TEORIJE ZLOINA 15.16.17.18.19.20. i 21.

I. SOCIOLOKE TEORIJE :
Teorije socijalne sreine i socijalni! "ro#le$a%
Teorija anomije
Teorija socijalnih problema
Teorija socijalnog interakcima i etikecije
Teorija socijalnih !ea i s"#r$a!anja
%"nkcionaliam
Teorije "ora&a'anja (o"ona)anja*
Teorija Imitacije
Teorija #i&erencijalne asocijacije
Teorija #i&erencijalne i#enti&ikacije
+,l-,rolo).e -eorije
Teorija po#k"lt"ra i s"bk"lt"ra
Teorija k"lt"rnog kon&likta
Teorija #r"'t!enih gr"pa
/ociolo).e -eorije s" na"(na sh!atanja) koja #oga*aje i "oja'e i"(a!aj" i
t"ma(e kro #r"'t!ene i "$e socijalne 0a.-ore.
O!e teorije s" se &ormirale .ao .ri-i.a na biolo'ka i psiholo'ka sh!atanja.
Sociolo'ka misao ,1 li2nos- posmatra i r,)-'ene ,1ro.e +koji formiraju
linost,) .ao i ,-icaj li2nos-i na #r"'t!ene o#nose.
-e*"tim) i o!e teorije s" " obja'nja!anj" kriminalnih poja!a) , "ojeini$
sl,2aje'i$a astranile:
+ npr. ka#a psihi(ke poreme.aje obja'nja!aj" kao posle#ic" socijalnog
stat"sa) "slo!a i na(ina $i!ota) t!.determinantni sociologizam).
/ sociolo'ke teorije kriminaliteta spa#aj":
Teorije socijalne sredine i socijalnih problema:
Teorije podraavanja (oponaanja)! uenja
"ulturoloke teorije i
Teorije kritike orijentacije
0
Teorije socijalne sreine i socijalni! "ro#le$a
O!e teorije 1 kriminalitet kao #r"'t!en" poja!" 1 ,1ro2no 'e1,j, a mirko
sre#in") tj. a poreme.aje #r"'t!enih o#nosa i procesa " globalnoj
#r"'t!enoj aje#nici.
/ o!e teorije spa#aj":
Teorija anomije
Teorija socijalnih problema
Teorija socijalnog interakcizma i etikecije
Teorija socijalnih veza i suzdravanja
#unkcionalizam
1. Teorija ano$ije 15.
+#!a osno!na pra!ca) njiho!i pre#sta!nici i posebna sh!atanja,
2re#sta!nici: 3ir.e$4 5er-on
O!aj sociolo'ki pra!ac ima i!orno polai'te " je#nom o# 3irkemo!ih)
o#nosno -ertono!ih poiti!isti(kih sh!atanja "ro(nosti #elik!encije.
3irkem +franc. sociolog, "!eo je koncept anomije jo' " s!ojoj knjii
4$odela rada u drutvu i " #el" 4%amoubistvo55) (ime je
obja'nja!ao nereg"larno stanje #o kojeg #olai " poje#inim #r"'t!ima.
6o 3ir.e$, 6 s-anje ano$ije je stanje o#s"st!a normi (norme
oekivanog ponaanja su odsutne& nedefinisane ili nejasno formulisane,.
O#s"st!o ili poreme.aj #r"'t!enih normi #o!o#i #o toga #a se one ne
"o)-,j,. 2oje#inac 1 pri tome ne mo$e #a na*e s!oje mesto " #r"'t!") jer
m" nis" jasna pra!ila po kojima treba #a se "pra!lja.
S!e to o'oi o nezadovoljstva& konfliktnih odnosa i devijacija.
2rema 3irkemo!im sta!o!ima: Anomija je ne#ostatak jasnih i
primeniivih drutvenih normi) ali je isto tako i s"#ar norni) a tak!o stanje
je karakteristi(no) " no!ije !reme a zemlje u tranziciji.
3irkem !er"je #a se " tak!om #r"'t!" 1 7,#i se sila r,)-'ene
.on-role) ja2a ini'i,ali1a$4 pa #olai #o haosa i nere#a.
7
3ir.e$% 1 o!ako stanje nai!a 'period vakuma u shvatanjima o
drutvenim vrednostima.
8a o!ak!o stanje karakteristi(ne s" masovne pojave delikventnog
ponaanja i one postoje s!e #ok se "ono'o ne "sposta!i sistem #r"'t!ene
kontrole.
6o 3ir.e$, 1 .ri$inali-e- je normalna #r"'t!ena poja!a. On je pratilac
s!akog #r"'t!a i o#ra njego!og stanja i organiacije. 9ema #r"'t!a be
kriminala.
2rema njego!om mi'ljenj") ,1roci .ri$inali-e-a s" " prorodi drutva i "
me(usobnim odnosima ljudi.
/ perio#ima ra#ikalnih #r"'t!enih promena #olai #o poreme)aja i kriza
" #r"'t!" 1 pri (em" se 7,#i r,)-'ena .on-rola i postoje.e !re#nosti
g"be na(aj.
Tak!a stanja #o!o#e #o sh!atanja poje#inaca i gr"pa #a mog" #a se
ponaaju bez odgovornosti i oba!ea prema #otle !a$e.im normama i
postoje.im !re#nostima.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
3r"gi na(ajni pre#sta!nik i osni!a( poiti!isti(kog pra!ca o!e teorije je
-erton.
5er-on% 6 smatra #a je ;nomija stanje o#s"st!a normati!nosti ili
pri#r$a!anja normi " #r"'t!" ili #r"'t!enoj gr"pi 1 "sle# (ega poje#inci
ili #r"'t!ene gr"pe) name." s!oje pona'enje i sta!o!e #r"'t!" ili gr"pi.
2o njem" anomija i #e!ijantnost nastaj" 1 "sle# 1 is0,n.cije
r,)-'eni! cilje'a i sres-a'a 1 koja " tom #r"'t!" sl"$e a isp"njenje
tih cilje!a.
O#s"st!o po'to!anja normi 1 #o!o#i #o o#st"panja o# #r"'t!eno
prih!atlji!og pona'anja. Ta o#st"panja mog" se ispoljiti " &ormi:
inovacija& ritualizma& povlaenja i pobune.
9emog".nost #a se o#re*eni #r"'t!eni cilje'i os-'are legalnim
sre#st!ima +jer ta sredstva nisu svima jednako dostupna, 1 ko# ne.i!
lj,i iai!a i#ej" #a se ti cilje!i mog" ost!ariti !aninstit"cionalnim
sre#st!ima i meto#ama.
/ tome -erton !iti etiolo'ke osno!e #e!ijantnosti.
2rema -erton" 1 problem je socijalnih #e!ijacija " onome 'to k"lt"ra i
potrebe (o!eka ahte!aj" i onoga 'to #r"'t!ena str"kt"ra omog".a!a.
2ore# 3irkema i -ertona 1 anomij" s" i"(a!ali i #r"gi teoreti(ari.
<
2o njima 1 kao reakcija na anomij" 1 ja!ljaj" se "si!i2.i "ore$e8aji
li2nos-i koji #o!o#e #o kriminaliteta i #e!ijacija. O!" teorij" na!ali s":
'teorija struktura mogu)nosti.
2. Teorija socijalni! "ro#le$a 15.
2re#sta!nici: 5er-on4 Nis#e-
*snovna shvatanja: e'ijan-no "ona)anje proisti(e i na(ina a#aptacije
(o!eka socijalnim "slo!ima.
2rema -ertono!om mi'ljenj" #r"'t!o je #e&inisalo p"te!e i mehanime #a
se ost!are #r"'t!eno potrebni cilje'i posredstvom rada& kolovanja i sl.) ali
ono nije s!ima moglo #a obebe#i i "slo!e #a na legitiman na(in ost!are
s!oje cilje!e
/ocijalni "ro#le$i se s!o#e na nesaglasnost +neuskla(enost, ime*"
stan#ar#a koje je posta!ilo #r"'t!o i akt"elnih "slo!a koji !la#aj" "
#r"'t!enom $i!ot". 8a iste cilje!e #r"'t!o ne pr"$a s!ima je#nake "slo!e i
mog".nosti. 8bog toga se poja!lj"j" rani nele7i-i$ni ",-e'i ost!arenja tih
cilje!a.
/ o#nos" na sre#st!a i cilje!e
5er-on 1 je "stano!io je 5 oblika +individualne i grupne, rea.cije 9
socijalne a#aptacije:
a, konformizam 1 +prih!atanje k"lt"re i instit"cionalnih !re#nosti)
kao i rit"aliam koji prih!ata !re#nosti) o#bijaj".i mog".nost#a .e se
one ika#a #osti.i +ta dva modela nemaju obeleje devijantnosti,
+prih!ata i cilje!e i sre#st!a a ost!arenje tih cilje!a,.
b, inovacija 1 prih!atanje k"lt"rnih !re#nosti) ali bog ekonomske
neje#nakosti +nemogu)nosti ostvarenja tih ciljeva institucionalnim
putem pribegavaju nelegalniim sredstvima,1 po#streka!a siroma'nije
sloje!e #a koriste nelegalne meto#e) a bogate i lj"#e na &"nkcijama
#a se sl"$e kor"pciona'kim meto#ama.
c, ritualisti 1 prih!ataj" sre#st!a +pridravaju se naina ivota koji ne
odstupa od drutveno prihvatljivog,) ali nap"'taj" cilje!e " koje s"
!ero!ali +smatraj" #a se oni ne mog" #osti.i,:
#, povlaenje 1 na(i o#baci!anje !re#nosti i cilje!a i mog".nosti
njiho!og instit"cionalnog ost!arenja. 2ristalice o!og oblika
nap"'taj" i sre#st!a i cilje!e o#aj".i se alkoholim" i narkomaniji=
>
e, pobuna 1 je po#re*ena ra#ikalnom cilj" promene !re#nosti
instit"cija +odbacuju i sredstva i ciljeve ,.
:. Teorija socijalno7 in-era.ci1$a i e-i.ecije 16.
+osni!a(i) pre#sta!nici) osno!na sh!atanja,
Teorija socijalnog interakcizma
2re#sta!nici: Le$er-4 ;e.er4 <o0$an
*snovno shvatanje: r,)-'eni onosi s" o#nosi interakcije +me*"sobnog
"ticaja, devijantnih i nedevijantnih #r"'t!enih 7r,"a.
?r"pe koje s" #ominantne " #r"'t!" #iktiraj" norme i obrasce pona'anja. Te
norme i obrasci se smatraju normalnim. ?r"pe koje o#st"paj" o# pona'anja
po tim normama i obrascima smatraj" se #e!ijantnim.
3e!ijantno pona'anje nije poja!a sama po sebi + devijanti se bioloki i
psiholoki ne razlikuju od ostalih,) !e. ga #r"'t!ena reakcija (ini tak!im.
2rema pristalicama o!e teorije #r"'t!o se #eli na:
.on0or$is-e +kontrolnu drutvenu grupu, i
e'ijan-e na koje je "smerena #r"'t!ena reakcija + preventiva i
sankcija,.
O!a teorija ima i #r"gi prist"p) ali se on bitno ne ralik"je.
To je:
Teorija etikecije
O!a teorija je) " st!ati) #r"ga !arijanta teorije socijalnog interakcima.
+tikecija je onaka #r"'t!ene reakcije na kriminalno pona'anje.
2o o!oj teoriji) s!ako #elik!entno pona'anje) ne mora imati #r"'t!eni
karakter.
Oni smatraj" #a #elik!encija treba #a se objekti!iira na st!arno
pona'anje 1 e!i#entiranjem #e!ijanata.

3e'ijan-i = nisu osobe koje s" i!r'ile neki lo(in) !e. s" to oso#e kojima
je #o#eljen kriminalni stat"s o# strane #r"'ta!a
9 nije #i-na li2nos- i njeni "os-,"ci4 'e8 je #i-na rea.cija r,)-'a 9
Devijant je samo ona osoba) koja je tako ona(ena.
@
To je t!. kriminoloko uenje o stigmatizaciji, +obeleavanje&
igosanje,. 9a taj na(in se st!ara kri!i(na tipologija #elik!enata) prema !rsti
kriminalne #elatnosti.
3r"'t!ena reakcija na o#re*eno pona'anje 1 pre#sta!lja 5etiket"A +npr.
lopov,& narkoman, i sl.,. Tak!a oso#a postepeno "ri!'a-a ,lo7, koj"
joj je #r"'t!o nametn"lo 1 stigmatiacijom i po(inje #a se pona'a prema
o(eki!anj" #atog pro&ila.
Le$er-% &enomen #e!ijantnosti #e&ini'e kao posle#ic" instit"cionalne
stigmatiacije #r"'t!enih gr"pa) ili poje#inaca) koji se potom i#enti&ik"j" s
namenjenim "logama.
3elik!encija je s!e#ena na stvarno ponaanje 1 e!i#entiranjem kriminalaca)
jer se po tome lj"#i #ele na:
3e'ijan-e i
Nee'ijan-e
pri (em" je #r"'t!o pravnom normom #e!ijante 1 ona(ilo kao tak!e.
1. >,n.cionali1a$ 16.
2re#sta!nici: +larens4 3&e0ri
*snovno shvatanje: o!e teorije je 6 #a je r,)-'o skla#na organska
celina njego!ih #elo!a) a 1ajeni2.i in-eres je ira$en " aje#ni(kom
sistem" !re#nosti.
3e!ijantnost se posmatra kao re"ltat: "ticaja neuspele socijalizacije&
psihikih povreda& trauma #o$i!ljenih " "slo!ima kon&liktnih normi.
/ #r"'t!" postoji 0,n.cionalno jeins-'o elemenata 1 koje m"
omog"."je s.laan ra1'oj. 2oreme.aj " poje#inim elementima tog
sistema #o!o#i #o patolokih pojava) pa i #o kriminaliteta.
$rema osnivau ove teorije 3&e0rij,% 1 pre#met i"(a!anja "ro(nosti
kriminaliteta treba #a b"#" #r"'t!ene instit"cije i njiho!e !ee) a ne
i!r'ioci kriminalnih ra#nji.
O!oj teoriji se prigo!ara #a #r"'t!o posmatra kao stati(no i
bekon&liktno.
B
?. Teorija socijalni! 'e1a i s,1r&a'anja 17.
Teorija socijalnih veza (drutvenih spona)
2re#sta!nik: @ir)i
O!a teorija ne obja'nja!a a'to se lj"#i pona'aj" #e!ijantno) !e. obja'nja!a
a'to se lj"#i pona'aj" pro#r"'t!eno.
@ir)i%1 smatra #a s!i lj"#i imaj" "slo!e i mog".nosti #a "os-an,
.ri$inalci) a #a r&a'na .on-rola + a ne moralna , obebe*"je re# i akon.
Ce te kontrole s!ako bi bio " mog".nosti #a se ba!i kriminalitetom.
-oralna sankcija nije #o!oljna a s"bijanje kriminala) jer je ona ko#
je#nog broja lj"#i !eoma slaba) po'to #elik!enti o#bijaj" tak!e !re#nosti i
norme.
@ir)i%1 na!o#i ? #r"'t!ene spone) koje "napre*"j" socijalizaciju oveka:
7. 'e1a ( povezanost* ili oanos- 6 posebno je ira$ena prema poro#ici
i 'koli. O#anost ro#iteljima potisk"je #elik!entne pre#ispoicije)
sramerno inteitet" !ee sa ro#iteljima. Slaba !ea 'kole i "(enika
po#sti(e #elik!encij" i obrn"to.
<. o#a'e1a (predanost* 1 o#nosi se na e#"kati!ne socijalne napore) koji
!e"j" li(nost moralnim i eti(kim !re#nostima #r"'t!a.
>. ,.lj,2enos- (uee) 1 na(i aok"pljenost akti!nostima koje s" "
interes" aje#nice. O!ak!a anga$o!anost osta!lja malo !remena a
#e!ijantna pona'anja.
@. 'ero'anje 1 nagla'a!a sistem socijalnih !re#nosti +potovanje
zakona& ljudi i institucija,.
2rema njem") 'to s" o!e spone (!r'.e) manja je mog".nost #elik!entnog
pona'anja.
"ritika teorije: okren"ta je pre!enti!i) a ne #aje obja'njenje a'to
kriminalitet !e. postoji.
Ima pre!i'e hipoteti(kih pitanja o socijalnoj po!eanosti) a nije "sposta!io
"ro(ne !ee #oga*aja koji #o!o#e #o #elik!encije.
D
Teorija suzdravanja 17.
2re#sta!nik: Re.les
Krajem BE. go#ina pro'log !eka ameri(ki sociolog Rekles je na sli(nim
principima pok"'ao #a objasni s!ojom 5teorijom suzdravanja, #elik!encij"
i normalno pona'anje.
On smatra #a s!ako #r"'t!o "sposta!lja !re#nosni sistem) koji #el"je prema
s!akom poje#inc".
*snovno shvatanje:
2o njem" 6 lj,s.o "ona)anje se o#!ija po# me*"sobnim "ticajima
2 o#li.a .on-role +suzdravanja, 1 spoljne i "n"tra'nje.
Oba oblika 'tite li(nost o# #elik!entnog pona'anja:
0, s"oljna .on-rola 6 o#nosi se na normati!ne abrane kojima #r"'t!o
kontroli'e (lano!e aje#nice=
E&ekti spoljnjeg s"#r$a!anja s" !e.i) "koliko s" " aje#nici
potpuniji procesi identifikacije s !re#nostima i normama koje je
#r"'t!o posta!ilo.
9as"prot tome 1 kriminal po#sti(e poja!a siromatva&
nezaposlenosti& nesigurnosti& nejednakosti-
7, ,n,-ra)nja .on-rola 1 po#ra"me!a jak E?O) ra!ijen" s!est)
!isok stepen o#go!ornosti i !isok prag &r"stracione tolerancije.
F
2. Teorije "ora&a'anja (o"ona)anja* 18. i 19.
O!e teorije "roke #elik!entnog pona'anja !i#e u imitaciji& identifikaciji)
o#nosno po#ra$a!anj" mo#ela " #r"'t!enoj sre#ini.
O!#e spa#aj" slede)e teorije:
a, Teorija #i&erencijalne asocijacije
b, Teorija imitacije
c, Teorija #i&erencijalne i#enti&ikacije
a, Teorija diferencijalne asocijacije 18.
2re#sta!nik: /a-erlen
Teorij" po kojoj se ,1ro2nos- kriminaliteta nalai , ,1ori$a pre"etim i
#e!ijantnih gr"pa) ra!io je ameri(ki sociolog Saterlen#.
*snovno shvatanje:
2rema njego!om mi'ljenj") #elik!entno pona'anje 1 uzrokovano je
,1aja$ni$ ,-icaje$ poje#inaca i gr"pa.
Kriminalno pona'anje se s-i2e4 tj. postepeno se ,2i " proces" me*"sobne
kom"nikacije +druenjem sa delikventima,.
9a taj na(in se "ori pronalae " #elik!entnim gr"pama.
A2enje se o#!ija " proces" ra!oja li(nosti i to) ne samo " kom"nikaciji sa
7r,"a$a koje s" devijantne u ponaanju) !e. i sa gr"pama koje s"
devijantne u miljenju.
Kriminalno pona'anje nije nasle*eno) !e. se ono ,2i " sre#ini " kojoj se
li(nost nalai i kom"nicira.
.avisno od trajanja i uestalosti uenja 1 .o li2nos-i4 s !remenom
preo!la#a!aj" #elik!entne na# ne#elik!entnim sklonostima.
/ socijalnoj sre#ini) " proces" kom"nikacije) li(nost se osposoblja!a a
tehnike i!r'enja #elikta i orijenti'e kriminalnoj moti!aciji i sta!o!ima.
G
Saterlen# smatra #a je osno!na pre#posta!ka " sticanj" #elik!entne
moti!acije 1 uenje posredstvom pozitivne ili negativne definicije normi6 .
3r"$enjem " kriminalnoj gr"pi) li(nost ne mora biti kriminalna) a #a li .e to
postati a!isi o# li(nih sklonosti i inteiteta kontakata) s onima koji imaj"
poiti!n" ili negati!n" #e&inicij" normi.
On je ineo stano!i'te #a poje#inci postaj" kriminalci i 2 ra1lo7a:
0. 1#o7 (asociranja* 2es-o7 .on-a.-a sa kriminalnom sre#inom=
7. 1#o7 i1olacije o# nekriminalne sre#ine
O!a teorija se oslanja na "(enja (ika'ke 'kole) o#nosno na njene < osno!e:
6 ekolo'k" i k"lt"rn"=
6 simboli(ki interakciam i
6 k"lt"rni kon&likt
Tako se :
a, stopa kriminaliteta obja'nja!a mo#elom k"lt"rnog kon&likta= a
b, procesi ra!oja kriminalne karijere 1 pojedinaca i grupa 6 t"ma(e se
simboli(kim interakcimom.
*va teorija se zasniva na nekoliko osno!nih "os-,la-a:
0. kriminalno pona'anje se ui=
7. kriminalno pona'anje se "(i u interakciji sa drugim osobama "
proces" kom"nikacije=
<. po(etak kriminalnog "(enja je u grupama prijatelja=
>. " tok" "(enja kriminalnog pona'anja 1 ,2e se% tehnike izvrenja
krivinog dela& razvijaju se specifini motivi i opravdavaju se
ponanje i stavovi.
/a-erlen je sam kritiko!ao s!oj" teorij" #i&erencijalne asocijacije) a
osno!na 1a$er.a je bila nemog".nost #a objasni kriminalne mog".nosti &
kao je#an o# osno!nih &aktora kriminalnog pona'anja.
0E
9jego!o sociolo).o o#ja)njenje kriminaliteta bilo je "smereno prema
!arijacijama " socijalnom ambijent" +okr"$enj", , 0or$i in-er"ersonalni!
kontakata sa kriminalnim i nekriminalnim "orima.
-e*"tim #o!olja!ao je mog".nost #a njego!a sh!atanja mog" biti
re#e&inisana) na taka! na(in #a se " obir "m" i li(ne osobine) kao 'to je
npr: stidljivost) 'to mo$e #a "rok"je lak" po!o#lji!ost a o!ak!im "orima.
b, Teorija imitacije 19.
2re#sta!nik : Tare
Teorija imitacije prih!ata "ticaj socijalne sre#ine na poja!e #elik!encije
"!o#e.i i #r"ge elemente.
Tar#e +pra!nik i sociolog, smatra #a "roke treba tra$iti i " "slo!ima #r$a!ne
organiacije. On proklam"je sta!:kakva dravna organizacija! takav
kriminalitetB.
8alagao se 1a "ri$en, na2ela o o#go!ornosti #elik!enta sramerno
njego!oj "ra("nlji!osti.
On je "kaao na #r"'t!eni karakter #elik!encije asni!aj".i s!oja stano!i'ta
na sociolo'ko6psiholo'koj osno!i po#ra$a!anja 1 imitaciji.
*snovno shvatanje:
je% #a je #elik!encija oblik na"(enog pona'anja. +ri$inalci s" osobe koje
"(e anat kao i s!i #r"gi imitiraj".i "ore jo' o# najranije mla#osti.
Tare% 6 opisao : 1a.ona i$i-acije:
0. 1a.on #lis.o7 oira4 koji #e&ini'e kao C$o,B 1 +" kojoj se lj"#i
se " !elikim gra#o!ima opona'aj" " onoj meri " kojoj me*" njima
postoji "ska !ea, i kao na'i., +" stabilnim grupama& porodici i na
selu 1 g#e je kontakt re*i,.
7. 1a.on i$i-acije s,"eriorni! 6 g#e ni$i sloje!i opona'aj" !i'e
sloje!e) a kriminalci o# !i'ih "ora opona'aj" pijanstvo& trovanje i
ubistva +#ela s!ojst!ena kralje!ima,.
<. 1a.on ,#aci'anja g#e se je#an na(in i meto# izvrenja krivinih
dela amenj"je #r"gim na(inom i meto#om
00
c, Teorija diferencijalne identifikacije 19.
2re#sta!nik: <laser
Teorija je nastala re#e&inisanjem stano!i'ta #i&erencijalne asocijacije o#
strane ?lasera.
*snovno shvatanje:
2rema o!oj teoriji: #e!ijantno pona'anje "slo!ljeno je i#enti&ikacijom
#elik!enta sa ,1ori$a +izmiljenim ili stvarnim, i nor$a$a pona'anja "
#elik!entnoj gr"pi.
On smatra #a se ien-i0i.acijo$ oblik"je s!est i prih!ataj" mo#eli
kriminalne orijentacije) tako 'to li(nost sama o#abere poje#inca ili gr"p"
koji m" postaj" "or) sa kojima se i#enti&ik"je i opona'a ih " je#inst!"
+miljenja& stavova i dr. vrednosti,.
+poje#inac se "p"'ta " kriminalno pona'anje " smisl" #a se i#enti&ik"je sa st!arnim
ili imi'ljenim osobama) sa (ije ta(ke gle#i'ta njego!o kriminalno pona'anje #el"je
prih!atlji!o,.
/ psihologiji postoji "oja$ referentne grupe,.
To s" gr"pe (ijih normi i stan#ar#a se "rir&a'a oso#a) koja im &akti(ki
ne "ri"aa.
/ kriminologiji 1 koncepcija re&erentne gr"pe ima na(aja) jer s" mog".i
sl"(aje!i:
6 #a pripa#nici 5normalnihA #r"'t!enih gr"pa 1 .ao s'oj, re0eren-n,
7r,", ) o#aber" 7r,", "res-,"ni.a i #osle#no tome 1 nastoje s!ojim
pona'anjem pokaati pripa#nost toj gr"pi 1 (ine.i proti!pra!ne ra#nje.
"ritike: ?laser je pa$nj" "sre#sre#io prema in#i!i#"alnim &aktorima
koji se posmatraj" ime*" kontakata " okr"$enj" i kriminalnog
pona'anja.
O!a teorija posmatra poje#inca kao aktivnog& voljnog uesnika " proces"
kriminalnog "(enja.
07
Klj"(no pitanje " obja'njenj" kriminalnog pona'anja prema ?laser" jeste
6 sa kim pojedinac subjektivno odluuje da se identifikuje) sa kriminalcima ili
nekriminalcima.
%labosti: " o#nos" na teorij" #i&erencijalne asocijacije) ?lasero!a
stano!i'ta s" manje sociolo'kog "smerenja) jer !i'e "ka"j" na
psiholo'ke &enomene 1 !arijacije " "n"tra'njoj i#enti&ikaciji sa #r"gim
osobama) be obira na to 1 #a li s" te osobe pra!e ili imi'ljene.
+,l-,rolo).e -eorije 20.
+!rste teorija) pre#sta!nici i na"(na sh!atanja poje#inih teorija,
O!e teorije #elik!encij" obja'nja!aj" k"lt"rnim (iniocima i t" spa#aj":
Teorija po#k"lt"ra i kontrak"lt"ra
Teorija k"lt"rnog kon&likta
Teorija #r"'t!enih gr"pa
a) Teorija podkultura i kontrakultura
2re#sta!nici: +oen4 Dol07an74 >era.,-i4 +la,ar4 5iler
*snovno shvatanje:
O'e -eorije "ola1e o -o7a a i e'ijan-ne 7r,"e4 kao i kon&ormisti(ke
gr"pe) imaj" s!oje !re#nosti) orijentacije i sta!o!e i s!esno ih #r$e 1a
"o1i-i'ne.
O!e gr"pe preko i#enti&ikacije) socijaliacije i imitacije 0or$iraj, posebn"
po#k"lt"r" i kontrak"lt"r") primeren" !re#nostima koje gr"pa a&irmi'e.
O!aj mo#el pona'anja je " s"kob" s op'tim) "ni!eralnim i k"lt"rnim
!re#nostima) " (em" neki teoreti(ari nalae osno! a #elik!entno pona'anje)
naro(ito me*" omla#inom.
9a taj na(in +oen% preko #elik!entne subkulture t"ma(i pona'anje
maloletni(kih ban#i. On smatra #a se maloletni(ka #elik!encija poja!lj"je
kao s"kob k"lt"rnih !re#nosti) mla#ih pripa#nika ni$e klase s !re#nostima
sre#njih klasa.
3elik!entna orijentacija s"bk"lt"rnih gr"pa je reakcija na probleme) sa
kojima se pripa#nici sre#njih i !i'ih sloje!a #r"'t!a ne s"o(a!aj".
Kriminalno pona'anje je "osleica 0r,s-racija) kro koje prolae pripa#nici
ni&e .lase) jer im drutveni ciljevi akonski nisu dostupni.
0<
+oen% je 0G@@. go#ine napiso je ponato #elo /elikventni deaciA "
kome prika"je e!ol"cij" nastanka maloletni(kih ban#i. O!e ban#e nastaj"
.ao s,#.,l-,ra " sirotinjskim kvartovima 'e8i! 7rao'a.
S!oje "roke imaj" " "korenjenim klasnim razlikama& roditeljskim tenjama
ikolskim uslovima.
3eca 9 "res-,"nici se "#r"$"j") kako bi sebi o#e1#eili neki stat"s i
sa!la#ali stah. 9jiho!o "#r"$i!anje se t"ma(i %roj#o!skim o#brambenim
mehanimom na sa!la*i!anj" straha i kao neprijateljska reakcija na sistem
!re#nosti sre#nje klase.
HOL%?;9? i %ER;K/TI 6 smatraj" #a sistem !re#nosti neke s"bk"lt"re
1a!-e'a i o(ek"je nasilje " o#re*enim #r"'t!enim sit"acijama.
Sli(nih stano!i'ta je i Kla"ar# i Olin. 2rema njima #elik!entna s"bk"lt"ra
a!isi o# po#r"(ja " kome se ra!ija i stepena integrisanosti " #r"'t!enoj
aje#nici. 3e!ijantno pona'enje se ja!lja kao klasni s"kob) koji se rare'a!a
nastojanjem ni$e klase #a #ostigne stan#ar# !i'e klase.
KL;/;R3 1 je kriminalne gr"pe posmatrao kao .,l-,rne "o7r,"e)
me*" kojima ralik"je : osno!ne:
0. k"lt"rna po#gr"pa koja i$a oreEene 'renos-i: unutar grupe
postoji bliska povezanost lanova0 stariji kriminalci u grupi
slue mla(ima kao model za uenje.
7. #r"gi tip pre#sta!ljaj" .on0li.-ne i nasilne r,&ine= skloni su
destrukciji i demostraciji sile& manja je povezanost lanova
nego u predhodnoj grupi.
<. naj#e1a1lenija 7r,"a) t!. 5#"pli g"bitniciA +poznati po
pridravanju i zakonitog i nezakonitog ponaanja).
Sli(na mi'ljenja inosi -ILER: 6 pro"(a!aj".i maloletni(ke gango!e i
5kulturu gangaA " Costonskom pre#gra*".
On t!r#i #a ne.e 7r,"e kr'e #r"'t!ene norme 1 ne bog toga 'to s" "
s"kob" sa sre#njom klasom) !e. ato 'to s" ,s'ojili 'renos-i ni&i! .lasa)
jer tako lak'e #olae #o cilja) nego legalnim p"tem.
5iler: #elik!encij" t"ma(i sistemom !re#nosti ni$ih klasa) kao o#go!or
#r"'t!enih gr"pa na $i!ot " be#i. Istra$i!enjem je i!eo aklj"(ak: da se
svako drutvo strukturira u drutene grupe& od kojih svaka stvara svoj
sistem vrednosti i podkultura.
On je #e&inisao 6 osno!nih in-eresa ni$ih klasa) koje pre#sta!ljaj"
koheion" spon" socijalne integracije) i to:
0>
0. &i'o-ne "rili.e kao osno!na preok"pacija +zapadanje u probleme i
nalaenje izlaza iz njih)0
7. &ila'os- 4 kao osobina koja ih (ini pri!r$enim kr'enj" akona=
<. na7la)eni $a2i1a$ i rs.os-=
>. snala&lji'os- kao sposobnost da se prevarom drugih za sebe stekne
materijalna korist ili ugled=
@. &i'o- na i'ici 1a.ona i ba!ljenje o"asni$ "oslo'i$a=
B. o#ac,j, a,-ori-e-) $ele nea!isnost
"ritika teorije:
Teorija ima "pori'te " &enomenologiji) o#nosno ira$enoj stopi kriminaliteta
siroma'nih kraje!a i sloje!a #r"'t!a.
%labosti teorija:
6 !e.ina siroma'nih nis, e'ijan-i) a i " sre#njim i !i'im sloje!ima ima
kriminalaca=
6 "rena7la)a'a se 1na2aj .,l-,re i k"lt"rnih !re#nosti " negati!noj
orijentaciji (o!eka=
6 1ane$ar,j" #r"ge (inioce #r"'t!enog "ticaja i proti!"re(nosti
#r"'t!enog polo$aja niih klasa=
6 is.lj,2,j, s'a.i 'i ,slo!ljenosti poja!e o# strane 0i1i2.i!
karakteristika li(nosti.
b) Teorija kulturnog konflikta
(kulturnog raskoraka)
2re#sta!nici: +Torsten Selin,
*snovna shvatanja:
3e!ijacije i pa i kriminalitet) kao #r"'t!en" poja!" proi!o#om s"koba
k"lt"ra +kulturnih vrednosti, ime*" #r"'t!enih gr"pa ili "n"tar same gr"pe.
2ri tom se po#ra"me!a #a gr"pe mog" biti rali(ite: nacionalne) socijalne)
!erske) rasne i sl.
I op'teg pojma s"koba !re#nosti) analogijom se obja'nja!a i poja!a
.ri$inali-e-a .ao jean o $o7,8i! o#li.a r,)-'eno7 s,.o#a.
/ELIN% smatra #a i1$eE, k"lt"rnih !re#nosti rali(itih gr"pa) postoji
.on0li.- koji se ispolja!a " &ormi:
a, grani(nih sl"(aje!a=
b, "ticaja je#ne gr"pe na #r"g"
0@
c, spajanje sa#r$aja ranih k"lt"ra " je#n".
6osleice o'e 'rs-e s,.o#a k"lt"ra ele se na:
0. primarne (nastale i s"koba !re#nosti ime*" gr"pa,=
7. sekundarne +nastale i s"koba !re#nosti "n"tar gr"pe,.
S"kobi ime*" rali(itih k"lt"ra naj(e'.e nastaj") .ao "osleica migracija)
a mog" se ispoljiti i kao s"kob generacija i sl.
2rema /elin,% kon&likt normi postoji) ka#a se na &i'o-n, si-,acij, 6 " kojoj
se neka osoba nalai) mog" primeniti ra1li2i-a "ra'ila "ona)anja.
1z sukoba normi nastaje i kriminalno ponaanje.
c) Teorija drutvenih grupa
Ra!ila se " ameri(koj sociolo'koj misli.
*snovna shvatanja: #r"'t!o je gr"pno organio!ano + o# poro#ice #o
#r"gih "$ih i 'irih gr"pa,) " kojima se o#bija proces interakcije i
kom"nikacije.
Teorija #r"'t!enih gr"pa obja'nja!a poja!e kriminaliteta i #r"gih !i#o!a
socijalnih #e!ijacija kao gr"pno pona'anje. 9a osno!" gr"pnog o#nosa i
pona'anja "t!r*"j" se i elementi #e!ijantnosti.
3r"'t!eni o#nosi se ora&a'aj, kro gr"pna pona'anja) koja mog" biti
rali(ita.
3i0erencijacija 7r,"a se !r'i po: kriterijimima vrednosti& vrednosnim
orijentacijama i oblicima svesti koji ih formiraju. Tako se pra!e ralike "
gr"pnom pona'anj" po#elom na #e!ijante i #elik!ente gr"pe.
O!a teorija je ast"pljena i " so!jetskoj kriminolo'koj literat"ri) a i ko# nas.
An-onjan% obja'nja!aj".i anti#r"'t!eni na(in $i!ota ) smatra #a istra$i!anje
kriminogene "loge an-ir,)-'eno7 na2ina &i'o-a nije mog".e !an
po!eanosti s problemom #r"$enja " malim socijalnim gr"pama) koje !o#e
taka! $i!ot. Ime*" njiho!og #r"$enja i na(ina $i!ota postoji kriminogeni
"ticaj.
0B
KRITIK; SOCIOLOKII TEORIJ;
/oprinos sociolokih teorija:
6 " na"k" "!o#e sh!atanje #a je #e!ijantnost #r"'t!ena poja!a) a ne bir
in#i!i#"alnih) biolo'kih) psiholo'kih i patolo'kih s!ojsta!a li(nosti.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
2e(utim 1 o!e teorije e'ijan-nos- posmatraj" 'rlo ,s.o + kao drutvenu
pojavu,) ne "imaj".i " obir #a je to ipak in#i!i#"alni (in.
9ajpotp"nij" kritik" sociolo'kih teorija) #ali s" neomarksisti(ki prist"pi:
;iolo).e oso#ine imaj" na(aja , "ona)anj, ini'i,e +indivudue se po
tome i razlikuju,. -e*"tim ) li(nost nije o#re*ena samo ro*enjem: biolo'kim
i &iiolo'kim procesima) !e. je o#re*"j" i socijalni ,-icaji i "roces
socijali1acije.
Ciolo'ke pre#ispoicije i psiholo'ki &aktori ne mog" imati 1a "osleic,
e'ijacije4 be spoljnih +drutvenih, (inilaca. Isto tako) ni sami socijalni
"slo!i ne mog" imati tak!o #ejst!o) be psihi(kih i biolo'kih "slo!a.
2o o!im prist"pima 6 socijalne e'ijacije s" #r"'t!ene poja!e koje (ine eo
e'ijan-ne s-'arnos-i.
Speci&i(nosti o!e st!arnosti s":
0. karakteristi(ne r,)-'ene "oja'e) koje nastaj" kr'enjem
#r"'t!enih normi)
7. ,n,-ra)nja s-r,.r,iranos- +razliiti oblici socijalnih
devijacija& njihova povezanost& specifini uslovi pod kojima se
javljaju)
<. r,)-'ene "ose#nos-i e'ijan-ne "o",lacije) koje su nastale
u interakciji devijantnog ponaanja i drutvenog reagovanja.
0D
"ritika kriminologija: +no!a kriminologija, 1 "oras- .ri$inali-e-a je
re1,l-a- sa!remenih $i!otnih "slo!a) naro(ito " "rbanim sre#inama.
2ri tome 1 posle#ice #r"'t!ene reakcije na kriminalitet ose.a sa$o
siromani deo drutva i marginalizovane drutvene gr"pe. -arginalni
sloje!i smatraj" r,)-'o ne"ra'eni$) a .ri$inal smatraj" na(inom
ispra!ljanja nepra!e#nih neje#nakosti.
3adikalna kriminologija: 6 nastala " ameri(koj kriminolo'koj misli.
8lo(in obja'nja!aj" kroz .lasn, .once"cij,.
/roci lo(ina s" ":
0. klasnim o#nosima=
7. str"kt"ri !lasni't!a=
<. kontroli sre#sta!a a proi!o#nj".
Zlo2ini s" #r"'t!eno 'tetne akti!nosti) koje po!re*"j" osno!na pra!a +pra!o
na egistencij" i lj"#sko #ostojanst!o,.
8lo(ini se mog" s"re2i-i samo r"'enjem socijalnih barijera i klasne
eksploatacije) o#nosno 1 ukidanjem kapitalistikih odnosa.
Kriminalitet #ele na%
0. eli.-e o$inacije +(ine ih pripa#nici !la#aj".e klase koji se a to ne
ka$nja!aj" i
7. eli.-e re"resije +oni nastaj" kao prilago*a!anje i otpor #eliktima
#ominacije,.
0F