EKONOMIKA PREDUZEA

PREDUZEE, OKRUENJE I ULAGANJA

Vebe iz Ekonomike preduzea
mr Gordana Risti
DIFERENCIRANJE PREMA VELIINI
Osnovni problemi su:
izbor indikatora veliine
visina granine vrednosti indikatora

Razlikuju se 2 pristupa:
korienje razliitih indikatora
korienje kombinacije vie indikatora
Prema 1. pristupu (korienje vie indikatora),
Boltonov komitet definie malo preduzee
u zavisnosti od delatnosti:

u industriji - do 200 zaposlenih
u trgovini - godinji prihod do 50.000
u transportu - do 5 vozila
u graevinarstvu - do 50 zaposlenih

Prema 2. pristupu (kombinacija indikatora),
Komitet za privredni razvoj, definie malo
preduzee kao preduzee koje ispunjava
2 od 4 kriterijuma:

samostalnost vlasnika u upravljanju
kapital unosi pojedinac ili manja grupa ljudi
lokalno po svojim poslovima
manje od ostalih u toj oblasti poslovanja
Evropska komisija razlikuje:
mikro: do 10 zaposlenih, godinji prihod i
vrednost ukupnih sredstava do 2 miliona
mala: 10-50 zaposlenih, godinji prihod i
vrednost ukupnih sredstava 2-10 miliona
srednja: 50-250 zaposlenih, godinji prihod
do 50 miliona i vrednost ukupnih sredstava
do 43 miliona
U Srbiji srednja preduzea imaju:
50-250 zaposlenih
god.prihod 2,5-10 mil. u din.protivvrednosti
pros.vrednost imovine 1-5 mil. u din.p.

Mala preduzea imaju nie vrednosti, dok
velika preduzea imaju vie vrednosti kod
najmanje 2 od 3 navedena kriterijuma.
MALO PREDUZEE
Preduzetnitvo je proces kreativne destrukcije
postojeeg ekonomskog poretka, uvoenjem
novih proizvoda i usluga, kreiranjem novih
organizacija i kreiranjem novih materijala.
(umpeter)

Preduzetnitvo je sposobnost korienja faktora
proizvodnje za proizvodnju novih proizvoda i
pruanje novih usluga.
Preduzetnik je osoba koja uoava mogunosti
za nove poslovne poduhvate koje drugi ne vide
ili im ne pridaju takav znaaj.

Preduzetniki proces obuhvata sve funkcije i
aktivnosti koje su povezane sa uoavanjem
mogunosti i stvaranjem preduzea preko koga
e se realizovati identifikovane mogunosti.
Znaaj MP se ogleda kroz:
poveanje zaposlenosti
diversifikaciju privredne strukture
inovativnost
tehnoloki progres
realizaciju irih drutvenih ciljeva ...
Osobine MP su:
neposredan kontakt sa potroaima
prilagoenost specifinim zahtevima
zadovoljenje tranje ueg segmenta
pojedinana ili maloserijska proizvodnja
visoka fleksibilnost
neposredan odnos sa zaposlenima
visoka motivisanost vlasnika ...
Nedostaci MP su:
manja efikasnost u odnosu na VP
zavisnost od znanja i linih osobina vlasnika
nema podele rada i specijalizacije
visok trini rizik
problem pribavljanja fin.sredstava ...
SREDNJE PREDUZEE
u odnosu na MP:

formalizovana
organizaciona struktura
sloeniji problemi
profesionalno upravljanje
ravnotea strategijskog i
operativnog upravljanja
(delegiranje autoriteta)
vei iznos kapitala i
vei prihod
lake pribavljanje
kapitala
u odnosu na VP:

zadovoljavaju
specijalizovanu tranju
fleksibilnija
ostvaruju efekte
ekonomije obima kroz
snabdevanje VP
poluproizvodima
veza izmeu MP i VP
VELIKO PREDUZEE
Prednosti VP su:
ekonomija veliine
efekat koristi od uenja
ekonomija skladitenja
ekonomija upravljanja
komercijalna ekonomija
finansijska ekonomija
efekat IR aktivnosti
Nedostaci VP su:
disekonomija veliine
(problemi koordinacije i
kontrole)
Optimalna veliina preduzea je veliina
koja ima minimalne prosene trokove, a zavisi
od tipa tehnologije i veliine trita.

VP nastaju kroz :
interni rast razvoj sopstvenih kapaciteta
externi rast spajanje i/ili pripajanje
Spajanje znai stvaranje novog preduzea, gde
ukljuena preduzea gube pravni subjektivitet, a
sva prava i obaveze prenose se na novonastalo
preduzee.

Pripajanje znai da pripojeno preduzee gubi
pravni subjektivitet u korist veeg preduzea i ako
je to dobrovoljno u pitanju je merder, a ako nije
zove se preuzimanje (take-over).
Rast moe biti:
horizontalni u okviru postojee delatnosti
vertikalni kroz spajanje razliitih faza
proizvodno-prometnog procesa i to:
unazad (spajanjem prethodnih faza)
unapred (spajanjem narednih faza)
konglomeratski kroz ukljuenje potpuno
razliitih delatnosti

Takoe postoji i finansijsko povezivanje preduzea
kroz: holding i koncern
Holding karakterie kontrola zavisnih pred.
kroz posedovanje h.o.v. i razlikuju se:

ist holding
kada je kontrolna funkcija jedina delatnost
matinih preduzea (preduzea majki)
meoviti holding
kada se pored kontrolne funkcije obavlja i neka
sopstvena delatnost, to je isto to i koncern
Sticanje uea u vlasnitvu ostvaruje se kroz:
ustupanje dela ili cele imovine holdingu
investiranjem holdinga na 3 mogua naina:
sistem radijalnog uea ili afilijacija
investiranje u filijale koje nisu meusobno povezane
sistem piramidalnog ili stepenastog uea
ulaganje u filijale koje imaju uee u drugim drutvima
sistem uzajamnog ili cirkularnog uea
investiranje u 1 filijalu preko koje se kontroliu druge
filijale, sve do poslednje filijale koja moe imati uee
u vladajuem drutvu
Prednosti holdinga su:
jeftiniji i jednostavniji od fuzije ili kupovine
zadrava se ime i reputacija zavisnih preduzea

Nedostaci su:
sloeni odnosi koji smanjuju efikasnost
vei porez
Koncern nastaje povezivanjem preduzea
kroz jedinstvenu upravu i to:

ueem u kapitalu drugih drutava
(faktiki koncern)
inkorporiranjem jednog u drugo drutvo
(ist koncern)
na osnovu ugovora
(ugovorni koncern)
Faktiki koncern, pored uea u kapitalu
drugih drutava, obavlja i neku svoju
delatnost.

ist koncern podrazumeva da se jedno
drutvo inkorporira u drugo drutvo, pri
emu ukljueno drutvo zadrava pravni
subjektivitet, a vladajue drutvo dobija
neogranieno pravo upravljanja.
Ugovorni koncern ima 3 oblika:

1 drutvo potinjeno upravi drugog drutva
kroz ugovor o vladanju/dominaciji ili stavljanjem
nezavisnih drutava pod jedinstvenu upravu
ukupan dobitak se prenosi na drugo drutvo
kroz ugovor o doznaci/prenosu dobitka ili
udruivanjem dobitka sa dobicima drugih drutava
radi zajednike podele
davanje u zakup ili ustupanje dela imovine
drugom drutvu
kroz ugovor o zakupu/ustupanju
KOMPARACIJA PREDUZEA PO VELIINI
MALO PREDUZEE
neposredan kontakt
prilagoenost specif. zahtevima
zadovoljenje ueg segmenta
pojedinana/maloserijska pr.
visoka fleksibilnost
visoka motivisanost

VELIKO PREDUZEE
ekonomija veliine
efekat koristi od uenja
ekonomija skladitenja
ekonomija upravljanja
komercijalna ekonomija
finansijska ekonomija
efekat IR aktivnosti
SREDNJE PREDUZEE
formalizovana org. struktura
sloeniji problemi
profesionalno upravljanje
delegiranje autoriteta
vei iznos kapitala i vei prihod
lake pribavljanje kapitala
zadovoljenje specijalizovane
tranje
fleksibilnija od VP
efekti ekonomije obima kroz
snabdevanje VP poluproizvodima
veza izmeu MP i VP
KOMPARACIJA PREDUZEA PO VELIINI
- NEDOSTACI -
MALO PREDUZEE
manja efikasnost od VP
zavisnost od osobina vlasnika
nema specijalizacije
visok trini rizik
problem pribavljanja
fin.sredstava


VELIKO PREDUZEE
niska fleksibilnost
disekonomija veliine
otuenost zaposlenih
problemi u koordinaciji
SREDNJE PREDUZEE
nedostatak kapitala
zavisnost od VP
problemi u upravljanju
sloeniji problemi