Dobrovoljci Iz Rusije U Srpsko - Turskom Ratu 1876 PDF

Ilija Petrovi}
DOBROVOQCI IZ RUSIJE
U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876
Ilija Petrovi}
Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876
Samostalni izdava~
Ilija Petrovi}
Urednik
Milorad Predojevi}
Recenzent
Prof. dr Mihajlo Baji}
Lektor
Elena D. Kapustina
Kompjuterska obrada sloga i prelom
Nemawa Petrovi}
[tamparija
Piperi Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11
Tira`
100 primeraka
ISBN 978-86-87845-05-3
Korica:
V. Poqenov, Rusi prelaze preko Morave, kod ]uprije
28. septembra 1876
Iz zbirke Jovana Pejina, arhiviste i istori~ara iz Beograda
Ilustracije:
LIllustration, Journal universel, N 1741, Paris 8. VII 1876
Iz zbirke Momira Marjanovi}a, publiciste iz Beograda
Gde je {to
Jovan Pejin, Srpsko-ruski odnosi pod naslagama zlih namera - 7-9
Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876 - 11-133
Pobuda -11; Uvod u temu - 15
Dobrovoqci pod oru`jem - 19-42
Sa dobrovoqcima ili bez wih - 19; Vesti o dobrovoqcima - 23; Svo -
je voqci pristiù - 24; Grci u turskoj vojsci - 25; Dobre vesti - 26; Nem -
ci, Talijani, Francuzi... - 26; Rusi - 29; Posle primirja - 42
Dobrovoqci u medicinskim misijama - 43-75
Srpska sanitetska slu`ba - 43; Pomo} iz Vojvodine Srpske - 46; Sa
drugih strana - 50; Delovawe dr Sendvita u Srbiji - 56; Delovawe dr Ci -
mana u Srbiji - 58; Iz Rusije - 59; Mawe poznate re~i - 75
Bolnice - 76-77
Ratne bolnice - 76
Rusi u Crnoj Gori - 78-82
Dobrovoqci u Crnoj Gori - 78; Ruski sanitet u Crnoj Gori - 78
Za dobrovoqce i protiv wih - 83-90
O moralu i odgovornosti - 83; Tolstoj i podraàvaoci - 83; Dosto -
jev ski zastupa prvu Rusiju - 87
Brojke, i jo{ ne{to - 91-114
@rtva za pravednu stvar - 91; Koliko ih je bilo - 91; Brojevi, kura`,
surevwivost... 100; Mnogo decenija kasnije - 106; Kako danas - 113
Pomenik ruskih dobrovoqaca u Srpsko-turskom ratu 1876 - 115-127
Medicinsko osobqe - 128-132
Rusi u Srbiji - 128; Rusi u Crnoj Gori - 131; Ostali, u Srbiji - 132.
Izvori i literatura - 133
Bele{ka o sastavqa~u - 134-137.
Srpsko-ruski odnosi pod naslagama zlih namera
Dugo zapostavqana istorijska istina o ruskim dobrovoqci -
ma u srpskim oslobodila~kim ratovima u pro{losti, ovim rado m
Ilije Petrovi}a dobila je novu dimenziju. Ne zalaze}i dubqe u
pro{lost rusko-srpske saradwe na vojnom poqu, Petrovi} je svo -
ju istraìva~ku pa`wu zadrào samo na jednom ratnom doga |a -
wu, da bi pa`qivom analizom pristupa~nih izvora dao sliku ono -
ga {to neki na{i savremenici u Srbiji ili ne znaju ili ignori -
{u i tako sebi daju za pravo da izri~u negativne sudove o Rusiji.
Pri tome, ovaj rad nije samo analiti~ki prikaz novinskih
ve sti o do brovoqcima iz Rusije na srpsko-turskom frontu 1876.
godine i literature nastale neposredno posle tog rata i kasnije,
ve} je i analiza nekih stavova koje su o ovom pokretu u Rusiji is -
kazali klasici ruske literature Lav N. Tolstoj i Fjodor M. Do -
sto jev ski, obojica savremenici tih doga|awa.
Oslu{kuju}i savremene grube ocene o vezama Srba i Rusa,
predstavqene tvrdwama da Rusija nikada nije pomogla Srbiji, i
podstaknut brojnim doga|ajima iz ne ba{ tako stare istorije,
Pe trovi} je obavio podrobna istraìvawa i iz skrivenih (ili
teè dostupnih) novina i kwiga izvukao i, bez ustru~avawa, jav -
nosti stavio na uvid trajno va`ne ~iwenice koje su pratile Srp -
sko-turski rat 1876. godine. Metafori~ki re~eno, svojim istra -
ìva~kim postupkom on je s mesta pokrenuo ciglu ispod koje se
kriju misaone namere savremenih kriti~ara i Rusije i ruske po -
litike prema Srbima. Pokazao je da su u pitawu razni gadni in -
se k ti koji se pred svetlom istine i pred ~iwenicama odmah ra -
zilaze i za sobom ostavqaju ~istu podlogu.
Ovo je va`no da podvu~emo zbog vi{edecenijske ideolo{ke
blokade Ru sije i zbog antiruske propagande onog dela takozvane
srpske in te lektualne elite opsednute la`nim sjajem evropskog
zapada, ~ije floskule o Rusiji, bez analitike i bez kriti~nosti,
odje kuju u u{ima dobronamernog i, danas, do o~ajawa dovedenog
sr p skog naroda. Kao istori~ar, Petrovi} je svoju odanost istini
is kazao ulaskom u ovaj po obimu neveliki ali zna~ajan istorio -
gr afski poduhvat, a u~inio je to sa dvojakom èqom: prvo, da isto -
ri~arima ukaè na jedno nedovoqno istr a èno istoriografsko
poqe, i potom, da onima koji odlu~uju o geopoliti~koj sudbini
srp skog naroda stavi na znawe da globalizam, ili mondijalizam.
jednako kao i inte r nacionalizam, ne moè biti, i ne sme biti!,
wegov je dini, ponajmawe nametnuti izbor.
Onaj ko zbog sada{wosti, ali i budu}nosti, èli da se oba ve -
sti o srpsko-rus koj saradwi u pro{losti, mo}i }e da u ovom krat -
kom radu na|e izvor vrlo korisnih obave{tewa. Kqu~na je u tome
srpska novosadska {tampa koja je pratila dolazak ruskih dobro -
voqaca u Srbiju: sko ro redovno navo|ena je brojnost prispelih
kozaka, oficira, obi~nih qudi, a kao {to se to ponekad de{ava u
sli~nim prili kama, mo`da je mestimi~no i preterivano u wiho -
vom broju. Na kraju sabirawa svih kori{}enih ~iwenica, Petro -
vi} kriti~ki svodi podatke na pravu meru, ali i daqe sumwa da je
navedeni broj ta~an; on smatra da je broj ruskih dobrovoqaca bio
znatno ve}i. Da je u takvom svom zakqu~ku u pravu, potvr|uje zaje d -
ni~ka grob nica na Deligradu, o kojoj se ispredaju legende o broju
poginulih i sahra wenih. Na Deligradu jo{ uvek postoji {kola u
kojoj je bio sme {ten {tab Lava od Ta{kenta, kako je nazivan rus -
ki |eneral Mi hail Grigorjevi~ êrwajev, dobrovoqac, glavno -
ko manduju}i srp skih snaga (u ~ijem su sastavu ratovali i ruski i
drugi dobro voqci) na moravskom frontu.
Uistinu, Petrovi} je sistematski sakupio ono {to je pisano
u Zastavi i Srpskom narodu iz Novog Sada i Srpskim novinama
iz Beograda, ~ije je vesti koristio kao izvor i odakle je crpeo i
sakupqao podatke o ruskim dobrovoqcima bilo otkud da su do -
{li, da li sa Kubana, sa Dona, iz Kijeva, Sibira, Moskve ili Pe t -
rograda. Pri tome, on je naveo brojnost prispelih grupa, vojni~-
kih, medicinskih ili me{ovitih, i {ta su neki od wih doìv -
qavali dok su i{li preko Ugarske ili Rumunije. Naveo je tako|e
i {ta su pomenuti listovi, prenose}i pisawe nema~kih i ruskih
glasila, javqali o dolasku dobrovoqaca sa drugih strana, u pr -
vom redu iz Italije (na drinski front) i iz Engleske. Pomenuo je
i Hen ri ja Mak Ivera, engleskog oficira, vi{e ava n turistu nego
dobrovoqca, zanimqivu li~nost koju je kwaz Milan Obre no vi}
od likovao, a potom poslao u Englesku da prikupqa pomo} i vrbuje
nove dobrovoqce za srpsku stvar; o svemu tome on je os ta vio za be -
le {ke u memoarima koje je 1884. godine u Londonu obja vio W. D.
LE strange, Under Fo ur teen Flags, Pod ~e tr naest zasta va.
Sve {to je re~eno u Petrovi}evoj kwizi svedo~i o namerama
Srbije i kwaza Mi la na Obrenovi}a da oslobodi vekovima okupi -
rane srp ske isto ri j ske zemqe i o tome kakav je odjek ova namera
imala me |u Sr bima u Ugarskoj, jo{ uvek pod uticajem politi~ki h
ideja Uje diwene om la di ne srpske.
Izborom novinskih vesti iz onovremenih listova i ~iweni -
ca iz objavqene literature, Petrovi} je dao zna~ajan doprinos
nu`noj potrebi da se stav o srpsko-ruskoj saradwi do kraja o~i -
sti od naslage zlih namera. Tako|e, pomenuo je i stavove Go ro -
8 Ilija Petrovi}
stasa iz Jasne Poqane prema Srbima i wihovom oslobodila~-
kom naporu, koje je ovaj izneo u romanu Ana Karewina i kojima je
pokazao da je postojala jedna Rusija sasvim druk~ija od one o kojoj
go vo ri F. M. Dostojevski. Na taj na~in ispravqeno je mi{qewe
o bezrezervnoj podr{ci Srbiji i pokazano da je u ruskom dru -
{tvu postojao sukob oko slavenofilskih ideja.
Ovo je va`no da podvu~emo zbog stavova koje su u svojim za -
pisima o ovom ratu i dobrovoqcima iz Rusije ostavqali srpski
novinari i generali, a naro~ito istori~ari, me|u wima Vaso
ûbrilovi}, Milorad Ekme~i}, Slobodan Jovanovi}; na sumwive
zakqu ~ ke ove dvojice posledwih oslawao se i Du{an Beri}.
Posebno }emo ista}i da konstantu ovog Petrovi}evog ogle -
da iz srpsko-ruske istorije predstavqa kr{ewe ku}nog reda u
srpskoj nauci i kulturi, uspostavqenog 1948. godine. Naime, u go -
dinama antiruske i antislovenske pomame ideolo{ki zakriqe ne
antisovjetizmom, deo tada{we srpske politi~ke elite, u spre zi
s jugoslovenskom, pokazao je simptome antislovenskog rasiz -
ma, a nesumwivo je da takvi simptomi traju i posle obnove Rusije.
Ovaj Petrovi}ev rad pokazuje da su savremeni poku{aji, posle
obnove Rusije, da se rusko-srpski odnosi u pro{losti prikaù
kao nekorektni sa ruske strane, krajwe problemati~ni. Stoga, u
vreme netrpeqivosti prema dobrim srpsko-ruskim odnosima u
pro{losti, ovaj ogled dolazi u pravo vreme i zasluùje pa`wu i
~itala~ke i stru~ne publike. On zapravo razbija dezinforma ci -
je i o pro{losti i o savremenosti, a to i jeste najva`nija wegova
poruka.
Jovan Pejin, arhivski savetnik
U Beogradu,
22. januar 2010.
RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876 9
DOBROVOQCI IZ RUSIJE
U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876
Pobuda. Oni koji su iz jedne kwige u~ili (Timeo hominem uni -
us libris, Bojim se ~oveka koji iz jedne kwige u~i) i oni koji su sa mo
kod jednog u~iteqa na jednom ~asu bili, ne propu{taju pri li ku
da ponove kako Rusija nikada nije pomo g la Srbiji. Me|u tak vim
po navqa~ima nalaze se i oni kojima se, primera radi, dalo da pro -
~itaju ili bar da im bude prepri~an zapis francuskog po li ti ~a -
ra i istori~ara Tjera (Adolf Luj Tjer, 1797-1877), od 1834. go di ne
~lana Francuske akademije, o navodnim pregovorima izme |u Na -
poleona I Bonaparte (1769-1798-1815-1821) i ruskog cara Alek san -
d ra I Romanova (1777-1801-1825) o podeli turskog carstva. Na ime,
u noti koju je ruska vlada februara 1808. godine poslala Na pole -
o nu, sa dràna su i dva plana za podelu Turske: prvi, prelaz ne
pri ro de, po kome bi Turci zadràli Carigrad i Rumeliju (ta ko -
zva nu Tur sku Trakiju u dana{woj Bugarskoj), i drugi, kao traj no
re {e we, po kome bi Turke vaqalo proterati u Aziju.
Prvi predlog sadràvao je u sebi ideju da se Srbija organi -
zuje kao nezavisno kraqevstvo, pod kakvim austrijskim ercher -
co gom (nadvojvodom), dok je drugi predlog bio ne{to ma{tovi -
tiji: U slu~aju op{irnije podele, Car Aleksandar bi promenio
svoje gorwe mi{qewe o sudbi Srbije; èle}i da Austrijski dom
(habzbur{ka kruna, odnosno Habzbur{ko carstvo - IP) dobije
po{ten i koristan deo, on bi èleo da Srbija u|e u sastav mase
austrijskih dràva i da joj se doda jo{ i Ma}edonija, sem one
partije, koju bi Francuska mogla potraìti za utvr|ewe svoje
Arbana{ke granice, i sa kojom bi Francuska dobila Solun; aus -
trijska granica i{la bi od Skopqa na Orfano (zaliv na isto~-
noj obali poluostrva Halkidik - IP), i u~inila bi da sila
austrijskog doma iza|e na more. Hrvatska bi mogla pripadati
Francuskoj ili Austriji, kako bude hteo Napoleon (25, sveska 70,
kwiga 18, 319-320).
Bi}e da su i jedan i drugi ruski predlog bili u Parizu pre -
}utani, ali je izvesno da se Rusija, kad se ve} moglo naslutiti da
}e se Napoleon okrenuti protiv we, sloìla s austrijskim sta -
vom da bi najboqe bilo kad bi Srbija opet potpala pod Portu.
Zapravo, Austrijancima (tada u strahu od Napoleona) nije bilo
do upu{tawa u neizvesnost teritorijalnog {irewa k jugu i jugo -
istoku, a Rusi su o~ekivali da bi, u sasvim izglednom sukobu s
Na poleonom, Austrija mogla stati na wenu stranu. Takvo o~eki -
vawe bilo je zaludno, te je car Aleksandar, ne{to kasnije, 11.
februara 1811, ponudio Austriji da za budu}i vojni savez protiv
Napoleona uzme Moldaviju, deo Vla{ke i celu Srbiju. Po{to je
i ova ponuda ostala bez odjeka, Rusija je ponudila mir Turskoj.
Taj predlog bio je za Tursku prihvatqiv, ali samo uz uslov da Sr -
bija opet postane beogradski pa{aluk, a Srbi da se vrate u ra -
jinski poloàj. Pred opasno{}u od Napoleona, Rusija se nije
ustezala da na to pristane. Ona je odmah poslala naro~itog iza -
slanika grofa Iveli}a u Srbiju, koji je na srpskoj skup{tini,
drànoj u Manastiru Vra}ev{nici, u jesen 1812, zahtevao da se
svaki stare{ina narodni zakune na slepu pokornost, te da pri -
staju na onakav mir, kako Rusija i Turska ugovore, da }e pristati
da budu pod Turcima kao {to su i pre ustanka bili (25, sveska 71,
kwiga 18, 423-424).
Sami za sebe, ovi primeri mogli bi se protuma~iti kao ru -
ska nezainteresovanost za srpsku sudbinu, ali se autor navede -
nih citata ne dose}a da ih dovede u vezu sa svojim zapisom iz iste
kwige da je Kara|or|e, vo`d srpskog ustanka, za devet go di na svo -
je vlade, devet puta nudio Srbiju Austriji za provin ci ju, od to -
ga tri puta pre one ruske ponude Napoleonu: 25. maja 1804, 6. juna
1805. i 6. februara 1806. godine (25, sveska 71, kwiga 18, 430). Ili: ako
su ve} Srbi bili voqni sa se podrede austrijskoj kruni, zbog ~ega
bi druk~ije od wih mislili Rusi.
U na{em vremenu, obeleènom dostignu}ima demo kra t ske re -
vo lu cije od 5. okto b ra 2000, svaki poku{aj (makar ko li ko on bio
stidqiv i, u krajwoj li niji, beziz gle dan) da se uspo st a ve ka k vi -
-takvi politi~ki, privredni ili neki drugi odnosi s Rusi jom, iz
dela srpske javnosti u~ene iz jedne kwige pre~esto se ~uje da Ru -
sija nikada nije pomo g la Srbiji. Takvim pri~ama, nastalim u d e -
mo kratskim i mondi ja li sti~kim krugovima (direktnim nasledni -
ci ma brozovskih internaciona li sta) neke druge Srbije, one koja
na sto ji da za ra ~un svojih nalogodavaca sa Zapada u ko renu sase~e
srp ski na ci onalni duh i satre srpsko nacionalno bi }e, va qa se
su prot sta viti primerima koje i zvani~na istorij ska nauka u Sr -
ba rado pre }utkuje. (Kao da se ni{ta nije promenilo od vremena u
kome je Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski zapisao da postoje dve
Sr bije - Srbija vi{ih slojeva, plahovita i neiskusna, Srbija ko ja
jo{ nije ìvela i delovala, ali koja zato strasno sawa o budu} n o -
sti i ve} ima partije i intrige koje nekada dobijaju takve raz me -
re - {to je opet, posledica wihovog plahovitog neiskustva - da
se ni{ta sli~no ne moè sresti ni kod jedne nacije koja dugo po -
stoji, kod onih mnogo ve}ih i samostalnijih nego {to je Srbija.
Ali pored ove Srbije vi{ih slojeva, koja tako hita da ìvi po li -
12 Ilija Petrovi}
ti~kim ìvotom, postoji narodna Srbija koja samo Ruse smat ra
za svoje spasioce i bra}u, a ruskog cara za svoje sunce, koja vo li Ru -
se i veruje im - 8, 18. - Nema ruskog cara, ali ima Rusije i Rusa).
Srpsko-turski rat iz 1876. godine najlep{e svedo~i da otpor
de mokratsko-mondijalisti~ke (u su{tini: internacionali sti~ ke)
eli te u Srbiji bliski(ji)m odno si ma s Rusijom ima sva anti srp -
ska obele`ja, delom i zbog ne shva tawa onda{wih politi~kih i
vojnih prilika: Srbija je u taj rat u{la nespremna i bez kva li -
tetnog naoruàwa, srpska narod na i staja}a vojska imale su pre -
malo komandnog kadra i nimalo isk u stva za pozicioni rat, a te su
nedostatke, u naj ve }oj me ri, ot kla wa li ru s ki oficiri i voj nici
iz dobrovo qa~kog sasta va. Trupe su skoro bez oficira. Na sedam
dobrovoqa~kih bata qo na, bila su posle borbe na Stara~i (na dr i n -
skom frontu) ~etiri oficira, kod {aba~ke brigade na pet ba -
taqona tri ofi ci ra a novoobra zo vane baterije nisu imale ofi -
cira; wima su ko mandovali podofi ciri i dobrovoqci... Pu {k e
kamerbihzen, koji ma su dobrovoqci naoruàni, u preveli kom su
broju po kva rene; posle svake borbe 500-800 pu{aka mora se oprav -
qa ti (6, 591). A prema svedo~ewu dr Hemfrija Sendvita, engle skog
le kara i srpskog dobrotvora, na Za je~aru, polovinom jula, (kad
ono srpska vojska r|avo pro|e) u borbi je bi lo 18 bataqona a sve -
ga 39 oficira, ra~unaju}i tu i pu kovnika Milojka Le{janina
(1830-1896) s wegovim {tabom. Po pravilu i potrebi, va qalo ih
je biti 500. Tako is to i 1. avgusta, na Aleksincu, bilo je 3 bata -
qo na s jednim oficirom (1, broj 182 od 30. novembra/12. decemb ra 1876).
Sve u svemu, ~etvoromese~ne srpske vojne operacije u ratu
1876. godine, obeleène retkim lokalnim srpskim pobedama, ~e -
stim posrtawem srpske vojske, povremenim wenim uzmicawem pred
protivnikom i lepim izgledima za potpun poraz, povoqno su
okon~ane zahvaquju}i ruskom ultimatumu Turskoj da zaustavi svo -
ju vojnu silu i potpi{e primirje (8, 13). I ne samo to. Na Berlin -
skom kongresu 1878. go dine, sazvanom posle jo{ jednog srpsko -
-turskog, ali i rusko -tur skog rata (koji je za srpsku sudbinu bio
neupore divo zna~ajniji), Kneèvina Srbija je, jednako kao i Cr -
na Gora i Ru munija, bla godare}i dobroj voqi evropskih sila,
stekla nezavisnost.
Desilo se, tako, da su Nema~ka, Austrija, Francuska, Engle -
ska, Italija, Rusija i Turska, u~esnice tog Kongresa, 3. jula 1878.
godine potpisale ugovor sa~iwen od 64 ~lana, od kojih se oni od
34. do 42. odnose na Srbiju. ^lanom 34. priznata je nezavisnost Kn e -
èvini Srbiji, dok se ~lan 35. odnosi na slobodu veroispovesti.
Visoke ugova raju}e strane sloìle su se u slede}im uslovima: U
Srbiji ne}e mo}i nikome smetati razlika u veri i veroispove st i
kao razlog za iskqu~ewe ili nesposobnost u pogledu uìvawa gra -
|anskih i politi~kih prava, pripu{tawa u javne slu`be, funk cije
i ~asti ili vr{ewa raznih profesija i obrta na kojem bilo me st u.
Slo boda i vr{ewe obreda svih veroispovesti bi}e osigu rano svi -
ma pripadnicima Srbije i strancima, i ne moè se posta viti ni -
kak va smetwa ni hijerarhijskoj organizaciji raznih ver ski h zajed -
ni ca ni wihovim odnosima prema wihovim verskim po glavi ca ma.
^lan 36. odredio je nove granice Srbije, a ~lan 37. pred vi deo je da
Srbija moè, do sklapawa novih sporazuma, zadràti dota da{we
trgova~ke odnose sa stranim dràvama, da ne sme pove }a va ti tran -
zitne carine, te da se, ukoliko to ne bude dogovoreno po sebnim spo -
razumom izme|u Kneèvine i zainteresovanih sila, imuni tet i
privilegije stranih podanika (dràvqana) i konzu larna juris -
di k cija moraju o~uvati pod zate~enim uslovima. Nared nim ~la -
nom (38) naloèno je Srbiji da za dobijenu teritoriju nasle di
ve} preuzete obaveze Porte prema Austrougarskoj (deo tur skog du -
ga srazmerno prihodima sa teritorija koje su joj prikqu~ene, {to
je ve} bila praksa poznata u me|unarodnim odnosima) i, po sebno,
prema dru{tvu za eksploataciju èleznica evropske Tur ske, bi -
lo u pogledu eksploatacije postoje}ih pruga, bilo u oba ve zi da
dovr{i gradwu onih pruga koje su zapo~ete ili su ve} planirane
za izgradwu; ostavqeno je da se konvencije za ure|ewe odnosnih
pitawa do nesu ~im Austrougarska, Porta i Srbija (i Bugarska,
uko li ko se to i we bude ticalo) o tome sklope ugovor. ^lan 39.
pred vi |ao je na~in na koji }e muslimani (kao pojedinci), Porta
i vakufi (muslimanske zadu`bine za op{te religiozne i humani -
tarne svr he) koristiti svoje posede u Kneèvini; pojedinci su
zadrà va li svoja prava i ukoliko se isele iz Srbije, a na koji }e
se na~in prodavati ili koristiti dràvni ili vakufski posedi
uredi}e posebna me{ovita komisija. Sa svoje strane, Porta je, u
skladu sa ~lanom 40. potpisanog ugovora, preuzela obavezu da
prema srp skim podanicima nasta we nim u Turskoj postupa u skla -
du s na~e lima me|unarodnog prava (26, 166-167).
Do potpisa ovog ugovora nije se do{lo lako, a Rusi su tokom
pregovora malo dràli stranu Bugarima a malo Srbima. Dok je
vo|ena ù ~na rasprava oko jugoisto~nih srpskih granica, Rusi
su tra ì li da se Trn i Pirot dodele Bugarskoj. Francuzi su se
~udili zbog ~ega Rusi prave toliko pitawe oko Pirota i Trna
kad su pre àlili i mnogo teè gubitke, Nemci su se qutito pi -
tali za r mir sveta zavisi od srpskih granica, Austrougarska je
podràvala Srbiju, a Rusima, koji su se dràli teze da su Srbi ta -
mo mawina, nije bilo do odstupawa od prvo bitnog stava. Ni{ta
mawe ù~na nije bila ni rasprava o ju`noj srpskoj granici pre -
14 Ilija Petrovi}
ma Vrawu. Opet su Englezi iz sve snage zape li da Turcima spasu
Grdelicu, a samim tim i Vrawe. Ali su Rusi sad bili svom snagom
na strani Srba, a potpomagali su ih Aust rijanci i Francuzi.
Italijani su podràvali Engleze i Turke, a nema~ki delegat, ka o
predsedavaju}i na Kongresu, negoduju}i zbog tolikog zatezawa,
vi~u}i da vi{e ne èli ni da ~uje za ime Grdelica i prete}i da
}e pitawe srpskih granica skinuti sa dnevnog reda, ipak se izjas -
nio da Vrawe pripadne Srbiji. Da se ne bi gubilo vreme, u oba
spor na slu~aja dogovoreno je da kona~nu od luku o granicama done -
se vojna komisija; i jedna i druga odluka bi le su u srpskom intere -
su, {to je iskazano teritorijalnim pro {ire wem za skoro 200 kva -
dratnih kilometara (12, 418-419).
Ako je Rusija pre toga, Sanstefanskim mirom s Turskom (mar -
ta 1878), dràla stranu Bugarskoj (kao {to se desilo i sa Trnom i
Pirotom), i to je razumqivo: strate{ki ruski interes bio je ok -
renut Carigradu (i slobodnom prolazu kroz Bosfor i Dardanele),
{to je, samo po sebi, podrazumevalo i bli skije odnose s Bugarima
nego sa Srbima. Pa se tako i moglo de si ti da srpski diplomata Mi -
losav Proti} (1828-1890), kad je od pomo} nika ruskog ministra
spoqwih poslova Girsa traìo ob ja{we we o ovoj tendenciji ru -
s ke politike, ali bez pomiwawa Carigr a da, Bosfo ra i Dardane -
la, dobije otvoren odgovor da najpre idu interesi ruski, pa onda
bugarski, pa tek posle wih dolaze srp ski; a ima prilika u kojima
bugarski interesi stoje na ravnoj no zi s rus kim (22, 146).
Uvod u temu. O dobrovoqcima iz Srpsko -tur skog rata 1876. go -
dine malo je pisano. (Pomiwe se tekst Ruski dobrovoqci u Sr -
bi ji 1876 iz 1893. godine, ali on, prema onome {to pi{e u Srpskoj
bibliografiji 1868-1944, ne obra|uje temu ve} samo sadrì izvode
iz {tampanih pisama iz vesnih ruskih vojni~kih pisaca). Tek
1930, u sarajevskom Pre gle du, objavio je Vaso û bri lovi } jedan
kra }i osvrt na tu po ja vu; on se, zapravo, ba vio bo sanskim ustan -
kom 1875-1878. godine, dok je gra|u o dobro voq ci ma u Srpsko -tur -
skom ratu skup qao usput.
Makar koliko bio usputan, taj ûbrilovi}ev tekst sluì o
je kasnije srpskim istoriopiscima kao po{tapalica za osnovna
tuma~ewa srpskog dobrovoqa{tva. Ali, ~ak i taj tekst bio je ve -
}im delom posve}en dobrovoqcima u bosanskom ustanku i Bosan -
cima koji su ratovali u Srbiji; neki od ovih drugih, sticajem
raznih stra te gijskih ili takti~kih okolnosti, tamo su kra}e
vreme boravi li na najmirnijem delu tadaweg srpskog fronta,
dok su neki stigli na rati{te kad je primirje ve} bilo sklopqe -
no, pa i ne sudelova{e u nijednoj borbi.
Rusi su u tom ûbrilovi}evom prilogu za prou~avawe dobr o -
voqa~kog pokreta u na{im zemqama pomenuti tek uz nagove{taj
da bi 1877. godine moglo do}i do rusko-turskog rata. Najpre, on
kaè da je velik deo dobrovo qa ca iz tek okon~anog srpsko -tur -
skog rata krenuo odmah u Austriju, posredovawem ruskog odbo -
ra u Beogradu, a potom i da bi se moglo desiti da u Bosnu, kao po -
mo} tamo{wim ustani ci ma, provale i ruski i bugar ski dobro -
voqci iz Srbije (9, 408-412).
Ne{to vi{e podataka o ru s kim dobrovoqcima u srpsko -tur -
skom ratu iz 1876. godine nu di Vojna enciklopedija:
- U odrednici Srpsko -tur ski rat 1876/77. bi}e nazna ~e no da
je pred rat do{l o oko 5.000 do brovoqaca, najvi{e Srba iz sused -
nih oblasti pod Tur skom i iz Vojvodine, zatim Rusa, Bugara, Ita -
lijana i dr, da se na koma nd nim mestima i po {tabovima nalazio
ve}i broj ruskih oficira dob rovoqaca, te da su ruski dobro -
voqci posle zakqu ~ewa pri mirja napustili Srbiju, a zadràno
je samo oko 50 ofi ci ra (11, 117. i 120).
- Odrednica Dobrovoqci ne{to je in fo rmativnija: Kada
je juna 1876. Srbija objavila rat Turskoj, iz Bosne i Hercegovine,
Vojvodine i Makedonije prelaze u Srbiju mnogi dobrovoqci, od
kojih je 14. V 1876. u [apcu formiran i po seban dobrovoqa~ki
korpus. Velik broj dobrovoqaca upu}en je i od Slovenskog komi -
te t a iz Rusije (oko 2.350 qudi, me|u kojima i vi{e oficira, s ge -
neralom M. êrwajevim na ~e lu). U Kladovu se prikupi lo i oko
4.000-5.000 Bugara, a u rejonu Za je ~ara oko 1.000 s na me rom da upa d -
nu u Bugarsku i podignu us ta -
nak. Kad je izbio rat, od wih su
for mi rani do brovoqa~ki ba -
ta qoni, koji su se za jedno sa srp -
skim je di ni ca ma borili pro tiv
Turaka. Na Morav skom frontu
operi sa lo je i nekoliko dobro -
vo qa~kih jedinica iz drugih kra -
jeva: ba ta qon iz Vo j vo dine (oko
2.500 boraca), Crno gorski bata -
qo n pod komandom vojvode Ma {a
Vrbi ce (pribli`no 600 - IP),
rusko-srpski i rusko-albanski
bata qon (od Srba i Alba naca iz
Metohije i sa Kosova) s ruskim
komandnim kad rom. Uskoro su od
crno go r skih, srpskih, ruskih i bugarskih dobrovo qa~kih forma -
cija formi ra ne dve dobrovoqa~ke brigade (od po 4 bataqona), a
16 Ilija Petrovi}
Mihail Grigorjevi~ êrwajev
po sl e odlaska ruskih dobrovoqaca (7. XI 1876) ove jedinice su
reor ga nizovane, pa je od 1. brigade i kowi~kog puka obrazovana
dobro vo qa~ka di vizija (10, 496).
Pada u o~i neslagawe u brojnom stawu prido{lih dobrovo qa -
ca: prva odrednica pi{e o 5.000, dok druga, kad se saberu ras po -
loìve cifre, predlaè izme|u 11.000 i 11.500 dobrovoqa ca.
Uzmu li se u obzir i oni o kojima pi{e ûbrilovi} (po austrij -
skim izve{tajima, bilo je potkraj juna 1876 u [apcu 6.000, u Ba -
jinoj Ba{ti 800, u Uìcu 2.000), kao i ustanici (samo u nadirawu
srpske vojske prema Leskovcu bilo ih je preko 6.000), onda se broj
dobrovoqaca na srpskoj strani pewe iznad 26.000! Novosadski
Srbski narod pi{e da se dobrovoqci u Bosni i Staroj Srbiji
jav qaju tisu}ama. Ne samo da su obilato popuweni dosadawi gu -
bici srbski, no je vojska na{a znamenito umnoèna, jer kaù, da
se moè uzeti, da je do sada 20.000 dobrovoqaca oruàno (2, broj
49 od 14/26. jula 1876). Ne{to kasnije, Ruski invalid pi{e, a to pre -
nosi novosadska Zastava, da u srpsku vojsku spadaju jo{ i dobro -
voqci koji rade u svezi sa srpskim ko ro vima, broj wihov iznosi
20-25.000 (1, broj 115 od 1/13. avgusta 1876).
Podrazumeva se da ni te cifre nisu kona~ne, po{to su dobro -
voqci pristizali s raznih strana i kasnije, uglavnom iz Rusije, a
ustanici, koji se tako|e smatraju dobrovoqcima ali im broj (kao
i u drugim ratovima) uvek ostaje nepoznat, prikqu~ivali su se
srp skoj vojsci i tokom ratnih operacija na svim srpskim fron -
to vi ma: timo~kom, moravskom, javorskom i drinskom.
Austrijsku cifru od 6.000 dobrovoqaca u [apcu, u Drinskoj
voj sci, dovodi u sum wu novosadska Zastava, ve{}u da se tamo na -
lazi oko 5.050 ratnika, svrstanih u sedam dobrovoqa~kih bata -
qo na, koje Bosanaca, koje Srba iz Austrougarske, me|u wima i
nekoliko Francuza, Talijana, Poqa ka, êha, Nemaca, pa i po ne -
ki Maxar (1, broj 114 od 30. jula/11. avgusta 1876). Jovan Risti} pi{e da
je iz Bosne bio boqi odziv; otuda su prelazili dobrovoqci u
Srbiju i i{li pod zastavu Srbije; nu ofenziva nije mogla napre -
dovati (22, 125).
Brojem ruskih dobrovoqaca bavilo se vi{e doma}ih isto -
ri ografa, a êdomir Popov zaokruìo ih je na 2.500, me |u wima
i oko 700 oficira (12, 383-384). I jedna i druga cifra razlikuju se
od onih koje je 1896. godine dao Jovan Risti} u svojoj Diplomat -
skoj istoriji Srbije: Znamo ve}, da je iz Rusije do{lo do 3000 do -
brovoqaca, da proliju svoju krv za stvar hri{}ansku i slovensku.
Me|u wima je bilo oko 600 oficira iz dobrih i najboqih ku}a
ruskih, a bilo je i mawe odabranih boraca (22, 156); bi}e da su ovi
mawe odabrani borci imali za ciq da opravdaju neka i ranija i
poznija pisawa o ruskim dobrovoqcima, nalik Tolstojevom ot -
kr i }u da su to bili ili izgubqeni qudi i pijanice ili prosto
glupaci (8, 174).
Ovome radu nije ni ciq da traga za kona~nom cifrom, budu -
}i da }e se on baviti iskqu~ivo dobrovoqcima koji su na srpska
rati{ta prispeli iz Rusije; o dobrovoqcima sa drugih strana go v o -
ri}e se tek u naznakama, da ih je bilo, da li pomiwawem imena n a
koja se nai{lo u novinskim tekstovima ili retkim svedo~an stvi -
ma onih koji su svoje uspomene preto~ili u kwigu, da li crticama
o wihovom dola sku u Srbiju i mawe ili vi{e {turim opisima wi -
hovog delova wa; o ustanicima ni toliko.
Samo uzgredno ovde }e biti zapisano da su maja 1876, dok je
trajao ustanak u Bugarskoj, ustani~kim ~etama komandovali de -
lo m Bugari koji su ranije sluìli u srpskoj, rumunskoj ili rus -
koj vojsci, delom stare hajdu~ke vojvode iz ustanaka 1861, 1862,
1867. i 1868. godine, a delom Crnogorci. Ovi posledwi do|o{e
iz Carigrada, Trebizonda, Bruse i t. d. gde u mirno doba uvek ne ko -
liko hiqada Crnogoraca kao radinici ìve; u sadawe uskome {a -
no doba, kada turski puk po~e napadati na hri{}ane, pohita {e
oni ku}i i upotrebi{e priliku u Bugarskoj, da svoju osvedo ~e nu
ve{tinu pokaù (1, broj 72 od 12/24. maja 1876). Bave}i se tim bugarskim
ustankom, tako|e uzgredno, Du {an Beri} kaè da se broj Crno go -
raca na koje se ra~unalo u ovom ne ozbiqnom poduhvatu (tako! -
IP) proce wi vao na oko 2000, te da su Srbi iz ve li pogre{nu ra -
~u nicu da }e se wi hovom sloènom vojnom po kretu prikqu~i ti
Bugari. Ume sto toga, neko je morao da to sre|uje a ne da umesto to -
ga {iri ilu zije o skorom osvajawu Carigrada sa ono vojske Cr no -
goraca {to je ostalo, to jest sa grupicom lica iz Crne Gore, pri -
vre meno ili stalno nastawenih u turskoj prestonici... (19, 292).
18 Ilija Petrovi}
Dobrovoqci pod oru`jem
Sa dobrovoqcima ili bez wih. Srbija i Crna Gora jesu kra -
jem juna 1876. godine objavile rat Tur skoj ali, kako je re~eno na
po ~etku, za wega nisu bile sasvim spremne. Vidqivo je to i iz pi -
sawa aus trijskih novina Doj~e cajtung, ~iji je prili~no podro -
ban i kraj we blagonaklon osvrt na ubojnu snagu ovih dveju srpskih
kneèvi na prene la novosadska Zastava:
Srbija ima staja}u vojsku, organizovanu tako da narodnoj vojsci mo -
è posluìti kao obrazac vojnog ustrojstva.
Staja}a vojska Srbije ima u svom sastavu mali |eneralni {tab od 14
oficira, dva bataqona pe{adije sa 1.600 momaka, dva eskadrona od po 250
momaka i kowa, po ~etiri poqske i brdske baterije s ukupno 48 topova i
550 momaka, jedan inèwerski bataqon, dve zanatlijske kompanije sa
100 momaka i pet àndarmerijskih kompanija sa 400 momaka. Svega, da -
kle, 3.414 momaka svrstanih u tri bataqona, dva eskadrona i osam bate -
rija sa 48 topova i 650 momaka u policijskom koru.
Narodna vojska deli se u dve klase: u prvu spadaju momci od 20. do 33.
godine, a u drugu svi sposobni mu{karci preko 33 do 50 godina. Zemqa,
na prostoru od 1.676 kvadratnih miqa s 1,325.437 stanovnika, deli se na
18 okru`ja. Svako okru`je daje jednu pe{a~ku regimentu od 4 do 6 bata qo -
na, dva eskadrona, jedno pionirsko odeqewe i tri do ~etiri baterije U
prvom se redu (na po~etku ratnih operacija) diù 80 bataqona sa 44.000
pe{aka, 33 eskadrona sa 4.000 kowa, 35 poqskih i osam brdskih baterija
sa 260 topova i 5.000 momaka, te 22 pionirske kompanije sa 3.200 momaka
i 14.000 momaka za tren (komoru - IP).
Prva je klasa podeqena u deset pe{adijskih brigada. Po drugi put
se kre}e tako re}i domobranstvo Srbije, i to u osam pe{adijskih briga -
da sa 40.000 momaka , 13 eskadrona i 18 baterija svaka po {est topova. Ce -
la se vojska deli na pet vojnih korova.
Crna Gora (81 kvadratnu miqu, 130.000 stanovnika) deli se na pravu
Crnu Goru i Brda, podeqene u osam nahija, s ukupno 38 plemena, koja su
osnova crnogorskoj vojnoj organizaciji. Nahijama upravqaju serdari kao
administrativna i vojvode kao vojni~ka vlast, dok plemenima upravqaju
kapetani, kojih ima ~etrdeset. Po novoj organizaciji, svaki Crnogorac
od 25. do 50. godine potpada pod vojni~ku slu`bu. Za mobilisawe popi sa -
no je 25.000 momaka, a jo{ 9.750 mogu se izvan zemqe upotrebiti.
U mirno doba, staja}u vojsku ~ine telesna garda od 450 qudi, iz pr -
vi h (uglednijih - IP) porodica, me|u wima 100 jaha~a, i 800 qudi àn -
darma. U ratno vreme sastavqa mom~adija trideset bataqona po osam do
dvanaest kompanija, prema broju plemena. Kompanija ima po jednog ofi -
ci ra i barjaktara, deset podoficira i sto momaka. Gardijskih bataqo -
na, broj~ano slabijih, ima pet, a vojska raspolaè sa sedam baterija po
~etiri topa i sa po jednim inèwerskim i pionirskim odeqewem. Tri
do ~etiri bataqona spajaju se u diviziju, kojom komanduje vojvoda, a dve
do tri divizije sa~iwavaju crnogorski vojni~ki kor.
Crnogorska vojska snabdevena je sa oko 215.000 pu{aka triju siste -
ma. Iako se barut pravi u zemqi, za pu{ke je na strani nabavqeno devet
miliona fi{eka; nabavqeno je jo{ i 6.000 revolvera tipa gaser.
Srbi i Crnogorci pripadaju najva`nijem narodu sna`nog stanov ni -
{tva na Balkanskom poluotoku, jer imaju samo dva do dva i po pro cen ta
koji su za ratnu slu`bu nesposobni. Od malena su navikli na {trapa ce,
vi~ni su oru`ju, hrabri, dura{ni, istrajni, te }e biti opasni nepri ja -
teqi Turcima, utoliko opasniji, {to }e se skoro kao u ro|enoj svojoj zem -
qi boriti, koju ta~no poznaju, kao i na~in vojevawa, kako se treba, i {to
}e se boriti za oslobo|ewe svoje otaxbine od turskog jarma.
Srbija daje u prvom redu 65.000, Crna Gora 10.000 vojnika. Pruè li
jedni drugima ruku, to je dovoqno, da satru i iz zemqe isteraju 40.000 Tu -
raka, {to se nalaze koje u pobuwenim provincijama, koje oko Ni{a, i koje
je bolest i svakojaka oskudica desetkovala (1, broj 40 od 11/23. marta 1876).
Austrijsku ocenu o hrabrosti, izdr`qivosti, istrajnosti i
sprem nosti na `rtvu u borbi za oslobo|ewe potvr|uje i pismo jed -
nog srpskog vi{eg oficira svojoj è ni, najverovatnije kao odgo vor
na weno prekliwawe da ne ide na front ve} da se, dok traje rat,
zadrì negde u zavetrini:
Mi ìvimo u ozbiqnom vremenu. Sva je narodna vojska u Srbiji pod
oru`jem. Turci su na granici na{oj iskupqeni, koje u Ni{u, koje u Vi di -
nu, a koje u Novom Pazaru, oko 40.000 turske vojske, protiv Srbije. 150.000
srpskih bajoneta spremaju se na wih. Regularna vojska oti{la je iz Be -
ograda na granicu u Aleksinac i Zaje~ar. Na Drini iskupi}e se protiv
Bosne 30.000 qudi. Oroz je odapet; da se rat objavi, pa listom napred!
Srbija nikad ne be{e tako spremna, tako slo`na, i tako odu{ev qe -
na. Sad je kucnuo ~asak da stresemo lance, ili da svi juna~ki izginemo. U
ovom ozbiqnom vremenu, svaki koji srpsko ime nosi mora prineti sve
sv oje snage, umne, materijalne i fizi~ke, na `rtvenik svoje bedne domo -
vine. Samo tako mo}i }e i od nas {to biti. Od mene, na koga je dràva
Sr bija toliko potro{ila, bilo bi stidno i sramno da se u ovim, za Sr ba -
diju, ozbiqnim trenucima, natrag povu~em, bilo iz kakvih mu drago uz -
roka. Ja qubim tebe, qubim moju milu decu, ali qubim i moju milu ~ast,
moje srpsko ime, i pre }u poginuti, nego da me nestane iz redova srpske
vojske, spremne da osveti Kosovo, da brani svoju domovinu i da izbavi svo -
ju jadnu, jednokrvnu bra}u, iz okova poganih varvara. Ne! ni tada rada ne
bi bila, da ima{ muà kukavicu, koji opasnost izbegava, a koga bi posle
svaki po{ten Srbin prezirao. Ne zahtevaj, dakle, da se preselim odavde,
ja to ne mogu ~initi, jer nevera nikad bio nisam. Time bih pokazao da sam
kukavica, a to nigda ne}u biti. Ako pobedimo, i ostanem u ìvotu, bi}e
slave, bi}e dike; ako me kleto |ule zgodi, bi}e za tebe i za moju milu de -
cu najve}a uteha, {to }ete mo}i svakom slobodno u o~i pogledati, jer }e
sva ki re}i: ovo je èna i ovo su deca onoga {to je hrabro poginuo, bore -
}i se za slobodu svoga naroda!
Pitaj mi starog oca, pitaj ga, da li bi mogao druk~ije delati, da je
na mom mestu?!
20 Ilija Petrovi}
Iz Bosne pisa}u ti. Stegni srce, budu spremna na sva{ta, pokaì se
da si Srpkiwa. Treba da razume{, da je lep{e: slavno poginuti, lepo ime
deci ostaviti, nego kao sraman kukavica ìvot boraviti. [to Bog dade
i sre}a juna~ka, vaqda }e i nama zora zazoriti, posle tolikih beda i ne -
vo qa. A sad mi ostaj zdravo (1, broj 117 od 21. septembra/3. oktobra 1875).
Podatak o 150.000 srpskih bajoneta iz ovog pisma znatno se
razlikuje od 65.000 vojnika koje pomiwe austrijski izvor, a ne -
{t o mawe odstupa od 124.000 mobilisanih (me|u kojima se, vaqda,
nalaze i 4.000 vojnika iz staja}e vojske) i 5.000 dobrovoqaca sa
strane (11, 117). îni se da pisawe ruskog Golosa da u Srbiji ima
svega 125.000 vojske, od kojih 70.000 moè da uzme oru`je (1, broj 54
od 9/21. aprila 1876), izravnava podatke austrijske obave{tajne slu` -
be i ra~unicu Vojne enciklopedije, tako da se cifra onog srpskog
vi{eg oficira moè uzeti malo kao epski pre}erizam a malo ka o
potreba, zarad samoohrabrewa, da se jedna }o{kasta pojava u sta -
tisti~koj masi zaokruì.
Bilo kako bilo, na Vidov -
dan 1876. godine (15/27. juna),
kwaz Nikola Petrovi} (1841 -
-1921) pozvao je narod crno go r -
ski u rat protiv Turske, poru -
~uju}i da je pri je bila neslo -
ga, a sad je slo ga, te da Mu -
rat dobi carst vo na{e, Mu -
ratu ga vaqa i oteti (1, broj 94
od 25. juna/7. jula 1876). Tri dana
ka snije, iz vojnog logora na
Deligradu, kwaz srp ski Milan
M. Obrenovi} (1854-1901) dao
je pro klamaci ju mome dragom
naro du, ~ije zakqu~ne poruke
glase:
Bra}o! Pun pouzdawa u va {e rodoqubqe i va{e vojni~ke
vr li ne, Ja }u s vama i pred vama, a s nama }e na{a hrabra bra}a Cr -
no gorci, pod svojim vite{kim vo |om Mojim bratom kwazom Nik o -
lom, s nama }e na{i divni junaci Hercegovci i na{i mnogois ku -
{eni pa}enici Bosanski. Na{a vredna bra}a Bugari ~ekaju na
nas, a od slobodoumqa ponositih Gr ka moèmo o~ekivati, da ne }e
iza nas dugo zaostati ti slavni po tom ci Temistokla (528-462
pre Hri sta) i Bo~a ri sa (Markosa, 1790-1823).
Po|imo dakle napred, moji di~ni junaci, u ime Svemogu}ega
Boga, svima narodima pravednoga oca, po|imo u ime pravde, slo -
bo de i prosvete! (1, broj 91 od 20. juna/2. jula 1876).
Knez Milan Obrenovi}
U me|uvremenu, 17/29. juna, prema pisawu novosadskog Srb -
skog naroda, srpski izaslanik u Turskoj predao je turskoj vladi
za htev Ili Staru Srbiju i Bosnu pod hara~ Srbiji, a Herce go -
vinu Crnoj Gori - ili srpske vojske prelaze turske granice (2,
broj 44 od 23. juna/5. jula 1876).
Be~ki Tagblat od 1. jula (po novom ra~unawu) proklamaciju
kwaza Milana pro pr a tio je ve{}u iz neidentifikovanog izvo ra
da se s velikom sigurnosti mi sli, da }e za ~etrnaest dana ustanak
op{ti biti u Bugarskoj, Tra kiji i Ma kedoniji (vaqda kao odgovor
na ulazak Kneèvine Sr bi je u rat - IP). Za 100.000 usta{a sprem -
qeno je oru`je. Vojska êr wa je va nosi ga sobom... U Rusiji je jav -
no mwewe sasvim na stra ni bal kanskih Slovena. Iz Rusije }e po
svoj prilici do}i ogrom ne pot pore u novcu i qudima (1, broj 93 od
23. juna/3. jula 1876).
Malo je verovatno da se ta vest naslawala na beogradske iz -
vore i pisawe zemunskog Grani~ara da je ~uveni general êrwa -
jev... postav{i generalom srpskim, poloìo ovih dana zakletvu.
On sluì u vojsci srpskoj besplatno. Stupiv{i u slu`bu srpsku
stavio je srpskoj dràvi na raspoloèwe 100.000 dukata. Kaù da
je vrlo bogat, no ipak dar ovaj je tako ogroman da zasluùje dubo -
ko priznawe Srbije (1, broj 75 od 18/30. maja 1876). Tako|e, bilo je u op -
ticaju i saop{tewe da }e ruski general Fadjejev sti}i u Srbiju
po lovinom jula, da }e se êrwajevu i wemu postepeno prikqu ~i -
vati 20.000 dobrovoqaca iz Rusije (2, broj 43 od 19. juna/1. jula 1876), da
ih je u Deligrad ve} do{lo 3.000 (1, broj 93 od 23. juna/3. jula 1876), da je
u Vaqevu, prema vesti od 17/29. juna, u vreme kad je vaqevska bri -
gada krenula pre ma Kru{evcu, svojevoqaca bilo oko 700-800, me -
|u wima i gra|ana koji ostavqaju svoje imawe i upisali su se u
svojevoqce, da se 2/16. jula uz pesmu i popevku uvezla na brod
Deligrad druga klasa brigade beogradske sa mno gim dobrovoq -
ci ma, uglavnom |a cima iz srpskih krajeva severno od Save i Du -
na va (1, broj 99 od 4/16. jula 1876), da se s vi{e strana ~uje ka ko me|u
voj sku na granicu svaki dan dolaze no vi i novi dobro voqci u Sr -
biju (1, broj 92 od 22. juna/4. jula 1876)...
Te vesti, ali bez i najmaweg nagove{taja da je iz Rusije ije -
dan dobrovoqac do tada oti{ao u Srbiju, bile su propra}ene i
po rukom Slovenskog odbora iz Moskve generalu êrwajevu, koji
}e tek 27. jula/8. avgusta biti postavqen za glavnog komandanta
sjediwene Ti mo~ ke i Moravske vojske:
Zlatokrovna Moskva... {aqe tebi i tvojim vojnicima, na {o j bra }i,
{to slobodu qube, najsrda~nije pozdravqe... Neka se nepobedivi pravo -
slavni krst zablista nad mra~nim vrhovima sve te Sofije (u Carigradu
22 Ilija Petrovi}
- IP). Neka pred svetlosti mu i{~e z ne mrski polumesec kao {to i{~e -
za va vosak pred plamenom ogwa ovog svetog rata, koji mora idejama i na -
~e lima na{eg Spasiteqa pobedu a na{im du{manima smrt i sramotu do -
neti. Tvoja pobeda i na{a je pobeda! Ova re~ca nalazi u prsima svakog od
nas odu {e v qena odziva. Mi }emo ti sva~im na ruku i}i: novcem i oru`-
jem. Milioni slovenskih srdaca ne}e ti oskudevati. Sve }emo pokre nu -
ti, {to je dostojno slovenske ideje.
A ostavi li promenqiva ubojna sre}a tvoj strategi~ki dar i juna~-
ke borce na Balkanu, budi uveren, da }emo mi, da }e tada na {a narodna
Ru sija ono ~initi, {to nam na{a ~ast zahteva, i {to nam nalaè na{ na -
rodni i verozakonski ose}aj. Nad razvali na ma sela i varo{i, nad le{i -
na ma na{ih du{mana pruì}emo mi iz oba dela sveta gvozdenu ruku Ru -
sije tebi i na{oj bra}i.
Rekli bismo, da nas na{i du{mani jo{ slabo poznaju i da nas dr à -
ve, koje su prema nama prijateqski raspoloène i zahval no st nam duguju,
ne}e izneve ri ti, te }emo mo}i oìvotvoriti na{u ide ju, kojoj i Bog
pomaè.
Ali neka nas svi ostave, neka pristanu uz na{e du{mane i oni, koje
smo mi kao prijateqe pazili: onda nam ne ostaje ni{ta drugo, nego da se
la timo ma~a svi, od sne`nih poqana sibirskih do obala Crnog mora,
palmom oki}enih, od u{}a Amura do vode Vi {wice, i samo nad le{e -
vima stotine miliona Rusa mo}i }e du{mani u lance okivati Balkan,
koji danas zve~i od jeke oru`ja.
@ivila slovenska ideja! @ivio car! @ivila narodna Rusi ja! (1,
broj 98 od 2/14. jula 1876).
Vesti o dobrovoqcima. Ve} od polovine jula 1876. godine no -
vosadska Zastava redo v no izve {ta va svoje ~i ta oce o zbivawima
na srpskom rati{tu, a vrlo se ~esto sre}u i kra }e vesti o dolasku
dobrovoqaca s raznih strana. Beo gradske Srpske novine u tom su
pogledu vrlo {krte i mnoge doga |aje pre}utkuju, tako da se Zast a -
va najvi{e oslawa na izve{taje svog dopisnika iz Beograda i pi -
sawe ruskih novina, dok tekstove austrijskih, ugarskih ili neki h
drugih glasila sa strane preuzi ma mnogo re|e. (U nekoliko na -
vrata preuzimane su i vesti iz ze mu nskog Grani~ara, ali je taj
list ubrzo bio zabra wen. Zbog toga, neke su vesti stizale u Novi
Sad sa zaka{wewe m, a podrazumeva se da mnogi doga|aji nisu ni
stigli na red da bu du zabeleèni).
Jedan od prvih izve{taja o sukobu s Turcima mogao bi biti
onaj koji je dopisnik be~kog Tagblata poslao 5. jula (23. juna po
starom) sa Cetiwa, u kome se kaè da su Turci naoruàli Ku~e,
nadaju}i se da }e oni, kao `rtve stravi~ne crnogorske pohare iz
1856. godine, vojeva ti pro tiv Crnogoraca. No, Ku~i se prikqu~e
jednom crnogor skom bataqonu, pobiju Turke, odbiju ih do Pod go -
rice i zaplene 500 pu {aka. Ku~i su, javqaju austrijske novine,
lako mogli napasti Podgoricu i uzeti je, ali su se zaustavili, po -
{to jo{ nisu znali da je rat Turskoj bio obja v qen nekoliko dana
ranije (1, broj 95 od 27. ju na /9. jula 1876).
Dan-dva kasnije, srpska vojska pre{la je Drinu i u{la u Sem -
beriju. Iz [apca je 1/13. jula javqeno da Bijeqina jo{ nije zau ze -
ta, ali su je na{i svojevoqci pro{li jedared svu unakrst... \oka
Vlajkovi} udara{e s tri bataqona s leve strane, a Paja Put nik
opet s tri bataqona svojevoqaca s desne strane (1, broj 102 od 9/21.
jula 1876). Otud je javqeno da su se u borbi najboqe odlikovali sv o -
jevoqci, koji su najè{}e bili napadnuti... Kolika je hrabrost i
ravnodu{nost kod na{ih svojevoqaca, dokaza}e ova dva primera.
Jedan koji je bio rawen i sav krvav, leào je sasvim bezbri`no na
travi, uzeo svoju ~uturu sa rakijom i sasvim spokojno pijuckao i
pu{io svoju cigaru kao da leì na krevetu; jedan ga zapita: Zar
se ne boji{ da ti ne iste~e krv, na {to on odgovori: Neka je,
sta}e i sama Drugi jedan, koji je u juri{u ubio jednog Tur~ina,
svla~io je sasvim spokojno oru`je sa wega, skinuo mu fes sa gla -
ve, metnuo na svoju i uzeo ogledalo da vidi kako mu stoji, ne ha ju -
}i ni{ta za ki{u od olova i okolo wega.
Svakim danom opaà se ve}a hrabrost kod na{e vojske... oso -
bi to kod svojevoqaca. Oni se malo po malo oruàju turskim ost -
r a gu{ama (pu{kama koje se pune odostrag, otetim od turskih voj -
nika - IP); uop{te za nekoliko bojeva ima}e ih skoro svi (1,
broj 106 od 16/28. jula 1876).
Nekako istovremeno, 5/13. jula, srpska vojska zauzela je svu
top li ~ku dolinu ispod Kopaonika, posle ~ega je deset sela stu pi -
lo u dobrovoqce (1, broj 102 od 9/21. jula 1876).
Svojevoqci pristiù. U me|uvremenu, ali i narednih ne de -
qa, u srpskim krajevima severno od Save i Dunava moglo se re do v -
no ~ita ti da u Srbiju, u mawim ili ve}im grupama, ili po jedi na ~ -
no, sa strane dolaze dobro voqci za srpsku vojsku, naj~e{}e zvani
svojevoqci, a ponekad, kad su Rusi u pitawu, i gosti. Na pri mer:
Jedna vest zemunskog Grani~ara od 29. juna/11. jula kazuje da je
pro{le ne deqe nekoliko pruskih oficira primqeno u srpsku
vojsku (1, broj 99 od 4/16. jula 1876); tih dana primqen je, sa ~inom po -
ru~nika, i Pavle Juri{i} [turm (1848-1922), Luì~ki Srbin,
{kolovani pruski oficir, s iskustvom u Francusko-pruskom ra -
tu 1870/1871, po towi srpski i jugoslovenski |eneral; iz Magde -
bu rga je stigao jedan mlad Nemac, Teodat [mit, da se sa Srbima
bo ri protiv Tu raka, wegov otac brzojavno je zatraìo od nema~-
kog poslanstva u Beogradu da ga povrate, ali je momak odbio
saradwu i oti{ao da se bo ri kao dobrovoqac (1, broj 103 od 11/23.
jula 1876); jedan fra n cuski ka petan, koji se u Beogradu kao dobro -
24 Ilija Petrovi}
voqac na raspolo è we sta vio, upitan sa kakvim ~inom èli u
vojsku stupiti, od go vorio je, ne traì nikakav ~in, no èli kao
prost vojnik stu piti, i ako se na bojnom poqu pokaè, neka ga ta -
mo po zasluzi nagrade (1, broj 106 od 16/28. jula 1876); iz be~ke Prese
preuzeta je vest da je deset italijanskih dobrovoqaca oti{lo u
srpsku vojsku na Drini (1, broj 108 od 20. jula/1. avgusta 1876); pre|e am e -
rikan ski (u nekim vestima predstavqen kao Eng le z), sada srp ski
pukovnik Mak Iver, sa stavqa ovde kowi~ku legiju od stra na ca
(1, broj 113 od 28. jula/9. avgusta 1876) i, kako je to javqeno 7/19. avgusta,
pukovnik Henri Ronald Daglas Mak Iver (1841-1907), ro|en u
Am erici, poreklom iz [kotske (vojni~ku karijeru zapo~eo u en -
gleskoj vojsci tokom indijske pobune 1857. godine, a potom rato -
vao na raznim drugim stranama - pod ~etrnaest zastava -, izme|u
osta log kao dobrovoqac kod Garibaldija, u ameri~kom Gra|an -
skom ra tu - na strani Ju`waka, zbog uspomene na svoje detiwstvo
u Virxiniji -, u Meksiku, gde je stekao titulu grof meksi~kog
car stva, u brazilskoj pa ar gentinskoj vojsci, u francuskoj armi -
ji protiv Pruske, uz herce go va~ke ustanike, na Kritu, u Egiptu, u
[pa niji, na Kubi, u gr~ kom ustanku u Tesaliji protiv Turske, u
Srbiji...), koji ovde u Beogradu o svom tro{ku or ganizuje svoje -
vo qa~ku ko wani ~ku le gi ju, iskupio je svoje qude i pro~itao im
svoja vojni ~ ka pravila. Kad se ~itawe svr{ilo, pu kovnik im, po -
kazuju}i na nebo, re~e: Bog na nebu!, i poka zu ju }i rukom na
svoj revolver: Ja na zem qi - to vam je zakon! Kome se ovaj zakon
ne dopada, neka se odmah ispi{e. Niko od oko 400 svo jevoqaca
nije odstupio (1, broj 122 od 11/23. avgusta 1876).
I tako daqe.
Grci u turskoj vojsci. Za srpsku stranu, uvek raspoloènu
pr ema ostalom pravo slavnom svetu, moralo je biti vrlo zanim -
qivo i pisawe atinskog lista Stoa:
Telegram, koji nam je doneo vest da su Grci, podanici tur -
ski, stupili kao dobrovoqci u tursku vojsku da se bore protiv Sr -
ba i Crnogoraca, jako nas je ope~alio. Ovakva vest nije se mogla
nikad o~ekivati. Dosad je istorija poznavala samo Poqake, Ma -
xa re, Engleze, Francuze, Nemce i Talijane, koji su kao dobrovo q -
ci u turskoj vojsci sluìli i platu iz turske blagajne vukli, ali
primera nema da su to ikada ~inili Grci. Nije mogu}e da su to
Grci. To }e biti izmet i |ubre sokaka carigradskih; jer nam je
nemogu}e da verujemo da su se do ovolikog slepila mogli dovesti
drugi, osim sasvim pokvarene stihije, po{to samo ovakve stihije
mogu traìti bratstvo s Turcima. Ovakva je politike vladala
ne ko vreme i u Atini, a izrodila se u Carigradu u vizantijskim
glasilima. No takva je politika protivna svakom narodnom i
svetom predawu (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).
Dobre vesti. Ohrabruju}e su na Srbe delovale jo{ tri vesti:
prva je posl a ta sa drinskog fronta, druga s javorskog, a tre}a iz
neke od brojnih b ol nica za srpske rawenike.
Prva vest glasi: [to se ti~e odela i opreme istih dobro -
voqaca to... nije najboqe, no ujedno se o~ekuje pouzda no, da }e se i
toj nevoqi dosko~iti. Prema odu{evqewu tih bo ra ca za srpsku
slobodu, prema dokazanoj i pokazanoj hrabrosti wihovoj u pro -
{lim bojevima, opravdana je nada, da }e vojni ministar, koji se
dva dana bavio u tamo{wem logoru, ~im uzmogne ispuniti svoje
obe}awe, po kome }e svi dobrovoqci japunxetima (ogrta~ima, ka -
banicama - IP) snabdeveni biti. Koliko je pohvalno dràwe
do brovoqaca i topxija, toliko se ne moè re}i za kowicu, no se
nadati, da }e boqe i}i i sa te strane, ~im se vi{e svikne vojna
slu`ba i ubojni poredak. [to se samog ìvota ti~e... vojska srp -
ska u tom pogledu ni u ~em ne iskudeva, i da moè bez ikakva na -
pora godinu dana provesti... Takvo je stawe na Drini (1, broj 114 od
30. jula/11. avgusta 1876).
Iz druge vesti moglo se saznati da je 9/21. avgusta pukao u
na{em logoru glas da je jedno odeqewe na{ih dobrovoqaca, koje
sastavqaju ve}inom Crnogorci, prodrlo prema Sjenici. Kaù da
su ti dobrovoqci prodrli i u samu varo{, a danas se iznad Sje ni -
ce na nebu videla crven (crveni odsjaj, od poàra - IP). Der vi{
pa{a sa svojom vojskom se pr i prema Javoru, te Sjenica po to me ne -
ma nikakve vojske, tako da su do brovoqci lako mogli prod reti u
samu varo{ (1, broj 120 od 10/22. avgusta 1876).
Tre}om, najkra}om, naro~iti dopisnik Primorca izve{ta -
va da su rawenici koji se ovde le~e, mahom odu{evqeni i jedva
~e kaju ~as, da se mogu vratiti natrag u boj. Ju~e ih je ve} nekoli -
cina oti{la zajedno sa tri ~ete (od 600) mladih svojevoqaca (1,
broj 121 od 11/23. avgusta 1876). Uz ovu vest bilo je dodato da tu ima pu -
no Nemaca, sve inteligentnih ({kolovanih - IP) mladih qu di,
ali se ne razaznaje da li su se oni nalazili me|u izle~enim ra -
wenicima ili svoje voqcima koji su prvi put odlazili na front.
Nemci, Talijani, Francuzi... Po prilici, radilo se o ovoj
dru goj grupi, jer nema~ki dobr o voqci, ~ini se, i nisu bili ret -
ko st u srpskoj vojsci. Potvr|uje to i vest iz Beograda da je po -
~etkom jula, po novom ra~unawu, primqeno nekoliko pruskih
oficira u srpsku vojsku (1, broj 99 od 4/16. jula 1876), kao i ona od
13/25. avgusta, da su oficiri koji su ovih dana iz Nema~ke do -
26 Ilija Petrovi}
{li primqeni u srpsku vojsku, te da }e za dan-dva krenuti na boj -
no poqe (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876). Bezmalo ~etrdeset dana ka -
snije moglo se saznati da pukovnik Be ker organizuje jednu legi ju
od samih Nemaca koji su ve} dopu tovali u Beograd i koji su, u
nedostatku odgovaraju}ih srpskih uniformi, dobili ode}u name -
wenu tobxijama iz staja}e vojske (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra
1876). Ne{to kasnije, strani listovi javqali su iz Beograda da }e
se od nema~kih dobrovoqaca obrazo vati i jedna ulanska (kowi ~ka)
regimenta, te da se toga radi ku puju kowi u Ugarskoj (1, broj 151
od 3/15. oktobra 1876).
U srpskoj vojsci kod Aleksinca bilo je i bugarskih dobro vo -
qaca (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).
Interesu mladih Italijana da priteknu u pomo} Srbima, do -
prinelo je i pismo \uzepa Garibaldija (1807-1882), borca za na -
ci onalno oslobo|ewe i ujediwewe Italije, upu}eno prvima od
onih koji su, ~im je rat izbio, oti{li na srpsko rati{te :
Dragi moji prijateqi! Na va{oj neumornoj odanosti k sve -
tom delu, velim vam ja hvala u ime ugwetenih naroda. I staro i
ml ado, u koga god na svetu plamenito srce kuca, treba danas da
pripomogne, da se ugweteni hri{}ani oslobode uàsnoga tiran -
stva polumese~eva - te da od Kandije (Krita) pa do reke Pruta
strese sa sebe igo jatagansko svaki narod, mawe ili vi{e pogaè -
ni. U srcu }u svom pratiti ja sve vas, i sve one di~ne i ju na~ne, {to
za vama po|u u tu svetu vojnu krsta{ku (1, broj 92 od 2/14 jula 1876).
Retke su vesti o dolasku italijanskih dobrovoqaca, a ovde
}e biti navedena ona koja kaè da su prvih dana oktobra (po sta -
ro m ra ~unawu) do{le tri grupe; u tre }o j, prema vesti poslatoj
4/16. oktobra, bilo ih je ~etrnaestorica (1, broj 154 od 8/20. oktobra
1876). Iz Odese je javqeno da je otud ve} prema Srbiji krenuo
jedan legion, a da se uskoro o~ekuje odlazak i dru gog, od 700 qudi,
sastavqenog od Italijana iz Carigrada, Odese, Rima i Torina
(1, broj 158 od 15/27. oktobra 1876).
Sa ciqem da se sa srpskom vladom dogovori o obrazovawu ve -
like italijanske legije, u Beograd je, po nalogu generala Kanci -
ja, zeta Garibaldijevog, doputovao major Busoni. Od wega se moglo
saznati da se italijanskom odboru za regrutovawe dobrovoqaca
ve} prijavilo 15.000 qudi, od kojih je 2.000 spremno da odmah
otputuju (1, broj 164 od 27. oktobra/8. novembra 1876).
Koji dan ranije javqeno je da bi uskoro mogla u Srbiju pre}i
jedna legija francuskih dobrovoqaca okupqenih u Rumuniji (1,
broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876), ali do toga, isto kao i u slu~aju
velike italijanske legije, nije do{lo, po{to je u me|uvremenu
za kqu~eno primirje.
Sredinom oktobra, do{lo je i osamdesetak Poqaka (1, broj
154 od 8/20. oktobra 1876), a pri kraju istog meseca (15/27) javqeno je
iz Beograda da sutra polazi na Drinu jedna ~eta pod komandom
Gu stava Sukanska, Poqaka (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876);
to nije re~eno, ali treba ra~unati da je ta ~eta bila sastavqena
od dobrovoqaca iz Poqske. Jer, vest iz Var{ave, prenesena 6/18.
oktobra iz Beograda, kazivala je da dokle se neprestano o miru
govori, ovde gledamo na svim }o{kovima i krajevima pripreme
za rat. Vojnici, dobro opremqeni, prolaze svaki dan u masama, a
ako ih ko pita kuda putuju, oni odgovaraju, ~isto ~ude}i se, {to
ih tako {to jo{ mogu pitati, pa u Tursku (1, broj 154 od 8/20. ok tob -
ra 1876). Za Poqake, to je zna~ilo isto {to i u Srbiju, po{to su
delovi Srbije za koje se ratovalo tada pripadali Turskoj.
Od ovih vesti potpuno odudara konstatacija Jovana Risti}a
da su od Slovena izostali sa svojim simpatijama jedino Poqaci,
a od susednih naroda jedino Maxari. I jedni i drugi davali su
sve~anih izraza svojim simpatijama za Turke. Maxari su se dotle
zaboravili, da su iz svoje prestonice poslali po~asnu sabqu Ab -
dul-Kerim-pa{i, glavnom komandantu Turske Vojske, koja se bor i -
la sa Srbima. Nu niti je {to ono Poqsko nebratstvo udilo stva ri
srpskoj, niti su ove zlurade manifestacije Maxarske bile prve u
istoriji wihovih odno{aja sa Srbima. (Bi}e da se ovim potvr|uje
ono {to je u 24, 144 Milo{ S. Milojevi}, istori~ar izvorne srp -
ske {kole i ~lan Srpskog u~enog dru{tva, zapisao o zbivawima
to kom ma xa r ske revolucije 1848/49. godine: Mi ne}emo ovde na -
vo diti uta mawenih preko 100.000 du{a za vreme dvogodi{we bor be
Maxa ra i ve~ne im bra}e i sojuznika, a u to vreme nebra}e i krv -
nika srpskih, Poqaka, koji... u~ini{e jade i pokore u srp sk im
zemqama na{eg naroda... Tako isto ne}emo navoditi ni zverska i
bogomrska dela maxarska u~iwena za vreme dvogodi{we borbe
Srba sa ovima kao: nabijawa ìvih qudi i èna na koqe, se~ewe
i nabijawe na plotove ograda {kolskih glava srpskih u~iteqa i
nevine de~ice |aka... obez~a{}ivawa, harawa, paqewe gra|ana,
za voda i t. d. i sve tih hramova i oltara - IP). Ni jedno ni drugo
nije mog lo spre~iti, da borba srpska ostavi u krugu velikih ob -
ra zo va nih na roda, utisak plemenite narodne borbe za slobodu. To
ni je mog la pomesti ni prepiska, koju je papa Pije IX vodio sa Su l -
tanom Ha midom II, uveravaju}i ga o svojoj qubavi u vremenu, kada
se po to ci ma lila Hri{}anska krv za oslobo|ewe od tursko ga ja -
r ma. U za lud je tada Vatikan koketovao sa Portom, a Lehodo vski
sa Sa fe t -pa{om. Jedini trag, {to je od toga ostao, bila je verska
ne tr pe qivost, koju je poglavar katoli~ke crkve pred ce lim sve -
tom po ka zao (22, 160-161).
28 Ilija Petrovi}
Garibaldinac \uzepe Barbanti-Brodano (1853-1931), poto w i
advokat, pi{e da je, pored Talijana, u wegovom odredu bilo i Be l -
gijanaca, Francuza, Nemaca, êha, ~ak i Norveàna; mora biti
da ih je bilo i sa drugih strana, jer jo{ kaè da se u odredu go vo ri -
lo deset razli~itih jezika. (Zabeleìli smo svega dvadesetak
wihovih imena, kako sledi: Akile Biconi, Alesandro Kasira -
qi, Alfredo Panigini iz Lewana, Al~este Fa|oli, kapetan An -
to nio Konselini, Arturo êreti, G. Bonera, \uzepe Barbanti
Bro dano, E. de Luna, major Zgaralini iz Livorna, Nikolo Lazaro,
markiz kape tan P. Vernasi, Rafael êrvoni, Stefan Kanci, To -
to, Fortu na to êreti, kapetan Francisko Gando, êlso êreti,
sv i iz Ita lije, te Ernest Fernije iz Bezansona/Francuska, poru ~-
nik Er nest [tah iz Belgije, tri brata Rajkovi}a, svi oficiri,
Srbi iz Hrvatske i profesor Keler iz Lajpciga/Nema~ka).
A Be~ka Presa da 15. decembra 1876. godine javila je iz Ru -
{kuca kako su Talijani koji su kao dobrovoqci do{li u Srbiju -
obmanuti komi~nim preteranostima Garibaldijevim, zbog ~e -
ga se gorko kaju, jer su tamo r|avo primqeni i jer su kod Srba
nai{li samo na neblagodarnosti, obu~eni su u rite, a Rusi su
ih {ibali knutama. Razqu}ena takvim pisawem, grupa dobrovo -
qaca iz Italije pi{e iz Beograda (15. decembra 1876), da su ita -
lijanski dobro vo qci na{li odli~an prijem bratski u Srbiji.
Vlada je poka zala svu mogu}u brigu da ih pristojno odene i sa~uva
od strogosti zimskoga vremena, koje je obi~no qu}e u Srbiji nego
u Italiji... Da su svi oni, koji su pro{log leta èlili sluìti
stvari Sl o vena protiv Turaka, stvari civilizacije protiv var -
va rstva, ima li nu`nih sredstava da do|u u Srbiju, ne bi bilo sto -
tina nego vi {e tisu}a Italijana dobrovoqaca na Drini (1, broj
195 od 24. decem bra 1876/5. januara 1877).
Rusi. Bilo je mnogo vi{e vesti o dolasku dobrovoqaca iz Ru -
si je, a mi }emo ih ovde pratiti, naj~e{}e, onim redom kojim su
ob jav qi vane:
r Novosadska Zastava preuzela vest iz beogradskog Istoka
da je u Beograd prispeo poznati ruski |eneral êrwajev, a iz
Politi~kog korespondenta iz Atine da }e on stupiti u srpsku
vojsku, da eventualno primi vrhovno zapovedni{tvo; po istom iz -
voru, ve} su ~iweni u tom pogledu pregovori, i to od vi{e vre -
mena. \eneral vaì kao osobit strateg i od skora je s velikim po -
~astima istupio iz aktivne ruske slu`be. Taki (odmah - IP) po
dolasku svom (u Beograd) bio je na audijenciji kod kneza i odma
posle toga po ~eo je da prou~ava vojni~ko stawe u Srbiji (1, broj 69
od 7/19. maja 1876).
r \eneral-major êrwajev zaputio se u Srbiju po vlastitoj
è qi i ponudio svoje usluge knezu Milanu. Primqen je i stupio
je u slu`bu; ali uop{te ne kao vrhovni komandant srpske vojske,
kako se moglo ~uti kod nas u Rusiji, prili~no dugo. Tada su upra -
vo i po~eli ruski dobrovoqci kojih je, uostalom, i ranije bilo,
tj. pre êrwajeva (8, 193).
r Iz jednog ruskog pisma doznajemo da je ruski pe{adijski pu -
kovnik Aleksandar Lavrovi~ Ismailov, izaslanik |enerala êr -
wa jeva, svoju misiju u Rusiji s uspehom svr{io, {to je zna~ilo da
se preko 200 ruskih oficira stavilo na ras poloèwe srpskom
ministru vojnom. Od tih se mnogi nalaze na putu (1, broj 109 od 21.
jula/2. avgusta 1876). U verziji novosadskog Srbskog naroda, te je
oficire opremio izvesni ruski milionar Kladov, a pukovni ku
Ismailovu, pri wegovom ponovnom odlasku u Srbiju, prikqu~i -
la se jedna ~etvrtina opremqenih ( 2, broj 54 od 4/16. avgusta).
r Iz Ja{a, u Rumuniji, javqaju da tamo iz dana u dan stiù
ruski dobrovoqci s paso{ima, kad èqeznicom putuju daqe na
srpsku granicu. Vele da im tamo{wi ruski konzul daje putna tro -
{ka. Na svetog Iliju (20. jula/1. avgusta) poiska{e toga radi 50
vagona i dobi{e ih (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).
r Tokom prve nedeqe avgusta, po novom ra~unawu, preko Vla -
{ke je u Srbiju stiglo 2.000 rus ki h dobrovoqaca. Ruski konzul u
Ja{u daje im putni tro {ak (2, broj 53 od 31. jula/12. avgusta).
30 Ilija Petrovi}
Prijem ruskih oficira-dobrovoqaca u srpsku vojsku
r Pester lojd pi{e iz Petrograda da se ruski oficiri koji
è le da stupe u srpsku vojsku, ne bi li lak{e pro{li kroz Aus t -
riju i Ugarsku, prikqu~uju sanitetskim misijama iz Petrograda
i Moskve. Wegov izve{ta~ jo{ je saznao da je, neposredno po okon -
~awu vojnih manevara u Krasnom Selu, na osnovu vi{e brzojav -
nih zahteva generala êrwajeva, 140 gardijskih odicira dobilo
otpust iz vojske dok traje srpsko-turski rat i jo{ ove nedeqe
idu na mesto svoga opredeqewa. Nekoliko oficira reklo je tom
izve{ta~u da }e putovati preko Moskve, Odese i Rumunije, da }e
svaki isluèni ruski vojnik koji krene u Srbiju dobiti potpunu
opremu i 50 rubaqa, te da se najvi{e ra~una s odzivom donskih
kozaka (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).
r Ruskij mir izvestio je da je jedan pedeset petogodi{wi
islu èni kozak iz Irkutska, u Sibiru, do{ao u Moskvu s name -
rom da se prikqu~i srpskoj vojsci i, po{to mu je usli{ena molba
da ga odprave na bojno poqe, nastavio je puto vawe pre ma Srbiji
(1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).
r Svojevoqci iz legije wene svetlosti knegiwe Natalije (da
li Srbi doma}i ili sa strane, da li Rusi, da li i jedni i drugi), iz
Beograda su 10/22. avgusta otplo vi li brodom prema Smede re vu,
odakle }e odmah produìti putovawe prema moravskom boji{tu
i prikqu~i ti se trupama koji ma komanduje general êrwajev (1,
broj 123 od 15/27. avgusta 1876). O putovawu ruskih dobrovoqaca od Be -
ograda prema rati{tu na osoben na~in svedo~i nedobrona me ran
zapis ruskog velikog kwaza Me -
{~e rskog, koji je u Srbiji bora -
vi o avgusta 1876. i koji u svojoj
kwizi Pravda o Serb-i (Isti -
na o Sr biji), objavqe noj 1877. go -
di ne u Petrogradu, tvrdi da je
trans po r tovawe iz Beograda
po jedi ni h grupa i odeqewa, vr -
{eno u veli kom ne redu, iako je
starawe o to me, povereno rus -
kom |enera lu Dandevilu, puno -
mo}niku pe t r o gradskog sloven -
skog ko mi te ta (23, 19). Kaèmo:
nedo bro name ran, po{to je kwaz
Me {~erski, uz gred no pomiwu}i
|enerala Dandevi qa ali sa ci -
qem da u celini na ruì u~e{}e ruskih dobrovoqaca u Srps ko -
-tursk o m ra t u 1876, krivicu za srp ske te{ko}e u sao bra}aju, na -
ro~ito drumskom, prebacivao na samog |enerala êrwajeva.
Knegiwa Natalija Petrovna
r Grupa od ~etrdesetak gostiju iz Rusije, kako su po~esto naz i -
vani dobrovoqci s isto~ne strane, me|u wima po jedan pukovnik,
potpukovnik i major, preko dvadeset kapetana i petnaest poru~-
nika i potporu~nika, do{la je u Beograd 12/24. avgusta, narednog
dana preobu~ena je u vojne uniforme i naoruàna, posle ~ega je
odmah krenula na Drinu, najverovatnije u okolinu Bratunca. Ta
vest pro{irena je i najavom da bi dva dana kasnije mogli sti}i
novi gosti (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876). Kako se tih dana bojna
sre}a Srpskoj Vojsci boè nasmejala, |eneral êrwajev je 12/24.
avgusta telegrafisao knezu Milanu da se odugovla~e pregovori
o miru (22, 126).
r Kao {to se i o~ekivalo, 17/29. avgusta do{lo je u Beograd
pe deset Rusa, koji }e sutra i prekosutra u ime Boga biti na boj -
nom poqu (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r Istoga dana objavqene su i dve vesti koje se ruskim dobrovo -
q cima bave samo nominalno, dok se wihova su{tina ticala anti -
srpske politike ugarske vlade.
Iz prve saznajemo da je ugarska policija nekoliko dana rani -
je zaustavila u Budimpe{ti 68 Rusa koji su s urednim paso{ima
krenuli u Srbiju i ograni~ila im kretawe. Zbog takvog postupka
ruski konzulat je odmah protestovao kod ugarske vlade i {efa
policije. Ne moga{e se drugo, nego 18. avgusta pozva{e sve te
Ru se u policiju i izjavi{e im da mogu i}i kuda im je voqa. Uz to
im povrati{e i paso{e, kwige i oru`je, {to su im bili oduzeli.
Maxarske novine podigo{e ~itavu hajku na svoju vladu, kako je
mogla iz svojih {aka pustiti takav skupocen ratni materijal,
i kako je, kao {to navodi Pe{ti naplo, dopustila da je pobedi
je dan konzul. Vlada je preko lista Hon (Otaxbina) objasnila da
ona mora re spektovati paso{e svake dràve koja je u savezu s na -
{om drà vom i kojoj je politika s na{om identi~na. Posle sve -
ga, Hon je svom ~itali{tu objasnio {ta misli o rus koj do brovo -
qa ~koj misiji: [to su bliè turskim topovima, s ti m je gore
po wih i - nadamo se - s tim je mawe zlo po nas; {to }e re}i: rus -
ki dobrovoqci strada}e u okr{ajima s Turcima, a wihova pogi -
bi ja bi}e dobitak za Maxare (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r Druga vest kazuje da je 21. avgusta/2. septembra, dnev nom la -
|om, iz Novog Sada prema Beogradu otplovio velik broj Ru sa (ali
ne onih koji su od Ma|ara u Pe{ti neko li ko da na zadràni; oni
su gorwom la|om do{li 19 /31. avgu sta). Kad je sino} pristajala
ista la|a vukovarskoj obali, desila se slu~aj no u tamo{woj ba -
{ti na stanici banda (mu zi~ka grupa - IP), ko ja odsvira Rusima
u po~ast rusku himnu, koju su svi slu{a li sto je}i. Kako se tu na -
{lo vi{e Srba, to se brzo bra}a upozna {e i kao {to je prirodno,
32 Ilija Petrovi}
htedo{e se malo pozabaviti u pesmi i razgovo ru. Ali usred te za -
bave do|e mesna policija, koja izjavi, da zabra wu je... pevawe rus -
kih pesama. Badava joj se primetilo da ruska himna ne moè biti
zabrawena u ovoj dràvi kad je car i kraq pr isni prijateq ru -
skom caru. Sve to nije pomoglo i tako se dru {tvo ra zi|e, Rusi
odo {e u parobrod, jer ne hte{e da im vuko varska poli cija pro -
pisuje pravila privatne zabave (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra
1876). Bilo je to ba{ na dan kad su Turci, prema Risti}evom pi -
sawu, sna`no napali na srpske poloàje u doli ni Morave, te je
êrwajev, zbog toga {to su se Srbi te{ko odu pr li, zatraìo od
kneza Milana da se pregovara o primirju (22, 126).
r Devetnaestog/31. avgusta, iz Kladova je u Beograd prispel o
oko 150 ruskih oficira, narednika i bolni~a ra i danas su se nad -
le`nom mestu predstavili. Oni }e se dva da na ov de baviti, a tre -
}i dan polaze na bojno poqe. Ova je vest pro {i rena i najavom da
}e i narednog dana, s iste strane, do}i mno gi gosti iz Rusije (1,
broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r O dolasku ruskih dobrovoqaca u Srbiju pisao je i Poli -
ti ~ ki korespondent iz Atine, ~iju je vest od 20. avgusta/1. sep -
tem bra, da je danas oti{lo nekoliko biv{ih ruskih oficira, kao
svojevoqaca na bojno poqe, preuzela i Zastava (1, broj 129 od 25. av -
gusta/6. septembra 1876).
r Dowom la|om, 19/31. avgusta, do{la je grupa od oko 150 rus -
kih oficira i narednika (1, broj 129 od 25. avgusta/6. septembra 1876).
r U Odesi vrbovane dve ~ete za Srbiju svaka do 600 momaka.
Obe ove ~ete vrlo dobro naoruàne ve} su u Srbiji (2, broj 61 od
1/13. septembra).
r Javqeno je da je {est da na ranije poginuo pukovnik Rajevski
(1, broj 130 od 27. avgusta/8. septembra 1876) .
r Javqeno je tako|e da je istog tog dana (21. avgusta/3. septem -
bra) dowom la|om do{lo pribli`no dvesta ruskih oficira, a
narednog jutra jo{ ~etrdeset, me|u wima i jedan general.
r Vest od 24. avgusta/5. septembra glasila je da je tog jutra na
bojno poqe krenula kowi~ka legija s nekolicinom ruskih ofi -
ci ra i ruskim pukovnikom kao komandantom, te da se o~ekuje da
tokom dana, prvom zemunskom la|om (gorwom), doputuje 80 Rusa
(1, broj 131 od 29. avgusta/10. septembra 1876).
r Narednog dana (25. avgusta/6. septembra) poslata je vest da
je Rumunija otvorila svoju granicu i u Srbiju po~ela da propu -
{ta i vojsku i opremu. Nadamo se da }e kroz deset dana sti}i svih
50.000 ostragu{a {to su bi le zadràne na ruskoj granici (1, broj
132 od 31. avgusta/12. septem bra 1876), odnosno na ulazu u Rumuniju.
r Dan kasnije, po vesti objavqenoj u istom broju, do{lo je
pre ko 100 ruskih vi{ih i niìh oficira i 100 kozaka, sa neko -
li ko vojnih lekara. Neki od wih putovali su i 14 dana.
r Iz Turn Severina javqeno 27. avgusta/8. septembra da je dva
dana ranije, la|om Franc Josif, do{lo 135 gostiju iz Rusije,
me |u wima ~etiri pukovnika... Iste ve~eri do{lo je èlezni co m
jo{ 80 dobrovoqaca i svi zajedno odo{e ju~e ujutru u Beograd.
Si no} je èleznicom do{lo 17 dobrovoqaca, me|u wima jedan
general, ~ovek ve} sasvim sed, ali snaàn i imponuju}i. Ba{ ovaj
~as prelaze ~amcem u Kladovo. O~ekuju se jo{ mnogi gosti, koji
}e danas ili sutra èlez ni com i parobrodom prispeti (1, broj 133
od 1/13. septembra 1876).
r Zastava je u broju 134 od 3/15. septembra, pored vesti da }e
narednog dana sti}i i stado od sto kowa nabavqenih u okolini
Subotice, donela vi{e vesti u vezi s ruskim dobrovoqcima; dve,
o wihovom polasku iz Rusije, preuzete su iz ruskih novina, a one
ostale govorile su o grupama koje su stigle u Beograd:
- Sanktpeterbur{ke vjedomosti javile su da je 20. avgusta -
/1. septembra iz Kijeva prema Srbiji krenuo prvi deo dobrovo -
qa ~kog dru{tva pod vo|stvom georgijevskog kavaqera [imkov -
skog, u~esnika Krimskog rata (u odbrani Sevastopoqa). Nared -
nih dana oti}i }e i drugi deo;
- ~etiri dana kasnije, velika grupa dobrovoqaca, me|u wima
desetak oficira i ve}i broj podoficira, otputovala je iz Mosk -
ve, ve~erwim vozom;
- ruski svojevoqci, sve sam isluèni vojnik, koji su ju~e
ovamo stigli, danas po podne sme{teni u velikoj kasarni, i to
pod {atorima;
- u no}i izme|u 28. i 29. avgusta (9. i 10. septembra po novom
ra ~unawu) opet je do{ao prili~an broj gostiju iz Rusije, me|u
ko jima ima mnogo vi{ih oficira raznog roda oru`ja;
- naredne no}i do{li su mnogi gosti iz Rusije, me|u istima
je ve}ina mlade` ruska, koji }e kao svojevoqci da se bore na smrt
ili ìvot, za oslobo|ewe i ujediwewe hri{}ana Balkanskog po -
luostrva.
r Na dowem Dunavu pucali su turski ba{ibozuci na austrij -
sku po{ta n sku la|u koja je nosila preko 150 ruskih dobrovoqaca.
Au s trijski konzul uloìo je protest turskoj vladi zbog tog be -
zo brazluka (2, broj 62 od 4/16. septembra 1876).
r Rumunija je dozvolila slobodan prelaz ruskih dobrovoqa a
tako da su oni po~eli da se kre}u u grupama od 40, 100 i ~ak do
1.000 qudi, delom isluènih vojnika a delom onih koji su dobili
privremeni otpust iz vojske. Za Srbiju je odre|eno 2.000 ruskih
34 Ilija Petrovi}
niìh i vi{ih oficira da do|u. Do danas ih je ve} stiglo preko
800 (2, broj 62 od 5/17. septembra 1876).
r Zastava od 7/19. septembra preuzela je iz ruskih novina
dve zanimqive vesti:
- Novoje vremja javilo je da su 28. avgusta/9. septembra iz
Petrograda otputovale u Srbiju dve sestre Lukjanove, kozakiwe
sa Dona, od kojih starija ima 23 godine. One }e traìti da u|u u
aktivnu vojsku, po{to su od detiwstva pokazivale interesovawe
za vojni~ku slu`bu. Obe su ve{te jaha~ice i streqa~ice. Mla|a
je ~ak u~estvovala i u lovu na medvede, gde je sve zadivila svojom
neustra{ivo{}u;
- Novgorodski telegraf javqa da je Ivan Ke{ko, {esnae st o -
godi{wi brat srpske knegiwe Natalije, ène kwaza Milana Ob -
renovi}a, umakao od svo jih ro|a ka i krenuo u Srbiju da tamo do -
brovoqno u|e u srpsku vojsku .
r U istom broju objavqeno je da je izme|u 30. avgusta i 1. sep te -
m bra (11. i 13. septembra po novom ra~unawu) do{lo toliko Rusa
da se na{ odbor na{ao u neprilici zbog kvartiqa, no ipak su svi
dobro sme{teni, dok su 3/15. septembra pristigle dve grupe. Pr -
va, kao o~ekivani gosti, wih oko 300 iz Rusije do{la je u pre po -
dnevnim satima i sme{tena u u kasarni velikoj, a druga, u kojoj
je bilo 30 oficira, po podne do|e drugom la|om... i sme{teni su
po kafanama (1, broj 136 od 7/19. septembra 1876). Po prilici, bili su
to isti oni Rusi koje Doj~e cajtung od 16. septembra (4. po starom
ra~unawu) pomiwe kao oko 400 ratobornih Rusa, koji }e odmah
i}i u Deligrad, te }e se dodati ruskoj brigadi (1, broj 140 od 14/26.
septembra 1876).
r Zanimqive su, zbog potreba dobrovoqa~kih kowi~kih leg i -
ja, i tri vesti objavqene u istom broju: kowi iz Rusije su na pu -
tu, oko Subotice kupqen ve}i broj kowa, koje komisija ~itav dan
preuzima i kupqeno je oko 400 kowa u okolini Pe{te, i ve} su
na putu.
r U rumunskom gradu Or{avi, naspram Tekije, istovremeno
su se zatekli turski vojnici iz Ada-Kalea koji se tu snabdevaju
hra nom, i 300 ruskih dobrovoqaca koji su iza{li s broda dok su
pu tovali prema Srbiji; potego{e jedni na druge noève, a wiho -
vi oficiri stave se me|u vojnike, i tako preduprede, te se nisu
Tur ci i Rusi na austrougarskom zemqi{tu potukli (2, broj 63 od
8/20. septembra 1876).
r Vest od 10/22. septembra glasila je da je ju~e na Kladovu
300 kozaka na kowima u Srbiju pre{lo i vest od 11/23. septembra
da su danas oko jedan po podne la|om Deligrad do{li jedan ge ne -
ral i nekoliko niìh i vi{ih oficira raznih rodova oru`ja i s
wi ma 360 kozaka i êrkeza (1, broj 141 od 15/27. septembra 1876); van sva -
ke sumwe, radi se o dvema razli~itim grupama.
r Budimpe{tanski korespondent preneo je vest iz Beogra -
da od 12/24. septembra da je za utorak 14. septembar najavqen
dola zak vojni~kog odeqewa od 800 Rusa. îne se ve} pripreme ra -
di wi hovog do~eka. Javqena su i imena vi{ih oficira {to do -
laze (1, broj 142 od 17/29. septembra 1876); nemogu}e je razabrati da li
se radi o onih 1.100 ruskih svojevoqaca (od kojih 500 dolaze u
Beograd a 600 u Kladovo) ~iji se dolazak, u vesti od 15/27. sep -
tembra, upravo o~ekivao.
r Ruski dobrovoqci dolaze sve vi{e i vi{e, koje parobro -
dom, koje na ~amcima i skelama... jedno na drugo 1.000-1.500 vojni -
ka na dan. Ako dolaèwe ovako potraje jo{ 10-14 dana bi}e 40.000
rus kih dobrovoqaca u Srbiji. Kozaci dolaze na kowima i s oru`-
jem, u ~etama od 150-400 vojnika (2, broj 65 od 18/30. septembra 1876).
r Prema vesti od 12/24. septembra, iz Beograda su, u {tab |e -
ne rala êrwajeva, otputovali mnogi ruski vi{i i niì ofici -
ri, san i tet sko osobqe, dva ruska sve{tenika i nekoliko ruskih
te legra fista (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876). Vest da se
kao dobrovoqci iz Rusije pojavquju i sve{tenici, bila je pra}e -
na i ve{}u da je pokretna crkva, koju je srpska vojska dobila na
dar od Rusije, 13/25. septembra postavqena u dvori{tu velike
kasarne. Narednog dana unesen je odgovaraju}i name{taj i, upr -
ko s ki{i i nepogodnom vremenu, crkva je osve{tana i u woj odr -
àna slu`ba Bo`ja. Crkva }e potom biti prenesena u Deli gra d,
vojsci na kori{}ewe (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876).
r S obzirom na brojnost prido{lih svojevoqaca, Zastava je
mogla javiti da je prva ruska brigada ve} potpuna i da }e se mo -
}i i druga obrazovati. Osim toga }e se organizovati i ~etiri ko -
za~ke regimente. Sa Dona dolaze mnogi kozaci, a neki izme|u wih
pod oru`jem i na kowu. Jedna regimenta, pod nazivom koza~ka
regimenta knegiwe Natalije ve} je obrazo vana, knez joj je dao
zastavu i ve} je oti{la na Deligrad (1, broj 144 od 21. septembra/3.
oktobra 1876).
r Vesti da je êrwajev ve} popunio jednu rusku brigadi i da
je krenuo s obrazovawem druge (komandant Prve dobrovoqa~ke
bri ga de bio je ruski pukovnik De-Preradovi~, poreklom Srbin, a
ko mandant Druge - Aleksije Mihajlovi~ Miloradovi~, tako|e
poreklom Srbin, iz Mostara), da dve ruske koza~ke regimente
u~e stvuju u boju kod Deligrada i da su mnogi ruski oficiri od -
liko vani Takovskim krstom, potvrdili su i beogradski dopisni -
ci stranih novina; posle pet dana, prenela ih je i Zastava (1, broj
147 od 26. septembra/8. oktobra 1876).
36 Ilija Petrovi}
r U Zastavi je, kao vest od 4/16. septembra, objavqeno pismo
jedne ènskiwe koja je, najverovatnije po~etkom septembra (po
novom ra~unawu), do{la iz Rusije. Ona pi{e da se svr{iv svoje
poslove u Odesi i oprostiv se s institutom, preko Galca uputi -
la u Srbiju. Iz Odese je po{lo nas do 170 qudi, i to sve ~estitih
i trezvenih, koji su skroz shvatali delo koga se poduhvataju... U
Turn Severinu smo se sastali sa partijama iz Harkova, Moskve i
Kijeva, te nas je do{lo svega do 400 Rusa... U Beogradu nas nisu do -
~ekali, jer nisu znali kad }emo sti}i; trebalo je da stignemo u
~e tvrtak uve~e, no po{to je padala ki{a a no} bila suvi{e mra~-
na, to smo s la|om naseli (nasukali se - IP), te smo stigli jedva
u petak uve~e. Na stanici su nas dugo ~ekali, ali su se zbog ki{e
najposle razi{li... U Beogradu je tako mnogo Rusa, da ih moè{
na svakom uglu sresti (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).
r Zastava prenosi vest iz Beograda da je srpska vlada odbi -
la tursku ponudu za primirje (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra
1876); nije re~eno zbog ~ega je ponuda odbijena, ali treba verovati
da je srpska nada u rusku vojnu pomo} bila neuporedivo ja~a od
trenut nih vojnih prilika na srpsko-turskom rati{tu. (Godine
1902, nekada{wi ruski dobrovoqac P. A Gejsman a tada profesor
Nikolajevske akademije Generalnog {taba u Sankt Peterburgu,
napisao je da vojska |enerala êrwajeva, u odsudnim bitkama u
drugoj polovini septembra 1876, nije bila ja~a od 35.000 do 40.000
qudi, protivu kojih su Turci raspolagali snagom od 60 do 70
hiqada qudi 23, ). Da}emo ovde samo dve vesti koje su, najvero -
vatnije zasnovane na ne~ijim obe}a wima |eneralu êrwajevu (u
svakom slu~aju: na pretpo stav kama), mogle uticati na podiza we
ratni~kog raspoloèwa i u srpskoj vojsci i u srpskom narodu:
r Prva: U toku ove i idu}e nedeqe o~ekuje se prolaz ruskih
vo j ni ka u Srbiju do 30.000. Svi vojnici nose sa sobom svoju opre -
mu, i vode ih wini oficira (2, broj 66 od 22. septembra/4. oktobra 1876).
r Druga: Do ~etiri nedeqe najduè bi}e na Moravi i Timo -
ku 60.000 ruske vojske. S ovom vojskom namerava general êrwa -
jev d a vojeni pohod na Turke u~ini. Srpsku vojsku upotrebi}e za
re zervu i za opsadu oko Vidina i Ni{a, a sa ruskim dobrovoq -
cima krenu}e na Sofiju. - 30.000 ruskih dobrovoqaca do}i }e na
Ibar, a 10.000 na Drinu i tako }e ruske vojske biti u Srbi za ~e -
ti ri ne deqe 100.000. Ovo su ujam~ili ~lanovi odbora u Rusiji
generalu êrwa jevu koji je ve} 30.000 ruskih vojnika dobio (2,
broj 71 od 9/21. oktobra 1876).
r Izme|u 5. i 10. septembra (17. i 22. po novom ra~unawu) do -
{lo je vi{e od 1.000 Rusa, me|u wima dva pukovnika, tri potpu -
kovnika i preko 50 oficira. Na li~ni po ziv |enerala êrwa je -
va, preko Odese je do{ao i |eneral Novose lov sa dobrovoqa~kim
korom sa Kavkaza (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).
r [esnaestog/28. septembra, la|om do Smedereva, oti{lo je
na boji{te 276 svojevoqaca prostog reda, odnosno obi~nih voj -
ni ka. Istog dana, wih ~etrnaestorica zaputi{e se na Drinu.
r Tako|e, pozivaju}i se na pouzdan izvor, Zastavin do pis -
nik javio je da je ovih dana na dowem Dunavu 1.500 kozaka sa ko -
wima zajedno u Srbiju pre{lo i da se u Deligradu nalaze; za wih
su iz beogradskog grada poslate xide, odnosno kopqa za bar jake.
r Istoga dana (16/28. septembra) iskrcalo se kod Kladova 400
Rusa; oni su odmah nastavili put prema Deligradu, u pomo} srp -
skoj vojsci i êrwa jevu. Dva dana kasnije, u beogradski pristan
uplovio je brod Deligrad sa dva {lepa i na srpsko boji{te do -
vezao jo{ 600 ruskih svojevoqaca i 40 oficira, me|u kojima ima
i dosta koza~kih (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra 1876).
r Odlazak onih 276 svojevoqaca prostog reda, odnosno pe -
{a ka, prema Smederevu propra}ena je posle {est dana (22. septe m -
bra/4. oktobra) ve{}u da je 320 dobrovoqaca stiglo na ju`nu gra -
nicu na{u, ali i ve{}u da nas no}as iznenadi{e mnogobrojnim
wihovim dolaskom. Nije re~eno o kojem se broju radi, a dodato je
da sutra iz Kladova dolazi jo{ 160 svojevoqaca i ve} je sve za
wihov dolazak (u Beograd) pripremqeno. Grupa od 80 kozaka, koja
je kod Kladova pre{la zajedno s kowima i oru`jem, ne}e ni do la -
ziti u Beograd, ve} }e pravo na Deligrad. Posle dva dana jav -
qeno je da su ju~e oti{li mnogi svojevoqci na bojno poqe, da je
sa ju~era{wom la|om do{lo oko 40 oficira, te da danas o~e -
ku jemo pove}i broj svojevoqaca iz Rusije (1, broj 148 od 28. septem -
bra/10. oktobra 1876); bi}e da je ovaj posledwi podatak najavqivao
vest od 26. septembra/8. oktobra da je pre dva dana na dowem Du -
navu oko 600 ruskih svojevoqaca do{lo u Srbiju, a da je vest o
do lasku oko 50 ruskih svojevoqaca ju~era{wom gorwom la|om
(od Novog Sada) bila pride (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
r U me|uvremenu, u no}i izme|u 25. i 26. septembra (po sta -
rom ra~unawu) stigao je u Beograd jedan sanitetski tren i uz
wega pove}i broj ruskih svojevoqaca (1, broj 149 od 29. septem bra /11.
oktobra 1876); nije re~eno koliko ih je bilo, ali izraz pove}i broj
upu}uje na mnoìnu.
r Iz Novo~erkaska oti{la 64 kozaka (2, broj 68 od 29. septem b -
ra/11. oktobra).
r U Beograd je, brodom Deligrad, 27. septembra/9. oktobra
pri spelo 137 ruskih svojevoqaca (1, broj 151 od 3/15. oktobra 1876).
38 Ilija Petrovi}
r U prepodnevnim satima 1/13. oktobra do{ao je u Beograd
po ve}i broj ruskih svojevoqaca, a za sutra{wi dolazak ve} se
spre ma do~ek. Najverovatnije s tog do~eka ( 2/14. oktobra) poslat
je izve{taj da je danas u {est i po sahata pre pod ne do{lo 500 ru -
s kih dobrovoqaca, me|u wima preko 100 ofi ci ra. Ovo su ponaj -
vi {e akademijski vaspitani mladi oficiri. Me|u wima ima i
ko zaka (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876). Druga vest od istog dana gla -
si la je da je tih dobrovoqaca bi lo oko 600 i da su do{li u ~e -
tiri grupe; lako je mogu}e da su u prvom izve{taju pogre{no isk o -
ri {}ene re~i me|u wima, te da zbog nisu sabrane cifre 500
rus kih do brovoqaca i preko 100 oficira.
r Tre}eg/15. oktobra brodom Deligrad do{lo je oko 480
pro stih svojevoqaca, me|u wima ima i Talijana. Narednog
dana (1, broj 154 od 8/20. oktobra 1876) ta je vest popravqena podatkom
da je to kom prethodna dva dana do{lo 560 Rusa i 14 Talijana.
r Petog/17. oktobra, oko 8 sati na la|i Deligrad ode jedan
ru s ki polk do Smedereva, a odatle srpskoj vojsci u moravsku do -
li nu. Me|u wima je 40 oficira. Potom }e Deligrad otploviti do
Kladova da prihvati 180 Rusa koji su ju~e pre{li iz Rumunije (1,
broj 153 od 6/18. oktobra 1876).
r Vaqa smatrati razumqivim {to rus ki svojevoqci dolaze
ta ko ~esto i u tako velikom broju, budu}i da se, prema Zasta vi -
nom izve{taju preuzetom iz nekih ruskih novina, u ce loj Rusiji
govori o ratu. Iz najsigurnijeg iz vora mogu vam ja vi ti, da se u
predelima oko Dona i Volge spre maju adrese u ko rist Srba. U
Orequ i Ni`wem Novgorodu svaki bataqon svoje voqa ca dobi ja
odelo narodne vojske od 1812. godine. Na kapama nose krst s na t pi -
som: Za veru i Slovenstvo. Donski kozaci dado{e 1.000 svoje vo -
qaca. Ataman koza~ki general Kras no kovski izvesti o je u Petro -
grad, da ne moè vi{e zadràvati ratobornu èqu ko zaka. U ju`-
noj Rusiji ~esto se de{ava da seqa ci prodaju svoje koùhe, ène
nakite, sve u korist Srba. Pojedi ni seqaci zemqu i ku}u ostav -
qaju pa odlaze sa sinovima u boj (1, broj 153 od 6/18. ok tob ra 1876).
r Vest sli~ne sadrìne stigla je iz zapadne Rusije, a samu ci -
f ru potvrdile su i Srpske novine (3, broj 250 od 4/16. oktobra): Kad je
8. septembra i{la preko Krjukova ~eta dobrovoqaca, 250 momaka
donskih kozaka, svaki je bio oki}en zelenom gran ~i com. Voz je è -
leznice bio oki}en zelenim vencima, a kod fewe ra veliki venac
i u wemu krst od zelenog cve}a. Na pitawe {ta ga je pokrenulo
da idu u Srbiju, jedan |ur |evski kavaler (nosilac ordena Svetog
\or|a) odgovo rio je: Gospodo, ~ita{, ~ita{ i ~ita{, o zver -
stvima turskim, koji ne {tede ni ène, ni decu, àre, pale, seku
i ubijaju, krstu se ~as nom rugaju - daqe nismo mogli podnositi...
A vi se, bra}o, pomo lite za nas Bogu, moè biti ne}emo se ni vra -
titi (1, broj 153 od 6/18. ok to bra 1876).
r Iz Ki{iweva je 12/24. septembra oti{lo u Srbiju 75 koza -
ka. Posle molitve, na polasku, sve{tenik im je rekao: Vi idete
na sveti posao po sopstvenoj voqi... da branite pravoslavqe i ug -
we tenu stradaju}u bra}u, i idete ne pla{e}i se smrti. Ve}ega
dobra od toga nema; sam je Hristos rekao da ve}e qubavi nema od
ove, osim ako ko poloì svoju du{u za bra}u svoju (1, broj 153 od
6/18. ok to bra 1876).
r Zastava je objavila vest poslatu iz Beograda 4/16. oktobra,
koja glasi: Razumeli smo da je 5.000 kozaka sa kowima pre{li
gr a nicu kod Kladova i uputili se Deligradu (1, broj 154 od 10/22. ok -
tobra 1876). Bez obzira na brojnost ove koza~ke jedinice, ~ini se
neprikladnim i ne prihvatqivim bilo kakav poku{aj da se ona
pre }u ti i bez obrazloèwa odbaci.
r Petog/17. oktobra, gorwom la|om do{ao jedan ruski polk,
u kome je bilo i 40 oficira (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Iz Moskve je, kako javqaju ruske novine, od 17/29. septem -
bra do 21. septembra/3. oktobra oti{lo u Srbiju 182 oficira,
213 po doficira, 118 plemi}a i 144 borca raznih staleà (1, broj
156 od 12 /24. oktobra 1876).
r Samo pore|ewa radi, daje se ovde i ruski podatak da je iz me -
|u 17/29. avgusta i 27. oktobra/8. novembra iz Moskve oti{lo u Sr -
biju 1.277 dobrovoqaca: 137 oficira, 336 podoficira, 379 redov -
nih vojnika, 81 plemi} i 336 lica iz raznih staleà i zanimawa.
Kad se tome doda 87 sanitaraca (9 lekara, 8 fel~era, 59 milo srd -
nih sestara i 11 nosilaca), ukupan broj pove}ava se na 1.365 qudi
(1, broj 172 od 12/24. novembra 1876). Mo`da se i s tim podacima moè
dovesti u vezu vest iz ]uprije od 10/22. oktobra da je divota bi -
lo gledati me|u wima nekoliko sedih staraca od 60-75 godina, s
kakvim odu{evqewem i qubavqu idu ruski svojeoqci.
r Kroz Odesu je 25. septembra/7. oktobra, na putu prema Sr bi -
ji, proputovalo 117 do brovoqaca; najverovatnije, radi se o grupi
koju predvodi knez Aba{izi, muhamedanac, koji }e se boriti u
legiji knegiwe Natalije (1, broj 160 od 19/31. oktobra 1876).
r Sedam dana kasnije, 2/14. oktobra, otputovala je i ~eta koja
broji 150 qudi. Iz Ni`weg Novgoroda, 19. septembra/ 1. oktobra,
preko Rumunije, u grupama od po 100 do 150 qudi, otputovala je ~eta
ni` wenovgorodske druìne od 900 qudi, dok je iz Tvera 30. sep -
tem b ra/12. oktobra otputovala grupa od 200 kozaka (1, broj 155 od
10/22. oktobra 1876).
r Iz Vladi vo stoka po{lo je u Srbiju 100 dobrovoqaca (1, broj
160 od 19/31. oktobra 1876).
40 Ilija Petrovi}
r Iz Odese pi{u 3/15. oktobra da je u utorak 21. septembra/3.
oktobra ispra}eno 200, u subotu 25. septembra/7. oktobra 250 (ovu
grupu predvodio je |eneral Semjon Kornilovi~ Novoselov - 2,
broj 68 od 29. septembra/11. oktobra), a u subotu 2/14. oktobra jo{ 58 do -
brovoqaca. Od nekog vremena Odesa ispra }a svake subote svoje
dobrovoqce, koji polaze za Srbiju. Iz po ~et ka èle}i pokazati
svoju simpatiju k slovenskom delu, ùrilo se kako }e se {to vi {e
dobrovoqaca otpraviti, i nije se ~inio ba{ veliki izbor u qu di -
ma, no ko je god izjavio èqu po}i u Srbiju, svakog su ot prav qa -
li. No kad se ~ulo da se mnogi ruski dobro voqci vra}aju natrag
zbog nekih izgreda, to se sada drugi izbor u qudima ~ini. Sada
se... gotovo iskqu~ivo iz Odese {aqu sve sami isluèni vojnici,
kozaci, junkeri, oficiri i t. d. s obzirom na nravstve nost, od -
nosno moralnost. A na ispra}aju ove posledwe odeske grupe, sve -
{tenik Arnoqd im je rekao: Vi ste pioni ri bu du}e sl o bode slo -
venske i zapamtite, da osim za{tite na{e bra}e i jedno veraca,
vi nosite sobom rusko ime i rusku ~ast, koju treba ~uvati i bra -
niti (1, broj 156 od 12/24. oktobra 1876).
r Srpske novine javile su da je 1/13. oktobra iz Odese oti{lo
250 dobrovoqaca (3, broj 250 od 4/16. oktobra).
r Vest od 16. oktobra (po starom ra~unawu) kazuje da ruski do -
brovoqci, iako je saobra}aj na Dunavu zbog male vode bio ote -
àn, ne prestaju na Beograd dolaziti, a uz neke stiè i pokoja
mi losrdna sestra (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876)
r Donske novine pi{u da su 7/19. oktobra u Srbiju oti{la 22
dobrovoqca.
r Ruski mir od 3/15. oktobra javqa da je iz Ki{iweva, preko
Ja{a, oti{lo 220 qudi, najvi{e donskih kozaka, sa 120 kowa (1,
broj 163 od 24. oktobra/5. novembra 1876).
r Za posledwih deset dana, iz Rumunije u Kladovo pre{lo je
15.000 ruskih dobrovoqaca (2, broj 70 od 6/18. oktobra).
r Ruske vjedomosti pi{u da je 11/23. oktobra ve~erwim vo -
z om iz Moskve oti{lo u Srbiju mnogo dobrovoqaca, da su 12/24.
ok tobra kroz Kursk proputovali mnogi dobrovoqci za Srbiju s
oficirima, koji nose sa sobom 189 centi raznih stvari, a 3/25.
oktobra mnogi dobrovoqci sa sedam oficira, koji nose sa so -
bom polu{uba (koùha), ~izama, samova ra i ~aja, da je 15/27. ok -
to bra otputovalo iz Moskve 28 dobro vo qaca, te da je u Vladi -
kavkazu sastavqen odred od 300 dobrovoqa ca iz reda tverskih i
kubanskih kozaka (2, broj 165 od 29. oktobra/10. no vembra 1876).
r U Ruskom miru ~itamo da je 14. oktobra krenulo prema
Srbiji oko 100 dobrovoqaca, ve}inom seqaka, a dva dana kasnije,
iz Moskve, sedam dobrovoqaca (1, broj 169 od 5/17. novembra 1876).
A onda, javi se ruski ultimatum. Izme|u Srbije i Crne Gore,
s jedne, a Porte, s druge strane, bi zakqu~eno dvomese~no primi r -
je (20. oktobra/1. novembra 1876)... Primirje se produì jo{ na
dva meseca, dok 18. februara 1877. godine (po starom ra~unawu -
IP) Srbija ne zakqu~i s Portom kona~an mir, na osnovu: status
quo ante bellum - da ostane kako je bilo pre rata. Mala Srbija po -
vu~e se, da na weno mesto stupi severni div (5, 298-300).
Posle primirja. Iako je izme|u Srba i Turaka u me|uvre me -
nu sklopqeno primirje na dva meseca, dobrovoqci iz Rusije i da -
qe su pristizali.
r Donska gazeta pi{e da je iz Novo~erkaska otputovala gru -
pa od 63 kozaka i 7 oficira (1, broj 169 od 5/17. novembra 1876).
r Zastava je objavila vest poslatu iz Beograda 9/21. novem -
bra da se na Kladovu o~ekuje prva velika partija ruske vojske od
6.000 qudi (1, broj 173 od 14/26. novembra 1876).
r Da li zbog toga {to su potpisivawem primirja mnoge stra -
sti po~ele da se smiruju, da li zarad nekih vi{ih ciqeva, Za -
stavi je iz Beograda poslata i slede}a vest, najverovatnije dobi -
jena sa zvani~nog mesta:
O dolasku i odlasku ruskih dobrovoqaca mnogo se la`ni h
glasova pronosi. Radi obave{tewa ~italaca va{eg lista, jav qam
vam, da je pre nego {to je zakqu~eno primirje, bilo koje ofi cira
koje prostih vojnika, u vojsci timo~ko-moravskoj 2.100, u vojsci
ibarskoj 200, a u vojsci drinskoj 50.
Otprilike ovoliko je isti broj vojnika u bojevima minulih
ne koliko nedeqa poginulo (1, broj 174 od 16/28. novembra 1876).
r Po prirodi stvari, takvo uveravawe nije zaustavilo ruske
dobrovoqce koji su se ve} nalazili na putu, te je 15/28. novembra
poslata nova vest da dobrovoqci dolaze neprestano i da ih je
od 6/12. do 13/25. novembra, po{to je primirje ve} bilo potpisano,
stiglo 1.900 (1, broj 176 od 19. novembra/1. de cembra 1876). Iako nisu u~e -
stvovali u ratnim okr{ajima na nekom od do tada ve} primi re -
nih frontova, i oni se moraju smatrati dobrovoqcima.
42 Ilija Petrovi}
Dobrovoqci u medicinskim misijama
Srpska sanitetska slu`ba. U Srbiji se vojni sanitet prvi pu t
pomiwe 1835. godine, kad je pope~iteq vojni, odnosno ministar,
dobio zaduèwe da vodi brigu o zdravqu srpskih vojnika. Prva
vojna bolnica ({pitaq solda~ ki) otvorena je u Beogradu 1837, a
naredne godine u sastav Glav nog {taba srpske vojske ukqu~en je i
jedan lekar.
Uo~i srpsko-turskog rata 1876. godine, u sklopu Ekonom skog
odeqewa Ministarstva vojnog delovao je Sanitetski od sek (pre
toga, od 1862, nalazio se u Administrativnom odeqewu), u briga -
da ma i divizijama narodne vojske organizovana su sanitet ska
ode qe wa, a oformqeno je i nekoliko vojnih bolnica. Kad je po -
~eo rat, Srbija je imala devetnaest voj nih lekara, pet lekar skih
pomo} n i ka, jednog vojnog apotekara, ~etiri apotekarska po mo}-
ni ka i potrebno sanitetsko osobqe iz gra|anstva. Divizije su
ima le za voji{te, a korpusi po tri poq ske bolnice (15, 345).
Od 1875. go dine, vojnim lekarima i apoteka ri ma daju se vojni
~inovi, najve rovatnije po uzoru na englesku voj sku, koja je takvu
praksu uvela dvadesetak godina ranije. U~iwe no je to zbog toga {to
u uslovima kad sanitetsko osobqe nije imalo vojne ~inove, trup -
ni lekari bi li su kod vojnog stare{inskog kad ra bez ikakvog au -
toriteta; mnogi komanduju}i oficiri imali su predrasude pre -
ma sanitet skoj slu`bi, smatraju}i je nepotreb no m i suvi {nom, jer
usporava kretawe jedinica, a weno prisustvo u vojsci smatrali su
najobi ~ ni jom formalno{}u i, ~ak, smetwom (16, 25).
Po prirodi stvari, tako malobrojno medicinsko osobqe i
siroma{no srpsko dru{tvo nisu mogli sopstvenim snagama odgo -
vo riti sanitetskim obavezama u te k zapo~etom ratu, te je Srbija,
kao najmla|i ~lan evropskoga dru{tva crvenoga kr sta (1, broj 107
od 18/30. jula 1876), koja je svoje Srpsko dru{tvo Crv e nog krsta za
dodeqivawe pomo}i ratnim rawenicima i bolesn i ci ma formi -
rala tek 25. januara 1876. godine (van svake sumwe, kad je ve} zna -
la da }e u}i u rat), od me|unarodne or ga ni zacije crvenog krsta
zatraìla pomo} u qudstvu i opremi. Mora biti da je i |eneral
Ranko Alimpi} s istim ciqem boravio na Cetiwu, gde se 12/24.
februara 1876. sastao s knezom Vasil~ikovim, stare{inom sani -
te t ske misije koju je ruski Crveni krst u me|uvremenu poslao u
Crnu Goru da neguje rawenike (6, 531).
Nekoliko dana po otpo~iwawu ratnih operacija, ~itaoci be -
ogradskog Istoka (a potom i Zastave, koja je tekst preuzela) bi -
li su pismom od 1/13. jula obave{teni o sanitetskim prilikama
na drinskom frontu:
Putuju}i u Beograd, svratih u Badovince, gde je lazaret za
rawenike... Tu nema toliko rawenika jer su svi u [abac odnese -
ni. îm se u [abac u|e, vide se ~etiri bele zastave sa crvenim
kr stom. Na tri su mesta sme{teni rawenici: u gimnaziji, u vla -
di ~inom konaku i u osnovnoj {koli. No i tu ve} nema vi{e od 70
rawenika; ostali su, do 180, odneseni u Beograd. Lekar je ovde dr
Valenta. Bolnice su dobro ude{ene, ali to se mora mnogo upisa -
ti u zaslugu ~estitoj ovda{woj gra|anki gospo|i Sofiji Pajka
Ili}a, koja ne àli ni truda ni `rtava, samo da bi rawenici {to
mawe oskudicu trpeli... Od bolni~araka moram pohvaliti g-|u
Bimbi}ku i ostale Beogra|anke, koje su prave matere rawenim
si novima srpskim (1, broj 102 od 102 od 9/21. jula 1876).
O prvim srpskim sanitetskim iskustvima s po~etka ratnih
operacija (prema jednom zapisu od 8/20. jula 1876) saznajemo od Mi -
leve Alimpi}, udovice |enerala Ranka Alimpi}a, k}eri Petra
Vukomanovi}a a brata ni~ne knegiwe Qubice (ène kwaza Milo -
{a) - iz obimne kwige koju je sa~iila po bele {kama Rankovim i
sopstvenim uspomenama, po{to je ona na drin skom boji{tu obav -
qala ulogu bolni~arke:
Od prve pu{ke preko Drine, u Badovincima nasta ùrba. Bol -
nice su na hitno ispra`wene, te da se iznova napune. Rawenici
se ranije odno{ahu u {aba~ke bolnice a wihova mesta zauzimahu
dnevni rawenici, dono{eni sa boji{ta. Oficirska bolnica u
Ba dovincima be{e u {kolskoj ku}i, a vojni~ka u op{tinskim ko -
44 Ilija Petrovi}
Prihvat srpskih rawenika u bolnici u Ivawici
{evima i pod velikim {atorom, u istom krugu, s osamdeset kre -
ve ta. Bri`qivost, ~isto}a, ti{ina najpotpunija, vladala je pod
zakriqem Crvenog krsta... Od Drine dovoèni su raweni borci
u bolnice. U ponekim kolima leào je samo po jedan rawenik i
kraj wega bio bolni~ar. U nekim povi{e lak{ih rawenika, kr v -
qu obliveni, no ipak veselo pevahu svoju pobedu... Kad sti gosmo u
Badovince, sve be{e pod vodom; pred oficirskom bol nicom ga -
zilo se do vi{e ~lanaka po vodi. Usrdne bolni~arke i vredni bo l -
ni~ari, nisu se {tedili; gazili su vodu i blato, i tr ~ali od bol -
nice do bolnice, od jednog rawenika do drugog, da ju}i im svoje
po mo}i (6, 583-584).
Izve{taj gospo|e Alimpi}, za koju Andra Kni}anin kaè da
je omiqena i po{tovana zbog svoje materinske nege oko rawenih
junaka (13, 64), o zdravstvenim prilikama na drinskom rati{tu
prili~no je informativan. U dobrovoqa~koj brigadi i u narod -
noj vojsci II klase po~ele su se pojavqivati bolesti, ponajvi{e
usled nazeba. 7/19. avgusta samo u logorskoj ambulantoriji bilo
je 112 bolesnika... Najobi~nije bolesti bile su groznice, dijare i
bronhitis. Bolesti dakle koje dolaze usled nazeba, jer ni narod -
na vojska ni dobrovoqci nema|ahu jo{ odela. Ne{to pamuklija
bilo je do{lo dobrovoqcima (6, 601).
Iz Beograda preuzeta je kratka vest od 12/24. jula o radu
sanitetskog osobqa na rati{tu i u pozadini, iz koje saznajemo da
Srbija, iako najmla|i ~lan evropskoga dru{tva crvenoga krsta,
verno se drì ~ove~nih pravila toga dru{tva; ona le~i i turske
rawenike, od kojih je jedan i surov bio prema bolni~arki... Tur ci
na Javoru ostavqahu na{e rawenika bez pomo}i da umru na boj -
nome poqu, pucaju}i na na{e bolni~are sa crvenim krstom, koji
{}ahu bolnima da se pribliè. Iako je Turska ~lan toga ~oveko -
qubivog dru{tva, niko dosad nije video wihove bolni~are sa cr -
venim mesecom na belom poqu... Ina~e, na{e su bolnice do bro
ure |ene po celoj zemqi. Rawenici se brzo le~e; bolesti dru gih
nema(1, broj 107 od 18/30. jula 1876).
Da rad sanitetskog osobqa zaista nije bio lak svedo~i i di -
plo mat ska nota kojom se, prema vesti iz Beograda od 28. avgusta/9.
sep tembra, ministar Jovan Risti} (1831-1899) konzulima evrop -
kih sila po à lio da turski vojnici sistematski pusto{e zem -
qu, nao~igled lokalnih (turskih) vlasti spaquju ~itava sela, ne
uvaàvaju è nevsku kon ve nciju, pu caju na ambulancije ~im spaze
cr veni krst. Neki dan ra nije ub i li su sekretara aleksina~kog
od bora Crve nog krsta, po{to su mu najpre ruke odsekli, posle
~ega su ras kidali s jataga nom belu vezu crvenog krsta (1, broj 130
od 29. avgu sta /10. septembra 1876).
Pomo} iz Vojvodine Srpske. Prilike su bile takve da je ze -
mu nski Grani~ar napisao, a Zastava prenela poziv prekoduna v -
skim i prekosav skim Srbima da pomognu Srpskom Crvenom krst u.
Kqu~ne poruke tog teksta glase:
U Srbiji i Crnoj Gori osnovana su dru{tva i podru`nice, koje
imaju da vr{e du`nost crvenog krsta, a to su: da prikupqaju materijal
ne ophodan za rawenike, kao: {arpiju, zavoje, platno, obu}u, ko{uqe, ~ar -
{ave i t. d.
Srpsko-turski rat ve} je otpo~et. Gde se ratuje tu mora biti i ra -
wenih i mrtvih. Mrtvi }e se pokopati sa slavom, ali za rawene treba da
se postaraju ìvi. Rawenima treba obilate bratske nege, treba ponude
nu`ne.
Ko }e srpskim rawenicima u pomo} prite}i ako Srbi ne}e? Be~ li je
i Pe{tanci ne}e za wih ~upati {arpije. Srbi, gde god ih ima, pozvani su
bratskom krvqu svojom, da rawenoj bra}i svojoj u pomo} priteknu.
U Maxarskoj zavladao je me|u Srbima tamo{wim strah, kao da ma -
xarska vlada ne}e ni to dozvoliti, da se moè iz Ugarske slati, {to je
nu` no srpskim rawenicima. Taj je strah sasvim neosnovan, jer je i Ugar -
ska ~lan me|unarodnog saveza Crvenog krsta... Kad bi ugarska vlada odi -
sta zabranila Srbima tamo{wim {iqati {arpije i drugo rawenicima
srpskim, onda bi ona najflagrantnije povredila pravila Crvenog kr -
sta, za koje je moralno i me|unarodna obavezana... Ne moè se zamisliti,
da bi maxarska vlada mogla tu sramotu navaliti na Ugarsku... Niko da -
kle niti moè niti ho}e da uskrati Srbima ovostranim da pri te ku u po -
mo} bra}i svojoj rawenoj {iqati {arpije, platna, ubrusa, ~ar {ava i t. d.
Pomozimo dakle Crvenome krstu u Srbiji i Crnoj Gori!
Srbi i Srpkiwe! Pomislite da su to ro|ena bra}a na{a, koji osta -
vi{e ènu i decu, ku}u i imawe, i odo{e u sveti boj za slobodu svoga na -
roda. Od wih te~e jezero krvi po bojnom poqu, a mi zar da im uskratimo
par~e krpice?
Stid i sram mora nas obliti, kad ne bismo bar toliko u~inili za
bra}u svoju. I da nam nisu bra}a, vaqalo bi setiti se da su qudi, kojima
treba u pomo} prite}i, kad rana dopadnu. No oni su bra}a na{a, krv od
krvi na{e, kost od kosti na{e. Svako tane tursko, koje se zarije u meso
wihovo, i nas poga|a upravo u srce.
Srpkiwe! Na vas se obra}amo. Va{e ne`no srce mora se potresti
na svaki uzdah iz grudi rawenika srpskog. Pomislite, da ve} stotinama
takvih uzdaha otimqu se grudima srpskim, pomislite da stotine rawe -
nih Srba uzdi{u: Rane moje quto ti{te!
Pro{la su vremena, kad smo se skupqali na sela da pevamo o budu}-
no sti srpskoj. Danas vaqa zidati tu budu}nost. Bra}a na{a iza{la su na
bojno poqe, da krv svoju uloè u temeq te zgrade. Vi Srpkiwe du`ne ste
bra}i svojoj bar toliko na ruci biti da im rane wihove olak{ate. Skup -
qajte se na sela, po dve po tri, po pet po {est, pa marqivo ~ijajte plat no
(ra{~e{qavajte, razvlasavajte na niti - IP), pravite zavoje, krojte ~ar -
{ave i t. d. Kome je Bog dao imawa, moè to sve i po du}anima pokupo va -
ti, a du}anxije srpske neka se okanu uobi~ajenog profita.
46 Ilija Petrovi}
Sve {to se bude slalo, moè se slati neposredno predsedni{tvu
Cr venoga krsta u Beograd i Cetiwe ili preko uredni{tva ovog lista.
(Uredni{tvo Zastave primi}e tako|e rado tu du`nost na sebe).
â{u vode samo rode,
Jezero mi krvi ode! (1, broj 97 od 30. juna/12. jula 1876).
Mimo toga, Zastava je 10/22. jula pozvala ovda{wi ènski
svet, koji je svagda davao dokaza i u rodoqubqu i prema bli`wi -
ma, (i koji je) nastojao da svoju delatnost posveti potpori rawe -
ni ma u velikoj borbi na{ega onostranoga naroda, da i ovoga pu -
ta pomogne rawenicima sa srpskih rati{ta. Iz tog poziva moglo
se saznati da su na{e gospo|e putem varo{kog ùpana dobile
dozvolu od ugarskog ministra unutra{wih poslova da mogu u No -
vom Sadu organizovati ènski odbor koji }e kupiti, izra|ivati
i {iqati stvari potrebne rawenicima u srpskim bolnicama, te
da je za predsednika tog odbora izabrana gospo|a Marija Tranda -
fil (1816-1883), ro|ena Popovi}, velika srpska dobrotvorka, a za
potpredsednice gospo|e Nana Nato{evi} i Milica Jovano vi} -
-Branova~ka.
Posle nekoliko dana, Odbor se obratio na sva plemenita
srca u Novom Sadu i u najbliòj okolini i zamolio da pritek nu
u pomo} rawenicima, daruju}i za wih u ovaj mah najpre~e po tre -
be: ~e{qanice ({arpije) ku`drave i ure|ene, krpe (kom pres) od
staroga lanenoga platna razne veli~ine, povoje (fa~le) lanene i
flanelske razne duìne i {irine, staro i novo platno, ko{uqe,
ga}e, ~ar{ave, pe{kire, }ebad, jastu~i}e i jastu~ne navlake, bo le s -
ni~ke ~ak{ire i ogrta~e ({lofroke), vunene i pamu~ne ~arape,
be{ike, vate u tablama, flanel, organtin (tkanina sli~na musli -
nu), gips, sun|er, bele pantqike, konac, igle, ~iode, upreden ib -
ri{im.
Na kraju, zamoqeni su darodavci da ne prilaù stvari koje
su ve} bile u bolesni~koj upotrebi a na ime stvari koje bolova {e
difteritom ili drugom zaraznom boqeticom, da se ne bi za ra za
prenela ili, ne daj Boè, pro{irila (1, broj 103 od 11/23. jula 1876).
Po uzoru na Srpkiwe Novosatkiwe, i na poziv na{e revno s -
ne mlade Srpkiwe gospo|e Otilije Krsti}ke, i po dobivenoj vi -
{oj dozvoli, iskupismo se 22. jula/3. avgusta da po primeru na{ih
vrlih novosadskih sestara sklopimo odbor, koji }e prekosavskoj
jednokrvnoj bra}i svojoj, koji u svetom boju za oslobo|ewe pod -
jar m qene bra}e svoje qutih rana dopado{e, prilozima u pomo}
pri te}i... Po re{ewu raznih predmeta kao: da se stavimo u spo -
ra zumqewe sa Crvenim krstom u Beogradu i da isti upitamo koje
su stvari za vidawe rawenika najnu`nije... Osim toga re{eno je
da se osobeno obratimo na sestre Srpkiwe iz okoline, da i one
po mogu}stvu... ma i najmawim prilogom u pomo} priteku (1, broj
113 od 28. jula/9. avgusta 1876).
U Somboru je 24. jula/5. avgusta, po dozvoli ugarskog mini -
stra unutra{wih poslova, konstituisan odbor za pomagawe srp -
skih rawenika (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).
Po{to mu je u me|uvremenu mitropolit crnogorski poru~io
da su vojne bolnice u Crnoj Gori pune rawenika i da potrebuje
za iste nu`ne stvari, novosadski ènski odbor za pripomo}
srpskih rawenika telegrafski je od ministarstva unutra{wih
po slova zatraìo dozvolu da moè {iqati rawenicima potreb -
ne stvari i na Cetiwe. U i{~ekivawu takve dozvole, Odbor je
nastavio da s nesmawenom snagom prikupqa pomo}. Odboru dol a -
ze prilozi i od ovda{wih inoplemenika, {to se s hvalom i ra -
do{}u spomenuti moè. Odbor je primio tako|e veliki prilog iz
Kupinova, Petrovog Sela, Novog Be~eja, Ledinaca, Sentoma{a,
Rume, êrevi}a, Sente. U [idu se pak obrazovao odbor gospo|a,
koje su skupile i poslale ovda{wem odboru tri sanduka raznih
stvari. Kao {to je potreba srpskih bolnica iz dana u dan sve
ve}a, èliti bi bilo, da se u svakom srpskom mestu pokrene kup -
qewe priloga u stvarima i da se, kako je kome najprikladnije,
{i qe ènskim odborima u Novom Sadu, Somboru i Be~kereku
(1, broj 118 od 6/18. avgusta 1876).
Svoju zabrinutost za srpske rawenike iskazalo je i uredni -
{tvo novosadske Zastave, koje pismom na dva stupca i pomiwu}i
Kosovku devojku, podse}a srpske lekare iz krajeva severno od Sa -
ve i Dunava da u wima ne}e kwiga i nauka isu{iti izvor blagog
i ~ove~nog saose}awa, koji je toliko bujan u masi, u stablu narod -
nom... U to naukom pre~i{}eno i osvetqeno ose}awe na{ih leka -
ra pouzdavao se narod srpski naro~ito za ono te{ko doba, kad }e
se voditi velika borba za narodno oslobo|ewe i ujediwewe. Tvr -
do se o~ekivalo, da }e srpski lekari pohitati na veliko bojno po -
qe, na kojem se sveti kosovska pogibija i provaquje kamena plo -
~a, pod kojom je samrtni sanak boravila velika dràva srpska za
toliko vekova. To se o~ekivalo ne samo zbog onog humanitarnog
ose}awa, koje je toliko svojstveno na{em narodu, ve} i zbog na ro -
d nosne ideje srpske. Kad se ono pre desetak godina po~e{e srpski
sinovi u ve}oj meri da odaju medicinskoj i prirodnoj nauci, onda
je bio osim nau~nog momenta jo{ i narodni motiv, da }e tim pu -
tem idu}i posluìti ne samo nauci, ve} i samom narodu.
Svestan neprijatne istine da opomiwati koga na du`nost
to je nemila stvar uop{te, Zastava se pita {ta se to de{ava u
stvarnosti. S bolom u du{i, te{kim srcem izre}i moramo pred
licem celog naroda, da je o~ekivawe bilo uzaludno, da se Srpstvo
48 Ilija Petrovi}
prevarilo i obmanulo u tom o~ekivawu. Sa svih strana iz bela sve -
ta dolaze lekari na boji{te, da se bra}i na{oj, u krvi ogrezloj,
na pomo}i na|u. I oni, koji èle uskrs velike dràve srpske na
balkanskom poluostrvu, i oni, koji su politi ~ ki protivnici hi -
taju iz qubavi ~ove~anske u bolnice srpske. Sa mo Srbi lekari s
ove strane Dunava i Save ne mi~u se, }ute kao kamenito stewe i
svaki se na svoj na~in izgovara, kad ga slu~ajno privatno na odgo -
vor pozovu. To je te{ko priznawe, {to ga javno u~inismo, po ko -
je m narod moè podi}i golemu optu`bu protiv svo jih sinova...
Nerado opomiwemo, ali bismo se ogre{ili o svo ju publici sti~-
ku du`nost kad bismo u toj stvari i daqe }utali... Rawenika te -
{kih bi}e sad posle odsudnih bitaka vi{e, no {to ih je do sada
bi lo. Velika i sveta prilika daje se lekarima na {i m, da se u toj
predstoje}oj i qutoj nevoqi bra}i srpskoj na po mo}i na|u... Ovo
ve} nije vi{e opomena, ovo je u ozbiqnom vre menu ozbiqna re~.
Narod srpski o~ekuje od svojih lekara, da vr {e da nas na najopas -
nijem mestu svetu du`nost svoju. Narod o~e kuje, a na rod je svima
nama neumitan i pravedan sudija (1, broj 119 od 8/20. avgusta 1876).
Po~etkom septembra (po starom ra~unawu), pi{u}i o delat -
nosti ènskog odbora u Novom Sadu, Zastava navodi da je od bor -
ska moba radila do sada puna 24 dana, i da je za to vreme radilo
1.248 radenica, {to dolazi prosekom 52 radenice na dan. Odbor je
do sada, u ~etiri navrata, poslao Crvenom krstu u Beogradu 17, a
Crvenom krstu na Cetiwu 6 sanduka.
U tih 23 sanduka poslao je odbor: 102 kg {arpije, 740 pe{ki -
ra, 656 ko{uqa, 490 ga}a, 340 xepnih marama, 311 posteqnih ~ar {a -
va, 290 jastu~nih navlaka, 270 trouglih marama, 110 pari ~ara pa,
65 ogrta~a ({lafroka) 48 jastuka, 34 jorgana, 2 }ebeta, 3 mad raca,
16 slamarica, 37 pari papu~a, 50 zave`qaja kompresa, 26 sun|era,
70 kila gipsa a uz to i drugih potreba u mawem broju. Kada se uzme
da je ve}ina tih stvari nova a svaki komad dobar, to darovi ovi
vrede u laku ruku preko 3000 forinti.
Ove lepe darove spremio je ènski odbor ne samo iz priloga
rodoqubivih Novosa|ana, nego su stizali pove}i prilozi iz Ka -
menice (Sremske), Srbobrana, Beo~ina, Ka}a, Petrovog Sela
(Ba~ kog), Ledinaca, Ru me, êrevi}a, [ida, Futoga, Sente, Ogara,
Belog Brda, Baje, a oma wi iz Neradina, Opova, Melenaca, Subo -
tice, Turije, Perleza, Novog Be~e ja, @abqa, Toma{evca, Kule,
Gospo|inaca i ûruga.
Joca Bogdanovi}, vinogradar iz Rume, prikupio je kod svojih
vinogradar skih prijateqa 55 akova vina i poslao u Badovince na
raspolo èwe crvenog krsta, odnosno tamo{weg vojnog lazare -
ta (1, broj 140 od 14/26. septembra 1876).
Sa drugih strana. Ovde }e biti nare|ani svi zapisi na koje
smo nai{li tragaju}i za boravkom medicinskog osobqa (pojedi -
na ca ili misija) u Srbiji tokom rata 1876. godine.
r Be~ki Tagblat javqa da austrijski profesor Bilrot na -
merava i}i sa tri asistenta na bojno poqe, u Srbiju (1, broj 95 od
27. juna/7. jula 1876).
r Iz Beograda 9/21. jula javqeno da su prispeli engleski le -
kari, koji su lepo primqeni. Jo{ isti dan otputovali su u glav -
ni stan (1, broj 104 od 13/25. jula 1876), najverovatnije na ju`ni front,
kod |enerala êrwajeva.
r Iz Praga javqaju da je mlado~e{ka stranka htela da odrì
skup na kome bi se udesilo, kako bi se najboqe i najzgodnije mog lo
prite}i u pomo} srpskim rawenicima, ali ga je austrijska vlast
zabranila, bajagi s toga, {to i onako mogu skupqati priloga za
rawenike, pa po tome nije nu`no da se drì skup. S istim raz -
logom zabrawen je i skup ~e{kih radnika koji su isto tako hte -
li da se posavetuju o pomo}i srpskim rawenicima (1, broj 108 od 20.
jula/1. avgusta 1876).
r Sedmog avgusta |eneral Alimpi} krenuo je iz Beograda u
Ba dovince, a s wim i neodre|eno velika ekipa engleskog dru{t -
va Crvenog krsta pod upravom dr Vilijama Gordona (6, 610).
r Jedan engleski lekar, mister Beker, stigao je ovamo i sme -
sta stupio u slu`bu. Ve} je obu~en u vojni~ko odelo i otpravqen
na granicu (1, broj 106 od 16/28. jula 1876).
r Dr Mundi, Austrijanac, ~im je stupio u srpsku slu`bu po zvao
je svoje kolege, austrijske vojni~ke lekare, da do|u u zara}enu
Srbiju. U tom pozivu on je istakao da u ratnoj istoriji od po -
sledwih 25 godina nema sli~nih primera, da je tako malo bilo le -
karskog osobqa s obzirom na potrebu, kao {to je u sadawem ra tu u
Srbiji i u Turskoj. On moli svoje kolege da priteku u po mo} pat -
nicima i toga radi da izi{tu od svoje predpostavqene vlasti du -
ì ili kra}i odpust, uveravaju}i ih da }e svi najuqud nije biti
primqeni i da }e imati prilike, da steku retka mili tar no-le -
karska iskustva, kako u poqskoj sanitetskoj slu`bi, ta ko isto i u
bolnicama. [to ovde prakti~no nau~e i u ~emu se izve` baju,
ne}e dobro do}i samo rawenim vojnicima srpskim, nego }e ranije
ili kasnije biti od koristi i za onu vojsku u kojoj sada sluè.
Dr Mundi se u me|uvremenu sastao sa srpskim ministrom voj -
nim i prihvatio wegovu ponudu da privremeno preuzme glavnu
upravu vojni~kog saniteta kod sve aktivne vojske. Sa te funk ci -
je on je odmah:
1. pozvao me|unarodni odbor u @enevi, da po{qe izaslani -
ke ad hoc u Carigrad, koji }e izraditi kod turske vlade, da prizna
50 Ilija Petrovi}
neutralnost poqskih bolnica i ambulancija, kao i lekarskog
oso bqa i bolni~ara.
2. zamolio pomo}ne zadruge u Francuskoj, da iz svojih skla -
di {ta ve}e koli~ine sanitetskog pribora prodaju Srbiji.
3. naumio da preko engleskih novina otpo~ne agitaciju radi
kupqewa novca za srpske bolnice.
4. poslao molbu austijskoj vladi i poziv vojni~kim lekarima
u Austriji da priteku patnicima u pomo}.
Osim toga, dr Mundi je razgledao sve bolnice u Beogradu.
Oti{ao je posle u Top~ider, da i tamo ustroji bolnicu, zatim u
[abac, Badovince i Loznicu i kad se otud vrati u Beograd, oti}i
}e da pregleda sve poqske bolnice na Timoku, na Moravi i na Ib -
ru. Onda }e napisati generalni izve{taj i podneti predloge o ra -
dikalnim reformama u sanitetu (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).
r Drugog/14. avgusta, Zastava javqa da je do{lo sedam Engl e -
za, vitezovi Jovanovski i od drugih dru{tava izaslani, da budu u
slu`bi crvenog krsta (1, broj 116 od 3/15. avgusta 1876); ne kaè se da
li su to bili lekari ili bolni~ari.
r Do{la su ~etiri lekara Crvenog krsta iz @eneve (1, broj
113 od 28. jula/9. avgusta 1876).
r Izme|u 5. i 6. ovog meseca do|o{e... la|om i neke ingles -
kiwe koje pripadaju ingleskom dru{tvu crvenog krsta. Dru{tvo
to odlazi Drinskoj vojsci (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).
r @enskoj engleskoj misiji Crvenog krsta, koja je putovala
preko Ugarske, vlasti oduzele hirur{ke sprave, one telegrafi -
sale u London, ne bi li im se pomoglo da im se sve vrati i potom
otputuju u Srbiju (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).
r U Beograd je 17/29. avgusta gorwom la|om prispelo osobqe
engleskog dru{tva crvenog krsta, koje je donelo sobom 40 sandu -
ka razne robe za vidawe rawenika (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septem -
bra 1876).
r Lord Hemfri Sendvit iz Londona poklonio {aba~koj bol -
nici pokraj onih pamuklija jo{ 300 ko{uqa, 150 ga}a i jedan akov
ruma (1, broj 136 od 7/19. septembra 1876).
r Politi~ki korespondent iz Atine pi{e da je ravnodu -
{nost koju je ovda{wa publika u po~etku rata pokazivala prema
srpsko-turskoma ratu, sada ustupila mesto najotvorenijim simp a -
tijama za Srbe. U svim slojevima naroda agituje se da Grci ma ko -
jim na~inom u pomo} priteknu hri{}anskim borcima. Obrazo vao
se odbor dru{tva Crvenog krsta, koji je sebi za zadatak postavio,
da {to je mogu}e brè u Srbiju {aqe lekarija, lekara, zavoja i t.
d. U odboru su ove osobe: mitropolit Kalinik, admiral Kanaris,
podadmiral Nikodim, pukovnik Kornege, upraviteq narodne ban -
ke Kengerli, univerzitetski rektor Kolikos, sekcioni nastoj -
nik u ministarstvu spoqnih poslova Piglas, kraqevski telesni
lekar Pietebderis i drugi. Mada je namera ovome odboru o~evid -
no humanitarna, ovaj pokret pokazuje da se cela stvar ti~e ne sa -
mo Srba ve} i Gr~ke (1, broj 129 od 25. avgusta/6. septembra 1876)
r Doj~e cajtung od 2. septembra (21. avgusta po starom ra~u -
nawu) javio je da je u ju~era{woj bitki kod Aleksinca jedva bi -
lo oko 100 rawenika, koji do|o{e na mesto, gde se zavoji prive -
zuju, i to su sve lako raweni. ûdnovato je to, da su Srbi skoro
svi u ruke raweni. Preko 80 procenata rawenih imaju rane na
ruci, i to na desnoj (?). Stoga je i preno{ewe rawenika vrlo la -
ko, jer svi koji su na ruci raweni, dolaze sami na mesto, gde se
zavoj privezuje i idu sami u bolnicu. Mnogi se vra}aju u bitku
(1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).
r Englez Sendvit, bave}i se kod drinske vojske, poklonio je
tamo{wim bolesnicima i rawenicima 200 komada raznog odela
zimskog, mnogo platna i 44 oke ruma (1, broj 145 od 22. septembra/4.
oktobra 1876).
r Dvadeset drugog septembra/4, oktobra, oko {est sati po
podne, kroz ]upriju dvoja spratna ambulanska engleska kola sa
vrlo dobrim kowima i priborom za bojnu liniju pro|o{e (1, broj
150 od 1/13. oktobra 1876).
r Sendvit je u Beogradu od abaxijskog dru{tva naru~io po
dvesta ~ak{ira i guweva od crnog sukna. Kupio je i pamuklija za
450 dukata, a naru~io je od majstora da za wega {iju koliko god
mogu (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
r Na samom po~etku oktobra (po starom ra~unawu), dr Send -
vit krenuo se na put za okrug uì~ki. On je oti{ao da se uveri na
samome mestu, kolike se i kakve potrebe dobegle sirotiwe srp -
ske. Sobom je poneo u Uìce 1234 pamuklija, zimske haqine 310
ko ùha, 392 sukwe flanelske i 200 pari guwaca i ~ak{ira od
sukna (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
r Iz Novog Sada javqeno 10/22. oktobra da je dr Herman Ci -
man iz Man~estra pre desetak dana po drugi put do{ao u Srbiju i
doneo do 15 velikih kola nu`nih stvari i haqina, koje su neke
plemenite engleske gospo|a iz sau~e{}a prema na{oj si rotiwi
koja se u zbegovima nalazi, darovale i opremile po g. Ci manu da
te stvari nevoqnicima razdeli. U me|uvremenu, on je po hodio
bo lnicu u Para}inu, sam je pregledao rawenike i svojim saveti -
ma potpomagao tamo{weg lekara (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
r Narodno predstavni{tvo ameri~ko iz Va{ingtona donelo
odluku da se izvesna suma nov~ana po{aqe postradalim Srbima
(1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
52 Ilija Petrovi}
r Jedan Srbin iz Pe{te krenuo u ju`ne srpske krajeve i svra -
tio u Beograd. Po{to je obi{ao rawenike u srpskoj bolnici Cr -
venog krsta, on pi{e: Odoh u bolnicu, podignutu od milosrdnih
prijateqa srpskih, od odanog nam naroda engleskog - do|oh u bol -
nicu englesku... Ovde sretoh jednu mladu ovostranu Srpkiwu gde
s qubavqu i ne`no{}u, koja je uro|ena lepom polu, nadgleda i
vida bolnu bra}u svoju. Ta mlada Srpkiwa iz Novog Sada zajedno
sa svojom ro|akom Gruji}kom pose}uje srpske rawenike, neobi~-
nom ve{tinom i uslu`no{}u bez ikakvog zazora previja im rane
i qupkim svojim re~ima i osmejkom blagim te{i ih u nevoqi i
tuzi... Ujedno smatram za svetu du`nost napomenuti, da se... tom
svetom pozivu odazvala di~na Srpkiwa i uzor rodoqubqa i ple -
me nitog po`rtvovawa gospo|a Aleksandra, èna Qubomira Ste -
fa novi}a (1842-1919), trgovca iz Novog Sada, upi sav {i se za ~la -
na Crvenog krsta i izvr{iv{i svoju zada}u za punih 14 dana, mada
je kao mati i doma}ica optere}ena brigama i zada}om porodi~-
nom, i ba{ stoga joj je zasluga ve}a (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876).
r Pomo} srpskim stradalnicima po~ela je da stiè i iz ita -
li jan skih gradova Milana, Napuqa, Rima, Torina (1, broj 154 od 10 -
/22. ok to bra 1876).
r Bogati lord engleski Li~men, ~lan parlamenta, do{ao je
ovih dana u Beograd zajedno sa svojom ènom, koja je pravoslavne
vere, da potpomaè na{u pogorelu sirotiwu iz ovoga rata. Wega
je pismeno preporu~io ~itaocima poznati g. Ed. Friman, a i}i }e
na sva ona mesta gde se najvi{e ove sirotiwe po zbegovima nalazi
da im li~no, kao g. dr Sendvit, poklone u odelu i novcu daju. Prvo
}e i}i u Jagodinu, jer se u okolini wenoj najvi{e zbegova nalazi,
a polazi na put sutra po{tanskim kolima.
Drugo delo rodoqubivog Engleza g. Cimana, jeste zaista do -
stojno duboke blagodarnosti celog na{eg naroda, koji je i do sada
pokazao velike simpatije i golemog po`rtvovawa naspram na{e
sirotiwe i rawenih vojnika. G. Ciman je sa sobom poveo do 50
radnika engleskih u Srbiju i s wima je pod wegovim nadzorom
otpo~eo graditi privremene ku}e za odbeglu sirotiwu iz Bugar -
ske i na{e porodice iz ovog rata. Ku}e ove pravi}e se najvi{e u
okolini Jagodine, a i po ostalim mestima gde se zbegovi nalaze.
Za ovaj posao uzeto je i nekoliko na{ih seqaka, koji }e se}i drva
po zakonu propisana za brvna, a ujedno }e se nau~iti i sami doc-
nije po engleskom na~inu graditi i sebi ku}e, {to }e naravno za
na{u zemaqsku industriju biti od velike koristi. Ku}e ove
ima}e izgled i formu kao {to se u [kotskoj prave, i to od brvana
sa zabatom na prozorima, a bi}e podeqene na pojedine porodice
zasebno s jednom sobom i kujnom.
Osim ovoga g. Ciman je nameran podi}i naro~iti zavod i
{kolu za decu postradalih porodica o tro{ku jednog engleskog
dru{tva u kom }e se osim izdràwa potrebnog uzeti i naro~iti
u~iteqi srpski i engleski. Posle svr{enog {kolovawa sla}e se
ova deca, koja budu htela u Englesku da tamo izu~avaju razne za na -
te. I ovo }e mo}i biti jedini put da se docnije u na{oj zemqi
ostvari i usavr{i produktivna i nezavisna radwa od stranih
fabrikata, koji nam uveliko poplavi{e svu zemqu, tako da i ono
malo zanata {to se nalazi mora da propadne usqed sada{we slo -
bodne trgovine (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
r Supruga konzula talijanskog, kontesa Joanini, svojim zau -
zi ma wem uspela je kod nekih talijanskih gospo|a da dobije 3.000
funti sterlinga, odnosno preko 6.000 dukata carskih, kao pomo}
srpskoj sirotiwi. Ova suma smatra se samo kao osnov ni kapital
za podizawe sirotiwske kujne, gde }e se svakog dana izdavati do
120 obroka. Plemenite talijanske gospo|e obe}ale su da }e nov -
ce m i daqe pomagati ovu ustanovu.
r Na{ veliki prijateq dr Sendvit, koji sada obilazi siro -
tiwu u okrugu {aba~kom, dobio je ovih dana 10.000 dukata car -
skih, da taj novac podeli me|u pogorele i dobegle Srbe.
r Ovih dana do{li su u Beograd sir Le~men i wegova èna.
îm su do{li... traìli su od vlade da im se podnese spisak svi -
ju rawenika, koji su ili sasvim, ili za duè vreme postali nespo -
sobni za rad. Svima ovim rawenicima odredi}e se nov~ana pomo}
za wihovo izdràvawe. Novac za tu svrhu skupqa jedno veliko
dru{tvo u Engleskoj (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876).
r Krajem oktobra (po starom ra~unawu), vratio se sa svog
puta po Srbiji, g. dr Ciman, izaslanik dobrotvornog dru{tva
varo{i Man~estra. u Engleskoj. Pro{av{i onim krajem na{e
zemqe, gde je najvi{e izbeglih porodica nastaweno, g. Ciman je
svuda gde je dospeo obilatu pomo} pruào beguncima u hrani, ode -
lu, obu}i, preobuci, kompletnim posteqama, uzdarju onim devoj -
kama kojima je ovo propalo. Na mnogim mestima otvorio je g.
Ciman i kuhiwe za ishranu sirotiwe pored podignutih skloni -
{ta za wihovo obitavawe. Sve ovo g. Ciman ~ini o tro{ku ~e sti -
tih gra|ana varo{i Man~estra, koji su svakom prilikom do sad
prema na{oj svetoj stvari pokazivali velike naklonosti i gole -
mog po`rtvovawa, ~ija plemenitost i ovoliko li~no zauzimawe
g. Cimana zasluùje doista u punoj meri priznawe i blagodar -
nost sviju Srba. Na{a vlada da bi pokazala koliko ceni zasluge
ovog ~oveka, podarila mu je takovski krst II stepena. Isto takvo
odli~je podeqeno je jo{ dvojici Engleza, istori~aru Ed. Frima -
nu i dr Sandvitu (1, broj 171 od 10/22. novembra 1876).
54 Ilija Petrovi}
r Ledi Li~mir (mo`da Le~men?) darovala je 180 funti za
sirotiwsku kujnu namewenu porodicama dobeglim u Srbiju (1, broj
171 od 10/22. novembra 1876).
r Grofica Joanini, rodom Amerikanka, èna kraqevskog ta -
lijanskog konzula, po~ela je od 1/13. novembra izdavati besplat -
ne ru~kove sirotiwi postradaloj i izbegloj od varvarskog ma~a.
Ona je jo{ odredila i jednu sumu za podmirivawe raznih potreba
ove sirotiwe, kao i za pla}awe kirije i nabavqawe zimskog ode -
la, u ~emu se najvi{e oskudeva.
r Uo~i povratka u Englesku, milosrdne sestre Pirson i Mek
Limlin poklonile su Ministarstvu vojnom izvesnu koli~inu le -
kova, instrumenata, zavoja i drugih stvari (1, broj 180 od 26. novemb ra -
/8. decembra 1876).
r Sredinom novembra (po starom ra~unawu) bila je u Poà -
revcu gospo|a Katarina, supruga g. Vajta, engleskog konzula, od -
nev sobom znatan broj odela razne veli~ine: koùha, pamuklija,
opanaka, }ebeta i ~arapa. Sve je nameweno za sirotne, ratne stra -
dalnike, dobegle od turskog varvatstva i tiranije. Odnev odelo,
plemenita ova Engleskiwa izvolela je sama razdavati tamo stan u -
ju}oj sirotiwi, i i{la je tako|e i po nekim selima gde je poklone
~inila i ute{iv{i ih tom prilikom da }e se za wih i odsada po -
sta rati kod wenih dobrotvornih drugarica engleskih za ve}u i
obilatiju pomo}. Osim wenog li~nog razdavawa, ostavila je ona
jo{ 70 dewkova, da to nadle`ni razdaju onoj sirotiwi, koju ona
sama nije mogla obdariti... îm je do{la u Beograd, gospo|a Vajt
po~ela je da radi kao bolni~arka u engleskoj bolnici, {to joj
moè sluìti na ~ast i ponos imena velikog naroda engleskog, a
na sramotu mnogih na{ih gospo|a, koje i u dana{wem vremenu ne
shvataju op{tu du`nost koju kao Srpkiwe treba da ispuwavaju
(1, broj 184 od 3/15. decembra 1876). Ova naoko gruba zamerka moè se
lako opravdati ~iwenicom da su se u pregledanim novinskim ve -
stima na{le samo dve srpske vi|ene gospo|e: Milena Alim pi },
èna |enerala Ranka Alimpi}a i Jelena ôlak-Anti}, èna pu -
kovnika Ilije ôlak-Anti}a, najstarija milosrdna sestra u be -
o gradskoj bolnici.
r Englesko dru{tvo Crvenog krsta pri polasku iz Srbije
po klonilo je dràvi: 160 gvozdenih kreveta, po 150 slamwa~a, ja -
stuka slamnih, du{eka, du{eka s kowskom dlakom i ~ar{ava, 251
fino duplo }ebe, 129 stolica, 400 krevetskih ~ar{ava, 70 jastu~-
nih navlaka, 130 pe{kira, 130 ko{uqa malih i mnoge druge raz -
ne stvari {to jednoj dobro ure|enoj bolnici pripada (1, broj 195
od 24. decembra 1876/5. januara 1877).
Delovawe dr Sendvita u Srbiji. Po~etkom januara 1877.
godine, Zastava je objavila jedan op{irniji tekst o delovawu g.
Hemfrija Sendvita, koji je uo~i nove godine otputovao u Engle -
sku da bi, posle petomese~nog boravka u zapadnoj Srbiji, obi{ao
svo ju porodicu:
Od kad se g. Sandvit sa stawem na{e zemqe upoznao (1863),
od kad su Srbija i wen napredak postali skoro iskqu~ivi pred -
met wegovih misli i wegovog starawa, od onda nikada nije on pre -
stao raditi na poqu engleske ùrnalistike u korist na{u. ûve no
delo svoje He}imba{u (prevedeno na srpski i {tampano u Beo gra -
du - IP) napisao je on odmah 1864. godine iskqu~ivo s tim ciqem
da iznese na videlo svirepu prirodu Turaka i ne~uveno besnilo
wihovo prema hri{}anima. Namera je g. Sendvita bila da upozna
sugra|ane svoje s nesre}nim stawem i nesnosnim patwama isto~-
nih hri{}ana, te da probudi kod wih saose}awe prema sudbini
svih patnika, a time da zaquqa i oslabi àlosnu, nehri{}ansku
politiku lorda Palmerstona (lorda Henrija Xona Templa, 1784 -
-1865, od 1853. do 1855. ministra unutra{wih poslova, a potom, do
smrti, predsednika vlade, koji je stalno pomagao Tursku protiv
Rusije i bio glavni podstreka~ Krimskog rata - IP).
I Sendvitu je, kao i nama samima srce zakucalo, kad je prvi
srpski top na granici na{oj izba~en bio. Kao {to najuspe{niji
rat ne moè biti bez te{kih i àlosnih posledica, tako je Send -
vit odmah pohitao da svojoj omiqenoj Srbiji u pomo} prite~e,
ostaviv celu svoju porodicu, ne u svojoj ve} u stranoj zemqi, gde
se u to vreme bio zatekao.
îm je g. Sandvit na na{u zemqu stupio i izvestio se o broju
rawenih boraca na{ih i oskudnosti koja je tada u vojnim bolni -
cama vladala, prva mu je briga bila da smesta, putem telegrafa i
sredstvom novina, apeluje na velikodu{nost i milosr|e svojih
sagra|ana u korist stradalnika na{ih. Od tog ~asa retko je koji
dan pro{ao a da g. Sendvit nije po koje pismo ili po koji ~lanak u
glavnije listove slao, da svoje zemqake obavesti o stawu na{em,
o borbi na{oj s hri{}anskim du{maninom, o pravednoj stvari i
plemenitom ciqu na{em. Zna se {ta je usled toga dru{tvo crve -
nog krsta u Engleskoj u~inilo, zna se kako su se pojedini Englezi
potrebi na{oj odazvali.
U tom plemenitom poslu ìvo su gospodina Sendvita poma -
gali mnogi sagra|ani wegovi, od kojih }e ovde biti pomenuti na -
u~nik i istoriopisac Edvard Frimen, stari srpski prijateq g.
Denton, neumorna gospo|ica Edelajn Polina Irbi (Bojlend
Hol/ Engleska, 1833 - Sarajevo, 1911), sr pska dobrotvorka i puto -
pisac, kojoj ime patni~ka bra }a na{a u Bosni s blagoslovom spo -
56 Ilija Petrovi}
miwu (u Sarajevu, o svom tro{ku, osnovala ènsku osmogodi {wu
{kolu, a tokom ustanka u Bosanskoj krajini stara se i srpskim
izbeglicama, otvara {kole za wihovu decu i u~iteqe pla}a vla -
stitim sredstvima i sredstvima koja je skupila u Engleskoj), Xon
Tomson, gospo|a El. Mal son, Vern Murdon, pukovnik Mjur, gosp o -
|a Katarina Vajt, Samu il Marlej, gospo|a Eliza Vigan...
Od prikupqenih oko 10.300 dukata, g. Sendvit je srpskom dru -
{tvu Crvenog krsta dao 333 dukata. Kad je prvi put po okrugu {a -
ba~kom i podrinskom putovao, potro{io je na bolnice i raweni -
ke 432 dukata. Kupio je i podelio me|u ratne stradalnike 4.340
pamuklija, 450 pari suknenih mu{kih haqina (guw~e i ~ak{ire),
392 sukwe, 300 velikih }ebeta, 1.311 ko{uqa, i za to izdao 4.009
dukata. Kupio je p{enice, koju je ne{to sam a ne{to preko vlasti
i odbora podelio u uì~kom i {aba~kom okrugu, za 4.244 dukata.
Podelio je pomo} u novcu i drugim sitnijim stvarima {to je
nabavqao, 1.093 dukata i t. d. No nije ovo sve, {to je g. Sendvit iz
Engleske za na{e stradalnike dobio i podelio, kao {to nije ni
on sam bio koji se ovom milosrdnom ovom delu i du{om i telom
odao. Napomenu}emo ovde da su se naro~ito ènska dru{tva u En -
gleskoj priklonila, koja prikupqaju i {aqu haqine, }ebad i sva -
kovrsne {tofove za haqine. Od toga je dobio g. Sendvit do sada
17 velikih dewaka podelio, a na putu su jo{ toliko.
[ta je pored wega drugi wegov zemqak, veliki prijateq na{
i retki dobrotvor g. dr Ciman po ju`noj i sredi{woj Srbiji
u~inio, to }emo skoro publici na{oj pokazati.
Uz gospodu Sendvita i Cimana, vrlo je zapaèno i delovawe
engleskog sve{tenika g. Lamsona, rodom Amerikanca, koji je obi -
lazio isto~ni kraj Srbije i pomagao tamo{wem stanovni{tvu.
Jo{ dve stvari napomenu}emo ovde: prvo, da je jedan prija -
teq g. Sendvita, koji ne}e da mu se ime zna, stavio na raspolo è -
we 10.000 dukata cesarskih, da iz toga podiè ku}e siromasima u
pogorelim selima; drugo, da je g. Sendvit odneo sobom dragoceni
spomen ose}aja na{ih, kojima je na{ svetli kwaz dao izraza ob -
dariv{i g. Sendvita krstom takovskim o vratu.
U kojoj je god op{tini g. Sendvit bio... svuda su mu odavana
javna i sve~ana priznawa. U tome su se naro~ito odlikovale op -
{tine {aba~ke, uì~ke i para}inske, koje su, po sred stvom svojih
deputacija, pozdravile g. Sendvita i predale mu poruke pune top -
lih ose}aja. Op{tina na{e prestonice pokazala se i ovom pri -
li kom ravnodu{na. Predstavnici weni zaboravili su da sve {to
g. Sendvit ~ini za na{u postradalu bra}u po Srbi ji, ide u korist
celog naroda, i da Beograd treba vavek da pred wa~i drugim kraje -
vima na{e otaxbine, a nikako da iza wih zaostaje.
Delovawe g. Cimana u Srbiji. Gospodin Ciman do{ao je u
Srbiju krajem meseca jula 1876. godine (po starom ra~unawu), a
svoj dobro~initeqski rad otpo~eo je pet-{est dana kasnije. Po -
je dinosti o tome objavila je novosadska Zastava:
1. U mesecu avgustu, za hranu, vino i lekove, koje je podelio
na 2.900 rawenika i 5.763 begunaca u predelima oko Aleksinca,
Deligrada i Ra`wa, izdao je 202 dukata. Za izdràvawe 17 siro ~a -
di 22 dukata. Podelio hleba i gotovog novca od prilike na 7.000
begunaca u {umama izme|u Para}ina, Ra`wa i Zaj~ara, i za to
izdao 1.004 dukata.
2. U septembru snabdeo stanom i jelom 93 bolesnika u Medve -
|i, 67 bolesnika u okolini Lipova, 357 bolesnika u Jagodini, 542
bolesnika u Kru{evcu, 311 bolesnika u Para}inu i podigao tri
barake i za sve to izdao 838 dukata. Za izdràvawe 84 siro~adi i
za wihove haqine 138 dukata. Podelio je otprilike na 9.000 be gu -
naca, koje je u {umama na{ao, u gotovom novcu, hrani i raznim stva -
rima (11.827 oka bra{na, 9.312 oka hleba, 200 oka pi rinxa, 12 oka
sve}a, 25 oka soli, 2/000 }ebeta, 81 postequ, 1.751 ko {uqu i 400
opanaka), i za sve to izdao 4.019 dukata.
3. U oktobru: Podelio beguncima 54.866 oka bra{na, 20 oka
pirinxa, 20 oka zejtina, 31 oku soli i bibera, 27.658 oka hleba, 6
bureta vina, 24 oke sve}a, 3.200 }ebeta, 800 opanaka, 2.000 ko{u -
qa, 2.000 sekira, 600 pari ~arapa, 100 snopova slame i mnogo dr -
vodeqskog alata, eksera, i za sve to izdao 5.637 dukata. Za 91 si -
ro~e, i {to je bolesnicima u novcu podelio, izdao je 422 dukata.
4. U novembru: g. Sinkler, prijateq i drug g. Cimana, podel io
u novcu i ìtu u Jagodini, Para}inu, Jovanovcu, Varvarinu, Kru -
{evcu, Brusu i t. d. svega 2.083 dukata. Osim toga podelio je g.
Ciman u stvarima 900 }ebeta, 1.000 ko{uqa, 500 koùha i 9 bala
raznog odela {to je iz Engleske do{lo.
5. U decembru: Podeqeno po naredbi g. Cimana u Para}inu,
Jagodini, Svilajncu i Ra`wu, u hrani 1.207 dukata. Poslao je g.
Ciman preko mitropolita i drugih lica u kru{eva~ki okrug za
hranu 200 dukata. Poslao preko g. Gordona u Brus za hranu 500
dukata. Sem toga poslao je g. Ciman preko ovda{we policije 81
balu s }ebetima, koùsima, ko{uqama i drugim stvarima, {to su
iz Engleske do{li. Svega, dakle, i to samo u novcu, izdao je g.
Ciman u Srbiji za na{e stradalnike 17.122 dukata.
Pregled. Izdato je u novcu od strane Engleza u zemqi na{oj,
za vreme posledweg rata, u korist na{ih ratnih stradal nika, i
to: od g. Cimana 17.122, od g. Sandvita do odlaska svoga i po od la -
sku 11.798, preko engleskog generalnog konzula Vajta 9.400, preko
g. Lamsona 2.000, preko ledi Le~mir 1.000, svega 41.320 dukata.
58 Ilija Petrovi}
Osim ovoga, kad bi se procenilo ono {to je u stvarima do -
{lo i {to jo{ neprestano dolazi iz Engleske, iznelo bi zacelo
preko 15.000 dukata. Kad ovu sumu gorwoj dodamo, i k tome jo{
onih 10.000 dukata, {to je g. Sendvitu dato za podizawe pogore -
lih sela, onda cela suma iznosi preko 60.000 dukata.
Ovde }emo samo dodati, da je iz Engleske... mnogo novaca po -
slato i na{oj bra}i u Crnoj Gori i da se gospo|ica Irbijeva ne -
pr e stano na granici bosanskoj u Hrvatskoj nalazila, pomaù}i
patnicima i odbeglima iz Bosne i Hercegovine.
Neka je jo{ ovde s blagoslovom spomenuto drugo dobrotvor -
no delo g. Cimana... On s po~etka jo{ osobitu pa`wu obra}ao na
siro~ad, koja su, izgubiv ve} oca, u divqem i strahovitom bekstvu
i posledwe potpore, t.j. matere svoje li{ena bila. Ovu je nejaku i
obolelu decu g. Ciman takore}i iz ~equsti sigurne smrti povra -
}ao. Izve{taji wegovi o retkim i àlosnim prizorima, koje je
neprestano gledao, toliko su srca wegovih zemqaka dirnuli, da
su sa sviju strana novi prilozi stizali, da se izgubqenoj ovoj de -
ci na svaki na~in pomogne. Otuda postade Zavod engleski za srp -
sku siro~ad, koji je g. Ciman u prestonici na{oj podigao, i gde }e
preko 100 siro~adi oba pola dobiti potpuno gra|ansko vaspita -
we. Zavod ovaj otvori}e se sve~ano na sv. Savu, a na{a Svetla Kn e -
giwa... bi}e mu mo}na za{titnica (1, broj 9 od 18/30. januara 1877).
Iz Rusije. Ipak, tokom srpsko-turskog rata, najve}u pomo}
srpskim rawenicima i izbeglicama sa zara}enih podru~ja pru -
ìo je ruski narod. U svojoj kwizi The Serbs and Russian Pan-Sla -
vism, Ithaca, New York 1967, ameri~ki istori~ar Dejvid Mekenzi
lepo je zapazio da su napori ruske javnosti u korist Slovena iz -
me|u 1875. i 1876. bili u svojoj su{tini narodski, a ne pod kon -
trolom Dvora; sva naklowenost i nov~ana podr{ka do{li su iz
niìh slojeva (prema 19, 477). Prilozi u sanitetskom materijalu,
ode}i, obu}i i novcu, zbog wihove brojnosti, bi}e ovde pomiwa ni
samo uzgred, ali }e zato biti navedeni svi pojedi na~ni i grupni
dolasci medicinskog osobqa koje je zabeleìla dostupna srpska
{tampa toga vremena.
r Rusko dru{tvo crvenog krsta javilo je da {aqe lekarija i
velik broj lekara. To isto o~ekujemo i iz Ciriha (1, broj 92 od 22.
juna/4. jula 1876).
r Desetog/22. jula do{lo je osam doktora iz Rusije i jedan iz
Galicije (1, broj 103 od 11/23. jula 1876).
r Iz Beograda je, posredovawem zemunskog Grani~ara, do{la
vest da je pre neki dan stiglo ovamo {est lekara ruskih, koji su
smesta primqeni u slu`bu. Od austrijskih Srba lekara do danas
nijedan ne do|e da posluì srpskim rawenicima. Ovo samo za to
javqamo da se zapamti... Svi ruski lekari, koji su oti{li u voj -
sku srpsku, ostavili su svoje dragocenosti kod ovda{weg (beog -
ra d skog) ènskog dru{tva, zajedno s testamentom, da u slu~aju
svoje smrti sve svoje dragocenosti poklawaju istom dru{tvu (1,
broj 106 od 16/28. jula 1876).
r Moskovske vjedomosti pi{u 17. jula da petrogradski odbo r
{aqe u Srbiju, na svoj ra~un, dva lekara, gospodu [~erbakova i
Ostrovskog i {est devojaka za negovawe rawenika, koje su slu -
{a teqke petog kursa ènskog medicinskog fakulteta (1, broj 107
od 18/30. jula 1876).
r Be~ka Presa pi{e da su stigli mnogi strani lekari k ibar -
skoj vojsci (1, broj 108 od 20. jula/1. avgusta 1876); nije rekla iz kojih su
zemaqa, a sli~no je postupila i Zastava kad je prenela vest iz
Beograda od 24. jula da svaki dan dolaze u Beograd oficiri i
doktori stranih dràva, a po{to se ovde spreme i obuku odmah
po laze na bojno poqe, tako je danas pre i posle podne nekoliko
doktora i oficira otputovalo (1, broj 111 od 25. jula/6. avgusta 1876). U
neposrednoj vezi s tim mogla bi biti i vest da Javorska vojska
najvi{e pati stoga, {to nema dosta lekara, pa se najve}i broj
rawenika s tog boji{ta prenosi se u Uìce. Svi strani lekari
idu radije na drugu stranu, pre nego {to }e se usuditi na javorsku
visoravan, koja je poznata sa svog nezgodnog poloàja i sa svoje
o{tre klime (1, broj 120 od 10/22. avgusta 1876).
r Iz Petrograda javqaju da se ruska carica stavila na ~elo
odboru, koji kupi priloge u korist srpskih rawenika u sadawem
ratu i dopustila je da se i po ku}ama mogu skupqati prilozi (1,
broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).
r Sanitetska misija ruskog Crvenog krsta, u ~ijem se sastavu
nalazi po deset lekara i lekarskih pomo}nika i 120 milosrdnih
sestara, me|u kojima i jedna knegiwa, putuje preko Maxars ke (1,
broj 112 od 27. jula/8. avgusta 1876). Taj tren je 31. jula/12. avgusta pro -
{ao kroz Zemun i pre{ao u Beograd, po{to su ga najpre najstro -
è ispremetali.
r Vest iz Beograda, uzeta iz Grani~ara od 26. jula/7. avgusta.
kazuje da su ruski doktori koji su ovih dana do{li, doveli sa so -
bom i svoje ène, koje }e rawenike vidati. Lekari koji su neki
dan ranije brzoplovnom la|om do{li preko Rumunije, àle se
na strogo pona{awe rumunske policije, koja im je, pregledaju}i
paso{e, stavqala neka pitawa (1, broj 112 od 27. jula/8. avgusta 1876).
r Iz Rusije do{lo 20 lekara i 24 bolni~arke, a doneli su 168
bala stvari crvenog krsta (1, broj 115 od 1/13. avgusta 1876).
60 Ilija Petrovi}
r Ima ve} nekoliko dana, od kad Dunavom na parobrodu pro -
laze mnoge kalu|erice (milosrdne sestre - IP) i lekari, jedno
50-60 iz Rusije. Kalu|erice vodi knegiwa [ahovska. Sve imaju na
sebi crveni krst - znak genfske (ènevske - IP) konvencije. Do -
nele su 500 cen ti razne opreme, instrumenata i drugo (1, broj 115 od
1/13. avgusta 1876).
r U biltenima koje su vojne komande izdavale s pojedinih bo -
ji {ta, zakqu~na re~enica glasi: Zdravqe u na{oj vojsci u op -
{te je dobro (1, broj 116 od 3/15. avgusta 1876).
r Na najìvqem bulevaru nevskog prospekta u Petrogradu,
kuda se od uvek {eta najodli~niji svet petrogradski, sada }e{
svako posle podne videti gospo|e i gospodu iz najvi{ih krugova,
gde javno kupe priloge u korist rawenika u Srbiji i Crnoj Gori
- u Petrogradu sasvim ne~uvena pojava. Svet se sa svih strana
sle è, da u tawir, koji se nosi od jednog do drugog, baci najmawi
ili najve}i darak.
Osobito zasluùje da se spomene prilog odeskih apsenika ko -
ji su se obavezali da svaki od wih na dan daje po jednu kopejku od
svoje zlehude zarade u korist ju`nih Slovena.
Moskovski gra|ani su opremili ambulantu koja }e ovih da na
krenuti u Petrograd, tu se snabdeti nu`nim paso{ima i zna cima
Crvenog krsta, pa }e onda preko Var{ave i Be~a oti}i u Be og -
rad. Spremili su sve nu`ne aparate i lekove, a i haqine za 100
posteqa. Kad se u sredwu ruku uzme, {to je do sad priloèno u Ru -
si ji u gotovu novcu i u drugim prilozima, to je u korist ju`nih
Slo vena palo na 15 miliona rubaqa (1, broj 117 od 4/16. avgusta 1876).
r Poluzvani~ni @urnal de St. Peterburg pi{e da je Ev ro -
pa ~udno prenebregla svoje humanitetne du`nosti prema pojava -
ma na balkanskom poluostrvu, koje s tim ve}ma upada u o~i, kad se
s tom pojavom sravni obilna pomo}, koja je sa svih strana ukazi -
vana u posledwem ratu. A ve} pet nedeqa otkako su Srbi u{li u
rat za nezavisnost svoje otaxbine, jedva se osim Rusije za~u i je -
dan glas, koji bi na to opomenuo, da skoro svugde ima dru{tva za
pripomo} rawenicima i bolesnicima. Kao da sva ta dru{tva cr -
ve noga krsta ne u~ini{e ni{ta? Da li ih je u}utkao neobi~no svi -
repi karakter borbe? Zar ih takve prilike ne}e podsta}i na rad
i delawe? Ili }e jo{ i u sadawem dobu ~ovekoqubqa zastati kod
re~i koje je pre sto godina nema~ki pesnik stavio u usta egoist i ~-
nom gra|aninu i po kojima prestaje svaka humanost kad se daleko,
u Turskoj, narodi tuku? (1, broj 117 od 4/16. avgusta 1876).
r Petrogradski listovi javqaju da je baron [tigqic poklo -
nio petsto hiqada rubaqa u korist postradalih Slovena (1, broj
118 od 6/18. avgusta 1876)
r Mnoge ruske novine kupe priloge, pa su tako Ruske vjedo -
mo sti do 29. jula skupile 20.898 rubaqa i pet kopejki (1, broj 118 od
6/18. avgusta 1876).
r U Odesi se organizuje sanitetsko odeqewe u kome }e biti
dva lekara, dva ranara, dve sestre milosrdne; za wihovo oprema -
we utro{i}e se 6.000 rubaqa (1, broj 118 od 6/18. avgusta 1876).
r Iz Beograda javqeno 6/18. avgusta da su ruski staroverci
do neli bolnicu za 200 osoba; ne kaè se koliko je medicinskog
osobqa stiglo (1, broj 119 od 8/20. avgusta 1876), ali ovde vaqa navesti
ono {to je Dostojevski rekao u vezi s tom potpo rom Srbiji:
Na{ narod ne zna ni Srbe, ni Bugare; on svojim novcem i do -
brovoqcima ne pomaè Slovene, niti to ~ini zbog Sloven stva,
ve } je samo ~uo kako od Turaka, od bezbo`nih Agarjana stradaju
pravoslavni hri{}ani, na{a bra}a, za veru Hristovu; eto zbog ~e -
ga je i jedino nastao ovogodi{wi narodni pokret. U sada {wo sti i
budu}nosti pravoslavnog hri{}anstva sadràna je ideja ru s kog
na roda, u tome je wegovo sluèwe Hristu i strasna èqa za pod vi -
gom u wegovo ime. Ova èqa je istinska, velika, ona ìvi u na {em
narodu od najstarijih vremena, i mo`da nikada ne}e pre sta ti da
postoji... Moskovski staroverci su opremili i dali kao svoj pri -
log ~itav (izvanredan) sanitetski odred i poslali ga u Srbiju,
iako su odli~no znali da Srbi nisu staroverci... sa ko ji ma wih
vera ne veè. Ovde se upravo iskazala ideja o daqoj, de fini tiv -
noj sudbini pravoslavnog hri{}anstva, makar i u dale koj budu}n o -
sti, i nada u budu}e ujediwewe svih hri{}ana isto~ne ve re; po -
ma ù}i hri{}anima protiv Turaka, ugweta~a hri{}ana, sta -
roverci su, zna~i, smatrali da su Srbi isti takvi pravi hri {}a -
ni kao {to su i oni sami, i pored privremenih razlika, ili }e to
biti makar u budu}nosti (8, 30).
Kakva su to i kolika stradawa od bezbo`nih Agarjana mo -
è posvedo~iti i nota srpske vlade od 24. septembra/6. oktobra
poslanicima velikih sila, u kojoj su, po izve{}u |enerala êr -
wajeva, konstatovana sva besnila Turaka u potowim bojevima. U
ovoj se noti pomiwe: kako je na{a vojska 19. o. m. po{to je zauzela
turske pozicije, na{la le{ine na{ih rawenika (od boja 16. o. m.)
prikovane za zemqu drvenim koqem, a noge i ruke bijahu im vat -
rom sprène, prsti od nogu odse~eni, sav dowi trbuh isparan no -
èvima, na licu vidi se izraz uàsnih muka. Pored na{ih rawe -
nika na|ene su ~itave gomile poginulih nizama (turskih vojnika
- IP), iz ~ega proizilazi da su ovaj zver ski posao vr{ile redovne
turske trupe (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
Jo{ je upe~atqivije svedo~ewe g. [ilera, ameri~kog gene -
ra l nog konzula, u izve{taju ameri~kom poslanstvu u Carigradu,
62 Ilija Petrovi}
pisanom 10. avgusta (po novom ra~unawu), o turskim zlo~inima
po ~iwenim u Bugarskoj. Po{to je najpre nare|ao nazive {ezde -
se tak sela popaqenih po srezovima filipopoqskom, rop~uskom
i tatar-pazarxijskom, on pi{e:
Vojska je naro~ito napadala na crkve i {kole, i ~esto ih spaqiva -
l a petrolejom ili vatrom iz pu{aka; oltare su ispreturali, sve{teno
odelo cepali, a same crkve skvrnavili. Van sela Turci su sagoreli i ~e -
tiri manastira blizu Perustice, kod Ka~una i kod Kalejiporova. Tur ci
tvrde da su veliki deo ovih sela sami ustanici popalili, ne bi li Buga -
re primorali da ustanu na oru`je. Ja sam, istina, imao dokaza da je to bio
slu~aj sa najvi{e dva ili tri sela, ali se najposle to moglo i opravdati.
Ustanici su zapalili i èlezni~ku stanicu u Belovi, jer se tu sakri{e
neke zaptije. Broj pobijenih Bugara za ono nekoliko dana, {to je trajala
buna, te{ko je opredeliti, ali mislim da je sigurno poginulo bar 1.500 u
srezovima, koje malo ~as spomenuh. U varo{i Perusti~i, koja broji do
400 ku}a i 3-4.000 du{a, i koja se nikako nije me{ala u bunu, Turci su bo m -
bardovali crkvu i isekli preko 1.000 du{a, koje qudi koje èna i dece.
Varo{ su opqa~kali i u pepeo sagoreli; nijedna ku}a nije ostala u celo -
sti. Mnoge su ène sramotili. Unutra{wost crkve, grobqe i mnoge ba -
{te, ba{ibozuci su motikom i budakom prekopavali, ne bi li na{li sa -
krivenog blaga. U ovoj prilici predvodio je tursku vojsku Ahmed-aga
Pamri{ki, koji je pre kratkog vremena odlikovan srebrnom medaqom.
Jedanaestog maja napadala je regularna trupa sa ba{ibozucima na Pana -
|uri{te. Ne nude}i varo{anima da se predaju, Turci su posle slabog ot -
pora od strane ustanika uzeli varo{ i isekli oko 3.000 du{a. Me|u ovi -
ma bilo je najvi{e èna i dece, od kojih 400 iz same varo{i a ostalo iz
obli`wih sela; 400 zgrada, bazar, najlep{e i najve}e ku}e sagorene su.
Dve crkve su poru{ene i gotovo sravwene sa zemqom. U jednoj od ovih cr -
kava Turci su be{~astili jednog starca na samom oltaru, pa ga posle ì -
vog sagoreli. Dve su {kole sagoreli, a tre}u su po{tedeli samo zbog to -
ga {to je nisu poznali. Po mnogim izve{tajima koje sam dobio, jedva da
ima ène koja nije osramo}ena i obe{~a{}ena. Gadna azijska zver nije
{te dela ni decu od osam ni babe od osamdeset godina, mu{ko i ènsko,
staro i mlado, sve su to be{~astili.
Starcima kopahu o~i i raseko{e ruke i noge, te ih ostavqahu zlo -
hudnoj wihovoj sudbi, dok se ne bi koji dobrodu{ni Tur~in smilovao te
ih premlatio i tako ih muke oprostio. Trudne su ène parali, pa dete
trijumfalno na vrhu bajoneta po varo{i nosili. Decu su prinu|avali da
na rukama nose odse~ene glave svojih drugova. Ova uàsna svirepstva tra -
jala su puna tri dana. êtvrti dan bio je posve}en ukopavawu ise~enih i
poubijanih `rtava. Sva ova dela ~inila je regularna vojska, koju je pred -
vodio Hafis-pa{a.
Dok jedni pqa~kahu po Kopre{nici i Pana|uri{tu, drugi se nasla -
|ivahu ubijawem i se~om po Bataku. Batak je selo, koje se predalo odmah
i bez otpora, ~im su Turci ponudili predaju i obe}ali da }e ìvot se -
qanima po{tedeti. Pa pored svega Turci predvo|eni Ahmed-agom Buru -
dinskim uni{ti{e selo i pokla{e sve ìvo u wemu, osim stotinu mla -
dih devojaka, koje su dràne za nasladu osvaja~a. Svojim ro|enim o~ima
video sam kosti onih nesre}nika, o kojima visa{e jo{ po koje par~e me -
sa, gde ih psi glo|u. U prekrasnoj dolini ovoj nijedna zgrada nije ostala
u celini. Drvare, kojih ima prili~no jer se seqani jako bave obradom
drveta, sve su popaqene, a od 8.000 qudi jedva da je ostalo 2.000 ìvo. Vi -
{e od 5.000 du{a, mahom èna i dece, tu je izginulo. Le{ine leè po raz -
valinama, a vazduh je zagu{qiv od smrada. Kad ~ovek vidi Batak, onda
mo è da veruje u sve ono {to je do sada govoreno o na~inu kako su Turci
ugu{ili ustanak u Bugarskoj. Svuda se vide kosturi qudski, le{ine, gla -
ve devoja~ke, na kojima jo{ visi lepa devoja~ka kosa, de~iji skeleti jo{
u haqinama. U jednoj sam ku}i video pepeo i saèèni kostur od 30 lica,
koji su tu ìvi izgoreli. Malo daqe su Turci natakli na raàw jednog
znatnijeg Bugarina Trandafila, pa ga ìva pekli; tu su i zakopani. Po -
red toga je jedna rup~aga ispuwena qudskim le{inama, koje ve} prelaze
u trule`; u jednom jazu stoji nagomilan ~itav logor mrtvaca. U jednoj
{koli sagoreno je 200 èna i dece. Na grobqu leì ra{trkano vi{e od
1.000 le{ina, bez ikakve sli~nosti na qudski stvor: tamo ruka, ovamo
no ga, svuda ne{to proviruje nose}i na sebi pe~at divqeg svirepstva. Ah -
met-aga, koji je komandovao pri se~i, dekorisan je (odlikovan - IP) i
imenovan za juzba{u (zapovednika ~ete, kapetana - IP). Sva ova svirep -
stva, koja su ~iwena da bi se ustanak predupredio, bila su izli{na, jer je
pokret bio sasvim neznatan, a i seqani su se odmah predavali. Raspitao
sam, ali nigde ne ~uh da su Bugari ~inili nasiqe, ili {to god {to bi na
svirepstvo nali~ilo. Traìo sam od turskih ~inovnika da mi nabroje
zlodela koja su Bugari po~inili, pa mi ne mogo{e ni{ta ta~no kazati.
Bugarin nije hladnokrcno ubio nijednu tursku ènu, nijedno tursko de -
te, Turci nisu mu~eni; nijedno tursko selo nije popaqeno, nijedna ku}a
opqa~kana. Zvani~an izve{taj Edib-efendije u tom pogledu kao i u mno -
gom drugom sasvim je neosnovan i moè se re}i da nije ni{ta drugo do
gruba izmi{qena la` (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
Svedo~e}i o turskim zlo~inima tokom dvodnevnih bojeva na
celoj borbenoj liniji (27-29. septembra, po novom ra~unawu), u
ko jima su na{i gubici oceweni na 2.500 qudi i oko 80 oficira
koje poginulih koje rawenih, pu kovnik Mak Iver, dobrovoqac
mo`da iz Engleske, kaè da je po turskom povla~ewu ostao jedan
uà sa n prizor... Oko nas svuda leàli su ostaci nagr|enih qudi,
noge, ruke i mi{ice koje je satansko varvarstvo iskidalo sa mrt -
vaca... Svuda oko nas mogli smo raspoznati sprène ostatke na -
{i h ra wenika koji su surovo naslagani unakrst i spaqeni ì vi u
uàs nim mukama. Drugi su leàli gde su pali, ali su na svima bi li
znaci turskog lupe{kog i satansog brutalizma. Neki nisu imali
u{i, drugi bez noseva, drugima opet iskopane su o~i iz gla ve, ili
stopale odvojene od tela... I jo{ mogu potvrditi i to, dok su tak -
ve strahovitosti ~iwene na Srbima bile uàsne, da su iste na
64 Ilija Petrovi}
ruskim rawenicima bile jo{ groznije (1, broj 182 od 30. novem bra -
/12. decembra 1876).
r Pester lojd javqa iz Petrograda da svaki dan idu sanite t -
ski trenovi iz Petrograda i Moskve, a uz ove pristaju radi lak -
{eg prolaèwa kroz Austriju, ruski oficiri, koji ho}e da stupe
u srpsku vojsku (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).
r Pukovnik Aleksandar Lavrovi~ Ismailov, koga je general
êrwajev pre nekoli ko nede qa poslao u Moskvu da organizuje
nekoliko sanitetskih trenova, vra }a se k srpskoj vojsci (1, broj
121 od 11/23. avgusta 1876).
r Vaqda jedina vest beogradskih Srpskih novina o dolasku
ruskog medicinskog osobqa u Srbiju, bila je ona koja je preuzeta
iz Moskovskih vjedomosti: iz Kazawa oti{ao sanitetski odred
snabdeven hirur{kim instrumentima i svim zavojnim sredstvi -
ma za bolnicu od 500 rawenika. Da bi se opskrbilo toliko rawe -
ni ka, morao je to biti pove}i odred, {to medicinskog osobqa,
{to tehni~kog i pomo}nog (3, broj 179 od 14/26. avgusta 1876).
r Zastava je iz nekih ruskih novina, najverovatnije peter -
bur{kih, preuzela vest o slawu jedne medicinske ekipe u Srbiju.
Izme|u ostalog, tamo pi{e:
Profesor na{eg univerziteta P. A. Viskovatov pustio je
svoj poziv u ovda{wim novinama. Zatim je razaslao pozive po se -
lima oko Pejpuskog jezera, gde su ve}inom staroobrednici, i sa
sv iju strana po~eli su stizati prilozi u novcu, stvarima itd.
Najpre su hteli poslati jednog ili dva hirurga. Posle vide{e da
se moè poslati profesor K. Rajer, ~ovek mlad i energi~an koji
je ve} poznat svojim uspe{nim radom u francusko-pruskom ratu,
s ~etiri asistenta i tri pomo}nice izu~ene na hirur{koj klini -
ci. Odbor koji je ovde za to postavqen, otpremi Viskovatova u
Petrograd da se sporazume s odsekom slovenskog dobrotvornog
komiteta, ~iji je i sam ~lan, kako bi se do{lo do sredstava da se
ovi qudi opreme. Odsek dade derntskom sanitarnom odredu 3.000
rubaqa pomo}i. Istu toliku sumu dade i Dru{tvo za starawe o
rawenicima. Odredu se pridruì pomo}nik @. N. Markov s 2.000
rubaqa, koje je s tim ciqem dobio od jedne osobe iz Simfero po -
qa. Iz raznih varo{i u Estlandu, Liflandu i Kurlandu stigo{e
prilozi. Ri{ki vesnik posla {to je u wegovoj redakciji skup qe -
no. Iz Pskova javi{e Viskovatovu, da je spremqena pomo}. Vla di -
ka ri{ki Serafim, koji se zadesio u Derntu, prvi je, za pri mer,
dao znatnu sumu. Nema~ke druìnice odazva{e se lepo, prire |e -
na je predstava i tako se skupilo vi{e od 11.000 rubaqa s onim {to
je dato Viskovatovu u Petrogradu.... I tako mogosmo spremiti
pet naest qudi, a ne osam kao {to mi{qasmo. S profesorom Ra -
jerom oti{lo je devet asistenata, od kojih {estorica iz Rige, dva
pomo}nika i, verovatno ~etiri bolni~arke. Po zahtevu komite -
ta, Viskovatov }e ih dopratiti do na mesto, u Srbiju (1, broj 126
od 20. avgusta/1. septembra 1876).
r Novoruski telegraf javqa iz êrnigova da je tamo skup -
qe no do sada vi{e od 1.000 rubaqa u korist balkanskih Slovena,
te da je predsednik gubernijske uprave A. P. Karpinski preduzeo
sve da se na bojno poqe, u Srbiju, po{aqe hirurg, profesor kijev -
skog univerziteta Kolomin (1, broj 126 od 20. avgusta/1. septembra 1876).
r Iz Rusije, 12/25. septembra stigao je medicinski e{elon od
~e trnaest osoba; predvodi ga P. I. Nikotajev, a u grupi su jo{
{e storica lekara i sedmorica fel~era. Dan ili dva ranije stig -
li su {estorica studenata medikohirurgije (2, broj 60 od 28. avgusta/9.
septe m bra 1876).
r Dowom la|om, 19/31. avgusta, u grupi od oko 150 ruskih ofi -
cira i narednika, stigao je i izvestan broj bolni~ara (1, broj 129 od
25. avgusta/6. septembra 1876).
r Zastavin dopisnik doznao je iz pouzdanog izvora da je 24.
avgusta/6. septembra do 400 Rusa sanitara na dowem Dunavu u Sr -
biju do{lo. Neki putuju preko Odese, neki preko Vla{ke, a ne ki
preko Pe{te - ka Zemunu ili Bazja{u (1, broj 130 od 29. avgusta/10.
septembra 1876).
r La|om koja je u Beograd prispela 24. avgusta/6. septembra,
do~ekali smo na{e mile goste, me| kojima ima i ènskiwa. Jesu
li svi sanitari... to }emo sutra saznati. Nije javqeno ko je sve
bio na toj la|i, i koliko ih je bilo, ali pitawe novinarsko upu -
}uje na odgovor da su sve prido{lice pripadale sanitetskoj mi -
siji (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).
r Pre neki dan stigao je jedan ruski oficir sa ènom. On je
otputovao na drinsko boji{te, a ènu je ostavio u bolnici da ra -
wenike vida. Ovaj primer neka je na ugled na{im oficirskim
gospama (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876). Posle se saznalo
da je to bio jedan ruski knez.
r Ruskom dru{tvu Crvenog krsta u Beogradu, 23. avgusta/4.
se p tembra stiglo iz Rusije neko liko kola raznih stvari za wego -
vu bol nicu (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).
r Prema vesti poslatoj 24. avgusta/5. septembra, rusko dru -
{tvo crvenog krsta {aqe sada na nekoliko kola potrebni mate -
rijal za pokretne bolnice... na bojnom poqu (1, broj 132 od 31. avgu -
sta /12. septembra 1876).
r U Beograd je 26. avgusta/7. septembra sa grupom od preko
100 ruskih vi{ih i niìh oficira i 100 kozaka, do{lo u Beograd
66 Ilija Petrovi}
nekoliko vojnih lekara. Neki od wih putovali su i 14 dana (1, broj
132 od 31. avgusta/12. septembra 1876).
r Iz Turn Severina javqeno da su 24. avgusta/5. septembra na
la|i za Srbiju pro{le jedna doktorka i pet wenih pomo}nica (1,
broj 133 od 1/13. septembra 1876).
r Ruski list Novoje vremja javio da je u Srbiju oti{ao iz
Petrograda na svoj ra~un poznati hirurg Bogdanovski. Tek {to
se vratio iz inostranstva, gde se le~io, i neodmoriv se, pohitao
je u Srbiju (1, broj 134 od 3/15. septembra 1876).
r Ruski Golos pi{e da je petrogradsko ènsko udruèwe op -
remilo i poslalo u Srbiju medicinsku ekipu sastavqenu od dva
lekara, {est studenata mediko-hirurgije i pet medicinarki (1,
broj 137 od 8/20. septembra 1876).
r S Krima otputovao je u Srbiju mediko-hirurg N. F. Huci -
jev, stvaralac krimske {kole (1, broj 137 od 8/20. septembra 1876).
r 11/23 septembra oti{lo iz Beograda dvanaest kola ruskih
sanitara na bojno poqe kod Aleksinca; nije re~eno koliko je na
tim kolima bilo medicinskog osobqa a koliko sanitetskog mate -
rijala (1, broj 141 od 15/27. septembra 1876).
r Iz Odese 21. avgusta po{ao sanitetski odred sa 120 lica (2,
broj 65 od 18/30. septembra).
r Iz Petrograda, var{avskom èleznicom, o tro {ku varo -
{k og kreditnog dru{tva, 29. avgusta/10. septembra oti{ao sani -
ta r ni odred sa stavqen od deset lekara, tri feld{era, tri medi -
cinara i odgo va raju}e posluge za poqsku bolnicu (2, broj 65 od 18/30.
septembra 1876).
r Dvanaestog/24. septembra pre podne pre podne, u grupi sa
mnogim ruskim vi{im i niìm oficirima, dvojicom ruskih sve -
{tenika i nekoliko telegrafista, u {tab |enerala êrwa je va
otputovalo je i brojno sanitetsko osobqe (1, broj 143 od 19. sep tem -
bra/1. oktobra 1876); koliko brojno, nije re~eno.
r Dana{wom la|om (14/26. septembra), koja je oko 4 sata
posle podne stigla, do{lo je podosta Rusa i Ruskiwa iz saniteta,
koji su od odbora dru{tva Crvenog krsta do~ekani i u privatnim
ku}ama sme{teni (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876).
r Prema vestima iz Beograda od 19. septembra/1. oktobra, u
Srbiju je od turskog zuluma prebeglo, u najmawu ruku, 50.000 du -
{a, traè}i zaklona kod nas, Obrazovan je odbor za wihov pri -
hvat, na ~ijem je ~elu bio mitropolit Mihailo (Miloje Jovanovi},
1826 - 1859-1881, 1889-1898). Ovaj odbor... odmah je naredio okru`-
nim i sreskim vlastima da se pobrinu blago vre me no o najpre~im
potrebama svih stradalnika i ujedno popi{u ko li ko ih gde ima,
dok se u Para}inu i Jagodini ne sagrade privre me ne ku}ice, kao
barake za bolnice. Za te potrebe odredio komi tet moskovski da
se obrazuje jedan fond iz koga }e se deca postrada lih porodica
docnije izobraàvati; a osim toga sla}e potporu u novcu i za
same stradalnike (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).
r Iz Simbirska oti{la 24 bolni~ara-nosioca i 2 medicina -
ra (2, broj 68 od 29. septembra/11. oktobra 1876).
r Sirotiwe koja je bez krova u Srbiji ostala, po zvani~nom
izve{taju ima 42.000 du{a. Ho}e li se na{a draga bra}a u Ugar skoj
setiti ove sirotiwe (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876). Tri
ne deqe kasnije, 22. novembra/4. decembra, javqeno je da potr e be
svakim danom sve vi{e rastu rastu, po{to prebeglih Srba ima
60.000 du{a, me|u wima samo bolesnih vi{e od 6.000 (1, broj 181 od
28. novembra/10. decembra 1876).
r Dvadesetog septembra/2. oktobra, beogradsko ènsko dru -
{t vo poslalo je na boji{te nekoliko kola, natovarenih raz nim
stvarima za vojne bolnice (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktob ra 1876).
r Dowom la|om, koja je u no}i izme|u 25. i 26. septembra stig -
la u Beograd, do{ao je jedan sanitetski tren sa potrebnim stva -
rima (1, broj 149 od 29. septembra/11. oktobra 1876).
r Dr Vladan \or|evi}, na~elnik saniteta moravske i timo~-
ke vojske, 22. septembra/4. oktobra pregledao je u ]upriji sva bol -
ni~ka odeqe wa u kojima radi ruski sanitet iz misije Crvenog
krsta i uverio se da su oni pored o~inskog rada od 15/27. septem -
bra otpo~eli na{e rawenike i bolesnike o tro{ku wihovog dru -
{tva da hrane i ostalo starawe vode. Na{i rawenici u wihovim
odeqewima dobijaju izjutra: mleko sa kavom koliko ko moè da
pije. Oko 10 sati zakusku. U podne ru~ak od tri jela sa dobrim vi -
nom, po podne u ~etiri sata kavu i ~aj, a u svoje vreme ve~eru... Ov -
da{wi lekari ruski objavili su da svakog koji wihove pomo}i
i{te, besplatno le~e i lekove mu daju (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
r U ruskoj bolnici u ]upriji radilo je i nekoliko rumun skih
lekara, a verovatno i drugog medicinskog i pomo}nog osobqa. Dr
\or|evi} odobrio je da im se, budu}i da se u toj bolnici posebno
hrane, ali slabije, nabavqa mleko, {e}er i druge potrebe koje
zahtevaju, te da im se ubudu}e daje pola oke mesa po glavi. Potom
je dr \or|evi} otputovao da obi|e bolnice u Svilajncu, Poà -
revcu i Smederevu (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
r Peterbur{ke Vra~ebnie vjedomosti od 1/13. oktobra pi -
{u da je do 12/24. septembra stiglo u Srbiju 102 lekara, 114 fel -
~era i 77 milosrdne sestre. Broj ovaj toliki je da }e mo}i pod mi -
ri ti srpske vojno-sanitetske potrebe (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876).
68 Ilija Petrovi}
r Po odluci moskovskog komiteta za pomo} Srbiji, sa knegi -
wom Nade`dom Borisovnom Trubeckom, sestrom knegiwe Nata -
li je [ahovske, 25. septembra/7. oktobra krenulo devet milosrd -
nih sestara (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876); one su u Beograd stigle
posle devetodnevnog putovawa (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Petog/17. oktobra, gorwom la|om do|o{e i ~etiri milosr d -
ne sestre (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Iz Moskve poslato je 100.000 rubaqa mitropolitu Mihai -
lu, da se upotrebi u pomo} stradalnicima u srpsko-turskom ratu.
Ovu sumu poslao je komitet ruski (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Iz Moskve je, kako javqaju ruske novine, od 17. do 21. septem -
bra (po starom ra~unawu) oti{lo u Srbiju osam lekara i 38 mi -
lo srdnih sestara (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
r U Beogradu, zbog velikog dolaska Rusa sa dopu{tewem nad -
le`ne vlasti i glavnoga dru{tva koje se stara za rawene i bolne
vojnike, radi olak{ice Rusa koji u Srbiju dolaze, osnovan je pri
kancelariji dru{tvenog punomo}nika u Beogradu, tajnog savet ni -
ka Vladimira Nikolajevi}a Teokareva, biro za upu}ivawe Ru sa.
Starawe o ovom birou primio je na sebe nadvorni savetnik Julije
Osipovi~ [rejer. Ovaj biro nalazi se u zgradi Velike {kole, a
ciq mu je da vodi ta~an ra~un o svim Rusima koji se u Srbiji nala -
ze, da im po mogu}stvu olak{ava po{tanski saobra}aj sa wiho -
vom rodbinom, da za ruske bolnice nabavqa novine i povremene
spise i da pribavqa izve{taje o Rusima koji su raweni ili ubi -
jeni u bitkama protivu Turaka (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
r Pripomo} iz Rusije preko mitropolita Mihaila do sada
iz nosi 101.897 rubaqa, odnosno 169.828,12 forinti (1, broj 155 od
10/22. oktobra 1876)
r Po jedna milosrdna sestra stigla je uz svojevoqa~ke grupe
iz Rusije, la|ama, 13/25. i 16/28. oktobra (1, broj 161 od 20. oktobra/1.
novembra 1876).
r Vest od 16. oktobra (po starom ra~unawu) kazuje da, iako je
saobra}aj na Dunavu zbog male vode bio oteàn, uz neke dobrovo -
qa~ke grupe stiè i pokoja milosrdna sestra (1, broj 161 od 20. ok -
tobra/1. novembra 1876)
r Ruske vjedomosti javqaju da je 6/18. oktobra moskovski slo -
venski odbor poslao za srpsku vojsku 700 {iwela, 450 kratkih ko -
ùha, 7 toplih ogrta~a, 25 pudova ~aja. Ovaj odbor dobio je 4/16. i
5/17. oktobra od moskovske varo{i 15.445 rubaqa, od ni`wenov -
go rodske uprave dru{tva za starawe o rawenima i bolesnima
10.000, od saveta sudskih poverenika moskovskog okruga 5.137, od
ni`wenovgorodske op{tine 5.000 rubaqa.
r Ruskom generalnom konzulu Blimeru poslato u Pe{tu 3.000
rubaqa da tamo nabavi stvari i aparate potrebne za sani tar nu po -
mo} i da ih u Srbiju po{aqe (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876).
r Petrogradska glavna uprava za rawenike i bolesnike srp -
ske 24. septembra/6. oktobra poslala 29.699 ar{ina platna, 284
pu da {arpije, 1455 ~ar{ava, 5226 ko{uqa, 4247 ga}a. Svakodnev -
no ona {aqe transporte bolni~arskih stvari u Srbiju (1, broj 161
od 20. oktobra/1. novembra 1876). Ruski mir pi{e da je to dru{tvo tako
sada ustrojeno da svaki dan otpravi po nekoliko velikih trans -
porta bolni~arskih stvari u Srbiju (1, broj 161 od 20. oktobra/1. no -
vembra 1876).
r Ovih dana imao sam prilike da vidim zvani~ne podatke
na{ega vojnog saniteta. Stawe zdravqa u celoj vojsci vrlo je do -
bro. Broj rawenika u svim bolnicama u Srbiji, bio je izme|u 9. i
11. oktobra oveliki: 2.237 (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876).
r Sentpeterbu{ke vjedomosti od 10/22. oktobra javqaju da
se petrogradsko odeqewe Slovenskog dobrotvornog odbora, na po -
sebnoj sednici, bavilo svojom ulogom u doga|awima na Balkan -
skom poluostrvu. U toj sednici pro~itan je i izve{taj komisije
za skupqawe priloga. Ta komisija, da bi skupila {to vi{e pri -
lo ga u korist postradalih Slovena, {tampala je proglase i pozi -
ve, koji su u preko 10.000 primeraka rasturivani u narod. Jedan
70 Ilija Petrovi}
Na povratku u Rusiju, raweni ruski dobrovoqci
prelaze Dunav kod Kladova
takav poziv, preveden na engleski jezik, razaslan je po Americi.
Komisija je sastavila liste za upisivawe priloga, kupila je pri -
loge u crkvama tasovima, i{la po gostionicama, fabrikama, za -
vo dima, ulicama, te je na sve strane sabirala priloge i prire |i -
vala i zabave u tu svrhu. Komisija je primala i stvari koje su joj na
poklon davali. Neki ~lanovi komisije revno su se zauzimali i za
srpski zajam i za rasprostirawe srpskih papira. Svega je pri lo ga
sabrano do 810.000 rubaqa. U stvarima je dobijeno, izme|u osta -
log, oko 20.000 ar{ina sukna i nekoliko hiqada ar{ina pla t na,
od ~ega se sada u Petrogradu {iju {iweli i rubqe, a 16.000 ar{i -
na sukna poslato je moskovskom odboru. Osim toga, skupqe ne su i
mnoge druge stvari, kao: koùsi, ~izme itd. Dok jo{ nisu stupile
u te~aj srpske obveznice, komisija je na ra~un zajma po sla la u Sr -
biju prvo 30.000, a posle jo{ 100.000 rubaqa. Otpravila je na bo -
ji{te osam lekara i dvanaest fel~era radi pomo}i raweni cima
(1, broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876).
r Besarabska mesna uprava naumila je da u Ki{iwevu ustroji
bolnicu sa 25 posteqa za rawene i bolesne ruske dobrovoqce ko -
ji se vra}aju iz Srbije u Rusiju. Glavna uprava prihvatila je tu za -
misao i izdala joj 3.000 rubaqa za otvara we bolnice (1, broj 162 od
22. oktobra/3. novembra 1876).
r Uredni{tvo lista Novoje vremja primilo je od 1/13. do 18 -
/30. septembra 7.117 rubaqa u korist Slovena; deo tog novca dat je
dobrovoqcima koji su krenuli put Srbije, deo poslat generalu
êrwajevu, deo srpskom mitropolitu Mihajlu, a deo je jo{ nera -
spore|en, za posle (1, broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876).
r U vesti iz Doweg Milanovca od 15/27. oktobra ispisano je
i nekoliko kriti~kih re~enica na ra~un engleske vlade koja, na
sramotu cele Evrope, potpomaè Turke i materijalno i fizi~-
no. I ne samo to; ona u borbi protiv jednog slaba~kog naroda,
koji je ustao da u nu`di svojoj bra}i pomogne, zajedno s Turcima
~ini stravi~ne zlo~ine protiv srpskog naroda, Kao potvrda tog
stava uzet je boj kod Brestova~ke Bawe od 6/18. oktobra i zlo~ini
koje su Turci po~inili u dru{tvu s Englezima, gde celom tur -
skom artiqerijom engleski oficiri upravqaju. Nasuprot wi -
ma, najvi{e hvala bra}i Rusima, bez kojih bi mo`da i ovo ma leno
par~e Srbije bilo ve} u rukama krvolo~nih Azijata. Wihovom
po`rtvovawu za na{u svetu stvar nema granice, wihova je pomo}
neiscrpna, nema dana kad Deligrad po nekoliko stotina milih
nam gostiju na beogradsku obalu izbaci (1, broj 163 od 22. oktobra/3.
novembra 1876).
r U Deligradu deluje vojna bolnica, koja je najpre bila u en -
gleskim rukama, a potom su se preuzeli Rusi; wom upravqa major
Stepa n Stepanovi} [imera. Samo wegovom vrlom zauzimawu
mo è se pripisati da se ova bolnica moè s najboqim bolnicama
u Srbiji sravniti. On je u poslu tako neumoran da u wemu ne na la -
ze potpore samo raweni vojnici vojnici, nego i gra|ani Milano -
va~ki, kod kojih on i dawu i no}u tr~i da bi im svojim znawem po -
mogao. I to sve ~ini bez ikakve nagrade. On je sa dalekog Kavkaza
do{ao, da prite~e u pomo} svojim lekarskim znawem. To mu be{e
mala `rtva, nego je i svoju gospo|u doveo, koja svojim trudom i
sestrinskom negom oko rawenika, olak{ava bolove ovih bednih
pa}enika. Svojim blagim postupawem i we`no{}u oko wih, ona
mnogim pa}enicima upola olak{ava bolove. Neka joj na ~ast slu -
ì. @eleti bi bilo da se sve na{e gospo|e i sestre na wu ugle -
daju. A ja u ime srpskog naroda blagodarim kako g. [imeri tako i
wegovoj gospo|i; srpski narod }e ih se dugo i dugo se}ati, i onda
kad ve} vi{e u wegovom krugu ne budu bili (1, broj 163 od 22. okto b ra -
/3. novembra 1876).
r Ruski mir u broju 253 javqa da je petrogradsko Dru{tvo za
starawe o rawenim i bolesnim vojnicima do 15/27. oktobra, u {e -
snaest navrata, otpravilo u Srbiju: 1.392 ko{uqe, 264 ~ar{ava,
284 navlake, 318 pr{waka, 524 marame za vrat, 33 topla odela, 216
pe{kira, 76 du{eka, 17.512 ar{ina platna za zavoje, 137 funti
kom presa i 25 funti {e}era (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
r Ruski mir javqa da je glavna uprava dru{tva za starawe o
rawenicima i bolesnicima primila od 1. do 10. oktobra 16.657
rubaqa u korist bolesnih i rawenih na balkanskim boji{tima.
S pre|a{wim prilozima za istu svrhu, primqeno je 426.347 ruba -
qa (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
r Tverske vjedomosti pi{u da su stanovnici sela Kimbre po -
klonili êrwajevu 401 par ~izama ko`nih, 60 za oficire i 311
za vojnike. Te ~izme napravili su ~izmari iz Kimbre, poznati po
toj delatnosti (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
r Ruske vjedomosti iz Moskve javqaju 1729. oktobra da je ta mo -
{wi Slo venski dobrotvorni odbor otpravio 1.120 funti {ar pi -
je, 320 funti zavoja i kompresa, 360 funti belog rubqa i 600 fun -
ti drugih bolni~kih stvari (1, broj 165 od 29. oktobra/10. novem bra 1876).
r Zimska ode}a {aqe se na Deligrad svakodnevno. Ve} je stig -
lo 5.110 {iwela koje je kupio êrwajev (1, broj 165 od 29. oktobra/10.
novembra 1876).
r Donska gazeta javqa da su seqaci iz Urjupina, u Donskoj
oblasti, dali 5.000 rubaqa za pomo} Ju`nim Slovenima, da se
me|u kozacima Honerskog okruga pojavila silovita èqa da idu
Srbima u pomo}, te da se tamo{wa inteligencija zauzela da ku -
72 Ilija Petrovi}
pi priloge i tako pruì dobrovoqcima nu`nu pomo} do êrka -
ska. Tverski plemi}ki skup dao je u korist Ju`nih Slovena 1.008
rubaqa, a trgovci po 100 pari koùha i ~izama. Seqaci iz Burtu -
linovske, kod Voroweà, poslali su 2.000 rubaqa. Sredinom ok -
tobra u Srbiju poslato 1.120 funti {arpije, 320 funti zavoja i
kompresa, 360 funti belog rubqa i 600 funti drugih bolni~kih
stvari. List Nedeqa iz Poltave javqa da je poltavska op{tina
poslala za slovensku stvar 15.000 rubaqa i... pozdravqa vrhov -
nog vo|u srpske vojske (êrwajeva) i èli sjajna uspeha sloven -
skoj vojsci (1, broj 165 od 29. oktobra/10. novembra 1876).
r Ruske vjedomosti pi{u da je moskovski odbor 21. oktobra -
/2. novembra poslao u Srbiju 1.760 funti {arpije, 10 centi plat -
na, 560 funti mu{kih ko{uqa, 4 cente vate, 4 cente raznih stva ri
za Bugare izbegle u Srbiju, 260 ènskih ko{uqa, 3 cente navla ke
i ~ar{ava, 250 funti zavoja i kompresa i oko 8 centi raznih
haqina i obu}e. Tako|e, za srpske bolnice poslato je 120 pudova
beloga rubqa i drugih stvari (1, broj 172 od 12/24. novem bra 1876).
r Izme|u 17/29. avgusta i 27. oktobra/7. novembra iz Moskve u
Srbiju oti{lo nekoliko sanitetskih odreda, odnosno misija, me -
|u wima 9 lekara, 8 fel~era, 59 milosrdnih sestara i 11 nosila -
ca rawenika (1, broj 172 od 12/24. novembra 1876); kao i u drugim sli~-
nim slu~ajevima, ne pomiwe se ostalo prate}e osobqe, ono {to
bi se danas nazvalo logistikom.
r Sanktpeterbur{ke vjedomosti javqaju da je petrogradska
glavna uprava dru{tva za starawe o rawenicima i bolesnicima
balkanskih Slovena do 15/27. oktobra prikupila ukupno 447.890
rubaqa, a to je raspore|eno, kako sledi:
1. u ime pomo}i bednima u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni
od 15/27. dekembra 1875 godine 31.500 r. u Srbiji od 12/24. jula
1876 godine 18.300 r. u Bigarskoj u septembru 1876. godine 20.000
rubaqa, svega 69.800 rubaqa;
2. poslano punomo}nicima dru{tvenim 15/27. decembra 1875
u Crnu Goru, Hercegovinu i Bosnu 96.120 r, 12/24. jula 1876 u
Srbiju 84.250, svega 180.371 rubaqa;
3. rashodi glavne uprave dru{tvene: a) na sanitarne odrede u
Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni 14.555, a u Srbiji 12.655 ruba -
qa; b) za pakovawe i otpravku raznih stvari, na hirur{ke instru -
mente i druge stvari: na Crnu Goru, Hercegovinu i Bosnu 3.750,
na Srbiju 6.054 rubaqa, v) profesoru Korènevskom za nabavku
hirurgi~kih sprava za Srbiju 3.000, konzulu Blimeru u Pe{ti za
nabavku instrumenata za Srbiju 5.000 rubaqa; d) za izdràvawe
sanitarnog odreda u Srbiji 3.000 rubaqa; e) za ustrojstvo lazare -
ta u Ki{iwevu 3.000 rubaqa.
Svega poslato i potro{eno na Crnu Goru, Hercegovinu i Bos -
nu 145.923, na Srbiju 134.269, a na Bugarsku 20.000 rubaqa. Tro{a k
u svemu iznosi 300.193 rubqe, te je 16/28. oktobra preostalo jo{
147.696 rubaqa.
r Objavqeno je 22. novembra/4. decembra da se knegiwa Nata -
lija [ahovskaja vratila u Rusiju. Za vreme svog boravka u Srbi -
ji, ona je pokazala jedinstven primer retkog samopregorevawa
prema srpskim rawenicima i bolesnicima... i ostavila za sobom
spomen, koji }e u punoj svetlosti uvek pokazivati weno ime. Ne
samo da je {teta ve} i prava bruka {to gotovo nijedna od na{ih
gospo|a ne po|e tragom ove plemenite ènskiwe. Sve {to na{e
ène rade to je, {to su organizovale neke sasvim besciqne odbo -
re, i u tim odborima, jedna gospo|a zauzima poloàj predsed ni -
ko vice, druga potpredsednikovice, tre}a je sekretarka... i t. d.,
sve su gospo|e neke ~lanice koje imaju taj te{ki zadatak da nose
to ime i da se katkad potpi{u na kakvom aktu, bez koga bismo mo g -
li i mi i oni biti. To je patriotizam ve}ine na{ih Srpkiwa. Ni -
je nikakvo ~udo {to ovakve majke ra|aju kepece, koji osim laja vog
jezika ni{ta vi{e nemaju (1, broj 181 od 28. novembra/10. decembra 1876).
r Ruski dobrotvorni odbor iz Beograda ima svoje pododbore
ili punomo}nike gotovo po svim ve}im mestima u Srbiji; on je u
Beogradu ve} otvorio jednu radionicu u kojoj se reè i kroji rub -
qe nameweno ratnim stradalnicima, a namera mu je da osnuje i
jedan zavod za srpsku siro~ad. Poàreva~kom pododboru poru -
~e no je da se postara na}i pouzdanih lica u Gradi{tu, Golupcu i
@agubici, gde ima nebrojeno sirotiwe nastawene po {umama i
gudurama homoqskim i preko kojih bi se mogla razdavati pomo}
na {to brì na~in. U sva mesta gde postoje pododbori ili puno -
mo }nici, {iqe se iz Beograda skoro svaki dan odelo, pokrivka,
obu}a i novci za ublaèwe nevoqe ratnih zlopatnika (1, broj 13
od 25. januara/6. februara 1877).
r Uo~i povratka u Rusiju, upravnik kragujeva~ke bolnice dr
Krasin predao je tamo{wem ènskom dru{tvu {esnaest sanduka
raznih stvari: lekova, zavojnog materijala, zavoja, rubqa, }eba di,
suknene ode}e i platna (1, broj 24 od 13/25. februara 1877).
Sve u svemu, dovde navedeni izve{taji pobrojili su oko 1.030
lekara, lekarskih pomo}nika, fel~era, medicin skih sestara, me -
dicinara, bolni~ara, nosilaca... Neki od izve{taja samo navode
da je do {ao velik broj lekara, da svaki dan dolaze doktori, da
su do {li ruski lekari i doveli ène, da su prispeli sanitet -
ski trenovi za bolnice od 200, odnosno 500 rawenika ali se ne
pomiwe bolni~ko osobqe, da svaki dan idu sanitetski trenovi
iz Moskve i Petrograda, da je stigao izvestan broj bolni~ara,
74 Ilija Petrovi}
da je pro{lo dvanaest kola ruskih sestara, da uz lekare i po mo }-
nike ide i odgovaraju}e osobqe, da je do{lo brojno sanitetsko
osobqe, podosta Rusa i Ruskiwa iz saniteta, dosta ènski -
wa, nekoliko vojnih lekara, da dolaze neki znameniti dokto -
ri, ali se uz wihova imena ne pomiwu ni pomo}nici, ni sestre,
iako mora biti jasno da oni ne dolaze sami. I, ono {to odlikuje
svaku od tih vesti, jeste ~iwenica da nijedna od wih ne pomiwe
osobqe bez kojih medicinske misije ne mogu delovati, primera
radi: za rad u kuhiwama, u perionicama, u administraciji, za teh -
ni~ko odràvawe...
Pozivaju}i se na neidentifikovane izvore Ruskog Crvenog
krsta, Aleksandar Nedok pi{e da je iz Rusije oti{lo 123 lekara,
118 milosrdnih sestara, 41 medicinar, 70 lekarskih pomo}nika
(fel~era) i 4 apotekara.
Mawe poznate re~i
Abaxija - kroja~ koji izra|uje odela od sukna.
akov - mera za te~nost, oko 56,6 litara.
ar{in - mera za duìnu, izme|u 65 i 75 cm; lakat.
kompres - vrsta zavoja koji se, natopqen vodom ili kakvom lekari -
jom, stavqa na bolesno mesto radi le~ewa.
oka - mera za zapreminu, oko 1,5 l; mera za teìnu, oko 1, 28 kg.
pamuklija - mu{ki (naj~e{}e) odevni predmet od pamu~ne tkanine.
pud - ruska mera za teìnu, oko 16,4 kg.
sanitar - obi~no vojnik u sanitetskoj slu`bi.
sukno - debela tkanina od vaqane vune.
tren - kola s opremom koja prate vojsku na mar{u, komora; sanitet -
ski voz.
feld{er (fel~er) - lekarski pomo}nik; vidar, ranar.
funta - engleska mera za masu, oko 0,45 kg.
cent - 100 funti; engleska (50,8 kg) jedinica za teìnu.
{arpija - ~isto platno ra{~e{qano na konce, nekad upotre b qa va -
no (umesto dana{we vate) za previjawe rana; ~e{qanica, svilac.
Bolnice
Ratne bolnice. U novosadskim listovima Zastava i Srbski
narod, ovaj sa stav qa~ uspeo je da otkrije svega petnaestak bol -
ni ca, namewe nih ne samo zbriwavawu srpskih rawenika sa boji -
{ta po Srbiji, nego i le~ewu civilnih bolesnika, kako sledi:
Jedna ratna bolnica bila je na Kalemegdanu, u zgradi u kojoj
je nekad bio hotel Srpska kruna a danas Narodna biblioteka (u
Ulici kwaza Mihaila).
Beogradsko ènsko dru{tvo otvorilo je svoju bolnicu u po -
lu gimnaziji, odnosno niòj gimnaziji.
Jedna bolnica sme{tena je u zgradi Vojne akademije u Beo -
gra du (1, broj 107 od 18/30. jula 1876).
Dr Mundi otvorio jednu bolnicu u Top~ideru.
Rusko dru{tvo Crvenog krsta podiglo je veliku bolnicu u
Top~ideru (1, broj 118 od 6/18. avgusta 1876).
Ruski staroverci doneli bolnicu sa 200 posteqa; nije zapi -
sano gde je postavqena, da li u Beogradu, da li negde bliè ra ti -
{tu (1, broj 119 od 8/20. avgusta 1876).
Ministar vojni naredio da se ka sar na u Top~ideru isprazni,
eda bi rusko dru{tvo Crvenog krsta u woj otvorilo bolnicu (1, broj
123 od 15/27. avgusta 1876).
Vest od 20. septembra/2. oktobra kazuje da je rusko dru{tvo
Crvenog krsta otvorilo u Beogradu jo{ tri nove i vrlo lepo
name{tene bolnice: jednu u osnovnoj {koli mu{kog razreda kod
~itaonice, drugu u osnovnoj {koli ènskog razreda u istoj zgra -
di na Kalemegdanu i tre}u u zgradi bogoslovije (1, broj 145 od 22. sep -
tembra/4. oktobra 1876).
Prema vesti od 29. septembra/11. oktobra, Ministarstvo voj -
no naloìlo je da se u Beogradu otvore ~etiri nove bolnice: u zda -
wu vi{e ènske {kole i sudskim zgradama saveta, apelacije i ka -
sacije (1, broj 151 od 3/15. oktobra 1876).
Prema vesti od 2/14. oktobra, u Beogradu, u zgradi Velikog
su da, Rusi otvaraju jo{ jednu bolnicu (1, broj 154 od 10/22. oktob ra 1876).
U zgradi Velike {kole Rusi otvaraju novu bolnicu sa 200 kre -
ve ta (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
U Deligradu radi vojna bolnica. Do pre izvesnog vremena
dr àli su je Englezi, a od wih su je preuzeli Rusi; bolnicom
ruko vodi major dr Stepan Stepanovi} [imera (1, broj 163 od 22.
oktobra/3. no vembra 1876).
Knegiwa [ahovska do{la iz Jagodine u Beograd sa ciqem da
stvori uslove za preseqewe svoje bolnice u Beograd (1, broj 171 od
10/22. novembra 1876).
Prema vesti beogradskih Srpskih novina od 14/26. avgusta
1876. godine, preuzetoj iz Moskovskih vjedomosti, iz Kazawa je
oti{ao sanitetski odred snabdeven hirur{kim instrumentima
i svim zavojnim sredstvi ma za bolnicu od 500 rawenika; s raz lo -
gom treba verovati da je taj odred otvarao svoju posebnu bolnicu,
negde uz rati{te.
Radile su i bolnice u Kragujevcu, ]upriji, Svilajn cu, Poà -
re vcu, Para}inu, Smederevu...
Prema podacima Aleksandra Nedoka, saop{tenim u preda -
vawu Ruska sanitetska pomo} Srbiji u wenim oslobodila~kim
i odbrambenim ratovima 1804-1917, odrànom 21. aprila 2008.
godine, u organizaciji Akademije medicinskih nauka Srpskog le -
karskog dru{tva:
1. Rusko osobqe u celosti je dràlo bolnice Ruskog Crvenog
krsta u Top~ideru, Smederevu (lazaret moskovskih starovera ca),
Kragujevcu (Kazanski odred), ]upriji, Aran|elovcu (dru {tvo
krimskih milosrdnih sestara) i Ruskoj bolnici u Poàrevcu;
2. Ruskog osobqa bilo je delimi~no u Stalnoj vojnoj bolnici
u Beogradu, Bolnici Srpskog ènskog dru{tva i Srpskog Crve -
nog krsta u Beogradu, Vojnoj bolnici u Kragujevcu, rezervnim bol -
nicama u [apcu, Obrenovcu, Kragujevcu i â~ku, te privreme ni m
bolnicama u Vaqevu i Ivawici i Drumskoj bolnici u Aran|e -
lovcu;
3. Celokupno rusko osobqe bilo je u drumskim bolnicama u
Saraorcima, Grockoj, Axibegovcu, Karanovcu (Kraqevu), Bato -
~i ni, Bagrdanu, Ubu, Harkovskoj ambulanciji u Jagodini, Dor -
pat skoj ambulatoriji za te{ko rawene u Svilajncu, Odredu dr
Romanovskog u Beogradu, Odredu Peterbur{kog komiteta u Kra -
gu jevcu i [apcu, Odredu dr Rineka u Jovanovcu, Odredu dr Ne -
sterova u Jagodini, [apcu i Zlotu i Odredu dr Ruwina u Gorwem
Milanovcu i â~ku;
4. Rusko osobqe dràlo je Ambulanciju na Ju`nom frontu
(Sv eti Roman, [iqegovac, Vukawa), Odred u zoni Aleksinca, is -
turene ambu lante na Dinskom frontu u Prwavoru, na Ju`nom
fron tu u Vuka wi i u Negotinu, a Novgorodski sanitetni od red
delovao je u Deligradu.
Rusi u Crnoj Gori
Dobrovoqci u Crnoj Gori. Jedini novinski zapis o dobro -
vo q cima pod oru`jem u Crnoj Gori jeste onaj kojim se Ruski mir
(broj 253/1876) osvr}e na ~u|ewe mnogih stranaca {to tamo nema
ruskih dobrovoqaca. Tome ima vi{e uzroka, i mi }emo samo dva
navesti: prvo - mi, Rusi, tvrdo smo uvereni, da se Crnogorci i
be z nas znaju boriti i da }e i bez nas svr{iti ra~un s Turcima.
Mi ih nemamo ni ~emu u~iti, naprotiv, mi im se divimo i gotovi
smo da se od wih pou~imo. [aka junaka bori se 400 godina s Tur -
skom, borila se nekad s Francuzima, a bori}e se i s celim svetom
- pred takvim junacima sva Rusija s po{tovawem skida kapu!
Drugi je uzrok, {to je te{ko dopreti u Crnu Goru. Kako da
odu na{i dobrovoqci tamo? Te{ko im je i suvim i morem. A ako
kojom sre}om koje odeqewe srpske vojske prodre dubqe i sastane
se sa crnogorskom vojskom - onda }emo se videti s Crnogorcima.
To bi najpre mogla u~initi ibarska vojska, jer od Nove Varo{i i
Sjenice do granice crnogorske ima svega 40 vrsta (ne{to vi{e
od 40 km). ûd novato je {to do sada nije bar poku{ano da srpska
vojska stupi u vezu s crnogorskom. Ilija ôlak-Anti}, moè se
kazati, slabo je {ta radio. Sad, kako je postavqen za komandanta
|eneral Novoselov, stvar ide na boqe; on se 11/23. oktobra digao
na Novu Varo{ i tamo izvojevao odsudnu pobedu. Nema sumwe, ciq
wegove operacije jeste da se sjedini sa Crnogorcima (1, broj 164 od
27. oktobra/8. novembra 1876).
Ruski sanitet u Crnoj Gori. I, kad ve} u Crnoj Gori nije bi -
lo ruskih dobrovoqaca pod oru`jem, preostaje samo da se ovde,
na osnovu retkih izve{taja s li ca mesta, kaè koja re~ o ruskom
sani te t skom osobqu i wiho vom delovawu uz crnogorsku vojsku.
Dakle:
r Naro~iti dopisnik Zastavin iz Danilovgrada javio 8/20.
av gust a da se u Danilovgrad donose mnogi rawenici od na{e voj -
ske iz Podgorice, zbog ~ega su ve} i neke ku}e spremne za bolni -
ce, a ruski lekari sa svojim pomo}nicima... ve} primaju i previ -
jaju rawenike.
Danas sam obi{ao dve takve bolnice, gde sam od samih lekara
~uo kako su izaslati od moskovskog slovenskog komiteta, pa pre -
ma potrebi ure|uju i podiù vojni~ke pokretne bolnice (jedna od
takvih bila je i ona na Bio~u, u dolini Mora~e, koja je pri hva -
tala rawenike sa boji{ta po Ku~ima - IP), u kojima }e boles -
nici dobijati prvu negu dokle se toliko ne oporave da se mogu bez
opasnosti za ìvot prenositi u glavne bolnice. Moskovski
komitet je brzojavom od prethodnog dana stavio na raspoloèwe
neograni~ena nov~ana sredstva namewena uspe{nijem le~ewu cr -
nogo r skih rawenika i bolesnika.
Kwaz Nikola je naloìo svim vlastima da pomognu delov a -
we bolni~kih slu`bi, sa ciqem da se bolesnicima bri`qi vo m
negom i nadzorom koliko je god mogu}e vi{e olak {a ju muke i bo -
lovi, {to su ove i u~inile, staviv{i se na raspo lo èwe leka ri -
ma (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r Peterbur{ke Vra~ebnie vjedomosti od 1/13. oktobra pi{u
da je do 12/24. septembra u Crnu Goru oti{lo 14 lekara, 13 fel -
~era i 12 milosrdnih sestara (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876).
Po svoj prilici, to nije bilo dovoqno za crnogorske uslove,
pa je knegiwa Nade`da [~ehovska, koja deluje na Cetiwu, zamo -
li la moskovski komitet da {to pre po{aqe jo{ nekoliko mi lo -
srdnih sestara (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876).
r Budu}i da je ratni sukob jewavao, Rusi su procewivali da
se wino medicinsko osobqe moè postepeno povla~iti. U skla du
s takvom logikom, general Stefan Feodorovi~ Pawutin, upra vi -
teq ruskog dru{tva Crvenog krsta na Cetiwu, s ve}im delom ru -
skih lekara vratio se u Rusiju.
Ostalo je 10 milosrdnih sestara i 12 fel~era; wihov je za da -
tak bio da vode brigu o rawenicima sme{tenim u dvema pre osta -
lim cetiwskim bolnicama, ali i o mnogim rawenicima raspo -
re |e nim po ku}ama zbog nedostatka bolni~kog prostora (1, broj
165 od 29. oktobra/10. novembra 1876).
r Deset dana kasnije, Zastava objavquje vest poslatu 26. okto -
b ra/7. novembra iz Kotora:
Po{to je primirje u~iweno do 20. decembra, crnogorski vi -
tezovi vrati{e se onomadne svojim ku}ama da otpo~inu posle ~e -
tvoromese~ne qute borbe sa turskom soldatijom...
Po dobijenom izve{}u, u stawu sam dostaviti podatke za ce -
tiwske bolnice, kako sledi:
U danilovskoj bolnici nalazi se 73 rawenika, koji dosta do -
bro napreduju - ve}ina je raweno sa prelomom sastava, wima su i
operacije vr{ene, koje Crnogorac, nevi~an takvome urednom le -
~ewu bra}e na{e Rusa, te{ko trpi, no ipak uvi|aju}i spasewe
svojemu ìvotu, pristaju na to... Lekar Lebedijev osobito se zau -
zi ma o le~ewu ove vrste, a sestre pri previjawu pomaù mu.
U velikoj sobi nalazi se 18 rawenika pod nadzorom milosrd -
ne sestre Visocke... U drugoj sobi mnogi su lako raweni... U tre -
}oj sobi, zvanoj hercegova~ka, ima 20 rawenika, koji su ve}im de -
lom raweni u ruke i u bedra. U dowem odelewu nalaze se dve so be
sa 23 rawenika, na koje pazi i neguje ih sestra Karoleva.
U pove}oj sobi pri ulasku u bolnicu nalazi se mala apoteka,
osobito mjesto |e dolazi svaki dan po 20-30 bolesnika od narav -
stvene bolesti (nisu rawenici - IP), koje le~i lekar Anoev i
wegova gospo|a. Pri izja{wavawu bolesnih, nalazi se u slu`bi g.
Lepava, u~iteq mostarski, kao tuma~ ruskih lekara, i jo{ dva
pomo}nika koji razdaju ceduqe u vezi s unutra{wim i spoqnim
bolestima.
Rawenici dobijaju nedeqno po dva puta ~istu ko{uqu, kao i
~ar{ave, ga}e, ~arape i rupce (maramice), ru~ak, ve~eru i svako
negovawe.
Mese~no izdràvawe iznosi na 300 rawenika 5.000 forinti,
na plate celog ruskog personala u dve bolnice 960 forinti, a za
nabavqawe svih lekarija i potrebnih stvari me se ~no se tro{i
20.000 forinti.
Glavna apoteka nalazi se u bolnici danilovskoj pod upravom
Nikolaja Karlovi~a koji sam izra|uje lekarije - wemu pomaè
jedan momak u prire|ivawu ceduqa i bo~ica, kao i u slawu kod
sviju lekara. Doma}ica ove bolnice, sestra Giqarevskaja, ima svo -
ga kuvara koji sa dvema pomo}nicama sprema jelo; ona nastoji da
hrana svakome bude obilata, daju}i svakome rakiju (koji ho}e),
vino, kafu i ~aj - a osim toga general-upraviteq sanitetskog
dru{tva, duvan razdaje svake ne|eqe.
Sa danilovskom bolnicom, koja nosi ime Bolnica Danilo I,
kao i biqardom, ima 300 rawenika koje izdràva dru{tvo ruskog
crvenog krsta. Upravqa (bolnicom) i administraciju vodi pro -
to |akon cetiwski Filip Radi~evi}... koji nastoji, koliko je mo -
gu}e, zadovoqiti rawenike, kao i da se povinuju lekarima - koji
ozdrave da ih otpravqa ku}i, sa znawem starije sestre Nade`de
S~ehovske i lekara Lebedjeva. Pomenuta sestra toliko je milo -
st i va, i obilatu pomo} daje otpu{tenim rawenicima, da se u pu -
nom smislu moè majkom nazvati. Ona im daje haqine i obu}u, pa
i po koju forintu, kako je kome ku}a daleko (1, broj 170 od 7/19. nove m -
bra 1876).
r U istom broju objavqeno je i drugo pismo iz Kotora, posla -
to 29. oktobra/10. novembra, u kome se prili~no podrobno prika -
zu je trenutno stawe u cetiwskim bolnicama. Iz pisma se, dakle,
mo è saznati da se od trista rawenika pomenutih u prethodnom
iz ve{taju (72 u Danilovoj bolnici, 120 u Biqardi, 60 pod dva
veli ka {atora i u cetiwskom manastiru i 47 u mawim {ato ri -
ma), pove lik broj izle~io; preostale rawenike i daqe le~e sta -
ri ji lekar Evgenije Pavlov i wegova gospo|a Olga Ivanovna, se -
stre Dole bi lova i Petrova, lekari Unterberger i Saluha, pet
fel~era i jedna Nemica, tako |e iz Rusije.
80 Ilija Petrovi}
Svaki rawenik ima svoj poseban krevet, urednu bolesni~ku
ode}u, sto~i} i stolicu. O izdavawu hrane i dnevnim obrocima
brine sestra Sagovskaja.
Svi izdaci uredno se kwiè u glavnoj kwizi, na kraju mese c a
podnose se sekretaru ruske misije N. Tregubovu koji provera va
sve ra~une i izdaje novac; po{to ra~un overi i opunomo}eni ge -
neral-upraviteq, Tregubov raportira upravi Crvenog krsta u
Petrogradu.
Iz pisma saznajemo da je crnogorska vlada bila na ruci
sanitetskom dru{tvu Crvenog krsta, dav{i mu za sve bolnice
svoj ogrev besplatno, na koju svrhu je ekonom opunomo}en da se
drva seku u koli~ini dovoqnoj za zagrevawe u zimskim uslovima;
zima je do{la ranije.
r Dopisnik iz Kotora oglasio se i 7/19. novembra, ve{}u da se
rawenici u cetiwskim bolnicama lepo oporavqaju, tako da su
mn ogi poslati na ku}nu negu. Personal ruski na Cetiwu sva mo -
gu}a sredstva upotrebquje za pomo} rawenicima. Upraviteqica
cetiwskog ènskog zavoda Nade`da Petrovna Pacevi~ sa sest -
rom Aleksandrom, Ruskiwe, dala je svoju veliku ku}u od 24 sobe i
sve ustupila u korist rawenika.
Jo{ se moglo saznati da su sanitarne prilike u wegu{koj bo l -
nici bitno izmewene: po~etkom oktobra (po starom ra~unawu)
Odlazak ruskih oficira iz Sankt Peterburga
Crte`: M. G. Broling, engleski dopisnik iz Rusije
ta mo se le~ilo 95 rawenika, a posle mesec i po taj broj smawen je
na svega 20. Stoga, izdata je naredba da se svi rawenici iz Wegu -
{a prenesu na Cetiwe, te da se za wima preseli i sve rusko sani -
tetsko osobqe (1, broj 176 od 19. novembra/1. decembra 1876).
r Prestankom ratnih sukoba i postepenim izle~ewem pojedi -
nih ra wenika vidno je smawen obim bolni~kih poslova na Ceti -
wu. Zbog toga je misija Ruskog orlovskog dru{tva, koju su ~inili
doktor Stankijevi~ i nekoliko milosrdnih sestara, napustila
Ce ti we i 26. novembra/7. decembra krenula put Rusije. U me|u vre -
menu, po{to je nepunih pedeset rawenika i bolesnika preba~eno
u Danilovsku bolnicu, zatvorena je i bolnica u Biqardi.
r Nagove{teno je da }e se u Petrograd uskoro vratiti i Rusko
ènsko sanitetsko dru{tvo, koje je svojim trudom i po`rtvo va -
wem mnogo polze u bratski crnogorski narod prenijelo (1, broj
189 od 14/26. decembra 1876); to se i dogodilo 16/28. decembra, po tele -
grafskom nalogu ruske carice. Uzrok za{to su one pozvane...
jeste to, {to se tamo ~ine pripreme za rat.
Za lije~ewe raweni ka koji se jo{ nalaze u na{im bolni ca ma
ostavqeni su dva hirurga, gospoda Krukovski i Lebedjev, i dvi je
milosrdne sestre. Kao {to za milosrdne sestre sa pohvalom po me -
nusmo da su radili oko na{ih, moram napomenuti, iako nam ni je
milo, da g. Krukovski ne odgovara potpuno svojoj du`nosti, ko ji
se sasvim surovo pona{a spram rawenika.
Osim ova dva hirurga ostao je ov|e doktor medicine g. Ano -
jev sa svojom gospo|om, koji se tako marqivo trudi oko boles ni -
ka, kao dobar otac oko svoje dece (1, broj 1 od 4/16. januara 1877).
r Narednih dana javqeno je da Konstantin Buh, ruski opuno -
mo }enik na Cetiwu, koji izdràva rusko osobqe za rawenike
cr nogorske... priprema svoje magazine i robu za budu}e rawenike
u slu~aju predstoje}eg rata. Sprema krevete, obu}u, raznu robu i
sve {to je nu`no, da se moè na}i pripremqeno do 20. februara.
U Rusiju je otpravio lekare Krukovskog, Anojeva i Lebedjeva, sa -
mo je ostavio lekara Maksimovi~a sa tri fele~era, apotekara,
dv ije sestre milosrdne i ekonoma, koji sad sastavqaju ceo perso -
nal ruskog crvenog krsta na Cetiwu (1, broj 11 od 21. januara/2. feb ru -
ara 1877).
r A dvadesetak dana kasnije, saznalo se da je carica Aleksan -
d ra daro va la zlatne ~asovnike milosrdnim sestrama krstovozdv i -
ènskim, za wihov neumorni rad u Crnoj Gori oko rawenika (1,
broj 24 od 13/25. februara 1877).
82 Ilija Petrovi}
Za dobrovoqce i protiv wih
O moralu i odgovornosti. U Rusiji se dobrovoqa~ki pokret
za pomo} Kneèvini Sr b i ji i wenoj vojsci pratio s velikim odu -
{evqewem, ali je izvesno da je bilo i onih koji su na sve to gle -
dali s omalovaàvawem, pre zirom i, ~ak, ne skrivenom mr`wom.
Ovoj drugoj Rusiji pripadali su qudi bez predstave o sopstvenoj
moralnoj odgovornosti pred potomstvom i sa sumwivim ili ni -
ka kvim ose}ajem nacionalne i verske pripadnosti, a wen najiz -
ra zitiji predstavnik bio je Lav Nikolajevi~ Tolstoj, gorostas
iz Jas ne Poqane, koji je svoje poglede na sve to najjasnije pred sta -
vio u osmoj glavi svog romana Ana Karewina. Onima mawe pozna -
tima, a naro~ito sasvim nepoznatima, godilo je {to svoju moral nu
i nacionalnu ni{tavost mogu sakriti iza Tolstojevih re~i.
Tolstoj i podraàvaoci. Znalo se u Rusiji da je novinar
M o skovskih vesti ispisao, dok je rat jo{ trajao, da su Srbi na rod
zemqoradni~ki i miran, narod koji je u toku dugotrajnog mi ra
zaboravio svo je ratni~ke tradicije i koji nije stigao da u za me nu
za wih izgradi ~vr stu narodnu svest koja povezuje svaku istorij -
sku naciju... Ali mi ne moèmo zaboraviti da su Srbi odu{evqe -
no i slo`no ustali da pomognu svojoj bra}i po krvi koja su bila
zlo~ina~ki mu~ena. Ruski narod ne}e napu stiti Srbe u ovom za
wih stra{nom trenutku, i krv Rusa pokazala je kako je ~isto bilo
wihovo u~e{}e, kako je herojski nesebi~na bila wihova `rtva i
kako su besmislene neprijateqske klevete da Rusija èli da iz -
vu~e korist iz situacije u Srbiji. Neka se}awa na hrabre Ruse
ko j i su pa li za Srbiju posluè kao veza bratske qubavi dvaju na -
ro da, tako bliske po krvi i veri (8, 18).
Iz pisawa ovog tada najuticajnijeg ruskog politi~kog gla -
sila, ali i stavova koje je general êrwajev izricao obra}aju}i
se ne samo ruskim dobrovoqcima ve} i celoj Rusiji:
- da su dobrovoqci sluìli ideji slovenske slobode, {to je
bio duàn da u~ini svaki Slovenin;
- da je srpski narod s pravom o~ekivao priznawe od celog
ob ra zo vanog sveta za sve do sada besprimerne podnesene `rtve u
ovome svetom ratu, koji je rat civilizacije protivu varvarstva,
rat svetlosti proti vu mraka, rat vrlina protivu poroka;
- da, uistinu, srpske `rtve jesu sveta veza koja spaja ovu zem -
qu - ovu nadu ju ` nih Slovena - s ostalim slovenskim svetom, a
na ro~ito s Rusijom;
- da je na srpski na rod pao sav teret slovenskog pitawa, a od
golemog naprezawa on je skoro iznemogao u borbi;
Na drugoj strani, Tolstoj je izvukao jednostavan zakqu~ak da
je slovensko pi tawe postalo jedno od onih modernih zanosa, ko -
ji, smewuju}i se jedan za drugim, sluè dru{tvu stalno kao pred -
me ti za zanimawe (kao po{tapalica, takore}i - IP); video je i
to da su se mnogi qudi zanimali tim poslom iz koristoqubivih i
sujetnih namera. Dopu{tao je da novine {tampaju mnogo {ta ne -
potrebno i preuve li~ano, samo u nameri da obrate na sebe pa`wu
i da nadvi~u dru ge. Video je da su u tom op{tem dru{tvenom po -
kretu isko~ili na pred, i najvi{e vikali nesre}ni i uvre|eni:
glav nokomanduju}i bez vojske, ministri bez ministarstava, novi -
na ri bez novina, {e fovi partija bez partizana. Video je da tu
ima mnogo lakomis le nog i sme{nog (7, 378-379).
Izvukao je takav zakqu~ak iako mu nije bilo nepoznato da je,
tih godina, pokoq jednoveraca i bra}e Slovena kod wegovih
sunarodnika izazvao sau~e{}e prema pa}enicima i negodovawe
protiv ugweta~a, te da je juna{tvo Srba i Crnogoraca, koji su
se borili za veliku stvar, izazvalo u celom (ruskom) narodu è -
qu da se pomogne bra}i, i to ne re~ju nego delom (7, 379)
A kad je upoznao prvu grupu dobrovoqaca, u vozu, zabeleìo
je da su oni sedeli u uglu vagona, glasno razgovarali, i o~evidno
znali da je pa`wa putnika... obra}ena na wih. Najglasnije od svi -
ju govorio je visoki mladi} s upalim grudima. On je o~evidno bio
pijan, i pri~ao ne{to {to se dogodilo u wihovoj radwi. Pa je
vreme dok su dobrovoqci na nekoj usputnoj stanici iza{li da po -
piju koju ~a{u, dodelio jednom saputniku, starcu, u~esniku u dva
rata, znalcu vojni~kih poslova i likova, da bi od wega, za svoju
budu}u kwigu, saznao kakvih su karakternih osobina isti ti do -
brovoqci. I onda je samouvereno zapisao da su to, po wihovu iz -
gledu, i po odva`nosti sa kojom su usput okretali ~uturice, bi -
li hr|avi vojnici, {to je nesumwiva potvrda ranijeg star~evog
iskustva da je iz wegove varo{i po{ao jedan vojnik... ina~e pija -
nica i lopov, koga niko nije hteo da uzme za radnika (7, 383-384)
Potom je u istu ravan stavio i svog junaka Vronskog, opisu ju -
}i ga kao beznadnog ~oveka. Ja, kao ~ovek, po tome sam do bar, {to
ìvot za mene ni{ta ne vredi. A da u meni ima dosta fizi~ke
energije da uletim u kare i da smrvim ili poginem, to znam. Meni
je milo {to imam za{to da dam svoj ìvot, koji, nije da mi je ne -
po treban, nego mi je ogadio. Nekome }e trebati (7, 388).
Tolstoj }e pa`qivo saslu{ati i drugog svog sagovornika ko -
ji tvrdi da je odlazak ruskih dobrovoqaca u Srbiju prost izraz
~ove~anskog, hri{}anskog ose}awa, po{to tamo ubijaju jedno -
kr v nu i jednovernu bra}u. A ba{ i da nisu bra}a, jednoverni, nego
prosto deca, ène, starci, ose}awe se budi, i Rusi im jure u po -
84 Ilija Petrovi}
mo} da se prekrate ti uàsi; oni tamo idu da za{tite napad nu -
tog, ali }e Tolstojev Qevin takvo razmi{qawe odbiti sopstve -
nim uverewem da ne bi nikog ubio (7, 415-416).
Ako sve{tenici ~itaju molepstvija u crkvi, ~ak i kad blago -
siqaju ruske dobrovoqce kao pioni re bu du}e sl o bode slo ven -
ske koji su obavezni da {tite ne samo na{u bra}u i jedno ver -
ce, ve} i da ~uvaju i brane rusko ime i rusku ~ast, Tolstoj }e
re}i da u tome ne vidi ni{ta zna~ajno: Naredili sve{teniku da
~ita molepstvije, i on ga pro~itao. Ni{ta narod tu nije shva -
tio. Ru`no je pisao i o kupqewu nov~anih i drugih pri loga za po -
mo} rawenicima i sirotiwi u Srbiji: kad su od sve {te nika ~uli
da treba prilagati za bogo ugodno delo, qudi su vadili po kopej -
ku i davali. Ali za {ta, nisu znali (7, 416)
Kad wegov sagovornik kazuje da vidimo stotine qudi koji
ostavqaju sve, samo da posluè pravednoj stvari, da dolaze sa
svih krajeva Rusije, i otvoreno i jasno izraàvaju svoju misao i
nameru, da prilaù gro{eve ili sami idu i otvoreno govore za -
{to, Tolstoj }e besprizivno re}i da }e se u narodu od osamde -
set miliona uvek na}i ne stotine, kao sad, nego desetine hiqada
qudi koji su izgubili dru{tveni poloàj, raspusnici, i koji su
uvek gotovi - u ~etu Puga~ova (Jemeqana Ivanovi~a, oko 1742 -
-1775, donskog kozaka, ustanika protiv carice Katarine II - IP)
... u Srbiju. I ne}e mu se dopasti sagovornikov komentar da ne
idu samo stotine, i ne samo raspusnici, nego najboqi predsta v ni -
ci naroda (7, 417).
A kad isti taj kaè da se sad ~uje glas ruskog naroda gotovog
da ustane kao jedan ~ovek i da se `rtvuje za potla~enu bra}u, on
snebivqivo priznaje da narod `rtvuje, i gotov je da se `rtvuje za
svoju du{u, ali ne za ubistvo (7, 419)
Po{to je od istog sagovornika malo ~uo a malo pre~uo vizi ju
po kojoj }e oslobo|eni slovenski narodi... zajedno s Rusijom za po -
~eti novu epohu u istoriji, sve te kombinacije o zna ~aju slo ven -
skog elementa u svetskoj istoriji u~ini{e mu se tako ni{tavne u
pore|ewu s onim {to se doga|alo u wegovoj du{i (7, 424).
Mogao bi neko re}i da su u kwigu uvr{}ene re~i svih koji su
o ruskim dobrovoqcima pri~ali ovako ili onako, ili koji su
mawe ili vi{e protivre~ili svojim neistomi{qenicima, ali je
izvesno (s obz i rom na Tolstojev obi~aj da svojim junacima ne daje
imena slu~ajno), da je Qevin, ili Levin (u zavisnosti od toga ka -
ko mu ko prevodi prezime), wegov omiqeni junak u tom veliko m
romanu, taj ovla{}eni protivnik ruskih dobrovoqaca i taj raz -
draèn do rastrojstva hipohondar - glavom Tolstoj. To prezime
Tolstoj je izveo od svog li~nog imena (Lev, QevLevin, Qevin),
a napadi na generala êrwajeva i ruske do brovoqce u Srbiji plod
su Levinove (Qevinove) teorije o ratu: Rat je, s jedne strane,
tako ìvotiwska, surova i uàsna stvar, da nijedan ~o ve k, da i ne
kaèm hri{}anin, ne moè li~no primiti na svoju odgovo r nost
po ~etak rata, to moè samo vlada, koja ima za to potrebu, i ko ja do -
lazi u situaciju da vodi rat. S druge strane, i na osnovu zd ra voga
razuma, u dràvnim poslovima, osobito u poslovima rata, gra|ani
se odri~u sv o je li~ne voqe, po{to privatni qudi ne mogu uzi -
mati u~e{}a u ratu bez vladine dozvole (7, 415).
Makar koliko Levina nazivao nepostoje}im, Dostojevski
ne moè odbaciti nekoliko nepovoqnih ~iwenica o Tolstoju:
sv ojom Anom Karewinom on je svima, najpre svojim ~itaocima, a
po tom i onima kojima sadrìna tog velikog romana bude prepri -
~ana, stavio na znawe da ne podr à va ruski nacionalni pokret, da
ga ne razume i da mu ~ak proti v re~i; on kaè da su predstavu o
dobrovoqa~kom pokretu, kao na cionalnom, namerno falsifi ko -
vale poznate li~no sti a potom ih podràli novinari; on tvrdi
da su svi dobrovoqci bili ili izgubqeni qudi i pijanice ili
prosto glupaci; on je uveren da ni kakva turska zlo~instva nad
Srbima i Bugarima ne mogu u ru skom na ro du izazvati neposredno
ose}awe àqewa i da neposre d nog ose }a wa za ugwetene Slovene
nema i ne moè biti (8, 174).
Moè se smatrati ne sumwivim da je takav Lav Tolstoj, bezo -
se }ajan prema srpskom stradawu, svojim stavovima prema rusko -
-srp skim (ili srpsko-ruskim) od nosima, zasecao korene sloven -
skog jedin stva i podrivao duhovnost svojih ruskih saplemenika.
On se u Ani Karewinoj vrlo trudio da rusku jav nost okrene pro -
tiv generala êrwajeva i ruskih dobrovoqaca u srpskoj vojsci, a
wegovo roma nopi sa we , kroz re~i Levinove (ili: Qevinove), iska -
za }e ne samo sopstveno otpadni{tvo od svog narodnog bi}a, ve} }e
ista}i i mo ralno ni{tavilo takvih ot pad ni ka, i tada i kasnije.
Na osnovu toga, mnogi ruski Levini i Tolsti rekli su da je
êr wa jev bio pustolov, da je ratovao u Srbiji iz ~astoqubqa i
da je na taj na~in èleo da se istakne. Dostojevski je morao da se
odu pre Tolstojevoj logici, tako da je i Tolstoj od wega mogao na u -
~iti da je êrwajev sluìo velikoj stvari, a ne samo svom ~a sto -
qubqu i vi{e je voleo da `rtvuje gotovo sve - i sud binu, i svoju
slavu, karijeru, mo`da i ìvot, ali da ne napusti stvar... zato
{to je radio za ~ast i u interesu Rusije, i bio je svestan toga. Jer
slovenska stvar (srpska - IP) je stvar ruska... On je ostao i zbog
ruskih dobrovoqaca koji su svi pohrlili wemu, pod wegovu zasta -
vu, pohrlili su wemu zbog ideje, kao predstavniku te ideje. On ih
nije mogao ostaviti same i, dakako, u ovome se ogleda veliko du -
86 Ilija Petrovi}
{nost. Koliko bi wegovih kriti~ara, da su bili na wegovom me -
stu, napustili sve i svja, i ideju, i Rusiju, i dobrovoqce, ma ko -
liko da ih je! Treba govoriti istinu (8, 16).
U Tolstojeve podraàvaoce vaqa uvrstiti kneza Me{~er -
skog, koji je avgusta 1876. godine do{ao u Srbiju da se li~no upo zna
sa tamo{wim zbivawima. Ve} naredne godine on je u Petro gradu
objavio kwigu Mexerskogo V. Kn~z~ pis{ma Pravda o Serb-i, u
kojoj, govore}i o ruskim dobrovoqcima, iznosi zamerke zbog ne -
reda u {tabu |enerala êrwajeva i podvla~i da je na koman do -
va we ruskim dobrovoqcima, r|avo uticala raspra i mr`wa, iz me -
|u |enerala êrwajeva i |enerala Novoselova, i drugih starijih
ruskih oficira, koji se nisu slagali sa êrwajevom (23, 19).
Dostojevski zastupa prvu Rusiju. Da bi se lak{e prepoznala
ona prva Rusija, ~ija je vojna i sanitetska pomo} doprla do Srbije
u ratu 1876. godine, prene}emo ovde jo{ nekoliko redaka koje je
Do sto jev ski ispisao u nameri da urazumi velikog Tolstoja i one
ko ji su ga, po domino-efektu, bezglavo opona{ali.
(Neki, kao italija n ski dobrovoqac \uzepe Barbanti-Bro -
da no, na}i }e se u tom lancu kasnije; wemu je Ana Karewina lako
mogla do}i do ruku - {to se ne bi reklo i za Pi{~ev dnevnik -,
tako da je ruske dobrovoqce uspeo da podeli u tri vrste:
1. Propali svet, bez krova i bez hleba, koji se dobro zapo -
slio i do{ao je u rat zato {to nije znao {ta drugo da radi. To su
{akali, koji se opijaju...
2. Vojnici po zanimawu, qudi koji su do{li ovamo iz veliko -
du{nosti, iz èqe da naprave svoju karijeru, i jo{ iz ose}awa
du `nosti, po{to se ratuje protiv ve~nog, neumoqivog neprijate -
qa wihove otaxbine i wihove vere. To su obrazovane li~nosti, u
po~etku dosta simpati~ne i qubazne, ali koje se posle kratkog vre -
mena pokazuju naduvane, grube i naviknute da svakom zapovedaju.
3. Ova vrsta su qudi koji predstavqaju ono {to je dobro u ru s -
kom nezvani~nom narodu. To su dobrovoqci do{li da ponude svoj
ìvot iz ~istih velikodu{nih pobuda; veoma obrazovani mladi -
}i, u ve}ini bogati, vatreni, puni vere u revoluciju, ùdni da se
`rtvuju za plemenitu ideju, slabo uvereni u svoju mo} u Rusiji i
koji se ovde, u jedinstvu, nadaju da }e na}i polaznu ta~ku za veli -
ki pokret kome teè, ali su iznad svega odu{evqeni samoodri -
cawem i borbom, uvek qubazni, ìvahni, veseli, poneki put vole
da se provedu, ali su jaki karakterom, privla~e drugoga i wime
nehotice zavladaju - 18, 203-205.
I ovo razvrstavawe i ocene u wemu utoliko deluju ~udnije
kad se zna da je Barbanti-Brodano ratovao na drinskom frontu i
da, naj verovatnije, nije ni imao prilike da pobliè upozna ruske
dobr o voqce; pre }e biti da se s wima nije ni sreo. Svoj zapis on je
datovao sa 10. oktobrom 1876. godi ne, po novom ra~unawu, u Pet -
ko vici, pod Cerom, ali treba smatrati izvesnim da ga je kasnije,
u vreme kad je svoj rukopis pripremao za {tampu, preuredio pod
utiskom onoga {to je uspeo da sazna iz lan~a ne reakcije koju je
po krenuo Tolstoj).
Dostojevski }e, dakle, najpre re}i da je Srpsko-turski rat
1876. godine samo jedna od etapa na putu da is to~no pitawe bude
re{eno i da se ta etapa nije okon~ala pora zom generala êrwaje -
va, kako to govore neki wegovi proti v ni ci. Sada u Petrogradu
neke na{e budu}e vojskovo|e glasno kr i ti kuju operacije êr -
wa jeva, a politi~ari su povikali da je on upra vo zato kriv {to je
poveo Slovene i ruski narod u bitku pod ne mogu}im uslovima.
Ali sve ove na{e budu}e vojskovo|e zasad jo{ nisu bili u {krip -
cu kao êrwajev; to su sve oficiri koji su jo{ civili i koji è -
le da govore o barutu, a nisu ga jo{ ni omiri sa li... Iz jame koju je
êrwajevu u Srbiji iskopala intri ga, êrwa je va }e o~igledno iz -
vu}i ceo srpski narod... Isto~no pi ta we u{lo je u svoj drugi peri -
od posle careve gromke re~i koja je u srcima svih Rusa izazvala
blagoslov, a u srcima svih nepri ja te qa Rusije strah. Porta je sag -
nula glavu i primila ultimatum (8, 13).
Prostorno veoma udaqenom od Srbije, Dostojevskom nije
bilo te{ko da zapazi podelu na Srbiju u intrigama i na Srbiju
zabri nutu za svo ju slobodu, a na osnovu ruskog iskustva mogao je
zakqu~iti da ovde glavna meta nije êrwajev, ve} je u pitawu
reakcija protiv ~itavog pokreta. U Rusiji su to oni isti qudi
kod kojih se u toku ove godine sakupilo mnogo ù~i, qudi zli i
qutiti i koji za sebe kaù da su pre svega qudi reda. Za wih je
~itav ovogodi{wi pokret samo nered, a êrwajev samo jedan be -
stidnik (koji je) uleteo u avanture, kao kakav pustolov... Postoje
i qubiteqi reda druge vrste, qudi koji pripadaju najvi{oj inte -
ligenciji, koji s bolom u srcu gledaju kako toliko snage odlazi
za takvu, takore}i, sredwovekovnu stvar... Ovi protivnici êr -
wa jeva govore kako je uzalud prolivena ruska krv bez ikakve ko -
risti za Rusiju (8, 14).
Iz ovih posledwih re~i moglo bi se zakqu~iti da su proti v -
nici dobrovoqa~kog pokreta, ako ve} sami nisu bili voqni da se
u wega ukqu~e li~no, o~ekivali barem rusko teritorijalno pro -
{i rewe. Da bi im raspr{io takva nadawa, Dostojevski ih je mo -
rao podsetiti na ono o ~emu je pisao na samom po~etku pokreta,
da ovako visoko razvijen organizam kao {to je Rusija mora da
zra~i i svojim ogromnim duhovnim zna~ajem. Interes Rusije nije
88 Ilija Petrovi}
u osvajawu slovenskih krajeva, ve} u iskrenoj i toploj brizi o wi -
ma i pruàwu za{tite, u bratskom jedinstvu sa wima i preno{e -
wem na wih na{eg duha i na{eg pogleda na ujediwewe svih Slo -
vena. Samo materijalnom kori{}u, samo hlebom, ovako visoko
razvijen organizam kao {to je Rusija ne moè se zadovoqiti. I
nije fraza da je ceo ruski narod, svojim razumevawem za Srbe, po
samopo`rtvovawu i nesebi~nosti, religioznom strahopo{tova -
wu iskazao èqu da se `rtvuje za pravednu stvar (8, 15).
Brane}i êrwajeva i od srpskih intriga i od nadobudnih
ruskih protivnika ruskog dobrovoqa~kog pokreta, Dostojevski
je konstatovao da samo to {to je êrwajev u slovenskoj stvari
stao na ~elo ~itavog pokreta bila je genijalna vidovitost; samo
je genijalnim snagama dato da izvr{avaju ovakve zadatke. Slo ven -
ska stvar je po svaku cenu najzad morala otpo~eti... a bez êrwa -
jeva ona se ne bi tako razvijala.... Ako je slovenska stvar ve}
po~ela, ko bi drugi ako ne Rusija trebalo da stane na weno ~elo; u
tome i jeste misija Rusije - i to je êrwajev shvatio i podigao
zastavu Rusije. On je, zapravo, na vreme shvatio da bi samostalna
srpska vojna akcija, bez ruskog u~e{}a, brzo doìvela neuspeh,
isto kao {to mu je bilo jasno da jedini ciq celog poduhvata nije
bio brzi vojni uspeh: iz takvog uspeha nastajala je budu}nost
Rusije i slo venskih zemaqa (8, 15-16).
Kad se ruski |eneral êrwajev po sopstevnoj èqi obreo u
Srbiji i ponudio joj svoje usluge, dobrovoqa~ki pokret u Rusiji
dobio je svoj puni zamah. Kako Dostojevski kaè, svih dobro vo -
qaca... nije bilo bogzna koliko, tek nekoliko hiqada, ali ih je si -
gurno ispra}ala u Srbiju sva Rusija, naro~ito narod, pravi na rod,
a ne ni{tavila, kako naro~ito podvla~i ozloje|eni Levin; za
ni{tavila on smatra i dobrovoqce... [to se dobrovoqaca ti ~e,
moralo je biti me|u wima, naporedo s najvi{im po`rtvo va wem u
korist bli`wega, i prosto hrabrosti, okretnosti, lumpo va wa...
Jo{ nije sra~unato koliko je od tih lumparo{a - pijanica, qudi
koji su se izbrbqali, samo ako je takvih bilo me|u dobrovoq ci -
ma, poloìlo tamo daleko svoj ìvot za plemenitu stvar, te zato
i protiv wih se ne bi imalo {ta tako osu|uju}e i ~ak uvredqivo
re}i. Ali tvrditi da su pro{logodi{wi dobrovoqci svi odreda
bili bekrije, ispi~uture i izgubqeni qudi - u najmawu ruku, ne -
ma smisla (8, 193-194).
Da bi objasnio otkud toliki dobrovoqa~ki odziv, Dostojev -
ski podse}a da su se od samog postanka naroda ruskog i wegove
dràve, od samog kr{tavawa ruske zemqe, po~eli upu}ivati hodo -
~asnici... qudi bez pare, starci, penzionisani vojnici, stare è -
ne... s prosja~kim torbama na le|ima... iz we u svete zemqe, prema
grobu Gospodwem, na Svetu Goru i ostala mesta... A kad su se vra -
}a li u domovinu, wihove pri~e o hodo~a{}u su se sa straho po -
{tovawem slu{ale. Pa i uop{te, ruski narod veoma voli pri~e
o boànskom... U tim pri~ama, u pri~ama o svetim mestima,
ima za ruski narod ne~ega pokajni~kog i o~i{}uju}eg. âk lo{i,
ni{tavni qudi, {i}arxije i mu~iteqi, dobijali bi ~e{}e ~udnu
i nezadrìvu èqu da idu na hodo~a{}e, da se o~iste radom, pod -
vigom, ispune odavno dato obe}awe... Crta ova u ìvotu ruskog
na roda je istorijska... i samo se wome moè objasniti sva zago net -
ka svesnosti pro{logodi{weg pokreta naroda na{ega u korist
bra}e Slovena, kako se zvani~no govorilo pro{le godine, a sa -
da se tako izraàva samo u podsmevawu (8, 198-199).
I kad se proneo glas da agarjani zlostavqaju hri{}ane, ja -
vi{e se pozivi za priloge, zatim se pronese glas o ruskom gene -
ralu koji je oti{ao da pomaè hri{}anima, zatim po~e{e da se
javqaju dobrovoqci - sve je to potreslo narod... kao da je pozvan
na pokajawe i na duhovne pripreme za pri~est. Ko nije mogao da
ide sam, doneo bi svoj nov~ani prilog, ali dobrovoqce su svi is -
pra}ali, svi, sva Rusija (8, 199-200).
Na kraju, uz napomenu da je Lav Tolstoj video i priznavao ne -
sum wiv en tuzijazam koji je vi{e i vi{e rastao i sjediwavao sve
dru {t vene klase, i koji se nije mogao nesimpatisati (7, 379), do -
da }e mo i opravdawe koje mu je za mnoge neprihvatqive stavove,
uk qu ~u ju}i i neprijateqski odnos prema ruskim dobr o voqcima i
srpskoj sud bini, ispisala Mila Stojni}. Tolstoj je, kaè ona,
tokom prve polo vine sedamdesetih godina i mu~no bolovao i pa -
da o u depre sije i bio opsednut idejom o smrti i izmirio se sa wom,
~ime se odvojio od sudbonosnih procesa koji su se odvijali u
ruskom dru {tvu (7, I 5). Moglo bi biti i tako, ali se ne sme za -
nemariti ni velik uticaj wegovih re~i na mnoge u Rusiji, koji su
preuzi mali wegove stavove i potom ih {irili daqe, bilo kao sv o -
je, bilo kao pozaj m qene od velikog pisca; jedno ili drugo, Lav
Niko la je vi~ Tolstoj je ruskom dobrovoqa~kom pokretu u Srpsk o -
-tur skom ratu 1876. godine (i ne samo wemu, ve} i dobrovoqa{tvu
uop{te) pri ~i nio neizmernu {tetu.
90 Ilija Petrovi}
Brojke, i jo{ ne{to
@rtva za pravednu stvar. Za raspravu o ruskom dobrovo qa ~-
kom pokretu za odlazak u Sr psko-turski rat 1876. godine od poseb -
nog su zna~aja dva pitawa: prvo, koliko je dobrovoqaca do{lo u
rat, i pod oru`jem i iz sa niteta, i drugo, kako su na wih gledali
izve{ta~i, svedoci, u~esnici, istoriografija...
Koliko ih je bilo. Ve} u uvodnom delu ovog rada nagla {e no
je da zvani~na istoriografija u Srba govori o jednom relati v no
ma lom broju ruskih dobrovoqaca u srpskoj vojsci.
Vojna enciklopedija pomiwe ih na ~etiri mesta: jednom ih, u
neodre|enom broju, svrstava u rusko-srpski i rusko-albanski ba -
taqon... sa ruskim komandnim kadrom (10, 496), drugi put sugeri -
{e da se na komandnim mestima i po {tabovima nalazio ve}i broj
ruskih oficira dobrovoqaca (11, 117), tre}i put su ruski dobr o -
voqci posle zakqu~ewa pri mi r ja napustili Srbiju, a zadràno
je samo oko 50 oficira (11, 120), dok ~etvrti zapis (10, 496), vaqda
da bi otklonio nedoumicu oko pitawa da li su se, po zakqu~ewu
primirja, u Rusiju vratili dobrovoqci-vojnici a zadràni samo
oficiri, nedvosmisleno kazu je da je velik broj dobrovoqaca
upu}en i od Slovenskog ko miteta iz Rusije (oko 2.350 qudi, me |u
kojima i vi{e oficira, s generalom M. êrwajevom na ~elu).
Desetotomna Istorija srpskog naroda ne{to je {ire ruke,
te kaè da se srpskim trupama pridruìlo i oko 2.500 ruskih
dobrovoqaca... me|u wima i oko 700 oficira (12, 383-384).
Svi ovde upotrebqeni navodi, i cifre i stavovi, osloweni
su na doma}e (srpske) izvore, pre svega vojne. Budu}i da iskustvo
ovog au to ra, ste~eno vi{egodi{wim istraìvawem srpskog do -
br o vo qa ~ kog po kreta 1912-1918. godine, otkriva da sve srpske
vojne ko mande, od naj niìh do armijskih, ukqu~uju}i i vr hovnu, o
dobro vo q cima pru àju vrlo nepouzda ne podatke, ima mno go razlo -
ga da se posumwa u cifre date u pret ho d nim dvama pasusi ma. Ui -
stinu, vojne komande se vrlo trude da izbri{u, za ture, previde ili
bes krajno obe z vrede tragove o stvarnom broju dobrovoqaca i wi -
ho voj ulozi u bor benim aktiv nostima svoje vojske, s iskqu~ivim
ci qem da o~u va ju od lu ~u ju }u vojni~ku ulogu redovnog armij skog
sastava i, naro~ito, wegovih komandi (17, 44, 98, 117-118).
Kako u oslobodila~kim ratovima 1912-1918, tako i u Srpsko -
-turskom ratu 1876. godine.
U ovom drugom, odnos prema dobrovoqcima sa strane, naro~i -
to onima iz Rusije (kojih je, po prilici, bilo najvi{e), u srp -
skim zv a ni~nim krugovima, pre svega vojnim (i onima koji su im
povla|ivali), nije uvek bio blagonaklon. âk i pored ~iwenice
da u jednom pozici onom ratu nije imao ko da komanduje vojskom (uz
uvaàvawe navo d nog znawa u okr{ajima hajdu~kog tipa), srpski
|eneral Ranko Alimpi} ni je bio saglasan s ulogom koju su u srp -
skoj vojsci do bi li mnogi rus ki oficiri.
Ranko je odavao svaku po{tu Rusima, {to su do{li da pro -
livaju svoju krv za srpsku narodnu stvar; priznavao je generalima
ruskim sve vrline vojni~ke, ali odmah s po~etka iskazao je svoju
misao, da on nije za to, da im se daju glavne komande, stoga {to ne
poznaju duh i potrebe srpskog naroda, i {to Srbija nema da iz ve -
de na boji{te vojsku iz kasarni, kao {to je ruska... ve} narodnu
vojsku, gde je svaki srpski dràvqanin, pored toga {to je vojnik
poreska glava - doma}in, o kom se i na bojnom poqu mora voditi
{tedqiva ra~una. Ovako je Ranko govorio i generalu êrwa je vu
...i srpskim dràvnicima... u Beogradu (6, 635).
Bi}e da se o otporu komandnoj ulozi brojnih ruskih ofi cira
u srpskom ratu protiv Turaka mnogo pri~a lo, po{to je i Srbski
narod, ne pomiwu}i êrwajeva, o celoj stvari jasno izrazio svoje
uverewe: Mnogim zavid qivcima krivo je {to Rusi dolaze u po -
mo}, pa se najposle pitaju kako to da Rusi dolaze bez svakoga uste -
zawa i zazora... Ako ne}e svojoj bra}i pomagati, da kome }e, i ako
od wih ne}emo izgledati (o~ekivati - IP) pomo}i od koga }emo?
Zaista, ovo je sad prvi primer u povesti srbskoj da se narod u Ru -
siji zauzeo za stradaju}u bra}u svoju. Rusi nam u sva ~emu pomaù a
osobito u novcu. [to se ti~e na~elne politike ruske prema Sr -
biji, bila je Rusija vazda Srbiji naklowena, a dr ìmo da }e u sa -
da {wim okolnostima i na kl owenija biti, s obzi rom na javno mi -
{qewe naroda u Rusiji (2, broj 60 od 28. avgusta/9. septembra).
Otpor koji je ruskim oficirima, êrwajevu ponajvi{e, pru -
àn u Srbiji, kao da uop{te nije prikrivan. Ta ko se i moglo de -
si ti da Ruski mir od 8/20. oktobra ustvrdi da ru ski dobrovoq ci ne
ginu na srpskim boji{tima radi ra{irewa ruske vlasti niti ra -
di ukinu}a pariskog ugovora, nego radi uzvi {enog narodno-hri -
{ }anskog oslobo|ewa svoje nesre}ne bra}e is pod iga neverni~-
kog. Govoriti u tom slu~aju o u{}u dunavskom ili kakvom drugom
dobitku, zna~i prosto rugati se samim svetim ose }ajima Rusa. U
tom duhu moè se {aliti samo kakav stranac, a u ru s koj {tampi va -
qa tako zagrani~na podmetawa i izmi{qotine jed nodu{no i od -
lu~no odbiti. Pravi izraz op{teg glasa naroda mo è se u ovom
kri ti~nom ~asu svesti na slede}e: oslobo|ewe hri {}ana od iga
Turskog, i ni{ta vi{e (1, broj 158 od 15/27. oktobra 1876).
Ne mnogo kasnije, reagovao je na taj otpor i Dostojevski. On
se najpre osvrnuo na odbojne stavove ruskih oficira koji nisu
92 Ilija Petrovi}
ima li razumevawa za svoje dobrovoqa~ke kolege, pa beleì da
êrwajeva kritikuju i sa vojnog gledi{ta. Ali, prvo, ovi ofi ci -
ri nisu bili u {kripcu kao êrwajev, a dr u go, ono {to je u~inio
êrwajev nemogu}im us l o vima, ne bi, mo ` da, mogao u~initi
nijedan od wegovih kri ti~ara. Ovi nemogu}i uslovi koji su
toliko uticali na vojnu situaciju... i wihove os novne crte i sada
su ve} poznate i toliko su karakteristi~ne da se ne mogu mimo i -
}i ~ak ni sa strate{kog gledi{ta (8, 17).
Tek posle toga on se okre}e Srbiji i srpskim kriti~arima,
ili intrigantima, odnosno smutqivcima, pa kaè: Ako je samo
ta~no da su intrige protiv êrwajeva i{le tako daleko da su vi -
soki ~inovnici zemqe (Srbije) u neopravdanoj mr`wi prema wi -
ma sumwivom ruskom narodu u najkriti~nijim trenucima ostav -
qa li wegove najva`nije molbe i trebovawa za vojsku bez odgovo -
ra, ~ak su ga uo~i posledwih i odlu~nih bitaka ostavqali i bez
ar tiqerijskih granata - zar }e se mo}i dati prava kritika voj -
nih operacija pre no {to se ova stvar razjasni? Sve ove intrige i
~itav ovaj bes su prosto nevi|eni, jer je ovaj wima sumwivi ge -
neral ipak bio na ~elu wihove vojske i {titio pristup u Srbiju
i oni, iz besa i mr`we, `rtvuju sve - i vojsku, ~ak i otaxbinu, sa -
mo da bi uni{tili ~oveka koji im je neprijatan. Tako stoje stva -
ri prema vrlo pouzdanim izve{tajima. O nesumwivom postojawu
intrige svedo~e svi dopisnici i svi listovi u Evropi: ona je na -
stala i trajala je u Beogradu sve vreme, od samog dolaska êrwa -
jeva u Srbiju. Ovu intrigu su usrdno podupirali Englezi iz poli -
ti~kih razloga, podràvali su je i neki Rusi - za wih se ne zna
zb og ~ega su to ~inili. Sasvim je mogu}e da je êrwajev u samom po -
~etku ne~im povredio samoqubqe srpskih ~inovnika. Ali ipak
je glavni razlog wihovog sumwi~avog i neobuzdanog besa, van sva -
ke sumwe, bio... predube|ewe mnogih Srba da ako Rusi i oslobode
Slovene, to }e biti samo u interesu Rusije, kao i da }e ih Rusija
osvojiti i li{iti wihove tako slavne i izvesne politi~ke bu -
du }nosti... Van sumwe je da }e kod wih sada, posle nedavnih voj -
nih neuspeha, po~eti i ve} su po~ele velike prepirke. Svi }e...
oni u sebi, a mo`da i glasno, po~eti da grde Ruse i da tvrde da je
zbog Rusa do{lo do neuspeha (8, 17).
U srpske razloge za odbojnost prema êrwajevu i smicalice
protiv wega (odnosno intrige, kako to kaè Dostojevski) mogao
bi se svrstati i primer koji Pera Todorovi}, prema jednoj disci -
plinskoj prijavi |eneralovoj, navodi u svom Dnevniku:
Major (Stevan) Velimirovi}, posle bitke 11/23. avgusta,
ostavio je sv oje odeqewe, koje se sastojalo iz {est (ili mo`da
osam) bata qo na i dve baterije (Vladan \or|evi} u pi{e da se ra -
di lo o trinaest bataqona - IP) i niti je mogao pokazati gde mu se
odeqewe nalazi, niti ga je mogao skupiti. Usled toga desno kri -
lo na{ih poloàja ostalo je bez vojske i podvrgnuto je najve}oj
opasnosti od neprijateqa. Predaju}i stoga vojenom sudu majora
Velimiro vi}a, nare|uje da ga pod straòm isprate u Beograd, gde
}e mu se suditi po svoj strogosti vojenog zakona (4, 103)
Ipak, êrwajev se istog dana predomislio i odustao od pri ja -
ve vojnom sudu, vratio je sabqu Velimirovi}u i rekao: Idite,
sk upite va{u vojsku i ako mi danas o~uvate sada{we na{e polo -
à je na levoj obali Morave, da ih Turci ne zauzmu, ja vas dove~e
po zdravqam ~inom potpukov nika.
Major Velimirovi} je to, po prilici, doìveo kao uvredu i
sra mo tu, naro~ito zbog toga {to mu je |eneral êrwajev sve to
(mo `da i jo{ pone{to) izgovorio pred brojnim ofici rima sko -
ro svih ~inova, i vr{wacima, i mla|ima i starijim. I, kako kaè
Todorovi}, on, neàn i osetqiv nije mogao da preì vi ovu poru -
gu, gde su ga nazivali kukavicom, stra{qivcem, begun cem, izdajni -
kom, sko~io je u Moravu i udavio se (4, 104).
Todorovi}ev primer trebalo je da Srbiji po sluì kao mate -
ri jalno pokri}e za odbojnost prema êrwajevu, po{to se razlo zi
koje pomiwe Dostojevski (ako Rusi i oslobo de Slovene, to }e bi ti
samo u inte resu Rusije, kao i da }e ih Rusija os vojiti i li{i ti...
izvesne po liti~ke bu du }nosti) u wegovim dnevni~kim zap i si ma
i ne pomiwu. Naravno, ne pomiwe se ni potpuna nesposobnost ma -
jora Velimirovi}a koji je na terenu (a ne na boji{tu!) izgubio
vi {e hiqada qudi (ili su oni izgubili wega), po{to bi se ~ak i
blagim nagove {ta jem da se radi o wegovoj nesposobnosti, u pot -
pu nosti opravdavao postupak |enerala êrwajeva.
Na takvim i sli~nim domi{qawima, odnosno intrigama i -
s kopanim po Srbiji, zasnovane su i neke od zvani~nih ocena sr p -
ske istoriografije o srpsko-turskom ratu 1876. godine, tako da su,
prema wenoj kqu~noj oceni, svi propusti u vojnim ak tivnos tima
srpske vojske posledica komandantske nesposobnosti generala
êrwajeva. Ta se tvrdwa dokumentuje dvama stavovima:
Prvim, da je êrwajev sv o ju nesposobnost ispoqio i u prvom
ofanziv nom i u drugom od brambenom stupwu rata, kad on nije znao
da uo~i glavni stra te {ki ciq napada, odnosno odbrane, i da na
wega usredsredi glav ninu raspoloìvih snaga;
I drugim, da su svakoj od ~etiriju vojski - Moravskoj, Timo~-
koj, Drinskoj, Javorskoj - dati ofanzivni za da ci, {to je oslabi -
lo ionako nejaku srpsku vojsku i onemogu}ilo osnovnu strate{ku
zamisao da vojska sna`no i odlu~no udari po neprijatequ i prod -
re u wegovu teritoriju (12, 383).
94 Ilija Petrovi}
Takvi istoriografski zakqu~ci prili~no su neoprezni, uto -
liko pre {to je i u prvoj i u drugoj fazi ratnih operacija vrho v -
ni koman dant srpske vojske bio knez Milan Obrenovi}, {to je
srpski ratni plan ra|en u Ratnom savetu Srbije, maja 1876. godi -
ne, pod rukovodstvom Frawe Zaha, na~elnika Glavnog general -
{taba (12, 382) i prvog a|utanta
kneza Milana, i {to je prema pi -
sawu novosadske Zastave, ~uve -
ni gene ral êrwajev... postav{i
generalom srpskim, poloìo ovih
dana zakletvu (1, broj 75 od 18/30. maja
1876). Jer, te{ko je zamislivo da bi
taj ge neral, ma kar koliko bio ~u -
ven, u danima dok je polagao zak -
le t vu bio glavni u sa ~iwavawu
srpskog ratnog plana.
No, bilo kako bilo, ti su za -
kqu~ci izvla~eni iz zvani~nih
sta vova srpske vojne komande, vr -
lo optere}ene intrigama koje po -
miwe Dostojevski i od kojih ne be -
è ni ostali srpski nezado voq nici ulogom ruskih dobrovoqaca
u Srpsko-turskom ratu 1876, naro~ito onih koji su komandovali
u vojnim operacijama.
U takvoj igri zvani~nih brojki i intriga na{lo se, u jednom
trenutku, i mi{qewe dr Hemfrija Sendvi ta, srpskog dobrotvo ra
iz Engleske, koji veli da izve{taji wego vih sunarodnika preuve -
li~avaju broj ruskih dobrovoqaca i zao kr u ùju ga na oko 20.000.
On veruje da je ta ci fra pozajmqena iz Srbije, gde je, tvrdi on,
broj Rusa apsurdno uveli~an. Ovo je na ravno bilo s namerom da
bi se kod na{eg (en gleskog - IP) javnog mnewa ona glupa zavist
spram Rusije razvi la. îni mi se da sam video, negde, wihov broj
stavqen na 20.000, dok me|utim svega i oficira i prostih vojnika
ako bi bilo izme|u dve i tri hiqade. Ako wima jo{ dodamo oko
2.000 koje bolni ~ara koje slugu i |a~kih svojevoqaca, to bismo iz -
vesno imali ve oma liberalan ra~un (1, broj 182 od 30. novembra/12. de -
cembra 1876). A najzanimqiviji u celoj stvari jeste Sendvitov za k -
qu~ak da su Srbi, a ne Englezi, apsurdno uveli~ali broj Rusa s
namerom da se u engleskom javnom mnewu razvije glupa zavist
spram Rusije!
Ne{to odre|eniji od Sendvita bio je engleski kowi~ki ofi -
cir Mak Iver, dobrovoqac u srpskoj vojsci, koji je, na petnaestak
da na po sklapawu primirja, u vi{e engleskih listova objavio ~la -
Frawo Zah
nak o svom ratovawu u Srbiji. Prevod tog teksta objavqen je u Za -
stavi, a ve} pri wegovom kraju, Mak Iver veli da nije istina
{to se govori engleskom narodu, kao da je ruska pomo} u Srbiji
delo ruske vlade. Ruska je pomo} do danas bila ~isto dobrovoqna;
dobrovoqci su dolazili iz svojih sela i mesta, sve o tro{ku
privatnih qudi. I ja sve~ano jam~im za fakat, protivno tvr|ewu
nekih novinskih dopisnika koji, mo`da iz nekakvih politi~kih
razloga, izvr}u istinu, da u svoj Srbiji nije bilo vi{e od 3.000
(ruskih) qudi kad sam ja po{ao iz Beograda (1, broj 181 od 28. novem -
ra/10. decembra 1876).
Trebalo je da pro|u dva i po meseca da bi u Novom Sadu bila
objavqena vest iz Londona (poslata 24. februara 1877, po novom
ra~unawu) da je êrwajev izdao pismo u kom izjavquje, da ne sto -
ji tvrdwa lorda Derbija, koji je u parlamentu rekao, da se skoro
sva srpska vojska sastojala iz samih ruskih svojevoqaca (pomenuo
je 20.000 dobrovoqaca - IP), nego da ih je svega oko 3.000 bilo
(1, broj 26 od 16/28. februara 1877).
Tako novinske vesti iz Engleske, ba{ kao i Mak Iver, a me -
sec dana pre wega, po{to je sklopqeno pri mirje, êrwajev je 25.
oktobra/6. novem bra krenuo ka Beogradu i, opra{taju}i se s ru s -
kim oficirima ko ji se vra}aju u otaxbinu, izgovorio:
Vi nepravedno osu|ujete srpsku vojsku u redovima koje ste
se borili. Kad ste u Srbiju dolazili, trebalo je da pomislite da
vi ovde ne}ete na}i vojsku koja je za borbu obrazovana. Srpska voj -
ska to je skup onoga elementa, koga je ova zemqa kao najdrago ce -
nije blago mogla da zaloì za veliku krv koju ste prolili u sa -
dawem ratu; znajte da to niste u~inili za korist svoga naroda, vi
ste sluìli ideji slovenske slobode, {to je bio duàn da u~ini
svaki Slovenin. Pa i ta va{a pomo} kolika je? Danas u mojoj voj -
sci ima samo 2.000 ruskih boraca. Ne zaboravite, gospodo, da je
sr pski narod na braniku ove svete borbe puna dva meseca krvave
bojeve bio, bez ikakve pomo}i ruske. (Verovatno je i ova izjava ima -
la za ciq da obesnaì podatke kojima je engleska diplomatija ba -
ra tala u raspravama o ruskoj ume{anosti u srpsko-turski rat, jer je
samo prve nedeqe avgusta u Srbiju stiglo 2.000 rus ki h dobrovoqa -
ca - 2, broj 53 od 31. jula/12. avgusta - IP). Po|ite sada, gospodo, u otax -
binu, i recite svo joj bra}i, da ste se borili u redovima vojske,
koja ima sve vojni~ke vrline. Kad i ja do|em u Rusiju, to }u pono -
viti, a sada da vam kaèm: Rusija nije svoju du`nost dovoqno u~i -
nila prema ovom narodu (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876).
Cifru od 2.000 dobrovoqaca êrwajev je pomenuo i u Para -
}i nu, kad se 22. oktobra/3. novembra sreo s ve}om grupom ruskih
oficira, rekav{i im da se na srpsku nadu u ratnu pomo} nije oda -
96 Ilija Petrovi}
zvalo mnogo Rusa i da vas nije do{lo dosta, nego dve hiqade (1,
broj 171 od 10/22. novembra 1876).
Mora se re}i da ova cifra - 2.000 - koju êrwajev ponavqa
na kraju svoje misije u Srbiji nije ba{ najjasnija, naro~ito zbog
toga {to on jo{ kaè da ih da nas u mojoj vojsci ima toliko. Da
li se razlika do 3.000 do brovoqaca koju je saop{tio Englezima,
ili zbog wih, odnosi na po ginule u me|uvremenu, ne zna se, tek -
i êrwajevu je, zbog Ru sije, bilo u interesu da se drì neke mawe
cifre. (Uz cifru koju êrwajev saop{tava prvih dana po potp i-
si vawu pri mirja, vrlo je interesantan Mak Iverov podatak da je u
vreme kad je on oti{ao iz Beograda - polovinom novembra, po
novom ra~u nawu, po{to se velik broj ruskih oficira i vojnika
ve} vratio u Rusi ju - ili na srpskim rati{tima poginuo! - u Sr -
biji bilo ~ak 3.000 Rusa).
Podrazumeva se da |eneral êrwajev u svoje cifre nije svrs -
t ao onih 2.000 Rusa poslatih u Bosansku krajinu kao pomo} pukov -
ni ku Mileti Despotovi}u, ruskom oficiru, poreklom Sr bi n u,
ko ji je glavnu komandu nad bosanskim ustani~kim ~etama pr i mio
27. jula/8. avgusta 1876, istog dana kad je i êrwajev pre u zeo ko -
mandu nad jedinicama sjediwene Moravske i Timo~ke voj sk e. Pu -
kovnik Despotovi} je, dakle, dobio podkrepqewe od dve hiqade
Rusa, ko ji su se do we ga probili iz Srbije, da bi ubrzo, po èst o -
kom bo ju oteo varo{ Pe t rovac na juri{, zarobio 100 niza ma, a
vi{e to pova i xebane ot eo (2, broj 73 od 16/28. oktobra 1876).
Samo se po sebi razume da êrwajev u svoje cifre nije mogao
ukqu~iti ni onih 1.900 ruskih dobrovoqaca koji su u Srbiju pri -
s peli od 6/12. do 13/25. novembra, po{to je primirje ve} bilo pot -
pisano (1, broj 176 od 19. novembra/1. de cembra 1876).
Dostojevski pi{e, neodre|eno, da svih dobro vo qaca... nije
bilo bogzna ko liko, tek nekoliko hiqada (8, 193-194), a ako se po -
ve ruje Re~niku srpskoga jezika Matice srpske, Novi Sad 2007, to
bi bilo vi{e od ~etiri hiqade.
A naredne godine, po{to je uspeo da pone{to od svega to ga
pro~ita, ~uje i uporedi, u predgovoru za spis Rusija i ba l kan sko
pi tawe od M. P. Dragomanova, Pera Todorovi} je komen tari sao
samo dve cifre: Lane je iz rodoqubqa trubqeno po na{im i stra -
nim novinama da je u Srbiju do{lo 20.000 ruskih dobrovo qa ca, pa
nam je i to rodoqubivo izvrtawe istine samo {tetilo. Svet re -
~e: Rusi se samo i bore u Srbiji; srpska vojska beì i ne vredi
ni {ta. Rusi, a ne Srbi, zadràvali su Turke ~etiri mese ca. A
na{e patriote morado{e onda da prestanu sa svojim pat ri ot skim
lagawem, da opovrgavaju sami sebe, dokazuju}i da u Sr biji nije
bilo dvadest hiqada, ve} samo tri hiqade ruskih dobro voqaca; a
jo{ reko{e da su samo neprijateqi srpski mogli iz net i kako se
u Srbiji poglavito Rusi bore. Eto tako! (5, 314).
I, na drugom mestu: êtiri meseca nosila se {aka boraca iz
dve srpske kneèvine sa gustim rojevima i ~oporima divqih i
besnih prorokovih sinova, dognatih iz pustara Azije i Afrike.
Tri hiqade ruskih dobrovoqaca pome{ala je u moravskoj dolini
svoju krv sa bratskom srpskom krvqu. Ali {ta je sve to? - {ta je
malena srpska snaga i malena ruska pomo}?... Ne, nije ~udo {to je
do{ao \unis, ~udo je da je on do{ao tako dockan (5, 298-300).
Dockan ili ne, mawe je bitno, ali Todorovi} ne kaè da li
su wegove tri hiqade Rusa oni koji su pome{ali krv, odnosno
poginuli, ili misli da ih je samo toliko do{lo u Srbiju. On se
ne upu{ta u takve sitnice, jer nije sve ~itao; ~itao je sa mo ono
{to je bi lo u skladu s wegovim stavovima o rodoqubi vom izvr -
tawu is ti ne, o patriotskom lagawu, o trubqewu iz rodoqub -
qa... On ~ak nije pro~itao ni vest koju je Zastava, dok su se Sr -
bi pomalo privikavali na tek sklopqeno primirje i kad su stra -
sti une koliko ve} bile sm i rene, dobila iz Beograda, najverovat -
nije sa zvani ~ nog mesta i iz potrebe da se prizna bar ne{to od
onoga {to je i najnedob ro namernijim Srbima iz ve} pomiwanih
intriga moralo biti poznato: da je i me|u ruskim do brovoqcima
bilo `rtava. Ta je vest glasila:
98 Ilija Petrovi}
Dobrovoqci iz Rusije i Crne Gore u okr{aju protiv turske kowice,
kod Mrsola, u blizini Aleksinca
O dolasku i odlasku ruskih dobrovoqaca mnogo se la`ni h
glasova pronosi. Radi obave{tewa ~italaca va{eg lista, jav qam
vam, da je pre nego {to je zakqu~eno primirje, bilo koje ofi cira
koje prostih vojnika, u vojsci timo~ko-moravskoj 2.100, u vojsci
ibarskoj 200, a u vojsci drinskoj 50.
Otprilike ovoliko je isti broj vojnika u bojevima minulih
ne koliko nedeqa poginulo (1, broj 174 od 16/28. novembra 1876).
Bilo je, dakle, svega 2.350 ruskih dobrovoqca uo~i zakqu~e -
wa pri mi r ja, ta~no onoliko koliko ih je izbrojila Vojna enciklo -
pe dija (10, 496), za 650 mawe od cifre kojom je baratao |eneral êr -
wajev u pismu od februara 1877, a za 250 vi{e od one koju je pomiwao
u prvim danima primirja (22. oktobra/3. novembra i 25. oktobra/6.
novembra), dok se opra{tao sa svojim oficirima.
I bilo je otprilike isto toliko poginulih vojnika u minu -
lih ne koliko nedeqa: oko 2.350.
Ne moè biti da je Zastavin izve{ta~ ratno vreme od punih
sedamnaest nedeqa pretvorio u minulih nekoliko nedeqa ({to
zna~i da je ruskih `rtava bilo i u nekoliko nedeqa tokom jula i
avgusta), ali je nesum wi vo da su se u posledwem velikom boju (17 -
/29. oktobra), na \u ni su, ruski dobrovoqci, iskusni u odbrani
utvr|enih poloàja, sjajno dràli i hrabro ginuli (wih 650 od
1.000), dok se malo du {na srpska posada, sastavqena od narodne
vojske, potpuno obez gla vila i dala u bekstvo (12, 389).
Opelo za poginule, u {tabu |enerala êrwajeva u Ra`wu
Prema dovde ponu|enim navodima, ruskih dobrovoqaca u
srpskoj vojsci bilo je najmawe 10.600, odnosno:
- 2.350, koje priznaje Vojna enciklopedija (10, 496), a koji su se
nalazili u srpskoj vojsci pre zakqu~ewa primirja (1,
broj 174 od 16/28. novembra 1876);
- 2.350, broj vojnika poginulih u bojevima minulih nekoliko
nedeqa (1, broj 174 od 16/28. novembra 1876);
- 2.000, poslatih u Bosansku krajinu kao pomo} bosanskim us-
tani~kim ~etama (2, broj 73 od 16/28. oktobra 1876);
- 1.900, pri s pelih od 6/12. do 13/25. novembra, po{to je pri mirje
pot pisano (1, broj 176 od 19. novembra/1. de cembra 1876);
- 2.000, koje bolni ~ara koje slugu i |a~kih svojevoqaca (1,
broj 182 od 30. novembra/12. de cembra 1876); i lekara, naravno.
Znamo li sve to, kao i ~iwenicu da su i Rusi i Srbi imali
razloga da prikrivaju koliko je ta~no bilo ruskih dobrovo qa -
ca - Rusi, da ne bi pred evropskim silama delovali izaziva~ki, a
Sr bi, ma ka r i priznali da Rusi uop{te nisu ratovali u Srbi ji
-, najv e rovatnijim brojem ruskih dobrovoqaca u Srpsko-tur -
skom ra tu 1876. godine treba smatrati onaj kojim se baratalo i u
engle skom par lamentu - 20.000 (1, broj 26 od 16/28. februara 1877); ta je
cifra morala biti dobijena obave{tajnim radom engleskog dip -
lo matskih i drugih agenata u Rusiji i u Srbiji.
U Pomeniku datom uz ovu kwigu sadràno je svega oko 800 ime -
na; toliko ih se moglo na}i u {turim novinskim izve{tajima pi -
sanim za novosadsku Zastavu ili preuzetim iz raznih ruskih i
nekih neidentifikovanih beogradskih novina.
Bojevi, kura`, surevwivost... Po prirodi stvari, o bojevima
kod \unisa izve{tavala je i Zast a va, najverovatnije po podaci -
ma iz ministarstva vojnog, ali se weno pisawe ne uklapa u ono {to
je srpska istoriografija rek l a o tom prelomnom trenutku srpsko -
-turskog rata 1876. godine:
[to se ti~e dràwa na{e vojske u bojevima kod \unisa ono je van
o~ekivawa dobro. Mo`da bi se vla{kim bataqonima i moglo {ta da pri -
meti, ali kad izri~emo svoj sud o na{oj vojsci, treba uvek imati na umu -
da je to narodna vojska.
Gubici su na{i veliki, a oficira koje rawenih koje poginulih sraz -
merno je mnogo palo - broj wihov iznosi 168. Prema ovome moète
misliti da se vojska na{a bije kao {to vaqa.
Ove bojeve kod \unisa pomiwa}e nekada srpska istorija kao dela
besprimerna juna{tva, koje je pokazao srpski narod u sadawem ratu.
3.500 srpskih - narodnih vojnika borili su se punih pet dana sa
60.000 najboqih turskih nizama, koji su imali dobro oru`je - sniderove
100 Ilija Petrovi}
i henri martinijeve pu{ke, krupove topove i najboqe oficire engle -
ske, koje je mogla da obrazuje Vulvi~ka akademija.
Ima kukavica koje pitaju zajedqivo: za{to nije general êrwajev
poslao vojsku na obranu \unisa, ali ta gospoda, koji vrlo rado govore a
nerado misle, zaboravqaju da zapitaju: koliko je vojske i sam êrwajev
imao za za{titu deligradskih pozicija...
...Turci po{to se uveri{e da ne mogu osvojiti Kru{evac, a na De -
ligrad nisu smeli ni da napadnu, svom silom od 80.000 jurnu na aleksi na ~-
ku vojsku.
[ta je mogla da u~ini {aka srpskih boraca?
Vojska je na{a branila svoje pozicije, ali sila je bila golema. Tur -
ci su pucali sa krupovim topovima od 24 funte i Srbi morado{e da se
povuku Deligradu. Turci u|o{e u Aleksinac. Da osvoje jednu varo{icu
srpsku, koja je na samoj granici, trebalo je Turcima 80.000 nizama i puna
~etiri meseca najkrvavije borbe... Aleksina~ka vojska, koja je u vrlo
pra vilnom odstupawu do{la do Deligrada, raspore|ena je sada tako: je -
dan deo ostaje u deligradskim utvr|ewima a drugi poslat je na Timok (1,
broj 164 od 27. oktobra/8. novembra 1876).
Suprotno istorijskoj istini da su se na \u ni su ruski dobr o -
voqci, iskusni u odbrani utvr|enih poloàja, sjajno dràli i
hrabro ginuli (wih 650 od 1.000), dok se malo du {na srpska po sa -
da, sastavqena od narodne vojske, potpuno obez gla vila i dala u
bekstvo (12, 389), pada u o~i doma}i podatak da su se u zavr{nim
borbama na \unisu borili iskqu~ivo srpski vojnici, budu}i da
êrwajev ni je imao vojske... za za{titu deligradskih pozicija.
I to se, sa mo po seb i, mora smatrati vrlo zna~ajnim delom onih
intriga o ko ji ma pi{e Dostojevski.
Od ovog Zastavinog izve{tavawa razlikuje se ono {to su na -
pisali neki od qudi sa strane, svedoci tih doga|awa ili u~es -
nici u wima.
Najpre êrwajev, koji je u svom otpozdravu srpskoj intelige n -
ciji, na wenu poruku od 30. oktobra/11. novembra, napisao:
Narod srpski... s pouzdawem moè da ra~una u ~vrsto}u svojih voj -
ni ~kih vrlina, taj narod ima prava da o~ekuje priznawe od celog obra zo -
vanog sveta za sve do sada besprimerne podnesene `rtve u ovome svetom
ratu, koji je rat civilizacije protivu varvarstva, rat svetlosti proti -
vu mraka, rat vrlina protivu poroka... [to se mene li~no ti~e, ja ne}u
re}i da sam prvi pojmio svetiwu veze koja spaja ovu zemqu - ovu nadu ju `-
nih Slovena - s ostalim slovenskim svetom, a naro~ito s Rusijom, ali
mogu slobodno re}i da sam me|u prvima bio koji sam srpski narod pri -
grlio toplo svojim prsima. Narod srpski iz ove borbe izalazi naoruàn
vrlinama koje mu spremaju ~asno mesto u povesnici modernog sveta i
visok poloàj me|u savremenim narodima (1, broj 166 od 31. oktobra/12. no -
vembra 1876).
Pa je, po potpisivawu primirja, 22. oktobra/3. novembra, u
Para}inu, pred grupom od oko 300 ruskih oficira-dobrovoqaca,
jo{ rekao:
Srbija je... povela borbu za pravednu stvar u nadi da }e je podràti
mo}na Rusija. Kad sam ja do{ao, srpska vojska nije imala dovoqno ni
oru`ja, ni odela, niti organizacije. Pa opet, bez obzira na te sve ne zgo -
de, srpska vojska borila se savr{eno juna~ki protiv celog musliman sko g
sveta. Ali, gospodo, silama i sredstvima ~ovekovim ima granice. Za sve
vreme vojevawa Srbija je polagala nadu na Rusiju... Mnogi od vas krive
Srbiju za nedostatak vojnih vrednosti, no ne zaboravite da je na taj na -
rod pao sav teret slovenskog pitawa, a od golemog naprezawa on je skoro
iznemogao u borbi. Ne zaboravite da mu je surovi neprijateq znatan deo
zemqe opusto{io. U takvim okolnostima ne samo da se nije moglo vi{e
o~ekivati od Srbije, nego je jo{ sre}a {to se cela zemqa spasla od o~a -
jawa (1, broj 171 od 10/22. novembra 1876).
Potom dr Sendvit, koji je iz Beograda, 12. novembra (po no -
vo m ra~unawu), poslao otvoreno pismo uredniku londonskog li st a
Dejli wus, a ovaj to posle nekoliko dana objavio. A tamo, izme|u
ostalog, pi{e i slede}e:
Pre nekoliko meseci britanski poslanik sve~ano je izjavio srp -
skom agentu, da se nada da vidi wegov narod pobe|en; i ovu izjavu sad bi
vaqalo metnuti pored one epizode Kritske, od pre deset godina, kad ono
lord Derbi zabrani na{im ratnim la|ama izbavqati ène i decu od al -
banskih divqaka, i kad se Engleska jo{ jednom pokaza kao saveznik Tur -
ske u wenoj hladnokrvnoj svireposti. Zaista, ~udo je to kako nas zastu pa ju
na{e dràvne sluge.
No premda se zabrinutost mogla ~itati na svakom licu u Srbiji,
usled pada \unisa, tu opet nije bilo ni~ega nalik na o~ajawe. Naprotiv,
dobo{ je odmah zalupao u svakom selu i varo{i ove dràve, i pozvao i
posledweg rezervnog borca da pohita na granicu, kojih je hiqadama to
odmah i u~inilo.
Ja sam video novine od tog dana i ~itao u wima telegrame o padu Kru -
{evca i Deligrada; no me|utim samo je \unis uzet na juri{, a Aleksinac
je tek neki dan docnije napu{ten od êrwajeva, za koji ga mnogi quto
krive....
[to se ti~e samih Srba, ja ne}u traìti da im se prizna ve}a hrab -
rost no {to se nalazi kod drugih naroda; ali ja naro~ito isti~em da su se
oni u ovoj borbi, uop{te uzev, malodu{ni pokazali.
Srbi nisu mogli biti u poloàju Francuza kad Turcima protivsta -
jahu; po~em Turci obi~no ne {tede nikoga, pa ni ène ni decu. Ako da -
kle ima da se odstupa, je~u}i bolesnici {pitaqski moraju se prenositi,
a sve ìvo, staro i mlado, bolesno i zdravo, iz obli`wih mesta mora se
za najkra}e vreme seliti i traìti zaklona ma gde po {umama i zbego vi -
ma. Ako kogod zaostane (kao {to su neki suvi{e samopouzdani u~inili),
102 Ilija Petrovi}
wih obi~no smrt od noà ~eka; jer na takav na~in ratuju... saveznici
lorda Derbija.
Me|utim, svakojaki anglo-turski listovi pravili su kapital od
takozvane malodu{nosti Srba - naroda kojeg nema ni milion i po, i
koji je, bez redovne vojske, za sve ovo vreme, u {kripu drào ogromnu ca -
revinu otomansku, koja je neprestano dovla~ila nove trupe iz Azije i
Af rike i zamewivala one {to su joj pobijene i poraène. Kad neki srp -
ski bataqon, razbijen, uzmakne, govorilo se onda da su Srbi kukavice, a
kad se kakav turski bataqon sa boji{ta o~isti, to je onda bilo odstu pa -
we, da se zauzmu nove pozicije. Za ime sveta, ne zaboravqajmo, da se ta -
ko zvana srpska vojska sastoji iz prostih seqaka i du}anxija, pa i to
r|avo naoruànih. Pre dolaska Rusa, ova je vojska bila, gotovo, bez ofi -
cira. Ja sam o~ima video mnoge ~itave regimente, gde nema|ahu ni{ta
boqe u rukama od nekih starih ruskih pu{aka.
Jo{ od bombardovawa Beograda (1862), Srbi su o~ajne poku{aje ~i -
nili da se naoruàju. Oni su, {ta vi{e, bili blizu da uglave kontakt s
jednom na{om fabri~nom ku}om u Birmingenu, no engleska se vlada ta -
da ume{a i spre~i Srbe da ne nabave dobro, englesko oru`je. Tek docni -
je, i to grdnom mukom, po{lo im je za rukom da se dokopaju nekoliko hi -
qada starih ruskih pu{aka, koje behu preko Vla{ke (Rumunije - IP)
prenesene, no za koje se tamo{wi na{ konzul (kao {to sam iz wegovih
usta ~uo) najenergi~nije zalagao da ih obustavi. Za sve ovo vreme mi smo
spremali Tursku {to smo boqe mogli...
Pa onda pogledajmo na nesre}an poloàj Srbije. Ona je sa sviju stra -
na opkoqena neprijateqima. Maxari, na severnoj granici, zakleti su joj
du{mani i nisu propustili do sad nijednu priliku da joj kakvog vreda
(nevoqe - IP) nanesu. Strah od Rusije jedino {to ih zadràva. Pa posle
Vlasi (Rumuni - IP), nadaju}i se da }e neke ustupke od Turaka dobiti,
pokaza{e se neprijateqi i stajahu na putu da Srbi ne dobave 5.000 zad -
wa~a (ostragu{a), zbog ~ega mnogi Srbi glavom i porazom plati{e.
Najzad jo{ i ~ivuti iz Austrije i drugih zemaqa radili su ìvo
protiv wih. Be~ke novine su gotovo sve u wihovim rukama; i oni, na taj
na~in, imaju onaj stra{ni i tajni uticaj intere`xija svetskih. Ovim
oru`jem su se oni bezdu{no sluìli protiv ovog juna~kog naroda -
juna~kog velim, jer Srbi i jesu obilato obdareni vojni~kim osobinama.
Pre neki dan pro{ao je sprovod rawenika za uì~ku bolnicu i od wih
najstarijem bilo je 72 a najmla|em 16 godina.
...Jedan drugi uzrok neprijateqskom raspoloèwu prema Srbiji le -
ì jo{ i u sentimentalnoj prirodi ovog rata. Da se tako jedan mali na rod
usudi da poremeti evropske berze, nanese {tete tolikim {pekulantima
i zagrozi op{tem miru Evrope, samo zato da bi oslobodio svoju bra}u iz
ruku divqe horde azijske - ta to je zlo i naopako! Nisu to trgova~ki no
poetski obziri obziri {to pokvari{e kombinacije evropskim diplo -
ma tima, naviknutim da ra~unaju sa slavoqubqem Rusije i Nema~ke, per -
fi dijom Engleske i revolucionarnim duhom Francuske. Ovaj je primer
zaista ne{to novo; ovakav riterski (plemeniti) duh je bio i u sredwem
veku, a sad se evo javqa kod jednog prostog, seqa~kog, naroda - naroda
koji nije uloìo svoj novac u strane obligacije... i koji nije ude{avao
svoje poglede po onima iz kalajisanih i la`qivih novina svetskih, nego
se dao razgweviti, kad je video da se mati be{~asti a dete koqe, i tome
svome pravednom gwevu na{ao odu{ka stupaju}i u borbu.
Slu{ao sam da je surevwivost spram Rusije proizvela reakciju u En -
gleskoj... No, sad, za{to bismo i mi bili surevwivi spram Rusije? Ako
ima i{ta na svetu {to se daje dokazivati, to je: da se ruska vlada proti -
vila hercegova~kom ustanku; a ja znam sigurno, da je ista vlada ~inila pri -
tisak na Srbiju u korist mira. No u to vreme su gomile jadnika prela zi -
le preko granice, beè}i ispred turskog noà, i donosili nove glasove
o turskom varvarstvu, {to je sve, naravno, izazivalo opasnu raz draè -
nost u Srbiji. Rusi su pak bili zaneti svojim osvajawima u sred woj Azi -
ji i nisu nikako bili èqni da se suo~e sa zapletima isto~nog pitawa,
jer su znali da ih to moè uvu}i u rat s Engleskom. Oni sami ni su bili
spremni za ovakvu borbu, i prosta je detiwarija govoriti o rus kim inte -
resima kao uzroku pobune u Hercegovini i Bugarskoj, kad se znalo, po
na{im konzulskim i drugim izve{tajima, kakve su grozne i ne prestane
patwe tamo{we raje. Ali, najzad, kakvo pravo ima Engleska da zatvori
Rusiju u Crno more i da osudi milione hri{}ana na najqu}e nevoqe?
Ba{ da re~emo da Carigrad i pre|e u ruke Rusima, pitam kako to nama,
En glezima, moè da naudi? (1, broj 182 od 30. novembra/12. decem bra 1876).
A onda, Mak Iver, koji je za svoje engleske sunarodnike na -
pi sao i slede}e:
Meni je te{ko bilo slu{ati kako se ~esto govori ru`no o srpskoj
kuraì. U jednoj mladoj zemqi kao {to je Srbija, gde vojne operacije ni -
su bile poznate pre ovog rata, vi ne moète o~ekivati da narod bude na -
po jen vojni~kim duhom. A kad je rat po~et, velike mase dobrovoqaca na -
o ruàne su starim pu{kama predwa~ama. Bez sumwe }e ovaj spis ~itati
i vojni qudi; na wih upravqam ovo pitawe: Sastavite jednu brigadu od
ne ve{tih i neukih seqaka engleskih - postavite qude koji su lo{e izu -
~eni, koji imaju za stare{ine qude bez ikakva iskustva, i koji nemaju ni
pojma o brigadnom ili divizijskom kretawu -poterajte te qude u boj nu
liniju protiv dobro disciplinisane brigade s tolikim istim brojem
qu di koji su naoruàni ostragu{ama i drugim najboqim modernim oru -
`jem, pustite ih neka obore prvu vatru. I pre nego {to oni imadnu kad
da opet napune svoje pu{ke, ne}e li neprijateq wihov biti napredniji od
wih {est ili sedam puta? Kad se jo{ uzme na um da Turska ima nebrojene
azijske horde... onda }e se lako pojmiti strahovita nejednakost u borbi.
I opet se Srbija, ovaj slabi pigmej, vi{e od tri meseca uspe{no branila
od Turske...
Ve} sam govorio o srpskim oficirima; sad }u da re~em koju o srp -
skom narodu. Srbi su uqudni, prostih naravi, po{teni i velikodu{ni.
I stisak srpske ruke govori o srcu srpskom; a ja mogu posvedo~iti da, u
smernosti i trezvenosti, blagodarnosti i nesebi~nosti nijedan narod na
svetu nije pretekao Srbe... Oni su sada do{li do nekog stepena pro sve te
i pitomosti koja je dovoqna da ìvo ose}aju ponièwe u kojem su drà -
ni nekih ~etiristo godina, i dokle god traje i jedna neprolivena kap srp -
104 Ilija Petrovi}
ska, ili dokle god i jedna ruka srpska bude kadra ma~em mahati, oni }e se
boriti, s pomo}u ili bez pomo}i, za svoju pravednu ili blago ro dnu stvar,
sve dok god se i ta posledwa kap ne prolije i ta posledwa ruka ne malak -
{e, ili dokle se ne zbaci jednom taj prokleti jaram.
O wihovim prijateqima - wihovim pravim prijateqima u nevoqi
- Rusima, re}i }u da se divim wihovoj mu{koj ~ove~nosti kao i wihovoj
~uvenoj hrabrosti, i da se klawam wihovom narodu za wihovo kavaqer sko
ose}awe hri{}anske du`nosti.
Engleski je narod izgubio jednu slavnu priliku da odrì svoje sta -
ro ime prijateqa slobode. Ruski je narod prigrlio tu priliku, i bio je
prvi u ovoj borbi koji je branio stvar slobode; i to }e mu doneti lovorov
venac, kojega li{}e ne}e nikad uvenuti, nego }e divno i slavno blistati
na glavi wegovoj dokle te~e sveta i veka (1, broj 181 od 28. novembra/10. de -
cem bra 1876).
O u~e{}u srpske narodne vojske u ratu protiv Turske imao je
svoje mi{qewe i italijanski do brovoqac \uzepe Barbanti-Bro -
dano. On je 10. oktobra 1876. go di ne, pozivaju}i se na iz jave ru s -
kih dobrovoqaca koji su ratova li na Moravi, u manastiru Pet -
kovica, pod Cerom, napisao da se Srbi ne biju i da ta optu`ba
nije bez razloga, po{to se srp ska milicija, me|utim, sastoji naj -
ve}im delom od starijih seqa ka, koji, ima ve} trideset godina, ne
znaju za rat i malo znaju {ta je oru`je. Oni ostavqaju kod ku}e
porodicu za koju ne znaju kako }e ìveti idu}e godine, jer wihove
ruke nisu obra|ivale poqa. To je te{ka misao, koja ih mu~i i ko -
ja pri prvom sukobu, i pri pr vim `rtvama, postaje u wihovoj sve -
sti veoma velika i obeshrab ru je ih. Osim toga, ta milicija ispa -
li nasumice koji metak iz sta rog sistema, dok je vrtoglava brzi -
na nizamske vedelove pu{ke pome te, zbuni i zapla{i, i ona...
beì, ~esto nedostojno beì.
Ali, kad bi se i kod nas odveli u rat svi o~evi porodica od 25
do 50 godina i kad bi bili ovako naoruàni protiv redovne voj -
ske i pod ovakvim uslovima, ja ne znam da li bi se oni boqe poka -
zali. Uostalom, ako Rusi imaju pravo da kaù da se ve}i deo srp -
ske milicije ne bije, oni nemaju pravo kada time ho}e da optuè
ovaj narod. Srbi nisu mnogo naviknuti na redovan rat na otvore -
nom poqu; ustanak, revolucionarni rat jesu slavna tradicija i,
moè biti, ono za ~im oni ùde (18, 203-205).
Na sam kraj ovog poglavqa uvr{}ujemo poruku koju je grupa
od 1.127 ruskih dobrovoqaca poslala bra}i Srbima uo~i svog
povratka u Rusiju; verovatno se radi o grupi koja je Srbiju napu -
stila na samom po~etku 1877. godine (po novom ra~unawu), budu}i
da su, nekako u to vreme, svi ruski oficiri (osim onih koji su u
srpsku vojsku primqeni pod ugovorom) dobili nalog da se vrate u
otaxbinu. Tekst te poruke glasi:
Vra}aju}i se u svoju postojbinu, mi - ruski dobrovoqci,
jednodu{no zakqu~ismo da od svoje strane iskaèmo vama, bra}o
Srbi, najtopliju svoju zahvalnost za va{e dobro raspoloèwe,
otvoreno srce i do~ek u svakoj ku}i - od Kladova do Vukawe i od
Aleksinca do Beograda. Molimo samo, da i vi sa svoje strane po -
verujete, da Srbi nemaju boqe privezanih i nesebi~nih drugova
nego {to su wihova bra}a Rusi. Vrativ{i se u svoju postojbinu,
sva ki od nas kaziva}e s ponosom svojoj porodici kako za krvavi
mi nuli boj i `rtve di~nog srpskog naroda, tako i za wegovu is -
tinsku Slovensku gostoqubivost. @ivela na{a bra}a Srbi! @i -
veo kwaz Milan! (1, broj 6 od 12/24. januara 1877)
Mnogo decenija kasnije. Ruskim dobrovoqcima u Srpsko-tu r -
skom ratu 1876. godine i generalom êrwajevim, wihovim pred -
vo d nikom, Vojna enciklopedija pozabavila se ovla{no, ali ne pro -
pu{taju}i da konstatuje kako se nije razumevao u srpske vojne pri -
like: Do{ao je u Srbiju kao izaslanik slovenskih komiteta i u
maju 1876. godine po stao srpski dràvqanin i aktivni general.
U tom dvojakom svoj stvu, srpskog generala i predstavnika slo -
ven skih ko miteta, zala gao se s uspehom za dolazak ruskih ofici -
ra dobro voqaca u srpsku vojsku... Li~no je bio hrabar, u kriti ~-
nim faza ma borbe ~esto se nalazio u predwim redovima boraca,
ali je od lu~ivao brzo i bez dovoqnog poznavawa situacije, pa je
~e sto me wa o odluke. Navik nut na redovnu vojsku, nije se mogao
sna}i na ~elu narodne vojske (milicije) kakva je bila srpska u to
vreme. Nastojao je da se rat produì da bi ruska vlada, pod pri ti s -
kom slovenskih komiteta stupila u rat. Posle zakqu~e no g pri -
mirja organizovao je 16. sep tembra, uz pomo} ruskih ofici ra u svom
{tabu, progla{ewe Kne èvine Srbije za kraqevinu, u na meri da
jo{ vi{e zao{tri srp sko-turske odnose i onemogu}i za kqu~ewe
mira, {to knez i srp ska vlada nisu prihvatili (20, 248).
Ocena o nesnalaèwu |enerala êrwajeva na ~elu srpske na -
rodne vojske naslawa se, po prilici, i na zapis Jovana Risti}a (a
lako moè biti da je Risti} takvu ocenu olako pozajmio od srp -
skih oficira nezadovoqnih svojim mestom u komandnom lancu) da
je wemu, êrwajevu, najvi{e smetalo {to nije dovoqno po zna -
vao karakter Srba i {to je od mlade srpske milicije o~ekivao
ono, {to je bio naviknut da o~ekuje od stare ruske izve`bane voj -
ske (22, 147).
Na tvrdwu Vojne enciklopedije o kqu~noj ulozi |enerala êr -
wajeva u progla{ewu Kneèvine Srbije za Kraqevinu mora se
gl edati s ne malom rezervom, ~ak kao na intrigu, ili spletku, na -
ro~ito zbog toga {to i Jovan Risti} nudi protivre~ne podatke:
106 Ilija Petrovi}
U to doba pojavio se na bojnom poqu srpskom jedan nepromi{qen
prizor. Jedva je bila i objavqena obustava neprijateqstva, a u Srpskoj Voj -
sci pojavi se neobi~an pokret. General êrnajev javi 4 septembra (16, po
starom ra~unawu - IP) Knezu, koji se bavio u Beogradu, da se toga jutra,
najpre u Hrvatovi}evoj vojsci, a posle i u vojsci na Deligradu, pojavio
pokret u tome, {to su celi batalioni izjavili svoju revnost i svoju re -
{enost da brane prava Krune i zakliwali se na to.
I ako ovo prvo saop{tewe êrnajeva nije bilo jasno izraèno, ipak
nije ostavqalo ni najmawe sumwe, da je pokret imao reakcionarne sme -
ro ve. Poodavno se ve} opazilo (ne kaè ko je to i kada opazio - IP), da se
u krugovima ruskih dobrovoqaca gaji namera, da se ukine u Srbiji ustav.
Taj smer dobio je 4 septembra pravog izraza.
I ma da Knez nije bio ni malo zauzet za Ustav, on je brzo shvatio za -
ma{aj pokreta i wegove eventualne posledice. On odmah, po svojoj ini -
ci jativi, i pre nego {to je saslu{ao Vladu odgovori êrwajevu, da ne
pri ma, da vojska svojim izjavama i demonstracijama uti~e na unutra -
{wu ili spoqa{wu politiku zemqe, da, prema vojnom i politi~kom
sta wu zemqe, smatra takve demonstracije u vojsci kao {tetne, pa za -
po veda da im se stane na put.
Nu istoga dana, oko 2 ~asa posle podne Knez primi i drugu depe{u
od êrnajeva jo{ neobi~niju, da je wegova vojska (na Deligradu) danas
proglasila Kneza za Kraqa. Knez mu odmah odgovori, da je, pre svakog
odgovora na wegovo saop{tewe, smatrao za nu`no, da zadrì od izvr{e -
wa wegove depe{e upu}ene Ibarskoj i Drinskoj vojsci o progla{ewu
Kr aqevstva, kao i sve depe{e odnosne na taj predmet, koje su bile upu -
}ene u Rusiju. Knez je dodao, u svome odgovoru, êrnajevu, da }e preko Ru -
s koga Konsula saop{titi Caru tu pojavu sa izjavom, da mu je nepovoqna.
Brzo je stigao odgovor iz Petrograda. No}u izme|u 5 i 6 septembra
Knez Gor~akov savetuje Knezu, preko Karcova (Andreja Nikolajevi~a,
ruskog generalnog konzula u Beogradu - IP), da odbije poku{aj, koji bi
mogao baciti Srbiju u najve}u nesre}u. Knez odgovori êrnajevu, da ne
moè primiti progla{ewe Kraqevstva, jer su mu protivne velike Si -
le, pa i Rusija. Za to {aqe Vojnog Ministra Nikoli}a, da se dogovori sa
Generalom o na~inu, da se ostane pri pre|a{wem stawu, a da se ne po vre -
di ose}awe vojske. Ministar je imao nalog, da uputi ostale vojne stare -
{ine, da se vi{e ne dogode takva odstupawa od reda.
Me|u tim je pohitao sa Deligrada u Beograd pukovnik Doktorov, da
se ublaì utisak doga|aja i skine odgovornost sa êrnajeva i ruskih do -
brovoqaca uop{te. On je uveravao Ministra Spoqnih Poslova, da se
po kret javio najpre u vojsci generala Koste Proti}a protivu sada{we -
ga unutra{weg ure|ewa, nu da je êrnajev ugu{io taj pokret, jer se nije
hteo me{ati u pitawa ~isto unutra{wa, ali pokret za Kraqevstvo da je
bio tako iznanadan i silan, da mu êrnajev nije mogao stati na put.
Doktorov je bio vrlo obrazovan i uman vojnik; wegovo je pravdawe
êrnajeva pre ulevalo sumwu, da i on (mo`da êrwajev, a mo`da i Dok -
torov - IP) nije bio bez u~e{}a u doga|aju. Obe ove pojave ponikle su u
glavama ruskih dobrovoqaca. Wima ni{ta nije smetao Ustav, koji je, za
vreme rata, u mnogim bitnim odredbama, bio obustavqen. On im je sme -
tao samim svojim bi}em; jer zapojeni navikama autokratizma, bili su oni
protiv svake ustavnosti. Moè se dopustiti, da su pobude za progla {e -
we Kraqevstva bile mawe prekorne. One su smerale da raspale odu{ev -
qewe boraca, iznesav{i pred wih vekovni zavet, stari zlatni san naro d -
ni (22, 138-141).
Ima li se u vidu da je Jovan Risti} za |enerala êrwajeva re -
kao da on nije bio nepokoran i nedisciplinovan; na protiv, on
je, bez pogovora, vr{io svaku naredbu Kneza - Vrhovnog koman -
dan ta (22, 146), posle pa`qivog ~itawa ovog zapisa moglo bi se
po staviti pitawe nije li inspirator opisanog neobi~nog po -
kre ta bio sam Knez, utoliko pre {to se pokret javio najpre u
vojsci generala Koste Proti}a (1831-1892), tada komandanta od -
brane Aleksinca i [umatovca, potoweg kraqev skog namesnika
i ministra vojnog, li~nosti, dakle, od velikog po verewa kneza
Milana. Jer, ako je ve} zaustavio telegrame koje je êr wajev po -
slao Drinskoj i Ibarskoj vojsci i u Rusiju, zbog ~ega je Knez te -
legrafisao u Petrograd a nije ostao pri prvo bi t noj za po vesti da
se zapo~etim demonstracijama stane na put; ako je i je d no i drugo
u~i nio ne konsultuju}i o tome Vladu te ako Mini st ru voj nom na -
la è da se sa êrwajevim dogovori na na~in koji ne }e po vrediti
ose}awe vojske, ~ini se izvesnim da se Knez ba vio u Beo gra -
du (a ne u blizini rati{ta) ne bi li se pomenuti ne obi ~an po -
kre t od vijao bez wegovog prisustva. A ako Jovan Risti} tvrdi,
nasu p rot svemu tome, da se poodavno ve} opazilo, da se u krugo -
vima ruskih dobrovo qaca gaji namera, da se ukine u Sr bi ji us -
tav, mogao bi to biti diplomatski odjek onih intriga, ili
spletaka, koje su po srpskim oficirskim i politi~kim kru govi -
ma kruìle o ruskim dobrovoqcima.
Izvesnu pa`wu |eneralu êrwajevu i ruskim dobrovoqcima
posvetio je i na{ savremenik Du{an Beri}, istori~ar iz Novog
Sada. Svoje zakqu~ke on je oslonio na stav da su Rusi (i general
êrwajev, dabome) od samog po~etka, ~ak i pre izbijawa ratnog
su koba s Turcima, zloupotrebili Srbe. Pa kaè, pozivaju}i se na
dvojicu sr pskih akademika, malo na istori~ara Milorada Ekme~i -
}a (1928) a ma lo na pravnika, politi~ara i is tori~ara Slobo da -
na Jovano vi}a (1869-1958), koji su, makar koli ko nau~nik mora
voditi ra ~una o suprotnim elementima koji su se tu ujedinili ra -
di pri vre menog ciqa, kao nepobitnu istinu prihvatili neke od
intriga ili spletaka nastalih u srpskim vojnim i politi~kim
krugo vima:
Ruska zvani~na politika je od po~etka traìla na ~ina ka -
ko da srpski pokret (u Hercegovini - IP) iskoristi kao izgo -
vor, onemogu}avala planove za ujediwewe Ju`nih Slovena onda
108 Ilija Petrovi}
kada ih niko ~estito ne stavqa na papir. Gor~akov (Alek sandar
Mihajlovi~, 1798-1883, ruski diplomata, naro~ito aktivan u is -
to ~noj krizi 1875-78, ukqu~uju}i i Sanstefanski mir i Berlin -
ski kongres) govori da ruska vlada misli da je sporazum sa Au -
stro-Ugarskom mogu}, da je on sa obe strane poèqan u op{tem
poloàju Evrope, da je zblià va we dva kabineta povoqan slu~aj,
jer }e to biti sporazum o pita wi ma koja su ranije predstavqala
osnovu wihovog razilaèwa. Zbog ovoga je (ruski) car bio tajno
odobrio odlazak êrwajeva u Sr bi ju da provocira ustanak Buga -
ra, ali ne i odlazak ustanici ma u Her cegovini. (Vaqda bi usta -
nak lak{e bilo provo ci rati da je po slat u Bugarsku, a te{ko je
zamisliti na {ta bi li~ili za koni fizike kada bi êr wajev
istovremeno oti{ao i u Srbiju i u Her cegovinu - IP) Pola zi -
lo se od ube|ewa da, ako Srbija u|e u rat pr otiv Turske, ustanak
u Bugarskoj bi}e neizbeàn, mada se zna lo da su bugar ske ravni -
ce (ba{ kao da se du` cele severne Bugar sk e ne pro teè planina
danas zvana Balkan, a po jugu Rodopi - IP) i otvoreni prostor
ne po de sni za rat, sli~an onome koji sa da vode ustanici u Herce -
go vi ni. Uloga êrwajeva i ruskih do bro voqaca u ovoj fa zi na -
po ra za re {avawe srpskog nacionalnog pitawa je izazvala te {ke
po sl e di ce, jer je ... zahvaquju}i ruskom generalu, prvi srp ski rat
upravo postao rat za bugarsko ujedi we we u mesto za srp sko... U
me sto, da prodiremo u pravcu Sara jeva i Prizrena, kao {to je jav -
no mwewe pred rat preporu~ivalo, mi smo u jedan put okre nu li u
pravcu Vidina i Sofije. Pre nego je komandant drin ske voj ske
iz dao i pro forma proglas na narod u Bosni i Herce govini, êr -
wajev je poùrio izdati proglas na balkanske hri {}ane u op {te,
pod ko ji ma je trebalo razumeti Bu ga re specijal no. Ostav qaju -
}i ve} go tov ustanak preko Drine, gde, kao {to se pokaza lo, do
ustanka nije nikom bilo... I u slav janofilskim krugovima Rusi -
je dugo su glavnu pa`wu poklawali samo onom {to se de{a valo u
Her ce govini, Bosni, Srbiji i Cr noj Gori, dok su otvoreno sum -
wa li u spo sobnost Bugara da nanesu udar Osmanskoj carevi ni...
Teme qi za tu razliku po~ivaju u pro cenama nejedna kih mo gu}no -
sti i srp skog i bugarskog pitawa da mewaju stvari oko se be (19,
290-291).
Po svemu, ratna logika i Ekme~i}eva i Jovanovi}eva, i u
takti~kom i u strate{kom pogledu, bila je istovetna onoj na koju
je Dostojevski ukazivao u obra~unu s protivnicima ruskog do -
brovoqa{tva u Srpsko-turskom ratu 1876. godine: Sada u Pet -
ro gradu neke na{e budu}e vojskovo|e glasno kr i ti kuju operacije
êr wa jeva, a politi~ari su povikali da je on upra vo zato kriv {to
je poveo Slovene i ruski narod u bitku pod ne mogu}im us lo vi -
ma. Ali sve ove na{e budu}e vojsko vo |e zasad jo{ nisu bili u
{krip cu kao êrwajev; to su sve ofi ciri koji su jo{ civili i
koji è le da govore o barutu, a nisu ga jo{ ni omiri sa li.
Zanemarimo li domi{qawa da je ruska zvani~na politika
one mogu}avala planove za ujediwewe Ju`nih Slovena i da je na -
vijala za Bugarsku a protiv Srbije (ovo drugo vaqa prihvatiti
kao razlo`no, po{to je, rekosmo jo{ na po~etku, ruski strate -
{ki interes i onda i kasnije bio izlazak na Bosfor i Dardanele,
a Bugari su im za taj naum, ka o bliì tim moreuzima, prirodniji
saveznici od Srba), nau~ ni~ki saveti da je trebalo srpsku vojsku
okrenuti u pravcu Sa rajeva i Prizrena pokazuju potpunu ne u -
pu }enost u srpske vojne mogu}nosti uo~i i tokom rata protiv
Tur ske 1876. godine. Nai me, ve} je re~eno da je Srbija u taj rat
u{la nespremna i bez kva li tetnog naoruàwa, srpska narod na i
staja}a vojska imale su pre malo komandnog kadra i nimalo isk u -
stva za pozicioni rat, a te su nedostatke, u naj ve }oj me ri, ot kla -
wa li ru s ki oficiri i voj nici iz dobrovo qa~kog sasta va. Trupe
su skoro bez oficira. Na sedam dobrovoqa~kih bata qo na, bila su
posle borbe na Stara~i (na dr i n skom frontu) ~etiri oficira,
kod {aba~ke brigade na pet ba taqona tri ofi ci ra a novoobra -
zo vane baterije nisu imale ofi cira; wima su ko mandovali podo -
fi ciri i dobrovoqci... Pu {k e kamerbihzen, koji ma su dobro voq -
ci naoruàni, u preveli kom su broju po kva rene; posle svake borbe
500-800 pu{aka mora se oprav qa ti (6, 591). A prema svedo~ewu dr
Hemfrija Sendvita, engle skog le kara i srpskog dobrotvora, na
Za je~aru, polovinom jula, (kad ono srpska vojska r|avo pro|e) u
borbi je bi lo 18 bataqona a svega 39 oficira, ra~unaju}i tu i pu -
kovnika Le{ja ni na s wego vim {tabom. Po pravilu i potrebi,
va qalo ih je bi ti 500. Tako is to i 1. avgusta, na Aleksincu, bilo
je 3 bata qo na s jednim jedi nim oficirom (1, broj 182 od 30. novem bra -
/12. decemb ra 1876).
A da se, kojim ~udom, srpska vojska okrenula Sarajevu i u rat
protiv Turske u{la kao pomo} hercegova~kim ustanicima, Tur -
ci bi bez velike te{ko}e uspeli da kroz prore|enu (ili, mo`da,
zapu{tenu) srpsku odbra nu upadnu u Srbiju i potpuno ju poraze;
sa Srbijom bi se desilo isto ono {to se desilo sa bugarskim Ap -
rilskim ustankom, a we no civilno stanovni{tvo doìvelo bi
sudbinu bugarskih civi la o kojoj je ameri~ki gene ra l ni konzul
[i ler, u izve{taju ame ri~kom poslanstvu u Carigradu, svedo ~i o
o turskim zlo~inima po ~iwenim u {ezde se tak sela popaqenih
po srezovima filipo poqskom, rop~uskom i tatar-pazarxijskom.
No, prate}i osnovnu Ekme~i}evu i Jovanovi}evu tezu da rus -
ka zvani~na politika nije vodila ra~una o srpskim interesima,
110 Ilija Petrovi}
Beri} zakqu~uje, po{tapaju}i se i na dnevni~ke bele{ke isto -
ri ~ara Leopolda Rankea iz 1878. godine (nastale posle razgo vo -
ra s Jovanom Risti}em, srpskim dràvnikom a Ran ke ovim u~eni -
kom), da su neki Rusi govorili za êrwajeva da je bestidnik, da
je ~itav ruski slavjanofilski pokret 1876. samo jedan nered, te
da je misija êrwajeva imala mnoge crte koje su nepovoqno de lo -
vale na srpski nacio nalni pokret, i u svom ukup nom uticaju bi la
je daleko od toga da bude od neke ko risti za re {a vawe srpskog pi -
tawa, jer je srpski nacionalni po -
kret pri kqu ~ewem (dolaskom) Ru -
sa vi{e rasto ~en nego {to mu je
pomog nu to. Rusi su ve}inom bili
avanturisti. êrwajev, kome su Sr -
bi poklonili poverewe jer je u
Rusiji uì vao veliki ugled, nije
bio ni{ta boqi od osta lih. Mo`-
da je bio dobar pukovnik (gene ral),
ali nespo soban da bude vrhovni
zapovednik slo ènog vojnog pok -
reta, ka kav je bio srpski. Osta -
jala je jo{ jedna ozbiqna pre p -
reka na putu izlivawa ustanka u
Hercegovini, Bos ni i zapadnim de -
lovima Sta re Srbije u op{tesrpsko ratovawe protiv Turske i pret -
varawe ovog rato vawa u op{tebalkansko, a to je pogre{na ra~u -
nica da }e se Sr bima prikqu~iti Bugari (19, 236, 291-292. i 477).
Pa kad je ve} tako, mora se smatrati logi~nim {to Beri}
smatra da je ruska politika izvorno antisrpska, te da je pod we -
nim pritiskom srpska vojna strategija postala sterilna. Name -
ran da potvrdi taj zakqu~ak, on sugeri{e da je ratni ciq Srbije
morao po~ivati na istini da su najpre morale biti oslobo|ene
Bosna, Hercegovina i Stara Srbija (ili bar {to ve} wen deo),
posle ~ega bi bila stvorena jaka srpska dràva kao oja~ani te -
meq ujediwewa vascelog srpstva, kako na Balkanskom poluostr -
vu tako i s one strane Save i Dunava. Druk~ije re~eno, srpska
voj ska nije trebalo da nastupa prema Vidinu i Sofiji ve} prema
Sje nici, ~ije }e osloba|awe od Turaka zna~iti po~etak odva ja -
wa zapadnih srpskih zemaqa (Bosne) od Turske, omogu}iti srbi -
jansko-crnogorsko povezivawe i stvoriti preko potrebne pret -
po stavke za vojne operacije u Staroj Srbiji, Hercegovini i Bos -
ni (19, 292).
Istovremeno, Beri} isti~e da je êrwajev ru{io i drugu va -
ri jantu srpskog ratnog plana, po kome glavni pravac dejstva...
Tihomiq Te{a Nikoli}
tre ba da bude usmeren moravskom dolinom prema Ni{u, jer se
priznavalo da je glavno rati{te Srbije proti Turskoj na jugo -
istoku t.j. na prostoru izme|u Ni{ave i Ibra, Sofije i Kosova
i iz koga se stvara slika pobo~nih rati{ta: isto~nog, zarad pa -
ralisawa turske sile u Bugarskoj, zapadno, zarad osvajawa Bosne,
i jugozapadno izme|u gorweg Ibra i gorwe Drine. Kad kaè da je
êrwajev ignorisao sve ove suptilnosti srpske vojne strategi -
je i da je velika razlika izme|u onoga {to je on radio i {to je
trebalo da radi (19, 292-293), najverovatnije povode}i se za nepa`-
qivim pisawem svojih prethodnika, on ne uo~ava da je srpska voj -
ska ratovala ba{ po ovom drugom planu: glavnina wenih snaga
bila je na rati{tu u moravskoj dolini, dok su weni mawi delovi
bili suprotstavqeni turskoj vojsci pobo~no, prema Bugarskoj,
na drinskom i na ibarskom frontu.
Ima li se u vidu samo ovaj navod o navodnoj nesaglasnosti ru -
skog generala êrwajeva sa srpskim ratnim planovima, moè se
mirne du {e re}i da su svi kqu~ni stavovi protiv êrwajeva (ma -
kar ih formulisali i Ekme~i}, Jovanovi}, Ranke) i zakqu~ci da
su svi propusti u vojnim ak tivnos tima srpske vojske posledica
komandantske nesposobnosti generala êrwajeva, zasnovani na
domi{qawima, odnosno intrigama, ili spletkama, i s kopanim
po zemqi Srbiji; intrigama i spletkama koje nisu vodile ra~una o
onome {to je o |eneralu êrwajevu znao, i napisao, Jovan Risti}:
On nije bio nepokoran i nedisciplinovan; na protiv, on je,
bez pogovora, vr{io svaku naredbu Kneza - Vrhovnog komandan -
ta, ali se i od wegova mi{qewa drào ra~un, i ako mo`da ~esto
ve }i no {to je trebalo. Mada se on mnogo predavao ma{ti i opti -
mizmu (a na {ta bi li~ile komande pesimisti~kog komandanta?!
- IP), ipak je on sve oficire, i srpske i ruske, na bojnome poqu,
nadma{ao svojom vojni~kom spremom i svojim iskustvom; wega za
celo vreme kampawe, nije niko natkrilio. To mu je svakim danom
uve}avalo auktoritet, koji je i Vlada, u interesu narodne stvari,
potpomagala (22, 146-147).
Uza sve to, Beri} pripisuje êrwajevu da je velika razlika
izme|u onog {to je on radio i onog {to je trebalo da radi, tako
da je svako ko je obrtao u umu ovu misao bio brzo udaqavan iz ge -
neralove neposredne okoline. Tu sudbinu prvi je doìveo \or|e
Stratimirovi} (Novi Sad, 1823 - Be~, 1908) po{to je do{lo do
ozbiqnih razmimoilaèwa izme|u generala êrwajeva i wega,
na kon {to je ovaj tvrdio da je operativni plan vrhovnog koma n -
danta srpske vojske pogre{an i da }e Srbiju dovesti do odlu~u ju -
}eg poraza. Ni ministar vojni, general Tihomiq Nikoli}... ne -
}e biti po{te|en posledica svoga neslagawa sa Rusom.
112 Ilija Petrovi}
Da se sve de{avalo ne{to druk~ije svedo~e nam zapisi gene -
ra la Ranka Alimpi}a, nastali u vreme dok je \or |e Strati mi ro -
vi} vr{qao po srpskim komandama i nudio svoju pomo}.
Prvi wegov zapis, od subote 23. avgusta 1875. godine, glasi:
Stratimirovi} general do|e na dogovor; on mi pri~a o wegovom
planu, pristaje pod moju komandu, ali pravi velike pretenzije.
Nu di... do 10.000 grani~ara za ~ete dobrovoqa~ke, samo traì tro -
{ak za qude koji }e i}i da zakaù dan polaska i gde da do|u, na
koju skelu savsku.
Stratimirovi} vidi mi se sumwiv; ovo kazah Te{i (mini -
stru Tihomiqu Nikoli}u - IP) ali me on uverava da mu mogu
verovati.
Drugi, od nedeqe 24. avgusta 1875. godine glasi: Do|e Stra -
timirovi} te odredismo: da se za sad 2.000 dobrovoqaca grani ~a -
ra pozove u {aba~ki okrug, preko skele i prevoza savskih: na Za -
savici, Drenovcu, Klenku, Skeli - kod Kupinova - i Zabre`ju;
sve u mawim odeqewima, gde }e biti prihva}eni... Stratimi ro -
vi} mi predlaè strane oficire za dob ro voqa~ke ~ete.
Tre}i, dat u napomeni, glasi: General Stratimirovi}, osla -
wa ju }i se na li~no prijateqstvo do b rodu{nog Te{e, ministra
voj no g, predstavqao se u Beogradu ka o ve liki autoritet vojni~ ki
i pravio velike pretenzije i za svoj ratni plan i za sebe. On je
tada obricao (obe}avao) Srbiji zlatna brda od strane svoje popu -
larnosti me|u prekosavskim Srbima; naro~ito me|u grani~ari -
ma. Ali, od svih tih wegovih obe}awa, nikad ni jedno nije se os -
tvarilo (6, 506).
Kako danas. A da se ne bi pomislilo kako su samo Lav Tolstoj
i neki we govi vi{e ili mawe brojni istomi{qenici u Rusiji
ru`no mi slili i pisali protiv dobrovoqaca, nave{}emo ovde
da se o dobrovoqcima ni u Srbiji, makar i mnogo decenija kas -
nije, ne misli, ne govori i ne pi{e druk~ije. U woj je, u Novom Sa -
du, po~etkom mar ta 1992. godine, odràn jedan skup, mo`da na u~ni
a mo`da stru~ n i, na kome su se psiholozi i psi hijatri iz Sr bije
bavili stra da we m du{a i mentalnim tegoba ma srpskih ratni -
ka i ci vi la ko ji su pre ìveli Rat za Srpsku Kr a jinu. Iako je dr
Mla den Prvulovi} (1947), tada{wi pokrajin ski se kre tar za zdrav -
qe, otvaraju}i taj skup sa svim mudro prime tio da od ratne is ti -
ne ne mo èmo pobe}i, da nije na {e da ras prav qa mo da li je rat
bio potre ban ili ne, te da je na{e da pomog ne mo, ta mo je, na po -
mi wawe srpskih dobrovo qaca, konstatovano da ispi ti vawa stru~ -
wa ka kazuju da su me|u do brovoqcima uglavnom qudi iz socijal no
zao st a lih si roma { n ih porodica. Ve}ina ih je bez emo ci onalnog
os lo n ca, ne uspe {ni u ìvotu, ego isti koji }e zapa liti tu|u ku}u
da bi na toj vat ri is pr ìli jaje. Patriotizam, ma hom, svi navode
kao prvi mo tiv odlaska u rat. Ali, nekima je raz log i da zarade,
mo gu}nost da prezime...
Bez i najmawe namere da srozava ne~iji na u~ni ili stru~ni
ug led, prire|iva~ ove kwiìce mogao bi re}i da pisawe svih srp -
skih pro tivnika srps kog do bro vo qa{tva ({to se moè odnositi
i na ruske dobrovoqce) umnogome podse}a na sta vo ve Lava Tol -
stoja prema rus kim dobrovoqcima u Srpsko-turskom ratu 1876.
go dine. Pod ra zumeva se da pismeni sastavi (da li stru~ni da li
nau~ni) neimenovanih kriti ~a ra ne mogu za do voqiti eventualni
wihov tolsto jevski ego, ali }e zato, neka to jo{ jednom bude is -
taknuto, Tol stojevo romanopi sa we u Ani Karewi noj , kroz re ~i
Le vinove (ili: Qevinove), omiqenog junaka Tol stoje vog, is k a -
zati ne samo sop stveno otpadni{tvo od svog narod nog bi}a, ve} }e
ista}i i mo ralnu ni{tavnost takvih ot pad ni ka, i tada i sada i ka -
snije.
Nepristojno bi bilo upore|ivati kwièvnu slavu Tolsto je -
vu i pismene sastave brojnih srpskih protivnika srpskog dobro -
vo qa~kog pokreta u poznijim srpskim ratovima, i stradawima,
bez obzira na wihov literarni i politi~ki grandiozni self, ka -
ko bi Jovan Ra{kovi} (1929-1992) zvu~no nazvao wihovu samoumi -
{qe nu veli~inu, ali se moè smatrati ne sum wi vim da su i jedan
i dru gi, i Lav i srpski neprijateqi srpskog dobrovoqa{tva, be -
zo se }aj ni prema srpskom stradawu, svojim stavovima prema dobr o -
vo qa ~ kom pokretu podrivali nacionalni duh svojih ruskih, odno -
sno srp skih saplemenika.
A od silne intelektual{tine, vode}im intelektualcima
iz krila srpskog naroda nikako nije moglo sti}i do pameti da su
ba{ oni, kao {to je to u Rusiji ~inio Dostojevski, morali pomo -
}i svom narodu da se sna|e u onome {to bi ga moglo zadesiti, u
ratu ili miru, sa dobrovoq cima ili bez wih. I nikako ne uspe va -
ju da shvate da su svoje za mi{qe no inte lek tu alno mesto u srpskom
narodu sticali zahv a quju}i i `rtvi onih koji su, umesto da lago d -
no prezime iza ko jekakvih mirotvo ra~ kih i misaonih para -
va na, svojom `rtvom doprinosili biolo {kom opstanku sopstve -
nog naroda.
114 Ilija Petrovi}
Pomenik
ruskih dobrovoqaca u Srpsko-turskom ratu 1876
- Nepotpun spisak -
Aba{izi - knez, muhamedanac
Adadurov, Aleksandar - pe{adijski poru~nik
Akintijev - Moskva potporu~nik
Akuìnov - podoficir *Tk/v
Akulevi~ - Saratov {tabni kapetan
Alabin - kapetan
Alabin, mla|i - kowi~ki poru~nik
Aleksandrov - kapetan *Tk/v
Aleksandrov - podoficir
Aleksandrovski - Saratov pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Aleksandrovski - pukovnik, vojni inèwer *Tk/v
Aleksi}, Konstantin - pe{adijski kapetan II klase
Alisov, Sergije - potporu~nik *Tk/v
Almazov - junker
Anastasijevi~, Trifon - inèwerijski major
Andrejevi~, Vladimir Konstantinovi~ - |eneral{tabni pukovnik *Tk/v
Andrijev, Nikolaj - pe{adijski poru~nik
Arapov -
Artemjev - Moskva redov
Ar{lander, Konstantin Andrejevi~ - kowi~ki kapetan II klase
Astafijev - kapetan *Tk/v
Aurih, Ivan Adolfovi~ - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Ahidov - seqak...
Babkin, Aleksandar - pe{adijski major *Tk/v
Bajbakov, Vladimir - pe{adijski poru~nik
Bajbakov, Ivan - pe{adijski kapetan II klase
Bamulecko, Anton Domantov pe{adijski potporu~nik
Barzenko - kapetan *Tk/v
Barikov, Aleksandar - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Barjaktarovi~, Mihail - pe{adijski poru~nik
Batrakov - Moskva junker
Bezrodni - podoficir
Bezsonov - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Belenihin, Dmitrij - pe{adijski potporu~nik
Belozerski - Moskva kapetan
Beqajev - plemi}
Benediktovski - potporu~nik
Benke - Moskva potporu~nik
Berg, Aleksandar Aleksandrovi~ - kowi~ki major *Tk/v
Bereti, Konstantin - pe{adijski kapetan I klase
Beri{ov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Bernard, Nikolaj - pe{adijski kapetan I klase
Berteqs - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Bibinov - *Tk/v
Biletov, Nikolaj - pe{adijski poru~nik
Bilinski, Vladimir - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Biqev, Fjodor - artiqerijski potpukovnik
Birikov, Aleksandar - pe{adijski potporu~nik
Bisnicki - Smolensk prapor{~ik (zastavnik)
Bi~kov - {tabrotmistr ({tabni kowi~ki kapetan)
Bjali, Aleksandar - pe{adijski kapetan I klase
Bjeli~ev - Moskva junker
Blagovje{~enski, Venijamin - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Blilov, Fjodor - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Bobjanski - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Bogdanovi~, Vasilij - pe{adijski kapetan II klase
Bogoslavski, Vladimir - kapetan *Tk/v
Boltenkov - plemi}
Boq{ev - kapetan
Breanov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Brendeq - kornet (zastavnik u kowici)
Brimer, Evstafije - baron, pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Brjan - Moskva poru~nik
Budwikov - Moskva telegrafist
Buke{kon - Moskva telegrafist
Bulatnikov, Dmitrij -
Bulaceq, Ivan Mihajlovi~ - kowi~ki major *Tk/v
Buli{no - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Bumanij, Konstantin - kapetan *Tk/v
Burucov, Nikolaj - pe{adijski kapetan II klase
Bucki, Aleksandar Viktorovi~ - kowi~ki poru~nik *Tk/v
Bucov - Smolensk {tabni kapetan
Bu{ujev - seqak
Bu{~inski - junker...
Valfert(Vulfert?), A. - pukovnik
Vanqarvaqski(?) - kapetan *Tk/v
Vasiqev - Moskva redov
Vasiqev - podoficir
Vasiqevi~, Anisim Jakovqevi~ - artiqerijski poru~nik *Tk/v
Vaskov - Harkov
Vatkovski, Ivan - potporu~nik *Tk/v
Va~inadze -
Vedrinski, Nikolaj Vladimirovi~ - artiqerijski potporu~nik
Veli~ko - pe{adijski kapetan I klase
Verdic, Evgenij - artiqerijski poru~nik *Tk/v
Verevkin - junker
Vesnicki, Ivan - pe{adijski poru~nik
Vikulov - vojnik
Viskovatov, dr Pavle - univerzitetski profesor istorije *Tk/v
Vi~nadze - kwaz, pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
116 Ilija Petrovi}
Vojtkovski - kapetan *Tk/v
Volìnski - kapetan
Volka - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Volkov - kowi~ki major *Tk/v
Volkov - Moskva poru~nik
Volkov, Nikolaj Petrovi~ - kowi~ki kapetan I klase
Volo{inov - kapetan *Tk/v
Volo{inov, Nikola - artiqerijski poru~nik *Tk/v
Vorobjev - vojni topograf
Vrevski - baron, major *Tk/v...
Gavrilov - podoficir
Gavrilov - potporu~nik *Tk/v
Gavrilov, Aleksej - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Galijevski, Lavrentije - inèwerijski kapetan *Tk/v
Galkin - *Tk/v
Gardfor - Engleska, vicekonzul u Sevastopoqu (u Krimskom ratu
1854. ratovao protiv Rusa) kapetan
Garcevi~, Nikolaj - {tabni kapetan *Tk/v
Gastinov - a|utant kapetan
Gedrojc - Ni`wi Novgorod plemi}
Gejsman, P. A. - potowi profesor Nikolajevske vojne akademije
Genbenberg - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Gerasimov, Vasilij - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Gidq, Arkadij - kowi~ki kapetan I klase
Gladi{ev - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Glotov - seqak
Gnedi~, Anatol - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Govorkov - Filonovska stanica kozak
Gogenauer - a|utant potporu~nik
Gole{~apov - artiqerijski major *Tk/v
Golova~ev - Jelisavetgrad pukovnik
Golovkov, Maunil - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Golubev - potporu~nik *Tk/v
Golubov - poru~nik *Tk/v
Goqd{tejn - Moskva profesor gimnazije
Gomulecki, Anton Domantov - pe{adijski potporu~nik
Gorbawev, Mihail Vasiqevi~ - kowi~ki kapetan II klase
Gorbatovski - pukovnik
Gorizontov - Saratov sve{tenik
Gorodenski, Vasilij - pe{adijski poru~nik
Gor~akov - plemi}
Gospo|ica Lukijanova (1) - kozakiwa
Gospo|ica Lukijanova (2) - 1853, kozakiwa
Go{te, Adolf Valdemar - pe{adijski potporu~nik
Gregorèvski, Vladimir - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Gre~i{nikov, Nikolaj - artiqerijski kapetan II klase
Gribojedov, Nikolaj - artiqerijski poru~nik
Grigorjev, Aleksandar Z. - artiqerijski potporu~nik
Grigorjev, Nikolaj - major
Gri~arov, Nikolaj Grigorjevi~ - kowi~ki major
Gusakov - Ni`wi Novgorod plemi}
Gusakovski, Aleksandar - pe{adijski kapetan *Tk/v
Gucman, G. -
Gucman, L. A. T. - ...
Dandeviq, Viktor Dezideri~ - |eneral *Tk/v
Danilov - junker
Danilov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Daragan -
Dviwaninov - plemi}
Devikri~ - potpukovnik *Tk/v
Deviqers - potpukovnik *Tk/v
Deqberg - Moskva vojni topograf
Demidov - poru~nik *Tk/v
Dem~enko - poru~nik *Tk/v
De-Gideq - poru~nik *Tk/v
De-Preradovi} - pukovnik *Tk/v
Dmitrevski - kapetan
Dobrminski - poru~nik
Dodukovski - rotmistr (kowi~ki kapetan)
Dolgov, Nikolaj - pe{adijski potporu~nik
Domer~ikov, Emilij Mihajlov - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Domra~ev - kapetan
Doro{enko, Pjotr - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Dohturov, Dmitrij Petrovi~ - |eneral{tabni pukovnik *Tk/v
Dragiw - plemi}
Dragomirov - |eneral
Drimpelman, Georgij - potporu~nik *Tk/v
Dubrovski, Sergej - pe{adijski potporu~nik...
Eberhart, Georgij Ivanovi~ - artiqerijski poru~nik *Tk/v
Egerc - Saratov poru~nik
Ekskuzevi~ - inèwerijski kapetan *Tk/v
Emeqanov - Moskva plemi}
Engelhart, Evgenij - artiqerijski poru~nik
Ermolajev - potporu~nik
Ernror(Erntot?) - pe{adijski kapetan I klase *Tk/v
Efremov, Mihail - major *Tk/v...
@em~u`nikov - poru~nik *Tk/v
@iqinski - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
@uravqov, Nikolaj - pe{adijski pukovnik *Tk/v...
Zabaja -
Zagorjanski - potporu~nik *Tk/v
118 Ilija Petrovi}
Zadonski - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Zajev - vojnik
Zajcev, Igwat - kowi~ki kapetan II klase
Zandrok, Grigorij Filipovi~ - kapetan *Tk/v
Zarlevic - Moskva telegrafist
Zarubin -
Zaceplinov - artiqerijski kapetan II klase *Tk/v
Zacjepin - poru~nik
Zbradski - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Zvjagin - potporu~nik
Zvjegib - potporu~nik
Zeu{inski - junker *Tk/v
Znosko - junker
Zubarev - Moskva redov
Zujev - kapetan *Tk/v...
Ivanov (1) - seqak
Ivanov (2) - seqak
Ivanov, Vladimir - *Tk/v
Ivanov, Ivan Jegorovi~ - Medvedovec/Stavropoq podoficir *Tk/v
Ivanovi~, Robert F. - pe{adijski poru~nik
Iva{enko, Aleksej -
Iva{kevi} - potporu~nik *Tk/v
Iskov, Nikolaj - pe{adijski potporu~nik
Ismailov, Aleksandar Lavrovi~ - pe{adijski pukovnik
Ismailov, Evgenij - pe{adijski kapetan II klase
Ismailov - poru~nik *Tk/v
Istomin, Nikolaj - pe{adijski poru~nik *Tk/v...
Jadrincev - Moskva telegrafist
Jakovqevi~, Kiril -
Jarcov - poru~nik *Tk/v
Jeèvski - Saratov {tabni kapetan
Jero{enko - novinar
Jorgolski, Vladimir - *Tk/v
Jurasov - junker
Jurkjevi~ - potporu~nik
Jurkovski - potporu~nik (poginuo u Srbiji)...
Kazbek, âbik - potporu~nik *Tk/v
Kalamejcov, Iqa - artiqerijski poru~nik
Kaliwov, Josif - kowi~ki potporu~nik
Kalmikov - kapetan
Kawovski - kapetan
Karali, Aleksej Stepanovi~ -
Karaxi}, Dimitrije Vukov - inèwerijski potpukovnik
Karlov de Briwol, Lev - baron, pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Karqevi~, Aleksandar - kapetan *Tk/v
Karcov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Katjejev - kapetan
Kacafi, Dmitrij - pe{adijski poru~nik
Ka~ion, Konstantin - major *Tk/v
Ka~rìnski, Leonid Ivanovi~ - potporu~nik
Ka{min - *Tk/v
Keler, Fjodor Eduardovi~ - (1850-1904) graf, kowi~ki oficir, |eneral-
{tabni pukovnik *Tk/v
Kehli, Emil - pe{adijski potporu~nik
Ke{ko, Ivan - 1860, brat knegiwe Natalije Obrenovi}
Kirejev - pukovnik
Kirilov - Smolensk prapor{~ik (zastavnik)
Kiseqevski, Pjotr Platonovi~ - poru~nik *Tk/v
Kitajev, Mihail - pe{adijski potporu~nik
Ki~unov, Ivan - potporu~nik *Tk/v
Klimenko - inèwerijski potpukovnik *Tk/v
Klojet - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Klinder, Pjotr - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Kqu~arev, Sergej Ivanovi~ -
Kobilski, Konstantin - pe{adijski poru~nik
Kovaqev - vojnik
Kovedski - major *Tk/v
Kozakov - vojnik
Kozakovi~, Stefan - artiqerijski potporu~nik
Kozlovski, Vladimir - pe{adijski poru~nik
Kola{in, Pjotr - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Koldevin, Fjodor - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Kolmakov - Moskva potporu~nik
Komarov, Visarion Visarionovi~ - |eneral
Komarovski, Nikolaj - graf, kowi~ki kapetan I klase *Tk/v
Konovalov - junker
Konovalov, Nikolaj Vasiqevi~ - inèwerijski potporu~nik *Tk/v
Konovnicin - graf, potpukovnik *Tk/v
Koreli - kapetan
Kori, Burgard - pe{adijski kapetan *Tk/v
Kovawko - kapetan *Tk/v
Konstantinov - poru~nik *Tk/v
Kornilov, Arkadije - inèwerijski kapetan II klase *Tk/v
Kostin - junker
Ko~etov - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Kramarov, Aleksandar Mihailovi~ - poru~nik Tk/v
Krasnokovski - |eneral, koza~ki ataman
Kreànovski, Aleksandar - pe{adijski potporu~nik
Krehetkin - potporu~nik *Tk/v
Kruglov, Nikolaj - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Krupica, Vilijam - kowi~ki kapetan II klase
Kule{ian - prapor{~ik (zastavnik)
Kulìnski - plemi}
Kuzmin - Moskva potporu~nik *Tk/v
Kuzminski, Georgij - pe{adijski major *Tk/v
120 Ilija Petrovi}
Kuzwecov - seqak
Kuleq - Moskva poru~nik
Kulakov - potporu~nik
Kulikovski - poru~nik *Tk/v
Kumakov - kapetan
Kuncendorf - baron, a|utant potporu~nik
Kuncendorf, Denis - junker *Tk/v
Kurganovi~, Konstantin - pe{adijski kapetan I klase
Kutuzov - knez
Ku{eqev, Sergej - pe{adijski potpukovnik *Tk/v...
Lavrentijev, Vladimir - poru~nik
Laza - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Lazarev, Leontij - major *Tk/v
Lazarov -
Lazarev, Nikolaj - kowi~ki kapetan II klase
Lalo{, Konstantin - kapetan *Tk/v
Lasovski - Moskva major
Lahomov -
Lacvenilov - inèwerijski poru~nik *Tk/v
Lebedev - seqak
Levkovi~ - Kursk |eneral{tabni kapetan
Levkoev - poru~nik
Leonov - kapetan *Tk/v
Leonov, Erast Vasiqevi~ - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Leonov, Nikolaj - artiqerijski kapetan I klase
Leontijev, Ivan - pe{adijski potporu~nik
Ler - pe{adijski kapetan *Tk/v
Letovt, Valerijan - kowi~ki major
Lisenko - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Lisovenko, Petar Filipovi~ - pe{adijski poru~nik
Litvan, Nikolaj Gavrilovi~ - pe{adijski potporu~nik
Liha~ev, Ivan - artiqerijski kapetan
Li{in - pukovnik
Lobanov Rostovski - knez
Lobovikov - kapetan
Loginov, Ivan - Moskva |eneral{tabni pe{adijski kapetan I klase
Lomokovski - pe{adijski potporu~nik
Lomokovski, Grigorije - pe{adijski potpukovnik
Lopatov, Felicijan Domenikov - pe{adijski potporu~nik
Lucki, Vladimir Vladimirovi~ - artiqerijski poru~nik...
Qubomirov - mla|i oficir...
Mavrin - kapetan
Mavrin, Mihail - pe{adijski potporu~nik
Magnicki, Nikolaj Sergejevi~ - pe{adijski kapetan II klase
Maksimov, V. N. -
Maksimov, Nikolaj - major *Tk/v
Maksimovi~, Antonije - artiqerijski potpukovnik
Maktjenko, Aleksej - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Majhrovski - kapetan
Malakovski, Arkadij - pe{adijski potporu~nik
Malarov, Nikolaj Arkadijevi~ - pe{adijski potporu~nik
Malinovski - pukovnik
Malinovski, Gavril - protorejej *Tk/v
Malki{ski - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Mamejev -
Manoxni, Ivan Jeremijevi} - |eneral
Manturov, Aleksej - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Margerevski - Kursk poru~nik
Markovski, Nikolaj - pe{adijski kapetan I klase
Marozov - seqak
Martengren - kapetan *Tk/v
Martinov, Antonije Nikolajevi~ - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Matov - kapetan *Tk/v
Ma~ihin - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Medvedovski - major *Tk/v
Medvedovski, Nikolaj - |eneral{tabni pukovnik *Tk/v
Meèninov, Aleksandar Pavlovi~ - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Mezencev - potporu~nik
Meqnikov, Apolon - potpukovnik *Tk/v
Meqnicki - kapetan *Tk/v
Menijas, Pavle - artiqerijski kapetan
Merkazin - poru~nik *Tk/v
Mer~anski - pe{adijski kapetan II klase
Milenko, Vasilij Fjodorovi~ - kapetan *Tk/v
Milinovski - pe{adijski potpukovnik
Miloradovi~, Aleksije Mihajlovi~ - potpukovnik *Tk/v
Miqevski - mla|i a|utant kowi~ki kapetan
Minajev, Semjon - pe{adijski poru~nik
Minin, Pavel - major *Tk/v
Minin, Semjon - |eneral{tabni kapetan II klase
Mirkovi~, Georgij - pe{adijski kapetan II klase
Mihajlov - kapetan *Tk/v
Mihajlov - Moskva redov
Mihajlov - Moskva telegrafist
Miciapa - Moskva telegrafist
Mladov, Grigorij - pe{adijski poru~nik
Molov - poru~nik *Tk/v
Molostov, Aleksandar - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Molo{ov, Fjodor Ivanovi~ - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Monacki, I. I. - |eneral
Monteverde, Pjotr Avgustini~ - kowi~ki kapetan
Morejev - podoficir
Mortovicki, Pavle - pe{adijski kapetan II klase
Muravjov - seqak
Muravjov, Mihail - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
122 Ilija Petrovi}
Muravjov, Pjotr - poru~nik *Tk/v
Muravcev - prapor{~ik (zastavnik)...
Najding - potporu~nik
Nanijer - poru~nik
Nequbin - Moskva student
Nemira, Vladimir - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Neplov, Nikolaj - pe{adijski poru~nik
Necvedski - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Nivin, Teodor - pe{adijski potporu~nik
Nikatov, Vasilij Filipovi~ - kowi~ki kapetan I klase
Nikitin - |eneral
Nikitin - kapetan *Tk/v
Nikolajev - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Nikoqski - Moskva junker
Niskovski - kapetan
Novikov - Moskva junker
Novikov - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Novoselov, Semjon Kornilovi~ - |eneral *Tk/v...
Oblov, Ivan Dmitrjevi~ - pe{adijski kapetan I klase
Obolenski, Aleksandar Mihailovi~ - knez, kowi~ki kap. I klase *Tk/v
Odnostajev, Ilarion - poru~nik *Tk/v
Oreghov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Orlinski - kapetan
Orlov - plemi}
Orlovski - poru~nik *Tk/v
Ostrjakov, Aleksej - Smolensk pe{adijski potporu~nik...
Palabonin, Kronid - *Tk/v
Palkin - Moskva plemi}
Paqmin - podoficir
Paqutin - potporu~nik
Pankratjev - Saratov poru~nik
Parohin - seqak
Parohin, Konstantin Vasiqevi~ - kapetan *Tk/v
Pahomov, Vasilij - pe{adijski kapetan II klase
Pevnicin - poru~nik
Pertupej - Moskva junker
Perhurov, Aleksandar - kowi~ki pukovnik *Tk/v
Peters - prapor{~ik (zastavnik)
Peterson - Moskva telegrafist
Peterson, Pavle - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Petrov, Pjotr Nikolajevi~ - pe{adijski poru~nik
Petrov, Rafail - pe{adijski kapetan II klase
Petrovski - kapetan *Tk/v
Pigutin - potpukovnik *Tk/v
Pira{kov, Pjotr - potporu~nik
Pisarev - Moskva plemi}
Poganikov, Timofej - potporu~nik *Tk/v
Podoqski - podoficir
Pokrovski - Moskva poru~nik
Polivakov - 1859, Odesa |ak
Poqakov - Moskva narednik
Poqakov - plemi}
Poqanski - poru~nik
Poqenov, V. - slikar
Poqubonin - poru~nik *Tk/v
Popov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Popov - potporu~nik
Popov - prapor{~ik (zastavnik)
Popovi~ - potporu~nik
Popovski, Grigorij - potporu~nik
Poskov - Moskva redov
Poslavski, Evgraf - pe{adijski potporu~nik
Posteqnikov - kapetan *Tk/v
Potapov - plemi}
Potocki, Stefan - *Tk/v
Protopopov - kapetan
Probenko, Porfirije - artiqerijski kapetan II klase
Prohaska, Alfred O. - inèwerijski potporu~nik
Puq - plemi}
Putjata - potporu~nik
Pumpurs - topograf
Pustovojtov, Teodor - kowi~ki kapetan II klase
Putilov -
Puhotin, A. - potporu~nik...
Rajevski, Nikolaj Nikolajevi~ Vronski - pukovnik *Tk/v
Rastrigin, Nikolaj Nikolajevi~ - artiqerijski pukovnik *Tk/p
Radkjevi~, Konstantin - Saratov pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Rajter - kapetan
Raf - poru~nik *Tk/v
Ra{evski - pukovnik
Renke - junker *Tk/v
R`vucki, Ludomir - kowi~ki major *Tk/v
Ridinger -
Riqejev, Vasilij Vasiqevi~ - kapetan *Tk/v
Rihter - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Rjazanov - seqak
Robenov, Andrej Stepanovi~ - pe{adijski poru~nik
Rozen - baron
Rozental, Anton - pe{adijski poru~nik
Roslavqev, Nikolaj - artiqerijski kapetan II klase
Rubec, Nikolaj - *Tk/v
Rudakovski, Ivan - pe{adijski potporu~nik
Rudwev - kapetan *Tk/v
124 Ilija Petrovi}
Rumjancev - vojnik
Rupnicki, Konstantin - pe{adijski kapetan *Tk/v...
Sabqin, Pavle - kowi~ki major *Tk/v
Savqevi~, Evgenij - pe{adijski poru~nik
Savrimovi~, Henrik - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Sajtoroski, Matej - pe{adijski poru~nik
Salov, Edvard - kowi~ki major
Salomon, Aleksandar Petrovi~ - pe{adijski potporu~nik
Salohus - kapetan *Tk/v
Sajmonov(?), Nikolaj - pe{adijski potporu~nik
Sandaki - kapetan
Sahnovski, Grigorij - pe{adijski poru~nik
Svetozarov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Sevastjanov - Moskva pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Selezwov - seqak
Semjonov - podoficir *Tk/v
Semske(?) - |eneral
Senkovi~ - Moskva telegrafist
Sitenko, Nikolaj - |eneral{tabni pe{adijski pukovnik *Tk/v
Smirjagin - Saratov poru~nik
Smislov - seqak
Smolenski - Moskva potporu~nik
Smoqin - kapetan *Tk/v
Snoksarev -
Sokolov, Nikolaj - pe{adijski potporu~nik
Sokolovski - Moskva redov
Solovjevi~ - kapetan
Sologub, Vladimir - pe{adijski kapetan I klase *Tk/v
Skolocubov - poru~nik *Tk/v
Sokolovski, Vladimir - pe{adijski kapetan *Tk/v
Somov, Konstantin - pe{adijski major
Sosnovski - Saratov poru~nik
Stavicki - major *Tk/v
Stanislavski - poru~nik *Tk/v
Stebeqski - potporu~nik *Tk/v
Stojanov - kandidat prava
Stoqetov, Dmitrij Grigorjevi~ - artiqerijski major *Tk/v
Strelkov - plemi}
Suboti}, Dejan Jovanov - 1852, Be~ - Zagreb, 1920 |eneral{tabni
kapetan I klase (potowi |eneral ruske vojske)
Suvorov, Aleksandar - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Sudetren, Gustav Gustavovi~ - pe{adijski poru~nik
Sudzilovski, Vladimir - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Surin - Moskva kapetan
Surovacki, M. - |eneral{tabni kapetan II klase *Tk/v
Surovcov, Nikolaj - pe{adijski poru~nik
Su~kov, Nikolaj - inèwerijski major *Tk/v
Su{ki, Nikolaj - kapetan *Tk/v
S~astnev - junker *Tk/v...
Talizin - Moskva junker
Taq - kapetan *Tk/v
Tarhov, Pavle -
Ta~kov -
Telepnev(Telegwev?) - prapor{~ik (zastavnik)
Teplov, Vasilij - |eneral{tabni pe{adijski pukovnik
Tetovi~ - kapetan
Tizenhauzen - graf, pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Tilik - pe{adijski kapetan II klase
Titer{tet - kapetan *Tk/v
Titov, Ivan - pe{adijski potpukovnik
Tihobrazov, Nikolaj - artiqerijski kapetan II klase
Tihonov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Ti{kovski, Aleksandar - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Tokarev, Vladimir Nikolajevi~ - plemi}, |eneral *Tk/v
Tokma~ev(Tolma~ev?) - kapetan *Tk/v
Tolmazov, Jovan - inèwerijski kapetan *Tk/v
Trizna, Aleksandar - poru~nik *Tk/v
Trifunov, Ivan - Orenburg kozak (sa sedmoricom sinova)
Troicki, Vladimir - poru~nik *Tk/v
Trofimov - podoficir *Tk/v
Turvine - Moskva poru~nik...
U{akov - kapetan *Tk/v...
Fabijanovi~, Felicijan - pe{adijski kapetan I klase
Fadjejev - |eneral
Fadjejev - Moskva podoficir
Falcki - Petrograd
Fedorovski - kapetan *Tk/v
Fermor, Vladimir Teodorovi~ - kowi~ki kapetan II klase
Fidrovski, Vasilij - pe{adijski kapetan I klase
Filipovi~ - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Filken{tajn, Osip - *Tk/v
Fi{er, Teodor - *Tk/v
Flaj{er - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Fjodorov - pe{adijski major *Tk/v
Fjodorov, Andrej - potpukovnik *Tk/v
Fjodorov, Ivan - kowi~ki major
Florov(Frolov?) - poru~nik
Fok, Aleksandar - pe{adijski kapetan II klase
Frolov - Moskva plemi}
Fuvlin - podoficir
Fuks - Moskva telegrafist...
126 Ilija Petrovi}
Hajnovi~ - poru~nik *Tk/v
Hare~ko, Jasner - pe{adijski potporu~nik
Harlin, Ernest Ivanovi~ - pe{adijski kapetan II klase
Hvostov - major
Hercevi~ - Moskva junker
Hilkov - Moskva knez, pukovnik *Tk/v
Hludov - na svim rati{tima uz |enerala êrwajeva
Hodasovi~, Anton - pe{adijski potporu~nik
Holodovski, Nikolaj - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Horvat, Sergej Nikolajevi~ - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Hrustaqev - plemi}...
Camaja, Konstantin - kowi~ki poru~nik
Cvajfel - kapetan...
âgin, Julije - pe{adijski poru~nik
âninov-êrkasov - Moskva kapetan
âplin, Andrej - pe{adijski kapetan *Tk/v
âclin - junker
êqajev, Konstantin - major *Tk/v
êrwajev, Mihail Grigorjevi~ - 1828-1898, |eneral *Tk/v
êrwak, Ivan - pe{adijski potporu~nik
îndro, Anton - pe{adijski kapetan II klase
î~agov, Mihail - artiqerijski major *Tk/v
^tovec, Dmitrij - pe{adijski kapetan II klase...
[avrin, Aleksandar - inèwerijski poru~nik *Tk/v
[alabin - poru~nik *Tk/v
[alimov - Moskva potporu~nik
[arapov, Efim - major *Tk/v
[ati~ev - plemi}
[atov, Pjotr - kowi~ki kapetan I klase
[ahlazarov - knez, artiqerijski kapetan II klase *Tk/v
[van - Moskva redov
[en{in - prapor{~ik (zastavnik) *Tk/v
[estakov - poru~nik
[inkovski, Ilarion - kowi~ki kapetan II klase
[kolmajster, Andrej Ivanovi~ - kapetan *Tk/v
[losman, Mihail Aleksandrovi~ - kowi~ki potpukovnik *Tk/v
[pahovski, Vasilij Aleksandrovi~ - Petrograd
[pahovski, Trifon Anastasijevi~ - artiqerijski major *Tk/v
[turin - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
[ulc, Aleksandar Konstantinovi~ fon - pe{adijski poru~nik
[~agin, Vasilij - kowi~ki kapetan I klase
[~uckoj, Nikolaj - pe{adijski kapetan II klase...
Medicinsko osobqe
Rusi u Srbiji:
A. I. Fedotova - Petrograd feld{erica
Aleksandra Pavlovna Samarina - Tula bolni~arka
Aqbicki - Simbirsk po~asni gra|anin bolni~ar-nosilac
Afanasijev - Petrograd student medikohirurgije
Baqbota - Petrograd medicinarka
Berg - Riga
Bjelikov - Simbirsk plemi}, bolni~ar-nosilac
Boborinski - Simbirsk student, bolni~ar-nosilac
Bogoqepov - Vologda lekarski pomo}nik
Buba - Petrograd lekarska pomo}nica
Vasil~ikov - knez, {ef sanitetske misije Crvenog krsta
Vatraènski - u Misiji
V. Latin - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Voznesenski - Simbirsk u~enik, bolni~ar-nosilac
Volkov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Volkov - student medikohirurgije
Gerasimov - Petrograd student medikohirurgije
Gir~in - Simbirsk kandidat univerziteta, bolni~ar-nosilac
Gqebnikov - student medikohirurgije
Gospo|a Belozerska - Moskva bolni~arka
Gospo|a Gorenkova - nadzornica dobrotvornog skladi{ta
Gospo|a Mezenceva - bolni~arka
Gospo|a Telegweva - bolni~arka
Gospo|a [imera - bolni~arka
Dehis - u Misiji
D. Litvinov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Dorotejev - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Dr Averbah - lekar *Tk/p
Dr Aleksej Krapuhin - lekar *Tk/p
Dr Aleksej Skvarcov - lekar *Tk/p
Dr Aleksandar Stepanovi~ Jacenko - lekar *Tk/p
Dr Alferov - lekar *Tk/p
Dr Berqakov - Petrograd lekar
Dr Bernard Rozenberg - lekar *Tk/p
Dr Biqakov - lekar *Tk/p
Dr Bogdanov - lekar
Dr Bogdanovski - Petrograd profesor hirurg
Dr Borovkov - lekar *Tk/p
Dr Brune - lekar *Tk/p
Dr Vatra{evski - lekar *Tk/p
Dr V. V. Ivanov - Petrograd privatni lekar
Dr Veli~kovski - lekar *Tk/p
Dr G. F. Bruns - Moskva lekar iz marijinske bolnice
Dr Gerasimov - lekar *Tk/p
Dr German Bubnov - lekar *Tk/p
128 Ilija Petrovi}
Dr Grube - lekar *Tk/p
Dr Gustav Najber - lekar *Tk/p
Dr Dvorjanin - Petrograd lekar
Dr Dmitrij Kirovi~ - lekar *Tk/p
Dr Dmitrij Petrovi~ Molov - lekar *Tk/p
Dr E. A. Kogan - Petrograd lekar iz kalmikijske bolnice
Dr E. L. Miwat - Simferopoq lekar
Dr Ember Mihailovski - lekar *Tk/p
Dr @danov - lekar *Tk/p
Dr Zaharov - lekar *Tk/p
Dr Ivan Nikolajevi~ Derevjanko - Petrograd lekar
Dr Ivan Romanovski - lekar *Tk/p
Dr Jagodinski - lekar *Tk/p
Dr Jankovski - lekar *Tk/p
Dr Jordan Ivanovi~ Braden - lekar *Tk/p
Dr Keher - lekar *Tk/p
Dr Kleberg - lekar *Tk/p
Dr Kolomin - Kijev hirurg profesor *Tk/p
Dr Koqubakov - Simbirsk lekar
Dr K. Rajer - hirurg profesor
Dr Larevski - lekar
Dr Krasin - lekar {ef bolnice u Kragujevcu
Dr Maldzinevil - lekar *Tk/p
Dr Markonet - lekar *Tk/p
Dr Milinovski - lekar *Tk/p
Dr Mihail Hludov - lekar
Dr Mihail F. Runin - Petrograd lekar upravnik poqske bolnice *Tk/p
Dr N. G. Rubec - Petrograd lekar iz obuhovske bolnice
Dr Nestorov - lekar *Tk/p
Dr Nikolaj F. Hucijev - medikohirurg *Tk/p
Dr Nikolaj Pavlovi~ Betling - lekar *Tk/p
Dr Novacijev - lekar *Tk/p
Dr Ostrovski - Petrograd lekar *Tk/p
Dr Rilek - hirurg
Dr Rinski - lekar *Tk/p
Dr Rodionov - lekar
Dr S. A. Potocki - Petrograd lekar iz obuhovske bolnice
Dr Saharov - lekar
Dr Semer - lekar *Tk/p
Dr Slavkov - lekar *Tk/p
Dr Stepan Stepanovi~ [imera - lekar {ef bolnice u Deligradu
Dr Studnicki - lekar *Tk/p
Dr Tairov - lekar *Tk/p
Dr Tauber - lekar *Tk/p
Dr Tiling - lekar *Tk/p
Dr Fjodor Ivanovi~ Peretjatkovi~ - lekar *Tk/p
Dr Flaj{er - lekar
Dr Frant{ej - lekar
Dr F. F. Fi{er - Petrograd lekar iz kalmikijske bolnice
Dr Hajdenrajh - Petrograd lekar iz Carskog Sela
Dr Han~in - lekar *Tk/p
Dr Henk Benevolenski - lekar *Tk/p
Dr êrwevski - Petrograd lekar *Tk/p
Dr [varc - lekar *Tk/p
Dr [liva{ajski - Petrograd hirurg
Dr [ulc - lekar *Tk/p
Dr [~erbakov - Petrograd lekar *Tk/p
Epifanov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
@. N. Markov - lekarski pomo}nik
Zlogostov - Simbirsk plemi}, bolni~ar-nosilac
Ivanov - Petrograd student medikohirurgije
Ivanov - Petrograd feld{er
Janovska - Petrograd medicinarka
Jegorov - Petrograd student medikohirurgije
Julije Osipovi~ [rejer - nadvorni savetnik
Julius Kronberg - lekarski pomo}nik
K. E. Izmailovi~ - Petrograd medicinar
Kondra{ov - Petrograd student medikohirurgije
Ko~etov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Krjukov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Krotkova - milosrdna sestra
M. A. Davidov - Petrograd medicinar
Maksim Nikolajevi~ Mi{kovi~ - sanitetski kapetan
Maqejev - Simbirsk ~inovnik, bolni~ar-nosilac
Markova - Petrograd medicinarka
Miqutin - Simbirsk kandidat univerziteta, bolni~ar-nosilac
Mojsejenko - student medikohirurgije
Nade`da Borisovna Trubecka - knegiwa
Natalija [ahovskaja - knegiwa, {ef misije
P. A. Beqajev - Petrograd medicinar
Petrova - Petrograd medicinarka
P. I. Nikotajev - u Misiji
Pjotr - Simbirsk kantonist, bolni~ar-nosilac
Pjotr Fjodorovi~ Samarin - Tula plemi}
Pobedonoscev - Simbirsk po{tar, bolni~ar-nosilac
Pol - u Misiji
Poqakov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Pre~istenski - Simbirsk student medicine, bolni~ar-nosilac
Rzevski - Simbirsk kantonist, bolni~ar-nosilac
Rizikovski - Simbirsk student medicine, bolni~ar-nosilac
Rozenbergova - Petrograd lekarska pomo}nica
Rosius - Simbirsk student medicine, bolni~ar-nosilac
Samuilo [ik - lekarski pomo}nik
Satarov - Simbirsk sin doktorov, bolni~ar-nosilac
Talantov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Teling - asistent
130 Ilija Petrovi}
Tis - Riga
Utkin - Petrograd feld{er
Henko - Riga
Hqebnikov - Petrograd student medikohirurgije
Cvibak - student medicine
îgorinov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
[varc - Riga
[takovska - Petrograd medicinarka.
Rusi u Crnoj Gori:
Aleksandra Petrovna Pacevi~ -
Ana Krilova - Orlovska gubernija milosrdna sestra
Ancev - feld{er
Afanasijev - student medicine
Visockaja - milosrdna sestra
Giqarevskaja - milosrdna sestra
Glazunova - Petrograd milosrdna sestra
Globa - student medicine
Gospo|a Anojeva - bolni~arka
Gospo|a Karceva - bolni~arka
Dolbilova - milosrdna sestra
Dr Anojev - lekar *Do/p4
Dr Bogojavqenski - lekar
Dr Evgenije Vasiqevi~ Pavlov - glavni doktor, hirurg Do/g3
Dr Zalc - lekar
Dr Ivan G. Lebedjev - hirurg *Do/g3
Dr Jakov Osipovi~ Saluha - hirurg *Do/p4
Dr Kovaqevski - lekar *Do/p4
Dr Korènevski - Petrograd lekar
Dr Lavrentije Pavlovi~ Krukovski - lekar i hirurg *Do/g3
Dr Maksimov(i~) - hirurg
Dr Nikolaj Ivanovi~ Toropov - Petrograd lekar
Dr Petkov - lekar
Dr Pjotr Stankijevi~ - lekar
Dr Semjon Fjodorovi~ Unterberger - hirurg *Do/p4
Dr Sklifovski - Petrograd profesor lekar
Dr Stefan Fjodorovi~ Pawutin - upraviteq Dru{tva CK na
Dr Unkovski - lekar
Zau{evskaja - Petrograd milosrdna sestra
Ivanov - fel~er
Jazikov - fel~er
Jakovqev - fel~er
Jegorov - fel~er
Karlov - fel~er
Karoqeva - milosrdna sestra
Klavdijev - fel~er
Kolonejev - student medicine
Konstantin Andrejevi~ Buh - opunomo}enik Crvenog krsta
Kurovski - fel~er
Lepava - Mostar u~iteq
Qubov Avova - Orlovska gubernija milosrdna sestra
Medvedev - fel~er
Nade`da Arkadijevna [~ahovskaja - {ef milosrdnih sestara
Nade`da Petrovna Pacevi~ -
Nikolaj Karlovi~ - apotekar
Nikolaj Nikolajevi~ Tregubov - sekretar misije Crvenog krsta
Olga Ivanovna Pavlova - bolni~arka
Olga Cvjetkova - Orlovska gubernija milosrdna sestra
Petrova - milosrdna sestra
Sagovskaja - milosrdna sestra
Sorokin - fel~er
Timofejev - fel~er
Turbin - student medicine
[rejder - milosrdna sestra (na tifoznom odeqewu).
Ostali, u Srbiji:
Gospo|a Aleksandra Q. Stefanovi}a - Novi Sad milosrdna sestra
Gospo|a Katarina Vajt - supruga engleskog konzula bolni~arka
Gospo|a Gruji}ka - Novi Sad milosrdna sestra
Gospo|a Hajdin - milosrdna sestra
Gospo|ica Pirson - Engleska milosrdna sestra
Gospo|ica Mak Langlin - Engleska milosrdna sestra
Dr Atanasovi~ - brat Blgarin, lekar
Dr Atvud - Engleska lekar
Dr Beker - Engleska lekar
Dr Bilrot - Be~ lekar, profesor
Dr Julije Molnar - Ugarska(?) - lekar *Tk/p
Dr Kraus - Rumunija - lekar *Tk/p
Dr Mak Keler - Engleska - hirurg *Tk/p
Dr Mundi - Austrija glavni {tabni lekar
Dr Stuslbinger - Granada/Amerika lekar
Dr Frankl - Mokrin lekar
Dr Fridrih Lange - Austrija lekar
Dr Hemfri Sendvit - Engleska *Tk/v
Dr Hjum - Engleska lekar *Tk/p
Dr Ciman - Engleska lekar *Tk/p.
Kelet Barington - {ef transporta engleskih bolnica Tk/p
Milica Petrova Ninkovi} - 1854, Novi Sad lekarski pomo}nik
Skra}enice:
*Tk/v - Orden Takovskog krsta o vratu
*Tk/p - Orden Takovskog krsta na prsima
*Do/g3 - Danilov orden o grlu 3. stepena
*Do/p4 - Danilov orden na prsima 4. stepena.
132 Ilija Petrovi}
Izvori i literatura
1. Zastava Novi Sad;
2. Srbski narod Novi Sad;
3. Srpske novine Beograd;
4. Pera Todorovi}, Dnevnik jednog dobrovoqca, Beograd 1964;
5. Pera Todorovi}, Izabrani spisi 1, Beograd 1986;
6. Mileva Alimpi}, @ivot i rad generala Ranka Alimpi}a u svezi
sa doga|ajima iz najnovije istorije, Beograd 1892;
7. Lav Nikolajevi~ Tolstoj, Ana Karewina I-II, Beograd 1997;
8. Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Pi{~ev dnevnik II, Beograd 1981;
9. Vaso ûbrilovi}, Dobrovoljci u srpsko-turskom ratu 1876. godine, Pre -
gled - knjiga V sveska 78, Sarajevo 1930;
10. @ivorad Kosti}, Dobrovoljci, Vojna enciklopedija, drugo izdanje knjiga
2 Brdo-Foa, Beograd 1971;
11. Nedeljko Maksimovi}, Srpsko-turski rat 1876/77, Vojna enciklopedija,
Drugo izdanje knjiga 9 Sparta-Tirana, Beograd 1975;
12. êdomir Popov, Srbija 1868-1878 : Srbija u isto~noj krizi 1875 -
-1878, Istorija srpskog naroda, Peta kwiga prvi tom, Beograd 1981;
13. Andra S. Kni}anin, Ratni dnevnik - prvi rat 1876-1877, Beo -
grad 1881;
14. Mila Stojni}, Predgovor za kwigu L. N. Tolstoj, Ana Karewina
I-II, Beograd 1997;
15. @arko Cvetkovi}, Sanitetska slu`ba, odrednica u Vojnoj Enciklopediji
drugo izdanje, knjiga 8, Beograd 1974;
16. Ilija Petrovi}, Medicinske misije na srpskim rati{tima
1912-1918, Novi Sad 2008;
17. Ilija Petrovi}, Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beo -
grad 2008;
18.\uzepe Barbanti-Brodano, Garibaldinci na Drini 1876, Beo -
grad 1956;
19. Du{an Beri}, Srpsko pitawe i politika Austrougarske i Ru -
sije 1848-1878, Beograd 2000;
20. Slobodan Stamboli}, êrnjajev Mihail, Vojna enciklopedija, Drugo
izdanje knjiga 2 Brdo-Foa, Beograd 1971;
21. Branko Mom~ilovi}, Pukovnik H. R. H. Makiver, komandant srp -
ske kowice u Srpsko-turskom ratu 1876, Zbornik Matice srpske za is -
toriju broj 23, Novi Sad 1983, strane 133-148;
22. Jovan Risti},Diplomatska istorija Srbije I, Beograd 1896;
23. Ivan S. Pavlovi}, Iz doba 1875-1878, Beograd 1940;
24. Milo{ S. Milojevi}, Odlomci istorije Srba i srpskih - jugo -
slo venskih - zemaqa u Turskoj i Austriji II sveska, Beograd 1872;
25. Vladan \or|evi}, Kara|or|e i Rusija, Otaxbina : Kwièvnost,
nauka, dru{tveni ìvot, sveske 70. i 71, kwiga 18, Beograd 1888;
26. Vasiq Popovi}, Berlinski ugovor, odrednica u Narodnoj enci -
kl o pediji srpsko-hrvatsko-slovena~koj I kwiga II izdawe, Novi Sad 2001.
Bele{ka o sastavqa~u
Ilija Petrovi} (1938, Kosor, kod Pod go rice), isto ri ~ar i publi -
ci sta. Ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju. Posledwih petnaestak
godina bavi se srpskom istorijom novijega vremena.
Objavqene kwige:
1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, str. 157;
2. Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968;
3. Zmajevo 1973, Zmajevo 1974, str. 65-85;
4. Zmajevo Prilozi za monografiju , Zmajevo 1979, str. 9-15, 48-66.
i 77-136;
5. Planinari o planinarewu Od Fru{ke gore do Monblana (u koau -
tor stvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286;
6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80;
7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
No vi Sad 1994, str. 264;
8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem Od Vije}a do Republike, Novi
Sad 1996, str. 373;
9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374;
10. Srpska Zemqa Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi
Sad 1997, str. 309;
11. Vernici Otaxbine Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa
1912 - 1918, Novi Sad 1998, str. 436;
12. .Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397;
13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214;
14. Srem 1918 Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192;
15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom
Ko lakom), Novi Sad 1999, str. 126;
16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175;
17. Stepanovi}evo Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310;
18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,
str. 151;
19. Vremenik Telekijeve vlade 16. februar 19393. april 1941, Novi
Sad 2001, str. 120;
20. Kerci u Pa{i}evu Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,
str. 556;
21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133;
22. Srpska Krajina Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427;
23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169;
24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), No -
vi Sad 2004, str. 5-172;
25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248;
26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95;
27. Obzorja Spomenica Planinarskog dru{tva Po{tar Novi
Sad, Novi Sad 2005, str. 544;
28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308;
29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298;
30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Na -
stav nici, Novi Sad 2006, str. 224;
31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;
32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petro vi -
}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348;
33. Srpska Krajina Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str. 429;
34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno iz -
da we), Novi Sad 2007, str. 142;
35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370;
36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007, str. 501;
37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, No vi Sad
2008, str. 138;
38. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009,
str. 301;
39. Stepanovi}evo 1919-1945 (Drugo poprav qe no izdawe), Novi Sad
2009, str. 318;
40. Nastavnici novosadske gimnazije 1731-1960, Novi Sad 2010, str. 381;
41. Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010, str. 296;
42. [kotske ène uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010, str. 123;
43. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876.
Pripremqeno za {tampu:
44. Srpska Krajina : Novembar 1992-februar 1993;
45. Srpski dobrovoqci iz Bosne i Hercegovine 1912-1918 : Preko -
mo r ske zemqe;
Sitniji prilozi:
1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisaje di we -
we Voj vo dine Kraqe vi ni Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa
odrà nog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamde set
~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kra qe vini Srbi ji 1918,
Novi Sad 1993, 141-158.
2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Voj -
vo dine, Novi Sad 1993, 29-39.
3. O autorstvu kwige Hrvati u svetlosti istoriske istine,
Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171.
4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup -
{ti ni Dru {tva srpsko -italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994
(ob ja v qeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor na
srpsko pi tawe, Novi Sad 1997, 258-271).
5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju
Ma tice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211.
6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u
Beo gradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183- 188.
7. Srem iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma
broj I/1997, Ruma 1997, 29-45.
8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu, umet -
nost i nauku Lu~a Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117.
9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop -
{te we na Me|unarod nom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i
pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornik
radova nije objavqen).
10. Dragutin J. Risti} uzorni srpski ratni komandant, Zbor -
nik Zavi ~aj nog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171
11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, sa -
op{tewe na okruglom sto lu u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar 1998
(zbor nik radova nije objavqen).
12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi}
Moj Brs kut, Novi Sad 1998, 470-479.
13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice
srpske za kulturu usmene i pisane re~i Jezik danas br. 7, Novi Sad
1998, 14-16.
14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi ~a j -
nog mu ze ja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206.
15. Srbi su stariji no {to smo mislili, Jozef [afarik, O pore -
klu Slovena, Arhiv Vojvodine i Slovenski institut, Novi Sad 1998, ob -
javqeno u ~asopisu Srpski Sion, godina 110, sveska 1, Sremski Karlov -
ci 2001, strane 52-54.
16. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u No -
vom Sadu i za suboti~ku Lu~u, ali je pre}utano; objavqeno u au to ro vi m
kwigama Starinci i nov ci, Novi Sad 2000, 81-107. i Stran pu ti ce srp -
sko ga pitawa, Novi Sad 2007, 341-367).
17. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlo -
va ~ ke no vi ne, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12.
18. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik Srpske pra vo slav ne crk -
ve Beograd, broj 4/2002, 96-108.
19. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}a
Brskutski inkvizi tori, Novi Sad 2002, 81-84.
20. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u
Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Som -
bo ru, broj 10/2003, 45-60).
21. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40,
Novi Sad 2003, 55-72.
22. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predo je vi}, Pi -
le ôndola, Beo grad 2003, 117-127.
23. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M.
Predoje vi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14.
24. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brs -
kut, drugo iz dawe, Novi Sad 2004, 301-310.
25. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske aka -
demije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwièvnost Odbor za ono -
ma stiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455.
26. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim rato vi -
ma 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86.
27. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim rato -
vi ma 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201.
28. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glas -
nik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se).
29. Srpski dobrovoqci iz rumunskog Banata 1914-1918, Temi { var -
ski zbornik Matice srpske broj 4, Novi Sad 2006, 211-219.
30. Srpski dobrovoqci iz sredi{we Ba~ke 1912-1918 (Dato za Zbor -
nik Mu zejske zbirke u Vrbasu; jo{ nije objavqeno).
136 Ilija Petrovi}
31. Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine 1912-1918 (Dato za
Zbor nik Muzeja grada Novog Sada; jo{ nije objavqeno).
32. Koreni srpskog dobrovoqa{tva (Dato za suboti~ku Lu~u, jo{
nije objavqeno).
33. Novo doba (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), Slo -
vo, ~a sopis za srpski jezik, kwièvnost i kulturu broj 12, Nik{i}
2007, 168-221.
34. \or|e Nato{evi} i obrazovawe mladih Srpkiwica, Zbornik
ra dova sa nau~no-stru~ne konferencije s me|unarodnim u~e{}em Zdrav -
stveno vaspitawe u sa vr e menim osnovnim {kolama, Sombor 2007, 153-
162; objavqe no u autorovoj kwizi Stranputice srpskoga pitawa, Novi
Sad 2007, 313 -332).
35. Pomenik brodolomnika sa Brindizija, pod Medovo, Prilog u knjizi: Marijan
Milji} - Ilir âpuni, Medova 1916-2008 - U spomen potopljenim crnogorskim do b -
rovoljcima, Podgorica 2008, 41-57;
36. Nije dobro pisati hvalospeve francuskim generalima, Srpske
internetske novine Istina, broj 228, Be~ 21. septembar 2008.
37. Vladika Rade i Ku~i (Septembra 2008. dato za nau~ni skup o Pet -
ru II Petrovi}u Wego{u, odràn sredinom marta 2009. godine u Matici
srpskoj u Novom Sadu, u okviru Wego{evog odbora; rad nije uzet u obzir,
po{to se wegov sa stavqa~ prijavio ne znaju}i da je to pozivni skup. Po -
tom je tekst dat za Mati~in Zbornik za istoriju, ali do kraja 2009. go -
dine nije objavqen niti je nagove{teno {ta }e se dogoditi s wim. Kako
je autor na samom po~etku 2010. godine pripremio za {tampu svoju kwigu
Crnogorska pohara Ku~a, ovaj je rad, neznatno izmewen, u wu uk qu ~en
kao posebno poglavqe pod naslovom Ku~i i vladika Rade).
38. Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka. (Dato za nau~ni
skup Faktori odnosa snaga u srp sko hrvatskom sukobu, u organizaciji
Udruèwa rezervnih vojnih stare{ina Srpske Krajine u Srbiji, Bawa
Junakovi}, kod Apatina, 28-29. novembar 2009).

Dobrovoljci Iz Rusije U Srpsko - Turskom Ratu 1876 PDF

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Dobrovoljci Iz Rusije U Srpsko - Turskom Ratu 1876 PDF

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Ilija Petrovi}

Вам также может понравиться