Procesna I Energetska Efikasnost

Beograd, 2010.
PROCESNA I
ENERGETSKA
EFIKASNOST
PROCESNA I
ENERGETSKA
EFIKASNOST
Dragan Markovi
Dragan Markovi
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Dragan S. Markovi
P ROC E S NA I E NE RGE T S KA
E F I KAS NOS T
PRVO IZDANJE
Beograd, 2010.
PROCESNA I ENERGETSKA EFIKASNOST
Autor:
Doc. dr Dragan S. Markovi
Recenzenti:
Prof. dr Slavko Pei
Prof. dr Dragan Cvetkovi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Tehnika obrada:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Tira:
250 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-281-0
Copyright:
2010 Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
III SADRAJ
PREDGOVOR V
INJENICE, UZROCI I POSLEDICE 1
KLIMA I KLIMATSKE PROMENE 11
OSNOVE INENJERSKE FIZIKE 25
O ENERGIJI 67
GORIVA, SAGOREVANJE, KOTLOVI 77
ELEKTRINA ENERGIJA 103
EKONOMIKA I ENERGETIKA 111
KOGENERACIJA 139
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE 163
SOLARNA ENERGIJA 183
ENERGIJA VETRA 203
ENERGIJA IZ BIOMASE I BIOGASA 219
ENERGETSKI POTENCIJAL ZGRADARSTVA 243
OSNOVNO O OSVETLJENJU 311
SADRAJ
SAOBRAAJ 345
ENERGETSKI MENADMENT 365
PRIKUPLJANJE OSNOVNIH ENERGETSKIH PODATAKA 375
ENERGETSKI BILANS 389
UVOD U ENERGETSKO PLANIRANJE 411
PROJEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIENJA OIE 419
UVOENJE SISTEMA UPRAVLJANJA ENERGIJOM U INDUSTRIJI 441
KONCEPT UPRAVLJANJA ENERGIJOM U INDUSTRIJI 477
KORIENA LITERATURA 513
V PREDGOVOR
Zahvaljujui energetskim krizama i klimatskim promenama pojavili su se izazovi koji
zahtevaju nove pristupe u reavanju otvorenih problema u razvoju energetike. Ovi izazovi
odnose se na iznalaenje novih izvora energije, prevazilaenje zastoja u izgradnji novih
i revitalizaciji postojeih energetskih kapaciteta, usavravanje energetskih tehnologija,
razvijanje alternativnih izvora energije, poveanju energetske ekasnosti itd. Saeto, en-
ergetska politika konkretne zajednice dobija nove sadraje u ijem fokusu se nalaze izbor
strategija, ekologija i odrivi razvoj.
Termin energetska ekasnost znai upotrebiti manju koliinu energije (energenata)
za obavljanje istog posla funkcije (grejanje ili hlaenje prostora, rasvetu, proizvodnju
raznih proizvoda, pogon vozila, i dr.). Vano je istai da se energetska ekasnost nikako
ne sme posmatrati kao tednja energija. Naime, tednja uvek podrazumeva odreena
odricanja, dok ekasna upotreba energije nikada ne naruava uslove rada i ivljenja.
Pored toga, poboljanje ekasnosti potronje energije ne podrazumeva samo primenu
tehnikih reenja. tavie, svaka tehnologija i tehnika oprema, bez obzira koliko ekasna
bila, gubi to svoje svojstvo ukoliko ne postoje edukovani ljudi koji e je koristiti na na-
jekasniji mogui nain.
PREDGOVOR
VI PROCESNA I ENERGETSKA EFIKASNOST
Veina stanovnitva Planete ivi u velikim gradovima to u ovom trenutku oteava situ-
aciju. Naime, zgrade su najvei pojedinani potroa energije, a time i veliki zagaiva
ivotne sredine. Zbog dugog ivotnog veka zgrada, njihov uticaj na okruenje u kom
ivimo je dug i kontinuiran i ne moe se zanemarivati. Zadovoljavanje 3E-forme - en-
ergija, ekonomija, ekologija - novi je zahtevni zadatak koji se postavlja pred projektante
i graditelje. Susreemo se s jedne strane s problemom nove izgradnje usklaene sa savre-
menim standardom ivota i odrivim razvojem, a s druge strane s problemom osavremen-
jivanja postojee izgradnje koja u velikom procentu ne zadovoljava dananji standard,
troi enormno puno energije i preko noi postaje veliki problem i veliki zagaiva ivotne
sredine. Dobro planirana odriva obnova zgrada danas moe delovati kao svojevrsni
urbanistiki i arhitektonski podsticaj, ali i kao polje za primenu inovativnih tehnikih i
tehnolokih reenja.
Ve je optepoznato da je ekasnija potronja energije i resursa relativno brz i bez-
bolan nain smanjivanja trokova u rmi, kao i uticaja na ivotnu sredinu. Meutim, do
sada je malo rmi obraalo dovoljno panje tim pitanjima. To se naroito odnosi na nivo
upravnih odbora, gde su teme upravljanja energijom i uticajima na ivotnu sredinu bile
sporedne teme.
Na takav stav reagovale su vlade irom sveta i uvele niz dobrovoljnih i obaveznih poli-
tika o potronji energije i zatiti ivotne sredine koje menjaju poslovnu klimu i regulatorno
okruenje u kom rme funkcioniu. Takoe, postoji rastui pritisak javnosti i oekivanja da
se mora poslovati na drutveno odgovorniji nain i da se resursi moraju koristiti ekas-
nije.
Energetski menadment moe biti razliit u zavisnosti od nivoa na kome se uspostavlja.
Tako se moe razlikovati menadment na nacionalnom, regionalnom, lokalnom ili na nivou
preduzea.
Energetski menader treba da poseduje neophodna tehnika znanja ili da ima
odreeno iskustvo u oblasti opteg menadmenta, ali u tom sluaju treba obezbediti
tehniku podrku, jer zadaci koji se postavljaju pred menadere su brojni i teko sav-
ladivi.
Energetska ekasnost i uvoenje obnovljivih izvora energije moraju postati prioriteni
ciljevi menadera, i ceo energetski menadment se mora uskladiti sa tim.
Ovaj udbenik je inicijalni pokuaj da se studentima Inenjerskog menadmenta priblii
ova multidisciplinarna oblast. Poseban izazov je bio nai meru u izlaganju tehniko-
tehnolokih tema za koje studenti nemaju adekvatna predznanja. Svestan sam da zbog
opsenosti oblasti neke teme nisu obraene ili nisu obraene u dovoljnoj meri. Takoe,
mogue je da su se potkrale neke greke ili nepreciznosti, stoga biu zahvalan svakome
ko ukae na mogue propuste ili da konstruktivne primedbe i sugestije kako bi udbenik
u sledeem izdanju bio kvalitetniji kao nastavno sredstvo.
Beograd, jul 2010. AUTOR
1 PROCESNA I ENERGETSKA EFIKASNOST
Ono to nazivamo istorijom je po konvenciji istorija oveanstva - sve ono to smo
stvorili i uinili od trenutka kada smo se na stepenicama evolucije popeli na poslednju
stepenicu prema svesnom. Ipak, istorija nije samo to. ovek pamti svega poslednjih par
hiljada godina, a Zemlja je tu ve 4.500.000.000 godina... Osim nas, na ovoj lepoj plavo
-zelenoj planeti ive milijarde drugih dragocenih bia. Koliko god ovek mislio kako je
poseban i vaan, tako je poseban i vaan svaki cvet, bakterija ili divovski lenjivac.
Brz razvoj i napredak ljudske civilizacije na alost je sa sobom doneo i prilian dar-
mar. Gde god se ovek naao, od prirode je samo uzimao, a sada mnogo toga dolazi na
naplatu. Jedine koji su iveli u harmoniji s prirodom i samima sobom - Indijance, smo unitili
umesto da nauimo neto od njih. A sve to zbog potrage za protom.
Da bi bioloki opstali, svi moramo da jedemo. To je jedna od glavnih karakteristika
ivih bia, a u isto vreme i osnova ekonomije. Trka za hranom i drugim resursima oduvek je
prisutna, tu injenicu nimalo nije promenio dolazak ljudi na globalnu scenu. ovek je samo
nastavio po starom, a u jednainu je dodao jo dve stvari: politiku i novac.
Vei napredak drutva je obeleio i karakteristian poetak industrijske proizvod-
nje - nije bilo teko neprekidno uzimati, jer priroda je bila toliko silna. Dok je od nje
stalno otkidao i slabio je, ovek je celo vreme postajao sve moniji u svojim metodama i
mogunostima. Nauno-tehnoloki i industrijski razvoj oveanstvu je doneo prosperitet
i napredak i omoguio je velikom broju ljudi miran i lagodan ivot, ali uz vrlo visoku
cenu.
INJENICE,
UZROCI I POSLEDICE
Savremen privredni razvoj uslovljen industrijalizacijom permanentno zahteva sve veu
koliinu energije. Poslednja decenija svetskog razvoja odvija se u znaku prelaska svetske
ekonomije sa jeftine energije u stanje skupe energije. Saznanje o relativnoj ogranienosti
i iscrpljenosti klasinih energetskih izvora sa jedne strane i ograniene mogunosti snab-
devanja energijom iz obnovljivih izvora energije imali su dvostruki efekat na energetski i
privredni razvoj, ali i na ivotnu sredinu. Ukazana je potreba hitnog iznalaenja izvora i
tehnologija za ekasnije i potpunije korienje energije iz obnovljivih izvora. Potencira se
mnogo i na samu tednju energije kao i na ekonomino i racionalno korienje energetskih
izvora. Tako posmatrajui situaciju energija predstavlja jedan od ograniavajuih faktora
privrednog razvoja.
Danas se Zemlja i oveanstvo nalaze u kritinoj taki donoenja odluka o energetsko-
ekolokoj politici koje treba da deniu i omogue optimizaciju svih procesa, potronje
energije i razvoja novih environmental friendly tehnologija koje e zajednikim snagama
minimizirati emisuju tetnih gasova u atmosferu.
Kako se kretao razvoj svetskog privrednog razvoja kretala se i energetika. Potronja
energija je tokom 20 veka zabeleila visok rast koji se i dalje nastavlja, a to je izaz-
vano:
Poveanjem broja stanovnika
Poveenjem kvaliteta i standarda ivota
Uticajem proizvodnje i potronje energije na ivotnu sredinu
Strukturnim promenama koje se deavaju na svetskom energetskom tristu
Procenjuje se da se svake godine u gradove i ira urbana podruja preseli oko
ezdeset miliona ljudi vie od jednog miliona ljudi svake nedelje. Naa planeta je 2008.
godine dostigla vanu prekretnicu po prvi put u istoriji veina stanovnitva sveta
stanuje u gradovima. Gradovi se moraju istovremeno posvetiti problemu sve veeg broja
stanovnika i problemu propadanja postojeih infrastruktura. Firma IBM ve neko vreme
radi sa gradovima irom sveta na projektima uvoenja inteligentnih sistema koji e ih
uiniti pametnijima i koji e omoguiti gradovima odrivi razvoj.
Vie od polovine stanovnika Zemlje danas ive u gradovima. Prema predvianjima
navedenim u jednom nedavnom izvetaju Ujedinjenih nacija, do 2030. godine u grado-
vima e iveti vie od 60% ukupne svetske populacije. To povlai neminovne posledice.
Na primer, dananji gradovi emituju gotovo 80% ukupne emisije ugljendioksida, uz brojne
druge gasove kojima se remeti ravnotea ivotne sredine. Prema britanskom Tajndal
centru za istraivanja klimatskih promena (Tyndall Centre for Climate Change Research),
sudbina klime na naoj planeti zavisie u narednin decenijama iskljuivo od razvoja gra-
dova i stvaranja energije.
Pre dva veka samo je London imao vie od milion stanovnika, a danas ih je 408,
prema podacima Earth Policy Institute pri UN. Nekadanjih milion ljudi na prostoru jednog
grada gotovo su beznaajan istorijski podatak spram dananjih dvadesetak gradova u
kojima ivi i vie od deset miliona stanovnika!
Uz ovo ide i pitanje snabdevanja energijom, naroito onih gradova gde ivi vie ljudi
nego u nekim pojedinim dravama (recimo, Tokijo ima vie ljudi nego cela Kanada). Mada
gradovi zauzimaju samo 2% ukupne povrine nae planete, oni troe tri etvrtine ukupne
energije koja se proizvede u svetu. Primera radi, London (7,4 miliona ljudi) troi vie en-
ergije od cele Irske, Grke ili Portugala!
Potrebe za energijom se naglo uveavaju pa su gradske vlasti prinuene da se dovijaju
na razne naine. Tako su u Majamiju izraunali da saenje drvea moe znatno smanjiti
raune za struju koja se troi na rad rashladnih ureaja, tokom leta... Rauni su za oko
10% manji u delovima grada u kojima ima puno izraslog zelenila, koje osveava vazduh i
ini ga vlanijim, dok su delovi bez zelenila za 1 stepen topliji tokom dana a za itavih 6
stepeni topliji tokom noi! Neki drugi gradovi, na primer u vedskoj, koriste vie od 50%
energije poreklom iz nefosilnih goriva time to koriste solarnu i termalnu energiju.
U godinama koje nailaze (predvianja UN Intergovernmental Panel of Climate Change)
izvesno je namirivanje 2/3 potreba za elektrinom energijom. to se tie potreba zemalja
u razvoju, mnogo ta je i dalje neizvesno. Oekuje se da e ve 2010. godine potronja
elektrine energije porasti za 37%, a do 2020. ak za 76%! Bez ubrzanih i dodatnih
ulaganja u elektrosisteme, uveavae se korienje fosilnih goriva. Recimo, za rad ter-
moelektrana na ugalj morae da se obezbedi 50% vie ove sirovine nego danas, i to ve
do 2020. godine. Slino uveanje oekuje se i kada je re o potronji zemnog gasa.
Najvei deo energije, to se danas upotrebljava, dobija se iz goriva sagorevanjem. Pri
tome se uz vrlo visoku temperaturu oslobaa toplota. Tu toplotu potom upotrebljavamo
ili za proizvodnju elektrine energije, za industrijske procese ili za grejanje. Energiju u
gorivima nazivamo primarnom energijom, a onu koja je prela jednu ili vie transformacija
sekundarnom energijom.
Najdominantniji tetan uticaj energetike na ivotnu okolinu se ostvaruje preko emisije
produkata sagorevanja, i on je dvojake prirode. U produktima sagorevanja se nalaze
CO
2
, CO, H
2
O, sumporni i azotni oksidi, a, letei pepeo i dr. Od navedenog se jedino
a moe videti, tada je dim crn, ostali tetni gasoviti produkti sagorevanja nemaju boju.
Najee je dim beo, pri emu bela boja potie od kondenzovane vodene pare. Ugljen di-
oksid predstavlja problem za ivotnu sredinu na specian nain, kroz doprinos globalnom
zagrevanju, dok azotni oksidi, a, ugljen monoksid, sumporni oksidi i ostali, utiu tetno
na ovekovo zdravlje.
Emisija ugljen - dioksida (CO
2
) u svetu usled sagorevanja fosilnih goriva dostigla je
6500 miliona tona godinje. Zbog stalnog porasta emisije CO
2
njegova koncentracija
je poveana za 32% u odnosu na pre-industrijsko doba (280ppm). Zadnjih 20 godina
koncentracija CO
2
u atmosferi se uveavala skoro konstantnom stopom rasta od 1.5 ppm
godinje. Tri etvrtine emisija CO
2
usled ljudske aktivnosti nastaju sagorevanjem fosilnih
goriva, a ostatak je prouzrokovan najveim delom unitavanjem uma. Svetska potronja
energije e u narednih 20 godina porasti za 60%. Prema Ministarstvu za energetiku SAD
(Department of Energy) u narednih 20 godina potronja uglja e se uveati za 45%, nafte
za 58% i prirodnog gasa za 93%. ak i ako upotreba uglja ostane na istom nivou kao
danas, nivo emisije CO
2
e biti preveliki. Tri glavna sektora vre emisiju CO
2
. Proizvodnja
elektrine energije u emisiji uestvuje sa 42%, transport sa 24% a industrija sa 20%. U
ostatku od 14% nalaze se domainstva, uslune delatnosti, itd.
itav na moderni napredak je razvijan sa jeftinom fosilnom energijom iz nafte, gasa
i uglja (i u manjem obimu iz uranijuma kroz nuklearne elektrane). Osobenost ovih fosilnih
goriva je da nisu obnovljiva. Postoji ograniena koliina takvog goriva u zemlji i poto ga
stalno crpimo, ta koliina se smanjuje. Proteklih decenija, eksploatisane rezerve su smen-
jivala nova nalazita i proizvodnja je strahovito rasla. Ali ukupne, globalne rezerve su se
smanjivale.
Budui da sve vie i vie zemalja dostie sopstveni nacionalni vrhunac proizvodnje
nafte, pitanje koje se namee je kada e doi do svetskog vrhunca proizvodnje nafte, koji
se zove peak oil. Raspravljanje o stvarnom datumu vrhunca proizvodnje je, u stvari, irele-
vantno. Ono to je vano razumeti je da smo svedoci da je doao kraj jeftine i izobilne
energije. Energija postaje sve skuplja i skuplja zbog smanjenja proizvodnje nafte.
MOEMO LI ZAMENITI NAFTU SA NEKIM DRUGIM
ENERGETSKIM GORIVOM?
Korienje prirodnog gasa je mogue ali moe samo pokriti mali deo onoga za ta sve
koristimo naftu. Prirodni gas je fosilno gorivo koje sledi naftu u svom opadanju. I dodatno,
vie pritiska na snadbevanje gasom poveae njegovu cenu. Prirodni gas e najverovat-
nije slediti naftu to se tie poveanja cena.
Vea upotreba uglja je veoma problematina zbog njegovog ogromnog doprinosa
globalnom zagrevanju. Sve industrijalizovane zemlje tee ka smanjenju emisije CO
2
i
ugalj zbog toga nije opcija. Nuklearne elektrane su sutinski problematine i uranijum je
takoe resurs koji se prazni. Hidrogen i fuzijska energija su decenijama daleko.
I na kraju, najverovatnije je da emo koristiti vie prirodnog gasa, vie uglja, vie
nuklearne snage, vie biogoriva ali to nee biti dovoljno. Veoma jednostavna injeni-
ca je da emo imati veliki problem i neemo imati reenje za njega. Moemo samo
pokuati da ublaimo posledice vrhunca proizvodnje nafte.
Poseban problem za nau zemlju predstavljaju rezerve fosilnih goriva. Po tom pitanju
smo veoma siromani i ukoliko se ne pronau reenja, ve u periodu od 20-40 godina
emo biti u poziciji da pokrivamo energetske potrebe u potpunosti iz uvoza. Naravno,
postavlja se pitanje na koji nain to moe da utie na okolinu. Odgovor je jednostavan,
ukoliko niste bogati, ne dobijate/kupujete najbolje. Tako da je mogue da se naemo u
situaciji da sutra kupujemo loija goriva, poto za kvalitetnija/skuplja neemo imati sred-
stava, dok e se negativne posledice odraziti na sredinu, a sa njom i na nae zdravlje.
Ozbiljnost problema je takva da zahteva dramatine akcije inteligentnih politiara
da kompletno promene nae troenje energije i nain snabdevanja. Postoje naini da
se ublai i pripremi za ovaj dolazei pad u snabdevanju naftom. Najvei problem je
to je sve u biti povezano. Nafta se koristi u proizvodnji i transportu hrane, prirodni
gas za proizvodnju vetakih ubriva, biogoriva ine da se proizvodnja goriva nadmee
sa proizvodnjom hrane, transport je neophodan za funkcionisanje najveeg dela nae
ekonomije. Nedostatak i poveanje cene energije e imati duboke posledice.
Ono to nismo pomenuli dosada je da vrhunac proizvodnje nafte je samo jedan simp-
tom ozbiljnijeg oboljenja: neodrivog razvoja koji je doveo do globalnog zagrevanja,
masovnog istrebljenja, naglog rasta populacije, krize vode, dezertikacije, nestanka uma
i zagaenja.
Namee se samo po sebi pitanje: Kuda dalje? A takoe i: Koliko kota koji put?
Dve najefektivnije mere koje bi mogli preuzeti su uvanje energije i masovni preokret
ka upotrebi obnovljivih izvora energije.
Na alost kretanje neispitanim putevima energetike ima svoju cenu. Energetika ba-
zirana na fosilnim gorivima se razvija 100 godina, i teko je oekivati da e brzo- u
roku od 10-tak godina se pojaviti nova ekonomski isplativija tehnologija. I da e stara
energetika tek tako lako ustupiti mesto novoj radi ouvanja ivotne sredine. Naravno to
sve stoji ukoliko ne doe do neke nove ideje, nekog novog pogleda i naravno neminovne
nove industrijske revolucije ovaj put energetske.
Jedan od gorepomenutih mnogih puteva je i put energetske ekasnosti. Energetska
ekasnost ne moe da rei 100% probleme, ali moe znaajno da ih ublai, a kako se
radi o veoma isplativim merama, ak se moe i zaraditi kroz njihovo uvoenje zajedno sa
smanjenjem emisije kako CO2 tako i ostalih produkata sagorevanja.
Potronja energije, a posebno energetska ekasnost i kvalitet ivota, rezultat su ve-
likog broja uticajnih faktora kao to je ekonomska snaga drutva i graana, tehnoloka
razvijenost, istorijsko naslee, kultura ivljenja i slino. Kvalitet potronje energije nije
statina veliina nego se menja i rezultat je globalnih i lokalnih uticaja.
Ako bi se za cilj energetske ekasnosti postavilo zadovoljavanje potreba, u skladu s
nansijskim mogunostima, a uz najmanju moguu potronju energije, moe se zakljuiti da
se sve tri komponente denicije energetske ekasnosti s vremenom menjaju:
Potrebe za energijom e rasti s razvojem novih ureaja koje e koristiti graani i
privreda, poveanjem opteg i javnog standarda te poveanjem kvaliteta ivljenja.
Poveanje potreba za energijom zbog porasta broja stanovnika je upitno budui da su
u veini zemalja Evrope trendovi negativni ili slabo pozitivni. Odreeni uticaj mogu imati
migracije stanovnitva, no to nije jednostavno proceniti
Tehnoloki razvoj omoguuje korienje novih ureaja i materijala koji za isti kvalitet
usluge trebaju manje energije
Zakonskim merama i ekonomskim interesom podsticae se gradnja kvalitetnijih zgra-
da, radie se revitalizacija starih zgrada, usavravae se voenje procesa i organizacija
rada. Moe se oekivati kako e neadekvatno energetsko stanje zgrada u budunosti
biti poetna taka za pokretanje procesa renoviranja postojeih zgrada, kao najveih
potroaa energije, ali u sluaju postojeih zgrada radi se o vremenski dugom procesu.
Uvoenje energetske certikacije zgrada moe znaajno uticati na poveanje kvaliteta
gradnje, osavremenjivanje postojeih zgrada i moe doprineti smanjenju trokova kroz
ivotni vek zgrade. Kljuni faktori koji e uticati na poveanje energetske ukasnosti su:
uvoenje energetske klasikacije zgrada, integracija obnovljivih izvora energije u zgrade,
unapreenje kvaliteta ivota u zgradama, celovit pristup i integrisanje tehnikih, ener-
getskih, ekonomskih, ekolokih i drutvenih parametara u proces planiranja, te dugoroni
pristup analizi zgrade, uzimajui u obzir celi ivotni vek zgrade, ukljuujui gradnju,
korienje, odravanje, obnovu i ruenje.
Ovde je re o procesima sa suprotnim delovanjem, a prema iskustvima razvijenih ze-
malja komponenta rasta potreba nadjaava ostale dve komponente. U nerazvijenim i
manje razvijenim zemljama rast potreba jo je izraeniji.
Realno je mogue oekivati da e poveanje energetske ekasnosti, pre svega, uticati
na usporavanje rasta, odnosno smanjenje stope rasta potronje energije, kroz uvoenje
novih tehnologija i postupnu zamenu starih manje ekasnih tehnologija. Ciljevi da se i
u apsolutnom iznosu smanjuje potronja energije u odnosu na dananju ili onu koja se
oekuje u neposrednoj budunosti, zavisie delom od tehnolokog razvoja ureaja i ma-
terijala, a najvie od ekonomije celog projekta i distribuciji trokova na dravu i ostale
koji predstavljaju javni interes, odnosno od preduzetnika i graana. Realna cena energi-
je, koja ukljuuje trokove zatite ivotne sredine i klime moe ubrzati procese poveanja
energetske ekasnosti.
Progrese u energetskoj ekasnosti potrebno je ostvariti na svim nivoima tehnolokog
ciklusa: proizvodnji, transportu, prenosu, distribuciji, potronji i upravljanju energijom.
Aktivnosti u racionalizaciji potronje i upravljanju trokovima energije u irem pristupu
polaze od strukturiranja potroaa energije, zavisno od vlastitih karakteristika i nainima
korienja energije. U okviru toga razmatraju se sledee ciljne grupe potroaa:
sektor usluga i javni sektor,
industrija,
saobraaj.
Pritom se tipizirani naini korienja energije mogu posmatrati kroz vie skupina, a koji
su specini kod pojedinih potroaa. Na primer, energetika zgradarstva je tipski prisutna
u industriji i javnom sektoru, dok se unutar industrije javljaju specini energetski procesi
koje treba analizirati kod individualnih potroaa.
Organizacije koje ele da daju znaaj svojoj energetskoj ekasnosti mogu da koriste
standard EN 16001 Energy management Systems. Evropski komitet za standardizac-
iju - CEN (European Committee for Standardization) je u julu 2009. objavio standard EN
16001:2009 - Sistemi energetskog upravljanja - Zahtevi sa smernicama za upotrebu
(Energy management systems - Requirements with guidance for use).
Cilj ovog standarda je da pomogne organizacijama da uspostave sisteme i procese
potrebne za poveanje energetske ekasnosti. Sa ekonomskog aspekta organizacije time
se postie smanjenje vlastitih trokova, dok se sa aspekta zatite ivotne sredine postie
smanjenje emisije gasova staklene bate. Ovaj standard je primenjiv na bilo koju or-
ganizaciju, bez obzira na njenu veliinu, kao i na sve aktivnosti pod kontrolom te orga-
nizacije.
Moe se koristiti samostalno ili integrisan s bilo kojim drugim sistemom upravljanja
(sistem upravljanja kvalitetom, sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, sistem upravl-
janja zdravljem i sigurnosti na radu itd.).
Kao i standardi sistema upravljanja kvalitetom (ISO 9001) i sistema upravljanja
zatitom ivotne sredine (ISO 14001) i ovaj standard se bazira na metodologiji poznatoj
kao Demingov krug ili PDCA (Plan-Do-Check-Act) metodologiji.
U rangiranju znaajnosti faktora za uvoenje obnovljivih izvora energije, posebno
mesto pripada energetskim menaderima, koji uspenom realizacijom energetskog
menadmenta mogu doprineti realizaciji denisanog cilja, odnosno intenzivirati primenu
obnovljivih izvora energije.
Energetski menadment moe biti razliit u zavisnosti od nivoa na kome se uspostavlja.
Tako se moe razlikovati menadment na nacionalnom, regionalnom, lokalnom ili na nivou
preduzea.
Postojei energetski menadment u Srbiji je uglavnom orijentisan ka aktivnostima
obezbeenja optimalnog snabdevanja energijom, odravanju energetskih postrojenja,
kao i aktivnosti planiranja i realizovanja novih investicija. Energetski menadment foku-
siran je na tehniki aspekt proizvodnje energije (reavanje problema odravanja en-
ergetskih sistema), dok je nansijski aspekt energetskog menadmenta, (npr. nabavka
energenata) razdvojen, od tehnikog aspekta - pruanja usluga. Nabavke i plaanja
energenata uglavnom obavljaju nansijske slube, dok enegetski menadment nema do-
voljan uticaj na pomenute aktivnosti. U takvim uslovima, pitanja primene obnovljivih izvora
energije, smanjenja negativnog uticaja na okolinu, kao i pitanje energetske ekasnosti
ostaju po strani. Zbog svega navedenog celishodno je takav sistem transformisati.
Energetskom menadmentu u svetu se posveuje velika panja. Energetski menadment
predstavlja organizovano i trajno upravljanje parametrima energetskih tokova, poevi
od procesa nabavke energenata ili energije, preko procesa transformacije i proizvodn-
je, do krajnjeg korienja proizvedene energije. Sistem energetskog menadmenta pred-
stavlja sredstvo za ostvarivanje unapred postavljenih ciljeva u oblasti energetike:
obezbeenje optimalnog i sigurnog snabdevanja energentima i energijom,
smanjenje potronje energije i trokova nabavke energije uz zadravanje opti-
malnog nivoa usluga,
stvaranje uslova da to veem broju korisnika budu dostupni i pristupani razliiti
energenti (toplotna energija, gas, elektrina energija, obnovljivi izvori energije)
smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu koje je nastalo korienjem en-
ergije,
upotreba obnovljivih izvora energije uz maksimalno korienje resursa sa terito-
rije za koju je manader zaduen.
Usvajanjem zakona o energetici (jul 2004.god.) kojim se ureuju ciljevi energetske
politike i nain njihovog ostvarivanja, nain organizovanja i funkcionisanja trita energije,
uslovi za uredno i kvalitetno snabdevanje kupaca energijom, kao i uslovi za ostvarivanje
energetske ekasnosti, postavljeni su novi okviri za rad i funkcionisanje energetskog sek-
tora u Republici Srbiji.
Energetski menader treba da poseduje neophodna tehnika znanja ili da ima
odreeno iskustvo u oblasti opteg menadmenta, ali u tom sluaju treba obezbediti
tehniku podrku, jer zadaci koji se postavljaju pred manadere su brojni i teko savladivi.
Meutim, adekvatnom organizacijom je mogue nai reenje, pre svega prevazilaenjem
osnovnih problema, kao to su prikupljanjem podataka o potronji energije i pravljenje
baze podataka, kao i izrada enegetskog bilansa za predhodnu kalendarsku godinu.
Energetski menader treba da obavlja sledee aktivnosti:
prikupljanje, praenje i analiza podataka koje se odnose na nabavku, transfor-
maciju i potronju energije,
izrada energetskog bilansa,
izrada periodinih izvetaja u oblasti energetike,
uee u izradi energetskog plana,
pronalaenje mogunosti korienja obnovljivih izvora energije,
pronalaenje mera za racionalno korienje energije,
priprema i praenje realizacije projekta za utedu energije ili korienje obnov-
ljivih izvora energije,
saradnja sa ostalim lanovima sistema energetskog menadmenta, kao i sa
drugim optinskim organima, viim dravnim instancama i slino,
stalno usavravanje u oblasti energetskog menadmenta i energetskog planiran-
ja kroz domae i meunarodne seminare.
Osim toga, zadatak menadera je, i da izvre harmonizaciju domae sa EU legisla-
tivom, da izrade celovit sistem informisanja i edukacije stanovnitva, kao i da obezbede
kvalitetne statistike podatke za denisanje strategija i merenje postignutih rezultata.
Stupanjem na snagu Ugovora o formiranju energetske zajednice Evrope, menaderi imaju
obavezu da saine plan za sprovoenje direktive 2001/77/EC o promovisanju proiz-
vodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora energije i direktive 2003/30/EC o
promovisanju korienja biogoriva i drugih goriva iz obnovljivih izvora energije u
sektoru saobraaja.
Energetska ekasnost i uvoenje obnovljivih izvora energije moraju postati prioriteni
ciljevi menadera, i ceo energetski menadment se mora uskladiti sa tim.
Vie nema mnogo vremena i potrebno je brzo delovati jer Planeta uzvraa udarac
i vie nije gostoljubiva kao to je nekad bila. Atmosfera je zagaena i izmuena, nestaju
movare i jezera, a pustinje zamenjuju nekada plodna tla. Velika praumska podruja se
kre zbog pohlepe za materijalnim, a neretko se dogaaju i ekoloke katastrofe. Sve to
se deava direktno je izazvano ovekovom nepanjom i nemarom.
Ako se ve zanosimo milju kako smo imperatori i neprikosnoveni vladari ove malene
oaze u svemiru, onda bi bilo krajnje vreme da ponemo da se ponaamo odgovorno.
Nita nam ne daje pravo da unitavamo Zemlju, jer u krajnoj liniji nije ona naa,
ve smo mi njeni. Moramo se potruditi da svoje politike i ekonomije promenimo na nain
koji e nam omoguiti miran zajedniki ivot s drugim ljudima i biima, bez ratova i patnji
i u harmoniji s prirodom, inae bi nam se lako moglo dogoditi da ostanemo zaboravljeni
u dugoj, pravoj istoriji Zemlje.
TA SVE PODRAZUMEVA KLIMA?
Klima nekog mesta se klasino denie na osnovu srednjih vrednosti, ekstrema i drugih
statistikih parametara meteorolokih uslova, tokom nekog intervala vremena (meseci,
godine, vekovi). Savremena denicija meutim, opisuje klimu kao dinamiki sistem u kome
uestvuju i jedni na druge deluju: atmosfera, okeani, ledeni i sneni pokriva, procesi na tlu
(litosfera) i biosfera ukljuujui oveka. Svaki od ovih uesnika (komponenata) u klimatskom
sistemu ima sopstvene zakonitosti i dinamiku, na koje deluju druge komponente i tako ih
menjaju.
Slika 1. Klimatski sistem
KLIMA I KLIMATSKE
PROMENE
Interakcija izmeu okeana i atmosfere je aktuelna na svim irinama ali je najintenzivnija
u okolini Ekvatora. Atmosfera na promene reaguje znatno bre od okeana, koji zbog svoje
viestruko vee mase predstavlja ogroman rezervoar toplote i svojom velikom inercijom
ublaava i usporava atmosferske promene. Temperatura povrine okeana direktno utie na
koliinu isparavanja u atmosferu, dok prizemni vetrovi formiraju cirkulaciju gornjih slojeva
okeana. Intenzivno zagrevanje uzrokuje obilne padavine koje menjaju salinitet povrinskih
slojeva okeana, koje zatim utiu na cirkulaciju dubokih slojeva okeana. Okeani su takoe
veliki apsorberi ugljendioksida i imaju mnogostruki uticaj na klimu nekog regiona.
Promena stalnog ledenog pokrivaa ili kriosfere, menja reeksiju Sunevog zraenja
(albedo) i time bitno utie na toplotni potencijal na Zemlji. Procesi na tlu, kao to su ispara-
vanje, turbulecija, stvaranje sedimenata i peanih oluja, itd., aktivno reaguju na promene
u vazduhu i vodama, a i na delovanje oveka. Litosfera sadri i pojavu vulkanske erupcije
koja zamraenjem atmosfere poveava albedo i sniava globalnu temperaturu atmos-
fere. Uticaj biosfere na klimu je veoma znaajan jer sadri raznovrsne uticaje ogromne
populacije ore i faune, sa posebnim naglaskom na dejstva oveka. Izvor energije koji
pokree klimatski sistem je Sunevo zraenje. Ono se neravnomerno rasporeuje na Zemlji,
kako zbog geometrije i kretanja Zemlje i Sunca, tako i zbog promene nagiba i kretanja
Zemlje, koja zbog toga dolazi u razliite poloaje u odnosu na Sunce (Milankovieva
opte prihvaena teorija klime).
Klimatski sistem se moe opisati i kao superpozicija deterministikih i nelinearnih in-
terakcija, koje postoje u velikom opsegu vremenskih i prostornih razmera. O osetljivosti
i nepredvidljivosti klimatskog sistema govori i poznati efekat leptira Edwarda Lorenca.
Jednaine koje opisuju kretanja u atmosferi su nelinearne to dovodi da se procesi u at-
mosferi pribliavaju haosu. Efekat leptira govori o izuzetnoj osetljivosti klimatskog sistema
na male poremeaje i ukazuje na veliku zavisnost od poetnih uslova. Paradigma za
prognozljivost vremena i klime glasi: Da li treptaj leptirovih krila u Brazilu moe zapoeti
formiranje tornada u Teksasu? Ideju je verovatno dao rezultat reavanja tzv. Lorencovih
jednaina (tzv. Lorencov atraktor)
koji podsea na leptira, a cela
pria je ilustracija ograniene
predvidljivosti cirkulacije atmos-
fere.
Jo jedan u nizu dokaza o in-
tregritetu globalnog klimatskog
sistema je pojava telekonekci-
je, odnosno uticaja udaljenih a
znaajnih klimatskih dogaaja
kao to su El Ninjo, Severnoat-
lantska oscilacija i dr., na klimu
nekog regiona. Ustanovljeno je
da se uticaj intenzivnih El Ninjo
Slika 2. Lorencov atraktor
pojava primeuje daleko do izvantropskih irina i da dodatno poviava globalnu tem-
peraturu, dok su parametri klime u Srbiji i Crnoj Gori (i irem regionu) visoko korelisani sa
indeksom Severnoatlantske oscilacije.
Klimatske promene o kojima se danas mnogo govori, oznaavaju pre svega negativne
posledice uticaja oveanstva na inioce klimatskog sistema. Klimatskim promenama je
najvie ugroena atmosfera jer joj se menja sastav zbog nekontrolisanog sagorevanja
fosilnih goriva. Poveani efekat staklene bate je doveo do porasta srednje globalne
temperature vazduha od 0.3
o
C do 0.6
o
C u odnosu na predindustrijiski period, dok je
poslednja dekada prolog veka najtoplija od kada postoje merenja temperature. Porast
temperature uzrokuje topljenje ledenog pokrivaa i dovodi do porasta nivoa mora, dok
na kopnu dolazi do pomeranja granica temperaturnog i padavinskog reima. Postoje
indikacije da e nastavak dosadanjih
stihijskih antropogenih uticaja u 21.
veku proizvesti dramatine uticaje na
globalnu privredu, drutvo i ovekovu
okolinu.
Tokom poslednjih dekada jedan
od glavnih napredaka je postignut u
oblasti prognoze klime pomou objed-
injenih numerikih modela cirkulacije
atmosfere i okeana. Sve uspenije re-
zultate meutim, danas daju sloeni
modeli koji sadre pored param-
etara okeana i atmosferske procese
sa aerosolima i gasovima staklene
bate, zatim procese na tlu i ledeni
pokriva. U ovakvim modelima se for-
siranjem jednog parametra testiraju
reakcije drugih parametara ili itavih
komponenata klimatskog sistema.
Brojni klimatski modeli se razlikuju po
nameni odnosno da li se koriste za do-
bijanje mesene ili sezonske prognoze
klime, za procenu meugodinje do
dekadne varijabilnosti pojedinanih
parametara, za dobijanje scenarija
klimatskih promena itd. Sigurno je
da e se ubudue, praviti sve bolji
numeriki modeli vremena i klime a
dobijeni rezultati biti sve pouzdaniji i
primenljiviji.
Slika 3. emetski prikaz efekta ekstremnih
temperatura kada se (a) poveava prosena
temeperatura, (b) poveava varijansa i (c)
poveavaju i jedna i druga. Trenutna klima
je izgleda hibrid sluaja (b) i (c); tj. srednja
temperatura je via a pojavljuju se hladnije i
toplije anomalije (ekstremi) (IPCC 2001)
Klima je postala nauka u razvoju i u velikom broju zemalja su odluivanja zasno-
vana na klimatskim informacijama i prognozama. Sve su ei i sloeniji zahtevi za izradu
klimatskih produkata i projekata, a primene su najvee u oblasti poljoprivrede, vodo-
privrede, graevinarstva, zdravstva itd.
Zbog straha od nepovratnih klimatskih promena prouavanje klime je postalo strateko
pitanje, tako da je u mnogim zemljama, posle odbrane i privrede, jedna od glavnih tema
u dravnim administracijama. Dugoroni cilj je da se klima i prognoza buduih klimatskih
uslova, ekploatiu kao prirodni resurs za to bolje socioekonomske uslove ivota na Zem-
lji. Zbog toga je borba protiv klimatskih promena koje uzrokuje ovek, postala predmet
meunarodnih konvencija, panela, programa i projekata, koji predlau i sprovode mere
za ouvanje postojee klime i ovekove okoline.
KLIMA GRADA
Klima grada se znaajno razlikuje od klime okolnih podruja. To je posledica u pr-
vom redu dva faktora koji se na teritoriji grada razlikuju od okoline. Ta dva faktora su
bilans zraenja i vodni bilans. Razliiti bilans zraenja je posledica slabijeg reektovanja
sunevog zraenja zbog postojanja kanjonskih ulica. Razlike u vodnom bilansu nastaju
zbog manjeg poniranja kinice u tlo usled pokrivenosti tla, ime je pojaano oticanje, a
smanjena vlanost tla. Razlika nastaje i u isparavanju zbog smanjene vlanosti tla. Pos-
ledica ovih razlika je jae zagrevanje podruja grada. Razlike su takoe vrlo izraene i
kod nekih drugih elemenata kao to su vetar, magla i smog. Dalje, razlike se javljaju i u
razliitim delovima grada u zavisnosti od topograje i strukture grada. Znaajan uticaj
na modikaciju klime u gradu ima i aerozagaenje.
Danas veliki deo oveanstva ivi u velikim gradovima, dakle pod modikovanim kli-
matskim uslovima. Mnoge od klimatskih modikacija koje prouzrokuje grad imaju negati-
van uticaj na ljudsko zdravlje. Takvi su na primer visoke none temperature u toku leta, ili
smanjena provetrenost, koja doprinosi i povienju temperatura i aerozagaenja. Karak-
teristike grada koje dovode do nepovoljnih lokalnih klimatskih uslova, mogu se popraviti
odgovarajuim planskim merama u izgradnji ili rekonstrukciji grada. Tu su neki konkretni
elementi: gustina i visina gradnje, irina ulica, orijentacija zgrada, prilagoenost materi-
jala, pri emu je za klimu zgrade izuzetno vana adekvatna upotreba stakla.
Treba imati u vidu da i pored mnogih zajednikih karakteristika svih gradova, svaki
pojedini grad, pa ak i deo grada ima neke svoje klimatske posebnosti, koje se mogu
utvrditi samo izuavanjem lokalnih specinosti.
Kako mogu da zatitim klimu?
Imamo, naalost, mnogo ekolokih problema koji su povezani jedni s drugima. Nakon
anketiranja strunjaka sprovedenog 2000. godine, zakljuuje se da je jedan od najakut-
nijih problema problem promene klime. Zbog toga emo se u sledeim redovima baviti
ovim problemom.
Tokom istorije planete Zemlje klima se oduvek menjala, delimino veoma drastino. Do-
lazilo je do smene toplih i ledenih doba. Dodue, u poslednjih 10.000 godina klima je bila
izuzetno stabilna. U tom periodu se razvila ljudska civilizacija. U poslednjih 100 godina,
otkad je poela industrijalizacija, globalna srednja temperatura se povisila za ca. 0,6 C
bre nego u prethodnih 1000 godina.
Osnovni je razlog promene klime, koji vie niko ne dovodi u pitanje, zagrejavanje Ze-
mljine povrine. To za sobom povlai jo neke promene u globalnom klimatskom sistemu:
gleeri i polarni ledenjaci se otapaju, raste nivo mora, poveava se intenzitet kruenja
vodene mase na Zemlji, padavine su jae i ee dolazi do tzv. prirodnih katastrofa.
EFEKAT STAKLENE BATE
Visoke temperature unutar staklenika postiu se tako to u staklenik nesmetano ulazi
suneva svetlost, zagrejava se tlo, a onda se spreava gubljenje toplote koju oslobaa
tlo. Isto tako se ponaa i naa atmosfera. Ovde deluju infracrveni gasovi koje je atmosfe-
ra apsorbovala kao staklenik. Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bate.
Para koja se zadrava u
atmosferi i prirodni gasovi
poput ugljen-dioksida, azot-
nog dioksida, metana i ozo-
na dozvoljavaju plasiranje
suneve energije na Zemlju,
ali apsorbuju toplotu koju os-
lobaa Zemlja. Gasovi sta-
klene bate delimino emitu-
ju ovu energiju i u suprotnom
pravcu, ponovo na Zemljinu
povrinu. Zbog toga je dolo
do zagrejavanja Zemljine
povrine na prosenu tem-
peraturu od ca. 15C (ume-
sto ranijih ca. 18C) to je
omoguilo ivot ljudima na
naoj planeti. Ovo se naziva
prirodnim efektom staklene
bate.
Aktivnostima oveanstva, a posebno od poetka perioda industrijalizacije koncentra-
cija prirodnih gasova staklene bate u atmosferi, a pre svega ugljen-dioksida, bitno se
poveala. Pored toga, u atmosferu se emituju i dodatni sintetiki gasovi na bazi halogenih
hidrogena koji bitno utiu na klimu. Time se pojaava efekat staklene bate, a globalna
srednja temperatura raste. U tom sluaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od
strane ljudi) efektu staklene bate.
Oslanjanje celokupnog razvoja civilizacije na proizvodnju energije sagorevanjem fo-
silnih goriva poveao je emitovanje gasova staklene bate u atmosferu. Jedan od naj-
zastupljenijih gasova staklene bate je ugljen dioksid. Ovaj gas nastaje pri sagrevanju
svakog fosilnog goriva odnosno sagorevanjem drveta, benzina, nafte, zemnog gasa itd.
Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori/zaustavi seenje uma najve-
rovatnije bi se smanjila i koliina gasova staklene bate oko Zemlje.
Vano je da se uvidi da klimatski problemi koje smo imenovali zavise jedni od drugih
i da meusobno utiu na pojaavanje klimatskih promena. Tako, na primer, sea uma
utie na to da one vie ne mogu u dovoljnim koliinama apsorbovati ugljen-dioksid, pa se
efekat staklene bate poveava.
Drugi primer bi bilo poveavanje efekta staklene bate i oteenje ozonskog omotaa:
Zahvaljujui efektu staklene bate Zemljina atmosfera se zagrejava. Ovo prouzrokuje
pad temperature stratosfere, ime se doprinosi oteenju ozonskog omotaa. Pojaava se
UV-zraenje na Zemlju, to nije tetno samo za ljude, ve dovodi do odumiranja morskih
planktona. Time, opet, dolazi do poveanja emitovanja ugljen-dioksida, to poveava
Slika 4. Efekat staklene bate
efekat staklene bate. Atmosfera tik uz Zemlju se jo vie zagrejava i tako se zatvara
(zaarani) krug.
Zato ljudi od pre 100 godina proizvode vie gasova staklene bate nego ranije?
Tokom industrijalizacije i sa porastom stanovnitva na Zemlji, te porastom saobraaja,
poveala se i potreba za energijom.To je dovelo do poveane upotrebe fosilnih goriva.
Pored toga, porasla je potreba za hranom, te neophodnost obezbeenja ivotnog stan-
darda koji je bio na neto viem nivou nego ranije. Zbog toga je u poljoprivredi intenzivni-
je dolazilo do preobraavanja prirodnog zemljita u zemljite zasaeno monokulturama.
Ovakav trend se i danas nastavlja.
Kakve posledice sa sobom nosi zagrejavanje Zemljine povrine?
Gleeri i polarni ledenjaci se otapaju.
Poveava se temperatura okeana i raste nivo mora (gubi se tlo, malim ostrvima
preti potapanje).
Pojaava se intenzitet globalnog kruenja vodene mase: u tropskim predelima
ispari vie vode nego to ima padavina na severu; promenjena ema pada-
vina.
Nivo soli u Atlanskom okeanu se poveava, Golfska struja i prenos toplote ka
Evropi slabe, ne mogu da se iskljue nagle klimatske promene.
ee dolazi do tzv. prirodnih katastrofa: oluje, poplave, sua.
ire se pustinje (gubitak povrina za stanovanje, izbeglice).
Promena vegetacije: moe da doe do odumiranja velikih uma. Time bi dolo
do velikog oslobaanja ugljen-dioksida, to bi jo vie povealo efekat stak-
lene bate (vidi dole) i dovelo do jo breg zagrejavanja Zemljine povrine
(galopirajui efekat staklene bate).
Mogua oteenja ozonskog omotaa: sluti se da zagrejavanje Zemljine povrine
sa sobom povlai hlaenje stratosfere (deo atmosfere na 15 do 25 km visine),
to pojaava brzinu razgradnje ozonskog omotaa.
Kako moe da se sprei klimatska katastrofa?
Koncentracija gasova staklene bate u atmosferi ne sme vie da se poveava. Ovo
moe da se postigne samo drastinim smanjenjem emitovanja tetnih gasova. Sagorevanje
fosilnih resursa (nafta, zemni gas, ugalj) mora da se smanji i to:
smanjenjem upotrebe energije,
prelaskom na korienje obnovljivih i alternativnih izvora energije (sunce, vetar,
voda, biomasa).
Pored toga, atmosferi moe da se oduzme odreena koliina ugljen-dioksida i to
poumljavanjem. Velike umske povrine koje vre ovu funkciju moraju da se ouvaju, sea
ume mora da bude zaustavljena.
IPCC - Intergovernmental panel on climate change je telo koje su formirale Ujedin-
jene nacije za ocenjivanje naunih, tehnikih i socio-ekonomskih aspekata vanih za
razumevanje klimatskih promena, moguih posledica i mogunosti za prilagoa-
vanje i umanjivanje negativnih efekata.
Prema izvetaju organizacije IPCC iz 2001. godine, ak iako bismo istog momenta
prestali sa emitovanjem tetnih gasova i ukoliko bi prestalo zagrejavanje Zemljine pov-
rine i poveavanje nivoa mora, klimatske promene bi se i dalje nastavile i to decenijam
ili ak vekovima.
OZON
Ozonski se omota stvarao milijardama godina, sve to vreme titei ivot na
Zemlji. Ozon je gas koji je veoma znaajan za ivot na Zemlji, zbog njegove
uloge apsorbera ultravioletnog zraenja. Spada u grupu malo prisutnih gasova
koji ulazi u sastav atmosfere. Njegov nastanak vezujemo za sloj atmosfere koji se
naziva troposfera, ali i za nie slojeve stratosfere, koja je isto sloj atmosfere. Ima
znaajnu ulogu u apsorpciji zraenja pri prolasku kroz atmosferu.
Pored funkcije apsorbera, ozon inicira hemijske reakcije. Ultravioletno zraenje do-
speva do ivih bia kada se smanji koncentracija ozona u stratosferi, a povea se nje-
gova koncentracija u troposferi. Ozon u troposferi utie na klimatske uslove i dovodi do
poveanja temperature.
OPTE ODLIKE OZONA
Ozon je alotropska modikacija kiseonika. Takoe je i manjinski sastojak atmosfere,
ija koncentracija je promenljiva u vremenu i prostoru. Molekul ozona se sastoji iz tri ato-
ma kiseonika, koji je dosta nestabilan ali u stratosferi moe dovoljno dugo da opstane.
Nastaje fotohemijskim reakcijama u sloju izmeu 20 i 60 km i u zagrejanom vazduhu.
Njegov molekul ima oblik jednokrakog trougla , u ijim temenima se nalaze atomi kiseoni-
ka. Ugao pri vrhu iznosi 116
0
49, dok je duina bone stanice 0.128 nm. Ozon nastaje
razaranjem molekula kiseonika, pod dejstvom UV zraka, koje emituje Sunce. UV zraci
daju potrebnu energiju, koja je potrebna da bi se molekul kiseonika razdvojio. Ta ener-
gija iznosi 1.09 eV.
Na Zemljinoj povrini on se brzo unitava prilikom njegove reakcije sa biljkama ili pri-
likom rastvaranja u vodi. Ozon se nalazi u donjih pedesetak kilometara atmosfere, tanije
u troposferi ( koncentracije oko 30 ppb) i u stratosferi ( koncentracije oko 5-10 ppb).
Ukupni azot u atmosferi ine troposferski i stratosferski ozon.
Raspodela ozona u atmosferi zavisi od visine, poloaju na Zemlji (geografskoj irini),
i godinjem dobu (visini Sunca). Sloj u kome je najvea koncentracija ozona se jo naziva
ozonosferom i nalazi se na visini od 20 do 30 km (u zavisnosti od mesta i godinjeg doba)
unutar stratosfere. Ozon vri jaku apsorpciju u podruju 0.20-0.36 i u delovima spek-
tra 0.43-0.75 -u ultraljubiastom spektru. Vri se selektivna apsorpcija, a to znai da
apsorbuje samo u strogo ogranienom delu spektra, tanije, fotone odreene energije ili
talase odreene talasne duine. Javlja se jedan fenomen pri ovakvoj apsorpciji, pojavlju-
ju se tamne crte na mestima koja odgovaraju apsorbiranim talasnim duinama u spektru.
Zraenje koje stie na gornju granicu atmosfere nije isto onome koje stie na zemljinu
povrinu. To se dogaa zbog prisustva ozona koji apsorbuje UV zrake, pa neznatan deo
prodire u donje delove troposfere. Utvreno je da samo 4% UV zraka stie do morske
povrine kada se Sunce nalazi u zenitu. U ozonopauzi dolazi da poveanja temperature,
zbog poveanja unutranje energije ozona, to je uslovljeno apsorpcijom UV zraka od
strane ozona.
OTEENJA OZONSKOG OMOTAA
U ozonskom sloju smanjenje koncentracije ozona prvi put je primeeno iznad Antartika.
Smanjenje koncentracije ozona je najizraenije iznad polova. Omota je najvie oteen
iznad polova u sloju izmeu 12 i 25 km visine. Pojava ozonske rupe iznad Antartika i
Artika najizraenija je u vreme polarnog prolea. Na visini od 12 do 25 km, u pojedinim
slojevima vazduha debljine nekoliko kilometra, gubitak ozona je 95%. Istraivanja su po-
kazala da su oteenja nastala zahvaljujui polarnim olujama. Oluje su izazvale manjak
ozona u polarnim stratosferskim oblacima u oblastima koje su bile zahvaene njima. Re-
akcije koje se odvijaju na povrini polarnih stratosferskih oblaka, odvijaju se brzo, dovode
do konverzije jedinjenja hlora u reaktivniji oblik i do vezivanja nastale nitratne kiseline
na estice leda. Ovi procesi dovode do razaranja ozona i do njegovog brzog opadanja.
Pomenuti procesi se deavaju neposredno nakon nastanka glavne koliine leda u polarnim
stratosferskim oblacima.
Posledice emisije pojedinih aktivnih gasova u atmosferu su dva oprena fenomena:
smanjuje se koliina ozona u stratosferi i poveanje koliine ozona u troposferi. S tim u vezi
koliina ozona, u troposferi Severne zemljine hemisfere, je poveana dok je koliina ozo-
na u stratosferi smanjena. Postoje izvesne razlike u koncentracijama ozona iznad Severne
i June zemljine hemisfere. U posmatranom periodu od januara do marta 1989. godine
uoene su razlike. Te razlike su posledica aktivacije hlora i razgradnje ozona, u vremenu
koje je potrebno da bi se stratosfera dovoljno ohladila da bi dolo do formiranja polarnih
stratosferskih oblaka. Temperatura koja je potrebna za nastanak polarnih stratosferskih
oblaka je 190
0
K.
Gasovi pod nazivom freoni, su glavni gasovi koji dovode do razaranja ozona. Iz
raspadnutih molekula freona, pri fotodisocijativnom procesu, oslobaaju se atomi hlora.
Razgradnja ozona ima svoje tetne posledice. Posledice kao to su:
vei prodor ultravioletne radijacije prema zemljinoj povrini usled oteenja
ozonskog omotaa
efekat staklene bate tj. uticaj na klimatske uslove na Zemlji
ultravioletno zraenje ima tetan uticaj na bioloki materijal, a samim tim i na
vegetaciju, ivotinjski svet i zdravlje ljudi.
KISELE KIE
Kisela kia je termin koji se odnosi na meavinu suvog i vlanog atmosferskog taloga
koji sadri veu koliinu azotne i sumporne kiseline. Taj termin oznaava vrstu zagaenja
- a u hemiju ga je polovinom 19. veka uveo kotski hemiar Robert Angus Smith. One
nastaju i od prirodnih uzronika, kao to su vulkani i trula vegetacija, i od uzronika za
koje je kriv ljudski faktor, i pre svega su to emisije sumpor dioksida i azotnih oksida koje
su nastale od sagorevanja fosilnih goriva.
Zanimljivo je da je kia, ak i kad je ista, prirodno kisela i da je njen pH faktor 5,5,
dok je faktor kiselosti za neutralnu vodu 7.
Padavine (vodeni talozi, kie) esto su blago kisele reakcije zbog prisustva ugljene
kiseline u njima zahvaljujui prisustvu ugljen-dioksida u atmosferi. Meutim, kao rezultat
antropogenih aktivnosti u vazduhu se nalaze gasovita jedinjenja- oksidi sumpora i azota,
koji se rastvaraju u vodi stvarajui odgovarajue kiseline (pre svega sumporastu i azota-
stu).
estice toksinih metala, kao sastavni deo kiselih kia, kroz vodu dolaze u voe, povre
i meso i, mada ne utiu na ivotinje, one esto ozbiljno ugroavaju ljude koji se tim mesom
hrane. Naime, iva koja se taloi u organima i tkivima ivotinja ima veze sa oteenjima
mozga kod dece, nervnim obolenjima, oteenjima mozga i smrtonosnim bolestima, dok
aluminijum, koji je prisutan u organima ivotinja, povezuju sa bubrenim problemima i
Alchajmerovom boleu.
Padavine u urbanim i industrijskim zonama, koje obiluju ovim kiselinama, oznaene su
kao kisele kie. Pored kiselih kia u oblastima sa velikim atmosferskim zagaenjem este
su i kisele magle ili izmaglice. Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za ivi svet, naroito
biljke, liajeve, organizme na kopnu, ali i za one u vodi (ribe). Pod dejstvom kiselih kia
propada umska vegetacija, unitavaju se poljoprivredne povrine i dolazi do pomora
riba u jezerima. Pored toga, kisele padavine deluju i na sve predmete na zemlji. One iza-
zivaju naruavanje i koroziju spomenika, fasada zgrada, ukrasnih premeta od kamena,
metala i drugih materijala. Unitavanje kamenih spomenika, skulptura i ukrasa, naroito u
gradskim podrujima, oznaeno je kao kamena erozija. Izuzetno negativno dejstvo kiselih
vodenih taloga je izraeno u sinergistikom dejstvu sa drugima atmosferskim zagaujuim
materijama ( na primer ozonom u troposferi) kao i u oblastima gde je kisela, silikatna ma-
tina podloga zemljita. Zbog toga su velika oteenja od kiselih kia prisutna u centralnoj
Evropi, naroito u Nemakoj, kao i u Velikoj Britaniji.
Na podruju Balkanskog poluostrva i itave jugoistone Evrope, gde je krenjaka ma-
tina podloga, tetno dejstvo kiselih kia je slabije izraeno, jer se u prisustvu karbonata
odrava povoljna reakcija (Ph) zemljita i vode.
PROTOKOL IZ KYOTA
Protokolom iz Kyota denie se nova energetska politika s ciljem stabilizacije kon-
centracije gasova staklene bate (Green House Gasses GHG) u atmosferi, koja ukljuuje
korienje obnovljivih izvora energije i poveanje energetske ekasnosti. Postavljeni su cil-
jevi za odreeno razdoblje (2008. - 2012.), a njihova realizacija zavisi od zakonodavne
ureenosti podruja i nansijske podrke. Iako je na deklarativnom nivou Kyotski protokol
prihvaen od gotovo svih zemalja potpisnica, implementacija smernica ide sporije nego
to je oekivano.
Osnovni problem Kyotskog protokola je u tome to kvantikovanu obavezu smanjenja
GHG emisija ima samo 40-tak zemalja lanica Aneksa B Protokola. Radi se o razvijenim
zemljama i zemljama s ekonomijom u tranziciji, koje su ujedno lanice iz Aneksa I Konven-
cije o promeni klime (UNFCCC). Dakle, kvantikovanu obavezu smanjenja emisije nemaju
ni Kina, ni Indija, niti nerazvijene zemlje, u kojima dolazi do znatnog poveanja GHG
emisije. Budui da su klimatske promene globalni problem, ekasna borba s poveanjem
antropogenih GHG emisija nije mogua bez ukljuivanja svih zemalja ili barem velike
veine zemalja sveta koje proizvode glavninu emisija. Stoga je ukljuivanje to veeg
broja zemalja, koje bi preuzele obaveze u skladu sa stepenom razvoja i mogunostima
za smanjenje emisija, jedan od najvanijih ciljeva novog sporazuma. Prihvatanje novog
sporazuma oekuje se krajem 2009. godine. Sporazum bi trebao da denie koncept za
smanjenje GHG emisije posle 2012. godine (post-Kyotsko razdoblje).
Paralelno s procesima vezanim uz Protokol iz Kyota, kao to je uvoenje sistema trgo-
vanja pravima na emisiju CO2, dogaaju se velike promene u umreenim sistemima, elek-
trinoj energiji i prirodnom gasu, koji se od monopolskih sistema transformiu u otvorena
trita. Proces se odvija sporije od eljenog, pa EU priprema trei paket mera kako bi se
ubrzale promene i stvorili transparentni uslovi za funkcionisanje trita energije (Evropski
parlament glasanjem u aprilu 2009. podrao je nova pravila za jaanje unutranjeg EU
energetskog trita).
U zemljama biveg komunistikog sistema, od kojih je jedan deo u EU, procesi otva-
ranja energetskog trita zapoeli su kasnije, dok su se u nekim zemljama odvijali sporije
sa snanim socijalnim uticajem na cene energije. Uz te promene u funkcionisanju trita
energije uvodi se i trite prava na emisiju CO2, kao jedan od instrumenata ostvarivanja
postavljenih ciljeva smanjenja GHG emisija.
KLIMATSKE PROMENE I ENERGETSKO PLANIRANJE - INJENICE I FAKTORI
Klimatske promene i ogranienja koja proizlaze iz njih, kljuni su faktori koji e u
budunosti uticati na nain i rezultate planiranja razvoja energetskog sektora. Do sada
su se u planiranju uvaavala samo nacionalna ogranienja na nivou pojedinanog uticaja
svakog energetskog objekta ili objekta u industriji, ili slina nacionalna ogranienja u zgra-
darstvu. Ovo je sistem planiranja inilo znatno jednostavnijim u odnosu na budue planiran-
je. S meunarodnim (globalnim) obavezama smanjivanja GHG emisija ulazi se u novi
sistem kumulativnih obaveza na nivou svake zemlje, ije ispunjavanje nije vie jednostavno
jer zavisi od niza uticajnih faktora koji su delom iznad nacionalnih uticaja i ogranienja.
Kljuni uticajni faktori u buduem planiranju, koji mogu i pozitivno i negativno delovati
na izbor reenja, su:
Ograniavanje GHG emisije za post-Kyotsko razdoblje, kao globalni dogov-
or za ublaavanje klimatskih promena, to e imati za posledicu vrlo striktne
obveze EU-a i njenih lanica u pogledu smanjenja emisije.
Porast potreba za energijom na globalnom i evropskom nivou, kao i u re-
gionu i u Srbiji: potrebe za energijom za podizanje linog standarda i kvalite-
ta ivota uopteno, a naroito za osiguranje razvoja i minimalnih civilizacijskih
potreba u nerazvijenim zemljama kontinuirano e rasti.
Porast potranje za energijom u industriji, uslugama, transportu i domainstvima:
porast potranje za energijom delomino e se ublaiti energetskom ekasnou,
no znaajno e zavisiti od tehnolokog razvoja, zakonodavnih normi, standarda,
organizacije poslovnih aktivnosti i ekonomskoj snazi pojedinca, rme kao i svake
zemlje u celini.
Razvoj trita energije, uspostavljanje jedinstvenih pravila funkcionisanja
trita i ekasnost delovanja mehanizama prisile potovanja jedinstvenih
pravila.
Tehnoloki razvoj: iako se razvoj oekuje u svim dimenzijama od proizvodnje
do potronje energije, poseban je izazov razvoj tehnologija koje smanjuju GHG
emisije, nuklearnih elektrana, obnovljivih izvora i energetske ekasnosti, kao i
novih ureaja koji su potrebni graanima i privredi.
Izgraenost i izgradnja mrene infrastrukture, povezanost nacionalnih
mrea i izgraenost transnacionalnih mrea: uticae na strukturu izvora i pra-
vaca snabdevanja, uz pripadajue materijalne i nematerijalne trokove.
Usklaenost (globalne) energetske politike s drugim politikama: i to prvenst-
veno politikama proizvodnje hrane, nauke i tehnolokog razvoja.
Percepcija graana, prihvatljivost i marketing pojedinih tehnologija.
Cena energije za krajnjeg potroaa, koja ukljuuje realne cene zatite
ivotne sredine.
Razvoj meunarodnih odnosa, posebno razvoj institucionalnih odnosa u EU
i proces irenja EU-a.
Postavljanje ogranienja na GHG emisije u proizvodnji, transformaciji, transportu, dis-
tribuciji i potronji energije radi smanjivanja njihove koncentracije u atmosferi, proizvodi
novi parametar u ceni energije: troak smanjenja GHG emisije. Sasvim je izvesno da e
globalna politika smanjenja emisija poveati i trokove energije te e cena smanjenja
GHG emisije biti posledica svih prethodno navedenih uticajnih faktora. Kolika e na kraju
ta cena biti, nezahvalno je prognozirati jer na nju osim globalnih faktora utiu i lokalni,
pa e za svaku zemlju prognoza biti razliita.
Distribucija ove cene na subjekte koji participiraju u energetskom sektoru jednim delom
e biti regulisana stanjem i odnosima na tritu energije i tritu tehnologija, a drugim de-
lom e se rasporediti na dravu, energetske rme, proizvoae opreme i naravno kupce
energije. Konanu cenu smanjenja GHG emisije platie kupci energije, ili direktno kroz
cenu energije ili kroz subvencije drave iz poreza koji se prikupljaju iz prodaje energije.
U kvalitativnom smislu, u jednainu za reavanje postavljenih ciljeva smanjenja GHG
emisija uz zadovoljenje potreba za energijom, potrebno je osim standardnih elemenata
trita energije ukljuiti i dodatne faktore kao to su: sigurnost snabdevanja, oekivanja
u tehnolokom razvoju i potrebna ulaganja u tehnoloki razvoj, pilot projekte i programe
smanjenja trokova novih tehnologija, energetske politike i mera za realizaciju politika te
vreme potrebno za realizaciju.
OSNOVE
INENJERSKE FIZIKE
Fizika se oslanja na iskustva oveka i na jedan mali broj fundamentalnih zakona (zako-
ni ouvanja energije, mase, elektrinog optereenja, koliine kretanja i momenta koliine
kretanja), koji su dobijeni kao rezultat uoptavanja jednog veoma velikog broja eksperi-
menata.
Nekada je zika u sebi obuhvatala sve prirodne nauke kao: astronomiju, hemiju, bi-
ologiju, geologiju, matematiku i druge nauke, stoga je opravdano to se svaka nova
nauka prirode izgrauje na njenoj bazi i upotrebljava metode i sredstva koje otkriva
zika. Slobodno se moe rei da zika slui kao model egzaktnim naukama prirode i kao
temelj na kojem se izgrauju sve ostale prirodne nauke. Takoe zika je nauna osnova
tehnike i savremene tehnologije. Isto tako, zika je eksperimentalna nauka, zato to se
sve njene teorije oslanjaju na eksperimente i zajedno sa iskustvom slue kao jedini dokaz
njihovog potvrivanja.
MOLEKULARNA FIZIKA
Predstavlja deo zike koji izuava strukturu i svojstva materije polazei od tzv.
molekularno-kinetike teorije. Saglasno tome, svako telo (vrsto, teno ili gasovito) sastoji
se iz velikog mnotva veoma malih estica - molekula. Molekuli se mogu sastojati od jed-
nog, dva ili vie atoma. Makroskopske osobine materije (tvari) mogu se bolje razumeti
pomou molekularne teorije materije, tj. posmatrajui ta se dogaa u mikroskopskom
svetu atoma i molekula. Atomi unutar molekula vezani su silama ije je poreklo elektrine
prirode.
Molekularnu i atomsku strukturu mogue je shvatiti samo pomou kvantne zike, te
emo se zadrati samo na kvalitativnom opisu meusobnog delovanja atoma i molekula.
Na slici 1. prikazano je
kako sila zavisi od udaljenosti
dvaju atoma u dvoatomnom
molekulu i odgovarajua
potencijalna energija Ep(r).
Kad su atomi na meusobnoj
udaljenosti, r=ro, molekul je
u ravnotenom stanju, a po-
tencijalna energija je mini-
malna. Kada je udaljenost,
r<ro, atomi se odbijaju ja-
kim silama, za udaljenosti,
r>ro atomi se privlae.
Odgovarajue potencijalne
energije zadovoljavaju us-
lov F=-grad Ep. Jedna od vanijih karakteristika ovakvih sila je zasienost: im se dva
atoma privuku i formiraju molekul, oni vie ne deluju na ostale atome.
Molekuli svake materije nalaze se u nesreenom, haotinom kretanju, pri emu
nijedan smer kretanja nema prednost pred ostalim. Intenzitet tog kretanja zavisi od
temperature materije.
Kod vrstih tela molekuli (atomi) osciluju oko skoro ksnih centara koji su pravilno
rasporeeni formirajui kristalnu reetku. U tenostima su meumolekularne udaljenosti
neto vee, privlane sile slabije, te su molekuli pokretljiviji. U gasovima molekuli su daleko
jedan od drugog, meumolekularne sile vrlo su slabe te se molekuli kreu skoro slobodno
i skoro ne utiu jedan na drugog.
U svim telima estice se neprestano kreu i to kretanje nazivamo toplotno kretanje.
Zbog tog kretanja estice poseduju toplotnu energiju. Na oseaj toplijeg i hladnijeg
zavisi od kinetike energije estica materije s kojom dolazi u dodir. Dovedemo li dva
tela, hladnije i toplije u meusobni kontakt, estice s veom kinetikom energijom u suda-
rima predaju energiju onima s manjom energijom. Na taj nain energija u obliku toplote
prelazi s jednog tela na drugo. Za telo koje pri tom gubi energiju kaemo da je toplije,
a za ono na koje energija prelazi da je hladnije. Prelaz toplote traje sve dok se ne
uspostavi ravnotea. Molekuli koji se bre kreu u toplijem telu predaju svoju energiju
molekulima hladnijeg tela, usporavaju se i toplije telo se hladi; molekuli hladnijeg tela
ubrzavaju se i telo se greje. U termikoj ravnotei srednja kinetika energija istovrsnog
kretanja molekula oba tela je jednaka.
Da bi smo odredili stepen zagrejanosti nekog tela, deniemo temperaturu. Tempera-
tura je u vezi sa srednjom kinetikom energijom molekularnog kretanja. Kad dva
tela imaju jednaku srednju kinetiku energiju kretanja estica (atoma ili molekula), ako ih
Slika 1. Zavisnost sile od udaljenosti izmeu atoma
dovedemo u kontakt, toplotna energija nee prelaziti s jednog na drugo; kaemo da su
tela na istoj temperaturi.
Klasina molekularno-kinetika teorija ne moe objasniti sve pojave o toploti i za pot-
punije opisivanje toplotnih pojava potrebno je upotrebiti kvantnu ziku, to izlazi iz okvira
ove knjige.
TERMODINAMIKA
Termodinamika je deo zike koji prouava toplotna stanja materije, denie makro-
skopska svojstva i utvruje matematike relacije koje takva svojstva (termodinamike
koordinate) povezuju u stanju ravnotee zatvorenih sistema. Jednostavnije reeno, ter-
modinamika je nauka koja izuava pojave nastale meusobnim pretvaranjem toplotne i
drugih oblika energije (mehanike, hemijske, elektrine). Na osnovu iskustva znamo da se
iz mehanikog rada dobija toplota. Znamo da se radom, na primer, trljanjem, mehani-
ka energija pretvara u toplotnu (dobijanje vatre u stara vremena). Ovo pretvaranje je
relativno lagano i potpuno, to znai da se sav utroeni rad pretvara u toplotu. Takoe,
poznato je da se i toplota moe pretvoriti u mehaniki rad. Heron Aleksandrijski zapazio
je da voda grejanjem provri i isparava i da nastala para moe vriti rad. Meutim, ovo
pretvaranje toplote u rad nije jednostavno i nikad nije potpuno. Reavanje odnosa kod
pretvaranja rada u toplotu, odnosno toplote u mehaniki rad, uticalo je da se termodina-
mika razvije kao nauka. Ona je nastala vie iz empirijskih saznanja i praktine potrebe
nego iz teorijskih razmatranja.
Pronalazak parne maine i njena primena u transportu i proizvodnji dovela je do
naglog razvoja industrije koja je zahtevala sve vee i ekonominije maine. Da bi se taj
zahtev zadovoljio, bilo je potrebno da se proue procesi koji se u tim mainama deavaju.
To je bio osnovni i prvi zadatak termodinamike. Zato moemo rei da se termodinamika
javila i razvila kao teorijska osnova termotehnike. Naravno, ona je u svom daljnjem ra-
zvoju izila vrlo brzo iz tih granica i ukljuila se u istraivanja mnogih zikih/zikalnih,
hemijskih i drugih procesa. Dakle, termodinamika se razvila, istorijski gledano, kroz rea-
vanje problema parne maine, odnosno prouavanjem mehanizma pretvaranja toplote u
mehaniki rad. Klasina termodinamika razvila se vie zahvaljujui empirijskim potrebama
nego teorijskim razmatranjima. Naime, kada je krajem 18. veka pronaena parna mai-
na i kada se poetkom 19. veka poela iroko primjenjivati postalo je interesantno koliko
se rada moe dobiti iz toplote. Trebalo je odrediti kvantitativni odnos izmeu toplote i
mehanikog rada, odnosno raznih oblika energije.
Termodinamika se razvila iz saznanja dobijenih eksperimentima i zasniva se na eks-
perimentalno utvrenim zakonima, tj. zakonima termodinamike. Spomenimo ih:
Prvi postulat ravnotee govori da svaki sistem prirodnih tela tei ravnotenom
stanju, a kada ga postigne, sistem vie nije sposoban da se sam od sebe mer-
ljivo promeni.
Drugi postulat ravnotee govori, ako je jedno od dvaju tela, koja se nalaze
u toplotnoj ravnotei, u ravnotei s nekim treim telom, onda je u ravnotei s
tim telom i drugo od dvaju tela. Drugi postulat ravnotee naziva se i nultim
zakonom termodinamike.
Prvi zakon termodinamike je proirenje opteg prirodnog zakona na toplotne
pojave. To je zakon o ouvanju/odranju i pretvaranjima/transformacijama en-
ergije.
Drugi zakon termodinamike ukazuje na smer odvijanja procesa koji se deavaju
u prirodi koja nas okruuje i izraava osobenost tih procesa.
Trei zakon termodinamike omoguuje da se jednoznano odredi vana
termodinamika veliina stanja entropija.
STANJA MATERIJE
Posmatranjem okolnog sveta zapaamo da u njemu do izraaja dolaze dve tenden-
cije. Jedna od njih nastoji da materiju to vie iri/raseje, a druga da je to vie skupi.
Posledica prve tendencije je velika rairenost/rasejanost materije i ogromna svemirska
rasprostranjenost. Delovanje druge tendencije ogleda se u privlanim silama koje vladaju
u mikro-svetu (nuklearne sile u jezgru atoma, elektrine sile izmeu jezgra i elektrona) i
u makro-svetu kao to je sila gravitacije u Svemiru. Stoga moemo zamisliti da postoje
i takva stanja kod kojih prevladava jedna od ovih tendencija. Dolazimo do idealnog
gasnog stanja, gde nema uticaja privlanih sila meu molekulima, pa meu njima vlada
potpuni nered, i do idealnog krutog stanja, gde je poloaj jedne estice strogo uslovljen
poloajem druge estice i prema tome vlada potpuni red.
Izmeu ovih graninih idealnih stanja susreemo se sa stanjima kod kojih se uoavaju
obe tendencije. Polazei od idealnog gasnog stanja prema idealnom krutom stanju pos-
toje stvarna stanja:
idealno gasno stanje
realni gasovi
tenosti
neidealne krute materije
idealno kruto stanje.
Porast uticaja privlanih sila meu molekulima ogleda se i u promeni nekih svojstava
pojedinih stanja, npr. u otporu koje pojedino stanje prua sili koja nastoji promeniti njihov
oblik ili zapreminu/volumen.
OSNOVNE TERMODINAMIKE VELIINE STANJA
Da bi mogli potpuno denisati stanja materije potrebno je poznavati neke zikalne
veliine koje ta stanja opisuju, a nazivaju se veliine stanja. Razlikujemo dva skupa: os-
novne termodinamike veliine stanja i toplotne veliine stanja. Prvo emo se upoznati s
osnovnim veliinama stanja, a to su: zapremina/volumen, pritisak i temperatura.
Zapremina je prostor to ga ispunjava zadata masa neke materije. Pri konstantnim
zikalnim uslovima, zapremina materije zavisi od mase materije. Zbog toga se kao osnov-
na termodinamika veliina stanja radije koristi specina zapremina, a to je zapremina
koju zauzima jedinica mase materije.
v = V/ m
v = specina zapremina, m
3
kg
1
V = ukupna zapremina, m
3
m = masa materije, kg
Specine veliine se, dakle, odnose na 1 kg materije. Drugi zikalni uslovi, kao to
je promena temperature ili pritiska, mogu dakako promeniti zapreminu kao i specinu
zapreminu. Reciprona vrednost specine zapremine je gustina materije:
p = 1/v = m/V, [kgm
-3
].
Pritisak, p je sila koja deluje normalno na jedinicu povrine.
p = F/A, [N m
2
].
Kod tenosti i gasova pritisak deluje
na graninim povrinama i unutranjosti
sistema. Sila, F moe biti izazvana vlas-
titom teinom medijuma ili spoljanjim
optereenjem.
Pritisak zbog vlastite teine zavisi od
visine tenosti ili gasa. esto je, meutim,
spoljanje optereenje tako veliko da se
pritisak izazvan vlastitom teinom moe
zanemariti. U tom sluaju je pritisak izme-
ren na bilo kom mestu u sistemu priblino
jednak. Kod sistema koje susreemo u
nauci o toploti, promena pritiska s visi-
nom kod gasova se moe zanemariti i
merodavno je spoljanje optereenje, ali
kod tenosti treba esto voditi rauna i
o visini stuba tenosti. Razlikujemo apso-
lutni pritisak, nadpritisak i snieni priti-
sak ili podpritisak (vakuum).
Slika 2. Pritisak zbog vlastite teine
Slika 3. Pritisak zbog spoljanjeg optereenja
Nadpritisak i snieni pritisak odnose se na atmosferski pritisak, dok je apsolutni priti-
sak ukupni pritisak kojim deluje gas ili para. Apsolutni pritisak predstavlja zbir baro-
metarskog i manometarskog pritiska, tj.
p
a
= p
b
+ p
m
Ako je pritisak u nekoj po-
sudi manji od barometarskog, taj
podpritisak ili vakuum oitava se
na vakuummetru. U tom sluaju
apsolutni pritisak je jednak ra-
zlici barometarskog pritiska i
vrednosti koju pokazuje vakuum-
metar, tj.
p
a
= p
b
- p
v
Treba napomenuti da samo
apsolutni pritisak predstavlja veliinu stanja. Na sledeoj slici dat je prikaz pritiska u
odnosu na okolni pritisak.
Jedinica pritiska u SI sistemu je
Nm
-2
= Pa
Vea jedinica je bar
bar = 10
5
Pa.
Temperatura je termika veliina stanja koja oznaava meru srednje kinetike en-
ergije molekula. Razmotrimo dva ravnotena postulata.
PRVI POSTULAT RAVNOTEE
Ako se dva tela, ija se toplotna stanja razlikuju, dovedu u meusobnu vezu, njihova
stanja e se menjati toliko dugo dok se ne uspostavi ravnotea. Pri tome se izjednauju ta
tela u svim svojstvima, npr. temperaturi, pritisku itd. Ako su oni izolovani od ostalog sveta,
tj. od okoline, na njima ne dolazi do promena. Taj iskustveni podatak moemo izraziti kao
prvi postulat ravnotee klasine termodinamike i on glasi: svaki sistem prirodnih tela tei
ravnotenom stanju, a kada ga postigne, nije vie sposoban da se sam od sebe merljivo
promeni. To vai samo za podruja na kojima se njegova vrednost moe izriito potvrditi
bilo iskustvom ili misaonim razmatranjima.
Slika 4. Prikaz pritiska u odnosu na okolni pritisak
DRUGI POSTULAT RAVNOTEE ILI NULTI ZAKON TERMODINAMIKE
Iz iskustva znamo da ako je neko telo A u toplotnoj ravnotei s telom B i s telom C,
onda su i tela B i C u meusobnoj toplotnoj ravnotei. Ovaj ravnoteni postulat naziva se
i nulti zakon termodinamike.
Na osnovu ovih iskustvenih zakona moemo uporeivati toplotna stanja dvaju tela.
Neko telo, npr. toplomer, doveemo u uzastopni dodir s onim telima ija toplotna stanja
uporeujemo, pri emu se tokom nekog vremena postie toplotna ravnotea izmeu poje-
dinog od tih tela i toplomera.
Poznato je da se kod promene temperature menjaju i neka zika svojstva tela, npr.
zapremina, elektrini otpor, elektromotorna sila, intenzitet isijavanja itd. U instrumentima
kojima se meri temperatura koriste se upravo ta svojstva materije. Za jedinicu mere tem-
perature uzima se 1 . On se odreuje tako da se veliina promene neke osobine materije,
npr. zapremine izmeu odabranih taaka (vorinih) podeli na jednake delove. vorine
toke kod Celsiusove temperaturne skale kod pritiska od 1.01325 bara su taka topljenja
leda, 0 C i taka kljuanja vode 100 C. Podelom stuba ive izmeu ovih taaka na 100
jednakih delova dobijen je 1 C. Tako je dobijena empirijska temperaturna skala. Ako se
ova skala uporedi sa skalom koju dobijemo na isti nain, ali pomou alkohola utvrdiemo
razlike koje su posledica razliitog ponaanja ive i alkohola.
Jedina materija ije toplotno irenje/rastezanje s povienjem temperature nije promen-
ljivo je idealni gas. On se pri p = konst., za svaki C iri za 1/273.15 zapremine koju
zauzima kod 0 C. Budui da se idealni gas linearno iri s povienjem temperature on
daje egzaktno podeljenu skalu koja se naziva termodinamika skala. Kao vorina taka
ove skale usvojena je 1954. godine, umesto take topljenja leda kod 0 C, trojna taka
vode 0.01 C kod pritiska od 6.11 mbar kod koje istovremeno postoji led, voda i para.
Ako se idealni gas hladi za 273.16 C, polazei od trojne take vode, a zapremina
ostaje konstantna, pritisak mora pasti na nulu. Ovoj apsolutnoj nulataki temperaturna
vrednost je nula. Na njoj se zasniva Kelvinova temperaturna skala koja ima istu podelu
kao i Celzijusova.
DEFINISANJE STANJA MATERIJE
Da bi mogli potpuno denisati neko stanje materije neophodno je upoznati neke
veliine stanja pomou kojih se mogu izraunati i ostale veliine. Neke od tih veliina mogu
se direktno meriti mernim instrumentima, a druge, koje nisu direktno dostupne merenju,
mogu se pomou prikladnih jednaina relativno jednostavno izraunati. Od veliina koje
se direktno mogu meriti pomenimo zapreminu/volumen, V, masu, m, pritisak, p i tem-
peraturu, T materije koja se nalazi u nekom sistemu, a od veliina koje se ne mogu meriti
direktno pomenimo unutranju energiju, u, entalpiju, h i entropiju, s. Veliine stanja koje
moemo direktno meriti meusobno povezuje matematiki izraz koji nazivamo jednaina
stanja. Pomou jednaine stanja mogu se, za neko stanje, iz zadatih veliina odrediti i
ostale veliine koje ta jednaina povezuje.
Budui da kod idealnih gasova nema privlanih sila izmeu molekula, postoji jednaina
stanja, koja uopteno vai za takve gasove i naziva se jednaina stanja idealnih gaso-
va. im se ponu javljati privlane sile meu molekulama, dolazi do odstupanja od te
jednaine. Tako se kod realnih gasova moraju koristiti korekcioni koecijenti i pojavljuje se
vei broj usvojenih formula za jednainu stanja, a koje zadovoljavaju u manjoj ili veoj meri.
Tu je nemogue postaviti jednainu koja bi generalno vaila, zbog toga to do izraaja
dolazi individualnost pojedine materije kao posledice delovanja razliitih privlanih sila.
Kod tenosti i krutih materija zato nema jednaina stanja, nego izvestan broj zakonitosti i
zavisnosti za pojedine veliine stanja. Mi emo posmatrati, uglavnom, gasno stanje.
JEDNAINA STANJA IDEALNOG GASA
Veliine stanja koje smo upoznali, tj. p, v i T, meusobno su zavisne. Ta zavisnost moe
biti izraena analitikom jednainom, grakonom ili tabelom. Poznavanje te zavisnosti
je nuno da bi se mogla izvriti kvantitativna analiza stanja radnog tela. Najpriklad-
nije izraavanje zavisnosti meu osnovnim parametrima stanja predstavlja analitika
jednaina koja ima oblik
f(p, v , T) = 0
Prema tome, ako su poznate dve od ovih veliina, trea se moe izraunati iz odnosa
p = f
1
(v , T)
v = f
2
(p , T)
T = f
3
(p , v)
Budui da prikazana jednaina odreuje stanje tela, ona se naziva jednaina stanja.
Da bi se dolo do jednaine stanja postoje dva naina: eksperimentalni, koji se zas-
niva na ogledima, i analitiki, koji se izvodi iz kinetike teorije gasova. Oba naina do-
vode do istog rezultata. (Kod eksperimentalnog odreivanja upotrebljen je vazduh, a to
je permanentni gas koji kod obinih uslova uvek malo odstupa od ponaanja idealnih
gasova. Realni gasovi se pribliavaju idealnom ponaanju kada su izloeni malom pritisku
i visokoj temperaturi to dovodi do veih udaljenosti meu molekulima i do opadanja
delovanja privlanih sila.)
NORMALNI USLOVI
U termodinamici se esto susreemo s pojmom normalni uslovi. Oni se pripisuju stanju
koje je okarakterisano pritiskom od 1.013 bara i temperaturom od 0 C. Ponekad se za
normalne uslove uzima stanje okarakterisano pritiskom od 0.98 bara i temperaturom od
15C. Ovakvi uslovi se retko koriste, a nazivaju se normalni tehniki uslovi.
GASNI ZAKONI
Gasovi se razlikuju od vrstih tela i tenosti i
po tome to tee da zauzmu to veu zapreminu
(celu zapreminu koja im stoji na raspolaganju),
vrei pritisak na zidove suda. Pri promeni zapr-
emine gasa menjae se i pritisak, ukoliko tem-
peraturu odravamo konstantnom.Uporednim
merenjem zapremine i pritiska, pri konstantnoj
temperaturi, pokazuje se da je zapremina gasa
obrnuto srazmerna pritisku, tj.:
V
1
/V
2
= P
2
/P
1
V
1
P
1
= V
2
P
2
= const ,
odnosno, proizvod pritiska i zapremine gasa
pri stalnoj temperaturi je konstantan. Ovo je
sadraj Bojl-Mariotovog zakona. Na sledeoj
slici dat je graki prikaz ovog zakona. Kriva na
slici je ravnostrana hiperbola koju nazivamo jo
i izoterma.
Ranije smo ve videli da se pri zagrevanju
ire vrsta tela i tenosti. Gasovi se, takoe ire
i to znatno vie. Na prethodnom primeru prouili
smo promenu zapremine gasova pri konstant-
noj temperaturi (pa se u ovom sluaju ne radi o
termikom irenju). Razmotrimo sada sluaj prika-
zan na sledeoj slici.
U cilindru sa nalazi gas na pritisku P
1
, koji zauzima zapreminu V
1
, na temperaturi T
1
.
Cilindar je zatvoren klipom mase m
k
koji moe da, bez trenja, kliza po zidovima cilindra.
Ako je klip u ravnotei onda je, po II Njutnovom zakonu, suma svih sila koje na njega deluju
jednaka nuli, a to znai da je zbir sile pritiska kojom atmosfreski vazduh deluje odozgo
i sile tee koja deluje na klip, jednak sili pritiska kojom gas deluje odozdo. Ako dno cil-
indra dovedemo u kontakt sa grejaem doi e do zagrevanja gasa na temperaturu T
2
,
koji e se zbog toga iriti i potisnuti klip na gore do uspostavljanja novog ravnotenog
stanja. Dakle, dolo je do promene zapremine gasa do V
2
. Kako je atmosferski pritisak
nepromenjen (P
0
= const), kao i masa klipa, da bi bili ispunjeni uslovi ravnotee pritisak
gasa je morao ostati konstantan (P
2
= P
1
= const). Uzastopnim merenjem zapremine i
temperature gasa moe se pokazati da je:
V
1
/T
1
= V
2
/T
2
= .... = V/T = const ,
Slika 5. Graki prikaz Bojl-Mariotovog
zakona
Slika 6. Cilindar sa gasom
tj. pri konstantnom pritisku odnos zapremine i temperature gasa je konstantna veliina,
to predstavlja Gej-Lisakov zakon.
Zamislimo sada da je klip sa prethodne slike ksiran za zidove suda i da se ne moe
pomerati. Time je obezbeeno da zapremina gasa u cilindru bude konstantna. Zagrevan-
jem gasa menjae se njegova temperatura, gas e pokazivati tenju da se iri i povea
svoju zapreminu, to e biti onemogueno injenicom da je klip nepokretan. Zbog toga e
rasti pritisak gasa na klip cilindra i to tako da je:
P
1
/T
1
= P
2
/T
2
= ... = P/T = const ,
odnosno, pri konstantnoj zapremini idealnog gasa odnos pritiska i temperature gasa
je konstantna veliina. Ovo je tzv. arlov zakon.
Objedinjujui sva tri gasna zakona moemo izvesti jedinstven zakljuak:
PV/T = const ,
pri emu se moe pokazati (eksperimentalno) da je konstanta u gornjem izrazu jedna-
ka proizvodu broja molova i univerzalne gasne konstante. Tako se i na ovaj, empirijski
(iskustveni) nain dolo do jednaine stanja idealnih gasova.
REALNI GASOVI
Ranije je reeno da se svi gasovi slino ponaaju i da se na njih mogu primeniti zakoni
koji vae za idealnie gasove, u uslovima visoke temperature i niskog pritiska (ili male
gustine). Ako to, meutim, nije sluaj, onda se gasovi veoma razlikuju i na njih se ne moe
primeniti model idealnog gasa (pre svega, ne mogu se zanemariti meumolekulske inter-
akcije), niti vai jednaina stanja idealnog gasa, bez unoenja odreenih popravki. Te
popravke je uveo Van der Vals, pa je po njemu jednaina stanja primenljiva na realne
gasove i dobila ime.
Molekuli realnog gasa nisu materijalne take, ve se mogu tretirati kao krute sfere
prenika d. To znai da se ni jedan molekul realnog gasa ne moe pribliiti zidu suda na
manje rastojanje od d/2, niti rastojanje izmeu centara dva molekula moe biti manje od
d. To takoe znai da molekulima realnog gasa ne stoji na raspolaganju ista zapremina
u kojoj se mogu kretati kao jednakom broju molekula idealnog gasa u istom sudu, ve
manja. Koliko je ona manja zavisi od veliine molekula konkretnog gasa. Dakle, ako je
jednom molu idealnog gasa na raspolaganju zapremina V
m
= V/n, gde je V zapremina
suda, a n broj molova gasa, onda jednom molu realnog gasa u istom sudu na raspola-
ganju je zapremina Vm - b, gde se konstanta b odreuje eksperimentalno.
Zbog smanjenja zapremine poveava se broj udara molekula gasa o zidove suda, tj.
raste pritisak i smanjuje rastojanje izmeu molekula to znai da rastu meumolekulske in-
terakcije. Da bismo shvatili kakva je veza izmeu poveanja broja interakcija (i poveanja
pritiska) i smanjenja zapremine, posmatrajmo sud u kome se nalaze estice idealnog gasa
(materijalne take) kroz koji prolazi zamiljena ravan. Svaka estica gasa sa jedne (npr.
leve) strane ravni interaguje i sa k estica sa druge strane ravni, a i ove sa njima. Umesto
da estice idealnog zamenimo esticama realnog gasa (i time smanjimo zapreminu koja
svakoj estici stoji na raspolaganju da unutar nje deluje na druge estice), jednostavnije
za razumevanje je da zadrimo estice idealnog gasa, ali im poveamo broj unutar iste
zapremine. Recimo da smo udvostruili broj estica gasa. To sada znai da svaka estica
sa leve strane ravni interaguje sa 2k estica sa desne strane, ali i da svaka sa desne
strane interaguje sa 2k estica sa leve. Dakle, ukupan broj interakcija uveao se etiri
puta (sa kvadratom porasta broja estica). To znai, ako se vratimo na razmiljanje um-
esto o broju estica, na zapreminu koja jednom istom broju stoji na raspolaganju, da to
je zapremina manja to je broj interakcija vei i to sa kvadratom te zapremine. Zbog toga
raste pritisak i ako je on u sluaju idealnog gasa bio P, u sluaju realnog gasa bie P +
a/V
2
m
, gde je a konstanta koja se odreuje eksperimentalno.
Dakle, jednaina koja opisuje stanje realnih gasova (za jedan mol) glasi:
(P + a/V
2
m
) (V
m
b) = RT
VEZA IZMEU TOPLOTE I RADA
Na sledeoj slici predstavljen je cilindar iji su zidovi napravljeni od termoizolacionog
materijala, kao i laki klip koji ga zatvara i koji moe bez trenja da klizi du zidova suda.
Cilindar je ispunjen idealnim gasom. Parametri koji opisuju stanje gasa su, kako smo ve
ranije naglasili, pritisak, temperatura i zapremina.
Temperatura gasa moe se kontrolisati dodavanjem koliine toplote (Q) iz rezervoara
toplote (grejaa) na koji je cilindar postavljen. Pritisak gasa se moe kontrolisati do-
davanjem ili uklanjanjem olovnih kuglica koje se nalaze u posudi kojom je pritisnut klip.
Zapremina se kontrolie tako to se klip moe ksirati za zidove suda. Neka su param-
etri gasa u poetnom stanju: V
p
, P
p
, T
p
, to moemo predstaviti takom p na P-V dijag-
ramu. Naime, uobiajeno je, a i vrlo korisno, da
se promene stanja gasa predstavljaju na graku
na kome je pritisak na ordinatnoj, a zapremina
na apscisnoj osi i takav grak se naziva P-V di-
jagram. Nekoliko takvih dijagrama prikazano je
na sledeoj slici (dijagrami od I do V). Promenom
jednog ili vie parametara stanja, gas moemo iz
poetnog prevesti u neko konano stanje, koje je
reprezentovano takom k na dijagramima. Taki k
odgovaraju parametri T
k
, P
k
, V
k
. Nain na koji gas
prelazi iz poetnog u konano ravnoteno stanje
naziva se termodinamiki proces. Termodinamiki
proces odvija dovoljno sporo da se i sva meu
stanja gasa mogu smatrati ravnotenim stanjima.
Slika 7. Izolovani cilindar
Slika 8. P-V dijagrami
Pretpostavimo da smo uklanjanjem nekoliko olovnih kuglica, gasu dozvolili da se iri i
potisne klip na gore za neko dx, delujui silom
F
. Tada je rad koji je izvrio gas:
cos 0
k
p
V
V
dV
dA F dx F dx Fdx F PdV A PdV
s

= = = = = =
Kao to vidimo rad je pozitivan, A>0.

Isto bismo dobili i da je broj kuglica nepromenjen, to bi znailo da je pritisak kon-
stantan, a da smo npr. grejali gas dodajui mu iz rezervoara toplote neku koliinu toplote
(Q>0). Zbog tenje da se pri zagrevanju iri gas bi delovao na klip tako da se on pomeri
na gore za dx, pa bi rad takoe bio pozitivan. Ono to je u ova dva sluaja razliito je
nain na koji je gas preao iz jednog stanja (V
p
) u drugo stanje(V
k
), odnosno, u pitanju je
razliit termodinamiki proces. Razliita je i koliina toplote koju je gas razmenio sa okoli-
nom, ali i rad koji je izvrio. Naime, geometrijska interpretacija integrala, u gornjem izrazu
za rad, je da on predstavlja povrinu ispod krive P = P(V) koja je na slikama rarana. Sa
njih se jasno vidi da rad zavisi (povrina slika nije ista) od vrste termodinamikog procesa.
Takoe se vidi da je mogue nai proces (pabk, dijagram IV)takav da je prelazak gasa
iz poetnog u konano stanje praen vrenjem proizvoljno malog ili proizvoljno velikog
(pabk, dijagram V) rada od strane gasa.
Ukoliko bismo dodali nekoliko kuglica, klip bi bio potisnut na dole, kao i u sluaju hl-
adjenja gasa (Q<0). Tada bi ugao izmeu sile kojom gas deluje na klip i pomeraja klipa
bio , pa je jasno (iz gornjeg izraza za rad) da bi rad koji gas vri bio negativan (A<0).
U tom sluaju kaemo da je izvren rad nad gasom. Takoe je mogu proces prelaska
gasa iz poetnog u konano stanje pri kome nema razmene toplote sa okolinom (Q = 0),
a da gas vri rad ili se nad gasom vri rad. I na kraju, mogue je da bez obzira na to da
li gas prima toplotu ili je predaje okolini, rad bude jednak nuli. Iz izraza za rad vidimo
da je to sluaj kada je dV = 0, odnosno, kada se u termodinamikom procesu menja stanje
bez promene zapremine. Ovom sluaju odgovaraju procesi pa na dijagramima III, IV i V,
odnosno ak na dijagramu II.
Da zakljuimo: koliina toplote koju gas razmenjuje sa okolinom prelazei iz jednog
u drugo ravnoteno stanje, kao i izvreni rad pri tome, zavisi od vrste termodinamikog
procesa, odnosno od naina na koji se ta promena odvija.
Moe se pokazati da, osim Q i A, od vrste termodinamikog procesa zavisi i Q+A,
QA, itd. ali veliina koja je jednaka razlici razmenjene toplote i izvrenom radu (Q) ne
zavisi. Ova razlika zavisi samo od poetnog i konanog stanja gasa, odnosno vrednosti
parametara gasa u tim stanjima. Zbog toga ova razlika ima i svoje posebno ime i naziva
se unutranja energija gasa (U).
UNUTRANJA ENERGIJA GASA
Energija jednog molekula gasa sastoji se od njegove kinetike i potencijalne energije:
E
1
= E
k1
+ E
p1
Kinetika energija molekula predstavlja zbir kinetike energije translatornog kretanja
centra mase molekula, rotacije molekula i oscilacije atoma unutar molekula:
E
k1
= E
k1tr
+ E
k1ror
+ E
k1vib
dok je potencijalna energija uslovljena poloajem atoma u molekulu i poloajem
molekula u polju drugih molekula (u sluaju idealnih gasova ovaj se doprinos zane-
maruje jer ne postoje interakcije izmeu molekula).
Unutranja energija gasa predstavlja zbir energija svih molekula tog gasa:
1
1
,
N
i
i
U E N E
=
= =
gde je
1
E

srednja energija jednog molekula.
Kako je:
1
2
i
E kT =
dobija se da je unutranja energija:

.
2 2
V
i i
U NkT nRT nC T = = =
Konstanta i u izrazu za unutranju energiju predstavlja broj stepeni slobode za odreeni
molekul i iznosi i = 3, za jednoatomne molekule (molekule tipa He, Ne, Ar,...), odnosno i =
5 za dvoatomne molekule (molekule tipa N
2
, O
2
, H
2
, itd.).
Konstanta
2
V
i
C R =
(R je univerzalna gasna konstanta), naziva se toplotni kapacitet pri konstantnoj
zapremini. Za odreeni gas ima uvek istu vrednost, zavisi samo od broja stepeni slobode
molekula i ne zavisi od vrste procesa kroz koji gas prolazi. Osim to se iz samog izraza za
C
V
vidi, u prethodnoj reenici je i posebno naglaeno da se radi o karakteristici gasa koja
ne zavisi od vrste procesa, da bi se jo jednom istakla injenica da ni unutranja energija
ne zavisi od vrste procesa kroz koji gas prolazi, odnosno od naina na koji gas prelazi iz
poetnog u konano stanje, ve samo od tih stanja, preko parametra T. Zato za unutranju
energiju kaemo da je prava funkcija stanja.
PRVI ZAKON TERMODINAMIKE
Razmenjena koliina toplote gasa sa okolinom jednaka je zbiru promene njegove
unutranje energije i izvrenom radu u termodinamikom procesu u kom gas uestvuje, tj.:
'
Q dU d A = +
U matematikom zapisu Prvog zakona termodinamike koriene su pomalo neuobiajene
oznake. Kako gas ne moe da poseduje toplotu (podsetimo se, toplota je energija koju
on razmeni sa drugim telom, tj. okolinom), onda ona ne moe ni da mu se promeni, ve
oznaava elementarno malu razmenjenu toplotu. Slino, gas ne poseduje rad, ve ga vri
ili se nad njim rad vri, pa shodno tome oznaka d` predstavlja elementarno mali izvreni
rad, odnosno rad izvren pri elementarno maloj promeni stanja gasa. S druge strane,
gas poseduje unutranju energiju, pa je mogue i da mu se ona promeni. Re je o pravom
diferencijalu funkcije unutranje energije.
Koristei izraze za unutranju energiju i rad, Prvi zakon termodinamike moemo napi-
sati i kao:
.
V
Q nC dT PdV = +
PRVI ZAKON TERMODINAMIKE I TERMODINAMIKI PROCESI
Kako je ranije reeno, gas moe da pree iz jednog u drugo ravnoteno stanje na
razliite naine. Ipak, etiri termodinamika procesa smatramo osnovnim i njima emo se
detaljnije baviti. To su: izotermski, izohorni, izobarni i adijabatski proces. U ovom odeljku
zadatak nam je da primenimo Prvi zakon termodinamike na ova etiri procesa.
IZOTERMSKI PROCES
Izotermski proces promene stanja gasa od poetnog (stanje 1) do konanog (stanje 2)
predstavljen je na sledeoj slici.
Kriva kojom se on predstavlja se naziva izoterma. To je takav proces pri kome gas ne
menja svoju temperaturu. Dakle:
T = const dT = 0
Ako ovo zamenimo u Prvi zakon termodinamike
dobijamo:
'
Q d A PdV = =
Dakle, razmenjena koliina toplote u celom pro-
cesu je:
k
p
V
V
Q PdV =
Koristei jednainu stanja idealnog gasa priti-

sak moemo izraziti preko temperature i zapr-
emine, pa dobijamo:
ln
k
p
V
Q A nRT
V
= =
Ukoliko se proces odvija u smeru oznaenom na prethodnoj slici (12), tj. u smeru
rasta zapremine, onda je kolinik
1
k
p
V
V

,
Slika 9. Izotermski proces
pa je
ln 0 0,
k
p
V
i Q
V

to znai da gas mora da primi toplotu od okoline da bi se ovaj proces odigrao.
Ujedno, sva primljena toplota troi se na vrenje rada. Ako se proces odvija u suprotnom
smeru, odnosno ako je konano stanje stanje koje odgovara manjoj zapremini od poetne,
onda gas predaje toplotu okolini i nad njim se vri rad:
1 ln 0 0.
k k
p p
V V
Q A
V V
=
IZOHORNI PROCES
Na sledeoj slici je prikazan proces promene
stanja idealnog gasa pri kome zapremina gasa
ostaje nepromenjena. To je izohorni proces, a kriva
(zapravo, prava) kojom se on predstavlja se naziva
izohora.
Dakle,:
( )
0 0
k k
p p
V
T T
V V
T T
V k p
V const dV dA Q dU nC dT
Q nC dT nC dT
Q nC T T
= = = = =
= =
=

Primenom prvog zakona termodinamike dobili smo da pri izohornom procesu nema
vrenja rada, ve se ukupna koliina toplote troi na promenu unutranje energije. Gornji
izraz e biti pozitivan (to znai da gas mora da primi tu koliinu toplote) ako je konana
temperatura vea od poetne. Da li je to sluaj sa procesom prikazanim na naoj slici
znaemo ako primenimo jednainu stanja idealnog gasa (PV = nRT) iz koje se vidi da pri
konstantnoj zapremini opadanju pritiska odgovara opadanje temperature, pa je
0 0.
k p k p
T T T T Q
Znai da je u ovom procesu gas predao okolini koliinu toplote Q i da mu se smanjila
unutranja energija. Da je smer procesa bio obrnut (strelica od take 2 ka taki 1) to bi
odgovaralo poveanju pritiska, odnosno poveanju temperature pa bi Q bilo pozitivno,
to bi znailo da se proces odvija uz utroak toplote koju bi gas primio od okoline.
Slika 10. Izohorni proces
IZOBARNI PROCES
Izobarni proces je proces koji se odvija pri kon-
stantnom pritisku (P=const). Na sledeoj slici pred-
stavljen je krivom (pravom) koja se naziva izobara.
Primena I zakona termodinamike daje:
k k
p p
T V
V V
T V
Q nC dT PdV Q nC dT P dV = + = +

Koristei se jednainom stanja idealnog gasa
uvodimo smenu:
nR nR
PV nRT V T dV dT
P P
= = =
( )
k k k
p p p
T T T
V V
T T T
nR
Q nC dT P dT n C R dT
P
= + = +

( )
p k p
Q nC T T =
Ovde je uvedena nova konstanta:
2
2
p V
i
C C R R
+
= + =
koja se naziva toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku i koja takoe zavisi samo od
vrste gasa, odnosno od broja stepeni slobode molekula gasa. Inae i odnos toplotnih ka-
paciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini je konstanta koja ima svoj naziv
i to eksponent adijabate ili konstanta adijabate:
2
p
V
C
i
C i
+
= =
Da li gas u izobarnom procesu prima ili oslobaa toplotu znaemo ako ispitamo pozi-
tivnost izraza za Q, to, oigledno, zavisi od toga da li se proces odvija u smeru porasta
ili smanjenja temperature. Dakle ako se proces odvija u smeru rasta zapremine (kao na
slici), onda iz jednaine stanja idealnog gasa sledi da pri konstantnom pritisku mora rasti
i temperatura, pa je
0 0
k p k p
T T T T Q
gas je primio toplotu. U sluaju da strelica pokazuje takav smer odvijanja procesa koji
vodi smanjenju zapremine, zakljuak e biti obrnut.
Slika 11. Izobarni proces
ADIJABATSKI PROCES
Adijabatski proces je proces koji se odvija bez
razmene toplote sa okolinom to se moe postii na
dva naina:
termodinamiki sistem je idealno toplotno
izolovan od okoline ili
proces se odvija veoma brzo, gotovo trenutno,
tako da termodinamiki sistem (gas) prosto
ne stigne da razmeni toplotu sa okolinom.
Kriva kojom se adijabatski proces predstavlja na
P-V dijagramu se naziva adijabata i predstavljena
je na slici zajedno sa izotermom da bismo istakli
injenicu da je to kriva koja veoma lii na izoter-
mu, samo je strmija od nje. Razlog tome je injenica
da pri ovom procesu pritisak opada (u obrnutom
smeru i da raste) bre nego u sluaju izotermskog procesa jer ne samo da se zapremina
poveava nego i opada temperatura.
Primenom I zakona termodinamike dobijamo:
' '
0 Q dU d A dU d A = + = =
to znai da se rad vri na raun unutranje energije.
Jednaina koja opisuje promene stanja u adijabatskom procesu moe se napisati na
tri ekvivalentna naina:
PV const
=
,
1
TV const

=
,
1
TP const
=
.
POVRATNI I NEPOVRATNI PROCESI
U prethodnom odeljku smo razmotrili vie razliitih procesa pomou kojih se
termodinamiki sistem (u naem razmatranju, idealan gas) prevodi iz jednog stanja
ravnotee u neko drugo stanje ravnotee. Pri tom smo pod pojmom ravnotee podra-
zumevali takvo stanje gasa u kojem se njegovi parametri stanja (pritisak, temperatura i
zapremina) ne menjaju bez spoljanjih uticaja. Ako to nije sluaj, sistem nije u ravnotei.
Uopteno, pod pojmom procesa moemo smatrati sve promene na telima (ili sistemima
tela) koje menjaju stanje tog tela, a ako ih moemo tretirati metodama termodinamike
nazivamo ih termodinamikim procesima.
Slika 12. Adijabatski proces
Svakodnevno iskustvo nas ui da su u prirodi neki dogaaji (procesi) nemogui i nikada
se ne deavaju, dok su neki drugi mogui, ali se odigravaju samo u jednom smeru. Na
primer, pouzdano znamo da predmet koji se nalazi na stolu, nikada nee sam od sebe da
poskoi, da se zagreje, ili da se deformie. Za ovakve dogaaje bilo bi potrebno uloiti
neku energiju. Takoe, molekuli vazduha u prostoriji nikada se nee pomeriti svi u jedan
kraj prostorije, nikada se nee dogoditi da, zbog hlaenja, kafa u olji pone spontano
da se vrti, niti je mogue da se jedan kraj metalne kaiice, koja lei na stolu, zagreje, a
drugi kraj da se ohladi.
Meutim, procesi koji se odvijaju u suprotnom smeru od navedenih su mogui i
deavaju se sasvim spontano. Naime, ako u jednom kraju prostorije otvorite ventil na boci
sa komprimovanim vazduhom, on e se vrlo brzo proiriti po itavoj prostoriji. Meajui
kafu kaiicom, vi ste joj predali energiju (kinetika energija rotacije).Posle nekog vre-
mena kafa e prestati da se okree (usled trenja sa zidovima oljice i unutranjeg trenja
izmeu slojeva tenosti) dok e viak energije biti pretvoren u unutranju energiju i tem-
peratura kafe e neznatno porasti u odnosu na temperaturu okoline. (Razmislite: zato,
onda, krunim pokretima kaike hladite vruu supu?) Takoe, ako na sto spustite kaiicu
iji je jadan kraj zagrejan, a drugi ne, posle izvesnog vremena uoiete da su tempera-
ture krajeva izjednaene. Mnogo je slinih primera iz svakodnevnog ivota koji se spon-
tano odvijaju samo u jednom smeru i nikada se ne mogu odigrati u suprotnom. Takve pro-
cese nazivamo nepovratnim ili ireverzibilnim procesima. Sa stanovita kinetike teorije i
zakona statistike, moemo rei da se spontano mogu odigrati samo oni procesi koji vode
u stanje vee verovatnoe. (Mnogo je vea verovatnoa da veliki broj molekula vazduha
zauzme celu zapreminu prostorije, nego da su svi skoncentrisani u jednom delu prostorije.
Razlika ovih verovatnoa je utoliko vea, ukoliko je broj molekula vei).
Postavlja se pitanje: Da li su u prirodi mogui povratni ili reverzibilni procesi? Pod
tim pojmom smatrali bismo procese koji bi se na potpuno spontan nain odvijali u dva
suprotna smera, to bi znailo da se verovatnoa stanja ne menja. Detaljnije, potpuno
reverzibilan bi bio onaj proces koji se deava beskrajno sporo-kvazistatiki (to se proces
sporije odigrava blii je ravnotenom stanju) uz izuzetno malu (innitezimalnu) promenu
spoljanjih uslova. Tako bi tokom procesa termodinamiki sistem, praktino, prolazio kroz
niz ravnotenih stanja, koja slede jedno za drugim, u oba smera. Odgovor na gore
postavljeno pitanje je: ne. Mnoge pojave se, meutim, uz odreene pretpostavke, mogu
pribliiti pojmu povratnog procesa. Na primer, ako bismo zanemarili trenje pri kretanju
klatna, onda bi ovakav proces odgovarao povratnom procesu u termodinamici.
DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE
Jedan od oiglednih primera pretvaranja rada u toplotu koji je svima blizak i razumljiv
je trljanje dlana o dlan ija posledica je zagrevanje ruku, ali obrnut proces nije mogu.
Smer u kojem e se procesi odigravati na priro-
dan nain, a, imajui u vidu prethodne primere,
i pretvaranje toplote u rad mora biti u skladu sa
Drugim zakonom termodinamike, koji moemo for-
mulisati na sledei nain:
Nije mogu proces pri kome bi se toplota
potpuno pretvorila u mehaniki rad bez drugih
promena (procesa).
Pokuajmo da osporimo ovo tvrenje.
U tom cilju posmatrajmo cilindar, iji su boni zi-
dovi toplotno izolovani, a koji lei na rezervoaru
toplote ija je temperatura T. U cilindru se nalazi
idealan gas, a sa gornje strane je zatvoren lako
pokretljivim klipom na kome se nalazi posuda sa
olovnim kuglicama. Uklanjanjem odreenog broja
kuglica dozvoliemo gasu da se iri unutar cilindra, potiskujui klip navie, istovremeno
zadravajui konstantnu temperaturu, apsorbujui toplotu Q iz rezervoara.
Promene stanja idealnog gasa, u ovom sluaju, moemo predstaviti na P-V dijagramu
izotermom. Povrina ispod krive, kako smo ranije nauili, jednaka je izvrenom radu na
podizanju klipa. Kako nije dolo do promene unutranje energije gasa
( )
0 T const U = =
,
a imajui u vidu Prvi zakon termodinamike
( ) Q U A = +
na prvi pogled mogli bismo zakljuiti da je ukupna apsorbovana toplota pretvorena
u rad na podizanju klipa. Da li to znai da gore navedeni Drugi zakon termodinamike
ne vai? Naravno da ne. Naime, drugi deo tvrenja (...bez drugih promena...) nije zado-
voljen, poto se idealni gas na kraju procesa ne nalazi u istom stanju u kojem se nalazio
na poetku, promenila se zapremina gasa, kao i njegov pritisak. Da bi se ovaj zahtev
ispotovao i gas vratio u prvobitno stanje, na kraju svakog procesa pretvaranja toplote u
rad potrebno je obezbediti da sistem klip-cilindar radi ciklino.
Ureaji koji na ovaj nain rade, u ciklusu, pretvarajui toplotu u rad, nazivaju se top-
lotne maine.
TOPLOTNE MAINE
Na slici je dat ematski prikaz rada toplotne maine. U toku jednog ciklusa iz toplijeg
rezervoara (temperatura T
T
) radno telo toplotne maine prima energiju u vidu toplote
(Q
T
). Deo ove toplote se koristi za vrenje rada (A), a ostatak toplote se predaje hladni-
Slika 13. Izolovani cilindar na rezer-
voaru toplote
jem rezervoaru (temperature T
H
). (Podsetimo se da
smo ranije nauili da je toplota koju termodinamiki
sistem prima pozitivna veliina, Q
T
>0, dok je top-
lota koju sistem predaje okolini, negativna, Q
H
<0.)
Poto toplotna maina (TM) radi ciklino, na
kraju svakog ciklusa unutranja energija gasa je
nepromenjena (U=0), pa, imajui u vidu Prvi za-
kon termodinamike moemo napisati da je koristan
rad u tom ciklusu:
T H
A Q Q =
Oigledno je da ovako dobijen rad moe biti
pozitivna veliina (rad koji je izvrio sistem) ili nega-
tivna (rad koji je izvren nad sistemom).
Jasno je da je cilj da svaka toplotna maina vri to je mogue vei koristan rad, tj.,
da to vea koliina apsorbovane toplote bude pretvorena u rad. Koliko je neka maina
uspena na ovom zadatku denie se koecijentom (stepenom) korisnog dejstva:
1
T H H
T T T
Q Q Q
A
Q Q Q

= = =
Na osnovu gornjeg izraza, oigledno je da koecijent korisnog dejstva moe imati
vrednosti izmeu 0 i 1 (
0 1
).
Toplotna maina koja bi imala koecijent korisnog dejstva jednak jedinici (ekasnost
100%) morala bi svu apsorbovanu koliinu toplote da pretvori u rad. ematski prikaz
takve, idealne toplotne maine, dat je na sledeoj slici.
U praksi nije mogue napraviti idealnu mainu koja bi neogranieno dugo davala
rad na raun toplote okolnih tela; ni jedna re-
alna maina nema stepen ekasnosti 100%. Ovo
nam omoguava da Drugi zakon termodinamike
formuliemo i na sledei nain:
Nije mogu perpetuum mobile druge vrste (ne
postoje idealne toplotne maine).
Nemogu je spontan (bez deavanja drugih prom-
ena) prelaz toplote sa tela nie temperature na telo
vie temperature.
Ureaj koji prenosi toplotu sa hladnijeg na
toplije mesto naziva se rashladni ureaj. Njegov
ematski prikaz dat je na slici 16., dok je na slici 17.
predstavljen idealni rashladni ureaj.
Slika 14. Toplotna maina
Slika 15. ematski prikaz idealne
toplotne maine
U svakodnevnom ivotu sreemo se najee
sa rashladnim ureajem koga nazivamo friider.
Ulogu visokotemperaturskog rezervoara kome se,
u ovom sluaju, predaje toplota, igra prostorija u
kojoj se friider nalazi, a taj proces se odvija uz
vrenje rada nad sistemom od strane motora koji
pokree ureaj. Ekasnost rashladnog ureaja meri
se koecijentom hlaenja:
H T
H H
Q Q
Q
A
Q
k
= =
Idealni rashladni ureaj bio bi onaj koji bi mogao
da hladi bez ulaganja rada (A=0), pa bi koecijent
hlaenja bio beskonaan. Jasno je da takav ureaj
nije mogue napraviti, pa bi Drugi zakon termodi-
namike, u tom smislu, mogao da bude formulisan i
na sledei nain:
Ne postoji idealan rashladni ureaj.
KARNOOV CIKLUS
Iako dve formulacije Drugog zakona termodi-
namike eksplicitno tvrde da nije mogue napraviti
idealnu toplotnu mainu, odnosno rashladni ureaj,
ne prestaje tenja mnogih pronalazaa u svetu da
konstruiu upravo takvu, idealnu mainu. Koliko je
zapravo mogue pribliiti se realizaciji takve ide-
je, moda je mogue razumeti detaljnijim razma-
tranjem rada jedne idealne toplotne maine koja
bi predstavljala granini sluaj rada jedne realne
maine.
Na slici je prikazana jedna idealna toplotna maina. Nju predstavlja cilindar, zatvoren
klipom, ispod koga se nalazi idealan gas. Zidovi cilindra su napravljeni od termoizola-
cionog materijala koji potpuno spreava razmenu toplote sa okolinom (obojene povrine),
kao i postolje na koje se cilindar stavlja nakon uklanjanja sa rezervoara toplote. Dimenzi-
je i priroda visokotemperaturskog (TT) i niskotemperaturskog (TH) rezervoara su takvi, da
malo oduzimanje (dodavanje) toplote rezervoaru, nee promeniti njegovu temperaturu,
tj., TT =const.i TH=const. Takoe, zanemaruje se trenje izmeu klipa i zidova cilindra, kao
i turbulencija gasa, a koliina gasa unutar cilindra je konstantna (nita ne moe da ue, ni
da izae iz cilindra). Osim toga, svi procesi koji se odigravaju tokom rada ove maine i
Slika 16. ematski prikaz rashladnog
ureaja
Slika 17. ematski prikaz idealnog
rashladnog ureaja
koji dovode do promene
parametara stanja gasa
(pritiska, zapremine i
temperature), su toliko
spori da ih moemo
smatrati kvazistatikim.
Time se postie, kako
smo ranije naglasili, da
je sistem stalno u stanju
toplotne ravnotee i nje-
gove promene stanja
moemo prikazati na P-V dijagramu. Dakle, u
skladu sa ranijom denicijom, svi procesi su rever-
zibilni, pa je i sama maina reverzibilna. Ovakvu
mainu nazivamo Karnoovom mainom, a ciklus
po kome radi, Karnoov ciklus.
Prvi korak u radu Karnoove maine je sledei:
Neka se klip nalazi u poloaju sa oznakom 1 na
gornjoj slici. Termoizolaciona podloga cilindra je
uklonjena i on je postavljen na toplotni rezervoar.
Idealan gas prima koliinu toplote QT od rezer-
voara i njegova temperatura se izjednaava
sa temperaturom rezervoara (T1=TT). Njegov
pritisak je P1, a zapremina V1. Opisano stanje
predstavlja se na P-V dijagramu takom 1 (vidi
sliku).
Postepenim uklanjanjem optereenja (setimo
se npr. posude sa olovnim kuglicama) dozvoliemo
gasu da se iri, ne menjajui temperaturu (ukoliko bi se gas pri irenju hladio manjak top-
lote bi se nadoknadio iz rezervoara toplote), istovremeno vrei rad na podizanju klipa
u poloaj 2. Ovo stanje gasa opisuje se parametrima V2, P2 i T2=T1=TT, to odgovara
taki 2 na P-V di
j
agramu. Proces 12 (prelaska gasa iz stanja 1 u stanje 2) naziva se
izotermska ekspanzija, a kriva na P-V dijagramu, kojom je predstavljen taj proces, izoter-
mom, dok je rad koji gas pri tom vri brojno jednak povrini ispod te krive.
U sledeem koraku prenesimo cilindar na postolje od termoizolacionog materijala i
veoma sporim, postepenim uklanjanjem optereenja dozvolimo gasu irenje do zapremine
V3. Ovo irenje je adijabatsko jer nema razmene toplote sa okolinom (itav sistem je top-
lotno izolovan, Q=0). Temperatura gasa pada i postaje T3=TH, jer je gas na raun svoje
unutranje energije izvrio (pozitivan) rad na podizanju klipa u poloaj 3. Za ovaj poloaj
klipa pritisak u gasu je P3. Proces 23 se naziva adijabatska ekspanzija, odgovarajua
kriva na P-V dijagram
u
je adijab izvreni rad je jednak povrini ispod te krive.
Slika 18. Idealna toplotna maina
Slika 19. P-V dijagram Karnoove
maine
Zatim se cilindar stavlja na niskotemperaturski rezervoar. Veoma laganim dodavan-
jem optereenja na klip gas se sabija do poloaja 4 klipa, emu odgovara pritisak P4
i zapremina V4. Toplota osloboena (negativna toplota) pri sabijanju gasa predata
je rezervoaru toplote, ime je obezbeeno da temperatura gasa ostane nepromenjena,
T4=T3=TH. Stanju gasa koje se karakterie parametrima V4, P4, T4, odgovara taka 4
na P-V dijagramu. Proces 34, naziva se izotermska kompresija, a nad gasom je izvren
rad (negativan rad) brojno jednak povrini ispod odgovarajue izoterme.
Poslednji korak sastoji se u postepenom dodavanju optereenja na klip, pri emu je
cilindar na izolatorskom postolju. Klip se vraa u poetni poloaj (poloaj 1), gas se sabija
do pritiska P1 i zapremine V1, nema razmene toplote sa okolinom (Q=0). Proces 41
naziva se adijabatska kompresija, a gas vri negativan rad (zapravo, nad gasom je izvren
rad) koji je brojno jednak povrini ispod odgovarajue adijabate i temperatura gasa
raste do T1=TT. Ovime je ciklus zatvoren.
Primetimo da je ukupan izvreni rad
1 2 2 3 3 4 4 1
A A A A A

= + + +
,
gde je A
12
>0, A
23
>0, A
34
<0, A
41
<0, jednak raranoj povrini na P-V dijagramu
stanja.
Razmotrimo i pitanje koecijenta korisnog dejstva Karnoove maine (
C
). imajui u
vidu raniju deniciju ovog koecijenta, kao i injenicu da se pri adijabatskim promenama
stanja ne razmenjuje toplota sa okolinom, moemo napisati:
1 2 3 4
1 2
1
T H H
C
T T
Q Q
T T T
Q T T

= = =
(gde je termodinamika temperatura, naravno, izraena u Kelvinima, pa samim tim ne
moe biti negativna).
Naglasimo da ovaj izraz vai samo za sluaj idealne toplotne maine Karnoove
maine i da se ne moe koristiti u drugim sluajevima. Naime, za razliku od drugih ciklinih
procesa jedino se Karnoov ciklus sastoji od dve izoterme i dve adijabate, ije smo jednaine
koristili u gornjem izvoenju. Zakljuujemo da ekasnost Karnoove maine zavisi iskljuivo
od temperatura toplotnih rezervoara izmeu kojih radi i to je ta razlika vea, vea je i
ekasnost ove maine. Ni jedna realna maina iji se radni ciklus odvija izmeu dve tem-
perature ne moe imati vei koecijent korisnog dejstva od Karnoove maine koja radi
izmeu istih temperatura. Dakle, Karnoova maina predstavlja granini sluaj ponaanja
realnih maina. Zadraemo se na ovom tvrenju bez dokazivanja, to prevazilazi nae
potrebe i ciljeve ovog kursa.
Pomenimo jo, na kraju, da zbog toga to je Karnoov ciklus reverzibilan, mogu je i
Karnoov rashladni ureaj, iji bi koecijent hlaenja bio utoliko vei, ukoliko je razlika
temperatura izmeu rezervoara toplote manja, jer je:
H
C
T H
T
k
T T
=
.
Toplotne maine se dele na klipne i turbo maine prema ureaju koji na raun irenja
gasa dobija mehaniku energiju. U klipnim mainama pokretni deo je klip kojeg gas pri
irenju potiskuje i koji je obino povezan sa osovinom nekog zamajca. U turbo mainama
pokretni deo je rotor na kojem se nalaze lopatice, a obrtanje se izaziva udarom struje
gasa. Na osnovu toga gde sagoreva gorivo koje daje potrebnu toplotnu energiju, top-
lotne maine se dele na motore sa unutranjim i spoljanjim sagorevanjem. Od motora sa
unutranjim sagorevanjem najznaajniji su Otov i Dizelov motor, a spoljanje sagorevanje
se vri kod parne maine i turbina.
PARNA MAINA
Parna maina, sa klipovima ili turbinom, spada u toplotne maine sa spoljnim sagor-
evanjem. Svaka toplotna maina uvek prima toplotu od toplotnog rezeorvara na vioj
temperaturi i predaje je hladnjaku (kondenzatoru) na nioj. Po Prvom principu termo-
dinamike, odnosno Zakonu odranja energije, maina tokom svakog toplotnog ciklusa u
mehaniki rad pretvara razliku ovih toplota, unete i isputene. Termodinamiki ciklus po
kome radi parna maina je poznat kao Rankinov. Kao radno telo u cilindru, maina koristi
vodenu paru pod pritiskom po kojoj je dobila ime i koja se iri i skuplja, pomerajui klip
cilindra i menjajui pritisak i temperaturu u zavisnosti od dela krunog ciklusa. Stepen
korisnog dejstva kod maina sa klipom nije naroit. Samo nekoliko procenata uloene
toplote pretvara se na kraju u koristan rad.
Parna maina i njeno zlatno doba u XIX veku su deo jednog znatno dueg procesa.
Moe se rei da se ona toliko proirila svetom pre svega zato to je bila prva koja je
mogla da sa podnoljivim gubicima pretvori bilo koju toplotnu energiju u mehaniki rad. I
da je upravo zato i nestala.
Parna maina je svo vreme razvijana zbog potrebe za veom ekasnou postojeih
reenja i na kraju, i sama sasvim odbaena iz te iste potrebe. Ona je uvek bila zamiljena
kao toplotni motor sa spoljnim sagorevanjem, gde se toplota koja ulazi u njen ciklus moe
dobiti pri sagorevanjem uglja ili drveta, ali i iz bilo kog drugog izvora, od solarnih do
nuklearnih. No, sa razvojem daleko ekasnijih motora sa unutranjim sagorevanjem, njena
primena je izgubila smisao.
Sa druge strane, parna maina je deo jedne porodice koja uopte nije izumrla. Ona
je samo jedna ugaena evolutivna grana meu toplotnim mainama. Ono to je Dejms
Vat razvio sa dodavanjem kondenzatora bila je samo prva iroko prihvaena toplotna
maina. Danas su razne takve maine svuda oko nas, od friidera i benzinskih motora, do
na kraju karjeva, parnih turbina.
Ako se vratimo u epohu koja je prethodila Njukom-
enovoj pumpi, moemo da je posmatramo kao raskre
u kome se odvojila jedna evolutivna grana parnih cil-
indara sa klipom. Ona se izuzetno ubrzano razvijala i
potom izumrla. No, u meuvremenu su preivele grane
koje su se paralelno razvijale i tako dovele do nas-
tanka parnih turbina.
Bitno razliite od Vatovog motora, parne tur-
bine se danas itekako koriste, pre svega u proiz-
vodnji elektrine struje. Toplotna energija koja se u
termoelektranama dobija iz uglja, a u nuklearnim
elektrana u procesu sije, predaje se pari koja za-
tim pokree parnu turbinu i elektrini generator koji
proizvodi struju. Smatra se da na ovaj nain parne
turbine proizvode ak 80 odsto elektrine energije na
svetu. U njima je izumrla parna maina zapravo do-
bila zadovoljavajueg naslednika.
TOPLOTNE PUMPE
Toplotne pumpe predstavljaju radne (rashladne) maine kod kojih se, dovoenjem
rada ili toplote, nekoj materiji u termodinamikom sistemu obezbeuje prenos toplote od
tela nie na telo vie temperature. Mada su toplotne pumpe u sutini rashladne maine,
one se razlikuju od klasinih kunih rashladnih ureaja (hladnjaka, zamrzivaa) po samoj
nameni. Za razliku od rashladnih ureaja, toplotne pumpe slue za grejanje nekog pros-
tora - materije (vazduha ili vode) na raun hlaenja neke okoline. Ta okolina predstavlja
toplotni izvor koji se nalazi na nioj temperaturi od temperature grejane sredine. Meutim,
zahvaljujui injenici da toplotni izvor predstavlja okolinu koja ima veliku masu u odnosu
na grejanu sredinu, kao i da ta okolina raspolae veom koliinom toplote nie tempera-
ture od koliine toplote grejane sredine koja se nalazi na vioj temperaturi, mogue je
tehnikim sredstvima izvriti prenos dela toplote sa tela nie na telo vie temperature. To
se ostvaruje uz odreen utroak mehanikog rada ili toplote vieg temperaturnog inten-
ziteta od temperature grejane sredine. Sutina rada toplotnih pumpi u tehnici bazira na
mogunosti korienja dela toplote toplotnog izvora koji ima niu temperaturu od one koja
je potrebna korisniku toplote.
SPECIJALNI KRUNI PROCESI
Pomou idealnog Karnoovog procesa lako se odreuje rad koji bi se teorijski ostvario
uz pomo zadatih toplotnih rezervoara. Svaki drugi, pa tako i Karnoov realni proces,
Slika 20. Parna turbina
imaju manji termiki stepen/koecijent dejstva, to znai da daju manje rada u odnosu za
jednak iznos dovedene toplote. Kod realnih Karnoovih procesa izmena toplote se vri pri
konanim razlikama temperatura radnog medijuma i toplotnih rezervoara. Nepovratnost
izmene toplote ima za posledicu smanjenje termikog koecijenta korisnog dejstva, pri
emu je smanjenje rada procesa jednako teorijskom gubitku na radu (A=T
0
S). to je
vea razlika temperatura to je realni Karnoov proces sve loiji. Kako se rad dobija trans-
formacijom dela dovedene toplote to bi pri malim razlikama temperatura nastupila mala
izmena toplote u mainama konanih dimenzija, pa bi srazmerno tome i dobijeni rad po
procesu bio vrlo mali. Zbog tog nedostatka Karnoov proces nema praktinu primenu.
U nastavku emo navesti neke od specijalnih procesa koji koriste gas kao radni medi-
jum.
DULOV (BRAYTONOV) PROCES
Teorijski Dulov proces, koji se negde naziva Braytonov, sastoji se od dve izobare i
dve izentrope (adijabate). Ameriki inenjer George Brayton (1830-1892), patentirao
je 1872. godine 2-ciklini ureaj na vrui vazduh koji je mogao da radi i na naftu. U
formi otvorenog ciklusa takav proces je postao osnova rada svih postrojenja s gasnim
turbinama i mlaznim motorima. Koristi se i kao zatvoreni ciklus sa spoljanjim sagorevan-
jem to omoguava smanjenje emisije tetnih gasova, a i kao obrnuti ciklus u rashladnim
sistemima.
STIRLINGOV PROCES
Proces kog je 1816. godine patentirao Robert Stirling teorijski se prikazuje kao kom-
binacija dve izentrope i dve izohore. Konstrukcije ureaja/motora koji rade po Stirlin-
govom procesu imaju dva cilindra, od kojih je ekspanzioni cilindar grejan, a kompresioni
cilindar hlaen. Razlikuje se od ostalih ureaja po tome to koristi uvek istu koliinu gasa
(vazduha), nema usisa i ispusta (zagaenja okoline). Praktini nedostaci su mu prvenst-
veno u nemogunosti trenutnog starta i promene broja obrtaja, jer treba vremene da se
ugreje cilindar pre mogunosti dobijanja rada.
Termiki koecijent korisnog dejstva (stepen iskorienja) teorijskog regenerativnog
Stirlingovog procesa je:
1
,
2
1
t S
T
T
=
.
Stirlingov ureaj radi s bilo kojim izvorom toplote, npr. sunevom energijom ili otpad-
nom toplotom industrijskih procesa koja se u velikom iznosu javlja u topionicama gvoa
ili stakla.
ERIKSONOV PROCES
Teorijski Eriksonov proces slian je Stirlingovom procesu, osim to su izohore zamenjene
s izobarnim promenama.
Ciklus je nazvan po vedskom inenjeru Johnu Ericssonu koji je najvie poznat kao kon-
struktor ratnog broda Monitor iz doba amerikog graanskog rata. Ureaji sa Stirlingo-
vim i Eriksonovim ciklusom proizvode rad primenom spoljanjeg grejanja i hlaenja cilin-
dara, te se zbog toga svrstavaju u ureaje koji rade na vrui vazduh. Krajem 19-tog veka,
pre poetka dominacije ureaja sa unutranjim sagorevanjem, proizvedeno je na hiljade
ureaja koji su radili po Eriksonovom procesu. Veinom su korieni za pokretanje vodenih
pumpi i kao pogonski motori u industriji. Dananja potreba za smanjenjem potronje gori-
va, a time i emisije tetnih gasova, vraa u primenu ureaje na vrui vazduh.
OTTO PROCES
Teorijski ciklus, koji se sastoji od dve izentrope i dve izohore, prvi je opisao Francuz
Aphonse Beau de Rochas 1862. godine. Nezavisno od njega, Nikolaus August Otto kon-
struisao je 1861. godine prvi 2-taktni motor sa unutranjim sagorevanjem benzina, inspiri-
san radom Jeana Lenoira koji je 1858. godine konstruisao jednocilindrini dvotaktni klipni
motor sa unutranjim sagorevanjem koji je usisavao gasnu smeu koju je palio varnicom
nakon ega je vrena ekspanzija i izduvavanje. Motor je radio bez prethodnog sabijanja
tako da je stepen korisnosti bio minimalan.
1876. godine Otto je konstruisao prvi gasni klipni motor koji je radio po etvorotaktnom
principu (to znai da postoje etiri termodinamika ciklusa koje se odigravaju u redos-
ledu: 1-usisavanje; 2-kompresija; 3-sagorevanje; 4-izduvavanje. Ovakav motor je nas-
tavio da se usavrava do dananjih dana.
DIESEL PROCES
Rudolf Diesel patentirao je 1893. godine motor s kompresijskim paljenjem, a 1897.
izradio funkcionalan prototip koji je mogao da radi sa raznim fosilnim gorivima. U Diesel-
ovom procesu komprimuje se usisani vazduh u koji se utrcava/ubrizgava gorivo. Time je
izbegnut problem samozapaljenja goriva, pa se mogu postii dvostruko vei kompresioni
odnosi ( = V1/V2) od onih u Otto motorima. Pored toga, gorivo je jeftinije i sadri vie
energije po volumenu. Diesel je na Svetskoj izlobi u Parizu (1900. godina) demonstrirao
motor, koristei ulje kikirikija kao gorivo.
FENOMENI PRENOSA
U zici, hemiji i hemijskom ininjerstvu, fenomeni prenosa predstavljaju mehanizme
prenosa neke zike veliine sa jednog mesta na drugo. Tri osnova mehanizma prenosa
su provoenje (difuzija), prenoenje (konvekcija) i zraenje (radijacija).
Tri osnovne veliine koje se tretiraju u fenomenima prenosa su:
Prenos toplot e,
Prenos mas e i
Prenos koliine kretanj a
Sve tri veliine prenose se na analogan nain.
Difuzija je spontani transport materije ili energije pod uticajem odgovarajueg gradi-
jenta iz zone vie u zonu nie energije ili koncentracije. Kao i mnogi spontani procesi, di-
fuzija je entropijski voen proces u kojem se energija ili materija koja difunduje uniformno
rasporeuje u raspoloivom prostoru podiui time entropiju sistema.
Svaki proces difuzije odvija se pod uticajem odgovarajueg gradijenta. Recimo di-
fuzija materije se odigrava pod uticajem gradijenta koncentracije a difuzija toplote pod
uticajem gradijenta temperature. Difuzija je direktna posledica drugog principa termo-
dinamike, koji kae da entropija nekog neravnotenog sistema moe samo da raste, sve
dok sistem ne doe u ravnoteu. Obzirom da materija difunduje iz oblasti vee koncen-
tracije u oblast manje koncentracije, sistem prelazi iz ureenijeg u manje ureen sistem,
tj. entropija raste.
Kvantitativno, difuzija se opisuje Fikovim zakonima (prvi i drugi). Prvi Fikov zakon kae
da je uks (J) proporcionalan gradijentu koncentracije
c
J D
x
.
Drugi Fikov zakon se izvodi iz jednaine kontinuiteta. U jednodimenzionom sistemu:
c J
t x

=

.
Kad postoji gradijent temperature doi e do transporta energije
T
Q S t
x

gde je

koecijent toplotne provodljivosti.
Toplota se prenosi u pravcu opadanja temperature.
PRENOENJE TOPLOTE
Prema drugom principu termo-
dinamike toplota prelazi spontano
sa tela vie temperature na telo
nie temperature. Prenoenje top-
lote moe se vriti:
provoenjem,
konvekcijom i
zraenjem.
Provoenje toplote se odvija u
telima bez njihovog kretanja. Po-
znato je da ako se jedan kraj me-
talnog tapa zagreje, da e se i na
ostale delove tapa preneti toplo-
ta. Ovaj nain prenoenja toplote objanjava se kinetikom teorijom. Kinetika energija
molekula se prenosi sa molekula na molekul, te se na taj nain javlja protok toplote kroz
telo. Kod metala, ulogu prenosioca toplote imaju elektroni.
Konvekcija je prenoenje toplote putem strujanja (kretanja) nekog uida. Strujanjem
se prenose molekuli s mesta na mesto, a sa njma i njihova kinetika energija, odnosno
toplota.
Zraenje je nain prenoenja toplote, gde se toplota prenosi posredstvom elektromag-
netnih talasa. Toplota najpre prelazi u energiju zraenja koja se prenosi brzinom svetlosti
do tela u kome se ona apsorbuje i ponovo prelazi u toplotnu energiju.
Provoenje toplote
Ako se deo ma kog materiala zagreva na jednom mestu, onda e se zagrevati i ostali
delovi tog materijala. Toplota se kod metala prenosi provoenjem, uglavnom, putem
slobodnih elektrona, odnosno atoma, koji prenose svoje vibracije susednim atomima.
Uoeno je da su metali najbolji provodnici toplote. Posmatrajte metalnu plou debljine d
i povrine S (sl. 22.).
Ako je na levoj strani ploe temperatura T1, a na des-
noj T2, pri emu T1 > T2
2
, onda e stalno proticati neka
koliina toplote sleva udesno. Takvo stanje se naziva stacio-
narno stanje.
Eksperimentalno je ustanovljeno da je koliina toplote
koja proe kroz tu plou u odreenom vremenskom inter-
valu srazmerna povrini te ploe S, temperaturnoj razlici T1
T2, kao i koecijentu toplotne provodljivosti koji zavisi od
vrste materijala, a obrnuto srazmerna debljini ploe d.
Slika 21. Tri naina prenoenja toplote
Slika 22. Metalna ploa
Neka je Q koliina toplote koja protekne za vreme h, onda je protok toplote u jedinici
vremena:
1 2 1 2
( ) ( )
,
S T T T T Q
q
d
d

= = =
gde je:
Q
q
=

protok toplote, koecijent toplotne provodljivosti.
Neka je na primer zid sastavljen od dva razliita materijala debljine

1
d
i
2
d
i koeci-
jenta toplotne provodljivosti . Delovi su uzeti jedan pored drugog.
Neka je T
1
temperatura na levoj strani, T
2
temper-
atura na desnoj strani, a T
x
na zajednikoj (dodirnoj)
povrini. Onda e kroz povrinu S protok toplote biti:
1 2
1 2
1 2
( )
,
S T T Q
q
d d
= =
+
Ako je zid sastavljen iz vie slojeva, protok toplote
je:
1
1
( )
n
n
i
i
i
S T T Q
q
d
= =
.
Materijali sa koecijentom toplotne provodljivosti

< 0,15 ubrajaju se u toplotne izolatore.
Konvekcija
Konvekcija je prenoenje toplote koje se vri na osnovu zakona kretanja uida. Obino
se za ovakav nain prenoenja toplote koriste prirodna strujanja uida koja se javljaju
usled gravitacije ili drugih uzroka. Za ovakve konvekcije primer je centralno grejanje.
Topla voda kao speciki laka ide navie,
cevovodom do radijatora, i tu odaje toplotu.
Rashlaena voda kao speciki tea, ide
cevovodom nanie pod uticajem gravitacije, i
ulazi u donji deo kotla. Tako voda cirkuliui
od loita radijatora prenosi toplotu po celoj
zgradi. U samoj prostoriji toplota se odvodi od
Slika 23. Zid sastavljen od dva
materijala
Slika 24. Prenoenje toplote konvekcijom
radijatora takoe putem konvekcije vazduha. Vazduh koji zagreje radijator, speciki je
laki, te ide navie, a hladan vazduh dolazi odozdo. Na taj nain se obrazuje prirodno
strujanje vazduha pomou koga se toplota od radijatora rasporeuje po prostoriji.
Razni vetrovi u atmosferi takoe su vrsta konvekcije kojom se topao va zduh prenosi
sa jednog dela Zemljine povrine na drugi. Golfska struja toplotu sa ekvatora prenosi na
velike daljine putem povrinskog strujanja morske vode dok se hladna voda kree po dnu
okeana u suprotnom smeru.
Proces slobodne konvekcije moe da se pojaa upotrebom pumpe, ventilatora i sl. Na
taj nain ostvaruje se prinudna konvekcija. Detaljna analiza konvekcije vodi poreklo od
sloenih zakona dinamike uida, koji nisu obuhvaeni ovim predmetom.
Toplotno zraenje
Toplotno zraenje je elektromagnetno zraenje emitovano sa povrine tela. Sva tela
ga emituju. Poznato je da naelektrisane estice koje se kreu ubrzano emituju elektromag-
netno zraenje. Poto se sva tela sastoje od naelektrisanih estica, sva tela emituju elektro-
magnetno zraenje. Na viim temperaturama kretanje naelektrisanih estica je intenzivnije
pa je na viim temperaturama, vea i emitovana toplotna snaga.
Emitovanjem i apsorbovanjem toplotnog zraenja se vri i razmena toplote izmeu
dva tela. Ljudi (temperatura 310K) takoe emituju zraenje i to u infracrvenom delu spek-
tra. Sva ostala tela na toj temperaturi emituju toplotno zraenje slinog spektra.
Zraenja koja nastaju na raun drugih oblika energije, poznata su pod nazivom lumi-
niscencije. Fosfor koji oksidie u vazduhu zrai (svetli) na raun energije koja se oslobaa
u hemijskoj reakciji, taj oblik zraenja naziva se hemiluminiscencija. Zraenje koje nas-
taje pri pranjenju u gasovima naziva se katodna luminiscencija.
Apsolutno crno telo
Apsolutno crno telo (ACT) je ziki model.
To je telo ija povrina upija svo zraenje,
koje na nju padne. Povrina ACT uopte ne
reektuje zraenje. Takvo telo se koristi za
prouavanje toplotnog zraenja, jer svo
zraenje koje emituje povrina ACTa potie
samo usled zagrejanosti te povrine. Spek-
tar emitovanog zraenja bilo kog tela, lii na
spektar sa slike, ali nije potpuno isti, ve zavisi
i od stanja povrine tela i od njegovog sas-
tava, tako da na primer uglaana metalna
povrina i hrapava metalna povrina na istoj
temperaturi ne emituju isti spektar (ali emituju
spektar slinog oblika)
Slika 25. Spektar apsolutno crnog tela
Da ne bismo morali uzimati u obzir
razlike u osobinama povrine koja emi-
tuje, zakoni zraenja se prouavaju na
ACT.
Istovremeno povrina ACT-a, na
nekoj odreenoj temperaturi emituje in-
tenzivnije nego povrina bilo kog real-
nog tela, a linija spektra je glatka (kao
na sledeoj slici).
U laboratoriji kao povrinu ACT-a
koristimo mali otvor na upljini, iji su
zidovi od materijala koji dobro upija
zraenje (npr. a). Taj otvor apsorbuje svo zraenje, a emituje zraenje samo usled
zagrejanosti same upljine na odreenu temperaturu.
Spektar apsolutno crnog tela
Sa porastom temperature, talasna duina (wavelength) na kojoj je maksimalan inten-
zitet zraenja (intensity), pomera se od crvene ka ljubiastoj. Na relativno malim tem-
peraturama talasna duina na kojoj je maksimalan intenzitet zraenja, lei u infracrvenoj
oblasti. Vinov zakon pomeranja: Talasna duina na kojoj je toplotno zraenje najin-
tenzivnije obrnuto je srazmerna apsolutnoj temperaturi.
Sa porastom temperature tela vea je emitovana toplotna snaga (srazmerna je povrini
ispod krive). tefan-Bolcmanov zakon: Ukupna emitovana toplotna snaga srazmerna
je etvrtom stepenu aplsolutne temperature.
Na primer, ako se nekom telu temperatura povea sa 300K na 600K, emitovana
toplotna snaga e se poveati 16 puta. Na osnovu spektra emitovanog zraenja, moe
se odrediti temperatura neke povrine. Na ovaj nain je odreena temperatura povrine
Sunca (oko 5700K).
Plankova hipoteza
Krajem 19. veka eksperimentalno je bio poznat izgled spektra toplotnog zraenja.
Postojao je problem ziari u to doba nisu mogli, teorijskim putem tj. matematikim
izvoenjem da potvrde oblik spektra apsolutno crnog tela!
Problem je reio nemaki ziar Maks Plank, 1900. godine uvodei u raun pret-
postavku da tela ne emituju energiju kontinuirano tj. u bilo kom iznosu, nego u vidu malih
paketia ili porcija.
Taj najmanji, nedeljivi iznos energije zove se KVANT. 1918. Plank je dobio Nobelovu
nagradu za ovo otkrie.
Slika 26. Laboratorijski ACT
Energija kvanta
Energija kvanta direktno je srazmerna frekvenciji zraenja
E=h
h Plankova konstanta, h=6.626x10
-34
Js
Posledica postojanja kvanta:
Bilo koji iznos razmenjene energije u nekoj interakciji mora biti zbir kvanata
paketia energija. Nijedan sistem ne moe imati proizvoljnu energiju, energija
sistema je takoe zbir kvanata.
Ova posledica nije primetna u makrosvetu, ali je u mikrosvetu od velikog znaaja npr.
elektroni u atomskom omotau mogu imati samo odreene energije, tj. postoje energetski
nivoi u atomskom omotau. Molekuli, takoe mogu vibrirati ili rotirati sa tano odreenim
vrednostima energija oscilatornog ili rotacionog kretanja.
Plank je pretpostavio postojanje kvanta prouavajui elektromagnetno zraenje tj.
elektromagnetnu interakciju. Elektromagnetna interakcija se ostvaruje preko kvanata
elektromagnetnog polja, tj razmenom paketia energija. Osim elektromagnetne, u prirodi
postoje i druge vrste interakcije.
U zici su danas poznate etiri vrste interakcije: gravitaciona, elektromahnetna,
jaka nuklearna i slaba nuklearna. Smatramo da se svaka od njih ostvaruje razmenom
odgovarajuih paketia energije.
Kvant je opti pojam, a kvanti za svaku pojedinu vrstu interakcije imaju svoje nazive:
1. Fotoni kvanti elektromagnetne interakcije
2. Gluoni kvanti jake (nuklearne) interakcije
3. Bozoni kvanti slabe (nuklearne) interakcije
4. Pretpostavljeno je postojanje gravitona kvanata gravitacione interakcije, a
eksperimentalno jo nisu dokazani
Diskretna slika sveta
Re diskretno, u zici, znai suprotno od neprekidnog, kontinualnog. Pre Plankove
hipoteze bilo je poznato da je materija sastavljena od elementarnih estica koje se ne
mogu proizvoljno deliti. Plankova pretpostavka je uvela diskretnu strukturu i za energiju,
tj i energija i supstanca imaju svoje elementarne delie.
FOTOELEKTRINI EFEKAT
Hronologija fotoelektrinog efekta
1887. Herc je primetio da se izmeu dve elektrode moe izazvati varnica manjim
naponom nego inae, ako se metalna elektroda obasja ultraljubiastom svetlou. Nije
dalje istraivao taj fenomen.
1899 J.J.Thomson je pokazao da
ultraljubiasta svetlost prilikom obasjavanja
metalne povrine izbija elektrone.
1902. Lenard vri prva kvantitativna me-
renja i utvruje da sa poveanjem frekvencije
svetlosti raste energija koju imaju izbijeni elek-
troni. Poveanje intenziteta svetlosti dovodi
do veeg broja izbijenih elektrona. Lenard je
utvrdio i da postoji granina frekvencija. Ako
je frekvencija svetlosti kojom obasjavamo
metal manja od te granine vrednosti - fo-
toefekta nee biti, bez obzira koliki je inten-
zitet svetlosti! Ova injenica nije mogla biti
objanjena tadanjim zikim teorijama!
Ajntajn je prvi tvrdio da je snop svetlosti ustvari snop estica. (Do tada se smatralo da
je svetlost talas, jer se pokorava talasnim fenomenima, kao to su prelamanje, interferen-
cija,) estice svetlosti Ajntajn je nazvao fotoni. Danas se koriste obe teorije tj. nekad
svetlost posmatramo kao talas, a nekad kao snop estica.
Objanjenje fotoefekta: Foton moe da izazove fotoefekat samo ako ima dovoljno en-
ergije da izbije elektron iz metala. Ako je taj uslov ispunjen onda vei intenzitet svetlosti tj.
vei broj fotona izbija vei broj elektrona. Meutim, ako fotoni nemaju dovoljnu energiju
za izbijanje elektrona iz metala, do fotoefekta nee doi bez obzira koliki je intenzitet
svetlosti tj. bez obzira koliko fotona pada na povrinu metala.
Fotoni su isto to i kvanti. Ajntajnovo tumaenje fotoefekta je kljuni dokaz za posto-
janje kvanta.
Energija fotona se izraunava prema istoj formuli kao i energija kvanta E = h.
Poto su -frekvencija i -talasna duina elektromagnetnih talasa povezani sledeom
formulom: =c, gde je c- brzina svetlosti u vakuumu, moemo energiju fotona izraziti i
preko talasne duine: E=hc /. Iz te formule vidimo da fotoni vee talasne duine imaju
manju energiju, a fotoni manje talasne duine imaju veu energiju.
Pomenuta brzina svetlosti u vakuumu je konstantna i iznosi 300000km/s.
Talasnoj duini svetlosti odgovara razliita boja svetlosti. U vidljivom delu spektra ta-
lasna duina raste od ljubiaste preko plave, zelene, ute i narandaste do crvene.
Minimalna energija koju je potrebno uloiti da bi slobodni elektron napustio povrinu
metala zove se izlazni rad. (Setite se da u metalima postoje zajedniki tj. slobodni elek-
troni, koji mogu da se kreu po celoj zapremini nekog komada metala i zahvaljujui kojima
metal dobro provodi elektrinu struju). Svaki metal ima odgovarajuu vrednost izlaznog
rada. Za cezijum, na primer iznosi 1,9eV. (eV je elektronvolt jedinica za energiju koja
se obino koristi u atomskoj i kvantnoj zici. 1eV = 1,610
-19
J)
Slika 27. Fotoelektrini efekat (fotoefekat) je
pojava izbijanja elektrona sa povrine metala,
prilikom obasjavanja vidljivom ili ultraljubiastom
svetlou
Energija kvanta se prilikom fotoefekta raspodeljuje na izlazni rad (A
i
) i kinetiku en-
ergiju izbijenog elektrona (E
k
):
h=A
i
+E
k
1921. Ajntajn je dobio Nobelovu nagradu za doprinos teorijskoj zici, a posebno
radi otkria zakona fotoefekta.
ENTALPIJA, ENTROPIJA, EKSERGIJA I ANERGIJA
Entalpija
Nulti princip termodinamike kae da dva tela razliitih temperatura, kada se dovedu
u toplotni kontakt, postiu stanje toplotne ravnotee u kojem se njihove temperature
izjednaavaju. Ovo je toliko oigledno iz svakodnevnog ivota (sve to se ostavi na stolu
na kraju dobija sobnu temperaturu) da se esto ni ne formulie kao princip termodina-
mike. Ovde je vano obratiti panju na pojam ravnotee: izolovan sistem je u ravnotei
kada se tokom vremena ne menja. To ne znai da u njemu nema dinamike (procesa) nego
znai da se svi procesi odvijaju tako da stanje sistema ostaje nepromenjeno. Na primer,
zatvorena posuda do pola ispunjena vodom, na datim T i P ostaje u istom termodinamiki
ravnotenom stanju, iako u posudi voda neprekidno isparava a para se neprekidno kon-
denzuje. No, ravnotea je postignuta tako to je broj molekula koji ispari jednak broju
molekula koji se kondenzuju pa se, termodinamiki gledano, sistem ne menja.
Prvi princip termodinamike je zapravo zakon o odranju energije.
Sada sa gorepomenutom posudom moemo da izvedemo dva ogleda. U ogledu A,
zatvorimo posudu vrsto i pri konstantnoj zapremini (V = const.) podignemo joj tempera-
turu. U ogledu B posudu poklopimo pokretnim klipom koji obezbeuje da je u njoj P =
const. , i podignemo joj temperaturu. Kad kaemo podignemo joj temperaturu onda to
znai, saglasno nultom principu, da je dovedemo u kontakt sa toplotnim rezervoarom koji
ima tu novu temperaturu. U oba sluaja, toplota e iz rezervoara tei u posudu do posti-
zanja nove toplotne ravnotee.
Problem koji sada reavamo je da li je koliina toplote ista u oba sluaja, A i B, a ako
nije zato i koliko. Koliina toplote koja pree u posudu pri dostizanju nove ravnotee
sigurno nije ista jer novo ravnoteno stanje u ogledu A nije isto to i ravnoteno stanje u
ogledu B. U A imamo istu zapreminu kao pre ali neki novi P a u B imamo isti P kao pre ali
novo V. Poto znamo da promena zapremine na konstantnom pritisku zapravo predstavlja
rad, to znai da je razlika u koliinama toplote koju posuda primi u ogledima A i B, sa-
glasno prvom principu, jednaka izvrenom radu.
A sada najvanije: mada su u dva ogleda primljene razliite koliine toplote, unutranja
energija sistema je ista u oba sluaja, jer unutranja energija zavisi od samo od T.
Dakle, postavlja se pitanje kako opisati ova dva sluaja u kojima je u novoj ravnotei
unutranja energija ista ali je sistem B primio vie toplote i izvrio rad. Uvek moemo da
kaemo ta nas briga za sistem B radiemo sve oglede na konstantnom V. Meutim, u
laboratorijskim uslovima najee se radi pod normalnim uslovima, dakle na atmosfer-
skom pritisku pa se sluaj B mnogo ee sree nego A.
Poto termodinamika barata stanjima i njihovim ravnoteama onda razmiljamo ova-
ko. U sluaju A sistem ne vri rad pa se sva koliina toplote koristi na podizanje njegove
unutranje energije, U. Kada sistem dostigne konstantnu temperaturu dobijamo novo stan-
je koje moemo da okarakteriemo njegovom unutranjom energijom. U sluaju B, U nije
dovoljno da se okarakterie novo stanje jer iz U nemamo pojma koliki je rad sistem izvrio
pri prelasku na novo T. Dakle treba nam nova funkcija stanja koja e pored U da uzme u
obzir i izvreni rad, dakle koja e da uzme u obzir celokupnu energiju koju je sistem primio
pri prelasku na novu T. I onda deniemo veliinu koju zovemo toplotni sadraj ili ental-
pija, H, koja ima dve komponente, jednu da opie U i drugu da opie rad irenja PV:
H = U + PV.
Kao to je U funkcija stanja (zavisi samo od T) tako je i H funkcija stanja jer zavisi samo
od PVT i niega drugog. To znai da kada imamo neki sistem na zadatim PVT uslovima
njegova entalpija zavisi samo od pritiska, temperature i zapremine ali ne i od naina
na koji smo doli u te uslove. To i jeste sutina termodinamike: nai funkcije kojima moe
jednoznano da se opie stanje sistema bez obzira na njegovu prolost. Unutranja en-
ergija je jedna takva funkcija, entalpija je druga, Gibsova slobodna energija (G) trea
itd. Funkcije nisu nezavisne: H zavisi od U, G zavisi od H itd. Lepota termodinamike i lei
u tome to se spretnim manipulisanjem funkcijama stanja o sistemu moe saznati neto to
se ne moe direktno meriti i obrnuto, to moe da se predvidi eksperiment iz kojeg mogu
da se dobiju funkcije stanja koje ne mogu direktno da se mere.
Entropija
Prvi zakon termodinamike, koji je u stvari zakon ouvanja energije, ne daje
mogunost odreivanja smera termodinamikog procesa. Iz njega ne moemo odred-
iti smer promene toplote izmeu dva tela razliitih temperatura. S gledita I zakona
termodinamike prelaz toplote sa hladnijeg na toplije telo i obrnuto jednako je vero-
vatan. Prema ovome, parobrod bi mogao uzimati toplotu iz mora, pokretati svoje
propelere i vraati je nazad u obliku hladne vode ili ak leda. Kao to znamo iz sopst-
venog iskustva ovo je nemogue. Sadraj toplote morske vode ili potencijalne energije
je beskoristan jer nema rezervoara sa hladnijom vodom ili nema nieg potencijalnog
nivoa vode.
Posmatrajui ove primere moemo zakljuiti da postoji prirodan tok top-
lote od toplijeg ka hladnijem, odnosno prirodan smer pretvaranja energije: je od
mehanike energije ka toploti.
U termodinamici je bilo potrebno pronai veliinu koja karakterie smer
termodinamikog procesa. Ako su data stanja jednog izolovanog sistema i ako je
unutranja energija u oba sistema ista, da li je mogue nai kriterijum koji odreuje
koje se od ta dva stanja moe uzeti kao poetno stanje, a koje kao konano stanje
jednog procesa koji bi se u sistemu mogao desiti? Da bi reili ovaj problem treba
pronai funkciju, koja je funkcija stanja sistema i koja bi imala razliite vrednosti na
poetku i na kraju procesa. Nju je prvi pronaao Klauzijus (Clausius) i naziva se
entropija.
Kao i unutranja energija sistema, ona je funkcija samo stanja sistema, i, kao to
se moe videti, ona ili raste ili ostaje konstantna u svakom moguem procesu do kog
dolazi u izolovanom sistemu. Pomou entropije drugi zakon termodinamike moe se
formulisati na sledei nain:
Nisu mogui procesi u kojima bi dolazilo do smanjenja entropije izolovanog
sistema, ili, u svakom procesu do kog dolazi u izolovanom sistemu entropija
sistema raste ili ostaje konstantna.
Q
dS
T
=
a integracijom dobija se:
2
2 1
1
Q
S S
T
Veliina S naziva se entropija sistema, i za nju vai:

Entropija sistema je denisana samo za ravnotena stanja
Iz prethodne relacije moe se izraunati samo promena entropije.
U mnogim praktinim problemima, kao to je projektiranje parnih strojeva, u obzir
dolaze samo promjene entropije. Za entropiju nekog sistema moe se, kao pogodnije,
uzeti da je entropija nula za neko referentno stanje tako da se svako drugo stanje te
supstance moe denirati jednom numerikom vrijednosti.
Entropija sistema u ravnotenom stanju je funkcija samo stanja sistema, i nezavisna
je od njegove prethodne prolosti. Entropija se, prema tome, moe izraziti kao funkcija
termodinamikih promenljivih, kao to su pritisak i temperatura, ili pritisak i zapremina.
Promena entropije moe se izraunati na osnovu prethodne relacije samo za reverzi-
bilne (povratne) procese.
Svi stvarni procesi su ireverzibilni (nepovratni). Oni se zbivaju konanom brzinom, sa
konanim razlikama temperatura i pritisaka izmeu delova jednog sistema ili izmeu
jednog sistema i njegove okoline. Pokazuje se da je jedna od posledica drugog
zakona termodinamike ta da entropija jednog izolovanog sistema raste u svakom
prirodnom (ireverzibilnom) procesu. Jedan od razloga to se u mehaniku uvodi pojam
energije, koliine kretanja jeste to se te veliine pokoravaju zakonima ouvanja. En-
tropija, naprotiv, ne ostaje ouvana osim u reverzibilnim procesima.
Kad se aa tople vode pomea sa aom hladne vode, toplota koju je topla
voda izgubila jednaka je toploti koju je hladna voda dobila. Toplota u ovom procesu
ostaje ouvana, ili, uopteno, energija ostaje ouvana. S druge strane, dok se u pro-
cesu meanja entropija tople vode smanjuje a entropija hladne vode raste, smanjenje
entropije jednako njenom poveanju i ukupna entropija sistema je na kraju vea nego
to je bila na poetku. Odakle je dola ova dodatna entropija? Odgovor je da je
dodatna entropija nastala u procesu mijeanja tople i hladne vode. Takoer, kad je
entropija jednom nastala, ona se ne moe nikad vie unititi. Svemir mora trajno nositi
ovaj dodatni teret entropije. Energija se ne moe ni stvoriti ni unititi kae prvi
zakon termodinamike. Entropija se ne moe unititi kae drugi zakon ali se
moe stvoriti.
Moemo zakljuiti: Entropija izolovanog sistema raste u svakom prirodnom (tj.
ireverzibilnom) procesu.
Eksergija i anergija
Svaki proces se moe posmatrati kao serija operacija gde se ulaz u proces (sirovine
i energija) transformie u izlaz iz procesa (proizvodi i otpad). Prema zakonu odranja
mase i energije, ulaz materijala jednak je izlazu materijala i ulaz energije jednak je
izlazu energije.
Kriterijum za kvalitet energije je njena transformabilnost u drugi oblik energije ili
rad. Visokokvalitetna energija kojom se snabdeva proces (elektricitet, gorivo ili para)
se transformie u niskokvalitetnu energiju (topla voda i vazduh) naputajui proces kao
energija koja se gubi, odnosno vie se ne upotrebljava. Eksergija je udeo energije koji se
moe transformisati u rad, odnosno eksergija je transformisani (iskorieni) deo energije.
Koncept eksergije uzima u obzir kvalitet razliitih vidova energije ali i kvalitet razliitih
materija. Neenergetske sirovine imaju eksergetsku vrednost koja zavisi od njihove hemijske
strukture i koncentracije. Upotrebljive sirovine treba da budu koncentrisane i strukturirane
na nain koji se razlikuje od okruenja sistema (vazduh, voda i zemljite). Vazduh, voda
i zemljite se u analizu eksergije smatraju referentnim supstancama koje su dostupne u
neogranienim koliinama i koje imaju nultu vrednost eksergije. Bilo koja druga supstanca
koja se razlikuje u strukturi i koncentraciji od referentnih ima odreenu vrednost eksergije.
to je vea ureenost materije manja je entropija, a vea vrednost eksergije.
Kada se u procesima visokokvalitetna energija transformie u niskokvalitetnu deava
se gubitak eksergije. Gubitak eksergije se deava i kada se sirovina velikih vrednosti ek-
sergije transformie u proizvode nie ukupne vrednosti eksergije. Ukupan gubitak eksergi-
je se dobija sumiranjem doprinosa transformacije materije i energije. Meutim, promena
eksergije materije moe biti i obratna, npr. sirovina moe da se transformie u proizvode
vie vrednosti eksergije. U tom sluaju jedan deo eksergije goriva koje ulazi u proces
prenosi se na proizvode i oduzima se od gubitka eksergije pri transformaciji energije pri
raunanju ukupnog gubitka eksergije u procesu.
S obzirom na mogunost meusobnog pretvaranja razliitih vidova energije, postoji
sledea klasikacija:
Energija koja se moe neogranieno pretvarati u druge oblike energije zove se
EKSERGIJA. Potpuno pretvaranje mogue je samo pomou povratnih procesa. U
ovu grupu spadaju: potencijalna, kinetika, mehanika i elektrina energija.
Energija koja se moe samo ogranieno pretvarati u druge oblike energije kao
na primer unutranja energija i toplota. Ogranienje pretvaranja je posledica
drugog principa termodinamike, a zavisi od oblika energije, stanja u kome se
proces odvija i stanja okoline.
Energija koja se ne moe pretvarati u drugi oblik energije zove se ANERGIJA.
Primer ove grupe energije su energija okoline i energija mora.
Korienjem pojmova eksergije i anergije mogue je denisati zakon o odranju en-
ergije i prvi princip termodinamike, kao njegov poseban sluaj, na sledei nain: U svim
energetskim procesima zbir eksergije i anergije je konstantan
ENERGIJA = EKSERGIJA + ANERGIJA
Jedan od lanova desne strane jednaine moe imati i vrednost nula. Za pretvaranje
energije iz jednog oblika u drugi vai:
1. u svim nepovratnim procesima eksergija se pretvara u anergiju,
2. samo u povratnim procesima eksergija ostaje konstantna, i
3. nemogue je anergiju pretvoriti u eksergiju.
Svi realni energetski procesi su vie ili manje nepovratni, pa se sa pretvaranjem oblika
energije smanjuju zalihe eksergije jer se deo eksergije pretvara u anergiju. Ovim se
opravdava naziv drugog principa termodinamike -princip smanjenja eksergije.
Za sve energetske procese potrebna je energija i to ne bilo kakva energija ve en-
ergija koja se moe pretvoriti u druge oblike, znai eksergija. Energetski izvori su u stvari
izvori eksergije. Izrazi kao to su potronja energije i gubitak energije u suprotnosti su
sa zakonom o odranju energije po kome se energija ne moe ni potroiti ni izgubiti. Za
razliku od ovih pojmova, pojmovi potronja eksergije i gubitak eksergije imaju puno
znaenje jer se eksergija troi i gubi pretvarajui se nepovratno u anergiju.
Ono to nudi koncept eksergije je bliska veza izmeu transformacije sirovina i en-
ergije. Zahvaljujui tome, ceo ivotni ciklus se moe okarakterisati samo jednom vrednou
za potronju (iscrpljivanje) energetskih i sirovinskih izvora. Ta vrednost je ukupni gubi-
tak eksergije tokom celog ivotnog ciklusa. Prednost korienja koncepta eksergije lei u
injenici da vrednost koja karakterie ivotni ciklus ima jasno ziko znaenje - gubitak
upotrebljive materije i energije.
Priblino izraunavanje gubitaka eksergije
Detaljna analiza gubitaka eksergije industrijskih procesa zahteva poznavanje kom-
pletnog energetskog bilansa posmatranih procesa kao i svih temperatura na kojima se
razmenjuje toplota sa okolinom. Stoga je, usled nedostataka potrebnih podataka, esto
nemogue uraditi detaljnu analizu. Tako se javlja potreba za priblinim izraunavanjem
pomenutog gubitka eksergije na osnovu dostupnih podataka o potronji:
goriva (MJ/t glavnog proizvoda)
pare razliitih pritisaka (t/t glavnog proizvoda)
elektrine energije (kWh/t glavnog proizvoda).
Ovi normativi, takozvani utilities, sastavni su deo ak i vrlo turih opisa tehnolokih
procesa.
O ENERGIJI
Energija je uzrok svemu to se dogaa oko nas. Pogledajte kroz prozor! Danju sa
Sunca dolazi energija zraenja, a s njom toplota i svetlost. Nou uline svetiljke troe
elektrinu energiju za osvetljavanje. Automobil koji prolazi pokraj nas koristi se energijom
uskladitenom u gorivu (benzinu, gasu/plinu, nafti) ili u akumulatorskoj bateriji. Hrana koju
jedemo sadri energiju potrebnu za rad i igranje.
Energija je sposobnost obavljanja rada.
Energija se pojavljuje u razliitim oblicima. Postoji hemijska energija, elektrina en-
ergija, toplotna energija, energija zraenja, mehanika energija i nuklearna energija.
Vano je zapamtiti da se energija ne moe unititi ni stvoriti, ve samo moe promeniti
svoj oblik.
OBLICI ENERGIJE
Oblike energije mogue je svrstati u razliite kategorije i podeliti prema razliitim
karakteristikama. Jedna od podela je podela na nagomilane (akumulisanje, uskladitene)
i prelazne oblike energije.
Nagomilani oblici energije mogu se odrati u svom obliku kroz due vremensko razdo-
blje, dok se prelazni oblici javljaju kratkotrajno. Prelazna energija se pojavljuje kad na-
gomilana energija menja svoj oblik ili kad nagomilana energija prelazi s jednog sistema
na drugi (s jednog tela na drugo).
Nagomilani oblici energije dele se na mehaniku energiju i unutranju energiju. U
mehaniku energiju ubrajaju se energija mirovanja, potencijalna, kinetika, elastina i rot-
acijska energija. Energija mirovanja posledica je toga to telo mase m poseduje energiju
jednaku mc
2
koja je raspoloiva za transformaciju u druge oblike energije. Unutranja
energija deli se na nuklearnu energiju, hemijsku energiju i unutranju kaloriku energiju. Za
hemijsku energiju se moe rei da je zapravo elektromagnetska potencijalna energija.
Prelazni oblici energije su mehaniki rad, toplotna energija, elektrina energija i en-
ergija koja se troi zbog trenja.
Pomou olovke moete demonstrirati neke od transformacija oblika energije i nave-
dene dve vrste energije.
Stavite olovku na ivicu stola i gurnite je preko ivice da padne na pod. U odnosu na
pod olovka poseduje potencijalnu energiju. Za vreme pada olovke potencijalna energija
olovke se pretvara u njenu kinetiku energiju. U trenutku kad olovka padne na pod,
kinetika energija se pretvara u unutranju kaloriku energiju koja se skladiti u olovci i
podu. Zbog malene mase olovke u odnosu na pod, temperatura olovke poraste u odnosu
na temperaturu poda, dok se, zbog velike mase poda, njegova temperatura praktino
ne menja.
Razlika u temperaturi olovke i poda izazvae prelaz toplotne energije s olovke na
pod. Budui da se energija ne moe stvoriti, toplotna energija koja prelazi s olovke na
pod dobijena je transformacijom unutranje kalorike energije.
Naime, unutranja kalorika energije olovke pretvara se u toplotnu energiju koja
prelazi s olovke na pod (s toplijeg tela na hladnije) da bi se pretvorila u unutranju
kaloriku energiju poda. Prelaz toplotne energije, odnosno transformacija unutranje
kalorike energije u toplotnu i zatim toplotne u unutranju kaloriku energiju, odvija se
tako dugo dok se ne izjednae temperature olovke i poda. Temperatura olovke e se
pritom sniavati, a poda rasti.
Uzmite sada olovku i vratite je natrag na sto. Da biste podigli olovku, savladavali ste
silu tee - privlanu silu gravitacije kojom Zemlja deluje na olovku. Drugim reima, obavili
ste mehaniki rad, radili ste! Za podizanje olovke koristili ste se vlastitom nagomilanom
hemijskom energijom koju ste u telu nagomilali unoenjem hrane.
Kako stalno istiemo, energija se ne moe unititi ni stvoriti, ve moe samo promeniti
oblik. Mehaniki rad koji ste uloili za podizanje olovke dobijen je transformacijom hemi-
jske energije nagomilane u sopstvenom telu i zatim pretvorene u potencijalnu energiju
olovke u trenutku vraanja olovke na sto.
Drugim reima, hemijska energija nagomilana u ljudskom telu, posredstvom mehanikog
rada, pretvorila se u potencijalnu energiju olovke. Posredstvom prelaznog oblika energije
jedan se od nagomilanih oblika energije pretvorio u drugi i preao s jednog na drugo
telo.
Kako merimo energiju?
Energija se meri na vie naina. Osnovna jedinica za energiju je dul (joule) i ,
obeleava se slovom J a nazvana je prema engleskom ziaru Jamesu Prescottu Jouleu
(1818-1889), koji je otkrio da je toplota jedna vrsta (oblik) energije.
Jedan dul je energija potrebna za rad obavljen silom od jednog njutna (newton, N)
kad se njena napadna taka pomakne za 1 metar u smeru sile. Jedan dul je takoe i
energija delovanja snage od jednoga vata (wat, W ) u trajanju od jedne sekunde: J
= Ws.
Za vee iznose energije upotrebljavaju se jedinice kilodul (kJ) i megadul (MJ). Kilo
oznaava hiljadu, a mega milion. Sagorevanjem jedne ibice oslobodi se otprilike 1000
J toplotne energije, dok je za pripremanje jedne oljice kafe potrebno otprilike 2 miliona
dula (MJ) energije.
Energija se moe izraavati i u drugim jedinicama, na primer u kalorijama, kilovat-
satima ili britanskim toplotnim jedinicama. Odnos izmeu razliitih jedinica za energiju je
stalan: jedna kalorija (cal) je 4,18 J; jedan kilovat-sat (kWh) odgovara 3,6 miliona dula
(3,6MJ); a 1055 dula odgovara jednoj britanskoj toplotnoj jedinici (Btu). Jedna aa
coca-cole (240 g) sadri 170 kJ odnosno 40 kcal energije. Istu koliinu energije sadri i
jedna jabuka (100 g).
Komad hleba namazan maslacem sadri oko 315 kJ energije. Ta energija je dovoljna
za:
6 minuta tranja ili
10 minuta vonje biciklom ili
15 minuta etnje ili
vonju auta 7 sekundi pri brzini od 80 kilometara na sat ili
rad sijalice od 100 W tokom jednog sata ili
podizanj e tereta od 50 kg na 1 m visine 650 puta.
TRANSFORMISANJE OBLIKA ENERGIJE
Jedan oblik energije moe se pretvoriti u druge oblike energije. Na primer, deo hemi-
jske energije uskladitene u bateriji pretvara se u svetlost kada ukljuimo baterijsku lam-
pu/svetiljku.
Hrana takoe sadri hemijsku energiju. Kada telo koristi tu nagomilanu hemijsku en-
ergiju ona se, opet samo delimino, pretvara u mehaniku energiju i/ili mehaniki rad.
Kada se prejedete, energija iz hrane se akumulira, tj. nagomilana je kao hemijska en-
ergija u obliku masnih stanica.
Kada razgovaramo preko telefona zvuk se pretvara u elektrinu energiju, koja se
dalje prenosi preko ice (ili kroz vazduh u obliku elektromagnetske energije). Na drugoj
strani telefon pretvara elektrinu energiju u zvuk preko zvunika.
Automobil se koristi nagomilanom hemijskom energijom goriva za kretanje. Motor s
unutranjim sagorevanjem transformie hemijsku energiju u unutranju kaloriku energiju,
da bi se unutranja kalorika energija pretvorila zatim u toplotnu i mehaniki rad.
Slino, u tosteru se elektrina energija transformie najpre u unutranju kaloriku en-
ergiju, a ova zatim u toplotnu i svetlost. (Pogledate li u unutranjost tostera videete
uarene ice grejaa koje svetle.).
Televizor transformie elektromagnetsku energiju u svetlost i zvuk.
TOPLOTNA ENERGIJA
Toplota je prelazni oblik energije. Koristimo je za mnogo toga, na primer za zagre-
vanje prostorija i pripremanje hrane.
Prelaz toplotne energije izmeu tela razliitih temperatura odvija se na dva zikalno
razliita naina: prvi je provoenjem i prenoenjem, a drugi toplotnim zraenjem. Prvi je
vezan za materiju, a drugi je posledica elektromagnetskog zraenja.
Provoenje se dogaa kada toplotna energija prelazi s jednog tela na drugo prilikom
direktnog/neposrednog kontakta. Kada dotaknemo prstom vru predmet toplota prelazi
na prst provoenjem i zagreva ga. Toplota prelazi s predmeta koji ima viu temperaturu
na predmet koji ima niu temperaturu.
Metal je izvrstan provodnik toplotne energije. Drvo i plastika nisu dobri provodnici
toplote. Loi provodnici nazivaju se izolatorima. Zbog toga se kuhinjske posude rade od
metala a drke od plastike.
Prenoenje je kretanje gasova ili tenosti od toplijih prema hladnijim mestima. Ukoliko
je posuda za supu providna, mogue je videti kretanje struje prenoenja. Topli delovi supe
se kreu prema gore, dalje od zagrejavanog dela posude na dnu, prema hladnijem delu
posude na vrhu. Hladniji deo supe istovremeno se kree tako da zauzme mesto toplijeg
dela supe. Kretanje je krunog oblika unutar posude.
Strujanje vazduha u atmosferi esto je rezultat provoenja toplote prenoenjem. Do-
bar primer je vetar koji gotovo uvek duva u blizini mora. Topao vazduh je laki od hlad-
nog vazduha i stoga se die. Kopno se zagreva bre od mora, pa je za vreme sunanog
dana kopno toplije od mora. Topao vazduh iznad kopna se die, a zamenjuje ga hladniji
vazduh iznad mora. To kretanje vazduha oseamo kao letnji povetarac.
Energija osloboena na Suncu naziva se Sunevom energijom. To je energija koja
nastaje u unutranjosti Sunca termonuklearnom fuzijom. Spajanjem etiri jezgra vodonika
u helijum oslobaa se energija od 1,17*10
-18
kWh za svako jezgro helijuma. Ta se en-
ergija prenosi kondukcijom prema povrini Sunca s koje se emituje u Svemir (3,3*10
27
kWh
godinje) u obliku elektromagnetnih talasa, odnosno, kako se jo govori, zraenja: ra-
diotalasa, infracrveno, vidljivo, ultraljubiasto, rendgensko i gama zraenje.
Veina energije sa Sunca to dopire do Zemlje je energija ultraljubiastog i infracrvenog
zraenja. Naime, ta se energija ne moe preneti do Zemlje provoenjem ili prenoenjem
toplote zbog gotovo praznog prostora izmeu Sunca i Zemlje. Kako ne postoji materija
koja bi prenela tu energiju, ona se prenosi zraenjem pomou elektromagnetnih talasa
odnosno pomou elektromagnetnog zraenja razliitih duina.
Od energije emitovane sa Sunca do Zemlje dopire tek milijarditi deo (1,556*10
18

kWh godinje). Od te energije, koja dopire do vrha Zemljine atmosfere, oko 30% reek-
tuje se natrag u svemir, oko 47% pretvara se u toplotu i emituje kao infracrveno zraenje,
oko 23% troi se na isparavanje vode i ciklus padavina u atmosferi, a samo se mali deo
pretvara u energiju vetra, troi na fotosintezu i sl.
Kada svetlost doe do Zemlje, tu se apsorbuje ili reektuje. Tamnije povrine vie ap-
sorbuju, a svetlije povrine vie reektuju elektromagnetsko zraenje. Dakle, leti e nam
biti manje vrue ukoliko obuemo svetliju odeu.
ENERGIJA HRANE
Energija menja oblik u svakom koraku lanca prehrane. To emo opisati na primeru
jednog klipa kukuruza.
Fotosinteza je proces u kojem se svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju aku-
muliranu u glukozi. Za fotosintezu je potrebna svetlosna energija, hloroplast, voda i ug-
ljen-dioksid. Dok je izloena svetlosti, biljka apsorbuje ugljen-dioksid, a isputa kiseonik.
Tokom fotosinteze biljka kroz koren uzima hranjive materije iz zemlje.
Kukuruz raste i razvija klipove, tj. vlastito seme. Energija svetlosti, posredstvom foto-
sinteze, akumulirana je u biljci. Zrna kukuruza puna su energije u obliku eera i skroba.
Obrani kukuruz slui kao hrana piliima i drugim ivotinjama. Pilii koriste hranu da bi
rasli i kretali se. Deo energije spremaju kao tkivo miia - proteine, i kao masno tkivo.
Da bi piletina stigla do trgovine potrebna je energija kod obrade, transporta i zam-
rzavanja. Kod pripreme jela takoe se troi energija.
Mi jedemo hranu za rast, kretanje i akumuliranje. Kada se nae telo koristi energijom
iz hrane, potreban mu je kiseonik koji udie iz vazduha. Kao deo produkata hemijskih
procesa u naem telu izdiemo ugljen-dioksid. Ugljen-dioksid opet mogu koristiti biljke za
rast. Dakle, to je veliki krug ivota!
VRSTE ENERGIJE
Vrste energije podrazumevaju pojavni oblik, odnosno naine na koji se uoava de-
lovanje energije, to je jednim delom povezano s njezinim izvorima (npr. potencijalna,
kinetika, hemijska, elektrina ili energija vode, vetra, goriva itd).
Oblici energije obuhvataju izvore i vrste energije, zavisno od njihovog mesta u proce-
sima transformacije:
primarna energija
sekundarna energija
nalna energija
korisna energija
Primarna energija ili primarni izvori energije su izvori koji se dobijaju direktno iz
prirode i koji jo nisu proli nijedan proces transformacije, a mogu biti:
fosilni (npr. kameni i mrki ugalj, sirova nafta, prirodni plin i plinski kondenzat i sl)
nuklearni (npr. uran, torijum itd)
obnovljivi (solarna energija, energija vetra, energija vodenih tokova, biolokog ili
geolokog porekla itd).
Sekundarna energija ili sekundarni izvori energije su izvori koji su raznim tehnikim
postupcima transformacije dobijeni iz primarnih (npr. koks, briketi, obogaeno nuklearno
gorivo, benzin, lo ulje, elektrina struja, toplota itd). Tim se procesima transformacije
menjaju hemijski ili zikalni pojavni oblici primarnih izvora, to je nuno jer se veina iz-
vora, u obliku u kojem je dobijena iz prirode, ne moe direktno koristiti.
Primarna i sekundarna energija esto se nazivaju zajednikim imenom energija gori-
va.
Finalna energija su izvori ili vrste energije koji krajnjem korisniku stoje na raspo-
laganju (npr. toplota, elektrina struja, razna goriva i sl). O nainu njihove primene pri
tome odluuje korisnik te ih odgovarajuim procesima pretvara u korisnu energiju. Finalnu
energiju stoga ine i primarni (npr. ugalj) i sekundarni izvori (npr. benzin). Pri procesima
transformacije, prenosa i skladitenja energije dolazi do gubitaka, odnosno jedan se deo
primarne i sekundarne energije ne moe iskoristiti.
Slika 1. Lanac pretvaranja energije
Korisna energija je onaj deo energije koji se dobija nakon oduzimanja svih gubitaka
koji nastaju pri procesima dobijanja, prerade (proizvodnje), skladitenja i prenosa pri-
marnih i sekundarnih izvora te transformacije nalne energije. Korisna je energija krajn-
jem korisniku na raspolaganju u njemu najprikladnijem obliku.
Govorei o energiji, procesima njene transformacije i energetskom privreivanju esto
se susreu izrazi kao to su intenzivnost primene energije i ekasnost njene primene ili
transformacije.
Intenzivnost primene energije ili energetska intenzivnost je tehniko-ekonomski po-
jam koji pokazuje koliko se primarne i sekundarne energije troi po jedinici nacionalnog
(drutvenog) proizvoda po stanovniku neke drave ili podruja. Manja intenzivnost pri
tome znai bolje iskoriavanje energije.
Ekasnost primene (transformacije) energije je tehniki pojam koji pokazuje koliki se
udeo primarne ili sekundarne energije moe pretvoriti u korisnu, odnosno koliki su gubici
u celom procesu transformacije. Brojano se iskazuje odnosima koji se nazivaju stepenima
korisnog delovanja ili stepenima iskorienja (zavisno od sistema koji se posmatra).
Slika 2. Ekasnosti pretvaranja energija
Klasikacija primarnih (prirodnih) oblika energije
S obzirom na vremensku mogunost njihovog iscrpljivanja prirodni (primarni) oblici
energije dele se na:
1. Neobnovljivi oblici energije
Fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas, uljni kriljci),
Nuklearna goriva
Unutranja toplota Zemlje (geotermalna energija)
2. Obnovljivi oblici energije
Vodne snage, (energija vodotokova, morskih struja i talasa, plime i oseke),
Biomasa (i biogas, ukljuujui i drvo i otpatke),
Energija Sunevog zraenja,
Energija vetra
Za razliku od neobnovljivih oblika energije, obnovljivi oblici energije NE MOGU se vre-
menom iscrpiti, ali je mogue u potpunosti iscrpiti njihove potencijale. Primer: Utvrivanje
najpogodnijih lokacija za gradnju HE odreene instalisane snage na odreenom vodotoku
i njihova izgradnja - potpuno iskorienje isplativih energetskih kapaciteta vodotoka
Deo obnovljivih izvora energije nije mogue uskladititi i transportovati u prirodnom
obliku (vetar, zraenje sunca), a deo jeste (voda u vodotocima i akumulacijama, biomasa
i biogas). Izvore energije koje nije mogue uskladititi treba iskoristiti u trenutku kad se
pojave ili ih pretvoriti u neki drugi oblik energije.
Oite prednosti neobnovljivih izvora su: konstantost, bolja mogunost prilagoenja
potrebama, skladitenja i transporta u prirodnom obliku, manje investicije za izgradnju
postrojenja za njihovo dobijanje, pretvaranje i upotrebu, kao i pogon i odravanje (s
obzirom na instalisanu snagu).
Ipak najvanije: vee tehnike mogunosti i bolja ekonomska opravdanost iskoriavanja
neobnovljivih oblika energije (vezano uz razvoj metoda i postupaka) razlozi su njihovog
veeg iskoriavanja do sada!
Prirodne oblike energije prema zikalnim svojstvima delimo jo na nosioce:
hemijske energije: ugalj i treset, sirova nafta, zemni gas, uljni kriljci, biomasa,
biogas, drvo i otpaci,
nuklearne energije: nuklearna goriva
potencijalne energije: vodne snage, plima i oseka
kinetike energije: vetar, energije struja i morskih talasa
toplotne energije: geotermika, toplotna energija mora
energije zraenja: Sunevo isijavanje
Prema uobiajenosti upotrebe prirodne oblike energije moemo podeliti i na:
konvencionalne (fosilna goriva, vodne snage, nuklearna goriva i vrui izvori).
nekonvencionalne (svi ostali)
Konvencionalni obnovljivi izvori (oblici) energije - energija vodotokova (i to iskljuivo
velike HE), dok su svi ostali nekonvencionalni!
GORIVA, SAGOREVANJE,
KOTLOVI
Goriva i sagorevanje pretstavljaju vanu oblast neophodnu za razumevanje principa
u brojnim disciplinama inenjestva. Znanja iz oblasti goriva i procesa sagorevanja su
neophodna za pravilno organizovanje rada raznih ureaja i postrojenja. Izbor adekvat-
nog goriva i optimalnih uslova voenja procesa sagorevanja doprinose ekonominosti
i ekasnosti mnogih procesa i obezbeuju dobijanje materijala/proizvoda optimalnog
kvaliteta.
GORIVA
Goriva su primarni oblici energije u kojima je energija uskladitena u hemijskom ili nu-
klearnom obliku. Oslobaanjem energije goriva poveava se unutranja energija radne
tvari/supstance koja se tada koristi za dobijanje rada ili toplotne energije. Prema nainu
dobijanja goriva se dele na: prirodna i vetaka. U sadanjem trenutku tehnolokog
razvoja najvanija konvencionalna goriva su fosilna goriva: ugalj, nafta i prirodni gas, a
od nuklearnih goriva uran.
Fosilna ili mineralna goriva su goriva koja se sastoje od fosilnih ostataka, tj. od
ugljovodonika iz povrinskog omotaa Zemljine kore. Mogu se nai u sva tri agregatna
stanja, od gasovitih sa malim odnosom ugljenik/vodonik kao to je metan, preko tenih
kao to je nafta, do vrstih koji se sastoje preteno od ugljenika, poput kamenog uglja.
Fosilna goriva su izuzetno znaajna zato to se njihovim sagorevanjem mogu dobiti
znaajne koliine energije. Jo od davnina su u upotrebi neka od fosilnih goriva kao to je
ugalj. Ipak, tek sa poetkom eksploatacije nafte u 19. veku, poinje idustrijski razvoj koji
je doiveo ekspanziju u 20. veku. Zato se i kae da je 20. vek bio vek nafte.
Najvanije karakteristike goriva su:
Hemijski sastav,
Toplotna mo,
Temperatura sagorevanja,
Ponaanje goriva u toku procesa sagorevanja.
Gorivo se sastoji od : C (ugljenika), O (kiseonika), H (vodonika) ,N (azota), S (sumpora)
,od ega su sagorivi C, H, S.
Ugljenik je najvanija komponenta goriva jer njegovim sagorevanjem nastaje najvei
deo toplote. Ugljenik je i najvie zastupljena komponenta.
Vodonik je druga po vanosti komponenta goriva jer se sagorevanjem 1kg vodonika
oslobaa priblino 140 MJ toplote.
Sumpor se u gorivu nalazi u vidu gorive i negorive komponente.Njegovo prisustvo u
gorivu je nepoeljno jer izaziva koroziju, a produkti sagorevanja su ekoloki veoma tetni
(kisele kie).
Kiseonik nije goriv element, ve se sagorevanje odvija zahvaljujui njemu.
Azot se javlja u obliku sloenih organskih jedinjenja i ima ga veoma malo (do 2 %) u
vrstim i tenim gorivima, a u veoj meri u proizvedenim gasovitim gorivima.
Toplotna mo goriva se denie kao odnos osloboene koliine toplote pri potpunom
sagorevanju goriva i koliine goriva iz koje je toplota osloboena:
H = Q/m
g
,
gde je:
H toplotna mo goriva [kJ/kg],
Q koliina osloboene toplote [kJ] i
m
g
masa goriva [kg].
U optem sluaju, gorivo se sastoji od gorivog dela i balasta (negorivog dela). Vlaga,
zajedno sa mineralnim materijama, ini tzv. spoljni balast. Vlaga se u gorivu javlja u tri
oblika:
kao gruba,
higroskopna i
konstituciona.
Vlaga umanjuje toplotnu mo goriva jer se za njeno isparavanje troi deo toplote
nastao sagorevanjem goriva. Shodno tome, razlikujemo gornju i donju toplotnu mo
goriva.
Gornja toplotna mo goriva (Hg) je koliina toplote koja se oslobodi potpunim
sagorevanjem jedinice mase goriva pod sledeim uslovima:
(1) voda iz produkata sagorevanja, koja potie od vlage iz goriva i od sagorelog
vodonika (H2), prevedena je u teno stanje,
(2) produkti sagorevanja goriva dovedeni su na temperaturu koju je gorivo imalo
na poetku i
(3) sumpor (S) i ugljenik (C) iz gorive materije se nalaze u obliku svojih dioksida
(SO2 i CO2), dok do sagorevanja azota (N2) nije dolo.
Donja toplotna mo goriva (Hd) je koliina toplote koja se oslobodi potpunim
sagorevanjem jedinice mase goriva pod sledeim uslovima:
(1) voda u produktima sagorevanja ostaje u parnom stanju,
(2) produkti sagorevanja goriva dovedeni su na temperaturu koju je gorivo imalo
na poetku i
(3) sumpor (S) i ugljenik (C) iz gorive materije se nalaze u obliku svojih dioksida
(SO2 i CO2), dok do sagorevanja azota (N2) nije dolo.
U optem smislu, goriva su materije koje sagorevanjem oslobaaju toplotu. U uem
smislu, goriva su materijali koje sagorevamo da bismo proizveli toplotu. Osim toga, goriva
treba da ispune i sledee zahteve:
da proizvode veliku koliinu toplote za kratko vreme
da se nalaze u prirodi u dovoljnim koliinama
da u prirodnom stanju ne sadri velike koliine negorivih materija
da mogu lako i jeftino da se dopreme do korisnika
da ne menjaju bitno svojstva i da su bezbedna tokom eksploatacije
VRSTA GORIVA
Najvanije vrsto gorivo je ugalj. Smatra se da je proces nastajanja uglja zapoeo
pre mnogo miliona godina u movarnim podrujima kada je organska materija biljnog
porekla dospela ispod povrine vode. U nedostatku vazduha prvo se poinje stvarati
treset. Poveanjem pritiska i temperature (tektonske promene, vulkanska aktivnost) proces
ugljenisanja tokom vremena napreduje uz smanjenje udela vlage i lakoisparljivih sasto-
jaka. U zavisnosti od podruja nastanka i geoloke starosti ugljeni se mogu podeliti u etiri
osnovne grupe: lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit.
Treset je neto izmeu drveta i uglja, nastaje u vodenoj sredini, u dubini od 7 8
metara, pre upotrebe se sui. Njegova toplotna mo je oko 10.000 kJ/kg
Lignit je najmlaa vrsta uglja, ute, tamno smee boje, ima 50% vode u sebi. Nalazita:
Kostolac, Kolubarski i Kosovski basen. Predstavlja i jednu vrstu mrkog uglja. Toplotne moi
oko 18.000 kJ/kg
Mrki ugalj procenat vode se smanjuje do 25% kod ove vrste. Poznata dva basena
kod nas su Sensko Resavski i Aleksinaki. Postoji u dva oblika, tvrd i mek. Kod tvrdog nisu
ouvani biljni ostaci, dok kod mekog jesu i on je zemljaste i tresetaste strukture. Toplotne
moi 23.000 kJ/kg
Kameni ugalj procenat vode se smanjuje, kod ove vrste je od 4 10%. Predstav-
lja najstariju vrstu uglja. Kod nas ga ima u Ibarskom i Timokom basenu. Toplotne moi
33.000 kJ/kg 35.00 kJ/kg. Podela prema sadraju isparljivih supstanci:
plameni 40% sagorljivih supstanci, koristi se kao gorivo u plamenim peima
gasni 32-35% sagorljivih supstanci, koristi se za proizvednju svetleeg gasa,
u gasarama
masni za proizvodnju metalurkog koksa, 18-28% sagorljivih supstanci
posni kao gorivo u kotlovima i peima, 10-18% sagorljivih supstanci
antracit najstarija vrsta kamenog uglja, koristi se kao gorivo u kotlovima
i peima, od 4-10% sagorljivih supstanci. Bogat je ugljenikom, toplotna mo
35.500 kJ/kg.
U tabeli 1. date su karakteristike prema kojima se mogu klasikovati ugljevi.
Tabela 1. Klasikacija ugljeva
Voda
Donja toplotna
mo
Isparljivi
sastojci
Ukupno
ugljenika
% kJ/kg % %
Lignit 35-75 6700-19250 53-62 60-67
Mrki ugalj 10-40 18850-26800 45-53 67-77
Kameni ugalj 3-10 23900-35400 10-50 77-92
Antracit <3 <35400 <10 >91
Osim uglja koriste se jo od vrstih fosilnih goriva uljni kriljci iji je glavni sastojak or-
ganska materija slina nafti. Organska materija zarobljena je u krenjakoj strukturi koja
predstavlja balast, tako da je toplotna mo uljnih kriljaca znatno nia od naftne.
Drvo je izuzetno znaajan i plemenit materijal, koji ima primenu u mnogim oblastima
ljudske delatnosti, te ga je kao takvog najmanje isplativo spaljivati. To je najistije i naj-
bezbednije gorivo koje danas postoji, posebno u odnosu na naftne derivate i nuklearno
gorivo, ali je i gorivo sa malim sadrajem azota i sumpora. Energija na bazi drveta je
dominantan izvor energije za preko dve milijarde ljudi u svetu, posebno za domainstva
u zemljama u razvoju.
Drvo tokom sagorevanja prolazi kroz 3 faze
1. Isuivanje: sve do temperature od oko 220C nestaje jo uveka prisutna voda
u drvetu. to je drvo vlanije, bie potrebna i vea energija da bi se drvo
isuilo.
2. Piroliza: izmeu 220 C i 270 C
3. Gasikacija i sagorevanje: Poev od 500 C startuje nalna oksidacija proiz-
voda namenjenih za sagorevanje uz oslobaanje toplote.
Da bi shvatili kolika je tano toplotna mo drveta, moe se smatrati da otprilike 3 kg
drveta daju istu koliinu toplote kao 1 kg lo-ulja.
Biomasa je veoma heterogen i hemijski kompleksan materijal. Razumevanje njene pri-
rodne raznolikosti i opsega hemijskih sastava je kljuno za inenjere koj su vezani za
istraivanja ili razvoje tehnologija koje koriste biomasu kao resurs. Drvo se generalno deli
na dve kategorije meko (etinari) i tvrdo drvo (liari). Postoje znaajne razlike u strukturi
mekog i tvrdog drveta, koje u mnogome deniu njihovo ponaanje tokom sagorevanja ili
nekog termohemijskog tretmana.
Hemijski sastav drveta varira u zavisnosti od vrste, meutim generalno se moe rei da
celuloza, hemiceluloze i lignin generalno ine 95 do 98% od hemijskog sastava drveta.
Tri gore navedene komponente ponaaju se razliito tokom procesa termike razgradnje
i sagorevanja, to je takoe bitan faktor koji ima uticaja na koncepciju sistema za sago-
revanje ovakvih goriva.
Toplotna mo drveta zavisi od sadraja vlage i priblina je toplotnoj moi lignita, to-
plotna mo suvog drveta ide i do 17 MJ/kg. Sadraj vlage moe da ide i do 60%, ali je
u tom sluaju veoma teko obezbediti stabilno sagorevanje. Drvo u odnosu na suvu masu
sadri oko 80% gorivih isparljivih materija, koje u stvari predstavljaju meavinu raznih
ugljovodonika, ugljen monoksida, ugljen dioksida i dr. To je i osnovni razlog zbog kojeg
je biomasa interesantno gorivo za gasikaciju ili neku drugu vrstu termohemijskog tretma-
na. Pepeo drveta je naroito bogat kalcijumom, koji preraunat na CaO ini 50 do 75%
od njegove ukupne koliine. Koliina kalijuma kree se od 10 do 30%, dok je sadraj
magnezijuma 5 do 10%. Ostatak uglavnom ine gvoe, aluminijum i natrijum. Natriju-
movi i kalijumovi oksidi deniu nisku tacku topljenja pepela, to kod velikih loita stvara
preduslove za pojavu zaljakivanja. Meutim, vano je naglasiti da posle sagorevanja
drveta ostaje mali udeo pepela (u odnosu na ukupnu masu) koji se kree oko 1 do 2%.
Razvoj umarstva i drvne industrije uslovio je stvaranje velikih koliina drvnog otpada,
koji se posmatrano sa ekonomskog stanovita mora iskoristiti. Kada se detaljnije analizira
nastanak otpatka od trenutka kada se drvo posee, pa do njegove nalne obrade, dolazi
se do podatka da u primarnoj preradi drveta na otpad odlazi 35-40%, od ukupne mase
drveta, dok se u nalnoj preradi drveta taj udeo kree oko 70%. Stoga se kao gorivo jo
se moe koristiti otpadni materijal drvne industrije (piljevina, drvni otpaci) ili biomasa iz
poljoprivrede o emu e biti vie rei kasnije u posebnom poglavlju o biomasi.

TENA GORIVA
Osnova skoro svih tenih/tekuih goriva je sirova nafta. Veruje se da je sirova naf-
ta nastala raspadanjem organskih tvari prvenstveno ivotinjskog, ali i biljnog porekla
koje su se istaloile na dnu pliih delova bivih mora i okeana. Sastoji se od razliitih
ugljovodonika s dodatkom jedinjenja kiseonika, azota i sumpora. U zavisnosti od vrste
ugljovodoninih jedinjenja razlikuje se nafta metanske, naftenske i aromatske osnove te
njihove meavine.
Proces prerade nafte se odvija u dve faze: primarnoj i sekundarnoj. Posle primarne
faze dobijaju se:
gasovita goriva,
benzinske frakcije,
petrolejske frakcije,
dizel-frakcije i lo-ulje,
frakcije maziva i
ostatak (bitumen).
U sekundarnoj fazi odvijaju se hemijski procesi:
krekovanje,
izgradnja ugljovodonika,
konverzija ugljovodonika,
ugradnja vodonika u ugljovodonike
Inicijalna ranacija nafte vri se frakcionom destilacijom pri emu se na razliitim tem-
peraturama postepeno odvajaju prvo lake pa zatim sve tee frakcije. Proizvod koji
preostaje nakon procesa destilacije naziva se mazut. Mazut nastao destilacijom nafte s
naftenskom osnovom slui u proizvodnji maziva, dok se ostali mazuti koriste uglavnom kao
goriva u loitima generatora pare. Mazuti imaju visoku vrednost donje toplotne moi
koja se kree oko 40000 kJ/kg. Zbog visoke vrednosti koecijenta viskoznosti mazuta,
to se naroito odnosi na paranske mazute, za transport do i rasprivanje u plamenicima
moraju se zagrejavati na temperature od 60 do 130 C. Nafta se pojavljuje u sediment-
nim stenama koje pripadaju mlaim geolokim razdobljima mezozoika i tercijara. Uz
naftu se najee nalaze i nalazita zemnog gasa.
Tabela 2. Analiza tipinih tekuih goriva (po masi)
Benzin Dizel
Lako lo
ulje
Teko lo
ulje
Rezidualno
lo ulje
Ugljenik c 0.862 0.838 0.834 0.829 0.883
Vodonik h 0.128 0.121 0.117 0.114 0.095
Sumpor s 0.010 0.035 0.040 0.045 0.012
Azot n 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
Kiseonik o 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
Vlaga w 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
Pepeo a 0.000 0.006 0.009 0.012 0.010
Gustina kg/l 0.76 0.87 0.9 0.95 0.95
Gornja toplotna
mo
kJ/kgF 46490 44942 44290 43746 42511
Donja toplotna
mo
kJ/kgF 43623 42232 41669 41193 40383
Motorni benzini su smee ugljovodonika od C1 do C12, opsega destilacije od 30 do
200C. Namenjeni su kao pogonsko gorivo za pogon klipnih benzinskih motora. U zavis-
nosti od tipa benzinskog motora, konstrukcionih karakteristika, motorni benzini se znatno
razlikuju po ziko-hemijskim karakteristika i nameni.
Najvanija karakteristika motornog benzina je oktranski broj koji je uveden 1927. go-
dine. To je mera za antidetonatorsko svojstvo benzina, odnosno kvaliteta motornog benzi-
na. Denisan je kao teinski deo izooktana sa normalnim heptanom izraen u procentima.
Prema optoj deniciji izooktan ima oktanski broj 100, jer ima dobru otpornost prema
detonacionom sagorevanju, a normalni heptan 0, koji ima slabu otpornost prema deton-
acionom sagorevanju. Antidetonatorsko svojstvo benzina zavisi od njegovog sastava.
Bezolovni benzin se pojavio 1974. godine, kao gorivo za motore u Americi, a kasnije
se njegova upotreba proirila i na ostale zemlje sveta. Osnovni razlog uvoenja u up-
otrebu bezolovnog motornog benzina je ekoloki. Naime, njegovim uvoenjem praktino
se izbacuju iz upotrebe olovni aditivi, ime se smanjuje prisustvi tetnih gasova, kao to su
emisija CO, nesagoreli ugljovodonici i olovna jedinjenja. Za primenu bezolovnog benzina
potrebno je da su automobili opremljeni sa katalitikim konverterom za preiavanje is-
pustnih gasova. U osnovi bezolovni motorni benzin je smea visooktanskih komponenti do-
bijenih preradom sirove nafte. Za poboljanje svojstava ovog goriva dodaju se odreene
komponente i aditivi koji su rastvorivi u ugljovodonicima.
Tea loiva ulja su viskozne tekuine koje postaju gue i neeksibilne to su hladnije.
Laka loiva ulja obino e ostati u tekuem obliku bez obzira na hladnou u atmosferi.
Tea loiva ulja zahtevaju grejanje kako bi se uopte izvukla iz rezervoara. Kako bi se
smanjila potrebna energija za pumpanje loivog ulja do gorionika, potrebno je odravati
odgovarajuu temperaturu pumpanja.
Za pravilan rad mlaznica gorionika, maksimalna kinetika viskoznost se penje do 25
mm
2
/s a za rotirajue gorionike raste do 60 mm
2
/s. Laka ulja zadovoljavaju ove uslove
gotovo uvek, ali tea ulja se moraju predgrejati u rezervoaru (da bi moglo da se pumpa)
i pre ulaska u gorionik temperatura ulja moe ponekad biti iznad 100
o
C.
Postoji slian odnos izmeu gustine ulja i njegove temperature. Smanjivanjem tempera-
ture ulje postaje gue i pri temperaturi toenja vie ne moe tei. Temperature toenja su
u rasponu od -36
o
C (lake frakcije) do +5
o
C (tee frakcije).
Taka buktanja (kada isparljive tvari iz goriva dou u vezu sa plamenom i brzo gore)
je u rasponu od 60
o
C (lako ulje) do 125
o
C (teko ulje).
Prisutnost sumpora u gorivu znatno smanjuje kvalitet tenog goriva.
Osnovne prednosti tenih goriva u odnosu na vrsta goriva su:
visoka toplotna mo,
mali sadraj balasta,
mali toplotni gubici pri sagorevanju,
jednostavno regulisanje procesa sagorevanja,
jednostavan transport cevovodima.
Osnovne mane tenih goriva su:
velika zapaljivost i eksplozivnost,
otrovnost nekih goriva,
teko odstranjivanje emulgovane vode,
stvaranje elektrostatikog napona.
GASOVITA GORIVA
Zemni (prirodni) gas je najvanije gasovito gorivo. On je smesa lakih ugljovodonika,
vode i drugih gasova. Sastav varira u zavisnosti od nalazita u irokim granicama. Najvei
je postotak metana (CH4) koji iznosi 50-100 %. Prema teim ugljovodonicima sastav
obino moe ii do heksana (C6H14). Pored gasovitih ugljovodonika u sastavu se najee
nalaze i ugljovodonici koji su pod okolinskim uslovima u tekuem stanju. Takvi sastojci se
obino jo u toku proizvodnje odvajaju kao gasni kondenzat. Toplotna mo prirodnog
gasa iznosi u zavisnosti od sastava 33-38 MJ/m3.
U poreenje s naftom korienje prirodnog gasa je novijeg datuma. Zbog lakoe
korienja prirodnog gasa iz leita gasa (direktno se iz buotine vodi na mesto upotrebe)
njegova proizvodnja se stalno poveava. Kasniji poetak intenzivnijeg korienja zemnog
gasa posledica je problema koji su se pojavljivali s transportom i skladitenjem gasa. Da-
nas su meutim tehniki problemi velikim delom reeni. Izgraeni su gasovodi koji spajaju
zemlje i kontinente te omoguuju transport gasa na velike udaljenosti. S druge strane raz-
vijena je tehnika ukapljivanja gasa koja omoguuje morski transport velikih volumena.
Prirodni gas spada u najistije, najsigurnije i najkorisnije fosilno gorivo. Sagoreva
bez ai i pepela, sa malim emitovanjem ugljen-dioksida i sumpor-dioksida i zbog toga
spada u najistija goriva. Meutim, i korienjem prirodnog gasa i njegovim sagorevan-
jem u atmosferu se oslobaa odreena koliina tetnih materija koja takoe dovodi do
zagaenja ivotne sredine. Sagorevanjem prirodnog gasa oslobaa se priblino jedna
polovina ugljen-dioksida koja se oslobaa spaljivanjem uglja. Ugljen-dioksid prouzroku-
je pojaanje efekta staklene bate i globalnog porasta temperature. Sumpor-dioksid
se oslobaa spaljivanjem uglja i tenih goriva prouzrokujui tako zakieljenje okoline.
Prirodni gas prilikom sagorevanja praktino ne proizvodi sumpor-dioksid. Azotni oksidi
se u veoj meri oslobaaju u atmosferu i ivotnu sredinu nego prilikom sagorevanja nekih
drugih energenata.
Prirodnom gasu se dodaje odorant sredstvo jakog, neprijatnog i karakteristinog mir-
isa da bi prirodni gas, koji je bez mirisa, dobio specian miris kako bi se lake otkrilo
curenje gasa iz gasnih instalacija, a sam proces dodavanja odoranta prirodnom gasu
zove se odorizacija. Odorant sagoreva zajedno sa prirodnim gasom, a produkti sagor-
evanja nemaju neprijatan miris. Ureaj, kojim se odorant ubacuje u struju gasa, naziva se
odorizator.
Osim zemnog gasa esto se kao gorivo koriste otpadni gasovi iz industrijskih pogona
kao npr. koksni gas, i dr.
Na kraju, izbor goriva za konkretnu namenu ukljuuje uravnoteivanje brojnih faktora,
to ukljuuje kapitalni troak postrojenja, cenu goriva i trokove pogona i odravanja.
U razmatranje treba uzeti i verovatne budue promene u gorivu i cenovnim politika-
ma, kao i u zakonodavstvu o zatiti ivotne sredine. Takoe, treba ostaviti prostora i za
neoekivano.
REZERVE FOSILNIH GORIVA
Imajui u vidu stalni porast potronje fosilnih goriva, treba se zapitati kolike su zalihe s
obzirom da je ve reeno da spadaju u neobnovljive resurse. Zalihe nafte, uglja i prirod-
nog gasa su prilino neravnomerno rasporeene. Od ukupnih rezervi, 57% svetske nafte
u Saudijskoj Arabiji, Iraku, Iranu, Kuvajtu i Emiratima.
Kada je ugalj u pitanju, treba
napomenuti da se javlja na velikim
prostranstvima i da se zahvaljujui
istraivanjima raspolae sa rela-
tivno dosta podataka. Procenjuje
se da svet raspolae sa 7640 mili-
jardi tona uglja, od ega je 1486
milijardi tona u SAD. Trenutna
dnevna svetska potronja odgo-
vara 150 miliona barela nafte i
31 milion tona uglja. To znai da
su rezerve uglja dovoljne za na-
rednih 500 do 600 godina (ako
potronja ne bi rasla). Moe se
rei da je ugalj energetski izvor
budunosti, jer su rezerve velike, a relativno malo je iskorieno. Postavlja se pitanje zato
onda razvijene zemlje ne koriste vie ugalj? Postoji vie razloga, od kojih su najbitniji:
Podzemni kopovi su jako rizini smanjenje rizika poskuljuje eksploataciju
Povrinski kopovi veliki poremeaj okoline
Zagaenje vazduha (sumpor i kisele kie, CO2 i efekat staklene bate)
Odlaganje pepela i ljake na deponije
Jo se trai jeftin, bezbedan i ekoloki ist nain eksploatacije
Raspored rezervi uglja:
SAD (27,1%);
Rusija (17,3%);
Slika 1. Izvori i rezerve nafte u svetu
Kina (12,6%);
Indija (10,2%);
Australija (8,6%);
Juna Afrika (5,4%).
Ukupne, za sada istraene, svetske
rezerve prirodnog gasa trenutnu
svetsku potronju mogu zadovoljiti u
narednih 130 do 150 godina. Za-
lihe nafte su ak ispod 60 godina.
Meutim, neistraene zalihe gasa se
procenjuju na 130 godina.
Najvee rezerve prirodnog gase
se nalaze na teritoriji republika
biveg SSSR-a, dok su Australija i
Juna Amerika siromane ovim ener-
gentom.
Ukupna koliina prirodnog gasa
se procenjuje na 10000 triliona ft3,
a trenutno poznate rezerve su 5500
triliona ft3
Posledice korienja fosilnih goriva
Sagorevanje fosilnih goriva stvara sulfatne, karbonatne i nitritne (ugljena i azotna)
kiseline koje padaju na Zemlju kao kisele kie, pogaajui podjednako prirodu i naselja.
Fosilna goriva takoe sadre radioaktivne materijale, prvenstveno uranijum i torijum, koji
se oslobaaju u atmosferu. Tokom 2000. godine, u atmosferu je isputeno 12000 tona
torijuma i 5000 tona uranijuma irom sveta.
Jo jedna posledica sagorevanja uglja su velike koliine ljake i leteeg pepela. Ek-
sploatacija, obrada i transport fosilnih goriva takoe izaziva ekoloku zabrinutost. Ko-
panje uglja, naroito povrinski kopovi, imaju negativan uticaj na prirodno okruenje.
Ranerije nafte takoe imaju negativan uticaj pre svega zagaenjem vode i vazduha.
Rezerve fosilnih goriva nisu neograniene i troe se mnogo bre nego to se stvaraju.
Ovakvom dinamikom potronje oveanstvo e relativno brzo ostati bez energije zas-
novane na fosilnim gorivima i za budue narataje nee ostati nita. Zato se ve sada
razmilja o alternativnim izvorima energije koji bi u budunosti trebalo da zamene naftu,
ugalj, gas. Za razliku od sadanje situacije koja predstavlja neodrivo reenje, treba se
okrenuti ka obnovljivim izvorima energije.
Slika 2. Raspored zaliha uglja
Slika 3. Izvori i rezerve prirodnog gasa
SAGOREVANJE
U gorivima se sagorevanjem sa kiseonikom oslobaa unutranja hemijska energija
koja se prenosi na molekule poveavajui njihovu kinetiku energiju. Time se poveava
unutranja energija radne tvari, a zbog toga i temperatura. Kiseonik se gorivu po pravilu
dovodi sa vazduhom u kome ga ima oko 21 % (volumenski postotak).
Sagorevanje moe biti potpuno i nepotpuno. Potpuno sagorevanje je ono kod koga
svi gorivi sastojci u potpunosti izgore. U sluaju nedostatka kiseonika za sagorevanje
ili slabog meanja goriva i vazduha, proizvodi sagorevanja mogu sadravati jo uvek
gorive tvari ili gasove. To je nepotpuno sagorevanje koje je po pravilu nepoeljno jer
predstavlja gubitak. Gorivo se sastoji od: gorive tvari, vode i pepela. Sagorevanjem
goriva tvar prelazi u gasovitu, voda u paru, a pepeo ostaje u vrstom stanju.
Uz gorivo i kiseonik za poetak procesa sagorevanja potrebno je osigurati i trei
uslov, a to je temperatura zapaljenja. Zanimljivo je da se proces oksidacije (spajanje s
kiseonikom) javlja na svim temperaturama pri emu se oslobaa toplota, ali je kod niskih
temperatura proces oksidacije tako spor da se odvoenje toplote lako ostvaruje. Kako
se temperatura povisuje proces oksidacije, a time i oslobaanje toplote se intenzivira s
naroitim ubrzanjem na temperaturi zapaljenja.
Mehanizam sagorevanja goriva je vrlo sloen i teak za proraun kada se ele pra-
titi sve faze procesa. Ako se zadovoljimo samo bilansom tvari i toplote, to je za veliki
deo praktinih problema dovoljno, tada se proraun sagorevanja bitno olakava. Iz ste-
hiometrijskih jednaina moe se na relativno lak nain izraunati koliina vazduha potreb-
nog za sagorevanje kao i koliine dimnih gasova koje pri sagorevanju nastaju.
Potpunost procesa sagorevanja zavisi od uslova i kvaliteta obrazovanja gorive smee,
i shodno tome minimalna koliina kiseonika esto nije u mogunosti da obezbedi potpuno
sagorevanje. Pri idealnim uslovima kod gasovitog goriva je mogue obezbediti potpuno
sagorevanje, dok kod tenog i naroito vrstog goriva uslovi obrazovanja gorive smese
su daleko od idealnih zbog ega se u loite uvodi vea koliina vazduha od teorijski
potrebnog. Veza izmeu stvarne i teorijski potrebne koliine vazduha je linearno propor-
cionalna. Koecijent njihove proporcionalnosti naziva se koecijent vika vazduha.
Ekonomino sagorevanje se postie pri optimalnim vrednostima koecijenta vika
vazduha a oni su denisani:
Vrstom goriva
Nainom sagorevanja
Vrstom loita
Kod savremenih konstrukcija kotlova koriste se sonde koje merei koliinu kiseonika u
produktima sagorevanja automatski na kotlu poveavaju ili smanjuju koliinu vazduha.
Temperatura sagorevanja je temperatura gasovitih produkata, kao rezultat zagrevan-
ja toplotom koja je nastala sagorevanjem goriva. Razlikujemo:
kalorimetrijsku,
teorijsku i
stvarnu temperaturu sagorevanja.
Kalorimetrijska temperatura sagorevanja je temperatura produkata koja nastaje pot-
punim sagorevanjem pri emu ne postoje toplotni gubici usled disocijacije i razmene top-
lote sa okolinom. Ona je najvia temperatura sagorevanja. Vie temperature se mogu
postii jedino dodatnim zagrevanjem vazduha ili goriva.
Teorijska temperatura sagorevanja uzima u obzir disocijaciju produkata, dok stvarna
ukljuuje i razmenu toplote sa okolinom.
Temperatura sagorevanja zavisi od:
toplotne moi goriva,
zapremine produkata sagorevanja,
sastava produkata sagorevanja,
specinog toplotnog kapaciteta produkata,
temperature vazduha,
temperature goriva.
Da bi se vrio bilo kakav proraun razmene toplote u postrojenjima u kojima se koristi
zika toplota gasovitih produkata ili bilo kog uida potrebno je najpre znati strujne
karakteristike uida.
Strujanje gasova kroz termiko postrojenje moe usled razlike biti u gustini toplijeg
i hladnijeg uida, a moe se ostvarivati i prinudnim putem. Prvi nain se denie kao
prirodna vua a drugi kao prinuda. Ovi poslednji sistemi se daleko ee sreu. Zbog
toga u delovima postrojenja postoje oblasti u kojima se pritisak razlikuje od atmosfer-
skog.
Otpori pri strujanju gasova kroz termiko postrojenje mogu se podeliti na:
1. otpori pri prolazu vazduha kroz sloj goriva,
2. otpori pri prolazu gasova kroz sloj ispune,
3. poduni otpori pri strujanju gasovitih produkata, i
4. lokalni otpori pri strujanju gasovitih produkata.
Postoji 8 kotlovskih gubitaka o kojima je potrebno voditi rauna. Ovi gubici zavise od
vrste goriva, naina sagorevanja i konstrukcije kotla tako da ih ne sreemo kod svih vrsta
goriva i svih vrsta kotlova. Uglavnom se mogu podeliti na:
1. gubitak usled propadanja goriva kroz reetku,
2. gubitak usled nesagorelog goriva u ljaci i pepelu,
3. gubitak usled leteeg koksa,
4. gubitak usled hemijski nepotpunog sagorevanja,
5. gubitak usled ai,
6. gubitak usled zike toplote ljake,
7. gubitak u izlaznim gasovima, i
8. gubitak usled spoljanjeg rashlaivanja.
Dalje struno razmatranje ove problematike, kao i problematike materijalnog i toplot-
nog bilansa zalazi u domen specijalistikih znanja to premauje domen ove knjige.
UVOD U KOTLOVSKA POSTROJENJA
Osnovni zadatak kotlovskog postrojenja je transformacija hemijske energije goriva
u toplotnu energiju radnog uida, a po pravilu mu je glavni deo parni kotao protoni
sistem za transformisanje energije. U podruju izgradnje energetskih, toplotnih i procesnih
sistema problemi gradnje parnih kotlova ine posebno podruje.
Osnovna namena parnog kotla je proizvodnja vodene pare pritiska veeg od atmo-
sferskog koja se moe koristiti za dobijanje mehanikog rada, za grejanje i za industrijske
procese ili za kombinovano proizvoenje mehanikog rada i toplote.
Na slici 4. je prikazano mesto parnog kotla u pretvaranju energije. Parni kotao je deo
kompleksnog energetskog, procesnog ili toplotnog sistema u kom se hemijska energija go-
riva pretvara u energiju vodene pare. Vrste energija koje se javljaju u parnim kotlovima
prilikom pretvaranja energije su:
Hemijska energija goriva ija koliina zavisi od hemijskog sastava goriva,
Toplotna energija dimnih gasova koji nastaju procesom sagorevanja/izgaranja,
Energija vodene pare traenih
karakteristika (pritisak, tempe-
ratura),
Toplotna energija vode ako se
radi o toplovodnim kotlovima.
Nedostatak i nedovren razvoj teorijs-
kih osnova primenjenih u gradnji parnih
kotlova na podruju strujanja uida, raz-
mene/izmene toplote, vrstoe specijalnih
materijala, poznavanja sagorevanjaa go-
riva i upotreba iskustvenih veliina i po-
dataka za gradnju parnih kotlova umesto
proverenih teorijskih osnova doveo je do
gradnje razliitih tipova parnih kotlova,
razliitih kapaciteta i svojstava pare (pa-
rametara pare). Brzi razvoj parnih kotlova
ima za posledicu mnoga reenja koja nisu
do kraja ispitana.
Slika 4. Pretvaranje energije i parni kotao
Spomenuto stanje u gradnji parnih kotlova posledica je injenica:
koriste se razliite vrste goriva (vrsta, tena i gasovita) , razliitih hemijskih sas-
tava, to stvara tekoe u primeni jedinstvenih tipova parnih kotlova;
istraivanja kompleksnih uslova i procesa sagorevanja raznih vrsta goriva
razliitih sastava jo nisu zavrena;
pitanja optimizovanja uslova strujanja uida i izmene toplote, postavljanje op-
timalnog prorauna veliine ogrevnih povrina treba teorijski i raunski reiti i
sistematizovati za pojedine vrste parnih kotlova;
zbog sagorevanja sve loijih goriva javljaju se novi, tei uslovi regulacije i au-
tomatizacije;
zbog povienja radnih pritisaka i temperatura pregrejanja pare upotrebljavaju
se kvalitetnije vrste konstrukcijskih elika (prelazi se od feritnih elika na austen-
itne elike), a potrebno je sprovesti pogonska ispitivanja toplotnih i mehanikih
svojstava materijala tokom deset pa i vie godina da bi se pouzdano utvrdile
doputene granice deformacija i naprezanja materijala za izradu cevi, komora,
bubnja i drugih delova parnih kotlova;
pitanja korozije, troenja i oteenja kao i pitanja zagaenja ogrevnih povrina
na strani vode i pare, kao i na strani dimnih gasova, postaju sve sloenija zbog
sve viih radnih pritisaka i temperatura i sve ire primene goriva s velikim pro-
centom sumpora i mineralnih materija;
nova reenja u razvoju termoenergetskih postrojenja, povezivanje procesa
vodena para-gas i upotreba loita parnog kotla pod pritiskom, stvaraju niz
novih pitanja izgaranja, strujanja uida i prolaza toplote.
Novija podruja u razvoju energetskih postrojenja, (npr. korienje nuklearne energije),
uslovljavaju druge karakteristike gradnje parnih kotlova i otvaraju niz novih problema.
Razvoj gradnje parnih kotlova, zbog poveanja potrebnih koliina elektrine energije
i tenje za to ekonominijim energetskim postrojenjem, uslovljava gradnju jedinica velikih
kapaciteta s istovremenim poveanjem parametara proizvedene vodene pare (pritisak,
temperatura).
Osnovni parametri parnih kotlova, koji mogu dati uvid u njihov razvoj, a koji se
pokuavaju normirati, odnosno uklopiti u odreene granice jesu:
D - kapacitet parnih kotlova, kg/s
p - pritisak u parnom kotlu, Pa
tpr - temperatura pregrejane pare, C.
gp - stepen korisnost parnog kotla, %
Postoje etiri etape razvoja parnih kotlova s konvencionalnim gorivom i 5-ta etapa s
nuklearnim gorivom (parni kotao prelazi u ovoj etapi u izmenjiva toplote).
1. etapa: poetak gradnje parnih kotlova u vreme oko 1900: runo loenje na
nepominim reetkama; parni kotlovi s velikim sadrajem vode; za potrebe
veih kapaciteta grade se nizovi ili baterije parnih kotlova; parametri kotlova
iznose: pritisak pare ~ 1,5 MPa, temperatura pregrejanja pare do 250 C.
2. etapa: gorivo sagoreva u sloju na mehanikim reetkama, tj. reetkama s
pogonom za pokretanje. Osnovni predstavnici ove etape jesu parni kotlovi sa
sekcijama (sekcionalni) i strmocevni parni kotlovi; parametri iznose: pritisak
pare do ~ 4 MPa i temperatura pregrejanja pare do 450 C; vreme gradnje
od 1900. do 1925.
3. etapa: u razvoju parnih kotlova osim sagorevanja u sloju uvedeno je i sag-
orevanje goriva u prostoru odnosno sagorevanje pomou uglja samlevenog u
mlinovima. Zbog potpuno novih uslova sagorevanja ugljene praine, loite je
dobilo odreeni oblik i nia zapreminska optereenja nego pri sagorevanju
uglja u sloju. Parametri pare iznose: pritisak pare do 12,5 MPa i temperatura
pregrejanja do 525 C; vreme gradnje od 1925. do 1950.
4. etapa: to je izvedba velikih parnih kotlova u blok-sistemu, tj. parni kotao i
turbina ine jednu pogonsku jedinicu; pritisci se penju i preko kritine take, tj.
i preko 22,1 MPa, a temperatura pregrejanja pare i preko 525 C; vreme
gradnje od 1950. nadalje.
5. etapa: upotrebljavaju se potpuno novi izvori toplotne energije. Kao gorivo slue
odreeni elementi atomske mase preko 230: torijum (Th-232); uran (U-233,
U-235, U238); transuranski elementi; plutonijum (Pu-239) itd.; sijom (cepan-
jem) atoma takvih elemenata stvaraju se uz regulisano voenje procesa goleme
koliine toplotne energije. Parni kotao u ovom sluaju, tj. u nuklearnim elektrana-
ma postaje samo izmenjiva toplote na koji se posredno prenosi toplota dobi-
jena u reaktoru. Nuklearni reaktor sa sistemom izmenjivaa dolazi na mesto
klasinog oblika parnih kotlova i ini primarni krug nuklearne elektrane, dok
ostali deo nuklearnih termo postrojenja kao turbina, cevovodi i ostalo, ostaje u
osnovi nepromenjen.
Osnovna standardizacija obuhvata propise o pritisku, kapacitetu i temperaturi pre-
grejanja parnih kotlova.
1. Pritisci u parnom kotlu su:
pd, Pa, - dozvoljeni, koncesijski pritisak; to je najvii pritisak pri kom je doputeno
da parni kotao radi. Na taj pritisak deluje sigurnosni ventil, odnosno sigurnosni
ventil se automatski otvara kad je doputeni pritisak prekoraen. On je osnova
za proraun vrstoe zidova cevi, komora, bubnja, itd.;
pr, Pa, - radni, pogonski ili nazivni pritisak (pritisak u bubnju); najee je to
pritisak 5% ispod dozvoljenog pritiska pa se pri manjim oscilacijama pritiska
ne otvara sigurnosni ventil. Veliina radnog pritiska je osnova za proraun cevo-
voda izvan parnih kotlova u sklopu termoenergetskog postrojenja;
pi, Pa, - izlazni pritisak iz pregrejaa pare; to je stvarni pritisak koji se meri
na izlazu iz parnih kotlova. Taj pritisak je pogonski ili radni umanjen za veliinu
pada pritiska zbog trenja u sistemu pregrejaa pare i spojnog cevovoda u
sklopu parnih kotlova. Izlazni pritisak je najee 10 do 15% manji od doz-
voljenog pritiska;
2. Temperatura pregrejanja pare tpr danas iznosi 540 C a izuzetno je utvrena
sa 675 C.
Ograniena je vrstoom i sastavom materijala za gradnju pregrejaa pare.
Temperature pregrejanja mere se na izlazu iz pregrejaa i odnose se, pre-
ma propisima, na maksimalni trajni kapacitet parnih kotlova. Ako nisu utvreni
specijalni uslovi, temperatura pregrejanja pare mora biti ostvarena i pri nor-
malnom kapacitetu parnih kotlova.
3. Kapacitet parnih kotlova odreen je sledeim veliinama:
DN, kg/s, - normalni kapacitet (proizvodnja); slui kao osnova i merodavan je
za projektovanje celog postrojenja;
Dmax, kg/s, - maksimalni trajni kapacitet; slui proizvoau parnih kotlova za
proraun veliina ogrevnih povrina i ostalih elemenata pojedinih delova kot-
la;
Dmax30, kg/s, - maksimalni kapacitet u 30 minuta;
Dmin, kg/s, - tehniki minimalni kapacitet.
Kod veih jedinica parnih kotlova upotrebljava se kao karakteristina veliina maksi-
malni trenutni kapacitet, koji je za oko 10% vei od maksimalnog trajnog kapaciteta ali
je doputeno trajanje takvog kapaciteta samo 30 minuta.
CILJ I ZADACI KOTLOVSKOG POSTROJENJA
U kotlovskom postrojenju se nastoji postii to vea iskoristivost pri pretvaranju energije
(toplotne u mehaniku). Proces dobijanja rada moe se najbolje prikazati u toplotnim
krunim procesima.
Toplotni kruni proces je niz promena stanja radnog medijuma. Odvija se u delovima
termoenergetskog postrojenja: generatoru pare turbini kondenzatoru.
Promene stanja medijuma odnosno pretvaranje energije odvijaju se u teorijskim uslo-
vima prema Karnoovom procesu izmeu dve izotermne i dve adijabatske promene stanja
prema sl. 5. Toplotna korisnost prema tom procesu je:
Slika 5. Karnoov kruni proces u dijagramu T s i p v
Prikazom Karnoovog krunog procesa utvruje se optimalna toplotna korisnost odnos-
no minimalni utroak toplote u odnosu prema dobijenom radu. Stvarna toplotna korisnost
krunog procesa pretvaranja toplotne energije u rad je znatno manja od Karnoovog
procesa i data je u prikazu po Klauzijus-Rankin (Clausius Rank) dijagramu, slika 6.
Slika 6. Klauzijus Rankinov proces
Karnoov kruni proces tehniki je nemogue ostvariti zbog:
tehnike nesavrenosti delova postrojenja odnosno svojstava i izvedbenih kara-
kteristika parnih kotlova, turbine itd. ;
odreenih zikalnih karakteristika medijuma s kojima se proces odvija.
Teorijski proces u termoenergetskim postrojenjima je KlauzijusRankinov proces prema
kom se odvijaju promene stanja medijuma prilagoene uslovima rada pojedinih delo-
va postrojenja (parni kotao, parna turbina) i prilagoena svojstvima radnih medijuma.
Klauzijus Rankinov proces odvija se izmeu dve izobarne i dve adijabatske pro-mene
stanja. Prema slici odvija se Klauzijus Rankinov proces sa sledeim promenama stanja
medijuma u generatoru pare i parnoj turbini:
Promena stanja 1 2 dovoenje
toplote za zagrejavanje vode
toplote isparenja
toplote pregrejanja
Promena stanja 3 3
adijabats-
ka ekspanzija zasiene pare
Promena stanja 4 5 adijabats-
ka ekspanzija pregrejane pare
Promena stanja 3 1 odvoenje
toplote kondenzacije pri zasienoj
pari
Promena stanja 5 1 odvoenje toplote kondenzacije pri pregrejanoj pari.
Toplotna korisnost parnog Klauzijus Rankinovog procesa za zasienu paru je:
1233'1
123 1
*100
tR
ca
A
A
= [%],
za pregrejanu paru:
123451
1234 1
*100
tR
da
A
A
= [%],
tR tC
<
.
Naini na koje se tehniki mogu poveat toplotna korisnost t su:
podizanje radnog pritiska i temperature pregrejanja svee pare u parnom
kotlu i snienje pritiska izlazne pare na turbini (kondenzacijski pritisak),
uvoenje meupregrejane pare u parnom kotlu,
regenerativno predgrejanje napojne vode.
Navedene mere neposredno utiu na utvrivanje osnovnih karakteristika parnog kotla
i proces pretvaranja energije u termoenergetskim postrojenjima direktno odreuje kara-
kteristike parnog kotla.
Slika 7. Promena stanja kod
Klauzijus-Rankin procesa
Podela kotlovskih postrojenja
U razvoju parnih kotlova i ureaja energetskih postrojenja postignut je veliki napredak
naroito poslednjih 50 godina. U teorijskim reenjima, konstruktivnom izvoenju i usvajanju
novih materijala, upotrebljavani su vii pritisci proizvedene pare i vie temperature pre-
grejanja pare.
Osnovne karakteristike razvoja parnih kotlova usmerene su na upotrebu goriva male
toplotne vrednosti (otpadni ugalj u rudnicima) kao i na ostala otpadna goriva. U toplotnim
proraunima i u projektno-konstrukcijskim reenjima razvoj parnih kotlova je usmeren na
smanjenje pasivnog dela parnih kotlova (ozid, izolacija, elina konstrukcija itd.), i na rela-
tivno poveanje aktivnog dela parnih kotlova (ogrevne povrine). inioci koji uslovljavaju
razliitost u gradnji, odnosno u odreivanju tipova i izvedbi parnih kotlova, jesu:
kapacitet parnih kotlova,
temperatura pregrejanja pare,
prostorni smetajni zahtevi,
zahtevi higijensko-tehnikih propisa (ienje dimnih gasova),
zahtevi regulacije i automatike parnih kotlova,
zahtevi zatite ivotne sredine itd.
Podela parnih kotlova na odreene tipove moe se uraditi s obzirom na:
namenu parnih kotlova - na stabilne i brodske parne kotlove,
optok ili cirkulaciju vode i pare (optoni ciklus) u parnim kotlovima,
izvedbu loita, tj. nain sagorevanja goriva.
Brodski parni kotlovi moraju zadovoljiti velik broj specinih pogonskih uslova koji ih
ine razliitim od stabilnih parnih kotlova.
S obzirom na ciklus strujanja voda-para, odnosno cirkulacija vode i pare generatori se
mogu podeliti na tri osnovne kategorije:
Parni kotlovi s prirodnim optocima ili cirkulacijom vode - vodna i parna faza
odvajaju se u isparivau, u spojnim cevovodima i u bubnju parnih kotlova.
Parni kotlovi s prisilnim optokom (pomou cirkulacijske pumpe ugraene izmeu
bubnja i isparivaa) - ovaj tip parnog kotla poznat je pod imenom La Mont.
Parni kotlovi bez bubnja s prisilnim proticanjem vode i pare u isparivakim
ogrevnim povrinama - u ovu kategoriju kotlova ukljueni su Benson, Sulzer,
Ramzin i jo neki tipovi.
Loita parnih kotlova s obzirom na vrstu goriva, odnosno na nain sagorevanja goriva,
mogu se podeliti na sledee osnovne tipove:
loita za sagorevanje vrstih goriva s raznim vrstama nepominih reetki ili man-
jih reetki na mehaniki pogon;
loita za sagorevanje vrstog goriva u sloju s mehanikom puzajuom reetkom
s raspodelom vazduha za sagorevanje po pojedinim delovima reetke (zonama
reetke) ili sa stepenastom reetkom s regulisanim dovodom vazduha po pojed-
inim redovima reetke;
loita za sagorevanje raznih vrsta otpadaka (industrijski ili gradski otpaci) s
raznim vrstama reetki (ovaj tip loita razvio se u poslednje vreme u industrijskim
i gradskim centrima zbog sagorevanja vrlo velikih koliina raznih otpadaka);
loita za sagorevanje vrstih goriva u prostoru, odnosno loita za sagorevanje
ugljene praine (mlinsko loenje);
loita za sagorevanje tenih goriva s velikim brojem tipova gorionika;
loita za sagorevanje gasovitih goriva s razliitim tipovima gorionika;
loita za istovremeno sagorevanje vie vrsta goriva s odvojenim gorionicima za
svaku vrstu goriva i kombinovanim gorionicima za vie vrsta goriva (gasno-uljni
gorionici);
loita za korienje otpadne toplote, npr. korienje toplote gasova iz visokih
pei, konvertera itd.
Navedena podela na odreene tipove parnih kotlova nije jedina i nije konana, jer i
mnogi drugi inioci uslovljavaju razne izvedbe parnih kotlova.
U poslednje vreme sve se manje proizvode kotlovska postrojenja koja kao gorivo ko-
riste ugalj, a sve se vie prave kotlovi - spalionice smea.
Jedno od takvih postrojenja je prikazano na slici 8.
1-dovoz smea eleznicom, 2-va-
ganje/kontrola smea, 3-razdva-
janje smea, 4-odvodnja smea,
5-spremite smea, 6-kotlarnica,
7-prostor za proiavanje dim-
nih gasova, 7a-elektroltar, 7b-
pranje sa vodom, 7c-kataliza-
tor, 7d-sakuplja leteih estica
8-prostor sa parnom turbinom,
9-izmenjivaka stanica toplote,
10-postrojenje za pripremu sone
kiseline, 11-laboratoriji, 12-dim-
njak, 13-komandno mesto, 14-
spremnik za suenje vazduha,
15-silos i odlagalite otpadnih
estica, 16-drutvene prostorije,
17-staro postrojenje
Slika 8. Postrojenje za spalji-
vanje smea
DELOVI KOTLOVSKOG POSTROJENJA
Parni kotlovi sastoje se po pravilu od sledeih osnovnih sklopova, delova i opreme:
loita kao prostori za sagorevanje goriva s potrebnom opremom za pret-
varanje hemijske energije goriva u toplotnu energiju dimnih gasova;
sistem izmenjivaa toplote (deo parnog kotla pod pritiskom i zagreja vazduha),
odnosno ogrevne povrine parnog kotla na kojima se toplotna energija dimnih
gasova prenosi na vodu i vodenu paru; ovi su izmenjivai toplote: zagrejai
vode, isparivai vode, pregrejai pare i zagrejai vazduha;
pomoni ureaji u parnom kotlu: armatura parnih kotlova (na i gruba), nosiva
elina konstrukcija, ozid i izolacija
postrojenje ili ureaji izvan parnog kotla: postrojenje ili ureaji za dovod gori-
va do parnog kotla, postrojenje ili ureaji za pripremu vode, postrojenje ili
ureaj i za napajanje vodom, postrojenje ili ureaji za snabdevanje vazduhom,
postrojenje ili ureaji za odvod i ienje dimnih gasova, postrojenje ili ureaji
za odvod pepela i ljake, postrojenje ili ureaji instrumentacije, regulacije i
automatike.
Loita, dovod goriva i vazduha, odvod dimnih gasova
U loitu se hemijska energija goriva pretvara u toplotnu energiju dimnih gasova.
Veliina i oblik loita i ostale karakteristike zavise u najveoj meri od upotrebljenog
goriva, veliine jedinice, dovoda goriva i vazduha za sagorevanje itd. Osnovni zadatak
loita je da osigura pravilno i potpuno sagorevanje goriva u optimalnim uslovima. Proces
sagorevanja goriva mora zavriti u loitu. Dimni gasovi prenose svoju toplotnu energiju
strujanjem na ogrevnim povrinama izmenjivaa toplote. Toplotna energija dimnih gasova
predaje se kod uobiajenih izvedbi prema sledeem redosledu; cevni sistem ogrevnih
povrina isparivaa vode, pregrejaa pare, zagrejaa ili predisparivaa vode i ogrevne
povrine zagrejaa zraka.
Redosled smetaja ogrevnih povrina moe biti i drugaiji, a zavisi od toplotnog
prorauna jedinice. Dimni gasovi struje dimnim kanalima u sklopu parnog kotla i izlaze
pomou prirodne ili prisilne promaje u slobodnu atmosferu. Kod dananjih jedinica vazduh
se dovodi na reetku ili u gorionike pomou ventilatora sveeg vazduha (primarna prom-
aja), a dimni gasovi se odvode iz jedinice pomou ventilatora dimnih gasova (sekundarna
promaja). Kod savremenih parnih kotlova s tenim gorivom esto se izvode loita s na-
dpritiskom tako da ventilator za dovod sveeg vazduha slui ujedno i kao ventilator za
odvod dimnih gasova u atmosferu. Kod manjih jedinica mogu je rad i bez ventilatora, tj.
s prirodnom promajom pomou dimnjaka odreene visine.
Deo parnog kotla pod pritiskom
U deo parnog kotla pod pritiskom dovodi se napojna voda pod pritiskom mnogo viim
od atmosferskog. U njemu se zagrejava, predisparuje i isparuje voda i pregrejava vode-
na para na traenu temperaturu. Prema tome sve ogrevne povrine izmenjivaa toplote
u sklopu parnog kotla: zagrejai vode, predisparivai, isparivai i pregrejai pare, kao i
spojni cevovodi, komore i bubanj parnih kotlova (ako je parni kotao izveden s prirodnim
optokom), obuhvaeni su pojmom deo parnog kotla pod pritiskom.
Ogrevne povrine isparivaa vode
Osnovni deo parnog kotla je ogrevna povrina isparivaa vode. To je povrina koja je
s jedne strane u dodiru s dimnim gasovima a s druge strane s vodom i meavinom vode i
vodene pare. Isparivai su cevi povezane s komorama i bubnjem tako da se odvija nor-
malni optok vode i pare. Kod parnih kotlova s prirodnim optokom bubanj i cevni sistem
isparivaa i zagrejaa vode moraju biti ispunjeni vodom 50 do 70% visine, a iznad toga
dela bubnja nalazi se parni prostor. Kod parnih kotlova s prisilnim optokom voda i para
esto se neposredno odvajaju u cevnom sistemu isparivaa bez bubnja. Ova vrsta jedi-
nica ima malu koliinu vode a brze promene u optereenju postiu se dobrom regulacijom
dovoda goriva, odnosno sagorevanja. Najnii i najvii vodostaj u generatoru pare moraju
biti jasno odreeni. Time se spreava neposredan dodir dimnih gasova visoke tempera-
ture s ogrevnim povrinama isparivaa koje nisu s druge strane hlaene meavinom vode
i vodene pare.
Ogrevne povrine pregrejaa pare
Pregreja pare je sklop ogrevnih povrina izmenjivaa toplote u kom se pregrejava
vodena para iz zasiena stanja do odreene temperature pregrejanja. U pregrejau se,
osim toga, sui para koja na ulazu u pregreja sadri odreeni procenat vodenih estica
(od 1 do 5%). Ogrevne povrine pregrejaa pare izvode se u obliku snopova elinih
beavnih cevi, a prema potrebi i od legiranog elika smetenih bilo u loitu bilo u vodo-
vima dimnih gasova. Kod savremenih velikih jedinica visokog pregrejanja pare ogrevne
povrine pregrejaa podeljene su na vie delova. Toplota se konvektivnim prolazom i
zraenjem prenosi od dimnih gasova na vodenu paru koja struji cevima pregrejaa.
Ogrevne povrine zagrejaa i predisparivaa vode
Zagreja, odnosno predispariva vode je sklop ogrevnih povrina izmenjivaa toplote
u kom se voda zagrejava ili delimino predisparava. Za nie pogonske pritiske (4-5 MPa)
ogrevne povrine zagrejaa vode izvedene su esto i od rebrastih livenih cevi. Za visoke
pritiske i novije izvedbe izvedene su od elinih beavnih cevi savijenih u obliku cevnih
zmija. Temperatura zagrejavanja vode u zagrejaima kree se od 25-50C ispod tem-
perature zasiene pare. esto se u zagrejau voda zagrejava i do temperature ispara-
vanja, a moe se i predispariti do 25%.
Ogrevne povrine zagrejaa vazduha
Ogrevnim povrinama izmenjivaa toplote zagrejava se vazduh za sagorevanje na
odreenu temperaturu. Ogrevne povrine zagrejaa vazduha mogu se izvesti kao li-
meni ploasti zagrejai, cevni zagrejai, livene-rebraste cevi i kao specijalne izvedbe
(Ljungstrm) itd. Vazduh koji se zagrejava prenosom toplote od dimnih gasova, sui se i
zagrejava gorivo i stvaraju povoljni uslovi sagorevanja (povienje temperature procesa
sagorevanja) u loitu parnih kotlova.
Armatura parnog kotla
U ovaj sklop opreme ukljueni su svi pomoni delovi potrebni za potpunu izgradnju
jedinice i normalan rad. Gruba armatura obuhvata pomone ureaje loita, kontrolna
vrata, zaklopke, otvore za nadgledanje, razne livene delove itd. Fina armatura obuhvata
bitne delove za sigurnost pogona i rada jedinice (manometri, termometri, ventili itd.)
Nosiva elina konstrukcija parnog kotla
Nosiva elina konstrukcija parnog kotla osigurava izgradnju kompletne jedinice u
jedinstvenu celinu i povezuje pojedine delove parnog kotla. Nosiva konstrukcija jedinice
preuzima optereenje koje nastaje ugradnjom svih delova u parni kotao (loite sa svojim
ureajima, ogrevne povrine izmenjivaa toplote kao to su ispariva vode, pregreja
pare, zagreja vode, armatura i ostali delovi). U novije vreme ima raznih izvedbi jedinica
parnih kotlova kod kojih ogrevne povrine ili optone cevi ujedno slue i kao nosiva kon-
strukcija. Kod parnih kotlova s velikim sadrajem vode kao nosiva konstrukcija slui telo
parnog kotla.
Ozid i izolacija parnog kotla
Ozid i izolacija parnih kotlova spreavaju prodor spoljanjeg vazduha u loite i ka-
nale jedinice i doputaju minimalne toplotne gubitke. Vatrostalni i izolacijski materijal bira
se na osnovi toplotnih i mehanikih naprezanja koja se javljaju zbog temperaturnih stanja
u pojedinim podrujima parnog kotla. Postoje dve izvedbe parnog kotla (kad je u pitanju
izolacija ili ozid parnog kotla): normalna (teka) i laka (izolacija).
Normalna izvedba je ozid koji se sastoji od vatrostalnih (amotnih) opeka normal-
nih i fazonskih oblika i vatrostalnih (amotnih) svodova. Izmeu sloja vatrostalne opeke i
spoljanjeg ozida (graevinska opeka) esto se nalazi izolacijski meusloj.
Izvedba izolacije primenjuje se u savremenim kotlovima veeg kapaciteta gde su zido-
vi loita potpuno pokriveni ogrevnim povrinama izvedenih od cevi zavarenih u jednom
bloku. Iza takvih cevnih zidova u bloku (membranski zidovi) smeten je sloj izolacijskog
materijala (staklena ili mineralna vuna); s spoljanje strane je parni kotao kao celina
pokriven limenom oplatom.
Postrojenje za pripremu napojne vode
Ovo se postrojenje sastoji kao celina od termike (toplotne) i hemijske pripreme vode.
U hemijskoj pripremi vode odstrane se tetne materije kao to su soli, mehanika neistoa
itd. Uslovi kojima napojna voda mora odgovarati odreeni su u parnom kotlu tempera-
turom pregrejanja, radnim pritiskom, toplotnim optereenjem ogrevnih povrina i dr.
Ureaji za napajanje parnih kotlova
Ovi se ureaji sastoje od napojnih pumpi, koje se danas izvode kao elektropumpe i
turbopumpe; u sklop toga dela pomonih ureaja ulaze napojni cevovodi, sigurnosna i
pogonska armatura i veanja cevovoda. Napajanje se regulie u sklopu regulacije par-
nog kotla. Sigurno snabdevanje parnog kotla napojnom vodom je najbitniji uslov sigurn-
osti pogona te zato postoje vrlo strogi propisi o izgradnji i veliini napojnih pumpi (TRD
Technische Regeln fr Dampfkessel).
Postrojenje za transport i pripremu goriva
Ovo se postrojenje sastoji od niza transportnih ureaja zavisno od vrste goriva (vrsto,
teno ili gasovito gorivo), kao i o konkretnim smetajnim uslovima parnih kotlova, njegovih
pomonih ureaja i kotlovskog postrojenja u celini. Postrojenja za transport i pripremu
goriva ine u kotlovskim postrojenjima, a osobito kod vrstih goriva, sloeno i veliko
postrojenje.
Ureaji za ienje dimnih gasova
0vi ureaji, odnosno istai (ltri) dimnih gasova mogu biti izvedeni na osnovi
mehanikog odvajanja estica pepela, tj. delovanjem centrifugalne sile na estice pepela
u dimnim gasovima, ili kao elektroltri na osnovi delovanja elektrostatikog elektriciteta.
Sadanje izvedbe takvih ureaja dele se na etiri grupe:
mehaniki suvi ltri,
mehaniki vlani ltri,
elektro suvi ltri,
elektrovlani ltri.
Izvedba i upotreba pojedinih vrsta ltara primenjuje se prema zahtevima koji se post-
avljaju kvalitetom ienja dimnih gasova od pepela.
Ureaji za odvod ljake i pepela
Tim se ureajima odstranjuju i odvode ljaka, pepeo i ostale balastne materije iz
loita parnih kotlova. Mogu se izvesti kao mehaniki, hidrauliki i pneumatski ureaji.
Oprema za instrumentaciju, regulaciju i automatiku parnog kotla
Za ispravan rad i pogon parnih kotlova ugrauje se oprema i ureaji za instrument-
aciju, upravljanje, regulaciju i automatiku. Osnovni zadatak te opreme je sledei:
uskladiti dovedenu energiju u obliku goriva s potrebnom toplotnom energijom
koju proizvodi parni kotao;
uskladiti odnose goriva i vazduha da proces sagorevanja u loitu parnih kot-
lova bude najpovoljniji;
odravati pritisak u loitu (podpritisak ili nadpritisak) stalnim u svim pogonskim
uvjetima;
odravati temperaturu pregrejanja pare stalnom;
odrati sigurno snabdevanje napojnom vodom.
Princip rada parnog kotla
Generator pare prikazan na sl. 9. izveden je s loitem za sagorevanje goriva u sloju.
Ugalj se nalazi u bunkeru (1); u loitu je ugraena mehanika ravna reetka (2) s dovo-
dom vazduha. U loitu je ugraena i ogrevna povrina isparivaa (7), gde se toplota
izmenjuje zraenjem. Drugi deo ogrevne povrine isparivaa izveden je u obliku snopa
cevi (8), gde se toplota izmenjuje delimino zraenjem a delimino konvekcijom. Ogrevne
povrine pregrejaa pare izvedene su u dva dela u obliku cevnog vodoravnog (12) i
uspravnog (11) snopa cevi (cevne zmije). Izmeu obaju delova ugraen je regulator pre-
grejanja pare (13). Zagreja vode izveden je od 3 snopa vodoravno poloenih cevnih
zmija (6). Iza zagrejaa vode u toku strujanja dimnih gasova smeten je cevni zagreja
vazduha (14). Dimni gasovi izlaze nakon treeg voda iz generatora pare u atmosferu
odnosno u ista dimnih gasova.
Loite je izvedeno s prednjim (4) i stranjim svodom (3) za osiguranje pravovremenog
paljenja goriva i pravilnog odvijanja procesa sagorevanja.
Napojna voda ulazi u zagreja vode (6) generatora pare preko komore (5). Iz
zagrejaa vode (6) zagrejana voda ulazi preko vodova u bubanj (10) koji slui za odva-
janje vode i vodene pare (prirodni optok). Iz bubnja na najniem mestu sputa se voda
silaznim cevima (9) u komore smetene u loitu, a uzlaznim cevima, koje ine povrinu
isparivaa (7), meavina vode i vodene pare die se prirodnim uzgonom u bubanj, gde
se odvajaju faze vode i vodene pare. U sabirniku i odvajau pepela (l6) delimino se
odvaja pepeo (vee estice) iz dimnih gasova. elina konstrukcija i galerije generatora
pare (15) izvedene su od normalnih elinih prola.
Slika 9. Parni kotao s ravnom mehanikom reetkom
ELEKTRINA
ENERGIJA
Savremena civilizacija, savremeni nain ivota, nae celokupno okruenje, poivaju na
upotrebi elektrine energije. Nema segmenta savremenog ivota koji, na neki nain, ne
zavisi od ove vrste energije. Elektrina energija pokree sve: od najsitnijjih kunih aparata
do ogromnih fabrikih postrojenja; njome ovek produava dan, pokree maine da rade
umesto njega ukratko, olakava i ulepava sebi ivot.
Mogunost da to postigne, ovek je, kao i mnogo puta do tada pronaao u prirodi.
Prirodna pojava elektricitet, koja se javlja u obliku munje i gromova, dugo je zaokupljala
panju obinog oveka, bila predmet istraivanja mnogih naunika. Prepriavajui svoje
prvo deako oduevljenje elektrinom energijom, Nikola Tesla je 1939. godine napisao:
Dan na dan pitao sam se ta je elektricitet, ali nisam nalazio odgovora. Osamdeset
godina proteklo je otada i ja sebi jo uvek postavljam isto pitanje, nemoan da naem
odgovor.
Nauka je utvrdila da elektricitet nastaje kada se elektroni (delovi atoma) meusobno
privlae ili odbijaju, i tako kreu. Na tom svojstvu elektrona zasnovana je zika pojava
elektrina struja to je usmereno kretanje elektrona pomou magnetnog polja. Nakon
dugog prouavanja i eksperimentisanja, tokom druge polovine 19. veka, naunici su kon-
struisali generator, mainu u kojoj e, najjednostavnije reeno, to usmereno kretanje elek-
trona, na kraju, proizvesti elektrinu energiju. Sama re energija potie od starogrke
energeia kojom se oznaavala sposobnost tela, materije da obavi neku radnju. Sve to
se nalazi oko nas Sunce, voda, vazduh, vetar, drvo, svaki predmet, svi ivi organizmi
ima energiju, obavlja neku radnju. Fiziari su utvrdili da je energija konstantna i neu-
nitiva, ona ne moe nastati niti nestati, moe samo da pree iz jednog oblika u drugi.
Tako je u prirodi.
ovek je, neto slino, zasnovano na tom svojstvu prirode, uinio i sa elektrinom energi-
jom: po izlasku iz elektrana, elektrina energija se icama prenosi i distribuira do svih nas.
Mi je koristimo onako kako nam je u tom trenutku potrebno: za osvetljenje (ukljuivanjem
sijalice, elektrina energija postaje svetlosna energija), za pokretanje maina i aparata
(ukljuivanjem, na primer, miksera, elektrina energija postaje mehanika), za zagrevanja
(ukljuivanjem TA pei, postaje toplotna energija), u hemijskim procesima (hemijska)
ovek je elektrinu energiju uinio oblikom energije koji se lako dobija iz bilo kog
drugog oblika energije i isto tako - lako, pretvara u bilo koji drugi oblik energije, tj.
onaj oblik koji je potreban oveku. Zbog toga se i kae da je elektrina energija naj-
plemenitiji oblik energije.
Elektrina energija se dobija u elektranama. Generator koga pokree neka turbina
proizvodi elektrinu energiju. U blizini generatora se pravi trafostanica ija je uloga da
napon transformie u vii, koji se dalje preko dalekovoda prenosi na vea rastojanja. U
trafostanici se nalazi i oprema koja omoguuje iskljuenje pojedinih delova mree. Kod
potroaa se u trafostanici visoki napon sniava na eljenu vrednost.
PROIZVODNJA ELEKTRINE ENERGIJE
Elektrina energija se proizvodi u elektranama. Prema vrsti goriva one se dele na :
1. termoelektrane, koriste hemijsku energiju organskih goriva
2. hidroelektrane, koriste energiju vode
3. nuklearne elektrane, koriste nuklearno gorivo
Pored ovih postoje i elektrane koje koriste energiju vetra, sunca, tople vode, plime i
oseke.....
Termoelektrane
Slika 1. Tehnoloka ema proizvodnje elektrine energije iz uglja
Na slici je prikazana tehnoloka ema proizvodnje elektrine energije iz uglja. Obav-
ljaju se etiri transformacije energije. Prva je u parnom kotlu, gde se hemijska energija
transformie u toplotnu energiju pregrejane vodene pare. Druga u parnoj turbini, gde se
toplotna energija vodene pare transformie u mehaniku energiju u vidu obrtanja turbine.
Trea je u sinhronom generatoru u kome se mehanika energija pretvara u elektrinu ener-
giju. etvrta se obavlja u transformatoru, da bi se uinila pogodnijom za prenos.
Kotao, turbina, generator, transformator i pratea postrojenja predstavljaju termo-
energetski blok. Termoelektranu ini vie blokova. Svaki blok je autonoman.
Gorivo sagoreva u par-
nom kotlu, pa prolazei
kroz parni generator do-
vedena voda se pretvara
u paru, koja se zatim pre-
greva. Pod visokim priti-
skom se ova para dovodi
u parnu turbinu. U spro-
vodnim kanalima turbine
para ekspandira i stvara
se kinetika energija struje
pare. Struja pare velikom
brzinom udara u radne lo-
patica rotora turbine i on
se okree. Osovine rotora turbine i elektrogeneratora su mehaniki spojene, tako da se
pomou ove sprege na krajevima generatora dobija elektrina energija. Da bi se poten-
cijalna energija pare to vie iskoristila ekspandiranje pare u turbini treba da omogui
to manji pritisak i temperaturu. U kondenzatoru se para iz turbine pretvara u kondenzat,
a kako se obim pare smanjuje desetak hiljada puta, u kondenzatoru se obrazuje veliki
vakuum. Kondenzat se pomou pumpe usmerava u parni generator radi ponovnog ispa-
ravanja. U savremenim termoelektranama, u elektrinu energiju se pretvara oko 40%
utroenog goriva.
Hidroelektrane
Slika 3. Tehnoloka ema proizvodnje elektrine energije kod hidroelektrane
Osnova rada hidroelektrana je promena potencijalne energije vode. Prema vrsti re-
zerve vode hidroelektrane (HE) mogu biti akumulacione i protone. Prema padu vode
mogu biti sa niskim pritiskom (do 15m), sa srednjim pritiskom (15 do 50m) i visokim pri-
tiskom (pad preko 50m). Prema nainu gde su smetene turbine i generatori mogu biti
Slika 2. Princip rada termoelektrane
pribranske i derivacione. Prema vrsti turbina mogu biti sa Peltonovim, Francisovim, Kapla-
novim ili propelerne turbine.
Akumulacione hidroelektrane (Trebinje) se grade tamo gde je mogue lako i jeftino iz-
graditi akumulaciono jezero. Ove elektrane malo zavise od atmosferskih usova. Protone
HE (erdap) koriste prirodni protok vode koji zavisi od koliine padavina. Pre izgradnje
potrebno je imati podatak o padavinama za prethodnih 20 godina.
Upotrebljena voda se po izlasku iz turbine moe vraati cevima nazad u vetaku
akumulaciju. Kada u renom koritu nema dovoljno vode istim cevovodom se ta voda moe
vraati do turbina. To je reverzibilna elektrana (Bajina Bata).
Da bi se iz potencijalne
energije vode dobila elek-
trina potrebno je izvriti
tri transformacije energije.
Prva se obavlja u hidrau-
linoj turbini, gde se po-
tencijalna energija vode
transformie u mehaniku
energiju na vratilu turbi-
ne. Druga je u sinhronom
generatoru gde se meha-
nika transformie u elek-
trinu. Trea je u transfor-
matoru, podie se napon
radi prenosa na daljinu.
Brana slui da skrene
vodu sa njenog toka i po-
visi nivo na odgovarajuu vrednost. Zahvat vode odvodi vodu iz jezera do turbine. Dovod
vode spaja zahvat sa vodostanom i moe biti kanal ili tunel. Vodostan je rezervoar na
kraju tunela koji treba da ogranii porast pritiska nastao naglim zatvaranjem turbine.
Brzina vode u cevovodu je 4 do 10 m/s.
Hidrauline turbine energiju toka vode pretvaraju u okretanje rotora. Mlaz vode de-
luje na lopatice u pravcu tangente. Stvara se obrtni moment pod ijim dejstvom rotor
poinje da se okree.
Posebnu vrstu ine HE na plimu i oseku. Prva je izgraena u Francuskoj snage 340MW,
amplituda plime dostie 11m. U Velikoj Britaniji se gradi jedna snage 800MW, amplituda
plime je 13,8m.
Slika 4. Princip rada hidroelektrane
Nuklearne elektrane
Razlikuju se od ter-
moelektrana po tome to
umesto kotla imaju reak-
tor. Raspadanjem jezgara
sionih materijala u re-
aktoru se stvara toplota
koja se na poseban nain
odvodi iz reaktora. Glav-
ni delovi reaktora su: telo
reaktora, reektor, sistem
za hlaenje, sistem za re-
gulaciju i sistem zatite. U
telu reaktora jezgro ato-
ma nuklearnog goriva se
cepa. Ako je siono go-
rivo pomeano sa nekim
usporivaem (moderato-
rom) takav reaktor se na-
ziva spori ili termalni. Ako
nema usporivaa onda je
to brzi reaktor. Kao mo-
derator se najee ko-
risti grat, teka voda ili
obina voda. Iz reaktora
se toplota odvodi pomou
vode, gasa (CO2) ili isto-
pljenog metala (Na, legu-
re Na i Sn). Odravanjem granine struje neutrona odrava se lanana reakcija. Pomou
ipki od kadmijuma regulie se struja neutrona.
RAZVODNA POSTROJENJA
Elektroenergetski sistem se sastoji iz vie elektrana i trafostanica. Elementi razvodnih
postrojenja su:
a) Sabirnice - Povezuju dovodne vodove sa odvodnim vodovima. Izrauju se od
golih (neizolovanih) bakarnih ili aluminijumskih provodnika. Popreni presek pro-
vodnika zavisi od struje u normalnom pogonu, porastu temperature za vreme
kratkog spoja, mehanikog naprezanja.
Slika 5. Jednostavan koncept nuklearne elektrane
Slika 6. Uobiajeni tip nuklearnog reaktora
b) Izolatori - 1) potporni, nose sabirnice, preuzimaju na sebe mehanike sile i
izoluju sabirnicu od uzemljenih delova. Mogu biti porculanski ili od vetake
smole. 2) provodni, izoluju sabirnice od zidova i metalnih delova. Upotrebljava-
ju se pri prolasku sabirnice iz jedne u drugu prostoriju.
c) Rastavljai - to je mehaniki rasklopni aparat koji slui da vidno odvoji deo
postrojenja koji je pod naponom od dela koji nije. On provodi struje u normal-
nim uslovima rada kao i struje kratkog spoja, ali se sa njim ne sme manipulisati
ako je prekida u zatvorenom poloaju. Mogu biti jednopolni i tropolni. Pokreu
se runo, pneumatski ili motorno.
d) Prekidai - to su aparati koji ukljuuju i iskljuuju strujno kolo kroz koje protie
bilo koja vrednost struje ukljuujui i struju kratkog spoja. Moraju da izdre sva
termika i dinamika naprezanja koja se pri tome pojavljuju. Brzo reaguju, 40
do 60 ms. Otvaranjem kontakata prekidaa pojavljuje se luk, struja protie i
dalje. Luk se gasi u delu prekidaa koji se naziva komora za gaenje luka. Pos-
toje uljni, malouljni, pneumatski, vakuumski prekidai.
e) Rastavlja snage - rasklopni aparat koji u odreenim pogonskim uslovima
ukljuuje, provodi i prekida nominalne struje.
f) Osigurai - koriste se za prekidanje struje. Sastoje se od porculanske cevi u
kojoj se nalazi jedan ili vie srebrnih provodnika. Cev je ispunjena kvarcnim
peskom.
g) Merni transformatori - da bi se visoki naponi i struje mogli meriti koriste se
merni transformatori. Naponski merni transformatori slue da visoki napon
transformiu u napon koji mogu podneti ureaji za merenje i zatitu. Strujni
merni transformator transformie struju velike jaine u male vrednosti (1 ili 5
A).
h) Prigunice - induktivni namotaji bez gvoa koji se vezuju na red sa potroaem
i slue da ogranie struju kratkog spoja.
i) Kablovi - kada je u postrojenjima visokog napona nemogue montirati gole
vodove, primenjuju se kablovi za spoj meu delovima postrojenja, za vezu gen-
eratora i transformatora. Dele se prema naponu (za visoki ili niski napon), vrsti
struje (naizmenina i jednosmerna), broju ila (jedno, dvo i troilni), materijalu
(aluminijum, bakar), vrsti izolacije (papirna, gumena, uljna).
j) Odvodnici prenapona - zbog raznih prelaznih pojava u mrei pojavljuju se na-
poni koji su dosta vii od nominalnih i nazivaju se prenaponi. Takoe, javljaju se
i atmosferski prenaponi. Da bi se onemoguili koristi se odvodnik prenapona.
ELEKTRINE MREE
Prenos elektrine energije od elektrane do potroaa obavlja se mreama visokog
napona razliitih naponskih nivoa. Visina napona zavisi od snage i daljine. Standardni
naponi su 110, 220, 380 i 400kV. Postoji vie sistema za raspodelu elektrine energije
kao na primer radijalni (otvoreni), prstenasti (zatvoreni) i kombinacija ova dva.
Prednost radijalnog su jednostavnost i manje investicije a nedostatak povean pad
napona kod potroaa. Ako doe do kvara u jednoj grani svi potroai te grane ostaju
bez napona napajanja. Zatvoreni sistem je skuplji ali sigurniji.
Popravka faktora snage
Potronja elektrine energije se moe podeliti na dva dela, aktivnu energiju i reaktivnu
energiju. Prva se direktno pretvara u mehaniku energiju, a druga slui za stvaranje na-
izmeninog magnetnog polja. Njima odgovaraju aktivna i reaktivna struja, koje su fazno
pomerene za 90 stepeni. Poznati su izrazi:
2 2 2
r a
I I I + =
S
2
=P
2
+Q
2
cos =P/S
Vidi se da e u sluaju manjeg faktora snage biti potrebna vea prividna snaga, vea
struja i poveanje preseka sabirnica. Zato je opti interes da ugao bude to manji, tj.
kosinus da tei jedinici. Popravka faktora snage se vri pomou sinhronih kompenzatora
i kondenzatora.
Ureaji za upravljanje potronjom
Mrena tonfrekventna komanda (MTK) ima zadatak da upravlja tarifama, javnim os-
vetljenjem, mrenim optereenjem. Sastoji se od centralne emisione automatike, emisionog
postrojenja (proizvodi tonsku frekvenciju i superponira je u mreu) i prijemnika MTK.
Zatita
Maksimalna struja koja moe prolaziti kroz oveije telo bez opasnosti po ivot je
50mA. Naponi do 65 V su bezopasni za oveka (1300 je otpor oveijeg tela, ali se
menja sa naponom). Sve preko toga je opasno. Zbog toga svi delovi koji se nalaze pod
naponom moraju biti zatieni.
Zatita od atmosferskog pranjenja
Podrazumeva se gromobranska zatita. Struja udara groma moe biti nekoliko deseti-
na kA (kiloampera) pa i stotina kA. Ova struja se vrlo brzo uspostavi i vrlo brzo opadne,
otprilike za stotinak mikrosekundi. Udar groma u vodove i postrojenja prouzrokuje visoke
potencijale i oni se prazne prema zemlji. Uzemljenje za zatitu od udara groma treba da
je takvo da pri udaru groma u stub ili zatitno ue ne doe do preskoka na provodnike.
Na dalekovodima postoji zemljovodno ue, ono se dovodi do postrojenja i tu se spaja sa
zatitnim uzemljenjem postrojenja.
Uzemljenja se mogu podeliti u dve grupe: jedna titi postrojenja (pogonsko) a druga
ljudske ivote (zatitno, gromobransko). Pogonsko uzemljenje povezuje sa zemljom delove
elektrinih aparata kako bi se onemoguila pojava prenapona. Zatitno uzemljenje one-
moguava stvaranje napona koraka i dodira. apon dodira je napon koji nastaje izmeu
tla i dela postrojenja koje je u kvaru. Dozvoljeni napon dodira u mreama niskog napona
je 65V a kod visokonaponskih 125V. Napon koraka je napon koji ovek moe da premo-
sti duinom svog koraka, a ostvaruje se u raskoraku kada je tlo na nekom potencijalu.
Zatita mrea sastoji se u spreavanju dejstva veih strujnih optereenja. Ako opte-
reenja nisu mnogo velika koriste se osigurai, a za vea prekostrujna relejna zatita.
Selektivno iskljuivanje delova voda moe se postii nezavisnim maksimalno-vemenskim
relejima koji imaju strujno i vremensko podeavanje. Vod se takoe titi i od zemljospoja
i prenapona.
ELEKTRINE INSTALACIJE
Vrste i uloga elektrine instalacije
Kuni prikljuak je skup vodova koji povezuju elektroenergetske instalacije u zgradi
sa niskonaponskom mreom. Sastoji se od spoljanjeg i unutranjeg prikljuka. Spoljni
kuni prikljuak moe biti nadzemni i podzemni. Vod kunog prikljuka se titi pomou
osiguraa postavljenih na niskonaponskoj mrei (stubu) i u zgradi. Unutranji prikljuak
povezuje spoljanji kuni prikljuak sa instalacijom zgrade, a zavrava se pred elektrinim
brojilom.
Razvodne table su ploe snabdevene opremom za razdvajanje strujnih krugova. Prvo
se napravi projekat. Projektni zadatak sadri podatke o nameni objekta i zahtevima
investitora. Plan instalacije se unosi u plan graevinske osnove crtanjem oznaka za pro-
vodnike, razvodnu tablu, prijemnike i zatitu. Zatim se vri proraun korienjem tablica.
Zatim se vri specikacija materijala, predmer i predraun.
EKONOMIKA I
ENERGETIKA
Energetika je oblast privrede koja se bavi istraivanjem, analizom, proizvodnjom,
prenosom i distribucijom energenata i energije. Danas je kao pojam opte prihvaen,
zbog ega ga je mogue denisati na nekoliko naina. U naunom smislu je to nauka o
energiji i tehnikom korienju izvora energije. U ekonomskom smislu je energetski skup
privrednih aktivnosti usmerenih na istraivanje i proizvodnju primarnih i sekundarnih iz-
vora energije, transformaciju, prenos i distribuciju do potroaa. U lozofskom smislu,
energetika je pogled na svet koji sve to postoji i to se zbiva u prirodi i drutvu svodi na
energiju, ak i materiju i duh.
Energetika se bavi proizvodnjom i prometom vrstih, tenih i gasovitih energenata kao
i elektrinom i nuklearnom energijom.
Energetika u ekonomskom smislu je skup privrednih delatnosti - aktivnosti pomou kojih
se pronalaze izvori energije, transformiu u vetake izvore i dostavljaju je potroaima
u proizvodnoj i konanoj potronji. Prema tome, energetika je privredna aktivnost koja se
bavi obezbeenjem potroaa energijom.
Cilj ekonomike energetike je da se dobije to jeftinija i kvalitetnija energija, koju
omoguuju dati nivo razvoja tehnike i tehnologije i da se pri tome obezbedi najvei stepen
korisnog dejstva ime se minimiziraju trokovi energije u proizvodnji odreenih roba, a
preko njih i ukupne cene kotanja.
Zadatak energetike jeste ekonomina proizvodnja i smanjenje gubitaka energije,
ekasan razmetaj proizvoaa i izbor optimalnog naina transporta. Pored toga je bi-
tan zadatak smanjenje negativnih uticaja na ovekovu okolinu, odnosno smanjenje emisije
gasova koji su uzrok efekta staklene bate.
Danas trokovi energije predstavljaju znaajnu stavku u strukturi ukupnih trokova, pa
otuda svaka promena cena energije utie na generisanje trokovne inacije. Takozvana
energetska kriza vezana je za promenu cena energije na svetskom tritu, a ne za
iscrpljenje energetskog potencijala u celini, ili nekog osnovnog izvora energije. Ta prom-
ena cena ima karakteristike borbe zemalja u razvoju za novi meunarodni ekonomski
poredak, i borbe za suvereno pravo raspolaganja svojim nacionalnim bogatstvom.
Savremeni privredni razvoj uslovljen je industrijalizacijom, a ona pak zahteva sve veu
koliinu energije.
Proces mehanizacije i automatizacije ini ljudski rad suvinim, i u krajnjoj liniji poveava
produktivnost rada i smanjuje koliinu rada sadranog u robi. Otuda, proces industrijal-
izacije nije samo gola zamena ivog rada minulim, nego i podizanje proizvodne snage
i smanjenje cene proizvoda i usluga, to predstavlja pouzdan ekonomski razvoj.
Sve promene koje su se desile i koje se deavaju u sektora energetike jesu dramatine.
One su takve jer od kompanija, sektora, drzava, regiona zahtevaju samostalnost i pov-
ezivanje, trinu orjentaciju i dravnu intervenciju, kao i meunarodnu konkurentnost. Na-
jbitniji zadatak koji se danas postavlja pred energetiku jeste koncept odrivog razvoja.
Zemlje poput Srbije moraju mnogo dinaminije da rade ka tom putu, posebno imajui u
vidu da energetika danas u BDP uestvuje sa samo 7.5%.
Privredni razvoj zahteva ne samo dovoljnu koliinu ukupne energije, nego i odreenu
strukturu, koja treba da odgovara odreenom nivou tehnolokog razvoja, ekonomskoj cel-
ishodnosti, odreenom komforu i ekolokim zahtevima. S druge strane, struktura potronje
energije uslovljena je tehno-ekonomskim faktorima kao to su:
nivo privredne aktivnosti i drutvenog standarda;
obim i straktura energetskog potencijala zemlje (stepen istraenosti, stepen raz-
vijenosti eksploatacije, trini uslovi);
stepen energetske zavisnosti zemlje od drugih zemalja;
odnosi cena energetskih sirovina, i
platno-bilansne mogunosti zemlje.
Otuda, privredni razvoj zemlje uslovljen je raspoloivim izvorima energije i
mogunostima uvoza.
Razvoj energetike mora da bude u funkciji privrednog rasta. Nedostatak energije
usporava privredni rast, dok viak energije znai neracionalno korienje resursa i posku-
pljenje proizvodnje.
ULOGA I ZNAAJ ENERGETIKE
Preokupacije savremene civilizacije jesu da obezbedi dovoljno hrane za sve vei broj
stanovnika, dovoljno sirovina za savremenu industrijsku proizvodnju i dovoljno jeftine i
kvalitetne energije. Pomanjkanje bilo hrane, sirovina ili energije dovelo bi do ozbiljnih
poremeaja u savremenoj privredi i drutvu. Nedostatak energije imao bi katastrofalne
posledice jer bi celokupna savremena tehnika bila paralisana, a proizvodnja manuelnim
putem bila bi isuvie skromna da obezbedi dovoljno dobara potrebnih za zadovoljenje
sadanjeg nivoa drutvenih potreba.
Globalizacija je kljuna re novog doba. Informatika i razvoj tehnike su nas pribliili
jedne drugima. U isto vreme, nepravda, siromatvo i problemi vezani za ivotnu sredinu su
sve vei irom sveta. Zemlje bilo da su razvijene ili manje razvijene, iscrpljuju bogatstva u
cilju daljeg razvoja.
Energetika se javlja kao modikator privrednih struktura i akcelerator opteg ekonom-
skog napretka.
Kao modikator energetika doprinosi ne samo brzom razvoju postojeih grana i delat-
nosti, ve omoguuje razvoj i novih proizvodnih delatnosti, a isto tako pospeuje razvoj
nekih nerazvijenih delatnosti.
Kao akcelerator ekonomskog progresa energija omoguuje ekasniju i jeftiniju proiz-
vodnju, to sve vie doprinosi poveanju ivotnog standarda. Porast ivotnog standarda
opet utie na ekspanziju proizvodnje i potronje energije. Otuda ovo uzajamno delo-
vanje doprinosi optem privrednom razvoju. Energetika je postala strategijska industrija
savremene civilizacije.
Dananji svet je optereen slalno rastuom brigom, odnosno potrebom za obezbeenjem
dovoljne i adekvatne ponude energije, odnosno energetskom bezbednou. Energetska
bezbednost je multidisciplinarni koncept jer u vrh prioriteta dovodi stalan rast cena fosilnih
izvora energije, ali i jednako brz rast straha od klimatskih promena. Uzroci rasta cena su u
brzom rastu tranje, i nestabilnom geopolitikom okruenju u veini regiona bogatim ovim
resursima. Za drave potroae, energetska bezbednost predstavlja sigurno snabdevanje
energentima po prihvatljivim cenama. Za drave proizvoae radi se o stabilnoj i pred-
vidljivoj tranji po adekvatnim cenama. Re je o meuzavisnosti koja globalno gledano,
poiva najmanje ili nimalo na mehanizmima saradnje, a mnogo vie na borbi za pristup,
kontroli i eksploataciji energenata.
Paralelno i u tesnoj vezi sa tim kretanjima imamo pojavu velikih socijalno-ekonomskih
promena u svetu. To znai da sa procesom nauno-tehnoloke revolucije kao materijalno-
tehnoloke baze, dolazi do revolucionarnog preobraaja celokupnog ljudskog drutva.
Koliko je znaaj energije za revolucionisanje ljudskog roda potvruje i injenica to se
periodizacija drutvenih epoha vezuje za oblik energije koji je dominantan u toj epohi.
U tom procesu revolucionisanja prisutna je tendencija smena lidera sa stanovita izvo-
ra energije. Istovremeno u tim procesima ljudska energija supstituisana je drugim oblicima
energije, a uloga oveka sve se vie svodi na ulogu inicijatora, organizatora i kontrolora
tehnolokih procesa. Time se proizvodna snaga rada drutva neprestano poveava. Otuda
je sasvim opravdano da se koliina energije po stanovniku uzima kao merilo i kriterijum
stepena razvoja pojedinih nacionalnih ekonomija.
Smena lidera u potronji energije zasniva se na ekonomskoj celishodnosti potronje
pojedinih oblika energije. Tradicionalni izvori energije, drvo i ugalj, u poslednje vreme
preputaju ulogu lidera plemenitim izvorima energije: nafti i gasu. Ova dva izvora energi-
je su za vrlo kratko vreme postali dominantni u potronji ukupne energije, ali zbog inten-
zivne potronje preti im opasnost da uskoro ustupe mesto lidera jo plemenitijem izvoru
energije - nuklearnoj energiji. Budunost oveanstva vie je usmerena na nuklearnu fuziju
nego na nuklearnu siju, obzirom da se radi o praktino neiscrpnom izvoru energije.
Upotrebom tih razliitih izvora energije omogueno je da ovek pobolja uslove ivota
i povea proizvodnju najrazliitijih upotrebnih vrednosti. Tradicionalni izvori energije vre-
menom su do te mere postali sastavni deo ovekove delatnosti da se uspostavila uzajamna
veza izmeu oblika korienja energije i ovekovog materijalnog blagostanja. Otuda je
potronja energije po stanovniku jedno od najpouzdanijih merila stepena razvoja materi-
jalne kulture. Takoe, koecijent korelacije izmeu dostignutog nivoa drutvenog proiz-
voda po stalnim cenama i dostignutog nivoa potronje energije po stanovniku u Srbiji iznosi
0.962 a sveta 367, dok zemlje u razvoju imaju koecijent od 5.208.
Razliiti stepen korelacije izmeu drutvenog proizvoda i potronje energije u raznim
zemljama i oblastima, kao i u istoj zemlji u raznim vremenskim periodima, uslovljen je:
promenom strukture privrede, klimatskim uslovima, razlikama u ivotnom standardu, i
promenama u strukturi energije, obzirom na njihov razliit stepen korisnog dejstva. Otuda
samo u optem sluaju mogu da vae sledee konstatacije za razvrstavanje zemalja na
bazi potronje energije po stanovniku:
ispod 1.000 kg ekvivalentnog uglja su nerazvijene zemlje,
izmeu 1.000 i 2.000 kg ekvivalentnog uglja jesu zemlje u razvoju,
od 2.000 do 3.000 kg imaju srednje razvijene zemlje, i konano,
iznad 3.000 kg ekvivalentnog uglja imaju vodee zemlje tehnolokog doba.
Nain kako svet koristi energiju je jedna od osnovnih karakteristika ekonomije i itave
civilizacije. Napredak od zaprene snage do parne maine, potom motora sa unutranjim
sagorevanjem, i na kraju elektrine snage jesu kljuni elementi i pokazatelji razvoja sveta.
Energetska politika i strategija
Energetika se javlja kao bazni modikator privredne strukture, odnosno kao snani
propulzivni faktor ukupne materijalne proizvodnje.
Neki izvori energije stiu ova svojstva jer se tehniko-tehnoloki pronalasci - inovacije
baziraju na njihovoj potronji. Takva svojstva je ranije imao najvie ugalj, a danas su to
elektrina energija, nafta, prirodni gas. Iz ovog razloga snano su se razvile elektro-
industrija, elektrohemija, elektro-metalurgija, elektronska industrija, kao i industrija auto-
mobila, brodogradnja, avionska, petrohemija, i to tako da su ove industrijske delatnosti i
grane, pored ekstraktivne industrije ustvari nosioci celokupnog savremenog ekonomskog
razvoja svake zemlje. U odnosu na sve vrste elektrina energija je u najveoj meri pokreta
privrednih struktura. I obnovljivi izvori energije - OEI (nuklearne sirovine, energija sunca,
geotermalna, energija plime i oseke, energija vetra) se mogu koristiti tek nakon transfor-
macije u elektricnu energiju.
Energetska politika, kao deo opte ekonomske politike, denisana je kroz naela,
ciljeve, zadatke, mere i instrumente, poev od istraivanja i razvoja, dobijanja, distribucije
i korienja energije sa svrhom obezbeenja dovoljne koliine energije uz prihvatljive
cene energije. Uspenost ostvarenja ovog zadatka energetike mogua je ako se odredi
jedinstvena energetska politika, a ne preko politike parcijalnih interesa pojedinih faza/
sfera privrednog ivota, ili parcijalnih interesa pojedinih regiona zemlje.
Poto je injenica da je energetska snabdevenost bitna pretpostavka privrednog i
ukupnog drutvenog razvoja zemlje, adekvatna energetska ponuda kao odgovor na en-
ergetsku tranju mora biti usklaena sa ukupnim drutvenim razvojem zemlje. To podra-
zumeva da se zasniva koliko je to mogue na povezivanju, i drugim bitnim odrednicama,
od kojih izdvajamo sledee:
na korienju domaih ekonomski isplativih izvora energije,
razvoju najpovoljnijih transportnih i prenosnih sistema energije, njihovim povezi-
vanjem sa susednim meunarodnim energetskim sistemima,
smanjenju uvozne zavisnosti zemlje,
uspostavljanju i jaanju trinih uslova privreivanja,
poveanju energetske ekasnosti u proizvodnji, preradi, transportu i potronji en-
ergije, revitalizaciji i rekonstrukciji postojeih kapaciteta, i zavretku zapoetih
investicija,
veem korienju OEI energije,
uvoenju novih i modernizaciji postojeih tehnologija,
aktivnom regionalnom povezivanju ,
minimizaciji negativnih uticaja na ivotnu sredinu,
podsticanju domae privrede, kao i koncesionim istraivanjima i proizvodnji.
Energetska politika iskazuje ciljeve i instrumente kojima vlada jedne zemlje treba da
razvija energetski sektor u pogledu: sigurnog i pouzdanog snabdevanja energijom, zatite
ivotne sredine, vlasnitva, trinog poslovanja, investicija, energetske ekasnosti, novih
obnovljivih izvora, povezivanja sa regionom i ire, mera socijalne zatite i dr. Nemogue
je denisati energetsku politiku, bez sklada sa privredno-ekonomskim razvojem zemlje, ali
i sa energetskom praksom i standardima zemalja u okruenju, ili drugim meunarodnim
dokumentima. Energetska politika denie naine uspostavljanja odgovarajueg pravnog,
institucionalnog, nansijskog i regulatornog okvira, koji je potreban za dostizanje nivoa
odrivog razvoja energetskog sektora.
Energetska strategija jedne zemlje predstavlja denisani i konsenzusom prihvaeni
dokument koordinacije daljeg rada institucija koje se bave snabdevanjem energijom, koji
postavlja konkretne ciljeve i denie mehanizme za prelazak od klasinog podrazume-
vanja snabdevanja potroaa sa energijom, ka sigurnom, konkretnom i ekoloki prih-
vatljivom snabdevanju energetskim uslugama. Strategija razvoja energetike jeste vizija
upravljanja energijom jedne zemlje u odreenom vremenskom periodu, a zasniva se na
postignutim rezultatima opsenih naunih istraivanja, kao i na upotrebi mnogih metod-
ologija (MEDEE, WASP, sektorsko-specine metodologije (za planiranje mree..) kao i
posebne koje se odnose na izradu energetskih bilansa (EIHP)), uz postojee EUROSTAT i
IEA metodologije.
Strategija je dokument koji nastaje kao rezultat tesne saradnje vladinih institucija,
ekspertskih organizacija, naunih i razvojnih instituta.
Danas sve energetske strategije bilo da su nacionalne, regionalne ili globalne ima-
ju svoju energetsku, ekoloku, ekonomsku, zakonodavnu, organizacionu, institucionalnu i
obrazovnu dimenziju.
Energetska politika upravo zajedno sa energetskom strategijom ukazuje energetskim
subjektima na njihovu ulogu u reformi energetskog sektora i podstie domae i strane
investitore na ulaganja u nove energetske objekte.
Samo na taj nain se moe obezbediti potreban i pouzdan razvoj energetike, a bez
velikih stresova i kriza, odnosno pravi uticaj na privredne i drutvene tokove. Zbog toga je
bitno oceniti i efekte interakcijskog delovanja, delovanja mera ekonomskih i neekonomskih
instrumenata na tokove razvoja energetike. Ciljevi energetske strategije su:
sigurna i dostupna energetska ponuda,
poveanje stepena energetske nezavisnosti zemlje,
zadovoljavanje energetske tranje po pristupanim cenama,
maksimiziranje ekonomskih efekata,
kontrola pristupa energetskim resursima, i
zatita ivotne sredine.
Instrumenti koji omoguavaju realizaciju ciljeva energetske strukture mogu se grupisati u:
spoljnotrgovinske instrumente (carine, premije, kontigenti, zabrane, sporazumi),
valutne instrumente (odreivanje valutnog kursa, devizna ogranienja) i
instrumente unutranjeg trita (porezi, politika cena).
Snaga uticaja pojedinih nosilaca energetske politike u funkciji su njihove ekonomske
i neretko politike moi, u delovima procesa reprodukcije. Kako je energetika pratei
inilac svih drutvenih i privrednih tokova, to dalje znai da su stvarna kretanja u ener-
getici pod uticajem svih pomenulih subjekata, ali sa razliitim efektima na njena kretanja.
Uticaj mera energetske politike moe izazvati pozitivne i negativne posledice. Nekada i
postojanje koniktnih situacija.
Smanjenjem energetske potronje primera radi, utie se na pad tranje za vozilima.
Ne samo da to na prvi pogled utie na proizvodnju u automobilskoj industriji, ve to dalje
utie na sve ostale grane koje ovu industriju prate, na smanjenje proizvodnje, prihoda i
zaposlenosti, kao i ozbiljnog pada drutvenog blagostanja.
Obezbeenje eljenog - optimalnog razvoja energetike mogue je samo merenjem
efekata direktnog i indirektnog dejstva odreenih mera. Primenom novih mera energetske
politike u odreenom periodu, usmerenih na uravnoteenje energetskih tokova, nuno se
prenose njihovi efekti i na budue privredne tokove. Negativna dejstva (koja su mogua)
zahtevae nove mere koje treba da omogue povoljnije uticaje na privredne tokove i
ostvarenje projektovanih ciljeva. Efekti mera dominantno e zavisiti i od opte drutvenih,
privrednih i energetskih tokova u svetu, a posebno u zemljama iz neposrednog okruenja,
kao i uticajem specinih ekonomskih energetskih prilika u zemlji.
Dugorone strategije energetskog razvoja sadre i visok stepen neizvesnosti, obzirom
na neizvesnost kretanja svih parametara relevantnih za razvoj energetike, kao na
primer: stopa privrednog razvoja, cena energije (posebno nafte i nuklearnih goriva na
meunarodnom tritu), primene nove tehnologije za korienje OEI, stopa investicija
potrebnih za razvoj energetike.
Ciljevi i projekcije dugoronog stratekog energetskog razvoja su okvirni i esto su
podloni promenama. Ipak predstavljaju okvir unutar kojeg se deniu programi, planovi,
taktike i operativne mere.
Dugorone energetske strategije treba permanentno preispitivati, prilagoavati konk-
retnim potrebama, uslovima i mogunostima. Sve svetske energetske institucije, prate i
preispituju svoje dugorone strategije, kako bi na to ekasniji nain odgovorile izazovima
savremenih energetskih odnosa. Energetska strategija Evropske Unije je u poslednjih de-
setak godina dopunjavana i menjana nekoliko puta. to se Srbije tie, ona ne pripada
takvim inventivnim zemljama. Jedva deniui Strategiju razvoja energetike Srbije do
2015. godine, ve pri njenom usvajanju bila je u nekim delovima zastarela, a sa druge
strane neke oblike proizvodnje energije i energente nije ni predvidela odnosno uvrstila u
energetski razvoj Srbije (poput tenog naftnog gasa, ili spregnute proizvodnje toplotne
i elektrine energije). Sve to se dalje baziralo i denisalo na osnovu ovakve strategije,
danas trai ozbiljnu reviziju.
Razvijene zemlje, ali i sve vei broj zemalja u tranziciji su institucionalizovale dugorone
(strateke) i operativne planove korienja energije, i donele odgovarajue programe,
odnosno projekte upravljanja energijom. Rezultat ovakvog organizovanog pristupa en-
ergetici u razvijenim zemljama je smanjenje potronje energije, ne samo u specinim,
nego i apsolutnim iskazima. Deklarativno drutveno opredeljenje samo po sebi, ne moe
dovesti do promena u energetskoj potronji (nivo i struktura) primarne i nalne energije,
veeg korienja energetski ekasnijih tehnologija i drugih postavljenih ciljeva. Bez obzira
na ugraene samoreguliue mehanizme, trite nije u stanju da samostalno dovede do
ovakvih strukturnih promena u relativno kratkom vremenskom periodu.
Proizvodni sektor u uslovima permanentne i otre konkurencije na slobodnim tritima,
nije u stanju da dovoljno brzo razvije ekasne tehnologije. Zato je u uslovima slobodnog
delovanja trita, neophodna intervencija drave. Razliiti su naini, mere i instrumenti
kojima drava moe intervenisati u energetskom sektoru, preko zakonodavne regulative,
bankarskog sistema, poreske politike, politike cena, sistema subvencija, dotacija i kredita,
ali i edukacijom strunjaka, informisanja javnosti i drugih aktivnosti.
U zemljama u tranziciji trite se esto glorikuje kao svemoni mehanizam koji uz
pravilne paritete cena energenata dovodi do racionalne potronje energije. Zaborav-
lja se da potpuno liberalno trite ne postoji kao to ne postoji jedinstveni pravilni
paritet cena energenta. Poetkom 80-ih godina prolog veka u razvijenim zemljama se
javio trend institucionalizovanja energetskih poslova, odnosno formiranja operativnih tela
- Agencija za energiju. U svetu postoje razliita reenja po pitanju vlasnitva organizacije
i kontrole rada ovih agencija.
U svim zemljama sveta, drava ima odreeni stepen uticaja na funkcionisanje en-
ergetskog sektora, bilo kroz svoje instrumente, monetarnu i skalnu politiku, bilo kroz
praenje i kontrolu, sa ciljem poveanja konkurentnosti energetskog sektora i razvoja i
usavravanja trita energije i energenata.
ENERGETSKI BILANS
Energetski bilans se moe denisati kako sa zikog i biolokog, tako i sa geograf-
skog, energetskog i inenjerskog stanovita. U ekonomici energetike, energetski bilans
zemlje jeste agregatna slika svih ljudskih aktivnosti koje se tiu energije, izuzev prirodnih
i biolokih procesa. Nacionalni energetski bilans se utvruje za najmanje godinu dana
unapred. Zajednika metodologija utvrivanja i prezentovanja energetskog bilansa
omoguava pregled i analizu stanja i projekcije energetskog sektora zemlje.
Energetski bilans je periodini izvetaj koji se denie sa ciljem da se utvrde bilansi
izmeu domae proizvodnje, uvoza primarne odnosno sekundarne energije iz procesa
transformacije, konverzije u energetskim sistemima/bjektima, sa prikazom obezbeenja
energetskih potreba za nalnu potronju, saglasno potrebama privrede i graana, odnos-
no sektora potronje. Tokovi energije se prikazuju u zikim i energetskim jedinicama.
Energetski bilans prati tokove energije od njene pojave do upotrebe.
Tokovi energije imaju sledee faze: proizvodnja oblika energije, energetske trans-
formacije, upotreba transformisanih oblika energije, uvoz i izvoz primarne i sekundarne
energije, upotreba pojedinih oblika energije u okviru pojedinih sektora potronje, trans-
formacija i upotreba korisnih oblika energije.
Energetski bilans slui kao osnova za planiranje i prognoziranje mogunosti i tempa
razvoja ne samo energetske privrede ve i itave nacionalne ekonomije. Obzirom na
takvu ulogu i mesto energetski bilans je upotrebljiv i kao instrument za ekasno voenje
energetske politike zemlje. Preko njega se utvruju i analiziraju uzroci energetskih gubi-
taka na razliitim stepenima energetskih metamorfoza za pojedine oblike energije te se
na taj nain prua mogunost za preduzimanje ekasnih mera za njihovo smanjenje.
On je neizostavan deo strategije i programa razvoja energetike jedne zemlje, jer
direktno utie na obezbeenje stabilnog, sigurnog i pouzdanog i kvalitetnog snabde-
vanja energijom.
Gotovo obavezni elementi dugoronog bilansa energije su:
predvianje potreba za pojedine vrste energije,
predvianje potreba za snabdevanje sa primarnim resursima energije,
ukljuujui obnovljive izvore energije, proizvodnju elektrine i toplotne energije,
proizvodnju briketa, uglja i tenih goriva, kao i predvianje raznoenja tetnih
supstanci iz energetskih izvora,
predvianje naina za zadovoljavanje potreba za pojedinim vrstama energije
ukljuujui primarne (obnovljivi i neobnovljivi) i nalnu energiju,
predvianje koliine tetnih supstanci iz energetskih transformacija i uticaj na
ivotnu sredinu koja proizlazi iz proizvodnje i korienja energije,
lista neophodnih uslova usklaivanja i rezervni kapacitet u cilju postizanja
planiranog nivoa pouzdanog snabdevanja.
Obavezni elementi godinjeg energetskog bilansa su:
godinja potronja za pojedine vrste zaliha energije, nivo zaliha i rezervni ka-
paciteti,
godinji nivo tednje (rezervni kapaciteti) energetskih postrojenja i objekata,
neophodni nivo operativnih zaliha svake godine i kriterijumi energetske ekas-
nosti za svaku godinu.
Energetski bilans stoga mora posebno i detaljno da prikae pojedine oblike energije
i njihove transformacije, njihovu meusobnu zamenjivost i upotrebljivost. Otuda energetski
bilans osim kvantitativne strane (koliine pojedinih oblika energije) sadri i kvalitativnu
komponentu (strukturu oblika energije).
Energetski bilans prua podatke o strukturi energetskih oblika, a svi ti oblici moraju
se iskazati istim mernim jedinicama putem energetskih ekvivalenata, ime se obezbeuje
svoenje i uporedivost i obezbeuje mogunost zamene (supstitucije) uz utvrivanje ste-
pena delovanja pojedinih transformacija.
Meutim, to ne znai da se parcijalni bilansi ne iskazuju u mernim jedinicama koje se
upotrebljavaju za pojedine oblike energije. Energetski bilans moe da se prikae tabe-
larno i graki.
Graki energetski bilans prikazuje ceo tok energije od primarne, sekundarne, preko
gubitaka u metamorfozama do nalne potronje.
Tabelarni pregled zanemaruje gubitke u transformacijama iako oni predstavljaju
znaajnu stavku u ukupnom energetskom bilansu. Otuda samo graki prikaz bilansa je
formalno uravnoteen, prema bilansnoj relaciji:
ZALIHA + PROIZVODNJA + UVOZ - POTRONJA + IZVOZ + GUBICI
Po energetskom bilansu Srbije za 2008. godinu, proizvodnja primarne energije iznosi
8.939 mil toe, to je blizu 2% vie nego godinu dana pre, dok e neto uvoz energije
biti 6.490 mil toe. Takvi odnosi naruavaju energetsku bezbednost zemlje, pa je uvozna
zavisnost 2008. godine projektovana na 42%. U neto uvozu energenata dominira nafta
(54%), pre svega sirova, kao i gas.
Struktura bruto potronje energije ukazuje na dominaciju uglja 52%, nafte 38%, gasa
13%, i obnovljivih izvora energije 6%.
Predvieni obim i struktura potronje energije treba da omogui ostvarivanje
predvienog tempa industrijskog razvoja, zatim da podsticajno deluje na izvoz, proiz-
vodnju hrane, razvoj saobraaja i obezbedi dovoljno kvalitetne energije za snabdevanje
stanovnitva.
Pri projekciji energetskog bilansa polo se od proklamovane energetske politike - os-
lanjanje na domae izvore energije, zatim obezbeenje kontinuiranog priliva sredstava i
proirenja saradnje sa zemijama iz kojih se uvozi nafta po osnovu kompenzacionih poslo-
va, poveanje pogonske spremnosti i eksibilnosti energetskog sistema i obezbeivanja
dovoljno zaliha energetskih sirovina koje bi omoguile kontinuirano snabdevanje cnergi-
jom i ublaile sezonske oscilacije. U proizvodnji primarne energije, ugalj uestvuje sa
80%, i to je energetski izvor na kojem se bazira srpska energetika.
Ukupna potronja nafte u 2007. godini iznosila je 2.626 mil toe, to je za oko 11%
manje od plana za 2008. godinu. Blizu 80% se obezbeuje iz uvoza. U ukupnoj bruto
potronji nafta se projektuje da e 2008. godine uestvovati sa 28%, to je neznatno
poveanje u odnosu na prethodnu godinu. Odnos u proizvodnji belih i crnih derivata vie
je funkcija tranje nego tehnikih mogunosti ranerija.
Planirana primarna proizvodnja gasa 2008. godine je 0.183 mil toe, to je sman-
jenje u odnosu na prethodnu godinu. Sa druge strane uvoz gasa projektuje rast od 11%.
Poveanje proizvodnje prirodnog gasa u mnogome ce se pokriti od obezbeenja sred-
stava za nabavku specijalne opreme, repromaterijala i rezervnih delova. Sledee i na-
rednih godina oekuje se bre poveanje potronje gasa irenjem nove gasne mree do
velikih potroaa.
Ukupna proizvodnja elektrine energije u 2008. godini iznosie 3.170 mil toe, to je
poveanje od 2.3% u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz elektrine energije je povean
za tri puta, sa projekcijom daljeg rasta, kako zbog ubrzanog rasta tranje sa jedne, i
izostanka ulaganja i izgradnje novih elektroenergetskih kapaciteta, sa druge. Od bruto
primarne energije odbijanjem gubitaka u termoelektranama i toplanama, gubitaka u
ranerijama, koji su funkcija energetskih metamorfoza, zatim odbijanjem gubitaka preno-
sa i distribucije elektrine energije, izvoza, neenergetske i sopstvene potronje, dobija se
energetski potencijal raspoloiv za nalnu potronju.
Od ukupne nalne potronje projektovane za 2008. godinu (8.173 mil toe), 34%
se troi u industriji, 26% u saobraaju, a ak 40% u sektoru domainstava, komunalnih
preduzea i poljoprivrede. Prema globalnim procenama stepen delovanja energetskih
metamorfoza u nalnoj potronji energije iznosi:
za termike procese 60%
za mehanike procese 42%
za osvetljenje 3%, i
za ostale svrhe 80%.
Na osnovu gornjih procenata dobijamo sledee koliine korisne energije prema ener-
getskom bilansu za 2008. godinu:
Toplotna energija 5.6959 mil toe 76.94%
Mehanika energija 1.5925 mil toe 21.54 %
Svetlo 0.0044 mil toe 0.06%
ostalo 0.1142 mil toe 1.46 %
Svega korisna energija 7.407 mil toe 100.0
Prema tome, od 15.58 mil toe bruto raspoloive energije u sekundarnu energiju pret-
voreno je 8.173 mil toe (I energetska transformacija), a u korisnu energiju svega 7.407 mil
toe (II energetska transformacija), pa je ukupna energetska ekasnost svega 47.5%.
Ovako niska energetska ekasnost je funkcija strukture energetskih izvora, u kojima
dominantno mesto ima lignit kod koga je vrlo nizak stepen korisnog dejstva. Sa izmenom
strukture potronje energije, sa poveanjem uea gasa, koksa i derivata nafte, kod kojih
je stepen korisnog dejstva znatno vei, poveae se i ukupna energetska ekasnost.
INDIKATORI RAZVOJA ENERGETIKE
Ukupne energetske rezerve u svetu iznose oko 900 x 10
9
toe. Vek eksploatacije poje-
dinih energetskih izvora (rezerve/potronja) izgleda ovako: nafte 40 godina, gasa 55-
60 godina, kamenog uglja 195 godina, lignita 295 godina, a uglja ukupno oko 210
godina.
Rezerve po stanovniku iznose oko 1.600 toe.
U Evropi te rezerve iznose oko 350 toe, u USA 4.200 toe. Rezerve u energentima Sr-
bije su u svetskim okvirima zanemarljive sem lignita koji uestvuje sa ispod 2%.
Stanovnitvo Srbije 2000. godine u svetskom stanovnitvu uestvovalo je sa 0.188%, a
u stanovnitvu OECD-a 0.958%.
Proizvodnja energije u Srbiji uestvuje u svetskim okvirima sa 0.100, a u odnosu na
zemlje OECD-a proizvodnja iznosi 0.264%. Bruto potronja energije u Srbiji uestvuje u
svetskoj potronji sa 0.136, a u potronji zemalja OECD sa 0.258%. Potronja energije po
stanovniku u Srbiji iznosi 1290 kg oe, u svetu 1600 kg, to je za 30% vie.
Zemlje OECD-a imaju potronju od 4740 kg to je vie u odnosu na Srbiju za 3.67
puta.
Uee bruto proizvoda Srbije u svetskim okvirima iznosi 0.039, a u odnosu na zemlje
OECD 0.048.
Ekasnost upotrebe energije posmatra se iz odnosa jedinice potronje energije po
jedinici drutvenog proizvoda i ona iznosi za 2000x0.50/0.30 = 1.667, to znai da Sr-
bija troi vie energije za proizvodnju jedinice drutvenog proizvoda za 62%. Ako se taj
indikator posmatra u odnosu na zemlje OECD-a tada imamo veu potronju za 2.63 puta
(0.5/0.19), to znai da smo toliko puta neekasniji u potronji energije.
Ako se posmatra inverzni oblik, odnosno drutveni proizvod/ukupna potronja energi-
je, tada taj koecijent u svetskim okvirima iznosi 3.367, a u odnosu na zemlje OECD taj
koecijent je 5.207 to pokazuje kolika je ekasna upotreba energije Srbije u odnosu na
svet i zemlje OECD.
Bruto potronja elektrine energije u Srbiji uestvuje u svetskim okvirima sa 0.136 a u
odnosu na zemlje OECD-a sa 0.258. Potronja elektrine energije po stanovniku u Srbiji
iznosi 3.128 kWh, svetu 2.343, a zemlje OECD troe po stanovniku 8.088 kWh.
Najveu potronju energije po stanovniku u svetu ima Katar 26.17 toe, a najmanje
Banglade svega 0.14 t/per capita, to je razlika od 191.2 puta. Ekasnost upotrebe en-
ergije potronja energije/drutveni proizvod u Severnoj Koreji iznosi 5.55 a u vajcarskoj
samo 0.08, to je razlika od 69.4 puta.
HDI inae ukazuje na stanje u ekonomiji zemlje i sveta, brzinu kretanja ka razvijenim
zemljama to znai da je re i o kretanju privrede i potronje energije.
FINANSIRANJE RAZVOJA ENERGETSKIH KAPACITETA
Nain donoenja investicionih odlika u velikoj meri utie na visinu trokova, kao i na
nivo cene elektrine energije. Osnovni faktori na osnovu kojih se donose odluke vezane za
investiciona ulaganja su tehno-ekonomskog karaktera, a uslovljene su:
a) raspoloivou energenata,
b) pouzdanou, kao i
c) njihovim uticajem na ekologiju.
Promene koje su se desile na energetskom odnosno tritu elektrine energije, a u vidu
uvoenja konkurencije i sve vee zastupljenosti privatnog sektora, zatim nivoa i kvaliteta
usluga, tehnoloke i informativne osnove su u znaajnoj meri uticali na opredeljenje pri-
likom donoenja investicionih odluka. U Srbiji se na uvoenje konkurencije u energetskom
sektoru jo uvek eka, iako je jasno da je to jedina mogua pokretaka snaga ovakvih
velikih i inertnih sistema.
Tradicionalno organizovana preduzea, nansijski potpomognuta od strane drave,
bila su orijentisana na velika kapitalna ulaganja u bazne kapacitete sa velikom sna-
gom i visokim asovnim korienjem, pri emu je amortizacioni vek tih ulaganja bio vrlo
dugaak. Privatne kompanije, u uslovima postojanja konkurencije tee ka manje kapitalno
intenzivnim ulaganjima i ka kraem periodu povraaja sredstava. Postojanje monopolske
pozicije uz poznavanje regulatornih propisa, omoguava veu sigurnost ulaganja, to je i
osnovni cilj svakog investitora.
U onoj meri kako se rizik od ulaganja u elektroenergetske kapacitete poveava, to
je sluaj kada postoji konkurencija, dolazi i do rasta stope povraaja na uloena sred-
stva, kako bi se kompenzovao poveani rizik. Ukoliko toga ne bi bilo, to bi se vrtoglavo
odrazilo na raspoloivost kapitala za ulaganja. Novi objekat je skuplji, posebno u sluaju
da se njime proveravaju nove tehnologije, materijali ili sistemi pa korienje postojeih
objekata moe biti produeno i radi izbegavanja neizvesne investicije zbog ekanja da
se perspektive tehnologije osvedoe i komercijalizuju. Interes je da se bez srazmerno ve-
likih ulaganja u nove, nastavi to due korienje postojeih resursa, to revitalizaciju ini
opravdanom posebno kod manjih kapaciteta (25-1100 MWe).
Zbog toga je vano denisati i prouiti faktore koji utiu na donoenje investicionih
odluka:
Trokovi , koji ukljuuju inicijalne investicije, kamate za vreme perioda izgrad-
nje, kao i trokove zatvaranja elektrana (posebno kod NE). Bitan elemenat u
strukturi trokova svake TE su trokovi goriva, koji su po kWh kljuni elemenat
svake investicione odluke. Elementi ukupnih trokova koji se mogu planirati su
operativni i trokovi odravanja. Ovi trokovi rastu tokom ivotnog veka elek-
trana, ali po predvidivoj progresiji. Bitna stavka ukupnih trokova su i trokovi
zatite ivotne sredine, sa tendencijom da e u budunosti, ovi trokovi u strukturi
poveavati svoje uee, posebno kod elektrana koje koriste fosilna goriva;
Tehnoloke karakteristike su bitne kod donoenja investicionih odluka, a odnose
se na duinu perioda izgradnje, koji je upravo srazmeran veliini kapaciteta.
Dug investicioni period povlai sa sobom i veliki rizik. Duina ovog perioda je
razliita i kree se u rasponu od 4 - 6 godina kod elektrana na ugalj, 3 godine
kod elektrana na gas, i 7 - 10 godina kod nuklearnih elektrana. ivotni vek
elektrana je vaan element zbog kretanja trokova odravanja i kree se od 25
do 40 godina. Pootreni ekoloki zahtevi za nove objekte mogu dovesti do jo
viih investicija, ako se uslovljava da i postojei objekti u okolini budu opremljeni
tako da budu zadovoljena propisana ogranienja integralno. Obzirom da su
postojei elektro-energetski objekti (EEO) graeni u vreme kada ni poznavanje
njihovih negativnih uticaja, niti propisi za zatitu ivotne sredine nisu bili kao
danas, njihova revitalizacija je poslednja prilika da ispune vaea ogranienja,
kao uslov za njihov dalji pogon. Na primer, emisija sumpordioksida iz javnih
elektroprivrednih preduzea u bivoj Zapadnoj Nemakoj je jo u 1990. godini
svedena na samo 17% od poetka emisije, masovnim ugraivanjem postrojenja
za odsumporavanje dimnih gasova uz ulaganje 14 mlrd dem za kapacitet od
38000 MW (368 dem/kWh). Do poboljanja je dolo kada su iskljuene iz
pogona stare TE, koje nisu obuhvaene revitalizacijom. Tokom 1991. godine
zavreno je uvoenje sistema za uklanjanje azotnih oksida pa je od ukupno
285000 emisija NOx smanjena na 295 mg/m
3
(l,l gNOx/kWh), a nakon 1993.
je i nie. Napomena: Veliina kapitalnih trokova izgradnje elektrana 2000.
godine razliita je zbog razliite duine trajanja njihove izgradnje i tehnologija
koje su koriene: a) raspon kapitalnih trokova NE se kree od 1200$/kW -
2900 $/kW, b) kod TE na ugalj u rasponu od 800 -1800 $/kW, c) TE na gas
400 - 1200 $/kW, d) elektrane na obnovljive energetske izvore 930 $/kW
za elektrane na vetar, do 4130 $/kW za mini hidroelektrane (IEA/NEA 1996,
Paris, OECD, Projected Costs od Generating Electricity).
Diskontna stopa koja se koristi za ocenu opravdanosti investicionih odluka, st-
varanjem uporedivih vrednosti, prilagoavanjem procene prihoda i trokova
koji se deavaju u razliitom vremenskom periodu. Utvrivanje diskontne stope
moe biti u funkciji eljene politike, pa visoke stope imaju za cilj da podstaknu
investiciona ulaganja. Umerene vrednosti su uglavnom uzrokovane namerom da
se uspostavi harmonija, u skladu sa drutvenim i privrednim ciljevima. U najveem
broju zemalja, za velike investicione projekte od strane privatnih preduzea, a
u uslovima postojanja konkurentnog okruenja, koriste diskontnu stopu od 10%.
Prosena godinja realna stopa povraaja u razvijenim zemljama OECD-a, na
uloeni kapital se poslednjih godina kretala u rasponu od 9-14%.
Elektroprivredne kompanije koje su tradicionalno vertikalno integrisane sa monopol-
skom pozicijom, koriste diskontnu stopu, osloboenu rizika za ocenu vrednosti investicija,
koja se kree u rasponu 3 - 5%. Ovakva stopa ukazuje na postojanje jakog dravnog
zalea, ili monopolske pozicije preduzea. Nakon denisanja faklora koji utiu na
donoenje investicionih odluka, utvruju se faze izgradnje elektro-energetskih objekata.
Faze u izgradnji elektro-energetskih objekata su:
analiza opravdanosti,
projektovanje,
graenje,
primopredaja i
proizvodnja.
Poto aktivnosti na izgradnji sloenog energetskog objekta traju 8 - 10 godina, njego-
vo vremensko korienje u proizvodnji iznosi 25 - 30 godina. Uobiajeno je da se ukupno
vreme izgradnje i korienja energetskog objekta oznaava kao ivotni vek energetskog
objekta koji se sastoji iz vie faza ivotnog veka datih u tabeli:
Analiza
opravda-
nosti
Projekto-
vanje
Gradnja
Primo-
predaja
(probni
rad)
Proiz-
vodnja
radni
vek
Revitali-
zacija
Dodatna
proizvodnja
produeni
radni vek
Uklan-
janje
2 3
godine
1 2
godine
4 5
godina
1 god-
ina
25 30
godina
1 2
godine
15 godina
1 3
godine
Zbog visokih cena izgradnje novih kapaciteta, mnoge elektroprivrede, posebno ze-
malja koje su u tekim ekonomskim i privrednim problemima odluuju se za investiciona
ulaganja u revitalizaciju postojeih kapaciteta, kako bi produili korienje i poveali
ekasnost i pouzdanost EEK.
KRITERIJUMI IZBORA OBLIKA ENERGIJE
Osnovni postulat ekonomije jeste proizvesti energiju to jeftinije, u dovoljnoj koliini
i propisanog kvaliteta. Tako kvantitativni i kvalitativni aspekt ima u vidu karakteristike
pojedinih izvora energije u svim fazama tokova energije, i to:
I faza bruto proizvodnja energije
Iskazuje obim svih izvora primarne energije. Analizom trokova i cena po us-
lovnoj jedinici energije mogue je da se utvrdi ekonomska celishodnost proiz-
vodnje energije po pojedinim izvorima energije, i da se utvrde elementi i faktori
komparativne prednosti proizvodnje pojedinih oblika energije;
II faza konverzija
Prua podatke o odnosu ulaza primarne energije u proces konverzije, i do-
bijene sekundarne energije. Ovde je re o procesima konverzije koji se odvi-
jaju u termoelektranama, ranerijama, gradskim plinarama, postrojenjima za
preradu uglja. Trokovi procesa konverzije su osnovni inilac, odnosno faktor
usmeravanja proizvodnje energije u svim onim sluajevima gde postoje tehnike
mogunosti alteraativnog korienja ulaznih sirovina;
III faza potronja energije
Faza se odnosi na potronju energije koja daje koliinu energije raspoloivu za
krajnju potronju kako po oblicima energije tako i po sektorima potronje;
IV faza potronja upotrebe energije
Iskazuje potronju neupotrebne energije; u ovoj fazi ne postoje pouzdani po-
daci o efektima pretvaranja energije u upotrebnu energiju, pa otuda ne postoje
mogunosti utvrivanja komparativnih prednosti upotrebe pojedinih oblika en-
ergije.
Predvianje energetskih potreba kod krajnjih korisnika uslovljeno je troenjem krajnje
upotrebnog oblika energije, efektom krajnje konverzije i tendencijama supstitucije pojed-
inih oblika energije drugim oblicima.
Tranju pojedinih oblika energije kreira visina njihove cene, a efekat krajnje konver-
zije uslovljava tehniki razvoj. Sama supstitucija energije je funkcija tehnikog progresa,
ime se podstie proizvodnja i potronja pojedinih oblika energije, zatim nivoa ivotnog i
drutvenog standarda, kao i odnosa cena razliitih oblika energije.
Kod krajnjeg potroaa, prilikom valorizacije u konanom obliku, uzimaju se u obzir:
1. Trokovi investicija
su ulaganja u ksne fondove za pojedine oblike energije; ekasnost ulaganja
(e) se utvruje odnosom godinjeg porasta proizvodnje (P) i kapitalnih ulaganja
u objekte za proizvodnju konkretnog oblika energije (K);
intenzitet osnovnih sredstava pojedinih industrijskih grana se ocenjuje prema
ueu investicija pojedinih grana energije u ukupnim investicijama industrije, i
predstavlja osnovni pokazatelj ulaganja u pojedine grane industrije;
ekasnost investicija se blie odreuje odnosom investicija i obima proizvodnje
ili drugim reima koliko treba angaovati osnovnih sredstava za proizvodnju
odreene jedinice energije; pri tome se uzima sadanja vrednost aktivnih os-
novnih sredstava i utvruje se najpre visina ovih sredstava po jedinici svakog
oblika energije a zatim se ove jedinice svode na jedinstveni ekvivalent odnosno
zajedniku jedinicu energije.
2. Trokovi proizvodnje energije
uslovljeni brojnim faktorima interne i eksterne prirode;
Interni: izmena strukture proizvodnje energije, kvalikaciona struktura, ekas-
nost investicija, stepen korienja kapaciteta i produktivnost rada,
eksterni: spoljnotrgovinska i devizna politika, skalna politika;
komparativna analiza trokova proizvodnje energije je oteana ne samo zbog
brojnosti elemenata, nego zbog nemogunosti jednoobraznog prikazivanja
pojedinih elemenata trokova; trokovi proizvodnje energije su pod naglaenim
uticajem faktora interne prirode, koje kreira sama kompanija pa su javno ne-
dostupni, a ti trokovi i njihove tendencije slue kao osnova za voenje racio-
nalne tekue i usmeravanje dugorone ekonomske politike, ne samo u oblasti
energetike ve nacionalne ekonomije u celini.
3. Trokovi transporta energije
su uslovljeni: udaljenou na koju se energija transportuje, vrstom transporta,
energetskom vrednou, veliinom kapacitetne jedinice u transportu, stepenom
korienja transportnih sredstava, organizacijom utovara i istovara, specinou
agregatnog stanja pojedinih izvora energije;
intenzitet uea trokova transporta u ceni kotanja, i prodajnoj ceni moe
biti element koji opredeljuje konkurentnu sposobnost pojedinih izvora energije;
Obim i nain transporta energije zavise od:
nivoa i strukture proizvodnje odnosno potronje goriva,
od prostornog razmetaja, odnosno stepena koncentracije proizvodnje i
potronje pojedinih oblika energije,
od gustine mree svake grane saobraaja,
od geografske veliine i specine udaljenosti zemlje, kao i od konguracije
terena;
optimalnost razvoja transporta goriva u sklopu sa ukupnim privrednim razvojem
ocenjuje se kroz kretanje udela transporta goriva u ukupno transportovanoj
robi, udela ekonominih naina transporta goriva u ukupno prevezenom gorivu,
kao i na bazi predenog prosenog puta odreenog goriva odreenim nainom
transporta;
ekonomija proizvodnje vrste energije je funkcija trokova proizvodnje, a ova je
u korelaciji sa cenom utroene energije; to je vee uee trokova energije u
trokovima proizvodnje energije to i trokovi transporta dobijaju na znaaju;
u isto vreme trokovi transporta odreuju i ekonomsku poziciju pojedinih ener-
getskih grana na tritu i prema tome utiu na stepen konkurentnosti pojedinih
izvora energije;
ovi trokovi u strukturi nabavne cene i cene kotanja svih oblika energije pred-
stavljaju vanu stavku, i mogu da se kreu 35-50% u nabavnoj ceni;
trokovi transporta i prenosa elektrine energije sa gubicima u prenosu vaan su
faktor odluivanja o nainu transporta energije - da li transportovati energiju u
primarnom ili sekundarnom obliku; trokovi transporta energije se posmatraju:
a) kroz potronju energije u raznim vidovima transporta za istu daljinu, ili b)
kroz cenu razliitih oblika transporta.
Upotrebljena energija u transportu se moe utvrditi prema sledeem obrascu:
E = (Pkm + Tkm)U
i
*e
i

gde su (Pkm+Tkm) zbir svih preenih putnikih i tonskih kilometara, U
i
=faktor iskorienja
vozila, e
i
= faktor iskorienja goriva u km/toni.
4. Trokovi transformacije energije
energija se ne moe proizvesti niti unititi, ona samo prelazi iz jednog oblika
u drugi; savremeno oveanstvo sve vie upotrebljava sekundarnu umesto pri-
marne energije, odnosno sve vee koliine energije se koriste u transformisanom
obliku, zbog ega trokovi transformacije energije (primarne energije u sekun-
darnu) dobijaju na znaaju;
brzi porast elektroenergije u odnosu na ukupan rast potronje energije, i u odno-
su na opti privredni razvoj ukazuje na poveanje uloge i znaaja ovog oblika
energije jer se ona koristi ne samo u termike svrhe nego i u obliku pogonske
snage za pokretanje savremenih agregata ime se vri supstitucija ivog rada
radom maina;
sve bri tehniki progres i privredni razvoj kao i sve vii nivo ivotnog standarda
uz poveanu proizvodnu snagu rada, odnosno poveanje proizvodne ekasnosti
uloenog rada zahteva sve veu koliinu elektrine energije, ime se doprinosi
poboljanju tehnolokog procesa, kvalitetu proizvodnje i poveanju racional-
nosti proizvodnje i privreivanja uopte;
Stalni porast potronje elektroenergije zahteva intenziviranje izgradnje hidro,
termo, i nuklearnih elektrana; uee termoenergije u ukupnoj proizvodnji elek-
troenergije je razliito po zemljama, a ono je uslovljeno strukturom izvora za
proizvodnju elektrine energije;
trokovi proizvodnje termoenergije su funkcija: veliine termoelektrane, stepena
korienja termoelektrana, vrsta i kvaliteta goriva, trokova transporta goriva,
cene goriva, cene kapitalnih ulaganja, stepena mehanizacije i automatizacije
termoelektrana; trokovi proizvodnje termoelektrine energije se sastoje iz k-
snih trokova odnosno trokova snage, i varijabilnih trokova odnosno trokova
rada;
smanjenje specinog utroka energije za proizvodnju jednog kWh moe biti
neutralisano natprosenim porastom cena goriva, skupom radnom snagom i po-
rastom trokova sredstava za rad to u krajnjoj liniji doprinosi nestabilnosti cena
elektroenergije iz TE; visoko uee trokova goriva u TE ini ovo vrlo osetlji-
vim na svako poveanje tih trokova, a to znai da ono vri pritisak i na cenu
elektrine energije;
trokovi prerade nafte su funkcija kompleksnosti ranerija, veliine i stepena
korienja kapaciteta, vrste odnosno kvaliteta sirove nafte, cene nafte, struk-
tura proizvodnje, geografske lokacije ranerija, cene ostalog repromaterijala,
broj, zaposlenih, skalna politika (utie na trokove prerade preko komunalnih
doprinosa, carina, poreza i ostalih dabina); nafta odnosno njena vrednost ini
preko 85% trokova poslovanja ranerija pa otuda svaka promena cena nafte
direktno kreira i visinu trokova prerade ali i cenu derivata i utie na kreiranje
ostvarenog poslovnog uspeha.
5. Trine cene energije
izbor najjeftinije energije sa stanovita potroaa mora biti i najcelishodniji sa
stanovita drutva u celini; cene energije korespondiraju sa trokovima proiz-
vodnje pa upuuju potroaa na izbor onog oblika energije koji ima najnie
trokove proizvodnje, odnosno najniu cenu;
niske cene dovode do neracionalnog troenja energije, a visoke do tednje u
potronji energije; ukoliko se cene formiraju na trokovnom principu potroai
preferiraju onu vrstu energije ija je potronja najracionalnija i sa drutvenog
aspekta;
ako se u cenu pored ekonomskih ugrade i neekonomski trokovi, proizvodnja
nastaje prividna suprotnost izmeu zahteva da se cene fonniraju po trokovima
proizvodnje i potreba da se u cenu ukljue i neekonomski momenti;
prema tome, cene energetskih goriva ne formiraju se na tritu odnosom po-
nude i tranje, ve je re o nekoj vrsti obraunske cene, koja sadri utroene
vrednosti sredstava za proizvodnju i potrebne vrednosti za reprodukciju radne
snage sa stanovita drutva; cene stimuliu potroae na opredeljenje za onaj
oblik potronje energije koji je i drutveno celishodan; funkcija cena treba da
bude takva da obezbedi ravnoteu prihoda i trokova u radu i razvoju ener-
getskog sistema zemlje, zatim da obezbedi opte ekonomske i drutvene ciljeve
i da omogui da svaki potroa odreene vrste energije snosi trokove svoje
potronje;
6. Stepen korisnog dejstva
razliite upotrebne karakteristike pojedinih oblika energije kao i razliite
tehniko-tehnoloke karakteristike pojedinih postrojenja uslovljavaju da se vei
ili manji deo dovedene energije korisno upotrebi; stepen korisnosti odnosno
ekasnosti upotrebe pojedinih oblika energije teko se precizno utvruje; to
namee potrebu da se stepeni delovanja svedu na izvorne, odnosno da se
pronau gubici u tokovima energije od primarne do korisne ili da se na osnovu
veeg broja podataka razne vrste energije pretvaraju u uporedive ekviva-
lente;
7. Uticaj pojedinih oblika energije na platni bilans zemlje.
Preferencije potroaa prema odreenom obliku energije zasnivaju se na nep-
osrednim i posrednim prednostima koje mu pruaju pojedini oblici energije.
Neposredni faktori opredeljenja za odreenu vrstu energije su nabavne cene,
stepen korisnosti u postrojenjima potroaa, trokovi manipulacije (unutranji
transport, deponovanje ...). Posredne koristi lee u poboljanju tehnolokog
procesa koji ima za posledicu poveanje proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda,
mogunosti trajne regulacije temperature, istoe atmosfere i komoditetu.
U trinoj ekonomiji potroa se opredeljuje za gorivo na bazi prodajne cene pojedinih
oblika energije. Na taj nain on sam procenjuje ekasnost upotrebe razliitih izvora en-
ergije, i donosi odluku o vrsti energije koju e koristi. Sa drutvenog aspekta potrebno jc
pronai uzajamnu vezu izmeu efekata pojedinih oblika energije i minimiziranja trokova
proizvodnje, trokova transporta i transformacije energije. Uvaavajui ovu injenicu stvara
se optimalna energetska struktura.
Peak oil ili energetska kriza je nastu-
pila i potrajae.
Ako je cena sirove nafte neki indika-
tor, jasno je da smo na poetku ener-
getske krize. I ova kriza, za razliku od
prethodnih, je duboka, strukturalna i
trajae sve dok traje i naa zavisnost od
fosilne energije. Dostigli smo ili smo sko-
ro na vrhuncu maksimalne proizvodnje
nafte. Od sada pa nadalje, sledi silazna
putanja kombinovana sa poveanjem
potranje. Hajde da istraimo ta to
znai za sve nas.
itav na moderni napredak je razvijan sa jeftinom fosilnom energijom iz nafte, gasa
i uglja (i u manjem obimu iz uranijuma kroz nuklearne elektrane). Osobenost ovih fosilnih
goriva je da nisu obnovljiva. Postoji ograniena koliina takvog goriva u zemlji i poto ga
stalno crpimo, ta koliina
se smanjuje. Proteklih
decenija, eksploati-
sane rezerve su smen-
jivala nova nalazita i
proizvodnja je straho-
vito rasla. Ali ukupne,
globalne rezerve su se
smanjivale.
Zadugo, mislilo se
da su rezerve ogromne
i skoro da nije bilo ra-
zloga za zabrinutost
i razmiljanje o alter-
nativnim izvorima. Pos-
tojala je jaka vera u
tehnoloki napredak i
budua otkria i sma-
tralo se da e se nai
reenja pre nego se
Rastua potranja za primarnom energijom
Slika 1. Potronja primarne energije u milionima tona ekvivalentne
nafte (MTOE) 1965-2006
pojavi problem sa za-
lihama fosilnog goriva.
Tako se nastavilo sa sve
veom upotrebom fos-
ilne energije za pogon
neprekidno rastue
ekonomije. U stvari,
stalni rast je postao
jedini pravac napred
za svetsku ekonomiju,
i taj rast je usko pov-
ezan sa raspoloivou
pristupane izobilne en-
ergije.
Primarna energija
obuhvata samo komerci-
jalno prodavana goriva.
Izuzeta su goriva kao drvo, treset i ivotinjski izmet (vana u mnogim zemljama ali nepouz-
dano dokumentovana). Takoe nije uzeta u obzir proizvodnja energije na vetar, geoter-
malnu i solarnu energiju. (Podaci iz BP Statistical Review of World Energy June 2007.).
Industrijalizovane zemlje, kao to su evropske, poele su da stabilizuju njihovu potre-
bu za fosilnim gorivom zbog njihovog sporog razvoja, racionalnijim troenjem energije i
poveanjem upotrebe obnovljive energije. Ali zemlje u razvoju, posebno Kina i Indija, raz-
vijaju se neverovatnom brzinom i isto tako i njihova potreba za fosilnom energijom. Ipak,
teko ih je osuivati poto koliina koju oni koriste je opet samo mali deo u odnosu na onu
koju razvijene zemlje troe po osobi.
Potreba za energijom je takoe vezana za rast populacije. Dok su industrijalizovane
zemlje u veini stabilizovale svoju demograju, populacija u Aziji je u stalnom porastu. U
Aziji, kombinacija rasta populacije, masovne industrijalizacije, nastanak bogatije klase
uzrokuje veoma jaku i uveanu potranju za energijom.
ZNAAJ NAFTE U PRIMARNOJ ENERGIJI KOJU KORISTIMO
Nafta igra veoma vanu ulogu kao izvor primarne energije. U svim delovima sveta,
nafta je najvaniji ili drugi po vanosti izvor energije. Globalno, nafta je na prvom
mestu i ini 36% ukupne primarne energije koja se koristi u svetu (graf ispod).
Primarna energija obuhvata samo komercijalno prodavana goriva. Izuzeta su goriva
kao drvo, treset i ivotinjski izmet (vana u mnogim zemljama ali nepouzdano dokumen-
tovana). Takoe nije uzeta u obzir proizvodnja energije na vetar, geotermalnu i solarnu
energiju.
Slika 2. Potronja primarne energije po glavi stanovnika 2006 u
tonama ekvivalentne nafte po osobi
U industrijalizovanim
zemljama, najvie nafte se
koristi na transport. Poda-
tak da SAD troe oko 1/4 u
svetu, pokazuje vam nepra-
vednost situacije. Ameriki
narod koristi 10% svetske
nafte samo za pogon svo-
jih automobila. Da upore-
dimo, Afrika koristi samo
3,4% svetske nafte za
ivot.
Vie od 2/3 nafte se
koristi za transport. Najvie
nafte koja se koristi za
transport se troi na privat-
ne automobile. (Izvor Rocky
Mountain Institute.)
Ovo je posebno ne-
pravino jer u zemljama u
razvoju, nafta se troi pot-
puno drugaije. Veina njih
koristi naftu da bi proizveli
elektrinu energiju. U Sen-
egalu na primer, oko 70%
elektrine energije je ge-
nerisano iz nafte.
Azija, koja je jo da-
leko iza Severne Amerike
i Evrope po pitanju indi-
vidualnog transporta, ko-
risti naftu mnogo manje od
uglja koji obezbeuje pola
njihove energije (uglavnom
za industriju i proizvod-
nju elektrine energije). Ali
potranja za automobilima
u Kini ubrzano raste a time i potranja za naftom. U zadnjih 30 godina, posle naftne
krize sedamdesetih, samo su Evropa i Evroazija smanjile potronju nafte koristei sve vie
prirodni gas gde god je to bilo mogue. Svi drugi delovi poveali su svoju potrebu za
naftom, a najvie od svih Azija.
Slika 3. Raspodela Potronje Primarne Energije po vrsti u 2006
za Severnu Ameriku, Evropu-Evroaziju, Aziju-Pacik i kombino-
vano za svet
Slika 4. Potronja nafte u SAD po sektoru (2004)
Znai svetska potra-
nja za energijom je
u porastu, uglavnom
zbog Kine i Indije.
Potranja za tri osnov-
na izvora energije, naf-
tom, prirodnim gasom
i ugljem je u porastu.
Prema tome, pitanje
je: da li moemo iz-
vaditi dovoljno fosilne
energije da pokrijemo
potranju? Gledajui
po pitanju nafte, odgo-
vor je jasan: vie ne.
VRHUNAC POIZVODNJE NAFTE
Crpljenje nafte nije kao pump-
anje vode iz rezervoara sa konstant-
nim prilivom dok je vie nema. Kada
naftno polje otpone proizvodnju,
nafta, esto pod pritiskom, izlazi veo-
ma lako. To je inicijalni period gde
se izvaene koliine poveavaju sa
svakom buotinom. Kako vreme ide,
voda, para ili gas moraju biti ubriz-
gavani u buotine da bi se pritisak
poveao. Na kraju, jednom kada se
veina lako dostupne nafte iscrpi,
postaje nemogue odrati isti nivo
proizvodnje. Ostatak nafte zahteva
vie vremena za eksploataciju. Za-
visno od tipa prirodnog rezervoara,
mogua eksploatacija nafte varira
od 10% do neto vie od 50%. Eksploatacija naftnog polja moe trajati od 5 do 10
godina do preko 50 godina za najvea polja na Srednjem Istoku.
Slika 5. Potronja nafte po regionima u milionima barela dnevno (1965-
2006) (Podaci iz BP Statistical Review of World Energy June 2007.)
Slika 6. Tipini patern proizvodnje za naftni region
(Izvor Energy Watch Group, Oil Report 2007.)
U zemlji koja proizvodi naftu, razvoj polja se odvija u fazama. Najlaka i najvea
polja se prvo razvijaju. Posle toga dolaze na red ona tea i manja. Kada sve vie naf-
tnih polja dostigne vrhunac proizvodnje, ukupna proizvodnja zemlje, koja predstavlja
udruenu proizvodnju individualnih polja, e na kraju takoe dostii svoj vrhunac i poeti
opadati (graf iznad).
Slika 7. Zemlje koje su dostigle i prole vrhunac proizvodnje nafte
Godinu dana posle dostizanja vrhunca proizvodnje gde naziv zemlje pokazuje godinu
u kojoj je postignut. (Izvor Energy Watch Group, Oil Report 2007.)
Ovo je veoma dobro razumljiv proces jer iskustvo u tome imaju mnoge zemlje koje su
prele svoj nacionalni vrhunac proizvodnje nafte.
GLOBALNI VRHUNAC PROIZVODNJE NAFTE
Budui da sve vie i vie zemalja dostie sopstveni nacionalni vrhunac proizvodnje
nafte, pitanje koje se namee je kada e doi do svetskog vrhunca proizvodnje nafte, koji
se zove peak oil. Prognoziranjem nastanka vrhunca proizvodnje nafte bavio se M. King
Hubbert. Godine 1956, sa uspehom je predvideo da e 1971 nastupiti ameriki vrhunac
proizvodnje nafte. Bazirao je svoj model na novim otkriima nafte, predviajui da proiz-
vodnja sledi otkria po istoj krivi u obliku zvona.
Slika 8. Svetska otkria nafte u periodima od po 10 godina (izvor ASPO The Oil
Drum: Peak Oil Overview - March 2008.)
Nalazita nafte dostigla su vrhunac ezdesetih to znai da veina nafte koja se crpi
danas dolazi iz starih naftnih polja koja su otkrivena pre vie decenija. Nekoliko nezavisnih
organizacija prouavaju ovu stvar veoma osetljive i politike prirode. 95% predvianja
vide vrhunac proizvodnje izmeu 2008 i 2010. Pa sadanjem saznanju, sva tena proiz-
vodnja dostigla je vrhunac u julu 2006.
Ispod je prognoza svetske proizvodnje nafte od strane Energy Watch Group. Po njima,
vrhunac proizvodnje nafte se ve desio 2006 godine. I dodatno tome, posle nekoliko go-
dina ravne proizvodnje, predviaju da e proizvodnja naglo i strmo opasti.
Slika 9. Proizvodnja nafte - svetski pregled i prognoza
Prema studiji organizacije Energy Watch Group, vrhunac proizvodnje nafte se dogodio
2006 godine i sada sledi stalno opadanje proizvodnje. Crvena takasta linija pokazuje
projekciju iz World Energy Outlook (WEO) objavljene od strane internacionalne Agencije
za Energetiku (the International Energy Agency -IEA) koja je totalno van realnosti. (Izvor
Energy Watch Group, Oil Report 2007.)
TA SVE OVO ZNAI ZA VAS I ZA MENE?
Raspravljanje o stvarnom datumu vrhunca proizvodnje je, u stvari, irelevantno. Ono
to je vano razumeti je da smo svedoci da je doao kraj jeftine i izobilne energije.
Energija postaje sve skuplja i skuplja zbog smanjenja proizvodnje nafte.
Ve vidimo posledice ove krize na ceni nafte. Sirova nafta nikada pre nije bila tako
skupa. I globalni trend je da ide navie.
Slika 10. Cene sirove nafte od 1861-2008 (US dolara po barelu) (Izvor BP Global.)
Na individualnom nivou, treba da se pripremamo da smanjimo nau zavisnost od fos-
ilne energije. Na primer, u stambenom sektoru koji nas interesuje u Beogradu, prosto je
neodgovorno nastaviti gradnju energetski neekasnih zgrada koje koriste struju ili prirod-
ni gas za grejanje. Neodgovorno je graditi ovakve zgrade i denitivno nema smisla za
ljude da ih kupuju. I jo ponajmanje za cenu koja se trai za njih.
MODA E NAS NETO SPASITI?
Moemo li zameniti naftu sa nekim drugim energetskim gorivom?
Korienje prirodnog gasa je mogue ali moe samo pokriti mali deo onoga za ta sve
koristimo naftu. Prirodni gas je fosilno gorivo koje sledi naftu u svom opadanju. I dodatno,
vie pritiska na snadbevanje gasom poveae njegovu cenu. Prirodni gas e najverovat-
nije slediti naftu to se tie poveanja cena.
Vea upotreba uglja je veoma problematina zbog njegovog ogromnog doprinosa
globalnom zagrevanju. Sve industrijalizovane zemlje tee ka smanjenju emisije CO2 i
ugalj zbog toga nije opcija. Biogoriva takoe nisu reenje i to je veoma dobro objasnio
David Fridley u The Myths of Biofuels (koji moete besplatno snimiti). Nuklearne elek-
trane su sutinski problematine i uranijum je takoe resurs koji se prazni. Hidrogen i fuzi-
jska energija su decenijama daleko.
I na kraju, najverovatnije je da emo koristiti vie prirodnog gasa, vie uglja, vie
nuklearne snage, vie biogoriva ali to nee biti dovoljno. Veoma jednostavna injenica je
da emo imati veliki problem i neemo imati reenje za njega. Moemo samo pokuati
da ublaimo posledice vrhunca proizvodnje nafte.
Dve najefektivnije mere koje bi mogli
preuzeti su uvanje energije i masovni
preokret ka upotrebi obnovljivih izvora
energije. Ouvanje energije je najjeftinija
mera. Na primer, poveanjem ekasnosti
transporta, boljom organizacijom urbanog
razvoja u smislu smanjenja upotrebe auto-
mobila ili poveanjem energetske ekas-
nosti u stambenom sektoru. Samo smanjen-
je upotrebe automobila bi utedelo velike
koliine nafte.
Upotreba obnovljivih izvora energije je
pravi put. Ali trebae decenije da se nafta
zameni sa obnovljivim izvorima energije.
Graf gore daje informacije koliko energi-
je dobijamo iz fosilnih goriva i kako malo
dobijamo iz obnovljivih izvora energije.
ZAKLJUAK
Ozbiljnost problema je takva da zahteva dramatine akcije inteligentnih politiara
da kompletno promene nae troenje energije i nain snabdevanja. Postoje naini da
Slika 11. Globalni izvori energije u 2006 godini
prikazani u kubnim miljama nafte (CMO) (Izvor
SRI International.)
se ublai i pripremi za ovaj dolazei pad u snabdevanju naftom. Najvei problem je
to je sve u biti povezano. Nafta se koristi u proizvodnji i transportu hrane, prirodni
gas za proizvodnju vetakih ubriva, biogoriva ine da se proizvodnja goriva nadmee
sa proizvodnjom hrane, transport je neophodan za funkcionisanje najveeg dela nae
ekonomije. Nedostatak i poveanje cene energije e imati duboke posledice.
Ono to nismo pomenuli dosada je da vrhunac proizvodnje nafte je samo jedan simp-
tom ozbiljnijeg oboljenja: neodrivog razvoja koji je doveo do globalnog zagrevanja,
masovnog istrebljenja, naglog rasta populacije, krize vode, dezertikacije, nestanka uma
i zagaenja.
Znai ako gledamo da reimo peak oil, izgleda da je pravo reenje u odgovornom i
odrivom razvoju. Uobiajeni nain rada vie nije opcija. Kao pojedinci iniemo ono to
mi moemo, a to je da emo nastaviti da radimo na energetskoj ekasnosti i snano se
usmeriti ka upotrebi obnovljivih izvora energije.
KOGENERACIJA
Kogeneracija se moe denisati kao proces korienja primarne energije goriva za
proizvodnju dvaju korisnih energetskih oblika: toplotne energije i korisnog rada. Dobijeni
korisni rad koristi se najee za proizvodnju elektrine energije, dok se proizvedena
toplotna energija koristi
u tehnolokim procesima,
procesima grejanja ili pro-
cesima hlaenja.
Kogeneracija je takoe
proizvodnja elektrine en-
ergije iz otpadne toplote
bilo kog toplotnog pro-
cesa. Proces se odvija s
maksimalnom upotrebom
hemijske energije goriva, tj.
smanjenjem gubitaka, ali je
preduslov veliki broj radnih
sati tokom godine.
PREDNOSTI KOGENERACIJE
Zadovoljenje sve veih energetskih potreba u budunosti, uz moralan odnos prema
ivotnoj sredini kao i raspolaganje prirodnim resursima s ciljem privrednog razvitka i civi-
lizacijskog napretka, iziskuje gradnju novih energetskih postrojenja uz sve stroe zahteve
Slika 1. Kogeneracija
upravljanja energijom, racionalizaciju investicionih ulaganja i zatitu okruenja. Tako
je pred energetiare postavljen zadatak pronalaenja naina proizvodnje energije uz
najviu moguu energetsku ekasnost, koristei najbolje raspoloive tehnologije i ekoloki
prihvatljiva goriva na krajnje racionalan nain. Kogeneracioni procesi su upravo takva
tehnologija koja zadovoljava sve navedene uslove/zahteve.
Primena kogeneracionih sistema se prvenstveno razmatra zbog njihove visoke ener-
getske ekasnosti i s time povezanim ekolokim i ekonomskim prednostima. Ukupni stepen
ekasnosti ovih postrojenja (toplotna ekasnost) u nekim sluajevima iznosi i preko 90
posto, pa se moe konstatovati da, u odnosu na tradicionalne sisteme, kogeneracija pred-
stavlja najekasniji oblik pretvaranja energije, kako s energetske take gledita tako i s
aspekta zatite okruenja. Kogeneracijskom proizvodnjom smanjuje se uticaj na okruenje
po svim aspektima, a posebno se smanjuje emisija CO2, SO2 i NOx.
Najznaajnije prednosti kogeneracijske proizvodnje u odnosu na odvojenu proizvodnju
elektrine energije u klasinoj elektrani i toplotne u kotlarnici/toplani ogleda se kroz:
znatne utede primarne energije iz ega proizlaze i manji trokovi,
kvalitetnije snabdevanje elektrinom energijom i vea pouzdanost, to je izuzet-
no vano za potroae osetljive na prekide snabdevanja,
smanjenje tetnog uticaja na okruenje, jer iz visoke energetske ekasnosti i
manje potronje primarnog energenta proizlaze manja emisija tetnih materija,
manja koliina otpadne toplote i manja emisija buke,
relativna ulaganja u odnosu na pozitivne karakteristike i isplativost za nekoliko
godina,
kratak rok izgradnje zbog paketne izvedbe agregata i prethodno fabriki
sklopljenih elemenata,
jednostavniji put dobijanja raznih dozvola, naroito u sluaju industrijskih pogo-
na ili nekog javnog objekta.
Prednosti kogeneracijskih sistema nad klasinim sistemima s odvojenim snabdevanjem
elektrinom i toplotnom energijom, vidljive su ako se meusobno uporede gubici koji na-
staju pri proizvodnji energije u oba posmatrana sistema. Takvo poreenje kogeneracijske
i odvojene proizvodnje energije sa stanovita stepena iskorienja data je na slici 2. Pri-
tom treba istai da je ovakav stepen iskorienja kogeneracijskog postrojenja svojstven
reimu rada pri kom se utroi sva toplotna energija proizvedena u sistemu.
Osnovna prednost kogeneracije je poveana ekasnost energenta u odnosu na kon-
vencionalne elektrane koje slue samo za proizvodnju elektrine energije i industrijske
sisteme koji slue samo za proizvodnju pare ili vrue vode za tehnike procese.
Kogeneracije imaju znaajnu ulogu kao distribuirani izvor energije zbog pozitivnih
uinaka:
manji gubici u mrei,
smanjenje zaguenja u prenosu,
poveanje kvaliteta napona i
poveanje pouzdanosti snabdevanja elektrinom energi jom.
Uz sve navedeno, smanjen je i tetan uticaj na okruenje.
Slika 2. Poreenje kogeneracijske i konvencionalne proizvodnje energije
PREPREKE ZA KOGENERACIJU
Premda postoji veliki potencijal za kogeneracijsku proizvodnju, a energetski zakoni
su prepoznali kao nacionalni interes, kljune prepreke za kogeneraciju su i dalje prisutne.
Najvanijim preprekama mogu se smatrati:
Izostanak jasno denisanog i jednostavnog postupka prikljuenja na mreu, te
graevinsko-tehnike procedure izgradnje kogeneracijskog postrojenja
Nepovoljan odnos cena elektrine energije i goriva koji favorizuje korienje
elektrine energije
Nerazumevanje i neprepoznavanje mogunosti doprinosa kogeneracije smanjenju
emisija, u pogledu globalnog bilansa, kao i u zakonskim aktima, zatim potenci-
jalno penaliziranje kogeneracijske proizvodnje zbog poveanja lokalnih emisija
Nedovoljna zainteresovanost i razumevanje nansijskih institucija za nansiranje
projekata energetske ekasnosti uopteno, kao i same kogeneracije
Nepostojanje skalnih ili drugih podsticajnih mera
Izostanak specijalistikog obrazovanja i osposobljavanja strunjaka za usluge
konsaltinga u energetskoj ekasnosti, zatim slabo razumevanje primene kogen-
eracije u pogledu zadovoljavanja korisnih toplotnih potreba
Informisanje i edukacija potencijalnih korisnika
Spora dinamika donoenja i implementacija zakona, a posebno nepostojanje
specinog zakonskog akta za kogeneraciju u kojemu bi se celokupna problema-
tika mogla sistemski denisati
KOGENERACIJSKA POSTROJENJA
Kogeneracijska postrojenja se dele na:
1. Kogeneracijska postrojenja instalirane elektrine snage do ukljuivo 1 MW,
prikljuena na distributivnu mreu. a) kogeneracijska postrojenja instalirane
elektrine snage do ukljuivo 50 kW, tzv. mikro-kogeneracije, b) kogeneracijska
postrojenja instalirane elektrine snage vee od 50 kW do ukljuivo 1 MW, tzv.
male kogeneracije
2. Kogeneracijska postrojenja instalirane elektrine snage vee od 1 MW, prikljuena
na prenosnu ili distributivnu mreu. a) kogeneracijska postrojenja instalirane
elektrine snage vee od 1 MW do ukljuivo 25 MW, tzv. srednje kogeneracije ,b)
kogeneracijska postrojenja instalirane elektrine snage vee od 25 MW, tzv. velike
kogeneracije
3. Individualna kogeneracijska postrojenja koja nisu prikljuena na prenosnu ili dis-
tributivnu mreu.
Svako kogeneraciono postrojenje sastoji se od etiri grupe osnovnih elemenata. To su:
- Primarni motor, koji moe poivati na razliitim tehnologijama, kao to su:
Kombinovana gasno-parna turbinska postrojenja,
Protivpritisna parna turbina,
Kondenzaciona parna turbina sa oduzimanjem pare,
Gasna turbina sa rekuperacijom toplote,
Motor sa unutranjim sagorevanjem (Otto ili Diesel),
Gasne mikroturbine,
Stirlingove maine,
Gorivne elije,
Parni motori,
Organski Rankinovi ciklusi,
Bilo koji drugi tip, ili kombinacija raznih tehnologija;
Elektrini generator (sinhroni, retko asinhroni);
Sistem za rekuperaciju toplote (kotlovi utilizatori);
Sistem upravljanja.
Slika 3. Konceptualna ema kogeneracijskog postrojenja
Parna turbina pripada grupi toplotnih motora, poput motora sa unutranjim sagor-
evanjem, koji pretvaraju toplotnu energiju u mehaniki rad.
Parne turbine se koriste u kombinovanim procesima u razliitim kombinacijama, ali po
pravilu uz gasnu turbinu i dodatke za dodatno loenje i proizvodnju pare visokog pritiska,
a rezultat je vea elektroenergetska karakteristika i vea delotvornost celog postrojenja.
Stepen iskorienja goriva za proizvodnju elektrine energije dosee 52 %.
Visok stepen iskorienja postrojenja, velika snaga, veliki odnos snage prema masi mo-
tora, sigurnost u pogonu, visok stepen automatizacije neki su od razloga zbog kojih parna
turbina i danas zauzima vodee mesto u proizvodnji elektrine energije.
U konvencionalnim parnim elektranama para visokog pritiska ekspandira u parnoj
turbini i kao para niskog pritiska odlazi u kondenzator. Kada se parne turbine koriste kao
kogeneracijska tehnologija, para se moe koristiti direktno za potrebe procesa u industriji
ili se moe preko izmenjivaa toplote dalje koristiti za grejanje u domainstvima.
Kod kogeneracije gasne turbine se koriste za podruje snage od 1,6 do 10 (MWe).
Imaju loiju elektroenergetsku karakteristiku u odnosu na motore, ali zato imaju bolju to-
plotnu karakteristiku.
Mogue su mnoge varijante kogeneracijskih postrojenja s gasnim turbinama koje se
prilagoavaju raznim energetskim konzumima, kao to su:
kogeneracijsko postrojenje s gasnom turbinom i apsorpcijskim rashladnim
ureajem,
kogeneracijsko postrojenje s gasnom turbinom i dodatnim loenjem,
kogeneracijsko postrojenje s gasnom i parnom turbinom (kombinovani proces).
Osnovne karakteristike gasnih turbinskih kogeneracija su sledee:
koriste se pri veim snagama; 1,6 do 10 (MW)e,
imaju niu elektroenergetsku karakteristiku,
imaju veu toplotnu karakteristiku u odnosu na motore,
specina potronja goriva po jedinici energije vea je nego kod motora,
troi vie goriva s regulacijom optereenja po jedinici energije nego motor,
snaga ureaja se menja s promenom okolne temperature,
rade se u paketnoj (kontejnerskoj) izvedbi.
Motori s unutranjim sagorevanjem su toplotni motori kod kojih se toplota pretvara
u mehaniki rad. To se postie odvijanjem nekog toplotnog procesa unutar nekog meha-
nikog sistema.
Motori s unutranjim sagorevanjem se u kogeneracijskim postrojenjima mogu koristiti
kao:
gasni motori (Otto),
dizelski motori,
gasno-dizelski motori.
Prema broju obrtaja motori mogu biti:
sporohodni 80-300 o/min,
srednjohodni 450-1000 o/min,
brzohodni 1200-3000 o/min.
Kod standardnih kogeneracija najvie se koriste brzohodni motori.
Kod dualnog motor-
nog pogona (gas-dizelsko
gorivo) osnovno gorivo je
gas, a dizelsko gorivo se
dodaje u iznosu od 3 do
15 %, to omoguava la-
ke paljenje jer prirodni
gas zahteva viu tempe-
raturu paljenja nego di-
zelsko gorivo.
Gasni motori su najpri-
hvatljiviji kogeneracijski
ureaji sa aspekta gasnih
distributivnih mrea, jer
ne zahtevaju posebne pri-
tiske gasa u mrei i mogu
se snabdevati sa stan-
dardnim tokovima distri-
bucije gasa.
Slika 4. Poreenje ekasnosti i snage pojedinih kogeneracijskih
tehnologija
Slika 5. Investicioni trokovi razliitih sistema u zavisnosti od snage
PODRUJA PRIMENE KOGENERACIONIH POSTROJENJA
Prema Direktivi EU (br. 2004/8/ES), postoje sledee etiri osnovne kategorije primene
kogeneracije:
Mala kogeneraciona postrojenja, koja se uz proizvodnju elektrine energije
obino koriste za grejanje vode i zagrevanje prostora u zgradama. Ona se ba-
ziraju na stabilnim motorima sa unutranjim sagorevanjem (SUS) sa elektrinim
paljenjem;
Velika kogeneraciona postrojenja, obino pridruena proizvodnji pare u veli-
kim zgradama, koja se baziraju na SUS motorima sa kompresionim paljenjem,
parnim ili gasnim turbinama;
Veliki kogeneracioni sistemi za daljinsko grejanje (District heating) u okolini
termoelektrana ili velikih postrojenja za spaljivanje otpada, sa rekuperatorima,
koji snabdevaju toplotom lokalnu mreu za grejanje;
Kogeneraciona postrojenja, koja se snabdevaju primarnom energijom iz obnov-
ljivih izvora, malih ili velikih kapaciteta.
Veliina kogeneracionih sistema moe varirati u irokom spektru snage od svega
nekoliko kW do nekoliko stotina kW, to ih ini prilagodljivima irokom spektru zahteva
potroaa. Najprikladniji objekti za primenu kogeneracije su oni kod kojih se toplotna
energija troi kontinuirano, dui vremenski period tokom dana, nedelje, odnosno godine.
Prikladni su i u sluajevima kada postoje razna otpadna goriva (drvni ostaci, biogas,
), koja se mogu koristiti kao primarni energent.
Najeu primenu imaju u industriji gde se koriste za proizvodnju pare razliitih param-
etara koja se zatim koristi kao toplota u tehnolokom procesu i u onim industrijama u koji-
ma tokom tehnolokog procesa nastaje otpad koji se moe koristiti kao primarno gorivo
Kogeneraciona postrojenja mogu se koristiti i za podmirenje energetskih potreba
u poljoprivrednom sektoru. Podrazumeva se potronja elektrine i toplotne energije u
raznim tehnolokim procesima prerade i proizvodnje prehrambenih proizvoda kao to je
npr. zagrevanje staklenika.
U sektoru opte potronje, prikladni objekti za primenu kogeneracionih postrojenja su
oni u kojima se istovremeno koriste razliiti oblici energije ( elektrina, toplotna, rashladna
) i za koje je kontinuirano snabdevanje energijom od presudnog znaaja.
Potronja energije za grejanje i kondicioniranje vazduha ini najznaajniji deo top-
lotne energetske potronje. Zavisno od namene objekta i klimatskih uslova, hlaenje moe
uestvovati s veim udelom u ukupnoj energetskoj potronji za grejanje i klimatizaciju. S
porastom ivotnog standarda za oekivati je kontinuiran porast tog segmenta potronje.
Potronju energije, osim za grejanje, ini uglavnom potronja elektrine energije koja se
u zgradama koristi za rasvetu, pogon razliitih ureaja i instrumenata, elektromotorne
pogone, hlaenje, kondicioniranje vazduha i ventilaciju. Potronju elektrine energije
moemo ralaniti na potrebe koje su uslovljene sezonskim promenama (hlaenje i kondi-
cioniranje vazduha) i potrebe koje su kontinuirane tokom godine i nezavisne od sezonskih
promena (rasveta, ventilacija, motorni pogon, raunarska oprema, liftovi, kuhinja, sani-
tarni ureaji ...).
EKONOMINOST KOGENERACIONIH POSTROJENJA
Kogeneracioni procesi se najee razmatraju zbog svoje visoke energetske ekasnosti
i zbog smanjenog tetnog uticaja na okruenje u odnosu na konvencionalne sisteme. Zbog
relativno smanjene potronje goriva, smanjuje se cena proizvodnje energije, to ukazuje
na opravdano korienje takvih procesa u upravljanju energijom. Ukoliko se iz proizvede-
ne toplotne energije realizuje i proizvodnja rashladne energije, ekonominost kogenera-
cionog postrojenja postaje jo vea.
Kogeneracioni proces je najekasniji kada pokriva osnovno toplotno i elektrino opte-
reenje i ostvaruje to vei broj sati rada godinje.
Ulaganja u sisteme kogeneracije ukljuuju cenu kogeneracionog postrojenja, elektrinu
opremu potrebnu za prikljuak na mreu, prilagoenje postojeeg sistema i potroaa to-
plotne energije, sistem za hlaenje i ventilaciju pogonskog agregata, sistem za korienje
ispusnih gasova i ostale trokove instalacije i montae koji podrazumevaju inenjering i
nansijske usluge. Na isplativost kogeneracionog postrojenja najvie e uticati troak pri-
marnog energenta, odnodno goriva, i cena elektrine energije. Trokovi goriva direktno
zavise od vrste korienog goriva i karakteristikama pogonskog agregata, stoga pred-
stavljaju najznaajnije pogonske trokove koji mogu dostii i do 80 % ukupnih trokova.
Instaliranje kogeneracionih postrojenja
ima smisla i ekonomino je samo u sluaju
kada postoji potronja sveukupne proiz-
vedene toplote iz spregnutog procesa.
Stoga primenu kogeneracionih postrojenja
treba vezivati uz koncepte primene od-
vedene toplote, odnosno procesa gde se
odvedena toplota koristi ili za proizvodnju
pare ili vrue vode (grejanje zatvorenih
bazena, sportskih centara, bolnica, kola,
stambenih naselja, zgrada, itd.) ili za
proizvodnju ohlaene vode za procese
hlaenja pomou apsorpcionih hladnja-
ka ili za proizvodnju pare i toplote neo-
phodne za tehnoloke procese u procesu
suenja (suenje graevinskog materijala,
bilja, ).
Analiza ekonominosti kogeneracionog postrojenja poinje poreenjem ekonominosti
proizvodnje toplotne i elektrine energije u kogeneracionom postrojenju s direktnom proiz-
vodnjom toplotne energije u sopstvenoj kotlarnici i nabavkom elektrine energije iz cen-
tralizovanog elektroenergetskog sistema. Analizu potencijala za primenu kogeneracionih
sistema treba usmeriti na ekonominost pogona i u svakom pojedinanom sluaju dokazati
da takvo postrojenje radi ekonomino, tj. korisniku stvara manje trokove nego uobiajeno
odvojeno snabdevanje elektrinom energijom i toplotom. Takoe, pri dimenzionisanju ko-
generacionog postrojenja tei se da se s minimumom instalirane snage postigne maksimum
koristi.
ISPLATIVOST IZGRADNJE KOGENERACIONOG POSTROJENJA
Model prorauna i odnos kljunih veliina za utvrivanje isplativosti izgradnje kogen-
eracijskog postrojenja:
PP = INV/H*ITP
gde je:
PP period povrata (god.)
INV ulaganja (din.)
H ekvivalentni sati maksimalnog optereenja (h)
ITP izbegnuti trokovi (ostvarene utede) (din/h)
Slika 6. Kogeneracijski proces proizvodnje
energije
Iz ove formule za period povrata uloenog novca vidimo da protabilnost kogeneraci-
jskog postrojenja zavisi od tri faktora, a to su: potrebna ulaganja, korienje postrojenja
i ostvarena uteda.
ITP = P * [ITE ( Gkog - Gkkt * (t/ref)/e) TO]
gde je:
P- elektrina snaga kogeneracija (kWe)
ITE prosena cena izbegnutih trokova elektrine energije (din/kWhe)
Gkog troak goriva za kogeneraciju (din/kWhe)
Gkkt izbegnuti troak goriva kotlarnice (din/kWhe)
t termika ekasnost kogeneracije
ref - termika ekasnost referentne kotlarnice
e elektrina ekasnost kogeneracije
TO trokovi odravanja postrojenja (din/kWhe )
TROKOVI I GODINJA UTEDA PROCESOM KOGENERACIJE
Proraun utede bazira se na razlici godinjih trokova odvojene proizvodnje i trokova
kogeneracionog postrojenja.
Trokovi pogona zavise od energetskih potreba na lokaciji, mehanikom i elektrinom
sistemu, cenama prodaje i kupovine elektrine energije, trokovima goriva, prostora, oso-
blja, porezima i ostalim pogonskim zahtevima.
Kogeneracijski procesi, zbog postignutog visokog nivoa energetske ekasnosti,
za privredu znae smanjenje cena proizvoda i usluga, odnosno veu konkurentnost na
domaem i stranom tritu. Ekonomska izvodljivost, odnosno isplativost izgradnje kogen-
eracijskog postrojenja utvruje se na osnovu poreenja proizvodne cene energije u ko-
generacijskom postrojenju i proizvodne cene energije u konvencionalnom postrojenju.
Ulaganja u sisteme kogeneracije ukljuuju cenu kogeneracijskog postrojenja, elektrinu
opremu potrebnu za prikljuak na mreu, prilagoenje postojeeg sistema i potroaa top-
lotne energije, sistem za hlaenje i ventilaciju pogonskog agregata, sistem za korienje
ispusnih gasova i ostale trokove instalacije i montae koji podrazumevaju inenjering,
pravne i nansijske usluge.
Na isplativost kogeneracijskog postrojenja najvie e uticati troak primarnog energen-
ta (goriva ) i cena elektrine energije. Nije presudna cena elektrine energije isporuene
u sistem budui da male i industrijske kogeneracije prvenstveno podmiruju vlastite en-
ergetske potrebe, a isporuuju eventualno proizvedeni viak. Izrazito nepovoljan uticaj
imae cena elektrine energije koju proizvaa u kogeneraciji mora kupovati od elektro-
sistema tokom vrnih optereenja, zastoja ili remonta.
Trokovi goriva direktno zavise od vrste korienog goriva i karakteristika pogon-
skog agregata. Predstavljaju najznaajnije pogonske trokove koji mogu dostiii 80%
ukupnih trokova. Korienje prirodnog gasa moe znaajno racionalisati trokove goriva
i trokove koji se odnose na ekoloke takse budui da su emisije tetnih materija daleko
manje nego kod drugih fosilnih goriva.
Godinja uteda ostvarena kogeneracijom moe se izraunati formulom:
U = T
op
T
ko
gde je:
U godinja uteda ostvarena kogeneracijom (din/god.)
Top trokovi odvojene proizvodnje (kotlarnice i ostalo, kupovina el. energije ) (din/god.)
Tko trokovi proizvodnje kogeneracijom (din/god.)
Trokovi kogeneracijskog postrojenja sastoje se iz sledeih trokova:
T
ko
= T
gk
+ T
ok
gde su:
T
gk
trokovi goriva utroenog za rad kogeneracijskog postrojenja (din/god.)
T
ok
trokovi odravanja kogeneracijskog postrojenja (din/god.)
Trokovi goriva za rad kogeneracijskog postrojenja mogu se izraunati:
T
gk
= E
e
g
e
c
g
gde je:
E
e
poznata proizvedena elektrina energija ((kWh)e/god.)
g
e
poznata specina potronja goriva (m3/(kWh)e)
c
g
poznata jedinina cena goriva (din/m3)
Trokovi odravanja kogeneracijskog postrojenja mogu se izraunati:
T
ok
= E
e
k k
D
gde je:
E
e
poznata proizvedena elektrina energija ((kWh)e/god.)
k cena odravanja; po amerikom iskustvu iznosi k = 0,0167 ($/(kWh)e)
k
D
kurs dolara
MIKROKOGENERACIJA
Mikrokogeneraciono postrojenje je kogeneracijsko postrojenje prikljueno na distribu-
tivnu mreu instalirane elektrine snage do 1 MW, te snage do 50 kW. Mikrokogeneracio-
na postrojenja najee se nalaze u neposrednoj blizini potroaa i predstavljaju povoljan
nain zadovoljenja potreba za elektrinom i toplotnom energijom.
Slika 7. Mikrokogeneracija
STRATEGIJE UPRAVLJANJA MIKROKOGENERACIONIM POSTROJENJEM
Mikrokogeneracionim postrojenjem moe se upravljati na vie naina. Da bi se dobili
optimalni rezultati upotrebe postrojenja, odnosno da bi se maksimizirale utede energije
i novca, potrebno je razmotriti i uporediti osnovne strategije upravljanja mikrokogenera-
cionog postrojenja. Osnovne strategije su:
Pokrivanje toplotnog optereenja . U ovom sluaju instalirano postrojenje
daje upravo onoliko toplote koliko je potrebno za zadovoljavanje ukupne
toplotne potronje objekta. Na neki nain kogeneracijska jedinica prati top-
lotno optereenje. Pritom se eventualni viak proizvedene elektrine energije
isporuuje u mreu, dok se eventualni manjak elektrine energije uzima iz mree.
Strategija pokrivanja toplotnog optereenja daje najbolji odnos trokova i
uteda energije i na osnovu toga najbolje nansijske performanse.
Pokrivanje potronje elektrine energije . Proizvedena elektrina energija u sva-
kom trenutku odgovara potronji elektrine energije objekta kojem postrojenje
slui kao izvor energije. Ukoliko je toplota proizvedena u kogeneraciji manja od
toplotnog optereenja, manjak toplote se nadoknauje klasinim kotlom, dok se
u sluaju vika proizvedene toplote ona isputa u okruenje.
Meovito pokrivanje optereenja . Kod meovitog pokrivanja postrojenje jedan
period vremena pokriva toplotno optereenje, dok neki drugi period vremena
pokriva elektrinu potronju objekta. Da li e postrojenje raditi na jedan ili drugi
nain zavisi pre svega od ekonominosti rada postrojenja na pojedini nain.
Paralelni pogon . U svakom trenutku vremena kogeneraciono postrojenje pokri-
va i ukupno toplotno optereenje i ukupnu potronju elektrine energije objekta.
Ovaj nain rada zahteva dimenzionisanje postrojenja na nain da u svakom
trenutku postoji dovoljno rezerve elektrinog i toplotnog kapaciteta za sluaj
vrnog optereenja.
Zadatak projektanta mikrokogeneracionog postrojenja je da s jedne strane zadovolji
toplotne potrebe objekta, a s druge strane da dimenzionie i optimizuje sve delove po-
strojenja da bi ono radilo u prihvatljivom tehnikom i ekonomskom reimu. Sa stanovita
povoljnog reima rada postrojenja nije povoljno kada ono radi u reimu estog variranja
snage ili preestog ukljuivanja i iskljuivanja.
PRORAUN OBJEKTA
Pre odluke o primeni kogeneracijskog sistema potrebno je izvriti temeljnu analizu
potronje proizvedenih oblika energije tokom godine kako ne bi dola u pitanje ekonom-
ska isplativost.
Izborom elektrine ili toplotne energije kao polazita za dimenzionisanje sistema, izbor
kogeneracijskog procesa moe se usmeriti na sistem s poveanim korienjem elektrine
ili toplotne energije. No, kljuni kriterijum mora biti u svakom sluaju korisna potronja
dobijene toplotne energije.
Vrsta i zahtevani parametri toplotne energije potroaa vani su inioci pri izboru
tipa kogeneracijskog procesa. Potrebno je odrediti godinji nivo potrebne energije, snagu
i vreme trajanja tokom godine (engl. load factor). Kogeneracijski proces je najekasniji
kada pokriva osnovno toplotno i elektrino optereenje i ostvaruje to vei broj sati rada
godinje.
SATNO TOPLOTNO OPTEREENJE OBJEKTA
Toplotno i elektrino optereenje objekta su funkcije vremena. Svaki oblik energetske
potronje, bio on potronja energije za grejanje, zagrevanje sanitarne tople vode ili
elektrine energije, ima svoj dnevni, meseni i godinji satni prol. U svrhu pravilnog oda-
bira veliine mikrokogeneracijskog postrojenja kao i pravilnog odreivanja ekonomskih
i tehnikih pokazatelja potrebno je pre svega odrediti krivulju toplotnog optereenja
objekta tokom godine. Da bi se to preciznije odredio dijagram toplotnog optereenja
objekta potrebno je pre toga imati iznose satnih godinjih temperatura okoline. Pod tem-
peraturama okoline smatraju se temperature izmerene negde na podruju grada u kom
se nalazi objekt kome je potrebna mikrokogeneracija. To su dakle temperature za svaki
sat tokom svih dana u periodu od godine dana, ukupno 8760 vrednosti. Iz tih temperatura
dobija se dijagram temperature okoline tokom perioda od godine dana.
Velike varijacije temperatura i analogno tome varijacije toplotnog optereenja bilo
kroz godinu, bilo tokom dana, nepovoljno se odraavaju na optimalan rad postrojenja.
Najpovoljniji sluaj reima rada bio bi ujednaen reim rada s malim oscilacijama opte-
reenja.
Osim potrebne toplote za grejanje, posmatrani objekt ima i potrebu za sanitarnom
toplom vodom. To znai da se toplota potrebna za zagrevanje sanitarne tople vode mora
pridodati toploti potrebnoj za grejanje zgrade da bi se dobilo ukupno satno toplotno
optereenje. Pretpostavljeni satni dijagram potronje tople vode ne razlikuje se po mese-
cima niti po godinjim dobima. Jedinu razliku od dana do dana treba uvaiti pri odrei-
vanju satne potronje tokom dana u nedelji i dana tokom vikenda. Vikendom je potronja
tople vode neto vea i intenzivnija. Uzrok tome treba traiti u injenici da stanari zgrade
za vikende ne odlaze na posao i u kolu ve se due zadravaju kod kue.
Satno toplotno optereenje za zagrevanje potrone tople vode mogue je dobiti iz
izraza:
Q
VT
= m*c
w
**T
gde je:
m protok potrone tople vode tokom posmatranog sata
c
w
specina toplota vode
gustina vode
T razlika temperature na ulazu u rezervoar tople vode i izlazu iz njega.
Ukupno satno toplotno optereenje objekta dobija se sabiranjem dijagrama satnog
toplotnog optereenja za grejanje i potronu toplu vodu.
U svrhu odreivanja veliine odnosno uinka mikrokogeneracionog postrojenja potreb-
no je izraditi krivulju trajanja optereenja, takozvanu LDC krivulju (engl. Load Duration
Curve). LDC krivulja prikazuje broj sati tokom posmatranog perioda pri kojima toplotno
optereenje nadmauje odreeni nivo. Pri konstrukciji LDC krivulje na X-osu se nanosi broj
sati, dok se na Y-osu nanose iznos optereenja za pojedini broj sati u postotcima od mak-
simalnog toplotnog optereenja.
Krivulja trajanja optereenja daje informaciju o baznim toplotnim optereenjima kao
i o trajanju vrnih optereenja. Iz dobijene krivulje trajanja optereenja preliminarno se
moe odrediti snaga odnosno uinak mikrokogeneracionog postrojenja.
Postupak prorauna potrebne toplote odnosno toplotnih gubitaka u prostoriji normiran
je standardom. Ovde e biti dat proraun prema standardu DIN 4701-1983. Po navede-
nom standardu ukupna potrebna toplota Q
potr
(standardna potrebna toplota) sastoji se iz
dva dela: 1.) Transmisionih gubitaka Q
T
gubici toplote kroz obuhvatne povrine zidova,
prozora odnosno vrata 2.) Dodatka za inltraciju vazduha Q
V
ventilacioni gubici
Potrebna toplota za grejanje dobija se prema jednaini:
Q
T
= k * A (
1

2
)
gde je:
A povrina graevinskih elemenata
k koecijent prolaza toplote
1
unutranja temperatura
2
spoljanja temperatura
Maksimalna potreba za toplotom dobija se prema Sanderu sledeim izrazom:
Q
VT
=10 **n
gde je:
faktor istovremenosti
n broj stanova, tj. veliina prostora
PROIZVODNJA ELEKTRINE ENERGIJE
U kogeneracionoj tehnici za proizvodnju elektrine energije koriste se dva tipa gene-
ratora:
sinhroni generator
asinhroni generator
Ti ureaji mogu da rade:
paralelno s elektroenergetskim
sistemom
izdvojeno
izdvojeno ili paralelno s elektro-
energetskim sistemom
Prema elektroenergetskoj snazi kogene-
ratora i uz uvaavanje karakteristika elek-
troenergetske mree odreuje se i nain
prikljuenja kogeneracionog postrojenja na
mreu. Na osnovu toga postrojenja moemo
podeliti na:
jedinice do 100 kVa
jedinice od 100 kVa do 5000
kVA
Za kogeneraciona postrojenja snaga
manjih od 100 kVA po pravilu se koriste
asinhroni generatori.
Slika 8. ema prikljuenja kogeneratora na
niskonaponsku mreu
Potronja elektrine energije
Kao i toplotno optereenje, elektrina potronja zgrade je funkcija vremena. Satni
prol potronje elektrine energije tokom perioda od godinu dana lake je odrediti u
poreenju s odreivanjem toplotnog optereenja. Potronja elektrine energije je tokom
godine uglavnom uniformna jer ne zavisi od temperaturnih oscilacija. To vai u sluaju da
objekt ne troi elektrinu energiju za grejanje ve samo za rasvetu i pogon raznih apa-
rata za domainstvo. Razlike u satnom prolu potronje elektrine energije domainstava
svode se na razlike u dnevnim prolima izmeu dana u nedelji i vikenda.
Takoe, postoje odreene varijacije u prolu potronje izmeu godinjih doba, meu-
tim one su obino dovoljno male da bi se mogle zanemariti. Prol potronje je univerzalan
jer sadri jedinine vrednosti, odnosno odnos trenutne satne snage i vrne snage koju
objekt potrauje tokom svakog sata u nedelji.
PRORAUN GODINJEG VIKA ODNOSNO MANJKA ELEKTRINE ENERGIJE
Determinisanjem dijagrama satnog toplotnog optereenja objekta tokom perioda
od godinu dana i dimenzionisanjem postrojenja omogueno je odreivanje reima rada
mikrokogeneracionog postrojenja. Iz reima rada postrojenja to jest iz informacije o to-
plotnoj snazi koju postrojenje postie tokom pojedinog sata moe se odrediti koliina
isporuene toplotne energije tokom dotinog sata:
1 t
t t
t
Q Pdt
+
=
gde je:
P
t
- snaga kojom postrojenje radi tokom pojedinog sata
t - period od sat vremena
Sabiranjem proizvodnje elektrine energije u svakom satu kroz period od godinu dana
dobijamo iznos ukupno proizvedene elektrine energije u navedenom periodu:
Q
e.uk.proizvedeno
= Q
e.proizvedeno

Da bi se odredio viak odnosno manjak elektrine energije u pojedinom satu potrebno
je dakako poznavati i satnu potronju:
1
. .
t
e potroeno e potroeno
t
Q P dt
+
=
Ukoliko je u pojedinom satu proizvedeno vie energije nego to je potroeno, viak

energije koji e se isporuiti u mreu iznosi:
Q
e.viak
= Q
e.proizvedeno
Q
e.potroeno

Ukoliko je pak u pojedinom satu proizvedeno manje energije nego to je potroeno,
manjak energije koji e se uzeti iz mree iznosi:
Q
e.manjak
= Q
e.proizvedeno
Q
e.potroeno

Ukupna potronja elektrine energije kroz period od godine dana iznosi:
Q
e.uk.potroeno
= Q
e.potroeno

Ukupni viak, odnosno manjak elektrine energije kroz period od godinu dana iznosi:
Q
e.uk.viak
= Q
e.viak

Q
e.uk.manjak
= Q
e.manjak

UTICAJI NA OKRUENJE
Na osnovu energetskog bilansa postrojenja moe se proceniti uticaj razmatranog ko-
generacionog postrojenja na okruenje. Analiza uticaja kogeneracionog postrojenja na
okruenje mora se izvriti na globalnom i lokalnom nivou s obzirom da se prednosti kogen-
eracije, zbog lociranosti svih procesa na jednom mestu, mogu uoiti samo na globalnom
nivou.
Kogeneraciona proizvodnja ima manju ukupnu emisiju od konvencionalne proizvod-
nje, ali je povean lokalni uticaj. Do toga dolazi zbog injenice da je primenom kogen-
eracije, osim proizvodnje toplotne energije, na lokaciju prenesena celokupna proizvodnja
elektrine energije koja se inae obavlja na nekoj udaljenoj lokaciji. Uz to, elektrina
energija se proizvodi ne samo za potrebe u objektu, ve se znaajna koliina predaje u
javnu elektroenergetsku mreu, te je koriste ostali potroai na razmatranom lokalitetu.
Dakle, na globalnom nivou primena kogeneracionog procesa zbog svoje visoke ekas-
nosti nosi i znaajne ekoloke prednosti.
Budui da je dokazano
da procesi proizvodnje i
potronje energije najvie
zagauju okruenje, pred
energetiare je postav-
ljen zadatak iznalaenja
mogunosti proizvodnje
energije uz najviu moguu
energetsku ekasnost, ko-
ristei pri tome ekoloki
prihvatljiva goriva na
krajnje racionalan nain,
kako bi se tetni uticaji na
okruenje sveli na mini-
mum. Slika 9. Efekti kogeneracije
Smanjenja emisije zagaivaa mogua su daljim povienjem stepena korisnosti ter-
moelektrana ili zamenom goriva, ali su za to ograniene mogunosti postojee tehnologije,
a promena goriva ograniena je strukturom resursa u kojoj dominira ugalj, te se za dalje
povienje stepena iskorienja energije goriva rauna na spregnutu proizvodnju toplote
i elektrine energije i na kombinovane gasne i parne cikluse. Tako, kogeneracija moe
doprineti zatiti ivotne sredine posredno, postizanjem uteda u emisijama zagaivaa
i gasova sa efektom staklene bate. Izbegnuta emisija CO
2
ima i svoju trinu vrednost.
Prema usvojenoj emi trgovine emisijama u Evropskoj Uniji, trina vrednost emisija se kre-
tala od 5 do 30 po toni izbegnute emisije CO
2
. Imajui u vidu mogue nansijske efekte
ostvarene izbegavanjem emisija CO
2
mogue je utvrditi vrednost koja bi bila ostvarena
poveanjem energetske ekasnosti primenom kogeneracije.
Tabela Emisije iz termoelektrana u Srbiji (g/kWh)
Termoelektrana CO2 NOx SO2 estice
TE Nikola Tesla A 1194 2,0 10,5 4,0
TE Nikola Tesla B 1170 2,1 9,9 0,2
TE Kolubara A 1510 3,3 18,0 13,3
TE Morava 1072 1,9 13,8 3,6
TE Kostolac A 1274 1,3 30,2 9,1
TE Kostolac B 984 1,9 39,8 1,8
Na primer, rekonstrukcijom blokova termoelektrane Nikola Tesla A u kogenera-
cione, iz kojih bi, uz Obrenovac, bila isporuivana bazna toplotna energija i za gre-
janje Beograda, dodatne ekonomske efekte bilo bi mogue iskazati preko ekvivalentnog
poveanja stepena iskorienja lignita ili preko izbegnute potronje prirodnog gasa. U
prvom sluaju bi specina emisija CO
2
iz termoelektrane Nikola Tesla A prikazana u
tabeli bila efektivno smanjena sa 1 194 na 889 g/kWh, ali je ispravnije utedu iskazati
u stvarno izbegnutoj potronji gasa za proizvodnju ekvivalentne koliine bazne toplotne
energije u kotlovima na gas u Beogradu. Naime izbegnuta potronja gasa pri punom
optereenju kotlarnica za proizvodnju iste koliine (2,24 TWh godinje) toplotne energije
je oko 241,9 miliona Nm godinje, iz ega proizilazi da bi godinje bila izbegnuta
emisija 422 853 tone CO
2
, 20,803 tona CH
4
i 0,656 tona N
2
O. Iskazana u ekvivalentnoj
emisiji CO
2
, izraunatoj uvaavajui relativne potencijale globalnog otopljavanja CH
4
(21) i N
2
O (310), izbegnuta emisija iznosi 423 493 tone CO
2ekv
, to znai da bi trina
vrednost izbegnutih emisija ostvarena primenom kogeneracije u termoelektrani Nikola
Tesla A u znaajnoj meri ublaila ekonomski rizik ovog projekta zbog gubitka proizvod-
nje elektrine energije i relativno skupog sistema za transport toplote, koji (rizik) i inae
postaje sve manji zbog tedencije porasta cene prirodnog gasa.
KOGENERACIJA U SRBIJI
Danas su u Srbiji zastupljena dva tipa praktine realizacije kogeneracionih postrojenja.
To su elektroprivredna i industrijska kogeneracija. Trei tip tih kogeneracionih postrojenja,
koja su vezana za rejonske toplane daljinskog grejanja su u planu, a jedino postrojenje iz
te klase, TO Beograd, izgraeno jo 1965. godine je zbog neekonominosti naputeno i
nalazi se u fazi gaenja. etvrti tip su mala kuna kogeneraciona postrojenja, ija je pri-
mena stvar budunosti.
Osnovne karakteristike pojedinih od pomenutih tipova kogeneracije su sledee:
U elektroprivrednoj kogeneraciji, primarna je proizvodnja elektrine, a dopun-
ska (ili sekundarna) proizvodnja toplotne energije u svrhu grejanja i/ili zado-
voljenja potreba industrije.
U industrijskoj kogeneraciji se ima obrnut sluaj: Primarna je proizvodnja toplot-
ne energije, neophodna za industrijski proces, a dopunska proizvodnja elektrine
energije, koja se troi u dotinoj industriji, dok se vikovi mogu prodavati drugim
korisnicima ili elektroprivredi.
Slino kao u industrijskoj kogeneraciji, u kogeneraciji rejonskih toplana, primar-
na je proizvodnja toplotne energije za daljinsko grejanje, dok se proizvedena
elektrina energija najee isporuuje teritorijalno nadlenoj distribuciji.
Kuna kogeneracija poiva na primeni malih postrojenja (od nekoliko kW do
nekoliko desetina kW) za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije
za potrebe domainstava i drugih malih potroaa (trgovine, kole, zdravstvene
ustanove, sportsko rekreativni centri, itd.) na bazi prirodnog gasa, kao primarnog
energenta. Elektrini generatori ovakvih postrojenja obino su paralelno vezani
na distributivnu mreu niskog napona, sa kojom mogu imati ugovore za kupovinu
i prodaju elektrine energije.
Elektroprivredna kogeneracija - Izuzev u TE Nikola Tesla B, TE Morava i TE Ko-
stolac B, kogeneracija je prisutna u svim ostalim termoelektranama u Srbiji (TE Nikola
Tesla A, TE Kostolac A, TE Kolubara A, TE-TO Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO
Sremska Mitrovica). Stanje kogeneracionih kapaciteta u tim objektima, krajem 2007.
godine bilo je sledee:
TE Nikola Tesla A, od ukupno est agregata ima u kogeneraciji agregate A1
i A2, nazivne snage na pragu od 2x191 MW
e
, ija je ukupna toplotna snaga
197,6 MW
t
, a godinja proizvodnja toplote (u periodu 2006-2008. godine)
oko 225-250 GWh
t
, koja se uglavnom koristi za grejanje Obrenovca i okoline.
Ukupna snaga toplotnog konzuma je oko 91 MW
t
. Pored toga, blokovi A5 i A6,
ukupne elektrine snage od 2x280 MW
e
snabdevaju tehnolokom parom indus-
trijski pogon Uljarice u Obrenovcu, od oko 10 000-13 000 t godinje.
TE Kolubara je rekonstrukcijom takoe dodatno osposobljena za proizvodnju
toplotne energije za grejanje stambenog naselja u Velikim Crljenima od oko 7
500 MWh
t
godinje i isporuku tehnoloke pare preduzeu Univerzal iz Velikih
Crljena od oko 20 000 t godinje. Toplota se oduzima sa turbina agregata A1,
A2 i A4, ija je ukupna elektrina snaga na pragu 87 MW
e
.
TE Kostolac A, ukupne elektrine snage od 90+191=281 MW
e
na pragu ima
osposobljena oba bloka (A1 i A2) za proizvodnju toplote za grejanje Poarevca,
Drmna, Starog Kostolca i Kostolca sa godinjom isporukom toplote od oko 200
GWh
t
.
TE-TO Panonske elektrane u Novom Sadu, ukupne elektrine snage dva bloka
od 108+100= 208 MW
e
, namenski je graena za kombinovanu proizvodn-
ju elektrine energije, toplote za grejanje i tehnoloke pare. Ukupna toplotna
snaga joj je 332 MW
t
, a proizvodi toplotnu energiju izmeu 125 i 220 MWh
t
godinje.
TE-TO Zrenjanin, u koju je ugraen jedan agregat, snage od 100 MW
e
na
pragu, namenski je graena kao kogeneraciono postrojenje, sa termikom sna-
gom od 310 MW
t
(uz pomoni pogon od 200 MW
t
) sa ukupnom godinjom
proizvodnjom toplote za grejanje od oko 100 GWh
t
i tehnoloke pare od oko
25 000 t.
Energana Sremska Mitrovica ima ugraena tri agregata, ukupne elektrine
snage na pragu od 28 MW
e
i projektovane termike snage za grejanje od 40
MW
t
i tehnoloke pare 200 t/h, sa godinjom proizvodnjom od 30-35 GWh
t
termike energije za grejanje i oko 110 000 t tehnoloke pare.
Kogeneracija u rejonskim toplanama za centralizovano daljinsko grejanje - Ovo
je potpuno zanemareno polje za primenu kogeneracije, jer trenutno (posle gaenja TE-TO
Novi Beograd), ne postoji ni jedna toplana daljinskog grejanja u Srbiji, u kojoj se koristi
mogunost za spregnutu proizvodnju toplotne i elektrine energije, uprkos potencijalu koje
one nesumnjivo poseduju. Naime, centralizovano snabdevanje toplotnom energijom ostva-
reno je u svim veim gradovima u Srbiji, ali bez kogeneracije, osim u nekim sluajevima
kada se to snabdevanje vri iz industrijskih kotlarnica. Naroito povoljne okolnosti da se ta
praksa uvede su u sluaju toplana na prirodni gas.
Industrijska kogeneracija - Osnovni pokazatelji kogeneracije u industriji Srbije su
sledei:
Instalisano je 78 jedinica u 37 proizvodnih pogona (na razliitim lokacijama)
ukupne bruto elektrine snage od oko 465 MW
e
;
Prosena snaga postrojenja iznosi oko 6 MW
e
, a prosena starost kapaciteta je
oko 30 godina;
Prosena ukupna godinja proizvodnja elektrine energije iznosila je u regu-
larnim uslovima (do 1990. godine) oko 800 GWh;
Udeo industrijske kogeneracije u ukupnoj godinjoj proizvodnji elektrine energi-
je u Srbiji 1989. godine iznosio je u regularnim uslovima oko 2,5 %;
Prosena godinja isporuka elektrine energije u javnu elektrinu mreu iznosila
je u regularnim uslovima priblino deseti deo ukupno proizvedene elektrine
energije u industriji.
Struktura kogeneracionih jedinica shodno primeni u pojedinim industrijama je:
Industrija eera (31 jedinica, 161 MW
e
, prosene starosti 29 godina);
Metalski kompleks (15 jedinica, 105 MW
e
, prosene starosti 34 godine);
Hemijska i petrohemijska industrija (16 jedinica, 107 MW
e
, prosene starosti 20
godina);
Industrija papira (6 jedinica, 77 MW
e
, prosene starosti 23 godine);
Ostale grane (ukupno 10 jedinica, 15 MW
e
, prosene starosti 36 godina).
Osnovni razlozi za dananju slabu primenu kogeneracije u industriji su teka ekonomska
situacija u veini industrijskih grana, investiciona i kreditna nesposobnost veine privrednih
subjekata, obustava proizvodnje i/ili niska proizvodna aktivnost u nekim industrijama,
nepovoljan odnos cena prirodnog gasa i elektrine energije, zastarele energetske teh-
nologije, loe stanje postrojenja i, posledino, njihova niska raspoloivost i pouzdanost,
niska energetska ekasnost, kao i nepovoljne tarife za nabavku rezervne i dopunske
energije iz elektroprivrednog sistema, u odnosu na plasman vikova elektrine energije
u isti.
Proizvodnja elektrine energije u postrojenjima za kogeneraciju praktino je prekinuta
tokom 90-ih godina prolog veka zbog izuzetno niske proizvodne aktivnosti preduzea,
izuzetno niske i neekonomske cene elektrine energije iz javne elektrine mree i relativno
visokih cena prirodnog gasa i tenih goriva. Postrojenja po pravilu nisu bila konzervisana,
te je njihova funkcionalnost i pouzdanost sada nepoznata, ali se moe pretpostaviti da,
sem kogeneracionih jedinica u industriji eera i papira, ostale su toliko zaputene, da je
njihova rehabilitacija neisplativa.
Kuna kogeneracija - Ova praksa predstavlja koncept malih, individualnih postrojenja
za spregnutu proizvodnju toplotne i elektrine energije (naziva se jo mikro-kogeneraci-
ja), najee na bazi prirodnog gasa kao osnovnog energenta. Ona poveava ekasnost
iskorienja primarne energije, odnosno bolju ekasnost potronje prirodnog gasa, uz
pozitivan ekonomski, energetski i ekoloki efekat i predstavlja budunost distribuirane
kogeneracije, ne samo u Srbiji (gde je u ovom trenutku nema).
Perspektive razvoja - Najvei izgledi za bri razvoj kogeneracije, u bliskoj budunosti,
postoje u sektorima elektroprivrede i sistema centralizovanog daljinskog grejanja. Razvoj
u sektoru industrije je neizvestan, jer je nejasno kako i kojim tempom e se oporavljati
srpska industrija, koja je doivela potpuni kolaps u periodu sankcija UN i bombardovanja
NATO. Na stara kogeneraciona postrojenja, koja su u industriji Srbije postojala do 1990.
godine, verovatno se u veini sluajeva ne moe raunati, a dolazi u pitanje da li e uopte
biti oportuna i njihova obnova i rekonstrukcija. Nova postrojenja e se sigurno graditi i
stara obnavljati u svim sluajevima gde respektivna industrija bude imala potrebe za
obimnijim grejanjem i/ili tehnolokom parom dotine industrije (eerane, hemijska indus-
trija, metalurgija, itd.) i tu ih treba usmeravati da se maksimalno koriste pogodnosti ko-
generacije i saradnja sa elektroprivredom.
Situacija sa kunom kogeneracijom je jo neizvesnija i njen razvoj e zavisiti od cena
opreme i raspoloivosti goriva, tako da je u ovom trenutku nemogue da se prave bilo
kakvi konkretni planovi razvoja. Meutim, kako je oko 78 % stanova u Srbiji bez instalaci-
ja centralnog grejanja (greju se individualnim ureajima na ugalj, drvo, gas ili elektrinu
energiju), moe se oekivati da e irenje gasikacije u Srbiji omoguiti znaajno uvoenje
individualne (mikro) kogeneracije, kada ona jednom otpone da se koristi.
Kada je u pitanju spregnuta proizvodnja toplotne i elektrine energije u termoelek-
tranama na lignit Elektroprivrede Srbije, ona je, kako je napred izloeno, ve primenjena
u Obrenovcu i Kostolcu, a na tena goriva i gas u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj
Mitrovici. Od posebnog interesa je zavretak zapoetog projekta za snabdevanje ba-
znom toplotnom energijom Beograda. Realizacija projekta toplikacije Beograda iz ter-
moelektrane Nikola Tesla A planirana je da bude sprovedena u 3 faze. U prvoj fazi
bi, poto bude kompletiran zapoeti toplovod od Termoelektrane Nikola Tesla A do To-
plane Novi Beograd, toplota za grejanje bila proizvoena u prva dva i u estom bloku
(107 MW
t
i 180 MW
t
, respektivno), u drugoj bi za to bili rekonstruisani i etvrti i peti blok
(380 MW
t
), a u treoj fazi i poslednji, trei blok (130 MW
t
). Ukupna snaga instalisanih ka-
paciteta za grejanje bi sa sadanjih 198 MW
t
(91 MW
t
za potrebe Obrenovca) narasla
u prvoj fazi na 378 MW
t
, u drugoj na 738 MW
t
, a u treoj fazi na 868 MW
t
. Na ovaj
nain, blokovi Termoelektrane Nikola Tesla A bi imali maksimalno umanjenje elektrine
snage na pragu za 87 MW
e
(0,230 MW
e
/MW
t
) u prvoj fazi, za 183 MW
e
(0,248 MW
e
/
MW
t
) u drugoj fazi i za 217 MW
e
(0,250 MW
e
/MW
t
) u treoj fazi.
Ovo umanjenje bi se javljalo samo pri maksimalnom toplotnom optereenju u toplika-
cionom reimu, a u proseku bi tokom grejne sezone bilo znatno manje, dok ga van nje ne
bi ni bilo. Pri tome bi ukupno iskorienje energije uglja, sa sadanjih oko 31 % za blokove
1 i 2, odnosno 32 % za blok 3 i 32,5 % za blokove 4-6 u kondenzacionom reimu rada,
bilo znatno poveano, na 42,7 % za blokove 1 i 2, odnosno 42,1 % za blok 3 i na 46,3
% za blokove 4-6 u toplikacionom reimu. Na taj nain bi proseno iskorienje energije
iz uglja u Termoelektrani Nikola
Tesla A poraslo sa sadanjih
32 % na 44,6 %. Na slici 10. je
ematski prikazana struktura pret-
varanja primarne energije iz uglja
(100 %) u TENT A, u elektrinu en-
ergiju (32 % u kondenzacionom,
odnosno 27,8 % pri toplikacion-
om reimu), i u toplotnu energiju
(16,8 % u toplikacionom reimu)
uz gubitke isputene u atmosferu
(oko 17 %) i u rashladnu vodu
(51,4 % u kondenzacionom i 38,7
% u toplikacionom reimu rada).
Slika 10. Korisna energija i gubici energije za radne
reime TENT A u treoj fazi
Uprkos krajnjem pozitivnom efektu, na smanjenje ukupne potronje primarnog gori-
va, kada se koristi kogeneracija, pomenuti gubitak aktivne snage generatora koji u njoj
uestvuju, verovatno je jedan od glavnih razloga da se u elektroprivredi na kogeneraciju
ne gleda blagonaklono. Materijalna kompenzacija tih gubitaka, svakako bi poboljala
atmosferu.
Poto se u kombinovanoj (spregnutoj) proizvodnji smanjuje potronja goriva u odnosu
na zbir pojedinanih potronji pri odvojenoj proizvodnji toplotne i elektrine energije,
smanjuje se i ukupna emisija dimnih gasova u atmosferu. Takoe, umesto velike koliine
otpadne toplote pri kondenzacionom radu termoelektrane TENT A (2 650 MW
t
) i njome
izazvanog toplotnog optereenja Save, potreba za vodom za hlaenje u kombinova-
nom ciklusu je manja, jer je smanjena koliina otpadne toplote (na ispod 2 000 MW
t
) na
raun toplikacionih oduzimanja. Dodue, ovaj povoljni efekat ne moe biti u potpunosti
iskorien, jer se kao kritini sa stanovita toplotnog optereenja reke Save javljaju pe-
riodi maksimuma temperature njene vode i minimuma protoka, koji se pokazuju leti, van
grejne sezone. U planu je, da se kogeneracija za potrebe grejanja Beograda uvede i u
TE Kolubara B (2x350 MW
e
), ija izgradnja je odavno zapoeta, ali je bila prekinuta
tokom ratova i sankcija devedesetih godina i jo nije nastavljena.
U 56 gradova Srbije postoje sistemi centralizovanog daljinskog grejanja, bazirani na
sopstvenim toplanama, gde svaka od njih ima svoje grejno podruje, u kojem napaja indi-
vidualne i kolektivne potroae stambenih (82 %) i poslovnih objekata (18 %). Instalisani
kapacitet centralizovanog snabdevanja toplotom je oko 6 600 MW
t
, dok je prikljuena
snaga potroaa oko 6 000 MW
t
. Opta je tendencija da poslednjih godina ti grejni siste-
mi prelaze na korienje prirodnog gasa kao osnovnog energenta, to daje mogunost
uvoenja gasnih motora ili gasnih turbina u postojea i budua postrojenja za proizvodnju
toplotne energije za grejanje i prakse simultane spregnute proizvodnje elektrine i toplot-
ne energije u procesu distribuirane kogeneracije. Ova mogunost je posebno interesantna
za velike gradove (Beograd, Ni, Kragujevac, Subotica, itd.), gde su pojedinane snage
izvora za grejanje vee, ime se mogu postii i vee snage izvora elektrine energije, a
s tim i manja specina investiciona cena po kW snage ugraenih elektrinih agregata.
Na to je strunoj javnosti za sluaj Beograda skrenuta panja jo 2003. godine. Prema
stanju iz 2008. godine, na uem podruju Beograda postoji 11 rejonskih toplana na gas,
sa ukupnom instalisanom toplotnom snagom od 2 285,5 MW
t
(dok je ukupna instalisana
snaga svih toplana na razliita goriva, sa kojima rukuju Beogradske elektrane 3 396
MW
t
). Njihov prikljueni toplotni konzum je 2 760 MW
t
(a ukupni prikljueni konzum je 3
226 MW
t
).
Te toplane originalno nisu predviene da se koriste za simultanu proizvodnju toplotne i
elektrine energije u kogeneraciji. Takvo reenje sa gledita racionalnog gazdovanja en-
ergijom je neadekvatno, te postoji interes da se sve one, gde bi se tehniko-ekonomskom
analizom dokazala opravdanost, pretvore od postrojenja za iskljuivu proizvodnju top-
lote, u kogeneraciona postrojenja za spregnutu proizvodnju toplotne i elektrine energije,
putem naknadne ugradnje gasnoturbinskih elektrinih generatora i neophodne rekon-
strukcije ili zamene kotlova za proizvodnju tople vode za grejanje i tehnoloke pare, ako
bi je ta promena uloge nametnula.
Preliminarni prorauni pokazuju da se u toplane koje koriste prirodni gas u Beogradu
moe ugraditi ukupno 350-580 MW
e
gasno-turbinskih elektrinih generatora. Raunajui
sa samo 2 000 sati rada godinje u toplikacionom reimu, oni bi mogli obezbediti novih
0,7 do 1,16 TWh elektrine energije, odnosno najmanje 10 % godinjih potreba grada.
Ako se posmatraju samo zimski meseci (koji uestvuju u ukupnoj potronji grada sa oko 65
%), taj procenat se penje na 15-21,5 % potreba zimi, kada bi predmetni kombinovani
izvori uglavnom i bili korieni. Treba jo napomenuti da bi se ta koliina novoproizvedene
elektrine energije imala u centru potronje, bez korienja prenosne mree (a time i bez
novih investicija u prenos i bez dodatnih prenosnih gubitaka). Jedino bi bilo neophodno
pojaati spojne veze novih gasno-turbinskih generatora sa mreom na relativno malim
rastojanjima (1-5 km) do napojnih transformatorskih stanica 110/35 kV/kV (ili 110/10
kV/kV).
Prema preliminarnim proraunima, specina potronja toplotne energije u ovim novim
proizvodnim kapacitetima elektrine energije mogla bi biti samo 5 000-6 000 kJ/kWh,
to bi, raunajui sa donjom toplotnom moi prirodnog gasa od 33 338 kJ/m
3
, davalo
specinu proizvodnju od 5,55-6,66 kWh/m
3
(zavisno od lokacije), odnosno zahtevalo
da se obezbede dodatne koliine prirodnog gasa za proizvodnju 300 GWh/godinje
elektrine energije (u odnosu na potrebe toplotnog konzuma) od najvie 10510
6
-
12610
6
m
3
prirodnog gasa godinje (koncentrisano u zimskim mesecima). Pri tome ne
treba posebno naglaavati da ovako znaajan proizvodni kapacitet treba da ima pose-
ban tretman i sa stanovita zamene kapaciteta postojeih termoelektrana u elektroen-
ergetskom sistemu Srbije za vreme njihove skoranje revitalizacije. Na taj nain bi se
samo u Beogradu mogla ostvariti znaajna proizvodnja elektrine energije uz neznatno
poveanje potronje gasa i time ostvariti velika ukupna uteda u potronji elektrine en-
ergije iz sistema.
Raunajui da ovakva mogunost postoji u jo nekim gradovima u kojima se koristi gas
(Subotica, Panevo, i drugi), ukupni pozitivni efekti ugradnje gasnih turbina u postojee
toplane na gas radi uvoenja kogeneracije toplotne i elektrine energije bi uveali na-
vedene efekte procenjene za Beograd. Na primer, samo u Subotici bi mogle biti instal-
isane 2-3 gasne turbine ukupne snage oko 60 MW
e
, koje bi proizvodile oko 180 GWh
elektrine energije godinje uz dodatni utroak gasa od najvie 36 miliona m
3
.
OBNOVLJIVI
IZVORI ENERGIJE
S obzirom na vremensku mogunost njihovog iscrpljivanja prirodni (primarni) oblici
energije dele se na:
1. Neobnovljivi oblici energije
Fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas, uljni kriljci),
Nuklearna goriva
Unutranja toplota Zemlje (geotermalna energija)
2. Obnovljivi oblici energije
Vodne snage, (energija vodotokova, morskih struja i talasa, plime i oseke),
Biomasa (i biogas, ukljuujui i drvo i otpatke),
Energija Sunevog zraenja,
Energija vetra
Za razliku od neobnovljivih oblika energije, obnovljivi oblici energije NE MOGU se vre-
menom iscrpiti, ali je mogue u potpunosti iscrpiti njihove potencijale. Primer: Utvrivanje
najpogodnijih lokacija za gradnju HE odreene instalisane snage na odreenom vodotoku
i njihova izgradnja - potpuno iskorienje isplativih energetskih kapaciteta vodotoka
Deo obnovljivih izvora energije nije mogue uskladititi i transportovati u prirodnom
obliku (vetar, zraenje sunca), a deo jeste (voda u vodotocima i akumulacijama, biomasa
i biogas). Izvore energije koje nije mogue uskladititi treba iskoristiti u trenutku kad se
pojave ili ih pretvoriti u neki drugi oblik energije.
Slika 1. Obnovljivi izvori energije
Oite prednosti neobnovljivih izvora su: konstantost, bolja mogunost prilagoenja
potrebama, skladitenja i transporta u prirodnom obliku, manje investicije za izgradnju
postrojenja za njihovo dobijanje, pretvaranje i upotrebu, kao i pogon i odravanje (s
obzirom na instalisanu snagu).
Ipak najvanije: vee tehnike mogunosti i bolja ekonomska opravdanost iskoriavanja
neobnovljivih oblika energije (vezano uz razvoj metoda i postupaka) razlozi su njihovog
veeg iskoriavanja do sada!
Prirodne oblike energije prema zikalnim svojstvima delimo jo na nosioce:
hemijske energije: ugalj i treset, sirova nafta, zemni gas, uljni kriljci, biomasa,
biogas, drvo i otpaci,
nuklearne energije: nuklearna goriva
potencijalne energije: vodne snage, plima i oseka
kineticke energije: vetar, energije struja i morskih talasa
toplotne energije: geotermika, toplotna energija mora
energije zraenja: Sunevo isijavanje
Prema uobiajenosti upotrebe prirodne oblike energije moemo podeliti i na:
konvencionalne (fosilna goriva, vodne snage, nuklearna goriva i vrui izvori).
nekonvencionalne (svi ostali)
Konvencionalni obnovljivi izvori (oblici) energije - energija vodotokova (i to iskljuivo ve-
like HE), dok su svi ostali nekonvencionalni!
SVOJSTVA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Opta i pojedinana svojstva nekonvencionalnih izvora energije
Svojstva nekonvencionalnih izvora energije ne moemo posmatrati izdvojeno od opte
poznatih svojstava konvencionalnih izvora i tek uporeivanjem s tim svojstvima moemo
osnovano donositi zakljuke o nekonvencionalnim izvorima. Neka svojstva nekonvencio-
nalnih izvora su poeljna a neka nepoeljna. U tabeli 1. iznose se neka vanija opta i
pojedinana svojstva, ali u kojima preteu poeljna svojstva. Zatamnjenja pojedinih polja
u tabeli znae ispunjenje i neispunjenje poeljnih svojstava:
Ispunjeno poeljno svojstvo
Delimino ispunjeno poeljno svojstvo
Neispunjeno poeljno svojstvo
Tabela 1. Preteno ispunjena poeljna svojstva nekonvencionalnih izvora
Svojstvo
izvora
Poeljno MHE Su-T Su-E Vetar Bio. Geo.
Obnovljivost Ispunjena
Potencijal to veci
Energija za
postrojenja
to manja
Energija za
dobijanje
to manja
Emisija kod
pretvaranja
to manja
Mogua
diverzikacija
Ispunjeno
CO2-
neutralnost
Povoljna
Znaenje kolona u tabeli je:
MHE = korienje vodnih snaga u malim hidroelektranama
Su-T = korienje Sunevog zraenja posredstvom toplotnih kolektora
Su-E = korienje Sunevog zraenja posredstvom fotoelektrinih elija
Vetar = korienje energije vetra u vetroelektranama
Bio. = korienje biomase i otpada
Geo. = korienje geotermalne energije
Obnovljivost pojedinog izvora energije najlake shvatamo ako kaemo da je obnovljiv
izvor onaj iji se proseni dotok svake godine ponavlja, bez smanjenja barem za ljudsko
poimanje vremena. U tom pogledu, svi posmatrani nekonvencionalni izvori su obnovljivi.
Geotermalnoj energiji izvor su energetski procesi u Zemljinoj unutranjosti koji e prema
ljudskom poimanju vremena trajati do sudnjeg dana, dakle praktino do u nedostinu
buducnost. U pogledu ogrevnog drveta, istaknimo da je uslov obnovljivosti neprekidno
poumljavanje prostora barem toliko da godinji prinos bude jednak godinjem isko-
rienju drvne mase.
Uopteno, nekonvencionalni izvori imaju ogroman potencijal to je poeljno svoj-
stvo. Ipak, male hidroelektrane predstavljaju ogranieni potencijal, koga naprosto nema
na znatnom delu ogromnih prostranstava globusa. Biomase predstavljaju veliki ali ipak
znatno manji potencijal od energije Sunevog zraenja. Geotermalna energija ima pri
dananjem nainu korienja ogranieni potencijal, ali prikriveni potencijal je ogroman,
ako doe do prihvatljivog korienja toplote Zemljine unutranjosti s velikih dubina.
Ima li se na umu energija potrebna za proizvodnju opreme i materijala koje treba
ugraditi u postrojenja za korienje nekonvencionalnih izvora, a ne samo novac koji odgo-
vara toj energiji, onda izlazi da pojedini izvor mora neprekidno raditi nekoliko godina,
da bi tek tada postao neto-proizvoa energije. A kako za pojedine oblike energije
treba mnogo takvog materijala (temelji i nosai fotoelija i kolektora, same fotoelije i
kolektori, visoki betonski ili elini stubovi vetrogeneratora) to se energija za njihovu pro-
izvodnju ne sme zanemariti. Takoe, treba imati u vidu utroak energije pri proizvodnji
fotoelija.
Kod veine nekonvencionalnih izvora nema utroka energije prilikom dobijanja izvor-
nog oblika (kao to postoji znaajan utroak energije pri eksploataciji ugljenokopa), niti
utroka energije za transport izvornog oblika, jer je transport po pravilu nemogu. Treba
naprosto postrojenja za pretvaranje nekonvencionalnog izvora u povoljniji oblik izloiti
delovanju tog nekonvencionalnog izvora. Jedino se kod ogrevnog drveta, biomase i otpa-
da javljaju ti utroci energije (koji mogu biti toliko znaajni da cela stvar postane neracio-
nalna), na primer za seu drvne mase, za poumljavanje i uzgajanje ume, za transport od
mesta see do mesta korienja i za pripremu drveta za korienje. Slino je s biomasom i
otpadom, jedino tu moe izostati utroak pri uzgajanju jer se gajenje odvija nezavisno od
eventualnog energetskog korienja, na primer slama nastaje kao rezultat poljoprivredne
proizvodnje penice i ona e ili istruliti ili se energetski iskoristiti.
Lokalno optereenje okoline emisijom tetnih materija ili bukom na mestu pretvaranja
nekonvencionalnog oblika energije u iskoristljiviji oblik uopteno je malo ili ga uopte
nema. Ali korienje vetra izaziva buku, a sagorevanje biomase izaziva emisiju gasova
eventualno manje tetnih od konvencionalnih goriva jer praktino nema sumpora (kao u
uglju ili nafti). Ipak je emisija iz tih postrojenja neto vea nego li iz konvencionalnih po-
strojenja, jer radi se o manjem stepenu dejstva pri pretvaranju energije i manjim jedinica-
ma. Emisija kod korienja otpadaka moe biti i opasna ako se prethodno iz otpadaka
(smea) ne izdvoje evidentno tetni sastojci.
Najznaajnije praktino poeljno svojstvo nekonvencionalnih izvora energije je mogu-
nost sveobuhvatne diverzikovane primene. Praktino, svi izvori nekonvencionalne energi-
je dakako ako su raspoloivi na posmatranom mestu mogu se koristiti u malom obimu,
u vlastitoj reiji, delimino ili potpuno u samogradnji time se troak rada kod instalisanja,
pogona i odravanja praktino moe izbei ili barem prikriti (radim za sebe, u slobodno
vreme dakle besplatno).
Treba razmotriti i tzv. kumulativnu CO
2
-neutralnost nekonvencionalnih izvora energije.
Kumulativno, znai posmatrano u ukupnom lancu od dobijanja energije, izrade i mon-
tae pogonskih ureaja, do korienja i zbrinjavanja/odlaganja nakon korienja. Iako
se esto govori o CO
2
-neutralnosti apsolutno svih nekonvencionalnih izvora, najee se
misli na tu neutralnost prilikom pretvaranja nekonvencionalnog oblika u iskoristljiviji oblik
i tada je takvo posmatranje tano. (Za biomasu, to je dakako ispunjeno samo ukoliko je
godinje iskoriavanje mase jednako ili manje od godinjeg prirasta nove mase. Tada
e emisija CO
2
pri korienju te biomase biti jednaka imisiji CO
2
prilikom fotosinteze te
biomase.). Meutim ako se ima na umu proizvodnja materijala za izgradnju fotoelija
a donekle i kolektora, onda izlazi da je primena Sunevog zraenja kumulativno kvazi
-CO
2
-neutralna, a emisija ostalih postrojenja podjednaka kumulativnoj emisiji CO
2
iz
konvencionalnih postrojenja. U tabeli 2. daje se pregled preteno neispunjenih poeljnih
svojstava nekonvencionalnih izvora energije.
Tabela 2.. Preteno neispunjena poeljna svojstva nekonvencionalnih izvora
Svojstvo izvora Poeljno MHE Su-T Su-E Vetar Bio. Geo.
Povrinska
distribucija
Ravnom.
Povrinska
gustina
Povoljna
Izvorno
skladitenje
Mogue
Prirodna
oscilacija
Mala
Nunost
rezerve
Ne treba
Zauzimanje
prostora
Povoljno
Stepen korisnog
dejstva
Povoljan
Mogunost
kogeneracije
Mogua
Povrinska distribucija (povrinska raspodela) Sunevog zraenja po Zemlji najpraved-
nija je od svih primarnih oblika energije, donekle biomase i otpada (otpada ima svuda
gde ima aktivnosti ljudi a tu je potrebna i energija, nema ga tamo gde nema nikakve
ljudske aktivnosti a tamo nema ni potrebe za energijom). Ostali nekonvencionalni oblici
energije nisu ravnomerno rasporeeni po Zemljinoj kugli.
Povrinska gustoa je mala za Sunevo zraenje, jo manja za biomase i otpad, a neto
vea za vetar (tamo gde ga uopte ima raspoloivog za energetsko korienje), jedino je
kod malih hidroelektrana i kod toplih izvora povrinska gustoa primereno visoka. Na je-
dan kvadratni metar na naoj geografskoj irini dostruji godinje priblino 1000 kilovat-
sati Sunevog zraenja, a ako gajimo penicu na tom kvadratnom metru, slama e imati
energetski sadraj od samo 2 kilovatsata. Gde je to u poreenju s naftnom buotinom s
godinjim kapacitetom od recimo 100 hiljada tona iji je energetski sadraj otprilike 1
milijarda kilovatsati a zauzima povrinu od par stotina kvadratnih metara!
Generalno, izvorno se ne mogu transportovati gotovo svi nekonvencionalni oblici ener-
gije, kao ni skladititi u izvornom obliku. Moraju se troiti na mestu i u ritmu svog nastan-
ka. Jedino se ogrevno drvo, biomasa i otpad mogu transportovati na razumno veliku
udaljenost (jer bi preterana udaljenost traila vie energije za transport od energetskog
sadraja materije koja se prevozi i to bi bilo nerazumno) i svakako se daju skladititi i
koristiti u ritmu potreba.
Oscilacija prirodnog dotoka velika je kod svih nekonvencionalnih oblika energije, je-
dino geotermalna energija ne poznaje oscilaciju, ravnomerno dotie iz svog izvora. Do-
nekle, oscilacija dotoka ogrevnog drveta manja je a uzevi u obzir i mogunost njegovog
skladitenja, oscilacija se moe kompenzovati. Biomase sazrevaju praktino trenutno i
onda se to ponavlja tek po pravilu za godinu dana. Vetar ima oscilaciju od nula do
preko sto posto, jer pri olujnom vetru mora se obustaviti korienje vetrogeneratora, kao i
pri vrlo malim brzinama vetra. Kako je snaga vetroturbine proporcionalna brzini vetra na
trei stepen, to i mala promena brzine predstavlja znatniju promenu snage. Udvostruenje
brzine vetra daje osma puta veu snagu! Sunevo zraenje takoe predstavlja izvor s
oscilacijom 0-100%, jer ga nou uopte nema. Male HE takoe mogu biti na takvim vo-
dotocima, koji u odreenim prilikama znaju sasvim presuiti.
Trajanje iskorienja instalisane snage, dakle odnos godinje proizvedene energije i
instalisane snage, malo je kod svih izvora ije su prirodne oscilacije velike, jer su samo mali
deo godinjeg vremena u punom pogonu. Za sve oblike energije ije je trajanje godinjeg
iskorienja malo mora se osigurati akumulacija energije, pak je onda koristiti iz akumu-
latora ako je dotok mali ili sasvim izostao a potranja postoji. Ali, akumulacija praktino
dolazi u obzir kod toplotnog korienja Sunevog zraenja (akumulator je dobro toplotno
izolovani bojler) ili akumulacija manje koliine elektrine energije u elektrinom akumula-
toru kod fotonaponskog korienja Sunevog zraenja.
Vea koliina elektrine energije ne moe se ekonomino akumulirati u akumulatorima
jer bi oni bili velikih masa i time preskupi, tako da se praktino kod svih drugih obnovljivih
izvora posee za elektroenergetskim sistemom kao rezervnim reenjem ili dizel-generato-
rom (agregatom). Ogrevno drvo, biomasa i otpaci, kao i geotermalna energija ne trae
takvu rezervu.
Potrebna rezerva u konvencionalnim postrojenjima moe biti znatna, praktino moe
doi do udvostruenja instalacije na nacionalnom nivou. S jedne strane instaliramo postro-
jenja na nekonvencionalni izvor a s druge strane isto toliku konvencionalnu rezervu, koja
e uz to biti i slabije iskoriena jer nee raditi u razdobljima kada je nekonvencionalni
izvor raspoloiv. Regulacijska svojstva takve rezerve moraju biti izuzetno visoka jer je
za deo nekonvencionalnih izvora karakteristina njihova brza a nepredvidljiva promena.
Prenosna elektrina mrea koja povezuje podruja gde su takvi nekonvencionalni izvori s
podrujima u kojima je konvencionalna rezerva takoe mora biti pojaana. U Nemakoj,
gde je trenutno istalirano preko 20 gigavata vetroelektrana u pogonu (najvie u svetu),
moraju za svaki megavat u vetroelektranama drati u rezervi jo 0,85 megavata u kon-
vencionalnim elektranama. Zauzimanje prostora na mestu pretvaranja primarnog oblika
energije u iskoristljiviji oblik veliko je pri korienju svih nekonvencionalnih oblika, kod kojih
je povrinska gustoa mala. Za fotonaponsko korienje Sunevog zraenja to je izrazi-
to naglaeno, a kod korienja vetra i kolektorskog korienja Sunevog zraenja neto
manje. Ogrevno drvo, biomasa i otpaci trae neto vie prostora od onog koji bi traila
konvencionalna termoelektrana jednake snage, uz neto vei skladini prostor. Ogrevno
drvo moe se i neposredno koristiti u tednjaku, pei za grejanje prostora ili sanitarne
vode pak onda trai samo prostor za skladitenje. Geotermalna energija, ukoliko se
koristi neposredno za grejanje, troi najmanje prostora jednostavno se cev zabije u tlo
i razvede po kuama.
Stepen korisnog dejstva pri pretvaranju u koristan oblik uopteno je mali i obino je
manji nego kod konvencionalnih izvora energije. Naroito je to naglaeno pri fotonapons-
kom korienju Sunevog zraenja kod koga je proseni stepen korisnog dejstva samo oko
10%, dakle za jedan kilovatsat dobijen iz solarnih elija treba izloiti toliko povrine da
bude osunana s deset kilovatsati. Vei je kod malih hidroelektrana, toplotnog korienja
Sunevog zraenja i neposrednog toplotnog iskoriavanja geotermalne energije.
Savremeni energetski pristup zalae se za primenu kogeneracije dakle spregnutu
proizvodnju toplotne i elektrine energije, jer se time postie vee iskorienje primarnog
oblika energije. Mogua je samo kod nekonvencionalnih izvora upotrebljenih kao gorivo u
termoelektrama-toplanama ili ako se geotermalna energija koristi za pogon takve elek-
trane, dakle mora se raditi o vrlo vruem izvoru (kakvih ima na Islandu). Takoe, u blizini
postrojenja za pretvaranje mora biti primereno veliki toplotni konzum, inae se nema
kome isporuivati proizvedena toplotna energija.
Trokovi pogona i odravanja postoje kod svih izvora. Neki se mogu ne iskazati, ako su
radovi izvedeni u vlastitoj reiji, ali oni teoretski postoje. Podmazivanje, zatita od koro-
zije, elementarno ienje, redovni periodini remonti... samo su neki od primera trokova
pogona i odravanja koji se ne mogu izbei ukoliko se eli pouzdana i dugorona eksplo-
atacija pojedinog ureaja za prihvat i pretvaranje nekonvencionalnog oblika energije.
EMISIJA IZ NEKONVENCIONALNIH IZVORA I VREME ENERGETSKE AMORTIZACIJE
U tabeli 3.. prikazana je ukupna emisija klimatski tetnih gasova iz elektrana iskazana
CO2-ekvivalentom. Vidimo da direktne emisije nema kod vetroelektrana i solarnih elek-
trana, ali da je kod ovih drugih naglaena indirektna emisija, to takve elektrane svrstava
u kvazi- CO2-neutralne.
Tabela 3. Ukupna emisija klimatski tetnih gasova iz elektrana (CO
2
-ekvivalent, gram/kWh)
Tip elektrana Direktna emisija Indirektna emisija Ukupna emisija
Velike hidroelektrane 3,5-40 10-20 13,5-55
Male hidroelektrane 3,5-35 15-20 18,5-55
Vetroelektrana 600 kW 0 40 40
Vetroelektrana 1,5 MW 0 50 50
Elektrana na biomasu 700 kW 13 50 63
Elektrana na biomasu 11,5 MW 18 45 63
Velika fotoelektrina elektrana 0 180 180
Mala fotoelektrina elektrana 0 220 220
Konv. termoelektrane na gas 340 80 420
Konv. termoelektrane na kam. ugalj 820 100 920
U tabeli 4. prikazano je vreme energetske amortizacije, dakle vreme koje treba da
protekne od poetka korienja do trenutka kada je proizvodnjom tog izvora energije
vraena energija utroena prilikom proizvodnje opreme i materijala potrebnih za gradnju
tog postrojenja. Postoji znaajnije trajanje energetske amortizacije solarnih elektrana, za-
visno od vrste primenjenih elija. Pri tome su svakako monokristalne elije najskuplje, trae
najvie energije za svoju proizvodnju i pri tome najvie optereuju okolinu. Treba da budu
i do nekoliko godina u pogonu, kako bi vratile energiju uloenu u svoju proizvodnju.
Tabela 4. Vreme energetske amortizacije (godine)
Tip energetskog postrojenja Energ. amortizacija
Hidroelektrana 0,2-0,3
Toplana za daljinsko grejanje 0,2-0,5
Nuklearna elektrana (LWR) 0,2-0,8
Vetroelektrana 0,2-1,9
Fotonaponske-amorfne elije 2,6-4,6
Fotonaponske-multikristalne elije 3,1-6,8
Fotonaponske-monokristalne elije 4,2-7,1
INVESTICIONI TROKOVI I TROKOVI POGONA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Uzmemo li da je proseni troak investicija za termoelektranu na ugalj oko 1000
/kW, izlazi da vetroelektrane (ako su izvedene na moru) mogu kotati i dvostruko
vie, a fotonaponske elektrane ak deset puta vie od toga.
Trokovi pogona tih elektrana kreu se za vetroelektrane od 4 - 12 eurocenta/kWh
a za fotonaponske elektrane od 75 eurocenta do 1 evra po kilovatsatu. Uzmemo li da je
prosena proizvodna cena konvencionalnih elektrana na evropskom elektroenergetskom
tritu 3 - 3,5 eurocenta/kWh, vidimo da je cena proizvodnje iz vetroelektrana i trostruko
vea od prosene proizvodne cene a iz fotonaponskih elektrana ak 30 puta vea! Drugi
nekonvencionalni izvori dolaze na nivoe vie od vetroelektranske cene, osim malih hidroe-
lektrana u Austriji kod kojih je donja granica cene srazmerna evropskoj proizvodnoj ceni
elektrine energije iz konvencionalnih elektrana.
Tabela 5. Trokovi malih izvora energije
Tip izvora
Veliina
(MW)
Investicije
(/kW)
Trokovi pogona
(/kWh)
Vetroelektrane (na kopnu) 15 900-1300 0,04-0,09
Vetroelektrane (na moru) 100 1500-2000 0,05-0,12
Kombi-elektrane 40 550-850 0,04-0,06
Hidroelektrane (mali pad) 5 900-1000 0,02-0,03
Kogeneracija 5 800-850 0,05-0,06
Fotonaponski sistemi 5 6000-10000 0,75-1,00
Gorive stanice 5 1100-1600 0,08-0,10
Proizvodna cena elektrine energije iz nekonvencionalnih izvora opada s razvojem teh-
nologije i opadanjem investicijskih trokova i trokova pogona. Do potpune konkurentnosti,
otkupne cene elektrine
energije iz takvih izvora
moraju biti podsticajno
visoke, inae za sada ne
bi dola u obzir njihova
izgradnja i korienje.
Slika 2. Poreenje proizvodne cene od 1985. do 2010. godine
PODSTICAJNE MERE
U oblasti energetike, Evropska Unija je u cilju postizanja odrivog razvoja opredelje-
na ka smanjenju emisija CO2, a takoe i smanjenju uvozne zavisnosti i uktuacije u ceni
energenata (nafte, gasa, it.). Kako bi to postigla, jedan od naina je poveanje procenta
obnovljivih izvora u ukupnom energetskom proizvodnom miksu. Zbog toga, brojne direkti-
ve i politike su doneene u EU kako bi se dala podrka obnovljivim izvorima energije.
Svaka drava lanica EU je u obavezi da povea udeo obnovljivih izvora u sopstvenoj
proizvodnji elektrine energije, i takoe da postavi svoj cilj - koliko obnovljivih izvora u
odnosu na ukupnu potronju eli da postigne u 2020. godini.
Krajnji cilj EU u 2020. godini je da ispuni takozvani 20-20 koncept 20% poveanja
u korienju obnovljivih izvora i 20% smanjenje emisija gasova staklene bate. Uvoen-
je ekonomskih instrumenata radi podsticaja investicijama u obnovljive izvore energije je
bila kljuna stvar za drave EU u dostizanju denisanih ciljeva. Neke drave su odabrale
sistem privilegovanih nabavnih cena, takozvane feed-in tarife, gde su utvrene otkupne
cene za elektrinu energiju proizvedenu iz svakog od obnovljivih izvora, dok su druge
uvele sistem trgovine zelenih sertikata u kombinaciji sa obaveznim kvotama, gde svaki
proizvoa za svaki MWh elektrine energije iz obnovljivog izvora dobija zeleni sertikat
sa kojim moe trgovati na tritu, tako da svaki proizvoa ili postrojenje moe postii
obavezan udeo zacrtan od strane drave.
SISTEM POVLAENIH TARIFA
Sistem povlaenih tarifa (feed in) predstavlja najekasniji nain za brzo postizanje
odrivih ciljeva u pogledu energije iz obnovljivih izvora uspeh koji dobro ilustruju ne-
maka postignua u prizvodnji struje na vetar. Ovaj sistem je najbrojniji u primeni, to opet
ne znai da je ekonomski najekasniji u pristupu, ali je prepoznat od strane investitora
kao znak sigurnosti jer je transparentan, lak za administraciju i eksibilan.
Nemaka je primenom zakona o povlaenim cenama u 2007. godini proizvela 14.2%
ukupne elektrine energije od obnovljivih izvora, a vlada Nemake je izraunala da je u
2007. godini utedela 57 miliona tona CO2 i to zahvaljujui direktno feed in tarifama.
Tabela 6. daje prikaz vaeeg nemakog sistema povlaene tarife. Cena struje po
KWh je stalna za postrojenja koja su prikljuena na sistem, ali se odreuje prema godini
poetka rada. to je postrojenje due prikljueno na sistem, cena je nia (prema prikaza-
noj stopi opadanja). Ideja je da se podstakne to bre investiranje i da se uraunaju ute-
de od tehnolokog progresa. Nemaka je postigla izuzetan uspeh u razvoju proizvodnje
struje na vetar ne samo uvoenjem povlaene tarife po sebi, nego i znaajnim obimom
podrke koji je obezbeen to jest, voljom nemakih potroaa da prihvate ovaj troak i
kroz proces postupnog izjednaavanja cene struje iz razliitih izvora preraspodele teret
na sva elektro-energetska preduzea u Nemakoj.
Tabela 6.
Energetski izvor
2005
(centi/kWh)
Opadanje
(% godinje)
Hidrocentrale 6,65 9,67 0
Biomasa (do 20MW) 8,27 17,33 1,5
Geotermalni izvori (do 20MW) 7,16 15,00 1
Vetar (priobalje) 5,39 8,53 2
Vetar (unutranjost) 6,19 9,10 3
Solarna energija 43,42 59,54 5
Uz cenu struje dobijene na vetar u iznosu od skoro 10 centi/kWh u poetnim godi-
nama povlaene tarife, ne iznenauje iroki odziv investitora.
Nemaka tarifa je izvedena na bazi jasnih procena trokova. Na primer, tarifa za
proizvodnju struje na vetar se dobija na osnovu sledeih procena:
Kapitalni trokovi (oprema), 895/kW
Kapitalni trokovi (lokacija), 30% od elektrane
Operativni trokovi u godini rada 1 10 (4.8% od elektrane)
Operativni trokovi u godini rada 11 20 (6% od elektrane)
Inacija preko 20 godina: 2%
Odnos dug/vlasniki kapital: 70:30
Kamatna stopa 5.5%
Stopa povrata sredstava 12%.
Cena potom varira prema stepenu optereenja i visini naknade za proizvoae struje
na vetar na slabijim lokacijama: to je bolja lokacija, cena je nia. Ova ideja, u razrae-
nijoj verziji, uvedena je zakonom kao odgovor na pitanje ujednaavanja uslova da bi se
postigao ravnomeran razvoj proizvodnje struje na vetar u celoj Nemakoj i time izbeglo
da se koncentrie samo na primorske severozapadne oblasti sa najveim brzinama vetra.
Razlika u ceni se moe smatrati i za pokuaj da se prevazie nedostatak lokacija sa naj-
veim brzinama vetra.
Meu istonoevropskim zemljama postoji samo jedan sistem sa povlaenom tarifom
koji ukljuuje stopu opadanja cene, a to je primer Slovenije. Sledea tabela daje prikaz
ema podsticaja u regionu jugoistone Evrope i ire.
Tabela 7.
Drava ema podsticaja za obnovljive izvore energije (OIE)
Bugarska feed in tarifa - poreski podsticaji-obaveza za otkup
Bosna i Hercegovina feed in tarifa
eka feed in tarifa + zeleni bonus
Hrvatska feed in tarifa sa nansijskim podsticajima
Kipar

ema grantova za promociju OIE nansirana od takse na
potronju elektrine energije + poreski podsticaji dodatno
Francuska Javne nabavke + feed in tarife
Grka feed in tarife kombinovane sa podsticajima za investicije
Italija Sistem kvota + feed in tarife
Maarska feed in tarife
Makedonija feed in tarife
Malta poreski podsticaji (nizak PDV za solarnu energiju)
Portugalija feed in tarife kombinovane sa podsticajima za investicije
Rumunija sistem kvota (prethodno je imala feed in tarife)
Slovaka feed in tarife
Slovenija feed in tarife + dugoroni garancijski ugovori, taksa na CO2
panija feed in tarife
SISTEM KVOTA
Sistemi kvota zasnivaju se na izboru i sprovoenju obaveze (zakonski uslov) da se
jedan minimalni deo elektrine energije proizvede iz obnovljivih izvora. Ako proizvoai
ne ispune kvotu ponekad se mogu primeniti novane kazne. Takoe, da bi se podralo
ekasno korienje sistema kvota koriste se programi izdavanja zelenih sertikata kojima
se moe trgovati.
Primer Rumunije - Rumunija je jedina zemlja u istonoj Evropi sa sistemom kvota kao
podsticanjem proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, ureenim prema sistemu iz Velike
Britanije. Preduzea za distribuciju struje imaju obavezu da im procenat od ukupne go-
dinje prodaje struje poreklom bude iz obnovljivih izvora. Na kraju svake godine ova
preduzea moraju da izdaju odgovarajui broj zelenih sertikata u skladu sa kvotom.
Ovaj sistem zapoet je 2005. godine sa 0,7% ukupne proizvodnje i ureen je tako da se
poveava svake godine da bi u 2010. godini dostigao 8,3%. Tokom 2006. godine cena
struje iz obnovljivih izvora bila je 4,2 centi/kWh.
Primer eke - U ekoj postoji dvostruki sistem podrke, u okviru kojeg proizvoai
struje iz obnovljivih izvora mogu da biraju klasinu ksnu povlaenu cenu ili prodaju po
trinim cenama uz dodatne ksne ekoloke (zelene) dotacije po osnovu Kjoto protoko-
la. eki sistem zelenog bonusa uveden je 2005. godine zakonom o elektrinoj energiji
iz obnovljivih izvora. Zeleni bonusi su ksni za narednu godinu prema tipu obnovljivog
izvora, tako da ukupni iznos naknade do iznosa oekivane prosene prodajne cene bude
vii od ksne prodajne cene, to odraava poveani rizik.
TRENUTNO STANJE KORIENJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Stanje u svetu
Na slici 2. prikazan je udeo pojedinih izvora energije u svetskoj proizvodnji elektrine
energije. Iz dijagrama je vidljivo da se trenutno oko dve treine elektrine energije dobija
iz fosilnih goriva (uglja 39 %, prirodnog gasa 20 % i nafte 7 %), dok su od ostalih izvora
znaajnije zastupljeni samo nuklearna i hidroenergija (s ueem od 16 %) i to uglavnom
zbog konvencionalnih velikih hidroelektrana.
Slika 3. Udeo obnovljivih izvora u svetskoj proizvodnji elektrine energije 2004. godine -
izvor: IEA, 2006.
Svi ostali, tj. nekonvencionalni izvori energije (iskljuujui hidroelektrane), uprkos njiho-
vom znaajnom podsticanju i razvoju u poslednje vreme, u svetskoj prizvodnji elektrine
energije uestvuju ukupno samo s 2 %, od ega daleko najvie biomasa (62%), po-
tom energija vetra (22%) i geotermalna energija (15%). Direktno korienje energije
sunevog zraenja, kao plime i oseke u poreenju s ostalim oblicima obnovljivih izvora
gotovo je zanemarljivo u ovom trenutku, ali ipak treba naglasiti da se ulau veliki nauno-
istraivaki napori kako bi se ubrazo tehnoloki razvoj fotonaponskih elija s ciljem sman-
jenja investicionih trokova i njihove znaajnije upotrebe.
Stanje u Evropskoj Uniji
Evropska komisija, kroz Direktive vezane uz obnovljive izvore energije i smanjenje
emisije gasova staklene bate, kao i zemlje lanice Evropske unije (naroito Nemaka)
najvei su zamajac razvoja obnovljivih izvora energije.
Slika 4. Energija iz obnovljivih izvora u EU 2005. - izvor: EUrObserver ER 2006, 2007
Kao to se vidi, u proizvodnji prirmarne energije najvei udeo jo uvek ima biomasa
i to prvenstveno ogrevno drvo koje slui za proizvodnju toplotne energije, a sledi hidro-
energija koje se gotovo u celosti koristi za proizvodnju elektrine energije. U proizvodnji
elektrine energije najvei je udeo hidroenergije, emu najvie doprinose konvencional-
ne velike hidroelektrane. S obzirom da trenutni trend tehnolokog razvoja, investicionih
trokova i proizvodnih cena elektrine energije u ukupnoj proizvodnji elektrine energije
sledi energija vetra (vetroelektrane) i biomasa (naroito elektrane na krutu biomasu
drvo i drvne otpatke, zatim biogas sa ivotinjskih farmi).
Stanje u Srbiji
Obnovljivi izvori energije predstavljaju glavni oslonac energetske samostalnosti Srbije
u budunosti. Ukupan potencijal energije iz obnovljivih izvora moe da zadovolji etvrtinu
godinjih potreba Srbije, i kada se tome doda ogroman potencijal za utedu energije u
svim sektorima znatno se moe smanjiti energetska zavisnost od uvoza.
Slika 5. Potencijal energije iz obnovljivih izvora u Srbiji
Opti je utisak da Srbija poseduje dobre obnovljive izvore energije: neke procene en-
ergije vetra navode cifre od 10,000 MW, a potencijal za male hidrocentrale procenjuje
se na najmanje 500 MW. Meutim, ove procene se odnose na zike, a ne na ekonomske
potencijale. Informacije o isplativosti korienja obnovljivih izvora energije u Srbiji vrlo su
ograniene, a i procene zikih potencijala na primer, u sluaju energije vetra, gde ne
postoji obuhvatan atlas brzina vetra na visini od 30-50 m, tek treba potvrditi.
Osim hidroenergije i ogranienog obima geotermalne energije i biomase, drugi ob-
novljivi izvori energije u Srbiji se ne koriste. Hidroelektrane u Srbiji su veinom velike
hidroelektrane sa kapacitetom veim od 10 MW. Godinja proizvodnja iznosi oko 10.3
TWh (25.200 TJ) i zasnovana je na instalisanom kapacitetu od 2.831 MW.
Od 900 potencijalnih lokacija na srpskim rekama, ukljuujui i najmanje reke, postoje
mogunosti za male hidrocentrale (do 10 MW) sa instalisanom snagom od 1.800 GW/
god., pri emu bi 90% hidrocentrala bilo ispod 1 MW. Potencijal malih hidrocentrala
iznosi 16.7 PJ. Ukupni tehniki potencijal energije iz svih obnovljivih izvora iznosi oko 160
PJ godinje.
Sledea tabela pokazuje udeo pojedinih obnovljivih izvora.
Izvor energije Godinji potencijal
Odgovarajue utede
u energiji (PJ)
Biomasa 100,4 PJ 100,4
Hidroenergija, od ega je
856 hidrocentrala <10 M
5200 GWh/godinje
1800 GWh/godinje
16,7*
Geotermalna energija 8,3 PJ 8,3
Energija vetra (zahteva ispitivanja
i detaljne studije u budunosti)
7,9 PJ 7,9
Solarna energija 26,7 PJ 26,7
Ukupno 160
Treba rei da, iako je 10 MW gornja granica za status male hidrocentrale koje su
po propisima EU kvalikovane za posebne mehanizme podrke, u okviru istih tih propisa
EU i projekti hidrocentrala veih od 10 MW raunaju se u ciljeve EU u pogledu poveanja
korienja obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje.
Statistike o obnovljivim izvorima energije u proizvodnje elektrine energije jo nisu pot-
pune i sa potpisivanjem Sporazuma o energetskoj zajednici Srbija e morati da unapredi
evidenciju o obnovljivim izvorima energije.
Srbija ima znaajne potencijale za obnovu postojeih hidrocentrala da bi im se pro-
duio vek trajanja i poveala proizvodnja struje u njima. Instalisani kapaciteti u hidrocen-
tralama su 3,208 MW; za oko polovinu ovih kapaciteta (erdap I i Bajina Bata) EPS
planira obnovu u narednom periodu. Takoe, obnova preostalih centrala moe da donese
vie struje nego to se proizvodi sada. Ministarstvo rudarstva i energetike i EPS su se
saglasili da se pripremi studija izvodljivosti koja bi utvrdila koje centrale treba obnoviti,
kao i potrebne investicije i obim poveanja proizvodnje struje. Procenjuje se da je u Srbiji
mogue instalisati najmanje 3,000 MW kapaciteta u nove hidrocentrale. Jedna treina od
ovih kapaciteta su centrale srednje veliine (svaka po 10 100 MW). Meutim, mnoge
od lokacija za ove hidrocentrale su na pograninim rekama sa susednim dravama, po-
sebno sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom (Republika Srpska). Stoga je potrebno
pripremiti regionalnu studiju izvodljivosti koja bi procenila nove potencijale hidroenergije
i isplativost pojedinih lokacija.
U oblasti razvoja malih hidroelektrana, potrebna je izrada dodatne grupe detaljnih
studija izvodljivosti. Na osnovu prethodnih ispitivanja i strunih nalaza, ve sada bi bilo
mogue da se ovakve studije izrade za sledeih sedam lokacija: Sopoani, Bela Palanka,
Reica, Ribarje, Javorje, Sokolovica i Bovan. Veliina ovih centrala kree se od 216 kW
do 8 MW, a smetene su irom Srbije. Velike hidrocentrale, ako su prihvatljive sa stanovita
zatite ivotne sredine, treba i dalje koristiti i razvijati.
to se tie energije vetra, nedavno dogovorena saradnja sa Vladom panije treba
da se proiri prikljuivanjem viegodinjeg osmatranja brzina vetra na 50 m visine na
najmanje 5 8 odabranih lokacija. Dok postojei podaci o vetru sugeriu da na est
lokacija postoje brzine vetra izmeu 6 7 m/s, inostrana iskustva upuuju da to odgova-
ra stepenu godinjeg optereenja od oko 18 25%. Samo lokacija vrha Stare planine
Midor, sa utvrenim godinjim prosekom od 7,6 m/s, moe da se klasikuje kao dobra,
sa oekivanim stepenom optereenja od oko 28%. Ako se kao merodavne uzmu nemake
kalkulacije, elektrana na vetar sa godinjim stepenom optereenja od 20% zahteva tari-
fu od oko 8 centi/kWh da bi bila isplativa; stepen optereenja od 28% oborio bi ovu
tarifu na oko 5.8 centi/kWh.
U oblasti sagorevanja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine
energije, Srbija ima znaajne mogunosti, u koje spada i korienje briketa i peleta (inae
vrlo popularno u zemljama sa jakom preradom drveta). ira upotreba briketa i peleta za
grejanje domainstava (umesto struje), meutim, zahteva reavanje vie problema, meu
kojima su nepostojanje standarda za njihovu proizvodnju i niska cena struje.
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju
elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proiz-
vodnjom elektrine i toplotne energije. Uredba je objavljena u Slubenom glasniku RS,
br. 99/2009 od 1.12.2009. godine.
Uredbom se blie propisuju mere podsticaja za proizvodnju elektrine energije
korienjem obnovljivih izvora energije i za otkup te energije - Feed-in tariff, balansiranje i
oitavanje (mere podsticaja), deniu energetski objekti koji proizvode elektrinu energiju
iz obnovljivih izvora, ureuje sadrina ugovora o otkupu elektrine energije po merama
podsticaja, kao i naknada trokova kupcu tako proizvedene energije.
Takoe, Vlada je donela i Uredbu o uslovima za sticanje statusa povlaenog
proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova.
Uspostavljanjem prihvatljivih kreditnih mehanizama za projekte obnovljivih izvora en-
ergije moe se oekivati vee korienje obnovljivih izvora energije u Srbiji.
SRBIJA I ENERGETSKA SARADNJA SA EU
Srbija se potpisivanjem Ugovora o zajednici za energiju JIE 2006 obavezala da
usaglasi svoje energetske zakone sa Direktivom EU 2001/77/EC- direktivom kojom
se promovie elektrina energija proizvedena iz obnovljivih izvora.
Pitanje energetske sigurnosti i stabilnosti postalo je u poslednjih nekoliko godina gorue
pitanje itavog svetskog ekonomskog, privrednog i drutvenog sistema. EU kao takva i po-
red svoje visoke razvijenosti i evolucije svog odnosa prema pitanju energetske sigurnosti
takoe se suoava sa problemom smanjenja svog traga u ivotnoj sredini i svoje uloge
u smanjenju ljudskog uticaja na klimu. Povezanost energetskog sektora sa konkurentnou
evropske ili bilo koje privrede dovodi do olake spremnosti da se zarad ekonomskog bol-
jitka pregazi vanost borbe za stvaranje legalnih, institucionalnih, tehnikih, ekonomskih i
socijalnih pretpostavki za uspenu i odrivu borbu sa klimatskim promenama.
U samom energetskom sektoru najvaniji mehanizmi za borbu protiv klimatskih prome-
na su opte poznati, pa ipak vredni ponovnog spominjanja, naime energetska ekasnost
i uvoenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji, transmisiji, distribuciji i potronji/
zadovoljenju energetskih potreba.
Naalost moramo biti potpuno svesni da ak ni stari kao ni novi lanovi Evropske
Unije koji su imali daleko vie vremena i daleko povoljnije trine i politike uslove za
implementaciju evropske regulative u oblasti zajednikog trita, promocije obnovljivih
izvora energije i energetske ekasnosti, te u oblasti poboljanja kompetetivnosti, sigur-
nosti snabdevanja i nivoa zatite ivotne sredine (u energetskom sektoru), jo ni iz daleka
nisu uspeli da u potpunosti primene evropske zakone u ovom sektoru. Stoga verujemo da
je neophodno vrlo ozbiljno uzeti u obzir i njihova iskustva i probleme koje su imali, i koje
sada imaju u oblasti energetike, i naine na koje su se sa tim problemima nosili.
DIREKTIVE EU U OBLASTI ENERGETIKE VANE ZA SRBIJU
Direktiva 2001/77/EC - o promociji proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih iz-
vora energije na meunarodnom elektroenergetskom tritu
Srbija je nainila plan za sprovoenje ove direktive o osnivanju energetske za-
jednice, odreivanje nacionalnog cilja, uspostavljanje sistema podrke i garancija o
poreklu - zeleni sertikati, kratke i jednostavne administrativne procedure, denisanje
uslova i tarifa za prikljuenje na mreu itd.
Direktiva 2003/30/EC - o promociji upotrebe bio-goriva ili drugih obnovljivih goriva
za transport
Ova se direktiva odnosi na poveanje korienja bio-goriva na tritu u iznosu od
5.75% od ukupne koliine goriva u saobraaju do kraja 2010. godine.
Direktiva 2001/80/EC - o ogranienju emisija u vazduh iz velikih postrojenja sa sago-
revanjem
Ova direktiva se odnosi na velika postrojenja za loenje, termike snage vee
od 50 MW, za koje ona propisuje striktne granine vrednosti emisija u vazduh za
nove i postojee elektrane koje se postiu primenom najboljih raspoloivih tehnika.
Njena potpuna implementacija je planirana do decembra 2017. godine zbog velikih
investicija potrebnih od strane energetskog sektora za pridravanje standarda ove
direktive.
Direktiva 1999/32/EC - o smanjenju sadraja sumpora u tenom gorivu
Implementacija ove direktive je planirana do 31. decembra 2011. godine po
Aneksu ugovora o energetskoj zajednici, a odnosi se na smanjenje emisija i postav-
ljanje limita sumpor dioksida radi smanjenja tetnih uticaja takvih emisija po ljude
i ivotnu sredinu. U periodu 1990-1998 ukupna koliina emisija sumpor oksida u
dravama lanicama EU je smanjena za 60% zahvaljujui primeni direktiva o velikim
postrojenjima.
Direktiva 96/61/EC - o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja (IPPC direkti-
va)
Namera IPPC direktive je postii integrisano spreavanje i nadzor zagaenja
uzrokovan razliitim aktivnostima (ukljuujui i ceo energetski sektor). IPPC direktiva
propisuje mere za spreavanje ili smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljite, ukljuu-
jui mere koje se odnose na otpad, u cilju ostvarivanja visokog stepena zatite ivotne
sredine.
Potpisivanjem Ugovora o osnivanju energetske zajednice jugoistone Evrope i EU
(2006) Srbija je prihvatila obavezu primene direktiva vezanih za vee korienje
obnovljivih izvora (2001/77/EC i 2003/30/EC ). Srbija je u 2004. godini donela
Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine. Nedostaju
programi kojim bi bili utvreni rokovi u kojima bi operateri industrijskih postrojenja u
Republici Srbiji bili u obavezi da podnesu zahteve za izdavanje integrisane dozvole,
kao i propisi o graninim vrednostima emisija, a to bi lako moglo Uredbom vlade da
se preuzme iz propisa EU.
Ovaj zakon ima veliki znaaj za energetski sektor jer termoenergetska postrojen-
ja sa toplotnim ulazom iznad 50 MW, ranerije nafte, mineralnih ulja i gasa imaju
obavezu pribavljanja integrisane dozvole kao uslova za dalji rad ovih postrojenja.
Krajnji rok za pribavljanje integrisane dozvole od nadlenog organa za postojea
postrojenja i aktivnosti je 2015. godina. Dozvola navodi uslove koji garantuju visok
nivo zatite ivotne sredine u celini.
VANE INSTITUCIJE U ELEKTRO ENERGETSKOM SEKTORU SRBIJE
Ministarstvo rudarstva i energetike ima nadlenost u oblastima energetike, geologije
i rudarstva i nafte i gasa. Odgovorno je za politiku Vlade u energetici, pripremanje i
usvajanje energetskih propisa i podzakonskih akata, energetske strategije i energetskog
bilansa. Takoe, Ministarstvo daje licence za eksploataciju mineralnih resursa i zadueno
je za transport gasa i tenih ugljovodonika. Ministarstvo nadgleda i funkcionisanje javnih
preduzea iz ovog delokruga.
Agencija za energetiku je regulatorno telo a osnovana je u junu 2005 na osnovu Za-
kona o energetici iz 2004. Odobrava tarifne sisteme za tarifne potroae struje i prirod-
nog gasa, kao i tarifne sisteme za pristup i korienje mree u prenosu i prevozu energije;
utvruje metodologiju za odreivanje elemenata tarifnog sistema za izraunavanje cene
struje i zemnog gasa za tarifne potroae, kao i metodologiju za izraunavanje cene top-
lotne energije proizvedene u termoelektranama-toplanama; utvruje merila i postupke
za izraunavanje trokova prikljuenja na sistem prenosa, prevoza i distribucije; izdaje
licence za obavljanje energetske delatnosti i sprovodi postupak obnavljanja energetske
licence (operatorima i trgovcima) propisan Zakonom o energetici; i odobrava pravilnike
za mree, za trite energije i za skladitenje prirodnog gasa.
Ministarstvo za zatitu ivotne sredine je nacionalni organ, predvien po Okvirnoj kon-
venciji UN o klimatskim promenama, odgovoran za aktivnosti u mehanizmu istog raz-
voja.
Elektroprivreda Srbije (EPS) je vertikalno ustrojeno javno preduzee za elektrinu en-
ergiju u svojini drave. U Srbiji nema privatnih preduzea za proizvodnju struje (osim
malih hidroelektrana i nekih kapaciteta u industriji za internu upotrebu).
Agencija za zatitu ivotne sredine je osnovana 2004 i radi kao organ uprave u
sastavu Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja sa svojstvom pravnog lica,
obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na: razvoj, usklaivanje i voenje na-
cionalnog informacionog sistema zatite ivotne sredine (praenje stanja inilaca ivotne
sredine, katastar zagaivaa i dr.); prikupljanje i objedinjavanje podataka o ivotnoj
sredini, njihovu obradu i izradu izvetaja o stanju ivotne sredine i sprovoenju politike
zatite ivotne sredine. Agencija prikuplja i prati glavna energetska postrojenja i lokacije
koje podleu zatiti, i priprema godinje izvetaje o stanju ivotne sredine i sprovoenju
ekoloke politike.
Agencija za energetsku ekasnost je nacionalna neprotna organizacija osnovana u
maju 2002. godine od Vlade Srbije uz nansijsku podrku Evropske agencije za rekon-
strukciju (EAR). Glavni zadatak agencije je da sprovodi aktivnosti poboljanja energetske
ekasnosti i vee upotrebe obnovljivih energija. Agencija priprema i predlae programe i
mere, usklauje i podstie aktivnosti usmerene na postizanje racionalne upotrebe i tednje
energije, kao i poveanje energetske ekasnosti u svim vidovima potronje; prikuplja po-
datke o potronji energije; predlae postupke za dobijanje nansijske podrke i tehniku
pomo, ukljuujui monitoring; predlae projekte za nansijsku podrku i nadgleda nji-
hove rezultate pratei sprovoenje projekata; u saradnji sa ministarstvima sarauje sa
domaim i stranim organizacijama koje imaju bliske ciljeve i vri druge poslove koje joj
odredi Vlada.
Osnovano je pet Regionalnih centara za energetsku ekasnost (na tehnikim fakulteti-
ma i univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Niu, Kragujevcu i Kraljevu) da pomogne
Agenciji u sprovoenju programa za energetsku ekasnost i obnovljive izvore energije i
dalju njihovu promociju, uz tehniku pomo vlade Norveke.
Ministarstvo zatite ivotne sredine i prostornog planiranja je odgovorno za sistem zatite
ivotne sredine i odrivo korienje prirodnih resursa, praenje ivotne sredine, klimatske
promene i zatita ozonskog omotaa, praenje i zatita od prekograninog zagaenja
voda i vaduha, izdavanje dozvola i licenci u skladu sa procenama uticaja na ivotnu sred-
inu, zatita od jonizujueg i nejonizujueg zraenja. Ovo ministarstvo je takoe odgovorno
za prostornu organizaciju energetskih postrojenja na nacionalnom nivou, dok su na lokal-
nom nvou za to zaduene lokalne samouprave i njihova odeljenja.
SOLARNA
ENERGIJA
Sunce je nama najblia zvezda prema tome, neposredno ili posredno, izvor gotovo sve
raspoloive energije na Zemlji. Suneva energija potie od nuklearnih reakcija u njego-
vom sreditu, gde temperatura dostie 15 miliona C. Radi se o fuziji, kod koje spajanjem
vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobaanje velike koliine energije. Svake sekun-
de na ovaj nain u helijum prelazi oko 600 miliona tona vodonika, pri emu se masa od
nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Ova energija se u vidu svetlosti i toplote
iri u Svemir pa tako jedan njen mali deo dolazi i do Zemlje. Nuklearna fuzija odvaja se
na Suncu ve oko 5 milijardi godina, kolika je njegova procenjena starost, a prema raspo-
loivim zalihama vodonika moe se izraunati da e se nastaviti jo otprilike 5 milijardi
godina. Pod optimalnim uslovima, na povrini Zemlje moe se dobiti 1 kW/m2 insolacije a
stvarna vrednost zavisi od lokacije, godinjeg doba, doba dana, vremenskih uslova itd.
Na osnovu prethodnog moe se zakljuiti da je energija suneve radijacije vie nego
dovoljna da zadovolji sve vee energetske zahteve u svetu. U toku jedne godine, suneva
energija koja dospeva na zemlju 10.000 puta je vea od energije neophodne da zado-
volji potrebe celokupne populacije nae planete. Oko 37% svetske energetske potranje
zadovoljava se proizvodnjom elektrine energije. Akobi se ova energija generisala foto-
naponskim sistemima skromne godinje izlazne snage od 100 kWh po kvadratnom metru,
neophodna bi bila povrina od 150 x 150 km
:
za akumulaciju suneve energije. Veliki deo
ove apsorpcione povrine mogao bi se smestiti na krovovima i zidovima zgrada, pa ne bi
zahtevao dodatne povrine na zemlji.
Energija suneve radijacije dovoljna je da proizvede proseno 1,700 kWh elektrine
energije godinje na svakom kvadratnom metru tla, a to je radijacija vea na nekoj lo-
kaciji, vea je i generisana energija. Tropski regioni su u tom pogledu povoljniji od ostalih
regiona sa umerenijom klimom. Srednja ozraenost u Evropi iznosi oko 1000 kWh po
kvadratnom metru, dok poreenja radi, ona iznosi 1.800 KWh na Bliskom istoku.
Intenzitet suneve radijacije u Srbiji je meu najveima u Evropi. Najpovoljnije oblasti
kod nas belee veliki broj sunanih sati, a godinji odnos stvarne ozraenosti i ukupne
mogue ozraenosti je priblino 50%(Tabela 1).
Tabela 1: Srednje dnevne sume energije globalnog Sunevog zraenja na horizontalnu
povrinu u KWh/m2, za neka mesta u Srbiji
Mesto
Mesec
Ukupno
godinje
Proseno
godinje
I II II IV V VI VII VIII IX X XI XII
Beograd 1,4 2,2 3,35 4,85 6 6,45 6,75 6 4,65 3,05 1,6 1,15 1446,8 3,96
Vrac 1 2 3,35 4,4 6 6,4 6,55 6,85 4,6 3 1,55 1 1424,75 3,9
Pali 1,3 2,1 3,45 5 6,15 6,25 6,35 5,85 4,3 2,85 1,4 1,15 1407,4 3,8
Novi Sad 1,45 2,35 3,2 4,65 5,8 6,2 6,35 5,75 4,4 2,9 1,45 1,2 1392,64 3,82
Ni 1,75 2,6 3,45 5 6,1 6,35 6,7 6,15 5,35 3,45 1,85 1,5 1531,4 4,2
Kurumlija 2,15 3 3,6 5,05 5,85 6,05 6,55 6,1 5,3 3,5 2 1,75 1550,5 4,25
Pe 1,85 2,95 3,7 4,85 5,95 6,15 6,75 6,15 4,9 3,65 2,25 1,6 1546,25 4,24
Pritina 1,85 2,9 3,7 5,25 6,3 6,6 6,95 6,3 5,1 3,35 1,9 1,6 1578,25 4,32
Vranje 1,7 2,7 3,65 5,15 6,15 6,4 6,5 6,35 5,25 3,45 1,85 1,5 1543,4 4,23
Loznica 1,5 2,3 3,05 4,35 5,3 5,75 6,15 5,6 4,3 2,8 1,45 1,2 1333,5 3,65
Kragujev. 1,5 2,4 3,35 4,8 5,85 6,1 6,45 5,9 4,85 3,3 1,7 1,3 1447,85 3,97
Negotin 1,35 2,05 3,25 4,85 6,05 6,6 6,95 6,25 4,75 2,9 1,45 1,2 1453,35 3,98
Zlatibor 1,5 2,3 3,1 4,35 5,1 5,65 5,9 5,35 4,3 2,75 1,6 1,3 1316,4 3,61
Prosean intenzitet sunevog zraenja na teritoriji Republike Srbije se kree od 1,1
kWh/m
2
/dan na severu do 1,7 kWh/m
2
/dan na jugu - tokom januara, a od 5,9 do 6,6
kWh/m
2
/dan6 - tokom jula.
Na godinjem nivou, prosena vrednost energije globalnog zraenja za teritoriju Re-
publike Srbije iznosi od 1200 kWh/m/godinje u severozapadnoj Srbiji, do 1550 kWh/
m/godinje u jugoistonoj Srbiji, dok u srednjem delu iznosi oko 1400 kWh/m/godinje.
Stepen iskorienja zraenja zavisi od karakteristika ugraenog prijemnika toplote, tako
da se moe usvojiti prosena vrednost raspoloive korisne energije u Republici Srbiji od
700 kWh/m2 godinje.
U Republici Srbiji prema popisu iz 2002. godine ima oko 2,5 miliona domainstava.
Ako bi u proseku svako peto domainstvo ugradilo solarni prijemnik povrine 4 m
2
, godinje
bi se proizvelo oko 1750 GWh/god toplotne energije koja bi najveim delom zamenila
potronju elektrine energije, a delom fosilna goriva koja se koriste za zagrevanje sani-
tarne vode, i omoguila smanjenje emisija ugljen-dioksida za 2,3 miliona tona godinje.
Energija koju sunce tokom godine
emituje na 1 m krova kue u Srbiji je
jednaka energiji koja se dobije sag-
orevanjem 130 litara nafte - a pri
tome je potpuno besplatna.
Najvei potencijal za korienje
solarne energije imaju gradovi u
junom delu Srbije - Ni, Kurumlija,
Vranje.
Solarna energija mogla bi
ve 2050. godine da bude izvor
etvrtine energije u svetskoj elektro
mrei, prognozirala je Meunarodna
agencija za energiju (IEA). IEA,
meutim, u najnovijoj analizi stanja
i projekciji za budunost solarne
energetike, istie da e neophodan
preduslov za to biti podrka vlada
zemalja sveta. Prema statistikim
podacima, energija dobijena iz so-
larnih kolektora danas predstavlja
samo pola procenta svetskih ispo-
ruka struje. IEA upozorava da je
poveanje proizvodnje elektrine
energije iz suneve neminovno, kako
bi se smanjile emisije tetnih gasova
koji izazivaju efekat staklene bate,
ali i zavisnost oveanstva od fosilnih
goriva, ije rezerve nisu beskonane. Bez odlunih koraka, emisija ugljen dioksida (CO2)
iz sadanjih energetskih postrojenja e se vie nego udvostruiti do 2050. godine, upozo-
rava Agencija. U analizi se naglaava da vodei proizvoai solarne energije, panija i
Nemaka, plaaju struju dobijenu iz solarnih elektrana po posebnoj tari, kako bi trokovi
solarne tehnologije postepeno padali na isti nivo kao i kod klasinih elektrana. Taj cilj
najpre e biti dostignut u oblastima sa velikim brojem sunanih dana. Organizacija Solar
Amerika iniativ (Solar America Initiative) eli da to dostigne u SAD do 2015. godine. IEA
prognozira da krovni fotovoltni paneli taj paritet nee dostii pre 2020. godine, a velike
solarne elektrane do 2030. Koncentrisani solarni sistemi (CSP) sa soivima i ogledalima
bi taj paritet mogli da dostignu na sunanim mestima do 2020. godine. Obe tehnologije
bi tako ukupno do 2050. godine mogle da proizvode 9.000 teravat asova elektrine
energije, to bi emisiju ugljen dioksida u atmosferu smanjilo za gotovo est milijardi tona.
Slika 1. Karta osunanosti Srbije
KONVERZIJA SUNEVE ENERGIJE
Osnovni principi direktnog iskoriavanja energije Sunca su:
solarni kolektori (pretvaranje suneve energije u toplotnu)
fotonaponske elije (direktno pretvaranje suneve energije u elektrinu energiju)
fokusiranje suneve energije (za upotrebu u velikim energetskim postrojenjima)
Mogunosti korienja suneve toplotne energije
Sunevo zraenje na Zemlju dostie energiju od 1000 W/m
3
pri emu korisno dozraena
energija na jedinicu povrine zavisi od orijentacije i nagiba povrine, od konstrukcije i en-
ergetskih karatkeristika prijemnika suneve energije, doba dana, doba godine, vremena
insolacije, atmosferskih uslova i dr.
Najee primenjivana tehnologija za korienje sunevog zraenja bazirana je na
principu toplotnog dejstva sunevog zraenja, pri emu se energija sunevog zraenja
transformie u toplotu na apsorberu prijemnika suneve energije (toplotnl kolektori). Kod
ovih tipova kolektora ostvaruje se stepen ekasnosti transformacije dozraene suneve
energije u korisno odvedenu toplotu od 35 do 55%.
Toplotna konverzija suneve energije
Sunani kolektori mogu se podeliti na dve glavne grupe po tipu uida koji prenosi
sunevu energiju.To su kolektori sa tenim uidom i sa vazduhom. Svaka od ovih grupa deli
se na tri podgrupe odreene po temperaturnom opsegu rada:
Ravni niskotemperaturni
Srednje temperaturni sa koncentrisanjem sunevog zraenja
Visoko temperaturni - sa koncentrisanjem sunevog zraenja
Ravni niskotemperaturni prijemnici su tehniki najjednostavniji sa aspekta izrade, a
u njima se ostvaruju radne temperature do 100C (u praznom hodu i do 180C). Ap-
sorber toplote je metalni ili plastini. Toplota se odvodi vazduhom, vodom ili nekom drugom
tenou na bazi antifriza i predaje potroau direktno ili preko razmenjivaa toplote
i grejnih tela. Kolektori se najee montiraju na krovu kue i cevima su spojeni sa vodenim
rezervoarom. Radi boljeg prenosa toplote koristi se pumpa za pokretanje uida.
Solarni kolektori bazirani na ovom principu koriste se najvise za pripremu tople sani-
tarne ili tehnoloke vode, u procesima suenja raznih poljoprivrednih proizvoda, za gre-
janje prostora i u drugim toplotnim procesima u kojima se radne temperature kreu do
100 C.
Ravni niskotemperaturni prijemnici suneve energije
Ovaj tip solarnog kolektora sastoji se od sledeih elemenata:
transparenta
apsorbera
termike izolacije
kuita
Transparent (prozirna pok-
rivka) ima zadatak da zatvori
prostor ispred apsorbujue
ploe ime smanjuje toplotne
gubitke, a da pri tome obez-
bedi to bolji prodor sunevih
zraka do apsorbujue povr-
ine. U praksi se najee ko-
risti obino prozorsko staklo
debljine 4 mm, kao i kaljeno
staklo debljine 5 mm, a mogu
se koristiti i providni plastini
materijali debljine do 2 mm
kao i specijalne ultravioletno
stabilne plastine folije. U za-
visnosti od otpornosti materi-
jala na degradaciona dejstva
iz okoline, posebno na dejstvo sunevog ultravioletnog zraenja, moe se proceniti koliko
e se smanjivati svetlosna propustljivost tokom vremena eksploatacije.
Solarni kolektori sa jednostrukom prozirnom pokrivkom obino se koriste u instalaci-
jama grejanja sanitarne ili tehnike vode u prelaznim ili letnjim periodima kada su spoljne
temperature vie.
Dvostruka transparentna pokrivka obino se primenjuje kod kolektora predvienih za
upotrebu pri niim spoljanjim temperaturama da bi se smanjili gubici sa prednje strane
kolektora.
Ekasnost kolektora sa jednostrukim zastakljenjem je zimi znatno nia od ekasnosti sa
dvostrukim zastakljenjem. Leti je razlika u ekasnosti izmeu ova dva tipa kolektora znat-
no manja Tako na primer pri temperaturi radne tenosti na ulazu u kolektor od 60C (zimi
kada je temperatura okolnog vazduha 10C i snaga sunevog zraenja oko 600 W/m
2
)
ekasnost posmatranog kolektora sa jednostrukim zastakljenjem je ravna nuli (nee se
dogrevati radna tenost) dok e kolektor sa dvostrukim zastakljenjem imati ekasnost od
0,4. U letnjem periodu ovi koecijenti su 0,68 i 0,7.
Apsorber ima zadatak da transformie sunevo zraenje u toplotu i predstavlja kljuni
element od toga najvie zavisi ekasnost apsorbclje sunevog zraenja, emisija toplote u
okolinu (toplotni gubitak) i ekasnost prenosa toplote sa apsorbujue povrine na radni
medijum koji hladi apsorber. Kvalitetni apsorberi se izrauju od bakra, aluminijuma i
nerajuih elika. Apsorberi od plastinih masa spadaju u manje kvalitetne. Selektivni
apsorbujui slojevi koji se nanose hemijskim tretmanom na apsorber obezbeuju znatno
bolje radne karakteristike (nizak koecijent emisije zraenja), bolju energetsku ekasnost
i trajne apsorpcione karakteristike u odnosu na upotrebu crne boje za apsorpcioni sloj.
Slika 2. Upotreba solarnog kolektora za pripremu tople
potrone vode
Radni medijum ili nosilac toplote u solarnom kolektoru moe da bude vazduh, voda ili
tenost na bazi antifriza. Termika izolacija je vrlo bitan element koji smanjuje toplotne
gubitke sa zadnje i sa bonih strana kolektora. Kao materijal najvie se koristi ekspan-
dirana poliuretanska pena, jer ima stabilne mehanike i termike osobine. Pored ter-
moizolacionih karakteristika ovaj materijal i ukruuje kuite kolektora, a ne upija vlagu.
Staklena i mineralna vuna su dosta nepogodne za rukovanje i mogu da prime znaajne
koliine vlage ime se smanjuje trajnost i ekasnost kolektora.
Kuite kolektora objedinjuje sve njegove elemente u jednu funkcionalnu celinu. Izrauje
se najee od metala (eloksirani aluminijum), a ree od plastinih materijala. Upotreba
raznih gumenih ili silikonskih zaptivki je neophodna radi smanjenja prodora hladnog vazduha
i vlage u kuite.
Kolektori imaju povrinu obino od 1,2 do 2 m2

bez obzira da li im je radni uid voda
ili vazduh. Debljina kolektora sa vodom je neto manja od onih sa vazduhom i kree se
od 60 do 100 mm. Masa kolektora se kree u granicama od 25 do 50 kg po jednom
kvadratnom metru prijemne povrine.
Integralni prijemnici suneve energije nastali su iz tenje da se dobiju jednostavniji i
jeftiniji solarni kolektori sa istim efektima kao i klasini tipovi. To je ostvareno integrisan-
jem funkcije prijemnika solarne energije i dela graevinskog objekta (fasade ili krova),
tako to se vri direktno integrisanje kolektora u funkcionalnu celinu sa objektom. Efekti
ovakve konstrukcije su obino dvostruki: poboljava se termika karakteristika zida ili
krova i obezbeuje projektovana koliina energj je. U tom sluaju obino je cena izrade
fasade ili krova nia jer kolektor ini spoljnu oblogu objekta. Ovaj tip gradnje obino
koristi vazduh kao radni medijum.
Solarne instalacije sa tenim radnim medijumom
Kod instalacija sa tenim radnim medijumom, nosilac toplote moe da bude voda, voda
pomeana sa antifrizom ili tenost na bazi antifriza koja je specijalno razvijena za primenu u
solarnim instalacijama. U ovakvoj instalaciji tenost koja se zagrejala potiskuje se centrifugal-
nom pumpom ka razmenjivau toplote. U njemu se greje potrona sanitarna ili tehnoloka voda.
Izmenjiva se moe napraviti i sa veom koliinom vode tako da se u njemu istovremeno vri
razmena i akumulacija toplote. Kod veih instalacija izmenjiva i skladite toplote su obino
razdvojeni.
Kompaktni solarni bojleri
Solarni kolektor u kombinaciji sa termoizolovanim rezervoarom bojlerom zapremine
oko 100 do 200 litara ini kompaktnu jedinicu za grejanje vode. U bojler se ugrauje i
elektrini greja ime se dobija stabilnije snabdevanje toplom vodom. Solarni kolektor i
bojler se nalaze na zajednikom postolju tako da se uz minimum instalacija dobija jeftin i
pouzdan sistem. Ovakav nain grejanja vode primenjuje se najee u predelima gde su
zime blae da ne bi dolo do zamrzavanja vode.
Instalacije sa vazduhom kao radnim
medijumom
Kod solarnih instalacija sa vazduhom
kao nosiocem toplote, obino se zagre-
jan vazduh iz kolektora dejstvom venti-
latora potiskuje kroz kanalski razvod do
grejane prostorije. Ukoliko se u prostori-
jama vazduh ne zagauje onda se tako
rashlaeni vazduh ponovo potiskuje u so-
larni kolektor na dogrevanje.
Kada je u pitanju instalacija kod koje
postoji mogunost da se promeni kvalitet
vazduha (estice praine ili vlaga u sluaju
suara) potrebno je primeniti otvoreni
sistem. U njemu vazduh iz spoljanje sre-
dine ulazi u sunani kolektor, a iz grejane
prostorije se odvodi napolje u atmosferu
zajedno sa znaajnom koliinom toplote.
Kod sloenijih sistema energtski efekti se
mogu poveati ugradnjom razmenjivaa
toplote tipa vazduh-vazduh uz znatno
poveanje cene tako izgraenog sistema.
Skladite toplote obino se formira ispod povrine zemlje (najee ispod grejanog
objekta) u termoizlovanom prostoru popunjenom nekim vrstim materijalom sa to boljom
toplotnom kapacitivnou. Najee se primenjuje lomljeni kamen, a mogu se koristiti i
staklene boce napunjene vodom.
Grejanje prostorija
U naem podneblju ukupno energetsko dejstvo sunevog zraenja zimi je manje od
letnjeg, ali je jo uvek dovoljno ekasno za korienje. Tako na primer iz komercijal-
nih tipova solarnih kolektora moe se u grejnoj sezoni dobiti po jednom kvadratnom
metru u jednom danu energija koja se kree (u zavisnosti od meseca u godini i lokacije
potroaa) od 1,2 do 3 kWh. To znai da prijemnik suneve energije moe u toku jed-
nog meseca da preda nekom potroau toplotu od 36 do 90 kWh sa jednog kvadratnog
metra kolektora.
Poto se temperatura radnog uida pri preporuenim brzinama strujanja u toku zim-
skog perioda kree od 40 do 60 C, jasno je da ove temperature nisu dovoljne za cen-
tralno toplovodno grejanje. Meutim, u prelaznim periodima sa spoljnim tempraturama
oko 0C ovaj nain grejanja postaje ekasan, jer tada kotlovske instalacije rade sa tem-
peraturama od oko 60 C.
Slika 3. Sistem za grejanje sanitarne vode
Ukoliko se u sistemu toplovodnog grejanja primenjuje podno grejanje, koje radi sa
niim temperaturama efekti su jo bolji. Najbolji efekti se ostvaruju primenom vazdunog
sistema grejanja.
Energetski efekti solarnih sistema pri grejanju kua ili stanova zavise od vie fak-
tora, meu kojima ispavno i optimalno projektovanje ima prvorazrednu ulogu. Termike
karakteristike grejanog objekta direktno utiu na veliinu toplotnih gubitaka, a time i na
potrebe za toplotnom energijom. Na taj nain se dolazi do toga da je dobra toplotna
izolacija kljuni element u utedi energije i da je to najbolji i najekonominiji nain za jednu
siromanu zemlju da popravi svoju energetsku situaciju. Pogotovo ako se uzme u obzir da
je kod nas normalna, a cenom i stimulisana, pojava grejanja elektrinom energijom. To je
jedan od najneracionalnijih naina grejanja gledano sa aspekta cele drave.
NIVO POTREBNIH ULAGANJA U SOLARNE INSTALACIJE ZA DOMAINSTVO
Grejanje sanitarne vode
Potrebna ulaganja: 15 - 25 EUR/m2 odnosno 900 do 1.500 EUR/domainstvu
Napomena: Manje vrednosti se odnose na jeftinije solarne kolektore i jednostavnije
instalacije. Vee vrednosti se odnose na skuplje sisteme sa sloenijim instalacijama sa
razmenjvaem toplote, sistemom za prinudnu cirkulaciju i automatikom za regulaciju
rada.
Efekti: Grejanje potrone sanitarne vode u periodu od aprila do oktobra pokriva
80% potreba za energijom. U periodu od oktobra do aprila ova pokrivenost je oko
30%.
Grejanje prostora
Uslovi za obezbeivanje grejanja stambenog prostora su sloeniji, a investiciona ul-
aganja vea. Ukoliko se pravi nov objekat u kome je predvieno solamo grejanje
prostora efekti su najbolji uz minimalnu cenu. Adaptacija ve izgraenih objekata je
sloeniji postupak sa veim trokovima.
Potrebna ulaganja: 50 - 100 EUR/m2 odnosno oko 3.000 do 6.000 EUR/
domainstvu.
Napomena: Manje vrednosti se odnose na stanove i lokacije sa boljim termikim kara-
kteristikama zidova i manjim toplotnim gubicima kroz procepe; boljim mogunostima
aplikacije integralnih solarnih kolektora; boljim rasporedom prostorija i prozora na
objektu kao i boljom orijentacijom prijemne povrine objekta.
Efekti: Optimalnom instalacijom i veliinom solarnih kolektora omoguuje se kod stan-
dardno izgraenih objekata pokrivenost potreba grejanja od 50 do 60% tokom cele
godine.
FOTONAPONSKA TEHNOLOGIJA
Svakog dana suneva energija, koja nam besplatno stie na Zemlju, moe slobodno
da se koristi zahvaljujui tehnologiji fotonaponske konverzije suneve energije u elektrinu.
Direktna konverzija suneve energije u elektrinu, tzv. fotonaponski efekat prvi je pre skoro
dva veka uoio francuski naunik Edmon d Bekerel (Edmond Becquerel). Meutim tek je
razvojem kvantne teorije poetkom 20-og veka ovaj efekat objanjen, ime je omoguena
izrada fotonaponskih ureaja. Prva solarna elija izraena je u Bel laboratorijama (Bell
Laboratories) 1954. godine. Fotonaponske elije izraene od poluprovodnog silicijuma
ubrzo su, sa razvojem istraivanja svemira, postale osnovni izvori elektrine energije na
satelitima primarno zbog svoje pouzdanosti, dok je cena bila od manjeg znaaja. Znaaj
njihove zemaljske upotrebe postao je aktuelan u toku svetske energetske krize ranih70-ih
godina, kada se poelo razmiljati o poboljanju njihovih radnih karakteristika, poveanju
ekasnosti, veoj pouzdanosti i nioj proizvodnoj ceni. Danas fotonaponska konverzija
podrazumeva visoku tehnologiju proizvodnje elektrine energije iz suneve energije.
Konceptualno, fotonaponski ureaj u svom najjednostavnijem obliku predstavlja
potroa iskljuivo suneve energije, koji nema pokretnih delova, iji rad zadovoljava
najvie ekoloke standarde i ukoliko je dobro zatien od uticaja okoline nema delova koji
mogu da se pohabaju. Fotonaponski sistemi su modularni tako da se njihova snaga moe
projektovati za praktino bilo koju primenu. tavie, dodatni delovi kojima se poveava
izlazna snaga lako se prilagoavaju postojeim fotonaponskim sistemima, to nije sluaj sa
konvencionalnim izvorima elektrine energije, kao to su termoelektrane i nuklearne elek-
trane, ija ekonomska isplativost i izvodljivost zahteva multi-megavatne instalacije.
U cilju razumevanja razliitih aspekata fotonaponski generisane struje, potrebno je
poznavanje osnovnih principa rada
fotonaponskih ureaja. Fotonapon-
ske elije, koje inae postoje u raznim
oblicima, najee se formiraju
kada se od poluprovodnog materi-
jala naprave specijalne diode vee
povrine. Izdvajanje elektrine struje
generisane u poluprovodniku vri se
pomou kontakata na prednjoj i zad-
njoj strani elije. Gor-nja kontaktna
struktura mora da dozvo-ljava prolaz
svetlosti a elija je takoe pokrivena
tankim slojem dielektrinog materi-
jala antireektivnog sloja kako bi
se minimiziralo odbijanje svetlosti od
gornje povrine (slika 4.).
Slika 4. Silicijumska solarna elija
Specijalni poluprovodni materijal od koga se prave fotonaponske elije, omoguava
elektronima koji apsorbuju svetlosnu energiju da se oslobode od svojih atoma, i da se po-
tom slobodno kreu kroz materijal prenosei elektrinu energiju. Tako generisana struja je,
poto se kree samo u jednom smeru (kao kod baterije), jednosmerna.
Poto je izlazna snaga jedne solarne elije relativno mala, u cilju poveanja izlaznog
napona, struje i snage, solarne elije se grupiu u module, tako da moduli postaju osnovni
sastavni delovi fotonaponskih sistema. Moduli sadre odreen broj redno ili paralelno
povezanih fotonaponskih elija kako bi se dobili eljeni napon, odnosno struja, a en-
kapsulirani su kako bi se zatitili od neeljenih uticaja sredine i u cilju produenja rad-
nog veka. U tipinom solarnom modulu elije su uronjene u laminat iji je prednji sloj
od temperovanog stakla, a zadnja strana je zatvorena mekanim i eksibilnim plastinim
slojem ili staklom. Fotonaponski paneli sadre jedan ili vie modula koji se mogu koristiti
pojedinano ili u grupama u cilju formiranja modularnih sistema, zajedno sa potpornim
noseim strukturama i drugim neophodnim prateim komponentama.
Sistemi se mogu ksirati u odreenom poloaju prema suncu ili se mehanikim putem nji-
hov poloaj kontinualno moe prilagoavati pravcu sunevih zraka (sistemi sa praenjem
sunca). Fotonaponski sistemi se klasikuju ili po njihovoj predvienoj upotrebi (zemaljski ili
svemirski), ili po konstrukciji (ravni ili koncentratori), kao i po njihovoj konguraciji (ksni
ili pokretni). Solarni moduli proizvode se u irokom opsegu snaga od 1 W do 170 W. Na
primer, modul snage 170 Wima dimenzije od 790 x 1600 mm.
Tehnologije solarnih fotonaponskih elija i modula
Tehnologije proizvodnje fotonaponskih elija i modula mogu se, na osnovu tipa si-
licijumskog materijala, klasikovati kao jedno (mono) kristalne, polikristalne i amorfne.
Osim tehnologija koje se baziraju na silicijumu postoje i druge tehnologije bazirane na
CIS, CdTe, GaAs, InR itd. Svaki tip ima razliitu ekasnost, reaguje na razliite delove
sunevog spektra i pogodan je za razliite primene. Ekasnost solarne elije odreene
povrine data je kao procentualni deo energije generisane od date koliine upadne
svetlosti (fotona). Ekasnosti komercijalno raspoloivih fotonaponskih modula razliitih teh-
nologlja prikazane su u tabeli 2.
Tabela 2: Ekasnosti solarnih fotonaponskih modula
Tip Ekasnost
monokristalne do 24 %
polikristalne do 15 %
amorfni silicijum do 10 %
bakar indijum diselenid (CIS) do 12 %
Monokristalni silicijum (c-Si) je najpopularniji osnovni materijal solarne tehnologije, a
elije i moduli napravljeni od ovog materijala su tradicionalno najzastupljeniji. elije od
monokristalnog silicijuma su veoma stabilne i pokazuju visoku ekasnost u konverziji en-
ergije.
Polikristalne silicijumske solarne elije predstavljaju jeftiniju altrernativu monokristalnim
elijama ali imaju odreene prednosti jer zahtevaju manje istog materijala i mogu se
prilagoditi automatizovanoj masovnoj proizvodnji zbog naina na koji se priprema po-
lazni materijal.
Tankoslojni materijali (lmovi), ija je debljina svega nekoliko mikrona, usled utede
materijala smanjuju cenu dobijene elektrine energije iz sunca. Tanki fotonaponski lmovi,
koji iako imaju neto niu ekasnost imaju sa druge strane i niu cenu koja ima vanu ulogu
u odreivanju protabilnosti fotonaponske tehnologije. Najpopularniji materijal za izradu
tankih lmova je amorfni silicijum, dok se danas koriste i polikristalni materijali kao CIS i
CdTe
Komponente fotonaponskih sistema
Standardne komponente fotonaponskih sistema su fotonaponski moduli, kontroleri pun-
jenja baterija, akumulatori, provodnici i nosei sistemi, a esto se kod savremenih sistema
koriste invertori koji omoguavaju eksibilnost pretvaranja jednosmerne u naizmeninu
struju, kao i mogunost povezivanja sa elektro-distributivnom mreom.
Jednosmerna struja proizvedena u solarnoj eliji putem provodnika odvodi se do kon-
trolera punjenja. Osnovna funkcija kontrolera je da sprei prekomerno punjenje akumu-
latora, ali ima i neke druge uloge u zavisnosti od specinih primena. Ukoliko akumulator
nije potpuno napunjen, postoji struja do akumulatora, gde se energija skladiti za kasniju
upotrebu. Ako sistem treba da pokree ureaje koji rade na naizmeninu struju, deo
fotonaponskog sistema e biti i in-
vertori koji pretvaraju jednosmernu
u naizmeninu struju. Viak energije
koji se generie u autonomnim foto-
naponskim sistemim a u toku sunanih
perioda sakuplja se ili u akumulato-
rima, ili kod fotonaponskih sistema
za pumpanje vode, voda se tokom
dana direktno skladiti u rezer-
voarima koji se nalaze na viem
nivou, za kasnije ispumpavanje
vode putem gravitacije. Drugi foto-
naponski sistemi pretvaraju jednos-
mernu u naizmeninu struju, a viak
elektrine struje ubrizgavaju u dis-
tributivnu elektrinu mreu.
Slika 5. Komponente fotonaponskih sistema
Tri tipine konguracije fotonaponskih sistema su:
autonomni sistemi,
sistemi povezani za distributivnu mreu i
hibridni.
Autonomni i hibridni sistemi se upotrebljavaju samostalno, dakle nisu povezani na elek-
tro-distributivnu mreu i najee se koriste u udaljenim oblastima. Fotonaponski sistemi
povezani sa elektro-distributivnom mreom predstavljaju jedan od naina da se izvri
decentralizacija elektrine mree. Elektrina energija se ovim sistemima generie blie
lokacijama na kojima postoji potranja. Tokom vremena ovi sistemi e smanjiti potrebu za
poveanjem kapaciteta novih elektrana, kao i prenosnih i distributivnih vodova.
Primene fotonaponskih sistema
Fotonaponski sistemi su veoma raznovrsni: mogu biti manji od novia i vei od fudbal-
skog igralita i mogu da obezbeuju energiju za bilo koji ureaj, od asovnika do itavih
naselja, i uz sve to jedini izvor energije koji koriste je suneva svetlost. Uz jednostavnost
rukovanja, navedeni faktori ih ine posebno prikladnim za irok spektar primena. Ne-
davni porast proizvodnje fotonaponskih elija uz smanjenje njihove cene, otvorio je veliki
broj novih trita uz veliki broj razliitih primena. Primene kao to su osvetljavanje, teleko-
munikacije, rashladni sistemi, pumpanje vode, kao i obezbeivanje elektrine energije za
itava naselja (naroito u udaljenim oblastima), pokazale su se kao konkurentne i prot-
abilne u odnosu na ve postojee tehnologije. Uz to pojavlla se relativno nova primena
ovih sistema sa neverovatno velikim potencijalom - fotonaponski sistemi koji zamenjuju
fasadne i krovne gradvinske elemente objekata.
Fasadni i krovni fotonaponski sistemi
Kao i svi dobri proizvodi, i elektrina energjja ne samo da treba da zadovolji potrebe
potroaa, ve treba da bude od koristi prirodnoj sredini u kojoj se proizvod koristi. So-
larna elektrina energija moe da doprinese energetskoj ponudi uz istovremenu pomo u
spreavanju globalne promene klimatskih uslova. Priblizno 75% energije koja se koristi u
razvijenom svetu troi se u gradovima, od ega se oko 40% troi u zgradama.
Fotonaponski sistemi mogu da se ugrade u skoro svaku graevinsku strukturu, od au-
tobuskih stanica do velikih poslovnih zgrada, pa ak i u bate, parkove itd. Iako tana
prognoza fotonaponskog uinka u zgradama zahteva palirvu analizu faktora kao to
su koliina sunevog zraenja koje pada na zgradu, elektrine stabllnosti elektro-dis-
tributivne mree itd., lako je shvatiti da ovakva tehnologija ima velike mogunosti. ak i
u klimatskim uslovima koji se karakteriu osrednjom solarnom ozraenou, krov zgrade
jednog domainstva dovoljan je za postavljanje fotonaponskog sistema koji objektu moe
obezbediti dovoljno elektrine energije u toku cele godine.
Slika 6. Komponente fotonaponskih sistema u zgradi
Fotonaponski moduli i generatori tradicionalno se postavljaju na specijalne potporne
strukture, ali mogu se postaviti i na graevine, ili mogu da postanu integralni delovi zgra-
da obrazujui prirodan lokalni spoj ponude i potranje elektrine energije. Upotreba fo-
tonaponskih sistema moe znaajno da smanji potronju elektrine energije iz elektrana.
Zgrade mogu ak da se pretvore u male proizvoae (distributere elektrine energije,
to moe da bude od opte koristi. Sa arhitektonskog, tehnikog i nansijskog aspekta,
fotonaponski sistemi integrisani u graevinske elemente imaju sledee karakteristike:
ne zahtevaju dodatno zemljite i mogu se koristiti u gusto naseljenim urbanim
sredinama,
ne zahtevaju dodatne infrastrukturne instalacije,
obezbeuju elektrinu energiju u toku najvee potranje (pikovi) i na taj nain
smanjuju optereenje elektrine mree,
mogu da smanje gubitke tokom prenosa i distribucije elektrine energije,
mogu u potpunosti ili delimino da obezbede elektrinu energiju za odgovarajuu
zgadu,
mogu da zamene konvencionalne graevinske materijale i na taj nain obez-
bede dvostruku ulogu koja moe viestruko da se isplati,
pruaju nove estetske mogunosti na inovativan nain,
mogu se povezati sa odravanjem, kontrolom i funkcionisanjem drugih insta-
lacija i sistema u zgradi,
mogu da obezbede smanjenje planiranih trokova.
Poto fasadni fotonaponski modu-
li mogu da zamenjuju klasine gra-
evinske materijale, razlika u ceni
izmeu solarnih elemenata po jed-
inici povrine i materijala koje mogu
da zamene, je od posebnog znaaja.
Tako je cena po jedinici povrine fas-
adnog fotonaponskog sistema, pov-
ezanog na distributivnu mreu, skoro
ista kao i cena najkvalitetnijih fasa-
dnih materijala kao to su mermer ili
ukrasni kamen, tako da su praktino
dodatne koristi od proizvodnje struje
ovakvih fotonaponskih sistema be-
splatna korist.
Potencijali fotonaponskih ureaja
Solarna fotonaponska tehnologija koja se ranije koristila uglavnom u svemirskim pro-
gramima ili na udaljenim lokacijama, pa samim tim marginalna i egzotina u poetku,
u poslednjih nekoliko godina postaje osnovna tehnologija za proizvodnjui distribuciju
elektrine energije u urbanim sredinama sa potencijalom da po ceni postane podjednako
konkurentna cenama energije dobijene i distribuirane konvencionalnim tehnologijama. Od
1990. godine industrija fotonaponske konverzije pokazuje konstantan godinji privredni
rast od preko 20%, a poevi od 1997. i preko 33% godinje. U 2000. godini. ukupni
instalirani kapaciteti u svetu premaili su 1000 MW, a u zemljama u razvoju vie od milion
domainstava koristi elektrinu energiju proizvedenu pomou fotonaponskih sistema.
Sve vei broj kompanija i organizacija aktivno uestvuje u promociji, razvoju i proiz-
vodnji fotonaponskih ureaja i sistema. Kompanije koje proizvode i distribuiraju elektrinu
energiju u saradnji sa proizvoaima solarnih ureaja, gradskim vlastima i fondovima
planiraju i realizuju sve vee projekte stiui neophodno iskustvo, mobiliui panju javnos-
ti, a pri tom sniavajui cenu elektrine
energije. Najnoviji predstavnici foto-
naponske solarne industrije su i neke
od vodeih svetskih naftnih i drugih hi-
tek kompanija - BP Amoco, Shell, Kyo-
cera, Mitsubishi, Sanyo, Sharp).
Pre desetak godina oekivalo se da
e dve najperspektivnije primene foto-
naponskih sistema biti u sektoru velikih
elektrana snage nekoliko megavata,
povezanih sa distributivnom mreom, ili
Slika 7. Fasada sa PV modulima na
objektu u Alpima, vajcarska.
Slika 8. Najvei svetski proizvoai PV tehnologije
u formi primene u desetak miliona kunih solarnih sistema u zemljama u razvoju. Meutim
slika je danas sasvim drugaija i tritem dominiraju urbani (rezidencijalni) fotonaponski
sistemi povezani sa elektro-distributivnom mreom.
Predvia se da e rezidencijalni sistemi povezani na elektro-distributivne mree ostati
glavni deo trita do 2010. godine. tavie, studije Evropske fotonaponske industrijske
asocijacije (EPIA) i organizacije Greenpeace predviaju da e polovina od 207 GW
kapacieta u 2020, biti sistemi povezani za elektro-distributivnu mreu, od kojih e 80%
biti instalirani u rezidencijalnim zgradama.
Fotonaponska industrija je sve prisutnija u nacionalnim energetskim strategijama sve veeg
broja zemalja. Japansko Ministarstvo za ekonomiju, trgovinu i industriju (METI), planira da
instalira fotonaponske siteme snage skoro 5 GW do 2020 godine, a predvia se da do
2030 ovi kapaciteti porastu na 82.8 GW. Oekuje se da se u toku istog perioda cena sistema
snage 3 kW smanji sa $3/W na $1.5/W.
Nemaka prua ilustrativni primer usvajanjem dalekosenog zakona o obnovljivoj en-
ergiji po kome se poevi od 1. januara 2000. godine vlasnicima umreenih fotonaponskih
sistema isplauje nadoknada od E0.51 (originalno 99 pfeninga) po svakom kilovat-asu
generisane energije, u toku celog veka trajanja fotonaponske instacije. Svake godine, u
toku eksploatacije solarne opreme, cena nadokanade e se postepeno smanjivati sve dok
ukupni kapaciteti ne dostignu vrednost koju drava periodino koriguje. (2008. godine
Nemaka je plaala $0.47 do $0.68/kWh zavisno od vrste i veliine sistema za nove
solarne sisteme.)
U primeni solarne energije Nemci su toliko uspeni da se danas mora konstatovati
da se 55 odsto ukupne fotonaponske (PV) energije u svetu dobija na solarnim panelima
postavljenim izmeu Baltikog mora i varcvalda, jednog od najveih i verovatno na-
jpoznatnih turistikih regiona u Nemakoj, dugog 200, a irokog 60 kilometara. Solarna
energija sada u Nemakoj uestvuje sa svega tri odsto u proizvodnji elektrine energije,
ali vlada namerava da do 2020. povea udeo svih obnovljivih izvora energije na 27,
sa sadanjih 13 procenata. Industrija opreme PV za solarnu energiju belei nagli rast
izvoza i u poslednjih nekoliko godina obezbedila je desetine hiljada novih radnih mesta,
ostvarujui stopu rasta koja premauje i najoptimistikije procene tvoraca prvog zakona
o obnovljivim vidovima energije iz 2000. Zakon, poznat pod skraenicom EEG, pomogao
je toj oblanoj, kiovitoj zemlji na krajnjem severu centralne Evrope da postane solarni
gigant.
U Nemakoj sada postoji vie od 300.000 fotonaponskih sistema, dok je zakonom bilo
predvieno 100.000. Rasprostrti irom zemlje, oni su u posedu vlasnika kua, farmera i
malih rmi, koji su iskoristili vladine podsticaje za razvoj solarne energije. I dok dnevnu
svetlost koriste za proizvodnju elektrine energije, koju elektroenergetske kompanije im-
aju obavezu da kupuju 20 godina po ceni tri puta veoj od trine, vlasnici sistema PV
prednjae i u borbi protiv klimatskih promena. U Nemakoj sada 250.000 ljudi radi u
sektoru obnovljive energije, a oekuje se da e samo u solarnoj energiji broj zaposlenih
za pet godina biti udvostruen na 90.000, a do 2020. dostii 200.000 radnika. Nemaki
zakon o obnovljivim vidovima energije posluio je kao uzor i drugim zemljama - paniji,
Portugaliji, Grkoj, Francuskoj i Italiji. Nemaki fotonaponski sistemi obezbeuju oko 3.000
megavata elektrine energije, to je 1.000 puta vie nego 1990.
Nemci ulau mnogo u korienje solarne energije uprkos informaciji koju je izneo
istraiva klimatskih promena u Nacionalnoj meteorolokoj slubi Nemake Gerhard Mil-
er-Vestermajer, koji kae da je Nemaka pod oblacima pet do est osmina vremena i da
preko godine ima samo malo dana bez oblaka. Mnogi gradovi u Nemakoj imaju svega
oko 1.500 sunanih sati godinje - upola manje nego u paniji.
FOKUSIRANJE SUNEVE ENERGIJE
Fokusiranje suneve energije upotrebljava se za pogon velikih generatora ili toplotnih
pogona. Fokusiranje/koncentracija se postie pomou mnotva ogledala u obliku tanjira
Dish ili sloenih konguracija tornja Power tower. Power tower konguracije koriste
kompjuterski kontrolisano polje ogledala za fokusiranje sunevog zraenja na centralni
toranj, koji onda pokree glavni generator. Do sada su napravljeni demonstracioni sistemi
koji imaju izlaznu snagu i iznad 10 MW. Ti novi sistemi imaju i mogunost rada preko noi i
po loem vremenu tako da zagrejavaju tenost u vrlo ekasni rezervoar (neka vrsta termo
boce). Dish sistemi prate kretanje Sunca i na taj nain fokusiraju sunevo zraenje. Postoji
jo i Trough sistem fokusiranja suneva zraenja, koji moe biti vrlo ekasan. Kada nema
dovoljno energije od Sunca, sistemi koji fokusiraju sunevo zraenje mogu se bez veih
problema prebaciti na prirodni gas ili neki drugi izvor energije. Problem kod fokusiranja
je veliki potrebni prostor za elektranu, ali to se reava tako da se elektrana pravi npr.
u pustinji. U pustinjama je ionako snaga sunevog zraenja najizraenija. Veliki problem
predstavlja cena ogledala i sistema za fokusiranje.
U solarnim termoelektranama sunevo zraenje se koncentrie parabolinim ogledali-
ma ili heliostatima da bi se postigle temperature izmeu 400 i 1000C. Fluidi zagrejani
na ovako visoke temperature u procesu slinom kao kod klasinih termoelektrana proiz-
vode elektrinu energiju.
Najvea solarna
centrala se nalazi u
pustinji Mohave u Kal-
iforniji, i ima snagu od
354 MW, to je neto
vie od 10% ukupne
snage termoelek-
trane Nikola Tesla. U
poslednje vrema ova
tehnologija doivljava
procvat, pre svega u
paniji i SAD.
Slika 9. Solarna elektrana sa parabolinim fokusiranjem
SOLARNI POTENCIJAL SRBIJE
U toku 21-og veka Srbija e morati da primeni mudru energetsku strategiju koja e
obuhvatati nekoliko inovativnih mera ekasnog korienja energije, brz porast korienja
obnovljivih energetskih kapaciteta i korienje fosilnih goriva uz pridravanje visok-
ih ekolokih normi u cilju ouvanja prirodne sredine i klimatskih uslova. Uprkos velikog
dugoronog potencijala, fotonaponska tehnologija e u poetku igrati sporednu ulogu, ali
e njen doprinos konstantno rasti kako u urbanim tako i najudaljenijim mestima u Srbiji.
Procena ukazuje da instalacioni potencijali za fotonaponske sisteme do 2010. godi-
ne iznose oko 20 MW. Brz porast fotonaponske industrije u svetu uz porast proizvodnih
kapaciteta i pozitivnu politiku klimu u zemljama kao to su Japan, Nemaa i panija,
obeavaju dobru perspektivu fotonaponskim tehnologijama i u Srbiji. Meutim, fotona-
ponska industrija zahteva pogodne i stabilne politike uslove u Srbiji za konstantan i od-
riv razvoj. Brze ili nagle promene u uslovima i iznosima subvencija te politikim stavovima
mogu da dovedu u pitanje pozitivan razvojni trend. Uzimajui u obzir dananji znaaj
fotonaponske tehnologije, njihove dugorone potencijale i vreme potrebno da se ovakve
tehnologije razviju, razvoj i primene ovih tehnologija potpuno opravdavaju i ohrabruju
dravnu podrku i subvencije. Dodajmo pri tome da fotonaponska industrija moe znatno
da doprinese privredi zemlje otvaranjem novih radnih mesta, kao i malih i srednjih pre-
duzea.
Mogunosti korienja suneve toplotne energije kada bi samo 300.000 domainstava
u Srbiji imalo bar 5 m2 solarnih kolektora za grejanje sanitarne potrone vode ili vazduha
utedelo bi se 1.500 GWh godinje, to odgovara instalisanom proizvodnom kapacitetu
od oko 400 MW. Takva investicija bi se isplatila za dve godine bez ikakve potronje
energenata.
Potencijal Srbije u primeni toplotnih kolektora je zadovoljavajui na celoj teritoriji Sr-
bije i mogue je ekasno korienje termikog dejstva sunevog zraenja. U prethodnom
dugom periodu ovaj prirodni, ekoloki i ekonomski najpovoljniji vid korienja energije nije
mogao da se primenjuje jer nije postojala nikakva stimulacija stanovnitva. Sada kada
se nedostatak energije u itavom svetu drastino osea i kada cena struje u Srbiji raste
kako bi dostigla cene u Evropskoj Uniji ista ekonomska raunica e dovesti do upotrebe
najracionalnijih izvora energije.
Stimulacija drave u obliku poreskih olakica za instaliranu opremu sigurno bi se
viestruko isplatila u poreenju sa novim investicijama u elektroprivredu koje nas oekuju.
Takoe u poreenju sa dobijanjem energije iz fotonaponskih elija ili vetrogeneratora up-
otreba solarnih kolektora je najekonominija u sadanjem trenutku i moe se primenjivati
od individualnih korisnika do veih sistema.
Postoje etiri glavna razloga zbog kojih u Srbiji treba pokrenuti sve raspoloive snage
da bi se sada u vrlo kratkom periodu, koji je veoma vaan za nas, znaajno poveala
primena solarne energije.
Preko 55% ukupne energije troi se u domainstvima u Srbiji u obliku elektrine
energije od ega dobar deo za zagrevanje sanitarne vode.
Postie se smanjivanje trokova za zagrevanje sanitarne vode za oko 60 do
70% u toku godine, to dovodi do rastereenja kunog budeta.
Poveava se zaposlenost u procesu istraivanja, proizvodnje , montae i servi-
siranja solarne opreme.
Postizanjem znaajnije primene solarne energije pribliavamo se preporukama
Evropske unije o korienju obnovljivih izvora energije, meu kojima Sunce ima
znaajnog udela.
Ekonomski i ekoloki razlozi dovode do ulaganja u istraivake i razvojne projekte
koji svojim rezultatima pokreu investicije u proizvodnji opreme za eksploataciju energije.
Apsurdno je da siromane zemlje koje skupo plaaju uvozne energente i opremu za proiz-
vodnju energije ne uine napor da na bazi ekonomskih raunica krenu u razvoj i proizvod-
nju onoga to je najpogodnije. To ukazuje na odnos vlasti prema svojoj zemlji, energetskim
resursima i planiranju.
U borbi za protom vano je biti prvi ili bar meu prvima. Svaka od zemalja Evropske
unije ima institute, laboratorije, kole i fakultete za istraivanje i uenje o primeni energije
Sunca. U Kini, a pogotovo u Indiji, postoji po nekoliko velikih naunoistraivakih centara
za izuavanje svih moguih naina korienja energije Sunca u raznim oblastima ljudskih
aktivnosti. Malo je udno da postoji toliko paralelnih istraivanja na puno mesta, ali to
samo govori koliko je oblast suneve energije znaajna za budunost i da nijedna drava
ne eli da ostane inferiorna u razvoju i primeni. Energetska sigurnost je na prvom mestu u
svim dugoronim planovima.
Pored istraivanja u oblasti same toplotne konverzije i njene primene, znaajna i ner-
azdvojna oblast je i skladitenje primljene energije. To je naroito bitno kod solarnih
elektrana koje koriste termalnu energiju Sunca u toku dana. Potrebno je pronai naine
kako da se energija koja je sakupljena u toku dana koristi nou. Istraivanja u oblasti
akumuliranja toplotne energije razvijaju se u dve oblasti:
Kratkotrajno skladitenje energije (1 do 7 dana)
Sezonsko skladitenje energije (od leta za zimu)
Obe oblasti karakterie istraivanje materijala - od kojih se grade rezervoari, ma-
terijala za termoizolaciju i materijala koji se koriste kao akumulator toplotne energije.
Veoma je iroko polje istraivanja od materijala koji e imati maksimalnu apsorpcionu
mo, a minimalnu reeksiju, do materijala koji obezbeuju samoienje kolektora, anti-
korozivnu zatitu, visokoekasnih uida za prenos energije, visokotransmisionih stakala,
koncentratora i jo puno komponenti, materijala i konstrukcija.
Postoji mnogo naina da bi se ubrzale i podstakle aktivnosti u ovoj oblasti, a po ug-
ledu na druge razvijene zemlje najvie efekta proizvelo bi:
subvencionisanje kupovine svakog solarnog sistema za zagrevanje sanitarne
vode. Takoe, beskamatnim kreditima ili oslobaanjem od PDV-a za nabavku
solarne opreme skrenula bi se panja na ovaj vid tednje elektrine energije i
poveala bi se prodaja.
subvencionisanje proizvodnje solarne opreme putem kredita ili nepovratnim
sredstvima trebalo bi da pomogne proizvoaima da uspostave kvalitetnu
proizvodnju i prodaju, uz garantovane nepromenljive cene u periodu precizira-
nom u ugovoru.
U oblasti toplotne konverzije sunevog zraenja je otvoreno nekoliko puteva za
istraivanje i inovacije. Razvoj u ovoj oblasti nije toliko povezan sa skupocenom opremom
kakav je sluaj kod fotonaponske konverzije. Potrebno je puno znanja, eksperimentisanja
, raunarskog modelovanja i inovativnosti da bi s e postigli zapaeni i korisni rezultati.
Oblasti kao to su koncentrovano zraenje, hibridni sistemi (kombinacija toplotne i fo-
tonaponske konverzije), vazduni kolektori, integracija postojeih ili novih komponenti u
zgrade, primena u destilaciji i desalinizaciji vode, pasterizacija u prehrambenoj industriji
, suenje u poljoprivredi i skladitenje toplotne energije samo su jedan deo programa koji
mogu da se realizuju u Srbiji.
Da bi se pokrenuli ovakvi ili slini razvojni ciklusi potrebno je angaovati fakultete i
nevladine organizacije da konkursima, razvojnim radionicama i naunim radovima pod-
staknu studente, postdiplomce, pronalazae i naunike na plodotvornu aktivnost ije rezul-
tate treba da predstave proizvoaima. Na fakultetima je veini studenata nedostupan
praktian i stvaralaki rad, jer im fakulteti ne organizuju ni minimum prakse, a uee u
istraivakom i naunom radu ne postoji.
Najnovija odluka da e se ove godine u Srbiji izdvojiti 200 miliona evra za oporavak
i razvoj nauke je prilika da se bar 1% tih sredstava utroi za primenjena istraivanja u
oblasti obnovljivih izvora energije pri emu prvenstveno treba obratiti panju na sunevu
energiju, geotermalnu energiju i biomasu. Ministarstvo za nauku i tehnologiju u sarad-
nji sa Ministarstvom energetike i Agencijom za energetsku ekasnost treba konitinuirano
da raspisuje konkurse za istraivake i demonstracione projekte sa precizno zadatim
temama. Konkursi ne treba da budu namenjeni samo naunoistraivakim ustanovama, ve
svim projektnim timovima koji imaju znanje i mogunosti da realizuju zadatke. Dosadanja
praksa je pokazala da i dobro osmiljene inicijative ne daju uvek rezultate , jer su projekti
dodeljivani na osnovu linih veza , nije kontrolisano troenje sredstava, a rezultati su osta-
jali na papiru u vidu izvetaja za najee i neuraene poslove. Na taj nain nije pokre-
nuta skoro nikakva domaa proizvodnja. Ukoliko se promeni takva praksa i omogui da
na konkursima uestvuju timovi u kojima ima penzionisanih doktora nauka, inenjera sa ve-
likim praktinim iskustvom, studenata i doktoranata koji ele da se praktino usavravaju i
dokazuju, onda moemo oekivati brze i kvalitetne rezultate. Naravno da je u tom sluaju
potrebna i neophodna povezanost sa obrazovnim i naunoistraivakim ustanovama i ona
e se sama uspostaviti, u zavisnosti od interesa i mogunosti.
ENERGIJA
VETRA
Energija vetra je transformisani oblik suneve energije. Sunce neravnomerno zagre-
java razliite delove Zemlje i to rezultira razliitim pritiscima vazduha, a vetar nastaje
zbog tenje za izjednaavanjem pritisaka vazduha. Razlikuju se globalni i lokalni vetrovi.
VETROVI
Globalni vetrovi su visinski. Nastaju kao posledica nejednakih zagrevanja vazdunih
masa u zemljinoj atmosferi. U zonama oko ekvatora vazduh se intenzivnije zagreva nego
na polovima, gde je solarno zraenje manje zbog manjeg upadnog ugla. Ove razlike u
temperaturi generiu vetrove. Topao vazduh sa ekvatora se die uvis i struji ka severnom
i junom polu. Zato se u zonama oko ekvatora smanjuje atmosferski pritisak, te hladniji
vazduh sa severa i juga struji ka ekvatoru, naravno na manjoj visini u odnosu na topli vaz-
duh. Ovo kretanje vazdunih masa se odvija na visinama od 1 km do 10 km i predstavlja
globalne vetrove. Kada Zemlja ne bi rotirala, tople vazdune mase, koje se uzdiu sa
ekvatora bi stizale do severnog i junog pola gde bi se hladile, ponirale i vraale nazad.
Meutim, zbog Zemljine rotacije, pri kretanju vazdunih masa ka polovima na njih deluje i
Koriolisova sila koja utie na smerove strujanja vazduha. Osim toga ova sila na razliitim
geografskim irinama formira zone sa visokim i niskim vazdunim pritiskom koje predstav-
ljaju izvore i ponore globalnih vetrova. S obzirom da su globalni vetrovi visinski oni se
ne mogu koristiti za pogon vetrogeneratora, ali ih treba poznavati jer utiu na vetrove u
niim slojevima atmosfere.
Lokalni vetrovi predstavljaju kretanje vazdunih masa u prizemnom sloju atmosfere.
Nastaju zbog lokalnih razlika u atmosferskim pritiscima. Tipini lokalni vetrovi su morski
i planinski vetrovi. Morski vetrovi nastaju usled razlike u temperaturama mora i kopna.
Kopno se danju bre greje od mora, pa se topliji vazduh iznad kopna die i stvara nizak
pritisak iznad tla. Time se pokree hladniji vazduh iznad mora ka kopnu. Nou, zbog
breg hlaenja kopna, more postaje toplije, pa se menja smer vetra od kopna ka moru.
Dobre pozicije su obale okeana i puina mora. Puina se istie kao najbolja pozicija zbog
stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koe takvu eksploataciju.
U planinama, kao posledica zagrevanja sunanih strana planine, nastaju strujanja koja
su preko dana usmerena uz planinu, a nou menjaju smer. Na lokalne vetrove veliki uticaj
ima reljef terena. S tim u vezi javlja se niz efekata lokalnog poveanja brzine vetra. Na
primer, vetar je intenzivniji na vrhu brda nego u podnoju. Tunel efekat je ubrzavanje ve-
tra izmeu dva brda koja na vetar deluju kao prirodni levak. Efekat brda i efekat tunela
mogu lokalno poveati brzinu vetra i do 30%, to viestruko poveava njegovu snagu.
Osim ovih pozitivnih efekata, u graninom povrinskom sloju postoje razliite prirodne i
vetake prepreke koje uzrokuju i negativne efekte smanjenja brzine vetra i pojavu tur-
bulencija, to znatno utie na kvalitet vetra kao primarnog energenta.
Merenje brzine vetra, rua vetrova i Weibullova raspodela
Brzina vetra se obino meri sa anemometrom sa poluloptastim aicama. Takav tip
anemometra sastoji se od vertikalne osovine na kojoj se na vrhu nalaze tri poluloptaste
aice koje se okreu u smeru vetra. Broj obrtaja u minuti registruje se elektronskim putem.
Uz anemometar se obino postavlja mehanizam za utvrivanje smera vetra. Drugi tipovi,
ukljuujui ultrazvuni ili laserski anemometar, utvruju fazni pomeraj zvuka ili koherentnu
svetlost reektovanu molekulima vazduha, ime precizno odreuju brzinu vetra na raznim
visinama.
Na osnovu prikupljenih podataka o brzi-
nama i pravcima vetrova, mogu se izraditi
dijagrami rua vetrova za neku lokaciju.
Dijagram rua vetrova prikazuje se u obliku
kruga koji je, kao kompas, podeljen na 12
jednakih delova, svaki od 30 stepeni hori-
zonta, to se uzima kao standard za evrop-
ski atlas vetrova.
Karakteristike vetrova na nekoj lokaciji
mogu se razlikovati iz godine u godinu, tako
da se energetski potencijal vetra moe razlikovati od godine do godine i do 10%, pa je
preporuljivo osigurati viegodinja merenja karakteristika vetrova na nekoj lokaciji.
U primenjenoj vetroenergetici vano je tano odrediti promenjivost brzine vetra na
potencijalnoj lokaciji kako bi projektanti smanjili proizvodne trokove elektrine energije.
Slika 1. Anemometar (levo) i mehanizam za
utvrivanje smera vetra (desno)
Slika 2. Primer rua vetrova za brzine, smerove i frekvencije vetrova
Na karakteristike vetropotencijala neke lokacije utie konguracija terena, odnosno
hrapavost terena, prepreke na kopnu i slino. umska prostranstva, livade obrasle niskim
rastinjem i drveem smanjuju brzine vetra, dok vodene povrine gotovo da i ne utiu na
smanjenje brzine vetra. Zato se tereni klasifkuju prema hrapavosti. Teren sa vie stabala
ili visokih objekata ima visoku klasu hrapavosti, napr. od 3 do 4. Suprotno tome, morska
povrina ima nisku klasu hrapavosti, najee 0. Kao rezultat uticaja konguracije terena
mogu nastati lokalne promene brzine vetra, tzv. tunel efekat i brdski efekat.
Tunel efekat je pojava poveanja brzina vetra, kada vazdune mase prelaze preko
planinskih perevoja, a nastaje zbog znaajnih redukcija strujnih vazdunih povrina.
Brdski efekt se objanjava injenicom da se vazduh komprimira kad vetar struji pre-
ma brdu, to dovodi do uzlaznog toka vetra uz poveanje njegove brzine.
Promenljivost brzine vetra na nekoj lokaciji moe se izraziti grakim putem koristei
tzv. Weibull distributivnu krivu, koja graki pokazuje verovatnou pojave odreene
brzine vetra.
Slika 3. Primer Weibull distributivne krive
Detaljan prikaz vetropotencijala za neku lokaciju, ili ire, daje atlas ili karta vetrova.
Izrada atlasa vetrova skup je i komplikovan postupak koji obuhvata unos svih moguih
komponenti koje utiu na ponaanje vetra. Topograja terena se ucrtava pomou satelita
i kompjuterskih programa. Detaljan atlas vetrova prikazan je na sledeoj slici, izraen je
za podruje Zapadne Evrope, gde postoji viegodinja tradicija merenja brzina vetrova,
smera i slino.
Slika 4. Evropska karta vetrova
PRINCIP KONVERZIJE ENERGIJE VETRA U ELEKTRINU
Kod pretvaranja kinetike energije vetra u mehaniku energiju (okretanje vratila gen-
eratora) iskoriava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu. Albert Betz, nemaki
ziar dao je jo davne 1919. godine zakon energije vetra, a koji je publikovan 1926.
godine u knjizi Wind-Energie. Njime je dat kvalitativni aspekt znanja iz mogunosti
iskoriavanja energije vetra i turbina na vetar. Njegov zakon kae da moemo pretvoriti
manje od 16/27 ili 59% kinetike energije vetra u mehaniku energiju pomou turbine
na vetar. 59% je teoretski maksimum, a u praksi se moe pretvoriti izmeu 35% i 45%
energije vetra.
Postoji nekoliko reenja s obzirom na nain kako se energija vetra pretvara u elektrinu
energiju:
vetroelektrane s indirektnim pogonom ; vetroelektrane s tri lopatice, vratilom i
multiplikatorom spojene s generatorom koji dalje predaje energiju preko trans-
formatora u elektrinu mreu i
vetroelektrane s direktnim pogonom , sa direktnom vezom izmeu lopatica i gen-
eratora tj. nemaju multiplikator a elektrinu energiju u mreu predaju pomou
frekventnog pretvaraa i transformatora.
Generatori mogu biti asinhroni kavezni s dve brzine, ili kliznokolutni s dvostrukim
napajanjem, kao i sinhroni s elektrinom pobudom ili s permanentnim magne-
tom.
Slika 5. Uoptena ema vetroelektrane prikljuene na elektrinu mreu
Regulacija snage vetroelektrane vri
se zakretanjem lopatica (pitch) i bez
zakretanja lopatica (stall). Vetroelek-
trane sa zakretanjem lopatica imaju
prednost jer se opseg iskoriavanja
energije vetra poveava, a racional-
nija je i upotreba radi naglih promena
vetra, a time se reavaju i neki drugi
problemi.
1. Elisa (lopatica) 2.Kapa sa elise 3. Mo-
gunost okretanja 4. Konica 5. Osovina
male brzine 6. Menja 7. Generator 8.
Kontroler 9. Anemometar 10. Vetrokaz
11. Korpa vetroturbine 12. Osovina velike
brzine 13. Pogon za skretanje 14. Motor
skretnog sistema 15. toranj
Slika 6. Delovi vetroagregata
Radi lake analize mogunosti primene vetroturbina, u literaturi se spominju razliite
podele. Izdvajaju se osnovne podele sistema u kojem rade manje vetroturbine:
- prema nainu rada
samostalni rad ili
sprega s drugim izvorima energije
- prema sistemima u kom rade manje vetroturbine
samostalna mrea
sprega s drugim pretvaraima energije (hibridni sistemi)
prikljuak na javnu elektromreu
- prema nameni
proizvodnja elektrine energije za opte potrebe
crpljenje vode
snabdevanje elektrinom energijom navigacijskih, telekomunikacijskih i signalnih
ureaja
ostale namene (desalinizacija morske vode, katodna zatita, pravljenje leda i sl.).
U sledeoj tabeli dat je jedan primer kategorizacije VT kao smernica prilikom izbora
VT. Pojedina kategorija odreena je nazivnom snagom generatora u kW kao intervali
potencija broja 10.
Tabela 1. Primer kategorizacije vetroturbina
KATEGORIJA
VETROTURBINE
VELIINA
VETRO-TURBINE
SNAGA
VETROTURBINE kW
INTERVAL SREDNJE
BRZINE m/s
mikro manja < 1 <5
mini manja 1 - 10 5 - 6
male vea 10 - 100 6 - 7
srednje vea 100 - 1000 7 - 8
velike vea >1000 >8
Kolona veliine opisuje vetroturbine prema gabaritima, nainu postavljanja i ener-
getskom doprinosu. Interval srednje brzine predstavlja iznose srednje godinje brzine na
osi vetroturbine ispod kojeg nije preporuljivo ugraditi vetroturbine odreene katego-
rije.
Tabela 2.. Primer kategorizacije vetroelektrana
KATEGORIJA
VETRO-
ELEKTRANE
VELIINA
VETRO-
ELEKTRANE
SNAGA VETRO-
ELEKTRANE
MW
KATEGORIJA VETROTURBINE
ZA UGRADNJU U
VETROELEKTRANE
mini manja < 1 mini mala - -
mala manja 1 - 10 - mala
sred-
nja
velika
srednja vea 10 - 100 - -
sred-
nja
velika
velika vea >100 - - - velika
U tabeli 2. dat je primer kategorizacije vetroelektrane preme kriterijumu instalirane
snage po istoj metodologiji kao i za vetroturbine.
Ekonomika vetroelektrana
Kako je prag startne brzine korisnog rada vetrogeneratora relativno visok, oigledno
je da je njihova lokacija, s obzirom na intenzitet vetra i verovatnou pojave vetrovitih
dana, osnovni faktor ekonominog korienja.
esto su vetrovite oblasti dosta udaljene od naselja i adekvatno razvijenih distribu-
tivnih mrea, pa na ekonomiju elektrana na vetar dosta utiu i trokovi njihove integracije
u elektroenergetski sistem. Na sledeoj slici prikazan je odnos izmeu cene proizvodnje el.
energije u vetroelektrani i snage vetroelektrane.
Pogonski trokovi vetrogeneratora su neznatni. Uestvuju u ukupnoj ceni proizvedene
energije sa samo oko 10% (nema trokova goriva, ve postoje samo trokovi odravanja,
personala, taksa, osiguranja, poreza i drugih administrativnih izdataka).
Zavisno od broja vetrovi-
tih dana i brzina vetra iznad
praga korisnog rada vetroge-
neratora (izmeu 4 i 5 m/s, ili
izmeu 14,4 i 18 km/h), ve
sada je u nekim zemljama nji-
hova proizvodna cena (reda 6
c/kWh za eksploatacioni vek
15 20 god.) konkurentna
ceni elektrana na fosilna gori-
va, dok su specine investicije,
osim za gasnoturbinske termo-
elektrane, neto manje (oko
1000 1500 USD/kW).
Slika 7. Odnos cene proizvodnje elektrine energije u
vetroelektrani i snage vetroelektrane
Cena jenog vetroagregata snage 1MW je oko jedan milion eura, koliko kota i in-
stalacija 1MW u prosenoj termoelektrani na ugalj. Za razliku od termo i hidroelektrana
vetroelektrane se grade veoma brzo, za svega nekoliko meseci. Nemaka je, na primer, u
poslednje etiri godine izgradila preko 8000 MW vetrogeneratora, to odgovara snazi
svih hidro i termo elektrana u Srbiji. Vek trajanja vetroelektrane je oko 25 god. Ipak, cena
proizvedene elektrine energije iz prosenog vetroagregata je jo uvek skuplja od cene
kWh iz konvencionalnih elektrana. Prosean vetroagregat od 1MW instalisane snage
proizvede elektrine energije na godinjem nivou duplo manje nego 1MW instalisane
snage u hidroelektrani, odnosno oko tri puta manje nego u prosenoj termoelektrani i oko
3,5 puta manje nego ista instalisana snaga u nuklearnoj elektrani. Osim toga, proizvodnju
vetroelektrane diktira vetar, dok u akumulacionim hidroelektranama upravljanje proiz-
vodnjom se vri na osnovu zahteva trita. Na jako vetrovitim lokacijama, ija je srednja
godinja brzina vea od 7m/s, vetroelektrane mogu biti i ekonominije od komercijalnih
izvora ali su takve povoljne lokacije relativno retke.
Smatra se da e vetroelektrane po ceni proizvedenog kWh biti u potpunosti konku-
rentne konvencionalnim izvorima kada se u cenu proizvodnje elektrine energije ukljui i
uticaj na ivotnu sredinu. Za proizvodnju 1 kWh u prosenoj termoelektrani na lignit se
potroi oko 1,5 do 2 kg uglja pri emu se u atmosferu oslobodi oko 1 kg ugljen-dioksida
(CO
2
) i oslobodi oko 2 kWh toplotne energije koja se rasipa u okolinu i lokalno zagreva
reku i atmosferu. CO
2
je uz vodenu paru najvei uzronik globalnog zagrevanja (efekta
staklene bate). Prema sporazumu iz Kjota svaki kilogram CO
2
koji se emituje u atmosferu
ima svoju cenu i ti takozvani eksterni trokovi mogu poveati trokove proizvodnje 1 kWh
elektrine energije u termoelektranama i do 200%.
Prednosti i nedostaci vetroenergetike
Kao dobre strane iskoriavanja energije vetra istiu se visoka pouzdanost rada po-
strojenja, nema trokova za gorivo i nema zagaivanja okoline. Loe strane su visoki
trokovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne moe se garantovati isporuivanje ener-
gije). Za domainstva vrlo su interesantne male vetrenjae snage do nekoliko desetaka
kW. One se mogu koristiti kao dodatni izvor energije ili kao primarni izvor energije u
udaljenim podrujima. Kad se koriste kao primarni izvor energije nuno im se dodaju ba-
terije (akumulatori) u koje se energija sprema/skladiti kad se generie vie od potronje.
Velike vetrenjae esto se instaliraju u park vetrenjaa i preko transformatora spajaju na
elektrinu mreu.
Na pogodnim lokacijama se grupie obino vie vetroagregata koji ine vetroelektra-
nu. Vetroelektrana moe imati i nekoliko stotina vetroagregata i snagu preko 300 MW.
Grade se na kopnu (onshore wind farm), ali i u priobalnom pojasu plitkih mora (offshore
wind farm) gde duvaju jaki i stabilni vetrovi. Primeri onshore i offshore vetroelektrana
prikazani su na sledeim slikama.
Prednosti povezivanja vetrogenerato-
ra u celinu su nia cena razvoja lokacije,
jednostavnija interkonekcija sa EES-om i
centralizovan pristup upravljanju i odra-
vanju. Problem koji nastaje u vezi sa gru-
pisanjem vetroagregata, vezan je za opti-
malno razmetanje vetroagregata kako bi
njihov uinak bio maksimalan. Optimalna
rastojanja izmeu vetroagregata prika-
zana su na sledeoj slici., gde je D prenik
vetroturbine.
Jedan od najnepovoljnijih aspekata ve-
troelektrane jeste taj to imaju varijabilnu
i stohastiku proizvodnju (proizvodnju koja
se ne moe predvideti). Zbog ovog razlo-
ga ne bi trebalo da udeo vetroelektrana
pree 10% u snazi svih elektrana elek-
troenergetskog sistema. Udeo ovih elek-
trana mogue je poveati ako se osigura
akumulisanje energije. Neka od moguih
reenja jesu kombinovanja vetroelektrana
sa pumpno-akumulacionim postrojenjima
ili solarnim elektranama. Viak elektrine
energije dobijene iz vetrogeneratora mo-
gue je iskoristiti za kompresiju vazduha
koji se zatim uskladiti u nadzemnim ili
podzemnim rezervoarima. U pogodnom
trenutku taj se vazduh moe iskoristiti za pokretanje turbina. Na ovaj nain postie se vre-
menska nezavisnost izmeu proizvodnje elektrine energije u elektro-energetskom sistemu
i potronje potroaa. Meutim ni jedno od ovih reenja nije povoljno jer trokovi izgrad-
nje elektrana drugih tipova uz elektranu
na vetar ili trokovi uskladitenja energije
mogu biti vei od trokova izgradnje same
vetroelektrane.
Problemi koji se jo javljaju u vezi sa
radom vetroelektrana jesu buka pri prola-
sku krila kroz zavetrinu stuba i buka koju
prave lopatice pri kretanju kroz vazduh,
ometanje elektromagnetnih talasa, me-
hanike vibracije, zauzimanja povrine
zemljita. Iako velike vetroturbine rotira-
ju veoma sporo javljaju se ikeri suneve
Slika 8. Vetroagregati na kopnu
(onshore wind farm)
Slika 9. Vetroagregati u probalnom pojasu
(offshore wind farm)
Slika 10. Optimalna rastojanja izmeu
vetroagregata
svetlosti, tj. pojavljivanje i iezavanje senki to moe biti veoma uznemiravajue za ljude
koji ive u blizini vetroturbina. Nova tehnoloka reenja na polju vetroenergetike iz dana
u dan znatno smanjuju probleme vezane za eksploataciju vetroelektrana.
Budunost vetroenergetike
Prognoze razvoja vetroenergetike su vrlo optimistike i u svim varijantama predstav-
ljaju vetroelektrane kao vrlo bitan izvor elektrine energije u budunosti. Takve prognoze
su realne jer je vetar neiscrpan energent, a njegov potencijal viestruko prevazilazi glo-
balne potrebe za elektrinom energijom. Ipak, vetar e, zbog svoje nepredvidive (sto-
hastike) prirode imati ogranien udeo u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Prema
studiji izvodljivosti Wind Force 12, koju je nansirala i sprovela Evropska Unija, uee
vetroelektrana u globalnoj svetskoj proizvodnji elektrine energije u 2020. godini se pro-
cenjuje na 12%.
Iskoriavanje energije vetra najbre je rastui segment proizvodnje energije iz ob-
novljivih izvora. U zadnjih nekoliko godina znatno je poboljana tehnologija, a naroito
turbine na vetar.
Najbolji primer je nemako trite turbina na kome se prosena snaga od 470 kW
1995. godine poveala na 1 280 kW 2001. godine. Ovo poveanje snage postiglo
se odgovarajuim poveavanjem veliine turbina gonjenih vetrom. Trenutno su u razvoju
turbine koje e moi generisati snagu izmeu 3 i 5 MW. Neki proizvoai ve su pred-
stavili svoje prototipove u tom razredu snage (nemaka rma Enercon trebala bi proiz-
vesti turbinu snage 4,5 MW).
Nemaka je trenutni lider u proizvodnji elektrine energije iz vetra sa 8 750 MW, a
to je vie od jedne treine ukupno instalirane snage vetrenjaa u svetu. Toliko instaliranih
vetrenjaa u Nemakoj rezultat je politike nemake vlade koja podsticajnim merama
pomae instalaciju novih kapaciteta. Zbog toga se u 2001. godini ukupno instalirana
snaga poveala za 43,7%. U paniji, Danskoj i Italiji takoe raste instalirani kapacitet.
Od sveukupne proizvodnje elektrine energije Danska dobija 14% od vetra i dalje ubr-
zanim tempom gradi nove kapacitete. Namera Danske je da takvim pristupom do 2030.
godine 50% energetskih potreba domainstava zadovolji iskoriavanjem energije vetra.
U SAD-u je trenutno instalirano 6 374 MW vetrenjaa. Tako mala instalirana snaga u
privredno najjaoj zemlji sveta rezultat je tradicionalnog amerikog oslanjanja na fosilna
goriva.
Evropska Unija i SAD izradile su atlase svojih vetropotencijala za brzine vetrova na 45
metara iznad povrine zemlje. Iz tih karata moe se videti da je jedna etvrtina povrine
Evropske Unije idealna za instaliranje vetrenjaa. Danska meri svoje potencijale vetra jo
od 1979. godine. Rezultat toga je da Danska danas ima najpreciznije informacije o vetru,
a to korist za postavljanje novih vetrenjaa. Sjedinjene Amerike Drave uloile su golema
sredstva u izradu atlasa potencijalne energije vetra za sva svoja podruja. Gotovo 50 %
ukupne povrine SAD-a izuzetno je povoljno za korienje energije vetra.
Slika 11. Godinje instalirani kapaciteti vetroelektrana u Evropi
Uz geografsko pozicioniranje vetroelektrana, vrlo je bitna i visina tornjeva. Na veoj
visini vee su brzine vetrova, vie je vetra, ali i konstrukcija koja nosi vetroelektranu je
skuplja. Za svakih 10 metara visine tornja cena se uveava za 15 000 dolara. Vee
turbine davae vie energije, ali zato razliiti prenici zahtevaju veu visinu tornja, a oni
diktiraju veu ili manju snagu turbine. Tako e za snagu turbine od 225 kW rotor imati
raspon 27 metara, za 600 kW 43 metra, a za 1 500 kW 60 metara. Danas se smatra
da je potreban minimum brzine vetra od 25 km/h. U novije vreme grade se vetroelek-
trane od nekoliko megavata, poput one koja je krajem 1999. godine putena u rad u
Danskoj. NEG Micon vetroelektrana od 2 MW ima rotor prenika 72 metra i nalazi se na
68 metara visokom tornju.
Osim Nemake, kretanja u svetskoj energetici s vetroelektranama iskoristilo je nekoliko
evropskih zemalja (panija, Danska, Austrija) i za restruktuiranje vlastite metalne industri-
je i privredni rast elektroindustrije - uz znaajno novo zapoljavanje.
Trite vetroelektrana danas u svetu raste po stopi veoj od 30% godinje i zapoljava
preko 70 000 ljudi (Evropa 40 000, a od toga samo panija 17 000). Takav znaajan
rast rezultat je ne samo osmiljene politike vlada navedenih zemalja, ve i obaveza iz
Kyoto protokola, koji je, potpisivanjem Rusije, stekao uslove za usvajanje, kao i ulaganja
meunarodnih nansijskih fondova koji podstiu primenu OIE. panska iskustva govore da
gradnja opreme i montaa vetroelektrana donosi 15-20 radnih mesta po 1 MW instali-
rane snage godinje. Godine 2002. u toj se zemlji poslovima vezanim uz ovaj oblik OIE
bavilo 350 rmi od kojih etiri integratora koji deluju i izvan nacionalnih granica
Finska nacionalna energetska strategija predvia da samo kombinacija razliitih go-
riva i tehnologija moe stvoriti jaku konkurenciju koja e rezultirati niskom cenom energije
i otvoriti nove mogunosti za budunost. Upravo su nska poduzea izgradila prvu ve-
troelektranu snage 1 MW (s ABB-ovim generatorom, METSO reduktorom, Rentaruuskim
steel tornjem, SSP-pitch regulacijom, MITA upravljanjem i EUROS turbinom).Trenutno je
stanje takvo da nska preduzea proizvode komponente za vetroelektrane u vrednosti
od 170 mil. . Zaposleno je 1 300 radnika s tendencijom godinjeg porasta realizacije
od 30-50%. Do 2010. planira se poveanje instalirane snage s 38 MW na 500 MW i
porast zaposlenosti na 10 000 ljudi. Od izuzetne je vanosti napomenuti da su trokovi
razvoja iznosili 1,2 mil. , od ega je 20% snosila National Technology Agency. Trokovi
izgradnje iznosili su 1 mil. , a 40% je pokrilo Ministarstvo industrije (udeo nskog rada
i opreme iznosio je 70%).
Vezivanje vetroagregata na mreu
Na lokacijama koje omoguavaju tehniki i ekonomski opravdanu eksploataciju vetra
grade se vetroelektrane. Vie vetroagregata grupie se u celinu. Instalisana snaga tako
formirane vetroelektrane moe biti od nekoliko MW do nekoliko stotina MW. Mogu se
graditi u priobalnom plitkom moru (offshore) ili na kopnu (onshore). Prostorni raspored ve-
troagregata u okviru vetroelektrane zavisi od konguracije terena i dominantnog pravca
duvanja vetra. Svaka vetroturbina uzrokuje smanjenje brzine vetra i poveanje njegove
turbulentnosti, tako da turbina u njenoj zavetrini ima vetar manje brzine i loijeg kvaliteta.
Ta pojava se naziva efekat zavetrine (njake efekat). On je izraeniji kod veih turbina.
Smanjenje negativnog uticaja zavetrine postie se poveanjem rastojanja izmeu vetro-
turbina na liniji dominantnog pravca duvanja vetra, odnosno optimizacijom njihovog ra-
sporeda u okviru vetroelektrane. Optimizacija se vri pomou posebno razvijenih softvera
za tu namenu. Tipino rastojanje izmeu vetroturbina u okviru elektrane je 5 do 7 duina
prenika rotora turbina. U pogledu zauzimanja prostora na 1 km
2

mogu se postaviti ve-
troagregati ija je ukupna snaga (10 do15) MW.
Vetroagregati se u okviru vetroelektrane povezuju na zajednike sabirnice kablovskim
vodovima da bi se izbegao uticaj atmosferskih prenapona. Koriste se razliite jedno-
polne eme za povezivanje vetroagregata koje zavise od veliine vetroelektrane i pro-
stornog rasporeda vetroagregata. Vetroelektrana se na prenosnu ili distributivnu mreu
vezuje pomou energetskog transformatora. Transformator je obino mesto razgranienja
izmeu nadlenosti vlasnika vetroelektrane i vlasnika prenosne ili distributivne mree.
Naponski nivo mree na koju se vezuje vetroelektrana zavisi od instalisane snage
vetroagregata u njoj. Vee vetroelektrane se direktno prikljuuju na visokonaponsku pre-
nosnu mreu, dok se usamljeni vetroagregati i manje vetroelektrane prikljuuju na distri-
butivnu srednjenaponsku mreu.
Da bi se neki vetroagregat ili vetroelektrana prikljuili na distributivnu mreu treba
da zadovolje propisane tehnike uslove za prikljuenje (svaka elektroprivreda propisu-
je tehnike uslove o prikljuenju vetroagregata na distributivnu mreu). Elektoprivreda
Srbije je u maju 2003. godine, u vidu preporuke, donela Osnovne tehnike zahteve za
prikljuenje malih elektrana na mreu Elektrodistribucije Srbije. Preporuke se odnose na
sve male elektrane (hidroelektrane, vetroelektrane, solarne elektrane, termoelektrane na
biomasu itd.) snage do 16 MVA koje se prikljuuju na distributivnu mreu napona 0,4 kV,
10 kV, 20 kV ili 35 kV. Osnovni uslovi prikljuenja su u navedenoj preporuci denisani kroz
etiri kriterijuma:
1) kriterijum dozvoljene snage male elektrane;
2) kriterijum ikera;
3) kriterijum dozvoljenih struja viih harmonika;
4) kriterijum snage kratkog spoja.
Osim nacionalnih propisa postoje i meunarodne preporuke (IEC) koje preciziraju us-
love i sve bitne tehnike aspekte prikljuivanja vetroagregata na elektrinu mreu.
Uklapanje vetroagregata u EES
Vetar je stohastike prirode, pa je i snaga vetroagregata stohastina veliina. Velike
varijacije generisane snage stvaraju probleme u planiranju proizvodnje, naponskim vari-
jacijama i stabilnosti rada, kako vetroagregata tako i celog elektroenergetskog sistema
(EES-a).
Nepredvidljivost proizvodnje elektrine energije u veteroagregatima ograniava nji-
hovo maksimalno procentualno uee u proizvodnji nekog EES-a i zahteva poveanje
regulacione rezerve u EES-u. Pogodno je da u EES-u sa vetroelektranama postoje reverzi-
bilne hidroelektrane ili gasne termoelektrane sa rezervoarima vazduha pod pritiskom.
Razvoj dugorone i kratkorone prognoze vetrovitosti je od velikog znaaja za pouzdano
planiranje proizvodnje u EES-ima sa snanim vetroelektranama.
U pogledu stabilnosti kritini su vetroagregati prikljueni na slabu distributivnu mreu.
Problemi stabilnosti i naponskih prilika se moraju analizirati pri projektovanju elektrane
na vetar. Mora se analizirati potreba izgradnje elektine mree na koju se prikljuuju
vetroagregati. Po potrebi, treba predvideti kompenzaciona postrojenja (statika ili di-
namika) koja bi generisala reaktivnu energiju u vetroelektranama, ime bi se poboljali
naponi. Vetroagregati i njihov upravljaki sistem vrlo su osetljivi na naponske ikere, te je
stabilnost napona neophodna i za sam rad vetroagregata. Prikljuenjem vetroagregata
na distributivnu mreu ona postaje aktivna (gubi radijalnost), pa se koncept relejne zatite
u distributivnoj mrei menja.
Pored problema vezanih za tranzijentnu i naponsku stabilnost, prisutan je i problem
generisanja viih harmonika napona i struja kao posledica rada energetskih pretvaraa
(invertora) preko kojih su vetroagregati prikljueni na mreu. Meutim, on je kod savre-
menih vetroagregata prevazien konstrukcijom invertora i upotrebom ltara viih harmo-
nika.
ENERGETSKI POTENCIJAL VETRA U SRBIJI
U Srbiji nisu sprovedena opsenija namenska merenja vetra u cilju odreivanja global-
nog vetropotencijala. Analizirajui mapu vetrova Srbije koju je formirao hidrometeoroloki
zavod bive SFRJ vetrovi u Srbiji su slabiji nego u Danskoj tako da iako imamo skoro
dvostuko veu povrinu moe se proceniti da je tehniki iskoristiv vetropotencijal na tritoriji
Srbijr oko: P = 20 GW = 20.000 MW. Ministarstvo za ekonomiju Nemake je u studiji o
vetroenergetskom potencijalu kopnenih vetrova u Nemakoj iznelo podatak da je ukupni
iskoristivi vetropotencijal kopnenih vetrova u Nemakoj oko 64.000 MW instalisane snage
vetrogeneratora.
Analizirajui vetrove Nemake i Srbije moe se konstatovati da su intenziteti srednjih
godinjih brzina vetrova jako slini. Pod pretpostavkom da su brzine vetrova u Srbiji 10
do 20% manje nego u Nemakoj, moe se usvojiti da je vetroenergetski potencijal manji
za 40% to uzimanjem u obzir i povrine Srbije dovodi do vrednosti od: P = 11 GW =
11.000 MW. Dakle, na osnovu uporednih analiza moe se zakljuiti da je globalni tehniki
iskoristiv vetroenergetski potencijal u Srbiji:
P = [8 15] GW = [8.000 15.000] MW,
odnosno, ako bi vetrogeneratori radili sa faktorom iskoricenja od 20% mogli bi proizvesti
elektrinu energiju od 17.500 GWh/god. ili 17,5 TWh/god.
Osnovni tehniki problem integracije vetrogeneratora u elektroenergetski sistem je
sadran u samoj prirodi vetra. Vetar kao stohastiki izvor ima mali stepen kompatibilnosti
pa se javljaju problemi u planiranju i regulaciji elektroenergetskih sistema koji imaju veliko
procentualno uee vetrogeneratora u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Prema
studijama koje su se bavile analizom maksimalnog uea vetrogeneratora u ukupnoj pro-
izvodnji prosenog EPS-a , pokazalo se da je tehniki maksimum uea vetrogeneratora u
ukupnoj globalnoj proizvodnji elektrine energije oko 20%. Ovaj stepen participacije ve-
trogeneratora podrazumeva postojee konguracije elektrenergetskih sistema. Pojaan-
jem interkonekcije i izgradnjom akumulacionih sistema ovaj procenat se moe poveati.
Postojanje reverzibilne hidrolektrane Bajina Bata omoguava preuzimanje vika elek-
trine energije u uslovima pojaanog vetra odnosno proizvodnje vetrogeneratora. Ta-
koe, stabilni hidropotencijali (erdapske hidroelektrane) mogu da obezbede ekasnu
regulacionu rezervu i time stabilan rad sistema i u uslovima velike varijacije u proizvod-
nji vetrogeneratora. Dakle, postojea struktura elektrinog proizvodnog sistema u Srbiji
omoguava ukljuenje vetrogeneratora u elektroenergetski sistem. to se tie prenosnog
sitema, on bi prikljuenjem vetrogeneratora bio u znaajnoj meri rastereen jer se vetro-
generatori prikljuuju po pravilu na distributivne sisteme. Osim rastereenja bili bi smanjeni
i gubici u prenosnoj mrei na raun decentralizacije proizvodnje. Obzirom da je vetar
stohastiki izvor, vano je analizirati u kojoj meri se poklapaju godinje uktuacije vetra i
zahtevi potroaa za elektrinom energijom.
U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora:
1. Istoni delovi Srbije - Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh
itd. U ovim regionima postoje lokacije ija je srednja brzina vetra preko 6 m/s.
Ova oblast prostorno pokriva oko 2000 km2 i u njoj bi se perspektivno moglo
izgraditi oko 2000 MW instalisane snage vetrogeneratora.
2. Zlatibor, abljak, Bjelasica, Kopaonik, Divibare su planinske oblasti gde bi se
merenjem mogle utvrditi pogodne mikrolokacije za izgradnju vetrogeneratora.
3. Panonska nizija, severno od Dunava je takoe bogata vetrom. Ova oblast pokri-
va oko 2000 km2 i pogodna je za izgradnju vetrogeneratora jer je izgraena
putna infrastruktura, postoji elektrina mrea, blizina velikih centara potronje
elektrine energije i slino. U perspektivi bi se u ovoj oblasti moglo instalirati oko
1500 do 2000 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta.
ENERGIJA IZ
BIOMASE I BIOGASA
BIOMASA
Biomasa je organska materija ivotinjskog ili biljnog porekla koja se pomou razliitih
procesa pretvara u upotrebljivu energiju. Biomasu sa stanovita energetskog iskorienja
delimo u tri osnovne grupe:
Biomasa pogodna za spaljivanje;
Biomasa pogodna za izradu biogoriva;
Biomasa pogodna za izradu biogasa.
Energija iz biomase dolazi u vrstom, tenom (npr. biodizel, bioetanol, biometanol)
i gasovitom stanju (npr. biogas, gas iz rasplinjavanja/gasikacije biomase i deponijski
gas).
Energija biljnog porekla predstavlja, procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu en-
ergiju kojom se svetlost transformisala u hemijsku energiju. U toku fotosinteze biljke koriste
ugljen dioksid iz vazduha i vode u cilju stvaranja ugljenih hidrata, koji predstavljaju os-
novne gradivne elemente biomase. Na ovaj nain se svetlosna odnosno suneva energija
akumulira u hemijskim vezama strukturnih komponenti biomase. Ova energije moe se
eksploatisati na razne naine. Sa druge strane, osnovni izvor biomase ivotinjskog porekla
je prirodni teni stajnjak.
Upotreba biomase ili goriva i otpadnih materija dobijenih iz biomase kao izvora
energije zahteva njihovo sagorevanje i oslobaanje toplote koja pokree generatore
elektrine energije. Energija akumulirana u biomasi je hemijske prirode pa u njenoj ek-
sploataciji nema prekida rada, kao to je to sluaj sa solarnom ili energijom vetra. Sa
ovog aspekta, biomasa ima vie karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih izvora, sa
razumljivim razlogom jer su fosilna goriva ustvari fosilni oblik biomase.
Istorijski gledano, biomasa je bila osnovni izvor energije za oveanstvo, uglavnom u
obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje hrane, dok su industrijskom revo-
lucijom primat preuzela fosilna goriva. I pored toga biomasa danas uestvuje sa 15% u
ukupnoj potronji energije, a znaajno je da je ovaj udeo znatno vei u zemljama u razvoju
nego u industrijalizovanim zemljama. Jedan od najbitnijih faktora koji odreuju poten-
cijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji, predstavlja jaka konkurencija koja postoji
izmeu vrednosti biomase i zemljita neophodnog za njen uzgoj, to nije sluaj sa ostalim
obnovljivim izvorima.
Biomasa moe da se koristi kao hrana, ubrivo, za proizvodnju papirnih vlakana i kao
gorivo. ak i meu derivatima biomase postoji konkurencija koja moe da smanji njen
znaaj kao potencijalno gorivo: stajnjak je vano ubrivo, papir moe da se reciklira,
ljuspice pamuka mogu da se koriste u naftnim buotinama, piljevina moe da se koristi
kao zatitini sloj plodnog zemljita, a otpadne masti iz restorana kao hrana za domae
ivotinje. Iako mnogi strunjaci smatraju da biomasa moe da se uzgaja iskljuivo za en-
ergetske potrebe, njihova dvostruka ili viestruka uloga se ne moe zanemariti ukljuujui i
ulogu sekundarnih proizvoda etve.
Koncept upotrebe biomase obuhvata veliki broj izvora kao to su:
Poljoprivredni otpaci: slama, lie, delovi voaka, itd.
Poljoprivredne itarice kao to su razliite vrsta eerne repe, eerna trska,
kukuruz, itd.
Energetske itarice: itarice koje brzo rastu ko to su repa, krompir i drvee kao
to su vrba ili hibridni platan, itd.
umski otpaci: neiskorieno drvo, ostaci klada i panjeva, polu divlje drvee,
itd.
Industrijski otpad: industrije koje prozvode organski otpad, kao to je sluaj sa
industrijom pia, prehrambena industrija i sl.
Gradski otpad: iako ovaj tip otpada esto sadri toksine materijale, kao to su
hemijski obraivano drvo, baterije koje sadre ivu i druge opasne materije, ima
otpada kao to su papir i biljni ostaci koji se mogu iskoristiti kao izvor biomase.
Hemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvornih materija, mada se prosean
sastav uglavnom sastoji od 25% lignina i 75% ugljenih hidrata odnosno eera. Lignin se
sastoji od molekula, razliitih od molekula eera, povezanih u tanke ploaste strukture.
Ugljeni hidrati se formiraju od molekula eera povezanih u dugake lance ili polimere,
kao to su celuloza ili polu-celuloza. Figurativno reeno, sastav biljaka je takav da celuloza
predstavlja strukturu, a lignin cement.
Glavna prednost u korienju biomase kao izvora energije su obilni potencijali, ne
samo u tu svrhu zasaene biljne kulture ve i otpadni materijali u poljoprivrednoj i preh-
rambenoj industriji. Gasovi koji nastaju korienjem biomase mogu se takoe iskoristiti u
proizvodnji energije. Prednost biomase u odnosu na fosilna goriva je i neuporedivo manja
emisija tetnih gasova i otpadnih materija. Rauna se da je optereenje atmosfere s CO
2
pri korienju biomase kao goriva zanemarivo, budui da je koliina emitovanog CO
2
prilikom izgaranja jednaka koliini apsorbovanog CO
2
tokom rasta biljke - ukoliko su sea
i prirast drvne mase u odrivom odnosu 1 hektar umskih povrina godinje apsorbuje
jednaku koliinu CO
2
koja se oslobaa izgaranjem 88 000 litara lo ulja ili 134 000 m3
prirodnog gasa.
Korienje biomase omoguava i zapoljavanje (otvaranje novih i zadravanje postojeih
radnih mesta), poveanje lokalne i regionalne privredne aktivnosti, ostvarivanje dodatnog
prihoda u poljoprivredi, umarstvu i drvnoj industriji kroz prodaju biomase-goriva (procen-
juje se da je u 2005. godini na poslovima proizvodnje biomase i njenog korienja za energiju
na podruju Evropske Unije bilo zaposleno preko pola miliona ljudi).
Neke vanije karakteristike koje podravaju upotrebu biomase u energetskoj industriji
su:
Prevencija erozije
Smanjenje opasnosti od poara
Zatita ivotinjskog i biljnog sveta i drugih komponenti njihovih raznolikosti
Manja emisija tetnih materija iz generatora elektrine energije koji koriste
biomasu kao gorivo, u poreenju sa slinim tehnologijama koje koriste fosilna
goriva
Redukcija gasova koji proizvode efekat staklene bate
Otvaranje novih radnih mesta
Ekonomske koristi u ruralnim sredinama
Tehnologije proizvodnje energije iz biomase
Postoje razni naini da se iz biomase dobije energija. Upotrebljava se iskljuivo umska
biomasa (ostaci i otpad nastali redovnim upravljanjem umama, razreivanje i ogrevno
drvo) i biomasa iz drvne industrije (ostaci i otpad pri struganju, bruenju, blanjanju -gorivo u
vlastitim kotlarnicama, sirovina za proizvode, briketi i peleti - nastaju sabijanjem, odnosno
presovanjem usitnjene drvne biomase u rasutom stanju radi transporta i automatizacije
loenja, i dr. - jeftinije i kvalitetnije gorivo od umske biomase). Pri obradi drveta gubi se
oko 35 - 40% od ulazne sirovine u procesu proizvodnje, a koliina otpada za neke proizvode
kao to su parketi iznosi i do 65%.
Biomasa se moe direktno pretvarati u energiju jednostavnim sagorevanjem (izgaran-
jem) te se tako proizvesti pregrejana vodena para za grejanje u industriji i domainstvima
ili za dobijanje elektrine energije u malim termoelektranama. Takva postrojenja kao gori-
vo koriste drvni otpad iz umarstva i drvne industrije, slamu i druge poljoprivredne ostatke,
kao i komunalni i industrijski otpad.
Proces sagorevanja se sastoji iz 4 koraka:
1. zagrevanje i suenje,
2. destilacija (isparavanje) isparljivih sastojaka piroliza,
3. izgaranje isparljivih sastojaka,
4. izgaranje vrstog ugljenika .
Slika 1. Tehnologije proizvodnje energije iz biomase
Potencijali korienja biomase u Srbiji
Izmeu ratara, stoara, tehnologa, mainaca, ekonomista i ostalih potencijalnih koris-
nika biomase postoje oprena miljenja u koje svrhe bi se mogla najkorisnije upotrebiti
biomasa. Ratari smatraju da najvei deo biomase treba zaorati i na taj nain poveati
plodnost zemljita, stoari smatraju da treba biomasu koristiti za prostirku i proizvod-
nju stone hrane, i sa stajnjakom poveati plodnost zemljita, tehnolozi smatraju da od
biomase treba proizvoditi alkohol, termiari smatraju da biomasu treba koristiti za proiz-
vodnju toplotne energije, itd. Kako pomiriti sve ove struke. Poznato je da biomase ima u
ogromnim koliinama, da se obnavlja svake godine i da se neracionalno koristi. Najee
se spaljuju velike koliine biomase na njivi, to je zakonom zabranjeno. To znai da za sve
privredne delatnosti postoje dovoljne koliine biomase.
Mogao bi se napraviti kompromis da se 1/4 biomase zaorava ili kroz prostirku vraa
njivi, od 1/4 proizvodi stona hrana, 1/4 koristi za grejanje objekata i 1/4 za ostale
svrhe (u industriji alkohola, nametaja, graevinskog materijala, papira, ambalae,
kozmetikih sredstava i dr.).
Tabela 1. -: Potencijalne koliine biomase u Srbiji
Red.
br.
Kultura
Povrina
(103 ha)
Prinos
proizvoda
(t/ha)
Odnos
mase
Ukupno
biomase
(103 t)
1. Penica 850 3,5 1:1 2,975
2. Jeam 165 2,5 1:1 412,5
3. Ovas 16 1,6 1:1 25,6
4. Ra 5 2 1:1,2 12
5. Kukuruz 1,3 5,5 1:1 7,15
6. Semenski kukuruz 25 2,3 1:1,5 86,25
7. Oklasak* - - 1:0,2 1,43
8. Suncokret 200 2 1:2 800
9. Ljuske suncokreta - - 1:0,3 120
10. Soja 80 2 1:2 320
11. Uljana repica 60 2,5 1:2 300
12. Hmelj 1,5 1,6 1:3,3 7,92
13. Duvan 3 1 1:0,35 1,05
14. Vonjaci 275 1,05 - 289,44
15. Vinogradi 75 0,95 - 71,55
16. Stajnjak** - - - 110
UKUPNO: 3055,5 12,571,31
* Masa oklaska je uraunata u masu kukuruzovine
** Masa tenog stajnjaka nije uraunata u ukupnu koliinu biomase
Slama od itarica i uljarica moe da se upotrebi za proizvodnju papira i ambalae,
za prostirku i sagorevanje. Oklasak od kukuruza moe da se koristi za proizvodnju stone
hrane, za sagorevanje, za sredstva za ienje metalnih povrina i za kozmetika sred-
stva. Ljuske suncokreta mogu da se koriste za proizvodnju stone hrane (sama, pogae) i
za sagorevanje (proizvodnju toplotne energije). Glave i stabjike suncokreta, ukoliko bi se
u pogodnom obliku ispresovale (u bale ili brikete), mogle bi da se koriste za sagorevanje.
Stabljike od hmelja i duvana mogu da se iskoriste za proizvodnju toplotne energije ili
da se zaoru. Orezane grane voaka i vinove loze najpogodnije se mogu upotrebiti za
loenje.
Najvei deo biomase ini kukuruzovina. Ona se moe koristiti kao stona hrana, za-
oravati u cilju poveanja plodnosti zemljita, sagorevati i koristiti u industriji nametaja.
Kukuruzovina kao stona hrana moe da se upotrebi u vie oblika: suva kukuruzovina,
skladitena u snopovima na njivi ili na ekonomskom dvoritu; balirana kukuruzovina, skla-
ditena u kamare; kukuruzovina u rinfuzi, skladitena u upe; silirana svea kukuruzovina;
dehidrirana ili suena kukuruzovina u dehidratorskim postrojenjima i ventilatorskim sua-
rama, sa ili bez hranljivih dodataka. Da bi se kukuruzovina intenzivnije koristila za stonu
hranu, potrebno je da se oplemeni. Naime, poznato je da se elije celuloze i hemiceluloze
kod stabla kukuruzovine nalaze u ligninskom kompleksu. Zbog lignikacije (inkrustiranja)
ovih elija, stablo kukuruzovine nije pogodno za samolepljenje. Zbog toga je potrebno
obaviti hemijski tretman kukuruzovine sa NaOH ili NH4 radi delignikacije elija celuloze
i hemiceluloze.
Energetska vrednost kukuruzovine kao biogoriva je visoka. Vea je od lignita i iznosi
oko 16.600 kJ/kg. Zbog toga, kukuruzovina moe da se koristi za dobijanje toplotne
energije potpunim ili nepotpunim sagorevanjem (gasikacijom). Gasikacijom kukuruzo-
vine postie se visok stepen korisnosti postrojenja. Proizvedeni biogas moe direktno da
se koristi u toplotne svrhe. Preien i ohlaen gas moe da se koristi za pogon motora sa
unutranjim sagorevanjem.
Tabela 2. - Energetski potencijali poljoprivredne biomase u Srbiji
Red.
br.
Biomasa
Biomasa za sagorevanje
(25% od ukupne) (103 t)
Donja
toplotna mo
(MJ/kg)
Ekvivalentna vrednost
lakog ulja za loenje
(103 t)
1. Penina slama 743,75 14 247,92
2. Jemena slama 103,13 14,2 34,87
3. Ovsena slama 6,4 14,5 2,21
4. Raena slama 3 14 1
5. Kukuruzovina 1,787,5 13,5 574,55
6.
Kukuruzovina semenskog
kukuruza
21,56 13,85 7,11
7. Oklasak 357 14,7 124,95
8. Stabljika suncokreta 200 14,5 69,05
9. Ljuske suncokreta 30 17,55 12,54
10. Slama od soje 80 15,7 29,9
11. Slama od uljane repice 75 17,4 31,07
12. Stabljika hmelja 1,98 14 0,66
13. Stabljika duvana 0,26 13,85 0,09
14. Ostaci rezidbe u vonjacima 289,44 14,15 97,5
15. Ostaci rezidbe u vinogradima 71,55 14 23,85
16. Stajnjak 110 23 60,24
UKUPNO: 3,880,57 14,26 1,317,51
Korienjem biomase iz poljoprivrede za poljoprivredu poveava se stepen energetske
autonomnosti poljoprivrede. Poljoprivreda je, inae, proizvodnja kod koje su ulaganja en-
ergije manja od dobijene (proizvedene) energije.
Srbija sa povrinom od 77.474 km2, od ega je umom pokriveno oko 24.000 km2,
dok je oko 45.000 km2 poljoprivredno zemljite, ima relativno veliki energetski potencijal
u biomasi. Ukupni energetski potencijal ostataka biomase procenjen je na 115.000 TJ/
god. od ega 50.000 TJ/god. je potencijal umske mase koja preostane posle eksploat-
acije uma, a oko 65.000 TJ/god. je ostatak poljoprivredne biomase. umskom biomasom
je ve obuhvaena koliina drveta koja se koristi kao ogrev (20.000 TJ/god.).
Radi procene znaaja ovog energetskog potencijala mogu posluiti podaci o proiz-
vodnji domaeg uglja. Prema podacima za 2000. godinu proizvodnja uglja iz Kolubar-
skog i Kostolakog basena bila je 34,84 miliona tona ili izraeno u energetskim jedini-
cama oko 247.000 TJ, to je samo dva puta vie od energetskog potencijala ostataka
biomase. Korienje procenjenog potencijala biomase ne moe eliminisati potrebu drave
za uvozom goriva, ali se u svakom sluaju moe znaajno smanjiti uvoz tenog goriva, koje
ukoliko se kupuje po nioj ceni istovremeno sadri vie sumpora i tekih metala.
Koliko e se ovaj energetski potencijal ostataka biomase racionalno, ili ak uopte ko-
ristiti u energetske svrhe, zavisi od vie faktora: raspoloivosti tehnologija, nabavne cene
opreme, pouzdanosti snabdevanja gorivom, cene biomase, a takoe i od cena drugih
energenata. Jedan od kljunih faktora koji znaajno utie na formiranje cene biomase kao
goriva je koncentracija biomase, tj. da li je biomasa koja se koristi za proizvodnju energije
ve prikupljena zbog potreba osnovnog procesa ili je biomasu neophodno prikupljati po
terenu samo za energetske potrebe.
Potrebno je naglasiti da postoje mesta gde se ostaci biomase javljaju kao nusproizvodi
osnovnog proizvodnog procesa, to znai da je cena ostataka biomase nula, a da se is-
tovremeno kao energent za dobijanje toplote koristi uvozno teno gorivo ili ak elektrina
energija. Pored parcijalnog interesa svakog potroaa da koristi to jeftinije gorivo, pos-
toji opti interes, koji se moe odnositi na region, dravu ili globalno.
Interes poljoprivrednih regiona ili regiona bogatih umom je da to vie razviju delat-
nosti koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa poljoprivredom i umarstvom, to podrazume-
va korienje ostataka biomase u energetske svrhe, kako bi se smanjila potronja uvoznih
tenih goriva, elektrine energije ili uglja. Slian interes bi morala da ima i drava. Pored
smanjenja trokova za uvoz energenata, korienjem ostataka biomase kao energenta,
dodatno se angauje lokalna radna snaga za pripremu i korienje biomase. Time se rad-
no sposobno stanovnitvo zadrava u seoskim podrujima, u slabo naseljenim regionima i
industrijski nedovoljno razvijenim regionima.
Korienjem biomase umesto tenih goriva znatno se smanjuje zagaenje okoline.
Emisija sumpor-dioksida se smanjuje skoro na nulu, dok se emisija pepela u poreenju
sa ugljem smanjuje za 10 puta. Korienjem biomase globalno se ne poveava sadraj
ugljen-dioksida u atmosferi. Ukljuivanjem Srbije u evropske integracije prihvatie se i
obaveza da svaka zemlja da svoj doprinos smanjenju emisije ugljen-dioksida. Svakoj
zemlji je postavljena vrednost emisije ugljen-dioksida koju ne bi trebalo prei, ime se
primoravaju sve zemlje da deo energije dobijaju iz obnovljivih izvora energije, a to znai
i jedan deo iz biomase.
Sledstveno Sporazumu iz Kjotoa, moe se oekivati da e Srbija u dogledno vreme biti
primorana da znatno vie koristi obnovljive izvore energije. Poveanje korienja biomase u
proizvodnji energije moe se postii jednovremenim aktivnostima u vie oblasti. Neophod-
no je uspostaviti odnos cena energenata koji nee davati prednost uvoznim energentima
i elektrinoj energiji. Poraavajue je da je poslednjih godina u seoskim domainstvima
sve znaajnija upotreba elektrinih termoakumulacionih pei jer cena elektrine energije
i komfor to omoguavaju.
Zajedniko angaovanje domae privrede i istraivakih institucija, kroz pojedine
demonstracione projekte, bilo bi izuzetno znaajno za osvajanje pojedinih tehnologija i
znanja iz oblasti energetskog iskorienja biomase. U poljoprivredi treba stvoriti uslove
da poljoprivredna gazdinstva to vie koriste sopstvene ostatke biomase za proizvod-
nju energije, odnosno stimulisati organizovanje to vie energetski nezavisnijih farmi. Na
kraju, potrebno je otvoriti pitanje promene strukture poljoprivredne proizvodnje u procesu
prilagoavanja uslovima Evropske zajednice, koja se moe orijentisati i na proizvodnju
brzo rastuih biljaka pogodnih za korienje u proizvodnji energije.
BIOGAS
Kada se pria o biogasu, obino se misli na gas sa velikom koliinom metana u sebi,
koji nastaje fermentacijom organskih susptanci, kao to su stajnjak, mulj iz otpadnih voda,
gradski vrsti otpad ili bilo koja druga biorazgradljiva materija, pri anaerobnim uslo-
vima. esto se za biogas koriste i nazivi kao to su barski gas, deponijski gas, movarski
gas i slino, ve prema mestu nastanka. Svaka varijanta ima razliite nivoe metana i ugljen
-dioksida u sebi, zajedno sa manjim udelom drugih gasova.
Ovaj proces postaje sve popularniji za tretiranje organskog otpada, jer omoguava
prikladan nain pretvaranja otpada u elektrinu energiju, ime se smanjuje i koliina
otpada, kao i broj patogenih supstanci, koje se nalaze u otpadu. Takoe, upotreba bio-
gasa se ohrabruje, jer se na taj nain dobija energija, a ne poveava se koliina ugljen-
dioksida u atmosferi. Takoe, metan sagoreva znatno istije u odnosu na ugalj.
Obrada biorazgradivih supstanci odigrava se u anaerobnom digestoru, koji mora da
bude dovoljno jak da izdri poveani pritisak, kao i da obezbedi anaerobne uslove za
bakterije u unutranjosti. Digestori se obino grade u blizini izvora organskog inputa, i to
najee nekoliko jedan uz drugi, kako bi se obezbedila konstantna proizvodnja bioga-
sa.
U novije vreme, sve je vea upotreba biogasa dobijenog sa deponija i iz otpadnih
voda. ak i kada se ne koristi za dobijanje toplotne i/ili elektrine energije, deponijski
gas se mora propisno odloiti i preistiti, jer sadri opasne zapaljive materije, od kojih
mnoge stvaraju smog.
Biogasni digestori koriste biorazgradljive materije, od kojih se dobijaju dva korisna
proizvoda: biogas i fermentisano bioubrivo vrhunskog kvaliteta.
Biogas preien do nivoa istoe za gasovod naziva se obnovljivi prirodni gas i mogue
ga je koristiti u svakoj primeni u kojoj se inae koristi zemni gas. To ukljuuje distribuciju
takvog gasa putem gasovoda, proizvodnju struje, grejanje, zagrevanje vode i upotrebu
u raznim tehnolokim procesima. Kompresovan, biogas moe da se koristi i kao pogonsko
gorivo za vozila
Biogas se sastoji od oko 70% metana (CH4), i ostatka koga ine ugljen dioksid, ugljen-
monoksid i azot. Ovaj relativni odnos gasova zavisi od obraivanog materijala i postup-
ka obrade. Biogas ima znaajnu energetsku vrednost od oko 7 kWh/m3 to ga ini vrlo
isplativim i univerzalnim gorivom daleko isplativijim od ostalih fosilnih goriva i biomase.
Tabela 3. - Energija koja se dobija sagorevanjem 1 m3 gasa
Gas Energija
biogas 7 kWh
prirodni gas 10 kWh
propan 26 kWh
metan 10 kWh
vodonik 3 kWh
Nastanak i primena
Biogas je meavina metana i ugljen-dioksida, koja se dobija prilikom razgradnje or-
ganskih materija pod anaerobnim uslovima. To je kvalitetno gorivo, koje moe da za-
meni fosilna goriva, a takoe je i CO2 neutralno. U vreme kada rezerve fosilnih goriva
opadaju, energetski trokovi rastu, a ivotnu sredinu ugroava nepravilno odlaganje
smea, pronalaenje reenja za problem biolokog otpada i tretman otpadnih organskih
materija, postaje pitanje od najvee vanosti.
Kako funkcionie ovaj proces?
Biogas je metaboliki proizvod bakterija koje proizvode metan, i koje su uzrok raspa-
danju. Osim odsustva kiseonika, neophodni uslovi su konstantna temperatura i pH vrednost
od 6,5 do 7,5. Raspadanje je najefektivnije na temperaturi od 15C (psihrolne bak-
terije), 35C (mezolne) i 55C (termolne). U praksi se pokazalo da je zadravanje od
oko 10 dana najefektivnije za termolne bakterije, 25 do 30 za mezolne i 90 do 120
za psihrolne . Veina postrojenja koja danas rade, rade u mezolnom temperaturnom
rangu.
Poto se biogas proizvodi tamo gde se organski materijal razgrauje bez vazduha,
postoji irok spektar organskih materija koje su pogodne za anaerobnu razgradnju (sl.1
- 1).
Neke od tih materija su:
teno i vrsto stajsko ubrivo
posebno prikupljan bioloki otpad iz stambenih delova
obnovljivi materijali, kao to su kukuruzna silaa, semenke koje se ne koriste za
ishranu, itd
mulj iz kanalizacije i masti
korieni podmazivai
trava (npr. u EU neobraena zemlja)
biloki otpad iz klanica; pivara, destilerija; prerade voa i proizvodnje vina;
mlekara; industrije celuloze, eerana...
Napomena: drvo nije pogodno za proizvodnju biogasa, jer bakterije koje proizvode
metan ne mogu da svare lignin, kojeg ima u drvetu. Takoe i pesticidi, dezinfekcija i
antibiotici imaju negativan efekat na bakterije.
Proces proizvodnje biogasa
Osnovni proces proizvodnje biogasa obino se sastoji iz tri dela:
priprema biolokog inputa
razgradnja
tretman ostataka
Kao to je prikazano na dijagramu, organski materijal se prvo skuplja u tanku za
pred-skupljanje i meanje (sl. 2. - 2). Ovaj tank slui za meanje i homogenizaciju razliitih
fermentacionih materija. Nakon ienja na 70C, gde se unitavaju sve bakterije nega-
tivne po proces fermentacije (sl. 2. - 3), materijal se prebacuje u anaerobni digestor (sl. 2.
- 4). U sluaju prestanka rada postrojenja (npr. redovan servis), kao i u sluaju vee proiz-
vodnje gasa, neophodna je gasna baklja, koja taj viak sagoreva (sl. 2. - 5). Preiena
biomasa predstavlja poetak anaerobne razgradnje. Neophodni uslov je konstantna tem-
peratura i pH vrednost 6,5 do 7,5.
Biogas je gasna meavina, koja se sastoji od 60-70% metana (CH4) i 30-40% ugljen-
dioksida (CO2). Sa toplotnom vrednou od 6,5 kWh/Nm3, jedan kubni metar biogasa
sadri priblino istu koliinu energije kao 0,6 litara lo-ulja, ili 0,65 Nm3 prirodnog gasa
(sl. 2. - 6).
Kako bi se osigurao stalni dotok gasa, nezavisno od protoka inputa, proizvedeni bio-
gas se skuplja u gasnom rezervoaru (sl. 2. - 7), odakle se zatim prosleuje u gasni motor
(sl. 2. - 8). Toplota koja se stvara tokom rada motora, moe da se efektivno iskoristi preko
izmenjivaa toplote (sl. 2. - 9). Ukupno je mogue iskoristiti oko 50% inputa kao toplotnu
energiju za potroae, preko izmenjivaa toplote iz gasne smee, ulja, rashladne vode i
izduvnih gasova.
Zahvaljujui dobrim gorivim karakteristikama biogasa i optimalnoj tehnologiji sagor-
evanja, zahtevani limiti emisija sigurno se postiu. Biogas, kao obnovljivi energetski izvor,
proizvodi izduvne gasove koji slobodno mogu da se vrate u prirodni krug. Stoga se moe
rei da je biogas CO2 neutralan (sl. 2. 10).
Korienjem generatora, mehanika energija gasnog motora se pretvara u elektrinu
energiju (sl. 2. 11). Elektrina ekasnost motora GE Jenbacher je oko 40%. Substrat
moe da se koristi kao poljoprivredno ubrivo (sl. 2. - 12).
Slika 2. Proces proizvodnje biogasa
Kljuni parametri (zapremina biogasa u Nm3 po toni tenog materijala)
Bioloki otpad: 100 200
Otpad od hrane: 120 150
Mast iz kolektora: 80 150
Korieno ulje, mast: 1.000
Destilerija: 20
Mlena surutka: 25
Otpad iz klanica: 100
Teni otpad, balega: 20 70
Posmatrano iz drugog ugla, za rad CHP postrojenja elektrine snage 500 kW potreb-
na je balega oko 2.500 krava, 30.000 svinja ili 300.000 kokoaka.
Biogas - CO2 neutralan izvor energije
Biogas (i biomasa) je obnovljivi izvor energije, sa niskom koliinom ugljenika. Ukoliko se
pravilno koristi, biomasa je odrivo gorivo, koje moe znatno da utie na smanjenje neto
emisije ugljenika, u poreenju sa fosilnim gorivima.
Iako sagorevanje biogasa, kao i zemnog gasa, dovodi do stvaranja izvesne koliine
ugljen-dioksida (CO
2
), ugljenik u biogasu potie iz biljne mase, koja je u sebe ugradila
ugljenik iz atmosferskog ugljen-dioksida. Stoga se upotreba biogasa posmatra kao CO2-
neutralna i ne utie na poveanje koliine gasova sa efektom staklene bate. Dalji za-
kljuak je da bilo koja zamena fosilnih goriva biogasom dovodi do smanjenja emisija
CO
2
.
Ugljenik u biomasi, koji ini priblino 50% njene suve materije, je ve deo atmosfer-
skog kruenja ugljenika. Biomasa (biljke) absorbuje CO
2
iz atmosfere tokom celog svog
ivota. Nakon zavretka ivotnog veka biljke, taj isti ugljenik se vraa u atmosferu kao
meavina ugljen-dioksida i metana. U atmosferi se metan pretvara u ugljen-dioksid, ime
se kruenje kompletira.
Sagorevanje, direktno ili indirektno, biomase i biogasa, kao goriva, takoe vraa CO
2

u atmosferu. Naravno, i ovaj CO
2
je deo kruenja ugljenika u atmosferi.
Slika 3. Biogas je CO
2
neutralan izvor energije
(a) Dok biljke rastu, one absorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere. (b) Tokom procesa fotosinteze,
biljke skladite ugljenik u svojoj masi, a isputaju kiseonik u atmosferu. (c) Biljka se u jednom
trenutku koristi za dobijanje toplote i struje (ili direktno, ili preko biogasa). (d) Dok biomasa
(biogas) sagoreva u postrojenju za proizvodnju elektrine i/ili toplotne energije, ugljenik
uskladiten u biljnoj masi se oslobaa. Sjedinjavanjem sa kiseonikom, dobija se ugljen-dioksid,
koji se vraa u atmosferu kroz izduvne gasove.
Mehanizam istog razvoja Kjoto protokola
Mehanizam istog razvoja Kjoto protokola (CDM) je mehanizam u okviru Kjoto proto-
kola, koji omoguava pravnim licima iz industrijski razvijenih zemalja (Aneks 1 zemlje) da
investiraju u projekte koji smanjuju emisije gsb, a realizuju se na teritorijama zemalja u
razvoju (ne-Aneks 1 zemlje). Ovo je jedini mehanizam koji omoguava uee ne-Aneks 1
zemalja u projektima smanjenja emisija gsb.
Svrha CDM-a je zapravo pomo zemljama domainima (ne-Aneks 1 zemlje) da, na
nansijski povoljniji nain, postignu odrivi razvoj doprinosei smanjenju emisija gsb i
pomo Aneks 1 zemljama u ispunjavanju svojih obaveza prema Kjoto protokolu. Postignuti
rezultati smanjenaj emisija se obraunavaju i obraunavaju kao verikovana smanjenaj
emisija (Certied Emission Reductions, CER), koja imaju svoju vrednost na tritu.
Vano je napomenuti da ne-Aneks 1 zemlje, na ijim se teritorijama realizuju CDM
projekti, takoe imaju koristi, jer na taj nain privlae znaajne investicije, poveavaju
transfer novca i omoguavaju uvoenje modernih (zelenih) tehnologija, koje su ekoloki
prihvatljivije, tehnoloki naprednije i energetski ekasnije. Prodajom CER-ova, koji nastaju
kao rezultat realizacije CDM projekata, mogue je ak i nansijski neatraktivne, a ekolo-
ki prihvatljive projekte uiniti isplativim i privlanim za investitore.
Razliiti projekti mogu ostvariti karbon kredite, npr:
- snabdevanje energijom:
obnovljivi izvori energije
biomasa (za dobijanje struje i/ili toplote)
kogeneracija
poveanje energetske ekasnosti, zamenom starih i neekasnih tehnologija
modernim tehnologijama
smanjenje transportnih i distributivnih trokova
promena goriva (npr. prelazak sa uglja ili mazuta na biogas)
- energetske potrebe
zamena postojee kune opreme (npr. korienje energetski ekasnih sijalica)
poboljanje energetske ekasnosti postojee opreme
- transport
ekasniji motori za transport (npr. zamena starih lokomotiva)
promena naina transporta (npr. voz umesto aviona)
promena goriva (npr. autobusi javnog gradskog prevoza na gas)
- upravljanje otpadom
hvatanje i korienje emisije metana sa deponija
korienje otpada i otpadnih voda
- poumljavanje.
Anaerobna digestija
Razlaganje organskog dela vrstih otpadaka u gasove sa metanom moe se ostvariti
putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije.
Uprkos znaajnim ogranienjima, bioloke metode za preradu vrstih i opasnih ot-
padaka stalno privlae panju. Razne vrste mikroorganizama mogu da uklanjaju i pret-
varaju neke organske materije u bezopasne, ak upotrebljive nusproizvode, kao to je
metan. vrsti otpaci iz gradova i mulj iz postrojenja za preradu otpadnih voda, prerauju
se u posebnim kadama u kojima relativno brzo dolazi do anaerobnog mikrobiolokog ra-
zlaganja iz kojeg nastaje koristan gas, metan. Anaerobna fermentacija moe se porediti
sa situacijom u movarama i drugim slinim vodenim oblastima gde nastaje metan. Metan
se sakuplja i koristi kao izvor energije, a u svim kontrolisanim tehnikama fermentacije
otpada konani proizvod koji se emituje u atmosferu je CO2. Posle fermentacije organ-
skog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do
komposta. Na taj nain je konani rezultat fermentacije otpada u veini sluajeva slian
aerobnom kompostiranju.
Proces razlaganja konvertuje organsku frakciju u biogas, kompost i vodu. Proizvodnja
biogasa je 130-150m3 po toni otpada u zavisnosti od sastava organske materije. Biogas
je ekoloko gorivo sa toplotnom moi od 6-7 kWh/m3. Moe biti upotrebljen za proiz-
vodnju elektrine energije preko gasnih motora ili kao gorivo za vozila.
Slika 4. Anaerobna digestija
Vrste biogasa
Ovo je uslovna podela prema mestu nastanka:
Deponijski gas,
Biogas iz poljoprivrede,
Biogas iz drvenog otpada i
Biogas iz otpadnih voda.
Slika 5. Biomasa energetska i ekoloka odrivost regiona
Deponijski gas
U industrijskim zemljama nastaje 300-400 kg smea godinje po osobi. Ovo smee
se skuplja i odlae na bezbednim i sanitarnim deponijama, koje podrazumevaju zatitu
podzemnih voda kao i zatitu vazduha od prljavog i opasnog deponijskog gasa.
Pomenuti deponijski gas nastaje razgradnjom organskih supstanci pod uticajem mikro-
organizama u anaerobnim uslovima. U sreditu deponije nastaje nadpritisak, pa deponi-
jski gas prelazi u okolinu. Prosean sastav deponijskog gasa je 35-60% metana, 37-50%
ugljen-dioksida i u manjim koliinama se mogu nai ugljen-monoksid, azot, vodonik-suld,
uor, hlor, aromatini ugljovodonici i drugi gasovi u tragovima.
Na osnovu navedenog sastava deponijskog gasa, moe se uoiti da je on vrlo opasan
po ovekovu okolinu, kako za zdravlje ivih organizama, tako i po infrastrukturne objekte
u blizini deponija, jer je metan u odreenim uslovima vrlo eksplozivan. Metan je vie od
20 puta tetniji po klimu i ozonski omota nego ugljendioksid, to praktino znai da 1
tona metana oteuje ozonski omota (efekat staklene bate) kao 21 tona ugljen diok-
sida. Da bi se odstranili negativni uticaji nekontrolisanog irenja deponijskog gasa, izvodi
se plansko sakupljanje i prisilno usmeravanje gasa ka mestu sagorevanja, to takoe
pospeuje bru stabilizaciju sveih delova deponije, smanjuje zagaivanje otpadnih voda,
omoguava korienje energije na deponiji (grejanje, topla voda, struja).
Zakonska obaveza sakupljanja i spaljivanja deponijskog gasa namee pravo reenje:
sagorevanje gasa u energetske svrhe uz stvaranje ekonomske dobiti.
Ovaj koncept podrazumeva postavljanje vertikalnih perforiranih cevi u telo deponije
(bunari, trnovi, sonde) i njihovo horizontalno povezivanje. Preko jednog kompresorskog
postrojenja deponijski gas se isisava, sabija, sui i usmerava ka gasnom motoru. Iz sigurn-
osnih razloga preporuuje se ugradnja visokotemperaturne bakle, koja preuzima vikove
proizvedenog gasa.
Deponijski gas sa prosenim sadrajem metana od 50% ima donju toplotnu vrednost
Hu=5kWh/Nm3, to ga ini dobrim gorivom za pogon gasnih motora specijalno razvi-
jenih za ovu namenu.
Gasni motor pogoni generator za proizvodnju skupe elektrine energije. Preko
izmenjivaa toplote, dobija se toplotna energija iz vode koja hladi motor i ulje za pod-
mazivanje, kao i iz izduvnih gasova. Kod kombinovanog korienja elektrine i toplotne
energije mogue je postii visok stepen korisnog dejstva ovih ureaja (elektrini 40%,
termiki 43%). Ovo znai da se iz 1 Nm3 deponijskog gasa (Hu = 5kWh/Nm3) dobija
2 kWh elektrine energije i 2,15 kWh toplotne energije. Dobijena elektrina energija se
koristi za vlastite potrebe ili se predaje u elektrinu mreu. Proizvedena toplota se koristi
na deponiji za proizvodnju tople vode ili u staklenicima i plastenicima za proizvodnju ra-
nog povra i cvea, ili u industrijskim pogonima u blizini deponije, ili za grejanje stambenih
zgrada kao i kod drugih potroaa toplote.
Novim Zakonom o energetici deniu se povlaeni proizvoai elektrine i toplotne
energije sa pravom na odgovarajue subvencije i povlastice, a to su oni proizvoai koji
koriste obnovljive izvore energije (biogas, deponijski gas, vetar, ...) i istovremeno proiz-
vode elektrinu i toplotnu (rashladnu) energiju uz ispunjavanje uslova u pogledu ener-
getske ekasnosti, odnosno zatite ivotne sredine.
Proraun energetskog bilansa
Kao polazna vrednost za ovaj proraun slui podatak da po toni komunalnog smea
nastaje u vremenu od 20 godina proseno 200Nm3 deponijskog gasa. Za godinju
koliinu od 50.000 tona (grad od 150.000 stanovnika) i vreme punjenja deponije od 20
godina na deponiji bi nastalo 200 miliona kubnih metara deponijskog gasa. Ako bi se
sistemom sakupljanja gasa i kontrolom kvaliteta na raspolaganje gasnim motorima stavilo
oko 50% navedene koliine gasa, to bi znailo da se za proraun energetskog bilansa
moe raunati sa oko 100 miliona Nm3 deponijskog gasa, odn. proseno godinje 5 mil-
iona Nm3 tj. 625 Nm3/h. Ova koliina gasa sa Hu = 5kWh/Nm3 preko gasnih motora
GE Jenbacher omoguava godinju proizvodnju od 9 miliona kWh struje i 12 miliona
kWh toplote. Proizvedena koliina struje pokriva potrebe 2.500 porodinih kua. Sa
ovom proizvodnjom elektrine energije, tedi se u jednoj elektrani na lignit oko 18.000
tona lignita. Na ovaj nain se 300 Nm3/h metana sadranog u deponijskom gasu (odn.
300 x 0.718 = 215kg/h) ne predaje u atmosferu, to je vaan ekoloki aspekt primene
gasnih motora u ouvanju ozonskog omotaa (jedna tona metana ima negativno dejstvo
na ozonski omota i klimu kao 21 tona ugljen-dioksida).
Na osnovu jednog ovakvog elektro i toplotnog bilansa i potrebnih ulaganja, moe se
izvesti ekonomska raunica koja pokazuje da se ulaganja brzo nadoknauju, pa dalji rad
postrojenja ostvaruje dobit. Dakle, dolazimo do pravog cilja svakog ekolokog ureaja,
a to je da sam sebe izdrava, tj. sa boljim i kvalitetnijim voenjem tehnolokog procesa
dobijamo vie energije kojom pokrivamo investiciju i potrebe odravanja.
Slika 6. Primer dobro odravane deponije
Legenda: 1. Deponija 2. Gasne sonde (trnovi) 3. Cev za skupljanje ocedne vode 4. Gasni ko-
lektor 5. Kompresor za isisavanje gasa 6. Visokotemperaturna baklja 7. Kogeneracioni motor
8. Trafo stanica 9. Toplovod
Biogas iz poljoprivrede
Biogas se proizvodi u digestorima. Najjednostavniji digestori masovno se grade u Kini,
Indiji i Brazilu gde se on koristi za grejanje i kuvanje u seoskim domainstvima. Jednosta-
van digestor pravi se tako to se u zemlji iskopa rupa i obloi ciglom ili plastinim folijama
i prekrije ciradom ispod koje se skuplja metan. Stajnjak se kanalima dovodi direktno iz
staje. Savremeniji oblici grade se od betona, elinog lima ili plastike sa razliitim stepen-
ima automatizacije. Postoje dva osnovna tipa digestora i to su periodini i kontinualni.
Kod periodinih digestora posle njegovog punjenja stajnjak se dvadesetak dana pod-
vrgava dejstvu mikroorganizama. Tako se sloene organske materije (belanevine i ug-
ljovodonici) cepaju na manje prosta jedinjenja. Te produkte razlaganja tada poinju da
koriste metan bakterije i kao rezultat dobija se biogas i kvalitetno ubrivo. Po zavretku
procesa izdvajanja metana ubrivo se vadi iz digestora i u njega se ubacuje nov stajnjak
ime se prekida i zapoinje nov proces koji e tek kroz dvadesetak dana poeti da daje
biogas.
Kod kontinualnog digestora stalnim dodavanjem sveeg stajnjaka, proces se ne preki-
da ime se obezbeuje kontinualno snabdevanje biogasom. Karakteristika dobijenog
ubriva je da u njemu vie nema semena, pogotovo korovskih biljaka koje bi ubrenjem
dospelo na njive. Proizvodnja biogasa e se odvijati sve dok su ispunjeni svi neophodni
uslovi od kojih je odravanje stalne temperature najvanije. Optimalna temperatura je 32
do 35C pri kojoj proces izdvajanja biogasa traje od 18 do 22 dana.
Savremeni digestori su vertikalnog ili horizontalnog tipa i izraeni su od elinog
nerajueg lima. Automatskim upravljanjem obezbeuje se stabilna temperatura,
donoenja sveeg stajnjaka, meanje, odvoenje biogasa i iznoenje preraenog ubriva.
Za dobijanje jednog kubnog metra biogasa na atmosferskom pritisku potrebno je oko
10 do 12 kilograma tenog stajnjaka koji treba da sadri oko 4 do 10% suve materije.
Domae ivotinje iji se teni stajnjak moe ekonomino koristiti za proizvodnju biogasa i
organskih ubriva su: krave muzare, goveda u tovu, svinje u tovu, koke nosilje i pilii u tovu.
Za ekonomian rad i isplativost investicije u nabavku savremenog digestora za proizvodnju
biogasa potrebno je obezbediti stajnjak od oko 100 do 120 goveda ili svinja. Sa tom
koliinom stajnjaka bi se obezbedila kontinualna proizvodnja od oko 150 m3 biogasa
dnevno. Ta koliina biogasa omoguava da se dnevno proizvede 400 kWh toplotne en-
ergije, 210 kWh elektrine energije, 3 m3 tenog organskog ubriva i 10% suvog organ-
skog ubriva. Cena jednog ovakvog potpuno automatizovanog postrojenja je oko 60.000
Eur to ga ini isplativim u roku od 3 do 4 godine. Postoje reenja sa manjim stepenom
ekonominosti za sasvim male kapacitete namenjena seoskim domainstvima.
Sakupljanja biogasa reava se na dva naina:
Sakupljanje pod atmosferskim pritiskom u meh od plastine folije u okviru samog
digestora
Sakupljanje pod pritiskom u rezervoarima ili cisternama pomou gasnih pumpi
Vee farme ili nekoliko manjih stoarskih farmi ili domainstava mogu da obezbede
kontinualno snabdevanje elektrinom energijom pomou male elektrine centrale koja se
sastoji od motora koji troi biogas i elektrogeneratora.
Energetski potencijal biomase na farmama se odreuje prema broju tzv. uslovnih grla
stoke. Uslovno grlo (UG) predstavlja ivotinju (ili vie njih), teine 500 kg ive vage, OSM
je organska suva materija, a HPK - hemijska potreba kiseonika.
- 1 UG = 0,6 - 1,2 krava muzara - priblino 1,3 m
3
biogasa
dnevno po UG - snaga biogasa: 6 kWh/Nm
3
- 1 UG = 2 - 6 svinja - priblino 1,5 m
3
biogasa dnevno po
UG - snaga biogasa: 6 kWh/Nm
3
- 1 UG = 250 - 320 koka nosilja - priblino 2 m
3
biogasa
dnevno po UG - snaga biogasa: 6,5 kWh/Nm
3
- Silaa kukuruza, trave, lisne mase... - 600 - 640 m
3
bioga-
sa po toni OSM - snaga biogasa: 5,5 - 6 kWh/Nm
3

- Industrijske organski zagaene otpadne vode - 0,20 - 0,40
m
3
CH
4
/kg HPK - 60 - 80% CH
4
u biogasu
Toplotna mo biogasa zavisi od sadraja metana i za prosean sadraj od 65% me-
tana iznosi Hu=6,4kWh/Nm
3
. Koristei GE Jenbacher gasne motore, mogue je u prak-
tinom pogonu proizvoditi iz 1 Nm
3
biogasa 2,5 kWh elektrine i 3,3 kWh toplotne
energije.
Slika 7. Blok-ema postrojenja BD Agro u Dobanovcima
Slika 8. Blok-ema biogasnog postrojenja
Biogas iz drveta
Gasikacija drvenog otpada moe da rei vrlo znaajan ekoloki problem kontami-
nacije tla, vodotokova i vazduha, koji nastaje na mestu odlaganja otpada iz pilana,
drvopreraivake industrije, industrije papira, umskog i poljoprivrednog vrstog otpada.
Gasikacija drvenog otpada, uz reavanje ekolokog problema, ima znaajnu ekonom-
sku karakteristiku, jer omoguava iskorienje energetskog potencijala sadranog u otpad-
nom drvetu za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije. Na ovaj nain, en-
ergetski potencijal starog i otpadnog drveta se moe plasirati potroaima koji su udaljeni
od deponija drvenog otpada, tako
to se gas transportuje do potroaa
energije ili se elektrina energija
plasira u elektro-distribucionu mreu
i tako dolazi do potroaa (industri-
ja, naseljena mesta, turistiki centri).
Iz svakog kilograma suve mase
mogue je proizvoditi oko 2 Nm
3

gasa energetske vrednosti od 1,6 do
2,4 kWh/Nm
3
. Pripremljena drvena
masa se ubacuje u reaktor gde se
odvijaju procesi suenja, termikog
razlaganja, redukcije, oksidacije
i gasikacije. Rezultat procesa je
razgradnja dugih organskih moleku-
la CH
m
O
n
i stvaranje molekula C, CO, CO
2
, H
2
i CH
4
. Gasovita faza naputa reaktor, a
vrsta materija (ljaka, pepeo, ugalj) u zavisnosti od sastava, koristi se kao sekundarna
sirovina.
Nastali gas se priprema (hlaenje, uklanjanje kondenzata, tera i ai, ltriranje) la-
geruje ili vodi direktno do kogeneracionog postrojenja, gde se proizvode elektrina i
toplotna energija. Proizvedena energija se koristi za interne potrebe ili se plasira u ED
mreu, odnosno daljinski sistem grejanja.
PROIZVODNJA ELEKTRINE I TOPLOTNE ENERGIJE IZ DRVENOG OTPADA
drveni
otpad de-
ponovan t/
god
drveni
otpad unos
u reaktor
kg/h
1)
en. unos u reaktor
kW
en. snaga dobi-
jenog gasa kW
KOGENERACIJA
dobijena el.
snaga kW
2)
dobijena topl.
snaga kW
1.664 208 832 749 250 330
3.328 416 1.664 1.498 500 660
4.992 624 2.496 2.247 750 990
6.656 832 3.328 2.996 1.000 1.320
1)
6.000 - 8.000 h/god
2)
1 MW
el
= potronja el. energije 3.000 kua (bez grejanja)
Biogas iz otpadnih voda
Na ureajima za preiavanje otpadnih voda sa anaerobnom stabilizacijom mulja
nastaje biogas, koji predstavlja vrlo interesantan izvor energije. Ekasnost produkcije
biogasa obezbeuje se odravanjem temperature (oko 35
o
C), pH vrednosti, meanjem i
odstranjivanjem kiseonika i toksinih materija. U anaerobnim reaktorima (digestor) nas-
taje biogas kao meavina gorivih i negorivih gasova prosenog sastava (u zapreminskim
%): metan 55-75%, ugljen-dioksid 25-45%, i ostalih gasova, kao to su vodonik, kiseonik,
ugljen-monoksid, azot, vodonik-suld, amonijak i vodena para.
Slika 9. Proizvodnja biogasa iz otpadne drvene mase
Proizvodnja biogasa se moe proceniti
na bazi sledeih praktinih i iskustvenih po-
dataka:
na ureajima za preiavanje
komunalnih otpadnih voda
prosena proizvodnja biogasa
je 25 lit/ ekvivalentni stanovnik
dan;
kod industrijskih otpadnih voda
(eerane, prerada melase,
prerada krompira, proizvodnja
vonih sokova, mlekare, pivare,
papir i celuloza) prosena proiz-
vodnja metana je 0,20 - 0,40
m
3
/kg HPK sa udelom metana u biogasu od 60 - 80%;
na stonim farmama oekivana proizvodnja biogasa varira u zavisnosti od
ivotinjske vrste i naina uzgoja i kree se u granicama od 20 - 40 m
3
biogasa/
m
3
osoke.
Etanol
Osnovne faze u procesu proizvodnje etanola su:
priprema sirovine,
fermentacija,
destilacija etanola.
Priprema sirovine je zapravo hidroliza molekula skroba enzimima u eer koji moe
da fermentira. Uobiajena tehnologija za proizvodnju etanola je fermentacija u pei s
obinim kvascem za proizvodnju 8 do 10%-tnog alkohola nakon 24 do 72 h fermentacije.
Nakon toga sledi destilacija tog alkohola u nekoliko faza ime se dobija 95%-tni etanol.
Za proizvodnju potpuno istog etanola, kakav se koristi za meanje sa benzinom, dodaje
se benzen i nastavlja destilacija te se dobija 99,8%-tni etanol.
Etanol se moe proizvoditi od tri osnovne vrste biomase: eera (od eerne trske,
melase), skroba (od kukuruza) i celuloze (od drveta, poljoprivrednih ostataka). Sirovine
bogate eerima vrlo su pogodne za proizvodnju etanola, budui da ve sadre jed-
nostavne eere glukozu i fruktozu koji mogu direktno da fermentiraju u etanol. Sirovine
bogate skrobom sadre velike molekule ugljovodonika koje treba razloiti na jednos-
tavne eere procesom saharikacije. To zahteva jo jednu fazu u procesu proizvodnje to
poveava trokove. Ugljovodonici u sirovinama bogatim celulozom sastavljeni su od jo
veih molekula i treba da se konvertuju u eere koji mogu da fermentiraju kiselom ili en-
zimatskom hidrolizom. Najznaajnije biljne vrste koje se uzgajaju za proizvodnju etanola
su eerna trska, slatki sirak, cassava i kukuruz.
Slika 10. Proizvodnja biogasa iz otpadnih voda
Etanol se moe koristiti u motorima sa unutranjim sagorevanjem uz dodavanje benzinu
ili kao njegova potpuna zamena. Za dodavanje do 20% etanola u benzin nisu potrebne
nikakve prepravke ni zahvati na motoru, dok za dodavanje veeg udela ili za pogon
samo na etanol treba delimino modikovati motor to poskupljuje takva vozila za oko 5
do 10%.
Vodea zemlja u proizvodnji i primeni etanola za vozila je Brazil, gde se svake go-
dine proizvede vie od 15 milijardi litara. Oko 15% brazilskih vozila se kree na isti
etanol, a oko 40% koriste 20%-tnu smesu sa benzinom. Etanol se poeo proizvoditi kako
bi se smanjila brazilska zavisnost od uvozne nafte i otvorilo dodatno trite domaim
proizvoaima eera. U SAD-u etanolske smese ine oko 9% ukupne godinje prodaje
benzina.
Za proizvodnju metanola mogu se koristiti sirovine s visokim udelom celuloze kao to je
drvo i neki ostaci iz poljoprivrede. Tehnologija je potpuno razliita od one za proizvodnju
etanola. Proizvodnja se odvija u dve faze. U prvoj se sirovina konvertuje u gasoviti/plino-
viti meuproizvod iz kog se sintetizuje metanol. Faza sinteze metanola je dobro poznata
i komercijalno dokazana, dok je faza gasikacije/rasplinjavanja jo u razvoju. Takva
istraivanja se vre u zemljama sa velikim drvnim potencijalom kao to su vedska i Brazil,
a primena takvih postrojenja se oekuje uskoro.
Biodizel
Biodizel je komercijalni naziv pod kojim se metil-ester, bez dodanog mineralnog dizel-
skog goriva, nalazi na tritu tenih goriva i prodaje krajnim korisnicima. To je standardi-
zovano teno nemineralno gorivo, neotrovan, biorazgradiva zamena za mineralno gorivo,
a moe se proizvoditi iz biljnih ulja, recikliranog otpadnog jestivog ulja ili ivotinjske masti
procesom esterikacije, pri emu kao sporedni proizvod nastaje glicerol.
Metil-ester (ME) je hemijsko jedinjenje dobijeno reakcijom (esterikacija) biljnog ulja
(uljana repica, suncokret, soja, palma, ricinus itd.) ili ivotinjske masti s metanolom u prisut-
nosti katalizatora.
Izbor osnovne sirovine
za dobijanje biodizela
zavisi od specinih us-
lova i prilika u konkret-
nim zemljama, u Evropi se
za proizvodnju biodizela
najvie koristi ulje uljane
repice (82,8%) i ulje sun-
cokreta (12,5%), dok se u
Americi najvie koristi ulje
soje, a u azijskim zemljama
se koristi i palmino ulje.
Slika 11. Izbor osnovne sirovine za dobijanje biodizela u Evropi
Prednosti biodizela: osim to je po svojim energetskim sposobnostima jednak obinom
dizelu, ima puno bolju mazivost, pa znaajno produava radno trajanje motora. Najvanije
njegove osobine vezane su uz smanjenje zagaenje ivotne sredine (prilikom rada mo-
tora, na izduvnoj cevi (aspuhu) se oslobaa ak 10% kiseonika, eliminie CO2 emisiju).
Biodizelska goriva ne sadre sumpor ni teke metale, koji su glavni zagaivai vazduha
prilikom upotrebe dizela dobijenog iz nafte. Pretvara NOx u bezopasni nitrogen. Mogua
proizvodnja u kunoj radinosti. Vii cetanski broj laka zapaljivost. Transport biodizela
gotovo je potpuno neopasan za ivotnu sredinu, jer se dospevi u tlo razgradi nakon 28
dana. Ako nafta tokom manipulacije ili transporta dospe u vodu, jedan litar zagadi go-
tovo milion litara vode, dok kod biodizela takvo zagaenje ne postoji, jer se on u vodi
potpuno razgradi ve nakon nekoliko dana.
Nedostaci biodizela:
Postoji mogunost zaepljenja injektora,
Miris prenog ulja iz ispuha,
Visoka viskoznost,
Energetska vrednost: 37,2 MJ/l (nafta 42, MJ/l ) vea potronja
Pri proizvodnji biodizela iz uljane repice, nastaje itav niz veoma protabilnih nuspro-
dukata, poput pogae ili same, koja je visokovredan proteinski dodatak stonoj hrani,
dobija se i glicerol, koji se koristi kao sirovina u kozmetikoj i farmaceutskoj industriji. Na
kraju tehnolokog procesa, kao nusprodukt se dobija i uljni mulj, koji se koristi kao viso-
kokvalitetno ubrivo za povrtarske kulture u ekolokoj poljoprivredi. Zbog svojih brojnih
pozitivnih osobina, biodizel je svoju najiru primenu naao upravo u ekolokoj poljopriv-
redi, gde je, po meunarodnim kriterijumima, i jedini dopustivi energent. Bez upotrebe
biodizela (ili nekog drugog biogoriva), danas se u EU ne moe dobiti certikat o istoi
ekoloki proizvedenih poljoprivrednih proizvoda.
Otpad
Ubrzani razvitak industrije i potroaki organizovano drutvo izazvali su globalnu
ekoloku krizu, koja se u razvijenim dravama manifestuje kao problem zbrinjavanja
otpada. Nekontrolisano i neodgovorno odloen otpad ugroava zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu, a brojni su primeri u kojima je dokazano oteenje zdravlja ljudi zbog neodgo-
vornog postupanja s otpadom. Svetska iskustva pokazuju da je problem otpada mogue
reiti samo celovitim sistemskim upravljanjem.
Primarni cilj je zbrinjavanje gradskog otpada, a tek potom proizvodnja energije (kori-
stei zeleni deo recikliranog kunog otpada, biomasu iz parkova i vrtova, mulj iz kolek-
tora otpadnih voda) jer su za to potrebne velike investicije (US $ 4000/kW).
Korienje energije otpada za grejanje i/ili proizvodnju elektrine energije jedan je
od naina za ekasnu upotrebu otpada uz, ukoliko se provodi ispravno, minimalan uticaj
na okruenje. Postupci termike obrade otpada, naroito u urbanizovanim - gusto naselje-
nim sredinama, omoguuju istovremeno neutralisanje tetnih svojstava i njegovo energet-
sko iskoriavanje. Postoje razliite tehnike mogunosti termike obrade otpada, od kojih
je sagorevanje otpada dosad najvie korieno.
Slika 12. Koliina otpada po stanovniku dnevno (kg/st/dn)
U svetu stalno raste broj postrojenja za termiku obradu otpada sagorevanjem/
spaljivanjem i ta se tehnologija najvie koristi upravo u razvijenim dravama. Mogunost
kogeneracije energije otpada, u okvirima celovitog sistema upravljanja/menadmenta
energijom, obuhvata vrednovanje deponijskog gasa kod ureenih savremenih deponija,
biogasa kod takozvane anaerobne hladne obrade otpada i termiku obradu otpada
pomou razliitih postupaka otplinjavanja, rasplinjavanja, sagorevanja i razliitih kombi-
nacija tih postupaka. Proizvodnja energije iz otpada u svetu nije retkost. Tako se danas
u vedskoj otpad energetski koristi u 21-om postrojenju za spaljivanje, ime se godinje
zbrinjava 1,7miliona tona otpada (oko polovine ukupne koliine komunalnog otpada).
Skladitenje otpada sa ueem njegovog energetskog vrednovanja moemo podeliti
na tri faze: faza regulacije, faza transformacije, faza iskorienja.
Faza regulacije odnosi se na regulaciju samog otpada. Ovde, naime, spadaju tehno-
logije razvrstavanja, razgraivanja, smanjivanje vlanosti otpada kao i njihove kombi-
nacije.
U fazi transformacije otpad se transformie u formu goriva sa zahtevanim mehanikim,
termikim i i emisionim osobinama. Izlaz ove faze je ili teno ili vrsto ili gasovito gorivo.
Ovde u stvari spadaju tehnologije dobijanja gasne, tene i vrste faze.
U fazi iskorienja dobijena forma goriva se ili spaljuje ili koristi u kogeneraciji. Kod
spaljivanja se dobija toplotna energija a kod kogeneracije elektrina energija i sekun-
darna toplotna energija.
ENERGETSKI
POTENCIJAL ZGRADARSTVA
Energetska ekasnost u zgradarstvu prepoznata je danas kao podruje koje ima
najvei potencijal za smanjenje ukupne potronje energije, ime se direktno utie na ugod-
niji i kvalitetniji boravak u zgradi, dui ivotni vek zgrade i doprinosi zatiti okruenja i
smanjenju emisija tetnih gasova.
Mere energetske ekasnosti u zgradarstvu ukljuuju celi niz razliitih podruja
mogunosti utede toplotne i elektrine energije, uz racionalnu primenu fosilnih goriva i
primenu obnovljivih izvora energije u zgradama, gde god je to funkcionalno izvodivo i
ekonomski opravdano.
Zgrade su najvei pojedinani potroa energije i veliki izvor tetnih emisija gasova
staklene bate, posebno CO2. Ukoliko posmatramo potronju energije u najveem sektoru
potronje - sektoru opte potronje, u kom
su najvei potroai stambene i nestam-
bene zgrade, moemo primetiti stalan po-
rast potronje nalne energije.
U budunosti e vanu ulogu u uprav-
ljanju energijom u zgradama imati, kako
korisnici tako i svi uesnici u projektovanju,
gradnji, rekonstrukciji i odravanju zgra-
da. Ovaj odeljak namenjen je onima koji
ele neto da naue ili dopune i obnove
svoje znanje o projektovanju, gradnji, ob-
novi i odravanju zgrada na energetski i
ekoloki optimalan nain i svojim delovan-
jem doprinesu stvaranju savremene odri-
ve arhitekture i ouvanju okruenja u kom
ivimo.
Slika 1. Sektor zgradarstva odgovoran je za
preko 40 posto ukupne potronje energije i u
zgradarstvu lei najvei potencijal energetskih
uteda?
Glavni cilj energetske ekasnosti u zgradarstvu je uspostaviti mehanizme koji e trajno
smanjiti energetske potrebe pri projektovanju, izgradnji i korienju novih zgrada, kao i
rekonstrukciji postojeih, ukloniti barijere uvoenju mera energetske ekasnosti u postojei
i novi stambeni i nestambeni fond zgrada.
Zgrade su najvei pojedinani potroa energije, a time i veliki zagaiva okrue-
nja. Zbog dugog ivotnog veka zgrada, njihov uticaj na okruenje u kom ivimo je dug
i kontinuiran i ne moemo ga zanemarivati. Graenje se preesto tretira kao iskljuivo
ekonomski proces, a zapravo je u prvom redu ekoloki, socijalni i kulturni fenomen, koji
treba da zadovolji ljudske potrebe i aspiracije. Nagli razvoj trita, ekonomije, prodor
i uticaj kapitala i medija s jedne strane i neverovatna ekspanzija gradnje u naoj zemlji
poslednjih nekoliko godina, ostavljaju trag na arhitektonskim realizacijama koje su esto
upitnog kvaliteta i bez energetskog koncepta. Nagli razvoj stambene izgradnje 50-tih i
60-tih godina prolog veka, rezultirao je izgradnjom velikog broja zgrada koje su danas
registrovane kao veliki potroai energije i koje je potrebno sistematino obnavljati. Zgra-
de graene pre 1970. godine, graene su u periodu pojave novih materijala, statiki
laganijih i tanjih konstrukcija, a istovremeno u periodu jeftine energije i nepostojanja pro-
pisa o potrebi toplotne zatite zgrada. Danas su takve zgrade veliki potroai energije
i nikako ne zadovoljavaju savremene tendencije o smanjenju potronje energije u zgra-
dama, u svrhu postizanja veeg komfora, ugodnijeg i zdravijeg boravka u zgradama,
zatite okruenja i smanjenja klimatskih promena.
Uspena implementacija mera energetske ekasnosti u zgradarstvu bazira se na:
promeni zakonodavnog okruenja i usklaivanju s evropskom regulativom na
podruju toplotne zatite i utede energije, kao i primene obnovljivih izvora
energije
poveanju toplotne zatite postojeih i novih zgrada
poveanju ekasnosti sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije
poveanju ekasnosti sistema rasvete i energetskih troila
energetskoj kontroli i upravljanju energijom u postojeim i novim zgradama
propisivanju ciljne vrednosti ukupne godinje potronje zgrade po m2 ili m3
uvoenju energetskog certikata kao sistema oznaavanja zgrada prema
godinjoj potronji energije i
stalnoj edukaciji i promociji mera poveanja energetske ekasnosti.
Energetski (toplotni) bilans zgrade
Kako bismo u potpunosti razumeli energetsku potronju zgrade, potrebno je poznavati
i razumeti osnovne pojmove i veliine potrebne za njezino odreivanje i analizu.
Naime, potronja energije u zgradi zavisi kako od karakteristika same zgrade (nje-
nog oblika i konstrukcijskih materijala), karakteristika energetskih sistema u njoj (sistema
grejanja, elektrinih ureaja i rasvete, i dr.), ali i od klimatskih uslova podneblja na kom
se zgrada nalazi. Osnovni pojmovi za analizu potronje energije u zgradama su: toplot-
ni gubici i dobici, koecijent prolaza
toplote, stepen-dan grejanja, stepen
korisnog delovanja, a bie obja-
njeni u narednim pasusima. Oni su
kljuni za odreivanje energetskog
(toplotnog) bilansa zgrade.
Nadalje, zgradu treba razmatra-
ti kao sistem i kao takvu je analizira-
ti. Na slici 2. prikazana je zgrada sa
svim tokovima energije, tj. prikazan
je energetski bilans zgrade.
Transmisijski gubici toplote nas-
taju prolazom (transmisijom) toplote
kroz elemente omotaa/ovojnice zgrade. Oni zavise od konstrukcijskih elemenata zgrade
(opeka, armirano-betonska), debljine toplotne zatite na zidovima, prozorima, vratima,
itd. Transmisijski gubici nisu jedini koji odreuju potrebe grejanja zgrade. Naime, njima se
moraju dodati i toplotni gubici zbog provetravanja, tzv. ventilacijski gubici.
Osim toplotnih gubitaka, u zgradama imamo i toplotne dobitke koji ne dolaze iz
sistema grejanja, tzv. slobodne toplotne dobitke. Ti dobici ukljuuju toplotu dobijenu od
osoba koje borave u prostoru, kao i od razliitih ureaja (na primer, kancelariska opre-
ma, rasveta, kuhinjski ureaji i dr.) koji se u tom prostoru koriste. Te dobitke nazivamo
unutranjim ili internim dobicima. Osim toga, odreena koliina toplote u prostor dolazi i
od Suneva zraenja.
Godinja potrebna toplotna energija za grejanje, Qh (kWh/a), je raunski odreena
koliina toplote koju sistem grejanja treba tokom jedne godine da dovede u zgradu da bi
se odrala unutranja projektna temperatura u zgradi. Takvo izraavanje potronje ener-
gije u zgradama po m2 ili m3 daje nam jedinstveni podatak, koji omoguava energetsku
karakterizaciju zgrade i poreenje razliitih energetskih karakteristika zgrada.
PRINCIPI TOPLOTNE IZOLACIJE
Svako e se sloiti da dobra toplotna izolacija kue znai veu udobnost i manje
trokove grejanja. Ipak, iza rei toplotna izolacija kriju se mnogi koncepti. U ovom odeljku
govorimo o zici toplotne izolacije. U sledeem odeljku govoriemo o parametrima koji se
koriste za merenje i poreenje kvaliteta razliitih reenja toplotne izolacije.
Transfer toplote
Cilj toplotne izolacije je odravanje konstantne ugodne temperature u kui sprea-
vajui transfer toplote izmeu unutranje i spoljne klime. U hladnim mesecima, toplotna
izolacija e spreiti bekstvo unutranje toplote vani. U toplim mesecima, usporie prodor
toplote u unutranjost kue.
Slika 2. Energetski bilans zgrade
Toplotna izolacija je prema tome
dizajnirana da kontrolie razliite
komponente prenosa toplote:
Kondukciju kroz grae-
vinski materijal
Konvekciju preko kretanja
vazduha
Toplotnu radijaciju
Kondukcija toplote
Kondukcija toplote je veoma in-
tuitivan koncept: predstavlja spon-
tani transfer toplote kroz materijal,
u cilju izjednaavanja toplotnih razlika. Ovo objanjava zato imamo oseaj da je met-
alna klupa ili stolica na dodir hladna, dok je drvena na dodir topla. Metal je odlian
toplotni konduktor i prenosi toplotu tela kroz svoju masu. Drvo, naprotiv, je veoma lo
toplotni konduktor. Iz istog razloga, metalna kaika u kljualoj vodi postane brzo vrua,
dok drvena ostaje hladna na drugom kraju.
Materijali koji se koriste za toplotnu izolaciju moraju imati nisku konduktivnost toplote da
bi bili ekasni.
Konvekcija toplote
Konvekcija predstavlja prenos toplote cirkulaci-
jom ili kretanjem toplih estica prema hladnijem
prostoru. Ovo je jo jedan intuitivan koncept jer zna-
mo da topao vazduh ili voda ide navie. Okruenje,
hladnije estice se pomeraju u zamenu za tople.
Hladne estice se onda zagrevaju i proces se nas-
tavlja stvarajui tako struju konvekcije.
Primenjeno na toplotnu izolaciju jedne kue, to znai da kua mora biti vrsto zatvorena
(vazduhodrljiva, hermetina). Ovo je neophodno da bi se spreilo bekstvo toplog vazdu-
ha vani i njegova zamena hladnim vazduhom spolja. Ovo nije lako postii u izgradnji kue.
I poto se topli vazduh penje navie, toplotna izolacija krova ili plafona je izuzetno vana
da bi se spreio gubitak toplote.
Toplotna radijacija
Toplotna radijacija predstavlja transfer toplote elektromagnetnim zraenjem. Sunce, ili
elektrini radijator, su perfektni primeri radijacije toplote. Svetli, sjajni materijali, kao
barijere radijacije, reektuju zraenje dok tmurni, tamni materijali ga apsorbiju. Dobri
izolatori nisu neophodno dobre prepreke zraenju i suprotno. Primer prepreke zraenju je
Slika 3. Tri naina prenoenja toplote: kondukcija,
konvekcija i radijacija
Slika 4. Konvekcija toplote izazvana
radijatorom i u vruoj vodi
svetli materijal koji stavite na prednje staklo auta da biste spreili pregrevanje u letnjim
danima.
Toplotna radijacija Sunca je od posebnog znaaja kada se govori o toplotnoj izolaciji.
Za vreme hladnih meseci, suneva energija je posebno dobrodola i kue bi trebalo da su
dizajnirane da je to vie prihvate. U leto, naprotiv, treba spreiti prodor radijacije sunca
u kuu da bi se odrala sveina unutra.
Krov i prozori imaju najveu vanost kod toplotne radijacije. Na krov je mogue post-
aviti prepreke radijaciji i/ili napraviti ventilisani krov koji omoguava toploti radijacije da
se evakuie putem konvekcije.
to se tie prozora, mogue je
nai reektivno staklo, koje uveava
prenos svetlosti reektujui solarnu
radijaciju. Druga vrsta stakla zvana
E glass (low emissive), ima metalni
ili oksidni nanos, koji umanjuje pre-
nos toplote ili hladnoe kroz staklo
dozvoljavajui, u isto vreme, svet-
losti da proe kroz njega. U sva-
kom sluaju, najekasniji nain da
se izbegne toplotno zraenje kroz
prozore u letnjim danima je da se ti isti zatite od direktnog izlaganja suncu. Ovo se moe
izvesti izgradnjom nastrenica, drvenim kapcima ili vegetacijom.
KAKO PROCENITI I UPOREDITI REENJA TOPLOTNE IZOLACIJE
U ovom odeljku opisujemo vane parametre koji se koriste za merenje i poreenje
kvaliteta razliitih reenja toplotne izolacije.
Toplotna kondukcija ili provodljivost k ili
Prenos toplote iz vazduha ka zidovima, podu ili krovu nastaje konvekcijom ili radijaci-
jom. Jednom kada toplota ue u metrijal, prenos toplote nastaje uglavnom kondukcijom,
mada, zavisno od materijala, konvekcija i radijacija nisu iskljuene.
Provodljivost toplote (k ili ) je, prema tome komponenta koju materijali koji se koriste
za toplotnu izolaciju moraju da umanje. Toplotno izolacioni materijali umanjuju gubitak ili
poveanje toplote spreavajui da se provodljivost toplote odvija kroz njihovu supstancu.
Potpuni efekat zavisi od materijala koji se koristi i od njegove debljine.
Fiziko svojstvo koje meri sposobnost materijala da provodi toplotu se zove toplotna kon-
dukcija ili provodljivost. Jedinica mere je Vat po metru.Kelvin (W/mK). Vrlo esto, videete
Slika 5. Nastrenica, za prozor okrenut prema jugu,
daje zatitu prozoru leti, kada je sunce visoko na nebu,
dok dozvoljava prodor sunevih zraka zimi, kada je
sunce nisko na nebu.
taj broj na specikacijama izolacionih materijala. to je taj broj manji, to je materijal za
toplotnu izolaciju bolji.
Toplotna provodljivost je intenzivno ziko svojstvo materijala; zavisi samo od samog
materijala a ne od neeg drugog (debljine, veliine). Toplotnu provodljivost materijala
nije lako izmeriti. I obino postoji razlika izmeu rezultata merenja u laboratoriji, u ideal-
nim uslovima, i onog to ete vi postii u svojoj kui, u manje idealnim uslovima.
Ovde je lista uobiajenih toplotno izolacionih materijala, i nekih od velikih graevinskih
blokova kojima nije neophodna dodatna toplotna izolacija, sa podacima o njihovoj top-
lotnoj provodljivosti baziranoj na tvrdnjama njihovih respektivnih proizvoaa.
Tabela 1. Toplotna provodljivost razliitih graevinskih komponenti.
Materijal
Toplotna provodljivost
(W/mK)
Vazduh 0.025
Stiropor razliite gustine
Austrotherm EPS W 15 (15 kg/m) 0.041
Austrotherm EPS W 30 (30 kg/m) 0.035
Tarolit EPS 50 (12 kg/m) 0.041
Tarolit EPS 200 (30 kg/m) 0.031
Stirodur
Austrotherm XPS TOP 30 SF 0.035
Staklena mineralna vuna
ISOVER KL 35 (laboratorijska vrednost) 0.035
ISOVER KL 35 (dizajnirana vrednost) 0.041
Kamena mineralna vuna
Opta kamena mineralna vuna 0.032 do 0.040
Drveno vlakno
Tarolit 0.110
Celuloza
DMMSTATTs CI 040 0.038
Graevinski blokovi kojima ne treba dodatni sloj toplotne izolacije
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (obini malter) 0.220
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (izolacioni malter) 0.180
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (obini malter) 0.190
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (izolacioni malter) 0.139
Opeka EUROTHERM 38 UT (obini malter) 0.233
Opeka EUROTHERM 38 S (obini malter) 0.138
Nexe TB-38 (obini malter) 0.160
Xella Ytong 0.130
Najverovatnije, gore navedeni brojevi su dati u vreme proizvodnje. Kada koristite dati
materijal u graevinarstvu, morate uzeti u obzir kako se toplotna provodljivost tog mate-
rijala menja tokom vremena. I uz to, mora se takoe uzeti u obzir sami kvalitet ugradnje
datog materijala. Na kraju, toplotna provodljivost materijala moe da varira zavisno od
okolne temperature i od koliine vlage u vazduhu i u samom materijalu.
Velika prednost velikih graevinskih blokova, je da su njihove karakteristike stabilne
kroz vreme i u razliitim uslovima. Ovo se ne moe rei za stiropor ili mineralnu vunu.
Toplotna otpornost - R
Toplotna provodljivost (R-vrednost) omoguava usporedbu materijala i njihove mogu-
nosti provoenja toplote. U praksi, to nije dovoljno da bi se ocenio kvalitet datog reenja
toplotne izolacije. Debljina upotrebljenog materijala se mora uzeti u obzir.
To je razlog za korienje druge mere zvane toplotna otpornost ili R-vrednost. To je
jednostavno debljina upotrebljenog materijala podeljena sa toplotnom provodljivosti istog:
R = d/k
gde d je debljina. Jedinica mere je mK/W.
Na primer, 5 cm Austrotherm EPS W 15, debljina esto upotrebljena u kuama u Srbiji, e
obezbediti R-vrednost od 0.05/0.041 = 1.22 Km/W. Wienerberger POROTHERM 38 S P+E
PLUS koji je 38 cm debljine e dati R-vrednost od 0.38/0.139 = 2.73 Km/W. to je vea
R vrednost, bolje je reenje to se tie toplotne izolacije.
Naravno, to emo videti posle, kada se ocenjuje toplotna otpornost celog zida, sve
komponente zida moraju se uzeti u obzir a ne samo izolacioni sloj.
Toplotna provodnost - C
Kada se radi o toplotnoj izolaciji, toplotna otpornost daje suprotan pogled od toplotne
provodljivosti: vea toplotna otpornost = bolje, dok manja toplotna provodljivost = bolje.
Iz tog razloga, koristi se druga mera, zvana toplotna provodnost. Toplotna provodnost je
jednostavno suprotna toplotnoj otpornosti: C = 1/R. Jedinica mere je W/mK.
Vrlo esto, videete toplotnu provodnost predstavljenu sa U-vrednosti denisanom
dole. To nije korektno jer je U-vrednost mnogo raniraniji i sloeniji parametar.
Ukupna toplotna otpornost RT
Kao to smo ve pomenuli gore, kada se procenjuje reenje date toplotne izolacije, sve
komponente tog reenja moraju biti uzete u obzir. Na primer, kod zida napravljenog od
unutranje buke + giter blok + mineralna vuna + vazduni prostor + opeka + fasadna
buka, R-vrednost svake komponente mora biti uzeta u obzir. I dodatno, zbog razmene
toplote izmeu zida i okolnog vazduha konvekcijom ili radijacijom, koecijent transfera
toplote na unutranoj povrini zida i spoljanjoj povrini istog takoe mora biti uzet u
obzir.
Ukupna toplotna otpornost obuhvata sve to. Ona predstavlja sumu svih toplotnih ot-
pornosti svake pojedinane komponente graevinske konstruktivne sekcije, ukljuujui
povrinsku toplotnu otpornost na obe strane date sekcije. Jedinica mere je mK/W.
Povrinska toplotna otpornost graevinske konstruktivne sekcije predstavlja otpornost
na transfer toplote konvekcijom i radijacijom izmeu okolnog vazduha i povine te sekcije.
Ona je suprotna od povrinske provodnosti(h) za tu istu povrinu. Ri predstavlja povrinsku
toplotnu otpornost na unutranjoj povrini sekcije. Re predstavlja isti parametar za vanjsku
povrinu sekcije.
RT, ukupna toplotna otpornost
graevinske konstruktivne sekcije,
je suma od Ri, Re i svih toplotnih
otpornosti komponenata koji ine
deo te sekcije (prikaz desno).
Ukupna toplotna otpornost
konstruktivne sekcije je suma svih
povrinskih toplotnih otpornosti
i svih toplotnih otpornosti svake
komponente graevinske kon-
struktivne sekcije.
Toplotni prenos - U
Toplotni prenos ili U-vrednost predstavlja koliinu toplote, koja proe kroz konstruk-
tivnu sekciju, izmeu unutranje i spoljanje klime, za jedinicu povrine i temperature. Jedi-
nica mere je W/mK. Jo se zove i ukupni koecijent prolaska toplote.
U-vrednost je jednostavno predstavlja reciprocitetnu vrednost sume otpora prelaza
toplote.
U = 1 / RT
Jednostavno reeno, U-vrednost ocenjuje energetsku ekasnost materijala kombinovanih
ujednoj konstruktivnoj komponenti ili sekciji. to je manja U-vrednost, bolje je reenje u
smislu toplotne izolacije i utede energije.
Ukupna toplotna otpornost i toplotni prenos se koriste u oceni i poreenju graevinskih
konstruktivnih reenja. Takoe se koriste u razliitim graevinskim normama u celom svetu
da be se uspostavili prihvatljivi standardi za novogradnju. Ovde ispod prikazani su stan-
dardi postavljeni Francuskim normama RT 2000 (Francuska ima slinu klimu kao Srbija)
koji bi trebali biti primenjeni u Srbiji za kvalitetnu novogradnju. Napomenimo da brojevi
prikazani dole su minimalni legalno prihvatljivi za novogradnju u Francuskoj. Bolje od
ovoga je uvek plus za komfor i utedu energije.
Slika 6. Ukupna toplotna otpornost konstruktivne sekcije.
Konstruktivna sekcija RT (mK/W) U (W/mK)
Zidovi 2 do 3 0.5 do 0.33
Podovi 2 do 3 0.5 do 0.33
Plafoni 4.5 do 5 0.22 do 0.2
Krov 4.5 do 6 0.22 do 0.17
Napomena: Francuske norme RT 2000 - minimalne vrednosti za toplotne performanse razliitih
konstruktivnih sekcija.
Predstavili smo glavne parametre koji se koriste pri oceni ekasnosti reenja toplotne
izolacije. Videli smo, da bi ocenili toplotnu izolaciju kompletne konstuktivne komponente,
svi njeni delovi moraju biti uzeti u obzir. Dalje razmatrano, da bi ocenili energetsku e-
kasnost jedne cele kue, zidovi, podovi, plafoni, krov, prozori, svi njeni delovi se moraju
uzeti u obzir. I zbog toga nema razloga platiti mnogo vie za izolaciju zidova ako ete
utedeti na kupovini prozora i ugraditi loe u smislu toplotne izolacije. Svi delovi moraju
biti usaglaeni.
Posebno treba voditi rauna o izbegavanju toplotnih mostova (delova koji nisu uopte
ili su loe izolovani) u izgradnji kue, da se ne bi umanjila ukupna performansa toplotne
izolacije. Savet je, razmiljajte o kui kao jednom kompletnom sistemu i vodite rauna o
svim delovima radije nego da se usredsredite na izbor jednog materijala zbog njegove
teoretske k -vrednosti. Bilo ta proizvoa kae, kua je suma svih svojih delova. I to je
najgore, lo izbor jedne komponente kue moe imati vei negativni uticaj nego svi pozi-
tivni uticaji najboljih komponenti.
IZBEGAVANJE TOPLOTNIH MOSTOVA
Jedan od kljunih aspekata izgradnje niskoenergetske zgrade ini panja posveena
toplotnoj izolaciji. To znai korienje pravih materijala odgovarajue debljine koji prua-
ju dobre toplotne karakteristike. Ali to samo nije dovoljno. To takoe znai da toplotna
izolacija mora biti pravilno postavljena tako da nema rupa i propusta kuda bi toplota
mogla da izae i umanji efekat te toplotne izolacije. Izbegavanje ovih takozvanih toplot-
nih mostova je zaista neophodno ukoliko se grade kvalitetne niskoenergetske zgrade.
Ovo je jedan od aspekata kome se jo uvek u Srbiji ne poklanja naroita panja.
ta je toplotni most ili hladni most?
Toplotni mostovi su lokalizovani delovi zgrade koji prikazuju uveane toplotne gubitke.
Mogu biti uzrokovani izborom geometrijskih komponenti kao na primer u sluaju balkona
ili korienjem materijala sa veom toplotnom provodljivou kao to je sluaj sa aluminij-
skim prozorima bez toplotnog prekida.
Toplotni mostovi su esto rezultat same strukture zgrade, pojavljuju se na spoju izmeu
zidova i podova, izmeu zidova i krova, u uglovima ili oko prozora ukoliko nisu pravilno
postavljeni. Toplotni mostovi ne mogu biti u potpunosti izbegnuti, ali cilj je da se negativni
efekti ovih mostova umanje na tolerantni nivo i da ne kreiraju nikakvo oteenje zgrade. U
nastavku, govoriemo samo o onim toplotnim mostovima koji se ne mogu tolerisati i prema
tome moraju biti tretirani.
Poznato je da se postavljanjem unutranje toplotne izolacije kreiraju mnogi toplotni
mostovi koji mogu biti kompletno izbegnuti postavljanjem spoljanje toplotne izolacije ili
gradnjom sa irokim opeka blokom kao na primer Wienerberger POROTHERM (prikaz
ispod).
Slika 7. Toplotni most kreiran na spoju izmeu poda i zida u sluaju postavljene unutranje
izolacije.
Primetimo da u sluaju spoljanje toplotne izolacije ili u sluaju gradnje sa irokim
opeka blokom kao to je Wienerberger POROTHERM, ne dolazi do kreiranja toplotnog
mosta.
Terase i balkoni, najei izvor toplotnih mostova
Spoj sa balkonom ili terasom je jedan on najeih izvora geometrijskih toplotnih mo-
stova. Armirana betonska ploa ima visok faktor toplotne provodljivosti i preseca sloj
toplotne izolacije. To uzrokuje prolazak toplote koji vodi snienju unutranje povrinske
temperature.
Bez obzira na vrstu izolacije, balkoni uvek kreiraju toplotni most koji se ne moe lako
izbei (prikaz dole). To zahteva dodatnu brigu, i prema tome, dodatni troak. I to je ve-
rovatno jedan od razloga zato niko u Srbiji ne vodi rauna o izbegavanju ovih toplotnih
mostova.
Slika 8. Toplotni most kreiran od strane balkona ili terase na svim tipovoma zidnih sistema.
tetni efekti toplotnih mostova
Zato to toplota uvek izlazi najlakim
putem iz zagrejanog prostora prema vani
(putem sa najmanjim otporom), toplotni mos-
tovi su uzrok znaajnog gubitka toplote.
to je bolja toplotna izolacija to e se vie
toplote gubiti preko toplotnih mostova. Ovi
gubici mogu predstavljati znaajan troak na
raunu za grejanje.
Gubitak toplote preko toplotnog mo-
sta moe biti uoen koristei infracrveni
termograki prikaz kao na slici 9.
Uloga infracrvene termograje
Veliki deo ukupne potronje energije otpada na ostvarivanje toplotnog komfora u
zgradama. Infracrvena termograja pokazala se kao izuzetno korisna metoda za vi-
zuelizaciju toplotnih gubitaka kroz elemente konstrukcije kod istraivanja potencijala
poveanja energetske ekasnosti zgrada. Termografskim snimanjem zgrada, te kasnijom
strunom interpretacijom mogue je locirati nedostatke konstrukcije i usmeriti zahvate na
sanaciji prema optimalnom poboljanju energetske ekasnosti sistema zgrade.
Nedostaci u konstrukciji koji se mogu ustanoviti termografskim snimanjem su:
nehomogenost materijala zida,
neispravnost ili nepostojanje toplotne izolacije,
vlaga u konstrukciji,
problemi ravnih krovova,
toplotni mostovi,
otvoreni propusti za vazduh-ventilacije, fuge i slino, kao i
koncentracija instalacija u zidu.
Slika 9. Infracrveni termograki prikaz
balkona sa gubitkom toplote uzrokovanim
toplotnim mostom.
Osim toga, infracrvenom termograjom
je mogue detektovati havarije ili manja pro-
putanja sistema u smislu procurivanja instalaci-
ja ugraenih u zidove i/ili energetske kanale,
ali takoe i eventualne nedostatke i oteenja
izolacije ugraenih instalacija koja se ne mogu
ustanoviti obinim vizuelnim pregledom sistema.
Savremena termograja bazirana je na
sposobnosti infracrvene kamere da registruje
toplotnu energiju koju zrae povrine tela, ot-
krije sve nepravilnosti temperaturnog zraenja
podloge, i to pretvori u sliku, tzv. termogram.
IC termograja danas se pokazuje kao izuzet-
no korisna metoda u istraivanju i unapreivanju
energetske ekasnosti u zgradarstvu. Pomou
termografskih snimaka delova konstrukcije mogue je vrlo brzo prepoznati nedostatke
povezane s toplotnim karakteristikama, otkriti uzroke i predloiti sanaciju. Mogunost
beskontaktnog i daljinskog snimanja ukupnog temperaturnog polja povrine posmatranog
objekta daje velike prednosti u odnosu na klasine analize konstrukcije. Primena je pod-
jednako korisna na postojeim objektima, objektima pod zatitom kao i novim objektima.
Upravo zbog navedenih razloga u razvijenim zemljama se metoda termograje sve vie
uvodi kao obavezna metoda kod kontrole pri primopredaji objekata, kao i u redovnom
nadzoru i odravanju objekata, posebno objekata javne namene.
Istraivanja pokazuju da meu trokovima gradnje i pogona zgrade na prvom mestu
esto stoje trokovi odravanja. Stoga primena termograje moe doneti znaajne utede
bilo putem kratkoronog spreavanja ozbiljne degradacije sistema konstrukcije ili pak
dugoronog podizanja energetske ekasnosti zgrade.
Cilj daljnjeg razvoja primene termograje u zgradarstvu je:
Pomo pri pregledu i oceni kvaliteta novih zgrada putem odreivanja param-
etara toplotne ekasnosti izvedene konstrukcije zgrade
Uvoenje termograje kao standardne metode za ekasno odravanje
postojeih zgrada
Odreivanje toplotne ekasnosti zgrade merenjem gubitaka toplote kroz
spoljanji omota zgrade
Unapreenje zgradarstva na podruju projektovanja i gradnje, naroito sa
stanovita utede energije
Rizik formiranja bui i kondenzacije
U predelu oko toplotnog mosta, uveani gubici toplote uzrokuju znaajan pad unutranje
povrinske temperature. im povrinska temperatura padne ispod odreene granice,
Slika 10. Odnos veliine termokamere i
ruke korisnika
postoji rizik od formiranja bui. Ukoliko
temperatura u povrinskom delu padne
jo vie, vlaga koja je inae prirodno
prisutna u prostoriji e se kondenzovati na
toj hladnoj povrini u formi kapljica.
Napomenimo da na formiranje bui
i kondenzacije snano utie kvalitet
unutranjeg vazduha. Bez pravog ventila-
cionog sistema koji obnavlja vazduh, nivo
vlage e biti vei i mogunost stvaranja
bui i kondenzacije je jo vea.
Rizik po zdravlje
Jednom kada se bu formira u predelu toplotnog mosta, oslobaa spore u prosto-
riju. Ove spore mogu prouzrokovati razliite efekte na zdravlje; od manjih alergijskih
reakcija kao iritirane oi, nos, i grlo pa do uveanih astmatinih simptoma. To je zato to
su spore alergeni koji izazivaju sinuse, rhinitis i astmu. Poto je izloenost u prostoriji obino
produena, postoji rizik da ove alergijske reakcije prerastu u hronina obolenja.
Da ponovimo, nedovoljna obnova unutranjeg vazduha dovee do formiranja bui i
uveae njene negativne efekte po zdravlje ljudi. Naalost, lo kvalitet gradnje e akumu-
lirati nedostatke kao to su mnogobrojni toplotni mostovi i odsustvo prave ventilacije.
Rizik od strukturalnog oteenja
Formiranje bui i kondenzacija e dovesti do razliitih oteenja zgrade. To moe
uticati na unutranju farbu, malter, drvo ili tapete i lagano uzrokovati raspadanje struk-
turalnih elemenata.
Spreavanje toplotnih mostova
Meutim, reenja da bi se izbegli toplotni mostovi ili umanjilo njihovo dejstvo na neki
prihvatljiv nivo denitivno postoje. Kao to smo ve ranije pomenuli, postavljanje spoljanje
toplotne izolacije ili gradnja sa irokim opeka blokom je najbolji nain spreavanja veine
toplotnih mostova. Za preostale toplotne mostove, posebno kod balkona i terasa, postoje
odlini proizvodi koji ih kompletno reavaju.
Najbolji je verovatno Schck Isokorb. To je nosivi termo izolacioni elemenat koji
formira toplotni prekid izmeu balkona i unutranjeg poda. Ovaj elemenat je specijalno
napravljen da izdri prenos tereta i odri puni strukturalni integritet. Sastavljen je od tvr-
dog stiropora za toplotni prekid i nerajueg elika koji odrava strukturalni integritet.
Schck Isokorb je dostupan u Srbiji preko ovlaenog distributera BETOMAX -
Schck d.o.o. Korienje Schck Isokorb u izgradnji je dodatni troak ali troak koji
Slika 11. Formiranje bui uzrokovano toplotnim
mostovima
ne bi trebalo da bude opcionalan.
Izbegavanje oiglednih toplotnih
mostova treba da je obaveza sva-
kog investitora koji tvrdi da gradi
kvalitetno. Meutim, poto je taj
elemenat nevidljiv kada se zgrada
zavri, i zato to ljudi nisu dovoljno
upueni u ovaj problem, vrlo malo
investitora, ako ijedan, ga za sada
koristi u izgradnji.
Toplotni mostovi predstavljaju
stvarni problem koji ne bi trebao
biti previen kod kvalitetne grad-
nje. Ovi mostovi uzrokuju znaajne
toplotne gubitke i omoguavaju po-
javu bui, potencijalno uzrokujui ozbiljne zdravstvene probleme i oteenje zgrade. Ipak,
odlina reenja koja ih spreavaju su dostupna u Srbiji. Danas, ne postoji pravi izgovor
nekorienja ovakvih reenja, kao na primer Schck Isokorb, pri izgradnji stambenih
zgrada.
SAZNAJTE NETO O VENTILACIJI
Funkcija ventilacije ja da osigura kvalitet vazduha koji udiemo kada boravimo u za-
tvorenim prostorijama. Sa novogradnjom koja ne die i koja je sve vie hermetina,
jedini nain da bi se obezbedio neophodan sve vazduh je preko ventilacionog sistema.
Naravno, skoro uvek je mogue otvoriti prozore ali oni ne mogu obezbediti konstantan
priliv sveeg vazduha. U ovom odeljku je objanjeno zato nam je potrebna ventilacija i
koja reenja su prisutna na tritu.
Stanovi i kue su zatvoreni prostori u kojima provodimo veliki deo vremena, posebno u
hladnom periodu. Da bi se osigurao kvalitet vazduha u prostorijama neophodno je obez-
bediti dovod sveeg vazduha i odvod potroenog. Ovo je vano iz sledeih razloga:
dovod neophodnog kiseonika
odstranjivanje mirisa i raznih zagaivaa
odstranjivanje vika vlage u vazduhu
pruanje oseaja ugodnosti.
Uprkos njene vanosti, ventilacija je veoma esto previena i odbaena sa estim
izgovorom da je uvek mogue otvoriti prozore. Iako je otvaranje prozora odlian nain
da se brzo i s vremena na vreme obnovi vazduh u prostorijama, ipak nije reenje koje
obezbeuje konstantan, umereni, izvor sveeg vazduha. U praksi, u hladnom periodu,
Slika 12. Schck ISOKORB za spreavanje toplotnog
mosta kod balkona ili terasa
prozori mogu ostati zatvoreni dui period vremena, a svakako ne mogu biti ostavljeni
otvoreni ceo dan jer je jednako vano obezbediti topao i ugodan interijer. Otvaranje
prozora zavisi i od dobre volje ljudi koji borave u prostoriji i koji nekada ne shvataju da
je i kada je neophodno otvoriti prozore ili ne mogu praktino da to urade kao na primer
preko noi. Prozori ne mogu biti zamena za pravi ventilacioni sistem.
Posledice loeg kvaliteta vazduha
U mnogim zemljama, iskustvo je pokazalo da je nedostatak pravilnog snabdevanja sveim
vazduhom jedan od glavnih problema u zgradarstvu. Lo kvalitet vazduha dovodi do:
poveanja prenosa zaraza vazdunim putem
zdravstvenih tegoba kao to su alergije, glavobolje, rhinitis i asthma
smanjenja cirkulacije vazduha
kondenzacije i pojave bui
nakupljanja radona
nakupljanja karbon monoksida.
Kondenzacija i pojava bui bie nadalje aktivirana sa kombinacijom loeg kvaliteta
unutranjeg vazduha i postojanjem toplotnih mostova. U glavnim crtama, odsustvo pra-
vilne ventilacije dovee do loeg kvaliteta stanovanja u zgradama i pojaae ostale
probleme.
Od nekontrolisanog dovoda vazduha do kontrolisane ventilacije
Ventilacija ranije nije bila glavna briga u stambenim zgradama. Zgrade su bile loe
izolavane i manje hermetine tako da je vazduh mogao da prolazi. Odravanje stana
toplim u zimskom periodu je bilo teko i kotalo puno novca, ali to se tie obnove vazdu-
ha u prostorijama to se obavljalo prirodim putem, iako na kompletno nekontrolisan nain.
Priliv vazduha je bio neravnomeran i nekontrolisan. Takav priliv sveeg vazduha, varirao
je od vremena i sezone i obino je bio nedovoljan ili ga je bilo previe.
U potrazi za boljim komforom i racionalnim troenjem energije (posle energetske kri-
ze 70tih), poelo se sa poboljanjem izolacije zgrada. Propusnost vazduha je znatno
umanjena i krenula je potraga za to boljom hermetinosti. Uspena izgradnja energetski
ekasne zgrade zahteva vrhunsku toplotnu izolaciju, bez toplotnih mostova i odlinu her-
metinost. Prirodna ventilacija iz prolosti, zasnovana na graevinskim defektima, vie nije
opcija.
Jedini nain da se odri zdrav interijer i kontrolie utroak energije, je preko kontrolisa-
ne ventilacije. U modernim zgradama, gde su graevinski defekti minimalni, kontrolisani
ventilacioni sistem moe obezbediti protok i obnovu vazduha prilagoenu vlanosti unu-
tranjeg vazduha i zauzetosti prostorije ljudima. U stvari, ventilacija je toliko vaan sistem
da je veina evropskih zemalja uvela propise po kojima je ugradnja ventilacionog sistema u
novogradnji obavezna. Srbija jo nije na tom nivou.
Principi ventilacije
Osnovni princip ventilacije u zgradarstvu jeste stvaranje cirkulacije vazduha iz prosto-
rija u kojima se boravi do kupatila ili pomonih prostorija (sweeping principle). Dovodi
sveeg vazduha su u spavaim sobama i dnevnoj sobi, dok je odvod smeten u WC-u,
kupatilu i kuhinji. Da bi se obezbedila cirkulacija vazduha u zgradi, reetke za protok
vazduha mogu biti ugraene na vratima. Vazduh takoe moe da cirkulie ispod vrata
gde ima dovoljno prostora izmeu vrata i poda.
Najei nedostatak naen u srpskom zgradarstvu jeste instalacija malog ventilato-
ra u kupatilu koji se ukljuuje povremeno, po potrebi, bez ijednog dovoda vazduha u
prostorijama u kojima se boravi. Nepotrebno je da se kae da se ovo ne moe smatrati
ventilacionim sistemom.
Ventilaciona reenja
Svaki ventilacioni sitem ima dva dela: sa jedne strane, dovod sveeg vazduha i sa dru-
ge strane, odvod potroenog vazduha iz prostorija. Ventilaciono reenje mora obezbediti
dovoljno sveeg vazduha ali ne previe. To bi uzrokovalo gubitke toplotne energije. Za-
snovano na ovoj jednostavnoj injenici, postoji nekoliko sistema koji imaju svoje pozitivne
i negativne strane.
Prirodni dovod i odvod (Passive Stack Ventilation)
Ovaj ventilacioni sistem zasnovan je na prirodnom provetravanju kroz zgradu koje je
rezultat toplotne razlike u unutranjoj i spoljanjoj temperaturi i vetru stvorenim razlikom
pritiska. Temperaturne razlike i razlike u pritisku guraju vlani vazduh prema otvorima
za ventilaciju, dok u isto vreme sve vazduh ulazi kroz dovode ugraene u zidovima ili
na prozorima prostorija u kojima se boravi. Slobodan tok sveeg vazduha od suvih do
mokrih prostorija pravi itavu kunu ventilaciju.
Slika 13. Prirodni dovod
i odvod (Passive Stack
Ventilation).
1. Prirodni sistem do-
voda sveeg vazduha,
2. Reetke za cirku-
laciju vazduha (vazduh
takoe moe da proe
ispod vrata), 3. Otvor
za odvod istroenog
vazduha, 4. Prirodni
odvod istroenog
vazduha.
injenica da ova ventilacija (passive stack ventilation) ovisi o prirodnom termikom
uzgonu, ima veliku prednost: uteda energije (nema ventilatora), nema buke (niska brzina
strujanja i nema ventilatora) i jednostavnost odravanja. To je jedan od najjednostav-
nijih ventilacionih sistema i kada je mogua njegova instalacija, je veoma dobro reenje.
Njegov glavni nedostatak takoe lei u injenici da je zanovan na prirodnom termikom
uzgonu. Ovaj sistem ventilacije (passive stack ventilation) se teko regulie poto spoljan-
ja temperatura, pritisak i nivo vlage moe veoma da varira. Moe se poboljati korien-
jem dovoda za sve vazduh i odvodnih reetaka sa ugraenim senzorima za vlanost
vazduha.
Prirodni dovod / Mehaniki odvod
Ovo reenje je slino predhodnom zvanom passive stack ventilation gde je odvod
istroenog vazduha upotpunjen sa mehanikim odvodom koji bolje regulie protok vazdu-
ha. Sve vazduh dolazi kroz dovode smetene na prozorima ili zidovima u spavaim
sobama i dnevnom boravku, dok je odvod istroenog vazduha uraen u mokrim prosto-
rijama kao na primer u kupatilu i u kuhinji.
Slika 14. Prirodni do-
vod, konstantni mehaniki
odvod.
1. Prirodni sistem do-
voda sveeg vazduha,
2. Reetke za cirku-
laciju vazduha (vazduh
takoe moe da proe
ispod vrata), 3. Otvor
za odvod istroenog
vazduha, 4. Odvod
istroenog vazduha,
5. Ventilator, 6. Zvuni
izolacioni sistem, 7.
Elektronski sistem uprav-
ljanja, 8. Ventilacione
cevi za dovod i odvod
vazduha.
Glavna prednost ovakvog tipa ventilacije jeste kontrola odvoda istroenog vazduha iz
zgrada. Ovaj sistem se moe udruiti sa savremenim regulacionim sistemom sa senzorom
na vlagu koji moe prilagoditi protok vazduha preko ventilatora prema potrebama svake
vlane prostorije. Neki sistemi ak mogu otkriti prisustvo ljudi u prostoriji i prema tome
regulisati protok vazduha.
Slika 15. Pojedinana ili kolektivna ventilacija u stambenim zgradama.
U stambenim zgradama, ovo moe biti izvedeno kroz pojedinani odvodni sistem u
svakom stanu ili sa jednim zajednikim sistemom za celu zgradu.
Mehaniki dovod / Prirodni odvod
U ovoj varijanti, sve vazduh se dovodi uz pomo ventilatora dok je odvod istroenog
vazduha na prirodni termiki uzgon. Kod ovog reenja je mogue ltrirati ili pre-zagrejati
vazduh pre njegovog ubacivanja u zgradu. Uzimanje vazduha moe biti smeteno bilo
gde (kao na primer na krovu), to moe reiti problem ulaska zagaenog vazduha i buke
kroz otvore na prozorima, koji su kod ovog reenja nepotrebni, pogotovo ako je zgrada
smetena u veoma prometnoj ulici.
Slika 16. Neprekidni
mehaniki dovod, prirodni
odvod.
1. Sistem snabdevanja
sveeg vazduha, 2.
Reetke za cirkulaciju
vazduha (vazduh takoe
moe da proe ispod
vrata), 3. Otvor za odvod
istroenog vazduha, 4.
Prirodni odvod istroenog
vazduha, 5. Dovod
sveeg vazduha, 6. Filteri,
7. Pre-zagrevanje sveeg
vazduha (opcionalno),
8. Ventilator, 9. Zvuni
izolacioni sistem, 10. Elek-
tronski sistem upravljanja,
11. Ventilacione cevi za
dovod i odvod vazduha.
Budui da je neophodno dovesti sve vazduh u sve prostorije, ovo reenje zahteva
vie ventilacionih cevi i vie posla. Predstavlja dobro kompromisno reenje ukoliko je
preiavanje ulaznog vazduha neophodno.
Mehaniki dovod i odvod
Ovo je najsloeniji i najskuplji sistem u kome su i dovod i odvod vazduha kontrolisani i
regulisani koristei ventilator. Glavna prednost ovakvog sistema je to moe biti opremljen
sa ureajem za rekuperaciju toplote.
Slika 17. Neprekidni
mehaniki dovod i odvod.
1. Sistem snabdevanja
sveeg vazduha, 2.
Reetke za cirkulaciju
vazduha (vazduh takoe
moe da proe ispod
vrata), 3. Izvlaenje
istroenog vazduha,
4. Odvod istroenog
vazduha, 5. Dovod
sveeg vazduha, 6. Filteri,
7. Pre-zagrevanje sveeg
vazduha(opcionalno), 8.
Ventilator, 9. Zvuni izo-
lacioni sistem, 10. Sistem
za upravljenje protokom
vazduha (sa senzorom na
vlagu), 11. Ventilacione
cevi za dovod i odvod
vazduha.
Ureaj za rekuperaciju toplote izmenjuje toplotu ustajalog vazduha uzetog iz zgrade
za zagrevanje sveeg vazduha koji ulazi u zgradu. Zavisno od samog sistema, ak 95%
toplote sadrane u ustajalom vazduhu moe biti iskorieno, smanjujui na minimum gu-
bitke energije uzrokovane samim ventilacionim sistemom.
Slika 18. Ventilaciono reenje sa rekuperacijom toplote rme Genvex
Genvex reenje je bolje prilagoeno individualnim kuama nego zgradama.
Ventilacija je neophodna u modernim kvalitetnim zgradama da bi se obezbedio kom-
foran i zdrav interijer. Meutim, u Srbiji, veoma esto je previena ili nepropisno uraena
sa jednim ventilatorom u kupatilu bez dovoda sveeg vazduha. Postoje razliita reenja
implementacije propisne ventilacije i najbolje reenje zavisi od specinosti samog pro-
jekta. Prema svemu tome, pravi izbor mora da izbalansira troak, sloenost, odravanje
i potronju energije. Kada je to mogue, provetravanje na termiki uzgon (Passive Stack
Ventilation) nudi jednostavno i ekonomino reenje.
Druga poboljanja kao to su earth cooling tubes, cevi u kojima se vazduh zagreva ili
hladi u zemlji, ili solarni dimnjaci su mogua i mogu biti koriena uz druga reenja opisana
u ovom odeljku.
NISKO-ENERGETSKA GRADNJA
Koncept nisko-energetske gradnje se nairoko primenjuje za kue i zgrade i to na
mnogo razliitih naina. ta to u stvari znai i kako se denie? Koja energija se uzima
u obzir? ta je primarna i elektrina energija? U ovom odeljku odgovoriemo na ova
pitanja i pojasniemo kako je nisko-energetska gradnja normalizovana i regulisana u
Zapadnoj Evropi.
ta znai niska-energija?
Niska-energija je uvek vezana za koliinu primarne energije potrebne da bi se
obezbedio ugodan ivot stanarima jedne zgrade. Da bi zgrada bila nisko-energetska,
ta koliina energije mora biti ispod odreene granice. Maksimalna potronja energije je
denisana normama koje su raziite od zemlje do zemlje i koje se razvijaju tokom vre-
mena. Ono to se smatralo niskoenergetskom gradnjom jue nije vie isto to i danas i
moda nee biti isto sutra.
Da bi se potronja energije izmerila na dosledan nain, od jedne zgrade do druge,
uvek se izraava u koliini primarne energije utroenoj po kvadratnom metru za godinu
dana. Koliina primarne energije je izraena u kilovat satima primarne energije. Jedinica
mere je: kWhpe/m.year
Koji nain potronje energije se rauna?
To zavisi od energetske labele. Ima nekoliko naina upotrebe energije u bilo kojoj
zgradi:
1. energija za grejanje
2. energija za hlaenje i/ili dodatno grejanje
3. energija za zagrevanje sanitarne tople vode
4. energija za ventilaciju
5. energija za osvetljenje
6. energija za sve elektine ureaje (od friidera do TV)
Da bi bila pravilno denisana, niska-energija mora da naznai koji tip potronje je
uzet u obzir. Najee, niska-energija se odnosi na energiju potrebnu samo za grejanje ili
energiju potrebnu za grejanje i za pripremu tople vode. Ponekad, ta energija se odnosi
na grejanje, hlaenje, pripremu tople vode, ventilaciju i osvetljenje. Naravno, zavisno od
toga koja potronja se rauna, energetska norma je razliita.
Slika 19. Mesena potronja energije u klasinom domainstvu u SAD
Uporeivanje nisko-energetskih labela zbog toga nije nimalo jednostavno. One obino
ne uzimaju u obzir istu stvar. Na primer, u zemljama gde hlaenje nije neophodno, obino
se i ne rauna. Za zemlje gde hlaenje predstavlja znaajnu potronju energije (kao u
Srbiji), ne uzeti ga u proraun bilo bi obmanjujue.
Kao to smo pomenuli ranije, energija koja se troi u jednoj zgradi meri se u obliku
primarne energije. Na primer, kada se ugalj ili prirodni gas koriste za grejanje, tada se
primarna energija iz fosilnih goriva direktno pretvara u toplotnu. Primarna energija je
energija pre transformacije. Primarna energija uglavnom potie iz fosilnih goriva (nafte,
prirodnog gasa, uglja i uranijuma) ili se preuzima iz obnovljivih izvora energije (vode,
vetra, sunca, zemlje).
U bilo kojoj zgradi, obino se koristi kombinacija primarne i elektrine energije da bi
se obezbedile sve potrebe za energijom. Elektrina energija je sekundarna energija koja
se proizvodi koristei primarnu energiju, najvie iz termo, hidro i nuklearnih elektrana.
Zbog gubitaka koji se javljaju za vreme proizvodnje i transporta elektrine energije,
sva utroena koliina primarne energije ne pretvara se u korisnu elektrinu energiju. U
stvari, situacija je suprotna. Manje od 30% primarne energije koja se koristi za proizvodnju
elektrine energije se pretvori u korisnu elektrinu energiju.
Slika 20. Kretanje energije u 2006 godini u SAD izraeno u Exajoules
Prikazani Sankey dijagram pokazuje izvore i upotrebu energije u SAD godine 2006
u Exajoules. Elektrina energija je najvie proizvedena iz termo i nuklearnih elektrana.
Od 38 Exajoules primarne energije koja se koristi za proizvodnju elektrine energije,
25.54 Exajoules je otilo na gubitke, gde je 69% gubitaka najvie u toplotnoj energiji.
Naelno, vie od pola utroene energije u SAD ide na gubitke. Ovaj podatak je slian u
svim industrijskim zemljama.
Postoji puno gubitaka u procesu proizvodnje elektrine energije. Jedini nain kojim se
mogu smanjiti gubici, jeste da se iskoristi toplota nastala u toku proizvodnje. To se zove
kogeneracija ali njena upotreba jo nije rairena.
Kako se elektrina energija rauna u odnosu na primarnu energiju?
Da bi izraunali koliko se primarne energije troi u jednoj zgradi, neophodno je kon-
vertovati utroenu elektrinu energiju u primarnu energiju. Gubici koji se javljaju u toku
proizvodnje elektrine energije uzeti su u obzir sa faktorom konverzije. Taj faktor se koristi
kada se konvertuje kilowat-sat elektrine energije u kilowat-sat primarne energije. Fak-
tor varira od 2 do 3 zavisno od zemlje. To znai da potronja 1kWh elektrine energije u
zgradi je odgovorna za utroena 2 do 3kWh primarne energije u energetskom bilansu.
Zbog ovog istog razloga, korienje elektrine energije za grejanje je veoma loe
po pitanju potronje primarne energije. Da bi se dobilo 10kWh toplotne energije sa
elektrinim radijatorom potroi se 20 do 30kWh primarne energije. Da bi se dobilo
10kWh toplotne energije sa gasnim kotlom potroi se 11 do 12KWh primarne energije
(gasa), uzimajui u obzir gubitke.
Obnovljiva energija je energija koja ne moe biti iscrpljena jer izvor energije ostaje
nepromenjen svojom upotrebom ili se izvor sam prirodno dopunjava. Najvea upotreba
obnovljive energije u svetu je kroz hidroelektrane. Za zgrade, obnovljiva energija se
najee koristi kroz geotermalnu, solarnu, energiju vetra i biomasu.
Slika 21. Izvori energije, primarne i sekundarne, obnovljive i neobnovljive
Obnovljiva energija moe biti veoma ekasno iskoriena za grejanje ili hlaenje
zgrada, za proizvodnju sanitarne tople vode ili elektrine energije. Lokalno korienje
obnovljive energije se rauna u upotrebu primarne energije, ali ta energija ne moe biti
uzeta u obzir na isti nain kao upotreba primarne energije iz fosilnih goriva. U stvari, lo-
kalna upotreba obnovljive energije je uglavnom besplatna, ne doprinosi globalnom
zagrevanju i titi od uveanih cena energije.
Zavisno od nisko-energetske labele, upotreba obnovljive energije ili se uopte ne
rauna ili se delimino uzima u obzir pri energetskoj proceni zgrade. Prema tome,
upotreba obnovljive energije je nain da se smanji potronja energije.
Koje su evropske norme koje deniu nisko-energetske labele?
Postoji mnogo labela koje deniu ta je nisko-energetska gradnja. Mnoge evropske
zemlje su denisale svoje labele, mada se neke labele kao to je Passivhaus nale apli-
kaciju u vie zemalja. Dole su prikazana etiri primera. Primetimo da potronja koja se
uzima u obzir i granica energetske potronje varira od jedne labele do druge.
Primer etiri evropske nisko-energetske labele i njihova denicija nisko-
energetske gradnje.
Zemlja Francuska Nemaka Italija vajcarska
Norma Efnergie Passivhaus CasaClima Minergie
Potronja energije uzeta
u obzir
Grejanje
Topla voda
Ventilacija
Svetlo
Dodatno
(hlaenje/
dogrevanje)
Grejanje
Topla voda
Ventilacija
Svetlo
Dodatno
(hlaenje/
dogrevanje)
Elektrini
ureaji
Grejanje
Grejanje
Topla voda
Maksimalna potronja
primarne energije u
kWhpe/m.year
50
120
<15 samo za
grejanje
50 42
Faktor konverzije
elektrine energije
u primarnu energiju
(pomnoeno sa)
2.58 2.70 - 2.00
Ispod odreene energetske norme za grejanje, potreba za grejanjem je toliko mala
da moe biti obezbeena od strane ventilacionog sistema, ime se moe izbei neza-
visni sistem za grejanje. Takve zgrade koriste pasivnu solarnu energiju kombinovanu sa
tednjom energije. Ovo je sluaj sa zgradama koje ispunjavaju normu Passivhaus i logino
se zovu pasivne. U tom pogledu, pasivne kue mogu biti viene kao nisko-energetska
specijalizacija.
Energetske klase su kreirane za zgrade po slinom principu kao to ve postoje za
ureaje u domainstvu. Ispod su francuske i italijanske klase. To je brz vizuelan nain da
se klasikuju zgrade po njihovoj potronji energije.
Primetimo da, su u francu-
skoj normi ukljueni grejanje,
topla voda, ventilacija, svetlo
i dodatna potronja dok je u
italijanskoj normi samo ukljue-
na potronja energije za gre-
janje.
Primetimo da, u SAD i Ka-
nada, postoji takoe norma
zvana Leadership in Energy and
Environmental Design (LEED).
Koriste je i neke evropske ze-
mlje.
Slika 22. Energetske klase u Francuskoj i Italiji
Kakva je situacija u Srbiji?
U Srbiji, koliko je nama poznato, ne postoji nita kao nisko-energetska norma za zgra-
de. To znai da ljudi kao mi, razvijajui koncept niske-energije u Srbiji, moramo da se
rukovodimo stranim normama da bi denisali ono to mi zovemo niska-energija. U naem
sluaju, koristimo francusku normu kao referencu jer nju najbolje poznajemo. Jasno je da,
bez jasnih smernica od Vlade Republike Srbije ili njihove nadlene agencije, Agencije za
Energetsku Ekasnost Republike Srbije(SEEA), neko moe da se zapita, i to sa pravom,
kako denisati nisko-energetsku zgradu u Srbiji.
Dodatno tome, imati samo normu ne znai mnogo za njenu aplikaciju. Svugde u svetu,
put ka nisko-energetskoj gradnji se ostvaruje na 2 glavna naina: donoenjem zakona i
davanjem podsticaja. Donoenjem zakona data norma se stavlja na snagu za svu novo-
gradnju. Time se postavlja minimum koji svako u novogradnji mora da sledi. Zajedno sa
time ide davanje subvencija i poreskih olakica onima koji idu dalje od normi uspostavl-
jenih zakonom.
Danas, u Srbiji, postoji jedan aktivni fond, Fond za zatitu ivotne sredine, pod pokro-
viteljstvom Ministarstva za ekologiju, koji u svom programu pominje podsticanje korienja
obnovljivih izvora enerije i poveane energetske ekasnosti pod odreenim uslovima. De-
nisanje novih normi za novogradnju, zajedno sa jaanjem uticaja i nansiranjem Agencije
za Energetsku Ekasnost trebalo bi da bude jedan od prioriteta aktuelne vlade.
Kako postii nisko-energetsku gradnju?
Postoji dosta toga to bi se moglo rei na temu izvoenja nisko-energetske gradnje, ali
sve se u sutini svodi na 2 glavna aspekta:
Uteda energije : od arhitektonskog oblika, orjentacije, toplotne izolacije,
spreavanja toplotnih mostova, korienja energetski ekasnih sijalica i ureaja,
o svemu mora da se vodi rauna da bi se utedela energija.
Upotreba obnovljive energije : poevi od upotrebe pasivne solarne energije
za proizvodnju sanitarne tople vode ili elektrine energije. Korienje geoter-
malne, solarne energije i energije vetra umanjuje ekoloki footprint gradnje i
tedi energiju.
Kombinacijom tednje energije i upotrebe obnovljivih izvora energije, mogue je postii
najzahtevnije nisko-energetske norme. Ali poevi od najranijeg planiranja, neophodno je
postaviti ta su objektivi i koliki je budet, u cilju iznalaenja najprikladnijeg reenja.
Zato graditi nisko-energetske zgrade?
To je u stvari veoma vano pitanje. Zato ne nastaviti sa dosadanjom praksom? Po
naem miljenju, 2 najjaa razloga su sledea:
Energija postaje svakim danom sve skuplja : energija ima cenu kotanja koja
neminovno raste. Peak Oil i nestaica resursa uopte ini da su dani izobilja
proli. Niska-energija znai, prema tome, manji troak na due staze i bolja
ansa za odravanje ivotnog komfora.
Neophodno je umanjiti na ekoloki footprint : predugo smo iveli na
neodriv nain. Iskoriavamo resurse iz Zemlje mnogo bre nego to se oni
mogu obnoviti ukoliko se uopte mogu obnoviti. Postoji isuvie upozoravajuih
pokazatelja da smo dostigli ekoloki overshoot. Nisko-energetska gradnja
nije odgovor na problem ali je, bez sumnje, deo reenja.
Slika 23. Ekoloki dunike i kreditorske zemlje - 2003
Bez obzira na norme koje ih deniu, nisko-energetske zgrade dele iste fundamen-
talne karakteristike. One koriste reenja koja tede energiju, koriste energiju iz obnov-
ljivih izvora (barem pasivnu solarnu energiju) da bi to vie smanjile ekoloki footprint
i obezbeuju fantastian komfor i ugodno stanovanje. Nije vie pitanje da li bi trebalo
graditi takve zgrade, ve kako to i ostvariti.
Niska-energija nije konana destinacija ve samo jedna etapa. Ultra nisko-energetske
i pozitivne zgrade se ve grade u vie zemalja. Put ka odrivom razvoju je jedini racio-
nalni put napred.
PASIVNA KUA
Termin Pasivna kua se vezuje za graevinske standarde. Ovaj standard se moe
postii korienjem razliitih tehnologija, projektantskih metoda i materijala. To je dovitlji-
vost niskoenergetske kue.
Pasivna kua je zgrada, u kojoj komforna unutranja klima moe biti podeena bez
korienja aktivnih sistema zagrevanja i hlaenja (Adamson 1987 i Feist 1988).
Kua, koja se zagreva i hladi sama se zove pasivna. Za pasivne zgrade u Evropi,
preduslov za ovo svojstvo je da godinje potrebe u energiji za grejanje budu manje od 15
kWh/(m2a) (4755 Btu/ft2/yr). Ono ne treba da bude dostignuto poveanjem potronje
neke druge vrste energije (npr. elektrina energija). Osim toga, potronja ukupne pri-
marne energije za sve potrebe stambenog prostora pasivne kue u Evropi ne bi smela da
premai 120 kWh/(m2a) (38039 Btu/ft2/yr) za grejanje, toplu vodu i elektrinu energiju
za domainstvo. U sluaju pasivne kue, dodatni energetski zahtevi bi mogli biti kompletno
pokriveni korienjem obnovljivih izvora energije. Na taj nain ispunjava se kriterijum za
nultu kuu (zero house) - kuu koja ne troi energiju iz sistema, ve sama podmiruje
sve svoje potrebe.
To znai da je ukupna potronja energije pasivne kue nia nego prosene potrebe
novosagraene kue u Evropi za elektrinom energijom i toplom vodom. tavie, ukupna
energija koju potroi pasivna kua manja je od etvrtine energije koju potroi prosena
nova zgrada izgraena u skladu danas vaeim energetskim propisima drava Evrope.
Osnovne karakteristike, kojima se odlikuje konstrukcija pasivne kue:
Kompaktna forma i
poboljana izolacija zgrade:
Sve komponente spoljanje opne kue poboljano su izolovane
da bi dostigle vrednost U (koecijent prolaza toplote), koji ne
prelazi 0.15 W/(m2K) (0.026 Btu/h/ft2/F).
Juna orijentacija i uslovi
osenenosti:
Pasivni zahvat solarne energije zimi i zatita od pregrevanja
leti, znaajani su faktori u projektovanju pasivnih kua.
Energetski-ekasno prozorsko
zastakljenje i ramovi:
Prozori (staklo i ramovi, zajedno) treba da imaju vrednost
koecijenta U koji ne prelazi 0.80 W/(m2K) (0.14 Btu/h/
ft2/F), sa koecijentima zahvata suneve energije oko 50%.
Vazduna nepropusnost
spoljne opne zgrade:
Protok vazduha kroz spojeve koji ne zaptivaju mora biti manji
od 0.6 zapremina kue na sat.
Pasivno predgrevanje sveeg
vazduha:
Sve vazduh moe biti doveden do kue kroz podzemne
cevovode, koji razmenjuju toplotu sa zemljom. Ovo predgreva
sve vazduh do temperature iznad 5C (41F), ak i zimi.
Visoko ekasna toplotna
rekuperacija pomou
iskorienog vazduha
korienjem izmenjivaa
toplote vazduh/vazduh
Najvei deo toplote u starom vazduhu prenosi se na sve
vazduh (vrednost izmene toplote je preko 80%).
Obezbeivanje tople vode
korienjem obnovljivih
izvora energije:
Solarni kolektori ili toplotne pumpe obezbeuju energiju za
zagrevanje vode.
Aparati, koji tede energiju u
domainstvu
Kuni aparati koji malo troe -- energetski ekasni (klasa AA)
friideri, pei, zamrzivai, lampe, ve-maine, suilice, neo-
phodni su u pasivnoj kui.
Pasivna kua je i ekonomski ekasna.
Sabrani trokovi izgradnje (projektovanje,
izgradnja i montae opreme, kao i trokovi
korienja tokom 30 godina) ne prelaze
sabrane trokove prosene novosagraene
kue.
Denicija PASIVNE KUE
Pasivna kua ne predstavlja ener-
getski standard ve pre koncept da se
postigne najvii termiki komfor uz naj-
manje trokove. Stoga je ispravna den-
icija:
Pasivna kua je zgrada u kojoj
termiki komfor (ISO 7730) moe biti
postignut iskljuivo naknadnim grejan-
jem ili hlaenjem sveeg vazduha koji
je potrebno obezbediti radi postizanja
dovoljnog kvaliteta unutranjeg vazduha
(DIN 1946) --- iskljuujui recirkulaciju
iskorienog vazduha.
Ovo je isto funkcionalna denicija. Nisu joj potrebne numerike vrednosti i ne zavisi
od klime. Iz ove denicije je jasno da pasivna kua nije obavezujui standard koji je
neko nametnuo, ve osnovni koncept. Pasivne kue nisu izmiljene, ve su samo otkriveni
uslovi za primenu pasivnog principa.
Svakako da se moe raspravljati o tome
da li je naziv Pasivna kua odgovarajui
za opisivanje ovog koncepta. Meutim,
boljeg nema. Termiki komfor u pasivnoj
kui obezbeuje se pasivnim merama ko-
liko god je to mogue --- izolacija, izmena
toplote, pasivno korienje solarne energije
i osloboene toplote unutar kue. Iskljuivo
korienje pasivnih mera moe biti isplati-
vo u nekim klimatima, ali u najveem broju
sluajeva nije mogue.
Da li je mogue koristiti samo ovu
koliinu vazduha za zagrevanje i hlaenje
kue? Da, u principu je to mogue, ali
maksimum toplote, koji se moe obez-
bediti ovim konceptom, vrlo je nizak. Evo
Slika 24. Poreenje procene potronje energije
domainstava
WSchVO = Nemaki propisi toplotne zatite
SBN = vedski graevinski standard
Slika 25. Crte ilustruje osnovne principe pa-
sivne kue: Ventilacija mora da obezbedi barem
potreban sve vazduh za udoban boravak u
prostoriji.
prorauna iz koga se izraunavaju uslovi za pasivnu kuu: iz iskustva (i DIN normi iz
1946) znamo da je 30 m3/h po osobi minimalna koliina vazduha da bi se postigao
prihvatljiv kvalitet vazduha u prostoriji. (U avionu vam je esto na raspolaganju samo
12 ili 15 m3/h.) Vazduh ima specini toplotni kapacitet od 0,33 Wh/(m3K) (na 21C).
Doputeno poveanje temperature sveeg vazduha je najvie 30 K, ne vie, da bi se iz-
beglo pirolitiko razlaganje praine. Odavde se dobija
30 m3/h/Pers 0,33 Wh/(m3K) 30 K = 300 W/Pers
Ovo pokazuje da se 300 W po osobi moe obezbediti putem zagrevanja sveeg
vazduha. Ako je na raspolaganju npr. 30 m2 stambenog prostora po osobi, to znai
10 W/m2 stambenog prostora. Ova vrednost ne zavisi od spoljne klime. Poto su ove
vrednosti maksimalne mogue, to znai da je ovo ujedno i maksimalni potrebni kapacitet
sistema za grejanje. Naravno, u zavisnosti o uslova spoljne klime pasivna kua e biti ra-
zliito izolovana: vie izolacije za kuu u Stokholmu, a manje u Rimu. Vano je razlikovati
vrednosti toplotnog optereenja (snaga u W (Vatima)) od vrednosti godinje potronje
(toplota ili energija u kWh). Za srednjeevropsku klimu iz iskustva i na osnovu simulacija
poznato nam je da je potronja energije pasivne kue oko 15 kWh/m2 godinje --- ali
ovo su samo okvirne vrednosti. U Stokholmu bi one verovatno bile oko 20, dok u Rimu pre
oko 10 kWh/(m2a). Standard Pasivne kue nudi ekonomski ekasan nain smanjenja
potreba za energijom novih zgrada ili energetski rekonstruisanih postojeih, u skladu sa
globalnim principima odrivog razvoja, dok u isto vreme unapreuje komfor korisnika.
Tako se postavlja osnova na kojoj je mogue ostatak potreba za energijom obezbediti u
potpunosti iz obnovljivih izvora.
Filozoja Pasivne kue se gradi na osnovu dva principa:
Princip 1: Optimizacija onoga to je svakako osnovno
Ono to ini ovaj pristup ekasnoj potronji tako ekonominim je injenica da se on
oslanja na optimizaciju onih delova zgrade koji su u svakom sluaju neophodni: omota
zgrade, prozori, dok je automatski ventilacioni sistem svakako koristan iz higijenskih
razloga. Unapreivanje ekasnosti ovih komponenata postignuto je do nivoa na kome
su trokovi njihove primene i ugradnje u potpunosti pokriveni ostvarenim utedama.
Princip 2: Smanjenje gubitaka pre poveanja dobitaka
Pasivna kua spreava toplotne gubitke koliko god je to mogue (insistiranjem na
smanjenju gubitaka). I prorauni na teoretskim matematikim modelima, i iskustvo
sakupljeno na brojnim izvedenim projektima u centralnoj Evropi i u drugim klimatima
pokazali su da je ova strategija znaajno ekasnija od strategija koje se oslanjaju na
pasivnom ili aktivnom korienju solarne energije.
Najvanije osobine
Kljuna osobina pasivnih kua je da se primenjuju visoki standardi u pogledu zahteva
za potrebnom termoizolacijom. Na taj nain se toplotni gubici kroz omota zgrade
znaajno smanjuju, to smanjuje i potrebu za grejanjem. Ovako mala potreba za grejan-
jem omoguava da se, i tokom najhladnijih dana, pasivna kua greje iskljuivo predgre-
vanjem sveeg vazduha koji se ubacuje u prostorije. Toplotni gubici kroz uobiajenu kon-
strukciju zgrade(spoljni zid , pod ka podrumu ili ploa na zemlji, tavanica ili krov) opisuju
se koecijentom prolaza toplote ili U vrednou. Ova vrednost pokazuje koliko toplote (u
W) proe kroz neku konstrukciju po m2 i pri standardnoj temperaturnoj razlici od 1 ste-
pena Kelvina. Meunarodna jedinica za U-vrednost je W/(m2K). Da bi se izraunao
toplotni gubitak zida mnoi se U-vrednost sa povrinom i temperaturnom razlikom.
Sledea tabela prikazuje tipine toplotne gubitke za razliite spoljanje zidove zas-
novane na tipinoj evropskoj porodinoj kui sa povrinom spoljanjih zidova 100 m2. Kao
tipine za centralnu Evropu koriene su zimske temperature od -12 C napolju i 21 C
unutar kue.
U-vrednost [W/
m2K]
Toplotni gubici
(intenzitet) [W]
Godinji toplotni gubici
[kWh/m2a]
Godinji trokovi (2005) samo
toplotnih gubitaka spoljanjih
zidova E/a
1,00 3300 78 429.-
0,80 2640 62 343.-
0,60 1980 47 257.-
0,40 1320 31 172.-
0,20 660 16 86
0,15 495 12 64
0,10 330 8 43
ta sa ekonomijom?
iroko je rasprostranjeno miljenje, da super izolacija, onakva kakva se koristi u pa-
sivnim kuama, ne vraa novac koji je u nju uloen. Ovo jednostavno nije tano. U datoj
tabeli, u treoj koloni dati su ukupni toplotni gubici tokom jedne godine, po m2 povrine
konstrukcije. To je jednostavno za raunanje: mnoi se U-vrednost sa prosenom tempera-
turnom razlikom i vremenskim intervalom grejnog perioda ili ak jednostavnije, samo U-
vrednost se mnoi stepen-satima --- 78000 stepen-sati za centralnoevropsku klimu.
Za proizvodnju toplotne energije koristi se prirodni gas, ulje za loenje ili elektrina
energija - danas nije mogue kupiti toplotnu energiju za manje od 5,5 Cent/kWh, a i u
budunosti cena energije u proseku nee biti nia. Zato su godinji trokovi grejanja koje
samo pokriva gubitke kroz spoljanje zidove (100 m2), u iznosu datom u poslednjoj koloni.
Jednostavnim poreenjem neizolovane i pasivne kue dobija se:
U prvoj vrsti (crveno) date su vrednosti tipinog spoljanjeg zida jedne stare zgrade.
Svake godine mora da se plati 536 samo da bi se pokrili toplotni gubici kroz 100 m2
ovakvog zida. Sa dodatnom izolacijom kakva se koristi u pasivnoj kui (zeleno) potrebna
toplota je redukovana faktorom 10. Godinji trokovi usled energetskih gubitaka sada
su 54 .
Ali, to nije sve:
Veoma je mogue da e trokovi
energije u bliskoj budunosti biti
ak vei nego to je izraunato i
prikazano u ovoj tabeli.
Izolacija e trajati najmanje 40
godina, ak i ako fasada mora
da bude ponovo prebojena kroz
15 - 25 godina --- kao to bi
trebalo uraditi i sa neizolovanim
zidom. Za sve to vreme izolacija
e tedeti energiju.
Dodatne prednosti izolacije su
besplatne: nema hladnih uglova,
nema vlage u sobama, nema
buavih zidova, veoma komfor-
na unutranja klima bez oseaja
hladnoe i bez strujanja hladnog
vazduha po podu.
...i, ako je to nova izgradnja ili savremena rekonstrukcija, to e biti korak ka
pasivnoj kui, sa osiguranim visokim termikim komforom.
Poslednje, ali ne i najmanje vano: Ova merenja su u Nemakoj i Austriji subven-
cionisana dravnim novcem. (Oekuje se da e vei broj evropskih zemalja uini
neto slino.) To nije uzeto u prethodno opisanu raunicu.
Zakljuak: Dobra izolacija je prava stvar. Prava odluka je kako god, uzmite najbolju
dostupnu izolaciju. Ovo vai kako za izgradnju novih zgrada, tako i za renoviranje
postojeih.
Slika 26. Presek zida sa izolacijom
KAKO NAPRAVITI PASIVNU KUU?
Pasivni solarni dobitak
Pasivne kue okrenute ka jugu takoe su i solarne kue. Kod pasivnih kua koriste se
sve pogodnosti, tako da pasivni dobici od suneve energije, koja ulaze kroz staklo dimen-
zionisano da obezbedi dovoljno dnevnog svetla, pokrivaju oko 40% toplotnih gubitaka
kue. Da bi se to dostiglo, savremeni prozori za pasivne kue imaju niskoemisiono troslojno
staklo i superizolovane ramove. Takvi prozori zahvataju vie toplote od sunca, nego to
se kroz njih gubi. Dobitak je vei ukoliko su glavne staklene povrine orijentisane ka jugu
i nisu u senci.
Slika 27. ema pasivne kue
Komponente
Pasivni solarni dobitak
Mera Optimalno zastakljenje na junoj strani
Specikacija Oko 40% doprinosa zahtevu prostornog grejanja
Superstakla
Mera Niskoemisiono troslojno staklo
Specikacija U-vrednost <= 0,75W/m2K, faktor solarne transmisije >= 50%
Superramovi
Mera Superizolovani prozorski ramovi
Specikacija U-vrednost <= 0,8W/m2K
Superizolacija
Pasivne kue imaju izuzetno dobru termiku opnu, koja spreava termike mostove i
proputanje vazduha. Da bi se omoguile utede pri korienju sistema za grejanje, uz
odravanje visokog nivoa komfora korisnika, neophodno je ispuniti odreeni minimum
zahteva kvaliteta izolacije.
Graevinski omota
Mera Superizolacija
Specikacija U-vrednost oko 0,1W/m2K
Graevinski spojni elementi
Mera Konstrukcije bez termikog mosta
Specikacija Y (linearna termika transmisija, spoljne dimenzije) ispod 0,01W/mK
Nepropusnost za vazduh
Mera Vazduno nepropusni omota zgrade
Specikacija Manje od 0,6 promena vazduha n as za n50 Pa
Kombinovanje ekasne izmene toplotne sa dodatnim
grejanjem ubaenog vazduha
Pasivne kue imaju neprekidno snabdevanje sveim vazduhom, optimizirano tako
da obezbedi komfor korisnika. Protok sveeg vazduha precizno je regulisan kako bi
se ubacila potrebna koliina. Pre ubacivanja sve vazduh se ltrira, tako da je kvalitet
unutranjeg vazduha bolji od spoljanjeg. Visoke performanse izmenjivaa toplote ko-
riste se da prenesu toplotu sadranu u iskorienom unutranjem vazduhu koji se izbacuje,
na sve vazduh koji se ubacuje u prostoriju. Ova dva vazduna protoka se ne meaju.
Tokom perioda hladnih dana, sve vazduh koji se ubacuje moe da se dodatno zagreje.
Provoenjem cevi za sve vazduh kroz tlo, mogue je predgrejati vazduh i na taj nain
smanjiti potrebu za dodatnim zagrevanjem ubaenog sveeg vazduha.
Komponente
Mera Direktno proticanje vazduha kroz celu kuu; stari vazduh se
izbacuje iz vlanih prostorija (kuhinja, kupatilo)
Specikacija Oko 30m3 po asu i po osobi
Izmena toplote
Mera Unakrsni izmenjiva toplote vazduh/vazduh
Specikacija Ekasnost izmene toplote >= 80%
Preuzimanje toplote od iskorienog vazduha
Mera Kompaktni ureaj toplotne pumpe
Specikacija Maksimalno toplotno optereenje 10W/m2
Izmena toplote preko tla
Mera Predgrevanje sveeg vazduha
Specikacija Temperatura sveegvazduha >= 80C
Elektrina ekasnost podrazumeva ekasne aparate
Opremanjem pasivne kue energetski ekasnim kunim aparatima, povezivanjem in-
stalacije tople vode sa mainama za ve i posue, vetrenjem prostorija i korienjem
tedljivih kompakt uorescentnih sijalica, elektrina potronja se takoe smanjuje za oko
50% u poreenju sa prosenom, ve izgraenom kuom, a da se pri tome nita ne izgubi
na komforu i ugodnosti. Svi sistemi kue su projektovani da funkcioniu sa maksimalnom
ekasnou. Na primer, ventilacioni sistem pokreu visoko ekasni jednosmerni motori. S
druge strane, visoko ekasni kuni aparati esto nisu skuplji nego proseni. Kao po pravilu
oni sami sebe otplauju kroz tednju elektrine energije.
Zadovoljenje preostalih energetskih potreba obnovljivim izvorima
Ekonomini solarni termiki sistemi mogu pokriti 40---60% od svih potreba za toplotom
niske temperature Pasivne kue. Preostala potreba za energijom (za zagrevanje prosto-
rija, pripremu tople vode i potrebna elektrina energija u domainstvu), budui znaajno
umanjena, moe se u potpunosti zadovoljiti iz obnovljivih izvora energije. To je ono to ini
Pasivnu kuu potpuno primarno energetski i klimatski neutralnom.
Izolacija
Najvaniji princip Pasivne kue je
izolacija (uto), postavljena kontinualno
oko omotaa zgrade, bez termikog
mosta. Veina izolacionih materijala
nije vazduno nepropusna. Zato omota
mora biti nepropusan. Nepropusni
omota se moe videti na preseku,
oznaen je crvenom linijom. Izbegavan-
je termikih mostova je veoma vano.
kako bi se pojednostavili detalji razvi-
jen je poseban projektantski metod pod
nazivom Konstrukcije bez termikog mo-
sta. U Pasivnoj kui cela opna (omota)
zgrade ima odlinu termiku izolaciju.
Omota sadri sve delove konstrukci-
je, koji odvajaju unutranju klimu od
Slika 28. Postavljanje izolacije kod
pasivne gradnje
spoljanje. Za izgradnju Pasivne kue mogu se koristiti svi materijali. Uspeno su testirane
sve vrste konstrukcija: armiranobetonske, eline, zidane, lake drvene konstrukcije, kon-
strukcije od prefabrikovanih elemenata i kombinacije svih prethodno pomenutih metoda.
Ovo je mogue samo u pasivnoj kui: grejanje samo sveim vazduhom
Na sledeoj slici je prikazana kla-
sina kompaktna jedinica: svi ureaji
zgrade su napravljeni u jednom
prikladnom aparatu: grejanje, ventila-
cija i priprema tople vode.
Sve je skoncentrisano oko vazduha:
vazduh je medijum koji prenosi toplotu
(na stranu za snadbevanje), vazduh
je medijum koji prenosi toplotu (na
strani za ubacivanje), izvor toplote za
toplotnu pumpu (na strani za izbaci-
vanje). Naravno, u toplim klimatima,
korienjem ove opreme vazduh se
moe hladiti ili suiti.
Vano je napomenuti da se za
grejanje/hlaenje koristi samo sve
vazduh potreban za obezbeenje
kvaliteta unutranjeg vazduha i da nema nikakve recirkulacije iskorienog vazduha. To je
bitna razlika u odnosu na druge sisteme (npr. split sisteme) koji se iroko koriste npr. u SAD;
oni koriste iskorieni vazduh za recirkulaciju i ti ureaji rade sa mnogo veim brzinama
strujanja vazduha.
Ideja 1
Korienje ubacivanja sveeg vazduha potrebnog za kvalitet unutranjeg vazdu-
ha, za grejanje zgrade
Zgradi u kojoj ive ljudi je potreban kvalitetan vazduh. Ako se snadbevanje sveim
vazduhom preputa sluaju, ne treba da se iznenadimo ako se kvalitet unutranjeg vazdu-
ha pogora.
S druge strane, ako se toplota istroenog vazduha ne koristi, toplotni gubici usled neo-
phodne ventilacije bie znaajni. Nemogue je napraviti energetski ekasnu zgradu na
ovaj nain - naroito ako kvalitet unutranjeg vazduha treba da bude visok.
Stoga je za energetski ekasnu, novu ili rekonstruisanu, zgradu mehanika ventilacija sa
izmenom toplote neophodnost. Ovo barem vai u hladnim klimatima (gde je zimi potreban
sistem za grejanje), kao i u toplim (gde je neophodno aktivno hlaenje tokom leta).
Slika 29. Klasina kompaktna jedinica
Ubaeni vazduh, koji se uvodi u prostorije preko izmenjivaa toplote, takoe moe
transportovati odreenu koliinu toplote. To nije velika koliina, i nije dovoljna za zagre-
vanje klasinih kua, ali i samo 10 W/m2 unete toplote putem sveeg vazduha moe biti
dovoljno za pasivne kue, jer su njihove potrebe u energiji veoma male. Na taj nain su neki
jednostavniji ureaji u pasivnim zgradama postali mogui: grejanje putem sistema za ven-
tilaciju, bez ikakvih dodatnih kanala. tavie, greja za ubaeni sve vazduh je integrisan
sa sistemom za ventilaciju i pripremu tople vode, to sve ini integrisani kompakt ureaj.
Grejanje, ventilacija, priprema tople vode u domainstvu, kao i hlaenje (ako je
potrebno) mogu se obezbediti samo jednim aparatom. Moe se birati izmeu nekoliko
reenja ureaja za grejanje:
Korienje male toplotne pumpe
Korienje malih gorionika (kompaktna jedinica na prirodni gas)
Korienje malog ureaja za sagorevanje biomase (npr. peleta od iblja ili
slame).
Ideja 2
Grejanje ostatkom energije istroenog vazduha: Kompakt jedinica sa toplotnom
pumpom
Ostatak toplote u istroenom vazduhu posle vazduh/vazduh izmenjivaa toplote ne
sadri mnogo energije. Tanije, re je o entalpiji, zato to se glavni deo prenosi vlanou
vazduha, koja stvara kondenz. Ponovo, u pasivnoj kui su toplotni zahtevi tako niski, da
se mogu ostvariti skoro u potpunosti sa preostalom entalpijom istroenog vazduha. Ovo
otkrie je publikovano 1995. od strane dr. Volfganga Fajsta (Wolfgang Feist). To je bio
poetak razvoja sistema kompaktnih jedinica.
U meuvremenu pojavilo se vie od deset proizvoaa ovakvih kompaktnih jedinica sa
malim toplotnim pumpama. Paljivo praenje i testiranje ovih ureaja u pasivnim kuama
dokazalo je njihovu visoku ekasnost.
Ideja 3
Grejanje uz korienje biomase: Kompaktne jedinice na pelete
Naravno, grejanje biomasom je mogue i u kuama koje nisu pasivne. Ali ukupan po-
tencijal energije od biomase limitiran je --- sve dok se proizvodi na stari, odriv nain.
Ako se energija koristi neekasno, samo neznatan deo zgrada u Evropi moe se grejati
biomasom, to vai i irom sveta, izuzev nekih udaljenih regiona. Ali ako je ekasnost pri
korienju energije dovoljno visoka, npr. kao kod pasivnih kua, onda ovo gorivo, proizve-
deno putem odrive poljoprivrede i umarstva, moe biti dovoljno da zadovolji veliki deo
zahteva za energijom.
Potencijal biomase u Nemakoj (procenjen na najvie 90 milijardi kWh/a) dovoljan je
za grejanje 16% sadanjeg stambenog fonda. Ali, ako bi ekasnost ovih zgrada narasla
do nivoa pasivnih kua (npr. 5 puta), ista energija biomase bila bi dovoljna da greje 79%
svih kua.
Visoka ekasnost je prednost i za stanare ovakvih kua: jedan od problema biomase
uvek je bilo rukovanje sa gorivom, te je to zapravo i bio razlog to su ljudi preli na cen-
tralno daljinsko grejanje, i zato koriste ulje za loenje. Ali, ako se maksimalno potrebno
grejno optereenje smanji na 1 do 2 kW, ureaj za grejanje na biomasu moe biti mala
kutija koja se moe postaviti u dnevnu sobu, nalik kaminu koji veina ljudi voli da ima u
dnevnoj sobi, a koji bi grejao ceo stan ili kuu. U pasivnoj kui se, kao centralni sistem
za zagrevanje, primenjuje unapreen sistem sa zatvorenim ognjitem. Ovo daje brojne
prednosti:
Pe na biomasu (kamin) moe da bude potpuno automatizovana kao bilo koji
savremeni sistem za grejanje.
Potreba za gorivom je samo par kilograma biomase na dan.
Stoga je i prostor potreban za skladitenje goriva sasvim mali.
Gorivo se ak moe kupovati i jednom nedeljno, kada se kupuju i namirnice.
Vazduh za sagorevanje koji zahteva pe na biomasu moe se dovoditi putem
istog sistema za ventilaciju.
Dim i izdivni gasovi mogu se odvesti postojeim kanalima za istroeni vazduh
kroz izmenjiva toplote, te nije potreban nikakav dodatni dimnjak.
Sve ove prednosti su mogue samo ako je najvee toplotno optereenje vaoma malo.
U suprotnom bi bili neophodni poveani kapacitet pei, jo pei u drugim prostorijama,
vie dimnjaka i sl.
Ovo je sasvim jednostavan koncept koji se oslanja sasvim na obnovljivu energiju i koji
moe da funkcionie u pasivnim kuama. Pojedine pasivne kue ve koriste ovaj koncept
(pasivne kue u Frajbergu, u Nemakoj).
Ideja 4
Grejanje kondezovanim jedinicama: Kompakt jedinice, koje koriste prirodni gas
Svi koji koriste gasne pei znaju da su mali i isti generatori toplote na prirodni (ili
teni) gas iroko dostupni. Potrebno je neko vreme da mali grejai za dogrevanje vazduha
na gas postanu dostupni kao deo kompaktnih ureaja za ventilaciju u pasivnim kuama. I
ovaj sistem ima znaajne prednosti:
Kompaktni ureaj za sagorevanje gasa zahteva veoma malo vazduha za sag-
orevanje. Sistem za ventilaciju, koji predstavlja srce bilo kojeg kompaktnog
ureaja, moe lako da obezbedi ovu koliinu vazduha. Stoga nisu potrebni
nikakvi drugi dodatni kanali za vazduh.
U kompaktnom ureaju za sagorevanje gasa pojavljuje se kondenzat koji se
mora odvesti u kanalizaciju. Meutim, u sistemu za ventilaciju sa izmenjivaem
toplote ve postoji element za odvoenje kondenza koji se moe pojaviti pri
rekuperaciji vazduha, te nije potrebna nikakva druga cev.
Na ve pomenuti nain izduvni gasovi se mogu odvoditi kroz kanale za istroeni
vazduh i izmenjiva toplote. Ovde je, naravno, preduslov da su potrebe za
dogrevanjem male, te da se koriste male koliine gasa, i svakako treba da
postoji sistem koji spreava vraanje izduvnih gasova.
Energetski paso zgrade
Kao to je ve ranije reeno, zgrade su najvei pojedinani potroai energije, sa ten-
dencijom porasta u skladu sa porastom standarda stanovnitva. U Evropi se, oko 40%
energije troi u zgradarstvu. Sledei je saobraaj (32%), a tek na treem mestu nalazi
se industrija (28%). Pored toga, zgrade su i veliki zagaivai okoline, jer takav trend do-
vodi do poveanja potronje energije i emisije ugljen-dioksida. Upravo zato, energetska
ekasnost u zgradarstvu jeste oblast koja ima najvei potencijal za smanjenje potronje
energije. Uspostavljanje mehanizama koji e da obezbede trajno smanjenje potronje
energije u novim zgradama (novim nainima projektovanja i korienjem novih materi-
jala) i pravilno rekonstruisanje postojeih zgrada, jeste glavni cilj energetske ekasnosti
u zgradarstvu.
Direktiva EU
U decembru 2002. godine usvojena je Direktiva EU (Energy Performance of Buildings Di-
rective - EPBD), broj 2002/91/ES, o energetskoj ekasnosti zgrada. Njenim sprovoenjem
obezbeuje se racionalna potronja energije u zgradama. Ona daje generalni okvir za
zajedniku metodologiju prorauna energetske ekasnosti zgrada, propisujui zahteve
koji se odnose na energetsku ekasnost novih zgrada i velikih zgrada kojima treba reno-
viranje, energetsku sertikaciju zgrada, inspekciju kotlova i sistema za klimatizaciju u
zgradama itd. U direktivi EU navode se mere koje je potrebno preduzeti za poveanje
ekasnosti, meutim, zemljama lanicama je ostavljena mogunost da primenjuju i dru-
ge mere za postizanje istog cilja, u skladu sa zakonodavstvom i situacijom u pojedinim
zemljama. Pored utede energije, mere predviene za poveanje energetske ekasnosti
zgrada praene su i poboljanjem kvaliteta unutranjeg prostora, boljom zatitom ivotne
okoline i smanjenjem emisije tetnih gasova koji dovode do efekta staklene bate. Direk-
tiva od zemalja lanica zahteva:
primenu zajednike metodologije izraunavanja enrgetskih performansi zgrada
i sistema, ukljuujui sisteme za grejanje, hlaenje, provetravanje i osvetljenje,
odreivanje minimalnih standarda energetske potronje novih zgrada, ali i re-
konstruisanih postojeih velikih zgrada,
razvoj sistema za energetsku sertikaciju za postojee i za objekte u izgradnji
koji e omoguiti da vlasnici, zakupci i korisnici budu mnogo bolje upoznati sa
potronjom energije u zgradama koje kupuju ili zakupljuju,
redovnu inspekciju sistema za grejanje, klimatizaciju i provetravanje.
Princip 20 - 20 - 20
Rastui problemi u energetskom sektoru sve vie navode drave da politiku energetske
ekasnosti deniu na globalnom nivou. Kao jedan od rezultata tih napora, napravljen je,
u martu 2007. godine, Akcioni plan o novoj energetskoj politici EU, koji denie ciljeve za
2020. godinu. To su:
poveanje energetske ekasnosti za 20%,
poveanje uea obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji energije
na 20%,
smanjenje emisije CO2 za 20% u odnosu na referentni nivo iz 1990. go-
dine.
Uteda energije - ouvanje zdravlja
Potronja energije u zgradama znaajno zavisi od zahteva za kvalitetom unutranjeg
prostora, to se direktno odraava na zdravlje, produktivnost i komfor ljudi koji borave
u tim prostorijama. Stoga se kvalitet unutranjeg prostora pominje nekoliko puta u Direk-
tivi, sa direktnim naglaskom da se komfor i zdravlje ljudi ne smeju zanemariti primenom
mera za utedu energije. Pored uverenja o energetskoj potronji i stvarnim vrednostima
uteene energije jedne zgrade, preporueno je da se na isti nain daju i procenjene
vrednosti ukupnih indikatora kvaliteta unutranjeg prostora (toplotna ugodnost, kvalitet
unutranjeg vazduha, osvetljenje, buka).
U Direktivi se eksplicitno navodi standard EN 822 za proraun energetskih karakter-
istika zgrada, meutim, veliki spektar prateih standarda koji tretiraju, kako energetiku
zgrade, tako i kvalitet unutranjeg prostora, sistematizovan je i pretoen u prateu plat-
formu Direktive, kroz opti evropski standard EN 15251.
Direktiva je generalna s obzirom na zahteve o striktnoj primeni odgovarajuih stan-
darda. Kako se odnosi na irok spektar interakcija energetike zgrade i kvaliteta unutranje
sredine, ona obuhvata i ogroman broj vaeih meunarodnih (ISO), evropskih (EN) i na-
cionalnih standarda.
Gde smo mi?
Imajui u vidu injenicu da Srbija jo uvek nema meunarodne obaveze u odnosu
na navedene dokumente o ekasnom korienje energije u zgradama, jedino se stan-
dard JUS.UJ.5.600, moe smatrati tehnikim propisom iz te oblasti utede energije. S
obzirom da nae metode za procenu energetske ekasnosti zgrada i indikatora kvaliteta
unutranjeg prostora nisu usklaene sa evropskom regulativom, namee se potreba za
usvajanjam novih metodologija prorauna i za denisanjem integralnih kriterijuma za
odreivanje kvaliteta unutranjeg prostora i energetskih karakteristika zgrade u svim
fazama, od projektovanja do njene operativne upotrebe
Upravo to je tema projekta koji je pokrenula Laboratorija za termotehniku i ener-
getiku, Instituta za nuklearne nauke Vina, pod nazivom Razvoj i primena komplemen-
tarnih metoda za procenu energetske ekasnosti i indikatora kvaliteta unutranjeg prostora
stambenih objekata na podruju Beograda, nansiran od strane Ministarsva za nauku i
tehnoloki razvoj u okviru projekata tehnolokog razvoja.
Energetska ekasnost zgrada u Srbiji
Jedna od karakteristika velikog dela stambenog i nestambenog fonda u Srbiji je
neracionalno velika potronja svih tipova energije, prvenstveno za grejanje, a u poslednje
vreme, zbog porasta srednjih temperatura tokom letnjih meseci, i za hlaenje zgrada.
Pored toga, energija se koristi jo i za osvetljenje i za napajanje elektrinih ureaja u
domainstvima.
Potronja energije za grejanje u proseno termiki izolovanim zgradama u Srbiji iznosi
oko 60% ukupne potronje energije. Od toga, 70% odnosi se na potronju toplotne en-
ergije, na koju prvenstveno utie trajanje sezone grejanja i zahtevana temperatura pros-
tora, to zavisi od klimatskih uslova i standarda kvaliteta korienja prostora. Takoe,
znaajan uticaj ima i kvalitet mehanikog sistema grejanja, ukupna grejana povrina, kao
i termika zatita zgrade.
Trenutni stambeni fond u Srbiji graen je prema energetski zastarelim propisima, u us-
lovima relativno jeftine elektrine energije i nedovoljne primene propisa o toplotnoj zatiti
zgrada. Takve zgrade predstavljaju velike potroae i ne zadovoljavaju nove svetske
trendove u zatiti okoline i smanjenju emisije ugljendioksida.
Kljune karakteristike potronje primarne energije u sektoru zgradarstva u Srbiji su
sledee:
U Srbiji se energija jo uvek troi kao 60-tih godina prolog veka u EU.
Srednja potronja energije po kvadratnom metru u Srbiji je oko 2,5 puta vea
nego u severnoj Evropi.
Potronja energije po jedinici bruto drutvenog proizvoda (BDP) u Srbiji je tri
puta vea od prosene u svetu 2001.
Emisija ugljen dioksida po jedinici BDP-a je najmanje dva puta vea od svetskog
proseka.
Oko polovine svih domainstava u Srbiji troi 340 kWh/m2god., to je 3 puta
vie u odnosu na zemlje zapadne Evrope.
Oko 60 % populacije koristi drvo ili lignit kao glavni izvor energije za grejanje,
sanitarnu toplu vodu i kuvanje.
Hronine bolesti, ukljuujui i bolesti disajnih organa, su direktno povezani sa
znatnim zagaenjem unutranjeg prostora.
Smrtnost tokom zimskih meseci je oko 30 % vea od prosenih vrednosti.
Srbija je blizu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evrop-
skom unijom i treba do 2014. godine da prilagodi propise EU direktivama,
ukljuujui i Direktivu o energetskoj ekasnosti zgrada.
Potpuna primena ove direktive zahteva potpuno restruktuiranje vaeih propisa
u zgradarstvu, koji se nisu menjali od kraja 80-tih godina prolog veka.
Sutina Direktive EU je u kompletnoj kontroli energetskih tokova zgrada koju je nuno
sprovoditi od prve faze projektovanja, preko inspekcije i revizije projekata, izgradnje,
do konanog prijema zgrade. Po Direktivi, nezavisni ekspert je duan da izvri merenja
po propisanim standardima kako bi na kraju izdao sertikat, odnosno energetski paso
zgrade.
Kod nas postoji samo jedan nacionalni standard koji denie termike kriterijume u
fazi projektovanja zgrade. Meutim, tu se praktino prekida sva aktivnost vezana za
energetiku zgrade. Za razliku od vodovodnih i kanalizacionih sistema, ili elektrinih insta-
lacija, na primer, nadzorni organ, skoro po pravilu ne kontrolie elemente koji su vezani za
energetiku zgrade, kako u graevinskom domenu, tako i na nivou mehanikih energetskih
sistema. To se automatski odraava i na prijem zgrade, jer nije propisana obaveza kon-
trole dostignutih projektantskih uslova vezanih za toplotnu ugodnost i kvalitet unutranjeg
vazduha, to je u krajnjoj konsekvenci krajnji cilj. Za to moraju da se koriste jasno odreeni
indikatori i kriterijumi na osnovu kojih se daje posebna ocena o uspenosti realizacije
projekta, to konano rezultuje u nivou energetske ekasnosti zgrade, odnosno u njenom
energetskom pasou. Sve to se jasno denie u platformi Direktive, u okviru standarda EN
15251 i setom od vie desetina prateih EN i ISO standrada.
U okviru Evropske asocijacije za izdavanje standarda, osnovano je ak posebno
odeljenje koje se bavi harmonizacijom i izdavanjem standarda koji su vezani samo za ovu
Direktivu. Sve ovo zahteva apsolutno multidisciplinaran pristup problemu jer nije dovoljno
napraviti energetski ekasnu zgradu koja e postizati utedu energije, ve je neophodno
uspostaviti funkcionalnu vezu izmeu energetskih zahteva i indikatora opte ugodnosti
unutranjeg prostora, ukljuujui i zdravstvene indikatore boravka ljudi u stambenim pros-
torima.
Energetski paso zgrade izdaju nezavisni eksperti koje svaka drava sama odreuje.
To je regulativni deo problema koji, na alost, kod nas nije jo reen. Meutim, da bi
se Direktiva sprovodila na zahtevanom tehnikom nivou, nama su potrebni osposobljeni
strunjaci koji e biti u mogunosti da realizuju sve neophodne procedure u ovoj oblasti,
koje su uglavnom denisano u standardima EN i ISO. Sada je Institut Vina u fazi opre-
manja posebne laboratorije, koja bi trebalo da bude akreditovana. Cilj je da se za
nae uslove odredi adekvatna metodologija za sprovoenje Direktive EU u svim fazama
tehnikog dela u sprezi sa propisanim indikatorima kvaliteta unutranjeg prostora. Vrlo
je mogue da e se kao uslov za kandidaturu Srbije za lanstvo u EU, kao uslov postaviti
donoenje odgovarajuih zakonskih regulativa, kao i potrebe za usvajanjem velikog broja
EN standarda iz ove oblasti.
Iz Direktive 2002/91/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 16. decembra 2002.
godine o energetskoj ekasnosti zgrada - Sertikat energetske ekasnosti
1. Drave lanice e obezbediti uslove, kada se zgrade grade, prodaju ili izdaju,
da se sertikat o energetskoj ekasnosti dobavi vlasniku ili da ga vlasnik pre-
da potencijalnom kupcu ili stanaru, ve prema sluaju. Vanost sertikata nee
prelaziti 10 godina. Sertikacija stanova ili jedinica koje su namenjene da se
zasebno koriste u blokovima zgradama moe biti bazirana na:
zajednikoj sertikaciji cele zgrade za blokove sa zajednikim sistemom
grejanja, ili
na oceni nekog drugog reprezentativnom stana u istom bloku.
Drave lanice mogu iskljuiti kategorije koje su pomenute u lanu 4(3) iz
primene ovog paragrafa.
2. Sertikat o energetskoj ekasnosti zgrada sadrae referentne vrednosti kao
to su vaei zakonski standardi i reperi (uporedne vrednosti) kako bi omoguio
potroaima da uporede i ocenjuju energetsku ekasnost zgrade. Sertikat e
sadrati i preporuke za ekonomino pobojanje energetske ekasnosti. Cilj ser-
tikata e biti ogranien na pruanje informacija a o bilo kakvim dejstvima ovih
sertikata u smislu zakonskih postupaka ili drugog, odluivae se u skladu sa
nacionalnim propisima.
3. Drave lanice e preduzeti mere da obezbede da sve zgrade sa ukupnom
korisnom podnom povrinom preko 1.000 m koje koriste javna uprava i insti-
tucije koje pruaju javne usluge velikom broju osoba, koje ih stoga veoma esto
poseuju, imaju postavljene na istaknutom mestu, jasno vidljivom posetiocima,
energetske sertikate koji nisu stariji od 10 godina.
PAMETNE ZGRADE
Svoj pun smisao koncept pametne zgrade dobija stvaranjem bezbednog, komfornog,
produktivnog i ekonominog radnog okruenja, uz istovremenu tednju energenata, sman-
jivanje trokova odravanja i opte drutvenu korisnost zatite ivotne sredine. Narastajui
ekoloki i energetski problemi sa kojima se oveanstvo susree poetkom novog milenijuma,
ljudskoj zajednici nameu itav niz novih izazova za ouvanje neobnovljivih i obnovljivih
energetskih resursa Planete i naruene ivotne sredine.
Koncept zelene zgrade iji je smisao u energetskoj ekasnosti i zatiti ivotne sredine
(environmental controlling), prua sve neophodne informacije i parametre za uspeno up-
ravljanje imovinom i servisima u poslovnim objektima (Facility Management ili Property Man-
agement). Ova dva kompatibilna koncepta, koja potpuno zaokruuju upravljanje modernom
poslovnom zgradom, su moan poslovni alat i generator prota za vlasnike, izvor potpune
satisfakcije za korisnike prostora, i odgovorno reenje za ekoloke potrebe zajednice.
Nove tehnologije u segmentu poslovnih graevinskih objekata morale su da daju ekasan
odgovor na izazovni zadatak poboljanja i optimizacije svih parametara i performansi, uz
istovremeno smanjenje trokova energenata i emisije CO2 u okruenje poslovne zgrade.
Energetska ekasnost i kontrola okruenja (Environmental Controlling) postaju kljuni termini
za merenje performansi poslovnog objekta.
Svakako dominantan deo reenja predstavljaju Pametne zgrade, Zelene zgrade,
Building Energy Management System (BMS ili BEMS su uobiajene skraenice), Building IT,
Building Automation Control System (BACS), najzastupljeniji komercijalni nazivi po kojima se
na tritu prepoznaju sistemi centralizovanog upravljanja poslovnim zgradama. Poslovna
zgrada atribut pametna dobija prilagoavajui svoje parametre kompletnoj orga-
nizaciji ili razliitim organizacijama koje sa zaposlenima i klijentima u njoj provode radno
vreme.
Informatike tehnologije automatizacije upravljanja dobile su niz novih sloenijih i
kompleksnijih zahteva za inoviranjem, unapreenjem i integracijom postojeih sistemskih
reenja. Analogije se vuku iz funkcionisanja ivih organizama koje je Tvorac savreno
projektovao, gde mozak i centralni nervni sistem ine centralni kompjuterski serveri i baze
podataka, u koje se slivaju velike koliine prikupljenih informacija, koje se anlizirane i
obraene alju do izvrnih ureaja koji dalje sprovode akcije u cilju trenutne optimi-
zacije parametara zgrade i radnog okruenja. U ovako predstavljenoj analogiji i organ-
skom pristupu, mnogobrojni i raznovrsni senzori i kamere predstavljaju surogate za ula,
koja prikupljaju informacije i iniciraju akcije, gde je krvotok, neuronska mrea ili moda
kimena modina imitirana nekim od komunikacijskih protokola, magistrale za prenos po-
dataka i upravljakih signala, dok mnogobrojni zonski kontroleri predstavljaju neku vrstu
perifernog nervnog sistema.
Na kraju dolazi internet i intranet mrea koja pojedinane organizme povezuje sa
celokupnom zajednicom. Kao to primera radi, ivi organizam regulie svoju unutranju
temperaturu i reaguje znojenjem koe, prilagoavajui se spoljanjim uslovima ili trenut-
noj zikoj aktivnosti, tako i pametna zgrada i automatski moe da podeava svoju
unutranju temperaturu ili temperaturu svake posebne prostorne celine, spoljanjim us-
lovima ili unutranjim neaktivnostima u pojedinanim prostornim celinama, automatskom
kontrolom sistema grejanja, hlaenja i ventilacije. Isti principi vae i za ostale podsisteme,
kao to su unutranja, spoljanja i fasadna rasveta, kontrola pristupa i detekcija prisustva,
protivpoarni i sistem za kontrolu kvaliteta vazduha, sigurnosni sistem nadzora, kontrola
pumpi, agregata, liftova, osiguraa, prozora i ostale opreme u zgradi. Konano, svoj pun
smisao koncept dobija stvaranjem bezbednog, komfornog, produktivnog i ekonominog
radnog okruenja, uz istovremenu tednju energenata, smanjivanje trokova odravanja i
opte drutvenu korisnost zatite ivotne sredine.
Ova relativno mlada grana informatike industrije startovala je razvojem sistemskih
reenja za upravljanje pojedinanim podsistemima u zgradama, koji su projektovani da
rade po potpuno ili delimino zatvorenim komunikacijskim protokolima (mogue je koristiti
iskljuivo opremu i tehnologiju jednog proizvoaa), ime su trini lideri i proizvoai
opreme osiguravali tehnoloku dominaciju, praktini trini monopol ili u boljem sluaju
duopol, i ostvarivanje ekstraprota za nansiranje budueg i pokrivanje dotadanjeg
razvoja. Ovakav pristup imao je niz slabosti sa aspekta krajnjeg korisnika sistema, to je
znaajno usporilo iru primenu i dostupnost sistema, naroito u ekonomski slabije razvi-
jenim zemljama.
U praksi je to znailo, da su sistemi bili funkcionalno, tehnoloki i ekonomski neek-
sibilni, bez preterane ambicije i mogunosti da se prilagoavaju i optimizuju u skladu sa
realnim potrebama svakog klijenta, tako da su bili dostupni samo najveim investitorima
u globalnim razmerama. Stepen iskorienja sistema je tako bio esto i ispod 50%, a in-
vestitor je bio primoran da plati punu cenu tako projektovanog gotovog proizvoda. Ipak
moda se najvea slabost ogledala u neintegrisanosti podsistema to nije obezbeivalo
dovoljnu i optimalnu energetsku ekasnost zgrade, kao i projektovana ne mogunost na-
dogradnje, prilagoenja i unapreenja sistema novim dolazeim tehnologijama. Takoe,
u velikoj veini sluajeva, instalirani sistemi nisu praeni, podravani i optimizirani tokom
korienja poslovnog objekta.
Donoenjem novih zakonskih regulativa (direktiva) i predloene standardizacije (Euro-
pean Standard) na tritima 29 evropskih drava, kao i novi trini trendovi, kreirali su, i
drastino uveali tranju za energetskom ekasnou poslovnih zgrada. Poslovne zgrade
e dobijati enrgetski sertikat, i bie rangirane u A, B, C ili D klasu energetskih i ekolokih
performansi kako za nove, tako i za stare objekte, sa ciljem da se do 2012. godine sve
poslovne zgrade u D ili C klasi, prevedu u B ili A klasu. To je rezultovalo da postojanje
sistema centralizovanog upravljanja poslovnom zgradom postane uslov i ve neformalni
trini standard, bez koga se ne moe zamisliti moderna poslovna zgrada.
Sadanji najnoviji unapreeni sistemi zasnovani su stoga na principima dijametralno
suprotnim od poetnih, i obezbeuju investitorima i korisnicima sledee korisnosti:
Potpunu integraciju svih podsistema u jedan
Otvorenost i veze za integraciju vie rasliitih tehnologija, to investitoru daje
veu mogunost izbora
Ukupne energetske utede od minimum 20%
Period povrata investicije u pravilno projektovan i optimalno dimenzionisan si-
stem od 2-5 godina
Potpunu kontrolu nad svom opremom u i oko objekta
Jedinstveni informativni sistem
Upravljanje, smanjenje i predikciju trokova
Poveanje ukupne protabilnosti zgrade
Merenje i alociranje svih energetskih uteda i identikovanje prostora za
utede
Kontinuirano podravanje, podeavanje, praenje rada i servis sistema
Poveanu ekasnost i pojednostavljenje upravljanja sistemom
Tehnoloko liderstvo u najnaprednijim tehnologijama u brani
Mono marketinko orue pri iznajmljivanju prostora ili prodaji cele zgrade
Poveanje produktivnosti zaposlenih koji borave u prijatnom radnom okruenju
Drutveno odgovorno ponaanje kroz brigu o zatiti ivotne sredine
Validne informacije, analize, izvetaje, grakone i baze podataka za donoen-
je kvalitetnih i pravovremenih odluka, realnih prognoza i smanjenje nansijskog
rizika
Preovlaujui trini trend i ekspanzija sistema za centralizovano upravljanje poslovnim
zgradama nije zaobiao ni trite Srbije, gde su do sada na nekoliko poslovnih zgrada
primenjena neka parcijalna reenja, ali su u fazi izgradnje i prvi objekti sa kompletno in-
tegrisanim i otvorenim sistemima za centralizovano upravljanje poslovnim zgradama, koji
obezbeuju maksimalnu energetsku ekasnost i u skladu su sa najsveijim tehnologijama.
Jedina slabost ovakvih sistema je to zahtevaju inicijalno vee invstiranje, to u dravi sa
manjkom i visokom cenom kapitala, predstavlja usporavajui faktor.
Pozitivana kretanja se ogledaju u spremnosti pojedinih banaka i stranih investicionih
fondova da namenskim kreditima za energetsku ekasnost, nansiraju ovakve napredne
projekte. Takoe, nesporno je interesovanje i domaih investitora, koji imaju dugoronu
viziju razvoja svog poslovanja, prate svetske trendove, usvajaju najnovije tehnologije i ele
da svojim klijentima i sebi priute dodatnu vrednost, u skladu sa svojim mogunostima.
Takoe, nesporno je i interesovanje i domaih investitora, koji imaju dugoronu viziju
razvoja svog poslovanja, prate svetske trendove, usvajaju najnovije tehnologije i ele
da svojim klijentima i sebi priute dodatnu vrednost, u skladu sa svojim mogunostima.
Tehnoloki vodei isporuioci sistema, koji su prisutni u Srbiji, investitorima nude sledee
pogodnosti:
Projekciju potrebnog kapitala
Projektovanje, razvoj i izvoenje reenja koja obezbeuju energetsku ekas-
nost
Strategiju za upravljanje potronjom energije
Trening i razvoj operativnog osoblja, kao i obuku svih korisnika
Permanentno daljinsko nadgledanje i kontrolisanje funkcionisanja sistema
Pitanje je koliko e kratko vreme trebati da se domaa regulativa uskladi sa prop-
isanim normativima i standardima vezanim za energetsku ekasnost poslovnih zgrada u
EU. Domai investitori koji se prvi odvae da primene ovaj napredan koncept na svojim
objektima, svakoko e stei znaajnu konkurentsku prednost i neophodno iskuskustvo za
budui period, i moi e ravnopravnije da kvalitetom konkuriu stranim investitorima.
Integralno projektovanje
Savremene (poslovne) zgrade sve vie postaju skupom razliitih tehnikih podruja.
Instalacije u zgradama postaju sve znaajnije i one su te koje brinu o oseaju ugodnosti
u prostoru; svakako, tome doprinose i savremena znanja graevinske zike.
U zgradama je, uz najbolje uslove i veliku udobnost, sve vanija i potronja energije.
U kontekstu instalacije zgrade moraju biti opremljene sistemima ventilacije i klimatizacije,
s optimizovanom potronjom rashladne i toplotne energije. Primer za to su klima-komore
koje u regeneraciji vraaju vie od 90 posto toplotne energije uz unos 100-postotne
koliine spoljanjeg vazduha. Uz implementaciju takvih sistema klimatizacije, potrebe za
toplotnom i rashladnom energijom drastino su smanjene. Dosta sloena mainska (ter-
moenergetska ) tehnologija moe biti ekasna iskljuivo uz eksibilne sisteme digitalnog
(DDC direct digital control) upravljanja i regulacije. Za potpunu kontrolu upravljanja en-
ergijom savremena klima-komora ima preko 80 ugraenih i instaliranih parametara, koji
su u kontroleru DDC softverski posve harmonizovani i brinu o radu komore, kao i visokoj
utedi energije.
Objekti s takvim, odnosno slinim opsegom tehnike digitalnog upravljanja, kao i racio-
nalnog korienja otpadne energije, sve se vie grade i na naim prostorima.
Postizanje visokog nivoa ugodnosti i ekasno i racionalno upravljanje zgradom moe
se postii uz potpunu kontrolu i upravljanje sledeim energetskim i instalacijskim podsk-
lopovima:
pripremom toplotne energije
pripremom rashladne energije
raspodelom toplotne energije
raspodelom rashladne energije
Lokalnom regulacijom inteligentne sobe uz podfunkcije:
kontrola temperature u sobi
kontrola osvetljenja u prostoru
upravljanje spoljanjim senilima
upravljanje funkcijama zahvata suneve energije
priprema sanitarne tople vode
sistemi klimatizacije s visokoekasnom rekuperacijom odnosno regeneracijom
sistemi ventilacije s visokoekasnom rekuperacijom odnosno regeneracijom
sistemi korienja energija otpadnih voda
spoljanja rasveta
unutranja rasveta
energetsko praenje.
Sistem ventilacije i klimatizacije
Zgrade se opremaju najsavremenijim sistemima klimatizacije, s integrisanim regen-
erativnim odnosno rekuperativnim izmenjivaima otpadne toplote, sistemima integri-
sanog mehanikog reverzibilnog hlaenja za korienje energije otpadnog vazduha za
grejanje zgrade. Stepen ekasnosti iznosi izmeu 80 i 92 posto vraanja energije iz
otpadnog vazduha. Implementiraju se i sistemi indirektnog adijabatskog hlaenja unu-
tar klima-komora, kao i specijalni rashladni agregati, koji koriste integrisani adijabatski
sistem odvoenja kondenzacijske toplote, a poseduju i podsisteme za koritnje otpadne
kondenzacijske toplote. U pojedinim delovima zgrade postavljaju se i toplotne pumpe
vazduh-voda, koje delimino snabdevaju objekt toplotnom energijom. Svaki od tih ener-
getskih sistema opremljen je vlastitim sistemom digitalnog upravljanja, koji preko svojih
analognih i digitalnih ulazno-izlaznih jedinica, kao i inteligentnih senzora u celini upravlja
funkcijom pojedinog ureaja, a paralelno omoguava i komunikaciju Peer too Peer, bez
interfejsa, to je najvaniji komunikacijski put za potpunu optimizaciju zgrade. U tom seg-
mentu digitalnog upravljanja pojedinih energetskih sistema nalazi se glavnina digitalne
tehnike koja izvodi funkcije rada sistema i energetske optimizacije.
Sistem pripreme toplotne energije
U zgradi se tei da se koriste svi resursi otpadne energije. U reverzibilnim klima-
komorama sistem digitalnog upravljanja prema potrebama preuzima toplotnu energiju i
distribuira je u zgradu. Takoe je otpadna kondenzacijska toplota, kod pripreme rash-
ladne energije, prema zahtevu DDC (Direct Digital Control) upravljanja uvek usmerena u
zajedniku energetsku taku, odakle se koristi po celoj zgradi i to po podrujima i sek-
torima zgrade, koje denie sistem raspodele i potronje toplotne energije. U najteim
zimskim uslovima DDC sistem dodatno ukljuuje toplotnu pumpu, koja takoe toplotnu
energiju prema potrebi usmerava u sistem pripreme toplotne energije.
Sistem podele i potronje toplotne energije
S obzirom na orijentaciju zgrade kao i njenu tehnologiju, u objektu obino postoji vie
odvojenih hidraulinih grana s vlastitom regulacijom temperature, koje su upravljane i
regulisane iz DDC podsistema za taj segment. Temperaturama polaznih medijuma up-
ravlja se i reguliu se prema zici zgrade, njenoj orijentaciju i tehnologiji u prostorijama.
Sam DDC procesor omoguava prilagoavanje regulacijske funkcije karakteristici zgrade
i time pribliavanje optimalnom nainu rada.
Sistemi pripreme rashladne energije
Najvei deo klima-komora ima u sebi integrisan mehaniki sistem hlaenja, koji je up-
ravljan DDC regulacijom unutar klima-komore, a vezan u kompletno digitalno upravljanje
zgradom, pomou bus veze i komunikacije Peer too Peer. Na taj nain pokriveno je ba-
zno rashladno optereenje pojedinih tehnolokih sklopova. Za potrebe ventilokonvektora
za lokalno hlaenje u prostorima predvieni su visokoekasni i multifunkcijski rashladni
sistemi, koji u sebi imaju integrisane sve funkcije za potpuni rad. Sistem DDC upravljanja
sastavni je deo agregata.
Sistem podele i potronje rashladne energije
Sistem podele i konzuma rashladne energije realizuje se odvojenim hidraulikim kao
i DDC podsistemima, koji priprema bazne polazne temperature s obzirom na spoljanje
letne parametre po pojedinim hidraulikim granama. U samim prostorima, odnosno na
ventilokonvektorima, daljnju funkciju preuzima lokalna regulacija inteligentne sobe.
Upravljanje funkcija zahvata suneve energije
S obzirom na parametre prostora i spoljanje uslove, na pojedinim delovima fasada
sistem DDC upravljanja izvodi funkcije optimizacije zahvata, odnosno spreavanja ubaci-
vanja suneve energije, i to pomou senila u dvostrukoj fasadi, kao i funkciju rada zakret-
nih klapni na vrhu dvostruke fasade, a sve u meusobnoj sprezi sa sistemima klimatizacije,
ventilacije, lokalnog upravljanja inteligentne sobe, pripreme rashladne energije i toplotne
energije.
Priprema sanitarne tople vode
DDC upravljanje pomou sistema toplotnih prenosnika i shodno zadatom dnevnom
reimu priprema sanitarnu toplu vodu.
Unutranja rasveta
Optimizacija funkcije rasvete kao i racionalnog korienja elektrine energije izvodi
se sveobuhvatnim DDC sistemom po pojedinim etaama i tehnolokim celinama i njihovim
funkcijama. Fleksibilnost DDC sistema omoguava optimalno prilagoavanje i promenu
funkcija po pojedinim prostorima. DDC upravljanje rasvetom osigurava za celu zgradu
optimalnu potronju elektrine energije i iskljuuje u velikoj meri faktor oveka.
Spoljanja rasveta
Za svetlosnu korekciju graevinskog volumena predvia se paleta DDC upravljanih
sektora spoljanje rasvete koji su programirani u vie vizuelnih slika, te na taj nain prezen-
tiraju zgradu i vizuelno je uklapaju u prostor, stvarajui ugodne ambijentalne efekte.
Lokalna regulacija inteligentne sobe
Za upravljanje parametrima temperature u sobama integrie se lokalni inteligentni
DDC upravlja s funkcijom kontinuirane regulacije protoka medijuma, kao i sinergetskim
praenjem promene broja okretaja ventilokonvektora. Tako se u prostoru odrava oseaj
ugodnosti u smislu temperature i kretanja vazduha. Za upravljanje spoljanjim senilima
predviaju se posebni moduli koji u zavisnosti od parametara u prostoru i spoljanjem
stanju sunevog zraenja, proputaju, odnosno ne preputaju, energiju sunca u prostor.
Centralni nadzorni sistem
Mnotvo podataka, koji se obrauju u digitalnim DDC procesorima, pretvara se
pomou centralnog nadzornog sistema u informaciju, koja je lako savladljiva. Vizue-
lizacija svih procesa u centralnom nadzornom sistemu omoguava brzi uvid u sve funkcije
pojedinih sklopova i podsklopova. Upravljanje pojedinim parametrima mogu obavljati
iskljuivo osobe kojima je dozvoljen pristup. Centralni nadzorni sistem ima i funkciju ener-
getskog menadmenta, uzimajui u obzir parametre ulaznih energenata i nivoe mogueg
korienja otpadne energije, da bi na taj nain optimizovao stepen ekasnosti razliitih
toplotnih pumpi. Optimizacija rasvete centralnim nadzornim sistemom omoguava utede
elektrine energije na rasveti do minimalno 40 posto.
Slika 30. ema jednog centralnog nadzora
Koncept pametne kue
Pametna kua je koncept modernog domainstva i ivljenja u njemu. Kua je pametna
jer se prilagoava trenutnoj aktivnosti, raspoloenju, navikama i ivotnom stilu svakog
ukuana, a pritom ostvaruje energetske utede. To je sistem kune automatike maksimalno
jednostavan za korienje odravanje i ugradnju. Smisao ovog naprednog tehnolokog
reenja je poveanje kvaliteta stanovanja.
Prepoznatljivi komercijalni nazivi su SMART HOME, SMART HOUSE, INTELLIGENT
HOME, HOME AUTOMATION, HOME CONTROL, POWER HOUSE, DOMOTICO, PAMET-
NA KUA, ...).
Automatizacija domainstva
Automatizacija domainstva, kao klasa problema u oblasti automatizacije graevinskih
objekata, posebno se bavi zahtevima automatizacije u domainstvima privatnih lica, s
ciljem da primeni tehnologiju automatizacije za podizanje nivoa udobnosti i bezbednosti
lanova domainstva. Pored standardnih zahteva u automatizaciji graevinskih objekata,
poput kontrolisanja svetla i klima ureaja, zatvaranja i otvaranja vrata i ventilacionih
otvora, kontrole bezbednosnih sistema i sistema za nadzor, automatizacija domainstva
uvodi i grupu dodatnih zahteva. Ovi zahtevi se odnose na automatizaciju multimedijalnih
sistema za zabavu, automatsko zalivanje biljaka ili ishrana kunih ljubimaca, postavljanje
scenarija u skladu sa aktivnostima (npr. veera, urka, gledanje lmova) i spregu sa koris-
nikom koja treba da ima prijemiv (user-friendly) izgled i visoku upotrebljivost.
Automatizacija domainstva ima za cilj osposobljavanje standardnih ureaja i pred-
meta u domainstvu da meusobno komuniciraju i automatski obavljaju odreene radnje u
zavisnosti od (1) naredbe korisnika, (2) stanja nekog drugog ureaja ili skupa ureaja, (3)
signala sa razliitih senzora, (4) vremenskih signala, (5) algoritma koji opisuje ponaanje
jednog ili vie ureaja a koji je postavio korisnik.
Idealan koncept podrazumeva uspostavljanje automatizovanog, eksibilnog, proiri-
vog, inteligentnog i upravljivog okruenja u domainstvu, sa ciljem smanjenja manuel-
nog nadzora i upravljanja od strane ljudi koji u njemu ive. Automatizovano okruenje
podrazumeva da se jedna radnja, ili skup radnji koje treba izvriti, obavljaju bez ljudske
asistencije, ve u zavisnosti od unapred postavljenih parametara rada. Automatizacija
moe biti potpuna i delimina. Potpuna automatizacija iskljuuje potrebu za bilo kakvom
korisnikom akcijom kako bi se jedna ili vie operacija ostvarile. Delimina automatizacija
omoguava izvravanje jedne ili vie nezavisnih ili meuzavisnih radnji, koje se izvravaju
na korisniki zahtev, smanjujui broj potrebnih akcija korisnika sa konano mnogo na
svega jednu. Fleksibilnost omoguava jednostavnu i brzu izmenu naina automatizacije
promenom parametara rada, bez potrebe za izmenama zikih ureaja ili potrebe za
izvoenjem radova u kui.
Sistem za automatizaciju kue treba da bude proiriv, u smislu da se na jednostavan
nain mogu dodavati novi elektronski ureaji koji se transparentno integriu u sistem. In-
teligentno okruenje podrazumeva preslikavanje aniteta ukuana na parametre rada
sistema, tako da sistem samostalno menja parametre i nain automatizacije u zavisnosti
od aniteta ukuana. Upravljivost sistema jeste zahtev ijim se ispunjavanjem omoguava
korisnicima da na to jednostavniji nain odrede svoje anitete i saopte ih sistemu.
Automatizacija domainstva je multidisciplinarni problem koji zahteva znanja iz vie
razliitih oblasti.
Oblast upravljanja sistemima omoguava pogled na domainstvo kao na upravljiv
sistem koji se sastoji od senzora, kontrolera i aktuatora.
Senzori su zadueni za praenje parametara sistema (npr. registrovanje kretanja
ukuana, merenje sobne temperature, detekciju nivoa osvetljenosti sredine ili vlanosti
zemljita, merenje zastupljenosti odrenenog jedinjenja u vazduhu i sl).
Zadatak kontrolera je da u zavisnosti od stanja sistema odreenog parametrima koje
isporuuju senzori, odnosno naredbe korisnika, odlui o eventualnoj promeni stanja u skla-
du sa internom logikom, na osnovu aniteta ili raspoloenja ukuana i sl.
Aktuatori predstavljaju izvrne jedinice, koji naredbe koje isporuuje kontroler prevo-
de u ziki rad (ukljuivanje i iskljuivanje svetla, sputanje roletni na prozorima, ukljui-
vanje zalivnog sistema, zakljuavanje vrata i sl).
Povratna sprega sa senzora omoguuje dopunsko upravljanje, u sluaju da aktuator
nije doveo sistem u eljeno stanje (slika 31.).
Slika 31. Koncept sistema automatskog upravljanja primenjen u domainstvu
Projektovanje ugraenih raunarskih sistema ima za cilj izradu elektronskih ureaja -
kontrolera, koji e obavljati logiku kontrole i upravljanja domainstvom. Kontroler moe
biti zaduen za upravljanje delom domainstva, ili celokupnim domainstvom i drugim
kontrolerima. Kontroler treba da obezbedi povezivanje sa senzorima i aktuatorima, i
treba da ima mogunost prihvatanja korisnikih naredbi. Ovi raunarski sistemi moraju
odgovoriti zahtevima rada u realnom vremenu, vrhunske stabilnosti i robustnosti rada.
Oblast raunarskih komunikacija bavi se povezivanjem kontrolera sa senzorima i ak-
tuatorima, koristei razliite komunikacione medijume i protokole za komunikaciju (pov-
ezivanje korienjem elektrine mree, beino povezivanje, povezivanje posebnim vodo-
vima).
Mainstvo, mehatronika i srodne oblasti treba da omogue dizajniranje, odnosno up-
otrebu aktuatora za razliite primene (mehaniki sistemi za podizanje garanih vrata,
sistemi za upravljanje bravom na vratima i sl). Svi aktuatori moraju posedovati elektron-
ske kontrolere koji e omoguiti reakciju na signal sa predviene komunikacione sprege.
Softversko inenjerstvo ima za cilj kreiranje sprege na relaciji sistem - korisnik, u vidu
korisnikih programa jednostavnih za upotrebu. Programi treba da omogue korisnicima
sistema (ukuanima) da utiu na ponaanje sistema u celini, postavljanjem parametara
rada, izmenom logike upravljanja ili direktnim naredbama sistemu. Ovo se moe omoguiti
izradom programske podrke za PC raunar, mobilni telefon, internet i sl.
U oblasti automatizacije domainstva postoji vei broj standarda za povezivanje
ureaja. Neki od njih koji su karakteristini za ovu oblast su: INSTEON, X10, PLC BUS,
KNX, LonWorks, C-Bus, Universal Powerline Bus (UPB), Zigbee, Z-Wave. Po tipu medijuma
za prenos razlikuju se tri grupe standarda za povezivanje:
povezivanje korienjem postojeih elektrinih instalacija;
povezivanje korienjem beine veze i
povezivanje korienjem namenskih kablova.
Povezivanje korienjem postojeih elektrinih instalacija je popularan vid povezivanja
sa stanovita potrebe za dodatnim radovima u domainstvu, kako bi se isto automati-
zovalo. Elektrini vodovi su odlian medijum za prenos jednostavnih upravljakih naredbi,
a u poslednje vreme postaju i dobar prenosni medijum za vee brzine prenosa, pa nal-
aze primenu i za prenos multimedijalnih sadraja (audio, video). S obzirom na to da se
veina ureaja koji se koriste u automatizaciji domainstva (kontroleri, senzori, aktuatori)
napajaju iz elektrine mree, oni se lako i brzo mogu meusobno povezati. Neki problemi
vezani za ovaj vid veze su:
problem sa premoavanjem veze ukoliko se ureaji napajaju sa razliitih faza
(vodova);
nezanemarljivo poduno slabljenje signala;
mogunost interferencije sa elektrinim sistemima susednih domainstava (pogo-
tovo ukoliko je re o stanovima);
slaba mogunost postavljanja ureaja za automatizaciju na potpuno proizvolj-
na mesta (najee je potrebno postaviti dodatnu elektrinu instalaciju).
U skladu sa gore navedenim, elektrine instalacije su idealne za osnovne primene:
kontrolu svetla, upravljanje jednostavnim kunim aparatima sa ksnom lokacijom u kui,
kontrolu vrata i prozorskih roletni i sl.
Povezivanje korienjem beine veze je veoma popularno s obzirom na gubitak
potrebe za bilo kakvim postojanjem ine veze na relaciji kontroler-senzor, odnosno kon-
troler-aktuator, pa se ovakvi ureaji jednostavno postavljaju i lociraju na proizvoljnim
mestima. Problemi ovog pristupa su:
napajanje ureaja se obavlja elijama za napajanje (akumulatori, baterije)
koje se moraju dopunjavati ili menjati, ili ureaj ipak mora biti prikljuen na
elektrinu mreu;
koliina zraenja usled velikog broja radio talasa u domainstvu postaje ne-
zanemarljiva (po nekim autorima, ovaj argument diskredituje se uz objanjenje
da radio talasi na frekvencijama od oko 10
9
Hz nije ni blizu frekvencija opasnih
po zdravlje npr. jonizujueg zraenja, 10
16
-10
17
Hz).
Povezivanje namenskim kablom je opravdano sa stanovita brzine veze, oienosti
sistema i izolovanosti u odnosu na druge sisteme, kao i pouzdanosti komunikacije. Problemi
ovog pristupa su:
potreba za posebnim radovima na instalaciji urenaja;
ugroenost estetike i potreba za skrivanjem velikog broja vodova u kanalicama
ili dvostrukim plafonima i podovima;
smanjena eksibilnost domainstva u pogledu izmene mesta urenaja za au-
tomatizaciju.
U sledeoj tabeli uporedno su prikazane tehnologije povezivanja korienje za au-
tomatizaciju domainstva, sa osnovnim osobinama.
Tabela 1 - Uporedni prikaz tehnologija veze u automatizaciji domainstva
Tehnologija Prenosni medijum Brzina prenosa
Najvea
udaljenost
Ethernet
Ukrtene parice bez zatit-
nog sloja
10 Mbit/s 1 Gbit/s 100 m -15 km
Konnex
Ukrtene parice Ethernet
Radio veza
1200 bit/s 9600 bit/s 4.5 m -70 m
LonWorks
Ukrtene parice Elektrina
mrea Radio veza Koaksi-
jalni kabl
1.70 kbit/s 1.28 Mbit/s
1500 m -2700
m
X10 Elektrina mrea 50 bit/s 60 bit/s
HomePlug Elektrina mrea 14 Mbit/s 200 Mbit/s 200 m
HomePNA Telefonska linija 10 Mbit/s 300 m
Wi-Fi IEEE 802.11 Radio veza 11 Mbit/s 248 Mbit/s 30 m 100 m
FireWire IEEE 1394
Ukrtene parice bez zatit-
nog sloja
400 Mbit/s 3.2 Gbit/s 4.5 m -70 m
USB Ukrtene parice 12 Mbit/s 480 Mbit/s 5 m
Bluetooth Radio veza 1 Mbit/s 10 Mbit/s 10 m 100 m
IRDA Infracrvena veza 9600 bit/s 4 Mbit/s 2 m
European Installation
Bus KNX
mrea
Radio veza
Infracrvena veza
1200 bit/s 9600 bit/s 300 m -1000 m
EHS
mrea
2.4 Kbit/s 48 Kbit/s
Batibus Ukrtene parice 4800 bit/s 200 m -1500 m
Zigbee Radio veza 20 Kbit/s 250 Kbit/s 10 m -75 m
Arhitektura sistema za automatizaciju domainstva moe biti centralizovana (central-
ized), distribuirana (distributed) i meana (mixed). Centralizovana arhitektura podrazu-
meva postojanje jednog, centralnog kontrolera koji stanja senzora i naredbe korisnika
prevodi u signale koje isporuuje aktuatorima. Distribuirana arhitektura podrazumeva
postojanje vie odvojenih kontrolera, kao minimalne potrebne logike za gotovo direktnu
komunikaciju senzora sa aktuatorima. Meana arhitektura predstavlja vid postavljanja
sistema u kojem vie izmetenih kontrolera upravlja delovima domainstva, uz postojanje
centralnog servera koji sakuplja podatke o radu kontrolera i omoguuje korisniku da cen-
tralizovano utie na njihov rad.
Zadaci automatizacije domainstva mogu da se podele u nekoliko kategorija:
Grejanje, ventilacija i hlanenje ( HVAC - Heating, Ventillation and Air Condition-
ing) kao grupa zadataka obuhvata kontrolu temperature i vlanosti vazduha
(climotics). Ovde se podrazumeva upravljanje ventilatorima i ventilacionim otvo-
rima (npr. zakrilcima za odreivanje propusnosti ventilacionog otvora).
Upravljanje osvetljenjem podrazumeva kontrolu vetake svetlosti dobi-
jene elektrinim svetlosnim izvorima (lampe, sijalice). Najei zadaci su: (1)
iskljuivanje svih svetlosnih izvora u domainstvu; (2) automatizacija ukljuivanja
i iskljuivanja svakog svetla u domainstvu ponaosob i (3) regulacija nivoa os-
vetljenosti u zavisnosti od koliine ambijentalnog svetla.
Koliina dnevne (prirodne) svetlosti koja prodire u domainstvo se moe kon-
trolisati automatizacijom razliitih roletni, zavesa i alokatri. Najee, komu-
nikacija sa aktuatorima obavlja se beino (radio frekvencija).
Audio zadaci obuhvataju odabir izvora zvuka, njegov prenos na urenaje za re-
produkciju u domainstvu i mogunost usmeravanja (multipleksiranja) izvora na
razliita odredita. Video zadaci omoguavaju usmeravanje i multipleksiranje
izvora slike na neki od panela za prikaz. Jedna karakteristina upotreba je
sprega kamera za nadzor sa proizvoljnim TV aparatom u domainstvu.
Zadaci bezbednosti obuhvataju kontrolu i povezivanje bezbednosnih sistema
i sistema za nadzor. Posebni zadaci odnose se na: (1) uoavanje provale sen-
zorima za detekciju pokreta, magnetskim senzorima na prozorima i vratima
ili senzorima za razbijanje stakla; (2) detektovanje poara, curenja gasa ili
poplave; (3) detektovanje opte opasnosti; (4) automatsko zamraivanje pro-
zora i zakljuavanje vrata.
Interkomunikacijski zadaci obuhvataju omoguavanje komunikacije ukuana u
razliitim sobama u domainstvu korienjem mikrofona i zvunika.
Robotika obuhvata zadatke upravljanja robotima za obavljanje kunih poslova.
Komunikacija se najee obavlja beino.
Upravljanje je, teoretski, mogue obaviti nad bilo kojim urenajem u domainstvu:
kafe aparat, garana vrata, ishrana kunih ljubimaca, zalivanje biljaka, kon-
trola nivoa vode i zagrejanosti bazena ili kade u kupatilu, i sl.
Protokoli u automatizaciji domainstva
Prvi korak ka implementaciji ideje pametne kue bio je laiki reeno denisanje pravi-
la kako e meusobno komunicirati lampa, mikser, friider, radio Skup takvih pravila
naziva se protokol. Ovde e biti navedene karakteristike za par najzastupljenijih pro-
tokola.
X10
X10 je meunarodni standard otvorene arhitekture za komunikaciju izmenu elektron-
skih ureaja, sa primenom u automatizaciji domainstva. X10 koristi elektrinu mreu kao
medijum za prenos signala, koji predstavljaju kratke emisije radio frekventnih sinusoidal-
nih pobuda koje slue za reprezentaciju digitalnih podataka.
X10 je razvijen 1975. godine od strane kotske kompanije Pico Electronics, sa ciljem
da omogui kontrolu ureaja u domainstvu. Ovo je prva tehnologija za povezivanje
ureaja za automatizaciju domainstva koja je ula u upotrebu, a koja i danas predstav-
lja tehnologiju koja ima najveu primenu. Iako postoji veliki broj alternativnih tehnologija
povezivanja veoma veeg propusnog opsega (KNX, INSTEON, BACnet, LonWorks), X10
je uspeo da odri popularnost u kunom okruenju zahvaljujui veoma niskoj ceni ureaja
za automatizaciju koji se na njemu baziraju.
Elektrine instalacije u domainstvu, koje se koriste za napajanje ureaja i svetala, ko-
riste se za prenos digitalnih podataka izmeu dva X10 ureaja. Digitalni podaci su pred-
stavljeni amplitudskim nosiocima frekvencije 120 KHz, koji se uestano emituju za vreme
prelaska envelope naizmenine struje od 50Hz ili 60Hz sa pozitivne na negativnu ampli-
tudu i obratno (tzv. prelazi nule - zero crossings). Prenos podataka dogaa se u trajanju
od ~1ms za vreme kada je amplituda naizmenine struje veoma blizu nultoj vrednosti.
Binarna jedinica predstavljena je 120 KHz naizmeninim signalom u trajanju od 1ms,
oko nulte vrednosti amplitude naizmenine struje, dok se binarna nula prenosi tako to
se ovaj 120KHz signal ne emituje. U sluaju trofaznog sistema, potrebno je emitovati
identian signal tri puta, na svakoj od faza, sa pomerajem od 1/6 ciklusa po svakoj
fazi.
Postoji veliki broj razliitih X10 aktuatorskih modula za razliite primene. Za kontrolu
sijalica i lampi, koriste se lamp moduli ili mikroprekidaki moduli. Moduli se sastoje od ana-
logne elektronike za detekciju X10 prenosnih amplituda, te jednostavnih digitalnih kola
sa prenosnom funkcijom koja slui za identikaciju traene naredbe. Dalje, ukljuivanje
i iskljuivanje vri se jednostavnim prekidanjem elektrinog voda korienjem impulsnog
releja, odnosno TRIAC elektronske komponente. Opseg snage koju moduli mogu da ko-
riste kree se od oko 40W do 500W. Za kontrolu induktivnih potroaa, TRIAC nije prikla-
dan, ve je potrebno koristiti iskljuivo tzv. appliance module, koji koriste impulsni relej.
Ovi moduli generalno mogu da kontroliu optereenje do 15A. Prekidaki moduli esto
omoguuju i runu kontrolu, tako to ostavljaju mogunost povezivanja tzv. push prekidaa,
ijim se pritiskom ostvaruje protok struje i izaziva kratkotrajni impuls, koji slui za promenu
stanja prekidaa u alternativno stanje.
X10 samostalni kontroleri (predajnici, odnosno primopredajnici) omoguavaju emi-
tovanje razliitih X10 naredbi, a najee se kontroliu (programiraju) korienjem PC
raunara.
Neki od problema X10, zbirno, su sledei: (1) nizak propusni opseg i mala mogunost
proirenja upotrebe; (2) propagacija signala na vie faza u viefaznim sistemima; (3)
lteri i balasti koji se mogu nai u domainstvima mogu naruiti integritet X10 signala;
(4) induktivni potroai i potroai niske snage ne mogu da rade sa lamp modulima; (5)
mogue je emitovati samo jednu X10 naredbu u jednom trenutku; (6) ne postoji enk-
ripcija ili bilo koji drugi vid zatite podataka koji se prenose; (7) X10 signali susednih
domainstava mogu se meusobno preplitati/superponirati.
LonWorks
LonWorks je razvila rma Echelon u ranim 90-im godinama prolog veka, a danas
vanu ulugu u razvoju LonWorks tehnologije ima LonMark Interoperability Associaton, or-
ganizacija koja objavljuje standarde i obavlja usluge certikovanja za sve komponente
sistema. Sama rma Echelon je razvila oko stotinu komponenti sistema (uglavnom komu-
nikacijskih ureaja), a danas postoje desetine proizvoaa ije su komponente certiko-
vane kao delovi LonWorks sistema. LonWorks tehnologiju ine sledee komponente:
Neuron ip
Upravljaki procesori i transiveri
LonTalk komunikacijski protokol
LonWorks Network Services (LNS)
Osnova za upravljanje mreama i HMI ( human-machine interface) alate
Fizika osnova svakog LonWorks ureaja je Neuron ip upravljaki procesor, sistem na
ipu (system-on-chip, SOC) koji sadri 3 8-bitna procesora, RAM, ROM i ulazno/izlaznu
jedinicu. ROM sadri operativni sistem, LonTalk komunikacijski protokol i biblioteku ulazno/
izlaznih funkcija. U RAM-u se pohranjuju konguracijski podaci i upravljaki program, koji
se dobavljaju preko komunikacijske mree. Neuron ipovi proizvode se u razliitim izved-
bama, brzine tipino 10 i 20 MHz i sa razliitom koliinom RAM-a. Svaki Neuron ip
upravljaki procesor dobija jednistveni 48-bitni kd (Neuron ID). Neuron ip upravljaki
procesori dizajnirani su od Echelona, a proizvode ih razliiti proizvoai (Toshiba, Mo-
torola, Cypress Semiconductor).
Transiver je elektronski ureaj koji predstavlja interfejs (posrednika) izmeu komu-
nikacijskih portova Neuron ip upravljakog procesora i zikog medija nazvanog kanal
(channel). Svi ureaji spojeni na specini kanal imaju kompatibilne transivere koji komu-
niciraju istim bit rate-om. Transivere proizvode Echelon i drugi proizvoai za razliite
medije: upredene parice, elektrine energetske vodove, RF, IR, optike vodove i koaksijalne
kablove. Brzine kojima se moe ostvariti komunikacija izmeu pojedinih ureaja varira
zavisno od medija i dostie 1.25 Mbps na upredenim paricama. LonWorks sistemi mogu
koristiti razliite kanale na istim ili razliitim tipovima medija. Kanali su meusobno pov-
ezani pomou LonWorks usmerivaa.
Neuron ipovi hardverski implementiraju slojeve 2-6 OSI referentnog modela, to
olakava razvoj novih aplikacija za upravljake mree koje koriste LonWorks tehnologiju.
LonTalk je slojeviti, paketno bazirani, serijski peer-to-peer komunikacijski protokol. Kao
i Ethernet i Internet protokoli, LonTalk je otvoren i namenjen je za korienje u slojevitoj
arhitekturi prema zahtevima International Standards Organization (ISO). Po karakteristi-
kama je prilagoen za korienje u upravljakim mreama vie nego u mreama za pre-
nos podataka, a dizajniran je tako da nije zavisan od medija koji se koristi. Programska
implementacija protokola (LonTalk rmware) je sadrana u ROM-u svakog Neuron ipa, a
parametri specini za karakteristine aplikacije pohranjuju se u RAM rezerviran upravo
za te parametre.
LonTalk protokol podrava set komunikacijskih usluga koje omoguuju aplikacijskim
programima u ureajima da alju i primaju poruke od drugih ureaja spojenih u uprav-
ljaku mreu bez da znaju topologiju mree i imena, adrese ili funkcije ostalih ureaja u
mrei. LonTalk protokol podrava autentikaciju, enkripciju, odreivanje prioriteta poru-
ka, end-to-end acknowledgement i ispravljanje greaka, a sve te funkcije implementirane
su hardverski u samim Neuron ipovima.
Ureaji spojeni u LonWorks upravljaku mreu naizmence alju pakete varijabilne
duine koji sadre aplikacijske i adresne podatke. Svaki ureaj u mrei slua sve pakete
koji putuju mreom i proverava da li je paket namenjen njemu. Ako je tako, ureaj prove-
rava da li paket sadri podatke namenjene apikacijskom programu ili podatke vezane uz
upravljanje mreom i zavisno od toga, procesira paket na razliite naine.
LonWorks Network Services (LNS) je klijent-server arhitektura, osnova alata i softvera
za instalaciju, odravanje, nadgledanje i upravljanje interoperabilnim LonWorks uprav-
ljakim mreama. Takvi alati omoguuju udaljeni nadzor i rekonguraciju parametara
upravljake mree, kao i konguraciju ureaja spojenih u mreu, download aplikacijskih
programa i parametara na ureaje spojene u mreu, prijavu greaka i sl. LNS takoe
omoguuje integraciju sistema upravljanja sa ostalim informacijskim sistemima, pa danas
LonWorks arhitektura podrava klijente bazirane i na Windows operativnom sistemu.
Konnex
Najpoznatiji evropski komunikacijski protokol je Konnex nastao 1997. godine ujedin-
jenjem triju dotadanjih najrairenijih protokola BatiBUS-a, EIB-a (engl. European Instal-
lation Bus) i EHS-a (engl. European Home Systems). Evropska komisija za elektrotehnike
standarde (CENELC) 2003. godine priznala je KNX protokol ostvaren prenosima putem
gradske mree i upredene parice evropskim standardom za automatizaciju domainstva
pod nazivom EN 50090. 2006. godine takoe je priznat KNX protokol ostvaren prenosom
putem RF. Zbog velike potranje KNX kompatibilnih ureaja i izvan Evrope, u novembru
2006. na inicijativu CENELC-a norma EN 50090 biva priznata kao ISO/IEC 14543-3-x6.
Tako je KNX postao prvi meunarodno priznati standard u automatizaciji.
Konnex denie nekoliko naina komunikacije:
preko upredene parice
preko postojee instalacije
preko infrared-a
radio komunikaciju
preko Ethernet-a (takoe poznatu i kao EIBnet/IP ili KNXnet/IP).
KNX je dizajniran da bude nezavisan od hardverske platforme (otvoreni standard).
Mreom KNX ureaja moemo upravljati bilo najjednostavnijim 8-bitnim mikrokontroler-
om bilo PC raunarom, u zavisnosti od primene. Kao medij za komunikaciju najee se
koristi upredena parica.
Postoje tri kategorije KNX ureaja:
A-mode ili Automatic mode - samokonguriui ureaji, instaliraju se od strane
krajnjeg korisnika.
E-mode ili Easy mode - ureaji za koje je potrebna osnovna obuka za in-
stalaciju. Njihovo ponaanje je unapred programirano, ali postoje konguriui
parametri koji moraju biti prilagoeni potrebama korisnika.
S-mode ili System mode - ureaji koji se koriste pri stvaranju pametnih sistema
za zgrade. S-mode ureaji nemaju podrazumevano ponaanje, te moraju biti
programirani i instalirani od strane specijalizovanih tehniara.
Korisniki interfejsi kod kune automatizacije
Korisniki interfejs jedan je od najvanijih delova u automatizaciji domainstva jer jed-
nom kada napravimo sve potrebne instalacije ostaje nam samo da izaberemo najoptimal-
nije sredstvo upravljanja. Naime, ako sve ostane na bazi prekidaa postavlja se pitanje
dali itava ova pria do sada ima svrhe. esto umorni elimo neto napraviti iz fotelje,
usred guve na poslu setimo se da je penica ostala upaljena ili da su vrata garae ostala
otvorena. To su situacije u kojima nam prekida na zidu kue nikako ne pomae. ak i
pored same funkcionalnosti mnotvo prekidaa i senzora po zidovima moe izgledati jako
neukusno i naruiti postojee kuno ureenje to svakako ne elimo. U tom smislu nudi se
irok spektar naina upravljanja koji bi trebali zadovoljiti najrazliitije ukuse.
Slika 32. Wallplate interfejs
Ovo su recimo primeri interfejsa za regulacije svetla i toplote wallplate-om. Za vreme
fudbalske utakmice dok jedemo kokice i pijemo pivo vrlo verojatno emo se posluiti IR
daljinskim upravljaem.
Svetla najee samo palimo i gasimo dok se kod HVAC-a (engl. Heating, Ventilat-
ing and Air-Conditioning) regulacija zasniva na nizu prethodnih merenja. Dakle, za neke
sloenije podsisteme koji zahtevaju i povratnu informaciju (feedback) kao to su sigurnosni
sistem ili HVAC kao optimalno reenje koriste se touch screen monitori (osetljivi na dodir).
Razvoj beinih metoda upravljanja je usko vezan uz pojavu GPS-a (engl. Global
Positioning System) kao servisa za graanstvo s obzirom na to da je dugo vremena bio
amerika vojna tajna. Ovaj servis spaja sisteme satelitskog pozicioniranja, koji korisniku
pruaju tanu informaciju o tome gde se trenutno nalazi, sa beinim servisima koji omo-
guuju korisniku obavetavanje drugih o svojoj trenutnoj poziciji. GPS je globalna mrea
od 24 satelita, razvijena za potrebe Ministarstva obrane SAD-a.
Slika 33. Touch-screen monitori
SMS (engl. Short Message Service) je usluga idealna za slanje GPS informacija, kao to
su geo koordinate. One zauzimaju maksimalno 60 znakova. U automatizaciji domainstva
ova usluga kombinuje daljinsku sigurnost sa daljinskim upravljanjem. Drugim reima, mo-
gue je svoj stan nadzirati bez obzira gde se nalazili: na poslu, na odmoru, na putu U
sluaju ukljuivanja alarma, ne samo da je korisnik obaveten, nego i dobija mogunost da
na ekranu posmatra direktni prenos zbivanja s lica mesta. Mogue je zakljuati provalnike
u zateenoj sobi dok ne doe policija.
Takoe, mogue je mobilnim ureajem programirati razne kuanske aparate , na pri-
mer videorekorder da snima u odreeno vreme, penicu da pee odreeno vreme i
onda se iskljui Tako GPRS (engl. General Packet Radio Service) mobilni ureaj postaje
daljinski upravlja za sve aparate u stanu. Postoji naravno i opcija upravljanja internetom
za sve one koji veinu vremena provode izvan svoga doma. Sve to je potrebno za stalan
nadzor doma ovim putem je stalan pristup internetu preko kog se logovanjem spajamo
na tzv. gateway nae kune lokalne mree i imamo sva ovlaenja upravljanja ureajima
u stanu kao da smo kod kue.
Stanje u Srbiji
PAMETNA KUA je domai robni znak (brend) pod kojim se prodaju sistemi kune
automatike koje je projektovala uvena svetska rma ION SOLUTIONS ili sertikovane
i obuene rme distributeri sistema. Vie od samog robnog znaka, komercijalnog na-
ziva i tehnolokog reenja za automatizaciju domainstva, PAMETNA KUA je ime za
kompletan koncept modernog domainstva i ivljenja u njemu. Taj koncept se zasniva na
potrebi savremene porodice da to kvalitetnije i sadrajnije provede, na alost, sve krat-
kotrajnije zajednike trenutke i slobodno vreme u svom domu.
Pored ivotnog stila, komfora, bezbednosti i sigurnosti stanara, racionalnog korienja
uvek oskudnih vremenskih resursa, koncept podrazumeva i izgradnju i prisustvo svesti o
potrebi za paljivim i racionalnim iskoriavanjem energetskih resursa, ija e ekonomska
cena biti sve vea, a globalna raspoloivost sve manja, u novom veku.
Zadovoljiti potrebe za kvalitetnijim ivotom savremenog domainstva, a pritom ost-
variti znaajne energetske utede, prevashodni je zadatak kune automatike. Postizan-
jem optimalnog odnosa izmeu ove dve naizgled korelativne veliine, kuna automatika
postie svoj puni smisao i korisnost.
ION SOLUTIONS na regionalno trite donosi paljivo selektovane i testirane kom-
ponente (module) renomiranih svetskih proizvoaa, koje su ekonomski i tehnoloki opti-
mizirane i obogaene domaim znanjem, prilagoene specinim potrebama korisnika
u regionu, sa eljom i misijom da povea nivo kvaliteta stanovanja, uz racionalizaciju
energetske potronje u zemljama regiona.
Koncept PAMETNA KUA zasnovan je na korienju X10 protokola prenosa
upravljakog digitalnog signala kroz postojeu elektroenergetsku instalaciju, koji je praen
SWT (Security Wireless Technology) standardom. Ovaj protokol i standard uz usklaenost
sa svim sigurnosnim i bezbednosnim zakonskim normamau najrazvijenijim zemljama, prua
mogunost da se sistem implementira bez dodatnih i naknadnih graevinskih radova i pro-
jektovanja posebne paralelne instalacije, kako na objektima u izgradnji, tako i na stam-
benim jedinicama koje su ve u funkciji. Pokrivajui do 256 razliitih ureaja, ovaj princip
viestruko smanjuje ekonomsku cenu, uz istovremeno ouvanje i unapreenje funkcional-
nosti, znaajno poveava broj potencijalnih korisnika i veoma uproava samu ugradnju.
Modularni pristup i LEGO sistem omoguava nam da uvek moemo da projektujemo
optimalan, eksibilan i integrisan sistem koji e se u potpunosti prilagoavati specinom
nainu i stilu ivota, trenutnim aktivnostima raspoloenju i navikama ukuana. Takoe,
sistem je potpuno otvoren za eventualnu dalju nadogradnju u sluaju novih potreba,
prilagoavanja, reprogramiranja, tako da je obezbeen uvek 100% stepen iskorienja
i uvek optimalan odnos izmeu cene i korisnosti sistema.
Slika 34. Sistem Domintell
SIEMENS Synco living
U drugoj polovini 2006. Siemensov sektor Tehnike u zgradama na trite je plasirao
jedinstveno reenje nazvano Synco living sistem automatizacije stana/kue koji doputa
da se niz raznih tehnolokih sistema poput integracije osvetljenja, roletni/zavesa, sistema
ventilacije i sigurnosti, povee radijem/beino ili kablovskim interfejsima u jednu celinu,
to je ujedno nansijski prihvatljivo reenje za iroku upotrebu.
Synco living prua modularni sistem koji se korak po korak moe prilagoditi potrebama
korisnika. Koncept omoguuje da se svaka funkcija moe prilagoditi, nadzirati i njome se
moe upravljati iz centralne jedinice koja se nalazi u stanu ili kui, a koja omoguuje da
se temperatura u svakoj pojedinoj prostoriji regulie pojedinano.
Slika 35. Synco living je modularan sistem
Uz jednostavno prilagoavanje i aktivaciju, jo jedna tehnika prednost ovog sistema
je mogunost da korisnici brzo i jednostavno osmisle razliite funkcijske scenarije. Tako je
mogue programirati scenario za dobrodolicu, odlazak i za sluaj uzbune potonji nudi
kombinaciju zvunog alarma i maksimalnog osvetljenja. Najvaniji sigurnosni elementi
sistema ukljuuju upozorenje koje se pojavljuje na centralnom ekranu kada je prozor ot-
voren i simulirani program koji pali svetla (ukljuujui i svetla u dvoritu) otvara i zatvara
roletne, ukljuuje prskalice u vrtu kada je kua prazna itd.
Slika 36. Upravljaka jedinica sistema Synco living
MODELOVANJE ENERGETSKI EFIKASNIH ZGRADA
Danas, kada je na tritu prisutno na desetine programskih paketa koji pruaju
mogunost projektovanja odrivih zgrada (sustainable buildings), prava je jeres ne koris-
titi ih. Mogunosti koje nude ovi programi se pruaju praktino u beskonanost, a veina
njih je prilino laka i intuitivna za korienje.
Prilika za sve
Kada znamo da se ovakvi programi u svetu koriste u poslednjih desetak godina (a u
zemljama liderima u ovoj oblasti i due), pravo je pitanje zato njihovo korienje nije vie
prisutno na naim prostorima? Odgovornost je sigurno na prvom mestu na projektantima
koji ne pokazuju dovoljno inicijative za ove programe, niti dovoljno upuuju arhitekte u
mogunosti koje ovi moni alati nude.
Sa druge strane, ni drava nije pokazala volju da se ukljui u savremene tokove u
smislu utede energije (energetski ekasnih zgrada) i smanjenja emisije CO
2
u vidu sub-
vencija i slino.
Izuzev lana 4. novog Zakona o planiranju i izgradnji objekta, gde osim naslova
nema ni rei o ekasnosti, nema drugih zakona koji se bave ovom problematikom. Ipak,
i pojava ovog turog lana, izradom kvalitetnih podzakonskih akata, moe biti poetak
jedne pozitivne tendencije.
Iz iskustva koje je primenjivo u veini sluajeva pria ide ovako: arhitekta projektuje
objekat, tako to, najee, vrlo kasno ukljuuje projektante drugih struka. Graevinski
omota objekta direktno utie na mnoge aspekte objekta ukljuujui: termiku ugodnost,
dnevno osvetljenje, bljetanje, energetsku ekasnost, potencijal za prirodnu ventilaciju i
nivo buke.
Da li ste znali?
Koliko je vaan uticaj dnevnog svetla govori i podatak da u Holandiji i Nemakoj
zdravstveni standardi zabranjuju postojanje radnog mesta koje je vie od 6 metara
udaljeno od prozora.
Ba zato je znaajno da od samog poetka projekta budu ukljueni projektanti svih
struka. Koliko imamo zgrada sa fasadom projektovanom da bude energetski ekasna i
prui termiku ugodnost kao osnovne zahteve? Ne mnogo. Veliki broj novih zgrada ima
fasade koje su u celini od stakla. Jedine zgrade koje opravdavaju stakleni omota su
staklenici pravljeni za biljke, a ne za ljude.
Vei deo ivota provodimo u zgradama, pa bi trebalo i da ih projektujemo tako da su
u funkciji korisnika i sa strane komfora i sa strane utroka energije. Dakle, projektovanje
bi trebalo da pone iznutra, a ne spolja. Prvi korak treba da bude denisanje uslova
koje treba da ispunjava prostor u kome e korisnik boraviti, a zatim se ceo projektni tim
angauje na razvoju reenja fasade zgrade koja e najbolje zadovoljiti te uslove tako
da bude i ekasna, ali i atraktivna.
Optimizacija fasade zahteva malo sosticiraniji pristup od pukog zadovoljenja koe-
cijenata prolaza toplote. Danas su inenjerima na raspolaganju alati za analizu razliitih
reenja fasade kao npr. analiza senke, termike ugodnosti i analize dnevnog osvetljenja.
Ovi alati omoguavaju donoenje odluka na osnovu dobijenih podataka iz simulacija
umesto nagaanjem, i izbegavanje situacije u kojoj se problem reava znatno kasnije (tako
to e se npr. predimenzonisati instalacije grejanja i hlaenja).
Pravo na svetlo
U engleskom zakonu, right to light (pravo na svetlo) je pravo koje dugogodinji
vlasnik zgrade sa prozorima ima u smislu zadravanja nivoa osvetljenja. Naime,
vlasnik zgrade sa prozorima koji su bili izloeni dnevnom osvetljenju u periodu od
20 ili vie godina ima pravo da zabrani graevinske ili neke druge prepreke koje bi
ga liile dnevnog osvetljenja. Komije ne mogu graditi nita to e blokirati dnevnu
svetlost bez dozvole.
Tehnologija proizvodnje prozora jeste napredovala, ali je koecijent prolaza toplote
stakla i dalje 3-5 puta vei od standardnog izolovanog zida. Ne treba zaboraviti ni da
su istok, zapad, sever i jug izloeni razliitim spoljnjim uticajima tokom dana tako da i
fasade razliito orijentisane treba da imaju razliite karakteristike zgrada ne mora da
izgleda identino sa svake strane.
U stvarnosti se najee susreemo sa objektima iji je izgled arhitekta osmislio sa vrlo
malo osvrta na optimizaciju u smislu energetske ekasnosti.
Trend staklenih zgrada, koji je sve prisutniji i u domaoj arhitekturi, poslednih godina
uzima maha, pri emu niko ne obraa panju da li ba kompletna fasada treba da bude
od stakla? Da li je zaposlenom na sedmom spratu poslovne zgrade neophodan ivopisan
pogled dok se saginje ispod stola da napuni mobilni telefon? Da li je dnevna svetlost koja
prodire ispod nivoa stola toliko neophodna?
Ukratko: zgrada na prvom mestu treba da bude u funkciji njenih korisnika, pa tek
onda na red dolazi atraktivan izgled koji je prodaje. Sa porastom cene svih energenata,
sve vie korisnika npr. poslovnog prostora mnogo vie panje e obratiti na to koliki e
raun za struju stii na kraju meseca, a manje na privlanu staklenu fasadu. Kad jednom
ue u zakup prostora treba tu i da ostane!
Od A do B
Kao i pri konvencionalnom projektovanju inicijator mora biti arhitekta kao voa pro-
jekta. Nakon prvih ideja o objektu, denisanja oblika i orijentacije u vidu poetnih skica
i osnova, arhitekta treba da ukljui konsultanta za analizu dnevnog osvetljenja. Analiza
dnevnog osvetljenja kao jedan od prvih koraka u procesu energetske optimizacije ob-
jekta ima za cilj denisanje optimalne veliine prozora.
U interesu korisnika je da prozori budu to vei da bi to vie dnevne svetlosti (koja je
najprijatnija) prodiralo u zgradu i na taj nanin se izbegla upotreba vetakog svetla kad
god je to mogue - to ini znaajne utede u potronji energije. Sa druge strane, veliina
prozora dominatno utie na toplotno optereenje zgrade (zraenje Sunca) u letnjem peri-
odu, tako da bi bilo poeljno da budu to manji.
Izrada 3D modela i analiza dnevnog osvetljenja
Prema inicijalnim arhitektonskim os-
novama, pristupa se, u odgovarajuem
programskom paketu, izradi 3D
termodinamikog modela objekta (slika
37.). Zatim se deniu karakteristike
zastakljenja vane za analizu dnevnog
osvetljenja, na prvom mestu koecijent
zasenenja. To je optika veliina koja
pokazuje koliinu svetlosti koja biva
proputena kroz staklo.
Nakon toga se u model unose i
postojei okolni objekti, ukoliko postoje,
zbog njihovog potencijalnog uticaja na
intenzitet dnevnog osvetljenja u objektu
(slika 38.).
Prema standardima i preporukama
se za date vrste prostora (vidi tabelu 2.)
usvaja eljeni nivo dnevnog osvetljenja i
vri se analiza svake prostorije koja je
od interesa. Softver moe vriti analizu
za bilo koji datum i sat, tako da je u ovoj
fazi najvea nedoumica za koji se tre-
nutak u toku godine opredeliti.
Kao oigledni projektni dani nameu
se svakako 21. jun i 21. decembar. Re-
zultati analize za ova dva datuma e
dati maskimalan, odnosno minimalan
nivo dnevnog osvetljenja.
Pored toga to dnevno osvetljenje
varira tokom godine, varira i tokom dana. Prostorije orijentisane ka istoku dobie najvie
svetla ujutru, a prostorije orijentisane ka zapadu popodne.
Program takoe omoguuje i izbor vremenskih prilika tako da su na raspolaganju
razliite opcije: oblaan dan, sunan dan, isto nebo itd. Program moe vriti analizu za
Slika 37. Prikaz analize uticaja sunca na senku 3D
termodinamikog modela (21. Mart, 09:00)
Slika 38. Prikaz uticaja postojeeg objekta
novoprojektovani (21. Mart, 09:00)
ravan koja je na bilo kojoj visini od
povrine poda najee se analiza
radi za standardnu vrednost 0.8m
(standardna visina radnog stola).
Nakon odabira svih parametara
pristupa se simulaciji dnevnog svetla
za odreenu prostoriju. Simulacija
obino traje petnaestak minuta za
standardne prostore, dok za komp-
likovanije geometrije moe da traje
i sat vremena.
Na slici 39. prikazan je rezul-
tat analize dnevnog osvetljenja za
jednu sobu, koja e istovremeno biti
i radna i spavaa. Vidimo da su vrednosti dnevnog osvetljenja uz prozor gde e biti radni
sto, preko 300 lux-a to je dovoljno za itanje i pisanje, dok je intenzitet dnevnog svetla u
ostatku sobe, i na mestu gde e biti krevet oko 100 lux-a, to je sasvim dovoljno.
U sluaju da je nivo osvetljenja bio nedovoljan na mestu radnog stola ili ostatku sobe,
opet se vraamo na model i modikujemo ga tako to ili poveavamo veliinu prozora,
ili se uvodi dopunski prozor na istom ili drugom zidu (ili krovu ako je to mogue), a
postojei se po potrebi i smanjuje.
Postupak se ponavlja dok se ne dobiju eljene veliine intenziteta dnevnog svetla na
radnoj povrini. U toku optimizacije, mogu se varirati i vrednosti koecijenta zasenenja
zastakljenja po potrebi (Tabela 2.).
Tabela 2. Preporuene vrednosti nivoa osvetljenja za neke karakteristine prostore
prolazi: sporedni i malo frekventni prolazi sporedne podrumske
prostorije i nusprostorije bez posebne namene
60 lux
prolazi: glavni i frekventni prolazi hodnici i stepenita kotlarnice
i toplotne podstanice
120 lux
radne prostorije: radionice biblioteke itaonice 300 lux
spavae sobe: opte osvetljenje uzglavlje 50 lux 200 lux
dnevne sobe: opte osvetljenje itanje, ivenje 100 lux 500 lux
radne sobe 300 lux
deije sobe 100 lux
Analiza se moe vriti i za prostore koje nemaju prozor, tako to e se razmatrati uticaj
uvoenja dnevnog svetla posredstvom svetlosnih tunela (solar tubes).
Po zavretku analize dnevnog svetla pristupa se analizi omotaa objekta.
Slika 39. Analiza dnevnog osvetljenja za spavau
sobu: isto nebo (21. Mart, 15:00h)
Optimizacija graevinskog omotaa
Analiza se obavlja u nekoliko koraka. Prvo je neophodno denisati poetne vred-
nosti za: vrstu i debljinu svih slojeva spoljnjih i unutranjih zidova, poda i krova, tip i vrstu
zastakljenja dakle, denisati sve elemente omotaa zgrade njihovim zikim veliinama.
Sa ovim inicijalnim vrednostima e se ui u analizu.
Za svaku prostoriju je neophodno denisati temperaturu leti i zimi kao i eljeni broj
izmena vazduha. Program nudi i mogunost unoenja broja ljudi koji borave u svakoj od
prostorija kao i koliine toplote koje oni odaju. Projektant elektro instalacija obezbeuje
podatke o koliini odavanja toplote osvetljenja i svih drugih elektrinih ureaja u sobi.
Zatim se unose i reimi rada osvetljenja od koliko do koliko sati se oekuje da e
svetlo biti ukljueno, kao i reimi boravka ljudi u kom periodu e ljudi boraviti u prosto-
riji. Kada se svi navedeni parametri deniu moe se pristupiti termodinamikoj simulaciji
ponaanja objekta.
Za ovu vrstu analize neophodni su i meteoroloki podaci za mesto gradnje objekta
datoteka meteorolokih podataka (weather le). Ova datoteka sadri razliite asovne
podatke relevantne za datu lokaciju: temperaturu po suvom i vlanom termometru, rela-
tivnu vlanost, brzinu i pravac vetra, sunevo zraenje itd. sve podatke koje program
uzima u obzir pri proraunu.
Za veinu svetskih gradova ova datoteka meteorolokih podataka ve je ukljuena u
program. Beograd nije na spisku, ali meteoroloki fajl za Beograd, kao i za mnoge druge
svetske gradove kojih eventualno nema, moe se besplatno preuzeti sa sajta http://www.
eere.energy.gov/ (U.S. Department for Energy Ministarstvo energetike SAD).
Rezultat ove simulacije je izvetaj koji sadri potronju energije na godinjem nivou,
kao i potrebnu koliinu toplote za grejanje zimi i hlaenje leti. Zatim se parametri koji
su za dati objekat od interesa (na primer debljina izolacije spoljnih ili ukopanih zidova,
propustljivost sunevog zraenja prozora i sl.) menjaju, a proces simulacije ponavlja.
Cilj ovog iterativnog postupka je da se tano uvidi kojim e se merama postii koje, i
to je jo znaajnije, kolike utede. Sa druge strane, uteda u eksploataciji treba da d
podatak i o opravdanosti investicije. Drugim reima: lako ete ubediti investitora da treba
da ugradi izolaciju vee debljine ili prozore boljih karakteristika ako pred njega izaete
sa konkretnim podacima o utedi.
Zatita od sunevog zraenja
Da bi si smanjila potronja energije potrebna za odravanje termikih uslova ugodnosti
neophodno je inkorporirati odreene prepreke (tzv. brisoleji brise soleil) u fasadu. Uloga
ovih prepreka je da proputaju sunevo zraenje zimi kada je to poeljno, a spreaju
prodor direktnog sunevog zraenja leti (dovodi do pregrevanja prostrorija u zgradi)
istovremeno proputajui dovoljno dnevne svetlosti u prostor.
Postavljanje prepreka na ispravan nain jedna je od vrlo ekasnih a malo investiciono
zahtevnih mera. Prepreke mogu biti u vidu
ploa, rebara i sl., a uticaj na zgradu se moe
ustanoviti varijacijom ugla i odstojanja od
fasade pod kojim se postavljaju i ponavljan-
jem simulacije. Mogua je ugradnja i pokret-
nih prepreka, kada se preko odgovarajuih
senzora i automatike pomeraju tako da uvek
obezbeuju dovoljno dnevnog svetla, ali i
tite od sunevog zraenja i preteranog upa-
da dnevnog svetla bljetanja.
Neka od optih pravila za postavljan-
je prepreka su: da na istonoj i zapadnoj
fasadi budu vertikalne da bi mogle da tite
fasadu od sunca koje je pod niskim uglom
(ujutru i predvee), dok se na junoj fasadi
preporuuju horizontalne prepreke.
Da bi prepreke na pravi nain obavljale
svoju funkciju, u fasadu ih treba inkorporirati
na nain da tite od sunevog zraenja, ali da
ne blokiraju pogled i prodor dnevne svetlosti.
Kada se sa arhitektom usaglasi poetni ob-
lik i raspored prepreka, pristupa se njihovoj
implementaciji u 3D termodinamiki model.
Variranjem oblika i veliine prepreka
dolazi se do optimalnog reenja. Na kraju,
dobijanje bilo kakvih rezultata o utedi en-
ergije primenom ove mere kao i poreenje
dobijenih rezultata za razliite paramtere je
nemogue bez primene programskih alata za
energetske dinamike simulacije.
Ekasni sistemi
Analiza se, dalje, moe sprovoditi i poreenjem ekasnosti razliitih sistema grejanja i
hlaenja. Mogue je vriti provere korienja npr. geotermalnih, zemnih ili vazdunih top-
lotnih pumpi, pa uporediti potronju energije ako se kao osnovni energent koristi struja ili
gas. Kako je cena struje u Srbiji trenutno 3-4 puta manja od realne trine cene u svetu,
svaka analiza ove vrste u Srbiji je jo uvek apsurdna jer je njen rezultat oigledan na-
jekasnije je grejati se na struju?!
Slika 40. Vertikalne prepreke na istonoj
fasadi
Slika 41. Horizontalne prepreke na istonoj
fasadi
Analiza strujanja
Ono to neki od ovih programskih paketa takoe nude je i tzv. CFD (Computational
Fluid Dynamics) numerika analiza strujanja. Ovaj alat se u projektovanju instalacija
prvenstveno koristi za simulaciju strujanja vazduha u prostoru i ima za rezultat raspodelu
brzina i temperatura vazduha u prostoru radi npr. postizanja najvieg nivoa termike
ugodnosti korisnika.
Uz pomo ovog alata mogue je npr. razmatrati primenu korienja prirodne dnevne i
none ventilacije. Pored toga, CFD se moe koristiti i za mnoge druge namene ali to je
ve tema za sebe.
Priliku, koju projektanti imaju za poboljanje energetske ekasnosti novoprojektovanih
(ali i postojeih!) objekata, uz pomo programskih paketa, treba koristiti i promovisati jer
omoguuju znaajne utede utroka energije kao i kreiranje prostora koji e biti ugodan
za korisnike.
Najavljeno poskupljenja struje, koje e cenu struje pribliiti svetskom nivou, si-
gurno je i motiv vie. Moe se oekivati i od drave, da podri energetski ekasne
zgrade, kroz razliite vrste olakica, koje bi zasigurno dovele do masovnije upotrebe
ovih programa.
OSNOVNO O
OSVETLJENJU
Svetlost, kao izuzetno vana komponenta ljudskog okruenja, denitivno je od pre-
sudne vanosti za oseaj ugodnosti i sigurnosti u svakodnevnom ivotu. Osim ambijentalne
rasvete okruenja naeg doma i rasveta gradskih povrina, takoe ima veliku ulogu u tom
kontekstu. Ovde e biti rei o nekim osnovnim parametrima rasvete.
Budui je pojam svetla direktno vezan uz sposobnost vida i vizuelne percepcije, osnove
koncepcije javne rasvete, svakako lee u zikim veliinama vezanim uz svetlo i vid.
Javna rasveta svakog grada, projektuje se u kontekstu nekoliko parametara. Na pr-
vom mestu je svakako koliina i trajanje prirodnog dnevnog svetla. Slede estetsko funkcio-
nalni parametri. Uz to, ne manje vana, je pasivna sigurnost graana a posebno sigurnost
u saobraaju. Slede ekonomsko tehniki parametri, koji odreuju predviene tehnologije
za izvedbu sistema i diktiraju racionalnost i maksimalne mogue utede. Krucijalno mesto
meu parametrima ima svakako i zatita okruenja, odnosno spreavanje bilo koje vrste
zagaenja.
Iz prethodnih navoda, jasno je da se radi o izuzetno sloenom sistemu, ma koliko se
na prvi pogled inio jednostavnim. Posebno u kontekstu ispravnog projektovanja javne
rasvete, koja se deli na drumsku i gradsku, od presudne je vanosti uzimanje u obzir svih
inilaca.
Izrazom svetlo oznaava se svako zraenje, koje izaziva neposredno vidljivo
opaanje.
Svetlo je u osnovi zraena ili reektovana energija, koja stigne u ljudsko oko i koja se u
organu vida (oko, vidni ivac, deo mozga) pretvori u ulno opaanje i oseaj svetlosti (uti-
sak o jaem ili slabijem zraenju) i boje. Svetlo se moe posmatrati na dva naina, i to u:
zikalnom smislu,
ulnom smislu.
Zraenje je u zikalnom smislu denisano kao emisija ili prenos energije u obliku elek-
tromagnetskih talasa ili estica. Spektar elektromagnetskog zraenja je irok i raspros-
tire se od kosmikih zraenja do tehnikih naizmeninih struja. Pregled spektra zraenja
prikazan je na slici 1. Pojedina zraenja se dakle meusobno razlikuju samo po razliitim
talasnim duinama odnosno po frekvencijama.
Slika 1. Elektromagnetski spektar
U kontekstu rasvete koristi se vrlo usko podruje spektra elektromagnetskog zraenja
(podruje talasnih duina izmeu 10
-7
i 10
-3
m), koje se naziva optiko zraenje. Ljudsko
oko registruje podruje spektra izmeu 380 nm i 780 nm (u svetlotehnici se za oznaavanje
talasnih duina zraenja upotrebljava jedinica nanometar: 1 nm = 10
-9
m); taj interval
elektromagnetskog zraenja se naziva vidljivo zraenje (svetlo).
Moderna zika pripisuje svakom zraenju dvojnu (dualistiku) karakteristiku: pri inter-
akciji s vrstom materijom, zraenje se manifestuje kao estice (fotoni), dok se pri irenju
prostorom, manifestuje kao elektromagnetsko talasno irenje energije. U tom smislu, zika
tretira emisiju svetlosnog zraenja iz dva aspekta, aspekta kvantne teorije (estica) i as-
pekta talasne teorije (energija).
Izraz optiko zraenje oznaava podruje spektra etektromagnetskog zraenja,
koje se koristi u kontekstu svetlotehnikih relacija.
U sklopu celokupnog spektra elektromagnetskih zraenja, koji se rasprostiru od
kosmikih zraenja do tehnikih naizmeninih struja, samo relativno usko podruje talasnih
duina, 102 do 108 nm, zauzima optiko zraenje (slika 1.).
Spektar optikog zraenja deli se na 3 podruja:
ultraljubiasto zraenje,
vidljivo zraenje (svetlo),
infracrveno zraenje (toplota).
Ljudsko oko registruje samo vidljivi deo spektra, dok ultraljubiasto i infracrve-
no zraenje ne primeuje. Ultraljubiasto zraenje granii s vidljivim zraenjem u zoni
kraih talasnih duina, dok je infracrveno zraenje u zoni veih talasnih duina optikog
zraenja.
Tabela 1.: Kategorije optikog zraenja
Kategorija zraenja Podruje zraenja [nm]
ULTRALJUBIASTO ZRAENJE (UV) 100-400
UV-C zraenje 100-280
UV-B zraenje 280-315
UV-A zraenje 315-400
VIDLJIVO ZRAENJE (SVETLO) 380-780
Boja svetla:
ljubiasta 380-436
plava 436-495
zelena 495-566
uta 566-589
narandasta 589-627
crvena 627-780
INFRACRVENO ZRAENJE (IR)
780-106
IR-A zraenje 780-1400
IR-B zraenje 1400-3000
IR-C zraenje
3000-106
1 nanometar [nm] = 10
-9
[m] ;1 nanometar [nm] = 10
-6
[mm] ;1 milimetar [mm] = 10
6
[nm]
Sve navedene tri vrste zraenja ponaaju se podjednako: ona se na isti nain mogu
proizvoditi izvorima zraenja, mogu se optikim sredstvima upravljati i skretati, mogu biti
registrovana i merena.
VIDLJIVO ZRAENJE
Vidljivo zraenje ljudsko oko percipira kao svetlo i u stanju ga je razlikovati po boji i
svetlini. Kraim talasnim duinama odgovara ljubiasti kraj, a duim, crveni kraj spektra.
Vidljivo zraenje (svetlo) koje sadri sve talasne duine, ljudsko oko percipira kao svetlost
bele boje (beta svetlost).
Ultraljubiasto zraenje
Granice spektra ultraljubiastog zraenja nisu precizno denisane; prihvaeno je da
se deo spektra izmeu 100 do 400 nm odnosi na ultraljubiasto zraenje.
Iz praktinih razloga UV-zraenje se deli na 3 ua podruja: UV-A zraenje (315 -
400 nm), UV-B zraenje (280 - 315 nm) i UV-C zraenje (100 - 280 nm).
UV-A zraenje pobuuje luminiscentne, fotobioloke i fotohemijske procese i zbog toga
se primenjuje u industriji, medicini i sl. Ovo zraenje potamnjuje ljudsku kou, odnosno
pobuuje pigmente u ljudskoj koe na promenu boje, ali ne izaziva njene upale.
UV-B zraenje prouzrokuje crvenjenje koe (erythem) kao i pigmentiranje koe (tam-
njenje koe). Isto tako, ovo zraenje utie na stvaranje tzv. antirahitinog vitamina D2 u
ljudskom organizmu. Stoga se ovo podruje UV-zraenja upotrebljava uglavnom u medi-
cini za terapeutske svrhe (npr.: vetako sunce).
UV-C zraenje pocrvenjuje i potamnjuje ljudsku kou i moe biti tetno za oi jer izazi-
va upalu (conjunctivitis actinica). Ovo podruje je od naroite vanosti kod nekih izvora
svetla koji deluju na principu pranjenja i gdje se UV-C zraenje pomou uorescentnog
praha, posebnog sastava, pretvara (transformie) u vidljivo svetlo. Za podruje talasnih
duina izmeu 250 i 265 nm znaajno je vrlo jako baktericidno (unitavanje bakterija)
delovanje; zraenja talasnih duina ispod 200 nm stvaraju ozon.
Infracrveno zraenje
Granice spektra infracrvenog zraenja, takoe, nisu precizno denisane; uopteno
se moe rei kako je podruje od 780 nm do 1 mm (106 nm), podruje infracrvenog
zraenja. Iz praktinih razloga IR-zraenje podeljeno je na 3 ua podruja: IR-A zraenje
(780 - 1400 nm), IR-B zraenje (1,4 - 3 m), i IR-C zraenje (3 m - 1 mm).
Infracrveno zraenje za ljudsko oko nije vidljivo, dok ga naa koa osea kao toplotu.
Ovo zraenje prodire kroz vakuum ili kroz isti vazduh skoro bez primetnih gubitaka en-
ergije. U sluaju da zraenje pogodi neki predmet (objekt), energija zraenja se apsor-
buje i pri tome pretvara u toplotu.
Od svih gore navedenih podruja IR-A zraenje ima najjae toplotno delovanje. Zato
se ova vrsta zraenja primenjuje kod termikih izvora, koji se koriste u industriji (za za-
grejavanje i arenje, za peenje emajlnih lakova, za isparavanje i suenje itd.).
SPEKTAR VIDLJIVOG ZRAENJA
Elektromagnetska zraenja se meusobno razlikuju po talasnim duinama odnosno po
frekvencijama, iz kojih su sastavljena. Pritom neko zraenje moe biti sastavljeno samo
iz 1 talasne duine (frekvencije) ili pak iz veeg broja talasnih duina (frekvencija). Tako
razlikujemo:
monohromatska zraenja,
sastavljena (kompleksna) zraenja.
Monohromatska zraenja imaju samo jednu talasnu duinu. U proirenom smislu to je
zraenje vrlo uskog dela spektra, npr. samo 10 nm, koje se moe oznaiti samo jednom
srednjom talasnom duinom.
Sastavljena zraenja sadre komponente nejednakih talasnih duina. Kod te vrste
zraenja razlikujemo: kontinuirana i nekontinuirana zraenja. Kontinuirana zraenja su
sastavljena zraenja veeg podruja u kom uinak zraenja nigde ne pokazuje skokove.
Ako skokovi postoje, govorimo o nekontinuiranom zraenju.
Spektar je pojam, koji se upotrebljava kada se ele prikazati udeli talasnih duina od
kojih je neko zraenje sastavljeno.
Spektar vidljivog zraenja (svetla) najprikladnije se prikazuje pomou loma svetlos-
nih zraka na nekom medijmuu (prizma, soivo, vodena kap i sl.); pritom se kratkotalasno
zraenje lomi jae nego dugotalasno. Najpoznatiji primer optikog prikaza vidljivog
spektra je dga.
Vrste spektra
S obzirom na sastav zraenja razli-
kuju se dve osnovne vrste spektra, kon-
tinuirani spektar i linijski spektar.
Kontinuirani spektri imaju blage
prelaze izmeu pojedinih spektralnih
podruja (npr. kao kod duge). Graki
se to prikazuje jednom krivuljom bez
skokova (slika 2.). Tok zraenja nekog
podruja talasnih duina je tada
proporcionalan povrini ispod krivulje
izmeu graninih vrednosti tog podruja
zraenja.
Linijski spektri prikazuju se jednom
spektralnom linijom ili s vie meusobno
ogranienih spektralnih linija koje
ponekad potiu od nekog odreenog
monohromatskog zraenja. Takve spek-
tralne linije prikazuju se graki u obliku
uskih pravougaonika (vertikalnih), kod
kojih je veliina povrine proporcionalna
toku odgovarajuih zraenja (slika 3.).
irina takvog pravougaonika najee
odgovara jednom intervalu talasne
duine od 10 nm. Vrlo esto se umesto
vrednosti uksa (toka) zraenja, spektar
Slika 2. Kontinuirani spektar
Slika 3. Linijski spektar
zraenja prikazuje pomou relativne spektralne raspodele energije zraenja. Pritom se
najee uzima 555 nm kao 100 % neke vrednosti ili kao 1, a sve ostale vrednosti prika-
zuju se relativno njoj. Na taj nain se istovrsna zraenja, koja se razlikuju samo po inten-
zitetu, prikazuju istim krivuljama.
Vrednovanje spektra vidljivog zraenja
Svetlosni utisak o odreenom izvoru svetla ne zavisi samo od uksa zraenja tog iz-
vora, nego pre svega od raspodele uksa zraenja.
U relaciji s talasnom duinom, razliiti monohromatski svetlosni nadraaji izazivaju
razliite svetlosne utiske. Tako npr. ljudsko oko osea, za istu snagu izvora svetla, monohro-
matski svetlosni podraaj kod talasne duine = 555 nm kao znatno svetliji, no to je to
sluaj kod monohromatskog podraaja kod talasne duine 400 ili 700 nm. Zraenja izvan
podruja vidljivog spektra (380-780 nm) uopte ne izazivaju svetlosni utisak, iako mogu
biti ak i kodljiva za ljudsko oko.
Za vrednovanje stepena svetlosnog utiska energetski jednakih spektara, uveden je
pojam relativna svetlosna osetljivost monohromatskog zraenja talasne duine (u nas-
tavku: relativna svetlosna osetljivost). Ta je veliina denisana kao odnos uksa zraenja
kod talasne duine prema uksu zraenja kod talasne duine m; pri tome je m ona
talasna duina, kod koje je vrednost tog odnosa najvea (relativna svetlosna osetljivost),
a jednaka je 1.
Meunarodna komisija za rasvetu (Commission Internationale de IEclairage - u nas-
tavku: ClE) je za fotometrijski normalnog posmatraa (normalno ljudsko oko) denisala 2
vrste relativne svetlosne osetljivosti: relativnu svetlosnu osetljivost kod fotopskog (dnevnog)
vienja - V() i relativnu svetlosnu osetljivost kod skotopskog (nonog) videnja - V().
Relativna svetlosna osetljivost prikazuje se obino dijagramom, funkcijom talasnih
duina () u podruju vidljivog zraenja. Taj dijagram nazivamo kriva relativne svetlosne
osetljivosti, a vrlo esto se oznaava i kao kriva spektralne osetljivosti ljudskog oka. ClE
je u meunarodnom reniku za rasvetu (Publication No. 17-1970, str. 51) u tabelarnom
obliku denisala 2 krive, i to:
krivu spektralne osetljivosti ljudskog oka kod fotopskog vienja - V( ) kriva,
krivu spektralne osetljivosti ljudskog oka kod skotopskog vienja - V( ) kriva.
Ove krive su u obliku dijagrama prikazane na slici 4. V()-kriva se odnosi na oko
prilagoeno svetlu i vredi za uslove fotopskog (dnevnog) vienja. Kriva postie svoj mak-
simum V() =1 kod talasne duine m = 555 nm (slika 4.).
V()-kriva se odnosi na oko prilagoeno na mrak, a vredi za uslove skotopskog
(nonog) vienja. Kriva postie svoj maksimum V() = 1 kod talasne duine m = 507
nm (slika 4.). Kriva relativne svetlosne osetljivosti za uslove mezopskog vienja (vienje u
sumraku) nije denisana.
Slika 4. Krivulje spektralnih osetljivosti
Treba upozoriti, da su svi fotometriki instrumenti, a posebno luksmetri, badareni na
temelju V()-krive.
PROIZVODNJA VIDLJIVOG ZRAENJA
Kao i svako elektromagnetsko zraenje tako je i vidljivo zraenje (svetlo) povezano s
emitovanjem energije tela, koje zrai. Prema zakonu o odranju energije, svako emito-
vanje energije mora se nadomestiti dovodom energije. To znai da svakom izvoru svetla,
koji zrai, treba privoditi energiju; kod svetlosnih izvora, koji se koriste u svetlotehnici, to
je iskljuivo elektrina energija.
Kod vetakih izvora svetla vidljivo zraenje proizvodi se naelno na 2 naina, i to na
principu:
termikog zraenja,
luminiscentnog zraenja.
Termiko zraenje
Sva vrsta tela, gasovi i tenosti usled svoje toplote emituju energiju, i to u obliku
elektromagnetskog zraenja. Ono je jae to je vea temperatura tela, gasa ili tenosti.
Svako zraenje koje nastane na ovaj nain naziva se termiko zraenje. Ono je s zika-
lnog gledita denisano kao elektromagnetsko zraenje, kog izaziva termiko kretanjee
estica (atoma, molekula, iona i sl.).
Izvori termikog zraenja kod niih temperatura zrae samo toplotu (infracrveno
zraenje), dok kod viih temperatura zrae i talasne duine vidljivog spektra (svetlo).
Meu tehnike izvore svetla, koji deluju na principu termikog zraenja, ubrajamo sijal-
ice/arulje (izvori sa uarenim vlaknom) a crni izvor slui samo kao etalon za poreenje
pri opisivanju svetlosti raznih izvora.
Luminescentno zraenje
Nazivom luminescentno zraenje oznaavaju se sva ona zraenja koja nisu termika
zraenja i koja se bitno razlikuju od naina emitovanja energije crnog izvora. U zikalnom
smislu luminescentno zraenje denisano je kao pojava pri kojoj neka materija/supstanca
emituje elektromagnetsko zraenje, ija je jaina za odreene talasne duine ili za mala
spektralna podruja vea od termikog zraenja pri istoj temperaturi te materije. Poznato
je vie oblika luminescentnog zraenja, kao npr.: fotoluminescencija, elektroluminescencija,
hemiluminescencija, triboluminescencija i sl. Kod proizvodnje svetla najznaajniji je onaj
oblik luminescentnog zraenja koji nastaje pri izbijanju u gasovima, metalnim parama ili
smesi gasova i para.
Postanak luminescentnog zraenja kod izbijanja u gasovima ili metalnim parama moe
se protumaiti na sledei nain:
Svaki atom gasa ili metalne pare je prema Borovom atomskom modelu sainjen od
atomskog jezgra i plata elektrona. Elektronski plat se sastoji od tzv. ljuski; svaka ljuska
se moe zamisliti kao putanja po kojoj krue elektroni oko atomskog jezgra. Ipak elektroni
ne mogu oko jezgra da krue po proizvoljnoj putanji, ve samo po tzv. stacionarnim ili
kvantnim putanjama, koje su specina karakteristika atomskog sastava svakog gasa
ili metalne pare. Dok elektroni krue po tim putanjama, oni ne zrae energiju. Uz atome
u svakom gasu ili metalnoj pari postoje takoe tzv. slobodni elektroni ili pozitivno nabi-
jene elektrine estice (ioni) koji isto tako ne emituju energiju. Pod uticajem elektrinog
polja poinju se slobodni elektroni i ioni pomicati i na svom putu pogaaju atome gasa
ili pare; posledica tih sudara je pobuivanje atoma. To je pojava kod koje elektron u
atomu gasa usled sudara skoi iz kvantne (unutranje) putanje na spoljanju putanju iji
je energetski nivo vei. Ipak izbijeni elektron ne ostaje na toj putanji, nego se vrlo brzo
opet vraa na prvobitnu putanju (s niim energetskim nivoom). Kod tog skoka se oslobaa
elektromagnetska energija, koju atom emituje (isijava) u obliku svetlosnog kvanta - fotona.
Energija fotona je jednaka razlici energije koja pripada obema putanjama. Budui da
su kod svakog gasa ili metalne pare, te putanje i njima pripadajui energetski nivoi pre-
cizno denisani, (znaajni za gas ili paru), kod pranjenja nastaju samo fotoni odreene
energije i odreene talasne duine. To znai da u spektru zraenja svakom tako nastalom
fotonu naelno odgovara samo jedna spektralna crta (linija); iz toga proizlazi da je za
pojavu izbijanja u gasovima ili metalnim parama znaajan linijski spektar. Spektralne
linije, koje pritom nastaju, mogu se znatno razlikovati i u osnovi su u relaciji s hemijskim
sastavom gasa ili pare, a ne dovedenom elektrinom energijom.
Za neke gasove i uparene metale je znaajno da kod pranjenja emituju vei deo
zraene energije u ultraljubiastom (nevidljivom) delu spektra. To se zraenje zatim
transformie u vidljivo zraenje upotrebom tzv. luminescentne materije (ponekad se
nazivaju uorescentne materije). Ove materije imaju osobinu transformacije kratkota-
lasnog zraenja u dugotalasno (npr.: u zraenje u vidljivom podruju spektra). Opisana
pojava naziva se fotoluminescencija i koristi se kod uorescentnih cevi, ali i kod drugih
izvora koji rade na principu izbijanja.
SVETLO I BOJE
Vidljivo zraenje (svetlo) ljudsko oko ne percipira samo prema svetloi (sjajnosti) nego
i prema bojama. Svako zikalno denisano vidljivo zraenje (odreene jaine i spek-
tralnog sastava) pobudi u vidnom organu zioloki oseaj boje, koji se naziva podraaj
boja. Pri tome je u principu svejedno da li se radi o zraenju svetlosnog izvora (boja
svetla) ili pak o zraenju osvetljenog objekta (boja tela). Ako se, naime, osvetljava neki
obojeni objekt (predmet), on e deo svetla propustiti ili odbiti (reektovati); to proputeno
ili reektovano modulirajue zraenje prouzrokovae u organu vida oseaj boja. Znai,
boja objekta moe nastati samo pri svetlu (vetakom ili prirodnom) i ona u osnovi zavisi
od spektralnog sastava svetla koje predmet osvetljava. Iz toga proizlazi da neki objekt
moe poprimiti razliite boje kada se osvetljava svetlom razliitih boja.
Pojam boja treba razmatrati u ulnom (subjektivnom) smislu ili pak u zikalno-
matematikom smislu. U nastavku e boje biti razmatrane samo s zikalnog stanovita; s
time u svezi e biti ukratko opisani:
kolorimetrijski sistem CIE,
temperatura boje,
reprodukcija boje.
Kolorimetrijski sistem CIE
Boje razlikujemo pomou tri vrste receptora; svaki od njih najjae reaguje na neku
spektralnu komponentu svetlosti. Znamo da se radi o crvenim, zelenim i plavim prima-
rima. Kako svaki primar reaguje i na svetlost talasne duine bliske glavnoj, ali razliitim
intenzitetom, superpozicijom reakcija tri primara moemo da odredimo o kojoj se boji,
odnosno delu spektra radi.
Naalost, ovakav sistem sam po sebi ne moe da razlikuje svetlost jedne jedine vidljive
talasne duine od svetlosti sastavljene od veeg broja komponenti, od kojih ni jedna ne
mora da bude jednaka prvo pomenutoj. To nam smanjuje raznovrsnost boja koje moemo
videti, ali nam olakava projektovanje ureaja za reprodukciju boja jer sve to se moe
videti moemo predstaviti preko tri primarne boje.
Kvantitativnim vrednovanjem boja bavi se nauka koja se naziva kolorimetrija (merenje
boja).
Kolorimetrija koristi za oznaavanje boja poseban trihromatski sistem, koji omoguava
ostvarenje svake boje aditivnim meanjem triju prikladno izabranih podraaja boja.
Trihromatski sistem, koji je meunarodno prihvaen, naziva se standarni kolorimetrijski
sistem CIE.
Da bi se dolo do univerzalnog predstavljanja boje, treba pronai komponente koje
mogu da opiu sve boje koje ovek moe da vidi. Tako je CIE (Commission Internationale
de LEclairage) predloila XYZ sistem, u kome je Y luminansa, a X i Z dodatne komponente
koje opisuju boju. Spektralne raspodele ili karakteristike X i Z komponenti su takoe pro-
pisane od strane CIE.
Radi jednostavnijeg korienja, uve-
den je i sistem slian XYZ, a to je xyz u
kojem svaka komponenta moe da ima
vrednost od 0 do 1, a x+y+z je uvek 1
(x=X/(X+Y+Z), y=Y/(X+Y+Z), z=Z/
(X+Y+Z)). Kako je zbir uvek isti, dovolj-
no je znati dve komponente da biste
izraunali treu. Takoe se koristi i xyY,
gde su x i y isti kao kod xyz, a Y opet
predstavlja luminansu.Ovakav sistem
moe da predstavi nadskup onoga to
ovek vidi. Vrednosti ne zavise od up-
otrebljenog ureaja, a mogu obeleiti
apsolutno sve to je vidljivo.
Dijagram hromaticiteta CIE dobija
se normalizovanjem vrednosti X, Y i Z,
tj. deljenjem s njihovim zbirom (X+Y+Z),
te projekcijom skupa taaka vidljivih
boja iz prostora xyz (gde su x, y i z normalizovane vrednosti veliina X, Y, i Z) na ravan
xy. Zbog normalizacije boje u dijagramu zavise samo od dominantne talasne duine i
zasienja, a ne i od koliine svetlosne energije.
Sve vidljive boje smetene su na rubu i u unutranjosti zatvorene krivulje. Spektralno
iste boje, odnosno talasne duine, odgovaraju takama smetenim na luku u smeru ka-
zaljke na satu. Bela svetlost odgovara taci u sredini.
Za oznaavanje karakteristike boje nekog zraenja, koristi se pojam obojenost.
Obojenost se vrednuje tzv. trihromatskim koordinatama.
Temperatura boje
Za oznaavanje boje svetla nekog izvora koristi se uz kolorimetrijski sistem CIE, po-
jam koji se naziva temperatura boje. Taj pojam se koristi kada se boja svetla nekog
izvora opisuje poreenjem s bojom crnog izvora. Temperatura boje je odreena kao
ona temperatura crnog izvora u stepenima kelvina (K), pri kojoj je zraenje crnog izvora,
prema obojenosti (poloaj trihromatskih koordinata u dijagramu boja), potpuno identino,
obojenosti zraenja ispitivanog izvora svetla.
Reprodukcija boje
Obojeni izgled osvetljenog predmeta (boja tela) zavisi od spektralne raspodele
zraenja izvora svetla koje obasjava predmet. Dakle spektralna raspodela zraenja je os-
novni razlog razliitog utiska obojenosti osvetljenih predmeta (objekata). Za oznaavanje
uinka neke vrste svetla na obojenost predmeta, koje je tim svetlom obasjano, koristi se iz-
raz reprodukcija boje. U kontekstu izvora svetla, reprodukcija boje se denie kao uinak
Slika 5. Dijagram hromaticiteta
zraenja (nekog izvora svetla) na uti-
sak obojenosti predmeta, koga izvor
obasjava, u poreenju sa izgledom
obojenosti istih predmeta, obasjanih
sa uporednom vrstom svetla. Gen-
eralno, reprodukcija boje oznaava
vezu izmeu reprodukovane i origi-
nalne (prirodne) boje.
Potrebna koliina svetla
Veina elementarnih vidnih funkci-
ja kao npr.: otrina vida, adaptacija,
akomodacija, kontrastna osetljivost,
brzina zapaanja i dubinsko vienje,
ukazuju na zakonitost zavisnosti od
intenziteta rasvete (sl. 6.). Spomenute
vidne funkcije postiu kod oveka
maksimalnu vrednost tek pri rasveti
od oko 10.000 luxa. Neke vidne
smetnje (npr. slabiji vid usled starosti)
mogu se kompenzovati jakom rasve-
tom.
Naime, za izvrenje istog vidnog
zadatka jednako brzo i jednako do-
bro, starijim osobama treba vie svet-
la nego mlaim. Drugim reima, vi-
soki nivo osvetljenosti moe za radne
ljude razliite starosti znaiti ostva-
renje podjednakih radnih uinaka).
Svetlo i oseaj ugodnosti
Uopteno, rasveta deluje ugodno
onda, kada ona u pogledu irenja
svetla odgovara dnevnim svetlos-
nim odnosima, tj. kada svetlo dolazi
preteno odozgo, a sastavljeno je
od difuzne i usmerene komponente.
Meutim na atmosferu prostorije i na izgled ljudi (boje koe) u znatnoj meri utie i boja
svetla. Zato boja svetla mora biti usklaena s bojom prostorije i vanih predmeta.
Slika 6. Uticaj svetla na oveka
Slika 7. Zakonitost zavisnosti otrine vida od
intenziteta rasvete
Svetlo i aktivnost
Svetlo ne deluje samo na vid-
ni centar u mozgu, ve i na onaj
odgovara stepenu budnosti i ak-
tivnosti. Dokazano je da kvalitet-
na rasveta poboljava sposobnost
zapaanja, logiko razmiljanje,
izdrljivost, sigurnost i brzinu pri
raunanju (sl. 8.).
Svetlo i produktivnost
Pravilna i dobra rasveta ne-
sumnjivo doprinosivodi boljem
radnom uinku. Razlozi su olakano
gledanje, poveanje oseaja
ugodnosti i aktivnosti, i ujedno
smanjenje broja greaka, otpada
i nezgoda pri radu i kretanju.
Stoga se dobra i pravilna rasveta
radnih prostorija moe smatrati
jednim od delotvornih faktora
racionalizacije. Ukoliko se eli
ustanoviti uticaj poboljane ras-
vete na povienje produktivnosti,
potrebno je utvrditi pogonsku do-
bit ostvarenu poveanjem radnog
uinka usled poboljanja rasvete.
Materijalna korist, uslovljena
poboljanjem rasvete, nauno je
dokazana i taj faktor raciona-
lizacije bezuslovno treba uvek
imati na umu.
Slika 8. Razlika u potrebnom intenzitetu
rasvete u relaciji sa starou
Slika 9. Poveanje radnog uinka pri poveanju
rasvete sa 90 na 500 lx
Slika 10. Dijagram radnog uinka rme u kontekstu
poboljanja rasvete
SVETLOTEHNIKE VELIINE I JEDINICE
Svetlo se moe opisati na dva naina:
zikalnim veliinama,
svetlotehnikim veliinama.
Meu zikalne veliine ubrajaju se sve one veliine, koje deniu svetlo uz pomo en-
ergetskih jedinica. Svetlo (vidljivo zraenje) je u zikalnom smislu denisano kao emisija ili
prenos energije u obliku talasa ili estica.
Svetlotehnike (fotometrike) veliine razlikuju se od zikalnih po tome, to vrednuju
svetlo na bazi ljudskog vidnog organa, oka. Ta se vrsta vrednovanja bazira na:
relativnoj svetlosnoj osetljivosti pri fotopskom (dnevnom) vienju, odnosno na
V()-krivulji;
ogranienju podruja zikalnog zraenja od 380 do 780nm (podruje vidljivog
zraenja).
Neke svetlotehnike veliine oznaavaju se istim simbolima kao i zikalne veliine.
Da ne bi dolo do zabune, zikalne su veliine oznaene indeksom e (energetski) a
svetlotehnike veliine indeksom v (vizuelno), kao npr.: e i v.
Ukoliko se neka veliina (zikalna ili svetlotehnika) odnosi samo na odreeni, mali
interval talasne duine, upotrebljava se izraz spektralna veliina i oznaava se indek-
som , (npr.: ). Ako je neka veliina, funkcija talasne duine, oznaava se tako, da se
talasne duine napiu u zagradi, npr.: V(), K() i slino.
Osnovne svetlotehnike veliine
Osnovne svetlotehnike (fotometrike) veliine su one veliine, koje se najee koriste
i koje navode vaei propisi. U te veliine se ubrajaju svetlosni uks (tok), jaina svetla,
osvetljenost i sjajnost.
Tabela 2. Osnovne svetlotehnike veliine
Veliina Oznaka Formula Merna jedinica
Svetlosni uks (tok) F = I x Lumen (lm)
Jaina svetla I I = / Candela (cd)
Osvetljenost E E = / A Lux (lx)
Sjajnost (luminacija) L L = I / A
Candela po kv. metru
(cd/m2)
Ostali parametri u rasveti
Ekasnost svetla /P Lumen/Wat
Temperatura svetla Kelvin
Indeks odziva boje
(Color rendering index)
CRI
A - osvetljena ili svetlea povrina [m2] - prostorni ugao [steradian, sr]
P - snaga sijalice
Kada svetlo obasjava neki ma-
terijal, kao npr. prozorsko staklo,
dogaaju se tri razliite pojave.
Deo svetla se reektuje, deo apsor-
buje a ostatak provodi (transmituje).
Rezultantne komponente svetlosnog
uksa nazivaju se: (reektovani
svetlosni uks), (apsorbovani
svetlosni uks) i (transmitovani
svetlosni uks).
Za kvantitativnu analizu deniu se
sledei koecijenti:
= / - koecijent reeksije
- karakteristika materijala da vraa
svetlosne zrake. Postoje razliiti ti-
povi reeksije, kao to je ogledalna,
meana, potpuno difuzna i nejedno-
liko difuzna reeksija. U unutranjoj
rasveti koristi se gotovo iskljuivo di-
fuzna reeksija.
= / - koecijent apsorpcije
- karakteristika materijala da pret-
vara ulazni svetlosni uks u razliite
oblike energije, najee toplotnu.
= / - koecijent trans-
misije - karakteristika materijala da
proputa svetlosni uks bez ikakve
promene.
Svetlosni uks koji se apsorbuje u
materijalu pretvara se u toplotu, ime
se podie temperatura materijala.
to je materijal tamniji, vie svetlos-
nog uksa se apsorbuje. Na staklu de-
bljine 4mm reektuje se 8% ulaznog
uksa, 90% se proputa a 2% se ap-
sorbuje.
Slika 11. Meusobni odnos svetlotehnikih veliina
Slika 12. Meusobni odnos svetlotehnikih veliina u
realnom svetu
Slika 13. Transformacije svetlosnog uksa
Tabela 3. Koecijenti reeksije za neke materijale
Boja Materijal
Bela 0,8 Gips 0,8
Svetlo uta 0,7 Svetle ploe 0,7
Svetlo siva 0,4 Cement 0,3
Svetlo smea 0,3 Tamno drvo 0,2
Tamno crvena 0,1 Crvena cigla 0,2
Crna 0,1 Tamni materijal 0,1
Svetlosni uks
Svetlosni uks je veliina koja opisuje koliinu svet-
la, koje je emitovano iz izvora i prihvaeno posma-
tranom povrinom objekta. Ova se veliina izraava
u lumenima [lm].
Jaina svetla
Jaina svetla je mera koliine svetlosnog uksa koji
je emitovan iz izvora kroz mali konini ugao. Ova se
veliina izraava u kandelama [cd]. Pravilo inverto-
vanog kvadrata opisuje jainu svetla (engl luminous
intensity) kao osvetljenost podeljenu s kvadratom
udaljenosti:
E = l/d
2
[lx]
Ako izvor u svakom smeru emituje jednaki svetlosni
uks, tada je intenzitet svetla u svakom smeru jednak.
Meutim ovo u praksi nije sluaj. Na slici je dat primer
malog izvora svetla jaine 1000 kandela, na visini
2 m od povrine objekta, te proraun osvetljenosti (u
luksima).
Osvetljenost
Osvetljenost je mera za koliinu svetlosnog uksa
koja pada na odreenu povrinu. Jedinica za os-
vetljenost je lux (lx) i to je izvedena jedinica SI sistema.
Lux je denisan kao osvetljenost 1 kvadratnog metra
na koji pada ravnomerno raspodeljen svetlosni uks
od 1 lm. Radi se o iskljuivo raunskoj veliini, koju
nae oko ne primeuje.
Slika 14. Svetlosni uks
Slika 15. Pravilo invertovanog
kvadrata
Tabela 4. Primeri razliitih osvetljenosti:
Primer Osvetljenost [lx]
Rasveta operacionog stola 20,000 - 120,000
Sunan letni dan 60,000 - 100,000
Oblaan letni dan 20
Oblaan zimski dan 3
Dobro osvetljeno radno mesto 500 - 750
Peaka zona 5 - 100
No s punim mesecom 0,25
No s mladim mesecom 0,01
Sjajnost
Sjajnost (engl. luminance) (L) je pojam koji u stvari opisuje sjajnost osvetljene ili svetlee
povrine kako je vidi ljudsko oko. Meri se u candelama po povrini (cd/m2), a za iz-
vore svetlosti esto se koristi i prikladniji oblik (cd/cm2). Oko posebno dobro vidi razliku
izmeu sjajnosti. Sjajnost je jedina fotometrijska veliina koju ljudsko oko moe direktno
da vidi.
Tabela 5. Tabela sjajnosti za neke izvore svetla
Izvor svetla Prosena luminansa [cd/m2]
Sunce u podne 1,6 x10
9

Xenon kinoprojektorska sijalica 0,2 - 5x10
9
Bistra standardna sijalica 2 x 10
6
- 2 x 10
7
Fluorescentna cev 1,2 x 10
4
Beli oblak 1 x 10
4

Svea 7,5
Vedro nebo 3,000 - 5,000
Mesec 2,5
Ugodna unutranja rasveta 50 - 500
Beli papir pri 500 lx 100
Beli papir pri 5 lx 1
Nono nebo 0,001
Slika 16. Primer razliitih izvora svetlosti jednake jaine svetlosti, ali razliite luminancije, koju
primeuje ljudsko oko.
IZVORI VETAKOG SVETLA
Najvaniji elementi rasvete su izvori, tj. sijalice. Vano je da izaberete sijalice koje
zadovoljavaju vizuelnu udobnost i ekonominost. Zato morate znati kakve sijalice postoje
i koji su prihvaeni standardi.
Postoji pet osnovnih tipova svetlosnih izvora: obini (incandescent), uorescentni (uo-
rescent), na bazi isijavanja visokog intenziteta (high-intensity discharge-HID), sa natriju-
movim parama niskog pritiska - natrijumski (low-pressure sodium) i izvori sastavljeni od
svetleih dioda (LED lighting).
Obini svetlosni izvori (inkadescentni) su najjeftiniji, ali i najskuplji za korienje. Imaju
najmanji vek trajanja i relativno su neekasni u poreenju sa drugim izvorima. Najee
se sreu u obliku sijalica sa usijanim vlaknom i tungsten halogen.
Fluorescentni svetlosni izvori predstavljaju energetski ekasan izvor i u poreenju sa
inkadescentnim imaju do 5 puta manju potronju i otprilike toliko dui vek trajanja. Kom-
paktne uoroscentne sijalice, CFL (Compact uorescent lamps), poznate kao tedljive sija-
lice, predstavljaju kombinaciju uoroscentnog osvetljenja smetenog u standardno kuite
(sijalino grlo) inkadescentnih sijalica i tede do 75% elektrine energije u poreenju sa
prvim. U cilju normalnog rada zahtevaju posebnu elektronsku kontrolnu jedinicu, poznatu
kao balast.
HID sijalice pruaju najveu ekasnost i najdui vek trajanja od svih svetlosnih izvora.
Najee se koriste u spoljanjem osvetljenju i za velike unutranje prostore (arene). HID
sijalice koriste elektrini luk za proizvodnju osvetljaja. One, takoe, zahtevaju balast, a
potrebno im je nekoliko sekundi, po ukljuenju, da postignu odgovarajui radni reim.
Najei tipovi HID izvora su: ivine sijalice (mercury vapour), metal halide sijalice i sija-
lice sa natrijumovim parama visokog pritiska (high-pressure sodium).
Natrijumske sijalice niskog pritiska, (low-pressure sodium), takoe, pripadaju grupi
ekasnih svetlosnih izvora sa ekstremno dugim vekom trajanja. U sluajevima gde prepo-
znavanje boja nije od znaaja predstavljaju odlian izbor. Zbog niskog CRIa prikazuju
sve boje iskljuivo u utim ili sivim tonovima. Osvetljenje za zatitu i bezbednost kao i
mnogi spoljani izvori (ulino osvetljenje) su bazirani na ovoj tehnologiji.
LED svetlosni izvori pripadaju najnovijoj generaciji i veoma su pogodni za ambijen-
talnu rasvetu, osvetljenje prodavnica i trnih centara, svetlosnu signalizaciju, baterijske
lampe, lampe za automobile i motocikle, dekorativnu rasvetu itd. Imaju ekstremno malu
potronju elektrine energije. Na primer, jedna inkadescentna sijalica od 50W ili njen u-
oroscentni ekvivalent od 15W, korieni kao svetlosni znak, npr. EXIT, mogu biti zamenjene
sa 1.8W LED kombinacijom, koja troi 4% energije potrebne za inkadescentnu sijalicu.
LED osvetljenje je za sada dosta skupo, ali ima tendenciju stalnog pojeftinjenja. Osim male
potronje LED izvori imaju i ekstremno dug vek trajanja, oko 50,000 sati ili 6 godina.
Karakteristike koje bi trebalo da imate u vidu pri izboru svetlosnog izvora, navedene
su u daljem tekstu.
Svetlosna ekasnost ():
Svetlosna ekasnost () pokazuje ekasnost kojom se potroena elektrina energija
pretvara u svetlo. Jedinica mere je lumen po vatu (lm/W).
Teorijski govorei, maksimum svetlosne ekasnosti koji se
moe postii, sa svom energijom pretvorenom u vidlji-
vo svetlo, je 683 lm/W. Meutim, u praksi je to mnogo
nia vrednost, izmeu 10 i 198 lm/W. Radi utede ener-
gije, treba da birate proizvode sa visokom svetlosnom
ekasnou.
SVETLOSNI IZVORI
SVETLOSNA
EFIKASNOST (lm/W)
Sijalice sa uarenim vlaknom 8-16
Tungsten halogene sijalice 12-26
Fluorescentne sijalice 45-100
Sijalice sa ivinom parom 36-60
Sijalice sa halogenim metalima 70-98
Natrijumove sijalice pod visokim pritiskom 65-140
Natrijumove sijalice pod niskim pritiskom 100-198
Energetska nalepnica
Prema Direktivi EZ 92/75/EEC, sijalice za domainstvo
koje rade na glavnom naponu i uorescentne sijalice za
domainstvo moraju na svom pakovanju nositi energetsku
Slika 17. Energetska nalepnica
nalepnicu koja pokazuje njihovu energetsku ekasnost. Svetlosni izvori se klasikuju na
klase energetske ekasnosti od A (visoko-ekasni) do G (neekasni).
Vek trajanja sijalice
Vek trajanja sijalice pokazuje koliko sati sijalica moe da radi pod standardnim rad-
nim uslovima. Negativni inioci kao to su kolebanje glavnog napona, praina, vlaga,
drmanje ili toplota u okruenju i uestalost paljenja i gaenja sijalice moe da smanje
vek trajanja sijalice. Kvalitet komponenti kao to su starteri i balasti takoe utie na vek
trajanja sijalice.
Sa poveanjem rada sijalica smanjuje se njihova ekasnost. Tako da se, iz ugla utede,
preporuuje zamena sijalica kada smanjenje ekasnosti dostigne 70% umesto da se eka
da istekne njen pun vek trajanja.
SVETLOSNI IZVORI
VEK TRAJANJA
SIJALICE (h)
Sijalice sa uarenim vlaknom 1000
Tungsten halogene sijalice 2000-4000
Fluorescentne sijalice 4000-15000
Sijalice sa ivinom parom 6000-8000
Sijalice sa halogenim metalima 5600-6500
Natrijumove sijalice pod visokim pritiskom 10000-15000
Natrijumove sijalice pod niskim pritiskom 12000-20000
Reprodukcija boja vetakog svetla
U zavisnosti od mesta i svrhe, vetako svetlo trebalo bi da prui dobru reprodukciju
boja jednako kao na prirodnoj dnevnoj svetlosti. Reprezent kvaliteta svetlosti koju svet-
losni izvor proizvodi jeste njen indeks reprodukcije boja (Ra). Indeks reprodukcije boja je
uporeivanje obojenosti predmeta pod svetlosnim izvorom koji se meri i njegove obojenosti
pod referentnim svetlosnim izvorom.
Kvalitet
reprodukcije boje
Grupa
reprodukcije boje
Index
reprodukcije boje
Tipina sijalica
Odlian 1 A 90 Tungsten halogena sijalica
Vrlo dobar 1 B 80 - 89 LUMILUX uorescentna sijalica
Dobar 2 A 70 - 79 Standardna uorescentna sijalica (25)
Zadovoljavajui 2 B 60 - 69
Standardna uorescentna sijalica
(20,23,30)
Dovoljan 3 40 - 59 Sijalice sa ivinom parom (HQL)
Lo 4 39
Natrijumove sijalice pod visokim i
niskim pritiskom
Svetlosni izvor koji ima Ra vrednost 100 odlino pokazuje sve boje. to je manja Ra
vrednost, loija je reprodukcija boja.
Slika 18. Indeks reprodukcije boja
Boja svetla sijalice
Boja svetla sijalice naziva se temperatura boje. Postoje tri osnovne grupe temperatura
boje: toplo belo < 3300 K; neutralno belo 3300 K 5000 K i dnevna svetlost > 5000 K.
Slika 19. Temperature boja sijalica
Podruja primene
Slika 20. Ispravna upotreba uo sijalica
Kompaktne uorescentne sijalice
Kompaktne uorescentne sijalice (CFL; energetski ekasne
sijalice) su sijalice sa gasnim pranjenjem u kojima se nevidljivi
UV zraci proizvedeni u sudaru atoma ive i elektrona koje odaju
elektrode u sijalici pretvara u vidljivo zraenje (tj. svetlo) uz po-
mo fosfora. Za razliku od uorescentnih sijalica, njima za rad
nisu potrebne dodatne komponente kao to su starter i balast.
One mogu da se ukljue direktno na gradsku mreu.
Slika 21. Kompaktna
uorescentna sijalica
Opte karakteristike
Kompaktne uorescentne sijalice imaju svetlosnu ekasnost 50 100 lm/W dok
sijalice sa uarenim vlaknom 10 22 lm/W. To znai da kompaktne uores-
centne sijalice pretvaraju elektrinu energiju u svetlo pet puta bre od sijalica
sa uarenim vlaknom.
Imaju dug vek trajanja, izmeu 4000 i 15000 sati dok sijalice sa uarenim vla-
knom u proseku imaju vek trajanja od 1000 sati.
Prave se u velikom broju boja i oblika.
Lako se postavljaju i nisu im potrebni dodatni elementi kao to su starter i
balast.
Na njih ne utie mnogo kolebanje struje u gradskoj mrei.
Ne odaju mnogo toplote dok rade.
Kompaktne uorescentne sijalice sa EMC (elektromagnetnom kontrolom) ne
odaju tetne magnetne talase.
Budui da se materijali koji se koriste u proizvodnom procesu mogu 100% recik-
lovati, ove sijalice ne zagauju ivotnu okolinu.
U poslovnom sektoru, rasveta troi oko 26% ukupno potroene elektrine energije
u poslovnim zgradama. Jo 10% elektrine energije troi se u zgradama za rashladne
ureaje da bi se ublaila toplota koju odaje elektrina rasveta.
Energetski ekasna rasveta troi samo jednu treinu energije standardne rasvete sa
sijalicama sa uarenim vlaknom. Ovakva rasveta predstavlja najekasniju utedu za
poslovni sektor. Ako kompanije preu na energetski ekasnu rasvetu, to moe da im
smanji trokove rasvete do 70%, u zavisnosti od rasvetnih tehnologija koje se zamenjuju.
Zarada na ulaganju u modikovanje rasvete obino je vea od 30% sa jednostavnom
otplatom u tri godine.
Bilo da je re o modikovanju, preoblikovanju ili graenju nove zgrade, dobar ras-
vetni dizajn je klju za smanjenje trokova struje za osvetljenje.
Konvencionalne sijalice sa uarenim vlaknom su najmanje ekasan vid rasvete. One
pretvaraju samo oko 10% energije u svetlo dok ostalo pretvaraju u toplotu. Tehnologije
za energetski ekasnu rasvetu koje postoje na tritu obuhvataju dnevnu svetlost, uo-
rescentne sijalice i sijalice sa pranjenjem visokog intenziteta. Led lampice (bez vlaka-
na) predstavljaju naprednu tehnologiju koja se razvija. O tim tehnologijama se govori u
daljem tekstu.
Konvencionalne uorescentne sijalice sa magnetnim balastom (tzv. prigunice) troe
oko jedne treine energije potrebne za sijalice sa uarenim vlaknom. Energetski ekasne
uorescentne sijalice kombinuju uorescentne sijalice manjeg prenika sa elektronskim
balastom. Njima je potrebno samo dve treine od ukupne energije koja je potrebna kon-
vencionalnim sijalicama sa uarenim vlaknom.
Kompaktne uorescentne sijalice traju do 10 puta due nego sijalice sa uarenim vla-
knom i koriste oko jedne etvrtine energije proizvodei 90% manje toplote. ak i manje
uorescentne sijalice, subkompaktne, napravljene su da zamene sijalice sa uarenim vla-
knom u standardnim instalacijama.
Kompaktno uorescentne podne lampe preporuuju se kao energetski ekasna alter-
nativa za halogene podne lampe. Energetski ekasna podna lampa daje oko 50% vie
svetla dok troi samo etvrtinu energije halogene podne lampe. Kompaktna uorescentna
podna lampa je i mnogo bezbednija od halogene jer je temperatura halogene sijalice
1000 F dok je temperatura uorescentne samo 100 F.
Pogodnosti
Napredne tehnologije rasvete kao to su uorescentne sijalice i sijalice sa pranjenjem
visokog intenziteta nekoliko su puta energetski ekasnije od tradicionalnih sijalica sa
uarenim vlaknom. Zarada na ulaganju u zamenu sijalica sa uarenim vlaknom obino je
vea od 30%. Uz to, korienje dnevne svetlosti moe da obezbedi pun spektar, prirodnu
svetlost bez ikakve upotrebe elektrine energije. Ove ekasne rasvetne alternative traju
5 do 13 puta due od tradicionalne rasvete, smanjujui trokove nezgoda i odravanja.
Osim toga, istraivanja ukazuju na to da dobro osmiljeno osvetljenje poveava produk-
tivnost zaposlenih.
Uteda energije
Ova tabela pokazuje godinju utedu energije koja se dobije upotrebnom uorescent-
ne sijalice u odnosu na sijalicu sa uarenim vlaknom uz jednaku koliinu svetla koju daju.
Sijalica sa uarenim
vlaknom(w)
Fluorescentna(w) Godinja uteda u Kw/h
60 15 180
75 20 220
100 25 300
(Pod pretpostavkom da se sijalica koristi 4000 sati/godinje)
Isputanje tetnih materija
Osvetljenje je odgovorno za 450 miliona tona CO2 koji se godinje ode u atmosferu
samo u Sjedinjenim dravama. Zbog prednosti koju imaju nad tradicionalnim sijalicama
sa uarenim vlaknima, napredne rasvetne tehnologije mogu znaajno da smanje oda-
vanje CO2 u atmosferu. Jedna kompaktna uorescentna sijalica spreava odavanje 8-16
funti sumpor dioksida koji stvara kisele kie i 1000-2000 funti ugljen dioksida. Primena
napredne rasvetne tehnologije na iroj skali moe smanji odavanje ugljen dioksida za
stotine miliona tona godinje.
Standardi kvaliteta
Postoji mnogo standarda koji odreuju kriterijume za kvalitet osvetljenja. U svakoj
zemlji postoje ustanove koje odreuju standarde za kvalitet, upotrebu i bezbednost i za
to izdaju validne certikate. Standardi ISO9000, EZ deklaracija, ENEC i VDE trae se za
proizvod dobrog kvaliteta.
Kriterijumi za kvalitet koje energetski ekasne sijalice moraju da ispune u smislu optih
standarda su sledei:
Svetlosna ekasnost ne sme da bude ispod 50 lm/W.
Energetska ekasnost ne sme da bude ispod 85%.
Indeks reprodukcije boja (Ra) mora biti iznad 80.
Vek trajanja mora da se potvrdi rezultatima testova i ne sme da bude ispod
4000 sati. Kod energetski ekasne sijalice dobrog kvaliteta vek trajanje je
izmeu 6000 i 10000 sati.
Plastini poklopac mora biti otporan na toplotu (standard LVD).
Postavljanje delova proizvoda (cevi, poklopci, prikljuci i elektrini delovi)
moraju biti u skladu sa standardima zatite i bezbednosti za elektrinu robu to
mora da se potvrdi testovima (standard LVD).
Vrednost cos mora da bude iznad 0.5
Energetski ekasne sijalice moraju da imaju elektromagnetnu kontrolu (EMC)
radi spreavanja elektromagnetnog zagaenja.
Prednosti i mane tedljivih sijalica
Zbog ive koju sadre, neophodno je organizovano prikupljati, i reciklirati tedljive
sijalice. Iz zemalja EU do 2012. godine bie proterane obine sijalice.
Dok se kod nas i u zemljama Evropske unije uveliko promoviu tedljive sijalice pomou
kojih se smanjuje potronja elektrine energije, one sve vie brinu ekologe.
Tokom 2009. godine u zemljama Evrope zvanino je poela zamena klasinih tedljivim
sijalicama, a rok da se ovaj posao zavri u Evropskoj uniji je 2012. godina. Australija je
prva uvela pravilo da se jedino mogu koristiti tedljive sijalice, dok je u Kaliforniji sainjen
predlog za zabranu obine sijalice od 2012. godine. Nemaka je ve zabranila upotrebu
obinih sijalica, a u naoj zemlji ovakvu zabranu treba oekivati do 2015. godine.
Profesor Elektrotehnikog fakulteta Miomir Kosti ukazuje da nae graane o tedljivim
sijalicama esto informiu osobe u ijim izjavama ima puno netanosti i nenamerno izostav-
ljenih injenica koje se, pre svega, odnose na nedostatke tedljivih sijalica. Ozbiljna mana
koju najee istiu protivnici tedljivih sijalica jeste injenica da svaka od njih sadri malu
koliinu ive (1,25 miligrama). Zbog toga je potrebno organizovano prikupljati, skladititi
i reciklirati pregorele sijalice.
Lomom tedljivih sijalica iva moe da dospe u zemlju i vodu i tako zagadi nae
okruenje (posebno je opasan metil ive koji preko ribe dospeva u ovekov organizam,
gde moe da izazove ozbiljna oboljenja). ive ima i u uglju koji sagoreva u termoelek-
tranama, pa promotori tedljivih sijalica s pravom tvrde da manja potronja elektrine
energije, koja je rezultat upotrebe tedljivih sijalica, dovodi do redukcije emisije ive u
atmosferu koja je vea od njenog sadraja u tedljivim sijalicama kae Kosti.
Meutim, prema reima profesora Kostia, njihove tvrdnje postaju netane ako se u
termoelektranama primene savremeni elektrolteri koji emisiju ive smanjuju deset puta.
Zbog toga je neophodno da se zakon koji se odnosi na organizovano tretiranje prego-
relih tedljivih sijalica, ije je donoenje u toku, primenjuje istovremeno sa njihovom up-
otrebom.
Trokove organizovanog uklanjanja pregorelih tedljivih sijalica (0,150,30 evra po
komadu) treba da snose proizvoai ili uvoznici ovakvih sijalica, to predstavlja praksu u
zemljama Evropske unije naglaava Kosti.
On napominje da je znaajan pozitivan uticaj masovne primene tedljivih sijalica na
manje zagrevanje planete (poto se oko 70 odsto elektrine energije u Srbiji proizvodi u
termoelektranama, manja potronja elektrine energije dovodi do manje emisije ugljen-
dioksida, koji odluujue podstie efekat staklene bate). Redukuje se i emisija sumpornih
i azotnih oksida u atmosferu.
Na sagovornik ukazuje da se nedostatak tedljivih sijalica ogleda i u tome to je
potrebno da proe itav minut dok ponu da proizvode priblino deklarisanu koliinu
svetlosti. Ozbiljna mana je i da su njihove dimenzije jo oko 50 odsto vee od dimenzija
obinih sijalica, tako da u mnogim sluajevima ne mogu da ih (adekvatno) zamene u
postojeim svetiljkama.
Nije teko izraunati godinu utedu energije uzimajui u obzir da tedljiva sijalica od
23 vata daje istu svetlost kao standardna sijalica od 100 vati. Godinja uteda je vie
od 134 kilovatsata.
Nisu za kupatilo - tedljive sijalice ne treba da se koriste u kupatilu i ostalim vlanim
prostorijama (brzo pregore), u zatvorenim lampama, u kombinaciji sa klasinim dimeri-
ma (priguivaima svetlosti), senzorima pokreta, kao ni u prostorijama u kojima se esto
ukljuuju i iskljuuju (time se znaajno smanjuje njihov vek trajanja).
Slabije osvetljenje - Protivnici tedljivih sijalica s pravom istiu smanjenu vidljivost koja
se dobija njihovom upotrebom, jer one poseduju nekontinualni spektar ija je posledica
loija reprodukcija boja od one koja se postie upotrebom obinih sijalica. Ipak, njihov
indeks reprodukcije boja, koji je kod kvalitetnih sijalica ovakvog tipa vei od 80 (mak-
simalna vrednost iznosi 100 i karakterie obine sijalice), smatra se zadovoljavajuim,
ocenjuju strunjaci.
Karakteristike tedljivih sijalica: - standardno grlo E27 - 8W (zamena za 40W), 400
Lumena, dimenzije 4 x 10 cm - 11W (zamena za 60w) 550 Lumena, dimenzije 4,8 x 11
cm - 15W (zamena za 75W) 800 Lumena, dimenzije 4,8 x 12,2 cm - 20W (zamena za
100W) 1100 Lumena, dimenzije 4,8 x 14,8 cm Radni vek tedljivih sijalica je 8000 sati
pri prosenoj dnevnoj upotrebi od 3 sata na dan. Navedene karakteristike vae na sobnoj
temperaturi. Kalkulacija uteda: Radni vek tedljive sijalice iznosi oko 8000 asova. To
znai da e sijalica od 20 W tj. 1100 lumena u toku svog radnog veka potroiti oko 160
kWh elektrine energije. Ako uzmemo da je prosena cena elektrine energije 4 dinara po
kilovat asu to znai da e energetski tedljiva sijalica u toku svoje eksploatacije potroiti
elektriene energije u vrednosti od 640 dinara, kada na to dodamo cenu sijalice dobijamo
da cena osvetljenja za 8000 sati iznosi 960 dinara. Ukoliko istu analizu sprovedemo sa
klasinom sijalicom sa usijanim vlaknom od 100W, tj 1100 lumena, pod pretpostavkom da
je zaista kvalitetna i da e izdrati deklarisanih 1000 sati rada, bie nam potrebno osam
sijalica, koje e za to vreme potroiti 800 kilowat asova elektrine energije, to iznosi
3200 dinara, kada na to dodamo cenu 8 sijalica (prosena cena oko 32 dinara) dinara
ukupna cena osvetljenja iznosi 3456 dinara za 8000 sati.
Jo par rei o uo rasveti
Fluoroscentne sijalice (klasine, u obliku cevi ili tzv. tedljive, razlika je samo u obliku) su,
zapravo, izvori ultraljubiastog svetla sa specijalnim premazom koji na principu Struksovog
pomaka, pretvaraju ultraljubiastu boju u belu. Zbog toga one imaju veoma neravnu
spektralnu karakteristiku, ali svaka vrsta ima denisan odnos izmeu toplih i hladnih boja,
pa samim tim i broj koji odreuje temperaturu boje izraenu u kelvinima.
tedljive sijalice se prodaju u est razliitih grupa, obeleenih numerikim kodom i
opisnom bojom svetlosti: Toplo bela, Bela, Hladno bela, Suneva svetlost, Hladna dnevna
svetlost i Nebesko bela. Ovaj opis nam daje vaan podatak o temperaturi boje, ali nazivi
nisu ba najsrenije odabrani jer, recimo, sijalica deklarisana kao Suneva svetlost daje
hladniju svetlost (viu temperaturu boje) nego Hladno bela. Zato je korisnije proitati nume-
riki kolor kod, koji je uvek napisan na pakovanju. To je trocifreni broj, kod koga poslednje
dve cifre treba pomnoiti sa 100 da bi se dobila temperatura boje svetla u kelvinima.
Tako 850 ili 950 daje hladno belu svetlost ija je temperatura boje 5000 K.
Da bismo znali ta predstavlja prva cifra kolor koda, koja je kod savremenih tedljivih
sijalica uvek 8 ili 9, trebalo bi da razumemo CRI, Color Rendering Index odnosno indeks
prenosa boje.
Jeste li primetili da kod nekih starih uoroscentnih lampi ljudska koa ima neku nezdra-
vu sivu, ili ak zelenkastu boju, mada je isijana svetlost zapravo bela? To je zbog toga to
je spektralna karakteristika te lampe tako nazubljena i ispresecana otrim vrhovima da,
iako prua subjektivni utisak belog svetla, ne moe da generie normalan odziv sa nekih
obojenih povrina. Uzmimo za primer da je 70% boja iz spektra reektovano realno (kao
kod Sunevog svetla), a 30% boja je izgubljeno i prikazano kao lane boje, koje generiu
picevi u spektralnoj karakteristici. Takva lampa bi imala CRI=70. Dakle, vei CRI znai
vernije prikazivanje boja osvetljenih objekata idelano bi bilo CRI=100, kao kod Sunevog
svetla.
Stare neonske lampe imaju CRI oko 50, to je loe. Dananje tedljive lampe imaju CRI
oko 85 (to su tzv. trifosforne cevi, kod kojih numeriki kolor kod zapoinje cifrom) ili oko 95
(multifosforne cevi ija oznaka poinje sa 9). To je ve blizu idealnoj vrednosti; ako moete
da birate, opredelite se za kod 9. Tako bi 927 bila najbolja zamena za klasine sijalice.
Halofosfatne uoroscentne cevi, koje smo nekada masovno koristili, i dalje koriste stare
dvocifrene numerike kolor kodove (27 i 33 za temperature boje 2700 K i 4100 K respek-
tivno), a CRI kod njih nije precizno denisan i kree se u opsegu od 50 do 79. Brojevima
83 i 84 obeleene su savremenije cevi sa temperaturom boje 3000 K i 4100 K, ali je CRI
povean i iznosi najmanje 80.
Kome smeta plava svetlost?
Znamo da se treba uvati ultraljubiaste svetlosti i da je vidljivi deo elektromagnetnog
zraenja bezopasan, ali izgleda da to pravilo ima izuzetak. Novija istraivanja pokazuju
da vea koliina vidljive plave svetlosti, koja je u opsegu od 400 do 500 nm, pod od-
reenim uslovima moe da bude tetna za mrenjau oka. Ovo vie vai za manje talasne
duine (koje su blie ultraljubiastom delu spektra), a manje za one koje su blie vrednosti
od 500 nm, pa postoji i spor oko toga da li vrednosti preko 470 nm spadaju u kritian
opseg. U svakom sluaju, ispitivanja koja su pokazala da due izlaganje pojaanoj plavoj
svetlosti ubrzava neke oksidacione procese u oku, pa su pod radnim nazivom ANSI/IESNA
RP27.105 izdate preporuke kojima se deniu fotobioloke sigurnosne mere za rasvetna
tela.
Ovo ne treba da bude razlog za zabrinutost, jer je kritini deo spektra ve zastupljen
u prirodnoj dnevnoj svetlosti, a naroito u uoroscentnoj i halogenoj (od kojih, pored plave,
dobijamo i porciju jo opasnijeg ultraljubiastog dela spektra, to se na dijagramu ne vidi),
ali neka to poslui kao argument za toplo bele LED-ove. Kratak pogled na dijagram e
nam razjasniti razloge za ovaj savet.
Na koje grupe ljudi se odnosi ovaj savet? To su, pre svega, dijabetiari, zatim ljudi koji
redovno uzimaju lekove koji poveavaju osetljivost mrenjae (npr. beta-blokatore i ostale
lekove za bolesti srca, diuretike, nesteroidne antiinamatorne lekove NSAIL, kao i neke
antidepresive). U grupu ugroenih spadaju i ljudi koji ve imaju oteenje ronjae, a i svi
ljudi stariji od 55 godina.
LED RASVETA
U poslednjih nekoliko godina poluprovodnika tehnologija je ponudila revolucionarno
nov nain pretvaranja elektrine energije u svetlosnu. Svi su izgledi da e svetlea dioda
(ili LED, Light Emitting Diode) postati izvor svetla budunosti.
Slika 22. LED diode
ta je LED rasvetu uinilo tako privlanom? Prednosti su mnogobrojne. Pre svega vi-
soka ekasnost u prevaranju elektrine energije u svetlosnu (to povlai manje zagre-
vanje svetlosnog izvora, jer se inae viak pretvara u toplotu), male dimenzije, lako
podeavanje jaine osvetljenja (a uz odgovarajui sklop i izbro boje, do punog zasienja),
bitno dui radni vek u kome nema naglog pregorevanja izvora svetla a jo manje nepri-
jatnog treperenja pri kraju radnog veka kao kod urescentnih cevi, odsustvo infracrvenog
i ultraljubiastog opsega, otpornost na udarce i vibracije, trenutno postizanje pune snage
kao i otpornost na esto ukljuivanje i iskljuivanje.
Tu su i neki nedostaci - pre svega visoka cena i neophodnost ugradnje ispravljaa za
napajanje niskim naponom sa stabilisanom (ili bar ogranienom) jainom struje. Dalje,
hlaenje je neophodno jer su LED-ovi manji od drugih rasvetnih tela, a veoma su osetljivi na
pregrevanje. Nisu zanemarljive ni primedbe na kvalitet (spektralnu karakteristiku) svetla
koji proizvode beli LED-ovi, a primedba se upuuje i usmerenosti svetlosnog zraenja - ne
postoji LED koji isijava svetlost na sve strane podjednako, kao obina sijalica.
U poslednje je ekologija vana tema, pa je Evropska unija, u cilju utede energije
(a samim tim i ouvanja okoline), objavila da e od 2012. godine zabraniti upotrebu
klasinih sijalica sa grejnim vlaknom. Umesto njih koristie se tzv. tedljive sijalice, koje su
zapravo uorescentne svetiljke sa ugraenim elektronskim startnim mehanizmom. U startu
je zanemarena iljenica da sve elektroluminiscentne svetiljke (pa i ove tedljive) sadre
ivu, koja je veoma otrovna, pa je naknadno uvedena obaveza posebnog odlaganja
iskorienih tedljivih sijalica kao rizinog otpada. Tu lei jedna od velikih prednosti LED
rasvete, jer ona objedinjuje sve prednosti koje se tiu ekologije: najniu potronju energije,
najdui ivotni vek i potpuno odsustvo otrovnih materija.
Vrste LED-ova
Osim podele po boji, potrebno je upozna-
ti se i sa osobinama raznih oblika u kojima
nam LED-ovi stiu. Nemogue je nabrojati ih
sve, ali ih grubo moemo podeliti na LED-
ove u epoksidnom (plastinom) kuitu, na
minijaturne SMD (Surface Mounted Device) i
na LED-ove velike snage, koji imaju metalnu
povrinu za termiki kontakt sa hladnjakom.
Ovi poslednji su najzanimljiviji za ras-
vetu. Klasikovani su kao LED-ovi snage 1
W, 3 W, 10 W, 20 W a postoje i jai, mada
deklarisanu snagu treba shvatiti uslovno. Za
svaki od njih navedena je maksimalna jaina
struje koju mogu da podnesu. Recimo, za LED
snage 1 W, bez obzira na boju, maksimalna jacina struje je 350 mA, a za 3 W ona iznosi
700 mA, pa tako dolazimo do podatka da crveni LED, na kome je pad napona oko 2 V,
Slika 23. Vrste svetleih (LED) dioda
u prvom sluaju nema potronju 1 W nego 0,7 W, a u drugom, umesto 3 W samo 1,4 W.
Zato plavi ili zeleni LED, na kojima je pad napona oko 3,5V, imaju potronju 1,225 W ili
2,45 W.
Prelazimo na dijagram usmerenosti. Difuzni LED-ovi su uvek manje usmereni od onih u
istom providnom kuitu, ali tu se krije opasnost da pogreno protumaimo njihovu svet-
losnu snagu, koja se izraava u kandelima (cd). Kod difuznih je kataloki izraena snaga
uvek manja, ali razlog za to ne lei u manjoj koliiji isijane svetlosti, nego u tome to, zbog
difuzije, manje svetla padne na
instrument kojim se meri inten-
zitet izraene svetlosti.
Usmerenost se najee iz-
raava u ugaonim stepenima,
ali i ovde postoje nese. LED-
ovi bez optike (sa ravnom
povrinom, koja je standardna
za sve SMD LED-ove, ili sa ka-
lotom iji je centar u neposred-
noj blizini kristala koji emituje
svetlost) uvek imaju takozvanu
Lambertovu karakteristiku,
koja je dobila naziv po Johanu
Hajnrihu Lambertu, koji je jo
1760. godine matematiki ob-
jasnio zato se iseak krunice
uvek vidi pod istim uglom
kada se posmatra sa bilo koje
take te krunice. Osim ove
karakteristike, esto emo u
proizvoakim specikacijama
pronai i karakteristiku Batwing
(krilo slepog mia). Op-
tika je kod ovih LED-ova tako
prilagoena da manje svetlosti
isijavaju unapred a vie us-
tranu, to ih ini pogodnim za
homogeno osvetljavanje ravne
povrine sa manje udaljenosti.
Kao to je poznato, ljudsko oko opaa tri boje: crvenu, zelenu i plavu, a ostale sintetie
meanjem te tri osnovne. Umesto prostog posmatranja boje izvora svetla, mnogo bolji uvid
u njegove karakteristike pruie ispitivanje spektroskopom, instrumentom koji uz pomo
prizme razlae svetlost i meri intenzitet u svakoj taki spektra. Rezultat takvog ispitivanja
Slika 24. Dijagram usmerenosti
Slika 25. Spektralna karakteristika LED-ova
je na dijagramu koji, mada na prvi pogled deluje komplikovano, prua podatke korisne
za analizu boja pojedinih LED-ova i za poreenje njihovih spektralnih karakteristika sa
karakteristikama svetla koje nam daje Sunce, klasina sijalica sa grejnim vlaknom i uores-
centna lampa (tedljiva sijalica). Mogua su odstupanja prikazanih karakteristika, jer one
zavise od proizvoaa i tehnologije proizvodnje, naroito za uorescentne izvore i bele
LED-ove. Prikazan je samo vidljivi deo spektra; levo od njega nalazio bi se ultraljubiasti,
a desno infracrveni.
Pogledajmo najpre obojene povrine na dijagramu: one predstavljaju tipine karak-
teristike plavog, zelenog i crvenog LED-a. Deo spektra koji ovi LED-ovi isijavaju je prilino
uzan, svega oko 25 nm, to nam omoguava da dobijemo veoma zasienu (istu) boju
ako nam je to potrebno, ali i da napravimo svaku boju koju poelimo, pa ak i belu. Na
isti nain i televizijski ili kompjuterski ekran generiu sve boje iz spektra.
Izgleda da ovako nazubljena spektralna karakteristika belog svetla, dobijena
pomou crvenog, zelenog i plavog LED-a, ne smeta ljudskom oku, ali postoje i beli LED-
ovi koji, kao to vidimo na dijagramu, imaju ravniju spektralnu karakteristiku (ljubiasta i
narandasta linija). Oni se prave tako to se direktno na kristal plavog LED-a nanese sloj
fosfora, koji pomera uestanost plave svetlosti ka toplijem delu spektra. Ova pojava se
zove Strouksov pomak (Strokes shift), po irskom ziaru Dordu Strouksu, koji ju je prvi
zapazio i objasnio.
Pored belih LED-ova koji rade na principu Strouksovog pomaka, postoje i beli LED-ovi
koji u jednom kuitu objedinjuju crveni, zeleni i plavi LED. Najavljeni su i beli LED-ovi zas-
novani na tehnologiji cink selena (ZnSe), koji istovremeno emituju plavu i utu svetlost, to
u zbiru daje belu, ali su oni jo u eksperimentalnoj fazi. Pria se i o organskim LED-ovima
(OLED), ali se oni koriste uglavnom za matrine LED displeje, jer su jeftini i jednostavni za
pravljenje matrica visoke rezolucije, dok za rasvetu nisu pogodni jer im je projektovani
ivotni vek jedva neto dui od 1000 radnih sati. Postoje jo i LED-ovi koji emituju svet-
lost u nevidljivom infracrvenom ili ultraljubiastom delu spektra - takoe nezanimljivo za
rasvetu.
Tako za sada moramo da se zadrimo na belim LED-ovima koji su, kao to smo videli,
zapravo plavi sa fosfornim premazom. Svaki proizvoa ima svoju tehnologiju, pa time i
karakteristike svojih proizvoda, tako da priloene dijagrame treba uzeti kao orijentaciju.
Zato smo priloili dva dijagrama, poto veina proizvoaa nudi dve vrste belih LED-ova:
Cool White (hladno bele) i Warm White (toplo bele).
Pri projektovanju LED rasvete moemo da biramo boju svetla, ime moemo da iz-
begnemo opasnost od prekomernog izlaganja naih oiju plavoj svetlosti. Uopteno
govorei, bezbedan je svaki izvor svetla koji ima niu temperaturu boje: plamen svee,
obina sijalica (koja e nam, kako stvari stoje, uskoro biti i zakonom uskraena) i svi
LED-ovi koji su podeeni tako da ne emituju suvie hladnu svetlost.
Zato LED rasveta?
Zahvaljujui odlinim svetlosnim/energetskim performansama danas u svetu polako led
reektori nove tehnologije u dekorativnoj rasveti preuzimaju mesto klasinih sijalica i halo-
genih lampi. Svetski proizvoai proizvode vie milijardi takvih led lampica godinje.
Za razliku od dosadanjih led dioda koje su bili u mogunosti da emituju samo hladno
belo svetlo (5000K), proizvoai su uspeli da proizvedu led lampice koje emituje toplo
belo svetlo (3200K) kod kojih prirodne boje osvetljenih povrina ne gube na kvalitetu.
Prednost led lampica u poreenju sa klasinim sijalicama:
mala potronja (jedna lampica 1W);
velika svetlosna energija 16-55lm/1W;
>100.000 radnih sati;
solid state izvedba (nema niti);
mogunost menjanja intenziteta svetlosti (za svetlosne efekte);
sa RGB modulima postiemo full color osvetljenje;
u svojoj konstrukciji nemaju toksine materijale (kao kod ivine sijalice);
nema UV zraenja;
manja toplotna disipacija (mogunost podvodnog osvetljenja);
vea iskorienost (vie energije se troi na svetlost).
Led lampe i reflektore koristimo na sledeim mestima:
Za unutranju upotrebu:
dekorativna rasveta u prostorijama;
rasveta u barovima, restoranima i kaima;
osvetljavanje ankova i stolova;
osvetljavanje izloga;
osvetljavanje slika i izlagakih prostorija.
Za spoljanju upotrebu:
osvetljavanje fasada zgrada;
osvetljavanje ulaza i izloga radnji;
rasveta u ukrasnim vrtovima;
osvetljavanje fontana, bazena (mogunost podvodno osvetljenje);
osvetljavanje mostova i s pomenika
Uskoro emo se rastati od klasinih sijalica sa grejnim vlaknom, jer e nas propisi,
voeni zahtevima savremene ekonomije i ekologije, prisiliti na to. Ako ne elimo da se
vratimo na svee i kandila, moraemo da se opredelimo izmeu uorescentnih sijalica,
koje smo prozvali tedljive, i poluprovodnike LED rasvete. Njihova ekasnost (odnos
izmeu emitovane svetlosti i utroka struje) priblino je jednaka tri do pet puta je vea
od ekasnosti klasinih sijalica sa grejnim vlaknom.
Jedan od problema koje sa sobom donose tedljive sijalice odnosi se na otrovne ma-
terije (pre svega ivu) koje one sadre. Zbog toga su uvedeni strogi propisi njihovog
odlaganja posle upotrebe ako se neka od njih razbije, potovaemo savete amerike
EPA (Environmental Protection Agency, Agencija za zatitu okoline): treba paljivo pokupiti
razbijene staklene delove, zatim to mesto detaljno obrisati vlanim ubrusom, pa taj ubrus
hermetiki zatvoriti u plastinu kesu i sve to baciti negde (valjda se rauna na nau
snalaljivost). Sitnije ostatke ne treba istiti usisivaem, jer je upravo ivina para ono to
treba izbei, nego prostoriju treba dobro provetriti.
Verovatno je da e zbog ovog ozbiljnog nedostatka tedljive sijalice biti vremenom
naputene i da e LED odneti pobedu, ali hiperprodukcija jo uvek nije uinila svoje, pa je
cena LED rasvete visoka. Trite nam jo ne nudi gotove kune lampe sa ovim izvorom svet-
la po prihvatljivoj ceni, ali je mogue i sa ogranienim budetom doi do komponenata s
kojima moemo da eksperimentiemo i da sami uvedemo budunost u svoj dom, umesto da
ekamo da nam ona zakuca na vrata.
Deset saveta za kvalitetnu rasvetu
1. Odgovarajua osvetljenost Ekasnost ljudskog oka uveliko zavisi od os-
vetljenosti u vidnom polju. Porastom osvetljenosti, i razluivanje ljudskog oka
raste, a time se smanjuje mogunost pogreke i zabune.
2. Ravnomerna distribucija sjajnosti Uravnoteena distribucija sjajnosti na
razliitim povrinama, ini ambijent vizuelno interesantnim. Neadekvatni ili pre-
terani kontrast, oteava vid i unosi nemir.
3. Ravnomerni udeo bljetanja Bljetanje samo po sebi nije opasno ali sman-
juje optiku percepciju, budui da unosi smetnju u vizuelni podraaj i deluje
iritantno.
4. Dobar odziv kontrasta Kontrast je komponenta vizuelne percepcije, koja
omoguava razlikovanje objekta i okoline. Sistem rasvete s dobrim udelom
kontrasta spreava pojavu bljetanja ak i na glatkim povrinama, odnosno
bljetanje ne umanjuje kvalitet slike (npr. isti ovaj tekst na sjajnom papiru)
5. Dobar upadni ugao svetla Ovaj ugao je presudan u kontekstu odziva boje,
budui da je u relaciji s uglom pod kojim bilo koja reeksija od povrine moe biti
vidljiva. U isto vreme utie na raspodelu svetla i senke, to je klju trodimenzion-
alne percepcije okoline odnosno objekta koji se posmatra. U sluaju pretekih
senki, vizuelna informacija moe biti izuzetno neugodna i iritirajua.
6. Ugodni udeo senke Senke pomau pri trodimenzinalnoj percepciji prostora
i objekata u prostoru. Dobar udeo senke je proizvod ekasne kombinacije di-
fuznog i direktnog svetla u ambijentu.
7. Odgovarajua pojava boja Tokom dana menja se spektar boja koje percipi-
ramo a proizlaze iz sunevog spektra. Vetako svetlo se takoe proizvodi u
smislu emisije razliitih boja, ime se zadovoljavaju razliiti zahtevi za rasvetu
odreenog ambijenta.
8. Prirodni odziv boja Ljudsko oko percipira samo boje koje proizlaze iz dola-
znog spektra proisteklog iz nekog odreenog izvora. Ako je emisija izvora
svetla ogranienog spektralnog raspona, percepcija reektovanih boja bie
ograniena na taj deo spektra. Odziv boje je mera sposobnosti vetakog svet-
la da prikae prirodne boje objekta koga osvetljava.
9. Atmosfera ambijenta Svetlo u velikoj meri utie na nae raspoloenje i oseaj
ugodnosti u nekom prostoru. Za razliku od nekoliko egzaktnih parametara koji
su ovde spomenuti, ostvarenje dobre atmosfere je pitanje oseaja projektanta
kao i njegovog iskustva, mate i sposobnosti vizuelizacije budueg reenja.
10. Potronja energije Osnovni parametar kvalitetnog projekta rasvete je pre-
cizna procena potronje energije kao i ukljuenje svih moguih naina utede
energije u sam projekt. Dananja tehnoloka reenja omoguuju rekonstrukciju
starijih sistema u kontekstu utede energije.
Mere za poboljanje energetske ekasnosti kod osvetljenja
Sledi nekoliko praktinih saveta korisnih za poboljanja energetske ekasnosti os-
vetljenja.
Upotrebljavaj prirodno osvetljenje kad god je to mogue.
Iskljui osvetljenje kada ne boravi u prostoru. To moe biti uinjeno manuelno ili
automatski (pomou foto osetljivih detektora i relea).
Iskljui osvetljenja u blizini prozora. Ako izvori mogu biti kontrolisani po zona-
ma, potrebno je iskljuiti svetlosne izvore u blizini prozora, u sluaju da je nivo
prirodne svetlosti dovoljan.
Upotrebljavaj vremenske prekidae u kontroli osvetljenja. Dobar primer su skla-
dita i stovarita, koja se ne upotrebljavaju tako esto i perionice gde osvetljen-
je (i fenovi) mogu biti lako zaboravljeni.
Upotrebljavaj senzore kretanja za ukljuenje/iskljuenje osvetljenja. Ovi senzori
dobro funkcioniu u ogranienim prostorima, u kojima se konstantno ne boravi
i gde osobe mogu zaboraviti da ga iskljue. Takoe su korisni kod spoljanjih
primena (ulazi, bate itd.).
Upotrebljavaj foto elije u regulaciji spoljanjeg osvetljenja u pogledu dan/
no.
Upotrebljavaj lokalno osvetljenje umesto stalnog. Upotreba stalnog osvetljenja
za osvetljenje lokalnog prostora nije optimalno reenje. U tim sluajevima stalno
osvetljenje moe biti redukovano na minimalni nivo i sluiti kao ambijentalno
ili sigurnosno. Stona lampa je dobar primer lokalnog osvetljenja kao dopuna
stalnom.
Upotrebljavaj sijalice (lampe) manje potronje. Ako je nivo osvetljenja u prosto-
ru (ukljuujui i prirodno) poprilian, upotrebljavaj lampe male snage kako bi
ukupna koliina svetlosti bila dovoljna uz minimalnu potronju.
Ukloni nepotrebne lampe u sluaju prekoraenja potrebnog nivoa svetlosti (De-
lamping).
Upotrebljavaj samo minimalno zatitno i bezbedonosno osvetljenje. U noi kada
prostor nije okupiran ostaviti samo zatitno osvetljenje ili osvetljenje za speci-
ne namene (bebi osvetljenje, nono itd.).
Zameni obine sijalice (inkadescentne) tedljivim (CFL). To omoguava isti nivo
svetlosti uz znatno manju potronju, do est puta (1/6).
Zameni standardne uorescentne T12 cevaste svetiljke sa mnogo ekasnijim
T8.
Zameni klasini balast (tzv. predspojni pribor) sa elektronskim.
Pri zameni ivinih (mercury vapour) lampi sa metal halide dobija se isti nivo
osvetljenja uz utedu energije od 30%. U sluajevima gde prepoznavanje boja
nije kritino, high-pressure sodium lampe predstavljaju nain utede jer za isti
nivo osvetljenja troe 50% manje energije u odnosu na ivine.
Upotrebljavaj LED osvetljenje u sluajevima svetlosne signalizacije, reklama, os-
vetljenja bati, bazena, izloga, dekorativnog osvetljenja, zatitnog (neprekid-
nog) osvetljenja, baterijski napajanog osvetljenja itd.
U objektima u izgradnji planiraj integrisani (mreni) sistem upravljanja rasve-
tom.
SAOBRAAJ
Sektor saobraaja jedan je od najvanijih sektora dananjice, a ujedno i znaajan
nosilac i okosnica privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje. Budui da je to sistem
bez koga pojedinac i drutvo u celini ne mogu funkcionisati, kao takav predstavlja krvo-
tok svake zemlje, a time i osnovnu pretpostavku njenih privrednih i drugih aktivnosti. Ste-
pen razvijenosti sistema saobraaja u korelaciji je s nivoom privrednog razvoja i kvalite-
tom uslova ivota, pa prema tome od njega zavisi i ukupna privreda zemlje, regiona ili
podruja. Stoga je vitalni interes svake drutvene zajednice da podie nivo kvaliteta
sistema saobraaja. S obzirom da je osnovni cilj sistema saobraaja povezivanje privred-
nih subjekata i ljudi nezavisno od udaljenosti, svrsi prevoza i modaliteta, saobraaj ima
meunarodnu dimenziju. U skladu s time denisana je Mrea saobraajnih koridora, kao
mrea prioritetnih saobraajnih pravaca, koji u najveoj meri doprinose boljoj povezanos-
ti evropskog podruja i ostvarivanju jedinstvene uloge saobraaja na najekasniji nain.
Stoga sistem saobraaja u zemlji nije mogue analizirati i kreirati nezavisno i odvojeno
od saobraajnog sistema drava EU, a naroito sa aspekta procesa harmonizacije radi
pristupanja EU.
Meutim, osim pozitivnog drutveno-ekonomskog uticaja, saobraaj isto tako ima i svoju
negativnu dimenziju. Njegova ekspanzija, proizvela je niz negativnih uticaja koji konstant-
no ugroavaju kvalitet ivljenja i privredu zemlje. Tu posebno treba izdvojiti zagaivanje
ivotne sredine (vazduha i vode) zbog velike emisije tetnih gasova, stvaranje buke i
vibracija, zauzimanje prostora i povrina, ali i vanrednih dogaaja (saobraajne nez-
gode). Zagaivanje ivotne sredine, saobraajne nezgode i zaguenje predstavljaju tri
najznaajnije kategorije eksternih trokova saobraaja, koji se u EU procenjuju u iznosu od
8% BDP-a, pri emu je drumski saobraaj odgovoran za 90% ukupnih eksternih trokova.
Drumski saobraaj, koji dominira i u putnikom i u teretnom prevozu, u poreenju s ostalim
granama saobraaja daleko u najveoj meri negativno utie na ivotnu sredinu. Najvea
pretnja je konstantni porast emisije tzv. gasova staklene bate koji direktno ili indirektno
utiu na globalno otopljavanje, promenu klime, a time i na ljudsko zdravlje.
Najveu emisiju CO2 upravo generiu veliki gradovi, i to pre svega sami objekti:
stanovi, kue, poslovni prostor, kao i vozila kojima graani putuju na posao. Samo u SAD
zgrade troe 72 odsto elektrine energije za osvetljavanje, 39 odsto ukupne energije,
generiu 30 odsto ukupnog otpada (136 miliona tona godinje) i utroe oko 14 odsto
vode. Procene koliko se energije troi u saobraaju su jo neverovatnije: 18 odsto budeta
domainstava upravo se troi na gorivo, godinje automobili u picu (stani-kreni-stani)
provedu vie od 38 sati, i to samo u SAD. Graani koji automobolima odlaze na posao
godinje utroe 11 milijardi litara goriva, guve ameriku ekonomiju kotaju oko 78 mili-
jardi dolara svake godine, a procenjeno je da je ova grupa graana potroila 4,5 mili-
jardi radnih asova u zakrenjima u saobraaju tokom 2006. godine.
Zbog sve veeg tetnog uticaja na ivotnu sredinu, u svim sektorima pa tako i drum-
skom, posveuje se velika panja njegovoj zatiti. Kako bi se negativan ekoloki uticaj
saobraaja smanjio, nuno je preduzeti niz mera. Uz nezaobilazne tehniko-tehnoloke
zahvate na prevoznim sredstvima, najekasnije sredstvo je saobraajna politika, kako
na globalnom tako i na nacionalnom nivou, koja mora voditi u smeru odrivog razvoja.
U nacionalnu politiku neophodno je implementirati meunarodne sporazume i smernice
koji vode ka reavanju ekolokih problema. Stoga, potreba za stratekim planiranjem
saobraajnog sistema i politika saobraaja koja e dati smernice smanjenja negativnih
uticaja saobraaja, mere poboljanja sistema kao i mere prevencije od vitalnog su znaaja
u procesu smanjenja negativnog uticaja saobraaja na ivotnu sredinu.
RAZVOJ SISTEMA SAOBRAAJA
Poveanje ivotnog standarda, kao i saobraajna kultura doveli su do poveanog
broja automobila koji saobraajne mree ne mogu kvalitetno usluiti. Zbog navedenog
dolazi do velikih zaguenja u sistemu saobraaja. Problem je nastao zbog toga to razvoj
transportnih sistema nije adekvatno pratio privredni razvoj. U sisteme javnog gradskog
prevoza nije bilo veih ulaganja te se zbog neudobnosti prevoza (zastarela infrastruktura
i vozni park) veliki deo potencijalnih korisnika slui linim automobilima. Adekvatnim daljn-
jim razvojem javnog prevoza te razvojem prigradske eleznice, dolo bi do poveanog
korienja ovih vrsta prevoza, te bi se smanjila upotreba linih automobila. Na taj nain bi
dolo do znaajnih smanjenja guvi u sistemu saobraaja i smanjio bi se negativan uticaj
saobraaja na ivotnu sredinu. Stoga je vrlo bitno uticati na korisnike sistema na smanjenu
upotrebu linih automobila i na poveanu upotrebu javnog prevoza ime se doprinosi
stvaranju grada po meri oveka.
Uticaj saobraaja na savremeno drutvo je nemerljiv. Dananja pokretljivost ljudi, roba
i usluga vodi savremeno drutvo prema tzv. mobilnom drutvu. Razvoj saobraaja u
takvoj situaciji mora biti usklaen s naelima odrivog razvitka koja su ve odreena na
globalnom, meunarodnom planu. Odrivi saobraaj je saobraaj koji ne ugroava javno
zdravlje ili eko-sisteme i konzistentno zadovoljava prevoznu potranju kroz
1. racionalno korienje prirodno obnovljivih izvora energije i
2. racionalno korienje neobnovljivih izvora.
Vrlo jasan trend poslednjih decenija je rastua briga za ouvanje ivotne sredine, koji
rezultira domaim i meunarodnim ekolokim merama, ali i akcijama nevladinih orga-
nizacija, koje sve zajedno imaju znatan uticaj na nain poslovanja privrednih subjekata.
Da se podsetimo, ekologija ima sledee glavne cileve:
zatititi ljudsko zdravlje i blagostanje,
osigurati odrivost biosfere,
zatititi i ouvati prirodne resurse.
Saobraaj je jedno od podruja u naoj zemlji kod kojih su pokazatelji rasta, gledani
kroz deniciju odrivog razvitka, veim delom sa negativnim predznakom; sva nasto-
janja i poboljanja u smislu smanjenja emisija tetnih tvari, poveanja kvaliteta goriva,
poveanja iskoristivosti goriva, ak i uvoenjem novih alternativnih goriva, blede pred
podacima o znatnom poveanju broja, snage i korienja vozila svih vrsta, a posebno
drumskih motornih vozila. Zabrinjavajue je poveanje korienja linih vozila u odnosu
na smanjenje korienja javnih oblika prevoza (autobusi i eleznica) koji ine manju tetu
ivotnoj sredini.
Ekoloki aspekti odrivog razvitka saobraaja prvenstveno podrazumevaju smanjivan-
je nepovoljnih uticaja na ivotnu sredinu. Kad je saobraaj u pitanju radi se o tri osnovna
elementa:
1. zagaivanje ivotne sredine kroz emisiju tetnih tvari,
2. zagaivanje kroz proizvodnju otpada i
3. buka.
Prema tome, osim negativnih uticaja na ivotnu sredinu, saobraaj direktno utie na
telesno i mentalno zdravlje ljudi. Ovi uticaji odreuju direktnu vezu izmeu zdravlja i
sigurnosti saobraaja. Meuzavisnost razliitih elemenata zatite od zagaenja poka-
zuje obavezu usklaivanja privrednog razvoja. Usklaen privredni razvoj pretpostavlja
ekspertna znanja u osmiljavanju prostora iz razliitih podruja: zatita ivotne sredine,
zdravstvo, energetika, nansije, saobraajno, urbanistiko i prostorno planiranje i dr. Ko-
liko se na planu zatite od zagaenja moe uiniti, ne menjajui postojeu infrastrukturu
saobraaja, pokazuje primer intervencije u postojeu tarifnu politiku. Promenom tarifne
politike moe se uiniti atraktivnijom odreena grana prevoza koja bitno manje zagauje
ivotnu sredinu. Navedeno pokazuje da negativno delovanje na ivotnu sredinu moe biti
posledica individualnog delovanja pojedinca ili zajednice pa se moe govoriti o individu-
alnoj ili zajednikoj odgovornosti spram ekolokih elemenata.
Ekoloki aspekti odrivog razvoja sistema transporta objedinjuju nekoliko naela:
1. zatita od zagaenja,
2. zdravlje i sigurnost,
3. integrisano planiranje,
4. individualna i zajednika odgovornost,
5. iskoriavanje zemlje i dobara,
6. usklaenost privrednog razvoja.
Koliko je danas bitno voditi rauna o ekolokim aspektima pokazuje i injenica da
na svetskom nivou motorni transport ini 20% od svih delatnosti koje uzrokuju klimatske
promene.
VRSTE SAOBRAAJA
Od samih poetaka ljudske civilizacije ovek je imao potrebu za putovanjem. Jednako
vaan bio je transport ljudi i robe. U poecima se veina transporta odvijala kopnom
(drumski) ili vodama (pomorski ili reni). S razvojem ljudskog znanja i tehnologije dolo je
do otkria eleznice koja je polako poela preuzimati veliki udeo transporta. Na kraju,
razvio se i vazduni transport.
Istraivanja su pokazala da stanovnici razvijenih zapadnih zemalja u proseku dnevno
putuju 1 - 1,5 sati (to ukljuuje 3 - 4 povratna putovanja, s trajanjem najdueg putovanja
izmeu 40 - 50 minuta), i za to troe 10 - 15% linog dohotka, a godinje ostvare 3 do
4 povratna putovanja izvan svog prebivalita.
Drumski saobraaj
Automobilski saobraaj/transport imao je veliku ulogu u razvoju ljudskog drutva.
Prelaz na automobilski transport uticao je na formiranje velikih gradova (u SAD-u je
korienje automobila dovelo do urbanizacije 60% stanovnitva), meutim istraivanja su
pokazala da okolinu najvie zagauju motorna vozila i to vie od 50%. U atmosferu se
izbacuje velika koliina ugljenikovih oksida (CO i CO2), azotovih oksida (NOx), sumporni
oksid (SO2), olova i olovnih jedinjenja, kao i velika koliina vrstih estica, ai i tekih
metala.
Automobilski transport smanjuje kvalitet okoline i otpadnim materijama/tvarima
koje nastaju troenjem automobilskih guma i povrinskih slojeva kolovoza. Veliki deo
saobraajnica, osim auto-puteva, nema adekvatno reen problem odvoda kinih padavi-
na. Zbog toga zagaene vode s kolovoza odlaze u okolno tlo i moe doi do zagaenja
podzemnih voda.
Negativna uloga transporta ne ogleda se samo u emisiji tetnih gasova, ve i u buci i
vibracijama, zauzimanjem obradivih povrina i vizuelnim degradiranjem prostora.
Vodeni saobraaj
Vodeni saobraaj, odnosno brodovi, i druga plovila znatno utiu na kvalitet voda i
mora. U vodene eko-sisteme dnevno dospevaju velike koliine razliitog otpada, npr.
nafta i naftni derivati, razliita hemijska sredstva, fekalije itd. Koliine otpada izrazito se
poveavaju zbog vanrednih stanja poput havarija brodova. Upravo zbog tih problema
(a zbog velikog opsega vodenog saobraaja) donete su brojne meunarodne konvencije
za zatitu vodenih eko-sistema.
Poseban problem vodenog saobraaja poslednjih godina predstavlja problem balast-
nih voda.
Vazduni saobraaj
Intenzivan razvoj vazdunog saobraaja je u nekim podrujima doveo do optereenja
okoline do gornjih podnoljivih granica. to se tie aerozagaenja najvea je poluci-
ja prvih deset minuta kod poletanja i kod sletanja aviona. Udeo civilnog vazdunog
saobraaja u odnosu na sve druge izvore procenjuje se na oko 1%. Meutim, osim ovog
direktnog zagaenja avionski saobraaj ima dva globalna i pogubna efekta. Utie na
smanjenje ozonskog omotaa oko Zemlje i time direktno poveava koliinu i energiju
suneve insolacije naroito UV spektra koji ima kancerogeno delovanje na kou oveka.
Indirektni uinak je poveanje globalne radijacije na populaciji ispod ruta avionskih linija
(gde je i objektivno zabeleena via uestalost malignih oboljena melanoma koji zavise
od suneve radijacije).
Buka kao drugi znaajni vid polucije sa udvostruavanjem broja putnika svakih 5 godi-
na raste za 3 dB, a kod mlaznih aviona za 8 dB. Ovoj poluciji valja dodati i vojne avione
za koje su emisije uglavnom nepoznate. Nain na koji aerodromi saniraju problem buke je
taj da odreene latelice koje stvaraju vie buke od ostalih poleu i sleu u vazdunu luku
sa one strane piste koja je udaljenija od naselja.
Opasnost po okolinu od vojnih aviona koji prevoze nuklearno oruje, hemikalije ili
bioloka oruja nije potrebno posebno isticati.
elezniki saobraaj
Uticaj eleznikog saobraaja na stanje ivotne sredine manje je invazivan i obuhvata
manje prostora od drumskog saobraaja. Od otvaranja prve pruge 1825. godine razvoj
klasine eleznike tehnologije rezultirao je u sve brim, istijim i rentabilnijim pogonskim
sredstvima, a maksimum je postignut ostvarenjem tzv. TGV (te-e-ve) ideje.
Prednosti eleznikog saobraaja vezane su uz manje emisije tetnih gasova (tabela
1.) u poreenju s drugim saobraajnim sredstvima. Jedna od ree pominjanih prednosti
eleznice je niska potronja prostora . tlo je osnova ivota na Zemlji, a odlika je eleznice
da malo troi prostor. Dvokolosena pruga zauzima prostor irok oko 15 metara, a u
jednom satu njome je mogue prevesti isti broj ljudi i tereta kao auto-putem od 16 traka
koji je irok 122 metra.
Zatiti od buke u zemljama lanicama EU pridaje se vrlo velika panja, pre svega radi
postizanja kakvoe ivljenja i radi zatite ljudskog zdravlja. Vie od 80% buke iz komu-
nalnih izvora otpada na buku to je stvaraju prevozna sredstva u saobraaju. Od toga
18% otpada na inska vozila, 50% na drumska vozila i 13% na vazduhoplove. elezniki
prevoz stvara manje buke nego drumski ili vazduni. Kod prevoza iste koliine tereta i
istog broja putnika elezniki saobraaj u proseku stvara od 25 do 50% manje buke.
Tabela 1. Emisije tetnih gasova
Tip saobraaja
Putniki prevoz Robni prevoz
Emisija tetnih gasova (g/putnik/km) Emisija tetnih gasova (g/tona tereta/km)
CO2 NOx CO2 NOx
elezniki 3 0,01 2,8 0,004
Drumski 87 0,48 53,0 0.700
Vazduni 243 1,63 - -
Ekonomska isplativost eleznice
Zbog geografskog i stratekog poloaja nae zemlje u Evropi, naim putevima se svake
godine preveze vie desetina hiljada tona zapaljivih materija i gasova, kao i otrovnih i za
zdravlje tetnih materija.
Kod prevoza masovnih tereta eleznicom troi se etiri puta manje energije nego onda
kada se ista koliina tih tereta prevozi kamionima. Preusmeravanjem prevoza masovnih
tereta s drumova na eleznike pruge oslobaaju se drumovi od zakrenosti i unitavanja,
i uvaju se ume.
U teretnom prevozu eleznica u sebi krije zlatne rezerve, kao to je na primer mogunost
utrostruivanja kapaciteta pojedinih pruga poboljavanjem tehnologije nadzora nad
vonjom vozova. Izgradnjom uporednih koloseka na pojedinim deonicama postojeih pru-
ga, osim poveavanja saobraajne sigurnosti i redovnosti poveao bi se i njihov kapacitet,
i to ak vie puta.
elezniki koridori najbolje podstiu iskoristivost prostora, budui da je broj tekih nesrea
u eleznikom saobraaju nekoliko desetina puta manji nego u drumskom saobraaju.
eleznica garantuje sigurnost i u putnikom i u teretnom prevozu. Jedna studija Or-
ganizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD) pokazala je da teki kamioni u tekim
saobraajnim nesreama uestvuju vie nego druga drumska vozila. Nasuprot tome, nesree
kod teretnih vozova mnogo su ree.
Energetska isplativost eleznice
Energija je krvotok privrednog razvoja i pokreta drutvenog napretka, a raspolaganje s
dovoljnim koliinama jeftine energije jedan je od osnovnih preduslova za razvoj i blagostanje
neke zemlje. elezniki saobraaj tedi energiju na osnovu velike mase vozova i na osnovu
izbegavanja njihovog estog zaustavljanja i pokretanja. Kada bi samo 5% tereta to se
u razvijenim zemljama prevoze drumovima bilo preusmereno na prevoz elektriciranim
prugama, utedela bi se estina ukupne koliine nafte koju te zemlje uvezu sa Srednjeg
istoka.
Ako se uporedi potronja energije (tabela 2.) potrebne za prevoz jednog putnika na
udaljenosti od jednoga kilometra, tada je vidljivo da vozovi klase InterCity troe samo
treinu energije to je za prevoz na istoj udaljenosti troe putniki avioni i samo estinu
energije potrebne za pogon automobila u kom se vozi jedan ovek.
Ako se potronja energije uporedi po jedinici prevoza tereta i po vrsti prevoza (ta-
bela 2.), tada je vidljivo da je kod kamionskog prevoza potronja pogonske energije
vie od etiri puta vea nego kod prevoza tereta eleznicom ili brodom. U poreenju sa
eleznikim ili s vodenim saobraajem potronja pogonske energije pri prevozu tereta
avionom vea je vie od ezdeset puta.
Tabela 2. Potronja energije po saobraajnim granama.
Nain prevoza
Spec. potronja (Kwh/000
netotonskikm)
odnos
eleznicom (brz.100 km/h) 120,0 1,00
Kamionom (brz.100 km/h) 520,0 4,33
Brodom 120,0 1,00
Avionom (brz.800km/h) 7.570,0 63,08
elezniki saobraaj uveliko tedi energiju, i to je najvei doprinos eleznice
zatiti ivotne sredine i privredi u pojedinim zemljama. Vozovima je u proseku potrebno
manje pogonske energije nego linim vozilima i kamionima jer je otpor kretanju izmeu
eleznikih tokova i elinih ina manji nego otpor kretanju izmeu gumenih tokova i
asfalta kolovoza. Osim toga vozovi se ree zaustavljaju i ree menjaju voznu brzinu,
to takoe doprinosi smanjivanju rasipanja pogonske energije. U dananje vreme sve
je potrebnije isticati da zbog ekasnije zatite ivotne sredine prednost treba davati
masovnom prevozu, koji najbolje moe obavljati upravo eleznica. Mogunost prevoza
velikih koliina tereta eleznicom naroito je vana u zemljama u razvoju. Naime, zbog
slabog odravanja kamiona i zbog loih puteva i njihove zakrenosti ekasnost drumskog
saobraaja je tu jako mala, a rasipanje energije je veliko.
eleznica moe znatno smanjiti koliinski udeo fosilnog goriva (nafte) koje se u nekoj
zemlji troi za prevoz. Inae nafta umnogome optereuje budete svih zemalja koje tu
sirovinu moraju kupovati na meunarodnom tritu. Premda mnoge zemlje postupno, iz
godine u godinu, poveavaju udeo elektriciranih pruga na svojim eleznicama, ipak
naalost znatni potencijali jo uvek ostaju neiskorieni.
DRUMSKI SAOBRAAJ I EKOLOGIJA
Gotovo da ne postoji sektor koji barem u malom procentu negativno ne utie na
ivotnu sredinu, stoga se istraivanja sprovode u svim sektorima. Kao to je ve nave-
deno, sektor saobraaja, koji predstavlja jedan od osnovnih inilaca ekonomskog rasta i
kvaliteta ivljenja stanovnika, jedan je od najveih zagaivaa ivotne sredine, u prvom
redu zbog velike emisije tetnih izduvnih gasova prevoznih sredstava, ali osim zagaenja
vazduha, vode i tla, sektor saobraaja je i znaajan uzronik buke, vibracija, promene
klime, osiromaenja bioloke raznolikosti, promene krajolika i prostora, kao i vanrednih
dogaaja (saobraajne nezgode).
Ekoloka teta izazvana saobraajem konstantno raste. Stoga se postavlja pitanje
kako osigurati kontinuirani razvoj mobilnosti, a u isto vreme tititi ivotnu sredinu, odnos-
no redukovaati emisiju tetnih gasova i nivo buke, kao i saobraajne nezgode. Eksterni
trokovi saobraaja su veliki, a procenjuje se da u EU iznose 8 % BDP-a. Meutim, nisu sve
grane saobraaja jednaki zagaivai. Drumski saobraaj, prema koliini tetnih gasova
koje emituju drumska vozila, daleko prednjai pred ostalim granama i izaziva 90 % uku-
pnih eksternih trokova.
Zagaivanje vazduha, kao negativni eksterni uinak saobraaja, veliki je problem
dananjice budui da utie na mnoge sfere ljudskog ivota. Najvea pretnja je konstantni
porast emisije tzv. gasova staklene bate, koji se javljaju u prirodi a doprinose globalnom
otopljavanju.
Slika 1. Uticaj emisije tetnih gasova na ljudsko zdravlje - proces
Nauno je dokazano da emisija gasova staklene bate izaziva globalno zagrevanje,
odnosno poveanje prosene temperature, to za rezultat ima klimatske promene koje
negativno utiu na ljudsko zdravlje. Samo u poslednjih 100 godina nivo prosene globalne
temperature poveao se za 0,6C, dok to poveanje na podruju EU iznosi ak 1,2 C.
Osim toga razdoblje od 1990. do 2000. g. bilo je najtoplije u poslednjih 150 godina.
Prema ovakvom trendu do 2100.g. temperatura bi se mogla poveati jo za od 1,4C do
5,8C, a najvee poveanje osetie se u Istonoj i Severnoj Evropi. Ovakvo zagrejavanje
uveliko doprinosi klimatskim promenama, a time i negativnom uticaju na ljudsko zdravlje,
budui da ono, izmeu ostalog, zavisi od okruenja (kvalitet vazduha, nivo buke, kvalitet
namirnica, itd.). Procene Svetske zdravstvene organizacije WHO iz 1997.g. su da e svake
godine u svetu od posledica zagaivanja vazduha smrtno stradati 2,7 ili 3 miliona ljudi
(dva scenarija). Prema WHO taj iznos je 6% od ukupnog broja smrtnih sluajeva. Kako bi
se smanjila emisija gasova staklene bate i njihov uticaj na promenu klime, denisane su
granice dozvoljene emisije.
Osim navedenih inilaca koji negativno utiu na kvalitet vazduha, a time i kvalitet
ivljenja, bitno je spomenuti i buku. Dozvoljeni nivo buke iznosi 50 dB, a ve nivo od 60 dB
moe znatno uticati na psihiko i psiholoko ljudsko zdravlje. Zbog konstantnog poveanja
saobraajnog sektora, posebno vazdunog i drumskog, nivou buke preko 55 dB izloeno
je preko 120 miliona ljudi u zemljama EU.
Mere smanjenja ukupnih emisija iz saobraaja
Porast emisije gasova staklene bate najtee je suzbiti u saobraaju, budui da imple-
mentacija mera vrlo sporo deluj, a one se u najveoj meri odnose na napredak u tehnikim
karakteristikama motornih vozila. Motori s unutranjim sagorevanjem emituju niz razliitih
tetnih materija/tvari, a te emisije primarno zavise od tehnologije vozila odnosno motora i
svojstvava goriva. S obzirom da ekasnost tehnika za smanjenje emisije na vozilima zavisi
i od goriva, ekasne mere moraju obuhvatiti uz standarde za vozila odnosno motore i
standarde za gorivo.
Jedan od osnovnih ciljeva evropske politike odrivog transporta je potovanje ekolokih
kriterijuma koji podrazumevaju niz mera ukljuujui tehnoloka poboljanja vozila, alter-
nativne izvore energije, poresku politiku, subvencije, denisanje ekolokih standarda itd.
Tako zakonodavstvo EU u podruju tehnologije i sigurnosti propisuje najvee doputene
mase i dimenzije drumskih vozila, licenciranje vozaa, utvruje procedure za tehniki
pregled vozila, tehnike zahteve za drumska vozila, kao i podruje sigurnosti i ekoloke
podobnosti motornih vozila na osnovu CEMT-ove rezolucije, kao i podruje koje ureuje
meunarodni Sporazum o prevozu opasnih materija (Sporazum ADR).
Standardi emisije za vozila zadaju se u obliku grama emitovane materije po preenom
kilometru, proseno za tipini ciklus vonje. Emisija vozila regulie se za laka vozila (lini
automobili i laka komercijalna vozila) i teka teretna vozila (kamioni i autobusi), a prema
EU regulativi skraeno se oznaava sa (EURO 1, EURO 2, , EURO 5). Standardima se
ograniava emisija ugljen monoksida (CO), ugljovodonika (HC), azotnih oksida (NOx) i
estica (PM). Poreenja radi, jedno vozilo kategorije EURO 1 ima emisiju kao tri vozila
EURO 4, jedan kamion kao desetak linih automobila.
Uz tehnike mere od velikog znaaja su i ostale tzv. organizacione mere s naglaskom na
mere poveanja podsticajnih sredstava i sunansiranje projekata istog saobraaja.
Osnovne karakteristike EURO standarda (EURO 1, 2, 3, 4, 5 i 6)
Evropska konferencija ministara saobraaja (ECMT) od svog osnivanja 1953. godine,
nastoji olakati meunarodni drumski prevoz i integrisati dotina trita. Multilateralna
kvota prevoznikih licenci uvedena je 1. januara 1974., a Vee ministara je smatralo da su
uinili dobar korak prema postepenoj liberalizaciji drumskog prevoza tereta. Spomenuto
dostignue se moglo ostvariti samo zajednikim snagama zemalja lanica i nastojanjima da
se usklade uslovi konkurencije drumskih prevoznika iz razliitih zemalja i nain transporta.
Uvoenjem normi s obzirom na emisiju buke i hemijskih sastojaka izduvnih gasova za
zelene kamione, a potom i stroe norme za izduvne gasove i sigurnosnu opremu za zele-
niji i sigurni kamion, kao i za EURO3 sigurni i EURO4 sigurni kamion, multilateralna
kvota se takoe zalae za ekoloka i sigurna vozila i time osigurava trajnu pokretljivost.
U zemljama EU, sva vozila registrovana od 1. oktobra 2006., moraju zadovoljavati za-
kon o normi Euro 4. Od 1. oktobra 2009. stupa na snagu Euro 5, a u predlogu je i Euro 6
koji bi se trebao primenjivati od 2014. godine. Zakonodavni okvir sastoji se od niza direk-
tiva, s prvom iz 1970. godine. U tabeli 3. navedene su glavne direktive za denisanje
emisije prema pojedinom EURO standardu.
Tabela 3. Direktive za pojedine EURO standarde
EURO
standard
Godina Kategorija Direktiva
EURO 1 1993.
Za putnike automobile
Za putnike automobile i laka
teretna vozila
91/441/EEC 93/59/EEC
EURO 2 1996. Za putnika vozila 94/12/EC, 96/69/EC
EURO 3 2000. Za sva vozila 98/69/EC
EURO 4 2005. Za sva vozila 98/69/EC, 2002/80/EC
EURO 5 2008./9/10 Za sva vozila COM(2005)683 prijedlog
EURO 6 2014. Za sva vozila EU Tematska strategija (2006)
Euro-norme za smanjenje
emisije tetnih gasova name-
u znaajne zahteve svim
proizvoaima vozila (slika 3.
i slika 4.). Pri tome je znatna
razlika u standardima izdu-
vnih gasova ve izmeu mo-
tora EURO 3 i EURO 4. Tako
se emisija azotnih oksida
(NOx) mora smanjiti za 30%
(s 5 na 3,5 g/kWh), a emisija
estica (PM) za ak 80% (0,1
na 0,02 g/kWh).
EURO 5 u odnosu na EURO
4, kod lakih vozila, ima pet
puta manju emisiju estica
(PM) i 66 % manju emisiju
azotnih oksida (NOx). Emisija
iz benzinskih motora nee se
bitno smanjiti, za 23 % azotnih
oksida (NOx). Benzinski mo-
tori prema Euro 4 standardu
imaju oko etiri puta manju
emisiju azotnih oksida (NOx),
zanemarivu emisiju estica, ali
imaju dvostruko veu emisiju
ugljen monoksida (CO) i imaju
emisiju HC to dizelski motori nemaju. Konano, primenom EURO 5 i kasnije EURO 6 stan-
darda, znatno e se doprineti smanjenju emisije tetnih gasova.
Slika 3. Granine vrednosti EURO standarda emisije azotnih
oksida (NOx) i estica (PM) (dizel)
Slika 4. Granine vrednosti EURO standarda emisije azotnih
oksida (NOx) i estica (PM) (benzin)
Tabela 4. Norme za pojedine EURO standarde, s obzirom na emisiju buke i emisiju hemijskih
sastojaka ispusta dizelskih motora
Trokovi zagaivanja s obzirom na EURO standard
Trokovi zagaivanja ivotne sredine najee se deniu na osnovu vrednosti po toni
zagaivaa. Najea jedinica u kojoj se mere je troak u odreenoj valuti po vozilo-
kilometru (npr. ct/vkm), zavisno od transportnog moda, kategoriji vozila, zemlji u kojoj
se vri istraivanje, itd.. U tabeli 5. prikazani su trokovi po vozilo-kilometru bazirani na
primeru za razliite tipove vozila, zavisno od kategorije, nosivosti vozila, kategoriji emisije
(euro standard) i tipu mree. Vrednosti u tabeli predstavljaju razliite faktore emisije za
razliite koncepte, kao i razliite saobraajne situacije (metropolitansko podruje, gradsko,
meugradsko i podruje autoputa), a odnose se na emisiju NOx, NMVOC, SO2 i PM2.5/
PM10 (evaluacijska osnova: Nemaka). Denisane vrednosti preuzete su iz Prirunika za
procenu eksternih trokova iz transportnog sektora (M. Maibach, C. Schreyer, D. Sutter
(INFRAS), H.P. van Essen, B.H. Boon, R. Smokers, A. Schroten (CE Delft) C. Doll (Fraunhofer
Gesellschaft ISI) B. Pawlowska, M. Bak (University of Gdansk) HANDBOOK ON ESTI-
MATION OF EXTERNAL COSTS IN THE TRANSPORT SECTOR, Produced within the study
Internalisation Measures and Policies for All external Cost of Transport (IMPACT), Version
1.1, Delft, February, 2008).
Tabela 5. Trokovi zagaivanja vazduha za teretna vozila izraeni u ct/vkm (Primer Nemake
emisija iz modela TREMOVE, HEATCO i CAFE CBA), cene se baziraju na 2000)
Analizom podataka iz tabele trokova zagaivanja vazduha za teretna vozila
izraenih u ct/vkm (tabela 5.), vidljivo je da su razlike u trokovima zagaivanja pojed-
inih vozila zavisno od njihove nosivosti i euro standardu znaajne. Tako kod vozila nosivosti
> 32 t, trokovi zagaivanja niih euro standarda znatno su vii u odnosu na standard
EURO 5 i kreu se od 1,6 do 5,5 puta, odnosno:
vozilo standarda EURO 0 ima trokove zagaivanja 5,5 puta vee u odnosu na
vozilo standarda EURO 5,
vozilo standarda EURO 5.
Ako se navedeni odnosi trokova vozila pojedinih euro standarda iskau kroz nan-
sijsku prizmu, uz pretpostavku da vozilo u godini dana pree u proseku 100.000 km, u
trogodinjem razdoblju troak zagaivanja kod takvog vozila standarda EURO 5 iznosi
8.400 , dok za iste uslove troak vozila standarda EURO 4 iznosi minimalno 13.800 ,
standarda EURO 3 iznosi 23.100 , standarda EURO 2 iznosi 29.400 , standarda EURO
1 iznosi 32.700 , standarda EURO 0 iznosi 45.900 . Prema tome, s pretpostavkom
zamene vozila niih euro standarda vozilom standarda EURO 5, uteda vozila standarda
EURO 5 u odnosu na EURO 4 iznosi 5.400 , u odnosu na EURO 3 iznosi 14.700 , u
odnosu na EURO 2 iznosi 21.000 , u odnosu na EURO 1 iznosi 24.300 , a u odnosu na
EURO 0 iznosi 37.500 .
S obzirom na gore iznetu raunicu, treba se osvrnuti na stanje i strukturu voznog parka
u Srbiji. injenica je da nalna potronja energije u saobraaju dominira u drumskom
saobraaju sa ueem od skoro 85%, ostalo otpada na vazduni oko 5%, elezniki
oko 4%, gradski oko 5% i vodeni 1%. Zbog apsolutne dominacije drumskog saobraaja
kljuni je problem energetske ekasnosti, ekologije i bezbednosti starost voznog parka
u dravi jer je po nekim podacima oko 400000 vozila starije od 20 godina. Za vozne
parkove ostalih saobraajnih grana taj prosek je jo vii. Potrebno je stoga za sektor
saobraaja doneti strategiju razvoja, uskladiti zakone i propise i izvriti podmlaivanje
voznog parka u svim saobraajnim strukturama
INTELIGENTNI TRANSPORTNI SISTEMI
Ostvarivanje potrebe za racionalnijim saobraajnim sistemom, koji je ekonomski ekasan
i ekoloki opravdan, zahteva novi nain posmatranja i reavanja saobraajnih problema.
Sprovoenje ovih zahteva iziskuje potpuno novu lozoju formiranja, funkcionisanja i up-
ravljanja svim komponentama u okviru saobraajnog sistema, kroz efektivniju primenu
savremenih upravljakih, raunarskih i komunikacionih tehnologija u saobraaju kako pri
izgradnji novih putnih pravaca tako i pri rehabilitaciji postojee putne i uline mree.
Razlozi za novi pristup
Visoki trokovi izgradnje saobraajne infrastrukture, nedostatak prostora u urbanim
sredinama, rastui kriterijumi po pitanjima ouvanja kvaliteta ivotne sredine i prih-
vatljivog nivoa usluge saobraajnog sistema, nametnuli su potrebu za boljim iskorienjem
postojeeg kapaciteta mree saobraajnica. Velike mogunosti za reavanje sloenog
zahteva koje korisnici i drutvo u celini postavlja pred saobraajni sistem, nalaze se u do-
menu upravavljanja saobraajem. Iako razvoj hardvera i softvera u domenu saobraaja,
moe obezbediti ekasniji pristup upravljanju saobraajem, postaje jasno da upravljanje
saobraajem, posmatrano kao zasebna celina, ne moe da rei sve saobraajne prob-
leme. Znaajna panja se poinje pridavati integraciji drugih sistema u okvire upravljanja
saobraajem uz primenu savremenih tehnologija. Ovakav koncept integracije doprineo je
pojavi i razvoju Inteligentnih Transportnih, Sistema (ITS).
Slika 5. Tipini elementi primene ITS-a u upravljanju i kontroli gradskog saobraaja
Razvoj u domenu ITS-a predstavlja strateki neophodnu komponentu razvoja
saobraajnog sistema neke zemlje. Mnoge aplikacije ITS-a ve su ule u okvir nacionalnih
strategija razvoja budueg, popularno nazvanog e-transporta, zasnovanog na visokom
stepenu integracije vidova transporta na bazi razliitih informacionih platformi.
ta se podrazumeva pod pojmom ITS-a?
Veliki broj denicija je danas prisutan u literaturi i u praksi (AustRoads, ERTICO, ITS
America, VERTIS). Mogu se generalno podeliti na dve osnovne grupe i to: Hardverski
orijentisane gde su kljune rei saobraaj, prikupljanje podataka, komunikacione veze,
upravljaki centar: ITS predstavlja primenu raunarskih, informacionih i komunikacionih
tehnologija na mrei saobraajnica i u transportnim jedinicama koje vre prevoz putnika
i robe. Softverski orijentisane gde su kljune rei saobraaj, korisnik (putnik, voza), in-
teligentna optimizacija sa ciljem poveanja ekasnosti i bezbednosti: Prilagodljiva, inte-
ligentna integracija vozila, vozaa i transportnog sistema radi ekasnijeg i bezbednijeg
odvijanja saobraaja. Navedene dve grupe denicija ne ukazuju na njihovu nekompati-
bilnost. One ukazuju da se ITS analizira, istrauje i primenjuje na razliitim nivoima i oce-
nama oekivanih efekata od strane raznorodnih institucija (Industrija, instituti, univerziteti,
konsultantske kue i dr). Moglo bi se uz izvesne rezerve rei da su hardverski orijentisane
denicije pa samim tim i prilazi vie karakteristika monih industrija i njihovih asocijacija
a da su softverski orijentisane denicije i prilazi vie karakteristika nauno istraivake
arene koja obuhvata iroki dijapazon razliitih institucija. injenica je da je u nauno
istraivakom delu mnogo pre pojave dananjeg ITS razvijene razliite optimizacione
procedure, principi, algoritmi, modeli raspodele saobraaja na mreu i dr. Primera ima
mnogo, ali kao jedan od najznaajnih je Wordropov I i II princip raspodele saobraaja
na mreu, ili tzv. korisniki i sistemski kriterijum raspodele. Principi su razvijeni i publikovani
pedesetih godina prolog veka ali je II princip u praksi postao primenljiv tek pojavom i
primenomITS-a.
Mobilnost
Mobilnost danas razlikuje svet od sveta pre stotinak godina. Ljudi danas dnevno pu-
tuju vie nego to su nekada putovali u celom ivotu. Ekasnost bezbednost, pouzdanost
su kljune reidanas za ocenu saobraajno transportnog sistema. Poveanje mobilnosti i
stepena motorizacije doveli su do debalansa odnosno stanja veih zahteva od kapaciteta
mree. Rezultat su zaguenja na mrei za koje se danas procenjuje da odnose od 2 do
4% BDP godinje u Evropi. Bez obzira na proklamovane politike i strategije ovaj e se
trend pod uslovom da ne doe do nekih nepredvidivih situacija nastaviti i u budunosti.
Usled toga jedan od imperativa je bolje, kvalitetnije, bezbednije upravljanje saobra-
ajem na mrei postojeih saobraajnica. Dosadanji rezultati u primeni i procene ukazuju
da e ITS biti jedan od osnovnih alata u ostvarivanju kvalitetnijih, ekasnijih, bezbednijih
uslova u saobraaju na mrei saobraajnica. Osnovne koristi od uvoenja ITS-a su prema
veini izvora:
Bolje iskorienje postojee infrastrukture;
Poboljanje uslova u saobraajnom toku;
Kvalitetnija opslugau javnom prevozu;
Unapreenje bezbednosti saobraaja;
Manji trokovi transporta;
Smanjenje negativnihuticaja na ivotnu sredinu.
Prema miljenu eksperata do 2017. godine sistematsko uvoenje ITS doprinee:
Smanjenju nezgoda za 15%
Smanjenju nezgoda sa smrtnim sluajevima za 50%
Smanjenje vremena putovanja za 25%
Smanjenje vremenskih gubitaka vozila JMPP-a za 50% usled davanja prior-
iteta ovim vozilima Ove procene su optimistike ali u svakom sluaju ukazuju da
su potencijalne koristi od uvoenjaITS velike.
Hronologija ITS-a
Veoma je teko rei kada je tehniki sistem, bilo koji pa i saobraajni, postao inteli-
gentan. Strunjaci razliitih prola i pod pojmom inteligencija ne podrazumevaju uvek
isto. Ostaviemo to za neku drugu raspravu. Za ilustraciju navode se samo na pojavu dva
sistema koja ukazuju u kom pravcu se i kada je poeo da se razvija ITS.
Prva kontrola pristupa na autoputeve (Ramp metering) je uvedena ranih ezdesetih
prolog veka (May, 1964, Everall , 1972) i bila je bazirana na ksnim programima
rada svetlosnih signala pomou kojih je vrena kontrola pristupa na autoput. Osnovni
cilj tog sistema je bio poveanje ekasnosti odvijanja saobraaja, odnosno nivoa usluge
na autoputu. Kasnijim razvojem ostalih komponenti koje ine ITS i ciljevi su se izmenili.
Danas pored ekasnosti saobraaja ekologija i bezbednost takoe postali dominantni
ciljevi. U Nemakoj prvi sistem upravljana saobraajem po saobraajnim trakama (LCS)
je uveden 1965.godine na 30km dugakoj deonici u zoni Minhena. Kontrola je raena
manuelno na osnovu informacija sa video kamera. Fazi pristup u optimizaciji, koji je danas
veoma rasprostranjen i baziran je na lingvistikim stavovima je verovatno i tada u nekom
poetnom obliku bio osnova u donoenju upravljakih odluka.
Modaliteti primene
Dananja primena ITS je veoma iroka i teko ju je u potpunosti sistematizovati. Jedna
od podela u literaturi na osnovne programe ITS-a koji su u komercijalnoj upotrebi danasu
drumskom saobraaju je:
Adaptibilni sistemi zaupravljanje saobraajem putem svetlosnih signala (Aus-
tralija)
Automatska kontrola vozila (PATH Projekt)
Automatska naplata putarine (Italija, Slovenija, Nemaka)
Automatska naplata korienja gradskih saobraajnica (Singapur)
Sistemi informisanja vozaau toku vonje ili pre poetka vonje (Atina)
Upravljanje incidentnim situacijama ( Nemaka)
Informacije za putnike javnog prevoza (Engleska)
Voenje vozila po mrei (Pariz)
Kontrola pristupa naautoputeve (SAD, Nemaka, Holandija).
U okviru navedenih programa postoji veliki broj komercijalnih programa koji se nude
na tritu. Dovoljno je pogledati knjigu Freeway management and Operations Handbook,
poglavlje 4 iz 2003. godine i videti koliko je razliitih programa iz oblasti ITS-a u drum-
skom saobraaju na raspolaganju. Primera radi samo u delu Upravljanje saobraajem
(Trafc management) navedeno je 20 razliitih komercijalnih programa koji se nude na
tritu SAD.
ITS kod nas
ITS je nova disciplina koja sigurno obezbeuje ekasnije i bezbednije odvijanje
saobraaja, bolje iskorienje postojee infrastrukture, ali ne uvek i eliminaciju zaguenja
na mrei. Uvoenje ITS u drumskom saobraaju zahteva rad na sledeim bitnim celi-
nama:
Obrazovanje i obuka;
Standardi i arhitektura ITS-a;
Standardi u odnosu na infrastrukturu;
Finansiranje ITS-a;
Institucionalne promene;
U obrazovanju na visokokolskim ustanovama potrebno je znaajno prilagoditi
postojee iotvoriti nove kurseve koji odgovaraju zahtevima ITS-a. Danas najvei broj
strunjaka koji se bave infrastrukturom su graevinski i saobraajni inenjeri koji nemaju
veliko znanje iz elektronike i telekomunikacija. Obzirom da su telekomunikacije i informa-
cione tehnologije znaajna komponenta ITS-a inenjeri elektronike se sve vie u poslednje
vreme bave ITS-om ali najee sa minimalnim ili nikakvim znanjem iz oblasti kao to su
sistem, infrastruktura, saobraajni parametri, optimizacija, vrednovanje. Eksploatacija ITS
podrazumeva daleko vea znanja iz ovih oblasti a to znai da je neophodna perma-
nentna obuka na svim nivoima.
Kako je ITS u razvoju, za oekivati je da e u narednih 10 do 15 godina ova oblast
biti predmet sve veeg izuavanja na tehnikim Univerzitetima ali i na ostalim obrazovnim
institucijama . Budui inenjeri koji e se baviti upravljanjem saobraajem bie verovatno
vie ITS sistem inenjeri nego saobraajni, graevinski ili elektro inenjeri.
Standardi i arhitektura ITS-a ne postroje. Projekti koji su do sada raeni kod nas su se
oslanjali na nemake i holandske standarde.
Standardi u odnosu na infrastrukturu nisu obuhvaeni ni u jednom segmentu.
Finansiranje ITS-a nije potpuno jasno, jo nije razreeno ko i ta treba da nansira.
Izradu standarda, istraivanja, razvoj pojedinih komponenti opreme i dr.
Institucionalne promene nisu ni zapoete. Jedino telo koje je formirano koliko je
poznato je u okviru Ministarstva za kapitalne investicije . Koordinacija izmeu potencijal-
nih uesnika je slaba i skoro nepoznata ostalima.
Zahtevi ITS-a
U literaturi, a i u komercijalnim programima, koji se nude na tritu najee je data
gruba podela ITS-a na sledee celine:
Saobraajni tok u najirem smislu odnosno tok koji se kontrolie i kojim se uprav-
lja (zahtevi, kapaciteti, intervali sleenja, vreme, incidenti, ponaanje korisnika
i dr.);
Sistem merenja i prikupljanja podataka (saobraajni parametri, vremenski
parametri);
Sistem komunikacija, prenosa podataka doiod upravljakog centra;
Upravljaki centar sa komponentama neophodnim za donoenje odluka.
Navedene celine imaju svoja zika ogranienja i svaki sistem ITS ima svoje specinosti
koje zavise i od vrste i naina prikupljanja podataka, strukture sistema komunikacija,
upravljakih akcija koje se sprovode na osnovu uspostavljenih algoritama upravljanja.
Algoritmi upravljanja u zavisnosti od sistema ITS koji se posmatra se razlikuju i mogu biti
veoma jednostavni ali i veoma sloeni. Algoritmi za voenje vozila po mrei, optimizaciju
rada adaptibilnih sistema za upravljanje saobraajem, detekciju incidentnih situacija pri-
padaju skupu sloenih algoritama (neuro fazi, genetski), dok su algoritmi za automatsku
naplatu putarine po pravilu jednostavniji.
Da bismo lake razumeli i potraili odgovor na postavljeno pitanje, izvrena je podela
ITS-a na naredne celine:
Sistem, odnosno infrastruktura;
Saobraajne karakteristike ili parametri koji ukljuuju i ponaanje korisnika;
Aplikacije mogue primene;
Komunikacije i spoljanja oprema;
Optimizacija i simulacija;
Vrednovanje.
Sistem odnosno infrastruktura (mrea saobraajnica, sloene raskrsnice, arterije) se
izuavaju detaljno na fakultetima kroz razne kurseve. Da li su ti kursevi po znanju koje nude
dovoljni u smislu aplikacije ITS-a je diskutabilno. ITS zahteva i drugaije tehniko eksploat-
acione karakteristike mree i raskrsnica (zone nakupljanja vozila, duina saobraajnih
traka, razdelna ostrva koja ne omoguavaju upravljanje sa promenljivim brojem traka po
smeru, nove statike proraune za portale promenljive signalizacije to utie i na promenu
prola puta i dr).
Saobraajne karakteristike se izuavaju takoe na veini fakulteta (teorija saobraajnog
toka, psihologija, analiza kapaciteta). Postavlja se isto pitanje kao i u prethodnom sluaju.
Odgovor je skoro istovetan. Izuavanje ponaanja korisnika, prihvatanje ili ne informacija
koje mu se nude, prihvatljivi intervali sleenja, ponaanje korisnika u stanjima zaguenja,
relacije vreme putovanja-protok i dr. se nedovoljno sa aspekta potreba ITS izuavaju.
Istraivanja su iz navedenih oblasti veoma skromna pa samim tim i rezultati. Primera radi
relacija protok-brzina u funkciji karakteristika gradske saobraajnice se najee uzima iz
postojeih prirunika ili uputstava koja su raena u drugim uslovima i u drugim vremenima.
U takvim sluajevima treba biti oprezan u interpretaciji rezultata.
Aplikacije -mogue primene. Trite danas, kao to je ve navedeno, nudi veliki broj
komercijalnih programa ITS-a sa detaljno razraenim tehnikim uslovima, zahtevima koji
se postavljaju pred spoljnu i komunikacionu opremu i dr. Veoma esto se daje i obimna
dokumentacija o efektima koji se postiu takvim sistemima ali stvarni efekti nisu uvek
prepoznatljivi jer metodoloki nisu dovoljno razraeni. Kljune rei kao to su ekasnost,
bezbednost, ekologija, nii trokovi odravanja su skoro uvek prisutne u prezentovanju
pojedinih ITS sistema ali odreena sumnja ostaje kada se ima u vidu struktura algori-
tama po kojima se donose odreene upravljake odluke. Ostaje pitanje u pojedinim
sluajevima koliko je doprinelo ekasnom i bezbednom odvijanju saobraaja promena
strukture voznog parka, novi materijali u proizvodnji automobila a koliko sam sistem ITS-a.
injenica je da i danas veina sistema upravljanja saobraajem svetlosnim signalima, au-
toputskim rampama (ramp metering) i dr. rade po strategijama koje su bile prisutne i pre
pojave ITS-a. Pomaci u smislu iskorienja mogunosti koje prua ITS su u praksi veoma
mali. Dinamiko upravljanje saobraajem se skoro i ne primenjuje u praksi iako je nauna
i struna literatura puna radova na tu temu.
Izuavanje moguih primena, posebno tamo gde je industrija slaba i ne prati razvoj,
je uglavnom vezano za izradu odreenih nalnih radova, a INTERNET je jedan od os-
novnih izvora informacija kao i komercijalni asopisi koji se bave ITS-om kao i odreene
tematske izlobe, sajmovi.
Komunikacije i spoljanja oprema. Veoma vana komponenta ITS-a koja se izuava
uglavnom kroz klasine kurseve kao to su Osnovi telekomunikacija, telekomunikacije i sl.
sa nedovoljnim akcentom na nove zahteve koje ITS uspostavlja. Takoe u kursevima iz Op-
tike (uglavnom kroz deo Fizike) je aspektu vidljivosti spoljanje opreme dat veoma mali
znaaj. Ovo je posebno sluaj na saobraajnim fakultetima i graevinskim koji sa druge
strane plediraju da su nosioci razvoja i primene ITS-a na mrei saobraajnica. Obzirom na
kompleksnost ovog dela ITS-a postavlja se i loginopitanje koliko je znanja inenjerima,
koji sebave upravljanjem i projektovanjem saobraaja, potrebno iz ove oblasti.
Optimizacija i simulacija. Za ovu celinu se moe rei da je najvie i razvijena kroz
razliite kurseva na fakultetima. Razliite optimizacione procedure (dinamike optimi-
zacije, stohastike, heuristik, viekriterijumske, fazi, neuro fazi, predikcija protoka i dr.) se
izuavaju najee u kursevima iz operacionih istraivanja, saobraajnog modelovanja,
simulacija, optimizacionih procedura. One su veoma esto i osnova doktorskih radova i
visokorangiranih naunoistraivakih projekata.
Poslednjih godina pojavio se veliki broj veoma ekasnih simulacionih softverskih pro-
grama koji omoguavaju analizu razliitih scenarija upravljanja saobraajem pa samim
tim i sisteme oslonjene na ITS. Softverski programi za simulaciju oslanjaju se na razliite
modele te daju i razliite izlazne rezultate. Dilema je: a) da li sluaocima navedenih
kurseva treba dati onoliko znanja iz optimizacionih procedura da bi mogli da razumeju
i koriste veoma ekasne simulacione softverske pakete ili b) obuiti ga da moe sam da
razvija nove optimizacione procedure.
Dilema postoji u svetu u smislu da li e se u primeni ITS i dalje razvijati korak po korak
ili je za oekivati snaan preokret u smislu uvoenja dinamikih kompleksnih ITS sistema
upravljanja saobraajem. Veoma interesantna i provokativna oblast optimizacije je na-
plata korienja delova urbane mree i relacije izmeu cene korienja mree i raspodele
saobraaja na vidove i na mreu i generisanje zahteva za parkiranjem u zonama u
kojima ne postoji ova vrsta plaanja nadoknade korienja mree.
Vrednovanje najee obuhvata funkcionalno vrednovanje kada su u pitanju delovi
mree i na funkcionalno i ekonomsko kada su u pitanju znaajniji infrastrukturni (u ovom
sluaju putevi i objekti visokog ranga) objekti. Pojedini ulazni podaci se esto preuzimaju
iz drugih izvora, prirunika i uputstava (bazne vrednosti zasienog toka, idealan kapac-
itet i dr.) bez modikacije sa rezultatima sopstvenih istraivanja. Posebno je teko utvrditi
stvarne uticaje zaguenja i vrednovati efekte smanjenja zaguenja pa se zaguenja i
nedovoljno modelski deniu i nedovoljno obrauju kroz kurseve.
Budunost ITS-a je obeavajua, naroitio u domenu upravljanja saobraajem u gra-
dovima, gde se po prirodi stvari i generie najvei broj problema i specinih zahteva koji
se postavljaju pred saobraajni sistem. Razvoj ITS tehnologija e svakako u tom domenu
otvoriti nove mogunosti razvoja postojeih i formiranja novih koncepata i strategija up-
ravljanja. Razvojem ITS-a treba da se bavi druto u celini, obzirom da su koristi koje se
ostvaruju njegovom primenom od vieg drutvenog interesa.
ENERGETSKI
MENADMENT
Energetski menadment, u najoptijem smislu predstavlja upravljanje parametrima en-
ergetskih tokova unutar neke organizacije, poev od procesa proizvodnje i nabavke ener-
genata ili energije, preko procesa transformacije, sve do nalnog korienja energije. Pri
tome se pod pojmom parametara energetskih tokova podrazumevaju razliiti kvantitativ-
ni i kvalitativni parametri kojima se moe opisati neki od navedenih procesa sa tehnikog,
ekonomskog i socijalnog aspekta, kao i sa aspekta ivotne sredine. Ako se ovako denisa-
no upravljanje energetskim tokovima vri organizovano, struktuirano, sistematino i trajno,
onda u organizaciji postoji uspostavljen sistem energetskog menadmenta.
Sistemi energetskog menadmenta mogu biti veoma razliiti po strukturi, obimu i
sloenosti, zavisno od toga na kom se nivou uspostavljaju: nacionalnom, regionalnom,
lokalnom ili na nivou same organizacije odnosno preduzea/rme. U svakom sluaju,
sistem energetskog menadmenta predstavlja deo ukupnog sistema upravljanja dravom,
okrugom, optinom i rmom, i ima odreeni okvir, uspostavljenu organizacionu strukturu
i odgovornosti unutar nje, denisane aktivnosti, procedure i postupke, kao i potrebne
resurse za ostvarivanje unapred postavljenih ciljeva politike u oblasti energetike.
Ciljevi energetske politike mogu biti brojni i razliiti zavisno o kakvom je sistemu ener-
getskog menadmenta re, ali oni koji su svakako zajedniki svim sistemima su:
Obezbeenje sigurnog snabdevanja energentima i energijom,
Smanjenje potronje energije i trokova za energiju uz postizanje ili zadravanje
optimalnog kvaliteta energetskih usluga, kao i
Smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu usled korienja energije,
odnosno delatnosti organizacije.
Slika 1. Recept za dobar sistem energetskog menadmenta je multidisciplinarnost
Svrha i znaaj energetskog menadmenta u optinama
Optine predstavljaju primere organizacija u javnom sektoru sa irokim nadlenostima.
Zbog toga je njihova uloga u energetskom sektoru mnogostruka, veoma sloena i znaaj-
na. One su istovremeno proizvoai i distributeri energije (sistemi daljinskog grejanja),
potroai energije (javne zgrade, vodovodi i druga javna komunalna preduzea), kao i
regulatori trita (toplotna energija, javni transport). Odgovorne su za tekue i investiciono
odravanje javnih objekata za koje plaaju trokove za energiju. One sprovode lokalnu
ekonomsku i socijalnu politiku, usvajaju planove prostornog i ekonomskog razvoja, donose
optinske propise i odluuju o investicijama u optinsku infrastrukturu koje mogu imati dale-
kosene efekte. Takoe, one propisuju uslove, izdaju razliite dozvole za gradnju objekata
(ukljuujui i neke energetske objekte), kao i za obavljanje privrednih delatnosti. Tome
treba dodati jo i neposredan uticaj na stanovnitvo putem promovisanja, edukacije, moti-
vacije i iniciranja drutvenih akcija, ali i povratni uticaj stanovnitva na rukovodstvo optine,
s obzirom da se ono bira na neposrednim izborima. Meutim, i pored svoje mnogostruke
uloge, optine nemaju mogunost da u potpunosti i kroz sve procese, upravljaju energetskim
tokovima, jer odreeni energetski tokovi, u potpunosti ili delimino, nisu pod optinskom
ingerencijom. Zato je njihov direktan uticaj najveim delom koncentrisan na proces potron-
je nalne energije u javnom i privatnom sektoru, to presudno utie na najvanije ciljeve
energetske politike optina.
Zbog svega navedenog, energetska politika optine ima vie dimenzija u poreenju
sa energetskom politikom u proizvodnim organizacijama, to neminovno uslonjava i sam
sistem energetskog menadmenta. Tu posebno treba istai socijalnu dimenziju, koja postav-
lja itav niz zahteva koji su esto suprotstavljeni tehnikim ili ekonomskim kriterijumima, ali
su zato veoma znaajni za rukovodstvo optine, jer direktno utiu na raspoloenje stanov-
nika i njihovu izbornu volju.
Promene koje se poslednjih godina deavaju u energetskom sektoru Srbije, neminovno
e uticati ili ve utiu na promenu ponaanja optina prema ovoj, veoma znaajnoj oblasti.
Sve vie narasta svest da pitanje energetike optine ima strateki znaaj, to zahteva de-
nisanje dugoronih ciljeva politike u ovoj oblasti. Odreivanju ciljeva energetske politike
optine potrebno je pristupiti sistematski, to znai jasno denisanje postojee situacije u
optini, izradu projekcija razvoja optine, sagledavanje tendencija promena drutveno-
ekonomskih uslova uopte i, posebno, sagledavanje intenzivnih deavanja u podruju ener-
getike, kako kod nas, tako i u svetu. Sve ovo zahteva veoma ozbiljan i dugotrajan rad nad-
lenih u optinama, uz ukljuivanje svih ostalih zainteresovanih strana. Rezultat ovog rada
treba da bude ukljuivanje sistema energetike u strateke dokumente optine, u kojima e
ciljevi politike optine u oblasti energetike biti jasno postavljeni i vidljivi.
Ipak, ovaj posao moe biti znatno pojednostavljen i skraen, ako se uzmu u obzir isku-
stva razvijenih zemalja ije su optine znatno ranije prihvatile ovakav pristup. U tom smislu,
za nas su posebno interesantna iskustva zemalja u tranziciji. Uzimajui u obzir svetska
iskustva i specian okvir nadlenosti optina u naoj zemlji, mogue je izdvojiti set priori-
tetnih ciljeva energetske politike i kao takve ih preporuiti optinama na teritoriji Republike
Srbije:
Obezbeivanje optimalnog i sigurnog snabdevanja energentima i energijom na
teritoriji optine, kako u sadanjosti, tako i u budunosti.
Smanjenje potronje energije, odnosno trokova za energiju koji se podmiruju iz
optinskog budeta, uz dostizanje i odravanje odgovarajueg kvaliteta komu-
nalnih usluga i komfora u javnim zgradama.
Smanjenje potronje energije u privatnom i komercijalnom sektoru, a da time ne
bude ugroen kvalitet stanovanja, odnosno obavljanja komercijalnih delatnosti.
Smanjenje potronje energije, odnosno, trokova za energiju u javnim komunal-
nim preduzeima, uz dostizanje i odravanje odgovarajueg kvaliteta komunal-
nih usluga.
Upotreba obnovljivih izvora energije uz maksimalno korienje resursa sa sopst-
vene teritorije.
Stvaranje uslova da to veem broju korisnika budu dostupni i pristupani razliiti
energenti (gas, toplotna energija, elektrina energija, obnovljivi izvori energi-
je).
Stvaranje uslova da to veem broju korisnika budu dostupne usluge javnih ko-
munalnih preduzea.
Smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu, kako usled korienja energije,
tako i usled ostalih delatnosti.
Naravno, optine mogu ustanoviti i vei broj ciljeva energetske politike, u zavisnosti od
konkretnih potreba i uslova. Vano je istai da ovako rangiran prioritet ciljeva energetske
politike predstavlja odliku savremenog energetskog menadmenta u optinama.
Sistem energetskog menadmenta predstavlja sredstvo za ostvarivanje ciljeva poli-
tike optine u oblasti energetike. Zato njegov koncept i program sutinski zavise od njih.
Optine u Republici Srbiji jo uvek nisu uspostavile sistem energetskog menadmenta koji
je baziran na ovako rangiranim prioritetima politike optine. Malo je optina koje su do
sada usvojile strateke planove razvoja, a meu njima su vrlo retki sluajevi optina koje
su pitanje energetike uvrstile u strateka razmatranja. Stoga je logino da optine nisu ni
razmatrale mogunost uspostavljanja sistema energetskog menadmenta kao sredstva za
ostvarivanje energetske politike. Veliki gradovi i neke vee optine prepoznale su nunost
organizovanog i sistematskog bavljenja energetikom, pa su, u skladu sa tim, oformile i
odgovarajue strukture. U manjim optinama pojedinci iz optinskih direkcija ili javnih ko-
munalnih preduzea bave se pitanjima energetike. Meutim, u nedostatku sveobuhvatne
i konzistentne energetske politike na lokalnom nivou, postojei energetski menadment
u gradovima i optinama Republike Srbije bavi se uglavnom zadovoljavanjem rastue
potranje za energijom, bilo direktno, bilo kroz neki oblik komunalne usluge. Zbog toga je
postojei energetski menadment najvie fokusiran na aktivnosti obezbeivanja optimal-
nog i sigurnog snabdevanja energijom (direktno ili kroz komunalne usluge), odravanja
energetskih postrojenja, kao i na planiranje i realizovanje novih investicija u njih. Pri
tome, naroito treba naglasiti zaokupljenost nadlenih reavanjem urgentnih problema
odravanja komunalnih sistema, s obzirom na nasleene probleme iz prolosti. Pored toga,
za nae optine je karakteristina razdvojenost tehnikog od nansijskog aspekta ener-
getskog menadmenta, odnosno nabavke energenata od pruanja komunalne usluge ili
odravanja komunalnih sistema i javnih zgrada. Pitanje nabavke i plaanja energenata
dislocirano je u nansijske slube, dok osoblje, koje se neposredno bavi operativnim ra-
dom i koje ima neposredan uvid u rad energetskih postrojenja ili javnih zgrada nema
dovoljan uticaj na pomenute aktivnosti. U takvim uslovima, pitanje energetske ekasnosti
javnih komunalnih preduzea i potronje (javne ili privatne), ostalo je po strani. Isto vai i
za korienje obnovljivih izvora energije ili smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sred-
inu. Ovakva situacija sutinski utie na organizaciju i aktivnosti postojeeg energetskog
menadmenta u optinama. Pojednostavljeno reeno, postojei eneretski menadment usko
je orijentisan ka tehnikom aspektu proizvodnje energije ili pruanja komunalnih usluga, pa
njegov okvir uglavnom ne prelazi operativni nivo. Takoe, postojei energetski menadment
je najveim delom fokusiran na stranu proizvodnje energije, odnosno pruanja komunalnih
usluga, a veoma malo utie na stranu potronje energije, odnosno korienja komunalnih
usluga. Meutim, kada optine koncipiraju energetsku politiku i kada se meu prioritetne
ciljeve te politike postavi poveanje energetske ekasnosti u svim sektorima potronje na
koje optina ima uticaj, sistem energetskog menadmenta e, kao sredstvo ostvarivanja
takve politike, dobiti sasvim drugaiji koncept i program. Tek tada e sistem energetskog
menadmenta optine odgovarati onome to se danas u svetu pod tim podrazumeva.
Iako do sada nije raena sveobuhvatna i detaljna analiza potronje energije u javnom
sektoru Srbije, na osnovu nekih ispitivanja mogue je sa sigurnou tvrditi da je ona vrlo
visoka i to daleko iznad proseka evropskih zemalja. Pri tome, veina optina ima probleme
sa nedostatkom kapaciteta komunalnih sistema, kao to su vodovodi, daljinsko grejanje,
javni transport i dr. Kada bi se kao primarni cilj energetske politike naih optina post-
avilo poveanje energetske ekasnosti i ka tome usmerile glavne aktivnosti energetskog
menadmenta, one bi bile u stanju da izau iz defanzivne pozicije u kojoj su prinuene da
stalno deluju i investiraju samo u zadovoljavanje rastue potranje za energijom. Ostvarene
utede u energiji direktno znae utede u optinskom budetu ili budetu javnih komu-
nalnih preduzea, kojima se moe otplatiti investicija u realizaciju konkretne mere en-
ergetske ekasnosti. Po zavretku otplate investicije, uteda u budetu se moe upotrebiti
u druge svrhe. U sluajevima komunalnih sistema (toplane, vodovodi) smanjenje gubitaka
energije u sistemu ili na strani potroaa znai i mogunost prikljuivanja novih potroaa
i odlaganje ili izbegavanje investiranja u nove kapacitete. U mnogim sluajevima javnih
zgrada (kole, vrtii, optinske zgrade i dr.) mere energetske ekasnosti direktno vode ka
poboljanju komfora u zgradama i kvaliteta usluge koja se prua u zgradi. Slino vai i
za sistem javnog osvetljenja, gde primena mera energetske ekasnosti automatski znai i
bolje odravanje funkcije sistema. Korisnici primeuju i pozdravljaju ovakve promene.
Primeri u svetu pokazuju da je, ako je energetska ekasnost prioritetni cilj energetske
politike optine i ako je sistem energetskog menadmenta optine postavljen u skladu sa
tim ciljem, realno oekivati da e sistem sam sebe otplaivati i ostvarivati dodatne utede
u tekuim rashodima budeta koji su u vezi sa energijom i odravanjem objekata javne
potronje.
Okvir sistema energetskog menadmenta optine
Okvir nekog sistema menadmenta denie granice sistema na koje se on primenjuje.
Kada su u pitanju optine, okvir sistema energetskog menadmenta moe se razliito post-
aviti, to je jedna od veih tekoa prilikom njegovog uspostavljanja.
U zikom smislu, okvir sistema energetskog menadmenta optine odnosi se na terito-
riju optine, odnosno sistem bi trebalo da obuhvati sve energetske tokove unutar granica
optine.
U nansijsko-raunovodstvenom smislu, okvir sistema energetskog menadmenta opti-
ne treba da se odnosi na energetske tokove za koje je optina delimino iliu potpunosti
nansijski odgovorna.
U smislu pravne nadlenosti, kao okvir sistema energetskog menadmenta nameu se
granice zakonske odgovornosti optine.
U sluaju naih optina, ova tri okvira se ne poklapaju, pa zato, pri koncipiranju sistema
energetskog menadmenta, treba veoma paljivo denisati njegove granice, uz uvaa-
vanje injenice da je nekim energetskim tokovima mogue samo delimino upravljati u
optini. Na primer, optina ne moe da utie na proizvodnju elektrine energije u sistemu
Elektroprivrede Srbije, ali zato moe snano da utie na potronju elektrine energije u
sopstvenom javnom sektoru. Takoe, neke optine su udruene u gradove, a odreena
javna komunalna preduzea pokrivaju teritorije vie optina, pa u tom sluaju nije mogue
kao granicu sistema postaviti granicu teritorije optine.
U postojeim uslovima, optine imaju potpunu ingerenciju nad tzv. objektima javne po-
tronje. Zato ovi objekti obavezno i u potpunosti treba da budu obuhvaeni sistemom
energetskog menadmenta.
Pored objekata javne potronje, energetski menadment optine treba da, na odgo-
varajui nain, obuhvati i privatne i komercijalne korisnike, kako bi se ostvario eljeni uticaj
na tzv. stranu potronje energije, odnosno korienja komunalnih usluga. Iako su optine u
postojeim uslovima odgovorne za obezbeivanje opteg okvira za privredne delatnosti,
one nemaju direktne ingerencije nad radom industrijskih i ostalih proizvodnih preduzea
na svojoj teritoriji. Zbog toga, energetski menadment optine ne moe direktno da obu-
hvati industrijski sektor. Ipak, energetski menadment optine ne moe da ne uzima u obzir
industrijska preduzea s obzirom da je najei sluaj da se i privatni, i javni, i industrijski
sektor optine snabdevaju energijom iz istih energetskih objekata i preko iste distributivne
mree (elektrina energija, gas). Pored toga, industrijska preduzea su i korisnici komu-
nalnih usluga, a est je sluaj da su i sama ukljuena u pruanje odreene komunalne
usluge (npr., kada industrijska kotlarnica snabdeva delove optine toplotom za grejanje).
Zato odgovorni za energetski menadment optine u svakom konkretnom sluaju treba da
deniu najbolji nain za saradnju sa odgovornim strukturama industrijskih preduzea radi
ostvarivanja ciljeva energetske politike optine.
Uspostavljanje sistema energetskog menadmenta
Iako energetski menadment predstavlja jedan od mehanizama odrivog razvoja
optine, i kao takav treba da bude prepoznat i utemeljen u stratekim opredeljenjima
optine, iniciranje njegovog uspostavljanja najee je podstaknuto nekim drugim razlo-
zima, kao to su: uvoenje zakonske obaveze izvetavanja, tekoe u snabdevanju ne-
kim vidovima energije, nedostatak kapaciteta, veliki trokovi za energiju za koje optina
plaa iz sopstvenog budeta, ekoloki problemi, tekoe u funkcionisanju nekih komunalnih
sistema. U velikom broju sluajeva optine nasleuju neki oblik energetskog menadmenta
koji je postojao u prolosti, a iji domet ne prelazi operativni nivo komunalnih preduzea.
Zbog toga je takav sistem potrebno transformisati. Za sada najvei broj naih optina
nema denisanu sopstvenu politiku u ob-
lasti energetike. Stoga je najverovatnije
da, u fazi uspostavljanja ili transforma-
cije sistema energetskog menadmen-
ta, optinsko rukovodstvo nema potpu-
no jasnu viziju sistema u budunosti, jer
nema sagledane i postavljene ciljeve
energetske politike. Zato e, u mnogim
sluajevima, denisanje ili redenisanje
ciljeva politike i uspostavljanje sistema
energetskog menadmenta tei paralel-
no i nuno u iteracijama. Bez obzira ta
je iniciralo proces, podrka rukovodstva
optine je od sutinskog znaaja u ovoj
fazi.
Slika 2. Elementi sistema energetskog
menadmenta u optini
Struktura sistema energetskog menadmenta u optini zavisi od veliine optine, broja
i vrste javnih komunalnih preduzea, kao i od intenziteta privrednih aktivnosti na nje-
noj teritoriji. Ni jedan od ovih kriterijuma ne moe biti odluujui pri koncipiranju struk-
ture sistema. Tako optine sa slinim brojem stanovnika, na primer iz centra Beograda i
unutranjosti Srbije, imaju sasvim razliite potrebe u pogledu energetskog menadmenta
jer se znatno razlikuju po broju javnih zgrada ili po komunalnim uslugama koje pruaju na
svojoj teritoriji. Slino vai, na primer, za susedne optine iz istog regiona sa slinim brojem
stanovnika, od kojih jedna od njih na svojoj teritoriji prua vrlo kompleksnu energetsku
komunalnu uslugu, kao to je daljinsko grejanje, a druga to ne ini. Optine same treba
da sagledaju svoje obaveze, potrebe, ciljeve i mogunosti, pa da, u skladu sa tim, koncipi-
raju strukturu sopstvenog sistema energetskog menadmenta. Pri tome se ne sme gubiti iz
vida da je energetski menadment samo sredstvo za ostvarivanje jasno denisanih ciljeva
energetske politike optine.
Optinsko rukovodstvo treba da obezbedi da se odgovarajuim optinskim odlukama
uspostavi struktura koja e biti direktno zaduena i odgovorna za realizaciju ciljeva ener-
getskog menadmenta. Takoe, optinsko rukovodstvo treba da obezbedi uslove za rad
ove strukture, i to kroz obavezivanje nadlenih u optinskim slubama, u javnim komunal-
nim preduzeima, u javnim zgradama, kao i ostalih relevantnih subjekata da sarauju.
U optem sluaju, strukturu sistema energetskog menadmenta u optini treba da ini:
rukovodstvo optine na elu sa predsednikom optine i energetski tim optine iji je sas-
tavni deo optinski energetski menader. Neophodno je da energetski menader bude
imenovan iz redova zaposlenih u optinskoj direkciji ili javnim komunalnim preduzeima.
Ta osoba treba da poseduje odgovarajue kvalikacije i proe posebnu obuku za ener-
getskog menadera na kojoj treba da se upozna sa metodologijom prikupljanja poda-
taka i izrade baznog energetskog bilansa optine. Energetski tim, pored energetskog
menadera treba da bude sastavljen od vie strunih lica (npr. predstavnici pravnog i
nansijskog odeljenja optine, predstavnici javnih komunalnih preduzea i sl.). Energetski
tim se sastaje u redovnim vremenskim intervalima, prati i analizira najnovije podatke o
potronji energije u objektima javne potronje, priprema periodine izvetaje, priprema
predloge energetske politike optine i zaduen je za realizaciju ciljeva energetske poli-
tike optine, te komunicra sa viim dravnim instancama u vezi sa pitanjima koja se odnose
na energetiku.
S obzirom da meu optinama postoje velike razlike u broju stanovnika, a samim tim i
u broju javnih zgrada i javnih komunalnih preduzea, ponekad je (u sluaju malih optina)
dovoljno da se poslovima energetskog menadmenta bavi samo energetski menader i
rukovodstvo optine ili ak da vie manjih optina imenuju jednog energetskog menadera,
koji bi onda neposredno saraivao sa pojedinanim rukovodstvima optina.
U velikim gradovima je neophodno da struktura sistema energetskog menadmenta
bude sloenija. Razlog za to nalazi se u injenici da su gradovi osnivai pojedinih ko-
munalnih preduzea koja svojim uslugama pokrivaju vei broj optina. Takva komunalna
preduzea su velika i ve sama po sebi imaju sloenu strukturu upravljanja. Broj korisnika
komunalnih usluga je takoe veliki, a njihova struktura je raznovrsna, to oteava uprav-
ljanje stranom potronje energije. Pored toga, gradovi su i administrativni centri, pa je u
njima koncentrisano puno javnih zgrada od kojih su neke veoma velike i pruaju razliite,
energetski zahtevne, servise graanima (npr. bolnice, sportski centri i sl.). Svetska iskustva
pokazuju da je u takvim uslovima celishodno organizovati sistem energetskog menadmen-
ta na nivou grada. Jedan od modela podrazumeva da se na nivou grada formira gradski
odbor za energetiku. U odboru treba da budu predstavnici javnih komunalnih preduzea
i predstavnici optina koje su udruene u grad. Na elu gradskog odbora za energetiku
nalazi se energetski menader grada. Operativnim aspektom energetskog menadmenta
treba da se bavi vie energetskih menadera. U najboljem sluaju, po jedan energetski
menader treba da pokriva po jedno javno komunalno preduzee, a pored toga svaka
od optina udruenih u grad bi trebalo da ima sopstvenog energetskog menadera koji
bi se bavio prvenstveno javnim zgradama na teritoriji konkretne optine i javnim komu-
nalnim preduzeima koja pokrivaju samo teritoriju te optine. Svi energetski menaderi
treba intenzivno da sarauju sa gradskim odborom za energetiku, ali i sa rukovodstvom
sopstvene otine, odnosno javnog komunalnog preduzea koje pokrivaju. Naravno, gra-
dovi mogu usvojiti i drugaije modele strukture sistema energetskog menadmenta koji
vie odgovaraju postojeoj organizaciji gradske uprave.
Posebnu panju treba posvetiti redovnoj i dobroj komunikaciji izmeu nadlenih u jav-
nim preduzeima i energetskog menadera, jer je ona izuzetno vana za uspostavljanje i
dalje funkcionisanje sistema. To podrazumeva jasno denisane procedure za prikupljanje
podataka i izvetavanje energetskog menadera, nain sprovoenja instrukcija dobijenih
od strane energetskog menadera, kao i odgovornosti svih uesnika. Takoe, dunosti i
ovlaenja energetskog menadera moraju biti poznata svim nadlenim u javnim zgrada-
ma i javnim komunalnim preduzeima.
Odluka o uspostavljanju energetskog menadmenta u optini treba da bude javna, sa
jasnim obrazloenjem zato se ona donosi. Javnost treba stalno i na odgovarajui nain
da bude obavetavana o naporima i podrci koju optina prua aktivnostima energet-
skog menadmenta, i kasnije, o direktnim rezultatima proisteklim iz toga.
Aktivnosti u okviru sistema energetskog menadmenta u optini
Osnovne aktivnosti u okviru sistema energetskog menadmenta optine mogu se pode-
liti na nekoliko karakteristinih grupa:
1. Prikupljanje podataka i izrada baze podataka o snabdevanju energijom i
potronji energije u objektima javne potronje, a koja treba da ukljui sve rel-
evantne informacije koje se odnose na karakteristike i funkciju tih objekata.
2. Izrada energetskog bilansa optine za prethodnu kalendarsku godinu u skladu
sa preporuenom ili propisanom metodologijom. Energetski bilans je od kljune
vanosti da se ustanovi gde se optina nalazi u pogledu stanja energetike, a
radi denisanja energetske politike optine.
3. Identikacija mogunosti za utedu energije (izrada energetskih indikatora,
denisanje potencijala i mera utede energije, denisanje liste prioritetnih
mera). Indikatori su instrument za merenje ekasnosti komunalnih usluga i javnih
zgrada i koriste se za uporedne analize radi denisanja ekasnosti proizvodnje
i potronje energije.
4. Priprema periodinih izvetaja koji sadre analizu potronje energije i trokova
za energiju u objektima javne potronje sa predlogom prioritetnih mera kojima
e se unaprediti energetsko stanje na nivou optine.
5. Priprema i realizacija projekata energetske ekasnosti i korienja obnovljivih
izvora energije u sektoru javne potronje.
6. Izrada energetskog plana optine u skladu sa preporuenom ili propisanom
metodologijom.
7. Informisanje i motivacija korisnika energetskih usluga da tede energiju, obuke,
promotivne akcije i sl.
Energetski menader
Okosnicu strukture sistema energetskog menadmenta optine ini energetski me-
nader.
U opis posla energetskog menadera spadaju sledee aktivnosti:
Prikupljanje, praenje i analiza podataka koji se odnose na nabavku, trans-
formaciju i potronju energije u javnim komunalnim preduzeima, javnim zgra-
dama, ostalim sistemima koji spadaju u objekte javne potronje, kao i u ostalim
objektima na strani potronje energije.
Izrada energetskog bilansa optine.
Izrada periodinih izvetaja o stanju optine u oblasti energetike.
Uee u izradi energetskog plana optine.
Identikacija mogunosti korienja obnovljivih izvora energije na teritoriji
optine, a posebno u javnim komunalnim preduzeima, javnim zgradama ios-
talim sistemima koji spadaju u objekte javne potronje;
Identikacija mera racionalnog korienja energije u javnim komunalnim
preduzeima, javnim zgradama i ostalim sistemima koji spadaju u objekte javne
potronje.
Priprema i praenje realizacije projekata za utedu energije ili korienje ob-
novljivih izvora energije.
Saradnja sa ostalim lanovima sistema energetskog menadmenta optine, kao
i drugim optinskim organima, viim dravnim instancama i slino.
Permanentno usavravanje u oblasti energetskog menadmenta i energetskog
planiranja na optinskom nivou kroz domae i meunarodne seminare.
Obim posla energetskog menadera moe se razlikovati od optine do optine, za-
visno od veliine, broja i sloenosti objekata javne potronje. Takoe, obim posla ener-
getskog menadera treba postepeno da se uveava u skladu sa dinamikom njegovog
osposobljavanja i sa dinamikom razvoja celokupnog sistema u optini.
Energetski menader optine treba da bude osoba koja poseduje neophodna tehnika
znanja i odgovarajue radno iskustvo, po mogustvu u javnim komunalnim preduzeima
ili na odravanju industrijskih termotehnikih, vodovodnih ili elektrinih sistema. Posebno
bi bilo korisno da energetski menader poseduje znanja iz oblasti pripreme i upravl-
janja projektima. Tehnika kompetentnost se najee smatra primarnom kvalikacijom
energetskog menadera, ali to ne sme da bude iskljuivi kriterijum. U veim optinama
mogue je obezbediti iru tehniku podrku, tako da energetski menader moe biti i
neko sa pretenim iskustvom iz oblasti opteg menadmenta. Takoe, ne treba zanemariti
potrebu da energetski menader dobro poznaje nain rada optinske administracije. Bez
obzira kakve prethodno steene kvalikacije i znanja poseduje energetski menader,
neophodno je da proe i posebne dodatne obuke, na kojima e se upoznati sa konceptom
energetskog menadmenta u optinama.
Inae, energetski menadment je vrlo iva materija kojoj se u svetu posveuje sve vie
panje. Zato se od energetskog menadera oekuje daredovno prati ovu temu i da ino-
vira svoja znanja, kako samostalno, tako i u saradnji sa optinskim i dravnim organima.
U tom smislu, posebno je poeljna saradnja sa energetskim menaderima drugih optina
u Srbiji. Razmena miljenja i iskustva sa kolegama koji se susreu sa slinim problemima
moe znaajno doprineti prevazilaenju tekoa i promovisanju primera dobre prakse.
PRIKUPLJANJE OSNOVNIH
ENERGETSKIH PODATAKA
Prikupljanje osnovnih energetskih podataka za objekte koji su u nadlenosti lokalne
samouprave i utvrivanje preseka potronje energije u navedenim objektima je prvi korak
na putu ka uspostavljanju sistema za praenje i upravljanje energetskim sistemima i resur-
sima optine. Primena takve aktivnosti omoguava utvrivanje udela nansijskih sredstava
koja su potrebna za podmirenje energetskih potreba optine ili grada. Upravo na takav
nain mogue je sprovesti racionalno i ekonomski opravdano gazdovanje/upravljanje
raspoloivim nansijskim sredstvima optine, odnosno grada.
Izvori podataka
Pod objektima javne potronje u nadlenosti jedinice lokalne samouprave podra-
zumevaju se objekti u optoj upotrebi (javne zgrade, ulice, putevi, parkovi, trgovi, javne
povrine i drugi objekti u optoj upotrebi u nadlenosti lokalne samouprave), javna komu-
nalna preduzea (osnovana za obavljanje komunalne delatnosti vodovod, kanalizacija,
snabdevanje parom i toplom vodom, javni transport), javno osvetljenje i drugi objekti za
koje lokalna samouprava snosi trokove potronje energije, odnosno energenata. Priku-
pljanje podataka neophodno je sprovesti u sledeim objektima:
Administrativne zgrade,
Ustanove o kojima brigu vodi lokalna samouprava i nansiraju se iz budeta
lokalne samouprave,
Sportsko-rekreativni centri u vlasnitvu optine,
Ostale javne zgrade (kole, domovi zdravlja itd.)
Javna komunalna preduzea posmatrana kroz svoju uslunu, odnosno proizvo-
dnu funkciju:
- Gradska toplana,
- Preduzee za distribuciju prirodnog gasa,
- Preduzee za vodosnabdevanje i kanalizaciju,
- Preduzee koje prua usluge javnog prevoza,
Javna rasveta.
Podatke o energetskoj potronji mogue je prikupljati na osnovu postojeih rauna
za utroene energente i na osnovu merenja sprovedenih na samom javnom objektu ili
sistemu.
Prikupljanje podataka predstavlja osnovni zadatak optinskog energetskog
menadera. To je prvi i najvaniji korak u radu i njegovo uspeno izvrenje omoguava
realizaciju itave lepeze ostalih zadataka.
Prikupljanje podataka nije lak posao i veoma je teko u prvom trenutku prikupiti kva-
litetne i pouzdane podatke, ali je s druge strane veoma vano da se u tom pogledu na-
pravi prvi korak. Sistem prikupljanja podataka o energetskoj potronji se u toku vremena
moe poboljavati i usavravati.
Na osnovu prikupljenih podataka, optinski energetski menader e formirati i/ili
upotpuniti postojeu elektronsku bazu podataka neophodnu za njegov rad i kao prvu
stepenicu u razvoju energetskog menadmenta u optini. Ova baza podataka u poetnoj
fazi treba da sadri osnovne podatke o potronji energije i trokovima optine za energi-
ju, ali je neophodno da se u kontinuitetu aurira, proiruje i softverski organizuje. Takoe
treba napomenuti da optina ve poseduje brojne podatke koje je, ukoliko to nije ve uin-
jeno, potrebno organizovati i sistematizovati odnosno uneti u bazu podataka optinskog
energetskog menadera.
Neophodno je primeniti sistemski pristup u prikupljanju podataka. Praenje energetske
potronje sprovodi se za svaki energent zasebno (elektrina energija, prirodni gas, lo
ulje, ugalj, drvo, potronju vode).
Vrste podataka i vremenski period prikupljanja podataka
Podaci se mogu prikupljati na godinjem, mesenom, nedeljnom, dnevnom i asovnom
nivou.
Podaci koji se prikupljaju odnose se na potronju energenata u osnovnim jedinicama
(elektrina energija [kWh]; prirodni gas [Nm
3
]; ugalj [t]; lo ulje - [t]; potronja vode -
[m
3
]). Posebnu panju energetski menader mora da obrati na sledee injenice:
vremenski period na koji se rauni odnose (obavezno zabeleiti period na koji
se raun odnosi);
podatake oitavanja meraa (datum kada je oitavanje sprovedeno idealno
ako su oitavanja sprovedena za razliite energente istog danau isto vreme);
prikupljanje podataka za potronju elektrine energije i prirodnog gasa treba-
lo bi da bude relativno lako, jer se oitavanja sprovode na regularnoj mesenoj
osnovi redovni meseni rauni;
prikupljanje podataka o energentima koji se skladite (npr. ugalj, drvo, lo ulje,
mazut i dr.) vremenski period narudbine ne mora obavezno odgovarati vre-
menskom periodu korienja navedenih energenata;
za goriva (ugalj, drvo, lo ulje, mazut i dr.) neophodno je prikupiti odgovarajue
podatke o donjoj toplotnoj moi, ukoliko se takvi podaci ne nalaze na
odgovarajuim raunima;
tarifni sistem za odgovarajui energent (potpuno razumevanje svih stavki u
raunu za utroak energije);
jednine cene energenata praenje promene jedinine cene u toku godine;
potronja energenata u optem sluaju se prati u odgovarajuim osnovnim jed-
inicama, s toga je potrebno izvriti konverziju (primena konverzionih faktora) u
odgovarajuu unapred dogovorenu zajedniku jedinicu (npr: [GWh] ili [GJ]).
U poetnoj fazi uspostavljanja energetskog menadmenta u optini, kada ne postoji
sistematizovana baza podataka, prikupljanje podataka obavie se na godinjem nivou
za denisanu baznu godinu kako bi se to pre uspostavio rad optinskog energetskog
menadera, ali je preporuka da se u tom sluaju to pre uspostavi sistem mesenog pri-
kupljanja podataka.
Podaci o potronji energije/energenata u optini generalno se prikupljaju kombinaci-
jom dve vrste upitnika:
Upitnici za nalne potroae (javne zgrade, javno osvetljenje, neka javna ko-
munalna preduzea) i
Upitnici za javna komunalna preduzea koja vre transformaciju energije,
odnosno proizvodnju odreenog oblika energije (toplane, vodovodi).
T
a
b
e
l
a

1
.

P
r
i
m
e
r

o
s
n
o
v
n
e

s
t
r
u
k
t
u
r
e

u
p
i
t
n
i
k
a

z
a

p
r
o
i
z
v
o
e

e
n
e
r
g
i
j
e

i

v
o
d
e

n
a

o
p
t
i
n
i
N
A
Z
I
V

J
A
V
N
O
G

K
O
M
U
N
A
L
N
O
G

P
R
E
D
U
Z
E
A
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
A
D
R
E
S
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
I
M
E

I

P
R
E
Z
I
M
E

L
I
C
A

O
D
G
O
V
O
R
N
O
G

Z
A

P
R
I
K
U
P
L
j
A
N
j
E

P
O
D
A
T
A
K
A
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
T
E
L
E
F
O
N

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
e
-

m
a
i
l

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
V
R
E
M
E
N
S
K
I

P
E
R
I
O
D

N
A

K
O
J
I

S
E

O
D
N
O
S
E

P
O
D
A
C
I

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
K
R
A
T
A
K

T
E
H
N
I
K
I

O
P
I
S

P
O
S
T
R
O
J
E
N
j
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
S
T
A
R
O
S
T

P
O
S
T
R
O
J
E
N
j
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
D
A
T
U
M

D
O
S
T
A
V
L
j
A
N
j
A

P
O
D
A
T
A
K
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
P
O
T
P
I
S

O
D
G
O
V
O
R
N
O
G

L
I
C
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
G
O
D
I
N
A
:
K
a
m
e
n
i

u
g
a
l
j
M
r
k
i

u
g
a
l
j
L
i
g
n
i
t
M
a
z
u
t
b
e
n
z
i
n
L
o

u
l
j
e
P
r
i
r
o
d
n
i

g
a
s
O
I
E
E
l
.

e
n
-
e
r
g
i
j
a
T
o
p
-
l
o
t
n
a

e
n
-
e
r
g
i
j
a
D
r
v
o
O
s
t
a
l
o
V
o
d
a
F
i
z
i
k
e

j
e
d
i
n
i
c
e
t
t
t
t
l
l
N
m
3
t
G
W
h
G
J
m
3
m
3
D
o
n
j
a

t
o
p
l
o
t
n
a

m
o
g
o
r
i
v
a
T
r
o
k
o
v
i

n
a
b
a
k
e

u
d
i
n
a
r
i
m
a
N
a
b
a
v
k
a

u

z
i
k
i
m
j
e
d
i
n
i
c
a
m
a
P
r
o
m
e
n
a

z
a
l
i
h
a

u
z
i
k
i
m

j
e
d
i
n
i
c
a
m
a
U
l
a
z

u
t
r
a
n
s
f
o
r
m
a
c
i
j
e
I
z
l
a
z

i
z
t
r
a
n
s
f
o
r
m
a
c
i
j
a
G
u
b
i
c
i

u

p
r
e
n
o
s
u

i
d
i
s
t
r
i
b
u
c
i
j
i
P
o
t
r
o
n
j
a
e
n
e
r
g
e
t
s
k
o
g
p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a
U
k
u
p
n
a

i
s
p
o
r
u
e
n
a
e
n
e
r
g
i
j
a
p
o
t
r
o
i
m
a
I
n
d
u
s
t
r
i
j
a
S
a
o
b
r
a
a
j
J
a
v
n
e

i

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
e
d
e
l
a
t
n
o
s
t
i
D
o
m
a
i
n
s
t
v
a
O
s
t
a
l
o
U
k
u
p
n
i

t
r
o
k
o
v
i
p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
e

e
n
e
r
g
i
j
e
i
s
k
i
z
a
n
i

u

d
i
n
a
r
i
m
a
T
a
b
e
l
a

2
.

P
r
i
m
e
r

o
s
n
o
v
n
e

s
t
r
u
k
t
u
r
e

u
p
i
t
n
i
k
a

z
a

o
b
j
e
k
t
e

p
o
t
r
o
n
j
e

n
a

t
e
r
i
t
o
r
i
j
i

o
p
t
i
n
e
N
A
Z
I
V

O
B
J
E
K
T
A

P
O
T
R
O
N
J
E

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
A
D
R
E
S
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
I
M
E

I

P
R
E
Z
I
M
E

L
I
C
A

O
D
G
O
V
O
R
N
O
G

Z
A

P
R
I
K
U
P
L
j
A
N
j
E

P
O
D
A
T
A
K
A
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
T
E
L
E
F
O
N

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
e
-

m
a
i
l

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
V
R
E
M
E
N
S
K
I

P
E
R
I
O
D

N
A

K
O
J
I

S
E

O
D
N
O
S
E

P
O
D
A
C
I

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
K
R
A
T
A
K

T
E
H
N
I
K
I

O
P
I
S

O
B
J
E
K
T
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
G
O
D
I
N
A

I
Z
G
R
A
D
N
J
E

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
P
O
V
R
I
N
A

O
B
J
E
K
T
A
:

U
K
U
P
N
A
:

G
R
E
J
N
A
:
U
K
U
P
N
A

Z
A
P
R
E
M
I
N
A

O
B
J
E
K
T
A
:
U
K
U
P
A
N

B
R
O
J

K
O
R
I
S
N
I
K
A

O
B
J
E
K
T
A
:
P
R
O
S
E
A
N

B
R
O
J

R
A
D
N
I
H

S
A
T
I
:
D
A
T
U
M

D
O
S
T
A
V
L
j
A
N
j
A

P
O
D
A
T
A
K
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
P
O
T
P
I
S

O
D
G
O
V
O
R
N
O
G

L
I
C
A

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
G
O
D
I
N
A
:
K
a
-
m
e
n
i

u
g
a
l
j
M
r
k
i

u
g
a
l
j
L
i
g
n
i
t
M
a
z
u
t
b
e
n
z
i
n
L
o

u
l
j
e
P
r
i
r
o
d
-
n
i

g
a
s
O
I
E
E
l
.

e
n
-
e
r
g
i
j
a
T
o
p
-
l
o
t
n
a

e
n
-
e
r
g
i
j
a
D
r
v
o
O
s
t
a
l
o
V
o
d
a
F
i
z
i
k
e

j
e
d
i
n
i
c
e
t
t
t
t
l
l
N
m
3
t
G
W
h
G
J
m
3
m
3
D
o
n
j
a

t
o
p
l
o
t
n
a

m
o
g
o
r
i
v
a
U
t
r
o
e
n
a

e
n
e
r
g
i
j
a
,

o
d
n
o
s
n
o

v
o
d
a

i
z
r
a
e
n
a

u

d
i
n
a
r
i
m
a
U
t
r
o
e
n
a

e
n
e
r
g
i
j
a
,

o
d
n
o
s
n
o

v
o
d
a

i
z
r
a
e
n
a

u

u

z
i
k
i
m

j
e
d
i
n
i
c
a
m
a
P
o
t
r
o
n
j
a

p
o

e
n
e
r
g
e
t
s
k
i
m

u
s
l
u
g
a
m
a
G
r
e
j
a
n
j
e
H
l
a
e
n
j
e
K
l
i
m
a
t
i
z
a
c
i
j
a
T
o
p
l
a

v
o
d
a
T
e
r
m
i
k
a

p
r
i
p
r
e
m
a

h
r
a
n
e
U
n
u
t
r
a
n
j
a

r
a
s
v
e
t
a
E
l
e
k
t
r
i
n
i

u
r
e
a
j
i
O
s
t
a
l
o
U tabelama 1. i 2. dati su primeri osnovne strukture upitnika za prikupljanje podataka
za rad energetskog menadera. Svaki energetski menader tokom svog rada moe i tre-
ba ovu strukturu upitnika da proiruje sa zahtevima za detaljnijim podacima, a saglasno
sa mogunostima prikupljanja podataka na teritoriji njegove optine. Energetski menader
mora da u to kraem roku ovlada tehnikom prikupljanja podataka u cilju primene datog
programskog paketa. Preporuka je da se u svim objektima javne potronje uspostavi
sistem izvetavanja i redovne komunikacije sa optinskim energetskim menaderom kako
bi se olakalo prikupljanje podataka, poboljao njihov kvalitet i omoguilo njihovo pra-
vovremeno prosleivanje optinskom energetskom menaderu.
Glavne grupe pitanja od kojih se polazi pri prikupljanju podataka su:
Koje vrste energenata/energije se koriste i kolika je njihova jedinina cena?
Ko ih koristi i u kojoj koliini na godinjem odnosno mesenom nivou?
Od koga i na koji nain se dobijaju informacije?
Koji obnovljivi izvori energije postoje na teritoriji optine, koliki je njihov poten-
cijal i kakve su mogunosti za korienje otpada u energetske svrhe?
Prvo pitanje denie ulazne energetske kategorije: elektrinu energiju, njenu cenu i
tarifni sistem, naftu i njene derivate, vrsta uglja, obnovljive izvore energije (OIE), drvo,
otpadnu toplotu i drugo. U ovu kategoriju spadaju i potronja vode i njena cena (pijaa
voda, kanalizacija).
Drugo pitanje denie krajnje korisnike i njihove specinosti. To su u sluaju optina:
javne zgrade (kole, bolnice, staraki domovi, zgrade dravne i optinske administracije,
sportski objekti i dr.), toplane, vodovod i kanalizacija i druga komunalna preduzea,
javni transport, javno osvetljenje i dr. Od njih se uzimaju podaci o potronji energenata i
drugi specini podaci koji su karakteristika svake od gore navedenih ustanova. To su, na
primer, podaci o lokaciji, ukupnoj grejnoj povrini, vremenu rada, broju zaposlenih, broju
uenika, primenjenim standardima ugodnosti i dr.
Informacije, odnosno podaci mogu se dobiti merenjem, izraunavanjem, odnosno pro-
cenom. Primer je izraunavanje potronje nekog energenta tokom grejne sezone na osno-
vu podataka o stepen danima, prosenoj temperaturi tokom grejne sezone, instalisanom
toplotnom kapacitetu i stepenu korisnosti kotla. Takoe, u sektorima za koje ne postoje
pouzdani podaci, potronja energije i energenata se delom rauna kao ostatak, delom se
procenjuje na osnovu prethodnih istraivanja na osnovu kojih se moe proceniti potron-
ja.
Podaci koje je potrebno prikupiti mogu se razvrstati u etiri kategorije:
1 Podaci o proizvodnji i potronji energije i energenata iskazani u zikim jedini-
cama, njihovoj ceni, vremenu i nainu korienja.
2 Podaci o potronji i ceni vode.
3 Tehnike karakteristike objekata javne potronje.
4 Specini podaci vezani za pravni status, nain upravljanja i nain nansiranja
objekta javne potronje.
Koliina goriva se meri za potrebe nabavke i naplate, kao i za potrebe praenja i
upravljanja procesima u kojima se goriva koriste. Proizvodnja i potronja goriva se pri-
kuplja tako to su podaci iskazani u zikim jedinicama, ali se za potrebe izrade ener-
getskog bilansa i daljih analiza ovi iznosi pretvaraju u energetske jedinice. Energetske
jedinice dozvoljavaju sabiranje energija od razliitih goriva koja su u razliitim agregat-
nim stanjima. Podaci o potronji vode su najdostupniji, s obzirom da svaki objekat ima
ugraene merae protoka.
Podaci o tehnikim karakteristikama objekata javne potronje su: ukupna povrina
objekta, spratnost objekta, starost objekta, ukupna grejna povrina, ukupna ventilisana
povrina, ukupna klimatizovana povrina, primenjena termika izolacija objekta (vrsta,
dimenzije), broj korisnika, tehnike karakteristike sistema za grejanje i hlaenje, stepen
korisnosti pojedinih sistema koji koriste energiju i sl.
Specini podaci o objektu javne potronje su: adresa i vlasnik, kontakt osoba, ka-
tegorija u koju spada krajnji korisnik (transport, domainstva, dravne ustanove, poljo-
privreda i dr.), nain nansiranja trokova za energiju, tekue i investiciono odravanje i
dr. Javni sektor je po prirodi stvari korisnik budeta. Trokovi javnog sektora za utroenu
energiju su budetski trokovi i kao takvi se prate i analiziraju.
Podaci o trokovima koje energetski menader treba da prikupi su sledei:
Javne zgrade:
trokovi grejanja, uz napomenu o vrsti energenta, odnosno oblika energije koji
se koristi,
trokovi elektrine energije,
trokovi vodosnabdevanja,
trokovi kanalizacije i prerade otpadnih voda.
sistem daljinskog grejanja:
ulazni trokovi (energenti, sirova voda),
sopstvena potronja,
koliina i naplata predate (prodate) energije,
trokovi vodosnabdevanja,
trokovi prerade i kanalizacije otpadnih voda.
ulino osvetljenje:
trokovi preuzete elektrine energije za potrebe javne rasvete,
trokovi drugih energenata ako se koriste za potrebe javne rasvete.
Javni saobraaj:
trokovi goriva i maziva,
Trokovi vodosnabdevanja,
trokovi prerade i kanaliz acije otpadnih voda,
naplata usluga.
Vodosnabdevanje:
ostali trokovi (prerada vode),
sopstvena potronja,
koliina i naplata predate (prodate) vode.
Tretman otpadnih voda:
sopstvena potronja,
ostali trokovi (prerada vode),
naplata usluge.
Svi prethodno navedni troko-
vi se odnose na period od mesec
dana i u tom intervalu se priku-
pljaju tokom cele godine. Poda-
ci o mesenim trokovima koji se
upisuju u radne listove moraju
odgovarti mesenim koliinama
utroenih energenata.
U javnim komunalnim predu-
zeima koja se bave proizvod-
njom i/ili distribucijom toplotne
energije, elektrine energije (u
kogeneracionom procesu), vodos-
nabdevanjem i kanalizacijom
otpadnih voda, razdvaja se proi-
zvodna funkcija od administrativ-
ne. Administrativni prostori javnih
komunalnih preduzea (gradska
toplana, gradsko preduzee za
vodosnabdevanje) se tretiraju
kao bilo koji javni objekat u smislu
prikupljanja podataka. Ovakav
pristup zahteva razdvojeno me-
renje potroene energije, odnos-
no vode i razdvajanje trokova
proizvodnje i poslovno-admini-
strativnog prostora.
Potronju energije u admini-
strativnom delu preduzea ne
Slika 1. Razdvajanje proizvodne funkcije od
administrativne u JKP
Slika 2. Udeo energetskih trokova u ukupnom budetu
optine na godinjem nivou
treba izjednaavati sa sopstvenom
potronjom. Sopstvena potronja je u
funkciji proizvodnje energije odnosno
vode. Na primer, javno komunalno pre-
duzee koje se bavi vodosnabdevan-
jem kao ulaz u proizvodni proces ima
sirovu vodu i za preuzetu koliinu plaa
nadoknadu dravnoj zajednici. U pro-
cesu proizvodnje deo vode se troi,
na primer, za ispiranje ltera ili se u
periodu remonta postrojenja odree-
na koliina vode kontrolisano isputa.
Trokovi isputanja ove koliine vode,
ne smatraju se gubicima ve sopstve-
nom potronjom denisanom kroz zah-
teve tehnolokog procesa.
Na slici 2. dat je graki prikaz
odnosa ukupnih energetskih trokova u
objektima i sistemima javne potronje i
ostalih trokova. Graki prikaz udela trokova razliitih energenata u strukturi energet-
ske potronje jednog objekta javne potronje prikazan je na slici 3.
Sloeniji primer je rad toplane. U Tabeli 2.2.3. prikazan je primer strukture trokova
proizvodnje toplotne energije u toku jedne godine .
Tabela 3. Struktura trokova gradske toplane
Trokovi Iznos u hiljadama dinara Relativno ueeu [%]
Trokovi energenata 198.300 58,12
-Prirodni gas 180.000 52,78
-Mazut 8.000 2,34
-Elektrina energija 8.500 2,48
-Voda 1.800 0,52
Odravanje 26.000 7,60
-Interventno 1.000 0,29
-Tekue 18.000 5,27
-Investiciono 7.000 2,04
Investicije 14.000 4,10
Trokovi poslovanja 38.000 11,13
Bruto zarade zaposlenih 65.000 19,05
Ukupno 341.000 100,00
Slika 3. Pojedinani udeo potronje energenta u
ukupnim energetskim trokovima na godinjem nivou
Svi trokovi navedeni u Tabeli 3. su iskljuivo u funkciji proizvodnje i distribucije top-
lotne energije. Na primer, prikazani trokovi elektrine energije odnose se na elektrinu
energiju potroenu za rad elektromotora pumpi i ventilatora, aktuatora i drugih ele-
menata automatske regulacije, osvetljenje pogona, sistema signalizacije i komunikacije
(nisu obuhvaeni sledei trokovi: osvetljenja administrativne zgrade, rad kancelarijskih
ureaja, klimatizacija administrativnog prostora).
Slika 4. Prikazivanje energetskog bilansa toplane
Energetski menader sarauje sa tehnikim osobljem toplane i od ovlaenih lica pri-
kuplja potrebne podatke koji se odnose na energiju koja ulazi u energetsko postrojenje
(raune i merene veliine) kao i na energiju koju toplotni izvor troi za sopstvene potrebe
i energiju koja se predaje distributivnoj mrei.
Slika 5. Prikaz promene cene energenata u toku godine
Na slici 5. prikazana je promena cene energenata u toku godine. Energetskim me-
naderima se preporuuje da ovakvu vrstu dijagrama naprave za sve karakteristine
energente koji se koriste u njihovoj optini. Varijacije cena treba uzeti u obzir jer utiu na
kvalitet zakljuaka koje treba doneti nakon analize prikupljenih podataka o trokovima
energije. Poreenje energetskih indikatora sa referentnim vrednostima u drugim drava-
ma, zahteva da se cene energenata, trokovi energije i specini trokovi konvertuju u [],
tako da je neophodno pratiti eventualne promene odnosa dinar/[].
Specini trokovi su trokovi svedeni na odreenu karakteristinu veliinu, (povrina,
broj ljudi, osnovnoj jedinici energije, i dr.). U tabeli 4. prezentovane su vrednosti specinih
trokova u objektima i sistemima javne potronje.
Tabela 4. Specini trokovi u javnom sektoru
Tip objekta i oblik energije Specini trokovi
Javne zgrade - grejanje Toplotna energija, elektrina energija
- Administrativne i uslune optinske zgrade Dinara/m2, dinara/osobi
- kole
- Obdanita
- Bolnice
- Sportske zgrade
- Zatvoreni bazeni
Javne zgrade priprema sanitarne vode (interni
restorani, kuhinje, kupatila, bazenska voda)
Toplotna energija, elektrina energija
- Administrtivne zgrade Dinara/osobi
- kole Dinara/osobi
- Obdanita Dinara/osobi
- Bolnice Dinara/osobi
- Sportske zgrade Dinara/osobi
- Bazeni Dinara/osobi
Sistemi daljinskog grejanja Grejanje, topla sanitarna voda
Trokovi energenata Dinara/MWh proizvedene toplote
Toplotni gubici pri transformaciji energije u izvoru Dinara/MWh proizvedene toplote
Toplotni gubici u distribuciji toplotne energije Dinara/MWh proizvedene toplote
Trokovi elektrine energije (pumpe i ostali elektro-
motorni pogoni)
Dinara/MWh proizvedene toplote
Trokovi hemikalija za pripremu vode Dinara/MWh proizvedene toplote
Ukupni trokovi
Dinara/ MWh proizvedene toplote
Dinara/m2 grejanog prostora
Dinara/m3 pripremljene sanitarne vode
Elektrina energija javne zgrade
- Rasveta
Dinara/m2
Dinara/korisniku
Dinara/MW instalisane snage
- Elektromotorni pogon (liftovi, ventilatori,
kompresoriklimatizacija)
Dinara/m2
Dinara/korisniku
- Kancelarijske maine (kompjuteri, periferni
ureaji, fotokopir maine i dr.)
Dinara/m2
Dinara/korisniku
Ukupni trokovi
Dinara/m2
Dinara/korisniku
Javna rasveta
- Ukupni trokovi elektrine energije
Dinara/svetiljki
Dinara/km ulica
- Trokovi elektrine energije po tipu sijalica
- svetiljka sa vlaknom od tungstena
- tungsten halogene
- poluprovodnici
- ivine svetiljke visokog pritiska
- uoroscentne
- metal halogene
- natrijum tinjajue visokog pritiska
- natrijum tinjajue niskog pritiska
Dinara/svetiljki, dinara/MW inst. cnage
Dinara/svetiljki, dinara/MW inst. snage
- Ukupni trokovi gasa
Dinara/svetiljki
Dinara/km ulica
- Ukupni trokovi energije (elektrina energija i gas)
Dinara/stanovniku
Dinara/km ulica
Vodosnabdevanje i kanalizacija
- Administrtivne zgrade Dinara/m2, dinara/osobi
- kole Dinara/m2, dinara/osobi
- Obdanita Dinara/m2, dinara/osobi
- Bolnice Dinara/m2, dinara/osobi
- Sportske zgrade Dinara/m2, dinara/osobi
- Bazeni Dinara/m2, dinara/osobi
- Sistemi daljinskog grejanja Dinara/MWh proizvedene toplote
- Proizvodnja i distribucija vode
- Trokovi sirove vode Dinara/m3 isporuene vode
- Trokovi energije u proizvodnji (sopstvena potronja
energije)
Dinara/m3 isporuene vode
- Trokovi distribucije vode (pumpe i drugi motorni
pogoni)
- Trokovi gubitaka vode pri distribuciji Dinara/m3 isporuene vode
- Ukupno trokovi
Dinara/m2 prostora koji se snabdeva
Dinara/korisniku
- Kanalizacija otpadnih voda
- Trokovi pumpanja (prikupljanje otpadnih voda i
isputanja iz postrojenja za preiavanje)
Dinara/m3 prikupljene vode
- Trokovi energije postrojenja za preiavanje
otpadnih voda
- Ukupno trokovi kanalizacije otpadnih voda
Dinara/m2 prostora koji se opsluuje
Dinara/korisniku
Javni prevoz i komunalna preduzea
- Trokovi goriva nabavka
- dizela Din/km, din/osobi, Din/t, Din/moto satu
- biodizela Din/km, din/osobi, Din/t, Din/moto satu
- TNG Din/km, din/osobi, Din/t, Din/moto satu
- prirodnog gasa Din/km, din/osobi, Din/t, Din/moto satu
- elektrine energije Din/km, din/osobi, Din/t, Din/moto satu
- ostalo Din/km, din/osobi, Din/t, Din/moto satu
- Trokovi pretovara (prepumpavanje pri skladitenju i
pri tankovanja u rezervoare vozila)
Din/km, din/osobi, Din/t, Din/moto satu
UKUPNO: Din/km, din/osobi, Din/t, Din/moto satu
ENERGETSKI
BILANS
Energetski bilans je centralni element u sistemu energetske statistike, odnosno en-
ergetske baze podataka i koristi se od strane politiara, odnosno donosioca odluka,
analitiara, kompanija, raznih udruenja i sl. kao osnova za analize, predvianje potreba
za energijom, izradu scenarija budueg razvoja, denisanje energetske i ekonomske poli-
tike neke drave, regiona, optine ili kompanije. Osim toga, energetski bilans je jedan od
baznih elemenata za izradu izvetaja u oblasti zatite ivotne sredine (inventar gasova
sa efektom staklene bate), i za denisanje politike i mera zatite ivotne sredine. Ener-
getski bilans na lokalnom nivou omoguava, pre svega, sagledavanje strukture isporuke i
potronje energije u cilju denisanja mera za utedu energije.
Od posebne vanosti su dva aspekta utede energije: ekonomski i aspekt zatite
ivotne sredine.
Ekonomski faktor utede energije ogleda se u smanjenju energetskih trokova
i poveanju protabilnosti. Pojam energetske ekasnosti podrazumeva maksimalno
iskorienje energije koju koristimo, dobiti to vie za uloen novac i pri tom smanjiti gu-
bitke u sistemu. Poveanje energetske ekasnosti u lokalnoj zajednici, zapravo podra-
zumeva smanjenje potronje goriva (manji energetski trokovi) uz poveanje pouzdanosti
i kvaliteta komunalne usluge koja se prua.
Uticaj zatite ivotne sredine uteda energije je blisko povezana sa pitanjima zatite
ivotne sredine. Problem globalnog zagrevanja na planeti izazvan je emisijom tetnih
gasova (gasovi staklene bate GHG Green House Gases). U optem sluaju, mere i ak-
tivnosti u pogledu utede energije se odnose upravo na utedu fosilnih goriva, i kao takve
bi trebalo da budu primenjene kao prvi korak u reenju nastalog problema.
Usvajanjem Okvirne Konvencije Ujedinjenih Nacija o promeni klime (UNFCCC Unit-
ed Nations Framework Convention on Climate Change), zemlje potpisnice ustanovile su
osnovne smernice delovanja ijom primenom bi se zaustavio negativan trend klimatskih
promena. Usvajanje i potpisivanje Konvencije nije donelo i ozbiljnije obaveze za zemlje
potpisnice. Nakon dve i po godine intenzivnih pregovora usvojen je Kjoto Protokol (Kyoto
Protocol) na sastanku odranom u Japanu. Od 168 zemalja koje su do danas ratikovale
sporazum, od njih 35 je zahtevano da smanje emisiju gasova staklene bate ispod nivoa
koji je za svaku od njih denisan u sporazumu. Republika Srbija je potpisnica Kjoto pro-
tokola kao ne-aneks zemlja.
U optem sluaju, mere i aktivnosti u pogledu utede energije mogu biti preduzete
na osnovu denisanog stanja potronje energije u lokalnoj zajednici iskazanog u obliku
energetskog bilansa. To praktino znai da je pre preduzimanja bilo kakvih mera i akti-
vnosti, neophodno sprovesti analizu stanja u pogledu potronje energije u lokalnoj zajed-
nici, a to je mogue samo ako su prethodno prikupljeni podaci na osnovu kojih je izaen
energetski bilans. Snimanje postojeeg energetskog stanja u lokalnim samoupravama nije
jednostavan posao. Poznavanje energetskih tokova, postojeih komunalnih sistema, slo-
enost i brojnost energetskih sistema na nivou optine mogu biti samo neke od prepreka.
U tom smislu, alat koji moe da pomogne u prevazilaenju ovog problema je energetski
bilans.
Izrada energetskog bilansa ima za cilj:
utvrivanje trenutne energetske potronje na nivou optine,
procenu ukupnih energetskih trokova (udeo energetskih trokova u ukupnom
budetu optine),
procenu trenutne energetske ekasnosti,
utvrivanje mogunosti utede energije (nansijski i tehniki izvodljive mogunosti
za smanjenje potronje energije),
denisanje mera i aktivnosti u pogledu utede energije,
stvaranje podloge potrebne za kratkorono i dugorono planiranje energetske
potronje na nivou optine.
Slika 1. Faze u izradi energetskog bilansa
Zakonski okvir
U vaeem Zakonu o energetici Republike Srbije (Slubeni glasnik RS br. 84/4) pro-
pisana je obaveza nadlenih uprava jedinica lokalne samouprave da, na zahtev Ministar-
stva za rudarstvo i energetiku, dostavljaju podatke za izradu energetskog bilansa Repub-
like Srbije -lanu 9. stav 4.Takoe, u vaeem zakonu propisana je obaveza za jedinice
lokalne samouprave da donose planove razvoja energetike EZ lan 7. Stav 1.
Osim toga, saglasno Zakonu o energetici, jedinice lokalne samouprave u okviru svojih
nadlenosti imaju obavezu da:
dostavljaju podatke neophodne za izradu Programa ostvarivanja Strategije
(lan 6)
izdaju energetske dozvole za objekte za proizvodnju toplotne energije (lan
29),
donose tarifne sisteme za obraun isporuene toplotne energije (lan 70),
propisuju uslove za sticanje ispunjenosti statusa povlaenog proizvoaa top-
lotne energije i kriterijume za sticanje ispunjenosti tih uslova i utvruje nain i
postupak sticanja tog statusa (lan 139),
vode registar povlaenih proizvoaa toplotne energije (lan 140).
Dakle, iz navedenih zakonskih obaveza namee se i obaveza optinama da izgra-
de svoje kapacitete u oblasti energetike i uspostave adekvatan sistem energetskog me-
nadmenta.
Uredbom kojom se ureuje Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike za
period od 2007. do 2012. godine

je jasno denisana neophodnost uspostavljanja funk-
cije optinskog energetskog menadera kao glavnog nosioca aktivnosti u sprovoenju
energetske politike na lokalnom nivou.
Osnovni pojmovi i denicije
Slika 2. Energetski tokovi na sistemskom nivou
U najoptijem smislu, energetski bilans predstavlja godinji prikaz tokova svih energe-
nata u okviru tri osnovna sistema:
SISTEM PRIMARNE ENERGIJE u oviru kojeg se daje struktura ukupno raspoloive
primarne energije za potronju. To je domaa proizvodnja na bazi korienja
sopstvenih resursa primarne energije (ugalj, nafta, prirodni gas, hidropotencijal)
i neto uvoz primarne energije (ukljuujui neto uvoz elektrine energije).
SISTEM TRANSFORMACIJE primarne energije u okviru kojeg se prikazuju en-
ergenti potrebni za procese transformacije primarne energije, te proizvodnja
sekundarne odnosno nalne energije (ukljuujui sopstvenu potronju, gubitke
u transformaciji, prenosu i distribuciji energije do krajnjih potroaa). Strukturu
ovog nivoa ine termoelektrane, hidroelektrane, termoelektrane -toplane, to-
plane, industrijske energane, ranerije nafte, suare uglja, i visoke pei.
SISTEM FINALNE ENERGIJE koji sadri potronju energije za neenergetske svrhe
i potronju nalne energije u energetske svrhe. Potronja nalne energije u en-
ergetske svrhe iskazuje se na dva naina. Prvi nain obuhvata strukturu sek-
tora potronje, a to su Industrija, Saobraaj, Domainstva, Javne i komercijalne
delatnosti i Poljoprivreda. Drugi nain obuhvata strukturu energenata: vrsta
goriva, tena goriva, gasovita goriva, elektrina energija, toplotna enegija.
U okviru energetskog bilansa iznosi svih energenata iskazuju se u zikim jedinicama
(vrsta goriva u milionima tona, tena goriva u milionima tona, gasovita goriva u milionima
Nm
3
, elektrina energija u GWh, a toplotna energija u TJ i u milionima tona ekvivalentne
nafte (M toe). Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41,868 GJ ili 11,630 MWh elektrine
energije, ili 2 tone kamenog uglja ili 5,586 tona sirovog lignita .
Energetski bilansi se izrauju na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Statistika
kancelarija Evropske Unije EUROSTAT, razvila je metodologiju izrade energetskog bi-
lansa kako bi se omoguilo poreenje parametara i sektora potronje i nabavke ener-
gije.
Struktura bilansnog radnog lista
U tabeli 1. prikazan je primer radnog lista energetskog bilansa u formatu EURO-
STAT-a. Ovaj radni list predstavlja osnovni format koji se najee koristi za bilansiranje
energetskih tokova na nacionalnom ili regionalnom nivou. Meutim, u modikovanom ob-
liku mogue ga je primeniti i za bilansiranje energetskih tokova na lokalnom nivou. Svaka
kolona predstavlja izvor energije koji moe biti korien za snabdevanje energijom. Ener-
getskim bilansom obuhvaeni su sledei izvori energije:
fosilna goriva: ugalj, nafta i naftni derivati, prirodni gas, gas koksnih pei, gas
u elianama,
obnovljivi izvori energije: hidroenergija, solarna energija, energija vetra, geot-
ermalana energija, biomasa, otpadana toplota,
elektrina energija,
nuklearna energija,
toplotna energija.
Vrste u energetskom bilansu ukazuju na koliinu svakog izvora energije koji je raspoloiv,
transformisan ili potroen:
domaa proizvodnja primarne energije,
uvoz energenata/ energije,
izvoz energenata/ energije,
promenu zaliha,
ukupnu domau potronju primarne energije koja predstavlja bilans: domaa
proizvodnja + uvoz izvoz promena zaliha,
potronja energanata za proces transformacija i proizvodnju energije,
proizvodnja energije/ energenata iz procesa transformacija,
gubici u prenosu i distribuciji,
potronja energetskog sektora,
potronja energenata u neenergetske svrhe,
nalna potronja energije koja predstavlja bilans: potronje primarne energije
ulaz u proces transformacije izlaz iz procesa transformacije potronja en-
ergetskog sektora gubici u prenosu i distribuciji neenergetska potronja,
nalnu potronju energije u sektorima potronje.
Ovi podaci se iskazuju u radnom listu energetskog bilansa na dva naina: u zikim
jedinicama iu energetskim jedinicama.
Tabela 1. Primer radnog lista energetskog bilansa u formatu EUROSTATA
Teritorija GODINA
Mtoe Ugalj
Sirova nafta
i poluproiz-
vodi
Naftni
derivati
Prirodni
gas
Visoko-
peni
gas
OIE
Elek-
trina
energija
Toplotna
energija
Ukupno
Proizvodnja primarne
energije
Zalihe
Uvoz
Ukupna primarna energija
za potronju
U transformacije
Termoelektrane
Termoelektrane-toplane
Hidroelektrane
Toplane
Industrijske energane
Individualne kotlarnice
Ranerije
Suare
Visoke pei
Iz transformacija
Termoelektrane
Termoelektrane-toplane
Hidroelektrane
Toplane
Industrijske energane
Individualne kotlarnice
Ranerije
Suare
Visoke pei
Gubici
U prenosu i distribuciji
Potronja energetskog
sektora
Neenergetska potronja
Finalna potronja energije
Industrija
Saobraaj
Domainstva
Javne i komunalne de-
latnosti
Poljoprivreda
Izrada energetskog bilansa u optinama
Proces izrade energetskog bilansa obuhvata sledee korake:
prikupljanje podataka i procenu trenutne potronje energije;
identikacija potencijalnih mogunosti za utedu energije;
izvetavanje.
Slika 3. Mere i aktivnosti u sklopu izrade energetskog bilansa
Cilj energetskog bilansa optine je odreivanje energetske potronje za baznu
godinu.
Predmet optinskog energetskog bilansa je energetska potronja u objektima i sistemi-
ma javne potronje na teritoriji optine (objekti i sistemi ije se nansiranje sprovodi iz
optinskog budeta npr. sva javna kominalna preduzea na teritoriji optine, zgrade suda,
optine, MUP-a, kole, vrtii, domovi zdravlja, sportsko-rekreativni centri, gerontoloki
centri i sl.), kao i proizvoai elektrine i toplotne energije do 1 MW.
Obim energetskog bilansa denisan je obimom ovog uputstva, odnosno traenim po-
dacima u odgovarajuim upitnicima (u ovoj fazi projekta, predmet optinskog energetskog
bilansa nisu: veliki proizvoai elektrine energije koji se nalaze na teritoriji optine, en-
ergetska potronja u industrijskim objektima koji se nalaze na teritoriji optine, potronja
energije u domainstvima i potronja energije u komercijalnom sektoru).
Denisanje granice u okviru koje e se sprovoditi optinski energetski bilans je takoe
jedno od veoma bitnih pitanja. U svetskoj praksi mogu se nai razliiti primeri denisanja
granica (Manhajm, Nemaka: granica optine, sektor transporta iskljuen; Deland, Ho-
landija: industrijska zona optine; Geteborg, vedska: granica grada, sektor transporta i
dve ranerije iskljueni iz energetskog bilansa). Navedeni primeri pokazuju sav varijetet
primenjenih reenja slika 4.
Slika 4. Denisanje cilja, predmeta i obima (granica) energetskog bilansa - praksa u svetu
Na slici 4. dat je primer izrade dijagrama energetskog toka, prema iskustvima EU,
gde se energetski potronja i proizvodnja energije prati po svim sektorima i gorivima.
Zbirne vrednosti energetske potronje po sektorima i energetske potronje po gorivima
dat je u tabeli 2.
Tabela 2. Primer bilansa energetske potronje po sektorima i gorivima
Optina: Bazna godina:
Ukupna potronja energije u toku godine: [M toe]
Energetska potronja po sektorima:

Osnovne
jedinice
Konverzioni
faktor
Potronja u
[Mtoe]
-domainstva
-komercijalni sektor
-objekti javne potronje
-industrija
-transport
Energetska potronja po gorivima:

Osnovne
jedinice
Konverzioni
faktor
Potronja u
[Mtoe]
-lo ulje
-prirodni gas
-elektrina energija
-ugalj
-drvo
-benzin
-dizel gorivo
-toplotna energija (SDG)
-ostalo (navesti energent)
Na slici 5. prikazan je primer energetskog toka u jednoj ktivnoj optini. U sistemu JKP
(Javnih komunalnih preduzea) rade dve toplane (T1 gorivo prirodni gas i T2 gorivo
lo ulje), vodovod (sa tri stanice pitke vode) i javno transportno preduzee. Na teritoriji
optine postoje tri osnovne kole, tri srednje kole, tri obdanita, dva doma zdravlja, zgra-
da optine, zgrada MUP-a, zgrada suda, jedan sportsko rekreativni centar i gerontoloki
centar.
Slika 5. Izrada optinskog energetskog bilansa predmet i granice
Tabela 3. Primer bilansa energetske potronje u optinskom sektoru javne potronje
Optina: Bazna godina:
Ukupna potronja energije u optinskom
sektoru javne potronje u toku godine:
[M toe]
Energetska potronja po sektorima:

Osnovne
jedinice
Konverzioni
faktor
Potronja u
[M toe]
-objekti javne potronje
Energetska potronja po gorivima u optinskim objektima javne potronje:

Osnovne jed-
inice
Konverzioni
faktor
Potronja u
[M toe]
-lo ulje
-prirodni gas
-elektrina energija
-ugalj
-drvo
-benzin
-dizel gorivo
-toplotna energija (SDG)
-ostalo (navesti energent)
Po realizaciji inicijalne faze energetskog bilansa sledi pripremna faza koja se odnosi
na prikupljanje podataka. Da bi se blagovremeno prikupili adekvatni podaci potrebno
je koncipirati upitnike koji e sadrati odreene podatke i vremenski period na koji se
oni odnose, zavisno od objekta kome se upuuje zahtev, svrhu zahteva, nain dostavljanja
podataka (elektronskim putem, potom ili faksom), podatke o licu odgovornom za popun-
javanje upitnika, kao i rok za dostavu podataka. U prethodnom poglavlju su detaljnije
predstavljeni izvori i vrste podataka na osnovu kojih optinski energetski menader moe
da kreira upitnike saglasno situaciji u njegovoj optini.
Upitnici treba da su koncipirani tako da obezbede prikupljanje to veeg broja infor-
macija i relevantnih podataka vezanih za potronju energije u sistemima i objektima javne
potronje, na lokacijama koje su predmet sprovoenja energetskog bilansa. U ovoj fazi
bitno je otkloniti bilo kakvu vrstu nedomica po pitanju popunjavanja upitnika.
Veoma je vano, naroito tokom procesa prikupljanja podataka, uspostaviti komunka-
ciju i saradnju sa licima koja su odgovorna za popunjavanje upitnika u objektima javne
potronje odnoso preduzeima koja su u nadlenosti optine. Posebna panja mora biti
posveena proceni pouzdanosti prikupljenih podataka, jer tanost podataka direktno
utie na kvalitet daljih prorauna i zakljuaka koji se na osnovu tako dobijenih rezultata
mogu doneti. U optem sluaju, prikupljaju se podaci o potronji energenata na mesenom
nivou. Podaci koji se prikupljaju i unose u Upitnike su: opti podaci o optinskom sistemu ili
objektu javne potronje, rauni za energente (npr. [din], []), podaci o potronji energena-
ta (npr. [kWh], [Nm
3
], [t], [m
3
], [l]), podaci o jedininim cenama energenata prema vaeim
tarifnim sistemima naplate (npr. [VTA-din/kWh], [MTA-din/kWh], [din/Nm
3
], [din/t], [din/
m
3
]), podaci iz graevinskih podloga, tehniki podaci o sistemu ili objektu, sopstveni po-
daci o potronji energenata koji se mere u samom sistemu ili objektu, podaci o proizvodnji
(isporuena toplotna energija, isporuena koliina vode), tehniki podaci o instalisanoj
opremi, podaci prikupljeni na osnovu sprovedenih intervjua sa predstavnikom operativ-
nog tima ili drugim tehnikim licem u sistemu ili objektu predmetne lokacije.
Prikupljeni podaci se unose u elektronsku bazu podataka i obrauju, odnosno pristupa
se izradi energetskog bilansa.
Sastavni deo ovoga je i programski paket koji obuhvata sledee oblasti:
opti deo, koji se odnosi na opte podatke o optini,
javne zgrade,
gasovodna mrea,
javna rasveta,
vodovod,
javna istoa,
toplane,
gradsko zelenilo,
saobraaj,
odravanje puteva i
vozni park javnih preduzea.
Da bi se dobila realna slika o energetskom stanju na denisanom lokalitetu (optini),
neophodno je sprovesti detaljne analize prikupljenih podataka i odgovarajue proraune
i procene. Na osnovu tako sprovedenih analiza mogue je denisati odgovarajue pre-
poruke za poboljanje energetskog stanja.
Kvalitetna analiza se zasniva na principima: obimnosti, pouzdanosti i pravovremeno-
sti. Analiza obuhvata sagledavanje ukupno potroene energije na nivou optine, udeo
pojedinih sektora, udeo trokova energije u odnosu na ukupan budet optine, ocenu
energetske intenzivnosti.
Bazna godina predstavlja tipian vremenski period, period za koji postoje kompletni
podaci o odgovarajuoj energetskoj potronji. Na osnovu prikupljenih podataka, energet-
ski menader sprovodi sledee analize:
potronja energije u zavisnosti od vremena (dijagrami energetskog
optereenja po odgovarajuim energentima u odnosu na vreme: potronja
elektrine energije na asovnom, dnevnom ili mesenom nivou, mesena potronja
energije koja se dobija iz energenata ili toplote;
potronja energije na godinjem nivou (na osnovu pojedinanih prorauna
po pojedinim energentima neophodno je sprovesti sumarnu strukturnu potronju
energije, za svaku vrstu energenata i u zajednikim jedinicama, u obliku tabele
i odgovarajuem grakom prikazu;
specina potronja energije (gde god je to mogue treba izraunati vrednost
specine potronje odreenih energenata);
deniasnje indikatora energetske ekasnosti .
Primer grakog prikaza potronje elektrine energije dat je na slici 6., dok je primer
grakog prikaza potronje gasa za baznu godinu prikazan na slici 7.
Slika 6. Potronja elektrine energije za baznu godinu
Slika 7. Potronja prirodnog gasa za baznu godinu
U tabeli 4. dat je primer sistematizovanih podataka o zbirnoj godinjoj potronji ener-
genata u jednom od objekata javne potronje.
Tabela 4. Potronja razliitih vidova energenata

Osnovne
jedinice

Konver-
zioni
faktor
Energetska
potronja
Trokovi za
energente
Trokovi za
energente
[GJ] [Din] []
El. energija 3.151.360,0 [kWh] 3.6 x 103 11.344,9 9.129.568,0 105.620,9
Mazut 928,02 [t] 39,6 36.749,6 24.420.144,5 280.844,5
Dizel D2 nafta 229,174 [m3] 37,3 8548,2 14.018.710,0 165.131,5
Voda: 6226,0 [m3] - - 242.064,0 2783,1
Ukupno: 56.642,7 4.7810.486,5 554.380
Po izraunavanju specine potronje energije, esto je mogue sprovesti poreenje
ovako dobijenih rezultata sa postojeim standardima. Proces poreenja odgovarajuih
radnih karakteristika nazivamo uporednom statistikom (engl. benchmarking). Razlikujemo
unutranju i spoljanju uporednu statistiku. Unutranja uporedna statistika predstavlja
kontinuirano poreenje sopstvenih indikatora energetske ekasnosti iz godine u godinu.
Spoljanja uporedna statistika se odnosi na poreenje karakteristinih vrednosti specine
potronje energije ili indikatora energetske ekasnosti sa vrednostima iz normi, standara-
da ili karakteristinih vrednosti proisteklih iz dobre prakse.
Slika 8. Specina potronja elektrine energije [kWh/m2]
Tabela 5. Gruba analiza ekasnosti grejanja javne administrativne zgrade u grejnoj sezoni
2005/2006. godine
Indikator ekasnosti Vrednost
Specina potronja toplotne energije kWh/m2 godinje 179,98
Referentna vrednost kWh/m2 godinje 120,00
Zakljuak koji proizilazi na osnovu podataka prikazanih u tabeli 5. je da postoji po-
tencijal utede od priblino 60 kWh /m
2
god ili 50% u odnosu na referentnu vrednost.
Potrebno je izvriti i dodatne analize kao na primer provere kvaliteta:
termo izolacije objekta,
stolarije i bravarije,
sistema grejanja (da li se redovno odrava, nain regulacije),
kotlovskog postrojenja, odnosno toplotno-predajne podstanice ako je objekat
prikljuen na sistem daljinskog grejanja.
Sasvim sigurno i da bi plaanje prema stvarnoj potronji bila dobra motivacija za
smanjenje potronje energije.
Tabela 6. Gruba analiza energetske ekasnosti toplovodne mree
Merno mesto
Specina potronja
toplotne energije
Vrednost
Na izlazu iz toplotnog izvora prema mrei kWh/m2 god 169,70
Kalorimetri u toplotnim podstanicama
(predajno mesto prema korisnicima)
kWh/m2 god 151,80
Zakljuak koji proizilazi analizom podataka navedenih u tabeli 6. je da postoji poten-
cijal utede od 17,9 kWh/m
2
god (svedeno na grejni prostor), odnosno 11,8%. Mere koje
treba preduzeti u cilju smanjenja gubitaka u distribuciji toplotne energije odnose se na
zamenu oteenih delova toplovoda, zamenu postojeih klasinih cevi sa predizolovanim
cevima, ugradnju kvalitetnije opreme za upravljanje i nadzor i drugo.
Na osnovu prikupljenih podataka, izrade energetskog bilansa i sprovedene analize
trenutne energetske potronje, mogue je predloiti mere i aktivnosti ijom primenom je
mogue ostvariti utede energije u jedinici lokalne samouprave.
Izvetaj energetskog menadera, u optem sluaju, mora da sadri:
organizacionu strukturu u jedinici lokalne samouprave,
osnovne podatke o javnim komunalnim preduzeima,
pregled najveih energetskih potroaa,
energetski bilans optine (tabelarni prikazi i dijagrami),
trokove energije po energetskim uslugama,
preporuke mera i aktivnosti koje mogu dovesti do utede energije uz odgovarajai
podatak o investicionim ulaganjima i periodom otplate.
Ciljne grupe kojima se prezentira izvetaj su optinski organi, menaderi budetskih
ustanova i javnih komunalnih preduzea, struna javnost i graani koji treba da osete efek-
te racionalnog upravljanja energijom kroz poboljanje kvaliteta usluga i ouvanje ivotne
sredine. Bitno je preneti dovoljno kvalitetnih informacija ljudima koji zauzimaju kljuna
mesta u hijerarhiji optinske vlasti i po prirodi stvari odluuju o usmeravanju budetskih
sredstava i vode rauna o uspenosti funkcionisanja optine kao servisa graana. Mere
koje se preduzimaju radi smanjenja energetske potronje stvaraju veoma pozitivan imid
optine i kao takve dodatno motiviu.
Razlozi zbog kojih se javnosti prezentiraju izvetaji su:
uticaj na promenu ponaanja i stvaranja svesti o potrebi izgradnje energetski
ekasnog drutva (ulaganje u budunost kroz edukaciju na svim nivoima),
razmena iskustava u pogledu ekasnosti i odrivosti preduzetih aktivnosti,
pridobijanje podrke za primenu mera koje se preduzimaju u cilju korienja
potencijala utede energije,
transparentnost rada optinskih organa i troenja budetskih sredstava.
T
a
b
e
l
a

7
.

P
r
i
m
e
r

s
t
r
u
k
t
u
r
e

b
i
l
a
n
s
a

p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
e

i

p
o
t
r
o
n
j
e

e
n
e
r
g
i
j
e

i

v
o
d
e

u

o
p
t
i
n
i
N
A
Z
I
V

O
B
J
E
K
T
A
/
P
R
E
D
U
Z
E
A
:

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
N
A
M
E
N
A
:

A
D
R
E
S
A
:

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
E
N
E
R
G
E
T
S
K
I

M
E
N
A
D
E
R

O
D
G
O
V
O
R
A
N

Z
A

I
Z
R
A
D
U

E
N
E
R
G
E
T
S
K
O
G

B
I
L
A
N
S
A
:
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
K
O
N
T
A
K
T

T
E
L
E
F
O
N

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
e
-

m
a
i
l

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
V
R
S
T
A

E
N
E
R
G
E
N
T
A
:
K
a
m
e
n
i

u
g
a
l
j
M
r
k
i

u
g
a
l
j
L
i
g
n
i
t
M
a
z
u
t
b
e
n
z
i
n
L
o

u
l
j
e
P
r
i
r
o
d
n
i

g
a
s
O
I
E
D
r
v
o
E
l
.

e
n
-
e
r
g
i
j
a
T
o
p
l
o
t
n
a

e
n
e
r
g
i
j
a
V
o
d
a
U
k
u
p
n
o
t
o
e
t
o
e
t
o
e
t
o
e
t
o
e
t
o
e
t
o
e
t
o
e
t
o
e
t
o
e
t
o
e
m
3
t
o
e
D
o
n
j
a

t
o
p
l
o
t
n
a

m
o

g
o
r
i
v
a
N
a
b
a
v
k
a

g
o
r
i
v
a
P
r
o
m
e
n
a

z
a
l
i
h
a

g
o
r
i
v
a
U
l
a
z

u

t
r
a
n
s
f
o
r
m
a
c
i
j
u
T
o
p
l
a
n
e
I
n
d
u
s
t
r
i
j
s
k
e

e
n
e
r
g
a
n
e
I
n
d
i
v
i
d
u
a
l
n
e

k
o
t
l
a
r
n
i
c
e
M
a
l
e

H
E
V
o
d
o
v
o
d

i

k
a
n
a
l
i
z
a
c
i
j
a
O
s
t
a
l
a

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a
I
z
l
a
z

i
z

t
r
a
n
s
f
o
r
m
a
c
i
j
e
T
o
p
l
a
n
e
I
n
d
u
s
t
r
i
j
s
k
e

e
n
e
r
g
a
n
e
I
n
d
i
v
i
d
u
a
l
n
e

k
o
t
l
a
r
n
i
c
e
M
a
l
e

H
E
V
o
d
o
v
o
d

i

k
a
n
a
l
i
z
a
c
i
j
a
O
s
t
a
l
a

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a
G
u
b
i
c
i

u

p
r
e
n
o
s
u

i

d
i
s
t
r
i
b
u
c
i
j
i
P
o
t
r
o
n
j
a

e
n
e
r
g
e
t
s
k
o
g

s
e
k
t
o
r
a
F
i
n
a
l
n
a

p
o
t
r
o
n
j
a

e
n
e
r
g
i
j
e
I
n
d
u
s
t
r
i
j
a
S
a
o
b
r
a
a
j
J
a
v
n
e

i

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
e

d
e
l
a
t
n
o
s
t
i
D
o
m
a
i
n
s
t
v
a
J
a
v
n
a

r
a
s
v
e
t
a
Indikatori energetske ekasnosti
Indikatori energetske ekasnosti predstavljaju specine energetske pokazatelje koji
se koriste za denisanje potencijala utede potronje energije kao i za utvrivanje efeka-
ta sprovoenja mera energetske ekasnosti. Njihov je znaaj u tome to se poreenjem
stvarnih vrednosti indikatora, dobijenih na osnovu prikupljenih podataka, sa uobiajenim
ili standardnim vrednostima moe jasno uoiti u kojim sektorima su mogua smanjenja u
potronji energije i koji su korisnici energetski ekasni.
Indikatori energetske ekasnosti su veliine koje mogu biti manje ili vie sloene u za-
visnosti od toga koliko i kakve parametre objedinjavaju. Najoptija podela energetskih
indikatora je na:
termodinamike, koji u osnovi predstavljaju stepene korisnosti odreenih proc-
esa korienja energije (npr. stepen korisnosti kotla).
Fiziko-termodinamike, u kojima se energetski ulazi u proces predstavljaju jedini-
cama za energiju, ali se izlazi iz procesa predstavljaju razliitim, odgovarajuim
zkim veliinama (npr. potronja elektrine energije u kWh po m
3
proizvedene
vode, potronja toplote u kWh po m
2
grejane povrine, potronja energije u
kWh po t proizvoda, i sl. )
Ekonomsko-termodinamike, u kojima se energetski ulazi u proces predstavljaju
jedinicama za energiju ali se izlazi iz procesa predstavljaju u novanim jed-
inicama (npr. potronja elektrine energije u M toe po 1 $ bruto nacionalnog
dohotka -BND)
Ekonomske, u kojima se i energetski ulazi i izlazi iz prcesa predstavljaju nova-
nim jedinicama.
Zavisno od nivoa sloenosti, energetski indikatori imaju razliitu hijerarhiju. Na vrhu
piramide se nalaze najsloeniji indikatori kao to su energetski intenzitet na nivou drave
( M toe/$ BND), energetski intenzitet sektora i privrednih grana (M toe/$ proizvoda),
energetskih sistema (kWh/t uglja), pa sve do energetske ekasnosti postrojenja i opreme.
Izraunavanje energetskih indikatora vieg hijerarhijskog reda zahteva sloenu statistiku
metodologiju i prikupljanje velikog broja podtaka za denisani vremenski period. Ovakvi
indikatori slue za kreiranje energetske politike i sloeno energetsko planiranje na nivou
drave ili sektora. Indikatori srednjeg hijerarhijskog nivoa slue za donoenje odluka u
okviru preduzea ili optine, dok indikatori na najniem hijerarhijskom nivou slue prven-
stveno za sagledavanje potrebe za konkretnom merom energetske ekasnosti u nekom
tehnikom sistemu. Za energetski menadment na nivou optine znaajni su energetski
indikatori nieg i srednjeg hijerarhijskog reda. Energetskom menaderu optine indikatori
energetske ekasnosti daju jasnu sliku energetske ekasnosti nekog sistema ili zgrade, jer
se na osnovu njih moe utvrditi da li je energetska ekasnost posmatranog objekta zado-
voljavajua. Na primer, analizom podataka o potronji energije u zgradi utvreno je da
se za grejanje prostora koristi 232 kWh/m
2
. Poreenjem sa standardnom vrednou koja
iznosi 100 kWh/m
2
moe se doi do zakljuka da je potrebno preduzeti odreene mere
za smanjenje potronje energije.
Prilikom poreenja odgovarajuih energetskih indikatora razliitih objekata potrebno
je voditi rauna da metodologija za njihovo izraunavanje u svim sluajevima bude ista. U
sluaju da se pokae da posmatrani sistem nije dovoljno energetski ekasan potrebno je
preduzeti detaljniju analizu kojom e se utvrditi da li ima mogunosti za primenu mera za
poboljanje energetske ekasnost i kolike investicije one zahtevaju.
Radi ilustracije, u daljem tekstu su prikazani pojedini zbirni indikatori energetske e-
kasnosti optina, indikatori energetske ekasnosti zgrada, indikatori o energetskoj ekas-
nosti i karakteristikama rada sistema daljinskog grejanja, indikatori energetske ekasno-
sti u sistemima vodovoda i kanalizacije i javnog osvetljenja.
Indikatori energetske ekasnosti optina su najbolji pokazatelji o kvalitetu energet-
skog menadmenta u optinama. Oni daju mogunost da se pojedine optine porede
meu sobom, kao i da se porede sa optinama razvijenih zemalja. Osnovni indikatori
energetske ekasnosti optina dati su u tabeli 8.
Tabela 8. Indikatori energetske ekasnosti optina
Indikatori energetske ekasnosti Jedinica
Potronja energije po glavi stanovnika kWh/stanovniku
Potronja energije po m2 grejne povrine u domainstvima kWh/m2
Potronja energije po m2 grejne povrine u javnim zgradama kWh/m2
Potronja energije po bruto drutvenom proizvodu MWh/miliona dinara
Iz naziva i jedinica indikatora energetske ekasnosti optina moe se uoiti nain na
koji su izraunati. Poznavanje energetske ekasnosti zgrada je znaajno iz vie razloga:
da bi se smanjili godinji trokovi za vodu i energiju,
da bi se zadovoljili ambijentalni uslovi u prostorijama (temperatura, vlanost,
itd.),
da bi se mogla planirati neophodna sredstva za odravanje postojeih sistema,
rekonstrukciju ili zamenu neekasnih tehnologija.
Procena zgrada na osnovu energetskih indikatora je uz izradu energetskih bilanasa
zgrada i merenja, jedna od metoda za odreivanje njihove energetske ekasnosti. Ona
omoguava utedu vremena i novca pri proceni energetske ekasnosti. Meutim ovaj
metod moe biti nedovoljno taan zbog nedovoljnog broja podataka za procenu stvarnih
energetskih indikatora, kao i u sluajevima kada se naplata utroene energije vri paual-
no. Tanost procene moe biti umanjena i u sluajevima kada se prikupljanje podataka
vri za kratke vremenske periode jer tada moe doi do izraaja uticaj anomalija vre-
menskih prilika. Ponekad se energetski indikatori mogu dosta razlikovati kod zgrada istih
kategorija i starosti. U naoj zemlji se javlja i problem da nema standardnih energetskih
indikatora za izvesne kategorije zgrada.
Najei indikator za potronju ukupne energije u zgradama je koliina utroene ener-
gije po kvadratnom metru prostora godinje kWh/m
2
god. Najee korieni indikatori
energetske ekasnosti zgrada dati su u tabeli 9.
Tabela 9. Indikatori energetske ekasnosti grejanja i potronje elektrine energije u zgradama
Indikator Jedinica
Specina potronja toplotne energije kWh/m2 kWh/osoba
Trokovi toplotne energije po m2 Din/m2
Trokovi energije za potrebe grejanja po lanu osoblja Din/osoba
Indikatori potronje elektrine energije u javnim zgradama
Specina potronja toplotne energije kWh/m2 kWh/osoba
Specini trokovi elektrine energije Din/m2
Na slici 9. prikazani su indikatori potronje toplotne energije za razliite standarde
grejanja u Nemakoj.
Slika 9. Indikatori potronje toplotne energije za razliite standarde grejanja u Nemakoj
Indikatori energetske ekasnosti i karakteristika rada sistema daljinskog grejanja
dobijaju se na osnovu energetskih i drugih specinih podataka ovih sistema. Energet-
ski podaci su: energetski ulaz u jedinicama za koliinu goriva, energetski ulaz u MWh,
faktor konverzije, energetski izlaz u MWh, gubici pri transformaciji, sopstvena potronja
energije, energija isporuena mrei, distributivni gubici, konana energija raspoloiva
korisnicima. Drugi specini podaci su oni koji karakteriu neenergetske veliine sistema
daljinskog grejanja kao to su: karakteristike primarne i sekundarne toplovodne mree,
broj podstanica, broj prikljuenih objekata, povrina prikljuenih objekata itd. Ovi indika-
tori su predstavljeni u tabeli 10.
Tabela 10. Indikatori energetske ekasnosti sistema daljinskog grejanja
Indikator Jedinica
Ekasnost transformacije energije %
Ekasnost distribucije energije %
Gubici toplote po km mree daljinskog grejanja kW/km
Potronja elektrine energije po MWh snabdevene toplotne energije MWh/MWh/god
Ekasnost transformacije energije predstavlja odnos sekundarne energije i ukupne
energije goriva koja ulazi u proces transformacije. Ekasnost distribucije energije je od-
nos isporuene toplotne energije korisnicima i toplotne energije koja odlazi za distribu-
ciju. Potronja elektrine energije po MWh snabdevene toplotne energije je pokazatelj
ekasnosti rada pumpnog sistema sistema daljinskog grejanja. Indikatori potronje vode
mogu da se koriste kao: polazne vrednosti u gruboj proceni potronje vode u zgradama,
polazne vrednosti za procenu tehnikog standarda sanitarne vode, podstrek za uvoenje
dodatnih mera, instrument za upravljanje i nadzor, za proveru primenjenih mera za utedu
vode i za procenu buduih potreba.
Specine vrednosti potronje vode dobijaju se deljenjem ukupne godinje potronje
vode u zgradi i karakteristinih vrednosti koje opisuju nain korienja vode (npr. povrina
objekta m
2
, broj osoba ili broj noenja u hotelima). Karakteristine vrednosti potron-
je vode zavise od namene korienja vode: pijaa voda, topla voda, tehnoloka voda,
rashladna voda. Priblino 2 3 % procenta ukupne svetske potronje energije koristi
se u pumpnim sistemima i sistemima za tretman otpadnih voda, koji se nalaze u urbanim
sredinama i industriji. Potronja energije u mnogim vodvodima irom sveta mogla bi biti
smanjena za najmanje 25 % primenom razliitih mera i aktivnosti uteda. Naalost, rela-
tivno mala panja se polae na utedu energije u javnim komunalnim sistemima vodovoda
i kanalizacije.
U zemljama u razvoju, u strukturi trokova, cena energije utroene za snabdevanje
vodom esto prevazilazi polovinu ukupnog javnog gradskog budeta. ak i u distributiv-
nim vodovodnim sistemima razvijenih zemalja, energija predstavlja drugi po redu troak,
odmah iza trokova radne snage.
Kritian korak u stvaranju tima i odreivanju broja anagaovanih ljudi, ukljuuje i
obezbeivanje potrebnih sredstava za rad, tj. za sprovoenje odgovarajuih merenja i
praenja potronje energije i distribucije vode, obuku ljudstva i njihovo upoznavanje sa
najsavremenijim tehniko-tehnolokim reenjima i obezbeivanjem adekvatnih sredstava
kako bi se projekat utede realizovao. Meutim, veliki broj mera i aktivnosti kojima se
moe ostvariti znaajna uteda, moe biti izveden sa minimalnim sredstvima ili gotovo bez
ikakvih trokova. Zapravo, instaliranje mernog i sistema za nadzor i upravljanje moe di-
rektno dovesti do utede od 10 %, jednostavnim izmenama rada u sistemu i poboljanjem
odravanja samog sistema. Dok se neka od poboljanja u sistemu mogu lako i jednosta-
vno realizovati sprovoenjem samih merenja odreenih parametara u sistemu (protok,
napor), mnoge mogunosti se mogu otkriti tek nakon ozbiljne analize dobijenih podataka.
Mnoga unapreenja mogu se ostvariti tek nakon poreenja sa referentnim vrednostima u
slinim sistemima za vodosnabdevanje.
U tabelama 11. i 12. dati su indikatori energetske ekasnosti sistema vodosnabdevan-
ja i kanalizacija.
Tabela 11. Indikatori energetske ekasnosti sistema vodosnabdevanja
Indikator Jedinica
Potronja elektrine energije po m3 proizvedene vode kWh/m3
Potronja el. energije po isporuenom m3 vode kWh/m3
Potronja el. energije za vodu isporuenu domainstvima MWh
Potronja el. energije za vodu isporuenu velikim i specijalnim potroaima MWh
Potronja el. energije za vodu isporuenu optinskim zgradama MWh
Potronja el. energije za gubitke vode MWh
Tabela 12. Indikatora energetske ekasnosti sistema kanalizacije
Indikator Jedinica
Potronja el. energije po m3 otpadnih voda kWh/m3
Potronja el. energije po m3 preienih otpadnih voda kWh/m3
Ukupna potronja el. energije po m3 isputenih otpadnih voda kWh/m3
Indikatori koji slue za ocenjivanje energetske ekasnosti jednog sistema osvetljenja
prikazani su u tabeli 13.
Tabela 13. Tabela indikatora energetske ekasnosti sistema javnog osvetljenja
Indikator Jedinica
Broj sijalinih mesta po glavi stanovnika svetiljki/stanovnik
Broj mesta sa svetiljkama / km osvetljenih ulica svetiljki/ km
Potronja el. energije / mesta sa svetiljkama kWh/svetiljki
Potronja el. energije / km osvetljenih ulica kWh/ km
Potronja el. energije za osvetljenje po stanovniku kWh/stanovniku
UVOD U
ENERGETSKO PLANIRANJE
Lokalni energetski koncept je koncept razvoja jedinice lokalne samouprave na podruju
snabdevanja i potronje energije, sa ciljem poveanja korienja lokalnih energetskih
resursa, odnosno poveanja ekasnog korienja energije kao i korienje obnovljivih vi-
dova energije, poveanja sigurnosti snabdevanja, poboljanja zatite ivotne sredine i
otvaranja novih radnih mesta.
Postoje mnoge mogunosti za utedu energije u gradovima i jedinicama lokalne samou-
prave, ali sve strategije utede se mogu klasikovati u etiri osnovne kategorije:
Tehniki strateki pristup Tehnike strategije ukljuuju primenu novih energetskih
tehnologija ili podrazumevaju usavravanje postojeih tehnologija. Ovakve promene
zahtevaju znaajna investiciona ulaganja i mogu ostvariti znaajne utede u jako kratkom
vremenskom intervalu. Primena tehnike strategije je ograniena, upravo zbog navedenih
injenica, odnosno odgovarajue investicione podrke (donacije, povoljni krediti i slino).
Regulatori strateki pristup Regulatorne strategije zasnovane su na uvoenju lokal-
nih akata i odluka u skladu sa vaeom pravnom regulativom, koja se odnosi na ekasno
korienje energije i zatitu ivotne sredine na teritoriji grada ili jedinice
Lokalne samouprave. Nedostatak u primeni ovakve strategije je da trokove snose
krajnji korisnici, odnosno graani. Pravilnim pristupom i obavetavanjem javnosti o optim
koristima primene takvih mera mogue je uspeno realizovati ovakve strategije.
Ekonomski strateki pristup Ekonomske strategije ukljuuju uvoenje podsticajnih ili
kaznenih mera, to stvara uslov za primenu mera i aktivnosti energetske ekasnosti. Takve
mere mogu ukljuivati investicione kredite u realizaciji projekata energetske ekasnosti i
obnovljivih izvora energije. Trokovi primene ovakvih strategija padaju na teret drave,
grada odnosno jedinice lokalne samouprave. Fondovi za nansiranje ovakvih projekata
mogu biti stvoreni uvoenjem dodatnih doprinosa.
Obrazovni strateki pristup Obrazovne strategije ukljuuju obrazovanje, obuku i
informisanje kako bi se podigla svets o vanosti realizacije programa, mera i aktivnosti
energetske ekasnosti i obnovljivih izvora energije. Primena obrazovne strategije, koja
ima snanu pokretaku inicijativu (lokalni mediji) moe doprineti promeni na globalnom
sociolokom nivou.
U praktinoj realizaciji programa energetskog planiranja postoji znaajno proimanje
prezentovanih stratekih pristupa. Primenom ekonomskih mera mogue je stvoriti prihode
koji se dalje mogu koristiti u realizaciji mera i aktivnosti u oblasti obrazovnih, tehnikih ili
regulatornih strategija utede. Grad ili jedinica lokalne samouprave, u cilju ostvarivanja
maksimalnih uteda energije, moe doneti i usvojiti lokalni energetski plan, koji obezbeu-
je sveobuhvatan i integrisan pristup razliitim merama i aktivnostima zautedu energijei
racionalnim gazdovanjem ostalim resursima na teritoriji grada ili jedinice lokalne samo-
uprave. Ovakav plan uobiajeno sadri vremenski raspored realizacije navedenih mera i
aktivnosti, kao i procenu potrebnih sredstava za njihovu realizaciju.
Tokom poslednje dekade prolog veka, razvijene industrijske zemlje EU prepoznale su
znaaj odrivog razvoja drutva (sustainable development). To se, pre svega, odnosilo
na neodgovornu i nepovratnu tetu izazvanu ubrzanim industrijskim razvojem, i na pravo
da i budue generacije imaju, pre svega, mogunost i pravo da zadovolje sopstvene
osnovne potrebe. Ovaj problem bio je predmet mnogih UN konferencija, to je dovelo
do potpisivanja Agende 21 tokom odravanja UN konferencije o Zatiti ivotne sredine i
razvoju (Rio de aneiro, 1992). Prema poglavlju 28 Agende 21, lokalne zajednice la-
nice potpisnica sporazuma razvie uputstva za odrivi razvoj u skladu sa nivoom njihove
nadlenosti, uz javno informisanje i saglasnost njihovih graana. Odrivost ima sama po
sebi mnogo razliitih aspekata, kao to su ekoloki i ekonomski razvoj, smanjenje emisije
gasova staklene bate, odgovorno korienje prirodnih resursa, socijalna ravnopravnost i
sl. Sa druge strane, pitanja potronje energije, saobraaja i korienja zemljita su najva-
nija u kontekstu odrivog razvoja. Tako, donoenje i usvajanje lokalnog energetskog pla-
na predstavlja odluan korak u procesu razvoja lokalne energetske strategije, u smislu
racionalnog planiranja i usvajanja principa sprovoenja energetskog menadmenta.
Kratkorono energetsko planiranje
U optem smislu, ne postoji univerzalno uspostavljen model sprovoenja eneregetskog
planiranja u lokalnim zajednicama. Potrebe manjih jedinica lokalne samouprave mogu
znatno odstupati od potreba velikih optina i naravno gradskih optina. Takoe, razlika
je i u nivou raspoloivih resursa, kako ljudskih, tako i materijalnih. Upravo zbog toga,
lokalni energetski planovi mogu se razlikovati i po obimu i nivoima delovanja, sve u cilju
zadovoljenja potreba lokalne zajednice.
Bilo kakav energetski problem moe biti pravi katalizator koji e pokrenuti proces
ukljuivanja jedinice lokalne samouprave u program energetskog planiranja. Obino je
takav pristup dobar nain za poetak energetskog planiranja u manjim jedinicama lokal-
ne samouprave. ak i u takvim sluajevima, energetski plan mora sadrati odreena si-
stemska reenja i korake koji ne zavise od obima energetskog planiranja. Osnovni koraci
u realizaciji programa lokalnog energetskog planiranja su:
uspostavljanje sistema energetskog menadmenta na nivou optine,
snimanje energetskog stanja (izrada energetskog bilansa jedinice lokalne sa-
mouprave),
analiza dobijenih podataka denisanje prioriteta,
donoenje i usvajanje ciljeva energetske politike,
ukljuivanje svih zainteresovanih strana,
denisanje razliitih alternativa za reenje denisanog prioriteta,
rocena (evaluacija) alternativnih reenja i izbor optimalnog reenja,
usvajanjeakcionog plana,
monitoring praenje realizacije akcionog plana,
izvetavanje o ostvarenim rezultatima (utedama i koristima).
Tabela 1. Obim i nivo delovanja u okviru energetskog planiranja
Kratkorono planiranje
predmet plana jedna mera
ili aktivnost
Srednjorono planiranje
ukljuena energetska
komponenta
Dugorono planiranje
detaljan, sveobuhvatan
energetski plan
OBIM
Ciljano dejstvo je-
dan ili dva specina
problema
Energetsko planiran-
je na nivou jedinice
lokalne samouprave
koje ukljuuje nabavku
energenata na dui rok
Sveobuhvatan energet-
ski plan inkorporiran u
generalni urbanistiki
plan. Ukljuene sve zain-
teresovane strane.
PROBLEM
POKRETA
nedostatak energe-
nata,
nestabilno snab-
devanje energentima,
reavanje odreenog
problema u okviru za-
tite ivotne sredine,
smanjenje energetske
potronje u odree-
nom objektu ili sistemu
javne namene
pitanja zatite ivotne
sredine na lokalnom i
regionalnom nivou,
korienje zemlje,
saobraaj,
ekonomski razvoj,
poboljanje uslova
ivota,
smanjenje potronje
energije primenom
sistemskih mera i
aktivnosti.
sve prethodno pome-
nute stavke,
smanjenje potronje
energije u javnim
servisima (JKP),
zatita ivotne sredine
ukljuujui emisiju
tetnih
gasova,
strategija primene
novih tehnolokih
reenja.
Srednjerono energetsko planiranje
Proces uvoenja energetskog palaniranja zapoinje donoenjem odluke lokalnih vla-
sti da je program uvoenja energetskog planiranja neophodan. U ovoj fazi realizacije
programa od velike vanosti je pronalaenje naina spoljnog nansiranja (zajam, kredit,
doacija).
Slika 1. Srednjerono planiranje -izrada lokalnog energetskog plana
Sledei koraci, kao i u prethodnom sluaju odnose se na uspostavljanje sistema ener-
getskog menadmenta u jedinici lokalne samouprave (uspostavljanje funkcije energetskog
menadera) i izradu energetskog bilansa. Projekcije potronje energije i snabdevanja
energentima najee se rade na osnovu podataka o populacionom prirastu, podacima
iz generalnih i urbanistikih planova o izgradnji stambenih objekata i javnih servisa. U
sledeem koraku neophodno je denisati opte ciljeve na osnovu poznatih podataka o
trenutnom stanju. Ciljeve treba denisati tako da budu merljivi (npr. smanjenje potronje
energije na teritoriji optine u iznosu od 3% u odnosu na potronju energije u baznoj
godini, ili smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate za 5% u odnosu na iznos
emisije u baznoj godini i slino). Na osnovu denisanih procena energetskog uticaja i pro-
cena ekonomskih uteda, uz odreivanje uticaja regionalnih i dravnih prioriteta, mogue
je denisati energetski plan. Sadraj energetskog plana, obim i intezitet mera i aktivnosti,
treba denisati tako da njihovom realizacijom u planiranom periodu budu zadovoljeni
opti ciljevi denisani u prethodnom koraku.
Dugorono energetsko planiranje
Na slici 2. prikazan je tradicionalni pristup pri uvoenju modela dugoronog ener-
getskog planiranja. Algoritam se sastoji u primeni softverskih paketa koji su u stanju da
u potpunosti obuhvate sve energetske sisteme na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Primenom ovakvih paketa mogue je sprovesti detaljnu analizu, simulaciju i optimizaciju
itavog energetskog sistema na teritoriji optine. Kada se jednom uspostavi sveobuhvatni
konzistentan model, on je u stanju da vri ocenu razliitih scenarija.
Slika 2. Dugoroni lokalni energetski plan
Energetski sistemi u velikim optinama i gradovima sastoje se od visoko integrisanih
podsistema. Planiranje u ovakvim sistemima ima najmanje dva nivoa:
1. detaljna analiza energetskog sistema kao celine na lokalnom ili regionalnom
nivou,
2. analiza i optimizacija podsistema (primer: analiza rada toplane, analiza
potronje energije u nekoj od javnih zgrada).
Tradicionalni pristup podrazumeva analizu rada svakog sistema ponaosob. U princi-
pu, prilikom takvog pristupa dobija se suboptimizacija svakog podsistema, neuzimajui u
obzir meusobne uticaje podsistema. Prednost sistemskog pristupa u razvoju dugoronog
energetskog plana odlikuje se u sledeim injenicama:
U optem sluaju, planiranje i rukovoenje energetskim podsistemima obavljaju
razliiti akteri, najee akteri koji imaju suprostavljene ineterese. Lokalne in-
teresne grupe esto imaju ciljeve koji se esto razlikuju od optimalnih ciljeva
koje energetski sistemi ili podsistemi treba da ostvare.
Predvieni ivotni vek lokalnih energetskih sistema (25-30 godina) ne dozvo-
ljava brzu zamenu sistema. Sprovedene izmene i promene u okviru energetskih
sistema predstavljaju injenino stanje takvih sistema. Upravo zbog toga, de-
nisanje i predvianje radnih okvira (cene energenata, ekonomski razvoj, socio
-ekonomske promene i sl.) moraju biti uzete u obzir prilikom izrade planskog
dokumenta.
Postoji veliki broj razliitih tehnolokih reenja koja se mogu primeniti na istom
sluaju, a pritom samo jedno od njih je optimalan izbor.
Promene u odreenim podsistemima mogu uzrokovati promene u drugim pod-
sistemima.
Slika 3. Dugorono lokalno planiranje, faze i zadaci
Na slici 3. prikazane su faze u procesu dugoronog lokalnog energetskog planiran-
ja. Zadaci su povezani povratnom spregom u iterativni ciklus. Pripremna faza Ulaz za
pripremnu fazu jedetaljna slika i presek trenutnog stanja u jedinici lokalne samouprave,
energetski podaci prikupljeni za najmanje tri kalendarske godine. Pored energetskih po-
dataka, neophodno je raspolagati u ovoj fazi informacijama o raspoloivom budetu,
izabranim metodama prikupljanja podataka, vremenskom okviru projekta i sl. Ako su
podaci kompletirani i prikupljeni na korektan nain, lanovi energetskog odbora bi na
osnovu tih podataka morali znati odgovore na sledea pitanja:
Najvei problemi i kritina mesta u energetskom sistemu lokalne zajednice?
Dugoroniciljevi po pitanju energetskog snabdevanja u lokalnoj zajednici?
Ko su glavni akteri u energetskom snabdevanju? Ko odluuje i ta su ije obaveze
i odgovornosti?
Na kojem podruju energetske potronje se moe delovati i kakva tehnoloka
reenja se mogu razmatrati?
Da li ve postoje izraene studije ijim su sadrajem obuhvaena kritina mesta
u energetskom sistemu?
Kakve su potencijalne koristi od donoenja lokalnog energetskog plana?
Kakve su nansijske mogunosti da se lokalni energetski plan realizije?
Faza usmeravanja U toku realizacije ove faze, neophodno je detaljno denisati sle-
dee stavke: probleme, ciljeve, granice sistema, scenarije i mere.
Faza izrade glavne studije Realizacija ove faze sastoji se u sveobuhvatnoj analizi po-
dataka i izradi nekoliko detaljnih studija glavnih i vanih podsistema, ili izabranih delova
sistema od posebne vanosti. Praktino, analiza se vri na dva odvojena nivoa, i sumiranje
dobijenih podatka je od sutinske vanosti za proces odluivanja i donoenja sistemskih
odluka. Ova faza se realizuje u sledeih petkoraka:
1. Denisanje strukture sveubuhvatnog modela primenom referentnog ener-
getskog modela.
2. Izrada modela baze podataka.
3. Proraun scenarija i strategija.
4. Integrisana analiza podsistema.
5. Analiza osetljivosti.
Faza procene i odluivanja Svrha realizacije ove faze je usvajanje strategije koja e
biti primenjena. Rezultat ove faze je usvojena strategija, akcioni plan i lista prioriteta za
primenu mera koje predstavljaju sutinu dugoronog lokalnog energetskog plana.
Faza realizacije Kompletiran akcioni plan i lista prioriteta transformisani u vidu niza
razliitih mera i aktivnosti, u ovoj fazi moraju biti relaizovani. Mere i aktivnosti moraju biti
isplanirane do detalja.
Faza nadzora i monitoringa Dobra praksa podrazumeva proces kontinuiranog pra-
enja u toku nekoliko godina, u cilju poreenja realizacije akcionog plana i primenjenih
projekata sa originalno postavljenim ciljevima.
PROJEKTI ENERGETSKE
EFIKASNOSTI I KORIENJA OIE
Identikacija i priprema projekata energetske ekasnosti i korienja obnovljivih iz-
vora energije su aktivnosti iji je cilj realizacija mera i uvoenja tehnologija kojima se
smanjuje potronja energije dobijene iz tzv. konvencionalnih izvora (na primer, sagor-
evanjem fosilnih goriva).
Mere energetske ekasnosti imaju za posledicu smanjenje utroka energije pri proiz-
vodnji dobara (razne industijske grane, poljoprivreda) ili pruanju usluga (snabdevanje
toplotnom ili elektrinom energijom, prirodnim gasom, ulino osvetljenje, transport putnika
ili robe) u odnosu na potronju energije u postojeim sistemima. Tipine mere energetske
ekasnosti su: uvoenje spregnute proizvodnje toplotne i elektrine energije, poboljanje
toplotne izolacije zgrada, zamena stolarije, zamena delova cevovoda u sistemu daljinskog
grejanja, korienje pumpi i kompresora sa elektromotorima promenljive brzine, automa-
tizacija energetskih sistema, upotreba modernih i ekasnijih sistema osvetljenja i drugo.
Uobiajeno je da se u nekom sistemu prvo sprovedu ekonomski opravdane mere en-
ergetske ekasnosti, posebno one koje zahtevaju mala ulaganja, a da se zatim razma-
tra uvoenje tehnologija za korienje energije iz obnovljivih izvora, to moe zahtevati
vee poetne investicije. Na taj nain se prvo smanjuje koliina energije koju je potrebno
obezbediti, to za posledicu ima manji neophodan kapacitet energetskog sistema. Time
se utie na visinu investicije pri kasnijem uvoenju tehnologija za korienje energije iz
obnovljivih izvora.
Finansiranje projekata energetske ekasnosti i korienja obnovljivih izvora energije se
moe obezbediti na vie naina:
iz sopstvenih fondova,
zaduivanjem, tj. uzimanjem kredita od nansijskih institucija,
nansiranjem od tree strane, ugovaranjem uinka ili lizingom u sluaju proizvo-
dnih organizacija ili
iz donacija, pri emu se kriterijumi opravdanosti realizacije projekta donekle razlikuju
od kriterijuma pri nansiranju iz sopstvenih fondova, zaduivanjem ili od tree strane. Do-
natori su najee zainteresovani da projekat koji nansiraju doprinese stvaranju odrivih
sistema i institucija i poboljanju ukupne socijalne situacije u drutvu.
U svakom sluaju, realizacija projekta omoguava postizanje uteda u trokovima za
energiju i odravanje, tako da se uloena sredstva vraaju posle izvesnog vremena.
Koristi koje proistiu iz ovih projekata su viestruke i ogledaju se u:
smanjenju zagaenja i poboljanju kvaliteta ivotne sredine,
ostvarivanju ekonomske koristi i
irem pozitivnom uticaju na drutvo kao celinu.
Osnovni motiv za sprovoenje projekata energetske ekasnosti i korienja obnovljivih
izvora energije za pojedince i kompanije je, ipak, ekonomska dobit, odnosno isplati-
vost projekata. Naime, smanjenjem potronje energije ili upotrebom jeftinijih energenata
se postiu znaajne nansijske utede koje bi trebalo, ukoliko je projekat isplativ, da u
prihvatljivom periodu nadmae investicije u projekat, kao i trokove rada i odravanja
sistema, i donesu odgovarajuu dobit. Kada ovakvi projekti nisu isplativi, ili su na granici
isplativosti, lokalna vlast, drava i meunarodne institucije mogu, u nekim sluajevima,
podsticajnim merama uticati na krajnju odluku da se oni ipak realizuju. Drugi argument
koji ide u korist projektima energetske ekasnosti i korienja obnovljivih izvora energije
je injenica da su rezerve fosilnih goriva ograniene, a da se potranja za istim poveava
iz godine u godinu, to neminovno dovodi do porasta njihove cene. Porast cene konvencio-
nalnih goriva ini projekte energetske ekasnosti i korienja obnovljivih izvora energije
isplativijim i atraktivnijim. Pored toga, cene konvencionalnih goriva su veoma esto nesta-
bilne i uktuiraju u zavisnosti od najrazliitijih zbivanja na lokalnom, nacionalnom, regio-
nalnom i globalnom nivou, to predstavlja dodatni rizik za kompanije i pojedince i stvara
probleme u odravanju ekonomske stabilnosti drava koje uvoze ove energente.
Kriterijumi ekonomskog ocenjivanja projekata energetske
ekasnosti i korienja obnovljivih izvora energije
Jedan od osnovnih podsticaja za ulaganje u realizaciju projekata energetske ekasno-
sti i korienja obnovljivih izvora energije jeste oekivanje da e u predvienom periodu
rezultirajui dobici od uteda nastalih smanjenjem potronje goriva ili korienjem jeftinijih
goriva premaiti poetne investicione trokove. Ovi dobici i trokovi moraju da se ocene
kako bi mogle da se donesu racionalne odluke o investiranju. Zbog toga, moraju da se
primene ekonomske metode ocenjivanja rentabilnosti projekata kao osnova za donoenje
odluka, ali i da bi se alternativne investicije rangirale po ekonomskim efektima, kao i da
bi se ocenila ekonomska odrivost pojedinanog projekta.
Prvi korak u analizi rentabilnosti projekta je procena ivotnog veka projekta. Tehniko
trajanje mera/projekata zavisi od zikog veka trajanja opreme ili materijala. Ekonom-
sko trajanje mera projekta predstavlja period za koji projekat donosi prihode, odnosno
utede prema denisanom planu. U nekim situacijama se dogaa da ekonomski ivotni
vek projekta bude znatno krai od stvarnog ivotnog veka projekta. Procena rentabilnosti
projekta energetske ekasnosti vri se za ekonomski ivotni vek projekta. Sloeni projekti
sastoje se od nekoliko mera razliitih trajanja (ivotni vek mera). U tom sluaju neophodno
je izraunati tzv. svedeni ivotni vek projekta koji uzima u obzir potrebno ponavljanje
nekih mera (ciklusi mera) tokom ivotnog veka projekta u celini.
Investicioni trokovi projekta predstavljaju zbir trokova koji su potrebni za realizaciju
projekta, kao i za njegovo funkcionisanje tokom njegovog ivotnog veka. U investicione
trokove spadaju:
Poetni investicioni trokovi koje ini zbir trokova pripreme i upravljanja pro-
jektom (izrada studija i projektne dokumentacije, priprema i realizacija javnih
nabavki i sl.) i kapitalnih trokova u vezi sa nabavkom i instalacijom materijala
i/ili opreme, kao i izvoenjem radova.
Poetni investiconi trokovi mogu se ralaniti na dve komponente:
I
O
=I
OF
+I
OC
gde su:
I
OF
jednokratni trokovi na poetku projekta,
I
OC
trokovi koje je potrebno viekratno ponavljati tokom trajanja pro-
jekta.
Svedeni investicioni trokovi koje ine trokovi odravanja projekta tokom nje-
govog ivotnog veka.
U idealnom sluaju, kada su pojedinani ivotni ciklusi mera u okviru projekta meu-
sobno jednaki i identini ivotnom veku celog projekta, poetni investicioni trokovi jednaki
su svedenim investicionim trokovima projekta. U suprotnom, oni se razlikuju.
Godinji eksploatacioni trokovi projekta predstavljaju sve trokove nabavke energe-
nata i redovnog odravanje opreme. Radi ocene ekonomskih efekata realizacije nekog
projekta potrebno je izraunati: godinje operativne trokove pre realizacije projekta
(postojee stanje) i godinje operativne trokove nakon realizacije projekta (novo stanje).
Razlika godinjih trokova pre i posle realizacije projekta predstavlja godinje utede,
odnosno prihode projekta. Ove utede su po pravilu rezultat niih trokova za energiju, a
esto i niih trokova odravanja.
Prihodi i trokovi u toku ekonomskog veka trajanja projekta mere se i ocenjuju pomou
standardnih parametara rentabilnosti. Parametri rentabilnosti svrstavaju se u dve osnovne
kategorije: statike i dinamike. Osnovna razlika izmeu ove dve grupe parametara je u
tome to se pri odreivanju statikih parametara rentabilnosti ne uzima u obzir vremenska
vrednost novca, dok se kod dinamikih ovoj vrednosti poklanja posebna panja.
Vremenska vrednost novca ukazuje na to da investirani kapital ima dinamike osobine.
Poreenje moe da se vri samo za istovremene novane iznose jer isti iznos kapitala, gle-
dano u trenutku u kome se donosi odluka, ima razliite vrednosti u razliitim vremenskim
trenucima. Na primer, ako se iznos od RSD 100.000,00 uloi danas na zajemen raun na
godinu dana i na kraju godine ukamaena suma iznosi RSD 110.000,00 onda se moe
rei da je vremenska vrednost novca za tu godinu 10%.
Investicije u utedu energije, kao i sve druge investicije, iziskuju niz kapitalnih izdataka
rasporeenih u toku jednog vremenskog perioda. Ove investicije rezultiraju utedama
u trokovima, koje su takoe rasporeene u nekom buduem vremenskom periodu. Da
bi se ocenila rentabilnost takvih projekata, neophodno je da se te rezultirajue utede
preraunaju naistu baznu godinu u kojoj su izvrene investicije. Ovo je potrebno zato to
novac investiran ili dobijen u razliitim vremenskim momentima nema jednaku vrednost.
Ocenjivanje projekata za utedu energije zahteva analizu trokova i prihoda ostvareneih
u toku ekonomskog veka trajanja projekta.
Najjednostavnije metode ocene rentabilnosti projekta koje mogu da primene donosio-
ci odluka pri izboru alternativnih projekata, zasnivaju se na statikim parametrima. Ovim
metodama sabiraju se godinje neto utede ostvarene jednom investicijom i porede se sa
poetnim ulaganjem. Osnovni statiki parametri za ocenu rentabilnosti projekta su prosta
stopa prinosa investicije i prost period povraaja investicije.
Prosta stopa prinosa investicije predstavlja proseni godinji dobitak (prinos) na ulo-
ena sredstva kao procenat poetne knjigovodstvene vrednosti investicije. Na primer, ako
se vrednost neke investicije proceni na RSD 1.000.000,00, a prinos ove investicije na RSD
200.000,00 godinje, onda se kae da je godinja prosta stopa prinosa na investicije
20%. Poto se izraunavanja ovog parametra baziraju na vrednostima iz samo jedne
godine, neophodno je istai znaaj izbora reprezentativne godine iz koje e se izabrati
ove vrednosti.
Prost period povraaja investicije (PBP), predstavlja neophodni vremenski period za
povraaj poetne investicije preko neto novanih dobitaka (prinosa) od investicije. Najee
se ovaj parametar izraunava na osnovu neto dobitaka pre oporezivanja, uz zanema-
rivanje vremenske vrednosti novca. Investicioni trokovi se obino deniu kao poetni
investicioni trokovi, zanemarujui ostatak vrednosti investicije. Neto dobici se deniu
kao rezultujue neto smanjenje neto novanih trokova (kao npr. utede goriva, utede u
operativnim trokovima). Tako, period povraaja investicije visine RSD 1.000.000,00 koja
donosi godinje smanjenje neto novanih trokova od RSD 200.000,00 bi bio 5 godina.
Statiki kriterijumi za odluivanje se odlikuju jednostavnou, ali po pravilu i nezadovo-
ljavajuom tanou zbog zanemarivanja vremenske vrednosti novca. Njihovo korienje je
pogodno samo za prvu, grubu, ocenu projekta u procesu identikacije projekata. Drugim
reima, ocena statikih parametara predstavlja poetni korak procene rentabilnosti koji
moe da se upotrebi kao sredstvo za trijau radi eliminisanja oigledno neekonominih
investicija. Projekti koji se ine ekonomski izvodljivim, posle analize statikim metodama
moraju biti detaljno analizirani korienjem tehnika za dinamiko ocenjivanje.
Dinamiki kriterijumi za odluivanje uzimaju u obzir dinamiku trita kapitala putem
sagledavanja vremenske vrednosti novca. Zbog toga je osnovna operacija kod izrau-
navanja svih dinamikih parametara svoenje, tj. diskontovanje na sadanju vrednost svih
investicionih trokova i dobitaka u toku ivotnog veka jednog projekta. Najee primenji-
vani parametri su:
neto sadanja vrednost,
koecijent neto sadanje vrednosti,
dinamiki period povraaja investicije i
interna stopa rentabilnosti.
Svaki od navedenih parametara omoguava blii uvid u ispunjenost odreenih kri-
terijuma za donoenje odluke o investiciji. Za sveobuhvatno sagledavanje rentabilnosti
projekta neophodno je uvekanalizirati sve navedene parametre.
Za svoenje buduih novanih iznosa na sadanju vrednost, kao mera vremenske vred-
nosti novca koristi se tzv. diskontna stopa (r) projekta.
Diskontna stopa treba da bude jednaka realnoj kamatnoj stopi koja se moe dobiti
od banke koja odobrava kredit za realizaciju konkretnog projekta. Ako se za realizaciju
projekta koristi samo jedan kredit, onda se njegova realna kamatna stopa uzima kao dis-
kontna stopa. Vrlo je verovatno da e se za potrebe nansiranja veih projekata koristiti
vie kredita sa razliitim kamatnim stopama. U tom sluaju se diskontna stopa izraunava
kao srednja vrednost ponderisanih pojedinanih kamatnih stopa, pri emu se kao faktori
ponderisanja koriste pojedinani iznosi kredita. S obzirom da je u fazi pripreme projekta
vrednost kamatne stope jo uvek nepoznata, optinama se preporuuje da se za proraun
koriste srednje vrednosti kamatnih stopa za kredite odobrene javnom sektoru.
Pri oceni rentabilnosti nekoliko varijanti istog projekta potrebno je uvek primenjivati
istu diskontnu stopu.
Ukupne investicije za projekat ivotnog veka od (n) godina, koji podrazumeva, pored
poetnog investiranja u nultoj godini, jo k = n/(m -1) investicionih ciklusa radi odravanja
neke mere, dobijaju se svoenjem buduih investicija na sadanji trenutak. Svedene in-
vesticije predstavljaju zbir komponente (I
OF
) koja se javlja samo na poetku projekta,
investiranja u poetni ciklus (I
OC
) i svedenih investicija svih preostalih ciklusa tokom ivotnog
veka projekta.
( )
( )
( )
( )
0 0 0 0 0
1 1 1 1
1
1 1
k k
ac F C C F C
k k
rc rc
I I I I I I
rc rc rc rc

+ +

= + + = + +

+ +

( ) 1 1
m
rc r = +
rc je obraunski parametar koji se koristi za diskontovanje novanih iznosa u periodu
od (m) godina, i koji odgovara ivotnom ciklusu neke mere u okviru projekta.
Radi procene efekata projekta i poreenja razliitih varijanti izvoenja projekta, neo-
phodno je proraunati ukupne utede ostvarene tokom ivotnog veka projekta i svesti ih
na sadanji trenutak (poetni trenutak). Svedene kumulativne utede (CB) mogu se odred-
iti na osnovu godinjih uteda (Bt) za svaku godinu t tokom ivotnog veka projekta od n
godina uz poznatu diskontnu stopu r na godinjem nivou:
( ) 1 1
n
t
t
t
B
CB
r =
=
+
Metoda neto sadanje vrednosti je polazna osnova za ostale dinamike metode

ocene rentabilnosti projekata. Ova metoda podrazumeva izraunavanje razlike izmeu
sadanjih vrednosti kumulativnih uteda (svedenih prihoda projekta) i investicija u toku
ivotnog veka projekta (svedenih investicija). Ova razlika predstavlja neto sadanju vred-
nost te investicije (NPV):
ac
NPV CB I =
Projekat je rentabilan kada je neto sadanja vrednost vea od nule (svedene utede
tokom ivotnog veka projekta bie vee od ukupnih svedenih investicija). U protivnom
nema smislaulagati u takav projekat.
Metodu neto sadanje vrednosti treba obavezno primenjivati pri oceni rentabilnosti
projekta jer ona uzima u obzir ceo ivotni vek projekta. Osnovni nedostatak ove metode
je to meri samo apsolutni uinak prihoda ili trokova projekta, ne ukazujui na visinu in-
vesticija koje su potrebne da bi se ostvarila odreena vrednost neto sadanje vrednosti.
Ovaj nedostatak se prevazilazi korienjem koecijenta neto sadanje vrednosti, koji se
denie kao kolinik neto sadanje vrednosti i svedenih investicija:
1
ac
ac ac ac
CB I NPV CB
NPVQ
I I I
= = =
Kada je ovaj koecijent vei od nule projekat je isplativ. tavie, dobijeni koecijent
(za sluaj kada je vei od nule) pokazuje koliko se godinje zarauje novanih jedinica
ulaganjem (investiranjem) jedne novane jedinice u projekat.
Dinamiki period povraaja investicije ili rok otkupa investicije POP je parametar ijim
se korienjem mogu prevazii nedostaci vezani za prost period povraaja investicije,
usled izostavljanja vremenske vrednosti novca. Godinje neto utede svode se na sadanju
vrednost, odnosno diskontuju se unazad na godinu kada je projekat stavljen u funkciju, sve
dok akumulirana sadanja vrednost uteda ne bude jednaka poetnoj investiciji, tj. neto
sadanja vrednost ne bude jednaka nuli.
Dinamiki period povraaja investicije ili rok otkupa izraunava se izjednaavanjem
ostvarenih kumulativnih uteda i svedenih investicija:
Za t = POP je CB = I
ac

( )
( )
1 1
( ) 0
1
POP
ac ac
POP
r
CB POP I B I
r r
+
= =
+
( )
( )
( )
ln 1
ln 1
ln 1 ln 1
ac
I
r
r PBP
B
POP
r r

= =
+ +
Kada se uzme u obzir vrednost novca u vremenu (dinamiki pristup), dobija se dui pe-
riod otplate od statikog pristupa. To znai da je pri pozitivnim diskontnim stopama, rok
otkupa investicije (POP) uvek vei od prostog perioda povraaja investicije (PBP). Identini
su jedino kada je diskontna stopa jednaka nuli.
Interna stopa rentabilnosti je parametar koji je jednak diskontnoj stopi pri kojoj bi neto
sadanja vrednost tokom ivotnog veka projekta bila jednaka nuli, odnosno pri kojoj bi
svedena (kumulativna) uteda tokom ivotnog veka odgovarala svedenim investicijama.
Ovaj parametar se dakle izvodi iz uslova:
( )
( )
1 1
( ) 0
1
n
ac
n
IRR
NPV IRR B I
IRR IRR
+
= =
+
Za ovaj parametar nije mogue izvesti analitiki izraz, ve se za to koristiti iterativan
postupak. Sutinski, ova veliina ukazuje na rentabilnost projekta. Svaki komercijalni kred-
it ija je realna kamatna stopa manja od interne stope rentabilnosti moe biti prihvatljiv
za nansiranje projekta, jer ostavlja mogunost za ostvarivanje dobitionoga ko pokree
projekat.
Kriterijum za odluivanje za jedan od alternativnih projekata jeste da se odaberu
oni projekti koji imaju najviu internu stopu rentabilnosti. Prednost ove metode je u tome
to planer ne mora da unapred proceni vremensku vrednost novca, a nedostatak to
ponekad moe neopravdano da favorizuje manje projekte, tj. projekte koji zahtevaju
manje investicije, ali i rezultuju manjim prinosima u apsolutnom iznosu.
Ocenjivanje rentabilnosti projekta u uslovima neizvesnosti
U praksi uvek postoji neizvesnost u vezi sa buduim vrednostima ekonomskih param-
etara. Stepen neizvesnosti koji se vezuje za neki konkretan projekat odreivae rizik koji
on povlai za sobom u sluaju njegove realizacije. Zbog toga e donosilac odluke morati
da odmeri rizike i stepen rentabilnosti koji se istovremeno javljaju kod svakog alterna-
tivnog projekta. Ovaj aspekt ocenjivanja projekata je od velike vanosti kada se radi o
investicijama za utedu energije. Ovime se osigurava da proces odluivanja eliminie one
faktore koji dovode do predlaganja neprotabilnih projekata.
Izvori neizvesnosti bi mogli da se razmatraju za sve ekonomske parametre, a stepen
neizvesnosti moe da bude razliit za svaki konkretan parametar. Stoga, analiza neiz-
vesnosti moe da ispituje osetljivost onih parametara koji imaju najvii stepen neizvesnosti
i onih sa najveim uticajem na stepen ekonomske rentabilnosti jednog projekta. Parametri
koji su uobiajeni izvori neizvesnosti u ekonomskom ocenjivanju projekata svrstavaju se
u dve osnovne kategorije: (1) neizvesnosti vezane za projekat (investicioni trokovi, nivo
proizvodnje, vek trajanja, trokovi odravanja) i (2) neizvesnosti ekonomskog okruenja
(stope inacije, diskontne stope, trine cene proizvoda). Stepen neizvesnosti i osetljivost
parametara rentabilnosti koja se vezuje za svaki od navedenih parametara zavise od
vrste projekta koji se analizira.
Analiza osetljivosti projekta se vri radi ocene rentabilnosti projekta u sluaju da doe
do promene kljunih parametara u toku ivotnog veka projekta u odnosu na vrednosti koje
su prvobitnom ocenom rentabilnosti predviene. Kada su u pitanju projekti energetske
ekasnosti, u takve parametre spadaju: projektovana cena energije, vrednost ukupnih in-
vesticija, projektovani ivotni vek opreme i parametri monetarne politike (diskontna stopa
i stopa inacije). Pored toga, potrebno je izvriti i analizu osetljivosti na promenu vie
uticajnih parametara odjednom. Analiza osetljivosti najee se vri za neto sadanju
vrednost, internu stopu rentabilnosti i dinamiki period povraaja kapitala. Osetljivost
moe da se iskae u jedinicama vezanim za svaki od parametara, ili kao promena po je-
dinici vrednosti parametara rentabilnosti. Ako je neki od parametara rentabilnosti jednog
projekta osetljiv na promenu vrednosti nekog konkretnog parametra, tj. ako se znaajno
menja sa promenom vrednosti tog parametra, onda je neophodno da se urade precizne
procene ovog parametra, kako bi se stepen neizvesnosti zadrao na minimumu. Analiza
osetljivosti se radi u ranim fazama ocenjivanja projekta, kako bi se identikovali oni
parametri sa kojima treba paljivo rukovati. Parametrima ije promene ne utiu znaajno
na indekse rentabilnosti poklanja se manje panje.
Poto analiza osetljivosti zahteva da se unapred odabere niz vrednosti za parametre
za koje se vezuje neizvesnost, nije jasno koja je verovatnoa da se ove pretpostavke os-
tvare u budunosti. Zbog toga, ovim konkretnim vrednostima parametara treba dodeliti
vrednosti verovatnoe dogaanja. Element neizvesnosti i rizici vezani za realizaciju pro-
jekata uzimaju se u obzir u procesu odluivanja kroz korienje vrednosti verovatnoa
dodeljenih kritinim parametrima, odnosno kroz analizu verovatnoe. Te dodeljene vrednosti
verovatnoe mogu da odraavaju uestalost pojave jednog dogaaja. Zato, primenom
ovog postupka ova analiza eliminie ogranieno ocenjivanje kako optimistikog, tako i
pesimistikog rezultata. Kroz analizu indeksa rentabilnosti u uslovima neizvesnosti dodelom
vrednosti verovatnoe, ta ocenjivanja e dobiti oblik funkcije distribucije verovatnoe. Broj
verovatnoa dodeljenih svakoj promenljivoj veliini koja se analizira, moe da ima vred-
nosti od 1 do 0, ali njihov zbir mora da iznosi jedan. Dodeljivanje vrednosti verovatnoe
dogaanja svakoj promenljivoj veliini koja je od interesa zahteva dobro poznavanje
tehnologije koja se analizira, kao i ekonomskog okruenja u kojem e ovi sistemi raditi.
Otuda je konaan izbor ovih vrednosti visoko intelektualni posao, dok je kvalitet dobi-
jenog rezultata usko povezan sa kvalitetom dodeljenih vrednosti verovatnoe.
Priprema projekata energetske ekasnosti u javnim zgradama
Racionalno upravljanje energetskim resursima u javnim zgradama i podizanje svesti
o energetskoj ekasnosti bitno je iz vie razloga. Osnovni razlog je da bi se smanjili
godinji trokovi za energiju i vodu, da bi se odrali potrebni standardi ambijentalnih
uslova u prostorijama, da bi se planirala neophodna sredstva za obnovu, modikaciju i
odravanje, da bi se planirale investicione mere ili donosile pravovremene i konkretne
odluke u vezi podizanja nivoa energetske ekasnosti.
Osnovni razlozi za razvoj i pripremu projekata energetske ekasnosti u javnim zgra-
dama mogu se grupisati u nekoliko kategorija:
ekonomski razlozi (visoki trokovi za energiju, visoki trokovi tekueg i investicio-
nog odravanja, itd.),
postizanje vieg komfora (temperatura, osvetljenje, vlaga, ventilacija i dr.),
tehniki razlozi,
zatita ivotne sredine (smanjenje emisije CO2, smanjenje emisija ostalih tetnih
produkata sagorevanja, supstitucija energenata),
zakonska ogranienja.
Postojee stanje energetske ekasnosti u Srbiji u oblasti javnih zgrada teko je pouz-
dano proceniti. Ono se generalno moe okarakterisati kao nezadovoljavajue, to znai
da postoje znaajni potencijali za utedu energije. Utvrivanje postojeeg stanja oteano
je nizom nepovoljnih okolnosti, od kojih se neke posebno izdvajaju:
esto nepostojanje podataka o karakteristikama objekata (npr. graevinsko
stanje, stanje instalacija, popis potroaa u objektu, vreme korienja i sl.) ili
pokazatelja energetske ekasnosti denisanih na bilo koji nain. Podaci koji su
raspoloivi su vrlo nepouzdani.
Nepostojanje sistematskog i kontinualnog praenja potronje energije i vode u
javnim zgradama.
Nepostojanje politike otina u oblasti energetike, ni programa energetskog
mendmenta u optinama.
Nizak nivo obavetenosti korisnika javnih zgrada o mogunostima poboljanja
energetske ekasnosti u objektima.
Nepostojanje radnog mesta energetskog menadera u sistematizaciji radnih
mesta optine, itd.
Raspoloivi podaci za javne objekte u Srbiji, prikazani u nastavku, upuuju na neracio-
nalno korienje energije u pojedinim sektorima i u pojedinim tipovima javnih objekata.
Administrativne ustanove - Prosena godinja potronja toplotne energije od 319
kWh/m
2
u optinskim administrativnim zgradama u Srbiji znaajno je via u odnosu na
sline objekte u drugim zemljama: 90 - 150 kWh/m
2
(vajcarska i Austrija) i 110 - 128
kWh/m
2
(Nemaka). Prosena specina potronja elektrine energije u optinskim ad-
ministrativnim zgradama u Srbiji je 64 kWh/m
2
to je 3,7 puta vie nego u Nemakoj.
Prosena specina potronja vode u optinskim administrativnim zgradama je preko 20
puta vea nego u Nemakoj.
kolske ustanove - Prosena godinja potronja toplotne energije od 192 kWh/m
2
u
kolama u Srbiji vea je u odnosu na kole u Austriji i Nemakoj (90 154 kWh/m
2
). Pro-
sena specina potronja elektrine energije u kolama u Srbiji je 19 kWh/m
2
to je 2,7
puta vie nego u Nemakoj. Prosena specina potronja vode u kolama u Srbiji iznosi
0,93 m
3
/m
2
i preko 6,2 puta je vea nego u Nemakoj.
Projekti energetske ekasnosti u javnim zgradama predstavljaju skup praktinih reen-
ja za probleme identikovanih energetskih gubitaka, koji su pri tome potpuno tehniki i
nansijski razraeni.
Procedura pripreme projekata energetske ekasnosti u javnim zgradama predstavlja
niz aktivnosti od snimanja karakteristika objekata i energetskih tokova, preko identika-
cije i procene mogunosti utede energije do pripreme projektne dokumentacije. S tim u
vezi mogu se prepoznati tri faze procesa pripreme projekata energetske ekasnosti u
javnim zgradama.
Prvu fazu ini preliminarno snimanje karakteristika objekata i energetskih tokova koje
treba samo da ukae na mogunosti i potrebu smanjenja potronje energije. Osnovni cilj
je ocenjivanje trenutnog nivoa potronje energije i odgovarajuih trokova, na osnovu
postojee dokumentacije i kratkog zikog pregleda objekta. U ovoj fazi se eventualno
predlau mere domainskog upravljanja energetskim resursima (Good housekeeping) i
projekti sa malim ulaganjem i kratkim vremenom povraaja investicije. Takoe se sain-
java spisak mera koje zahtevaju srednja i visoka ulaganja, kao i konkretne take koje se
moraju obraditi detaljnijim pristupom. Drugu fazu ini upravo pomenuto detaljno snimanje
karakteristika objekata i energetskih tokova. Ova faza predstavlja nastavak prelimi-
narnog snimanja kroz niz procedura za denisanje i izradu energetskih bilansa, i kroz
detaljnu analizu tehnike i ekonomske opravdanosti ulaganja. Poslednju fazu pripreme
projekata ini izrada tehnike dokumentacije kao podloge za realizaciju projekta. Prve
dve faze bie posebno obrazloene u nastavku teksta.
Preliminarno snimanje karakteristika objekata i energetskih tokova
Preliminarno snimanje karakteristika objekata i energetskih tokova (Preliminary Energy
Audit) je prvi korak u proceni koliko energije troi objekat i gde su mogua mesta utede
energije, kako bi se objekat uinio energetski ekasnijim. Dakle, postupak treba da ukae
na probleme neracionalnog troenja (rasipanja) energije i locira takva mesta. Radi se
o jednostavnom, brzom i osmiljenom pregledu objekta, koji ukljuuje analizu potronje
energije i prua uvid u stanje i energetsku ekasnost pregledanog objekta. Tokom ovog
postupka, pregledaju se graevinski elementi objekta (prozori, vrata, zidovi, krov i sl.),
proverava se stanje i ekasnost sistema za grejanje i hlaenje i analiziraju se mogunosti
utede vode i elektrine energije.
Preliminarno snimanje karakteristika objekata i energetskih tokova sastoji se od sle-
deih aktivnosti, koje se mogu proirivati u zavisnosti od specinih zahteva i namene
objekta:
1 Upoznavanje s postojeom dokumentacijom objekta i prvi obilazak prostora.
2 Prikupljanje rauna za potroenu energiju, po mogustvu za poslednje 3 godine.
Ovo podrazumeva prikupljanje svih podataka o nabavci energenata/energije
i vode u objektu. Pri tome treba prikupiti podatke o energiji izraene kako u
zikim jedinicama karakteristinim za pojedine energente (kWh, tone, m
3
itd.),
tako i u novanim jedinicama. Naroito treba voditi rauna da se pravilno evi-
dentiraju tarife, naini i vremenska dinamika plaanja za pojedine energente.
Na osnovu prikupljenih rauna radi se analiza trokova i potronje pojedinanih
energenta ili energije (elektrina energija, grejanje, voda).
3 Na osnovu prikupljenih podataka i pregleda objekta vri se energetska anal-
iza i identikacija problema. Na osnovu preliminarne analize mogue je dati
predlog mera poboljanja energetske ekasnosti objekta uz odgovarajue
objanjenje i preporuke o vrsti i obimu dodatnih analiza koje treba sprovesti.
Preliminarna energetska analiza podrazumeva procenu energetske ekasnosti zgra-
da prema odgovarajuim energetskim indikatorima. Drugim reima, vri se poreenje
izraunatih indikatora u zateenim uslovima sa odgovarajuim indikatorima energetski
ekasnih objekata sline namene.
Indikatori energetske ekasnosti, u odnosu na koje se vri poreenje, mogu se tretirati
kao ciljne vrednosti. Stvarni (zateeni, tekui) energetski indikatori zgrada porede se
sa odgovarajuim ciljnim vrednostima. Ciljne vrednosti za potronju toplotne i elektrine
energije (i potronju vode) u starim i novim zgradama mogu se pronai u nacionalnim stan-
dardima (ili standardima i primerima iz drugih zemalja). U tabeli 1. je dat prikaz primera
energetskih indikatora za javne zgrade u Austriji i vajcarskoj.
Tabela 1. Energetski indikatori za javne zgrade (grejanje prostorija i potronja tople vode)
Kategorija zgrada
Nezadovoljavajue
vrednosti
[kWh/m2 god]
Stvarne prosene
vrednosti
[kWh/m2 god]
Ciljne vrednosti
nakon renoviranja
[kWh/m2 god]
Administrativne ustanove > 150 90 150 60 80
Predkolske ustanove > 150 90 150 50 80
Domainstva > 180 150-190 < 168
kolske ustanove > 150 90 150 50 80
U tabelama 2. do 6. dat je prikaz energetskih indikatora za javne zgrade u Nemakoj
(prema VDI 3807 - Tehnika uputstva Udruenja Inenjera Nemake Verein Deutscher
Ingenieure e.V.):
Tabela 2. Energetski indikatori za javne zgrade (grejanje prostorija/potronja tople vode i
elektine energije)
Kategorija
zgrada
Prosena
potronja topl.
energije
[kWh/m2 god]
Ciljne
vrednosti
(topl. energija)
[kWh/m2 god]
Prosena
potronja
elektrine
energije
[kWh/m2 god]
Ciljne
vrednosti
(el. energija)
[kWh/m2 god]
Administrativne
ustanove
110 65 17 8
Predkolske
ustanove
120 65 6 5
Bolnice (kWh/
god) na osnovu
broja kreveta
228.000 15.800 5.100 3.000
kolske
ustanove
90 55 7 4
Bazeni (kWh/
m2god) po
povrini bazena
3.895 1.800 808 414
Tabela 3. Indikatori potronje vode u javnim zgradama u Nemakoj
Kategorija zgrade
Prosena potronja vode
[m3/m2 god.]
Ciljne vrednosti prosene
potronje vode
[m3/m2 god.]
Administrativne zgrade 0,45 1,32 0,4 1,2
Predkolske ustanove
0,4 0,6
ili 4 5 m3/ uenik god.
0,5
Bolnice (bazirano na broju
kreveta u m3/god.), prosek
152 - 183 72 - 143
- do 250 kreveta 125 72
- do 450 kreveta 146 99
kole (prosek) 0,15 0,12
- Osnovne kole 0,19 0,12
- Srednje kole
0,17
ili 1,4 3,6 m3/uenik god.
0,18
Bazeni (bazirano na broju
korisnika u
m3/(korisnik god.))
0,1 0,25
Tabela 4. Indikatori potronje vode, javne zgrade u Nemakoj 1993. godine (VDI 3807)
Tip korienja
m3/m2
korisne povrine
Referentna vrednost m3/osoba god.
Administrativne zgrade 0,54 0,50 5,8
Policijske stanice 0,46 0,40 5
Opti sportski objekti 2,55 2,60 -
Komunalni centri -
stambeni
2,43 2 -
Objekti kulture 0,44 0,40 -
Zatvori 3,28 2,80 -
Tehniki univerziteti 0,96 0,60 -
Tabela 5.Indikatori potronje vode, javne zgrade u Nemakoj 1996. godine (VDI 3807)
Tip korienja
Veliina
(br. kreveta)
Prosena vrednost
(lit/krevet dnevno)
Referentna
vrednost
Bolnice, osnovno snabdevanje 0 - 250 342 206
Bolnice, kontrolisano snabdevanje 251 - 450 400 272
Bolnice, centralno snabdevanje 451-650 447 347
Bolnice, maksimalno snabdevanje 651-1000 421 181
Bolnice preko 1000 701 393
kole - 6 10 l/ak -
Predkolske ustanove - 11 14 l/korisnik -
Tabela 6. Indikatori potronje tople vode po stanaru ili osobi u optim zgradama
Tip zgrade
Potronja po
korisniku (l/dan)
Vrna potreba po
korisniku (l/h)
Zalihe po
korisniku (l)
Fabrike (bez tehnoloke vode) 22 - 45 9 5
Opte bolnice 160 30 27
Hosteli 90 45 30
Kue i stanovi 90 - 160 45 30
Kancelarije 22 9 5
kole (internati) 115 20 25
kole 15 9 5
Nakon uvida u postojee stanje objekata i kalkulacije kljunih parametara (indikatora)
energetske ekasnosti potrebno je usmeriti analizu na poboljanje postojeeg stanja kroz
niz predloga i preporuka gde i kako postii energetske utede, naravno ukoliko se za to
konstatuje potreba i opravdanost.
Izbor mera utede energije vri se prema vie kriterijuma, od kojih je dominantan
pristup na osnovu oekivanih (tehnikih i/ili ekonomskih) efekata na smanjenje potronje
energije.
U tabeli 7. je dat prikaz tipinih potencijala za utedu energije po sektorima potronje,
u javnim zgradama u zapadnoj Evropi. Potencijali utede predstavljeni su maksimalnim
procentom u odnosu na tekue stanje, za svaki sektor posebno.
Tabela 7. Potencijali za utedu energije u javnim zgradama
Sektor potronje energije Ekonomski potencijal utede
Grejanje do 35 %
Snabdevanje toplom vodom u zavisnosti od sistema (oko 10 30 %)
Upravljanje potronjom oko 10 15 %
Elektrina en. za grejne ureaje oko 15 %
Osvetljenje do 30 %
Kancelarijska oprema
u zavisnosti od korienja, kapaciteta
i ponaanja korisnika
Interne mere / ponaanje korisnika najmanje 25 %
Klimatizacija oko 10 %
Ventilacija oko 10 30 %
Interne mere oko 10 %
Predloene mere energetske ekasnosti mogu se u nekim sluajevima realizovati uz
minimalnu investiciju, ponekad se uteda energije moe ostvariti samo promenom sopst-
venih navika, bez dodatnih ulaganja, a postoje i sluajevi koji zahtevaju vea ulaganja.
Prema tome, razlikuju se:
mere domainskog upravljanja energetskim resursima ( Good housekeeping), koje
se baziraju na motivisanosti korisnika objekta za racionalno korienje energije i
ne zahtevaju novana sredstva,
niskobudetne mere energetske ekasnosti, koje podrazumevaju ulaganja u
nova tehnika reenja, opremu, instalaciju, s ciljem optimizacije funcionisanja
pojedinih podsistema za prenos i transformaciju energije (to moe biti merno
regulaciona oprema, oprema za nadzor i upravljanje i dr.) i
visokobudetne mere energetske ekasnosti, koje podrazumevaju znaajna in-
tegralna ulaganja u rekonstrukciju objekta, modernizaciju opreme i instalacije,
a sve sa ciljem postizanja pozitivnih ekonomskih efekata kroz utedu energije i
podizanja kvaliteta radnih uslova u objektu.
Prema nainu nansiranja, odnosno raunovodstvenoj kategorizaciji, mere utede
energije u javnim zgradama se mogu podeliti na:
Mere tekueg odravanja objekta, koje podrazumevaju redovne aktivnos-
ti slube odravanja objekta uz minimalne planirane trokove, kako bi se
odravao projektovani kvalitet funkcije pojedinih sistema i objekta u celini,
odnosno kvalitet uslova rada u objektu kao i predvieni trokovi za energiju.
Mere tekueg odravanja nansiraju se iz dela budeta optine namenjenog
za nansiranje tekuih rashoda za korienje roba i usluga odeljak tekue po-
pravke i odravanje.
Mere investicionog odravanja objekta, koje podrazumevaju investiciono ula-
ganje u revitalizaciju pojedinih sistema, kako bi se odravao projektovani
kvalitet funkcije pojedinih sistema i objekta u celini, odnosno kvalitet uslova
rada u objektu kao i predvieni trokovi za energiju. Merama investicionog
odravanja se poveava vrednost objekta, odnosno nadoknauje se amortizo-
vana vrednost opreme, odnosno objekta. Mere investicionog odravanja nan-
siraju se iz dela budeta optine namenjenog za nansiranje kapitalnih rashoda
odeljak izdaci za nenansijsku imovinu izdaci za osnovna sredstva.
Mere koje iziskuju nove investicije u sisteme objekta, odnosno objekat. Ove mere
podrazumevaju ugradnju novih sistema kojima se poveava vrednost objekta.
Nove investicije nansiraju se iz dela budeta optine namenjenog za nansir-
anje kapitalnih rashoda -odeljak za nenansijsku imovinu izdaci za osnovna
sredstva.
U smislu Zakona o planiranju i izgradnji, mere utede energije u javnim zgradama se
mogu podeliti na rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, dogradnju i graenje pomonih ob-
jekata Ove mere se meu sobom razlikuju prema obimu i sloenosti, to za sobom povlai
drugaije zahteve u vezi sa tehnikom dokumentacijom, tehnikom kontrolom, potrebnim
uslovima za izvoenje i potrebnim dozvolama.
Pojedine mere utede energije mogue je sprovesti samo na osnovu preliminarnog sni-
manja, a za neke je neophodno detaljno snimanje objekta. Prikaz moguih mera utede
energije u pojedinim energetskim sistemima javnih zgrada dat je u vidu pregledne tabele
8. Naravno ovakve liste mogu biti i znatno ire, u zavisnosti od tipa objekta, zateenog
stanja i dr.
Tabela 8. Mogue mere za utedu energije u javnim zgradama
Mogue mere (mesta) za utedu energije u oblasti poboljanja
sistema grejanja i hlaenja:
Tip mere Konkretne mere Nivo analize
Mere
domainskog
upravljanja
energijom
zatvaranje vrata i prozora u prostorijama gde postoji grejanje/
hlaenje
iskljuivanje grejanja ili hlaenja nou i kada nema nikoga u
prostorijama,
izbegavanje zaklanjanja i pokrivanja grejnih tela zavesama,
maskama i sl.,
provetravanje zgrade u letnjem periodu tokom noi
kako bi se smanjilo toplotno optereenje za rashlaivanje i dr.,
vremensko optimizovanje grejanja i pripreme tople vode,
smanjivanje sobne temperature za 1C u sezoni grejanja i
podeavanje hlaenja na min 26C u sezoni hlaenja.
Preliminarno
snimanje
Niskobudetne
mere
odravanje grejnih tela u prostorijama (zamena, popravke cu-
renja, parnih epova, podeavanje i dr.),
ugradnja termostatskih ventila na grejnim telima,
ugradanja klapni u kotlovskim kanalima dimnih gasova,
izolacija cevi i rezervoara,
ugradnja ekasnih pumpi za toplu vodu,
ugradnja regulacionih ventila u sistem razvoda toplotne energi-
je.
Detaljno
snimanje
Visokobudetne
mere
prelazak sa grejanja elektrinom energijom na grejanje nekim
drugim energentom,
prelazak sa parnog na toplovodno grejanje, zamena kotla ili
loita,
rekuperacija toplote dimnih gasova kotla ekonomajzer),
instalacija toplotne pumpe (tip vazduh-vazduh ili geo-termalne
toplotne pumpe).
Detaljno
snimanje
Mogue mere (mesta) za utedu energije u oblasti poboljanja omotaa zgrade
Mere
domainskog
upravljanja
energijom
odravanje prozora i vrata,
odravanje okova stolarije i dr.,
poboljanje zaptivenosti spojeva stolarije,
poboljanje zaptivenosti kutija roletni.
Preliminarno
snimanje
Niskobudetne
mere
izolovanje nia za radijatore i kutija za roletne,
redukovanje gubitaka toplote kroz prozore ugradnjom
roletni i zavesa,
Detaljno
snimanje
Visokobudetne
mere
zamena i/ili rekonstrukcija stolarije (prozora, vrata),
dodavanje izolacionog sloja na spoljne zidove,
horizontalne pregrade (pod, ravan krov), na kosi krov,
izolovanje spoljnih cevovoda i rezervoara
Detaljno
snimanje
Mogue mere (mesta) za utedu elektrine energije u oblasti poboljanja osvetljenja:
Mere
domainskog
upravljanja
energijom
korienje prirodnog osvetljenja u to veoj meri,
iskljuivanje rasvete u prostoriji kad nije potrebna, ienje
svetiljki,
gaenje osvetljenja (npr. kada su prostorije prazne).
Preliminarno
snimanje
Niskobudetne/
Visokobudetne
mere
zamena starih T8-uorescentnih sijalica modernim T5-sija-
licama sa elektronskim prigunicama,
ugradnja savremenih lustera sa dobrim reektujuim svoj-
stvima i dr.,
korienje energetski ekasnih sijalica (npr. prelaz sa si-
jalica sa vlaknom od tungstena na uorescentne svetiljke
ili poboljanje spoljne rasvete prelaskom sa svetiljki sa
vlaknom od tungstena i na bazi ivine pare na natrijumske
svetiljke visokog pritiska, metal-halogene ili natrijumske
svetiljke niskog pritiska),
korienje sistema upravljanja osvetljenjem - kontrola os-
vetljenja (npr. senzori prisustva, senzori dnevnog svetla,
upravljanje osvetljenjem prema intenzitetu dnevnog svet-
la).
Detaljno
snimanje
Mogue mere (mesta) za utedu elektrine energije u oblasti poboljanja ventilacije:
Mere
domainskog
upravljanja
energijom
odravanje kaieva, istoe ltera, ventilatora, klapni,
sistema distribucije vazduha i dr.
Preliminarno
snimanje
Niskobudetne
mere
unapreenje upravljanja: smanjiti vreme rada i protok
vazduha na stvarno potrebne (npr. vremenski prekidai,
CO2
senzori ili senzori prisustva, 15 minutni intervali), bez ot-
varanja prozora.
Detaljno
snimanje
Visokobudetne
mere
korienje motora visoke ekasnosti (potencijal utede
moe biti i preko 50%),
instalacija frekventne regulacije motora ventilatora, reku-
peracija toplote (potencijal utede 50 - 70%)
Detaljno
snimanje
Mere za utedu elektrine energije koje se odnose na
delatnosti koje se vre u javnoj zgradi
Tip mere Konkretne mere
Nivo ana-
lize
Mere
domainskog
upravljanja
energijom
ukljuivanje maina za ve i posue samo kad su pune i po
mogustvu nou,
iskljuivanje raunara uvek kada nije u upotrebi: tokom
noi, vikendom, tokom godinjeg odmora,
iskljuivanje tampaa uvek kada nije u upotrebi, biranje
opcije rada ureaja sa utedom energije (save mode),
kopir-maine: koristiti opciju za automatsko iskljuivanje,
vremensko iskljuivanje, kopirati sa obe strane lista pa-
pira.
Preliminarno
snimanje
Niskobudetne
mere
smanjenje stand-by gubitaka stvarno iskljuivanje, npr.
utinice sa prekidaima, vremenski prekidai,
kupovina ureaja iskljuivo sa niskim stand-by napajan-
jem,
kupovina elektrinih ureaja energetske klase A.
Preliminarno
snimanje
Visokobudetne
mere
ugradnja solarnih kolektora za grejanje sanitarne tople
vode ili vode u bazenima.
Detaljno
snimanje
Mere za utedu vode u javnim zgradama
Mere
domainskog
upravljanja
energijom
zatvaranje slavina,
ukljuivanje maina za ve i posue samo kada su pune,
smanjenje protoka vode kad god je mogue (pranje, zali-
vanje itd.).
Preliminarno
snimanje
Niskobudetne
mere/
visokobudetne
mere
popravka svih mesta u vodovodnoj instalaciji zgrade gde
postoje curenja vode,
ugradnja vodomera u sluajevima kada se naplata vri
paualno,
redovno odravanje slavina i vodokotlia,
instalacija slavina koje se same zatvaraju (npr. nakon 5
sek. za lavaboe i nakon 20 sek. za tueve),
zamena vodokotlia ispiraima male potronje,
komande ispiranja toaleta treba da budu opremljene stop
funkcijom,
upotreba ispiraa koji omoguavaju biranje razliite ko-
liine vode za ispiranje,
korienje maina za ve i posue sa malom potronjom
vode,
korienje kinice gde god je mogue,
razdvajanje sistema snabdevanja tehnikom vodom od si-
stema snabdevanja pijaom vodom radi korienja kinice
ili preraene vode.
Preliminarno
snimanje/
detaljno
snimanje
Ako se postupkom preliminarnog snimanja utvrde znaajne mogunosti utede, i ako je
za njihovu realizaciju potreban pouzdan i precizan proraun, kao i znaajna investicija,
tada je potrebno izvriti detaljnu energetsku analizu odnosno detaljno snimanje kara-
kteristika objekata i energetskih tokova. U ovoj fazi uestvuju profesionalni energetski
strunjaci, uz korienje razliitih tehnologija i opreme za tano utvrivanje energetske
ekasnosti objekta. Detaljno snimanje karakteristika objekata i energetskih tokova pred-
stavlja drugu fazu identikacije i pripreme projekta energetske ekasnosti i podrazume-
va sveobuhvatno snimanje i detaljnu analizu podataka o potronji energije za svaki sektor
posebno. Ova faza nadovezuje se na prvu uz korienje ve prikupljenih informacija.
Dodatno se razvija spisak potencijalnih mera utede energije za koje je potrebno ula-
ganje kapitala, zajedno sa kompletnom analizom isplativosti svake intervencije. Treba
napomenuti da se detaljno snimanje moe raditi za ceo objekat, a mogue je detaljno
snimati samo pojedine konkretne podsisteme ako je oigledno da nema potrebe da se
analizira ceo objekat.
Prilikom detaljnog snimanja karakteristika objekata i energetskih tokova vri se izra-
da energetskog bilansa, prikupljaju se i koriste mnogi detaljniji i precizniji podaci, kao
i merene i izraunate vrednosti. Koriste se postojei projekti arhitektonsko-graevinske,
mainske i elektro instalacije kao i projekti izvedenog stanja. Na ovaj nain mogu se dobiti
verodostojni podaci o obimu, povrini i zapremini objekata.
Nakon pregleda relevantne dokumentacije (detalji konstrukcije postrojenja, monitoring
izvetaji itd.) esto je neophodno izvriti i neka dodatna merenja, u cilju kompletiranja
ulaznih podataka ili kontrole parametara vezanih za izvedeno stanje nakon eventualnih
korekcija ili rekonstrukcija na instalacijama ili samom objektu.
Nakon zavrene inspekcije objekata i prikupljenih raspoloivih informacija o tehnikim
karakteristikama objekta (preliminarnog snimanja), potrebno je prikupiti sledee podat-
ke:
Opis postojeeg stanja objekta:
karakteristike, dimenzije i opis trenutnog stanja delova omotaa zgrade (zidovi,
krov, prozori, vrata, podrum, zidovi u nezagrevanim prostorijama), sastav sva-
kog dela (materijal, izolacija, oprema),
detaljni opis postojeeg sistema grejanja, hlaenja, ventilacije, proizvodnje
sanitarne tople vode i osvetljenja,
ekasnostpostojee opreme i
mere utede energije koje se ve primenjuju.
Raspored instalacija (postojeih, u izgradnji i odobrenih za izgradnju) grupisani-
hu rashladne sisteme, sisteme klimatizacije, korisnike.
Sugestije korisnika o renoviranju omotaa zgrade, poboljanju sistema za gre-
janje, hlaenje i klimatizaciju i poboljanju ekasnosti zgrade. Komentari koris-
nika zgrade o postojeim temperaturama i udobnosti unutar zgrade.
Uobiajeno je da se podaci odnose na 12 uzastopnih meseci. Period od 12 reprezen-
tativnih meseci koji je odabran od strane rukovodstva koristiti kao referentnu godinu za
dalja poreenja i proraune
Sledei i najvaniji deo analize odnosi se na kalkulaciju, procenu i predlog mera ener-
getske ekasnosti, i treba da sadri sledee:
proraun toplotnih gubitaka zgrade, gubitaka usled izmene vazduha, ukupnih
gubitaka, energetskih potreba, potronje energije na nivou celog objekta (sa
procenom ekasnosti grejnog sistema) i primarne potronje energije u termo-
elektrani ili gradskoj toplani;
izraunavanje stepen-dana;
izraunavanje koecijenta toplotnih gubitaka svakog dela omotaa objekta:
zidova, prozora (sa procenom inltracije), krova, podruma;
proraun optereenja za hlaenje, ukoliko je to vano, sa opisom tipa rashladne
instalacije, potrebe za sveim vazduhom i primena toplotnog iskorienja;
energetsku analizu sistema rasvete, koja e obuhvatiti: (a) opis svakog tipa (si-
jalice sa uarenim vlaknom, uorescentne cevi sa elektromagnetnim prigunica-
ma) postojee rasvete, lampi i armatura; (b) broj svakog tipa rasvetnih tela; (c)
proraun potronje elektrine energije za svaki tip rasvete; (d) proraun utede
elektrine energije i poboljanja ostalih parametara kvaliteta osvetljenja koji se
postiu zamenom sijalica sa uarenim vlaknom i uorescentnih cevi sa elektro-
magnetnim prigunicama uorescentnim sijalicama sa elektronskim balastom;
identikacija najboljeg reenja za poboljanje, za svaki deo omotaa zgrade i
sistema za grejanje, hlaenje i klimatizaciju uz detaljan opis predloenog ma-
terijala i/ili opreme i naina primene u postojeim uslovima objekta;
izraunavanje koliina uteene energije za pojedinane mere;
izraunavanje trokova mera za utedu energije: oprema, materijal, radovi,
ukupni radovi;
prikaz trokova utede energije na osnovu dve cene energije: (a) postojei
nain naplate energije od potroaa i (b) cena primarne energije koja je zaista
uteena u termoelektrani i gradskoj toplani;
procena uticaja predloenih mera na ivotnu sredinu.
Zavrni deo procedure predstavlja predloeni investicioni paket, odnosno sumarnu
tabelu sa merama za utedu energije, koja treba da sadri za svaku meru sledee po-
datke:
visina investicije (zbir trokova organizacije i rukovoenja projektom, trokova
za pripremne radove, trokova projektovanja i tehnike kontrole, trokova javne
nabavke, trokova za nabavku opreme, trokova za izvoenje radova, trokova
kontrole i prijema objekta i dr);
ukupna koliina uteene energije (kWh) na godinjem nivou i novanih sredsta-
va prema trenutnoj ceni energenata/energije;
procentualni iznos uteene energije;
prost period otplate investicije.
Nakon dobijanja relevantnih parametara, kako tehnikih tako i ekonomskih, mogue je
okarakterisati pakete mera prema razliitim kriterijumima:
prioriteti koje e vlasnik objekta (upravni odbor) denisati saglasno raspoloi-
vim investicijama i u koordinaciji sa eventualnim programima za rekonstrukciju,
razliite opcije koje e se denisati radi dobijanja kraeg ili dueg vremena
otplate ulaganja,
homogenost mera, na primer, ako objekat poseduje korektnu toplotnu izolaciju,
temperatura se moe automatski regulisati.
Ekonomski gledano, neke od predloenih mera zahtevae relativno dug vremenski
period za povraaj uloenih sredstava. Ali, to su najee i najneophodnije i najvidljivije
mere, koje zahtevaju brzu intervenciju, jer utiu na normalno funkcionisanje objekta. Stoga
se investicioni paketi koncipiraju i predlau tako da kombinuju brzo isplative mere ener-
getske ekasnosti sa merama koje svojim visokim novanim investicijama uzrokuju dui pe-
riod otplate uloenih sredstava, kako bi se postigao kompromis kada su u pitanju faktori
kao to su visina investicije, period otplate i prioritet ulaganja. Osim toga, pri izboru mera
koje e ui u investicioni paket, neophodno je uvaiti socijalni (prioritet za lokalnu zajed-
nicu) i ekoloki znaaj predloenih mera (zamena prljavih energenata, lokacija objekta
unutar zone stanovanja itd.). Ovo je i kraj analize ukoliko se optina odlui da koristi
sopstvena sredstva za investiciju. Ukoliko se investicija nansira putem kreditnog aran-
mana, potrebno je izvriti i analizu trokova i koristi projekta (tzv. Cost-Benet analiza).
Energetska sertikacija zgrada
Energetska sertikacija zgrada se primenjuje u zemljama EU, dok je kod nas ovaj
postupak jo u pripremi. Direktiva 2002/91/EC Evropskog Parlamenta i Saveta o ener-
getskoj ekasnosti zgrada, koja ima za cilj da promovie poboljanje energetske ekas-
nosti zgrada unutar zajednice, propisuje set zahteva u odnosu na energetsku ekasnost
zgrada, meu kojima je i energetska sertikacija zgrada. Sertikat o energetskoj
potronji zgrade je sertikat koji priznaju drave lanice ili pravno lice koje one imenuju
i koji sadri podatke o energetskoj ekasnosti zgrade izraunatoj prema usvojenoj met-
odologiji.
Drave lanice obezbeuju uslove, kada se zgrade grade, prodaju ili izdaju, da se
sertikat o energetskoj ekasnosti dostavi vlasniku ili da ga vlasnik preda potencijalnom
kupcu ili stanaru.
Sertikat o energetskoj ekasnosti zgrada sadri referentne vrednosti, kao to su
vaei zakonski standardi i reperi (uporedne vrednosti) kako bi se omoguilo korisnicima
da uporede i ocenjuju energetsku ekasnost zgrade. Sertikat sadri i preporuke za
ekonomino poboljanje energetske ekasnosti.
Cilj sertikata je ogranien na pruanje informacija, a o bilo kakvim dejstvima ovih
sertikata u smislu zakonskih postupaka ili drugog, odluivae se u skladu sa nacionalnim
propisima.
Sve zgrade sa ukupnom korisnom podnom povrinom preko 1.000 m koje koriste
javna uprava i institucije koje pruaju javne usluge velikom broju osoba, treba da imaju
postavljene na istaknutom i jasno vidljivom mestu energetske sertikate koji nisu stariji od
10 godina (vanost sertikata je 10 godina).
UVOENJE SISTEMA UPRAVLJANJA
ENERGIJOM U INDUSTRIJI
Industrijska postrojenja koriste velike koliine fosilnih goriva i ostalih sirovina koje se
dobijaju iz prirodnih zemljinih resursa i pretvaraju ih u proizvode i korisnu energiju. Up-
otreba i transformacija primarne energije uvek za posledicu ima otpad, emisije i otpadne
vode koji su izvori uticaja na sve medije u okruenju. Zagaenje okruenja uzrokovano
delovanjem industrijskih postrojenja je podruje koje u velikoj meri regulie zakon. Poslo-
vanje u skladu sa odredbama i standardima postavlja dodatne zahteve i iziskuje dodatne
trokove.
Mudro upravljanje energijom i ekasno korienje prirodnih resursa dva su najvanija pre-
duslova za upravljanje okruenjem. Vano je u poetku prepoznati da su uticaj na okruenje
i zagaenje posledica upotrebe energije i obrade materijalnih resursa. Ukoliko se upotreba
energije i materijala optimizuje, uticaj na okruenje koji je posledica njihove upotrebe e se
na kraju smanjiti na najmanju moguu meru! Kada se ne koriste energija ili materijali, ne pos-
toji uticaj na okruenje.
Ekasnost nije vana samo kao pokazatelj paljivog postupanja prema prirodnim
resursima, ona je takoe pokazatelj emisija koje se oslobaaju kako bi se proizvela je-
dinica proizvoda ili energije. Dobra praksa zatite okruenja samo je dobro upravljanje.
Problemi u upravljanju uticajima na okruenje esto su simptomi neekasnosti i nepotreb-
nog troenja resursa. Postizanje najbolje pogonske prakse kroz primenu upravljanja en-
ergijom prvi je logian korak u uvoenju sistemskog upravljanja uticajima na okruenje.
Kada se eliminie nepotrebna potronja energije, uticaj na okruenje ve e biti sman-
jen na najmanju moguu meru a preostale uticaje treba reiti odgovarajuim tehnikama
uklanjanja otpada i umanjenja uticaja na okruenje.
U suprotnom sluaju, ukoliko rma odlui pre bilo kakvog razmatranja instalirati pogon
za tretiranje ispusnih gasova kako bi se redukovale emisije SO
2
i NOx, te se tek naknadno
ukljui u projekte poboljanja energetske ekasnosti koji e za rezultat imati znaajno
smanjenje potronje energije, posledica e biti preveliki pogon na koji je utroeno mnogo
vie sredstava nego to je stvarno potrebno.
Upravljanje energijom je preduslov za upravljanje uticajima na okruenje, no ova dva
sistema za upravljanje uinkom (engl. performance) komplementarni su jedan drugom.
Opseg upravljanja energijom moe se lako proiriti na podruje uticaja na okruenje, bar
u njegovim aspektima nadzora nad uinkom. Bavljenje s oba podruja istovremeno moe
se nazvati integrisano upravljanje energijom i uticajima na okruenje.
Poboljanje brige o okruenjeu ponekad stvara znatne trokove no istovremeno osigu-
rava usklaenost sa zakonskim odredbama i pokazuje drutvenu odgovornost. Iz iskustva
mnogih rmi irom sveta, pokazuje se da je poboljanje energetskog uinka najprotabilni-
ja investicija za rmu, to emo dokazati na izabranim primerima iz prakse. Poboljanje
energetskog uinka moe biti pokreta poboljanja zatite okruenja a nansijske koristi
poboljanja energetskog uinka mogu kompenzovati neke trokove poboljanja zatite
okruenja.
Upravljanje energijom i uticajima na okruenje u industriji vezano je uz nadzor nad
energetskim uinkom i uinkom brige za okruenje u industrijskim postrojenjima sa svrhom
postizanja postavljenih ciljeva rme putem smanjenja potronje energije te smanjivanja na
najmanju moguu meru uticaja na okruenje zahvaljujui upotrebi i transformaciji energije,
vode i ulaznih materijala. Baze za upravljanje energijom i uticajem na okruenje su slini,
ako ne i isti. Stoga e u ovom poglavlju biti obraeni istovremeno.
DEFINISANJE POJMOVA
Upravo kao to se i ljudi i mesta upoznaju po prvi put, tako bismo i ovde trebali na
odgovarajui nain da obrazloimo ta pojam Sistem Upravljanja Energijom i Uticajima
na Okruenje (SUEUO) znai. Ovo je posebno vano budui SUEUO sadri rei sistem
i upravljanje koje su u dananje vreme veoma prisutne. No, ini se da gde god ih sret-
nemo, njihovo se znaenje pomalo razlikuje.
Jedan od razloga nedovoljno jasnog znaenja potie od injenice da sistemi uprav-
ljanja nisu neto materijalno i lako prepoznatljivo unutar rme. Drugi razlog potie od
preterane upotrebe iste terminologije u razliitim podrujima. Vrlo esto smo razgovarali
s ljudima u industriji koji su pokuavali da shvate ta je zapravo sistem kvaliteta ili uprav-
ljanja uticajima na okruenje koji su oni tako intenzivno pokuavali razviti kako bi dobili
sertikate ISO 9000 ili 14000. Oni shvataju pitanja kvaliteta i okruenja no deo koji se
odnosi na sistem upravljanja esto je teko pojmiti. S druge strane, razliiti proizvoai
tvrde da je svestrano brojilo elektrine energije ureaj za upravljanje energijom, ili da
je automatski ili raunarski regulacioni sistem Sistem upravljanja energijom. To nije pot-
puno tano, kako emo ovde i objasniti.
Najee, pojam okruenje znai okruenje odreenog sistema. U ovom kontekstu,
Okruenje znai prirodno okruenje rme ili organizacije na koje aktivnosti rme ili
organizacije imaju uticaj ili ga zagauju. Posledice industrijskih aktivnosti nazivamo utica-
jem na okruenje, tj. glavne medije u okruenju a to su vazduh, voda i zemlja.
Ako pretpostavimo da pojam Energija podrazumeva sve oblike toplote, elektrine
energije, goriva, vrstih goriva, gasa (NG, LPG), vode (ohlaene, tople, obraene, indus-
trijske), pare, vazduha (komprimovani, hladan, topao) i ne iziskuje dodatna objanjenja
u ovom trenutku, moemo se usredsrediti na Sistem upravljanja. Poeemo s terminom
Sistem.
Sistem
Formalno, sistem se moe posmatrati kao skup funkcionalnih komponenti koje
zajednikim delovanjem postiu cilj ili izvravaju zadatak u okviru zadatih granica. Svaki
sistem sueljava se sa okruenjem koje ga okruuje. S te take gledita, gotovo sve moe
se kvalikovati za naziv sistem i stoga je upotreba ovog termina tako esta.
Ukoliko sistem treba regulisati, glavno svojstvo je povratna veza informacija o odstu-
panjima izlaznih vrednosti u odnosu na ciljane, koja se vraa kao ulaz u sistem. Ova infor-
macija mora se bazirati na merenjima. Ulazi u sistem mogu se regulisati na bazi povratne
veze kako bi se sistem regulisao i odravao zadovoljvajui uinak.
Firme se takoe mogu posmatrati kao sistemi koje je napravio ovek, sainjene od
koordiniranih procesa i povezanih delova koji rade povezani jedan s drugim, a kojim
upravljaju ljudi, s ciljem postizanja glavnih poslovnih ciljeva rme i brojnih drugih ciljeva
(organizacijskih i individualnih).
Takav sistem rma ili poslovni sistem uvek je u dinamikoj interakciji sa svojim
okruenjem, to je odreeno stalnim prilivom resursa u sistem, i izlaznih tokova, namernih
ili sluajnih, u okruenje.
U vrlo irokom smislu, resursi rme mogu se podeliti u 4 kategorije:
1. Prirodni resursi - Materijali, energija, zemlja ...
2. Resursi koje je napravio ovek- Tehnologija, maine, zgrade ...napravio
ovek
3. Ljudski resursi - Ljudi
4. Sposobnosti - Organizacijski postupci i znanje koje odreuje sposobnost
rme da deluje tj. prua usluge ili isporuuje proizvode.
Regulisanje takvog sistema jasno je izvan domena uobiajene automatske kontrole
sistema zbog poveane sloenosti, neizvesnosti koje uzrokuju uticaji iz okruenja te zbog
ljudskog faktora koji se mora uzeti u obzir.
Ovaj nas problem dovodi do koncepta upravljanja.
Menadment/upravljanje/gazdovanje
Osniva lozoje menadmenta, Henry Fayol, navodi glavne zadatke menadmenta
ili postupaka koji su danas jo uvek aktuelni. (tabela 1.).
Tabela 1. Glavni zadaci menadenta
1 Planiranje Odluivanje o nainu upotrebe resursa kako bi se postigli zadati ciljevi.
2 Koordinacija Komunikacija izmeu funkcionalnih celina rme.
3 Organizacija Organizovanje ljudi kako bi se maksimalno iskoristio njihov potencijal.
4
Osiguravanje
ljudskih resursa
Zapoljavanje, motivisanje i razvijanje ljudskih resursa kao najvrednijeg resursa
rme.
5 Kontrola
Nadziranje, podrka, komunikacija, otivacija i voenje ljudi kako bi postigli
oekivane rezultate
6 Budetiranje Planiranje i osiguravanje nansijskih sredstva za rad rme.
7 Izvetavanje Omoguavanje toka informacija i kontrola sprovoenja naela.
Na operativnom nivou, menadment se bavi optimizovanjem i kontrolisanjem upotrebe
resursa rme kako bi se postigli odreeni ciljevi. Najvaniji resursi su obrazovani, iskusni
i snalaljivi ljudi te sposobnosti rme i svest o tome kako koristiti svoje kapacitete tzv.
know-how!
Stoga, proces menadmenta nije samo orijentisan na zadatke nego, to je jo vanije
na ljude! Ekasan proces menadmenta mora se zasnivati na analizi podataka i infor-
macija iz poslovnog sistema. Upravljanje prema injenicama je koncept upravljanja koji bi
trebao prevagnuti nad konceptom upravljanja prema subjektivnom miljenju.
Kljuni cilj bilo kojeg upravljakog procesa je upravljanje razliitim aspektima uinka
rme.
Ulazni podatak za proces upravljanja je informacija a izlazni podaci su odluke. Ovaj
koncept ilustrovan je na slici 1.
Slika 1. Pregled procesa upravljanja ekasnou
Uinak
Kritino pitanje svake poslovne funkcije ili operacije je uinak.
Svaka rma ima svoj uinak u postizanju ciljeva i zadovoljavanju klijenata. Zajednika
pitanja koja se postavljaju menaderima u njihovom nastojanju da poboljaju poslovni
uinak su:
Koliko je na uinak dobar?
Kakav je uinak naeg rada u postizanju poslovnih ciljeva i zadovoljavanju
klijenata?
Kakvi smo u poreenju s konkurencijom?
ta moemo da uinimo kako bismo popravili uinak naeg poslovanja?
Kako moemo nadzirati napredovanje i prepoznati podruja visokog ili niskog
uinka?
Pre nego to nastavimo dalje, proverimo na ta se odnosi re uinak.
Uinak se moe denisati kao sposobnost izvrenja zadatka ili operacijeu skladu s
speciciranim standardom. Standard se moe denisati kao mere, ciljevi ili putokazi za
ocenu odstupanja stvarne ekasnosti u poreenju s postavljenim zahtevima kao baza
menaderskog upravljanja.
Ukupna poslovna ekasnost zavisi od ekasne dodele i upotrebe resursa za proizvod-
nju odreenog izlaza iz proizvodnog sistema uz najmanje trokove i eljeni kvalitet. Tradi-
cionalno, poslovna se ekasnost meri novcem a izraava brojnim nansijskim odnosima, no
osnovni indikator/pokazatelj poslovog uinka je PROFITABILNOST.
U optem smislu, merenje ekasnosti podrazumeva sistemno prikupljanje podataka o
poslovnim aktivnostima na svim nivoima i iz svih funkcija rme:
Poslovno planiranje
Finansijsko planiranje
Planiranje prodaje/marketinga
Zahtevi distribucije
Planiranje kapaciteta
Glavni raspored proizvodnje
Planiranje materijalnih resursa
Nabavka
Upravljanje zalihama
Upravljanje materijalima
Nadzor nad proizvodnjom
Rasporeivanje poslova u pogonu
Usklaenost s regulativom i dozvole
Odreivanje cena proizvoda itd.
Protabilnost rme proizlazi iz spremnosti i sposobnosti rme da se pobolja, te iz spo-
sobnosti svojih zaposlenih! Stoga, ljudi na svakom nivou moraju imati informacije koje e
im omoguiti da vide izvan svojih lokalnih funkcija te razumeju kako njihove individualne
aktivnosti poveavaju ili smanjuju protabilnost.
Informacije
Nuno je imati odgovarajue informacije na bazi kojih se zasnivaju odluke menadmenta.
Menaderi moraju biti upoznati s uinkom zaposlenih te o tome koliko e uspeno rma
poslovati ako oni budu na odgovarajui nain kontrolisali i poboljavali poslovanje.
Informacije se ne smeju zameniti s podacima. Podaci se esto prikupljaju ad hoc, bez
obzira na potrebe korisnika. Niz brojeva ne prenosi previe znaenja bez obrazloenja.
Kako bi postali korisni, podaci se moraju pretvoriti u informacije na nain da se analiziraju
i predoe u obliku koji odgovara odreenom tipu korisnika.
Prikupljanje podataka mora se koordinirati. Podatke iz jednog izvora trebali bi deliti
svi oni koji su zainteresovani za taj deo poslovanja, kako bi se izbeglo da iste podatke
odvojeno prikuplja vie korisnika. Menaderi bi trebalo da mogu da delegiraju vred-
novanje podataka ostalim zaposlenima koji e odluiti ta je vano za odreenu svrhu,
tzatim ko e ovu informaciju predstaviti na nain razumljiv drugima.
Upravljanje informacijama pretpostavlja razvijanje sredstava za prikupljanje, ruko-
vanje i distribuciju pravih informacija pravim ljudima. Prava informacija je relevantna,
tana, pravovremena te predstavljena u odgovarajuem obliku. Informaciona tehnologija
(IT) mora da prui ekasnu infrastrukturu za upravljanje informacijama saglasno potre-
bama upravljanja ekasnou. Meutim, zadovoljavanje poslovnih potreba uz pomo teh-
nologije nije nain na koji je informaciona tehnologija tradicionalno delovala; najee
je bilo obrnuto. Sve do kraja 90-ih, poslovni korisnici informacione tehnologije radili
su po principu kupi po svaku cenu, na kraju raspolaui s kompleksnim informatikim
sistemima, s brojnim aplikacijama koje zajedno ne funkcioniu ili nisu u mogunosti da
dele iste podatke. Danas se IT ne treba smatrati neim posebnim ili popularnim nego ga
jednostavno treba tretirati kao normalan element rme koji unapreuje uinak u skladu sa
stvarnim potrebama rme. Firme ele prei s korienja samostojeih softverskih ostrva
na korienje aplikacija koje mogu raditi jedna s drugom. Unapreenje uinka je proces
koji vode ljudi a podrava informaciona tehnologija!
Reenja bazirana na internetskoj tehnologiji pruaju informacionoj tehnologiji in-
frastrukturu koja pomae u komunikaciji i diseminaciji informacija na jasan, konzistentan
i smislen nain velikom broju korisnika bez obzira na to gde se oni nalaze. Web servisi
omoguuju slanje i primanje podatka preko interneta iz bilo koje aplikacije u sistem u
odreeno vrijeme. Nije potreban poseban hardver niti komunikacijske linije a funkcioniu
samo uz deli nekadanjeg troka. Budui da je sadraj stalno dostupan, korisnici ga
mogu pregledati, aurirati i biti s njim u interakciji u vreme i na mestu na kom ele. To
je ekasno reenje za velike ili ratrkane organizacije koje im omoguuje konzistentno i
standardizovano nadziranje ekasnosti svih poslovnih jedinica, bez obzira na to gde se
one nalaze, kao i da komuniciraju strateke poruke jasno, smanje trokove i podre uenje
unutar organizacije.
Pokazatelji uinka
Uloga pokazatelja uinka (PU) je da pojasni i pojednostavi razumevanje kompleksnih
sistema. Pokazatelj ili skup pokazatelja uinka pomae kod odreivanja trenutne pozicije
u poreenju s postavljenim ciljevima.
Pokazatelji uinka performanse kvantikuju informacije o trendu ili pojavi na nain
koji promovie razumevanje problema, kako onih koji rade u postrojenju tako i onih koji
donose odluke. Pokazatelji uinka performanse omoguuju merenje i praenje napredo-
vanja prema ciljevima na porediv, konzistentan i lako razumljiv nain.
Proces izbora PU mora obavezno poeti od preciznog razumevanja procesa koji se
obrauje kao zadataka koje nadzor nad tim procesom treba da postigne. Cilj pokaza-
telja uinka je da omogui nadzor i evaluaciju primenjenih mera za poboljanje pokaza-
telja energetskog uinka i pokazatelja brige o okruenju.
Meutim, sama informacija pokazatelja uinka ne reava problem. Ono to je potreb-
no je znanje kako tumaiti pokazatelje i kako povezati uzroke s posledicama, koje su bilo
dobri bilo loi sluajevi uinka.
Znanje
Znanje je danas prepoznato kao jedini odrivi izvor konkurentne prednosti. Kao i kod
ostalih povezanih pojmova: istina, vera i mudrost, ne postoji jednoznana denicija znanja
oko koje bi se naunici usaglasili. Moemo predloiti deniciju, koja glasi da je znanje
razvijeno razumevanje o predmetu, zasnovano na injenicama i dobijeno kroz edukaciju
i iskustvo.
Sticanje znanja ukljuuje kompleksne kognitivne procese: percepciju, saznavanje, ko-
munikaciju, asocijacije, emocije i rezonovanje. Pojam znanje takoe se koristi za opis
sigurnog razumevanja predmeta, s mogunou njegovog korienja za konkretnu svrhu.
Znanje je cilj obrazovanja a rezultat iskustva. Deo znanja koji je lake denisati ukljuuje
akumulaciju i asimilaciju viestrukih delova informacija, koji osiguravaju strukturu u obliku
odnosa izmeu informacija te internalizaciju ili personikaciju koju znanje donosi izvana
u ljudski um.
Vaan deo znanja je saznavanje tj. proces razvijanja i stvaranja znanja. Znanje se
stie na mnogo razliitih naina uenja a njihova je glavna podela na:
Kinestetiko (iskustveno) uenje zasnovano na praktinom radu i ukljuivanju u
aktivnosti.
Vizuelno uenje zasnovano na posmatranju i gledanju onoga to se ui.
Auditivno uenje - zasnovano na uputstvima/informacijama.
Znanje je osnova upravljanja na bazi injenica nasuprot upravljanju baziranom na
miljenju. injenice su nepoznate dok se ne utvrde kroz nameran proces analiziranja rel-
evantnih informacija, koji omoguuje donoenje informisanih odluka i znaajno smanjuje
rizik od subjektivnih odluka. Najsnaniji alat koji menaderi mogu koristiti za otkrivanje
injenica je pitanje! Menaderi moraju pitati sebe i one kojima upravljaju Zato? Zato
se dogodio takav dogaaj ili uzorak? ta to znai? ta ga je prouzrokovalo? Menaderi
bi takoe trebalo da podstiu zaposlene da sami sebe pitaju Zato?
Zaposleni bi trebalo aktivno da nastoje da otkriju smisao podataka i informacija kako
bi razvili vlastito razumevanje dogaanja u procesu i kombinaciju parametara koji imaju
uticaja a koji su rezultirali utvrenim uzorkom podataka ili neoekivanim dogaajem.
Odluke i delovanje trebali bi se zasnivati na analizi injeninih i merenih podataka
i informacija. Analiza se zasniva na znanju i razumevanju poslovnog procesa, sistema i
rezultata i tehnologija. Informisane odluke, kada se primenjuju, poboljavaju poslovne
rezultate i uinak procesa, sistema, komunikacija i odgovornosti.
Sistem upravljanja
Ako spojimo upravljanje, uinak, informacije, znanje i sistem s ljudima, doi
emo do Sistema upravljanja. Svaka rma, odeljenje ili osoba ima sistem koji koristi za
upravljanje dogaajima i drugim ljudima ak i kada je to sistem bez sistema. Svrha
sistema, formalno i neformalno, je da utvrdi strategije koje konzistentno omoguuju posti-
zanje poslovnih ciljeva.
Sistem upravljanja je organizacijska struktura koju podrava znanje koje objedinjuje
ljude, postupke i tehnologiju (informacionu, komunikacionu i mernu opremu, npr. infrastruk-
turu za prikupljanje i obradu podataka) kako bi se kontrolisala i optimizovala upotreba
resursa i uinak rme (slika 2).
Slika 2.: Koncept sistema upravljanja
Ljudi zauzimaju glavnu ulogu u procesima upravljanja i proizvodnje i njihova vlastita
ekasnost od kritine je vanosti za ukupnu ekasnost rme. Menaderi su ljudi, a oni
upravljaju drugim ljudima osobljem i radnom snagom, koji zatim upravljaju mainama i
pruaju usluge.
Naravno, sistem upravljanja moe imati razliite ciljeve: upravljati proizvodnjom, mar-
ketingom, nansijama, kvalitetom, okruenjem energijom itd. Dobar sistem upravljanja je
alat koji podrava unapreenje vetina, nagrauje ispravne akcije, izgrauje integritet
kompetentne radne snage te stvara i zadrava znanje!
Uticaji na okruenje
Uticaji na okruenje mogu se denisati kao bilo koja promena u okruenju, bilo nega-
tivna bilo pozitivna, koja je delimino ili u potpunosti rezultat aktivnosti, proizvoda ili
usluga neke rme.
Uticaji na okruenje od industrijskih delovanja mogu se kategorizovati na sledei
nain:
Emisije u atmosferu ukljuujui gasove staklene bate
Otpad koji se isputa u vode
vrsti i ostali otpad
Zagaenje zemlje i podzemnih voda
Upotreba vode, sirovina, energije i ostalih prirodnih resursa
Buka, miris, praina, vibracije i vizuelni uticaji
Uticaji na specine delove okruenja i ekosistema.
Ovo bi trebalo da ukljui i uticaje koji su posledica uobiajenih i neuobiajenih uslova,
incidenata, nezgoda i hitnih sluajeva. Znaajni uticaji na okruenje, ukljuujui i gasove
staklene bate i upotrebu resursa moraju se popisati i kvantikovati i na taj nain stvor-
iti inventar upotrebe resursa, emisija, otpadnih voda i otpada, kao bazu upravljanja
okruenjem.
Energetski uinak
Energetski uinak tehnikog ureaja koji pretvara energiju iz jednog tipa u drugi
denie se kao ekasnost i izraava se bezdimenzionalnim odnosom ulaza i izlaza.
Energetski uinak odreene aktivnosti izraava se odnosom energetskih jedinica i
kvantikovanih rezultata ili aspekata ove aktivnosti.
Iz poslovne perspektive, energija je trokovna stavka koja ponekad moe iznositi do
25% (ili vie, zavisno od delatnosti) ukupnih trokova proizvodnje. Trokovi za energiju
najee su najvei trokovi proizvodnje u kojima jo uvek postoji znaajan prostor za
poboljanje. Osnovna polazina jednaina u kojoj se energija izraava kroz trokove koje
izaziva, udruuje poslovni i energetski uinak:
Ako moemo da redukujemo bilo koju od trokovnih stavki, prot kljuno merilo uku-
pne poslovne ekasnosti e se poboljati.
Uinak brige za okruenje
Uinak brige za okruenje moe se denisati na mnogo naina. Moe se izraziti kroz:
Kvantikovane godinje emisije u vazduh i vodu,
Godinje koliine odbaenog otpada,
Koliinu recikliranog otpada,
Broj neeljenih ispusta ili nezgoda,
Obavetenja o prekrajima ili kaznama.
Trokove usklaivanja sa zakonskom regulativom vezanom uz okruenje.
Broj nagrada za brigu o okruenju,
Uestvovanje u dobrovoljnim programima zatite okruenja, itd.
Ciljevi brige za okruenje mogu biti samo:
Orijentisani na usklaenost s regulativom kako bi se zadovoljili obavezni zakon-
ski propisi; No, mogu biti i:
Orijentisani na poboljanje kako bi se bolje upravljalo pogonskim uinkom,
umesto obinog merenja uticaja na okruenje, s ciljem ocenjivanja rizika i
suoavanja s osnovnim uzrocima problema u okruenju i kako bi se smanjili
trokovi usklaivanja s regulativom o zatiti okruenja.
Uinak iskorienja materijala
Jedno od najzanemarenijih podruja u upravljanju uinkom je materijalna produk-
tivnost, ili uinak iskorienja materijala. Produktivnost je najvaniji ekonomski pokazatelj
za razumevanje i predvianje ekonomskog napretka i poslovne konkurentnosti. Poboljanje
produktivnosti poveava konkurentnu snagu rmi i ekonomija na meunarodnom tritu
(vidi Okvir 1.).
Okvir 1. O produktivnosti
Uopteno, produktivnost je mera ekasnosti korienja resursa za proizvodnju dobara i
usluga za trite. Meri se izraunavanjem odnosa ulaznih i izlaznih indeksa. Produktivnost
radne snage podrazumeva ekasnosti radne snage, dok ukupna produktivnost oznaava
korienje svih faktora proizvodnje, kao to je kapital, radna snaga, sirovine i energija.
Opti faktori koji doprinose promenama produktivnosti su:
Tehnoloki progres
Obrazovanje i obuka
Ekonomija veliine
Poboljana raspodela resursa
Pravno-ljudsko okruenje
Interni faktori koji utiu na variranje produktivnosti su:
Izlaz: meavina materijala, raznolikost, kvalitet
Faktori proizvodnje:
- Intenzitet tehnologije, starost postrojenja ili maina
- Obim pogona
- Dizajn
- Motivacija i vetina radne snage
- Sirovine i delovi
Iskorienost kapaciteta
Organizacija funkcija i zadataka
Praksa upravljanja ekasnou
Spoljanji faktori ukljuuju potranju, ulazne cene, pravila konkurentnosti, vlasnike
odnose, sindikalnu politiku, zakone i propise itd.
Najea pitanja koja se postavljaju vezano uz materijalnu produktivnost su: Koliko
ukupnih trokova otpada na ulazni materijal? Koliko ekasno se koriste resursi?
Kakve su mogunosti za:
Smanjenje gubitaka sirovina,
Smanjenje koliine uporabljenih sirovina,
Smanjenje upotrebe ambalanog materijala i otpada,
Recikliranje otpada.
Koji su godinji trokovi obrade i odlaganja otpadnih materijala?
Odgovori na ova pitanja su retko odmah dostupni. Trokovi sirovina mogu se popeti
do 30-80% proizvodnih trokova a nisu neuobiajeni gubici od 5-25%. Troak otpada je
esto vie nego etiri puta vei nego to se obino misli. Stvarni trokovi mogu se utvrditi
samo kontinuiranim merenjem i evaluacijom uinka iskorienja materijala.
Upravljanje okruenjem
Upravljanje okruenjem trebalo bi da uzme u obzir relevantnu zakonsku regulativu,
propise i standarde a za cilj ima usklaivanje s odgovarajuom regulativom, praenje
i smanjivanje zagaenja i uticaja na okruenje vezanih uz upotrebu resursa u industriji.
Evolucija upravljanja okruenjem menja fokus s pitanja usklaenosti sa zakonskom regu-
lativom prema riziku zbog potencijalnih odgovornosti povezanih s procesnim promenama
i svakodnevnim operacijama. Poslovna vrednost upravljanja okruenjem proizlazi iz man-
jeg zagaenja okruenja, smanjenog rizika od nesrea i smanjenog troka usklaivanja
sa zakonskom regulativom.
Iznenaujue je videti koliko mnogo rmi, nakon to analiziraju svoje trokove uticaja na
okruenje, otkriju da su ovi trokovi ak celi red veliine vei nego to je rma u poetku
pretpostavljala. Ovi trokovi proizlaze iz:
Kapitalnih i operativnih trokova za opremu za kontrolu zagaenja;
Naknada za odlaganje otpada;
Edukacije vezane uz zatitu okruenja;
Nadzor, evidentiranje, izvetavanje i sl.
Upravljanje okruenjem je proces primene politike brige o okruenju, ciljeva i oekivanja.
Utvruje se sistem za nadzor brige o okruenju industrijskih postrojenja i primenjuju se
postupci za kontinuirana poboljanja brige za okruenje, smanjenje postojeih i izbega-
vanje buduih trokova vezanih uz usklaivanje sa zakonskom regulativom.
Kao to ova denicija pokazuje, tehnologije za poboljano upravljanje okruenjem i
inenjerska reenja za usklaenje sa zakonskom regulativom su izvan opsega ove knjige
no na kraju su date korisne reference za daljnje itanje.
Upravljanje energijom
Upravljanje energijom podrazumeva ekasno korienje energije, vode i ostalih ma-
terijalnih resursa, svoenjem otpada na najmanju moguu meru u postupcima proizvodnje
i kontinuirano poboljanje uinka upotrebe resursa rme.
Upravljanje energijom konkretno povezuje i stavlja u odnos upotrebu energije i rezul-
tate proizvodnje, s ciljem postizanja traenoge nivoa rezultata uz minimalnu upotrebu en-
ergije i ostalih resursa. Upravljanje energijom podrazumeva primenu energetske politike,
ciljeva i oekivanja, uspostavljanje sistema nadzora nad energetskim uinkom i primenu
postupaka za kontinuirana poboljanja energetskog uinka.
Poboljanja energetskog uinka direktno e se odraziti na poveanje protabilnosti
poslovanja. Jednostavan primer pokazuje taj potencijal:
AKO trokovi za energiju iznose 20% svih proizvodnih trokova.
I AKO
I AKO
bruto prot iznosi 15% svih proizvodnih trokova
se postigne 10% poboljanja energetskog uinka.
ONDA je rezultat 2% smanjenje proizvodnih trokova.
to je ekvivalentno 13.33% poveanja prota!
(pod pretpostavkom da svi ostali faktori ostaju konstantni)
Ovo poveanje prota dogodie se bez poveanja obima prodaje, to je bolniji nain
poveanja prota! Vredi istraiti, zar ne? Posebno znajui da kad se usredsredimo na
poboljanje energetskog uinka kao sporednu korist, istovremeno postiemo poboljanja
uinka u drugim kategorijama trokova!
Energija je troak a upravljanje energijom je i upravljanje trokovima. Stoga,
poboljanja energetskog uinka predstavlja poboljanje protabilnosti ukupnog poslo-
vanja! Zbog toga se i najvii nivo menadmenta takoe mora zainteresovati i ukljuiti u
program upravljanja energijom.
Ovo se ovde naglaava i bie ponovljeno kasnije jer iskustvo pokazuje da je opre-
deljenje na najviem nivou upravljanja kljuno za uspean program upravljanja energi-
jom. Kako bi se upravljanje energijom uinilo dovoljno vanom temom za menadere na
najviem nivou, treba koristiti razumljivu argumentaciju u prilog upravljanju energijom kao
relevantan i pozitivan doprinos ukupnim poslovnim rezultatima.
SISTEM UPRAVLJANJA ENERGIJOM I UTICAJIMA NA OKRUENJE
Nakon to smo posebno denisali upravljanje energijom i brigu za okruenje, moemo
nastaviti i uvesti pojam upravljanja energijom i uticajima na okruenje (UEUO) i predloiti
deniciju Sistema za upravljanje energijom i uticajima na okruenje (SUEUO).
UEUO je integrisani pristup upravljanja koji zahvata energetski uinak i uinak brige
o okruenju nekog postrojenja. Stoga, kada se navodi pojam Upravljanje energijom i
uticajima na okruenje (UEUO), on se uvek odnosi na energetski uinak i uinak upravl-
janja uticajima na okruenje procesa koji koristi energiju i ostale resurse, kao i uinak ljudi
koji upravljaju procesom. Zapravo, svako upravljanje energijom i uticajima na okruenje
mora se fokusirati na ljude i nain na koji oni rade i odravaju maine i procese kao kljuni
faktor za optimizaciju energetskog uinka i uinka upravljanja okruenjeem. Za velike
rme, proizvodne aktivnosti treba da se razdvoje na podruja sa specinim procesnim
pogonom ili zadacima sa prepoznatljivim ulaznim resursima, aktivnostima i izlaznim rezul-
tatima. Poboljanje uinka bie rezultat primene optimizovanih pogonskih postupaka na
nivou radnog mesta.
Kada su proizvodni postupci sloeni, za odreivanje uinka i upravljanje uz kontinuira-
ni nadzor i odgovaranje na povratne informacije, uz podrku tanog merenja podataka o
energiji, proizvodnji i uticaju na okruenje, bie potrebna visok nivo znanja i odgovarajui
pogonski podaci. Stoga, primena UEUO zahteva sistem merenja uinka i ukljuivanje ljudi
s naprednim vetinama procenjivanja i sposobnou donoenja odluka podranih potreb-
nim informacijama. Ove kljune komponente ljudi, postupci evaluacije uinka i merenje
uinka kao i informaciona oprema zajedno s potrebnim znanjem baza su koncepta
UEUO (slika 3.).
Slika 3.: Sistem upravljanja energijom i uticajima na okruenje domen i koncept
Sada moe da se da kratka denicija koncepta Sistema upravljanja energijom i uti-
cajima na okruenje (SUEUO) na nain na koji e on biti razraen ovde kao okvir za
poboljanje energetske ekasnosti i brige za okruenje koji povezuje:
Ljude s vetinama i dodeljenim odgovornostima;
Sistem za merenje uinka;
Pokazatelje uinka;
Evaluaciju uinka baziranu na direktnim merenjima;
Postupke za nadzor uinka.
Upravljanje energijom i uticajima na okruenje (UEUO) fokusira se na jasno odreeni
ciljani uinak i zadatke vezane kako uz radnu ekasnost ljudi tako i uz uinak povezanih
procesa. Sistem za upravljanje energijom i uticajima na okruenje je alat za postizanje
ovih ciljeva i izvrenje zadataka kroz sistem merenja, nadzora i evaluacije energetskog
uinka i brige za okruenje. Na kraju, moe se ponuditi deniciju Sistema za upravljanje
energijom i uticajima na okruenje kao:
Specijalizovani sistem znanja s baznom organizacijskom strukturom i strukturom
sprovoenja koja obuhvata meusobno povezane elemente kao to su:
Ljudi s vetinama i dodeljenim odgovornostima;
Deklarisana naela s jasnim ciljevima i zadacima;
Denisane postupke i praksu sprovoenja;
Utvren sistem merenja radi nadziranja uinka;
Akcijski plan kontinuiranog poboljanja;
Sistem izvetavanja radi provere napretka i izvetavanja o rezultatima;
s ciljem postizanja kontinuiranih poboljanja energetsog uinka i brige za okruenje.
Zbog svoje svrhe, termini UEUO i SUEUO slini su utoliko to se oba fokusiraju na
kontinuirano poboljanje uinka, pa e se ovde naizmenino upotrebljavati. Osnovna ra-
zlika izmeu termina je u tome to se UEUO uglavnom odnosi na koncept upravljanja, na
program ili pristup dok je SUEUO alat ili specian projekt sprovoenja kojim se postiu
ciljevi UEUO-a.
CILJEVI UPRAVLJANJA ENERGIJOM I UTICAJIMA NA OKRUENJE
Energija u svim svojim oblicima elektrina energija, lo ulje, vrsta goriva, gas (prirod-
ni gas, LPG) voda (ohlaena, vrua, obraena, industrijska) para, vazduh (komprimovani,
hladan, vru) tipini je medij koji prelazi granice odeljenja i funkcija unutar rme, jer se
koristi svuda! Koriste ga ljudi i maine kojima upravljaju ljudi. Isto tako, uinak upotrebe
energije tie se svakoga u rmi. Istovremeno, aktivnosti svih ljudi u rmi imaju vie ili manje
znaajan uticaj na okruenje, zavisno od mesta rada i vrsti proizvodne operacije.
Upravljanje energijom treba da se bavi isplativou distribucije energije i njene up-
otrebe u proizvodnom procesu, tako i ekasnost transformacije, proizvodnje, pretvaranja
i distribucije energije u postojeem postrojenju. Upravljanje uticajima na okruenje podra-
zumeva usklaenost sa zakonskim propisima, smanjenje uticaja na okruenje povezanih s
proizvodnim operacijama na najmanju meru i smanjenje emisija, otpadnih voda i otpada.
I upravljanje energijom i uticajima na okruenje povezano je s uinkom upotrebe sirovina
i smanjenjem otpada na najmanju meru budui da svako nepotrebno stvaranje otpada
znai istovremeno i poveanu potronju energije i poveano zagaenje okruenja.
Cilj upravljanja energijom i okruenjem je kontinuirano poboljanje energetskog uinka
i brige o okruenju u celom postrojenju s glavnim ciljem smanjenja operativnih trokova,
smanjenja otpada na najmanju moguu meru kao i smanjenja uticaja rme na okruenje.
Kako bi se postigli ovi ciljevi, UEUO mora imati dobru tehniku podlogu, ali isto tako,
to je moda jo vanije, jaku podrku menadmenta. Energija se koristi na svakom mestu
u rmi a ljudsko ponaanje utie na energetski uinak i utie na okruenje, stoga je bav-
ljenje ljudima od kljune vanosti za dugorono i kontinuirano poboljavanje uinka.
DINAMIKA UPRAVLJANJA ENERGIJOM I UTICAJIMA NA OKRUENJE
Postojee postrojenje projektovano je na bazi odreenih parametara koji se gotovo
neizbeno menjaju do trena kada se puta u pogonu. Tokom ivotnog veka postrojenja,
uinak maina e opadati zbog troenja ili neodgovarajueg odravanja. Stoga uvek
postoje varijacije u uinku zbog sutinski dinamine prirode industrijskih operacija (slika.
4.). Obim i vrsta narudbi se menjaju, menja se intenzitet proizvodnje, menja se kvalitet
sirovina a ponaanje ljudi izvor je neprestane nesigurnosti. ak i najiskusniji i najodaniji
radnici mogu varirati u ponaanju, mogu se dogoditi problemi u pogonu i promene u
okruenjeu koje utiu na uinak pogona.
Izazov je upravljati postrojenjem na najbolji mogui nain u zadatom okruenju koje
se menja. Kritini faktori za uspeh bie dostupnost pouzdanih i relevantnih podataka.
Kljuna promenljiva/varijabla ocene uinka je proizvodni rezultat. Ne moemo govoriti
o energetskom uinku i uticajima na okruenje kao apsolutnoj kategoriji bez obzira na
proizvodni rezultat. Razliiti proizvodni rezultati ili razliiti tipovi proizvoda zahtevaju
razliite koliine energije i trebali bi za posledicu da imaju razliite koliine emisija, ot-
padnih voda i otpada.
Stoga se podaci o energetskom uinku i uticajima na okruenje moraju kontinuirano
prikupljati, zajedno s podacima o proizvodnom rezultatu za pojedine proizvode i proiz-
vodne pogone. Obino su dostupni zbirni meseni podaci o uticaju energije, proizvodnje
i okruenja, ali ovi podaci nisu dovoljni za informisanu evaluaciju uinka zbog uticaja
ljudskog faktora. Na primer, iz ovih se podataka ne moe zakljuiti kako ljudi upravljaju
mainama.
Slika 4.: Dinamiki model sistema industrijskog pogona
Opsean sistem za merenje uinka koji e pruiti potrebne nesintetizovane dnevne
podatke o operativnim aspektima osnovni je alat za nadzor i evaluaciju uinka i ljudi i
maina na radnom mestu i donoenju odluka o merama poboljanja.
Ovo takoe jasno ukazuje na potrebu da se dodeli odgovornost za energetski uinak i
brigu za okruenje decentralizovanu do radnih mesta koja su take upotrebe energije, uz
fokusiranost na radni uinak ljudi u svakom poslovnom segmentu koji troi energiju.
Ako odgovornost za energetski uinak i brigu za okruenje nije eksplicitno dodeljena
odreenoj osobi, iluzorno je oekivati poboljanje uinka. Ova nas injenica vraa na
ljude kao kljuni faktor poboljanja energetskog uinka i uticaja na okruenjene.
LJUDSKI ASPEKTI UPRAVLJANJA ENERGIJOM I OKRUENJEM
Glavni cilj UEUO je poboljanje energetskog uinka i brige za okruenje. Kako bi se
postiglo poboljanje uinkai, ljudi moraju promeniti svoj stav prema upotrebi energije i
poboljati pogonsku praksu i procedure. Ovo je doista teak deo menjati ponaanje
ljudi!
Zaposleni moraju oseati delimino vlasnitvo (odgovornost) nad problemima ener-
getskog uinka i brige za okruenje nikakav nadzor, merenje ili investicija u tehnologiju
ne moe odraditi ovaj posao bez pomoi i dodira ljudske ruke. Kada se razmatra uprav-
ljanje energijom i uticajima na okruenje, veina ljudi prvo pomisli na informacije (podaci,
nadzor, merenje, analiza, donoenje odluka) koje prate procedure i oprema. Naalost,
ak i uz sosticiranu opremu i tane informacije, ako se ljudi ne uvere u promenu svog
celokupnog stava prema upotrebi energije, iroka podruja svakodnevne neekasnosti
e se jo uvek zadrati. Mainama i procesima e se upravljati bez obzira prema ener-
getskoj ekasnosti, optimizacijski postupci i ureaji e se zaobii, merni instrumenti bie
netano oitavani, svetla e se ostavljati ukljuena, slavine otvorene, a vrata i prozori
otvoreni i kad je prostor klimatizovan/grejan a posledica e biti opadanje uinka brige
za okruenje.
Informacija ostaje inertan podatak osim ukoliko se ne obrauje i na bazi nje ne deluju
ljudi. Investicija u maine ostaje beivotan deo hardvera osim ukoliko njime ne upravljaju
ljudi, inteligentno i paljivo. Stoga je za ekasno upravljanje energijom i uticajima na
okruenje potrebno ukljuiti treu dimenziju ljudski faktor u kojoj je glavni izazov
promeniti stav ljudi prema upotrebi energije. Ovo vai za bilo koji drugi cilj vezan uz
upravljanje uinkom. Obino je ovo najtei zadatak za menadere jer oni istovremeno
moraju menjati i sami sebe. Menaderima treba praktino rukovodstvo koje e im pomoi
da upravljaju procesom sprovoenja UEUO od uvoenja do uspene primene.
Promena
U ovom kontekstu, promena znai kvalitativni novi nain ponaanja prema energiji i
okruenju. Kao takva, ona uvek podrazumeva delimino restrukturiranje utvrenih navika
i rutina. UEUO zahteva razvijanje novog modela ponaanja kako na nivou pojedinca
tako i na nivou organizacije. Saglasno tome, promena se shvata kao inovacija socijalnih,
komunikacionih i organizacijskih svojstava koja potpomau primenu UEUO tehnika.
Sprovoenje GEUO moe se posmatrati kao sprovoenje projekta promene. Kako
bi se postigla transformacija, tj. poboljao energetski uinak i briga za okruenje, ljudi
moraju biti spremni i znati kako da sprovedu promenu. Spremnost ima tri dimenzije:
Osveenost
Motivisanost i
Vetine
Osveenost znai da ljudi, od upravljakog vrha sve do radionica, poznaju vrste en-
ergije, vrste uticaja na okruenje koje su posledica njihovih aktivnosti, trokove za energiju
kao i gde su potencijali za utedu energije.
Motivacija je vana radi pokretanja ljudi na promenu stava prema energiji i korienju
materijala kako bi se smanjili trokovi za energiju kroz ekasniji rad i odgovornije upravl-
janje mainama i ostalim nainima korienja energije pod uslovom da imaju odgovarajue
vetine i kompetencije.
Ovi preduslovi promene Vetine Osveenost Motivacija mogu se prikazati za-
jedno u dijagramu (Slika 1.5). Ako bilo koji od ovih faktora nedostaje ili je neadekvatno
razvijen, potrebno je osmisliti i sprovesti program obuke. Jo je jedan vitalan element
uspeha promene rukovodstvo! Bez rukovodstva e svaki projekt promene, ukljuujui i
UEUO izgubiti svoj smer i na kraju nee uspeti. Voe na svim nivoima organizacije moraju
osigurati da se planovi rapidno aktiviraju, radije nego da se tei savrenosti i preciznim
analizama. Voe bi trebalo da inspiriu i motiviu ljude, kao i da im prue alate i znanja
za postizanje ciljeva poboljanja energetskog uinka i brige za okruenje. Kako bi to
uinili, voe e se esto i sami morati menjati kako bi postali spremni i vodili osoblje ka
poboljanju ekasnosti.
Kada se pribliimo oznaenom podruju u VOM kocki (slika 5.), tj. kada vetine,
osveenost i motivacija su visoki, a voe na kormilu UEUO broda, proces promene e se
poeti dogaati a energetski uinak i briga za okruenje moe se poeti poboljavati. Ali,
bez obzira na to, dug je put do uspeha.
Slika 5.: Preduslovi promene
Aspekti promene
Nae je iskustvo pokazalo da postoje raznoliki podsticaji, sluajni dogaaji, lini kon-
takti i podsticajni faktori, koji stvaraju razliite okvire za promenu u svakoj rmi s kojom
smo radili. Ovi faktori kreu se od kulture zemlje u kojima rme posluju, organizacione
strukture, drutvenih odnosa do stila donoenja odluka i upravljanja, nivoae vetina i kom-
petencija te, naravno, spremnosti i motivacije za promenu.
U svakom takvom sluaju, naa je uloga bila jasna: mi smo spoljanji partner i spoljanji
menader promene, koji podrava interne interesne strane u postizanju ciljeva promene.
Svaka grupa ili pojedinana interesna strana imaju vlastite motivacije i tekoe i prepreke
pred promenama, koje se moraju na odgovarajui nain identikovati i razumeti kako bi
se moglo krenuti napred.
Ne zagovaramo da je spoljanji partner obavezan jer svakako su sve to bile rme
koje su u stanju same sprovesti proces promena. No, ponekad spoljanji partneri mogu
pruiti prvi podsticaj za projekte poboljanja energetske ekasnosti i brige za okruenje,
ili pomoi legitimisati i pogurati predloene projekte za poboljanje energetskog uinka
i brige za okruenjene u rmi, posebno u sluajevima u kojima kljuni interni faktori ne
pripadaju upravljakom vrhu.
Najvanije interne interesne strane su uvek na nivou vrhovnog menadmenta. To su
donosioci odluka, i bez njihove ukljuenosti i odluka koje oni moraju doneti, proces promene
ne moe se niti pokrenuti, a kamoli uspeno zavriti. Njihova motivacija povezana je uz
smanjenje trokova, novanu utedu, inovaciju, kontinuirani razvoj i naravno, poboljanu
protabilnost rme. Spoljanji faktori, kao to je zakonski okvir, zeleni imid, drutvena
odgovornosti ili jednostavno nareenja iz uprave igraju ulogu pokretakog dogaaja, te
panju vrhovnog menadmenta usmeravaju ka pitanjima energije i okruenja.
Kritinu ulogu u procesu promene uvek ima takozvani menader promene tj. osoba(e)
koju drugi prepoznaju kao kljunog protagonistu i podupiraa promene. Ovakva osoba
obino ima tehniko predznanje i dobro razumevanje proizvodnje, aspekata energije i
okruenja unutar rme te interes da prepoznaju podruja u kojima rma moe utedeti
vreme i novac.
Sledeu vanu ulogu imaju nosioci promene, osobe koje postanu odgovorne za pi-
tanja energije i okruenja (u ovom kontekstu odgovorne za promenu) u svakoj funkcio-
nalnoj jedinici rme. Rad s energijom/okruenjem za njih predstavlja nain postizanja
ekonomske koristi za rmu i nain ostvarivanja linog priznanja.
Uspeh procesa promene zavisi od opredeljenja internog menadera i nosioca promene.
Obino njihovo znanje i sposobnost nije usklaena s onim koje ima donosilac odluke.
Ponekad je ak tehnikom osoblju teko doi do onih koji donose odluke. Ako je ovo sluaj,
tada spoljanji partneri mogu biti pozvani kako bi pruili podrku na nain da osnae
njihove poruke i delovanje prema upravljakom vrhu.
Ono to se takoe pokazalo vanim je rano postizanje vidljivih rezultata, npr. utede
energije koje se mogu potvrditi, smanjenje emisija ili otpada i sl. Takav uspeh e podii
samopouzdanje nosilaca promene, poveati njihovo priznanje i obino, pruiti jau podrku
i posebno dobru volju od menadmenta
Poboljanja uinka moraju se dobro ilustrovati i dokumentovati kako bi bili razumljivi
onima unutar rme koji nisu strunjaci kao i svim zaposlenima. Ovo pomae u uklanjanju
uobiajenih barijera kada se suoava s nekim aspektima promene koji e biti opisani u
narednom tekstu.
Barijere koje treba ukloniti
Mnogo je uoenih barijera za poboljanje energetskog uinka i brige za okruenje.
Neke od ovih barijera mogu se pripisati:
neznanju;
strahu of promena;
neodreenosti predmeta;
elji da se sauva status quo.
Dodatne najee uobiajene barijere mogu se saeti kako je prikazano na dijagramu
na slici 6. Moe biti i ostalih barijera kojima se ovde neemo baviti, no u praksi, ukoliko se
adekvatno kroz program obuke adresiraju okolnosti vezane uz okolnosti vetine-osvee-
nost-motivacija, a voe preuzmu odgovornost, barijere e se postepeno topiti.
Slika 6.: Neke barijere poboljanju energetskog uinka i brige za okruenje
Nesvesnost mogunosti
Jo jedna barijera upravljanju energijom i uticajima na okruenje izraava se kao: Ne
znamo ta moemo uiniti. Ovo moe biti tano kratkorono no moe se mnogo uiniti
kako bi se nale prave mogunosti.
Jedan nain je angaovati strunjaka koji e identikovati i kvantikovati mogunosti
sprovoenja energetskog pregleda i uticaja na okruenje. Premda e ovo oigledno izaz-
vati neke trokove, moe se otkriti veliki broj mogunosti za ekasniju potronju energije i
poboljanja uticaja na okruenje.
Umesto ovoga, bez ikakvog troka moete se pitati: Gde, zato i kada se energija
troi? Koliko moemo utedeti? ta bi trebalo da promenimo kako bi utedeli jo
vie? Gde su izvori uticaja na okruenje? Moemo li smanjiti koliinu otpada koji pro-
izvodimo? i tako dalje. Odgovori na ovakva pitanja esto mnogo otkrivaju i uvek otkriju
mogunosti bez troka ili uz mali troak za poboljanja, koja je mogue brzo primeniti.
Demotiviui aspekti
Premda trokovi za resurse, ukljuujui i one za energiju, mogu zaokupljati misli me-
nadera, oni u svakom sluaju nisu glavna briga zaposlenih. Vie je razloga za to:
Veina ljudi ima tendenciju skoncentrirati se na aktuelni posao vie nego na
sredstva ili resurse koji se koriste. Energija je posebno nevidljiv resurs i uzima
se zdravo za gotovo.
Veina ljudi moda povremeno misli na pitanja energije i okruenja ali svakod-
nevne se aktivnosti ponavljaju, ine se nesvesno i prilino su dosadne: predstav-
ljaju monotonu rutinu.
Veina ljudi ne gleda trokove za energiju na isti nain na radnom mestu kao to
to ine u vlastitim domovima budui da sami ne plaaju te trokove.
Ljudi imaju tendenciju da ne primete direktnu povezanost izmeu njihovih ak-
tivnosti i uinka uticaja na okruenje.
Ovi su faktori pravi izazov za menadment. Kako savladati nedostatak interesa
i motivacije a istovremeno se suoiti sa sve vanijim pitanjima vezanim uz ener-
getski uinak i uticaje na okruenje?
Motivisanje ljudi
Ukoliko se gornji razlozi mogu klasikovati kao demotiviui faktori, danas postoji
relativno nov motiviui faktor globalna briga o klimatskim promenama. Raste opta
svesnost o energiji kao resursu koji nestaje, sve vie kota. Takoe raste znanje o klimats-
kim promenama koja su rezultat proizvodnje energije i upotrebe sirovina.
Motivacija i stoga spremnost na saradnju s menadmentom se ini se poveava:
Ako se ljudima prui prilika linog ukljuivanja u donoenje odluka o aktivnos-
tima koje e uticati na njih i njihov uinak;
Ako se ljudi na odgovarajui nain informiu o realnosti, problemima i razlozima
za odluke;
A ko se ljudima da odgovornost da odluuju o najekasnijem nainu na koji e
izvriti svoj vlastiti posao;
Ako se ljudima prui priznanje za njihov lini doprinos;
Ako ljudi veruju da su njihovi menaderi zaista zainteresovani za njih kao pojed-
ince;
Ako se ljudima da podsticaj i nagrada (uz redovnu naknadu) za dodatne na-
pore ne samo one koje za njih imaju materijalnu nego i emotivnu vrednost;
Ako ljudi osim toga razumeju posledice neuspeha za njih lino.
Kada se stvarno sprovodi UEUO projekt, najvei izazovi mogu se oekivati u proiz-
vodnim odeljenjima u kojima se obino ne izvetava o energetskom uinku i uticajima
na okruenje, za razliku od komunalnih odeljenja u kojima je energija glavni predmet
izvetavanja.
Kada se uspostavi i profunkcionie odgovarajui sistem za merenje energetskog uinka
i uticaja na okruenje, on moe otkriti neke ne ba pozitivne informacije zbog kojih ljudi
mogu zauzeti odbrambeni stav. Stoga e UEUO projekt verovatno zahtevati vie promena
i vie motivacijskih aktivnosti u proizvodnim odeljenjima. Bavljenje zaposlenima u ovim
odeljenjima na mudar nain i rukovodstvo koje ima entuzijazma u ovom delu vae orga-
nizacije od velike je vanosti.
Ovo nas vraa na pitanje rukovodstva koje smo ve uveli neto ranije, kao kljunog
elementa uspenog UEUO projekta.
Liderstvo
Svi znamo da je dobro upravljanje vie od planiranja i administriranja. Ono takoe
zahteva vostvo i ekasnu interakciju s ljudskim biima.
Kako bi uspeo, GEUO projekt mora imati prvaka(e) ili vou(e) koji e neumoljivo traiti
mogunosti za poboljanja energetskog uinka i brige za okruenje. Ovi pojedinci moraju
doista verovati u potrebe i mogunosti poboljanja uinka i moraju imati dovoljno linog
i profesionalnog autoriteta kako bi ih zaposleni potovali, sluali i pratili kao voe. No,
oni istovremeno moraju biti svesni toga ta je vostvo u smislu uloge i kakav bi trebao biti
njihov stil upravljanja kako bi uspeno mobilisali ljude da ih slede. Okvir 2. prua kratak
pregled uloge i odgovornosti voe.
Ako menaderi ele initi vie od samog praenja naela motivacije i zaista ele izvui
najbolje od ljudi, morae postati svesniji svog menaderskog stila. Menaderi, posebno
menaderi energije i okruenja, moraju biti u stanju stvoriti stvarnu svest o vrednostima
resursa i potrebi poboljanja energetskog uinka i brige za okruenje i izbegavanja
nepotrebnog otpada. Ovo ne znai samo izdavanje jednostranih instrukcija. Ovo podra-
zumeva interaktivan dijalog tj. dvosmernu komunikaciju.
Dvosmerna komunikacija ne svodi se samo na:
Zahtevanje nego se ljudi i pitaju;
Nametanje nego se dobija i saglasnost o ciljevima;
Merenje podataka nego se prua i povratna informacija;
Nareivanje nego se i motivie pomou podsticaja.
Dobre voe takoe znaju kako da privuku dobre ljude i kako da uspostave snane
i raznolike timove voa s jasno denisanim ulogama i odanou zajednikim ciljevima.
Oni grade kulture koje inspiriu i motiviu i pruaju alate i uenje kako bi svojim ljudima
pomogli da uspeju.
Voe moraju biti odlune. Moraju osigurati da su njihove strategije pravilno usmerene,
da ih odmah upuuju na akciju, radije nego da iziskuju savrenstvo ili precizne analize.
Oni moraju mobilisati brzo i uz eksibilnost kako bi njihove strategije evoluirale tokom
vremena.
Ekasno sprovoenje UEUO zasniva se na radu koji se odvija preko funkcionalnih
granica; stoga zahteva stvaranje meusobno funkcionalnih timova i voa koje mogu nav-
esti razliite talente da rade zajedno. Ovo mora poeti na vrhu organizacije. Stoga, kako
bi uverili zaposlene u vanost UEUO projekta i pruili pravo vostvo, cela upravljaka
struktura se mora ukljuiti u projekt i to kako sledi:
1. TIM VRHOVNOG MENADMENTA
Direktor rme
Finansijski direktor
Direktor ljudskih resursa
Proizvodni direktori
Direktori energetike
UEUO Direktori
Koordinator za podizanje svesti i motivaciju
2. OPERATIVNI TIM:
Menaderi UEUO-a
Direktori kvaliteta
Voe timova direktni rukovodioci, supervizori (timovi u odeljenjima)
itai brojila i/ili PC operateri
Koordinator za podizanje svesti i motivaciju
3. TIMOVI ZA POBOLJANJE EFIKASNOSTI:
Voe timova
Nadzornik smene
Rukovaoci maina
Okvir 2.: O liderstvu uloge i odgovornosti voa
I. ULOGE
I.1 Izgradnja i odravanje tima
Ljudi oekuju od svojih voa da im pomognu da izvre svoje zadatke i izgrade timsku
sinergiju.
I.2 Razvijanje pojedinca
Takoe oekuju da je voa prijemiv i da odgovara na njihove individualne potrebe i
pomae im da se razvjui i poboljaju.
I.3 Izvrenje zadatka
Voa ima jasnu odgovornost za postizanje zadatka s dodeljenim timom te, ukoliko se
zadatak ne izvri,odgovoran je iskljuivo voa.
II. ODGOVORNOSTI
II.1 Denisanje zadatka
Voe moraju svojim ljudima davati zadatke koji su:
Jasni;
Konkretni;
Vremenski ogranieni;
Realni;
Koje je mogue vrednovati;
Zadatak mora preneti jasan smisao smera, tj. zato je zadat i ta je potrebno kako bi
se izvrio.
II.2 Planiranje
Planiranje znai izgradnju mentalnog mosta od mesta na kojem se nalazimo u ovom
trenutku do mesta na kojem elimo biti kada postignemo zadati zadatak ili cilj. Ukrat-
ko, planiranje daje odgovor na pitane ko ini ta, kada i kako.
II.3 Informisanje
Funkcija prenoenja ciljeva i planova timu, najee na linom sastanku. Sestrinska
funkcija komuniciranju je sluanje! Ono je isto tako vano, ako ne i vanije.
II.4 Kontrolisanje
Kontrolisanje je funkcija koja osigurava da se svi timski napori i energija usmere ka
rezultatu postizanja ciljeva. Ponekad su timovi neekasni kao stari bojleri no voe ih
moraju motivisati i od njihovog rada izvui maksimum.
II.5 Vrednovanje
Kad god ocenjujemo napredak ili nedostatak istog, vrednujemo svoje ljude. Jedno je
sigurno: nijedan tim i nijedna osoba nije savren(a).
Stoga se vrednovanje mora dogoditi u okruenju u kojem:
Su ciljevi jasni i realni;
Postoji atmosfera otvorenosti dvosmerna komunikacija;
Postoji sposobnost suoavanja s neuspehom.
II.6 Motivisanje
Uvek se puno pria o motivaciji. No, pre svega, voe samo moraju biti motivisani, a
zatim moraju dati jasne ciljeve osoblju, te i pruiti povratnu informaciju o napretku,
ako ga ima, te davati pravedne nagrade i pruati priznanja. Ljudi moraju svoje voe
doivljavati kao primer. Voe bi trebalo da ljudima pruaju inspiraciju.
II.6 Organizovanje
Sainjavanje izvodivih planova i strukturiranje ljudi kako bi se omoguila dvosmerna
komunijacija i timski rad. Organizovanje takoe ukljuuje meru kontrole i supervizije.
Organizovanje zahteva aktivnu i kontinuiranu panju od strane voa. Budui da su
ljudi u ovom smislu poput opreme (ako je ne odravamo i ne brinemo se za nju, opre-
ma e se ubrzo istroiti). Isto tako, ako ne organizujemo, motiviemo i ne nadgledamo
timski rad, ljudi e izgubiti smisao smera i motivacije.
II. 7 Pruanje primera
Vostvo primerom!
Ljudi na svakomj organizacionom nivou takoe su nosioci promene, a kada im se da
odgovarajua mo, inspiracija i vostvo, oive s vitalnou, inteligencijom i izuzetnim po-
tencijalom za protabilnost koji moe biti odluujui faktor za uspeh ili neuspeh UEUO
projekta.
Razmotriemo kako postupno moemo napredovati poinjui od upravljakog vrha.
Vidljivo opredeljenje za UEUO na nivou upravljakog vrha
Svaki proces promene je bolan ak i kad su sve interesne strane vrsto ukljuene. Za
temu kakvo je upravljanje energijom i okruenjem, koja se u prvi mah ne ini kao najvii
prioritet, ovo je jo vie sluaj. Prvi zadatak je uiniti upravljanje energijom i okruenjem
vanom temom za upravljaki vrh.
Ako se tokom zapoinjanja projekta ne moe postii opredeljenje vrhovnog
menademnta, ova aktivnost zasigurno nee uspeti. Kako bi se postigla podrka vrhovnog
menadmenta, kljuni unutranji i spoljanji akteri moraju pripremiti odgovarajue argu-
mente i adekvatne prezentacije. Argumentacija za UEUO kao relevantnom i pozitivnom
doprinosu poslovnom uinku mora kombinovati isti ekonomski interes s dodatnim koris-
tima, s fokusom na viedimenzionalne aspekte konkurentnosti rme, kao to su smanjenje
trokova, usklaenost sa zakonskim propisima vezanim uz okruenje, poboljanje kvalite-
ta, zeleni imid itd.
Malo ljudi bi bilo odmah ispunjeno entuzijazmom za sprovoenje predloenih prom-
ena. Ovo je posebno sluaj onda kada nam promena donosi dodatnu odgovornost, kao
to je odgovornost vezana uz energetski uinak i brigu za okruenje. U takvim emo se
situacijama vrlo verovatno suoiti s efektom drveta na vetru kao to je ilustrovano na
slici 7. U ovoj je metafori drvo simbol organizacione hijerarhije. Kada vetrovi promene
duvaju, najjae e biti uzdrman vrh, ali kako se kreemo niz drvo, nie grane (nii nivoi
organizacije) su mirne, zatiene i nedirnute olujom koja se dogaa na vrhu.
Kao to smo ranije naglasili, energija se koristi svuda u rmi i ponaanje svakog pojed-
inca utie na energetski uinak i brigu za okruenje, stoga UEUO projekt mora ukljuiti sve
kako bi se postigli najbolji mogui rezultati. Stoga se svi zaposleni moraju mobilisati kako
bi preuzeli odgovarajuu odgovornost za energetski uinak i brigu za okruenje, na bazi
njihove pozicije unutar organizacije. Ovo je mogue postii samo ako su zaposleni uvereni
da je UEUO zaista od velike vanosti za rmu.
Slika 7.: Drvo na vetru promene
Ovo je jo jedan razlog zbog kog je vidljivo opredeljenje upravljakog vrha UEUO-u
vana. Ako na vrhu ne postoji vidljivo opredeljenje, vrlo je malo verovatno da e se na
niim delovima hijerarhije rme uopte razmiljati o promenama.
Odluke koje treba doneti
Vrlo pragmatian razlog za aktivno ukljuenje upravljakog vrha je broj odluka koje
se moraju doneti na samom poetku sprovoenja UEUO, kao to su:
Prihvatanje politike energije i okruenja;
Odobravanje akcijskog plana za upravljanje energijom i okruenjem;
Dodela odgovornosti;
Dodela budeta;
Odluivanje o nagradama i podsticajima;
Energetska i politika zatite okruenja treba da stimuliu i podre timove za ener-
getiku i zatitu okruenja i drutvene krugove, te druge strukture i oblike interne koordi-
nacije kao to su sastanci, radne grupe itd. Formalne odgovornosti moraju se podrati
odgovarajuim promenama u kulturi rme, slobodom delovanja, podrkom menadmenta
i dovoljnim resursima. Pokuaji da se nametnu organizacione promene bez podrke hijer-
arhije ukljuuju rizik da e se dogoditi samo povrno prilagoenje.
Nova pravila ponaanja vezana uz pitanja energije i okruenja, nove odgovornosti,
ukljuenost osoblja na irokoj osnovi, ekasne strukture komunikacije, kao i interne eme
nagraivanja doprinose institucionalizaciji i jaanju aktivnosti UEUO-a unutar rme.
Odluke o nagradama i podsticajima su posebno osetljivo pitanje. Premda se moe argu-
mentovati da je kontinuirano poboljanje energetskog uinka i brige za okruenje u opisu
posla svih zaposlenih, dodatni podsticaji e svakako pomoi da se prevlada prirodni
otpor ljudi prema promeni. Neke rme su pokuale da nude nansijske nagrade ljudima
ili grupama koje su uspele da smanje trokove za energiju no druge nevoljno nude n-
ansijske podsticaje zbog mogue zloupotrebe ema ili negativnog uticaja na one koji se
oseaju iskljueni. Alternative direktnim nansijskom podsticajima su izmeu ostalog:
Priznanja;
Sertikati;
Znaka za linost energije/eko-okruenja meseca;
Bonus za rekreacijske aktivnosti;
Edukacijski fond za decu zaposlenih;
Doprinos dobrotvornom fondu prema izboru i sl.
Odluke o nagradama i podsticajima mogu se podrati odlukom o kombinaciji ak-
tivnosti motivacije i osveivanja kao to su:
Izloba energije i zatite okruenja
Dan energije i zatite okruenja
Takmienje pod motom energije i zatite okruenja
Studijsko putovanje
Nain na koji se zaposleni inspiriu, osnauju i nagrauju za njihovu sposobnost
prilagoenja za promenjene uslove je sredstvo pomou kog se postiu ciljevi. Motivisanje i
mobilisanje zaposlenih kako bi dobili entuzijazam za UEUO program u velikoj meri zavisi
od eksplicitne i konkretne komunikacije o domenu promene npr. razlozima i ciljevima. Vano
je zaposlene redovno obavetavati o napredovanju programa upravljanja energijom i
uticajima na okruenje. Stoga o promenama i poboljanjima uinka treba periodino iz-
vetavati zaposlene. Drugi deo aktivnosti upravljanja energijom i okruenjem morao bi biti
redovna komunikacija i odnosi s javnou, koji e ljude osvestiti o onome ta se dogaa,
zato se dogaa i ta oni mogu uiniti kako bi pomogli. Uspeh projekta mora se dokumen-
tovati i komunicirati te pruiti oseaj uspeha svim ukljuenim akterima. Povratna informacija
o pozitivnom razvoju dogaaja doprinosi poveanoj motivisanosti za nastavkom.
Interna komunikacija je jo jedno podruje koje zahteva od vrhovnog menadmenta da
donese odluke o nainu, sredstvima i uestalosti kanalisanja informacija o aktivnostima
programa upravljanju energijom i okruenjem, ciljevima i rezultatima. Od vrha prema
nie i obrnuto. Ovo ukljuuje pitanja poput sledeih:
O emu treba komunicirati:
Energetska i politika zatite okruenja rme kao i njen akcijski plan
Mesene izvetaje o potronji energije
Kvantikovane uticaje na okruenje, s tim povezane ciljeve i poboljanja
Savete i znanja o energiji i okruenju
Nagrade/podsticaje
Mogui komunikacioni kanali:
Od vrha na nie (engl. top-down)
- Formalne objave
- Mesena poruka menadmenta
- Interni sastanci osoblja
- Kursevi
- Oglasne table
- Glasila, posteri, nalepnice, broure
- Video projekcije tokom pauze za ruak
- Prenosiva biblioteka o energiji i okruenju
- Interni radio.
Od dna prema vrhu (engl. bottom-up)
- Predlozi zaposlenih
- Sedmini/meseni izvetaji
- Mogunosti za poboljanja uinka (MPU).
Protabilnost organizacije proizlazi iz protabilnosti zaposlenih . Ako zaposleni nemaju
konkretna sredstva kako bi promenili, uskladili i poboljali svoje navike ista ona sredstva
koja menadment podrazumeva i koristi za poboljanje vlastitih strategija dogodie se
prekidi u komunikaciji.
Velike rme bi mogle imati koristi ako bi odreenoj osobi, Koordinaror za nagraivanje
i motivaciju, bilo zadato da se permanentno brine za internu komunikaciju o osveenosti
i energetskom uinku i brizi za okruenje. Uinak se poboljava a prot poveava onda
kada radna snaga istinski vidi i moe predvideti uzrok i posledicu delovanja svakog
pojedinca.
Ako se o rezultatima komunicira i dobije priznanje i izvan rme, to bi poboljalo mo-
tivisanost i pruilo sigurnost kljunim akterima da su na pravom putu. Takoe bi mogli do-
biti inspiraciju od spoljanjih kontakata i povezivanja s udruenjima iz podruja energije
i okruenja.
Vidljivost
Dodela odgovornosti za specine rezultate je kritina taka na putu prema uspehu.
Denisanje svrhe i ciljeva, merenje postignua tokom vremena osnovni su koraci u pret-
varanju strategije poboljanja uinka od sirovog koncepta ka detaljnom planu te konano
prema rezultatima. Ovo se nee dogoditi bez upornog i vidljivog opredeljenja od strane
najvieg menadmenta.
ta znai vidljivo opredeljenje? To znai da se upravljaki vrh direktno i jasno pov-
ezuje s projektom UEUO na nain da ini sve navedeno (i po mogunosti i vie od toga):
Ne samo denisanje nego i izricanje ciljeva UEUO projekta,
Omoguavanja i nadzor nad napredovanjem u postizanju ciljeva,
Pruanje povratne informacije na izvetaje osoblja o energetskom uinku i uti-
cajima na okruenje,
Ohrabrivanje osoblja da daje predloge za poboljanje uinka,
Pruanje priznanja za postignua,
Redovno bavljenje temom uticaja na okruenje i zaite okruenja na dnevnom
redu na sastancima uprave.
Sve ove take moraju se izvravati kontinuirano kako bi se osigurala trajnost poboljanja
uinka. Kako to postii? To je upravo ono to ini Sistem upravljanja energijom i uticajima
na okruenje, a to emo istraiti korak po korak kroz nastavak ove knjige.
RAD S LJUDIMA VODI KA USPENOM UEUO PROJEKTU
Menaderi
Procesi proizvodnje su mesta na kojima se stvara dodatna vrednost. Vrednost stvaraju
ljudi koji su spojeni na bazi organizacionih struktura potrebnih za proces rada. Menaderi
su najvanija grupa u vaoj rmi budui su oni vezivno tkivo koje ljude dri u timovima
povezanim istim ciljevima. Ljudi unutar grupe i grupe izmeu sebe uspostavljaju odnose.
Stoga su organizacije odnosni sistemi i mogu postii visok uinak i trajno poboljanje samo
osnaivanjem i motivisanjem ljudi da tako ine.
Realizacija projekta UEUO ne moe se posmatrati kao jedinstvena i iskljuivo trino
voena ekonomska odluka. Ona zahteva pokretanje i upravljanje povezanih drutvenih
procesa u rmi, koji ukljuuju razliite unutranje i spoljanje aktere. Uspeh rmi koje rade
s UEUO zavisi od razliitih unutranjih faktora kao to je korporativna kultura, tehnike
sposobnosti ili socijalna integracija pitanja energije i okruenja. Meutim, budui da su
rme kao drutvene jedinice u meusobnoj interakciji sa svojim okruenjem, spoljanjim us-
lovima, ukljuujui i naela i programe, one direktno ili indirektno utiu na proces primene
tehnologija koje su energetski ekasne (EE) i prijateljski orijentisane prema okruenju ili
na uspostavljanje EE ponaanja.
Menaderi moraju integrisati veliki broj faktora kako bi unapredili sposobnost orga-
nizacije da prihvati promene i bude uspena. Njihov fokus mora biti na zajednikom cilju
poboljanje uinka koji zahteva odlunost ljudi za uestvovanje i njihovo slaganje s
tokom aktivnosti.
Firme se razlikuju pa svojstvima i zahtevima tako da ne postoji jednoobrazan
pristup koji moe osigurati uspean UEUO projekt. Ovo je posebno tano kada su u pi-
tanju ljudi budui da uspeh u radu s ljudima u velikoj meri zavisi od kulturnih i socijalnih
aspekata, to su meka pitanja. Na samom poetku procesa, rma se izlae kljunim
dogaajima, koji stimuliu kljunog igraa (menadera promene) da razmilja o projektu
UEUO i inicira proces planiranja, odluivanja i sprovoenja. Na to utie postojei kon-
tekst line motivacije, iskustva, znanja o energetskoj ekasnosti i upravljanju uticajima na
okruenje kao i organizacionih uslova.
Firme predstavljaju drutvene sisteme na koje utiu mree internih i eksternih
meupovezanosti i interakcija. Kljuni akteri unutar ovih mrea menaderi koji pruaju
vostvo su instrumenti za podsticanje, realizaciju i difuziju aktivnosti za poboljanje
energetske ekasnosti i okruenja. Kako bi menader bio uspean menader mora biti
dobar u upravljanju ljudima i odnosima unutar i izvan funkcionalnih grupa.
Radna snaga je ivi organizam. Ako vostvo eli izazvati dramatine promene u rmi,
zaposleni treba da znaju kako da prate i kako ispravno da odgovore na dogaaje koji
uzrokuju promenu. Menaderi inspiriu na stalnost i jedinstvenu svrhu za trajno poboljanje
protabilnosti organizacije. Sve interesne strane spremne su da prue i prihvate vostvo
kada je to potrebno i pratie uputstva kada su ciljevi, sredstva i rokovi jasni i kada se
oseaju kompetentnim i sposobnim.
Zaposleni
Zaposleni sa svojim ulogama, interakcijama i (de)motiviuim faktorima su kljune di-
menzije za realizaciju UEUO. Zaposleni su organiziovani u funkcionalne jedinice ili ti-
move ali jedinica nije samo organizaciona kutija! Jedinice sainjavaju ljudi jedinica su
ljudi! Kada pojedinac oajava da izvri naizgled sloen zadatak, jedinice ili timovi hrane,
podravaju i inspiriu jedan drugog. Izazov je za voe timova da formiraju vrsto pov-
ezanu jedinicu od ljudi koji imaju razliite sposobnosti, linosti i naine rada. Tima mora
da shvati kako se uspostavljaju standardi uinka i ciljevi. Oni ih moraju prihvatiti kao vodi
za zajedniki cilj i smer.
Svakom lanu tima mora se dodeliti odgovarajua uloga na bazi njihovih ili njenih
vetina. Ako vetine nisu odgovarajue, potrebna je obuka. Redovni sastanci tima nuni
su kako bi se izgradio timski duh, bolje razumevanje zadataka i postiglo da lanovi tima
ekasno rade zajedno na postizanju ciljeva. Poetno oklevanje i nesigurnost mora se
brzo prevladati i mora prevladati stav: Mi to moemo! Timovima je moda potrebna
spoljanja podrka kako bi dostigli tu taku i neko pozitivno pojaanje za njihovu ekas-
nost, ali kada se jednom sve sloi, na pravom smo putu!
Nae je iskustvo da je izgradnja i postizanje samopouzdanja ljudi kljuni sastojak
uspeha. Kada timovi rade u duhu saradnje, dele samopouzdanje i meusobno potovanje,
ovo im omoguuje da ekasno donose odluke s minimalno internih neslaganja, to e ih
dovesti do postizanja uspostavljenih ciljeva. Kompetentni i motivisani zaposleni bie u
stanju kompetentno da upravljaju svakodnevnim neizvesnostima, uvek poboljavajui svoju
sposobnost da to ine i merenjem uinka radnje s povratnom informacijom kako bi podesili
sledeu, na taj nain poboljavajui svoje vetine i uei kroz rad.
INICIRANJE PROGRAMA OBUKE OSVEIVANJA I MOTIVISANJA
Retko e biti sluaj da je rma u poziciji da zapone veliki program poboljanja uinka
bez potrebe za dodatnim razvojem vetina. ee e biti potreban interni program obuke
kako bi se podigla svest, poboljale individualne kvalikacije i pruile potrebne vetine
zaposlenima. Obuka je proces obuavanja i razvoja vetina. Obuka se moe izvoditi
na formalan (kursevi) i neformalan (sastanci i radionice) nain za razliite ciljne grupe.
Vaan cilj obuke trebao bi biti razvoj stava to je mogue uiniti meu zaposlenima. To
e poboljati njihovo samopouzdanje, tj. sposobnost da usvoje i sprovedu proces promene.
Samopouzdanje za daljnje akcije poveava se boljim znanjem o energetskim i okruujuim
aspektima proizvodnje i novim normama i nainima obrade pitanja energije i okruenja
koji se postiu tokom sprovoenja.
Kvalikacije i obrazovanje vezano uz energiju i okruenje poveavaju interni know-how
i doprinose vioj motivaciji i samopouzdanju zaposlenih. Ovi pojedinani procesi obuke i
uenja predstavljaju kljuan element za poetni uspeh i kontinuirano delovanje.
Uprava/menadment
Ni jedna skupina nije vanija za UEUO od menaderskog tima, koji mora dodeliti
resurse i pruiti podrku programu UEUO. Osim toga, oni esto pruaju informacije i
pomo u samom procesu. Specini naini rada s menaderskim timom moraju se paljivo
planirati i izvravati. Jedan pristup je sprovesti seriju pripremnih radonica i radionica
pregleda napretka kako bi se program pokrenuo. Radionica je strukturiran sastanak s
jasnim ciljevima, dnevnim redom, prezentacijama i diskusijama.
Uvodna radionica pod nazivom Uloge i odgovornosti menadera u UEUO moe
pokrenuti proces s ciljem pojanjavanja uloga i odgovornosti, kako bi se oblikovale
kljune vetine i percepcija promene kao i unapredila podrka UEUO (Okvir 3.). Cilj je
da menaderi napuste radionicu s poboljanom percepcijom uticaja UEUO na posao,
relevantnot na njihovo podruje odgovornosti i jasnije razumevanje uloge UEUO. Ako je
ova radionica uspena, menaderi e imati obnovljeno opredeljenje da UEUO uine jo
delotvornijim u svojim odeljenjima.
Okvir 3.: Uloge i odgovornosti menadmenta u UEUO
MENADERSKI TIM
Jednom meseno pregledaju izvetaje o energetskom uinku i uticajima na
okruenje, koji pripremi operativni tim
Osiguravaju da su akcijski planovi izraeni
Donose odluke i pripremaju budet za sve aktivnosti koje se tiu UEUO.
- Nagrade/stimulacije
- Aktivnosti osveivanja i motivacije
- UEUO instrumentacija
OPERATIVNI TIM
Jednom sedmino pregleda izvetaje o energetskom uinku koje pripremaju
odeljenjski timovi
Prua povratnu informaciju timovima za poboljanje uinka
Prua tehniku podrku timovima za poboljanje uinka
Horizontalna i vertikalna komunikacija
MENADER UEUO-a
Organizuje i upravlja sprovoenjem UEUO-a:
- Postavljanje mernih instrumenata, odravanje i umeravanje
- Provera oitavanja mernih instrumenata i provere ispravnosti
- Nadzor upisa podataka o uinku i procesiranja
- Izvetavanje upravljakog tima
- Pruanje direktne povratne informacije operativnom timu o njihovom uinku
- Pruanje tehnike podrke operativnom timu, ako je potrebno.
VOE TIMOVA
Odgovorni za energetski uinak i uticaje na okruenje u svojim podrujima
rada
Organizuju obuku za podizanje svesti i motivaciju za njihovo osoblje
Organizuju i motiviu svoje osoblje kako bi poboljali energetski uinak i smanjili
uticaje na okruenje nastavno na optu obuku
Komunikacija
Vostvo u njihovim podrujima odgovornosti
Aktivna istraivanja za mogunostima smanjenja potronje energije i sirovina uz
istovremeno odravanje kvaliteta i kvantiteta proizvodnje
Preduzimanje korektivnih aktivnosti
KOORDINATOR PODIZANJA SVESTI I MOTIVACIJE
Odgovoran za koordinaciju i sprovoenje svih aktivnosti podizanja svesti i motivacije
saglasno odobrenju menadmenta
Broj potrebnih pripremnih radionica zavisi od toga do koje mere je razvijeno up-
ravljanje energijom i okruenjem u rmi pre odluke o pokretanju znaajnog programa
za poboljanje energetskog uinka i brige za okruenje. Kako bi se ocenila dostignua
dotadanje prakse upravljanja energijom i okruenjem, moe se koristiti jednostavan upi-
tnik.
Tehniki menaderi i nadzornici
Kako se sputamo niz hijerarhiju, obuka e poprimati sve vie tehniki karakter te
postajati prilagoenija potebama osoblja kako bi se premostio jaz kompetentnosti. Kako
bi se mogla pruiti odgovarajua obuka, potrebno je izvriti procenu potrebe za obukom.
Procena potrebe za obukom poinje odreivanjem zahteva posla na odreenoj poziciji,
odreivanjem nivoa odgovornosti i vetine ili znanja potrebnog za taj posao i uporei-
vanjem istog s linim iskustvom i prolom osobe. Ako je spoj jednog i drugog savren,
nema potrebe za obukom, ali kada postoji jaz izmeu zahteva posla i postojeih kvali-
kacija, identikovae se potreba za obukom. I u ovom sluaju, jednostavan upitnik moe
pomoi kod procene potrebe za obukom osoblja na razliitim pozicijama u rmi.
Svrha obuke je da se osigura odgovarajue znanje i vetine kod ljudi, kako bi oni bili
svesni mogunosti za poboljanje energetskog uinka i brige za okruenjem koje postoje
u njihovoj okolini (Okvir 4.) i nauiti kako ekasno da koriste UEUO.
Okvir 4.: Primer jednodnevnog programa obuke za tehniko osoblje i nadzornike
Ciljevi:
Slubeno uvesti i aurirati energetsku i politiku zatite okruenja
Uvesti organizacijsku emu UEUO
Identikovati uloge i odgovornosti menadera i nadzornika
Predloiti akcijski plan programa upravljanja energijom i uticajima na okruenje
Predloeno trajanje: 09:00-16:00
Popis tema:
Kontekst aktivnosti
Pregled energetske politike i politike zatite okruenja rme
Poboljanje energetskog uinka i brige za okruenje
- Trokovi za energiju
- Trokovi usklaivanja sa zakonskim propisima
- Potencijal za utedu energije
- Zato je ovo vano?
Sistematian pristup delotvornom upravljanju energijom i uticajima na
okruenje
Pregled organizacijske eme UEUO
Akcijski plan programa upravljanja energijom i uticajima na okruenje
- Odrediti raspored i aktivnosti
- Razmotriti dnevni red uvodne radionice za svo osoblje
- Nagrade i stimulacije
- Ostalo
Uloge i odgovornosti
Potrebna podrka
Osnovna poruka osoblju koje je ukljueno u programe obuke je ta da je namena da ih
uini delotvornijim na njihovim poslovima i omogui izvravanje njihovih dunosti. Istovre-
meno, vremenom e se smanjiti operativni trokovi rme na koji e se nain dugorono
osigurati radna mesta svih zaposlenih.
Podizanje svesti i motivacija svih zaposlenih
Najznaajniji problem u postizanju promena u individualnom stavu prema energiji i
okruenju je promena duboko ukorenjenih navika i praksi. Kad pokuavamo promeniti ove
stavove, cilj mora biti uiniti energetsku ekasnost i brigu za okruenje integralnim delom
svakodnevne prakse rme na nain da svi postanu svesni potrebe za poboljanjem uinka
na njihovom radnom mestu.
Stoga, nae iskustvo vrsto preporuuje organizaciju radionica za podizanje svesti i
motivisanje za SVE zaposlene rme na samom poetku sprovoenja programa upravljan-
ja energijom i uticajima na okruenje. Podizanje svesti i motivacija istrauju pitanja ta
i zato u programu upravljanja energijom. Primer uvodnog kursa za podizanje svesti i
motivaciju za svo osoblje prikazan je u Okviru 5.
Okvir 5.: Podizanje svesti i motivacija Uvod za sve zaposlene
Ciljevi:
Slubeno uvesti i objaviti rminu energetsku politiku i politiku zatite okruenja
Stvoriti razumevanje i svest o mogunostima poboljanja energetskog uinka i
zatite okruenja
Predloeno trajanje: 0.5 dana
Popis radionica:
Objanjenje rmine energetske politike i politike zatite okruenja
Uvod u upravljanje energijom i okruenjem
ta je energija?
Gde su izvori uticaja na okruenje?
Koje razliite vrste energije se koriste u naoj rmi?
Koje su vrste uticaja na okruenje u naoj rmi?
Koliki su trokovi usklaivanja sa zakonskim propisima?
Koliki su trokovi za energiju?
Kakav je potencijal za utedu energije i smanjenje uticaja na okruenje?
ta se moe utedeti?
Zato tedeti energiju i tititi okruenje?
Zato su nai napori vani?
Ko je odgovoran?
Kako se mogu postii utede energije?
Kako se mogu smanjiti uticaji na okruenje?
ao ja mogu uiniti?
Struktura kursa, kako je prikazano u Okviru 5., trebalo bi da poslui samo kao primer.
Trajanje moe biti i krae, a sadraj se moe pokriti i u vie od jednog radnog sastanka.
No, vrlo je vano prilagoditi kurseve stvarnim uslovima energetike i uticaja na okruenje
na radnom mestu odreene grupe zaposlenih koji polaze obuku, tako da ljudi mogu nep-
osredno povezati teme kursa s problemima s kojima se susreu u svakodnevnom radu. Na
taj nain, oni e prepoznati mogunosti za poboljanja energetskog uinka i uticaja na
okruenje na svojim radnim mestima.
* Brainstorming (oluja mozgova) u grupama o utedi energije i aktivnostima poboljanja
zatite okruenja te potrebna pomo na samim radnim mestima grupa;
KONCEPT UPRAVLJANJA
ENERGIJOM U INDUSTRIJI
Fabrike nisu izgraene kako bi troile energiju i zagaivale ivotnu sredinu nego da bi
isporuivale proizvode i usluge. Energija je uvek potrebna za svaku operaciju u proizvod-
nom lancu. Zbog toga svoju panju usmeravamo na energetski uinak kroz ceo proizvodni
lanac kao pokretaa poboljanja energetskog uinka i brige za ivotnom sredinom. Ako
proizvodnja zahteva neke druge resurse, procesiranje ovih resursa i uticaji na ivotnu
sredinu vezani uz njihovu upotrebu trebali bi biti povezani s obimom proizvodnje a uinak
analiziran istom metodologijom koju primenjujemo kod analize energije.
Vano je naglasiti da su uticaji na ivotnu sredinu i zagaenje posledica upotrebe
energije i obrade materijala. Kada se ne koristi energija ili materijali, nema uticaja na
ivotnu sredinu. Ako se upotreba energije i materijala optimizuje, uticaji na ivotnu sredinu
bie svedeni na najmanju moguu meru. Ono to jo preostaje da se uini je izlazno tre-
tiranje preostalih uticaja na ivotnu sredinu, budui e koliine emisija, otpadnih voda i
otpada biti smanjene na najmanju mogui meru kao posledica optimizovane upotrebe
energije i materijala. Kad god se obrauje neka sirovina, potrebna je energija, te stoga
jo jednom naglaavamo da je upravljanje energijom pokreta upravljanja uticajima na
ivotnu sredinu.
Proizvodni proces je kombinacija ljudi, opreme, sirovina, postupaka obraivanja i
ogranienja koje postavlja okruenje koji zajednikim radom proizvode izlazne materi-
jale. Proces je planirani niz aktivnosti kojima je potrebno neko vreme, prostor, strunost i
ulazni resursi, koji se pretvaraju u izlaznu vrednost vee vrednosti rmi od one koju su imali
ulazni resursi. Stoga e svaki proces imati neke ulazne resurse sirovine, energiju, radnu
snagu, tehnologiju i neke izlazne vrednosti tj. proizvode ili usluge. Proces je osnova
svih pitanja uspenosti a ljudi su kljune gure za postizanje dobre ekasnosti. Dinamika
interakcija meu svim ovim faktorima (slika 1.) odredie energetski uinak i uticaje na
okruenje promatranog procesa.
Proizvodni procesi su mesta na kojima se stvara dodatna vrednost. Obim proizvodnih
izlaza odreuje koliinu energije i ostalih resursa koji su potrebni. Stoga, obim proizvod-
nje odreuje tip i koliine uticaja na okruenje. Tako je proizvodni proces mesto na kojem
se ili postie ili ne postie dobar uinak. On je takoe izvor podataka koji se mogu kori-
stiti kako bi se kvantikovale interakcije izmeu izlaznih vrednosti proizvodnje, potronje
resursa, uticaja na okruolenje i rezultirajueg energetskog uinka i uticaja na okruenje,
koji su rezultat navedenog.
Slika 1.: Proizvodni proces Osnova za razvoj sistema upravljanja energijom i okruenjem

Razradiemo osnovne aspekte ovih interakcija kako bi omoguili bolje razumevanje
potrebno za razvoj i uvoenje koncepta EEM.
INTERAKCIJE IZMEU ENERGIJE I PROIZVODNJE
Proizvodni procesi predstavljaju stranu potranje u energetskom sistemu fabrike sto-
ga proizvodni procesi postavljaju zahteve za kvalitetom i kvantitetom energije. Energetski
uinak i uticaji na okruenje moraju se vrednovati i poboljati na dve strane:
Proizvodnja => koliko ekasno se sirovina obrauje do konanog proizvoda, koliko
ekasno se koristi energija kako bi se proizvela zadana koliina proizvoda;
Energetika => koliko ekasno se ulazna energija pretvara u energente koji su potreb-
ni za proizvodnju.
Osnovna naela za optimizovanje energetskog uinka su kontinuirano praenje en-
ergetskih tokova i povezivanje izmerene koliine energije koja se koristi u procesu ili
aktivnosti sa merenim izlaznim vrednostima procesa ili aktivnosti (slika 2.). Kao to smo
ve rekli, gde god i kad god se postignu poboljanja energetskog uinka, istovremeno se
poboljava briga za okruenje (jer su uticaji manji).
Slika 2.: Osnovni odnos energije i proizvodnje

Sutina upravljanja energijom i uticajima na okruenje je u redovnom merenju koriene
energije i ostalih resursa, njihovo povezivanje s proizvodnjom ili aktivnou koja je potroila
tu koliinu energije i resursa, izraavanje ovog odnosa u obliku pokazatelja uinka (PU) i
poreenje PU s nekim standardom ili ciljnom ekasnou.
Sledei korak u razvijanju koncepta sistema upravljanja energijom i okruenjem je
decentralizacija odgovornosti za energetski uinak i brigu za okruenje kroz proizvodni
lanac i tokove energije te odreivanje centara odgovornosti za trokove i energetski
uinak i uticaje na okruenje. Budui da se trokovi za energiju mogu nedvosmisleno
ustanoviti merenjem svake koliine i vrste energije, centri odgovornosti koji su za iste
odgovorni nazivaju se energetski trokovni centri (ETC) u kontekstu sistema.
Time se omoguuje dodela odgovornosti za ekasnost ETC-a odabranoj osobi ili timu
ljudi. Dodeljivanje odgovornosti ljudima za konkretne rezultate je jo jedna kritina taka
na putu ka uspehu.
ENERGETSKI TROKOVNI CENTRI
Moraju se ustanoviti vane zike komponente ili procesi i za energetske i za proiz-
vodne sisteme koji imaju ulogu na stranama ponude i potranje u operaciji proizvodnje.
Obino se za tu svrhu koriste procesni dijagrami toka i jednopolni dijargami.
Jednopolni dijargami daju sliku celokupnog energeskog sistema postrojenja i pokazuju
nominalne kapacitete, proizvodnju, distribuciju i potronju energije u oblicima specinim
za trenutno stanje postrojenja. Pojednostavljeni jednopolni dijagram moe se takoe naz-
vati i energetski dijagram toka.
Procesni dijagrami toka konsoliduju podatke iz trenutnih radnih procesa kako bi
omoguili upravljanje proizvodnjom, belee trenutne uslove rada i usmeravaju analizu
loginim smerom, poevi od ulaza sirovina, preko proizvodnih faza sve do konanog pa-
kovanja proizvoda. Takoe pokazuju redosled zadataka s povezanim ulaznim i izlaznim
vrednostima, aktivnostima i mogunostima za dodelu odgovornosti. Takvi dijagrami pred-
stavljaju pojednostavljenu i strukturiranu vizuelnu sliku procesa koji stvaraju proizvodni
lanac i prikazuju radni proces rme.
Na sledeoj slici dat je prikaz razliitih tokova energije i materije, procesni dijagram
toka primera postrojenja (fabrika konzervi tune) i njihovih povezanih operacija. Kada se
dijagrami toka energije i procesa spoje, dobijamo vane informacije o tome gde, zato
i kakva vrsta energije se koristi. Ova ema moe biti osnova za odluke o postavljanju
energetskih trokovih centara.
Energetski trokovni centri (ETC) su poslovni segmenti (npr. odeljenja, pogoni, jedinice
opreme (tehnoloke linije) ili pojedinane opreme) u kojima se aktivnosti ili obim proizvod-
nje mogu kvantikovati i u kojima se troi znaajna koliina energije.
Ista ema (slika 3.) moe se upotrebiti za identikaciju izvora uticaja proizvodnih op-
eracija na okruenje u podrujima ili aktivnostima u kojima se koriste razliiti resursi.
Na primer, primer pokazan na slici 3. pokazuje energetske trokovne centre u kojima se
stvaraju otpadne vode i vrsti otpad kao i emisije u vazduh. Isprekidana crta prikazuje
granicu fabrikee, tako da mesta na kojima strelice prelaze granicu pokazuju sluajeve
neposrednih uticaja na spoljanje okruenje.
Slika 3.: Dijagrami toka procesa i energije u fabrici konzervi tune prikazuju ulazne
vrednosti, izlazne vrednosti i interakcije s okruenjem
Nema vrstih pravila o tome kako postaviti energetske trokovne centre. Energetski
trokovni centar moe biti bilo koje odeljenje, jedinica ili maina koji koristi znaajne
koliine energije ili stvara znaajan uticaj na okruenje. U skladu sa neodreenosti rei
znaajan, ovaj postupak je sasvim proizvoljan. Meutim, postoji nekoliko kriterijuma
koje treba uzeti u obzir kod odreivanja energetskih trokovnih centara:
Proces ili aktivnost koji zahteva energiju mora imati merljivu (po mogunosti jed-
instvenu) izlaznu vrednost;
Potronja energije i/ili uticaji na okruenje procesa mogu se neposredno mer-
iti;
Troak merenja ne bi trebao iznositi vie od 10-20% godinjih trokova za
usklaivanje energetike i okruenja vezanih uz odreeni trokovni centar sa
zakonskom regulativom;
Odgovornost za energetski uinak i uticaje na okruenje u odreenom podruju
moe se dodeliti osobi koja radi u tom podruju ili je za njega odgovorna;
Moe se izraziti standardizovani pokazatelj uinka;
Mogu se ustanoviti realistini ciljevi poboljanja uinka.
Vodee naelo za postavljanje energetskih trokovnih centara je praenje faza proiz-
vodnih procesa kako je prikazano na procesnom dijagramu toka, te pokuati uspostavi-
ti energetske trokovne centre na nain da odgovaraju postojeim granicama kontrole
koliine proizvodnje. Na strani energetike, postavka je sasvim jednostavna svaki ener-
getski sistem moe se posmatrati kao jedan energetski trokovni centar. Na primer, jedan
energetski trokovni centar moe biti kotlarnica, drugi kompresorska stanica a trei pogon
za hlaenje. Slika 4. pokazuje stvarne energetske trokovne centre kako smo ih denisali
u naem oglednom postrojenju. Vidljivo je da svaka faza proizvodnje ne predstavlja en-
ergetski trokovni centar to se moe primetiti poreenjem slike 3. i slike 4.
Slika 4.: Energetski trokovni centri u fabrici za proizvodnju konzervi tune

O ukljuivanju kancelarija, skladita i slinih prostora moe se raspravljati. Premda ovi
prostori moda nisu znaajni potroai energije ili znaajan izvor uticaja na okruenje,
radi doslednosti, i oni bi trebali biti identikovani kao energetski trokovni centri a os-
obe koje tamo rade trebale bi biti odgovorne za pitanja energije i okruenja u ovim
podrujima, budui da se, kako smo prethodno objasnili, energetski uinak i uticaji na
okruenje tiu svakoga u rmi.
Kao to slika 5. pokazuje, koncept energetskog trokovnog centra je okvir koji objed-
injuje sve komponente sistema za upravljanje energijom i uticajima na okruenje:
Ljudi;
Merenje uinka;
Pokazatelji uinka;
Ciljni uinci.
Slika 5. naglaava znaaj preciznog lokalnog merenja potronje energije i isputanja u
okruenje na mestima na kojima se to moe izvesti. Energetski uinak i uticaji na okruenje
mogu se vrednovati samo na osnovu stvarnih podataka budui da je to jedini taan odraz
stvarnog uinka. Projektovane ili trenutne izmerene vrednosti potronje energije i uticaja
na okruenje ne mogu biti osnova procene uinka.
Slika 5.: Zajednika svojstva koncepta energetskih trokovnih centara
Slika 5. takoe naglaava da mora postojati imenovana osoba povezana sa svakim
energetskim trokovnim centrom zaduena za postizanje energetskog uinka i uticaja na
okruenje tog energetskog centra u skladu sa zadatim ciljevima.
Koncept energetskog trokovnog centra proiruje upravljaku odgovornost za ener-
getski uinak i uticaje na okruenje za svaku funkcionalnu jedinicu ili poslovni segment. On
se fokusira na mogunosti poboljanja energetskog uinka i brige za okruenje kroz bolju
pogonsku praksu i praksu odravanja u odreenim jedinicama.
Dodela odgovornosti za energetski uinak i uticaje na okruenje
Za uspeh projekta upravljanja, od kritine je vanost ustanoviti lanac odgovornos-
ti za energetski uinak i uticaje na okruenje, od radnih mesta u proizvodnji do vieg
menadmenta. Odgovornost za energetski uinak i uticaje na okruenje treba decentral-
izirati sve do nivoa energetskih trokovnih centara. Nije dovoljno dodeliti odgovornost za
energetski uinak i uticaje na okruenje celog odeljenja rukovodiocu odeljenja proizvod-
nje. Direktni rukovodioci moraju imati odgovornost za ekasnost u vlastitom segmentu ili
smeni ako ima vie od jednog energetskog trokovnog centra u odeljenju ili vie od jedne
smene.
Kako bi naglasili vanost vostva, najee one koji nose tu odgovornost smatramo
voama energetskih trokovnih centara. Oni e najee imati mali tim koji se sastoji od
lokalnih lanova tima dodeljenih u obliku operativnog tima energetskog trokovnog cen-
tra, odgovornih za sprovoenje korektivnih akcija. Ovaj tim imae glavnu odgovornost za
poboljanje energetskog uinka i uticaja na okruenje na taki troenja energije u njihovim
zonama odgovornosti. Stoga, voe energetskih trokovnih centara bi trebalo da prou
obuku ili konsultacije kako bi razvili ili nadgradili svoje vetine i bili u stanju da izvravaju
svoje dunost u okviru sistema upravljanja energijom i uticajima na okruenje.
Postojea organizacijska ema mora se potovati kod dodele odgovornosti (slika 6.).
Odgovornost za energetski uinak i uticaje na okruenje treba da bude dodeljeno lju-
dima koji rade na takama troenja resursa. To znai da je energetski uinak i uticaj na
okruenje na nivou proizvodnje odgovornost proizvodnog osoblja a ne osoblja zaduenog
za energetiku ili kvalitet.
Slika 6. pokazuje da je svatko u rmi ukljuen u odreenoj meri u upravljanje energijom
i uticajima na okruenje. Menaderski tim e pregledati izvetaje o energetskom uinku
i uticajima na okruenje te akcijske planove za svaki mesec. Voe energetskih trokovnih
centara e imati sedmine sastanke sa svojim timovima za poboljanje uinka (nadzornici,
neposredni rukovodioci, operateri) a timovi za poboljanje uinka e takoe imati i dnevnu
odgovornost za nadgledanje, vrednovanje i poboljanje energetskog uinka i smanjenja
uticaja na okruenje. Za ovaj konkretan sluaj, stavke nadzora i upravljanja prikazane
su na dnu slike 6. One e se naravno razlikovati od fabrike do fabrike. Organizacijska
struktura bi se takoe mogla razlikovati od primera na slici 6. no to je manje promena u
postojeoj organizaciji potrebno, to e sistem za upravljanje energijom i uticajima bre i
lake poeti da deluje.
Slika 6. Organizaciona ema upravljanja energijom i uticajima na okruenje
SISTEM MERENJA UINKA
Poboljanje uinka poinje s merenjima koja za cilj imaju kvantikovanje prole rad-
nje kako bi se otkrio sadanji uinak. Tek nakon to se uinak kvantikuje, moe zapoeti
smislena rasprava o potencijalnim poboljanjima. Osnovno naelo UEUO-a je to da se
upotreba energije i ostalih resursa mora meriti redovno na takama troenja i u pov-
ezanosti s aktivnostima koje troe energiju ili resurs. To je temelj za nadzor i poboljanje
energetskog uinka i uticaja na okruenje. Menaderi energije i zatite okruenja treba
alat kojim mogu utvrditi da li su postignuti specini ciljevi poboljanja energetskog zatite
okruenja. Taj alat, postavljen saglasno specinim procesima ili njihovim delovima, prua
takav mehanizam i upozorava menadere na probleme koji se javljaju na nain da se
mere, prikupljaju, obrauju i strukturiraju podaci o uinku svih kljunih aktivnosti koje utiu
na prot rme.
Stoga u UEUO treba inkorporirati sistem merenja uinka koji e pruiti direktnu i pra-
vovremenu informaciju o stvarnoj potronji resursa na taki potronje,, tako se mogu uiniti
potrebna prilagoenja kako bi se postigao optimizovani energetski uinak i uticaji na
okruenje.
Mnoge rme proizvode velike koliine podataka koji nemaju svrhu budui da nisu ili
se ne mogu pretvoriti u korisne informacije. Podaci ili informacije su korisni samo ukoliko
ih ljudi mogu povezati s uinkom procesa za koji su odgovorni te ako znaju kako njihovo
delovanje moe uticati na uinak. Delotvoran sistem merenja uinka poinje s denisanjem
relevantnih podataka, koji bi u naem sluaju bili:
Ulazne sirovine,
Izlazna proizvodnja,
Meuzalihe unutar procesa,
Sati rada,
Procesni parametri (pritisak, temperatura...),
Sve vrste potronje energije (elektrina energija [kWh], gorivo [litre, tone, m3], voda
[m3], para [tone], komprimovani vazduh [litre ili m3]).
Ovo se zatim dopunjava denisanjem kako se podaci:
Mere
Belee
Potvruju
Organizuju
Katalogizuju
uvaju
ine dostupnim i kako se
Distribuiraju, budui da sve dok podaci nisu distribuirani korisniku, oni imaju
samo potencijalnu vrednost.
Sistem za merenje uinka potreban je kako bi se kvantikovala ekasnost i uinak
prolih radnji kako bi se odredio sadanji uinak. Kada ljudi znaju da se uinak meri, to
e uticati na njihovo ponaanje i ohrabriti primenu rminih naela energetske ekasnosti
i zatite okruenja. Stoga sistem za merenje ekasnosti treba ukljuiti u informatiku in-
frastrukturu koja ga podrava te pruiti okvir za:
Analizu podataka,
Njihovu interpretaciju,
Stvaranje znanja,
Uenje,
Komuniciranje rezultata i savladanih lekcija.
Merenje uinka pruie sredstva za praenje pozicije i odravanje discipline i nadzora
nad potronjom energije te aktivnosti i procesa koji utiu na okruenje. Poboljanje uinka
poinje s merenjima. Tek nakon to se uinak kvantikuje moe poeti smislena rasprava o
poboljanjima.
Sistem za merenje ekasnosti sastoji se od:
Mera uspenosti (metrike)
Postupaka za obradu podataka,
Podrke infrastrukturi i
Ljudi koji koriste i obrauju podatke.
Mere uspenosti
Mere uspenosti moraju biti jednostavne i razumljive zaposlenima. Zaposleni moraju
biti u stanju da utiu na mere uspenosti svojim radom i razumeju kako e se njihov rad
odraziti u merama uspenosti. Mere uspenosti se deniu na osnovu kategorije uinka
koja se nadzire. Glavni je cilj UEUO u proizvodnom procesu poboljanje ekasnosti up-
otrebe energije i zatite okruenja u povezanosti s izlaznim vrednostima proizvodnje. Kod
komunalnih usluga, cilj je poboljati ekasnosti konverzije energije iz jednog u drugi oblik
uz minimalan uticaj na okruenje. Meutim, razliite kategorije uinka mogu se ukljuiti u
isti sistem merenja uinka:
- Energija Poboljanje ekasnosti proizvodnje i ekasnosti upotrebe;
- Okruenje Smanjenje uticaja na okruenje
- Materijalna produktivnost Smanjenje koliine ulaznog materijala za traenu koliinu
izlaznih proizvoda i otpada,
- Kvalitet Smanjenje otpada i popravnih radova
Za svaku kategoriju ekasnosti, moraju se pokazatelji uinka denisati i utvrditi izvori
podataka koji se mere.
Izvori podataka koji se mere
Pouzdanost podataka i njihova relevantnost su od najvie vanosti za nadziranje
uinka. Neki e podaci dolaziti iz dnevnih pogonskih zapisnika, neki iz runih itaa a
veina ostalih iz daljinskih itaa i automatskog beleenja. Meutim, konani izvori poda-
taka su u okviru proizvodnog procesa za koji se nadzire uinak.
Jedan izvor podataka moe se koristiti za potrebe informacija o viestrukim ciljevima
uinka. Za svrhu ekasnosti i ekonomike a kako bi se izbegla preklapanja i zabune, vano
je na samom poetku koncipiranja sistema merenja uinka (SMU) predvideti razliite po-
tencijalne korisnike podataka iz jedinstvenog izvora.

Postupci rukovanja podacima
Moraju se specicirati postupci rukovanja podacima kako bi se osigurala adekvat-
nost podataka. U tom smislu, protokol za rukovanje podacima, prikazan u obliku primera u
Okviru 1. moe se pokazati korisnim. Osim pouzdanosti i relevantnosti, takoe je vana
tanost podataka. Postupak za verikaciju podataka potrebno je uspostaviti kako bi osig-
urali tanost zabeleenih vrednosti.

Verikacija podataka
Dobro naelo provere podataka je dozvoliti mogunost sumnje. Zapitajte se moe li
ova vrednost stvarno biti tana? Ako sumnjate, onda se moe izvriti jednostavan postu-
pak verikacije na sledei nain:
1. Provera tanosti oitavanja i beleenja:
Elektrina energija uveriti se da su oitanja brojila pomnoena adekvatnim
faktorom s obzirom na odnos strujnog transformatora
Za elektrina brojila i vodomere, stvarna potronja je razlika izmeu trenutnog
oitavanja i prethodnog,
Osigurati da se sva oitavanja rade u istim vremenskim intervalima,
Ako se oitavanja rade u istim vremenskim intervalima, ona obino moraju imati
isti broj cifara,
Kod sabiranja i izraavanja mesenih vrednosti, treba osigurati da su sva dnev-
na itanja ukljuena u zbir.
2. Provera konzistentnosti:
Osigurajte da se iste vrednosti primenjuju za sve pokazatelje uinka (PU) koji ih
koriste. Na primer, mesena koliina sirovina koje se obrauju moe se koristiti
za vie od jednog PU, ali ta ista vrednost mora biti ulazni podatak za sve ove
pokazatelje uinka.
3. Provera jedinica:
Osigurajte da je iznos koji se unosi u evidenciju podataka iste jedinice kao i onaj
prikazan na vrhu odgovarajue kolone. Na primer, ako je jedinica na evidenciji
podataka tona/mesec, ne unosite koliinu u kg ili obrnuto.
4. Unakrsna provera:
Uporedite podatke. Na primer, odnos goriva i pare je prilino konstantan, pa
ako postoji znatna promena u podacima goriva, treba proveriti da li su se vred-
nosti podataka o pari promenile na slian nain.
Proveriti da li iznosi korienih sirovina odgovaraju proizvedenom krajnjem
proizvodu.
Uporediti brojke o potronji elektrine energije sa rauna distribucije sa meren-
jima kWh unutar rme, sa brojila.
5. Provera verovatnoe (raspona):
Svaka vrednost koja se vremenski prati pojavljuje se unutar odreenog raspona
vrednosti. Ako je nova zabeleena vrednost neoekivano visoka ili niska (izvan
oekivanog raspona), to ukazuje na greku.
S vremena na vreme (npr. polugodinji intervali), sprovesti nezavisnu proveru celokup-
nog postupka upravljanja podacima.
Okvir 1. - Primer protokola za upravljanje podacima
Frekvencija merenja
Preterano esto zapisivanje podataka moe preopteretiti operatore zahtevima za
analizu. Optimalna oitavanja mernih instrumenata u sluaju rada u 3 smene su na poetku
svake smene. Ova rutina omoguuje nepristranu proveru energetskog uinka i uticaja na
okruenje za svaku smenu nezavisno.
Ako rma radi u jednoj ili dve smene dnevno, takoe je mogue vriti oitavanja
mernih instrumenata dva puta dnevno, na primer:
na poetku prve smene (npr. u 7:00) i
na kraju prve ili druge smene (npr. u 22:00).
Dodatna vrednost takvih oitavanja mernih instrumenata (OMI) je da rme mogu do-
biti pregled nad korienjem energije tokom radnih i neradnih sati (pod pretpostavkom
dvosmenskog rada). Na primer, potronja energije tokom radnih sati (E
w
) moe se izraziti
kao:
E
w
= {OMI u 23:00 dan 1 - OMI u 7:00 dan 2}
dok se energija tokom neradnih sati (Enw) moe izraziti kao:
E
nw
= { OMI u 7:00 dan 2 - OMI u 23:00 dan 1 }
E
nw
se moe pratiti odvojeno kako bi se moglo proveriti ta se dogaa tokom noi
kada bi trebalo da rade samo osnovni pogoni.
Sva oitavanja instrumenata moraju se odvijati istovremeno kako bi osigurali da
koriena energija odgovara koliini proizvedenih proizvoda.
Infrastruktura za podrku
Kima sistema merenja uinka su merni instrumenti i prikupljanje podataka, kao i pro-
cedure verikacije i zapisivanja. Veina rmi/fabrika ve ima denisane procedure za
prikupljanje podataka iz proizvodnje i njihovo zapisivanje, to se takoe moe koristiti
za UEUO. Meutim, svi podaci o energiji i potronji drugih resursa na nivou ETC-a nisu
nuno odmah dostupni. Jednom kada se deniu pokazatelji uinka, postaje jasno ta i
gde treba da se meri. Obino e fabrika morati da postavi neto dodatnih instrumenata
pored postojeih kako bi sistem merenja uinka bio celovit.
Obim investicija za nove instrumente varirae od fabrike do fabrike zavisno od
opsenosti i sosticiranosti postojeeg mernog sistema. Ako prikupljanje podataka tre-
ba da se obavlja s udaljene lokacije, kada se izbegava i runo obavljanje oitavanja,
potrebne investicije e se takoe poveati. S druge strane, udaljeno/daljinsko merenje i
prikupljanje podataka e smanjiti potrebne ljudske resurse za runo zapisivanje poda-
taka i upravljanje njima a potencijal ljudske greke e se smanjiti.
Danas, kad su lokalne mree (engl. local area network, LAN) stvarnost u veini fabrika
a servisi bazirani na webu dodatno smanjuju troak udaljenog upravljanja podacima, au-
tomatsko prikupljanje podataka e dokazati svoju vrednost a poveana investicija u veini
rmi, iskljuujui samo one najmanje, bie opravdana. Primer sistema baziranog na webu
dat je na slici 7.
Slika 7 Primer UEUO-a baziranog na webu
Konano, bez obzira na lokaciju sistema za prikupljanje podataka, objasniemo
kritine faktore koji osiguravaju da su podaci adekvatni, pouzdani i tani.
Pokazatelj sirovinskog uinka (PSU)
Pokazatelj/indikator uinka kvantikuje informacije o trendu ili fenomenu na nain koji
popularie razumevanje problema u uinku poslovne jedinice ili operatora i donosioca
odluka.
Najjednostavniji nain praenja pokazatelja sirovinskog uinka je kroz pokazatelj
sirovinskog uinka koji je ve denisan kao odnos ulaza i izlaza u odreenom vremenu
(slika 8.).
PSU =
Koliina proizvoda
(1)
Koliina sirovina
PSU se moe dalje razloiti kako bi se razlikovale pojedine sirovine, ukljuujui aditive
tamo gde postoje, koji su potrebni za proizvodnju odreene koliine proizvoda:
PSU
i
=
Koliina proizvoda
(2)
Koliina sirovina (aditiv)
gde indeks i oznaava razliite sirovine ili aditive koriene u proizvodnji.
Pokazatelj energetskog uinka (PEU)
Pokazatelji uinka za ETC-ove u proizvodnji treba da se izraze kao odnos merene
energije i koliine resursa ili odgovarajueg proizvodnog izlaza kroz denisani period
vremena (slika 8.). Pokazatelji uinka moraju se denisati za svaki energetski trokovni
centar (ETC). Mogu se denisati kao odnos energije i proizvodnje na izlazu, ili u odnosu
na ulazne sirovine, ili ak vezati za novanu vrednost proizvoda. To e zavisiti od tipa
proizvoda i metodi regulisanja koliine proizvodnje i moe varirati od jednog do drugog
ETC-a ak i unutar iste fabrike.
Slika 8.: Koncept pokazatelja uinka u proizvodnji i energetici
Pokazatelji uinka na strani energetike deniu se na poznati tehniki nain odnosa
izlaza i ulaza, ime se u osnovi izraava ekasnost energetskih transformacija iz jednog
oblika u drugi.
Za svaki tip energije koji se koristi u ETC-u treba da se denie odvojeni PU. Neki
tipovi energije koji se ee koriste prikazani su na slici 2. Ako je korienje bilo kog tipa
energije znatno, merenja treba obavljati direktno. Znaaj se moe utvrditi na bazi
grubih ekonomskih kriterijuma da cena postavljanja mernog sistema treba da bude oko
10-20% godinje cene razmatranog tipa energije.
Slika 9.: Mogunosti za denisanje PU u odnosu na pojedine ETC-ove
Kada se pokazatelji uinka deniu i mere kako je prikazano na slici 9., pruaju os-
novu za stvaranje dodatnih korisnih informacija:
proraun bilansa energije i mase na nivou ETC-a;
praenje otpadnih sirovina, otpada i popravnih radova
praenje kvaliteta na nivou ETC-ova
proraun svih direktnih trokova (ukoliko se mere) vezanih za posmatrane ETC-
ove;
praenje produktivnosti zaposlenih u odreenom ETC-u, ak i po smenama.
Meutim, ove analize e pruiti korisne rezultate samo ako su ulazni podaci adekvatni,
pouzdani i relevantni.
Adekvatnost podataka
ak i ako su tani, mereni podaci mogu dovesti do pogrenih zakljuaka ako se previ-
de neki drugi aspekti merenja uinka. Vrlo vaan aspekt je vremenski interval tokom kog
se mere energija i proizvodnja. Ovaj interval moe se denisati kao smena, dan ili radna
serija sa tanim poetkom i krajem. To je vano kako bi se osiguralo vremensko slaganje
oitavanja i zapisa koliina energije i proizvodnje. To znai da oitavanja koliina energi-
je i proizvodnje moraju biti sinhronizovana na poetku i na kraju denisanog vremenskog
intervala.
U osnovi, PU-ovi su odnosi merenih ulaznih resursa u proces, mainu ili aktivnost
i odgovarajueg merenog izlaza iz procesa, maine ili aktivnosti. Ove koliine moraju
da odgovaraju po vremenu i vrednostima. Samo ako su ovi uslovi ispunjeni, podaci se
mogu kvalikovati kao adekvatna baza za izraavanje pokazatelja uinka. Ove uslove
zajedniki nazivamo zahtevima za adekvatnost podataka. Adekvatnost podataka ima dve
komponente:
Vremensko slaganje; i
Vrednosno slaganja.
Vremensko slaganja znai da su koliine merene u istom periodu vremena. Vrednosno
slaganje znai da se merena koliina energije koristi tano i iskljuivo kako bi se proizvela
merena koliina izlaznih proizvoda tokom denisanog vremena. U suprotnom, pokazetelj
uinka nee imati mnogo smisla.
Kritino je da merene koliine proizvodnje i energije moraju pravilno odgovarati st-
varnoj potronji/proizvodnji po pojedinim ETC-ovima zbirno na denisanom vremenskom
intervalu. Samo kada se ovaj kriterijum dvostruko proveri i potvrdi, moe poeti procena
uinka.
Ovo moda zvui jednostavno i samorazumljivo ali je od kritine vanosti za suvisli
sistem merenja uinka u kojem izvor podatka stvarno predstavlja zamiljeni pokazatelj
uinka. Ako mereni podatak ne odraava stvarnu koliinu energije ili proizvodnje vezanu
za pojedini ETC, tj. ako ne postoji vrednosno slaganje, svaka daljnja analiza bazirae se
na pogrenim ulaznim podacima. Slika 10. prikazuje 3 najea potencijalna problema
sa vrednosnim slaganjem, npr. izvor podataka i kontekst:
Merena koliina energije ukljuuje neto potronje iz drugog ETC-a;
Merena koliina proizvodnje ne predstavlja stvarnu proizvodnju jer se deo
uklanja u meufazi proizvodnje;
Unutranje zalihe ako se meri samo ulaz materijala ili izlaz proizvoda, posto-
janje potencijalnih unutranjih zaliha ne moe se otkriti.
Slika 10.: Potencijalni problemi sa vrednosnim slaganjem merenih podataka
Ako su ispunjeni uslovi adekvatnosti podataka, PU e biti suvisla podloga za evaluaciju
uinka.
Ciljani uinak
Jednom kada se pokazatelj denie i meri, mora se interpretirati u odnosu na refer-
entne vrednosti ili standard kako bi se utvrdilo da li je uinak zadovoljavajui ili ne. Sto-
ga, za svaki PU se mora postaviti cilj i dodeliti menaderska odgovornost za postizanje
zadatog cilja. Ciljevi moraju biti zadati s pozicije znanja o reprezentativnim pogonskim
uslovima, na koje moe uticati jedan ili vie od sledeih faktora:
Trenutni i osnovni volumen proizvodnje
Nazivni proizvodni kapacitet (kapacitet postrojenja) mogua proizvodnja
tokom dana, meseca ili godine denisana kao broj standardnih smena tokom
dana, sati u smeni, radnih dana po godini pomnoenih s brojem proizvoda ili
volumenom proizvodnje (komada, tona, litara, kilograma,)
Iskorienje kapaciteta stvarna proizvodnja podeljena s nazivnim proizvodnim
kapacitetom
Proizvodni program
Ako se bilo koji od ovih faktora znatno menja tokom vremena, ciljeve treba redenisati
kako bi se to odrazilo na nove okolnosti. Svaki PU treba da ukljui pogonsku deniciju
koja propisuje smisao PU-a i pojanjava ulogu PU-a u postizanju ciljanog uinka.
Pokazatelj uticaja na okruenje (PUO)
Proces odabira PUO poinje preciznim razumevanjem problema u okruenjeu i ciljeva
koji se eli postii. Zato elimo da merimo uticaj na okruenje? Odgovor je kombinacija
ili sve od navedenog:
Osigurati usklaenost sa svim relevantnim zakonodavnim i specinim zahte-
vima prema kojima je rma objavila javnu nameru ispunjavanja;
Poboljanje uinka i smanjivanje trokova usklaenosti;
Bolje razumevanje rizika uticaja na okruenje i minimiziranje buduih trokova;
Komuniciranje i izvetavanje uesnika o brizi za okruenje;
Obvezno izvetavanje prema dravnim ustanovama
Pridravanje principa kontinuiranog poboljanja;
Postizanje i odravanje certikacije u skladu sa standardima upravljanja utica-
jima na okruenje.
U uvodu smo opisali neke od najeih dobrovoljnih i obaveznih programa upravljanja
uticajima na okruenje, koji su ponovo saeti na slici 11. Neki od zahteva koje ovi pror-
gami postavljaju su obavezni, drugi su dobrovoljni, ali u sri svih je, ponovo, proizvodni
proces gde se troi energija i obrauju sirovine. Proizvodni proces je mesto gde se rel-
evantni podaci mere, a merene vrednosti e formirati pokazetelje uinka, kojima se moe
pratiti napredak prema zadatim ciljanim uincima.
Slika 11.: Odnos izmeu merenja uinka, upravljanja uinkom i spoljanjih zahteva za
zatitom okruenja
Odabrani ciljevi zatite okruenja denisae pokazatelje koje treba pratiti, ime e
se potom identikovati parametri koje je potrebno meriti ili izraunavati kao dodatak
onima koji su ve pokriveni merenjima pokazatelja energetskog uinka (tabela 1.). Tabela
1. se odnosi na na primer fabrike za konzerviranje tune. Kolona 1 sadri tip resursa koji
treba meriti, kolona 2 ukazuje na to u kojim ETC-ovima treba obaviti merenja, dok kolona
3 prikazuje zike jedinice u kojima se merenja izraavaju. Kod denisanja pokazatelja
uinka za dati cilj, treba paziti da se ne dupliraju potrebna merenja. Ako su potrebni
izvori podataka pokriveni merenjima (na primer, potronja vode), merene vrednosti treba
jednostavno kopirati za potrebe praenja drugih pokazatelja nakon to je vrednost jed-
nom izmerena.
Tabela 1.: Merenja pokazatelja energetskog uinka
Resurs
Zahtevi za energetski uinak i uinak korienja
sirovina relevantni za ETC br#... i izvor podataka
Merne
jedinice
Sirovine ETC4, ETC5, ETC6, ETC7, ETC8 Masa
Teko lo ulje ETC 1 Litra
Elektrina energija ETC1, ETC2, ETC3, ETC5, ETC6, ETC7, ETC8 kWh
Para ETC5, ETC7 Ton, MJ
Industrijska voda ETC1, ETC2, ETC4,ETC8 m
3
Rashladna voda ETC5, ETC8 t, m
3
Komprimovani
vazduh
ETC7, ETC8 m
3
Najee, pokazatelji uinaka na okruenje koji zahtevaju dodatna merenja su meu
sledeima:
Emisije u vazduh (kvantitet i kvalitet)
GHG emisije (kvantitet i kvalitet)
Izlivi i ispusti u kanalizaciju i vodovod (kvantitet i kvalitet)
vrsti otpad poslat na odlagalite (kvantitet i kvalitet)
Koliina koriene ili reciklirane ambalae.
Ciljana publika za izvetavanje o uticajima na okruenje moe stvoriti potrebe za
daljnjim merenjima pokazatelja uticaja na okruenje. Ta publika mogu biti:
Menadment i zaposleni,
Klijenti
Javnost, nevladine i volonterske organizacije
Regulatorne agencije
Investitori, nansijske institucije, osiguravajua drutva,
i zavisno od njih moe biti potrebno da se mere ili kvantikuju neki drugi parametri.
Vano je primetiti da merenja uticaja na okruenje mogu biti posebno skupa u nekim
sluajevima. Stoga, mogu se koristiti altnernativni nain kvantikovanja pojedinih uticaja
na okruenje, poput:
prorauna masenog bilansa, ili
informacije o isporuenim tvarima i spojevima prema informacijama
proizvoaa.
U svakom sluaju, bitno je osigurati da su podaci celoviti, tj. da je sve uraunato. Poka-
zatelji uticaja na okruenje (PUO) treba da se izraze kao odnos mase emisija, ispusta i
otpada u odnosu na masu potroenih resursa:
[ , ]
[ , ]
m kg emitovano
PUO
m kg proizvedeno
=
Moe se koristiti i drugo gledite, zavisno od cilja praenja, poput odnosa ispusta (OI),
koji se denie na sledei nain:
3
[ ] mg
OI
m
=
ili

[ ]
[ ]
mg
ml
ili ...
Nastaviemo da istraujemo zahteve o usklaenou sa pravilima zatite okruenja
prema individualnim programima koji su prikazani na slici 11.
Integrisano spreavanje i nadzor zagaivanja
IPPC (engl. Integrated Pollution Prevention Control, IPPC) direktiva i slina regula-
tiva odreuje uslove dobijanja ekoloke dozvole za industrijsko postrojenje, ukljuujui
granine vrednosti emisija (GVE) i zahtev za izvetavanje o usklaenosti. Cilj je osigurati
usklaenost s odreenim standardima zatite okruenja.
Tabela 2. sastavljena je od ve odreenih pokazatelja uinka i njima pridruenih
merenja kako bi se ispunili zahtevi o upravljanju energijom i sirovinama prema saetku u
tabeli 1. i kako bi se odredili dodatni zahtevi za ribopreraivaku industriju kako bi ona
bila u skladu s IPPC regulativom. Tabela 2. takoe pokazuje vanost ovih elemenata za
na primer fabrike konzervirane tune. Kolona 1 sadri tipove korienih resursa ili emisija
i ispusta koji se pojavljuju, kolona 2 opisuje odgovarajue IPPC zahteve, kolona 3 ukazuje
na relevantnost zahteva na pojedini ETC naeg primera, dok kolona 4 pokazuje koja
merenja su nuna za usklaenost s IPPC Direktivom, uz ona koja su ve postavljena za
potrebe sistema merenja energetskog uinka.
Kao to se moe videti, merenja energije, energetike i korienja vode ve su postav-
ljena a dodatna merenja odnose se na koliinu i kvalitet emisija u vazduh, tekuih ispusta
i odlaganja vrstog otpada.
Tabela 2.: Dodatna merenja pokazatelja uticaja na okruenje za usklaenost s IPPC Direktivom
Resurs Relevantni IPPC zahtevi
Relevantni
ETC
Dodatna merenja za usklaenost
s IPPC-om pored ve postavljenih
merenja za praenje energetskog
uinka
Vazdune
emisije
UKUPNE EMISIJE = emisije na kraju cevi
(normalni pogon) + difuzne i pobegle emisije
(normalni pogon) + iznimne emisije
ETC1
Miris, Praina, Organske tvari ,
CO2 , NO2 , SO2 , NH3
Korienje
vode
Riboprerada
Voda
(m
3
/t sirove
ribe)
PHK
(kg/t sirove
ribe)
ETC1,
ETC2,
ETC4,
ETC5,
ETC7,
ETC8
PHK
Svea riba 4,8 5 36
Topljenje 9,8
Obrada
kampa
23-32 100 130
Otpadna
voda
Parametar Prosek (kg/m
3
)
Raspon (kg/
m3)
ETC4
ETC7
ETC8
- Koliina (m3/h), u taki
ispusta u okruenje
- Sastav topivi organski
materijal (PBK/PHK), ukupne
nerazgradive vrste tvari,
nitriti, nitrati, amonijak,
fosfati, otopljene vrste
tvari.
- Frekvencija merenja: 24h ili
manje, zavisno od sluaja.
PBK
4
10000 5000-20000
Masti 12000 2500-16000
Suva tvar 20000 5000-28000
Proteini 6000
vrsti
otpad
vrsti otpad
% vrstog
otpada u teini
ETC4
ETC6
Masa vrstog otpada (kg)
Tip vrstog otpada
Odbaena riba 3
Glave, ostaci,
repovi
20-40
Ljuske, koa,
kosti
15-20
Otpaci 5
Energetski
resursi
Koriena energija po jedinici proizvodnje ili po
jedinici sirovog materijala
Svi ETCovi NE
Energetika
i usluge
Korienje vode, komprimovanog vazduha
ili pare po jedinici proizvodnje ili po jedinici
sirovog materijala
Svi ETCovi NE
Ostalo
Potronja specinih materijala, npr. pakovanje
po jedinici proizvodnje
-
Informacije o postupcima
pakovanja
* PHK potreba za hemijskim kiseonikom
** PBB potreba za biolokim kiseonikom
Program upravljanja uticajima na okruenje i pregleda okruenja (EMAS)
Program upravljanja uticajima na okruenje i pregleda okruenja (engl. Eco-Manage-
ment and Audit Scheme EMAS) je dobrovoljni instrument Evropske unije, pod kojim se
prepoznaju organizacije koje kontinuirano poboljavaju svoju brigu za okruenje. Orga-
nizacije koje su registrovane unutar programa imaju svoj sistem upravljanja uticajima na
okruenje o emu alju izvetaje, objavljujui nezavisno potvrene izjave o uticajima na
okruenje.
Tabela 3. ponovo je organizovana slino tabeli 2. osim to sada ukljuuje i dodatne
potrebe za merenje uticaja na okruenje radi usklaivanja sa zahtevima programa. Po-
jam dodatno oznaava da ta merenja nisu ve pokrivena unutar postavljenih za IPPC i
za merenje energetskog uinka (kolona 4).
Tabela 3.: Dodatna merenja pokazatelja uticaja na okruenje za usklaenost s progra-
mom EMAS
N
a
s
t
a
n
a
k
EMAS zahtevi za izvetaj
Relevan
tni ETC
Pokriveno uz
IPPC i
merenja
energetskog
uinka
Dodatna merenja,
potrebni
podaci za izvetaj u
skladu
sa EMAS programom
D
i
r
e
k
t
n
o
(a) Emisije u vazduh; ETC1 DA NE
(b) Isputanja u vodu;
ETC
4,7,8
DA NE
(c) Izbegavanje, recikliranje, ponovno
korienje, transport i odlaganje
vrstih i drugih otpadnih tvari,
posebno opasni otpad;
(d) Korienje i zagaenje zemlje;
ETC4
ETC6
NE
Informacije o
postupcima
recikliranja, itd.
Informacije o upravljanju
odlaganjem otpada
(e) Korienje prirodnih resursa i
sirovina (ukljuujui energiju)
Svi
ETC-ovi
DA NO
(f) Lokalne pojava (buka, vibracije,
mirisi, praina, vizuelno zagaenje,
itd.);
(g) Transport (dobara, usluga i
zaposlenih);
(h) Rizici ekolokih incidenata i direktnih
i moguih posledica istih, kao i
potencijalnih situacija za hitne
intervencije;
(i) Uinak na bioloku raznolikost.
Svi
ETC-ovi
Delimino
Informacije o
postupcima za
hitne sluajeve,
Mere spreavanja
rizika,
Potronja goriva za
transport,
I
n
d
i
r
e
k
t
n
o
(a) Pitanja vezana za proizvod (dizajn,
razvoj, pakovanje, transport,
korienje i odlaganje/uklanjanje);
(b) Sastav proizvodnih grupa;
(c) Uticaji na okruenje podugovornih
izvoaa i isporuilaca.
- Delimino
Informacije o
podugovornim
izvoaima i
isporuiocima.
Standard upravljanja uticajima na okruenje ISO 14000
Standard upravljanja uticajima na okruenje ISO 14000 je dobrovoljni program koji
pomae rmama u minimiziranju negativnih uticaja na okruenje usled svojih aktivnosti, za
usklaivanje sa vaeim zakonima i drugom regulativom vezanom za zatitu okruenjea,
te stalnom poboljanju brige za okruenje.
Tabela 4., slino tabelama 2. i 3., prikazuje saetak potreba za dodatnim merenjima i
izvetajima za usklaenost s ISO 14000, pod pretpostavkom da su merenja za energetski
uinak, IPPC i EMAS i drugi zahtevi ve ispunjeni i postoje.
Iz tabele 4. moe se videti (kolona 6) da nisu potrebna dodatna merenja za usklaenost
sa ISO 14000 ukoliko rma ve ima postavljenu opremu za odreivanje energetskog
uinka uz dodatak onoga to je bilo potrebno nadograditi za potrebe ispunjavanja IPPC
i EMAS programa. To znai da potrebni podaci ve postoje i da je samo potrebno struk-
turirati izvetaj u skladu za zahtevima ISO standarda.
Tabela 4.: Dodatna merenja uticaja na okruenje za usklaenost s ISO 14000
T
i
p
Uslov/zahtev
(moe ukljuivati, ali nije
ogranieno na)
Relevantni
ETC
Pokriveno
IPPC-om
Pokriveno
EMAS-om
Dodatna
merenja za
ISO 14000
D
i
r
e
k
t
n
o
Potronja energije SVI ETC-ovi DA Da NE
Korienje vode
ETC1
ETC2
ETC4
ETC5
ETC7
ETC8
DA DA NE
Gasovite emisije ETC1 DA DA NE
Ispusti u vodu
ETC4
ETC7
ETC8
DA DA NE
vrsti ili neotopljeni otpad
ETC4
ETC6
DA DA NE
Rukovanje i skladitenje materijala
Uklanjanje otpada od ambalae
Transport
Buka, mirisi i drugi iritanti
Oteivanje prirodnih stanita i
ekosistema
scenariji najgoreg sluaja
NE DA NE
I
n
d
i
r
e
k
t
n
o
Uinak na proces podugovornog
izvoaa ili isporuioca
Uinak na poslovne interese druge
rme
Uinak korienja i uklanjanja
proizvoda
NE DA NE
O
s
t
a
l
o
Pokretanje i gaenje maina
(pei i kotlova), itd
Pokriveno
Merenjem
energetskog
uinka
NE NE NE
Trgovanje emisijama
Trgovanje emisijama je pristup regulisanju zagaenja kroz trite, stvaranjem ekonom-
skih podsticaja za postizanje smanjenja emisija i gasova staklene bate. Prag za ukljuivanje
pogona sa sagorevanjem (to je u kategoriji energetske aktivnosti) je 20 MW nazivne
ulazne toplotne snage. Drugim reima, bilo koje postrojenje iznad 20 MW je obavezni
uesnik programa. Firme koje ulaze u ovaj program moraju pratiti svoje emisije.
Tabela 5. uporeuje program trgovanja emisijama u EU (ETS) u odnosu na zahteve
prethodno opisanih programa.
Tabela 5.: Zahtevi unutar programa trgovanja emisijama u Evropskoj Uniji
Kategorija Zahtev
Relevantni
ETC
Pokriveno
u IPPC
Pokriveno
u EMAS
Pokriveno
u ISO
Dodatna
merenja
Emisije u
vazduh
Ugljen dioksid (CO2) ETC1 DA DA DA NE
ak i ako rma nije unutar EU-ETS eme ili neke sline, moe se odluiti na praenje
svojih emisija gasova staklene bate. Time se uva dokaz postignutih smanjenja emisija,
koji se mogu uzeti u obzir kada se uvede obvezno smanjivanje emisija i u tu rmu. Takoe
moe omoguiti denisanje osnovnih emisija preko kojih se postavljaju budui zahtevi na
smanjenje emisija.
Inicijativa za globalno izvetavanje
Inicijativa za globalno izvetavanje (engl. Global Reporting Initiative - GRI) namenjena
je da uini izvetavanje o ekonomskom, drutvenom i uticajima na okruenje odnosno
izvetavanje o odrivosti, svim organizacijama rutinskim poslom uporedivim sa nansijskim
izvetavanjem. Ovaj skup smernica, u obliku principa i pokazatelja objavljuje se kao
javno dobro i namenjen je za dobrovoljno korienje u organizacijama svih veliina, u svim
sektorima, irom sveta.
U tabeli 6. prikazani su samo osnovni pokazatelji za poglavlje Okruenje.
Tabela 6.: Zahtevi za izvetavanje o uticajima na okruenje programa GRI
Tip izvetaja Traene informacije
Relevantni
ETC
Pokriva
IPPC
Pokriva
EMAS
Pokriva
ISO
Dodatna
merenja
Uticaj
materijala na
okruenje
Korieni materijali po masi ili
volumenu
Postotak korienih materijala koji
su reciklirani ulazni materijali.
ETC4 DA DA DA NE
Energija
Direktna potronja energija
primarnog izvora energije
Svi
ETC-ovi
DA DA DA NE
Indirektna potronja energija
primarnog izvora
Voda Ukupno povlaenje vode sa izvora
ETC1,
ETC2,
ETC4
ETC5,
ETC7,
ETC8
DA DA DA NE
Bioloka
raznolikost
Lokacija i veliina zemljita
u vlasnitvu, u zakupu, pod
upravljanjem ili zatieno
podruje i podruje visoke
vrednosti bioloke raznolikosti
izvan zatienih podruja.
Opis znaajnih uticaja aktivnosti,
proizvoda i usluga na bioloku
raznolikost u zatienim
podrujima i podrujima visoke
vrednosti bioloke raznolikosti
izvan zatienih podruja.
Informac
ije o
procesu,
pogonu i
rminim
procedur
ama
NE DA DA NE
Emisije,
ispusti
i otpad
Ukupne direktne i indirektne
emisije gasova po teini
Druge relevantne emisije gasova
po teini.
Emisije supstanci koje oteuju
ozon po teini.
Nox, Sox i druge znaajne
emisije gasova po tipu i teini
ETC1 DA DA DA NE
Ukupna isputanja vode po
kvalitetu i odreditu
Ukupni broj i volumen znatnih
izlivanja.
ETC4,
ETC7,
ETC8
DA DA DA NE
Ukupna teina otpada po tipu i
metodi odlaganja.
ETC4,
ETC7,
ETC8
DA DA DA NE
Proizvodi i
usluge
Inicijative za smanjenje uticaja na
okruenje proizvoda i usluga, i
obim smanjenja uticaja
Postotak prodatih proizvoda i
njihova ambalaa koji su ve
vraeni u kategoriji.
- NE NE DA NE
EFIKASNO KORIENJE POKAZATELJA ENERGETSKOG UINKA I UTICAJA NA OKRUENJE
Upravljanje uinkom zapoinje merenjima i prikupljanjem podataka. Bez podataka
za vrednovanje ekasnosti i uinka procesa, samo nadgledamo poslovnu jedinicu ne
upravljamo njome. Ako ne znamo koliko kota, koliko dugo je potrebno i kolika je koliina
naeg izlaznog proizvoda, ta moemo rei o uinku?
Slika 12. ponovo ilustruje da je osnova energetskog uinka i uticaja na okruenje
proizvodni proces koji, zbog podele odgovornosti, se razlae na energetske trokovne
centre (ETC-ove). Svaki ETC apsobuje resurse kako bi proizveo uslugu ili proizvode, utiui
tako na rmine poslovne rezultate. Uinak svakodnevnih aktivnosti moe biti predmet
rasprave i vrednovanja samo kada postoje vrsti podaci! Stoga, sistem merenja uinka
treba da pokrije poslovnu funkciju, jedinicu ili ETC, imajui na umu da treba izbei prekla-
panje tj. viestruka merenja za isti pokazatelj uinka.
a)
b)
Slika 12.: Integrisani sistem merenja energetskog uinka i uticaja na okruenje
Uinkom se moe upravljati na bazi kvantitativnih podataka o svakodnevnim operaci-
jama. Sistem merenja energetskog uinka i uticaja na okruenje mora biti pogat podaci-
ma, ali ne i biti sastavljen iskljuivo od podataka. Treba biti svestan opasnosti pristupa
podaci u svrhu podataka.
Tri su osnovna opravdana razloga za postavljanje merenja:
Da bi se kvantikovalo ono to treba kvantikovati;
Da bi se pratio napredak prema cilju;
Da bi se objasnili uzroci dobrog ili loeg uinka.
Postavljena merenja moraju ukazati na prepoznatljive instance nestandardnog uinka
i pruiti dovoljno informacija za interpretiranje onoga to se i zato dogodilo. Iz te per-
spektive, pokazatelji uticaja na okruenje (PUO) fokusiraju se na praenje usklaenosti
i trokove usklaenosti, dok se pokazatelji uinka (PU) fokusiraju na pogonski uinak i
direktne utede u trokovima kroz ekasnije korienje resursa ili kako se te ponekad
naziva kroz eko-ekasnost! Oba tipa pokazatelja, PUO i PU slue linijskom osoblju za
ocenjivanje i poboljavanje pogonske ekasnosti.
KONCEPT SISTEMA UPRAVLJANJA ENERGIJOM I UTICAJIMA NA OKRUENJE
Projektovanje UEUO poinje sa decentralizovanjem odgovornosti za energiju i
okruenje du stvarnog procesa i energetskih tokova u rmi (vidi sliku 3. i sliku 4.). Centri
odgovornosti koji tako nastaju nazivaju se energetski trokovni centri i ilustrovani su ranije
pojednostavljenim prikazom na slici 5.
Za svaki centar odgovornosti ili energetski trokovni centar (ETC) treba denisati PU-
ove, dodeliti odgovornosti, zadati ciljeve i postaviti sistem merenja uinka. Stoga, koncept
UEUO (slika 13.) se zasniva na:
Decentralizovanoj odgovornosti za uticaje na okruenje, korienje energije i
trokove du stvarnog procesa i energetskih tokova;
Redovna merenja proizvodnih izlaza, resursa, energije utroene za njihovu
proizvodnju i posledini uticaji na okruenje, tamo gde ih ima;
Proraun i evaluaciju pokazatelja uinka;
Interpretaciju nivoa uinka u odnosu na zadate ciljeve;
Implementaciju korektivnih aktivnosit u taki korienja.
Takav koncept prua okvir za praenje uinka i poboljanja u svakom utvrenom cen-
tru odgovornosti energetskom trokovnom centru (ETC) to je zadaak ljudi koji rade
unutar granica centra. Glavna briga UEUO-a je kontinuirano poboljanje energetskog
UINKA i uticaja na okruenje u celoj rmi.
ETC-ovi su baza uvoenja sistema upravljanja energijom i uticajima na okruenje.
Sistem merenja uinka takoe e se uvesti na bazi koncepta ETC-ova i individualnih ciljeva
za svaki pokazatelj uinka u sklopu ETC-a. Nakon to su ETC-ovi u rmi identikovani (slika
4.) i dodeljene odgovornosti, denisane su osnovne crte UEUO i moe se zapoeti sa de-
taljima i implementacijskim aspektima.
Prvo moramo biti svesni i treba da razumemo spoljanji i unutranji kontekst UEUO.
Brojni su faktori unutar same rme i okruenja rme koji e izazvati uktuacije uinka.
Izvori ovih faktora moraju biti jasno prepoznati a njihov potencijalni uticaj na uinak treba
dobro razumeti.
Slika 13.: Koncept UEUO baziran na energetskim trokovnim centrima (ETC-ovima)
KONTEKST UPRAVLJANJA ENERGIJOM I UTICAJIMA NA OKRUENJE
esta greka projekata upravljanja energijom i uticajima na okruenje je preuski
pristup problematici ili neprepoznavanje vanih faktora koji utiu na uinak. esto je
fokus samo na strani energetike, specinim tehnikim reenjima ili upravljanju pomou
raunara. Vanost proizvodne strane rme i vanost ljudskog faktora esto su podcenjeni.
U takvim sluajevima, brojne prilike za poboljanje uinka bie proputene a ukupni re-
zultati osrednji.
Iz tog razloga, pre nastavka razmatranja o tome kako projektovati i implementirati
UEUO, treba jasno razumeti spoljanje i unutranje faktore koji utiu na energetski uinak
i okruenje i vreme njihovog pojavljivanja. UEUO mora da prui alate za otkrivanje vari-
jacija, odreivanje njihovog uzroka i minimizaciju posledica na uinak. Izvori ovih uticaja
i varijacije treba prvo prepoznati, bez obzira da li rma moe na te izvore da utie ili
ne.
UEUO mora biti projektovan tako da moe dinamiki da odgovara na promene u
okolini kako bi se osiguralo da su trokovi za energiju, kao i ostali trokovi, na najniem
moguem nivou kakve god varijacije unutranjih i spoljanjih faktora bile. Specino za
energetski uinak, odnos izmeu proizvodnje i potronje enrgije treba dobro razumeti jer
se u proizvodnji koristi najvie energije. Nastaviemo s razmatranjem spoljanjih faktora
koji utiu na energetski uinak i okruenje.
Spoljanji kontekst
Brojni su spoljanji faktori koji su izvan naeg uticaja ali koji utiu na dnevne aktivnosti i
sposobnost rme za maksimizaciju prota i postizanje drugih specinih poslovnih ciljeva.
Slika 14. daje pojednostavljeni pregled glavnih spoljanjih aspekata koji predstavljaju
kontekst za implementaciju UEUO-a. Istaknuti su faktori koji su vani za energetski uinak
i uticaje na okruenje rme. Relevantni aspekti su:
Poslovno okruenje, koje se sastoji od trita, kupaca, konkurencije, rada;
Uslova i ogranienja za kupovinu prirordnih resursa poput sirovina i energije;
Klimatski uslovi;
Pitanja zatite okruenja koja proistiu iz znatnih uticaja na okruenje industri-
jskih pogona i relevantne regulative, itd.;
Drutvene i politike promene;
Tehnoloki napredak.
Ovde emo se fokusirati na identikovanje spoljanjih faktora koji mogu imati kritini
uticaj na energetski uinak i uticaje na okruenje i ukupne trokove proizvodnje rme.
Najvaniji spoljanji faktori koji utiu na pogonski uinak rme su:
Potranja na tritu ako proizvodnja padne za 25%, planiranje i upravljanje
proizvodnjom mora se prilagoditi kako bi se minimiziralo poveanje trokova
za energiju i drugih pogonskih trokova u jedinici proizvoda. Na primer, nakon
krize u Tajlandu 1997. godine, mnoge rme su osetile pad proizvodnje od 30%
i vie. Firme su nastavile da rade kao i pre, kada je proizvodnja bila na punom
kapacitetu. Mnoge od njih nisu prilagodile planiranje proizvodnje i rasporeivan-
je iskoriavanja opreme nioj ukupnoj proizvodnji, pa kao posledica su jedinini
trokovi proizvodnje poveani mnogo vie nego to je to potrebno.
Vreme energija koja se koristi za grejanje ili hlaenje e se dodavati pored
korienja energije za proizvodnju. To e takoe varirati kao rezultat sezonskih
promena temperature i vlanosti. Stoga, udeo potronje ukupne energije obzi-
rom na vreme treba ustanoviti pre analiza energetskog uinka.
Cene energije i tarifni sistemi uinak cena ili tarifnih sistema uvek treba analiz-
irati da bi osigurali da se energija kupuje uz minimalne trokove.
Regulativa za zatitu okruenjea sve vei trokovi usklaenosti sa regulativom
mogu opravdati promenu ulaznih procesnih parametara poput tipa goriva,
sirovina, tehnologije tretiranja otpada, itd.
Tarifni sistem i regulativa za zatitu okruenjea imae tzv. jednokratni uinak, jer se ne
menjaju stalno i esto. Lake se prilagoditi uincima njihovih promena. Trina potranja
za proizvodom ili tipovima proizvoda menja se tokom vremena, stoga treba da postoji
meu-funkcionalno razumevanje izmeu energetike, proizvodnje i prodaje o tome kako
e ove varijacije uticati na ukupni uinak i stoga trokove proizvodnje.
Vremenski uslovii mogu imati znatan uticaj na ukupnu potronju energije (zavisno od
tipa industrije), pa ako je to sluaj treba napraviti odgovarajue korekcije. Najea
metoda korekcije temperature bazira se na stepen-danima grejanja ili hlaenja. Ova
metoda zahteva prikupljanje podataka i o vremenu i o energiji, i koristi statistiki model
za prilagoenje uticaja vremena na ukupnu potronju energije.
Slika 14.: Spoljanji aspekti industrijskog pogona
Unutranji kontekst
Slika 15. istia glavne unutranje aspekte industrijskog pogona unutar ve prikazane
spoljanje okoline. Istie ljude, ije su vetine i kompetencije kritine za uinak bilo koje
poslovne funkcije. Sa stanovita energetskog uinka, bilo koja rma moe se posmatrati
kao da ima dva dela:
Proizvodnja kao energetska potranja koja postavlja uslove za koliinu i kvalitet
energije i varijacije potronje u vremenu, tj. odreuje prol potronje energije
Energetiku kao energetsko snabdevanje koja mora isporuiti energiju ekasno i
onda kad je potrebna proizvodnji.
I strana potranje i strana snabdevanja povezane su distributivnom mreom, sa post-
avljenim mernim instrumentima i sistemima upravljanja i praenja. Glavni unutranji faktori
koji utiu na uinak mogu se grupisati na sledei nain:
=> Koordinacija proizvodnje i energetike;
=> Praksa planiranja proizvodnje;
=> Praksa odravanja;
=> Proirenja zgrada ili dodatna oprema;
=> Primena asortimana proizvoda;
=> Promene specikacija ulaznih materijala;
Slika 15.: Spoljanji i unutranji aspekti industrijskog pogona
Koordinacija proizvodnje i energije u odeljenjima energetike u veini rmi predstavlja
glavni izazov koordinacije i komunikacije. Veina rmi je fokusirana na proizvodnju i kao
takve smatraju energetski uinak i uticaje na okruenje marginalnim pitanjima u odnosu
na pitanja proizvodnog izlaza i kvaliteta. Ali iskustvo pokazuje da ima vanih razloga
da ne rade odvojeno jer ne bi trebale operativno da rade odvojeno kao to su odvojeni
organizacijski, nego upravo suprotno:
Odeljenja energetike i proizvodnje treba da blisko sarauju u koordinaciji rada kako bi se
postigli najnii trokovi za energiju i usklaenost sa zahtevima zatite okruenja!
Zato? Kada se energetski uinak u proizvodnji paljivo ne prati, stvarna potronja i
potrebni kapaciteti obino su vei nego to je potrebno, ponekad i puno vei. Jedan od
razloga za to je injenica da se energiju u proizvodnim odeljenjima esto posmatra kao
nuni pomoni resur. Posledino, fokus proizvodnog odeljenja je na kvalitet i koliinu proiz-
voda, dok energetski uinak procesa nije visoko na listi prioriteta. tavie, zanemarujui
energetski uinak i uticaje na okruenje lake je upravljati proizvodnjom. Poto smo svi
ljudi, volimo udobnost. Ali udobnost uvek ima svoju cenu!
Na primer, naa fabrika konzervirane tune (slika 3.) ima kotlarnicu sa 5 kotlova u
pogonu, a samo dva bi bila dovoljna za prosenu proizvodnju pare. Analiza je otkrila da
se sterilizacija obavljala na nain koji je rezultirao velikom potrebom za parom za vrlo
kratki period, nekoliko puta dnevno. Posledica je bila prevelika investicija (previe kot-
lova), neekasan pogon (veinom na deliminom optereenju) i preterano troenje goriva,
kao i velike emisije u vazduh. Paljivijim planiranjem proizvodnje, vrno optereenje je
smanjeno, rezultirajui time da su samo dva kotla bila dovoljna za snabdevanje svom
potrebnom parom dok je fabrika radila na punom optereenju.
Praksa odravanja moe imati slian uticaj na energetski uinak i uticaje na okruenje
jer neodgovarajue odravanje neizbeno izaziva vee trokove za energiju i vee nivoe
zagaenja okruenja. Dalje, dodavanjem novih maina, zamenom starih sa ekasnijim,
dodavanje novih radionica ili zgrada sve ima slini jednokratni uinak poveanja ili
smanjenja uticaja na potronju energije. Ako se bilo ta od ovoga dogodi, podaci o os-
novnoj proizvodnji i odgovarajui ciljani uinci treba da budu usklaeni s promenama. Ako
postoje promene u proizvodnom asortimanu ili tipu ulaznih materijala, takoe e biti uticaja
na potronju energije. Takve promene treba paljivo pratiti i beleiti kako bi se mogle
uoiti devijacije u potranji energije.
Jednokratne faktore lako je uoiti i korigovati njihov uinak prilagoavanjem osnovne
potronje. Ali vano je shvatiti da su uvek ljudi ti koji upravljaju mainama i primenjuju
procedure planiranja i odravanja i da njihov stav, svest i sposobnosti imaju kritini uticaj
na energetski uinak i brigu za okruenje.
UEUO mora u obzir uzeti sledee glavne kategorije unutranjih faktora, ukljuujui
ljudski faktor, koji utiu na energetski uinak i uticaje na okruenje:
Brojni su individualni unutranji i spoljanji faktori koji proizlaze iz ovih iroko opisanih
kategorija koji e uzrokovati varijacije u potronji energije ponekad i dnevno. Treba ih
identikovati i popisati za svaku fukcionalnu jedinicu rme.
Faktori koji utiu na energetski uinak i zatitu okruenja
Uinak iskorienja energija e varirati zavisno od prisutnosti raznih unutranjih i
spoljanjih uticajnih faktora. Poboljanje uinka ukljuuje preduzimanje radnji na uzrocima
varijacija i donoenje pogonskih smernica za budue spreavanje neeljenih nivoa uinka.
Razvoj ovih smernica zahteva znanje i razumevanje uzrono-posledinih odnosa izmeu
varijacija uinka i faktora koji utiu na varijacije. Opte kategorije uticajnih faktora saete
su na slici 16.
Slika 16.: Simbolini uzrono-posledini odnos uticajnih faktora i varijacija uinka
Razumevanje uzrono-posledinih odnosa (slika 16.) vano je zbog interpretiranja
mernih podataka i evaluacije uinka. Ovo je proces u kom treba intenzivno koristiti znanje
i gde nema zamena za analitiko promiljanje ljudskog operatera. Za razvoj razumevanja
uzrono posledinih odnosa, dobro je napraviti popis pojedinih uticajnih faktora relevantnih
za praena podruja. Broj uticajnih faktora moe biti prilino veliki pa treba prepoznati
one koji su stvarno bitni, na bazi dobrog uvida i razumevanja praenog procesa ili ak-
tivnosti. Obino, takva lista e se sastojati od jednog ili vie generikih faktora prikazanih
u okviru 2. i okviru 3. esto e se pojaviti i kombinacija nekoliko faktora i uzrokovati
pojedne devijacije nivoa uinka.
Samo ljudi koji rade na mainama imaju iskustvo iz prve ruke o pogonskim dogaajima,
i faktorima koji su se pojavili tokom devijacija. Moda e im trebati neto podrke u
poetku za nadograivanje svoje svesti u korisno znanje koje se potom moe integrisati
u UEUO, sa ciljem spreavanja ponavljanja neeljenih nivoa uinka. To znanje oslanja se
na razumevanju uzrono- posledinih odnosa izmeu uticajnih faktora i varijacija uinka.
Meutim, ljudi koji rade na mainama i u proizvodnim halama moraju bit jezgro timova za
poboljanje uinka, iji zadatak e biti postizanje trajnih poboljanja uinka.
Okvir 2.: Faktori koji utiu na energetski uinak i zatitu okruenja
Okvir 3.: Ljudski uzrokovani faktori koji utiu na energetski uinak i zatitu okruenja
Od kritine je vanosti biti svestan svih faktora koji uzrokuju varijacije u potronji en-
ergije pre pokuaja analize stvarnih podataka o uinku. Iako je nemogue precizno uzeti
u obzir svaki potencijalni uticajni faktor, ve i sama svest o posledicama koje uzrokuju
kada su prisutni moe spreiti pogrene interpretacije podataka o energetskom uinku i
uticajima na okruenje.
Intuitivno, jasno je da potronja energije i uticaji na okruenje moraju snano zavisiti
od obima proizvodnje to je vea proizvodnja, vie je isputanja u okruenje, i koristi se
vie energije.
LITERATURA
1. Applied Industrial Energy and Environmental Management, IEEE Computer Society Press,
Zoran Morvay, Dusan Gvozdenac, 2008.
2. BP Statistical Review of World Energy, June 2010.
3. CLIMATE CHANGE FUTURES, Health, Ecological and Economic Dimensions, The Center for
Health and the Global Environment Harvard Medical School, 2006.
4. Dinamika svetlost i kvalitet ivota, B. Markovi, S. Bokovi, OSVETLJENJE 2003.
5. Ekonomika energetike, . Mandal i drugi, CID, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2010.
6. Energetska ekasnost i briga o ivotnoj sredini, broura kompanije SIEMENS
7. Encyclopedia of energy engineering and technology, edited by Barney L. Capehart, CRC
Press, 2007.
8. Energy Simulation in Building Design, J. A. Clarke, BH, 2001.
9. Energy Systems Engineering - Evaluation and Implementation, Francis M. Vanek, Louis D.
Albright, McGraw-Hill, 2008.
10. Integration of alternative sources of energy, Felix A. Farret, M. Godoy Simoes, John Wiley
& Sons, Inc., 2006.
11. Kogeneracija u Srbiji zato se okleva?, Miodrag Mesarovi i Milan alovi, ELEKTRO-
PRIVREDA, br. 2, 2009.
12. kWh, asopis Elektroprivrede Srbije, godita 2003. do 2009.
13. LIBER PERPETUUM, knjiga o obnovljivim izvorima energije u Srbiji i Crnoj Gori, Autor: prof.
M. Stojanovi, V. Jankovi i dr., OEBS (OSCE), 2004.g. ISBN 86-903283-8-6
14. Meteoroloki godinjak klimatoloki podaci, Republiki hidrometeoroloki zavod, Republi-
ka Srbija
15. Obnovljivi izvori energije, Centar za ekologiju i odrivi razvoj, Subotica, 2008.
16. Opti kurs zike, K. Fri, Nauna knjiga, Beograd, 1963.
17. Parametri svjetla u kontekstu javne rasvjete, Ranko Skansi, Zagreb, 2003.
18. Pasivna kua, Graevinska direkcija Srbije, 2008.
19. Prirunik za termodinamiku, . Kozi, B. Vasiljevi, V. Bekavac, 2008.
20. Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije od 2007. do 2012.
godine, 2007. g.
21. REHAU SOLECT - SISTEMI ZA KORIENJE SOLARNE ENERGIJE, publikacija rme REHAU
22. Report to the Energy Watch Group, October 2007, EWG-Series No 3/2007
23. Smernice za poslovanje sa Evropskom unijom, Fond za evropske integracije i Privredna
komora Beograda, Beograd, 2006.
24. Solar Energy Info-kit 2008, ENVIS Centre on Renewable Energy and Environment
25. Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog, intermodalnog transporta u
Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine, Beograd, 2008.
26. Strategija razvoja energetike Republike Srbije od 2007. do 2012. godine, Beograd,
2007.
27. Studija - POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE
NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne
sirovine, Novi Sad, 2007.
28. Studija mogunosti korienja komunalnog vrstog otpada u energetske svrhe na teritoriji
AP Vojvodine i Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine,
2008.
29. Sustainable transport & mobility, Student handbook, Intelligent Energy Europe, 2009.
30. Tehnike publikacije i katalozi rme PHILIPS lighting
31. Tehniki prirunik ventilacija stanova, rma VORTICE
32. Tehniko-ekonomska ocena korienja biomase za kombinovanu proizvodnju elektrine i
toplotne energije, Ministarstvo nauke Republike Srbije, 2007. g.
33. Thermodynamics Demystied, Merle C. Potter, McGraw-Hill, 2009.
34, Uputstvo za izradu energetskih bilansa u optinama, Ministarstvo rudarstva i energetike
Republike Srbije, Beograd 2007.
35. Vodi kroz energetski ekasnu gradnju, Energetski institut Hrvoje Poar, Zagreb, 2005.
36. Wind at Work, By the European Wind Energy Association (EWEA), January 2009.
37. www.beodom.rs
38. www.biogas.rs
39. www.gradjevinarstvo.rs
40. www.ursa.rs
41. www.mre.gov.rs
Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beogrd, broj 636/08 od 12.06.2008,
ovaj udbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji
se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta Singidunum.
CIP -
,
620.9(075.8)
, ., 1956-
Procesna i energetska ekasnost / Dragan
S. Markovi. - 1. izd. - Beograd :
Univerzitet Singidunum, 2010 (Loznica :
Mladost grup). - VI, 514 str. : ilustr. ; 25
cm
Tira 250. - Bibliograja: str. 513-514.
ISBN 978-86-7912-281-0
a)
COBISS.SR-ID 177911308
2010.
Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo kom
vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti
izdavaa.

Procesna I Energetska Efikasnost

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Procesna I Energetska Efikasnost

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Beograd, 2010.

Kao to vidimo rad je pozitivan, A>0.

Koristei jednainu stanja idealnog gasa priti-

Veliina S naziva se entropija sistema, i za nju vai:

Ukoliko je u pojedinom satu proizvedeno vie energije nego to je potroeno, viak

Metoda neto sadanje vrednosti je polazna osnova za ostale dinamike metode

Вам также может понравиться