PEDAGOGIJA SA DIDAKTIKOM

VEBE 1 VEBE 1
JELENA ANELKOVI LABROVI
Konsultacije:
Kabinet 012:
etvrtak 17:00 18:00
(obavezna najava mejlom) (obavezna najava mejlom)
jeca@fon.rs
www.obuka.fon.rs
Bodovi:
Prakti Prakti Prakti Prakti ni ni ni ni rad rad rad rad Test Test Test Test Prisustvo Prisustvo Prisustvo Prisustvo/ // /Aktivnost Aktivnost Aktivnost Aktivnost
na na na na nastavi nastavi nastavi nastavi
Datum: Datum: Datum: Datum: 05 05 05 05. .. ., 12. , 12. , 12. , 12. ili ili ili ili 26. 26. 26. 26.
maj maj maj maj
19 19 19 19. .. . maj maj maj maj
max max max max 40 40 40 40 40 40 40 40 20 20 20 20
min min min min 21 21 21 21 min min min min 21 21 21 21
Konana ocena:
Bodovi: 51 - 60 61 70 71 - 80 81 - 90 91 - 100
Ocena: 6 7 8 9 10
Rok za prijavu teme, tima i datuma odbrane je 21.04.2014.
LITERATURA
orevi,J., Trnavac, M., PEDAGOGIJA, Beograd, Nauna knjiga, 2005.
https://sites.google.com/site/licencazaradnastavnika/didaktika
POJMOVI POJMOVI
PEDAGOGIJA
DIDAKTIKA
NASTAVA
PEDAGOGIJA
Prouava teorijske i fundamentalne probleme
vaspitanja.
DIDAKTIKA
Didaktika je pedagoka disciplina koja
prouava opte zakonitosti nastave kao
jedinstvenog vaspitno-obrazovnog procesa. jedinstvenog vaspitno-obrazovnog procesa.
NASTAVA
Vaspitno obrazovni proces u kojem se planski
i organizovano provodi vaspitanje i
obrazovanje uenika prema propisanom obrazovanje uenika prema propisanom
nastavnom planu i programu , pod
rukovodstvom nastavnika i uz aktivno uee
uenika
KOMPONENETE NASTAVNOG PROCESA KOMPONENETE NASTAVNOG PROCESA
Didaktiki trougao
nastavnik
uenik gradivo
KOMPONENETE NASTAVNOG PROCESA KOMPONENETE NASTAVNOG PROCESA
Didaktiki etvorougao
nastavnik raunar (medij)
gradivo uenik
NASTAVA
STRUKTURA
PROCES POUAVANJA
PROCES UENJA
(studiranja)
NASTAVNIK (profesor,
saradnik)
(studiranja)
UENIK (student)
CILJ I ZADACI NASTAVE
SADRAJ NASTAVE (STUDIJSKI
PROGRAM)
OBLICI NASTAVNOG RADA,
NASTAVNE METODE, STRATEGIJE
NASTAVNA SREDSTVA, DIDAKTIKI
MEDIJI
NASTAVNI OBJEKTI
Slika preuzeta: Banur, V., Radovi, V.: Didaktika utemeljenost univerzitetske nastave, prezentacija
DIDAKTIKI PRINCIPI DIDAKTIKI PRINCIPI
1. princip naunosti nastave,
2. princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika,
3. princip sistematinosti i postupnosti u nastavi,
4. princip povezanosti teorije i prakse, 4. princip povezanosti teorije i prakse,
5. princip oiglednosti,
6. princip svesne aktivnosti uenika u nastavi,
7. princip trajnosti usvajanja znanja, vetina i
navika,
8. princip individualizacije.
Revizija
MODEL DIZAJNIRANJA PROGRAMA
Tipian model instrukcijskog dizajna
Tema Ciljevi
Instrukcija
Evaluacija
Revizija
Tema
Ciljevi
Tematska
celina
Tematska
celina
Tematska
celina
Tematska
jedinica
Tematska
jedinica
Tematska
jedinica
Ciljevi i ishodi
uenja
Sadraj
Metode
Oblik
Zadatak Zadatak
Tema/predmet: Osnove informaciono-
komunikacionih tehnologija
Cilj:
Tematska celina 1: Tematska celina 1:
Tematska jedinica 1.1.:
Tematska jedinica 1.2.:
..
Tematska celina 2:
.
.
CILJEVI I ISHODI UENJA
GOALS cilj ili svrha
OBJECTIVES cilj ili zadatak
OUTCOMES ishodi
Goals and objectives svrha i ciljevi ili ciljevi i zadaci
CILJEVI opredeljenja, nemere i tenje koje treba ostvariti u procesu nastave,
obrazovanja i uenja.
ISHODI ostvareni rezultati.
ISHODI UENJA ISHODI UENJA
Ishodi uenja ili vaspitno-obrazovni ishodi
predstavljaju jasno iskazane kompetencije, tj.
oekivana znanja, vetine i sposobnosti, kao i oekivana znanja, vetine i sposobnosti, kao i
vrednosti i stavove koje uenici treba da steknu i
mogu pokazati po uspenom zavretku
odreene nastavne teme, programa, nivoa
obrazovanja ili vaspitno-obrazovnog ciklusa.
CILJEVI UENJA
CILJEVI ISHODI
Naglasak je na tome ta
nastavnik radi
Naglasak je na tome ta uenik radi
Opis namere uenja Opis rezultata rada
Naglasak je na mogunostima
uenja
Naglasak je na tome kako se naueno
koristi uenja koristi
Ukljuuje procenu koliine
koja moe da se naui u datom
vremenu
Zahteva fleksibilno odreivanje
vremena prema definisanoj koliini
Formuliu se u obliku
glagolske imenice (razvijanje ,
osposobljavanje)
Formuliu se kao aktivni glagoli (zna,
koristi, razume)
Prvi korak je definisanje eljenih ishoda uenja, a zatim, njihovo izraavanje u
formi ciljeva.
Preporuke za pisanje ishoda uenja Preporuke za pisanje ishoda uenja
Treba poi od toga ta to uenici treba da znaju ili mogu da urade
nakon zavretka odreene teme, celine, vaspitno-obrazovnog
ciklusa odnosno nivoa obrazovanja.
Treba poeti aktivnim glagolom.
Ishodi uenja treba da obuhvataju sve relevantne komponente
pojma kompetencije: podruje znanja, vetina i stavova.
Za izbor glagola za pojedinna podruja ishoda treba koristiti Bloom-
ovu taksonomiju vaspitno-obrazovnih ciljeva.
AKTIVNI GLAGOLI AKTIVNI GLAGOLI
Poeljni / precizni glagoli: Nepoeljni / neprecizni glagoli:
- analizirati
- opisati
- definisati
- napraviti
- uporediti
- znati
- razumeti
- osvestiti
- ceniti
- zapamtiti - uporediti
- razlikovati
- argumentovati ...
- zapamtiti
- upoznati
- nauiti
- usvojiti
- osposobiti ...
ZADATAK aktivni glagoli
Kako napisati ishode uenja?
Bloomova taksonomija obrazovnih
ciljeva i ishoda uenja
(1) kognitivno podruje - znanja i razumevanja
(2) afektivno podruje stavovi
(3) psihomotoriko podruje - vetine
kognitivno kognitivno podruje podruje -- znanja znanja i r i razum azumeevanja vanja
Podruje
znanja
Nivo uenja Aktivni glagoli nivoa
injenino znanje (Prepoznavanje)
uenici znaju reprodukovati ili prepoznati informacije, ideje,
koncepte i principe u obliku slinom onome u kojem su ih uili.
definisati, opisati, identifikovati, prepoznati, oznaiti,
nabrojati, povezati, imenovati, ponoviti, reprodukovati,
izrei, odabrati, navesti, iskazati, poredati, setiti se, zapamtiti
Razumevanje (nii nivo razumevanja) -
uenici razumeju i mogu objasniti ili interpretirati informacije
zasnovane na prethodno steenim znanjima
opisati, objasniti, raspraviti, dati primer, grupisati, svrstati,
klasifikovati, pretvoriti, odbraniti, razlikovati, izdvojiti,
proceniti, izvesti, zakljuiti, predvideti, saeti, prevesti,
preformulisati, smestiti, pokazati
Primena (vii nivo razumevanja)
uenici biraju i upotrebljavaju nauene koncepte, principe, teorije i
primeniti, izraunati, odabrati, prilagoditi, reiti, otkriti,
demostrirati, pokazati, baratati, pripremiti, koristiti,
k
o
g
n
i
t
i
v
n
o
p
o
d
r
u

j
e
uenici biraju i upotrebljavaju nauene koncepte, principe, teorije i
metode kako bi rijeili problem ili zadatak u konkretnoj i novoj
situaciji
demostrirati, pokazati, baratati, pripremiti, koristiti,
upotrebiti, proizvesti, povezati, ilustrovati, skicirati
Analiza
uenici su u stanju ralaniti materijal na osnovne delove tako da se
moe razumeti njegova struktura
analizirati, ralaniti, skicirati, razlikovati, izdvojiti,
identifikovati, prikazati, ukazati na, uporediti, staviti u odnos
sa, klasifikovati, sortirati, suoiti, suprotstaviti, proraunati,
ispitati, istraiti, eksperimentisati, proveriti
Sinteza (kreacija)
uenici su u stanju objediniti (povezati, integrisati) delove
(rezultate, znanja i vetine) u novu funkcionalnu celinu ili strukturu
urediti, povezati, integrisati, sloiti, kreirati, stvoriti, razviti,
kombinovati, prikupiti, sakupiti, dizajnirati, generisati,
modifikovati, organizivati, planirati, preurediti, uskladiti,
napisati, predloiti, osmisliti, konstruisati, revidirati,
formulisati
Procena (evaluacija, vrednovanje)
uenici imaju sposobnost procene vrednosti materijala za odreenu
namenu, u skladu s odabranim kriterijumima
utvrditi, proceniti, predvideti, vrednovati, oceniti, proceniti,
uporediti, zakljuiti, interpretirati, suprotstaviti, kritikovati,
opravdati, odabrati, podrati, preporuiti, argumentovati,
potvrditi
afektivno afektivno podruje podruje stavov stavovi i
Podru
je
znanja
Nivo uenja Aktivni glagoli nivoa
Prihvatanje
uenici svesno i paljivo prate i ele uti
pitati, izabrati, opisati, dati, drati, identifikovati, smestiti,
imenovati, ukazati, izabrati, odgovoriti, koristiti, upotrebljavati,
prihvatiti, potvrditi, prepoznati, osvestiti, sluati, beleiti, pratiti,
slediti, uvaavati
Reagovanje
uenici aktivno uestvuju, paljivo prate i reaguju,
motivisani su
odgovoriti, pomoi, sastaviti, prilagoditi se, sloiti se, prihvatiti,
pristati, brinuti se o/za, komunicirati, raspraviti, pozdraviti,
oznaiti, izvesti, praktikovati, predstaviti, izviestiti, izdvojiti, rei,
napisati, doprineti, saraivati, slediti, izvravati, sa voljom
uestvovati, posetiti, volontirati
a
f
e
k
t
i
v
n
o
p
o
d
r
u

j
e
uestvovati, posetiti, volontirati
Usvajanje vrednosti
uenici potuju ili vrednuju osobu vezanu za odreeni
objekat, dogaaj ili ponaanje, u rasponu od prihvatanja do
sloenijeg stanja posveivanja
dovriti, opisati, razlikovati, objasniti, slediti, oblikovati, inicirati,
pozvati, ukljuiti, opravdati, predloiti, izvestiti, odabrati,
podeliti, prouiti, izraditi, usvojiti, suprotstaviti se, ponaati se u
skladu s, posvetiti se, eleti, iskazati odanost, izraziti, traiti,
iskazati zabrinutost/brigu
Organizovanje vrednosti
uenik organizuje vrednosti po prioritetima prouavanjem
kontrasta meu razliitim vrednostima, reavajui
konflikta meu njima; stvara jedinstveni sistem vrednosti;
naglasak je na uporeivanju, prouavanju odnosa i sintezi
vrednosti
slediti, prihvatiti, menjati, prilagoditi, urediti, kombinovati,
uporediti, dopuniti, obraniti, uravnoteiti, objasniti, generalizirati,
uoptiti, identifikovati, integrisati, poredati, staviti u odnos,
modifikovati, organizovati, grupisati, pripremiti, formulisati
Usvajanje sistema vrednocti (Integritet)
uenik poseduje sistem vrednosti koji kontrolie njegovo
ponaanje (karakter) i predstavlja njegovu linost
delovati, razlikovati, prikazati, utiecati, sluati, modifikovati,
prilagoditi, izvesti, primeniti, predloiti, kvalifikovati, ispitati,
revidirati, posluiti, reiti, koristiti, vrednovati, odrati, sluiti,
podrati
psihomotoriko psihomotoriko podruje podruje -- vetin vetine e
Podru
je
znanja
Nivo uenja Aktivni glagoli nivoa

k
o
p
o
d
r
u

j
e
Imitacija
izabrati, opisati, otkriti, razlikovati, odabrati, prepoznati, izolovati,
uporediti, selektovati
Manipulacija
zapoeti, prikazati, objasniti, pomeriti, nastaviti, reagovati, pokazati,
tvrditi, volontirati
p
s
i
h
o
m
o
t
o
r
i

k
o
Preciziranje
kopirati, slediti, traiti, reagovati, ponoviti, odgovoriti
Naturalizacija
sloiti, kalibrirati, izgraditi, rastaviti, prikazati, ubrzati, popraviti, samljeti,
zagrejati, manipulisati, meriti, meati, organizovati, skicirati
Artikulacija
sloiti, kalibrirati, izgraditi, rastaviti, prikazati, ubrzati, popraviti, samleti,
zagrejati, manipulisati, meriti, meati, organizovati, skicirati (uz bru,
bolju i taniju primenu)
Formulisanje/pisanje ishoda uenja Formulisanje/pisanje ishoda uenja
Sistem ishoda uenja Sistem ishoda uenja
ta raditi?
Ishodi uenja
Pod kojim uslovima?
Ponaanje
Uslovi
Aktivni glagoli: Kognitivni,
psihomotoriki, afektivni
Pod kojim uslovima?
Koliko dobro to treba da se uradi?
Uslovi
Kriterijumi
Primer: U kontekstu situacije u
uionici kandidati e, uz upotrebu
prikladnih primera, biti u stanju da
demonstriraju i evaluiraju.
Uslov U kontekstu
situacije u uionici
Ponaanje
Pokazivanje i evaluacija
Kriterijumi Prikladni
primeri
Primer Primer
CILJ: Opisati studentima definisanje
ishoda uenja zasnovano na Bloom-ovoj
taksonomiji.
ISHOD UENJA: Posle uspeno zavrene
radionice studenti e biti sposobni da
primene Bloom-ovu taksonomiju pri
definisanju ishoda uenja za nastavni
predmet.
Formula za pisanje ciljeva uenja
ZADATAK 2 ZADATAK 2
PRIMER:
PREDMET: E-obrazovanje
: -
:
: :
:
: -
: :
.

-
E:
-
.
,
.
:

.
:
, , , ,
- .
( 100)

50 50
100
-

1 1.

1.1 .
1.2
.
1.3 1.3
.
2 2.

2.1 .
2.2
.
3 2.

2.3 , -,
a.
2.4
.
.......
-
:
1. Rosenberg M..: E-LEARNING Strategies for delivering knowledge in digital
age, McGraw Hill, 2001
2. , , , 1997
3. , , ,
2000.
4. BIELAWSKI, Larry: Blended eLearning: Integrating knowledge, performance
support and on-line learning, 2nd ed. Amherst: HRD Press. Cop, 2005.
:
CE
: . : .

- -

2.




2

2.1 .



.
2.2




.

2 2.1.
.


.
:


;





,
, ,
,

. .

.

,
,
.
, ,
,
, .

.
.
, ,
/ / / /
,

,
.
()


,



.

- -

:
1. .
2. .
3. . 3. .
Metode
PREDAVANJA
DEMONSTRACIJE
DISKUSIJE
IGRE I SIMULACIJE
PRAKTINI (SEMINARSKI) RAD PRAKTINI (SEMINARSKI) RAD
NASTAVNE METODE NASTAVNE METODE
Nastavne metode podrazumevaju nain upravljanja radom
uenika u procesu nastave, koji omoguava sticanje znanja i
vetina i njihovu primenu u praksi a isto tako doprinosi
razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja,
formiranje pogleda na svet i pripremanje za ivot. formiranje pogleda na svet i pripremanje za ivot.
Nastavni principi usmeravaju didaktiku aktivnost uenika i
nastavnika i odgovaraju na pitanje zbog ega uenike treba
pouavati na jedan ili na drugi nain, a nastavne metode
govore o nainima ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka
obrazovnj, ukzujui kko to rditi u okvirim raznih
nastvnih predmeta i nivoa i oblika didaktikog rada.
KLASIFIKACIJA KLASIFIKACIJA NASTAVNIH NASTAVNIH METODA METODA
1. metode zasnovane na posmatranju
2. metode zasnovane na reima
3. metode zasnovane na praktinim
aktivnostima uenika
METODE METODE ZASNOVANE ZASNOVANE NA NA POSMATRANJU POSMATRANJU
POKAZIVANJE (demonstracija)
pokazivanje realnih predmeta, prirodnih
objekata, pojava i procesa koji se deavaju u objekata, pojava i procesa koji se deavaju u
prirodnim, realnim i ivotnim uslovima.
korienje nastavnih sredstava (modeli,
makete, crtei, grafikoni...)
METODE METODE ZASNOVANE ZASNOVANE NA NA REIMA REIMA
monoloke metode,
Opisivanje
Prianje
Predavanje
dijaloke metode,
Heuristiki razgovor,
Katihetiki razgovor,
Popularno predavanje,
Diskusija.
rad sa knjigom (metoda itanja ili tekst metoda)
METODE METODE ZASNOVANE ZASNOVANE NA NA PRAKTINIM PRAKTINIM
AKTIVNOSTIMA AKTIVNOSTIMA UENIKA UENIKA
Laboratorijska metoda
Metoda praktinih aktivnosti
Poveznice nivoa postignua i metoda
pouavanja
nivoi
postignua
aktivnosti nastavnika i studenata
pamenje
predavanja, zajedniko uenje, rad na tekstu, e-uenje,
seminarski radovi
razumevanje
traenje i analiziranje primera, uporeivanje pojmova i
teorija, rasprave (traenje argumenata)
primena
izraditi program, izraditi projekat, reiti problem,
prezentovati, prepoznavanje preparata, prikaz sluaja,
sastaviti zadatke, napraviti skulpturu, konstruisati prema
uputstvu
analiza rasprave, analiza, prikaz sluaja, eseji, seminarski radovi
vrednovanje
izdvojiti prednosti i nedostatke, napisati prikaz
(istraivanja, metode, teorije)
sinteza provera (istraivanje) pojmova i teorija
Ishodi Ishodi uenja i uenja i procena procena znanja znanja
Procena znanja ima svrhu da utvrdi i pokae da li je planirani nivo dostignut ili na kom
nivou su usvojena znanja, vetine i stavovi uenika.
Tri osnovne svrhe procene znanja:
omoguavanje prelaska na vii nivo ili sticanje diplome
razvrstavanje studenata po uspenosti
poboljavanje njihovog uenja. poboljavanje njihovog uenja.
Rezultati procene znanja mogu se koristiti u svrhu razvoja znanja ili u svrhu procene.
Ocenjivanje razvoja, odnosno napretka uenika/studenta naziva se formativna
procena znanja. Evaluacija znanja koja se vri radi procene naziva se sumativno
ocenjivanje.
Prilikom definisanja kriterijuma ocjnjivanja treba imati u vidu razliku izmeu
oekivanih i eljenih ishoda uenja. Za prolaznu ocenu potrebno je ispuniti oekivane
ishode uenja (drutveno prihvatljivi nivo), a za najviu ocenu potrebno je ispuniti
eljene ishode uenja. U prostoru izmeu ova dva kriterijuma (donjeg i gornjeg)
mogu se jasno definisati kriterijumi za ostale ocene.
Model ishoda uenja na nivou predmeta
- dobro organizovan predmet mora imati jasnu vezu izmeu ishoda uenja i kriterijuma ocenjivanja
- potrebno je definisati odgovarajue zadatke (koje je mogue ocenjivati)
transparentan proces, mogua veza s drugim predmetima
identifikuj ciljeve predmeta identifikuj ciljeve predmeta
napii ishode uenja deskriptori na nivou ...
definii (kreiraj) zadatke koje je mogue
ocenjivati
kako bi izmerio postizanje eljenih ishoda
uenja
definii (kreiraj) kriterijume ocenjivanja upotrebi kriterijume ocenjivanja kako bi
motivisao studente
razvijaj strategiju pouavanja i uenja kako bi omoguio studentima postizanje
ishoda uenja i zadovoljavanje kriterijuma
ocenjivanja
razvijaj i auriraj predmet temelji se na iskustvu i povratnim
informacijama
Implementacija na moodle-u
METODA AKTIVNOST (MOODLE)
PREDAVANJE je detaljana prezentacija informacija koje polaznici treba da apsorbuju
trajanje 30 45 trajanje max jedna nedelja
nastavni materijal prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...)
nastavni
materijal
prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...)
struktura uvodni deo (2 5) LEKCIJA slajd klip
radno operativni deo (20-30)) LEKCIJA slajdovi i klipovi
zavrni deo evaluacija (10-15) ZADATAK individualno
RADIONICA grupno
TEST individualno
METODA AKTIVNOST (MOODLE)
DEMONSTRACIJA - vizuelno predstavljanje kako se neto radi ili kako neto funkcionie
trajanje 30 45 trajanje max jedna nedelja
nastavni materijal prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...)
nastavni
materijal
prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...)
struktura uvodni deo (2 5) LEKCIJA slajd klip
radno operativni (20-30)) LEKCIJA slajdovi i klipovi
ZADATAK individualno
RADIONICA grupno
zavrni (10-15) TEST
ocenjivanje
individualno
METODA AKTIVNOST (MOODLE)
DISKUSIJA (dijalog) - odlikuje ih dvosmerna komunikacija i najee se koriste kao dopuna metoda predavanja ili
demonstracija
trajanje 10 20 trajanje max jedna nedelja
nastavni materijal prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...)
nastavni
materijal
prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...)
struktura analiza zahteva (2 5) RAZGOVOR definisanje teme
usmerena diskusija (do 10)) RAZGOVOR bez grupa, u odvojenim grupama i
vidljivim grupama
evaluacija (do 5) RAZGOVOR zavrni komentar predavaa
METODA AKTIVNOST (MOODLE)
IGRE I SIMULACIJE - dizajnirane su da reprodukuju ili simuliraju proces, dogaaje i okolnosti koje se
pojavljuju u realnoj situaciji ili na radnom mestu; u ovu grupu metoda spadaju simulatori opreme, poslovne igre,
studija sluaja i igranje uloga
trajanje 30 45 trajanje max jedna nedelja
nastavni materijal prezentacije (video-audio), nastavni prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...) materijal dokumenta (.doc, .pdf...)
struktura uvodni deo (2 5) RADIONICA
ZADATAK
definisanje zahteva
radno operativni (20-30)) RADIONICA grupno
ZADATAK individualno
zavrni - evaluacija (10-15) ocenjivanje individualno / grupno
METODA AKTIVNOST (MOODLE)
PROJEKTNI (SEMINARSKI) RADOVI
trajanje tokomsemestra trajanje tokomtrajanja kursa
nastavni materijal prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...)
nastavni
materijal
prezentacije (video-audio),
dokumenta (.doc, .pdf...)
struktura uvodni deo - zahtev RADIONICA
ZADATAK
definisanje zahteva
ZADATAK
radno operativni (konsultacije) RADIONICA individualno / grupno
ZADATAK individualno / grupno
FORUM individualno / grupno
zavrni - evaluacija ocenjivanje individualno / grupno
ZADATAK 2