Dravni Univerzitet u Novom Pazaru

Fakultet za matematike nauke

Smer: master - matematika i fizika



FIZIKA U SPORTU
-Istraivaki rad-





Mentor: Student:
Prof. dr Predrag Osmokrovi Belma mrkovi 1-15-003

Novi Pazar, 2014.god.
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 2


Sadraj

1.UVOD .......................................................................................................................................... 3
2. FIZIKA U SPORTSKIM DISCIPLINAMA .............................................................................. 4
2.1. Fizika klizanja na ledu ......................................................................................................... 4
2.1.1. Rotacija kod umetnikog klizanja ................................................................................. 5
2.1.1.1. Centripetalno ubrzanje brzog klizanja ................................................................... 6
2.1.2. Fizika gimnastike .......................................................................................................... 9
2.1.2.1. Obrtni moment ....................................................................................................... 9
2.1.2.2. Impuls .................................................................................................................. 10
2.1.3. Fizika koarke ............................................................................................................. 10
2.1.3.1. Skok ..................................................................................................................... 12
2.1.3.2. Kosi hitac ............................................................................................................. 13
2.1.3.3. Koliko ima vazduha u koarkakoj lopti? ............................................................ 14
2.1.4. Fizika skijanja ............................................................................................................. 16
2.1.4.1. Zato skije klize? .................................................................................................. 17
2.1.4.2. Pravac najmanjeg otpora ...................................................................................... 19
3. ZAKLJUAK ........................................................................................................................... 20
4. LITERATURA: ........................................................................................................................ 22



Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 3

1.UVOD

Fizika je nauka koja na egzaktan nain objanjava pojave i dogaaje oko nas,
poevi od onih najjednostavnijih, ovjeku
vidljivih, pa sve do onih komplikovanih, koje ne
vidimo golim okom. Zbog toga, a i zbog raznolike
primene matematike u sebi, odluila sam
istraivaki rad pisati upravo iz tog predmeta. Jedno
od najpopularnijih podruja koja interesuju
prosenog oveka je svakako sport. Moda je malo ironino: mnogi prate
deavanja vezana za sport, a sami se sportom ne bave dovoljno. Sport obiluje
pokretima i savren je nain za odravanje dobre forme i onog to je najvanije:
zdravlja. Osim toga, poboljava raspoloenje i prua mnogo mogunosti za
druenje i zabavu. Obzirom da se i sama bavim sportom (skijanjem i biatlonom),
ovim istraivaki radom sam elela spojiti dva predmeta u kojima sam najvie
uivala. Mnogi e rei: spoj dve potpuno razliite
stvari. Ovaj rad je dokaz da ipak nije tako i da su ova
dva predmeta i te kako povezana. Ovaj istraivaki rad
je koncipiran tako da je nakon kraeg objanjenja
pojedinog zakona mehanike i formula koje se koriste u
njemu dat konkretan primer primene tog zakona u
pojedinom sportu. U veini primera, pored teoretskog
objanjenja primene zakona, postoji i raunski dio koji
se bavi svakodnevnim situacijama i problemima u
sportu. Problemima koji se vrlo lako reavaju i objanjavaju primenom upravo
zakona mehanike.Tema je, zbog svoje neobinosti, zahtevala dosta traenja i
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 4

istraivanja. U isto vrieme mi je pruila neka nova saznanja zbog kojih mogu rei
da mi je bilo interesantno baviti se ovom materijom.
2. FIZIKA U SPORTSKIM DISCIPLINAMA

Fizika i sport. Postoji li neka veza izmeu njih? Koje teorije mogu da se upotrebe u
ovoj vezi?
Naravno da postoji veza sport je fiziki. To
nije samo semantika. Sport predstavlja
predmete u pokretu, sile, energiju, rad, snagu,
brzinu, ravnoteu, ... Sve to je fizika. Sve to
postoji u prostoru i vremenu je fizika.
Fizika igra dominantnu ulogu u nainu na koji
sportisti igraju i nainu na koji se sport igra. Da
bi razumeli kako se to fizika primenjuje u
sportskim situacijama, potrebno je razumeti
osnovne zakone fizike.

2.1. Fizika klizanja na ledu

Klizanje na ledu je prelep oblik rekreacije, ali i osnova mnogobrojnih sportova i
sportskih disciplina na ledu. To je umee kretanja po zaleenim povrinama,
korienjem klizaljki. Kliza se po ledu, koji moe biti prirodno zaleena povrina
jezera ili reke, ali i po vetako zaleenim klizalitima.
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 5

Prema sauvanim podacima, prve klizaljke nastale su u vedskoj u IX veku, a
napravljene su bile od ivotinjskih
kostiju. Podaci govore da su ove klizaljke
najee koristili putnici u ledenim
krajevima, koji su pomou njih prelazili
velike razdaljine.
Sportovi koji ukljuuju klizanje na ledu
su: umetniko klizanje, brzo klizanje,
hokej na ledu. Umetniko klizanje je
sport u kojem takmiar, ili vie njih, kliui na ledu, izvodi okrete, skokove i druge
elemente, demonstrirajui spretnost i eleganciju, esto uz muziku pratnju.
Kao sport, umetniko klizanje potie jo iz XIX veka. Organizacija koja upravlja
ovim sportom, propisuje pravila i organizuje meunarodna takmienja.
Meunarodna klizaka federacija, ili krae ISU (International Skating Union),
osnovana je 1892. godine. Osnovne discipline umetnikog klizanja su: pojedinano
(ene i mukarci), sportski parovi, plesni parovi. Ove etiri discipline su i u
standardnom programu Zimskih olimpijskih igara.

2.1.1. Rotacija kod umetnikog klizanja

Moda, najei predmet analize u fizici umetnikog klizanja je rotacija. Rotacija
se esto deava pri skokovima. Kada kliza pravi skok, on poveava svoju brzinu
okretanja, tako to zajedno privlai ka sebi i ruke i noge. Ovim smanjuje svoj
moment inercije, to prouzrokuje bre okretanje.
Jednostavna fizika jednaina opisuje ovu pojavu:
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 6

gde je I moment inercije oko ose rotacije, a je ugaona brzina. Indeksi 1 i 2
oznaavaju poetne i krajnje vrednosti. Ova jednaina predstavlja matematiki
izraz zakona odranja momenta impulsa, za izolovani sistem (nema spoljnjeg
uticaja). U umetnikom klizanju, ne postoji spoljanja sila koja uzrokuje rotaciju.
Nakon to kliza sam zapone okretanje, da bi rotirao bre, on zajedno vue ruke i
noge ka vertikalnoj osi tela, ime smanjuje svoj moment inercije I, a na raun
smanjenja momenta, ugaona brzina mu se poveava.
I sada, na pitanje: zato se kiza na ledu okree bre kada skupi ruke, znamo
odgovor:
Kada se okree sa rairenim rukama, ima odreenu
ugaonu brzinu, kao i moment impulsa, koji, ako nita
sa strane na njega ne deluje, ostaje isti. Skupljanjem
ruku, smanjuje se moment inercije, pa se ugaona brzina
poveava, jer je moment impulsa konstantan. Dakle,
bre rotira. Kada eli da smanji brzinu svoje rotacije,
kliza e rairiti ruke, moment inercije e se poveati,
a ugaona brzina smanjiti, jer moment impulsa opet
ostaje isti.

2.1.1.1. Centripetalno ubrzanje brzog klizanja

U sledeem delu e biti analizirano centripetalno ubrzanje pri brzom klizanju po
zakrivljenoj putanji. Na slici je ematski prikaz klizaa koji se kree u krug.
Napomena: klizna povrina je ravna i horizontalna.

Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 7



Oznake:
g gravitaciono ubrzanje koje iznosi 9.81 m/s2
G centar mase sistema (koji se sastoji od klizaa plus klizaljke, koji zajedno
mogu da se smatraju krutim telom)
P priblina kontaktna taka izmeu izmeu leda i otrice klizaljke
L rastojanje izmeu take kontakta P i centra mase sistema G
Fx horizontalna kontaktna sila, sa ledom, koja deluje na otricu u taki P
Fy vertikalna kontaktna sila, sa ledom, koja deluje na otricu u taki P
R radijus krivine, meren od centra skretanja do centra mase sistema G
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 8

ac centripetalno ubrzanje take G; usmereno je u horizontalnom pravcu, ka
centru krivine
ugao izmeu horizontalne i linije koja prolazi kroz take P i G
Centar mase G ima vertikalno ubrzanje nula. Stoga, zbir sila, koje deluju u
vertikalnom pravcu na sistem, mora biti nula. Matematiki se to moe zapisati na
sledei nain:
Fy mg = 0 ,
gde je m masa sistema (koju ine masa klizaa i masa klizaljki). Primenimo II
Njutnov zakon u horizontalnom pravcu:
Fx = mac .
Centripetalno ubrzanje je dato sa:
ac =

,
gde je V brzina centra mase G. Zamenom ove jednaine u predhodnu, dobijamo:

Kako je konstantno, sistem je u stanju rotacione ravnotee. To znai da je
moment koji deluje na sistem u centar mase G jednak nuli. Matematiki, to
moemo zapisati kao:
Fx sin L Fy cos L = 0
Dobijamo: tan = 2 V ,
tan =

Na osnovu ovog rezultata moemo da napravimo uzorak prorauna.
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 9

Na primer, neka je: R = 8.5 m, a V = 10 m/s. Tada dobijamo da je = 39.8 .

2.1.2. Fizika gimnastike

Kada malo bolje razmislimo, gimnastika je veoma komplikovan sport. Kako je
neko sposoban da sa poda uspe da se pokrene tako, da u nastavku izvede mnotvo
fascinantnih poteza, koji vode do jo fascinantnijih figura i poteza, i uvek tako
olako, da pomislimo da je lako. Mnogi bi rekli da mogu to da izvedu zato to su
tako miiavi I zato to na tome rade mnogo dugo definitivno pogreno.
Da, za gimnastiku je potrebno mnogo miia i prakse, ali pravi razlog zbog kog
ovi sportisti uspevaju da se poigravaju i prkose gravitaciji je fizika. Zvui pomalo
aavo, da ako poznajemo fiziku gimnastike, moemo da stupimo na pod i
isprobamo to. Postoji toliko mnogo pravila o primeni fizike u gimnastici: obrtni
moment, impuls, ugaoni moment, centripetalnu silu, trenje, centar mase, Njutnove
zakone kretanja. Razumevanje ovih zakona e svakako doprineti boljem shvatanju
izvoenja ovih neverovatnih trikova.

2.1.2.1. Obrtni moment

U gimnastici, brzina je neophodna da bi se
pravilno izveli rotacioni potezi. U fizici, to je
poznato kao obrtni moment. Obrtni moment
je poznat kao neto to proizvodi ili tei da
proizvede torziju (uvrtanje) ili rotaciju.
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 10

Obrtni moment (M) se rauna kao proizvod sile (F) i rastojanja (r):

x
U gimnastici, obrtni moment moe biti premet, salto, kolut u napred, kolut u
nazad, ili bilo koji drugi potez za koji je potrebna brzina kako bi omoguila
okretanje (rotaciju). Svi ti potezi daju impuls (zamah) koji omoguava
gimnastiarima da preu u rotaciono kretanje, poput salta u nazad.

2.1.2.2. Impuls

Jedna od najvanijih stvari u gimnastici je impuls. Impuls je snaga ili brzina
pokreta. Impuls (p) se rauna kao proizvod mase (m) i brzine (V):
= m

Gimnastiari moraju da poveavaju svoju brzinu kada rade neku
figuru, kako bi dobili dovoljno snage i odbacili se u visinu. Oni
koriste svoje miie i snagu da bi se odbacili od poda, poveali
svoju brzinu, koja poveava njihov impuls. To je jedan od primera
korienja impulsa u gimnastiarskim "pretumbavanjima".

2.1.3. Fizika koarke

Igrati koarku, moe da bude i jeste zabavno, ali igrati je bez patika sigurno bi bilo
bolno. Meutim, nisu sve patike stvorene za koarku neke su bolje, a neke loije.
Izrada patika za koarku, ili neki drugi sport u kojem one igraju veliku ulogu, moe
biti vrlo zanimljiva i zahteva mnogo istraivanja. Pa, ponimo od nogu . . . Da li
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 11

ste se ikada zapitali koliko puta koarka skoi u toku svoje karijere? To moe
okvirno da se proceni sledeim zakljuivanjem: neka na svakom treningu koarka
naini 50 skokova, to je otprilike jedan skok u dva minuta. Koarka e skoiti
150000 puta u toku 10 godina karijere, ukoliko
ima 300 treninga i utakmica godinje. Ali,
njegovim mukama tu nije kraj: pored
neprestanog skakanja, mora stalno i da tri. U
toku tranja, ljudsko telo je podvrgnuto silama
koje su esto dva i po puta vee od same teine
tela, a prilikom skakanja te sile su sedam puta
vee od teine. Kao to je ve pomenuto, sile
koje koarkai trpe su do sedam puta vee od
teine tela. Da bi se miino-skeletni sistem
(kosti, miii, ligamenti i tetive) to manje
troio u takvim situacijama, potrebno je na neki nain ublaiti njihovo dejstvo.
Koarkai, za razliku od biciklista, moraju da imaju savitljive onove. Biciklistima
je vano da patike budu to vre, jer se na taj nain sva energija miia prenosi
na pedale. Svaki nepotreban pokret, kao to je savijanje prstiju, za biciklistu je
baena energija. Da bi patike bile funkcionalne due vreme, spoljanji on mora
dobro da titi srednji on. U koarci, igra mora esto da se naglo zaustavi ili
krene. Zbog toga je vano da on patika ima dovoljno veliki koeficijent trenja, i to
u svim pravcima. Ukoliko bi patike imale malo trenje, recimo, u pravcu
normalnom na pravac stopala, ne bi bile pogodne za koarku, jer bi lako
proklizavale u stranu. Sa druge strane, koeficijent trenja ne sme biti prevelik, jer bi
se prilikom naglog zaustavljanja igra mogao povrediti. U laboratorijama se
simuliraju uslovi koji se javljaju u igri, na primer, vlanost, temperatura, brzina
kretanja, pravac kretanja (tranje ili rotacija) i u njima se testiraju razliiti
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 12

materijali i raspored ara na onovima. Ako ste se ikada zapitali zato je on patika
deblji kod pete nego kod prstiju, odgovor lei u tome da koarkai moraju esto da
se zaustave naglo i isto tako da krenu napred. Nagib patika omoguava da im telo
uvek bude nagnuto unapred, kako bi se lake pokretali (tedi im energiju koju bi
morali da uloe da telo dovedu u nagnuti poloaj). Kada je zima napolju, najbolje
je drati se stare dobre izreke: "izma glavu uva", ali ako igrate koarku, bilo bi
moda bolje rei da glavu uva patika.

2.1.3.1. Skok

Skakanje je glavna komponenta u fizici koarke. Koarka koji vodi loptu do koa,
teko e odoleti da napravi dvokorak i skoi na ko. Ma
kakvo bilo stanje na terenu, igrai obino imaju jake
motive da na ovaj nain daju ko. U aru igre, dok je igra
u pokretu, verovatnoa da iz trka pogodi ko je mala.
Obino se utira iz stanja mirovanja, poto lopta tada
miruje na poetku svog leta i koarka ima bolju kontrolu
njene poetne brzine. Kada se zaustavi da ispuca loptu,
igra rauna i na "memoriju" svojih miia tokom
treninga on je uglavnom pucao iz mirovanja. Meutim,
brzina lopte koja se iz mirovanja ispuca na ko mnogo je
manja nego kada igra sa loptom tri, ali je tada lopta dostupnija protivniku koji
moe da je uhvati. Pri tranju, ukupna brzina izbaene lopte u odnosu na teren
jednaka je zbiru brzine igraa i brzine kojom je lopta baena. Zato je zakucavanje
idealno reenje, jer se tako koristi i brzina tela igraa. Nosei loptu kroz vazduh,
igra je titi od protivnika na najbolji nain. Najprecizniji nain za gaanje pri
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 13

takvom skoku je polaganje lopte u ko ili zakucavanje u sam obru, poto se pri
obinom bacanju iz leta smanjuje preciznost, jer se igra kree. No, neki od
vetijih igraa uspevaju da dodaju loptu saigrau kada ve skoe pod ko. Lake je
dodati loptu, nego pogoditi ko, poto lopta, iako ubrzana, ipak "vidi" dovoljno
veliku povrinu. Pri ovakvom dodavanju, igra se obino kree napred i okree se
oko sebe. Za to mu je potrebna velika snaga i mnogo vetine. Da bi uopte
napravio dvokorak i skoio do visine obrua, njegov odraz i budui skok moraju
biti uvebani.

2.1.3.2. Kosi hitac
Ko je ikada gledao basket, a veruje svojim oima, lako se mogao uveriti da
koarkai lete kroz vazduh. Meutim, to je smo iluzija. Kada se odraze i kreu kroz
vazduh, oni svojim telom
izvode svojevrsni kosi hitac.
Na vrhu putanje obino raire
ruke, pa se ini da jo uvek
lete. No, svo vreme padaju u
gravitacionom polju, kao i
bilo koji predmet koji se baci
pod uglom i leti po putanji u
obliku parabole. Du
vertikalne ose, sva tela padaju istim ubrzanjem. Ako se dve lopte bace istovremeno
sa iste visine jedna se pusti da vertikalno pada, a druga se baci unapred obe
lopte e pasti na zemlju u istom trenutku. Slino je sa igraem i loptom ma kakve
putanje preli, oboje padaju u istom trenutku na zemlju. Pri zakucavanju, meutim,
lopta ima dodatnu poetnu brzinu usmerenu ka zemlji, tako da ona udara u zemlju
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 14

pre igraa, to stvara iluziju da igra ostaje da lebdi u vazduhu tokom svog pada.
Izgleda kao da dodatnim uvrtanjem i pruanjem ruku, on produava svoje vreme u
vazduhu. Meutim, to je varka. Precizna merenja i snimci brzom kamerom
pokazala su da igra, ma ta izvodio u vazduhu, uvek provodi jednako vremena u
uzlaznoj, kao i silaznoj putanji svog skoka. Boravak u vazduhu moe se produiti
samo ako se igra zakai za ko pri svom skoku. Naravno, pitanje je vetine kako
e igra iskoristiti svoj skok. Mada ne lete, za koarkae postoji isto iskuenje koje
je imao i Ikar (Legenda o I karu: Prema staroj grkoj legendi, prvi ovek koji je leteo, bio je
Ikar. Kralj Minosa je zamolio Dedala, Ikarovog oca, da mu sagradi lavirint za bika Minotaura,
to je Dedal i uinio. Meutim, u strahu da bi mogli da otkriju tajnu lavirinta, kralj je zatvorio
Dedala i Ikara u lavirint. Poto je bio odlian konstruktor, Dedal je sebi i Ikaru napravio krila
od ptiijih pera. Meutim, kada su pobegli iz lavirinta i poleteli, Ikar je toliko uivao u
sopstvenom letu, da se uobrazio. Pomislio je kako bi mogao da stigne i do Sunca, ali kada se
podigao na dovoljnu visinu, krila su mu se otopila od suneve toplote. Ikar je tako pao u more.)
kada je hteo da se u svom letu uzdigne to vie, a slepljena krila su mu se otopila
na suncu. Ako koarka misli samo na lepotu svog skoka, ma kako visoko skakao,
kada doleti do koa, lako se moe desiti da mu lopta bude skinuta od strane
protivnika.

2.1.3.3. Koliko ima vazduha u koarkakoj lopti?

esto se u analizama kretanja koarkake lopte mora
uzeti u obzir njena rotacija, ime se odmah postavlja
pitanje nepoznatog momenta inercije. Najjednostavnije
je pretpostaviti da je lopta potpuno uplja i da je sva
njena masa koncentrisana na povrini. Meutim, jasno
je da lopta nije uplja i da je ispunjena vazduhom.
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 15

Razmotrimo sada, koliki je doprinos vazduha momentu inercije lopte. Prema
zvaninim pravilima koarkake igre, lopta treba da ima poluprenik 12 cm i masu
od 600 g. Ako pretpostavimo da je debljina materijala od kojeg je lopta
napravljena 5 mm, sledi da zapremina vazduha u lopti iznosi 6.37 litara. Jednainu
idealnog gasa piemo u obliku: p

RT
Uzimajui da je molarna masa vazduha M = 28.8 g/mol, na sobnoj temperaturi od
T = 20C = 293 K, dobijamo da je odnos pritiska i mase vazduha u lopti:

= 0.13

(jedna atmosfera odgovara pritisku od 101325 Pa, a to je vrednost atmosferskog
pritiska).
Pritisak pravilno napumpane lopte je odtampan na svakoj lopti, oznakom "7-9
lbs". Ovo je nestandardna, amerika mera i odgovara pritisku od 1.54 atm. Sada iz
jednaine prethodne jednacine moemo da izraunamo masu vazduha u pravilno
napumpanoj lopti, I ona iznosi 11.8 g, odnosno 2 % ukupne mase lopte.
Da bismo potvrdili ova izraunavanja, odredili smo masu napumpane i ispumpane
koarkake lopte. Pri vrenju ovih merenja, neophodno je uzeti u obzir
Arhimedovu silu potiska. Meutim, efekat sile potiska se moe eliminisati
merenjem teine lopte kada je:
(a) potpuno napumpana i (b) ispumpana do atmosferskog pritiska. Naime, u sluaju
(b) poluprenik, a time i zapremina lopte se veoma malo smanje, pa je promena
sile potiska zanemrljiva. Na osnovu toga, razlika u dva merenja e predstavljati
teinu vazduha koji se unese pumpanjem lopte.
Na osnovu date jednacine masa vazduha u lopti na atmosferskom pritisku
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 16

iznosi 7.7 g. Ako sa mv obeleimo masu vazduha u napumpanoj lopti, a sa m
obeleimo razliku u merenjuma (a) i (b), dobijamo:
mv = m + 7.7 g.
Rezultati naih merenja su sledei: masa napumpane lopte iznosi 590.3 g, dok je
masa lopte ispumpane do atmosferskog pritiska 586.3 g.
Na osnovu gornje formule za masu sada imamo da ukupna masa vazduha u
napumpanoj lopti iznosi: mv = 4.0 g + 7.7 g = 11.7 g. to se slae sa vrednou
koju smo teorijski predvideli.

2.1.4. Fizika skijanja

Fizika skijanja se odnosi na analizu sila koje deluju na skijaa. Kretanje skijaa je
odreeno fizikim principima ouvanja energije i silama trenja koje deluju na
njega. Kako se skija ubrzava niz planinu
silom gravitacije, njegova potencijalna
energija se pretvara u kinetiku, energiju
kretanja. U idealnom sluaju, sva
potencijalna energija se pretvara u
kinetiku. Ipak, deo energije se gubi na
toplotu, usled trenja. Jedna vrsta trenja
koje deluje na skijaa je kinetiko trenje izmeu skije i snega. Sila trenja deluje u
suprotnom smeru od smera kretanja, to dovodi do smanjenja brzine, a samim tim i
kinetike energije. Kinetiko trenje se moe smanjiti primenom voska na donju
stranu skija, ime se smanjuje koeficijent trenja.
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 17

Otpor je drugi tip sile trenja koja deluje na skijaa. Ova sila zavisi od poprenog
preseka tela i kvadrata njegove brzine u odnosu na fluid, ali i od gustine fluida.
Skijai mogu da smanje ovu silu smanjujui popreni presek svog tela. Skijanje je
ekstremni sport koji podrazumeva kretanje ogromnom brzinom niz padinu,
ponekad, i veoma strmu. Moda ovaj sport ostavlja utisak kao da je u pitanju
rutinska radnja nekog iskusnog skijaa, zapravo, mnogo fizike je prisutno u svemu
ovome.

2.1.4.1. Zato skije klize?

Iako se skijanje zasnva na klizanju, u tehnici skijanja ne postoji mnogo naina na
koje se klizanje moe iskoristiti. Skija klizi jer se temperatura, na kojoj se voda
ledi, menja sa pritiskom. Sa poveanjem pritiska, smanjuje se temperatura na kojoj
se voda smrzava.Jednostavno reeno, pritisak skije na sneg topi sneg direktno
ispod skije. To stvara vrlo tanak sloj vode izmeu skija i snega, to u velikoj meri
smanjuje trenje i omoguava da skije veoma lako klize. Vei pritisak znai vie
otopljenog snega. Kada je sneg mekan, rastresit, potrebno ga je sabiti, kako bi se
stvorili uslovi (tj. dovoljno sile) da sneg "nosi" skiju. To sabijanju i utabavanje
moe zahtevati mnogo energije i vremena, ali na neureenoj stazi, brzina se
smanjuje, a preeni put skrauje. Tanki sloj snega, koji je rastopljen ispod skija,
smrzava se ponovo, im nije u kontaktu sa skijama, jer nema vie dodatnog
pritiska. Kada je dolo do ponovnog smrzavanja, na tom mestu nema vie snega.
Kristali snega su se istopili i pretvorili se u led. Obzirom da se vrlo tanak sloj snega
istopio, led na povrini koji se formirao je veoma tanak i teko uoljiv. Staze koje
nisu pripremljene i na kojima ima mnogo skijaa, mogu imati znatan ledeni sloj na
povrini. Ovo ponovno smrzavanje i formiranje ledene povrine se, manje ili vie,
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 18

deava u zavisnosti od optih uslova snega i temperature. A zato klizimo kada
smo na padini?
Sila reakcije podloge snega (R), deluje pod razliitim uglom na teite tela. To
znai da postoji komponenta sile, koju stvara teina naeg tela, u smeru padine
(

).


Sila trenja (

) jednaka je proizvodu koeficijenta trenja () i reakcije podloge

snega (R):

= R
Obzirom da pritisak skija stvara tanak sloj istopljenog snega, je vrlo mali, a u
mnogim uslovima ugao padine () nee morati da bude velik, jer je FM vee od FF
i skije poinju da klize. Ako je sneg jako vlaan (uglavnom u prolenim
mesecima), skije nee dobro klizati. Tada postoji mnogo vode ispod skija koja ne
ostavlja prostor za vazduh. Na taj nain se stvara vakuum ispod skija pri pokuaju
kretanja, to privlai skiju nadole i zaustavlja je, tako da ona ne moe da klizi ni
blizu, kao u uslovima dobrog snega.
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 19


2.1.4.2. Pravac najmanjeg otpora

Skija tei da se kree u pravcu u kom je postavljena, jer je to pravac najmanjeg
otpora i skija moe da "dri" pravac kretanja. Kretanje u bilo kom drugom pravcu,
osim pravo napred je manje efikasno i sa veim otporom. Zbog toga, skija uvek
tei da se kree pravo napred, a skija mora da koristi druge tehnike kako bi
"naterao" skiju da se kree u bilo kom drugom pravcu. Kada elimo da usporimo,
potrebno je vie otpora, tako da postavljamo skiju bono, kako bi smanjili brzinu.
Sa slike iznad se vidi da, u bilo kom drugom pravcu, osim pravo napred, skija je u
kontaktu sa veom povrinom snega. To znai da skija mora da gura vie snega
kada skree u bio kom drugom pravcu, za ta je potrebno uloiti vie energije.
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 20


3. ZAKLJUAK

Dananji vrhunski sportisti ostvaruju visoke rezultate jer znaju, upravo na osnovu
zakona mehanike, kako postii najoptimalniji rezultat (kao na primer, ja :D ). Nije
u pitanju samo snaga, kondicija ili elja
za uspjehom. Vano je koristiti glavu,
znati pod kojim uglom treba udariti
lopticu da ona ode najdalje. Na
treninzima se
sportisti ue pravilnoj izvedbi odreene
discipline, kako bi na takmienjima
postigli optimalne rezultate. A pravilna
izvedba podrazumijeva izvedbu koja je
u skladu sa zakonima mehanike, o emu je bilo rijei u ovom radu.
Fizika, kao nauka o prirodi, nam objanjava pojave oko nas, a istovremeno i prua
ansu da jo vie napredujemo i primenimo je u mnogim drugim sferama ivota.
Tu ansu trebamo iskoristiti i primeniti je u pozitivne i plemenite svrhe, a ne u
negativne.
Poznavanje fizike nam moe pomoi da uspeno reimo veliki broj problema. Ako
ispravno koristimo znanje iz fizike, imaemo neoekivanu prednost u itavom nizu
razliitih aktivnosti pa tako i na sportskim takmienjima. Moda je najsvetliji
primer Donatan Edvards, svetski rekorder u troskoku. Donatan je poeo da se
bavi atletikom u 21. godini, sa 22 je zavrio fiziku na Kembridu, a sa 25 je prvi
preleteo granicu od 18 metara! Svaki sport predstavlja primenu neverovatno
Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 21

sloenog znanja fizike, potrebno je samo malo dublje zai u primere i otkriti da svo
to znanje, na neki nain, poseduje svaki uenik. Sa ovakvim poetnim stavom, ne
postoji osoba koja e odbiti da sazna ta sve
u njegovoj glavici postoji i eka da bude
otkriveno. U ovom radu bio je prikazam
mali, jako mali deo primene fizike u sportu,
kao i analiza sportskih akata kroz "oko"
fizike. ta se tu sve krije i kako mogu da se
postignu bolji sportski rezultati, bie
preputeno svima vama koji elite vie i
bolje. Pa, sreno ! Fizika vam izlazi u
susret, svaki put!












Fizika u sportu

Belma mrkovi Strana 22


4. LITERATURA:

http://math2033.uark.edu/wiki/index.php/Gymnastics#Flipping_Power:_Ap
plying_Physics_in_Gymnastics
http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-kite-flying.html
V. Kleshnev, Propulsive Efficiency of Rowing, Australian Institute of
Sport, Canberra, Australia, 1999.
http://www.atm.ox.ac.uk/rowing/physics/basics.html
http://www.real-world-physics-problems.com/physics-of-basketball.html
Keith Johnson, Simmone Hewett, Sue Holt, John Milller, Advanced Physics
for You, Cheltenham, Nelson Thornes Ltd., 2000.
Refik Fazli, Husejn Kukuruzovi, Bego Mehuri, Fizika - definicje, zakoni,
formule, Graanica, d.d. Grin, 1999.
http://www.angelfire.com/mo/PhysicsSports/