1

Beini komunikacioni
sistemi Predavanje 6
GSM/GPRS/EDGE/3G/HSPA/LTE/IMS
Dr. Dejan Drajic
2
Pregled postojeih javnih mobilnih sistema
UVOD
2G GSM sistem
2.5G GPRS
2.75G EDGE
3G i HSPA sistemi
LTE sistem
IMS sistemi
3
Komutacija kola
Prilikom komutacije kola mrea dodeljuje
jedan radio kanal MS za prenos podataka
kroz mreu
ak i u sluaju da je neophodno preneti malu
koliinu podataka, radio kanal je zauzet sve
vreme trajanja konekcije, a korisnik mora da
plati sve vreme koliko dri vezu
Komutacija kola je pogodna za sluajeve:
Konstantnog potrebnog protoka informacija
Kada su podaci osetljivi na kanjenja
4
Komutacija paketa
Prilikom paketske komutacije, mrea
isporuuje pakete sa podacima kada je
neophodno
U tom sluaju jedan radio kanal moe biti
deljen izmeu vie MS istovremeno
Paketska komutacija je pogodna za sledee
sluajeve:
Podaci se alju u Burstovima (paketima)
Podaci nisu osetljivi na kanjenja
5
Komutacija kanala u poreenju sa
paketskom komutacijom
6
GPRS sistem za prenos podataka u GSM
mrei
Koncept razvoja GSM sistema je evolucioni:
koristi se postojea infrastruktura GSM mree (postojea GSM radio
mrea i drugi postojei elementi GSM mree, kao to su HLR i
MSC/VLR), uz dodatak servisa paketske komutacije.
GPRS sistem omoguava IP (Internet Protocol) komunikaciju
izmeu MS-a (Mobile Station) i ISH (Internet Service Host) ili
korporacijske LAN. U ovom sistemu se uspostavlja end-to-
end IP konekcija od mobilnog terminala ka ISP (Internet
Service Provider) serverima. Prema tome, transmisija
paketskih podataka vri se sa kraja-na-kraj (end-to-end)
ukljuujui i radio interfejs.
7
Arhitektura GPRS sistema
8
GPRS podsistem bazne stanice
Podsistem bazne stanice sastoji se od BSCa i BTSa
Svaki BSC zahteva instalaciju dodatnog HWa, tj. jedinice za
kontrolu paketa (Packet Control Unit - PCU) i sofversku
nadogradnju.
PCU obezbeuje fiziki i logiki interfejs za paketski saobraaj
podsistemu bazne stanice.
to se tie BTS, hardverska nadogradnja nije potrebna. Bilo da se
radi o govoru i podacima, prenos se vri radio interfejsom ka BTS, a
od BTS ka BSC na isti nain kao i kod standardnog GSM poziva.
Razlika je u tome to se na izlazu BSC saobraaj razdvaja tako da
govor ide ka MSC, a podaci ka novo uvedenom voru SGSN
(Serving GPRS Support Node) preko PCU koristei Frame Relay
interfejs. Mogue je taj interfejs realizovati i preko IPa.
BTS zahteva novi SW zbog novih kodnih ema
Jedan SGSN moe biti povezan sa vie BSCa
9
MSC u GPRSu
MSC obavlja funkciju komutacije kola za
telefonski saobraaj.
SGSN obavlja funkciju komutacije paketskog
saobraaja
SGSN Zona Rutiranja (RA - Routing Area) je
podskup od MSCovih LA (Location Area)
Jedan MSC moe biti vezan sa vie SGSNa i
obrnuto
10
HLR u GPRSu
HLR je baza koja uva podatke o svim
GSM/GPRS korisnicima
HLR sadri podatke o CS i PS komunikaciji
Novi podaci u HLRu su:
APN (Acess Point Name) - adresa ISPa za
korisnika
Podatak da li je IP adresa MS statika ili
dinamika
SGSN komunicira direktno sa HLRom za
informacije o pretplatnicima
11
VLR u GPRSu
VLR baza sadri podatke o MS lociranoj u
MSC LA ili u SGSN RA
GPRS VLR funkcionalnost se nalazi u
softweru u SGSNu
U GPRSu SGSN direktno komunicira sa
HLRom za triplete o autentifikaciji, tj. ne
koristi se MSC/VLR
12
GPRS vorovi podrke
U jezgru mree, postojei MSC je zasnovan
na komutaciji kola pa ne podrava paketski
saobraaj. Iz ovog razloga su uvedene dve
nove komponente koje su fiziki odovojene
od dela za komutaciju kola zovu se GPRS
vorovi podrke (GPRS Support Nodes -
GSNs):
Serving GPRS Support Node (SGSN)
Gateway GPRS Support Node (GGSN)
13
SGSN
Vri rutiranje IP paketa ka/od MS-a u servisnom podruju
(MSBTSBSCSGSN)
Upravlja sesijama (Session Management), uspostavlja i
odrava sesiju izmeu MS i eksterne mree
PDP kontekst aktivacija/deaktivacija/modifikacija
Autentifikacija i ifrovanje
Mobilnost korisnika (Mobility Management) prati u kojoj
se RA nalazi MS, Attach/Dettach procedure, Pejding
Logical Link Management prema MS
Upravljanje saobraajem (payload handling) tuneling se
koristi da se saobraaj enkapsulira, a nova zaglavlja se
dodaju za rutiranje saobraaja
Tarifiranje (podaci o koliini podataka, QoS, vremenu slanja
...)
Povezan je sa HLR, MSC, BSC i GGSN
14
GGSN
Interfejs ka eksternim IP paketskim mreama, vri rutiranje paketa
ka spoljnim mreama
GGSN sadri pristupne funkcionalnosti ka spoljnim mreama kao
to su:
Ruter
RADIUS server (Remote Access Dial-In User Service) koji se
koristi iz sigurnosnih razloga za autentifikaciju korisnika u
eksternim mreama. GGSN ima RADIUS klijenta koji u ime
korisnika kontaktira RADIUS server u eksternoj mrei, na koju
korisnik eli da se nakai
Sa take gledita spoljnih mrea GGSN radi kao ruter IP adresa svih
korisnika GPRS mree
GPRS session management ka spoljnim mreama
Rutiranje paketa ka SGSN
GGSN obavlja rutiranje informacija neophodnih za tunelovanje PDU
(Packet Data Unit) ka SGSN koja opsluuje odgovarajuu MS
Tarifiranje
15
DNS (Domain Name Server)
DNS je baza koja radi mapiranje izmeu
spoljnih paketskih mrea i IP adrese GGSNa
koji omoguava pristup tim mreama
Dakle kada hoemo da pristupimo nekoj
spoljnoj IP mrei, mi ukucamo njeno ime, a
DNS nam vraa IP adresu GGSNa preko
koga emo izai na eljenu mreu
16
GPRS kanali
Saobraajni kanali su:
Saobraajni kanal za paketski prenos podataka (Packet
Data Traffic Channel - PDTCH) je kanal
povratnog/direktnog linka koji se koristi za prenos
podataka. Privremeno se dodeljuje jednom korisniku, a
u zavisnosti od kategorije terminala korisnik moe
imati vie paralelnih PDTCH kanala istovremeno.
Pridrueni kontrolni paketski kanal (Packet Associated
Control Channel - PACCH), kanal povratnog/direktnog linka
koji se dodeljuje jednom korisniku istovremeno sa PDTCH
kanalom sa kojim deli fizike resurse. Preko ovog kanal se
prenose signalizacione informacije i upravlja se vezom
tokom trajanja prenosa podataka. Takoe, ovim kanalom
korisnik moe biti obaveten o dolazeem govornom
pozivu za GPRS terminale klase A ili B.
17
GPRS kanali
Logiki kanali se mapiraju u fizike kanale. Fiziki
kanali se nazivaju PDCH (Packet Data Channel), i
mogu biti:
namenjeni GPRS-u (Dedicated PDCH)
alocirani na zahtev (on demand PDCH).
PDCH namenjeni GPRS-u se koristite iskljuivo za
GPRS servis.
Sa druge strane, PDCH kanali se alociraju dinamiki
na zahtev kada ima aktivnih GPRS korisnika u eliji,
pri emu korisnici koji koriste standardne GSM
servise zasnovane na komutaciji kola imaju
apsolutnu prednost, tako da e PDCH kanal na
zahtev biti alociran samo kada ima slobodnih
resursa.
18
GPRS kanali
19
Kanali alocirani na zahtev (on demand
PDCH)
PILTIMER
parametar (Packet
Idle List Timer).
Kada on demand
kanal postane idle,
stavlja se na idle
listu za paketski
saobraaj, i startuje
se PILTIMER.
Kada istekne
PILTIMER vreme,
kanal se vraa u
domen komutacije
kola.
20
Uplink/Downlink alociranje radio resursa
U GPRSu nekoliko vremenskih slotova moe biti dodeljeno istoj MS
Isti vremenski slot moe biti dodeljen vie MSa
DL i UL radio resursi mogu biti dodeljeni razliitim MSa (DL i UL
nisu upareni)
21
Saobraajni sluajevi
Sledee funkcije su ukljuene u upravljanje saobraajem
Radio Resource Management (Upravljanje radio
resursima) obavlja alociranje i odravanje radio veze
izmeu MS i PCU. Ima dva stanja: Packet Idle Mode,
Packet Transfer Mode
Mobility Management (Upravlajnje mobilnou) vodi
rauna o lokaciji MS. Vezana je za MS i SGSN (MM
Context). Ima tri stanja: Idle, StandBy, Ready
Session Management (Upravljanje sesijom). Obavlja se
u MS, SGSN i GGSN (PDP Context). Ima dva stanja:
Inactive i Active
22
Funkcije ukljuene u upravljane
saobraajem
23
Upravljanje Mobilnou korisnika
GSM mrea je podeljena na LA (Location Area). MS
obavetava mreu svaki put kada promeni LA i za vreme
attach procedure
Kod GPRS se koristi isti princip, stim to se ovde te zone
zovu RA (Routing Area)
24
Upravljanje Mobilnou korisnika
GPRS procedure za mobilnost su sline kako i u
GSMu
GPRS attach (nakon paljenja MS)
GPRS dettach (gaenje MS)
Osveavanje RA (obavetavanje mree o lokaciji MSe)
Pejding
Zajednike procedure za GSM i GPRS se mogu
kombinovati
Kombinovani GPRS/IMSI attach/dettach
Kombinovano RA/LA osveavanje
GSM Pejding moe biti poslat u istom fizikom kanalu kao
i za GPRS
25
Stanja terminala
Pri upravljanju mobilnou u GPRS mreama
mogua stanja MS su:
Aktivno stanje (ACTIVE ili READY). Mobilnost se prati na
nivou elije. READY timer se setuje na 44 sekunde, i ako
se ne alje nita prelazi u STANDBY stanje
Stanje pripravnosti (STANDBY). Korisnik je nakaen na
mreu, ali ne alje podatke. Mobilnost se prati na nivou RA.
Stanje mirovanja (IDLE). Korisnik nije nakaen na mreu.
Ovaj model je jedinstven za paketski radio dok kod
GSM-a postoje samo dva stanja:
IDLE
ACTIVE.
26
Stanja terminala
27
Aktivacija PDP konteksta
Da bi MS slala i primala GPRS podatke, MS mora
da ostvari aktiviranje PDP konteksta nakon GPRS
attacha, to znai da MS mora da specificira na koju
eksternu mreu podataka eli da se zakai
Aktiviranje PDP konteksta omoguava
uspostavljanje tunela izmeu MS i specificirane
eksterne mree
Sa take gledita krajnjeg korisnika aktivacija PDP
konteksta odgovara logovanju na eksternu mreu
kao to je npr. Kompanijski LAN, ISP, ili Servisne
LAN obezbeene od strane operatera ...
Kada MS uradi dettach proceduru, PDP konteksti se
deaktiviraju
28
Aktivacija PDP konteksta
Nakon GRPS attach procedure:
1) MS alje zahtev za aktiviranjem PDP konteksta
SGSNu sa imenom eksterne mree na koju korisnik
eli da se nakai. To ime se naziva APN (Access
Point Name)
2) Procedure sigurnosti se mogu obaviti izmeu MS
i SGSN (autentifikacija, ifrovanje ...)
3) SGSN proverava zahtev. Proverava podatke o
pretplatniku. Proverava QoS podatke (vano za
naplatu).
4) SGSN pita DNS u GPRS backbone-u za IP
adresu GGSNa preko koga se izlazi na eljeni APN
29
Aktivacija PDP konteksta
5) SGSN alje zahtev za kreiranje PDP konteksta ka
GGSNu sa APNom. Kreira se logiki link sa GGSNom
GTP tunel
6) GGSN kontaktira eksternu mreu koju identifikiju po
APNu i dobija PDP (IP) adresu preko Radiusa. DHCP
moe biti interno u GGSNu. PDP adresa, je adresa
dodeljena MSi. Server u eksternoj mrei dodeljuje IP
adresu
APN specificira mreu koja e obezbediti konfiguracione
parametre MSi. Ta mrea moe biti operater, i u tom
sluaju GGSN moe obezbediti te parametre MSi iz
interno konfigurisanog pool-a. Takoe to moe biti
korisnikova korporacijska mrea, i u tom sluaju GGSN
e kontaktirati RADIUS/DHCP server da bi dobio
podatke za konfiguraciju MSe.
7) GGSN i SGSN alju PDP (IP) adresu ka MSi
30
Aktivacija PDP konteksta
31
Prenos GPRS podataka
Ovo je primer za prenos podataka od eksterne
mree ka MS
1) IP paket stie u GGSN koji analizira odredinu
adresu u IP zaglavlju, i trai PDP kontekst sa istom
PDP adresom odredine IP adrese
2) Iz PDP konteksta se vidi IMSI od MSe i
prosleuje se ka SGSNu
3) SGSN prima IP paket, i analizira MM kontekst koji
indicira MS lokaciju. Ukoliko je MS u STANDBY
onda je neophodno uraditi pejdzing proceduru.
4) Nakon toga prosleuje IP paket ka PCUu.
32
Prenos GPRS podataka
33
GPRS Aplikacije
GPRS mobilnom pretplatniku omoguava vie novih i
jedinstvenih servisa sa dodatnim vrednostima nego to je bio
sluaj u GSM.
GPRS sistem omoguava taka-taka (Point-To-Point - PTP) i
taka-vie taaka (Point-To-Multipoint - PTM) servise, koristei
horizontalne i vertikalne aplikacije.
Korisnike (horizontalne) aplikacije su aplikacije adaptirane za
osoba-osoba komunikaciju. Neke od njih su: e-mail, www
pretraivai, internet chat, File Transfer Protocol (FTP), itai
kreditnih kartica, pretraivanje baza podataka i two-way
messaging.
Korporativne aplikacije su aplikacije adaptirane za specifinu
poslovnu komunikaciju, kompanije ili korisnike grupe. Neke od
vertikalnih GPRS aplikacija su: bankovne aplikacije, telemetrijske
aplikacije, distribucioni sistemi, dispeerski sistemi (policija, hitna
pomo, taksi slube)
34
GPRS Aplikacije
Tekstualne i vizuelne informacije. Mobilnim korisnicima
je mogue dostaviti irok opseg sadraja poevi od
sportske i vremenske prognoze, informacije o cenama,
mogunosti rezervacije avionskih karata, dnevnih
novosti, podsetnika, horoskopa, stanja u saobraaju,
podataka o lokaciji i dr. Pored tekstualnih, informacije
mogu da budu i vizuelne: mape, dijagrami i sl.
Mirne slike kao to su fotografije, razglednice, estitke i
statine web stranice mogu da se alju/primaju putem
mobilne mree na isti nain kao i preko fiksnih
telefonskih mrea. GPRS omoguava da se slike sa
digitalne kamere alju, gotovo u realnom vremenu,
direktno na neki Internet sajt preko GPRS ureaja.
35
GPRS Aplikacije
Pokretne slike. Vremenom je priroda i forma mobilnih
komunikacija postajala sve vie vizuelna a sve manje
tekstualna, pa je razvoj iao od tekstualnih preko
slikovnih do video poruka i prikazivanja filmova na
mobilnom telefonu putem striminga. U mobilnom
okruenju vertikalne aplikacije su zasnovane na slanju
pokretnih slika: monitoring parkinga, obezbeenje
zgrada od provalnika, videokonferencijske aplikacije i sl.
Transfer fajlova. Uopteno, aplikacije za transfer fajlova
ukljuuju sve forme downloadovanja podataka razliitih
veliina putem mobilne mree. Izvor ovih informacija
moe biti neki od Internet komunikacionih servisa kao
to je FTP (File Transfer Protocol), telnet, http ili Java.
Bez obzira na izvor i tip prenoenih fajlova, ove
aplikacije zahtevaju vei propusni opseg, pa se za njih
koristi GPRS.
36
GPRS -Zakljuak
GPRS sistem je korak u migraciji ka 3G
Predstavlja ekstenziju GSM arhitekture
Relativno jednostavna i elegantna instalacija
Koristi se ista postojea elijska struktura.
Radio-pokrivanje je priblino isto kao i za govorne
servise.
Nije neophodno novo frekvencijsko planiranje.
Zahtevaju se izmene samo u upravljako-komutacionim
voritima.
Nudi efikasan i brz pristup drugim paketskim mreama
uz visoke protoke podataka. Teorijski, maksimalan
protok iznosi 160 kbs (za korisnika 115 kbs).
37
GPRS -Zakljuak
U praksi raspoloivi protoci znatno manji (tipino 40-
50kbps).
Kroz GPRS uvodi se paketski prenos podataka na radio-
ineterfejsu. Brza uspostava veze (ne uspostavlja tzv.
dial-up veza).
Operatori mogu ponuditi nove servise
Veliki broj novih aplikacija
Volume based tariffing
Internet Protocol (IP) konekcija sa kraja-na-kraj
Dinamika alokacija radio resursa
Always connected, always online!
38
EDGE (Enhanced Data rates for
GSM Evolution)
39
EDGE (Enhanced Data rates for GSM
Evolution)
Rad na razvoju i daljem poboljanju mogunosti GSM
tehnologije vezanih za prenos podataka doveo je do razvoja
tehnologije poznate pod imenom EDGE (Enhanced Data
rates for GSM Evolution).
EDGE tehnologija omoguava oko tri puta vei kapacitet u
prenosu podataka u poreenju sa GPRS-om
EDGE tehnologija koristi istu TDMA (Time Division Multiple
Access) strukturu, logike kanale, irinu kanala od 200kHz i
frekvencijski opseg kao i GSM mree (800/900/1800/1900
MHz).
U optem sluaju uvoenje ove tehnologije zahteva promene
na mobilnoj stanici (MS), baznoj stanici (BTS) i kontroleru
bazne stanice (BSC), dakle, kako softversku tako i hardversku
nadogradnju
40
EDGE sistem
Promena na osnovnom fizikom nivou radio-interfejsa. EDGE koristi
adaptivnu modulaciju i kodovanje (8-PSK i GMSK modulaciju),
TDMA okvir trajanja 4.615 ms i protoke od 8.2 do 59.2 kbps po radio
kanalu.
Poveanje protoka iznosi oko tri puta u odnosu na GPRS protoke.
Struktura i naini realizacije servisa praktino se ne menjaju.
Novi tip modulacije i novi tip kanalskog kodovanja na radio-
interfejsu.
Striktno se potuju TDMA struktura rama, irina radio-kanala
(200kHz), struktura logikih kanala, kao i sistemski GPRS
mehanizmi.
Maksimalni protok podataka za korisnika 384kbs (GPRS - 115kbs).
Teorijski protok na fizikom nivou 473.6kbs (GPRS 160kbs).
Glavni nedostatak je mali broj tipova korisnikih ureaja za ovu
tehnologiju
41
EDGE sistem
EDGE u pogledu komutaciono-upravljakog sistema u potpunosti
koristi strukturu definisanu u okviru GPRS-a.
Zahteva se zamena primo-predajnih jedinica u okviru baznih
stanica.
Zahteva se vei odnos C/I nego u sluaju GPRS-a.
Neminovno uvoenje novih baznih stanica u radio-mreu.
Oekuje se pun razvoj multimedijalnih servisa, brzi pristup
Internetu, prenos pokretnih slika, itd.
42
43
EDGE arhitektura
Izmena naina modulacije na radio-interfejsu poveanje
protoka.
EDGE je specificiran za potpuno iskorienje strukture i irine
kanala, kodovanja kanala i postojeih mehanizama i
funkcionalnosti GSM, HSCSD i GPRS.
Broj simbola poslatih u jedinici vremena (simbolska brzina) je isti
kao i kod GMSK, ali 8-PSK simbol nosi tri bita umesto jednog u
kao sluaju GMSK.
To znai da GPRS i EDGE imaju istu simbolsku brzinu, ali EDGE
ima trostruko veu bitsku brzinu, zahvaljujui 8-PSK modulaciji.
8-PSK modulisani signal je podloniji grekama pa je prenos
podataka maksimalnom brzinom ogranienog dometa.
GMSK modulacija je mnogo otpornija na loe uslove propagacije,
te stoga EDGE eme kodovanja predstavljaju kombinaciju GMSK
i 8-PSK.
44
EDGE - Modulacija
45
EDGE arhitektura
46
EDGE arhitektura
47
EDGE arhitektura
EGPRS predstavlja EDGE nadogradnju GPRS-a. Za
GPRS su definisane etiri eme kodovanja (CS-1 do
CS-4).
Svaka od njih ima razliit nivo korekcije greaka koji
je optimizovan za razliite uslove prenosa. Za
EGPRS je definisano devet ema modulacije i
kodovanja (Modulation and Coding Schemes -
MCS).
Klase MCS-1 do MCS-4 koriste osnovnu GSM
GMSK modulaciju, dok klase MCS-5 do MCS-9
koriste novu 8-PSK modulaciju.
48
EGPRS eme modulacije i kodovanja
ema Modulacija Maks. kbps Brzina kodiranja
MSC-9 8 PSK 59.2 1.0
MSC-8 8 PSK 54.4 0.92
MSC-7 8 PSK 44.8 0.76
MSC-6 8 PSK 29.6 0.49
MSC-5 8 PSK 22.4 0.37
MSC-4 GMSK 17.6 1.0
MSC-3 GMSK 14.8 0.85
MSC-2 GMSK 11.2 0.66
MSC-1 GMSK 8.8 0.53

49
EGPRS kodne eme
50
Protoci u EGPRS sistemima
Jedna od najvanijih
karakteristika EDGE
sistema je to to se
tehnikama adaptacije
usklauje protok sa
kvalitetom linka - to
je kvalitet bolji, to je
protok vei i ne dolazi
do saturacije kao kod
GPRS sistema.
51
(E)GPRS osnovni tehniki parametri
52
EGPRS
Maksimalan protok po vremenskom kanalu (max. kbps)
varira u zavisnosti od radio uslova od 8.8 do 59.2 kbps.
Tipina GPRS mrea ostvaruje protok od 12 kbps po
vremenskom kanalu. Kod EDGE je realni protok
podataka oko 30 kbps po vremenskom kanalu, to je tri
puta vie u odnosu na GPRS.
S obzirom da mnogi EDGE ureaji podravaju korienje
etiri vremenska kanala, korisnicima se realno mogu
pruiti protoci vei od 120 kbps, uz maksimalan protok
od 180 kbps.
Jo jedno od unapreenja vezanih za EGPRS
standard jeste sposobnost retransmisije pogreno
primljenih paketa kodnom emom koja ima veu
otpornost na greke. Kod GPRS to nije mogue, ve
retransmisija paketa mora biti izvrena korienjem
originalne kodne eme, bez obzira na promenu
uslova prenosa.
53
EGPRS
Adaptacija linka (LA Link Adaptation)
EGPRS koristi automatsku adaptaciju linka (Link
Adaptation - LA) za izbor najboljeg MCS u skladu sa
trenutnim uslovima radio linka.
LA koristi kvalitet radio linka, meren od strane
mobilne stanice ili bazne stanice, kako bi odabrao
najpogodniju emu modulacije i kodovanja za
prenos paketa.
Algoritmi LA porede predvieni kvalitet kanala sa
odreenom, unapred definisanom vrednou u cilju
obezbeivanja optimalanog protoka.
54
EGPRS
Poveanje redundanse (IR)
Drugi nain za izbor optimalne klase kanalskog kodovanja
jeste korienje tehnike poveanja inkrementalne
redundanse (IR).
Ova tehnika koristi emu kodovanja sa vrlo malom zatitom
od greaka (kao npr. MCS-9), ne vodei rauna o
trenutnom kvalitetu radio linka.
Ako je informacija pogreno primljena u sledeoj
retransmisiji prenosi se vei broj redundantnih bita zajedno
sa istim blokom podataka.
Ta informacija se softverski kombinuje sa prethodno
primljenom i memorisanom informacijom. Ovaj postupak se
ponavlja dok se blok podataka uspeno ne dekoduje.
Prema standardu, mobilna stanica mora da podrava
poveanje redudanse. IR prua dodatno poboljanje radio
linka od 2 do 3 dB.
55
Faktori koji su doveli do razvoja koncepta 3G sistema
Trite mobilnih komunikacija je doivelo eksplozivan rast od
trenutka uvoenja digitalnih sistema mobilne telefonije 2.
generacije(GSM)
Istovremeno Internet doivljava veoma brzi rast, uz udvostruavanje
broja korisnika svake godine
Servisi mobilne telefonije evoluiraju od govora ka Internet pristupu i
multimedijalnim servisima
Poveani zahtevi za multimedijalnim komunikacijama trae vee
brzine i poveani QoS (Quality of service)
Zahtevi korisnika da imaju pristup bilo gde bilo kada trae
mogunost globalnog pristupa. Neki od sistema 2. generacije koriste
nekompatibilne radio tehnologije, u razliitim frekventnim opsezima,
pa ne mogu da obezbede uslove globalnog pristupa.
Gore navedeni razlozi su doveli do stvaranja koncepta sistema 3.
generacije. 3G sistemi proiruju obim mogunosti koje su na
raspolaganju korisnicima i omoguavaju korienje komunikacionih,
informacionihi servisa za zabavu preko beinih terminala.
56
Uobliavanje dve Internet Industrije
57
Migracija ka 3G
58
3G (WCDMA)
59
Istorijat 3G sistema
Poetkom 90-tih ITU (International Telecommunication Union) definie
osnovni koncept globalnog standarda za 3G sisteme International
Mobile Telecommunications 2000 (IMT-2000).
Na globalnom nivou izvrena je alokacija radio-spektra za potrebe
IMT-2000 u frekvensijksom opsegu 2GHz.
Kako je postalo evidentno da je nemogue dogovoriti jedan globalni
standard, zainteresovane strane (proizvoai, operatori, regulatori) su
osnovali 3GPP (3rd Generation Partnership Project) kao telo koje je
dobilo zadatak da se bavi standardizacijom WCDMA reenja
Regulatorno telo zadueno za standardizaciju je:
- 3GPP (Third Generation Partnership Project)
ETSI formalno postavlja standarde na osnovu 3GPP dokumenata
- UMTS Universal Mobile Telecommunications System
ITU je usvojio UMTS kao oficijalni standard za 3G realizaciju, kao i jo
dva standarda: CDMA2000 i TD-SCDMA (Kina).
UMTS primenjen na evoluiranoj GSM arhitekturi 3GSM.
60
3GPP
3GPP formiran je 1998. godine u sklopu dogovora o partnerstvu i
saradnji na izradi internacionalnih specifikacija za beine mree
tree generacije.
3GPP ujedinjuje veliki broj tela za telekomunikacione standarde i
telekomunikacionih kompanija pod nazivom Organizacioni partneri
(Organizational Partners), gde su izmeu ostalog ukljueni:
ARIB (Association of Radio Industries and Business) Japan,
ETSI (European Telecommunication Standards Institute) Evropa,
TIA (Telecommunications Industry Association) Severna
Amerika,
TTA (Telecommunications Technology Association) Koreja,
TTC (Telecommunications Technology Committee) Japan,
CCSA (China Communications Standards Association) Kina.
Ericsson
Siemens
Alcatel-Lucent
61
3GPP Izdanja
3GPP tehnike grupe ne donose standarde, ve
- Tehnike specifikacije - TS (Technical Specifications) i
- Tehnike izvetaje - TR (Technical Reports),
Tehnike specifikacije i izvetaji proizvedeni u odgovarajuim
vremenskim intervalima se grupiu i objavljuju kao posebna izdanja, tj.
Releases.
U odreenom trenutku Release se zamrzava
Osnovna svrha formiranja 3GPP je donoenje tehnikih specifikacija i
tehnikih izvetaja za:
Napredne 3G i budue mobilne sisteme zasnovane na
unapreenom jezgru 3GPP mree (mogunosti mree: upravljanje
mobilnou, globalni roaming, upotreba relevantnih Internet
protokola);kao i za tehnologije radio pristupa E-UTRAN (npr. UTRA,
FDD i TDD), koji e kasnije biti prebaeni u odgovarajuu
formu/standard;
GSM ukljuujui napredne GSM tehnologije radio pristupa (npr.
GPRS i EDGE);
Napredni IMS (IP Multimedia Subsystem)
Terminale za pristup
Aspekte sistema i servisa.
62
3GPP Izdanja
Release
Poetak
komercijalne
upotrebe
Glavne karakteristike
Rel-99 2003 Osnovni 3.84 Mcps WCDMA (FDD i TDD)
Rel-4 Trials 1.28 Mcps TDD (TD-SCDMA)
Rel-5 2006 HSDPA
Rel-6 2007 HSUPA (E-DCH)
Rel-7 2008+
HSPA+(64QAM DL, MIMO, 16QAM UL). Neke
dodatne karakteristike i LTE i SAE studije
Rel-8
HSPA+2009
LTE 2010+
LTE work item OFDMA radio interfejs
SAE work item Novo IP jezgro mree
EDGE Evolution, HSPA+

1999
.
.
.
.
.
.
.
.
.
2010
Rel-9/10 2011-2014 LTE Evolved MMBS, IMT-Advanced (4G)

63
Alokacija spektra za IMT-2000
64
Brzine protoka u 3G
ITU je definisao minimalne zahteve po pitanju protoka:
- Visoka mobilnost korisnika (brzina korisnika do
120km/h)
protok do 144kbs u ruralnom okruenju na otvorenom.
- Potpuna mobilnost korisnika (brzina manja od
120km/h)
protok do 384kbs u urbanom orkuenju na otvorenom.
- Ograniena mobilnost korisnika (brzina manja od
10km/h)
protok do 2Mbs unutar zgrade ili na manjem ogranienom
otvorenom prostoru.
65
GSM evolucija ka 3G
66
GSM evolucija ka 3G
67
Frekvencijski opseg
Radio interfejs u UMTS-u je realizovan DS-CDMA
tehnikom i naziva se WCDMA (Wideband CDMA).
Predvien je rad u FDD dupleksu, pri emu se za povratni
link koristi opseg 1920 MHz 1980 MHz, a za direktni link
opseg 2110 MHz- 2170 MHz, uz irinu kanala od 5 MHz.
Pored rada u frekvencijskom dupleksu, predviena je i
mogunost rada u vremenskom dupleksu TDD, gde se
koristi samo jedan kanal, u odreenim trenucima za direktan,
a u odreenim trenucima za povratni link. Ovo reenje je
predvieno za mikro-stanice ili za zemlje u kojima operatori
dobiju samo 5 MHz frekvencijskog opsega.
Frekvencijsko planiranje je znaajno jednostavnije za
UMTS mreu nego za GSM mreu. ema viestrukog
korienja frekvencija kod UMTS-a je 1/1, to znai da sve
elije koriste istu frekvenciju. Najvei broj UMTS mrea u
poetnoj fazi izgradnje mree koristi zapravo samo jedan
kanal od 5MHz. U kasnijoj fazi razvoja mree kada dolazi do
potrebe za poveanjem kapaciteta, definiu se dodatni kanali.
68
Kodovanje govora u WCDMA
Kodovanja govora se vri kombinacijom Algebraic Code
Excited Linear Predictive (ACELP) kodovanja i Adaptive
Multi Rate (AMR) kodovanja.
Ovakvo kodovanje omoguava razliite brzine kodovanja
Brzina AMRa se moe kontrolisati u pristupnom delu
radio mree, i npr. u vreme velikog optereenja mree
moe se oboriti brzina prenosa
Da bi omoguio interoperabilnost sa postojeim
mobilnim sistemima, neki modovi rada su isti kao kod 2G
sistema
AMR omoguava 8 razliitih brzina:
12.2 (GSM), 10.2, 7.95, 7.40, 6.70 (PDC), 5.90, 5.15 i
4.75 kbps
69
Zatitno kodovanje u WCDMA
CRC (Cyclic Redundant Codes)
Koriste se za detekciju da li je nakon ispravljanja greaka,
preostalo jo greaka. Blok podataka se proputa kroz
CRC generator koji generie CRC bite
70
Zatitno kodovanje u WCDMA
Ukoliko CRC suma nije ista na prijemu, prijemnik
ima dve opcije
U sluaju prenosa glasa da odbaci paket
U sluaju paketskog prenosa da trai retransmisiju bloka
U WCDMA duina CRCa je u intervalu 0-24 bita
Za ispravljanje greaka se koriste FEC (Forward
Error Correction) kodovi
Blok kodovi
Kontinualni kodovi
71
Zatitno kodovanje u WCDMA
Blok kodovi nisu pogodni za kontinualni prenos, zato
to se kod ovog kodovanja na blok po blok podataka
dodaju zatitni biti
Kod kontinualnih kodova (Konvolucioni i Turbo)
zatitni biti se kontinuirano prave prolazei kroz
koder
Konvolucioni kodovi se koriste za mala kanjenja i
za procesiranje u relanom vremenu
Za vee brzine prenosa i tamo gde kanjenje nije
kritino koriste se Turbo kodovi koji imaju odline
performanse za ispravljanje greaka
72
Tehnike viestrukog pristupa
73
Viestruki pristup na bazi kodne raspodele
kanala (CDMA)
Viestruki pristup na bazi kodne raspodele kanala
predstavlja tehniku u kojoj svi korisnici koriste ceo
raspoloiv spektar svo vreme.
Kako je potreban spektar za prenos signala znatno ui
od ukupno raspoloivog spektra, korisni signal se iri
(spreading).
CDMA se naziva i tehnika prenosa signala sa proirenim
spektrom. Faktor irenja SF (spreading factor)
definiemo kao odnos irine frekvencijskog opsega u
kojem se vri prenos i osnovnog frekvencijskog opsega
(u kom je sadrana informacija) : SF=Bt/Bo
74
Viestruki pristup na bazi kodne raspodele
kanala (CDMA)
Multipleksiranje korisnika se ostvaruje kodnim multipleksom
tako to se svakom korisniku dodeljuje kod. Na osnovu tog
koda se iri spektar.
Postoji vie tipova CDMA tehnike, koji se meusobno
razlikuju po nainu irenja spektra. Najznaajnija je DS-
CDMA (Direct Sequence CDMA), koja se koristi u UMTS
(Universal Mobile Telecommunications System) mreama.
Kod ove tehnike se signal iri tako to se umesto jednog bita
emituje sekvenca bita, koja zavisi od dodeljenog koda. Bite
nakon kodovanja nazivamo ipovi (chip), kako ih ne bi meali
sa informacionim sadrajem.
Duina emitovane sekvence bita broj ipova koji se emituje
umesto jednog bita odgovara faktoru irenja, tako da je protok
ipova SF puta vei od bitskog protoka informacionog
sadraja.
75
CDMA
76
Frekvencijski opseg
U UMTS-u se viestruko multipleksiranje realizuje
kodnim multipleksom, gde svi korisnici koriste
celokupan raspoloivi frekvencijski opseg od 5 MHz
uz brzinu signalizacije od 3.84 Mcps (Mega chipovi
po sekundi).
Modulacija koja se koristi je QPSK. Svi kanali, bez
obzira na tip servisa, nakon procesa irenja imaju
brzinu 3.84 Mcps.
Razlika izmeu povratnog i direktnog linka potie od
realizacije modulacije, jer direktni link koristi obe
grane modulatora, dok povratni koristi samo jednu.
77
Kodne eme
Faktor irenja
Bitski protok
Direktni link [kbps]
Bitski protok
Povratni link [kbps]
SF512
15 -
SF256
30 15
SF128 60 30
SF64 120 60
SF32 240 120
SF16 480 240
SF8 960 480
SF4 1920 960
Vano je
napomenuti da
vrednosti bitskih
protoka prikazane
odgovaraju
fizikom, a ne
aplikativnom
nivou.
Tako je na primer,
za prenos
podataka brzinom
od 384 kbps
direktnim linkom
na aplikativnom
nivou potreban
kod sa faktorom
irenja SF8, dok
se za govor koristi
kod sa faktorom
irenja SF128.
78
WCDMA Kodovi
WCDMA korsiti dve vrste kodova
Kodovi za kanale (Channalization codes) -
Ortogonalni kodovi
Pseudo umoviti kodovi (Pseudo Noise Codes)
Goldovi kodovi Skrembling kodovi
79
Volovi kodovi (Ortogonalni kodovi)
80
Zauzee kodnog stabla
81
Prenos i prijem signala
82
Izdvajanje korisnog signala
83
irenje Spektra
84
Direktni i povratni kanal
85
Radio Access Bearers (Radio nosioci)
Direktan kanal
128
Voice
12.2 kbps
32
Packet Data
64 kbps
16
Packet Data
128 kbps
8
Packet Data
384 kbps
RAB
Spreading Factor
Svaki tip RABa koristi kodove sa odredjenim SF
86
Downlink Saobraaj
87
Struktura rama u direktnom kanalu
88
Prikaz kodnog multiplexa
89
Seminarski rad
Teme
Tema 19: 3G WCDMA TDD mod rada
Tema 20: Principi zatitnog kodovanja u WCDMA
Tema 21: Transportni kanali u WCDMA i njihovo
mapiranje na fizike