UVOD U SOCIOLOGIJU 2

- Skripta za II kolokvijum


METODOLOGIJA

UVOD
Svakom akademskom predmetu potrebna je metodologija, kako bi mogao da analizira, proverava,
prihvata ili odbacuje teorije. Medjutim, jedno od glavnih podrucja neslaganja tice se toga da li bi
sociologija trebala da prihvati metode koje se koriste u prirodnim naukama, ili bi ona trebala da koristi
neke svoje? Mnogi sociolozi tvrde da, sociologija, za razliku od hemije ili fizike, se bavi ljudima koji imaju
svest za razliku od hemije ili fizike koje to nemaju. Tako da je moguce uociti 2. tradicije:

1. upotreba naucnih I kvantitativnih metoda
2. upotreba humanistickih I kvalitativnih metoda
Kritika drustvene nauke zagovara kvalitativne metode. KDN pokusava da poveze istrazivanje s
pokusajem transformacije drustva. S toga ona odbacuje da istrazivaci moraju da budu nepristrasni I
stavlja se na stranu onih koji su potlacena grupa. Feministkinje su medju najuticajnijim KDN.
Postmodernisti su svoje pristupe metodologije razvili relativno nedavno. Oni smatraju da sociolozi ne
mogu da otkriju neku isitinu o drustvu I sve sto mogu jeste da ispitaju drustvo sa stajalista aktera unutar
njega I da postojeca objasnjenja drustva razloze na sastavne delove.
Naucna kvantitativna metoda

Pozitivisti su preuzeli metode prirodnih nauka. Oni su zagovarali koriscenje kvantitativnih metoda.
Pozitivizam, Dirkem I sociologija
Ogist Kont prvi je upotrebio rec sociologija I pozitivna filozofija. Smatrao je da postoji hijerarhija
naucnih predmeta I da se sociologija nalazi na njenom vrhu. Bio je uveren da naucne spoznaje o drustvu
mogu da unaprede to drustvo I da se drustvom moze upravljati racionalno, bez upotrebe religije koja bi
stajala na njenom putu.
Emil Dirkem njegova studija Samoubistvo sledi mnoge metodoloske postupke pozitivizma, te ga I
mnogi smatraju pozitivistom.
Pozitivisticko pravilo: Sociolosko istrazivanje se mora ograniciti na fenomene koje je moguce opazati ili
objektivno meriti.
Postoji nekoliko stadijuma pozitivisticke metodologije:
1. Drustvene cinjenice Kont je mislio da se naucno istrazivanje drustva mora igraniciti na
prikupljanje inf. koje je moguce objektivno posmatrati I klasifikvoati. Smatrao je da sociolozi ne
treba da gube vreme na unutrasnje procese, buduci va ta stanja postoje u svesti pojedinca I da
ih nije moguce meriti niti opazati na jedan objektivan nacin. Dirkem je smatrao da sociolozi
treba da se ogranice na proucavanje drustvenih cinjenica. On je utvrdio I jedno od najznacajnijih
pravila koje kaze: Smatraj drustvene cinjenice stvarima. To znaci da sisteme verovanja,
obicaje I drustvene institucije treba smatrati stvarima na isti nacin kao I predmete I dogadjaje
iz prirodnog sveta. Dirkem je tvrdio da su drustvene cinjenice te koje navode pojedinca da se
ponasa na jedan poseban nacin.
2. Statisticki podaci Pozitivisti su mislili da je moguce objektivno klasifikovati drustveni svet.
Koristenjem ovih klasifikacija bice moguce izbrojati skupove opazivih cinjenica I tako stvoriti
statistike. (Dirkem: samoubistvo I pripadnost razlicitoj religiji)
3. Korelacija tendencija 2. ili vise stvari da se nalaze zajedno I ona se moze odnositi na snagu
odnosa medju njima. (Dirkem: pozitivizam I visoka stopa samoubistva)
4. Uzrocnost Ako postoji snazna korelacija izmedju 2. ili vise tipova drustvenih fenomena, onda
se moze posumnjati da jedan od ovih fenomena uzrokuje pojavu drugog. Medjutim, moze
postojati I mogucnost da prividna veza izmedju 2. drustvena fenomena moze biti sumnjiva
korelacija. Moze biti moguce da neki 3. faktor ima uzrocni odnos prema oba fenomena ili faktora
koja se ispituju.
Multivarijantna analiza
Izmislio je Dirkem kako bi savladao problem sumnjive korelacije. Ova analiza ukljucuje pokusaj da se
izoluje ucinak nezavne varijable (uzrok) na zavisnu varijablu (posledica uzroka). Da bi se procenio uticaj
nezavisne varijable moramo stvoriti poredjenja u kojima ce jedna varijabla biti konstantna, dok ce druga
biti promenljiva.
Zakoni ljudskog ponasanja
Pozitivisti misle da multiv.analiza moze da ustanovi uzrocni odnos izmedju 2. ili vise varijabli. Ako se ova
otkrica provere, onda istrazivaci mogu biti sigurni da su postigli:
Cilj pozitivizma: Oktrice zakonitosti ljudskog ponasanja!
Nucni zakon se sastoji od tvrdnje o odnosu izmedju 2 ili vise fenomena koji vrede u svim okolnostima.
Pozitivisti I Dirkem misle da je moguce otkriti zakone ljudskog ponasanja prikupljanjem obektivnih
cnjenica u statistickom obliku, pazljivom analizom tih cinjenica I proverom otkrica u nizu razlicitih
konteksta. Oni smatraju da je sve ono sto se odvija u psihi ljudi irelevantno, buduci da spoljasnje sile
upravljaju ljudskim ponasanjem: ljudi reaguju na spoljasnje faktore predvidljivo I moguce je da su ljudi
malo svesni tih faktora.
Pozitivisti smatraju da se nauka vecinom koristi induktivnom metodologijom koja pocinje
prikupljanjem podataka, zatim analizom, te razvijanjem teorija. Jednom kada se teorija razvije moguce ju
je ponovo proveriti drugim skupovima podataka da bi se videlo da li moze da se potvrdi ili ne. Ako se
teorija potvrdi vise puta, onda se moze smatrati da su otkriveni zakoni ljudskog ponasanja.


Karl Poper falsifikacija I dedukcija
Mnogi naucnici se danas koriste alternativnim pristupm deduktivnim pristupom, a jedan od njih je I
Poper. Deduktivni pristup pocinje sa teorijom, proverava je pomocu dokaza, I ne razvija teoriju kao
krajnji rezultat. Poper smatra da naucnici treba da pocnu sa hipotezom koju treba proveriti. Ta hipoteza
treba da utvrdi sta ce se tacno desiti u odredjenim okolnostima u buducnosti.
Poper se razlikuje od pozitivista po tome sto negoduje da je moguce formulisati zakone koji ce biti istiniti
za sva vremena. On tvrdi da, bez obzira na to koliko puta se proveri neka teorija I koliko puta se ona
dokazala kao tacna, uvek postoji mogucnost da ce u nekom trenutku ona biti dokazana kao nesipravna ili
falsifikovana. On smatra da naucnici mora da budu objektivni, jednom kada uspostave hipotezu, oni
moraju da pronadju dokaze koji ce da je opovrgnu. U prirodnim naukama je stvorena metoda kako bi se
teorije falsifikovale, a to je laboratorijski eksperiment.
Laboratorijski element I sociologija
Glavni razlog zbog cega naucnici koriste laboratorijski element jeste taj sto Im omogucava da
provere predvidjanja. Laboratorija predstavlja kontrolisanu okolinu u kojoj istrazivaci mogu da
manipulisu nezavisnim varijablama.
Lab.e. omogucava istrazivacu da bude siguran da je izolovao posebnu varijablu.
Ovaj eksperiment omogucava I ponavljanje
Sociolozi gotovo nikad ne upotrebljavaju laboratorijski element I za to postoji nekoliko razloga:
1. L. je neprirodna situacija. Znanje o tome da ih neko proucava, moze da utice na sam ishod I na
rezultat, zato sto se ljudi mogu ponasati na nacin koji ce ih prikazati u sto boljem svetlu.
2. Nije moguce strpati zajednicu ili drustvo u laboratoriju.
Terenski eksperimenti
Ukljucuju intervenisanje u drustvo na nacin da je moguce proveriti hipoteze izolovanjem posebnih
varijablu. tako su Rosenthal I Jacobson proveravali hipotezu da samoispunjavajuce prorocanstvo moze
uticati na obrazovni rezultat. Problem terenskog e. je sto nije moguce kontrolisati varijable kao sto je to
moguce uraditi u laboratoriji. Takodje, u nekim terenskim eksperimentima na rezutat moze uticati
cinjenica da se odvija pokus Hawtorneskog ucinak. Takodje, neophodno je da subjekti istrazivanja ne
znaju da se odvija eksperiment. Medjutim, to dovodi u pitanje moralnost eksperimenta na ljudima bez
njihove saglasnosti.
Komparativna metoda
Sastoji se u koristenju komparacije, poredjenja. To moze biti poredjenje razlicitih drustava ili grupa
unutar drustva. Za razliku od eksperimenta, komp. metoda se zasniva na necemu sto se dogodilo ili se
dogadja u drustvu. Sami podaci mogu poticati iz primarnih I sekundarnih izvora. Ova metoda koristi
slicnu logiku koju koriste I pozitivisti, a to je da se sistemska poredjenja mogu koristiti kako bi se
uspostavile korelacije, uzrocne veze I navodni zakoni, te da bi se proverile hipoteze.
Komparativna metoda dopusta sociologu da proucava uzroke velikih drustvenih promena tokom dugih
razdoblja. Max, Dirkem I Weber su se koristili ovim metodom.
Interpretativna I kvalitativna metodologija

Tvrdi da su naucni pristupi neodgovarajuci za prikupljanje, analizu I objasnjenje podataka I da su totalno
neprimereni za predmet koji se bavi ljudskim ponasanjem. Neki sociolozi kazu da bi ovo trebalo koristiti
kao dopunu naucnoj kvantitativnoj metodologiji; dok drugi tvrde da bi trebali da zamene te naucne
pristupe.
Kvalitativni podaci
Kvantitativni podaci su podaci koji se nalaze u numerickom obliku.
Kvalitativni podaci su podaci koji se obicno daju recima. To moze biti opis grupe ljudi koji zive u
siromastvu I gde je prikazan njihov nacin zivota. Kvalitativni podaci se obicno smatraju bogatijim, kao da
imaju vecu dubinu I da dju istinitu sliku nacina zivota, iskustva, stavova I misljenja.
Interpreatativni pristup
Interpetacija drustvenog delovanja se smatra temeljom sociologije. To je delovanje koje se moze
razumeti samo intereptacijom znacenja I motiva na kojima se zasniva. Neki interp. sociolozi odbacuju
koristenje metod. prirodnih nauka za proucavanje drustvenih delovanja. Smatraju da su to 2 razlicita
sveta I da se prirodne nauke bave teorijama, buduci da one ne poseduju svest. Za razliku od materije,
ljudi imaju svest.
Ljudi ne reaguju automatski na spoljasnje podrazaje. Umesto toga oni interpretiraju znacenja podrazaja
pre nego sto ce na njih reagovati. Zagovoriniti interp. sociologije tvrde da je uzrocno objasnjenje
ljudskog ponasanja nemoguce bez odredjenog razumevanja subjektivnih stanja pojedinaca koji se
proucavaju.
Max Weber
Weber je definisao sociologiju kao studij drustvene akcije. Akcija je drustvena kako uzima u obizr druge
clanove drustva. W je mislio da objasnjenje drustvene akcije trazi razumevanje znacenja I motiva koji
leze iza ljudskog ponasanja. To razumevanje motiva se moze postoji kroz razumevanje, tj. zamisljanje
samog sebe u polozaju osobe cije se ponasanje objasnjava. W je inace koristio komparativnu metodu.
Simbolicni interakcionizam
Interakcionisti smatraju da je ljudsko ponasanje uveliko pod vlascu unutrasnjih procesa pomocu kojih
ljudi intepretiraju svet oko sebe I daju znacenje vlastitim zivotima. I. smatraju da pojedinci imaju sliku o
sebi koja je izgradjena u procesu interakcije sa drugim clanovima drustva. Reakcije drugih na nekog
pojedinca mogu onemoguciti da se odrzi neki poseban pojam o sebi; pojam ce se menjati, a u skladu sa
tim menjace se I samo ponasanje pojedinca.
Herbert Blumer americki interakcionista je odbacivao upotrebu komparativne metode koja je
karakteristicna za pozitivisticku metodologiju. Blumer spominje da industrijalizacija uzrokuje
nadomestanje prosirenih porodica, nukleusnima. Takodje kritikuje I izolovanje varijabli I pretpostavlja da
jedna uzrokuje drugu, ali da se ne spominje samo shvatanje situacije.
Mnogi sociolozi sprovode svoja istrazivanja slabo poznavajuci podrucije zivota koje istrazuju, te se kao
rezultat javlja nametanje def. drustvenom svetu. Umesto da gledaju na drustvenu stvarnosti iz akterove
perspektive, mnogi ce pokusati da to uguraju u svoje prethodno definisane kategorije I koncepcije.
Usled toga, Blumer tvrdi da sociolozi moraju da urone u podrucje zivota koja zele da istrazuju. Umesto
sto pokusavaju da prilagde podatke prethodno def. kategorijama, oni moraju da pokusaju da zahvate
akterovo vidjenje drustvene stvarnosti.
Fenomenologija
To je najradikalnije udaljavanje od naucne kvantitativne metodologije. F. odbacuju mogucnost stvaranja
uzrocnih objasnjenja ljudskog ponasanja. Oni ne misle da je moguce objektivno meriti I klasifikovati svet.
Za f. ljudi osmisljavanju svet tako sto mu pridaju znacenja I klasifikacije, koji stvaraju drustvenu
stvarnost. Ne postoji nikakva objektivna stvarnost iznad subjektivnih znacenja.
Za f. statistike su drustveni proizvodi koji odrazavaju znacenja onih koji su ih stvarali. Znacenja su
stvarnost koju sociolozi moraju da ispitaju. Iz f. perspektive, posao sociologa je da shvati znacenja
pomocu kojih se konstruise drustvena stvarnost. F. misle da je problem klasifikacije univerzalan.
F. misle da sociolozi treba da se ogranice na znacenja I klasifikacije koje ljudi koriste kako bi u svet uneli
red I smisao.
Sociologija samoubistva

Dirkem Samoubistvo: socioloska studija
D. je odabrao da proucava samoubistvo iz niza razloga. Zeleo je da koristi svoju studiju kako bi pokazao
da postoji socioloska analiza koja se razlikuje od drugih disciplina I koja daje vazan prilog objasnjenju
drustvenih fenomena.
Samoubistvo se smatra krajnje individualnim cinom I cesto se objasnjava pomocu depresije pojedinca.
Medjutim, D. je pokusao da objasni da ne postoji povezanost izmedju psihicke bolesti I stope samoub.
Jos jedan od razloga zasto se D. opredelio za proucavanje samoub. bile su I statistike u nizu evropskih
zemalja. Te je statistike smatrao drustvenim cinjenicama I mislio je da se mogu koristiti za pronalazenje
drustvenih uzroka stope samoubistva. Koristio je komparativnu metodu I pokusao je da ustanovi
korelacije.
Dirkem je otkrio da su stope samoubistva relativno stabilne u odredjenom drustvu tokom odredjenog
perioda; otkrio je varijacije u stopi samoub. medju razlicitim grupama istog drustva;
vise samoub. u protestantskim zemljama nego u katolickim; ozenjeni muskarci su skloniji samoubistvu
od samaca; niska stopa samoubistva je povezan I sa politickim potresima.
Tipovi samoubistva
Mislio je da je stopa pojedinca odredjena odnosom izmedju pojedinca I drustva. Stopa samoubistva
zavisi od stepena integrisanosti pojedinca u drustvo, ali I od stepena regulacije drustva na pojedinca. Na
osnovu toga, izdvojio je 4 tipa samoubistva:
Egoisticko samoubistvo pojedinac je nedovoljno integrisan u drustvo. D. je zakljucio da visa stopa s.
povezana s protestantizmom, potice od toga sto je on manje integrisana Crkva od Katolicke crkve. D. je
ovaj tip samoub. povezao I sa porodicnim odnosima. Nevencani ljudi su manje odg. za druge, te su oni
skloniji egoizmu I visokoj stopi samoubistva.
Anomijsko samoubistvo drustvo nedovoljno regulise pojedinca. Ovo se dogadja kada dolazi do
slamanja tradicionalnih normi I vrednosti zbog brze drustvene promene koje dovodi do stvaranja
nesigurnosti kod pojedinca.
Dirkem smatra da su gorepomenuta 2 tipa samoubistva, problem koji zahvata sva industrijska drustva u
vecoj ili manjoj meri. Zbog specijalizovane podele rada, ta su drustva manje integrisana.
Altruisticko samoubistvo preterana integrisanost pojedinca, te usled toga on zrtvuje svoj zivot zbog
osecaja duznosti prema drugima.
Fatalisticko samoubistvo drustvo preterano suptava pojedinca. (Robovi)
Dirkem, samoubistvo I metodologija
D. je smatrao da je neophodno postici pravu kolicinu integracije I regulacije u drustvu. Koristio je
kvantitativne, naucne metode, koristeci se komparativnom metodom. Takodje je koristio I statistike
kako bi potrepio svooju tvrdnju da sile koje nije moguce opazati oblikuju ljudsko ponasanje.
Pozitivisticke reakcije na Dirkema
Maurice Halwbachs je izvrsio reviziju D. dela. MH je u D. rad dodao koeficijent korelacije. Smatrao je da
je D. precenio vaznost religije I da je vecu paznju trebao da pridaje razlici u zivotu na selu I u gradu.
Gibis I Martin D. nije koristio rigorozne metode. takodje, ponekad je koristio pojmove koji se ne mogu
objektivno opazati ili meriti I s toga nije skroz sledio pozitivisticke metode. Takodje, pojam integracije
nije definisao na jedan precizan nacin. Zato su oni predlozili da se kao indikator drustvene integracije
koristi statusna integracij razmera u kojoj pojedinci zauzimaju skupove drustvenih uloga koje se
obicno nalaze zajedno. Oni su smatrali, da, sto je veci stepen statusne integracije u populaciji, to ce biti
niza stopa samoubistva.
Interpretativne teorije samoubistva
Interpretativni sociolozi jace napadaju Dirkema nego pozitivisti.
Daglas Drustvena znacenja samoubistva
Kritikuje koriscenje sluzbenik statistika u proucavanju samoubstva, dovodeci u pitanje njihovu valjanost.
On upozorava, da odluku o tome da li je naka iznenadna smrt samoub. donosi mrtvozornik I da je ona
pod uticajem drugih ljudi. Dalgas kaze da pristrasnot moze da utice na proces donosenja odluke I da
moze da objasni Dirkemove nalaze.
Daglas smatra statistike o samoubistvu posledicom pregovaranja izmedju razlicitih ukljucenih strana.
Takodje, kritikuje Dirkema I zbog toga sto je on sva samoubistva svrstavao kao jedan cin, a nije istrazivao
znacenja koja samoubice pripisuju tom cinu. U raznim kulturama, samoubistvo moze imati razlicita
znacenja. Usled toga, Daglas kaze da je neophodno sprovesti studije slucaja kako bi se otkrila znacenja
pojedinacnih samoubistava. Te studije mogu da se zasnivaju na razgovoru onih koji su poznavali osobu,
ali I na analizi poruka I dnevnika preminulog.
Daglas istice nekoliko najcescih drustvenih znacenja samoubistva:
preobrazaj duse (samoub. kao nacin odlaska na nebo)
transformacija jastva (samoub. kao sredstvo da navede druge da promene misljenje o nama)
samoubistvo kao sredstvo sticanja simpatije
samoubistvo kao nacin osvete
Jean Baechler samoubistvo kao resavanje problema
Samoubistvo vidi kao nacin reakcije na probleme I njihova resavanja. S. se prihvata kada izgleda kao da
ne postoji nikakva alternativa. Iz te perspektive postaje moguce klasifikovati samoubistva prema cilju
koji sledi samoubilacki pojedinac. On samoubistva deli na 4 glavna tipa:
1. Eskapisticka samoubistva imaju 3 oblika:
samoub. kao beg iz nepodnosljive situacije
samoub. kao reakcija na bol zbog gubitka drage osobe
samoub. kao sredstvo samokaznjavanja

2. Agresivna samoubistva nanosenje bola drugoj osobi ili ljudima. Postoje 4 oblika:
Osvetnicka imaju nameru da nateraju drugu osobu da se oseca krivom ili da natera drustvo da
osudi tu osobu
Kriminalna ubistvo druge osobe tokom samoubilackog ponasanja
Ucenjivacka uticaj na drugu osobu da promeni ponasanje I odnose prema zrtvi
Zapomagacka da pokaze da je samoub. potrebna pomoc

3. Pozrtvovana samoubistva nacin da se postigne nesto sto zrtva samoubistva ceni. Zrtvovanje
ukljucuje odricanje od vlastitog zivota kako bi se spasao neko drugi.
4. Ludicka samoubistva namerno rizikovanje koje moze da dovede do smrti. Postoje kusnja
(dokazivanje pred drugima) I igra (rizik same osobe).
Baechler za razliku od Dirkema ne misli da se samoubistvo moze skroz objasniti pomocu spoljasnjih
faktora. On smatra da se samoubistvo mora barem jednim delom objasniti licnim faktorima koji su
speicificni za odredjenog pojedinca.
Maxwell Atkinson otkrivanje samoubistva- fenomenolog
On ne prihvata da stvarna stopa samoubistva postoji kao objketivna stvarnos koja ceka da je oktijemo.
Sociolozi ce samo nametnuti svoju stvarnost drustvenom svetu. Samoubistvo je jedan aspekt drustvene
stvarnosti, te su s toga I statistike deo drustvenog sveta.
Kategorizacija smrti
A.podaci poticu iz razgovora sa mrtvozornicima, posmatranje rada mrtvozornikovih sluzbenika, arhive
jednog mrtvozornika. Atk. tvrdi da mrtvozornici imaju zdravo-razumsku teoriju samoubistva. Ako se
inf. o preminulom uklapa u teoriju, oni ce kategor. smrt kao samoubistvo.
1. Postoji li ili ne oprostajno pismo
2. Nacin smrti: vesanje, utapanje, gusenje plinom, uzimanje prevelike kolicine lekova
3. Mesto I okolnosti smrti se smatraju bitnim
4. Mrtvozornici razmatraju mentalno stanje preminulog I njegovu soc. situaciju. Cesto je depresija uzrok
samoubistvu.
Steve Taylor Osobe pod vozovima
T. je sproveo istrazivanje o osobama pod vozovima ljudima koji su umrli pod vozovima londonske
podzemne zeleznice. Oktrio je da niz faktora utice na donosenje zakljucaka o samoubistvu. Veca je
verovatnoca se nesto proglasi kao samoubistvo ako je postjala neka psihicka bolest, neki veliki neuspeh
itd. T. je medjutim otkrio I da je zakljucak pod snaznim uticajem svedoka koji su svedocili o stanju duha
preminulog. Ako su svedoci bili bliski sa osobom koja je pocinila samoubistvo poricali su da je to
samoub; medjutim, ukoliko nisu smatrali su da je taj cin samoubistvo. Njegova teorija se ne zasniva na
statistickim pokazateljima nego na pokusaju da se otkriju neopazive strukture I kauzalni procesi u
osnovi nekog dogadjaja .
Tipovi samoubistva
On tvrdi da su samoubistva ili ektopicni proizilaze iz onoga sto osova misli o sebi; ili simfizicki
proizilaze iz odnosa sa drugima. Takodje su povezani I sa sigurnoscu ili nesigurnoscu. Taylor razlikuje 4
tipa samoubistva.
Ektopicna samoubistva
1. Samoubistvo je podlozno (submisivno) kad je osoba sigurna u pogledu svog zivta. Misli da je njen
zivot zapravo okoncan I smatra sebe vec mrtvom. (Smrtno bolesni ljudi)
2. Tanatacija je tip samoubistva kada osoba nije sigurna u sebe. Pokusaj samoubistva je neka vrsta
kockanja, koje moze, ali I nemora biti uspesno.
Simfizicka samoubistva
1. Zrtvena samoubstva se dogadjaju kada je osoba sigurna da su joj drugi ljudi zivot ucinili
nepodnosljivim. Samoubica cesto za smrt krivi druge ljude, tako da im namece osecaj krivice.
2. Zapomagacka samoubistva proizilaze iz toga sto se samoubilacka osoba oseca nesigurnom u vezi
stava koji drugi imaju o njoj. Zrtva pokusava da pokaze koliko je ocajna, kako bi otkrila kako ce
drugi ljudi na to da reaguju. Pokusaj samoubistva moze da ukljuci pokusaj da se drugi nateraju
na promenu svoj ponasanja.
Evaluacija Taylora
Taylorova teorija ima neke prednosti. Pre svega, ona nam pomaze da shvatimo zasto neke zrtve
ostavljaju poruku, dok druge to ne. Zatim, zasto se neki pokusaji samoubistva cine ozbiljnijima od
drugih; zasto se neki dogadjaju u izolaciji, a drugi na javnim mestima.
Metodologija kriticke drustvene nauke

Lee Harvey kriticko drustveno istrazivanje
Kritika drutvena nauka prihvata sve one socioloske pristupe kojima je cilj da budu kritini prema
drutvu kako bi omogudili drutvenu promenu. Harvey misli da je znanje proces gde se krecemo prema
razumevanju drustvenog sveta. Znanje se nikada ne moze odvojiti od vrednosti. Kritiki drutveni
naunici misle da nain na koji se drutvo prikazuje moe zavarati. Oni smatraju da stvari treba videti u
drugaijem svetlu tako da se otkriju prave vrednosti koje se nalaze u njihovoj osnovi.
Primeri kritickog drustvenog istrazivanja
Harvey kao primer uzima feministike studije o kudnim poslovima kako bi ilustrovao ovaj pristup. Kao i
pladeni posao, on stvara vrednosti i ima kljunu ulogu u ekonomiji. Kritiko istraivanje je zaokupljeno
otkrivanjem ugjenjtavackih struktura tako da se takve strukture mogu izmeniti. Vano je da se prikaz
smesti u siri kontekst koji povezuje specifine aktivnosti sa sirom drustvenom analizom.
Harvey deli studije kritike drutvene nauke u tri glavna tipa koja se fokusiraju na klasu, rod i etnicku
pripadnost, ali i rasizam.
Glavne odlike kritickog istrazivanja
1. Apstraktni koncepti I ideologije
Koristi se za apstraktnim pojmovima kao to su kudni poslovi, ali nadilazi jednostavnu upotrebu
empirijskih istraivanja zasnovanih na takvim pojmovima. kritiko istraivanje pokuava da dopre ispod
povrine drutvene stvarnosti, a to ukljuuje pokuaj da se nadidje dominantna ideologija. iskrivljena
ideoloka miljenja ne mogu povezati sa dominantnim klasama. Ona zamagljuju materijalnu stvarnost
koja se nalazi iza tih miljenja.
2. Totalitet, struktura, istorija
Prema ovom autoru neophodno je povezati svaki delid drutva sa totalitetom.
Kritiki naunici smatraju da drutva imaju strukture koje ograniavaju ono to ljudi mogu uiniti, ali i
onemoguduju drutvena delanja. Strukture se menjaju. Istraivanja drutva treba dovesti u odnos sa
posebnim istorijskim kontekstima.
3. Dekonstrukcija, bit I rekonstrukcija
Kritiki drutveni naunici dolazi kroz proces dekonstrukcije i rekonstrukcije. U procesu dekonstrukcije
razni elementi ivota se razlazu kako bi se otkrila njihova bit.
Rekonceptualizacija razmisljanje o poznatim aspektima drustvenog zivota na jedan neuobicajen nacin
kljuc je otkrivanja biti procesom dekonstrukcije. Dekonstrukcija ne sledi prethodono odredjeni put.
Dekonst. dovodi do rekonstrukcije. Istrazivacev cilj je da razvija teorije koje omogucuju novo vidjenje
fenomena koji se istrazuje.
4. Praksa
Harvey def. praksu kao prakticnu refleksivnu delatnost. Praksa ne ukljucujuje nesvesnu delatnost,
praksa je ono sto menja svet.
Istrazivacke metode
Kriticki drustveni naucnici koriste put raspon metoda: upitnike ,intervjue (feministkinje), studije slucaja,
etnografiju (najpopularnija), seminologiju. Oni naglasak stavljaju na svrhu istrazivanja. Takodje, smatraju
dopustivom svaku metodu koja omogucava da se zadje ispod povrsine drustva I ima potencijam da
promeni drustvo.
Kritike kritickog drustvenog istrazivanja
1. Problem identifikacije izvora ugnjetavanja kako bi se orijentisalo istrazivanje.
2. Problem koncepcije tlacenja I ideja potrebe interesa.
3. KDN tvrde da postoji skup vrednosti s kojima bi se svi slozili.
4. KDN po svaku cenu pokusavaju da ustanove tacnost svojih argumenata.
Phil Carspecken odbrana kritickog istrazivanja
Smatra da kriticko istrazivanje ne mora biti pristrasno zato sto istrazivaci koji su u njemu angazovani
imaju vrednosna opredeljenja. Oni ne smeju da traze samo podatke koji se uklapaju u njihove teorije,
vec moraju da budu otvoreni I za pronalazenje dokaza koji su u suprotnosti sa njihovim teorijama I
dovode u pitanje njihove vrednosti.

Proces istrazivanja
1. Prikupljanje priamrnih izvestaja Ovde se uranja u drustveni svet koji se zeli proucavati. Za
belezenje se koriste audiozapisi I videozapisi. Pokusava da se stvori primarno razumevanje
drustva.
2. Preliminarna rekonstruktivna analiza Istrazivac analizira ono sto je otkrio u 1. stadijumu.
3. Dijalosko generisanje podataka istrazivac razgovara s onima koje proucava I raspravlja o
svojim preliminarnim otkricima. Ispitanici mogu uticati na nacin na koji istrazivac razmislja I
pomoci mu ukoliko za to postoji potreba. Ovde se moze koristiti intervju I diskusija.
4. Otkrivanje sistemskih odnosa Istrazivac prosiruje svoje istrazivanje pokusavaju da poveze
svoje speicificne nalaze sa drugim delovima drustva.
5. Upotreba sistemskim odnosa kako bi se objasnili nalazi Istrazivac moze dati uzrocna
objasnjenja onoga sto je pronasao.
Feministicka metodologija

Pristupi feministickoj metodologiji
1. Napad na muska istrazivanja. F. su ih cesto zvale muskim istrazivanjima, a kritikovale su ih jer su
se zasnivali na seksistickim I patrijarhalnim nacelima.
2. Teza da postoje posebne feministicke istrazivacke metode. Metode kojima se koriste musakrci
nisu posebno dobre u pomaganju istrazivacima da shvate drustvo.
3. Teza da f. moze otkriti teoriju znanja, koja je nadmocna drugim epistemologijama.
Napad na muska istrazivanja
Istrazivanja se sprovode o muskarcima, a sprovode ih muskarci za muskarce. Feministkinje su iznele niz
kritika na racun sociologije:
1. uglavnom se bavi istrazivanjem muskaraca
2. nalazi istrazivanja su zasnovani na muskim uzorcima I generalizovani na celu populaciju
3. teme od interesa za zene se cesto predvidjaju ili se smatraju nevaznim
4. kad se zene ukljuce u istrazivanje, oda je to na iskrivljen I seksisticki nacin
5. pol I rod su reko kad vazno varijable
6. kad se pol I rok ukljuce kao varijable, one se samo dodaju
Evaluacija
Ove vrte kritika bile su vrlo uticajne I siroko prihvacene. Socioloske studije o zenama, koje su napisale
zene za zene, postaju uobicajene. Takodje se I seksisticki jezik proredio.
Muski model intervjuisanja
- objektivnost, distanciranost, hijerarhija I naucnost
Feministicki model intervjuisanja
- odgovaranje na pitanja, ispitanici postaju saradnici, pomagala majkama oko dece
Feministicka epistemologija stajalista
Prema ovom shvatanju, nacin na koji zene dozivljavaju drustvo daje im jedinstev uvid u nacin f-nja
drustva. E.S. zeli da pronadje istinu razumevanjem zenskim iskustava. Mada zene imaju odredjena
zajednicka iskustva, postoje takodje I velike razlike medju grupama zena, a njihova razlicita iskustva
treba istraziti pre nego sto se stvori slika drustvenog sveta.
Kritike feministicke epistemologije stajalista - Ray Pawson
- Nije verovatno da ce feministkinje obracati paznju na one zene koje smatraju da je prirodno da
zene obavljaju sve kucne poslove I da su muskarci dominantni.
- Dalji problem je naglasavanje proucavanja iskustava potlacenih.
- Ponekad stajalista grupa zena, utemeljena na razlicitom iskustvu, mogu biti u medjusobnom
protivrecju. Sve dok istrazivac ne odluci koje je stajaliste bolje, moraju se prihvatiti
kontradiktorna misljenja.
Postmodernisticka metodologija

Razlicitosti postmodernisticke metodologije
Neki postmodernisti vide postmodernost u smislu promena u drutvu. Oni ne misle da se izmenila narav
znanja ili da su potrebne nove metodologije, vec oni koriste konvencionalne metode i izvore podataka.
Neki autori razlikuju moderni u postmodernu epistemologiju.
1
Moderna e. tvrdi da se istina mzoe otkriti
koristenjem ispravnih tehnika. Epistemoloski postmodernisti tvrde da ne postoji osnova na kojoj bi se
neko znanje moglo odbaciti kao neistinito.
Postomoderna etnografija dopusta da se sakupe neki od njihovoih vlastitih podataka. Ipak, dobar deo
nije toliko zaokupljen stavaranjem novog znanja koliko napadom na postojeca znanja.
Postmodernisticka metodologija evaluacija
Optuzivali su je da prihvata poziciju potpunog relativizma. To znaci da ona tvrdi da znanje zavisi od naseg
stajalista I da je staajliste jedne osobe jednako dobro kao I stajaliste neke druge osobe. Konacni
argument se zasniva na spoljasnoj stvarnosti I nacinu na koji se ta stvarnost sprecava ljude da cine sve
sto odluce uciniti.



1
Teorija znanja
Istrazivacki proces

Odabir teme istrazivanja
Na ovaj izbor moze uticati niz faktora. Vrednosti I misljenja istrazivaca ce ocito igrati neku ulogu u
svemu tome. Vrlo vazan faktor koji utice na izbor istrazivacke teme jeste dostupnost sredstava za
finansiranje. Istrazivacki fondovi mogu poticati iz humanitarnih fondacija, iz industrije, ali o od vlasti.
Veliki uticaj ce imati I dostupnost postojecih podataka o temi I prakticnost sakupljanja podataka.
Primarni izvor

Sastoji se od podataka koje sakupljaju sami istrazivaci tokom svog rada. Sekundarni i. se sastoje od
podataka koji vec postoje. Primarni i. ce ukljuciti podatke koje skupljaju istrazivaci koristeci se
upitnicima, intervjuima ili posmatranjem. Sekundarni izvori ukljucuju statistike, dnevnike, pisma,
izvestaje I savremene arhive.
Odabir primarne istrazivacke metode
Izvor finansiranja predlozenog projekta moze da odredi tip metode koja ce se koristiti. Mnogi koji
finansiraju istrazivanje zagovaraju upotrebnu kvantitativnih metoda. Medjutim, najvazniji faktor koji
utice na odabir istrazivacke metode jeste tema, teorijski I prakticni razlozi.
Pouzdanost
U prirodnim naukama se smatrada su podaci pouzdani ako drugi istrazivaci koji koriste istu metodu
istrazivanja na istom materijalu dobiju iste rezultate. Uopsteno govoreci, smatra se da su kvantitativne
metode pouzdanije, zato sto se istraziavnje moze ponoviti a rezultati proveriti.
Kvalitativne metode se obicno kritkuju jer nisu u stanju da zadovolje standarde pouzdanosti. Postupci
kojima se prikupljaju podaci su nesustavni(?), rezultati se retko kad kvantifikuju I nema nacina da se
ponovi studija I proveri pouzadanost njenih otkrica.
Valjanost
Podaci su valjani ako daju tacnu sliku onoga sto se proucava. Valjana tvrdnja daje tacno merenje ili opis
onoga za sta se tvrdi da meri ili opisuje. Ona je tacni odraz drustvene realnosti. Studije se mogu ponoviti
I dati iste rezultate, ali ti rezultati ne moraju biti mera onoga sto je istrazivac nameravao da meri.
Cesto se tvrdi da kvantitativne metode nisu valjane jer im nedostaje dubina za tacan opis znacenja I
motiva kojji su temelj drustvene akcije. Oni koriste kategorije koje su mozda malo vazne ili relevantne za
druge pripadnike drustva.


Prakticnost
Kvantitativne metode oduzimaju manje vremena I ne zahtevaju veliki licni angazman. Obicno je moguce
prouciti vece I reprezentativnije uzorke koji mogu dati opstu sliku drustva. Kvalitatativno istrazivanje
cesto se mora ograniti na istrazivanja malih brojeva zbog ogranicenja. Ono je prikladnije za dubinski uvid
I manji uzorak ljudi.
Odabiranje uzorka
Sva istrazivanja ukljucuju neku vrstu uzorka. Oni istrazivaci koji zagovaraju naucne kvantitativne metode
su skloni upotrebi sofisticiranih tehnika odabira uzorka I tvrde da su u stanju generalizovati na temelju
svojih nalaza. Oni koji zagovaraju interpretativne kvalitativne metode skloni su proucavanju manjeg
broja ljudi, tako da je manje verovatno da ce njihove studije zahtevati kompleksne tehnike uzorkovanja.
Uzorak je deo vece populacije. Obicno se odabere tako da bude reprezentativan za populaciju. Ako je
uzorak pomno odabran, moguce je generalizovati, a to znaci da na temelju uzorka dajemo tvrdnje o celoj
relevantnoj populaciji.
Prvi korak utvrdjivanje relevantne populacije. Pop. u tom smislu ukljucuje sve relevantne jedinice
uzorka. Jedinica je pojedina osoba ili drustvena grupa u toj populaciji. Nakon toga sledi odredjivanje
okvira uzroka vazno je da je okvir opsezan koliko god je to moguce; ako nije, uzorak bi mogao biti
iskrivljen.
Kada istrazivaci odaberu svoj uzorak, uzimaju u obzir I druge vazne krakteristike poput dobi, zanimanja,
etnickog porekla I veroispovesti. Drugi faktori se mogu uzeti u obzir, zavisno od prirode samog
istrazivanja.
Tipovi uzorkovanja
Slucajno I sistematsko uzorkovanje najjednostavniji nacin da se odabere veliki uzorak. Slucajnim u. se
osigurava da svaka jedinica uzorka ima jednaku sansu da bude odabrana za ucestovanje u istrazivanju.
To se obicno postize pripisivanjem brojeva svakoj jedinici uzorka I potom odabiranjem clanova uzorka
koristenjem tablice slucajnih brojeva.
Metoda koja zahteva manje vremena jeste odabir svakog 10. ili 20. broja na listi. Buduci da ta metoda
nije istinski slucajna, poznata je kao sistematsko uzorkovanje.
Slucajno uzorkovanje zasniva se na zakonu proseka I poteban je relativno veliki uzorak kako bi
istrazivac bio siguran da ce on biti stvarno reprezentativan.
Stratificirano slucajno uzorkovanje ukljucuje podelu okvira uzorka u grupe kako bi se osiguralo da je
uzorak reprezentativan. Istrazivac identifikuje vazne varijable koje treba da budu pod kontrolom I
smesta jedinice uzorka u razlicite grupe prema tim varijablama. Ovo je ucinkovita metoda jer dopusta
istrazivacu da kontrolise varijable koje se smatraju vaznim. Ona zahteva manju kolicinu uzorka od
slucajnog uzorkovanja kako bi osigurala reprezentativnost. Ipak, stratificirano slucajno u. cesto se ne
moze provesti. Cak I kad postoji okvir uzorka, on obicno ne sadri info. nuznu da bi se populacija podelila
u grupe.
Kvotno uzorkovanje omogucuje istrazivacu da kontrolise varijable, a da nema okvir uzorka.
Ispitivacima se kaze koliko ispitanika s posebnim karakteristika treba ispitati, tako da uzorak odrzava
karakteristike populacije u celini. Jednom kad je kvota za posebnu kategoriju ispunjena, vise se nece
skupljati odgovori onih iz te kategorije.
Mana ove vrste uzorkovanaj je sto kvotno u. nije istinski slucajno jer svaak osoba u populaciji nema
jednaku sansu da bude odabrana. Ovo uzorkovanje obicno zahteva I postavljanje niza licnih pitanja, te
postavljanje tih pitanja na samom pocetku intervjua moze odbiti neke ispitanike, a druge navesti da
budu oprezniji, tako da njihovi odgovori nece biti skroz otvoreni I tacni. Jos jedan problem je I sto ljudi
koji rade puno radno vreme ne mogu biti intervjuisani, za razliku od onih koji nemaju posao.
Visestepeno uzorkovanje moze da ustedi vreme I novac, premda smanjuje meru u kojoj ce uzorak biti
stvarno slucajan. Ovo podrazumeva biranje uzorka iz drugog uzorka. Ovo se cesto koristi u istrazivanjima
javnog mnjenja o buducem glasanju.
Grudva snega obicno se koristi kad druge metode nisu moguce. Upotrebljava licne kontakte kako bi se
izgradio uzorak grupe koju proucavamo.
Nereprezentativno uzorkovanje netipicni primeri fenomena koji se ne uklapaju u odredjenu teoriju.
Studije slucajeva I zivotnih istorija
Studija slucaja ukljucuje detaljno ispitivanje jednog primera necega. SS jednog posebnog drustva moze
se koristit za falsifikaciju neke teorije o drustvenom zivotu. Takodje se mogu koristit I za stvaranje
tipologija ili grupa kategorija koji definisu tipove drustvenih fenomena. SS mogu biti korisne I za nove
hipoteze koje se mogu testirati pomocu drugih podataka ili kasnijih istrazivanja.
Glavna mana studije slucaja: nisu moguce generalizacije. Nemoguce je odrediti koliko se daleko otkrica
studije jednog primera drustvenog fenomena mogu primenjivati na druge primere.
Zivotne istorije su poseban tip studije slucaja cela studija se tice zivota jednog pojedinca. Najcesce
koriste nestruktuisane, prosirene intervjue. Neke z.i. se koriste I licnim dokumentima.
- ZI mogu pomoci istrazivacu da razvine razumevanje znacenja koncepata koji koriste oni koje proucava.
- Takodje, omogucavaju da se vidi svet sa stajalista drustvenog aktera.
- Mogu se primeniti za falsifikaciju postojecih teorija ili nadahnuce novih.
- Pomaze podizanju svesti ljudi uopsteno kao I podizanju svesti o vlastitoj eksploataciji.


Pilot istrazivanja
mala preliminarna studija koja se sprovodi pre glavnog istrazivanja kako bi se proverilo da li je glavni
projekat izvodiv ili da bi se poboljsao nacrt istrazivanja. Pilot istrazivanje se obicno provodi na
relevantnoj populaciji, ali ne na jedinicama koje ce biti u konacnom uzorku. Ova vrsta istraizvanaj korisna
je zbog nekoliko stvari:
1. pitanja se mogu proveravati I otkriti jesu li ispitanici bili neiskreni
2. razvijaju nacin za uspostavljanje pune saradnje onih koje proucava
3. razvija istrazivacke vestine onih koji ih provode
4. Pilot-istrazivanje moze odrediti napreduje li istrazivanje ili ne
Ankete
istrazivacki projekti koji sakupljaju standardizovane podatke o velikom broju ljudi. Podaci su obicno u
statistickom obliku, a najprakticniji nacin sakupljanja takvih podataka je pomocu upitnika. Postoje 3
glavna tipa istrazivanja:
1. Cinjenicne ankete za prikupljanje deskriptivnih informacija
2. Ankete o stavovima sprovode organizacije za ispitivanje javnog mnjenja. Ankete pokusavaju da
otkriju subjektivna stanja pojedinaca.
3. Eksplanatorne ankete pokusava da proveri teorije ili hipoteze I da stvori nove teorije.
Upitnici
Upitnik se sastoji od popisa prethodno utvrdnjih pitanja. U istrazivanju ovim tipom obicno se sasvim
ispitanicima postavljaju ista pitanja istim redom, tako da se od svakog calana uzorka moze prikupiti ista
informacija.
Dostavljanje upitnika
Upitnici se mogu dostaviti na nekoliko nacina. Obicno ih pojedincima daju ispitivaci, a u tom slucaju oni
preuzimaju oblik struktuiranog intervjua. Struktuirani intervjui inmaju tu prednost sto pri odgovaranju je
prisutan uvezbani ispitivac koji ce proveriti da li je upitnik ispunjem u skadu sa upustvima I razjasniit bilo
kave nedoumice. Jedan od mogucih problema jeste pristrasnost ispitivaca.
Postanski upitnik kao sto kazuje I ime, se salje putem poste zajedno sa adresiranom omotnicom I
markom za povrat upitnika istrazivacu. To moze ozbiljno uticati na rezultate buduci da je moguce da
postoje sastavne razlike izmejdu onih koji su vratili ispunjem upitnik I onih koji nisu.
Drugi nacin koji postize puno visu stopu povrata upitnika jeste kada se upitnici podele grupi. Ispitivac se
mora pobrinuti da ispitanici ne razgoavraju medjusobno o pitanjima jer bi to mogli da utice na njihove
odgovore.
Treci nacin je telefonsko ispitivanje ovo cesto rade preduzeca koja se bave istrazivanjem trzista ili
marketing kompanije.
Sastavljanje upitnika I analiza podataka
Upitnici se primenjuju da bi se dobili kvalitetniji podaci. U procesu odabira pitanja istrazivaci moraju
operacionalizovati pojmove. Prvo se upostavljana operacionalna definicija, a to ukljucuje deljenje
koncepta u razne komponente kako bi se tacno odredilo sta treba meriti.
Drugi korak ukljucuje izbor indikatora za svaku komponentu.
Treci indikatori se prevode u oblik niza pitanja koja ce osigurati podatke koje je moguce kvantifikovati za
merenej svake dimenzije. Pitanja mogu biti otvorena dopustaju ispitanicima da daju vlastite odgovore,
a ne da biraju ponudjene. Ipak, tu je vrstu odgovora tesko klasifikovati I kvantifikovati.
Drugi tip pitanja jesu pitanja zatovrenog tipa ili pitanja sa fiksnim izborom zahtevaju izbor izmedju
nekoliko ponudjenih odgovora. Fiksni tip osigurava odgovore koje je moguce lakse klasifikovati I
kvantifikovati.
Ako se koriste otovrena pitanja, a istrazivac zeli da podaci budu u statistickom obliku postaje neophodno
kodirati odgovore. Kodiranje znaci naciniit niz kategorija u koje se smestaju odgovori. Jednom kad su
opdaci sakupljeni I klasifikovani, neophodno ih je analizirati. To obcno pretpostavlja multivarijantnu
analizu, kako bi se odredili odnosi medju varjablama.
Prednosti upitnika
- Mogu posluziti za prikupljanje velikih kolicina podataka od velikog broja ljudi u relativno kratkom
vremenu
- Rezultati istraizvanja uz pomoc upitnika mogu se lako kvantifikovati, a uz pomoc racunara podaci
se mogu analizirati brzi I efikasno
- Mnogi sociolozi sluze se racunarskim programom statisticki paket za drustvene nauke, koji
moze brzo da obavi slozene statisticke analize
- Kvantitativni podaci se smatraju pouzdanijim od kvalitativnih podataka
- Sve razlike u odg. trebale bi odrzavati stvarne razlike medju ispitanicima. Dobijene brojke mogu
proveriti drugi istraizvaci. Tek kad su podaci kvalifikoavani pomocu pouzdanih mernih
instrumenata moguce je uporedjivati rezultate razlicitih studija
- S pozitivisticog gledista, statisit. podaci iz upitnika se mogu analizrati tako da se mogu stvarati
nove teorije.
- Istrazivac je siguran da je uzorak reprezentativan
Nedostaci upitnika
Fenomenolozi smatraju dobiene podatke umetnutim proizvodom istrazivaca. Kriticari tvrda da uprkos
pouzdanosti dobijenih podataka dobijenih upitnicima, oni nisu valjani.
1. Ne moze se pretpostaviti da razliciti odg. na ista pitanja odrazavaju stv. razlike medju
ispitanicima, zato sto ih ispitanici mogu razliciti interpretirati.
2. Sastavlajuci upitnik, istrazivaci pretpostavljaju da znaju sta je vazno
3. Istrazivanje pomocu upitnika ukljucuje operacionalizaciju pojmova, a neki sociolozi tvrde da
takvi postupci stvaraju krivu sliku drustva
4. Valjanost podataka se moze umanjiti nesposobnoscu ispitanika da daju pune I precine odg. na
pitanja. Ispitanici cesto mogu lagati
5. Udaljenost izmedju istrazivaca I subjekta istrazivanja, narocito u postanskim upitnicima.
Koristenjem upitnika nije moguce videti koliko ljudi deluju I reaguju jedni na druge, niti je
moguce ispitati nacine na koje se slike o samom sebi menjaju tokom interakcije. Neke femin. I
kriticki drustveni naucnici misle da je vazno ukljuciti subjekte istrazivanja u istrazivacki proces.
6. Kodiranje odgovora ukljucuje istrazivace koji namecu svoj vlastit poredak cinjenicama. Razlike u
odgovorima koje se daju na pitanja umanjuju se buduci da se odg. koji nisu slicni smestaju
zajedno u jendu kategoriju.
Intervjui
Tipovi intervjua
Potpuno struktuirani intervju upitnik koji vodi istrazivac I kome nije dopusten da odstupa od
postavljenih I utvrdjenih pitanja. Ispitivac cita pitanja ispitaniku.
Nestruktuirani intervju oblik razgovora u kojem ispitivac nema pripremljena pitanja.
Intervjui vise strukturirane vrste mogu dopusititi ispitivacu da ispita ispitanikove odgovore, tako da se
oni ako je to potrebno razjasne. U vise nestruktuiranim interv, razg. se prirdno odvija. Ako se ispitanik ne
izjasni o podrucju koje zanima istrazivaca, on ce usmeriti razg. nazad na podrucje koje zeli da istrazi. Neki
ispitivaci imaju popis tema koje zele pokriti, pa se odredjenom trenutku pobrinu da se razgovorom vrate
na teme.
KDN takodje daju prednost nestrukt. intervjuima.
Stilovi intervjisanja
Nakon sto je kontaktirao s osobom, istrazivac treba pokusati da osigura da ispitanik daje iskrene
odgovore. Ispitivaci su se korsitili nizom metoda za uspostavljanje kontakta sa ispitanicima. Vazno je da
ispitva kaze zasto zeli intervju I zasta ce konristit dobijene inf. Takodje, neophodno je objasniti kako je
odabrao ispitanika I zasto je on pogodan za istrazivanje.
Najcesci nacin intervjuisanja je indirektan. Ispitivac se suzdrzava od misljenja, izbegava da iskazuje
odabravanje ili neodobravanje izmedju sebe I ispitanika. Oni ce to mozda uciniti tako sto ce neformalno
razgovarati pre intervjua . Kad ispitanik oseti da moze govoriti slobodno, ispitivac se moze nadati da ce
govoriti iskreno I otvoreno.
Beker navodi da u odredjenim okolnosti, agresivniji pristup moze dovesti do potpunijih podataka. Ovo
ukljucje I slucaj kada ispitivac zauzima stav o nekim pitanjima I koristi se agresivnijom konverzacionom
taktiom. Zauzimajuci agresivno drzanje I ponekad se cak praveci glupim, Beker je uspeo da iznudi dobar
deo ovih informacija.
Individualni I grupni intervju
Jedan ispitivac intervjuise jednog ispitanika. Lakse je uspotaviti odnos, osigurana je poverljivost, a
ispitanik nije pod uitcajem drugih ispitanika.
Fokusnu grupu koriste politicke stranke koje zele vise dubinskih podataka o javnom mnjenju.
Prednosti intervjua
- moguce ih je prilagoditi
- Oni koji podrzavaju kvantitativne metode, intervjuima daju prednost pred posmatranjem sa
ucestvovanjem. Interv. mogu koristiti vecu uzorak, kodiranjem odg. moguce je provesti
statisticke poadtke, a lakse je ponoviti I istrazivanje, tj. proveriti podatke.
- Za soc. koji daju prednost kvalitativnim metodama, pristupi I reci koji koriste ispitivac I ispitanik
mogu se razjasniti. Teme se mogu dublje istraziti, a istrazivac ne ogranicava odg. na fiksni izbor.
- Intervjui su fleksibilniji od bilo koje druge istrazivacke metode. Koriste se za ispitivanje o
stajalistima, proslosti ludi, motivima, emocijama koje nije moguce opazati.
- bliska saradnja ispitivaca I ispitanika mogu postati partneri u istrazivanju
Nedostaci intervjua
- neke informacije mozda nisu valjane I pouzdane
- Ispitanici mogu biti pod uticajem prisustva istrazivaca. Odg. mogu biti pod uticajem nacina na
koji oni samo definisu situaciju.
- Postoji vise prilika za ispitivaca da usmeri ispitanika prema odredjenom tipu odgovora. Ispitanici
mogu da daju onu vrstu odgovora za koju misle da ispitavc zeli cuti usmesto da kaze stva stvarno
misli.
Intervju zakljucak
a. Pozitivisti intervjui mogu dati valjane I pouzdane podatke sve dok se koriste standardizovani
intervjui I dok se vido briga da ispitanici ne primere ispitivaceva stajalista. Sto je istrazivac dalji I
manje pristrasan to su pouzdaniji podaci koje dobija.
b. Simbolicki interakcionisti ne posotji jasna distinkcija izmedju istrazivackog intervjua I dr. oblika
drustvene akcije. Podaci su tacni kad se dostigne razumevanje izmedju ispitivaca I ispitanika.
c. Etnometodologija intervjui izvestavaju o unutrasnjoj stvarnosti koja se konstruise time sto se
obe strane trude da prozivedu privid prepoznatljivog intervjua.
Posmatranje I posmatranje sa ucestvovanjem
Koristenje posmatranja nije ograniceno na istrazivace koji zagovavaju neki posebni metodosloki pristup.
Kad je posmatranje dopusteno, istrazivacevo prisustvo moze da izmeni ponasanje onih koje posmatra.


Etnografija I posmatranje sa ucestovanjem
Etnografija je studija nacina zivota. Uveli su je antropolozi, koji su proucavali malena drustva
(Malinowski). Etnografiju uveliko primenjuju simbolicki interakcionisti, a medju njima I kriticki drustveni
naucnici. Etnografija se moze korsitit razlicitim kvalitativnim istrazivackim metodama, a najcesci su
dubinski intervjui, posmatranje sa ucestvovanjem I koristenej kvalitativnih dokumenata. Ona moze
ukljuciti I prikupljanje nekih kvalitativnih podataka. No, posmatranje sa ucestvovanjem je cesto
najvaznija metoda koja se primenjuje u etnografksim studijama.
Pridruzivanje grupi, prikupljanje I belezenje podataka
Jedna od najvaznijih odluka jeste kako pristupiti drustvenoj grupi kojoj se zeli pridruziti. Istrazivaci mogu
biti otvovreni ili prikriveni. Neki smatrajuda je najbolje biti otvoren od samog pocetka, jer je to moralno
I tako se moze izbeci ucestovanje u nemoralnim ili nezakonitim radnjama. Istrazivac je u mogucnosti da
postavlja pitanja, a da ne izazove sumnju.
Mana otvorenosti: moze uicati na ponasanje onih koji se proucavaju.
Prednost prikrivenog posmatranja sa ucestovanjem: nije verovatno da ce pripadnici prucavane grupe
ormeniti svoje ponasanje. Ako su se odlucili na tajnovitost, onda istrazivac mora postati ucesnik te
grupe. Pretano ukljucivanje mzoe dovesti do nepristrasnosti. Distancirani ucesnici I posmatraci mozda ce
biti objektivniji, ali nece tako dobro shvatiti ponasanje onih koje proucavaju. Da bi bili uspesni, oni
moraju da steknu poverenje svih onih koje posmatra. Jednom kada je istrazivac zadobio poverenje
grupe, mora nastaviti da prikuplja podatke I da ih beelzi a to ce moci jedino oslanjajuci se na svoje
pamcenje I zapisivanje u sto kracem vremenskom periodu.
Prednosti posmatranja sa ucestovanjem
Posmatranje sa ucestovanjem je manje verovatno da ce sociolozi moci da nametnu svoju stvarnost
drustvenom svetu koju pokusavaju da razumeju.
U posmatranju sa ucestvovanjem, ljudima koji se proucavaju je teze lagati. Istraizvac se ne oslanja na
izvestaje I prikaze koje ljudi daju svojim zivotima.
Posmatranje sa u. je narocito pogono za sim.i. jer omogucava shvatanje sveta sa stajalista aktera koji se
istrazivaju.
Kriticari posmatranja sa ucestovanjem tvrde da neodstaje objektivnost, da su nepouzdani I previse
zavise od interepratacija posmatraca.
Posmatranje sa u. omogucava dubinske studije koje mogu posluziti u nizu korisnih svrha
Nedostaci posmatranja sa ucestvovanjem
- Oduzima puno vremena, zahteva fizicko prisustvo
- Vise klase I mocne drustvene grupe mogu iskljuciti ucestvujuce posmatrace. Individ.
istrazivacima moze nedostajati vestine, znanja ili sposobnosti da budu prihvaceni od strane
neke posebne grupe
- za kvantitaivne istrzivace, uzorci koji se koriste su premali I netipicni, pa je nemoguce stvarati
generalizacije na temelju nalaza
- studije se ne mogu ponoviti, tako da je nemoguce proveriti podatke
- prisustvo istrazivaca moze uticati na valjanost podataka, budici da se grupa koja se proucava
nece ponasati prirodno
Kriticka etnografija
Kriticki etografi misle da se etnografija moze koristiti za razvijanje I proveru teorija, ukljucujuci
teorije koje ispituju strukturu drustva u celini.
Postmoderna etnogarafija
Odbacuje svaki pokusaj stvaranja objektivnog opisa drustvenog zivota, a kamoli njegova objasnjenja.
Ona sledi kriticku etnografiju, naglasavajuci saradnju s onima koje proucava. Tayler tvrdi da je ona
osmisljena tako da stimulise imaginaciju, da bi navela ljude da misle o zivotima drugih ljudi. PE ne
smatra da je autor u privilegovanom polozaju u odnosu na one koje proucava.
Postmoderna etnografija evaluacija
- zagovara udaljavanje od apstrakcije I povratak iskustvu
- ne daje konkretan primer post.moderne etnografije ni nikakva detaljna uputstva kako da ga
ostvari
- nejasno je zasto je etnograf potreban, buduci da se misljenja autora ne smatraju nista boljim od
misljenja ljudi koje on proucava
Longitudinalno istrazivanje
Podrazumeva da istrazivaci proucavaju neku grupu tokom dugug razdoblja, prikupljajuci podatke o
njoj u intervalima. Drugi naziv su I panel studije. Ovu vrstu studija su 1. put koristili americki
istrazivaci kako bi merili promene u stavovima javnosti. Njenim koristenjem istrazivac moze biti
siguran da promene u merenim stavovima nece proizilaziti iz promena u sastavu uzorka.
Long. studije su obicno kvantitativne studije velikog opsega. Glavna prednost ovih studija je njena
sposnobst da zahvati promene. Studija koje se odvija kraci vremenski period to ne moze, tako da ni
rezultati ne mogu biti nista bolji. Ove studije ispituju I veci broj varijabli.
Mana:
tesko je naci ljude koji ce biti spremni za saradnju tokom duzeg vremenskog perioda. Velicina
uzorka ce tokom vremena opadati jer neki pojedinci vise nece hteti da ucestvuju u istrazivanju ili ce
ih biti nemoguce pronaci. Takodje koriste upitnike I intervju, a koji mogu biti netacni.
Sekundarni izvori

Sastoje se od podataka koji vec postoje, a stvorili su ih ljudi koji nisu sociolozi. Sek.i. kojima se sluze
sociolozi mogu biti savremeni ili istorijskia podaci koje pruzaju mogu biti primarno kvalitativni ili
kvantitativni.
Sekundarni izvori mogu ustediti vreme I novac I omoguciti pristup istorijskim podacima do kojih
primarna istrazivanja ne bi mogla doci.
Sluzbene statistike
One su lako dostupne. Sociolozi priznaju da su one korisne, ali neki se ne slazu u pogledu njihove
pozudanosti I valjanosti. Danasnji sociolozi su pazljiviji u upotrebi sluzbenih statistika u podrucjima
samoubistva I kriminala, ali vecina prihvata pouzdanost I valjanost statistika iz popisa stanovnistva.
Viktimizacija I istrazivanja na temelju samopriznanja
Viktimizacija ili studije na temelju samopriznanja sluze se upitnicima koji se dostavljaju clavnoima
populacije kako bi se odredila kolicina prijavljenih I neprijavljnih zlocina. Ponekad se tvrdi da je jedino na
ovaj nacin odrediti pravu kolicinu I stopu kriminala u drustvu. Ozbiljniji problem jeste pitanje valjanosti
odgovora ispitanika u anketama. mereci delikvenciju, istrazivac treba da odluci koje ce prestupe ili dela
ukljuciti u popis pitanja.
Fenomenolosko stajaliste
Fenom. smatraju da su sluzbene statistike vazne. Moguce ih je proucavati kako bi se otkrio nacin na koji
su one stvorene. Ovo pomaze sociolozima da razumeju pretpostavke koje su uzete olako, stepeotipe I
kategorizacije kojima se koriste sluzbene osobe ukljucene u stvaranju statistika.
Konfliktne perspektive
Sociolozi koji zastupaju teoriju konflikta tvrde da sluzbene statistike nisu niti cinjenice niti subjektivna
znacenja. One se sastoje od informacija koje mocne strukture drustva iskrivljuju. Statistike nisu potpuno
krivljenje, ali se njima manipulise pomocu potupaka prikupljanja podataka, tako da one uglavnom daju
prednost interesima mocnih.
Sociolozi konflikta cesto dovode u pitanje kategorije koje se koriste u sluzbenim statistikama. Tako, Theo
Nichols (marksista) tvrdi da kategorije koje se koriste u popisu stanovnistva I drugim sluzbenim
statistikama, prikrivaju pravu narav klase u kapitalizmu.
Sociolozi konflikta smatraju da sluzbene statistike odrazavaju ideoloske okvire koje stvaraju dominantne
drustvene grupe.


Istorijski izvori
Isotirjski dokumenti su od vitalne vaznosti za soc. koji zele proucavati drustvenu promenu koja se odvija
tokom duzeg vremenskog perioda. Bez koristenja istorijskim izvora sociolozi bi bili ograniceni na
stvaranje prilicno staticne slike drustvenog zivota.
Zivotni dokumenti
Stvaraju ih pojedinci I oni beleze detalje o iskustvima te oosbe I njim drustvenim aktivnostima. Pretezno
su kvalitativni I mogu dati uvid u subjektivna stanja ljudi. Oni mogu biti savremeni ili istorijski.
Masovni mediji I analzia sadrzaja
Slino slubenim statistikama, izvetaji masovnih medija se mogu koristiti za analizu ideologija oni koji ih
stvaraju. Postoji vie razliitih pristupa analizi sadraja u kojoj istraivai analiziraju sadraj dokumenata.
Oni mogu biti uglavnom kvantitativni i kvalitativni i mogu kombinovati oba pristupa. Ray Pawson
identifikuje 4 glavna pristupa analizi sadrzaja:
1. Formalna analiza sadrzaja naglasak je na objektivnosti I pouzdanosti. Prikuplja se uzorak
tekstova, stvaraju se klasifikacije, a one se potom prebrojavaju. Tehnika je pouzdana zato sto
drugi istrazivaci mogu ponoviti istu tehniku kako bi proverili rezultate. Problem: jenostavno
prebrojavanje ne govori nam nista o znacenju, a znacenja se mogu samo implicirati.
2. Tematska analiza cilja na otkrivanje ideoloskih pristrasnosti novinara. Glavna metoda takvih
studija je ponavljanje primera. Kritika: retko se sluze naucnim uzorcima I selektivno koriste
primere kako bi se uklopili u onu interpretaciju kojoj istrazivaci daju prednost.
3. Teksutalna analiza razmatra kako su razlicite reci medjusobno povezne tako da citatelj
interpretira pricu na poseban nacin. Problem: oslanjanje na istrazivacevu interpretaciju. Ovo ne
mora da korespondira sa intereptacijama clanova publike ili drugih istrazivaca.
4. Analiza publike usredsredjuje se na rekacije publike, kao I na sadrzaj mas. medija. Ovim se
osigurava odredjena provera istrazivaceve interpretacije poruke I priznaje da publika aktivno
interpretira poruke, te da nije samo pasivna.
John Scott procenjivanje sekundarnih izvora
Scot je identifikovao 4 kriterijuma:
1. Autenticnost - Odnosi se na pitanje koliko je autentian neki dokument. Postoje dva aspekta
autentinosti, a to su: ispravnost i autorstvo. Kada dokument nije ispravan istraiva mora
paljivo da razmotri koliko isputanje utie na njegovu pouzdanost i valjanost. Pitanje autorstva
tice se pitanja ko je napisao dokument, jer mnogi dokumenti zapravo nisu napisali oni kojima se
to pripisuje.
2. Verodostojnost - Tice se koliine iskrivljenosti dokumenta. Bilo koja iskrivljenost moe povezati
sa iskrenodu i tanodu. U iskrenom dokumentu autor istinski veruje u ono to pie, meutim,
to nije uvek tako. Netanost moe proizilaziti iz nenamernih iskrivljavanja, kao sto je to u sluaju
kada se neki prikaz piem neko vreme nakon opisanih dogaaja, a pogreno secanje ini
nemogudom apsolutnu tacnost.
3. Reprezentativnost - Dva faktora koja mogu ograniiti mogudnost koritenja reprezentativnih
dokumenata jesu: preivljavanje i dostupnost.
4. Znacenje - tice se sposobnosti istraivaa da shvati dokument. Na jednoj strani istrazivac moe
imati potekode sa doslovnim razumevanjem.
Triangulacija

Sociolozi sve vie kombinuju oba pristupa pojedinim istraivanjima. U stvarnosti se preuveliava stepen
u kome kvantitativni i kvalitativni pristupi razlikuju.
Bryman je predloio nekoliko naina na koje triangulacija moe biti korisna:
1. Kvalitativni i kvantitativni podaci se mogu koristiti da bi se proverila tanost zakljuaka do kojih
se dolo na temelju jedih odnosno drugih.
2. Kvalitativna istraivanja moe koristiti za stvaranje hipoteza koje se potom mogu proveravati
pomodu kvantitativnih metoda.
3. Dva pristupa se mogu zajedno koristiti tako da se stvara potpunija slika drutva koji se prouava.
4. Kvalitativno istraivanje se moe koristiti da bi se razjasnilo zato su neke varijable u statikoj
korelaciji.
Sociologija I nauka

Naucna metodologija
Pozitivisti tvrde da nauka koristi utvrene metode i postupke i da se ove metode i postupci mogu
primeniti na drutvene nauke. Oni misle da se drutvene injenice mogu objektivno posmatrati, meriti i
kvantifikovati. Analiza statistikih podataka moe otkriti korelacije uzroke i zakone ljudskog ponaanja.
Tako se socioloke studije koje koriste takve metode mogu smatrati naunicima.
Popper je naroito kritian prema marksizmu bududi da on ne daje tana predvianja. On misli da to
due neka teorija odoleva vremenu, koje su esto izazivai neuspeno pokuavali osporiti, to znaci da je
verovatnije da je ona blia istini. Za fenomenologe, objektivna posmatranja i merenja drutvenog sveta
nisu moguca. Najbolje emu slui sociolog moe da se nada jeste prouavanje naina na koji pripadnici
drutva kategorizuju svet oko sebe. Fenomenolozi odbacuju celu mogucnost pronalazenja zakona
ljudskog ponasanja.

Thomas Kuhn paradigme I naucne revolucije
On tvrdi da nauku karakterise odanost naucnoj paradigmi. Paradigma je skup verovanja koji je zajednicki
grupi naucnika o onome od cega se sastoji prirodno svet, sto vredi kao tacno I valjano znnje I koja se
vrsta pitanja sme postavljati, I koju vrstu postupaka treba slediti pri odgovaranju na ta pitanja.
Paradigma predstavlja okvir unutar kog deluju naucnici. Nacin na koji naucnici opazaju svet je takodje
pod vlascu paradigme. Kun ne misli da su naucnici potpuno objektivni I smatra da imaju prikrivene
interese u odrzavanju paradigme.



Naucne revolucije
U naucnoj revoluciji se jedna naucna paradigma zamenjuje drugom. Promena u nauci je iznenadna. Do
toga dolazi kada se neka prihvacena paradigma suoci sa toliko puno anomalija ili stvari koje je ne moze
objasniti, da se stvara nova paradigma koja pati od istih anomalija.

Kritike Kunta
- malo vaznosti za drustvene nauke I neodgovarajuci dokazi
- nazori su malo relevantni za sociologiju
- podcenio je stepen sukoba I neslaganja u prirodnim naukama