POPOVIC, RANKOVIC: Teorije i problemi drustvenog razvoja

I Tematika u sociolokim teorijama dr.promene i okviri komparativne analize

Teorijski izgraeno stanovite o dr.promeni donekle se pokazuje i po manje ili vie
razvijenoj terminologiji ili kako to Meklver i Pejd nazivaju znaajni izrazi za naine
promene. To su termini rasporeeni po kriterijumu:
1. odreenog kontinuiteta promene (proes!
". u pogledu spei#inog prava i s o$zirom na vrstu (akumulaija%rast..!
&. kvantiteta i s o$zirom na strukturalnu ili #unkionalnu di#erenijaiju
(evoluija%razvitak%regresija..!
'. kvaliteta s o$zirom na odgovaraju(e standardne vrednosti.
(progres%opadanje%raspadanje..!
). svi ovi kriterijumi uzeti u smislu nekog drugog o$jekta ili sistema
(adaptaija%akomodaija%asimilaija..!
Prema o$lastima% dr.promene mogu se odrediti:
osnovne vrste dr.promena (kulturne%politike%ekonomske! i nji*ove
podvrste% promene saznanja% idejne% religiozne
lokaije u jo uem smislu
Prema tom kriterijumu se mogu odrediti i granie dr.promena i nain tj.oso$enosti koje su
evidentne i znaajne za pojedine vrste.
+egelovo gledite je da se o$lii dr.promena ustanovljuju prema sredstvima pomou kojih se
promena ostvaruje (demonstraije%trajkovi...! ,$lii dr.promena se isto tako mogu ustanoviti
i s o$zirom na rezultate koji iz ovi* slede% kao i vremena koje je potre$no za ostvarenje dati
promena.
-edno stanovite o dr.determinizmu predstavlja epistemolokui metodoloku osnovu teorije
dr.promene i istori.razvitka% te kao takvo ima prioritet i presudan znaaj. Po tome su
npr.../ert i 0.Mils razlikovali dva osnovna tipa teorije dr.ist.promena 1 monistike
i pluralistike.
2 marksistikoj literaturi slina pro$lematika je izraena u stanovitu o tzv.pokretakim
snagama dr.ist.razvitka i iniocima dr.promena uopte dodaju(i tome i razmatranje o ulozi
linosti u istoriji.
3.4a# je postavio standardnu skalu uzroka za dr.promene i to po slede(em redosledu:
proizvodnja i njen razvitak
podela rada
odgovaraju(e klase i klasne suprotnosti
dinamika klasni* suko$a...
5ma pokuaja da se o$novi ideja o grupisanju inilaa promene prema glavnim podrujima
drutva% psi*oloki nivo% geogra#ksi% politiki% ekonomski...
6onepija dr.sistema inila $i takoe analitiki okvir. 0adi se o tipovima integracije koji su
odreeni kao prinipi i imperativi povezivanja delova u eline. 7esta razmatranja o
endogenom iegzogenom modelu. Prvi podrazumeva da su inioi promeme prvenstveno
unutar dr.sistema% pa se pomo(u nji* rezimira vie pitanja u sklopu teze u unutranjoj
determinaiji dr.promene. 8rugi model #avorizuje soioloki di#uzionizam% tj.znaaj
spoljanji* inilaa. 9mit dodaje model promena tipa meudejstva. 2 pitanju je itava grupa
analitiki* okvira za komparativne analiize.
II Glavni pojmovi i posebni okviri soc.analize dr.promene
1. 6ad priamo o glavnim terminima u soioloskom prouavanju drustvene promene
govorimo o nekoliko stvari:
1
.a speci!icnost proucavanja dr promene u sociologiji u odnosu na druge nauke"
:ilozo#ija se orjentise na pro$lematiku dr uzronosti i naune zasnovanosti u prouavanju dr
promene. 5storija se posveuje pojedinanim dogadjajima koji su $ili inioi ili sami
predstavljali dr promene. 9oiologija polazi od inilaa da $i o$jasnila dr promene kao
odgovarajue posledie% o$rnuto od istorije. 3ntropologija dr promene razmatra u # ljudksi*
potre$a i svojstava (promena je #undamentana ljudska potre$a!. 3ntropoloski pristup se
dopunjuje sa soioloskim jer pitanje koja se *ijerar*ija ljudski* potre$a pri*vata kao dr
vazea zavisi od dr inilaa.
.b teskoce u zasnivanju potpune analiticke seme drustvene promene u sociologiji
Postoji nekoliko teko(a u zasnivanju ire analitike eme dr.promene u savremenoj so.
-ednu od teko(a ine analogni termini u razliitim teorijama dr.promene. Takav termin je
rast# porast koji se danas naje(e koristi za ekonomske% te*nike i te*noloke promene sa
implikaijom menjanja kvaliteta npr.porast $ruto proizvoda. :ranuski ekonomista i soiolog
Peru smatra da rast znai trajno pove(anje u toku jednog ili vie perioda prema nekom
jednodimenzionalnom pokazatelju. ;naajna je i :ordova distinkija rasta $ez promene i
rasta sa promenom pri emu se rast uzima u #unkiji po$oljanja proizvodni* kvaliteta.
;naajna je i distinkija jo dva termina% to su napredovanje i razvitak% koji se o$ino meaju
sa pojmom evolucije ( u smislu jaanja i kompletiranja onog to promenom nastaje kao novo i
kao takvo se nastavlja!. 2 vezi sa evoluijom moe se ista(i opti smisao kontinuiteta prava
promene% naje(e u analogiji sa $iolokim organizmom i relaijama od nieg ka viem.
$rogres je pojam o$ino sa implikaijom promene u duem vremenskom periodu% ak kao
itava istorijska epo*a% unutar koje se promene vre u smislu ostvarenja neke #undamentalne
vrednosti ili stratekog plana. Termin adaptacija se o$ino uzima kao promena koja se
posmatra u relaiji dva o$jekta% tj kao neki odnos koji tek nastaje ili se menja% a s kojim jedan
predmet ini izvestan sistem. 9lini su i drugi termini akumulacija% akomodacija% socijalno
uskla%ivanje...
8rugu vrstu teko(a predstavljaju strogo sistematska znaenja pojmova postoje(i* teorija u
sav.so. ;a Parsonsa proes i promena su proesi odravanja dr.sistema. 8r.promena se
potpuno izraava u evoluiji. ;a ,g$arna i +imko#a (kulturalistika orijentaija! dr.promena
se izjednaava sa kulturnom promenom. 6ulturna promena se razlae na kul.rast%
pronalazatvo i kulturni razvitak.
Trea teskoa je vezana za klasi#ikaije osnovni* inilaa vrtsa i nivoa dr promene.
0azlike u tretiranju inilaa dr promena ($ioloski% demogra#ski% ekonomski...! pokazuju se u
naglasavanju primarnosti jedne vrste (istorijski materijalizam marskov% kulturalizam...! ili u
drugoj krajnosti 1 pluralistiki prinip ekvivalenije (od teorija to su npr dijalektiki
*iperempirizam% ili izrazito empirij<deskripivna orjentaija!. Te teorijske skole izlazu se
opasnosti irkularnog o$jasnjenja jer im nedostaje stanoviste o opstoj dr zakonitosti (doduse
marskizam ima stanoviste o dijalektii proizvodni* snaga i proizvodni* odnosa!. 2 onim
teorijama koje istiu primarnost jedne vrste inilaa (npr $iologizam! ode se u strukturalizam i
dogmatizam kad se prouava promena.
.c sistematizacija osnovnih soc kategorija dr promene
0azgraniiemo dr promenu od drugi* esto kori(eni* pojmova:
$roces" 2 nekim so.radovima ovaj termin pokriva sve razlike koje sadre neki analogni
termin kao to su promena% razvitak% evoluija% progres. 9vaka dr.promena jeste neki
dr.proes%ali ne mora svaki proes da $ude i dr.promena. Meklver i Peid smatraju da je itavo
drutvo jedan proes:soiet= as proess. 3ko se pri*vati ovako iroko s*vatanje proesa%
dr.promena je konkretniji pojam i podrazumeva tri $itna momenta: kontinuitet% kumulaiju i
odravanje relativno istog smera% pri emu se tu ne podrazumeva odreeni kvalitet% ve( samo
"
to da proes postoji u smislu serije prelaza iz jednog so.stanja u drugo. Takvo tumaenje
proesa znai da uzimamo u o$zir sledee termine koji se najese uzimaju kao proesi 1
integraija% dezintegraija% akomodaija. ,no isto znai i da da su dr promene isto vrste dr
proesa. 3li tre$alo $i onda razgraniiti sve te termine% najvaznije je konkretizovati pojam
dr.promene jer njegova upotre$a o$ino podrazumeva konotaiju zavisno od odgovaraju(e
teorijske orijentaije.
8rutveno kretanje" ovaj termin moe $iti samo supstitut ili alternativni termin za so.pojam
dr.promene u smislu izvesne strukturalne promene % ima preneseno znaenje u smislu izvesne
strukturalne promene% u tm smislu mozemo rei i da svaka dr promena podrazumeva izmenu
date drustvene strukture. 3li neka kretanja ne samo to ne dovode do dr.promene nego mogu
odravati i pojaavati odreene dr.odnose tj.dr.strukturu.
Termin soc.prilago%avanje" sadri kretanje% ali ne i promenu. ;nai dr promena mora da znai
strukturu koja se menja.
Pojam dr.razvitka" je ui po znaenju od dr.promene% sa smislom izvesne eline i istog prava
promene. kada govorimo o razvitku podrazumevamo promenu %ali ne i o$rnuto. razvitak je
kompleksniji pojam kako od kretanja tako i od pojma dr.promene jer razvitak
podrazumeva delovanje dr.zakonitosti% #aze i stadijume u odgovaraju(im istorijskim
promenama.
&r pokretljivost: kod ovog ima namanje spora. 8r.pokretljivost je jedna vrsta dr.promena.
>esto se dr.pokretljivost de#inie kao promena u dr.poloaju% s tim da pokretljivost nije
kretanje nego promena kretanja sa kojom poinje nova vrsta soijalne komunikaije. 0elaije
pojmovni* znaenja dr.promene i dr.razvitka postaju konkretnije kada se dovedu u vezu sa jo
dva osnovna pojma.to su dr.pokret i dr.progres.
&r.pokret : ?ilkinson ga de#inie kao seriju akija i usmerenost nekog skupa ljudi prema
pose$nom predmetu podrazumevaju(i tu dr.predmete. @enks utvruje slede(e elemente
dr.pokreta:
soijalna organizaija koja je usmerena na neko ostvarenje (npr.na primenu neke inovaije!
vostvo koje pokret usmerava
postojanje nodreenog akionog programa (iljevi pokreta i odgovaraju(a sredina koja vie
ili manje pri*vata pokret i na koju je taj pokret strateki i taktiki orijentisan!
?arent kaze da je dr.pokret iljna dr.promena za razliku od oni* dr.promena kod koji* taj
momenat iljnosti nije vidan% tj gde se promena vri izvan nae kontrole.
&r progres: 2 odnosu na pojam dr.razvitak% dr.progres ima vrednosno pozitivan smisao% kome
odgovara pojam dr.regresa sa negativnim znaenjem. Termin dr.razvitak prema tom osnovu
moe da ima samo preneseno znaenje%tj.da se drutveni razvitak odnosi na isti smer
povezani* vrsta dr.promena i to sa aspekta neke #undamentalne lj.vrednosti. Pojam dr.razvitka
ne iskljuuje vie pravaa u dr.promeni dok pojam dr.regresa upravo te suprotne mogu(nosti u
krajnjoj liniji iskljuuje. Prema tome %razlika ova dva glavna pojma je prevas*odno u
sadraju%to znai da su u sutini slini.
.d sadasnje mogucnosti da se dr promene sto preciznije de!inise kao polazni# glavni pojam
2 savremenoj so postoje $rojne de# dr promene. -ednu od najuspeniji* je dao @erns:
8r.promena predstavlja izvesnu zapaenu razliku pret*odnog stanja dr.strukture% instituije%
o$iaja ili grupaije dr.utoliko ukoliko je to:
is*od zakonodovani* ili neki* drugi* oiti* merila za kontrolu ponaanja
proizvod promene koliko u spei#inoj podstrukturi ili dominantnom podruju dr.stvarnosti%
u #izikoj koliko i u dr.okolini
posledino dejstvo neki* dr.aktivnosti koje odgovaraju sistematski povezanim nainima
ostvarenja potre$a i skupu oekivanja koja preovladavaju u drutvu
&
A.#on ?ize dr.p. je izmena u meuljudskim odnosima. /ins$erg d.p. su promene u strukturi.
Po Muru dr.promena je znaajna izmena dr.struktura koja sadri posledie i pojave u
strukturama koje su utelovljene u normama u vrednostima i kul.proizvodima i sim$olima.
". 6ad priamo o pose$nim okvirima soioloske analize dr promene priamo o iz$oru
analitiki* sema i proveravanju nji*ove saznajne i istraivake plodnosti.
".a Postoje tri glavne vrste pojmovno<analitiki* ema dr.promene u savr.soiologiji:
pojmovne eme koje su zasnovane $ilo na jednoj ili na nekoliko karakteristika dr.promene
u kojima se u stvari% $ar ne direktno% i ne iskazuju pose$ni analitiki okviri niti postoje
operaionalizaije za konkretna so.prouavanja dr.promena.
relativno razvijene pojmovno<analitike eme dr.promene% ali u kojima se ve(a panja
poklanja na sistematizaiju pojmova nego na pose$ne okvire za so.analize.
analitike eme u kojima se izdvajaju ovi pose$ni okviri za prouavanje dr.promena.
0azvijeniju emu daje B.9mit u kojoj se kontinuitet i tok promene prikazuju kao jedna njena
strana% dodaju(i rast i evoluiju% umetanje i prekidanje...To predstavlja slikovito predstavljanje
dr.promene. ,n dr de#inie kao sukesiju sluajeva koji vremenski pokazuju modi#ikaije ili
izmene pose$ni* modela ili elina u odnosu na neke druge i novije.
Primer potpunije sistematizaije i do$ra ilustraija tree vrste sema je 9vensonova. /lavni
analitiki okviri za njega su poreklo dr.promene% prava dr.p. i dr.organizaija% organizaije
koje pokre(u dr.promenu% asimilaija dr.promene% i rutinizaija iste. ,n #avorizuje znaaj
organizaije. 9to nas dovodi do zakljuka da je vazno razlikovati okvir so analize dr
promene i pose$nu pro$lematiku o dr promeni.
".$ nema ni potre$e ni mogunosti da se $rojni okviri so analize dr promene uni#ikuju.
;naajnije je sada pitanje nji*ove primene. 3li autori predlazu ipak preliminarnu
sistematizaiju okvira:
izvori# vrste i podrucja dr promena: ovi momenti dr promene se esto ukrstaju ili
poklapaju. Pa tu imamo razlike izmedju autora% smitova podela osnovni* tipova dr promena:
soioekonomske% politikkulturne. ?arent reimo ima podelu dr promena prema kriterijumu
glavni* nivoa: organizaijske% veane za zajednistvo% na nivou dr makrokosmosa.
pravac dr promene: ovde je vazno imati u vidu razlike izmedju pojmova dr promene i
progresa% rsta i slini* ve navodjeni*. 8r promen u ovom okviru ne mozemo posmtrati
linearno (#aze% stadijumi! niti po vremenskom redosledu% nego po stepenu slozenosti% po
opsegu i $roju uesnika% po znaaju i zavisno od nekog iljaCvrednosti.
prihvatanje i rutinizacija dr promene: u o$la sluaja radi se o zavrsnoj #azi dr promene. ,vi
aspekti analize se dosta prepliu sa organizaijom dr promene jer se pri*vatanje o$ino odvija
na instituionalnom nivou i posredstvom neke organizaije. Po svensonu za vaj aspekt vazne
su: snage koje sprovde rutinizaiju% organizaioni o$lii i odgovarajue $azine strukture i
vrednosti prema kojima se promena rutinizira.
velika skala i mala skala" podela na dr promene u malom i u velikom korespondira sa
podelom na makro i mikro tipove dr pojava. +pr velike promene su: promene u velikim org% u
sistemima proizvodnje% u politikom ponasanju% u drzavnom sistemu.
III $roblem klasi!ikacije modernih teorija dr.promene i razvitka
2 pokusaju da se postavi jedna klasi#ikaija moderni* so teorija dr promene i razvitka tre$a
imati u vidu sledee okolnosti:
< neki glavni teorijski pravi u savremenoj soiologiji se ne poklapaju sa jednom%
odgovarajuom teorijom promene (npr savremeni #<nalizam% kao teorijski sistem i
evoluionizam% kao teorija promene!.
'
< u mnogim so studijama se izlazu pojedine teorije dr promene a da se pri tom ne daju
nikakvi pregledi i klasi#ikaije% pa iz$or teorija zavisi samo toga kom teorijskom pravu autor
pripada.
< veina klasi#ikaija nije dovoljno detaljna kada su u pitanju savremene teorije dr promene i
razvitka. Takve su Murova% Milerova% 9melserova. 2 sadasnjim uslovima nije mogue dati
potpunu klasi#ikaiju. 'urova klasi#ikaija: evoluione% marksizam% #unkionalizam%
kon#liktne teorije promene. 'ilerova klasi#ikaija o$u*vata slede(e tipove teorije: linearne%
t.sukesivni* stadijuma i tzv.ikline teorije u razliitim varijantama. (melserova
klasi#ikaija: klasini evoluionizam% klasini di#uzionizam% klasini #unkionalizam% teorije o
multilinearnoj evoluiji% t.rasta i opadanja.
'artindejlijeva di*otomna podela na *olistiki i atomistiki tip teorije. Po njemu *olistike
t.sadre pretpostavke da je prvo$itna ljudska dr.stvarnost organski jedinstven sistem
(organiizam% #unkionalizam i neo#% katolika soiologija% marks i neomarksizam!% a
atomistke% partikularne izdvajaju kao kljuna neka pojedinana svojtva sistema
(soijal$i*ejvioralna% sim$oliki interakionizam% individualistike teorije suko$a!.
+ajpotpuniji prikaz moderni* teorija dr promene: ).i *.*tcioni. ali ima i tu nedoslednosti.
3ko kriterijum izvora i o$rasa promene pri*vati kao glavni jer po njemu se upravo i
razlikuju klasine i moderne teorije dr promene vidimo nedoslednost kod moderni* jer neke
se poklapaju% nisu sve podjednako znaajne i sl: #unkionalistika t.p.% t.dr.suko$a% t.izvora
dr.mo(i% #unkionalistika analiza promene% neoevoluionizam% di#uzionizam% teorija razvitka
od #olk soiet= do ur$an soiet= i jos par. Medju teorijama navedenim po osnovu izvora dr
moi imamo: demogra#ski prelazi% porodia u promenjenom drutvu% promenljive strukture
vladaju(e klase% preporod religioznosti u 938% o$razovna revoluija i druge% i tu ima razni*
pro$lema sa klasi#ikaijom. Poenta je da korisenje vise kriterijuma podele pokazuje izvesne
nedoslednosti i nepreiznosti.
Medjutim nedostati primene vise kriterijuma% pluralistikog pristupa% ne mogu se otkloniti
di*otomnom podelom pomou jednog glavnog prinipa koji o$ino odgovara teorijskom
stanovistu o jednom primarnom #aktoru dr promene. 9ve tzv singularne teorije
pojednostavljuju analizu dr promena.
/lavne sla$osti pret*odni* klasi#ikaija iz$egao je 3pel$aum.,n je podelu postavio prema
dvostrukom kriterijumu: prema s*vatanju sutine drutvenog i dr.promene% kao i prema
pravu promene% razlikuju(i pri tome glavne t.p. i nji*ove najznaajnije varijante:
!evolu"ionisti#$a teorija
< klasini evolucionizam<
< moderne varijante e.t.: < t.modernizaije ili dija*rone t.jednolineaarne promene
< t.adaptivnog ra(enja
< t.multilinearne evoluije%opte i spei#ine evoluije
%!teorije ravnote&e i pojma 'emeostasisa
< !unkcionalistika sistemska teorija
< teorija kulturnog zaostajanja
+ t.ljudske ekologije
(!$on)li$tne teorije,endemikog karaktera pomene za sve dr.organizme
+ marksizam ili t..o dijalektikim promenama
+ moderna kon!liktna t.
*!teorije rasta i opadanja
+eke nepreiznosti ove klasi#ikaije su: izvlaenje neoevoluionizma iz #unkionalistike
teorije% nije dovoljno raslanio teorije rasta i opadanja% a postoje velike razlike izmedju autora
ove orjentaije.
9ve ove s*eme su $ile kritikovane i podlone su korekturi.
)
I, &rutvena promena prema !unkcionalistikoj teoriji ravnote-e
Teoriju ravnoteze ne pri*vataju samo #unkionalisti. Takodje s*vatanje dr promene u okviru teorije
ravnoteze samo je jedan aspekt neoevoluionizma. ,vu teoriju pri*vataju samo konzervativniji
#unkionalisti% ili kao parsons u ranijim #azama svog rada% koje pret*ode de#initivnom opredeljenju za
neoevoluionizam.
.$arsons je najvei savremeni #unkionalist u ijem so sistemu teorija dr ravnoteze zauzima
sredisnje mesto. 2 Parsonsovoj soiologiji postoje ' sistema postoje: drustveni% sistem linosti<ovek%
kulturni% organski<priroda. 9truktura se odnosi na stalna o$elezja drustvenog sistema i sastoji se iz
instituionalizovani* o$razaa normativne kulture. 8r sistem se sastoji iz delova koji su u ravnotezi.
8r.ravnotea posreduje izmeu sistema i strukture i pret*odi svakoj promeni. Parsons razlikuje
statike i dinamike sisteme% na osnovu ega utvruje postojanje dva osnovna tipa ravnotee% dodaju(i
i tre(i% tip parijalne ravnotee. +esta$ilne ravnotee su% s o$zirom na intenzitet proesa
di#erenijaije% tipino stanje moderrnog drutva. P razlikuje dve osnovne dinamike kategorije u
svojoj analitikoj emi dr.promene:
proesi uravnoteenja dr.sistema (promene unutar tj.u graniama sistema!
proesi kao strukturalne promene (promene ras#ormiranja sistema tj.prelaenja njegove
granie!
9trukturalna promena kao o$rnuti proes uravnoteenja je negativno de#inisana% ali sa dopunom da se
radi o takvoj kumulaiji stanja koja vodi postepenom uklanjanju podgrania sistema. Taj
evoluionistiki stav $i(e jo dopunjen drugim da je struk.promena u sistemu deo nekog ireg
uravnoteenja ili nekog iklusa. 2 knjizi 8rutva 1 evolutivna i komparativna perspektiva taj aspekt
o$janjenja $i(e primenjen na irem istorijskom planu kao evoluija od primitivnog preko prelaznog
drutva do modernog drutva sa odgovaraju(im podtipovima. Tako P.str.promenu povezuje sa
evoluijom.
2 o$lasti kulturne antropologije slino stanovite je zauzeo @.Malinovski koji je kulturni razvitak
povezao sa zadovoljavanjem elemenarni* i sloeni* lj.potre$a kao i sa odravanjem i kontinuiranim
promenama instituionalnog poretka. Time M. nije iskljuio proes di#uzije tj.kul.razvitak nije tretirao
strogo u graniama jednog datog sistema nego u njegovom povezivanju i meuutiaju% ukljuuju(i
proes kul.asimilaije i sl. Postepeno menjanje i usavrsavanje instituija se vrsi na osnovu selekije i
po kriterijumu optimalnog zadovoljavanja potre$a.
6ritika:
dr promene kod #unkionalista ne proizilazi iz unutrasnji* protivrenosti ve se pokazuju vise kao
automatski i ravnomeran proesD
#unkionalisti vide promenu kao instituionalizovan i raionalno regulisan proes kumulativnog
rasta koji se uglavnom konstituise na nedostatima dr sistema 1 promena se svodi na lokalnu pojavu sa
smerom dogradnje sistema.
revoluiju kao promenu ne prouavaju #unkionalisti.
drustvene promene se pretstavljaju kao nesto a$normalno
#unkionalizmu nedostaje jedna odgovarajua analitika aparatura za drustvene promene% $as zato
sto su se vise skonentrirali na statiku u odnosu na dinamiku.
:unkionalistima je pose$no tesko da o$jasne promene u kraim vremenskim razmaima% zato i
izostaju o$jasnjenja spei#ini* pojedini* istorijski* dogadjaja.
Parsonsova evoluionistika sema z$og preterane opstosti pre svega je jedna jednolinearna teorija
istorijskog razvitka% iako je on *teo da prevazidje jednostavnost klasinog evoluionizma 1E veka.
". Teorija kulturnog zaostajanja" je speijalna vrsta opte teorije ravnotee u okviru #unkionalizma u
savremenoj soiologiji% glavni predstavnik je ,g$arn. 8rugi naziv za ovu teoriju $i mogao $iti teorija
o dr.poslediama nejednaki* razmera promene. To je jedno stanovite u okviru so.dr.dezorganizaije.
2 irem kontekstu to je jedna varijanta evoluionizma% tj.teorija o kulturnoj evoluiji ili evoluiji
superorganskog% $udu(i da su po og$arnu svi glavni dr.inioi i pojave<kao to su invenija%
akumulaija% di#uzija i prilagoavnje samo momenti kul.evoluije. 6ulturno zaostajanje je jedno
o$eleje proesa dr.evoluije koje se z$iva u vrsto integrisanim drutvima u periodima nagle
promene. ,.teorija k.z.se oslanja na dve osnovne pretpostavke:
a! Prva se sastoji u podeli svi* drutava na staionarna i promenljiva: dok su u prvom kulturni o$rasi
vrsto integrisanii% u drugom tipu dr% modernom% promene su stalne% izukrtane i u nejednakim
F
razmerama. 8ok su promene u ranijim drutvima uglavnom izlovane% u mod.dr. ove se se reperkutuju
na sve delove dr.sistema.
$! 8ruga pretpostavka se odnosi na znaaj inovaija z$og koji* %navodno%nastaju poreme(aji
dr%ravnotee . 0avnotea je kod ,.s*va(ena ka niz razliiti* korelaija% odnosno kao stanja
#unkionalne proporionalnosti izmeu delova dr.sistema ili evidentno povezani* i meuso$no
uslovljeni* dr.pojava i proesa. 6ulturno zaostajanje se deava kada jedan od dva dela kulture se u
ve(em ili manjem stepenu menja% z$og ega izmeu ta dva dela nastaje nedovoljna neusklaenost.
+jegovi primeri zaostajanja su svi uzeti iz moderne epo*e i to sa zapada: povezanost izmedju
o$razovanja i industrije%politike i iekonomije i sl% poremeajima ovi* korelaija odgovaraju pojave so
dezorganizaije kao sto su 1 nezaposlenost% kriminal i sl.
6ritika:
ova teorija je vrednosna% nije nauna.
razlika izmedju materijalne i nematerijalne kulture i nji*ova medjuso$na dinamika: og$arn je imao
stav da se materijalna kultura $rze menja od adaptivne ali da $i iz$egao marksizam ($aza i
nadogradnja! on je ovaj stav suzio tvrdei da je to pose$an sluaj opste pojave nejednaki* razmera u
promenama korelativni* delova kulture.
PR+,AVAN-A:
,rustveni pro"esi.drusvene promene se mogu di#erenirati s o$zirom na:
1. o$lik proesa
". rezultate dr.proesa
&. svest o dr.promenama
'. uzronost
). podelu dr.proesa po nivou promena
Promene mogu $iti i reaktivne i adapti$ilne. ,vi uzroi zavise od granie sistema. 9a promenama
grania uzroi se menjaju% $ivaju endogeni ili egzogeni.
! Klasi)i$a"ija dr.procesa po rezultatima:
< prostoj reprodukiji < povra(aj prvo$itnog stanja
< proirenoj reprodukiji 1 kvantitativ promena sistema (sis je isti% a o$im dr.proiz.je ve(i!
< suena reprodukija
< trans#ormaija<kvalitativna promena sistema
< mor#ogeneza<stvaranje potpuno novog sistema
%! Klasi)i$a"ija dr!promena prema obli$u: usmerene i neusmerene dr.promene
.smerene dr.promene su" nepovratne i kumulativne (dr.razvoj!. Mogu $iti:
< 0avnolinijske (linearne!% jednolinearne% svi elementi prolaze kroz isti stadijum
< ?ielinearne% elementi prolaze kroz vie stadijuma
/eusmerene promene:
< 9luajne (npr.kretanje gomile!
< ,silatorne (spiralnog karaktera!% uvek se odvijaju na isti nain
< 9piralne (ritam je isti% ali se uvek ide na vii nivo% npr%kola!
(! Klasi)i$a"ija promena po svesti a$tera:
< latentne: nesvesne i nenamerne
< mani#estne: svesne i nameravane
< svesne sa neoekivanim poslediama
*! Klasi)i$a"ija dr!promena sa stanovi/ta uzro#nosti :
a. endogene
$. egzogene: adaptaija na okolinu i reaktivne promene
0! Klasi)i$a"ija promena po va&nosti uzro$a:
< materijalne (istorijski materijalizam!
G
< du*ovne (elitisti%?e$er..!
< te*noloke
0! Klasi)i$a"ija po nivou promena:
< makropromene (oveanstvo%drutvo%drava!
< mezoproesi (vojska%preduze(a!
< mikroproesi (porodia!
9ve se u drutvu moe prouavati kao sistem% od porodie preko gradova% mase navijaa% naroda%
drava. 6ao sistemi se mogu prouavati i pojedinani organizmi. 9oiologija dr.promena se $avi
promenama unutar sistema%a so.dr.evoluije se $avi promenama sistema. 9oiologija dr promena se
jos zove i so.dr.razvoja < iz$or naziva upu(uje na vrednosno stanovite istraivaa.
9istem je elina meuso$no povezani* elemenata% gde promena jednog elementa povlai promene
drugi* elemenata. 9istem je omeen graniom od okoline.
Promena sistema je razlika iizmeu pojedini* stanja sistema u nekim vremenskim odseima i moze
$iti:
< unutar sistema (gde sistem sad ostaje identian!
< sistema kao eline
6arakteristika sistema da ini elinu dovodi do toga da se promene za*vataju eo sistem. Po 9orokinu
to je dr.proes% gde niz promena unutar sistema% z$og elovitosti sistema% postaju promene sistema u
elini. Te promene su uzrono<vezane jedna za drugu i vremenski slede jedna drugu.
,rustvena promena je iri pojam od razvoja. Promena je razlika izmeu jedinini* stanja sistema u
razliitim jediniama vremena. Promena se moe odnositi na:
< pojedinane elemente unutar sistema% promene u sastavu (npr.drava je
sistem%dravljani se sele ili umru%ali ona ostaje!
< odnose izmeu elemenata i sistema% promene u strukturi
< #unkije elemenata
< granie sistema (suavaju se ili ire!
< okolinu sistema (koja $itno utie na sam sistem!
< podsisteme
9vaka promena u sistemu utie na sistem u elini. Postoji i s*vatanje promene kao iklusa <
ponavljanje o$lika koji su ranije postojali. 5 ovde je imanenija jako naglaena.
8r.proesiCpromene su:
1. ,r!"i$lus: svako stanje koje prolazi sistem je stanje koje je ve( jednom $ilo i koje (e jednom $iti.
6retanje u krunim tokovima takoe je posledia imanentni* uzroka.
%! ,rustveni razvoj: je kvalitativni pojam. Btimoloki razvoj znai oslo$aanje unutranji*
potenijala% unutar sistema. 0azvoj podrazumeva da u proesu oslo$aanja sistem prolazi kroz
odreene neponovljive #aze. +ovo stanje znai vie stanje u odnosu na pret*odno. 0azlozi za razvoj su
imanentni (unutranje svojstvo stvari koje tera sistem na razvoj!. 0azvoj se kao dr.proes s*vata kao
nuan i nepovratan proes.
9tanovite dr.progresa je ekstremno s*vatanje dr.razvoja. postoji stalna vrednosna komponentna u
razvoju. 2 odnosu na vred.sistem dolazi do stalnog usavravanja sistema.
,rustveni progres: 5deja progresa je je ekstremno s*vatanje dr.razvoja. Postoji odreeno relativni kraj
i on je vrednosno utemeljen (savreno drutvo!. 8akle pojam dr.razvoja podrazumeva stalni napredak%
a kod dr.progresa posoji jasno odreen ilj.
4to se kretanja progresa tie postoje dve #orme interpretaije: postepeno kretanje% kumuliranje
promena i revoluije.
5deja progresa je izuzetno stara% prisutna jo u @i$liji. Postaje dominantna od srednjeg veka% razvija se
u #iloz.spisima. 2 1E veku ideja progresa se razvija i u so. 6ont je eo ist razvoj posmatrao kroz tri
#aze: teoloku% meta#iziku i pozitivnu. Progresom su se $avilii i 9penser%MarH%8irkem%?e$er.
1E.vek je era progresa% evoluionizma. Proges je esto u so.teoriji razumevan kao nepovratan proes
koji ukljuuje linearno vreme < svi elementi vremena (sad%pro%$udu(nost! su kontinuirano povezani.
Putanja progresa se sastoji iz niza #aza koje prolazi svako drutvo a sve te #aze su usmerene ka jednom
I
odreenom ilju koji je neiz$ean. Taj krajnji ilj je vrednosno odreen% a to elokupno kretanje je
podstaknuto nekim endogenim uzroima. Ti uzroi su se delili na: prirodne (genetska svojstva oveka!
i *umane (ljudska delatnost% individualna ili kolektivna!.
2 JJ veku%tj.u prvoj polovini (:rojd! poinje da se sumnja u ideju progresa%a ova sumnja je
o$oga(ena pojavom #aizma i $oljevizma. +akon 55 sv.rata ideja o progresu ima polet% ali ve( krajem
Fo.i* se ponovo otro napada. 0etko ko od savremeni* teoretiara FK.i* i GK.i* pri*vata ideje progresa:
< jedni sumnjaju u progres pozivaju(i se na #aizam i naizam
< drugi govore o opasnostima od te*.razvoja:ekoloka ugroenost%naoruanje
< tre(i se pozivaju na krizu koju zapada potroako drutvo
Prema 0oderu @ejkonu% nesumnjiv znak dr.progresa je razvoj ljudskog znanja. +iz$et smatra da su
mater.komponente progresa $ila velika otkri(a u 1).veku koja su doprinela uve(avanju *eterogenosti
ljudi i uzdizanja sopstvene ivilizaije.
Pojam progresa je o$eleio poetak JJ vek%a kraj o$eleavaju pojmovi krize i sumnje.
,r/tveni rast: je kvantitativni pojam tj.kvantitativno uve(anje $roja elemenata u sistemima
posmatranim kao eline. >esto koristi kao ek.pojam. +pr.rast $ruto naio.do*otka je mera dr.rasta.
E