Вы находитесь на странице: 1из 4

Monika Radeti

Prilog poslovnog plana: Rezultati istraivanja koje sam provela na temu Uloga
kompromisa u rijeavanju konflikata
Konflikti su sastavni dio meusobnog odnosa i funkcionisanja ljudi. To se naroito odnosi na
radnu organizaciju, odnosno mjseto gdje ljudi provode vei dio svog vremena i gdje su prinueni
da sarauju sa drugim pojedincima radi kvalitetnijeg obavljanja zadataka koji se pred njih
postavljaju.
U svom radu prikazau rezultate istraivanja koje sam provela metodom upitnika u preduzeu:
INTERMEDIA, Laktai, RS BiH, i prikazau kakav je stav ispitanika prema konfliktu i ulozi
komunikacija u njegovom iniciranju i razreavanju.
Uopteno o konkfliktima: Rije konflikt potie od latinske rijei conflictare-udariti se o neto,
svaati se, diskusija, borba, rat, to je interakcija dvije ili vie tenji koje se meusobno iskljuuju
pod spevifinim okolnostima.
Postoje dvije osnovne kategorije uzroka sukoba, a to su:
- Interesi, materijalna dobra, mo, pozicije, privilegije;
- Line karakteristike koje se manifestuju kroz miljenje, stavove i emocije.
Kao uzroci sukoba na radu najee se u litaeraturi navode;
- Loa organizacija rada;
- Neadekvatno nagraivanje;
- Lo odnos izmeu podreenih i nadreenih;
- Lo odnos izmeu zaposlenih uopte;
- Loi uslovi rada;
- Loa zatita na radu.

Vrste konflikata
Postoji vie razliitih kriterijuma i naina klasifikacije konflikata.
Prema uzorku nastanka, konflikti se mogu podjeliti na:
- Konflikt informacija;
- Konflikt interesa;
- Konflikt o odnosima;
- Konflikt resursa;
- Konflikt vrjednosti;
- Strukturalni konflikt.


Konflikte moemo podjeliti u tri velike grupe:
- Interpersonalni konflikti (unutranji) predstavljaju konflikte unutar pojedinca, a to su;
(konflikt dvostrukog odbijanja, konflikt dvostrukog privlaenja, i konflikt uloga).
- Konflikti u grupi (socijalni) mogu nastati zbog statusa jedne grupe (razliiti ljudi
zauzimaju razliite poloaje u odreenoj grupi na osnovu porijekla, ekonomske moi i
linih sposobnosti, a i sama grupa moe zauzimati razliit status u drutvu.Jedna od
najveih moi je da se utie na sudbinu grupe, te nije udo to upravo zbog toga nastaju
najvei sukobi.
- Interpersonalni konflikti predstavljaju konflikte izmeu pojedinaca. Neija ubjeenja se
lako mogu skobiti sa tuim, naroito ako su kontradiktorna.
S obzirom da moj projekat sadri i edukacije na temu Uloga kompromisa u rijeavanju
konflikata, mobing i sl. odluila sam da provedem istraivanje o konfliktima i nainima
rijeavanja konflikata. Postavila sam dvije hipoteze o kojima sam eljela da dobijem stav
ispitanika u preduzeu: Intermedija Laktai, RS BiH.
Hipoteza 1. Zaposleni imaju stav da konflikti predstavljaju priliku za rast i razvoj i da
komunaikacija doprinosi pozitivnom ishodu konflikta.
Hipoteza 2. Zaposleni smatraju da su problemi i krize tu da bi se rjeavali.
Uzorak varijabli u ovom istraivanju ine tvrdnje koje se odnose na nain na koji zaposleni
doivljavaju konflikt i komunikacija unutar preduzea (kao zavisna varijabla) kao i opta
obiljeja ispitanika kao to su: pol, starost, godine radnog staa i nivo obrazovanaj kao
(nezavisna varijabla).
Uzorak ispitanika za potrebe ispitivanja, uzela sam uzorak od 29 zaposlenih u preduzeu
Intermedija iz Laktaa, RS-BiH.. to se tie polne strukture, od ukupno 29 ispitanika njih 14
su enskog pola, to u procentima predstavlja 48,28%, a 15 ispitanika je mukog pola, to u
procentima predstavlja 51,72.%. Pomou grafikog prikaza, pokazau polnu i starosnu strukturu
ispitanika.

Grafik 1. Polna struktura ispitanika.
Polna struktura
ispitanika
Muki 52 %
enski 48 %


Grafik 2. Starosna dob ispitanika.
Tok istraivanja
Za ovo istraivanje koritena je tehnika anketiranja i instrument upitnik. Upitnik je anoniman
i u sebi je sadravao 5 pitanja, zatvorenog tipa sa viestukim izborom. Postupak koriten u
ovom istraivanju je raunanje aritmetike sredine. Istraivanje je obavljeno u
maju.2014.godine u prostorijama preduzea. Anketiranje ispitanika izvreno je individualno,
ispitanicima su pojanjeni razlozi zbog kojih se istraivanje sprovodi, i naglaena je injenica
da je ispitivanje dobrovoljno. U ispitivanju je uestovalo 29 ispitanika. Kroz tabelarni prikaz
i kratka objanjenja dobijenih rezultata prikazau rezultate sprovedene ankete.
1. Tvrdnja Odgovor Broj ispitanika Rezultat
Aritmetika
sredina
Konflikt
(sukob miljenja) je
prilika za rast i razvoj
preduzea
1 2 2

3,31
2 5 10
3 6 18
4 14 56
5 2 10
Tabela 1. Prikaz miljenja ispitanika o konfliktu kao pozitivnom fenomenu za rast i razvoj preduzea
- Veina ispitanika doivljava sukob miljenja kao pozitivan fenomen i priliku za rast i
razvoj, jer se najvei broj ispitanika, slae sa tvrdnjom da je konflikt plrilika za rast i razvoj.
2. Tvrdnja Odgovor Broj ispitanika Rezultat
Aritmetika
sredina
Problemi i krize su tu
da bi se rjeavali. Oni
su zain ivota i kroz
njih ovjek zri i raste
1 0 0

4,21
2 1 2
3 1 3
4 18 72
5 9 45
Tabela 2. Prikaz miljenja ispitanika o hipotezi da su problemi i teze tu da bi se rijeavali.
- Veina ispitanika smatra da su problemi i krize tu da bi se rijeavali


Starosna dob ispitanika
preko 50 godina
starosti 21%
od 40 do 50
godina starosti
17%
Zakljuak
esto smo u svakodnevnom ivotu svijedoci sukoba ili konflikata, kako izmeu
pojedinaca tako i unutar grupa i organizacija. Da bi se sprijeilo da konflikt poprimi vee
razmjere od suprostavljenih stavova, neophodno je prihvatiti problem i ne prikrivati konflik nego
pristupiti zajednikom rjeavanju konflikta, na zadovoljstvo obje suprostavljene strane a to je
najee kompromis. Nakon prouavanja mnogobrojne literature, kao i nakon sprovedenih
istraivanja u svojoj okolini i istraujui o rjeavanju konflikata u zemljama u okruenju
(Hrvatska, Slovenija, i Srbija), zakljuila bih da rezultati istraivanja pokazuju da je kompromis
prihvatljiv nain rjeavanja konflikta. Do kompromisa treba doi na civilizovan nain, saradnjom
svih uesnika u specifinoj situaciji u cilju mirnog rjeavanja sukoba. Prema tome zakljuujem
da je kompromis pozitivan nain rjeavanja sukoba, postignut dogovorom na zadovoljstvo svih
uesnika u specifinoj situaciji.