RITUALI I CEREMONIJE (Haviland:374-377)

Mada nisu svi rituali religijske prirode, oni imaju centralnu ulogu u religijskim
aktivnostima. Religijski rituali predstavljaju nain kako ljudi uspostavljaju kontakt sa
natprirodnim! oni su religija u akciji. Ritual nije samo sredstvo "a jaanje socijalni# ve"a
ili oslo$a%anje od ten"ija, ve& predstavlja jedan od naina kako se u mnogo$rojnim
sluajevima o$ele'avaju kri"e, kao (to je smrt, olak(avaju&i pojedincima da i# podnesu i
u$la'uju&i nji#ovu ra"ornost. )ntropolo"i su klasi*ikovali nekoliko ra"liiti# tipova
rituala, a me%u njima i rituale prelaza, koji se odnose na ra"liite momente u 'ivotnom
ciklusu, kao i rituale ojaavanja, koji su ve"ani "a kri"ne momente u 'ivotu grupe i
slu'e pove"ivanju me%u njenim lanovima.
RITUALI PRELAZA
+ jednom od klasini# antropolo(ki# radova, )rnold ,an -ennep anali"ira rituale prela"a
koji poma'u pojedincu da pro%e krucijalne kri"e u 'ivotu, kao (tu ro%enje, pu$ertet,
venanje, roditeljstvo, uspinjanje na dru(tvenoj lestvici, pro*esionalno opredeljivanje i
smrt. .n je smatrao korisnim da podeli sve ceremonije ve"ane "a ove 'ivotne kri"e u tri
stupnja: separacija (odvajanje), prela", inkorporacija (ponovno ukljuivanje). /ojedinac
$i prvo $io ritualno iskljuen i" dru(tva kao celine, "atim i"olovan tokom nekog perioda i
na kraju ponovo ukljuen na"ad u dru(tvo u svom novom statusu.
,an -ennep je opisao ritual inicijacije mu(karaca kod australijski# )$orid'ana. 0ada
stariji odlue o da je vreme "a inicijaciju, deaci se i"dvajaju i" sela (separacija), dok
'ene plau i ritualno i"ra'avau svoje opiranje. 1a mestu koje je udaljeno od kampa,
sakupljaju se grupe mu(karaca i" ra"liiti# sela. 2tariji pevaju i ple(u, dok se oni koji se
iniciraju pona(aju kao da su mrtvi. ,r#umac ovog dela rituala je telesna operacija, kao (to
su o$re"ivanje ili va%enje "u$a. )ntropolog )./. 3lkin komentari(e:
4.vo je delomino nastavak drame smrti. ,a%enje "u$a i o$re"ivanje su sim$oliki akti
4u$ijanja5 mladi&a: nakon ovoga on se ne vra&a u kamp i o$ino ne sme da ga vidi ni
jedna 'ena. .n je mrtav "a uo$iajeni 'ivot plemena.5.
1a ovom prela"nom stupnju, mladi&u mogu otkriti neke ceremonije i on mo'e do$iti
ra"ne instrukcije, ali najva'niji element je potpuno iskljuenje i" dru(tva. 6okom ovog
australijskog rituala pu$erteta, oso$a koja se inicira mora nauiti ono (to se smatra da
tre$a da "naju svi odrasli mu(karci: on "apravo prola"i skra&eni i "gusnuti kurs
odrastanja. 6rauma koja se do'ivljava tom prilikom je pedago(ko sredstvo kojim se
osigurava da &e on nauiti i "apamtiti sve (to je potre$no: u nepismenim dru(tvima,
perpeturianje kulturne tradicije "a#teva e*ektivne metode uenja
7
.
7
1.2: kao i u sluaju 'enski# inicijcija, koje su kasnije opisane, i ovde Haviland $enigno prika"uje mu(ke
inicijacije koje mogu $iti u stvarnosti stravine, opravdavaju&i i# kao neop#odne i" ra"loga koji nisu
sasvim jasni. )ntropolo(ka istra'ivanja nigde ne potvr%uju nji#ovu nu'nost, $udu&i da rituali inicijacije "a
deake u prelasku u odraslo do$a mogu $iti i sasvim nenasilne. .no (to je i"vesno je da inicijacije
odrastanja koje name&u vr(enje nasilja nad deacima ili prisilu da oni sami vr(e nasilje indukuju stvaranje
violetnog i surovog karaktera kod odrasli# mu(karaca, (to je prosto *unkcionalno "a utemeljenje i odr'anje
ratniki# dru(tava, a ne opravdano kao nu'no sredstvo socijali"acije u nepismenim dru(tvima, kako
Haviland navodi. .
/ri povratku u "ajednicu (inkoproracija, ponovno ukljuivanje), mladi&a koji se inicira
doekuju ceremonijama, kao da se vratio i" mrtvi#. .vim se dru(tvo u celini ini svesnim
novog statusa pojedinca 8 ini ga spremnim da od njega oekuje da se pona(a na odre%en
nain i da se ono prema njemu op#odi na odre%en nain. 1a taj nain se jasno de*ini(u
prava i o$ave"e. .so$a koja prola"i inicijaciju je oslo$o%ena pro$lema koje imaju,
naprimer, tinejd'eri severne )merike u do$i kada nisu ni odrasli ni deca, kada nji#ov
status nije jasno de*inisan.
+ australijskom sluaju koji je upravo opisan, deake na ovaj nain ne pripremaju samo
"a odraslo do$a, ve& i "a ulogu mu(karca. 1aprimer, u nji#ovom dru(tvu, #ra$rost i
i"dr'ljivost smatraju se va'nim vrlinama mu(karca, a $ol va%enja "u$a ili o$re"ivanja
poma'u da se one ukorene.
1a slian nain, rituali 'enske incijacije poma'u da se Mende devojke u "apadnoj )*rici
pripreme "a ulogu 'ene. 0ada do$iju menstruaciju, devojicu i"dvajaju i" dru(tva da $i
vi(e nedelja ili ak meseci provela u i"olaciji. 6okom tog periioda, one $acaju deju
ode&u, ma'u telo $elom glinom, i o$lae se u kratke suknje od niti i ukrasni# kuglica.
+$r"o nakon (to u%u u *a"u prela"a, one tako%e prola"e operaciju uklanjanja klitorisa i
dela spolja(nji# usana vagine, "a (ta se veruje da pove&ava nji#ov potencijal "a ra%anje.
2ve dok se ne vrate na"ad u dru(tvo, moralnim i praktinim odgovornostima ve"anim "a
vaspitanje dece poduavaju i# iskusne 'ene i" 2ande udru'enja, organi"acije kojoj &e
pripadati i devojke koje se iniciraju jednom kada se nji#ova o$uka "avr(i. 2ama ova
o$uka nije te(ka, jer velikim delom ukljuuje pevanje, plesanje i prianje pria, a
devojice koje prola"e inicijaciju veoma do$ro #rane tokom tog perioda. 1a taj nain,
one stiu po"itivnu sliku o ulogama %ene i sna'ni ose&aj sestrinstva. 9ednom kada se
nji#ov trening "avr(i, koriste se lekoviti preparati napravljeni od li(&a uvrelog u vodi "a
ritualno kupanje, uklanjanju&i magijsku "a(titu koja i# je (titila tokom perioda nji#ovog
povlaenja.
Mende 'ene i"la"e i" inicijacije kao 'ene koje umeju da kotroli(u svoju seksualnost, sa
pravom da se udaju i da rode decu. :ol i opasnosti ve"ani "a operaciju, koji prola"e u"
sna'nu podr(ku drugi# 'ena, slu'e kao meta*ora ra%anja, koje &e se tako'e desiti u osami,
ponovo u" pomo& 2ande 'ena.. 6ako%e se mo'e pretpostaviti da je klitoridektomija
(uklanjanje klitorisa, 'enske ver"ije mu(kog penisa) o$lik uklanjanja polne
am$ivalentnosti. 9ednom kada je to uinjeno, 'ena "na da je 4cela 'ena5. 1a taj nain se
sim$oliki i"ra'ava va'nost roda u kulturnom 'ivotu ljudi.
+ ovom opisnom sluaju, antropolo(ka posve&enost po(tovanju kulturnog relativi"ma
omogu&uje ra"umevanje svr#e klitoridektomije kod Menda. Me%utim, kulturni
relativi"am ne onemogu&uje antropologe da kritikuju ovu praksu. +klanjanje klitorisa (ko
i o$re"ivanje mu(karaca) je *orma genitalnog saka&enja
;
koja je naroito opasna. 1eki
;
1.2: < ovde moram npomenuti da je Havilandovo predstavljanje 'enskog o$ra"ivanja, $e" o$"ira na
prisutan kritiki ton u op(tem odnosu prema ovoj praksi, $enigno u odnosu na realnost. 2a jedne strane,
svedoanstva 'ena koje su pro(le ovu vrstu o$re"ivanja u detinjstvu ni po emu ne potvr%uju 4sna'nu
podr(ku 'ena5 prilikom i"vo%enja ovog nasilja, ve& upravo potvr%uju postojanje lanca me%ugeneracijskog
nasilja me%u samim 'enama koje generi(e patrijar#alno dru(tvo unutar kog su same 'ene esto
naje*ikasnije sredstvo "a podvla(&ivanje drugi# 'ena. 2a druge strane, neverovatno je da Haviland poredi
mu(ko o$re"ivanje "a saka&enjem 'enski# polni# organa. .$re"ivanje mu(karaca ne onemogu&uje nji#ov
seksualni 'ivot, (tavi(e, &ini ga uspe(nijim i ima i #igijenske *unkcije, smanjuju&i verovatno&u ra"vijanja
upalni# procesa na ovom delu telu u kasnijoj do$i, dok saka&enje 'ena nji# potpuno onesposo$ljava "a pun
seksualni 'ivot i u i"vesnom $roju sluajeva (gde ova 4opercija5 podra"umeva i delimino "a(ivanje
vaginalnog otvora, koje se vr(i 4na 'ivo5) direktno doprinosi ve&oj mogu&nosti o$oljenja i in*ekcija u
o$lici genitalnog saka&enja, koji se kre&u od uklanjanja klitorisa do uklanjanja
celokupni# spolja(nji# 'enski# polni# organa, ukljuuju&i i delimino "atvaranje
vaginalnog otvora (koji se posle operativno otvara ili ak ra"dire da $i do(lo do
seksualnog odnosa i ponovo operativno "atvara nakon ro%enja deteta sve dok mu(karac
ne po'eli da se on ponovo otvori), ima posledice po oko => miliona 'ena (irom sveta
danas, a naroito je ra(ireno u )*rici, gde postoji u ;= "emalja (najmanje ; miliona 'ena
su pod ru"ikom da im se to desi godi(nje). .vaj o$iaj mo'e se na&i i me%u nekim
grupama i"van )*rike: u .manu, 9emenu, +jedinjenim 3miratima (ali ne u <ranu, <raku,
9ordanu, ?i$iji niti u 2audijskoj )ra$iji)! on postoji me%u Muslimanima u <ndone"iji i
malajskom podruju, kao i kod ;7 >>> 'ena u @r'avi 1eA Bork. 0ao (to ova lista
poka"uje, 'ensko genitalno saka&enje nije "a#tev islamske religije! nigde u 0uranu niti u
:i$liji ne pi(e da je to $ogougodno. 6amo gde se ovaj o$iaj praktikuje me%u
Muslimanima (i povremeno u #ri(&anskim i jevrejskim grupama), on *unkcioni(e kao
sredstvo pomo&u kod mu(karci kontroli(u seksualnost 'ena.
/osledice po 'ene su ekstremne. 9edna somalijska 'ena koja je pro(la ovaj postupak kao
dete postavlja pitanje:
4Cta je sa devojkom tamo u '$unju, koja #odama miljama da $i na(la vodu "a svoje ko"e,
dok trpi takav $ol tokom menstruacije da jedva mo'e da stoji uspravnoD Cta je sa 'enom
koja &e $iti "a(ivena kao komad krpe im rodi, tako da njena vagina mo'e da ostane uska
"a njenog mu'aD Cta je sa 'enom u devetom mesecu trudno&e koja je u potra"i "a #ranom
da $i na#ranila svoje devetoro deceD < (ta je sa novom suprugom ije prvo dete tek tre$a
da se rodiD5
.dvojeno od $ola i e*ekata koje ova opercija ima na sposo$nost do'ivljavanja seksualnog
"adovoljstva u $udu&em 'ivotu 'ene, "natan $roj 'ena umire od o$ilnog krvarenja, (oka,
in*ekcije, povrede materice ili anusa, tetanusa, in*ekcije jetre, sepse, H<,-a, #epatitisa :
ili (kasnije) nakon poro%aja kada se rana rastvori i podere. 1e i"nena%uje da je ova
praksa od nedavno (iroko "a$ranjena kao kr(enje osnovni# ljudski# prava, te da je ;;
a*rike "emlje "a$ranile ovu praksu.
RITUALI OJAAVANJA
Rituali ojaavanja su rituali koji o$ele'avaju kri"ne momente u 'ivotu grupe, pre nego
pojedinca, Cta god da je priroda ove kri"e 8 o"$iljna su(a koja ugro'ava prinose,
i"nenadna pojava rata, epidemije ili neki drugi doga%aj koji utie na svakoga 8 o$avljaju
se masovne ceremonije kako $i se umanjile opasnosti po grupu. .vim ritualima ljudi se
ujedinjuju u "jednikom naporu kako $i se stra# i kon*u"ija preo$ra"ili u kolektivnu
akciju sa i"vesnim stepenom optimi"ma. +skla%enost u odnosima i"me%u svi# koji# se to
tie, koja je naru(ena, vra&a se u normalu, a "ajednike vrednosti se proslavljuju i
potvr%uju.
kasnijoj do$i, a da se sama trauma ni ne pominje ni stopa smrtnosti prilikom samog "a#vata....Havailand,
mada sve to pominje, ipak neke sluajeve (kao kod Menda) 'enskog o$re"ivanja predstavlja kao smislene i
kao o$lik saradnje i podr(ke me%u 'enama, pa ak i kao metod ra"vijanja uspe(ne seksualne samokontrole
kod 'ena (sicE) (,olela $i# da vidim da li $i odsecanje pola penisa smatrao uspe(nim metodom ra"vijanja
seksualne samokontrole kod mu(karaca ili $i se slo'io da je to, ukoliko ovek ostane 'iv, siguran nain
stvaranja trajne impotencijeEEE)
Mada se individualna smrt mo'e smatrati najvi(om kri"om neijeg 'ivota, to je
istovremeno i kri"a cele grupe, pose$no ako je ona mala. Flan "ajednice nestaje, tako da
je sastav grupe o"$iljno promenjen. /re'iveli moraju ponovo uspostaviti ravnote'u. .ni
se tako%e moraju pomiriti sa tim da su i"gu$ili nekoga "a kog su $ili sna'no emocionalno
ve"ani. 2toga se pogre$ne ceremonije mogu posmatrati kao rituali ojaavanja koji
omogu&uju 'ivima da na prikladan nain i"ra"e svoju u"nemirenost "$og smrti
o$e"$e%uju&i istovremeno socijalno uskla%ivanje. Festo o$ele'je ovi# ceremonija jeste
i"ra'avanje am$ivalentnosti prema umrlom. 1aprimer, jedan deo pogre$ni# rituala kod
i"vesni# male"ijski# grupa sastoji se u jedenju tela umrlog. .vaj ritualni kani$ali"am,
koji je "a$ele'io MalinoAski, o$avlja se 4u" veliko ga%enje i ustravljenost i prati ga
o$ino nekontrolisano povra&anje. <stovremeno se ovaj in smatra vr#unskim inom
po(tovanja, lju$avi i devocije.5 .vaj o$iaj i emocije koje ga prate jasno uka"uju na
am$ivalentni odnos prema smrti. 2a jedne strane, postoji 'elja pre'iveli# da odr'e ve"u sa
umrlim, a sa druge, prisutan je ose&aj ga%enja i stra# od trans*ormacije koju donosi smrt.
/rema MalinoAskom, poge$ne ceremonije predstavljaju do"voljeno kolektivno sredstvo
koje pojedinano ljudima omogu&uje da i"ra"e svoja ose&anja odr'avaju&i istovremeno
socijalnu ko#e"iju i onemogu&uju&i ra"dore u dru(tvu.
.$avljanje rituala ojaavanja ne mora $iti ogranieno na vreme kri"e. + podrujima gde
se godi(nja do$a ra"likuju dovoljno oigledno da "a#tevaju promenu ljudski# delatnosti
tokom godine, oni &e do$iti o$lik godi(nji# ceremonija. .vo je pose$no prisutno u
pooljoprivrednim kulturama, sa nji#ovim karakteristinim ritualima sa%enja, ritualima
prvog uroda vo&a i 'etve. 6o su kritini periodi u 'ivotu ovi# ljudi, a ceremonijama se
i"ra'ava uva'avanje prema prirodnim silama ra%anja i plodnosti od koji# "avisi 'ivot
ljudi. )ko se sve odvija do$ro, kao (to je esto sluaj, ue(&e u *estivalima jaa grupno
ukljuivanje. 6ako%e ono slu'i kao pro$a "a o"$iljne kri"ne situacije: promovi(e o$iaj
oslanjanja na natprirodne sile putem ritualni# aktivnosti, koje je mogu&e reaktivirati pod
stresnim okolnostima kada $ude va'no ne predati se stra#u i oaju.