PRIRUNIK ZA ISPITIVANJE MATERIJALA

MAGNETNIM ESTICAMA
SADRAJ:
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
UVOD
Zoran Markovi
2
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
Ispitivanja imaju za cilj da odrede osobine materijala u uslovima slinim uslovima
eksploatacije. Prema nameni ispitivanja mogu se podeliti na:
prijemna,
redovna (meufazna i fazna),
eksperimentalnoistra!ivaka i
specijalna ispitivanja.
Ispitivanja se tako"e dele na:
ispitivanja sa razaranjem kada se uzorak ili epruveta pri ispitivanju
uni#te i
ispitivanja bez razaranja.
I!i"ivan#$ %a"$ri#a&a '$( ra(aran#a
Ispitivanje bez razaranja, predstavlja ispitivanje materijala pri ijoj primeni uzorak
ili epruveta ostaju ne promenjeni i mogu se dalje upotrebljavati. $bog veliki%
mogu&nosti za otkrivanje povr#inski% gre#aka, registrovanje unutra#nji% gre#aka i
ne%omogenosti materijala, ispitivanje bez razaranja je zauzelo veliki prostor pri
ispitivanju materijala i gotovi% proizvoda. ' posledenje vreme za%valjuju&i
razvoju elektronike, ureaji postaju manji% dimenzija, taniji i sigurniji pri
ispitivanju, a primenom raunara omogu&ena je brza analiza i ar%iviranje
rezultata ispitivanja.
Ispitivanja bez razaranja se mogu podeliti na:
vizuelnodimenziona ispitivanja,
radijaciona ispitivanja,
ultrazvuna ispitivanja,
fluorescentne probe,
penetrantska ispitivanja,
ispitivanja tvrdo&e,
metalografska ispitivanja, metodom replike i
magnetna i elektromagnetna ispitivanja,
Vi()$&no*+i%$n(iona i!i"ivan#a
(izuelno dimenziona ispitivanja su namenjena otkrivanju povr#i nski% gre#aka i
o#te&enja, odstupanju od mera i oblika. )re#ke se otkrivaju golim okom ili lupom,
uz primenu merni% alata, #ablona i pomo&nog pribora. (izuelnodimenziona
ispitivanja su uvodna ispitivanja za sva ostala ispitivanja.
Ra+i#a,iona i!i"ivan#a
Zoran Markovi
3
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
*adijaciona ispitivanja se zasnivaju na registraciji promene inteziteta jonizuju&eg
zraenja pri prolasku kroz materijal i analizi promena koje u sebi sadr!e
informaciju o %omogenosti ispitivanog materijala. Pri radijacionom ispitivanju
naje#&e se koristi rentgensko (+) zraenje, ili zraenje izotopski% izvora (beta,
gama i neutronsko).
,edna od metoda radijacionog ispitivanja je radiografska metoda ispitivanja, kod
koje se izmeu izvora zraenja i rentgen filma postavlja uzorak. *entgen film je
detekcioni sistem koji bele!i povr#insku raspodelu inteziteta zraenja. Posle
%emijske obrade filma, razlika u vrednosti inteziteta zraenja manifestuje se kao
razlika u gustini zacrnjenja na radiogramu i na taj nain odreuje oblik gre#ke.
U&"ra(v)-no i!i"ivan#$
'ltrazvune metode kontrole bez razaranja zasnovane su na analizi parametara
ultrazvuni% oscilacija i talasa pobueni% ili proizvedeni% u objektu koji se
ispituje. -od ultrazvuni% metoda koriste se razliiti tipovi akustini% talasa, #iroki
dijapazon radni% frekvencija ultrazvuni% oscilacija, neprekidni i impulsni re!imi
rada. *azliiti naini pobuivanja i prijema ultrazvuni% talasa i veliki izbor
materijala za ultrazvune pretvarae obezbeuju ultrazvunim metodama
kontrole #iroku oblast primene.
$a kontrolu bez razaranja iz domena ultrazvuni% metoda koriste se metoda
transmisije ultrazvuka, metoda refleksije i metoda rezonance.
-od metode transmisije ultrazvuka oda#ilja i prijemnik se nalaze na suprotnim,
po mogu&stvu paralelnim, stranama dela koji se ispituje. -ao merna veliina
slu!i intezitet ultrazvuka.
.etoda refleksije ima #iroku primenu i za%teva upotrbeu samo jednog pretvaraa
koji se postavlja sa jedne strane ispitivanog materijala. Pretvara je i oda#ilja i
prijemnik, ali ove dve funkcije ne ostvaruje istovremeno ve& naizmenino. '
okviru ove metode, a ako se uvedu zvuni impulsi, metoda je poznata i kao
impulsna e%o metoda kod koje je vreme prola!enja ultrazvunog talasa
proporcionalno preenom putu, #to omogu&ava kalibraciju i tanost odreivanja
polo!aja gre#ke. /mplituda e%a slu!i kao mera veliine gre#ke.
.etoda rezonance se zasniva na promeni frekvencije ultrazvuni% talasa sve
dotle dok sam materijal koji se ispituje ne pone rezonantno da osciluje. Pojava
rezonance se javlja u sluaju kada debljina materijala koja se odreuje odgovara
celobrojnom umno#ku polovine talasne du!ine ultrazvuka. ' trenutku rezonance
kada je materijal %omogen razvija se najve&a amplituda oscilacije, dok u sluaju
ne%omogenog materijala amplituta opada.
.&)o$r$,$n"n$ !ro'$
Zoran Markovi
4
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
0luorescentne probe se primenjuju za otkrivanje povr#inski% gre#aka i zasnivaju
se na luminescenciji odnosno na osobini neki% tenosti da emituju %ladnu
svetlost pod infracrvenim zracima, ili fluorescenciji.
P$n$"ran"ka i!i"ivan#a
Penetrantsko ispitivanje pretstavlja ispitivanje tenostima koje prodiru, pri emu
se otkrivaju povr#inske gre#ke koje se nemogu otkriti golim okom. Princip
ispitivanja se zasniva na svojstvu prodorni% tenosti da lako prodiru u o#te&ena
mesta uzorka. Prodornim tenostima se dodaju boja ili fluorescentni materijal #to
olak#ava oitavanje gre#aka na uzorku.
I!i"ivan#a "vr+o$
Ispitivanje tvrdo&e obavlja se P123I metodom i u poslednje vreme ultrazvunim
meraima tvrdo&e. 'ltrazvuni mera tvrdo&e ostavlja vrlo mali otisak u uzorku
ija se veliina meri ultrazvukom i pretvara u digitalni signal veliine tvrdo&e na
ekranu meraa.
M$"a&o/ra0ka i!i"ivan#a1 %$"o+o% r$!&ik$
1vo ispitivanje se zasniva na preno#enju strukture materijala na plastine folije
(replike) na licu mesta. *eplika se dalje prenosi u metalografsku laboratoriju i
vr#i njena analiza i fotografisanje, #to omogu&ava odreivanje strukture
materijala, veliine zrna, sadr!aja nemetalni% ukljuaka i dr., a bez o#te&enja
uzorka.
Zoran Markovi
5
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
MAGNETNA I ELEKTROMAGNETNA ISPITIVANJA MATERIJALA
Uvo+
' oblasti ispitivanja materijala razliitim metodama, jedno od najva!niji% mesta
zauzima ispitivanje materijala magnetnim i elektromagnetnim metodama.
.etoda otkrivanja gre#aka magnetnim esticama u feromagnetnim materijalima
Zoran Markovi
6
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
zasniva se na magnetizaciji okoline ispitivanja stalnim magnetima, elektro
magnetom ili direktnim propu#tanjem struje kroz ispitivani uzorak. -ada je u
ispitivanom uzorku uspostavljeno potrebno magnetno polje, zavisno od metode
ispitivanja vr#i se posipanje uzorka magnetnim esticama ili se pristupi
registraciji zaostalog magnetizma u ispitivanom uzorku, u cilju otkrivanja
diskontinuiteta u materijalu.
-od ispitivanja magnetnim esticama, magnetne estice nanose se na ispitivani
uzorak suvim ili mokrim postupkom. $a oba naina karakteristino je to da na
mestima gre#ke dolazi do zgu#njavanja magnetni% estica i sa time i nji%ovog
obele!avanja.
Ispitivanja zasnovana na principu magnetnog polja koriste se za otkrivanje
povr#inski% ili podpovr#inski% diskontinuiteta.
$a uspe#nu primenu magnetne metode ispitivanja potrebno je dobro poznavanje
prirode magnetnog polja i osnovni% principa ispitivanja magnetnim esticama.
1sim ovoga potrebno je i poznavanje ureaja koji se koriste kod magnetni%
ispitivanja. 'reaji za ispitivanje pomo&u magnetnog polja se mogu podeliti u tri
osnovne grupe i to:
ureaji koji rade na principu permanentni% magneta,
ureaji koji rade na principu elektromagneta i
ureaji koji stvaraju magnetno polje direktnim proticanjem elektrine
struje kroz ispitivani uzorak i ureaji na principu vrtlo!ni% struja.
.i(i-k$ onov$ %a/n$"i(%a
4ela koja u svoju oklinu mogu da privuku druga tela nazivamo magnetima.
.agenti mogu biti prirodni i ve#taki. Prirodni magneti su neke rude !eleza, na
primer magnetit, a ve#taki magneti su oni koji se dobiju dodirom gvo!a i elika
sa prirodnim magnetom ili pomo&u elektrine struje.
' prostoru oko magneta ili provodnika kojim protie elektrina struja opa!aju se
slede&e pojave:
maknetna igla u tom prostoru zauzima u svakoj taki tog prostora tano
odreeni polo!aj,
magneti i provodnici kroz koje protie elektrina struja, deluju na drugi
provodnik koji je u istom stanju silom koja i% privalai ili odbija.
5va ove pojave nazivaju se magnetnim ili elektromagnetim pojavama, a prostor
u kojem se prime&uju te pojave, magnetnim poljem. ' su#tini nema razlike
izmeu magnetnog polja stalnog magneta, sl. 6,i magnetnog polja
elektromagneta, sl. 7. 5va tela sa gledi#ta magnetizma mogu se podeliti na
magnetna i nemagnetna. 'no#enjem magnetni% tela u magnetno polje ona
postaju magneti i ovakav postupak nazivamo magnetisanje uplivom. 1vakvi%
magnetni% tela je malo i svode se na !elezo, nikl i kobalt i jo# i% nazivamo
feromagneti. 5a porastom temperature magnetne osobine slabe da bi na
odreenim temperaturama(8urijeve temperature) potpuno isezle, tab. 6
4abela 6: 8urijeve temperature za neke vrste materijala
.aterijal 8urijeva temperatura (
o
8)
Zoran Markovi
7
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
!elezo 99:
nikl ;97
kobalt 66;6
<euslerjeva legura = 6>>
.
?egi legirani elici i ako legura !eleza su nemagnetni, ako sadr!e vi#e od 67@
mangana ili vi#e od 6A@ %roma.
5 ?
5lika 6: Izgled magnetnog spektra kod stalnog magneta
5lika 7: Izgled magnetnog spektra kod provodnika
kroz koji protie elektrina struja
/ko magnet posle izno#enja iz magnetnog polja i dalje zadr!ava magnetne
osobine nazivamo ga stalni(permanentni) magnet, a ako nakon izno#enja gubi
magnetne osobine naziva se prolazni(tenperalni) magnet. Posmatraju&i magnet u
obliku #ipke prime&ujemo da se !elezni opiljci uneti u njegovo magnetno polje
koncentri#u na njegovim krajevima(polovima), a da je srednji deo #ipke prilino
neutralan. Polovi magneta su raznorodni, odnosno jedan je pozitivan, a drugi
negativan i istoimeni polovi magneta se odbijaju, a raznoimeni se privlae.
Zoran Markovi
8
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
1piljci gvo!a namagnetisani uplivom u magnetno polje stalnog magneta, sl. ;,
ili elektromagneta, sl. :, postaju mali magneti, koji se prvilno rasporeuju po
linijama koje prate linije magnetnog polja. 4e linije su linije sila ili se nazivaju
magnetne silnice. 5mer magnetni% silnica je uzet konvencionalno kao i kod
elektrine struje. Pozitivan smer imaju silnice koje izlaze iz severnog pola B?B, a
ulaze u ju!ni pol B5B, sl. 6.
5lika ;: 2inije sila stalnog magneta
5lika :: 2inije sila elektromagneta
Karak"$ri"i-n$ v$&i-in$ %a/n$"no/ !o&#a
1snovne veliine koje karakteri#u magnetno polje su:
jaina magnetnog polja B<B,
magnetna indukcija BCB,
magnetni tok (fluks) BFB i
magnetna propustljivost (permabilitet) BmB.
Ja-ina %a/n$"no/ !o&#a
Zoran Markovi
9
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
,aina magnetnog polja je merljiva veliina i ako u zavojnici sa BnB zavoja, koji
su sme#teni na du!ini BlB tee struja jaine BIB, onda se u zavojnici pojavi
magnetni fluks BFB, sl. D, a jaina magnetnog polja iznosi:
< E n F IGl (/Gm (amper po metru))
F
I
5lika D
Ma/n$"na in+)k,i#a
.agnetna indukcija je prouzrokovana magnetnim poljem, a predstavlja gustinu
magnetnog fluksa kroz jedinicu povr#ine i ako magnetni fluks 6Hb((eber) tee
kroz plou 6m
7
predstavlja gustinu od 64(4esla), pa sledi da magnetna indukcija
iznosi:
C E FG5 (4), 64 E 6HbGm
7
' praksi se jo# koristi i jedinica )()aus), gde je: 64 E 6>>>>)
Ma/n$"ni "ok20&)k3
.agnetni tok(F) je merljiva veliina, a osnovna jedinica za merenje magnetnog
toka je (eber(Hb).
F E I F ?G*m (Hb)
Iz osnovne formule sledi:
I E F F *m G ? (/)I *m E I F ? G F (W)I ? E *m F FG I (broj)I
1sim (ebera za merenje magnetnog toka koristi se i .aksvel (.) i meu njima
postoji relacija: 6Hb E 6>
;
..
Ma/n$"na !ro!)"&#ivo" 2!$r%a'i&i"$"3
Zoran Markovi
10
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
.agnetna propustljivost daje odnos izmeu jaine magnetnog polja i magnetne
indukcije, a meri se u jedinicama <enri (<). Permabilnost takoe pokazuje kliko
je puta neki materijal u istim uslovima jae magnetian od vakuma.
m E C G < (<Gm)
m E F G < F 5 (<Gm)
m = m
r
F m
o
I m
r
E mGm
o
m
r
J relativni permabilitetI m
o
J permailitet vakuma E 6,7D9 F 6>
K
<Gm
Po#to se permabilitet vazdu%a neznatno razlikuje od vakuma, uzima se da je
relativni permebilitet vazdu%a bribli!no jednak 6.
$avisnost magnetne indukcije od jaine magnetnog polja uzrokovanog strujom
kroz savojnicu se prikazuje grafiki i te krive se nazivaju krive magnetisanja, sl.
K.
m
m
maF
.

-
a m
p
P
1 <
5lika K: -riva magnetisanja
$avisnost permabiliteta od jaine magnetnog polja se takoe prikazuje grafiki
#to je prikazano na sl. 9.
Zoran Markovi
11
Prirunik za ispitivanje materijalima magnetnim esticama
2004. gpdine
m
<
5lika 9: Promena permabiliteta zavisno od jaine magnetnog polja
Zoran Markovi
12