je, kao i nama samima srce zakucalo, kad je prvi

srpski top na granici na{oj izba~en bio. Kao {to najuspe{niji rat ne mo`e biti bez te{kih i `alosnih posledica, tako je Send- vit odmah pohitao da svojoj omiqenoj Srbiji u pomo} prite~e, ostaviv celu svoju porodicu, ne u svojoj ve} u stranoj zemqi, gde se u to vreme bio zatekao. ^im je g. Sandvit na na{u zemqu stupio i izvestio se o broju rawenih boraca na{ih i oskudnosti koja je tada u vojnim bolni- cama vladala, prva mu je briga bila da smesta, putem telegrafa i sredstvom novina, apeluje na velikodu{nost i milosr|e svojih sagra|ana u korist stradalnika na{ih. Od tog ~asa retko je koji

dan pro{ao a da g. Sendvit nije po koje pismo ili po koji ~lanak u glavnije listove slao, da svoje zemqake obavesti o stawu na{em, o borbi na{oj s hri{}anskim du{maninom, o pravednoj stvari i plemenitom ciqu na{em. Zna se {ta je usled toga dru{tvo crve- nog krsta u Engleskoj u~inilo, zna se kako su se pojedini Englezi potrebi na{oj odazvali.

U tom plemenitom poslu “`ivo su gospodina Sendvita poma-

gali mnogi sagra|ani wegovi”, od kojih }e ovde biti pomenuti na-

u~nik i istoriopisac Edvard Frimen, stari srpski prijateq g. Denton, neumorna gospo|ica Edelajn Polina Irbi (Bojlend Hol/Engleska, 1833 - Sarajevo, 1911), srpska dobrotvorka i puto- pisac, “kojoj ime patni~ka bra}a na{a u Bosni s blagoslovom spo-

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

57

miwu” (u Sarajevu, o svom tro{ku, osnovala `ensku osmogodi{wu {kolu, a tokom ustanka u Bosanskoj krajini stara se i srpskim izbeglicama, otvara {kole za wihovu decu i u~iteqe pla}a vla- stitim sredstvima i sredstvima koja je skupila u Engleskoj), Xon Tomson, gospo|a El. Malson, Vern Murdon, pukovnik Mjur, gospo- |a Katarina Vajt, Samuil Marlej, gospo|a Eliza Vigan Od prikupqenih oko 10.300 dukata, g. Sendvit je srpskom dru-

{tvu Crvenog krsta dao 333 dukata. “Kad je prvi put po okrugu {a- ba~kom i podrinskom putovao, potro{io je na bolnice i raweni- ke 432 dukata. Kupio je i podelio me|u ratne stradalnike 4.340 pamuklija, 450 pari suknenih mu{kih haqina (guw~e i ~ak{ire), 392 sukwe, 300 velikih }ebeta, 1.311 ko{uqa, i za to izdao 4.009 dukata. Kupio je p{enice, koju je ne{to sam a ne{to preko vlasti

i odbora podelio u u`i~kom i {aba~kom okrugu, za 4.244 dukata.

Podelio je pomo} u novcu i drugim sitnijim stvarima {to je nabavqao, 1.093 dukata i t. d. No nije ovo sve, {to je g. Sendvit iz Engleske za na{e stradalnike dobio i podelio, kao {to nije ni on sam bio koji se ovom milosrdnom ovom delu i du{om i telom odao. Napomenu}emo ovde da su se naro~ito `enska dru{tva u En- gleskoj priklonila, koja prikupqaju i {aqu haqine, }ebad i sva- kovrsne {tofove za haqine. Od toga je dobio g. Sendvit do sada 17 velikih dewaka podelio, a na putu su jo{ toliko. [ta je pored wega drugi wegov zemqak, veliki prijateq na{

i retki dobrotvor g. dr Ciman po ju`noj i sredi{woj Srbiji u~inio, to }emo skoro publici na{oj pokazati”.

Uz gospodu Sendvita i Cimana, vrlo je zapa`eno i delovawe engleskog sve{tenika g. Lamsona, rodom Amerikanca, koji je obi- lazio isto~ni kraj Srbije i pomagao tamo{wem stanovni{tvu. “Jo{ dve stvari napomenu}emo ovde: prvo, da je jedan prija-

teq g. Sendvita, koji ne}e da mu se ime zna, stavio na raspolo`e- we 10.000 dukata cesarskih, da iz toga podi`e ku}e siromasima u pogorelim selima; drugo, da je g. Sendvit odneo sobom dragoceni spomen ose}aja na{ih, kojima je na{ svetli kwaz dao izraza ob- dariv{i g. Sendvita krstom takovskim o vratu.

svuda su mu odavana

javna i sve~ana priznawa. U tome su se naro~ito odlikovale op- {tine {aba~ke, u`i~ke i para}inske, koje su, posredstvom svojih deputacija, pozdravile g. Sendvita i predale mu poruke pune top- lih ose}aja. Op{tina na{e prestonice pokazala se i ovom pri- likom ravnodu{na. Predstavnici weni zaboravili su da sve {to g. Sendvit ~ini za na{u postradalu bra}u po Srbiji, ide u korist celog naroda, i da Beograd treba vavek da predwa~i drugim kraje- vima na{e otaxbine, a nikako da iza wih zaostaje”.

U kojoj je god op{tini g. Sendvit bio

58

Ilija Petrovi}

Delovawe g. Cimana u Srbiji. Gospodin Ciman do{ao je u Srbiju krajem meseca jula 1876. godine (po starom ra~unawu), a svoj dobro~initeqski rad otpo~eo je pet-{est dana kasnije. Po- jedinosti o tome objavila je novosadska Zastava:

“1. U mesecu avgustu, za hranu, vino i lekove, koje je podelio

na 2.900 rawenika i 5.763 begunaca u predelima oko Aleksinca,

Deligrada i Ra`wa, izdao je 202 dukata. Za izdr`avawe 17 siro~a-

di 22 dukata. Podelio hleba i gotovog novca od prilike na 7.000

begunaca u {umama izme|u Para}ina, Ra`wa i Zaj~ara, i za to

izdao 1.004 dukata.

2. U septembru snabdeo stanom i jelom 93 bolesnika u Medve-

|i, 67 bolesnika u okolini Lipova, 357 bolesnika u Jagodini, 542

bolesnika u Kru{evcu, 311 bolesnika u Para}inu i podigao tri

barake i za sve to izdao 838 dukata. Za izdr`avawe 84 siro~adi i

za wihove haqine 138 dukata. Podelio je otprilike na 9.000 begu-

naca, koje je u {umama na{ao, u gotovom novcu, hrani i raznim stva- rima (11.827 oka bra{na, 9.312 oka hleba, 200 oka pirinxa, 12 oka sve}a, 25 oka soli, 2/000 }ebeta, 81 postequ, 1.751 ko{uqu i 400 opanaka), i za sve to izdao 4.019 dukata.

3. U oktobru: Podelio beguncima 54.866 oka bra{na, 20 oka

pirinxa, 20 oka zejtina, 31 oku soli i bibera, 27.658 oka hleba, 6

bureta vina, 24 oke sve}a, 3.200 }ebeta, 800 opanaka, 2.000 ko{u- qa, 2.000 sekira, 600 pari ~arapa, 100 snopova slame i mnogo dr- vodeqskog alata, eksera, i za sve to izdao 5.637 dukata. Za 91 si- ro~e, i {to je bolesnicima u novcu podelio, izdao je 422 dukata.

4. U novembru: g. Sinkler, prijateq i drug g. Cimana, podelio

u novcu i `itu u Jagodini, Para}inu, Jovanovcu, Varvarinu, Kru-

{evcu, Brusu i t. d. svega 2.083 dukata. Osim toga podelio je g. Ciman u stvarima 900 }ebeta, 1.000 ko{uqa, 500 ko`uha i 9 bala raznog odela {to je iz Engleske do{lo.

5. U decembru: Podeqeno po naredbi g. Cimana u Para}inu,

Jagodini, Svilajncu i Ra`wu, u hrani 1.207 dukata. Poslao je g. Ciman preko mitropolita i drugih lica u kru{eva~ki okrug za hranu 200 dukata. Poslao preko g. Gordona u Brus za hranu 500 dukata. Sem toga poslao je g. Ciman preko ovda{we policije 81 balu s }ebetima, ko`usima, ko{uqama i drugim stvarima, {to su

iz Engleske do{li. Svega, dakle, i to samo u novcu, izdao je g. Ciman u Srbiji za na{e stradalnike 17.122 dukata. Pregled. Izdato je u novcu od strane Engleza u zemqi na{oj,

za vreme posledweg rata, u korist na{ih ratnih stradalnika, i

to: od g. Cimana 17.122, od g. Sandvita do odlaska svoga i po odla- sku 11.798, preko engleskog generalnog konzula Vajta 9.400, preko g. Lamsona 2.000, preko ledi Le~mir 1.000, svega 41.320 dukata.

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

59

Osim ovoga, kad bi se procenilo ono {to je u stvarima do- {lo i {to jo{ neprestano dolazi iz Engleske, iznelo bi zacelo

preko 15.000 dukata. Kad ovu sumu gorwoj dodamo, i k tome jo{ onih 10.000 dukata, {to je g. Sendvitu dato za podizawe pogore- lih sela, onda cela suma iznosi preko 60.000 dukata.

mnogo novaca po-

slato i na{oj bra}i u Crnoj Gori i da se gospo|ica Irbijeva ne-

prestano na granici bosanskoj u Hrvatskoj nalazila, poma`u}i patnicima i odbeglima iz Bosne i Hercegovine. Neka je jo{ ovde s blagoslovom spomenuto drugo dobrotvor-

no delo g. Cimana

On s po~etka jo{ osobitu pa`wu obra}ao na

siro~ad, koja su, izgubiv ve} oca, u divqem i strahovitom bekstvu i posledwe potpore, t.j. matere svoje li{ena bila. Ovu je nejaku i

obolelu decu g. Ciman takore}i iz ~equsti sigurne smrti povra- }ao. Izve{taji wegovi o retkim i `alosnim prizorima, koje je neprestano gledao, toliko su srca wegovih zemqaka dirnuli, da

Ovde }emo samo dodati, da je iz Engleske

su

sa sviju strana novi prilozi stizali, da se izgubqenoj ovoj de-

ci

na svaki na~in pomogne. Otuda postade Zavod engleski za srp-

sku siro~ad, koji je g. Ciman u prestonici na{oj podigao, i gde }e

preko 100 siro~adi oba pola dobiti potpuno gra|ansko vaspita-

we. Zavod ovaj otvori}e se sve~ano na sv. Savu, a na{a Svetla Kne-

giwa

bi}e mu mo}na za{titnica” (1, broj 9 od 18/30. januara 1877).

Iz Rusije. Ipak, tokom srpsko-turskog rata, najve}u pomo} srpskim rawenicima i izbeglicama sa zara}enih podru~ja pru- `io je ruski narod. U svojoj kwizi The Serbs and Russian Pan-Sla- vism, Ithaca, New York 1967, ameri~ki istori~ar Dejvid Mekenzi lepo je zapazio da su “napori ruske javnosti u korist Slovena iz- me|u 1875. i 1876. bili u svojoj su{tini narodski, a ne pod kon- trolom Dvora; sva naklowenost i nov~ana podr{ka do{li su iz ni`ih slojeva” (prema 19, 477). Prilozi u sanitetskom materijalu, ode}i, obu}i i novcu, zbog wihove brojnosti, bi}e ovde pomiwani samo uzgred, ali }e zato biti navedeni svi pojedina~ni i grupni dolasci medicinskog osobqa koje je zabele`ila dostupna srpska {tampa toga vremena.

r “Rusko dru{tvo crvenog krsta javilo je da {aqe lekarija i

velik broj lekara. To isto o~ekujemo i iz Ciriha” (1, broj 92 od 22.

juna/4. jula 1876).

r Desetog/22. jula do{lo je osam doktora iz Rusije i jedan iz

Galicije (1, broj 103 od 11/23. jula 1876).

r Iz Beograda je, posredovawem zemunskog Grani~ara, do{la

vest da je “pre neki dan stiglo ovamo {est lekara ruskih, koji su

smesta primqeni u slu`bu. Od austrijskih Srba lekara do danas

60

Ilija Petrovi}

nijedan ne do|e da poslu`i srpskim rawenicima. Ovo samo za to

javqamo da se zapamti

sku srpsku, ostavili su svoje dragocenosti kod ovda{weg (beog- radskog) `enskog dru{tva, zajedno s testamentom, da u slu~aju svoje smrti sve svoje dragocenosti poklawaju istom dru{tvu” (1,

broj 106 od 16/28. jula 1876).

r Moskovske vjedomosti pi{u 17. jula da petrogradski odbor

{aqe u Srbiju, na svoj ra~un, dva lekara, gospodu [~erbakova i Ostrovskog i {est devojaka za negovawe rawenika, koje su “slu- {ateqke petog kursa `enskog medicinskog fakulteta” (1, broj 107

od 18/30. jula 1876).

r Be~ka Presa pi{e da su stigli “mnogi strani lekari k ibar-

skoj vojsci” (1, broj 108 od 20. jula/1. avgusta 1876); nije rekla iz kojih su zemaqa, a sli~no je postupila i Zastava kad je prenela vest iz Beograda od 24. jula da “svaki dan dolaze u Beograd oficiri i doktori stranih dr`ava, a po{to se ovde spreme i obuku odmah polaze na bojno poqe, tako je danas pre i posle podne nekoliko doktora i oficira otputovalo (1, broj 111 od 25. jula/6. avgusta 1876). U neposrednoj vezi s tim mogla bi biti i vest da “Javorska vojska najvi{e pati stoga, {to nema dosta lekara”, pa se najve}i broj rawenika s tog boji{ta prenosi se u U`ice. “Svi strani lekari idu radije na drugu stranu, pre nego {to }e se usuditi na javorsku visoravan, koja je poznata sa svog nezgodnog polo`aja i sa svoje

o{tre klime” (1, broj 120 od 10/22. avgusta 1876).

r Iz Petrograda javqaju “da se ruska carica stavila na ~elo

odboru, koji kupi priloge u korist srpskih rawenika u sadawem ratu i dopustila je da se i po ku}ama mogu skupqati prilozi” (1,

broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).

r Sanitetska misija ruskog Crvenog krsta, u ~ijem se sastavu

Svi ruski lekari, koji su oti{li u voj-

nalazi po deset lekara i lekarskih pomo}nika i 120 milosrdnih sestara, me|u kojima i jedna knegiwa, putuje preko Maxarske (1, broj 112 od 27. jula/8. avgusta 1876). Taj tren je 31. jula/12. avgusta pro- {ao kroz Zemun i pre{ao u Beograd, “po{to su ga najpre najstro- `e ispremetali”.

r Vest iz Beograda, uzeta iz Grani~ara od 26. jula/7. avgusta.

kazuje da su “ruski doktori koji su ovih dana do{li, doveli sa so- bom i svoje `ene, koje }e rawenike vidati”. Lekari koji su neki dan ranije “brzoplovnom la|om” do{li preko Rumunije, `ale se na strogo pona{awe rumunske policije, koja im je, pregledaju}i paso{e, “stavqala neka pitawa” (1, broj 112 od 27. jula/8. avgusta 1876).

r Iz Rusije do{lo 20 lekara i 24 bolni~arke, a doneli su 168

“bala stvari crvenog krsta” (1, broj 115 od 1/13. avgusta 1876).

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

61

r “Ima ve} nekoliko dana, od kad Dunavom na parobrodu pro-

laze mnoge kalu|erice (milosrdne sestre - IP) i lekari, jedno 50-60 iz Rusije. Kalu|erice vodi knegiwa [ahovska. Sve imaju na sebi crveni krst - znak genfske (`enevske - IP) konvencije. Do- nele su 500 centi razne opreme, instrumenata i drugo” (1, broj 115 od

1/13. avgusta 1876).

r U biltenima koje su vojne komande izdavale s pojedinih bo- ji{ta, zakqu~na re~enica glasi: “Zdravqe u na{oj vojsci u op-

{te je dobro” (1, broj 116 od 3/15. avgusta 1876).

r “Na naj`ivqem bulevaru nevskog prospekta u Petrogradu,

kuda se od uvek {eta najodli~niji svet petrogradski, sada }e{ svako posle podne videti gospo|e i gospodu iz najvi{ih krugova, gde javno kupe priloge u korist rawenika u Srbiji i Crnoj Gori - u Petrogradu sasvim ne~uvena pojava. Svet se sa svih strana sle`e, da u tawir, koji se nosi od jednog do drugog, baci najmawi ili najve}i darak. Osobito zaslu`uje da se spomene prilog odeskih apsenika ko- ji su se obavezali da svaki od wih na dan daje po jednu kopejku od svoje zlehude zarade u korist ju`nih Slovena. Moskovski gra|ani su opremili ambulantu koja }e ovih dana krenuti u Petrograd, tu se snabdeti nu`nim paso{ima i znacima Crvenog krsta, pa }e onda preko Var{ave i Be~a oti}i u Beog- rad. Spremili su sve nu`ne aparate i lekove, a i haqine za 100 posteqa. Kad se u sredwu ruku uzme, {to je do sad prilo`eno u Ru- siji u gotovu novcu i u drugim prilozima, to je u korist ju`nih Slovena palo na 15 miliona rubaqa (1, broj 117 od 4/16. avgusta 1876).

r Poluzvani~ni @urnal de St. Peterburg pi{e da je Evro-

pa “~udno prenebregla svoje humanitetne du`nosti prema pojava-

ma na balkanskom poluostrvu, koje s tim ve}ma upada u o~i, kad se

s tom pojavom sravni obilna pomo}, koja je sa svih strana ukazi-

vana u posledwem ratu”. A ve} pet nedeqa otkako su Srbi u{li u

rat za nezavisnost svoje otaxbine, “jedva se osim Rusije za~u i je- dan glas, koji bi na to opomenuo, da skoro svugde ima dru{tva za pripomo} rawenicima i bolesnicima. Kao da sva ta dru{tva cr- venoga krsta ne u~ini{e ni{ta? Da li ih je u}utkao neobi~no svi- repi karakter borbe? Zar ih takve prilike ne}e podsta}i na rad

i delawe? Ili }e jo{ i u sadawem dobu ~ovekoqubqa zastati kod

re~i koje je pre sto godina nema~ki pesnik stavio u usta egoisti~- nom gra|aninu i po kojima prestaje svaka humanost kad se daleko,

u Turskoj, narodi tuku? (1, broj 117 od 4/16. avgusta 1876).

r Petrogradski listovi javqaju da je baron [tigqic poklo-

nio petsto hiqada rubaqa u korist postradalih Slovena (1, broj

118 od 6/18. avgusta 1876)

62

Ilija Petrovi}

r Mnoge ruske novine kupe priloge, pa su tako Ruske vjedo-

mosti do 29. jula skupile 20.898 rubaqa i pet kopejki (1, broj 118 od

6/18. avgusta 1876).

r U Odesi se organizuje sanitetsko odeqewe u kome }e biti

dva lekara, dva ranara, dve sestre milosrdne; za wihovo oprema-

we utro{i}e se 6.000 rubaqa (1, broj 118 od 6/18. avgusta 1876).

r Iz Beograda javqeno 6/18. avgusta da su ruski staroverci

doneli bolnicu za 200 osoba; ne ka`e se koliko je medicinskog osobqa stiglo (1, broj 119 od 8/20. avgusta 1876), ali ovde vaqa navesti ono {to je Dostojevski rekao u vezi s tom potporom Srbiji:

“Na{ narod ne zna ni Srbe, ni Bugare; on svojim novcem i do- brovoqcima ne poma`e Slovene, niti to ~ini zbog Slovenstva,

ve} je samo ~uo kako od Turaka, od »bezbo`nih Agarjana« stradaju pravoslavni hri{}ani, na{a bra}a, za veru Hristovu; eto zbog ~e- ga je i jedino nastao ovogodi{wi narodni pokret. U sada{wosti i budu}nosti pravoslavnog hri{}anstva sadr`ana je ideja ruskog

naroda, u tome je wegovo slu`ewe Hristu i strasna `eqa za podvi- gom u wegovo ime. Ova `eqa je istinska, velika, ona `ivi u na{em narodu od najstarijih vremena, i mo`da nikada ne}e prestati da

postoji

log ~itav (izvanredan) sanitetski odred i poslali ga u Srbiju,

sa kojima wih

vera ne ve`e. Ovde se upravo iskazala ideja o daqoj, definitiv- noj sudbini pravoslavnog hri{}anstva, makar i u dalekoj budu}no- sti, i nada u budu}e ujediwewe svih hri{}ana isto~ne vere; po- ma`u}i hri{}anima protiv Turaka, ugweta~a hri{}ana, sta- roverci su, zna~i, smatrali da su Srbi isti takvi pravi hri{}a- ni kao {to su i oni sami, i pored privremenih razlika, ili }e to biti makar u budu}nosti” (8, 30). Kakva su to i kolika stradawa od “bezbo`nih Agarjana” mo- `e posvedo~iti i nota srpske vlade od 24. septembra/6. oktobra poslanicima velikih sila, u kojoj su, “po izve{}u |enerala ^er- wajeva, konstatovana sva besnila Turaka u potowim bojevima. U ovoj se noti pomiwe: kako je na{a vojska 19. o. m. po{to je zauzela turske pozicije, na{la le{ine na{ih rawenika (od boja 16. o. m.) prikovane za zemqu drvenim koqem, a noge i ruke bijahu im vat- rom spr`ene, prsti od nogu odse~eni, sav dowi trbuh isparan no- `evima, na licu vidi se izraz u`asnih muka. Pored na{ih rawe- nika na|ene su ~itave gomile poginulih nizama (turskih vojnika - IP), iz ~ega proizilazi da su ovaj zverski posao vr{ile redovne

turske trupe” (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).

iako su odli~no znali da Srbi nisu staroverci

Moskovski staroverci su opremili i dali kao svoj pri-

Jo{ je upe~atqivije svedo~ewe g. [ilera, ameri~kog gene- ralnog konzula, u izve{taju ameri~kom poslanstvu u Carigradu,

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

63

pisanom 10. avgusta (po novom ra~unawu), o turskim zlo~inima po~iwenim u Bugarskoj. Po{to je najpre nare|ao nazive {ezde- setak sela popaqenih po srezovima filipopoqskom, rop~uskom i tatar-pazarxijskom, on pi{e:

“Vojska je naro~ito napadala na crkve i {kole, i ~esto ih spaqiva- la petrolejom ili vatrom iz pu{aka; oltare su ispreturali, sve{teno odelo cepali, a same crkve skvrnavili. Van sela Turci su sagoreli i ~e- tiri manastira blizu Perustice, kod Ka~una i kod Kalejiporova. Turci tvrde da su veliki deo ovih sela sami ustanici popalili, ne bi li Buga- re primorali da ustanu na oru`je. Ja sam, istina, imao dokaza da je to bio slu~aj sa najvi{e dva ili tri sela, ali se najposle to moglo i opravdati. Ustanici su zapalili i `elezni~ku stanicu u Belovi, jer se tu sakri{e neke zaptije. Broj pobijenih Bugara za ono nekoliko dana, {to je trajala buna, te{ko je opredeliti, ali mislim da je sigurno poginulo bar 1.500 u srezovima, koje malo ~as spomenuh. U varo{i Perusti~i, koja broji do 400 ku}a i 3-4.000 du{a, i koja se nikako nije me{ala u bunu, Turci su bom- bardovali crkvu i isekli preko 1.000 du{a, koje qudi koje `ena i dece. Varo{ su opqa~kali i u pepeo sagoreli; nijedna ku}a nije ostala u celo- sti. Mnoge su `ene sramotili. Unutra{wost crkve, grobqe i mnoge ba- {te, ba{ibozuci su motikom i budakom prekopavali, ne bi li na{li sa- krivenog blaga. U ovoj prilici predvodio je tursku vojsku Ahmed-aga Pamri{ki, koji je pre kratkog vremena odlikovan srebrnom medaqom. Jedanaestog maja napadala je regularna trupa sa ba{ibozucima na Pana- |uri{te. Ne nude}i varo{anima da se predaju, Turci su posle slabog ot- pora od strane ustanika uzeli varo{ i isekli oko 3.000 du{a. Me|u ovi- ma bilo je najvi{e `ena i dece, od kojih 400 iz same varo{i a ostalo iz obli`wih sela; 400 zgrada, bazar, najlep{e i najve}e ku}e sagorene su. Dve crkve su poru{ene i gotovo sravwene sa zemqom. U jednoj od ovih cr- kava Turci su be{~astili jednog starca na samom oltaru, pa ga posle `i- vog sagoreli. Dve su {kole sagoreli, a tre}u su po{tedeli samo zbog to- ga {to je nisu poznali. Po mnogim izve{tajima koje sam dobio, jedva da ima `ene koja nije osramo}ena i obe{~a{}ena. Gadna azijska zver nije {tedela ni decu od osam ni babe od osamdeset godina, mu{ko i `ensko, staro i mlado, sve su to be{~astili. Starcima kopahu o~i i raseko{e ruke i noge, te ih ostavqahu zlo- hudnoj wihovoj sudbi, dok se ne bi koji dobrodu{ni Tur~in smilovao te ih premlatio i tako ih muke oprostio. Trudne su `ene parali, pa dete trijumfalno na vrhu bajoneta po varo{i nosili. Decu su prinu|avali da na rukama nose odse~ene glave svojih drugova. Ova u`asna svirepstva tra- jala su puna tri dana. ^etvrti dan bio je posve}en ukopavawu ise~enih i poubijanih `rtava. Sva ova dela ~inila je regularna vojska, koju je pred- vodio Hafis-pa{a. Dok jedni pqa~kahu po Kopre{nici i Pana|uri{tu, drugi se nasla- |ivahu ubijawem i se~om po Bataku. Batak je selo, koje se predalo odmah i bez otpora, ~im su Turci ponudili predaju i obe}ali da }e `ivot se- qanima po{tedeti. Pa pored svega Turci predvo|eni Ahmed-agom Buru-

64

Ilija Petrovi}

dinskim uni{ti{e selo i pokla{e sve `ivo u wemu, osim stotinu mla- dih devojaka, koje su dr`ane za nasladu osvaja~a. Svojim ro|enim o~ima video sam kosti onih nesre}nika, o kojima visa{e jo{ po koje par~e me-

sa, gde ih psi glo|u. U prekrasnoj dolini ovoj nijedna zgrada nije ostala

u celini. Drvare, kojih ima prili~no jer se seqani jako bave obradom

drveta, sve su popaqene, a od 8.000 qudi jedva da je ostalo 2.000 `ivo. Vi- {e od 5.000 du{a, mahom `ena i dece, tu je izginulo. Le{ine le`e po raz- valinama, a vazduh je zagu{qiv od smrada. Kad ~ovek vidi Batak, onda mo`e da veruje u sve ono {to je do sada govoreno o na~inu kako su Turci ugu{ili ustanak u Bugarskoj. Svuda se vide kosturi qudski, le{ine, gla- ve devoja~ke, na kojima jo{ visi lepa devoja~ka kosa, de~iji skeleti jo{

u haqinama. U jednoj sam ku}i video pepeo i sa`e`eni kostur od 30 lica, koji su tu `ivi izgoreli. Malo daqe su Turci natakli na ra`aw jednog

znatnijeg Bugarina Trandafila, pa ga `iva pekli; tu su i zakopani. Po- red toga je jedna rup~aga ispuwena qudskim le{inama, koje ve} prelaze

u trule`; u jednom jazu stoji nagomilan ~itav logor mrtvaca. U jednoj

{koli sagoreno je 200 `ena i dece. Na grobqu le`i ra{trkano vi{e od 1.000 le{ina, bez ikakve sli~nosti na qudski stvor: tamo ruka, ovamo noga, svuda ne{to proviruje nose}i na sebi pe~at divqeg svirepstva. Ah- met-aga, koji je komandovao pri se~i, dekorisan je (odlikovan - IP) i imenovan za juzba{u (zapovednika ~ete, kapetana - IP). Sva ova svirep- stva, koja su ~iwena da bi se ustanak predupredio, bila su izli{na, jer je pokret bio sasvim neznatan, a i seqani su se odmah predavali. Raspitao sam, ali nigde ne ~uh da su Bugari ~inili nasiqe, ili {to god {to bi na svirepstvo nali~ilo. Tra`io sam od turskih ~inovnika da mi nabroje zlodela koja su Bugari po~inili, pa mi ne mogo{e ni{ta ta~no kazati. Bugarin nije hladnokrcno ubio nijednu tursku `enu, nijedno tursko de- te, Turci nisu mu~eni; nijedno tursko selo nije popaqeno, nijedna ku}a opqa~kana. Zvani~an izve{taj Edib-efendije u tom pogledu kao i u mno- gom drugom sasvim je neosnovan i mo`e se re}i da nije ni{ta drugo do

gruba izmi{qena la`” (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).

Svedo~e}i o turskim zlo~inima tokom dvodnevnih bojeva na celoj borbenoj liniji (27-29. septembra, po novom ra~unawu), u kojima su “na{i gubici oceweni na 2.500 qudi i oko 80 oficira

koje poginulih koje rawenih”, pukovnik Mak Iver, dobrovoqac mo`da iz Engleske, ka`e da je po turskom povla~ewu ostao “jedan

u`asan prizor

noge, ruke i mi{ice koje je satansko varvarstvo iskidalo sa mrt-

vaca

{ih rawenika koji su surovo naslagani unakrst i spaqeni `ivi u

u`asnim mukama. Drugi su le`ali gde su pali, ali su na svima bili znaci turskog lupe{kog i satansog brutalizma. Neki nisu imali u{i, drugi bez noseva, drugima opet iskopane su o~i iz glave, ili

stopale odvojene od tela

I jo{ mogu potvrditi i to, dok su tak-

Svuda oko nas mogli smo raspoznati spr`ene ostatke na-

Oko nas svuda le`ali su ostaci nagr|enih qudi,

ve strahovitosti ~iwene na Srbima bile u`asne, da su iste na

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

65

ruskim rawenicima bile jo{ groznije” (1, broj 182 od 30. novembra-

/12. decembra 1876).

r Pester lojd javqa iz Petrograda da “svaki dan idu sanitet-

ski trenovi iz Petrograda i Moskve, a uz ove pristaju radi lak-

{eg prola`ewa kroz Austriju, ruski oficiri, koji ho}e da stupe

u srpsku vojsku” (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).

r Pukovnik Aleksandar Lavrovi~ Ismailov, koga je general

^erwajev pre nekoliko nedeqa poslao u Moskvu “da organizuje nekoliko sanitetskih trenova, vra}a se k srpskoj vojsci” (1, broj

121 od 11/23. avgusta 1876).

r Vaqda jedina vest beogradskih Srpskih novina o dolasku

ruskog medicinskog osobqa u Srbiju, bila je ona koja je preuzeta

iz Moskovskih vjedomosti: iz Kazawa oti{ao sanitetski odred snabdeven hirur{kim instrumentima i svim zavojnim sredstvi- ma za bolnicu od 500 rawenika. Da bi se opskrbilo toliko rawe- nika, morao je to biti pove}i odred, {to medicinskog osobqa, {to tehni~kog i pomo}nog (3, broj 179 od 14/26. avgusta 1876).

r Zastava je iz nekih ruskih novina, najverovatnije peter-

bur{kih, preuzela vest o slawu jedne medicinske ekipe u Srbiju. Izme|u ostalog, tamo pi{e:

“ Profesor na{eg univerziteta P. A. Viskovatov pustio je svoj poziv u ovda{wim novinama. Zatim je razaslao pozive po se- lima oko Pejpuskog jezera, gde su ve}inom staroobrednici, i sa sviju strana po~eli su stizati prilozi u novcu, stvarima itd. Najpre su hteli poslati jednog ili dva hirurga. Posle vide{e da se mo`e poslati profesor K. Rajer, ~ovek mlad i energi~an koji je ve} poznat svojim uspe{nim radom u francusko-pruskom ratu,

s ~etiri asistenta i tri pomo}nice izu~ene na hirur{koj klini-

ci. Odbor koji je ovde za to postavqen, otpremi Viskovatova u

Petrograd da se sporazume s odsekom slovenskog dobrotvornog komiteta, ~iji je i sam ~lan, kako bi se do{lo do sredstava da se

ovi qudi opreme. Odsek dade derntskom sanitarnom odredu 3.000 rubaqa pomo}i. Istu toliku sumu dade i Dru{tvo za starawe o rawenicima. Odredu se pridru`i pomo}nik @. N. Markov s 2.000

rubaqa, koje je s tim ciqem dobio od jedne osobe iz Simferopo-

qa. Iz raznih varo{i u Estlandu, Liflandu i Kurlandu stigo{e

prilozi. Ri{ki vesnik posla {to je u wegovoj redakciji skupqe-

no. Iz Pskova javi{e Viskovatovu, da je spremqena pomo}. Vladi-

ka ri{ki Serafim, koji se zadesio u Derntu, prvi je, za primer, dao znatnu sumu. Nema~ke dru`inice odazva{e se lepo, prire|e-

na je predstava i tako se skupilo vi{e od 11.000 rubaqa s onim {to

I tako mogosmo spremiti

je dato Viskovatovu u Petrogradu

petnaest qudi, a ne osam kao {to mi{qasmo”. S profesorom Ra-

66

Ilija Petrovi}

jerom oti{lo je devet asistenata, od kojih {estorica iz Rige, dva pomo}nika i, verovatno ~etiri bolni~arke. Po zahtevu komite-

ta, Viskovatov }e ih dopratiti “do na mesto”, u Srbiju (1, broj 126

od 20. avgusta/1. septembra 1876).

r Novoruski telegraf javqa iz ^ernigova da je tamo skup-

qeno do sada vi{e od 1.000 rubaqa u korist balkanskih Slovena,

te da je predsednik gubernijske uprave A. P. Karpinski preduzeo

sve da se na bojno poqe, u Srbiju, po{aqe hirurg, profesor kijev-

skog univerziteta Kolomin (1, broj 126 od 20. avgusta/1. septembra 1876).

r Iz Rusije, 12/25. septembra stigao je medicinski e{elon od

~etrnaest osoba; predvodi ga P. I. Nikotajev, a u grupi su jo{ {estorica lekara i sedmorica fel~era. Dan ili dva ranije stig-

li su {estorica studenata medikohirurgije (2, broj 60 od 28. avgusta/9.

septembra 1876).

r Dowom la|om, 19/31. avgusta, u grupi od oko 150 ruskih ofi-

cira i narednika, stigao je i izvestan broj bolni~ara (1, broj 129 od

25. avgusta/6. septembra 1876).

r Zastavin dopisnik doznao je iz pouzdanog izvora da je 24.

avgusta/6. septembra “do 400 Rusa sanitara na dowem Dunavu u Sr- biju do{lo. Neki putuju preko Odese, neki preko Vla{ke, a neki preko Pe{te - ka Zemunu ili Bazja{u” (1, broj 130 od 29. avgusta/10.

septembra 1876).

r La|om koja je u Beograd prispela 24. avgusta/6. septembra,

“do~ekali smo na{e mile goste, me| kojima ima i `enskiwa. Jesu

to }emo sutra saznati”. Nije javqeno ko je sve

li svi sanitari

bio na toj la|i, i koliko ih je bilo, ali pitawe novinarsko upu- }uje na odgovor da su sve prido{lice pripadale sanitetskoj mi-

siji (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).

r Pre neki dan stigao je jedan ruski oficir sa `enom. On je

otputovao na drinsko boji{te, a `enu je ostavio u bolnici da ra- wenike vida. “Ovaj primer neka je na ugled na{im oficirskim

gospama” (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876). Posle se saznalo

da je to bio jedan ruski knez.

r Ruskom dru{tvu Crvenog krsta u Beogradu, 23. avgusta/4.

septembra stiglo iz Rusije nekoliko kola raznih stvari za wego-

vu bolnicu (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).

r Prema vesti poslatoj 24. avgusta/5. septembra, “rusko dru-

{tvo crvenog krsta {aqe sada na nekoliko kola potrebni mate-

rijal za pokretne bolnice

na bojnom poqu” (1, broj 132 od 31. avgu-

sta/12. septembra 1876).

r U Beograd je 26. avgusta/7. septembra sa grupom od preko

100 ruskih vi{ih i ni`ih oficira i 100 kozaka, do{lo u Beograd

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

67

nekoliko vojnih lekara. Neki od wih putovali su i 14 dana (1, broj

132 od 31. avgusta/12. septembra 1876).

r Iz Turn Severina javqeno da su 24. avgusta/5. septembra na

la|i za Srbiju pro{le jedna doktorka i pet wenih pomo}nica (1,

broj 133 od 1/13. septembra 1876).

r Ruski list Novoje vremja javio da je “u Srbiju oti{ao iz

Petrograda na svoj ra~un poznati hirurg Bogdanovski. Tek {to se vratio iz inostranstva, gde se le~io, i neodmoriv se, pohitao

je u Srbiju” (1, broj 134 od 3/15. septembra 1876).

r Ruski Golos pi{e da je petrogradsko `ensko udru`ewe op-

remilo i poslalo u Srbiju medicinsku ekipu sastavqenu od dva lekara, {est studenata mediko-hirurgije i pet medicinarki (1,

broj 137 od 8/20. septembra 1876).

r S Krima otputovao je u Srbiju mediko-hirurg N. F. Huci-

jev, “stvaralac krimske {kole” (1, broj 137 od 8/20. septembra 1876).

r 11/23 septembra oti{lo iz Beograda dvanaest kola ruskih

sanitara na bojno poqe kod Aleksinca; nije re~eno koliko je na

tim kolima bilo medicinskog osobqa a koliko sanitetskog mate-

rijala (1, broj 141 od 15/27. septembra 1876).

r Iz Odese 21. avgusta po{ao sanitetski odred sa 120 lica (2,

broj 65 od 18/30. septembra).

r Iz Petrograda, var{avskom `eleznicom, o tro{ku varo-

{kog kreditnog dru{tva, 29. avgusta/10. septembra oti{ao sani- tarni odred sastavqen od deset lekara, tri feld{era, tri medi- cinara i odgovaraju}e posluge za poqsku bolnicu (2, broj 65 od 18/30.

septembra 1876).

r Dvanaestog/24. septembra pre podne pre podne, u grupi sa

“mnogim ruskim vi{im i ni`im oficirima, dvojicom ruskih sve- {tenika i nekoliko telegrafista”, u {tab |enerala ^erwajeva otputovalo je i “brojno sanitetsko osobqe” (1, broj 143 od 19. septem- bra/1. oktobra 1876); koliko “brojno”, nije re~eno.

r “Dana{wom la|om (14/26. septembra), koja je oko 4 sata

posle podne stigla, do{lo je podosta Rusa i Ruskiwa iz saniteta, koji su od odbora dru{tva Crvenog krsta do~ekani i u privatnim

ku}ama sme{teni” (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876).

r Prema vestima iz Beograda od 19. septembra/1. oktobra, u

Srbiju je od turskog zuluma prebeglo, u najmawu ruku, 50.000 du- {a, “tra`e}i zaklona kod nas”, Obrazovan je odbor za wihov pri- hvat, na ~ijem je ~elu bio mitropolit Mihailo (Miloje Jovanovi},

1826 - 1859-1881, 1889-1898). “Ovaj odbor

odmah je naredio okru`-

nim i sreskim vlastima da se pobrinu blagovremeno o najpre~im potrebama svih stradalnika i ujedno popi{u koliko ih gde ima,

68

Ilija Petrovi}

dok se u Para}inu i Jagodini ne sagrade privremene ku}ice, kao barake za bolnice. Za te potrebe odredio komitet moskovski da se obrazuje jedan fond iz koga }e se deca postradalih porodica docnije izobra`avati; a osim toga sla}e potporu u novcu i za

same stradalnike” (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).

r Iz Simbirska oti{la 24 bolni~ara-nosioca i 2 medicina-

ra (2, broj 68 od 29. septembra/11. oktobra 1876).

r Sirotiwe koja je bez krova u Srbiji ostala, po zvani~nom

izve{taju ima 42.000 du{a. Ho}e li se na{a draga bra}a u Ugarskoj

setiti ove sirotiwe (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876). Tri

nedeqe kasnije, 22. novembra/4. decembra, javqeno je da potrebe svakim danom sve vi{e rastu rastu, po{to “prebeglih Srba ima 60.000 du{a, me|u wima samo bolesnih vi{e od 6.000” (1, broj 181 od

28. novembra/10. decembra 1876).

r Dvadesetog septembra/2. oktobra, beogradsko `ensko dru-

{tvo poslalo je na boji{te nekoliko kola, “natovarenih raznim

stvarima za vojne bolnice” (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra 1876).

r Dowom la|om, koja je u no}i izme|u 25. i 26. septembra stig-

la u Beograd, do{ao je jedan sanitetski tren sa potrebnim stva-

rima (1, broj 149 od 29. septembra/11. oktobra 1876).

r Dr Vladan \or|evi}, na~elnik saniteta moravske i timo~-

ke vojske, 22. septembra/4. oktobra pregledao je u ]upriji sva bol-

ni~ka odeqewa u kojima radi ruski sanitet iz misije Crvenog krsta i uverio se “da su oni pored o~inskog rada od 15/27. septem- bra otpo~eli na{e rawenike i bolesnike o tro{ku wihovog dru- {tva da hrane i ostalo starawe vode. Na{i rawenici u wihovim odeqewima dobijaju izjutra: mleko sa kavom koliko ko mo`e da pije. Oko 10 sati zakusku. U podne ru~ak od tri jela sa dobrim vi-

Ov-

nom, po podne u ~etiri sata kavu i ~aj, a u svoje vreme ve~eru

da{wi lekari ruski objavili su da svakog koji wihove pomo}i i{te, besplatno le~e i lekove mu daju” (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).

r U ruskoj bolnici u ]upriji radilo je i nekoliko rumunskih

lekara, a verovatno i drugog medicinskog i pomo}nog osobqa. Dr \or|evi} odobrio je da im se, budu}i da se u toj bolnici posebno hrane, ali slabije, nabavqa mleko, {e}er i “druge potrebe koje zahtevaju”, te da im se ubudu}e daje pola oke mesa po glavi. Potom

je dr \or|evi} otputovao da obi|e bolnice u Svilajncu, Po`a-

revcu i Smederevu (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).

r Peterbur{ke Vra~ebnie vjedomosti od 1/13. oktobra pi-

{u da je do 12/24. septembra stiglo u Srbiju 102 lekara, 114 fel- ~era i 77 milosrdne sestre. “Broj ovaj toliki je da }e mo}i podmi- riti srpske vojno-sanitetske potrebe (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876).

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

69

r Po odluci moskovskog komiteta za pomo} Srbiji, sa knegi-

wom Nade`dom Borisovnom Trubeckom, sestrom knegiwe Nata- lije [ahovske, 25. septembra/7. oktobra krenulo devet milosrd- nih sestara (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876); one su u Beograd stigle

posle devetodnevnog putovawa (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).

r Petog/17. oktobra, gorwom la|om do|o{e i ~etiri milosrd-

ne sestre (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).

r Iz Moskve poslato je 100.000 rubaqa mitropolitu Mihai-

lu, da se upotrebi u pomo} stradalnicima u srpsko-turskom ratu. Ovu sumu poslao je komitet ruski (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).

r Iz Moskve je, kako javqaju ruske novine, od 17. do 21. septem- bra (po starom ra~unawu) oti{lo u Srbiju osam lekara i 38 mi-

losrdnih sestara (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).

r U Beogradu, “zbog velikog dolaska Rusa sa dopu{tewem nad-

le`ne vlasti i glavnoga dru{tva koje se stara za rawene i bolne vojnike, radi olak{ice Rusa koji u Srbiju dolaze, osnovan je pri kancelariji dru{tvenog punomo}nika u Beogradu, tajnog savetni- ka Vladimira Nikolajevi}a Teokareva, biro za upu}ivawe Rusa. Starawe o ovom birou primio je na sebe nadvorni savetnik Julije Osipovi~ [rejer. Ovaj biro nalazi se u zgradi Velike {kole, a ciq mu je da vodi ta~an ra~un o svim Rusima koji se u Srbiji nala- ze, da im po mogu}stvu olak{ava po{tanski saobra}aj sa wiho- vom rodbinom, da za ruske bolnice nabavqa novine i povremene spise i da pribavqa izve{taje o Rusima koji su raweni ili ubi- jeni u bitkama protivu Turaka” (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).

r Pripomo} iz Rusije preko mitropolita Mihaila do sada

iznosi 101.897 rubaqa, odnosno 169.828,12 forinti (1, broj 155 od

10/22. oktobra 1876)

r Po jedna milosrdna sestra stigla je uz svojevoqa~ke grupe

iz Rusije, la|ama, 13/25. i 16/28. oktobra (1, broj 161 od 20. oktobra/1.

novembra 1876).

r Vest od 16. oktobra (po starom ra~unawu) kazuje da, iako je

saobra}aj na Dunavu zbog male vode bio ote`an, uz neke dobrovo- qa~ke grupe “sti`e i pokoja milosrdna sestra” (1, broj 161 od 20. ok-

tobra/1. novembra 1876)

r Ruske vjedomosti javqaju da je 6/18. oktobra moskovski slo-

venski odbor poslao za srpsku vojsku 700 {iwela, 450 kratkih ko- `uha, 7 toplih ogrta~a, 25 pudova ~aja. Ovaj odbor dobio je 4/16. i 5/17. oktobra od moskovske varo{i 15.445 rubaqa, od ni`wenov- gorodske uprave dru{tva za starawe o rawenima i bolesnima 10.000, od saveta sudskih poverenika moskovskog okruga 5.137, od

ni`wenovgorodske op{tine 5.000 rubaqa.

70

Ilija Petrovi}

r Ruskom generalnom konzulu Blimeru poslato u Pe{tu 3.000

rubaqa da tamo nabavi stvari i aparate potrebne za sanitarnu po-

mo} i da ih u Srbiju po{aqe (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876).

r Petrogradska glavna uprava za rawenike i bolesnike srp-

ske 24. septembra/6. oktobra poslala 29.699 ar{ina platna, 284 puda {arpije, 1455 ~ar{ava, 5226 ko{uqa, 4247 ga}a. “Svakodnev- no ona {aqe transporte bolni~arskih stvari u Srbiju” (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876). Ruski mir pi{e da je to dru{tvo “tako sada ustrojeno da svaki dan otpravi po nekoliko velikih trans-

porta bolni~arskih stvari u Srbiju” (1, broj 161 od 20. oktobra/1. no-

vembra 1876).

r “Ovih dana imao sam prilike da vidim zvani~ne podatke

na{ega vojnog saniteta. Stawe zdravqa u celoj vojsci vrlo je do- bro. Broj rawenika u svim bolnicama u Srbiji, bio je izme|u 9. i

11. oktobra oveliki: 2.237” (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876).

r Sentpeterbu{ke vjedomosti od 10/22. oktobra javqaju da

se petrogradsko odeqewe Slovenskog dobrotvornog odbora, na po- sebnoj sednici, bavilo svojom ulogom u doga|awima na Balkan- skom poluostrvu. “U toj sednici pro~itan je i izve{taj komisije za skupqawe priloga. Ta komisija, da bi skupila {to vi{e pri- loga u korist postradalih Slovena, {tampala je proglase i pozi- ve, koji su u preko 10.000 primeraka rasturivani u narod. Jedan

koji su u preko 10.000 primeraka rasturivani u narod. Jedan Na povratku u Rusiju, raweni ruski

Na povratku u Rusiju, raweni ruski dobrovoqci prelaze Dunav kod Kladova

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

71

takav poziv, preveden na engleski jezik, razaslan je po Americi. Komisija je sastavila liste za upisivawe priloga, kupila je pri- loge u crkvama tasovima, i{la po gostionicama, fabrikama, za- vodima, ulicama, te je na sve strane sabirala priloge i prire|i-

vala i zabave u tu svrhu. Komisija je primala i stvari koje su joj na poklon davali. Neki ~lanovi komisije revno su se zauzimali i za srpski zajam i za rasprostirawe srpskih papira. Svega je priloga sabrano do 810.000 rubaqa. U stvarima je dobijeno, izme|u osta- log, oko 20.000 ar{ina sukna i nekoliko hiqada ar{ina platna, od ~ega se sada u Petrogradu {iju {iweli i rubqe, a 16.000 ar{i- na sukna poslato je moskovskom odboru. Osim toga, skupqene su i mnoge druge stvari, kao: ko`usi, ~izme itd. Dok jo{ nisu stupile

u te~aj srpske obveznice, komisija je na ra~un zajma poslala u Sr-

biju prvo 30.000, a posle jo{ 100.000 rubaqa. Otpravila je na bo- ji{te osam lekara i dvanaest fel~era radi pomo}i rawenicima

(1, broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876).

r Besarabska mesn a uprava naumila je da u Ki{iwevu ustr oji

bolnicu sa 25 posteqa za rawene i bolesne ruske dobrovoqce ko- ji se vra}aju iz Srbije u Rusiju. Glavna uprava prihvatila je tu za- misao i izdala joj 3.000 rubaqa za otvarawe bolnice (1, broj 162 od

22. oktobra/3. novembra 1876).

r Uredni{tvo lista Novoje vremja primilo je od 1/13. do 18-

/30. septembra 7.117 rubaqa u korist Slovena; deo tog novca dat je

dobrovoqcima koji su krenuli put Srbije, deo poslat generalu ^erwajevu, deo srpskom mitropolitu Mihajlu, a deo je jo{ nera-

spore|en, “za posle” (1, broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876).

r U vesti iz Doweg Milanovca od 15/27. oktobra ispisano je

i nekoliko kriti~kih re~enica na ra~un engleske vlade koja, “na

sramotu cele Evrope, potpoma`e Turke i materijalno i fizi~- no”. I ne samo to; ona “u borbi protiv jednog slaba~kog naroda, koji je ustao da u nu`di svojoj bra}i pomogne”, zajedno s Turcima ~ini stravi~ne zlo~ine protiv srpskog naroda, Kao potvrda tog stava uzet je boj kod Brestova~ke Bawe od 6/18. oktobra i zlo~ini koje su Turci po~inili “u dru{tvu s Englezima, gde celom tur- skom artiqerijom engleski oficiri upravqaju”. Nasuprot wi- ma, “najvi{e hvala bra}i Rusima, bez kojih bi mo`da i ovo maleno par~e Srbije bilo ve} u rukama krvolo~nih Azijata. Wihovom po`rtvovawu za na{u svetu stvar nema granice, wihova je pomo} neiscrpna, nema dana kad »Deligrad« po nekoliko stotina milih nam gostiju na beogradsku obalu izbaci (1, broj 163 od 22. oktobra/3.

novembra 1876).

r U Deligradu deluje vojna bolnica, koja je najpre bila u en-

gleskim rukama, a potom su se preuzeli Rusi; wom upravqa major

72

Ilija Petrovi}

Stepan Stepanovi} [imera. “Samo wegovom vrlom zauzimawu mo`e se pripisati da se ova bolnica mo`e s najboqim bolnicama

u Srbiji sravniti. On je u poslu tako neumoran da u wemu ne nala-

ze potpore samo raweni vojnici vojnici, nego i gra|ani Milano- va~ki, kod kojih on i dawu i no}u tr~i da bi im svojim znawem po- mogao. I to sve ~ini bez ikakve nagrade. On je sa dalekog Kavkaza do{ao, da prite~e u pomo} svojim lekarskim znawem. To mu be{e mala `rtva, nego je i svoju gospo|u doveo, koja svojim trudom i sestrinskom negom oko rawenika, olak{ava bolove ovih bednih pa}enika. Svojim blagim postupawem i we`no{}u oko wih, ona mnogim pa}enicima upola olak{ava bolove. Neka joj na ~ast slu- `i. @eleti bi bilo da se sve na{e gospo|e i sestre na wu ugle- daju. A ja u ime srpskog naroda blagodarim kako g. [imeri tako i wegovoj gospo|i; srpski narod }e ih se dugo i dugo se}ati, i onda kad ve} vi{e u wegovom krugu ne budu bili” (1, broj 163 od 22. oktobra-

/3. novembra 1876).

r Ruski mir u broju 253 javqa da je petrogradsko Dru{tvo za

starawe o rawenim i bolesnim vojnicima do 15/27. oktobra, u {e- snaest navrata, otpravilo u Srbiju: 1.392 ko{uqe, 264 ~ar{ava, 284 navlake, 318 pr{waka, 524 marame za vrat, 33 topla odela, 216 pe{kira, 76 du{eka, 17.512 ar{ina platna za zavoje, 137 funti

kompresa i 25 funti {e}era (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).

r Ruski mir javqa da je glavna uprava dru{tva za starawe o

rawenicima i bolesnicima primila od 1. do 10. oktobra 16.657 rubaqa u korist bolesnih i rawenih na balkanskim boji{tima.

S pre|a{wim prilozima za istu svrhu, primqeno je 426.347 ruba-

qa (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).