Arto I Njegov Dvojnik

Dina Nedeqkovi}
ARTO I WEGOV
DVOJNIK
66 Dina Nedeqkovi}
DINA NEDEQKOVI] ro|ena je u Beogradu 13. septembra
1979. u porodici bliskoj teatarskim krugovima. Okruèna umet-
ni~kim portretima i tkz. grupnim scenama u pleneru bake Zorke
Nedeqkovi} (prve ène - fotografa juga Srbije {kolovane u
Budimpe{ti) zavr{ava Filolo{ku gimnaziju. Upisuje Dramatur-
giju na FDU i zavr{ava je 2001. u klasi prof. Neboj{e Pajki}a.
Ipak, wen pravi Univerzitet je Kinoteka u kojoj prou~ava isto-
rijat nemog filma (studija: Demonsko, fantasti~no, demonska
fantastika i demonski nema~ki ekran). Istraùje i teatar
surovosti, tekst: Prolegomena za Antonela Artoa.
Napisala je drame:
Nema vi{e neba, 1998.
Kamen mudrosti (pantomima); 2000.
@e| i glad, 2001.
Arto, 2003.
A passion play, 2004.
LICA:
ANTONEN ARTO
KOMESAR
DOKTOR MEDSEN
SESTRA BOLNIÂRKA
DR MOREL
EUFRAZIJA ARTO (ro|ena
Nalpas), Artoova majka
ROÈ BLEN
DR GASTON FERDIJER
GOSPO\A FERDIJER
DR MI[EL LATREMOLIJER
GOSPO\A LATREMOLIJER
DR FREDERIK DELAGLAND
OTAC ANRI @ILIJEN
IDA BURDE
ANDRE BRETON
ANRI TOMAS
MARTA ROBER
@AN DIBIFE
VRTLAR
Arto i wegov dvojnik 67
Dina NEDEQKOVI]
ARTO I WEGOV DVOJNIK
Gra|ani, policajci, bolni~ko osobqe, bolesnici, slu`benici,
kelneri, kafanski gosti i drugi.
Vreme: 19371948.
Radwa se doga|a: u parku iza crkve Svetog Patrika, u kaznio-
nici Montyoj, u Dablinu, u du{evnim bolnicama u Avru, Ruanu,
Vil-Evraru, Rodezu, na stanici Osterlic, u bistrou u ulici Bi-
fon, u pozori{tu Vje Kolombje, u Parizu, na privatnoj klinici u
Ivriju.
I
êtvrtak, 23. septembra 1937, po podne. Park u zale|u katedrale Sve-
tog Patrika u Dablinu.
Po parku se igraju deca. Na okolnim klupama sede majke, penzioneri,
invalidi.
ARTO: (Nekolicini gra|ana koji su se okupili oko wega)
Snage Antihrista prelaze na delo. Ve} izlaze iz morskih
dubina. Prvo je torpedovan razara~ Hevok, zatim brod
Vudvort, a onda ona dva sovjetska broda. Sad, u pone-
deqak, dva izaslanika Antihrista treba da se sretnu u
Berlinu i da se dogovore kako da zapale svet. Jedan se,
mislim, zove Musolini, pre rata je bio novinar~i} u
jednom rimskom listu gde je pisao o pija~nim cenama i
sitnim kra|ama po pijaci; drugi je Hitler koga li~no
poznajem; bio je vo|a statista u Pabstovom filmu Opera
za tiri gro{a koji sam snimao tokom oktobra i novembra
1929. u Berlinu. Govorio mi je jednom prilikom u film-
skoj kantini kako namerava da u Nema~ku uvede hitle-
rizam. Ja ga tada nisam i{amarao jer mi se u~inilo da je
pijan i da pri~a koje{ta. Sad u ponedeqak treba da
utana~e stvar kako da zapale svet. Posao im je olak{an
jer veliki ~e{a~i muda Kamij [otan, êmbrlen i De
Valera ne vide ni{ta, nego nastavqaju da ~e{u muda tamo
gde su stali. Drè glupe sastanke o za{titi od morskih
gusara, a ne vide da je svet po~eo da gori i da vatra kuqa
na sve strane. Uz pomo} radija i {tampe krije se pravo
stawe stvari. Ja ih godinama mrzim, i wih i wihove
politi~ke ideje, wihove socijalne laì, moralne, ne-
moralne, amoralne. Sve je to jedna gomila huqa i budala.
Serem im se na republiku, na demokratiju, na socijali-
zam, na komunizam, marksizam, idealizam, marksizam. Se-
rem im se na dijalekti~ki na~in mi{qewa, nedijalekti-
~ki isto tako, na Narodni front, na vladu, Francusku i
sve Francuze!
JEDAN
GRA\ANIN: U pravu je ...
ARTO: Sem onih nekoliko, koje sam ve} pismeno obavestio da ih
izuzimam. Francuzi, bilo da se smatraju levi~arima ili
desni~arima, sve je to jedna gomila budala; svih wih mi je
68 Dina Nedeqkovi}
pun kurac; wih i wihovih sva|a, sitnih interesa! Svi oni
{ire mrak nad ìvotom. Gospo|o, imati danas decu, to je
zlo~in Cela }e zemqa uskoro propasti.
JEDNA
MAJKA: Do|i Sili brzo da vidi{ jednog ludog Francuza!
ARTO: Ja znam, avaj!, kako je ovaj svet napravqen i dobio sam
zadatak da to otkrijem svima ostalim. Svet je ovaj jedno
tu`no i àlosno mesto. Ovaj {tetni i zlo~ina~ki svet
treba zato da bude u svoj svojoj celini uni{ten. Jedna
velika vatra }e ga uskoro progutati. Evo, ba{ za koji dan
treba da izgori Pariz. Gleda}u da spasem sve one koje
budem mogao da spasem. Ta stra{na tajna koju moram da
vam kaèm jeste da je Hristos u stvari princ zla i na
strani zla ... da, da... I on je za razarawe i na strani onih
koji razaraju. Jednoga dana se saàlio nad qudima; uà-
snuo se nad nepreglednom patwom koju treba da podnesu i
hteo da ih nau~i li{avawu i osloba|awu od ìvota. Ja }u
li~no govoriti nad op{tim rasulom u bo`je ime. Do{lo
je vreme koje je najavila apokalipsa. Hristos, oli~en u
meni, sru{i}e sve katoli~ke crkve i Papa }e biti osu|en
na smrt i ra{~ere~en.
DRUGI
GRA\ANIN: Kaè da je sve ovo zakuvao Vatikan. [to je ta~no.
ARTO: Molim vas jedino da sve bude izvr{eno kao {to sam rekao
i da {tap do|e u Hristove ruke. Ja sam do{ao ovde u
Irsku po bo`jem nare|ewu i nare|ewu wegovog sina
Isusa Hrista. Pomenuti Hristos ostavio mi je {tap
Svetog Patrika da pomo}u wega izvr{im misiju koja mi je
poverena: da najavim kraj. [tap je tu, u katedrali, visio
na zidu nekih hiqadu i po godina i onda je negde, u drugoj
polovini dvadesetog veka, misteriozno nestao. [tap ima
dvesta miliona vlakana, ima trinaest ~vorova i mnoge
misti~ne znakove, me|u wima ova veverica {to je for-
malni dokaz da se Bog objavquje u stvarima i da je tu
negde. A ovde na jabu~ici nalaze se neizbrisivi tragovi
krvi. Taj {tap je sam gospod Bog dodelio svetom Patriku,
nare|uju}i mu da ide da {iri novu veru me|u Galima.
[tap je posle toga stigao u ruke jednog savojskog ve{ca;
on je {tap dao svojoj k}eri, a ona mome dobrom prijatequ
Rene Tomasu koji ìvi u Parizu u ulici Dater 21, koji mi
je, ispuwavaju}i Bo`ju voqu, predao taj {tap, kada sam se
vratio iz Meksika. [tap sam doneo ovde u Irsku da ga
vratim Ircima, jer se jo{ jedino ovde ~uva vera, s tim da
ga vi predate Isusu Hristu kome }e uskoro biti potreban
kad se Antihrist ponovo pojavi {to je pitawe dana.
[tap ima ~udesnu mo} i sa wim }e Hristos upaliti svet i
obaviti sve {to je re~eno u Apokalipsi. [tap pri obi-
~nom dodiru pali zemqu, i kao {to vidite, iz we odmah
bukne plamen.
Na mestu gde je dodirne, iz zemqe bukne plamen.
DRUGI
GRA\ANIN: Obja{wava kako je u Francuskoj po~eo da se igra kriket...
ARTO: Ako mislite da sam ludak ili megaloman, utoliko gore po
vas. A ako mislite da se hvalim, onda ste stvarno budale.
Dosta mi je, dosta, rata u Kini, [paniji, procesa u
Moskvi, Pape Pija XI, De Valere, Antoni Idna, Leona
Bluma, crkve i molitava!
JEDAN
GRA\ANIN: ôvek je u pravu! Sve mi to pla}amo.
ARTO: Ja sam spreman da obavim misiju koja mi je poverena i po
prvi put demistifikujem svet.
JEDAN
GRA\ANIN: Kaè da skupqa priloge za neku sektu.
ARTO: Ja znam {ta ovaj svet jeste, a {ta nije. Uglavnom nije. I
zato }e morati krvqu da plati zlo~in {to se prevario.
Sada{wi papa bi}e osu|en na smrt i streqan. Ja sam ga na
vreme obavestio, ali se pravi lud!
Dva policajca, pozvana od gra|ana, prilaze mu oprezno.
ARTO: Ne poku{avajte da mi pri|ete, ne prilazite mi! Ovaj
{tap je ~udesan, sve }e vas zgromiti! Pazite, pazite!!!
Policajci, ne obaziru}i se na plamen, koji svaki put kada dodirne zemqu
pokuqa, odvode ga.
70 Dina Nedeqkovi}
II
28. septembra 1937.
Kaznionica Montyoj u Dablinu. Prijemno odeqewe.
Komesar diktira daktilografkiwi.
KOMESAR: Prema ispravama na|enim kod bolesnika, zove se Anto-
nen Arto, francuski je podanik, ro|en u Marseju, 4.
septembra 1896., od oca Antoana Roa Artoa i majke Efra-
zije, ro|ene Nalpas, pisac po zanimawu.
ARTO: Istina je, me|utim, sasvim druga~ija: pre svega, ja se
zovem Antoneo Arlanopulos, ro|en u Smirni 29. sep-
tembra 1904., nastawen u Parizu, ulica Dater 21, karika-
turista po zanimawu; gr~ki podanik, budu}i da mi je deda
bio Grk, baba Grkiwa, i tako sve do postanka sveta, bio
sam i osta}u Grk. Francuz niti sam bio niti imam nameru
da budem. [to je svima poznato i za {ta mogu na}i u svako
doba hiqade svedoka. Ne znam samo ko je ovde bolestan...
KOMESAR: Prema naknadnoj anketi policijskih organa, u Irsku je
do{ao 14. avgusta 1937. iz Belgije, redovnom linijom
Anvers Kob. Iz Koba je nastavio za Golvej, gde stiè 17.
avgusta i odseda u Imperijal hotelu. Posle zadràvawa
od nedequ dana u Golveju, pre{ao je u Kilronan, na
Aranskim ostrvima, pod izgovorom da traì zave{tawe
starih Druida...
ARTO: I to nije bilo pod izgovorom.
KOMESAR: Petog septembra vra}a se ponovo u Golvej gde je i daqe
gost Imperijal hotela. U istom hotelu ostaje do 8.
septembra, kada ga napu{ta, neizmiriv{i hotelski ra~un
od tri nedeqe ...
ARTO: Ovo je dobro.
KOMESAR: Iz Golveja prelazi u Dablin, gde se nalazi u vremenu od 8.
do 23. septembra. Na{oj slu`bi nije poznato gde je bora-
vio u Dablinu u pomenutom periodu, niti ~ime se bavio,
niti je bolesnik bio u stawu da nam to kaè...
ARTO: Niti je pak bolesnik bio u stawu da nam to kaè...
nastavite, nastavite, pratim vas.
KOMESAR: Dana 23. septembra u parku crkve Svetog Patrika, po{to
je neprili~nim pona{awem, provokativnim optu`bama
protiv dràve i postoje}eg poretka, te skaradnim gesto-
vima, bogohuqewem i harangirawem protiv katoli~ke
crkve i wegovog vrhovnog poglavara Pape Pija XI, iza-
zvao mnoga negodovawa i opravdan gnev gra|ana...
ARTO: U Dablinu sam u parku, iza crkve Svetog Patrika svedo-
~io istinu poezije... Svet me je pa`qivo slu{ao, razume-
vaju}i da se polako gu{imo u ovom glupom i otu`nom
svetu i koliko nam nema spasa. Svi su me slu{ali pa`qi-
vo, neki su plakali, duboko pogo|eni onim {to sam im
govorio. Onda sam po~eo da se molim da ovaj zlo~ina~ki
svet bude {to pre uni{ten i sravwen sa zemqom. Ujednom
trenutku, primetio sam kako sve{tenstvo budno prati
moje molitve, da sve vreme ima upravqen pogled na mene i
da od mojih molitvi o~ekuje spasewe. Sa velike razdaqi-
ne, pomo}u talasa, ~e{u}i se po mudima, uspevali su da mi
izvla~e spermu i da je sisaju. I to, pazite, da je sisaju iz
mene dok sam budan i da je uzimaju kao sveti duh. A uop{te
me nisu slu{ali, wih je zanimala jedino moja sperma.
Kada sam im rekao da me to boli, po~eli su da vi~u na
mene, da me udaraju. Da bi ih naterao da u}ute i prestanu,
upotrebio sam {tap Svetog Patrika, a koji mi je sam
Hristos dao. Bio sam prinu|en da upotrebim taj {tap
koji na svom devetom ~voru ima magi~ni simbol groma.
Posle svakog udarca zli dusi su se vra}ali... Bi}e da je to
bio {tap samog Lucifera koji se izdavao za Boga, a bio je
obi~an vampir. A onda mi je {tap nasilno oduzet od
engleske vlade i policije.
KOMESAR: Na prijavu jednog gra|anina, ogor~enog zbog provoka-
tivnih komentara, upu}enih protiv vlade premijera Imo-
na de Valere i javnog reda i poretka Republike Irske...
[ta jo{ èlite da dodate?
ARTO: Posle velike mise {etao sam se po obli`wem skveru i tu
zastao ispred jedne kwiàre u ~ijem sam izlogu video
avganistansko izdawe moje plakete Umetnost i smrt. Tu
kwigu je na taj jezik prevela moja prijateqica Ela Kato.
I kad sam u{ao u kwiàru da je kupim, jedan agent-
-provokator udario me je nekim tupim predmetom po
vratu... i sada imam jednu izbo~inu na vratu. âk je ubedio
mase da ~ine isto! A sve to da bi mi oteli {tap Svetog
Patrika, koji su pla}eni od Inteliyens servisa... Irci
su potpuno nepomerivi za poeziju.
72 Dina Nedeqkovi}
KOMESAR: Zbog bolesnikovog stawa nervnog rastrojstva o ~emu se
prilaè mi{qewe nadle`nog lekara iz Hospital haus
of Saint John of God., Stilorgan, Dablin; uz saglasnost
Francuske ambasade u Dablinu, koja je upoznata sa ovim
slu~ajem, i ~iji je predstavnik posetio bolesnika, re-
{eno je da se dana{weg dana, Antonen Arto, francuski
dràvqanin, uz medicinsku pratwu koju }e obezbediti
Hospital haus of Saint John of Got, otpremi u Kob i
deportuje u Avr i preda na daqu nadle`nost francuskim
vlastima. Kazniona Montyoj u Dablinu, 28. septembra
1937. god.
III
êtvrtak 30. septembar 1937.
Op{ta bolnica u Avru. Psihijatrijsko odeqewe.
Lekar Medsen diktira izve{taj.
Dr MEDSEN: Imenovani Arto, star 41 godinu, primqen je na moje
odeqewe 30. septembra 1937. godine, pati od du{evnih
poreme}aja koje karakteri{u ideje da je progowen, pra-
}ene halucinacijama. Tvrdi da mu se daju otrovna jela, da
mu se pu{taju otrovni gasovi u }eliju, da mu se na glavu
bacaju ma~ke, vidi oko sebe crne qude koji ga progawaju.
U svakoj prilici traì od osobqa da utvrdi wegov iden-
titet. Iz straha od trovawa, odbija da primi pojedina
jela pod izgovorom da su otrovana. @ali se na bolove,
subjektivne prirode, ~ije poreklo ni realnost nismo
mogli utvrditi. Wegov govor je nekoherentan, sa la`nim
interpretacijama doga|aja...
SESTRA: Posetila sam ga jutros. Bolesnik tvrdi da je napadnut od
stjuarda i mehani~ara; da su ga udarali po glavi fran-
cuskim kqu~em i da od tada ima bolove. Kaè da su mu u
Dablinu oduzeli neki {tap i traì da mu se vrati.
Stalno zahteva da se ta~no utvrdi ko je on. Tvrdi da je po
sredi neka zabluda, koliko sam mogla razumeti. Stalno je
vikao i bio uznemiren...
Dr MEDSEN: (Nastavqa da diktira)
Kako je imenovani Arto u stalnom stawu agresivnosti,
opasan po okolinu i po samog sebe, i kako u Op{toj
bolnici u Avru nema uslova za wegovu daqu hospita-
lizaciju, ja dole potpisani lekar Medsen, tvrdim da je
neophodno wegovo hitno prebacivawe u neki od azila u
departmanu gde bi mogla da mu se pruì odgovaraju}a
lekarska nega. Stoga molim op{tinske vlasti da pre-
duzmu potrebne korake za wegov sme{taj na odgovaraju}u
du{evnu kliniku. S po{tovawem... i tako daqe. I neka se
to odmah po{aqe u op{tinu.
(Sestri)
Da li je stvarno napadnut na brodu?
SESTRA: Nema nikakvih vidqivih povreda. Iako, stalno se àli
na neke bolove. Pratioci kaù da je na brodu do{lo do
krize. Nisu znali {ta da rade sa wim. A mo`da su ga i
udarili da ga smire.
Dr MEDSEN: A, ~ime e bavi?
SESTRA: Tvrdi da je karikaturista. Kaè da je iz Smirne. Da je
pravoslavne vere i da zato ho}e da ga otruju. Tvrdi da su
mu podmetnuti papiri neke osobe za koju ne zna. Ah, da,
onaj {tap traì da mu se vrati.
Dr MEDSEN: U vezi s tim povredama... neka se ipak uradi rendgenski
snimak.
SESTRA: Tu je i jedan slu`benik iz policije koji èli da ga vidi.
Kaè da je do{ao po slu`benoj du`nosti.
Dr MEDSEN: Bi}e mo`da boqe da ga ja odvedem.
(Odlazi)
IV
Malo kasnije.
Artoova samica sa re{etkama.
Arto u luda~koj ko{uqi. Ispred wega dr Medsen i slu`benik policije.
ARTO: To nije moj {tap, nego Svetog Patrika i treba da ga
vratim Ircima! Ja vrlo dobro znam ko ste vi i ko vas
{aqe. Ni{ta mi nemojte govoriti. Moj uslov je jasan.
Vratite mi odmah taj {tap i pustite me da se vratim u
Gr~ku, gde me ~ekaju svi moji. @elim da se vratim nor-
malnom ìvotu; ja nisam nikakav politi~ki agitator,
politika me ne zanima. Ja sam Grk iz Smirne, pravoslavac
i umetnik! Dajem vam tri minuta vremena da ispunite sve
moje zahteve. Posle toga svet }e biti uni{ten... svi, svi,
Tri minuta, rekao sam! Po~iwem da brojim...
74 Dina Nedeqkovi}
V
Februar 1938.
Klinika za du{evne bolesti Quatre mares a Sotteville les Roven.
Kabinet lekarke gospo|e Morel.
Dr MOREL: To je bio Mara, u Gansovom Napoleonu. Taj sam film
davno gledala... pre mo`da deset godina, ali va{e lice
sam upamtila. Jednom kad se vidi vi{e se ne zaboravqa.
ARTO: Drago mi je da sam do{ao ovde. Odmah sam osetio prija-
teqske vibracije. Vi ste prva osoba koja me je upitala je
li mi boqe i kako sam.
Dr MOREL: Setila sam se va{eg imena kada je iz Avra stigao zahtev
da budete sme{teni kod nas.
ARTO: (Odmahuju}i rukom)
U Avru su se desile grozne stvari, ne znam da li vam je to
poznato. îm sam stigao u pristani{te navukli su mi
luda~ku ko{uqu i zatvorili me. Dràli su me 17 dana u
}eliji i mu~ili me sve vreme. Za{to? Vidite, to je bilo u
vezi sa ~udesnim {tapom koji sam imao. Prilikom depor-
tovawa, na brodu Va{ington dva pla}enika, jedan stju-
ard, drugi brodski mehani~ar, poku{avaju da me likvidi-
raju. Ja ih sre}om prime}ujem na vreme, branim se i
izbacujem iz kabine. Brod stiè u luku. U Avru, sve je ve}
pripremqeno za moj do~ek. Me|utim i javno mwewe Fran-
cuske bilo je u toku ovog obra~una tri svetske velesile sa
jednim nedu`nim i nenaoruànim ~ovekom. Moji prija-
teqi su hteli da me po svaku cenu spasu. Bili su, me|utim,
slabo naoruàni. Borbe na ulici su trajale ~etiri dana.
Bilo je na stotine mrtvih koje su odmah sklawali da se ne
bi ni{ta saznalo. Tu je poginuo i Andre Breton, koga
nikada ne}u preàliti. Borio se kao lav dok nije bio
poko{en hicem jednog elitnog strelca. Kona~no su ih
savladali, a mene su u luda~koj ko{uqi odveli u Azil.
Sve vreme agenti iz policije donosili su neke male
pakete sa belim prahom traè}i da mi ga stavqaju u jelo.
Ne, to nije bio heroin ve} kalijum - cijanid.
Dr MOREL: Dobro, to je sve pro{lo, vi{e se ne}emo na to vra}ati.
Ovde vam vi{e niko ne preti, zar ne?
ARTO: Ali ako na|em vlastiti ritam postojawa, svi me gledaju u
~udu! Ako po hodnicima ili u vrtu skandiram naglas svoje
pesme, svi me zaprepa{}eno gledaju. Svaka budala od
uli~nog prodavca moè da se dere koliko ho}e, ali kad
pesnik izraàva ono {to misli, kada traì svoju du{u
sredstvima koja mu stoje na raspolagawu, odmah ga stave u
luda~ku ko{uqu, samo zato {to priziva svoju poeziju.
Poku{ao sam da probudim dobre savesti oko sebe...
Dr MOREL: Ali, to je sada gotovo. Ovde ste gotovi, le~ite se, odma-
rajte, niko vas vi{e ne}e dirati. Sve je to sada za nama.
ARTO: Ona bitka je bila izgubqena zato {to jo{ uvek nisam bio
dovoqno nevin. Da se uspne{ na nebo mora{ da bude{
potpuno ~ist. Breton nije mogao da uspe... Ja sam uspeo da
se spasim jer sam ~ist. A kad ne uspe{ da nekoga likvi-
dira{, onda ga progla{ava{ ludim! Gospo|ice Morel, da
li mislite da sam ja lud?
Dr MOREL: Vi ste samo uznemireni. Mo`da vi{e od ostalih. Vi{e
i... dubqe. Vi ste samo preko mere uznemireni.
ARTO: îm sam vas video, odmah sam shvatio da ste vi jedna ~ista
du{a. Va{u du{u sam video nekoliko puta, izdaleka i
nakratko, kako prolazi dvori{tem. Posledwi put sam je
video ju~e oko devet sati na samom travwaku. Negde je
ùrila.
Dr MOREL: Nadam seda }e sa sve biti dobro. Nastojali smo da vam
pomognemo koliko smo mogli. Dobili ste sobu sa neko-
liko mirnih pacijenata. To je zasada sve {to smo mogli da
u~inimo.
ARTO: Pravi lek bi bio heroin i to u velikim dozama. Vidite,
oni koji uzimaju droge imaju neki mawak u organizmu.
Sudbinski ili genetski. To je opijum, ono {to najvi{e
li~i na du{u. Da se razumemo, heroin, kada nije za~aran,
uop{te ne izaziva zavisnost. Ja to znam iz li~nog isku-
stva.
Mo`da bi se le~ewe moglo po~eti sa kodeinom. Ili
opijumom. Ili kodoform... Jer, du{a mora imati neku
hranu da bi se pridigla. Ja sam ne mogu postati ovisnik
jer mrzim preterivawa. Treba po~eti sa kodeinom...
76 Dina Nedeqkovi}
VI
Novembar 1940.
Du{evna bolnica Vil - Evrar.
Spavaonica. Nekoliko bolesnika na krevetima, zauzeti svojim poslom.
ARTO: (Velikim koracima {eta po sobi. Stihove svoje skan-
dira i povremeno peva)
Taentur Anta Kamerida
Amarida Anta Kamentur...
Fatura de Faturene erak tumptar...
JEDAN
PACIJENT: Zaveì vi{e! Svima si se popeo na kurac svojom der-
wavom!
ARTO: (Pacijentu)
I{~ezni! Ina~e }u te pretvoriti u Naja pquva~icu,
zatim u morsko prase, pa u ènku fazana, zatim u kartu
meteora kojoj je davno isteklo vreme! I{~ezni, i{~e-
zni... Gotov si, jadna budalo!
(Izbegava napade zlih duhova koji ulaze kroz pozor. Skla-
wa se iza ormara)
Odlazi, zli du{e, video sam te! Ne vredi ti da se skri-
va{! Odlazi!
Ak tu erta mak turan
Ak tu erta mak turan!
Nipta mi ne moè{... Evo ga jo{ jedan... Evo ga! Evo ga!
Evo... A uzmi~ete... sad beìte? Je li? Mak tu erta!
Beìte, beìte...
Ulazi bolni~ar.
BOLNIÂR: Arto, imate posetu. Va{a majka bi da vas vidi.
Ulazi gospo|a Arto.
ARTO: Da li znate {ta pri~ate i kome pri~ate? Ja sam Antoneo
Arlo, Arlanopulos, ro|en u Smirni, od oca Grka i majke
Grkiwe, trenutno nastawen u Parizu O kakvoj majci
pri~ate. Ta tu èna je prevarantkiwa. Poslana od poli-
cije. Molim vas, ne pri~ajte mi o woj i iza|ite napoqe!
(Okre}e se prema prozoru)
Zli dusi, sile sovjeta, anarhije, komunizma, crkve, ritua-
la... Izazivam vas, iza|ite! Evo ih, cela ~eta... gra|ana,
malogra|ana, mlekara, lekara, vi{ih administrativnih
referenata, popova, lopova, dece!!!
PACIJENT: (Bolni~aru)
Reci tom kretenu da umukne!
G|a ARTO: Nanaki, kako vam je?
ARTO: Ko je ova èna?
BOLNIÂR: To je va{a majka, do{la je da vas vidi. Ako èlite,
moète iza}i u dvori{te.
ARTO: Davno, kada sam ro|en, majka mi se zvala Marija, a otac
Josif. Oboje su ìveli u Nazaretu. Ima ve} dve hiqade
godina kako sam oti{ao od ku}e. Ja drugih roditeqa
nemam. I kaìte policiji da smisli ne{to pametnije.
... Evo ih opet!
(Vadi iz yepa smotane papiri}e amulete i baca ih na
~arobwake)
VII
Jesen 1942.
Du{evna bolnica Vil - Avrar.
Roè Blen u poseti Artou.
ARTO: Sada imam svuda bolove. Na svim klinikama, dragi Blen,
nastavqali su da me mu~e. Nije bilo dana kada nisu
poku{avali da me otruju. Jednom sam, tridesetosme, imao
uàsne bolove u stomaku, pa su mi dali pra{ak protiv
bolova. kada sam uzeo taj pra{ak, sutradan sam dobio
krvavi proliv i nesvesticu, posle ~ega sam leào mesec
dana. nazvali su to ozbiqna intoksikacija. Otrov mi je
dao jedan mladi lekar, ina~e qubavnik jednog ~arobwaka.
Dva dana u komi, i to od pra{ka za bolove! Recite mi,
onda, ko je tu lud?! Na sve moje razumne proteste odgovo-
reno mi je nasiqem.
78 Dina Nedeqkovi}
BLEN: Jutros sam razgovarao sa va{im lekarima. kazao sam im da
ste vi druga~iji slu~aj i da vi imate druga~ije ideje od
ostalih, kao {to ste uvek i mislili druga~ije od svih.
Pitao sam ih da li to zna~i biti lud? Znate, Arto, sa
takvim izuzetnim mislima treba ra~unati i na izuzetne
otpore... Za va{ govor jo{ uvek nije prona|en prevo-
dilac. Mo`da ih uop{te nema?
ARTO: Ne vredi sa wima ni o ~emu razgovarati. Slu{ajte, Roè,
jo{ 1916, kada sam u Marseju uboden noèm u grudi, znao
sam da je ovaj svet zlo~ina~ki. Sve je to po~elo {tapom
Svetog Patrika. Vi bar znate kakvu je mo} imao taj {tap?
BLEN: Da, se}am ga se dobro. Jedno vreme... one godine kad ste se
vratili iz Meksika, niste se odvajali od wega.
ARTO: Kada sam se vratio iz Meksika u Pariz, èleo sam da
odbacim heroin. Zato sam i uzeo taj {tap. Svi su videli
da ga nosim. Napali su me pred kwiàrom i oteli {tap,
udariv{i me krvni~ki po mudima. to ste verovatno ~ita-
li u svim novinama.
BLEN: Slu{ao sam ne{to o tome...
ARTO: A bio je sasvim miran dan! Po~eo sam da govorim okupqe-
nima u Dablinu, u dvori{tu crkve Svetog Patrika. A
onda je po~ela neravnopravna borba: napali su nas, sve
okupqene, mitraqezima. Mnogi su poginuli. Zarobili su
me posle nekoliko dana, znaju}i da }u biti bez novca.
Okrivili su me da se bavim politikom. Jesam li se ja,
molim vas, ikada bavio politikom?
BLEN: Koliko znam, niste.
ARTO: E, ba{ kao agitatora strpali su me na brod Va{ington!
Dva stjuarda su hteli da me ubiju, no ja sam se branio. A ja
nisam lud i znam o kakvoj se zaveri radi. Pitam se samo,
{ta li je sa {tapom? Gde li bi mogao biti {ta mislite?
BLEN: Tok istorije je takav kakav jeste i tu sad vi{e ni{ta ne
moèmo da uradimo, sa ili bez va{eg {tapa. Trebalo bi
da poku{ate da izdrìte dok sve ovo ne bude gotovo. Ako
moète.
ARTO: Verovao sam da }u izdràti, zaista verovao. Me|utim,
nisam mogao... Te muke je bilo nemogu}e izdràti. Umro
sam ovde, u Evreru, jedne no}i, avgusta 1939. Bilo mi je
tada 40. godina, a nije ~udo umreti s toliko godina. I
znam da je ~ovek koji je umro bio Antonen Nalpas i sada ga
mi samo oplakujemo.
BLEN: Ja znam kroz koliko muka ste pro{li i koliko vam je
te{ko. Va{i prijateqi u Parizu poku{avaju da vam
pomognu. Postoji jedan ~ovek u klinici u Rdezu koji
poznaje va{ rad. To je slobodna zona, tamo }e vam sigurno
biti lak{e.
ARTO: Jedini lek bi bio heroin, naravno naj~istiji. Heroin mi
nikada, nikada, nikada nije prepisivan. Na sve moje zahte-
ve, odgovarano mi je mu~ewem, dràwem u samicama i
trovawem. Jedini na~in da se oduprem trovawu je heroin.
On bi mi ublaìo bolove u mi{i}ima. Zato vas molim,
Roè, u ime na{eg prijateqstva, nabavite mi heroin. Ja
imam pouzdanu informaciju da se sada on moè lako
nabaviti. Upravo je stigao jedan veliki kontigent sa
Tibeta. Vest je potpuno proverena. ne, nemojte re}i:
poku{a}u. Kaìte: na}i }u i done}u vam ga.
VIII
Kraj 1942.
Du{evna bolnica Vil - Evrar.
Artoova majka u poseti.
G|a ARTO: Ni{ta drugo nisam mogla na}i. U Parizu je velika osku-
dica svega. Redovi su sve duì, racionalisawe jo{ stro-
ìje nego ranije, kaù da skoro sve ide za vojsku. Bakal-
nice su skoro prazne. I na crnoj berzi je sve teè
nabavqati.
ARTO: Sve su to pri~e! Opet su vas prevarili, opet. Ja imam
svoje izve{ta~e Pariz je pun svega. Koje glupe pri~e o
racionalisawu, kada svi bolesnici dobijaju svakodnevno
pakete prepune hrane? Ne govorite mi ni{ta ja znam da
~inite {ta moète. Nije stvar u tome. Ovde me siste-
matski izgladwuju. Usituaciji u kojoj sam treba mi hrane,
{to vi{e. I nemojte kazati da toga nema! Ima svega kol
ko ho}e{. U Parizu, jednostavno, u|ete u prodavnicu,
ubijete bakalina i uzmete {ta vam treba. Svi to nor-
malno tako rade. Ali, svi su u dosluhu kako da vas spre~e
da do|ete do hrane i donesete mi je.
G|a ARTO: Razgovarala sam sa doktorom Menioom...
80 Dina Nedeqkovi}
ARTO: Gluposti, gluposti. S wim se ne moè razgo-
varati. ûdi me da su vam dozvolili da razgo-
varate sa mnom. Mnoge prijateqe su za~arali i
u~inili da izgube put i i{~eznu. To su mo}ni
~arobwaci. Dok sam imao {tap, bio sam bezbedan.
Moje su odbrane preslabe i zato mi treba hrane.
Prevarite ~arobwake i nabavite mi je!
G|a ARTO: Govorila sam da doktorom Menioom. Va{ pri-
jateq Desnos, poznaje doktora Ferdijera, koji bi
mogao da vas prebaci u slobodnu zonu. Tamo bi
vam bilo boqe i boqe bi se starali o vama.
oti{li biste odavde, da li me razumete?
ARTO: Ko }e dotle izdràti, ko? Vremenom ose}am da
mi du{a odlazi, posle toliko samica, nasiqa,
trovawa. uskoro u telu Antonena Nalpasa ne}e
biti vi{e nikoga...
IX
Boì}no popodne 25. decembra 1943.
Kraj obreda.
Rodez. U stanu doktora Ferdijera.
Dr FERDIJER: (Razgovara sa dr Latremolijerom i dr Delangla-
dom sa kojima sedi na kraju velikog trpezarij-
skog stola)
... Sve je to ludak do ludaka! Ve} sama èqa za
vla{}u simptom je neke ozbiqne frustracije li-
~nosti. Qudi... i to obi~no najbezna~ajniji u jed-
nom narodu, bez ikakvog dara za bilo {ta, koji se
ni u {ta ne razumeju, èle vlast nad tim narodom.
A tu im pomaù iste takve agresivne bezna~aj-
nosti kao {to su oni! To ne ide u bolnice ni na
sahrane. Za wih je smrt puka apstrakcija! Sve je
to goli ludak!
Dr LATREMOLIJER: Gledao sam neki dan Musolinija u @urnalu. To
vi{e nije ni senka nekada{weg Musolinija... I
pod ozbiqnom dozom sedativa.
Dr FERDIJER: Uop{te se ne zna {ta je to ... sifilis ... rak... ili
ne{to tre}e. Drè ga na morfijumu. lekari mu,
navodno, daju tri meseca ìvota...
Dr LATREMOLIJER: ... Potpuno drugi ~ovek!
Dr FERDIJER: Me|utim, sve te wegove nagle promene }udi po
kojima je upam}en, ta nekoherentna brbqivost, ta
potreba za stalnom promenom mesta, ta freneti-
~na preru{avawa: te ètelac, te rudar, te zidar,
skija{, kowanik, motorista, kowanik, pilot, zapo-
vednik krstarice, govorila su jasno o ~emu se tu
radi. I u svakoj drugoj prilici bio bi zatvoren u
najbliù kliniku kao hroni~ni hipomanijak. Ali,
na ~elu dràve? To nikako! To prolazi nepri-
metno. To ~ak postaje norma pona{awa Uàs!
Dr LATREMOLIJER: To se imitira!
Dr DELANGLAD: ... Potpuno slomqen ~ovek. Izobli~en, propao,
kao da je umoran od svega.
Dr FERDIJER: Da, ne{to se o~igledno desilo s wim. Izgleda da
je ispraznio svoju torbu s trikovima i poèleo
da se skloni sa scene. Hitler, koji je naravno jo{
ve}i ludak od wega, to je vrlo dobro razumeo.
Zato je i poùrio sa padobrancima iz tog hotela
u Kampo Imperatore, gde mu je, izgleda, bilo sa-
svim dobro.
Dr DELAGLAND: Partner kome vi{e nema spasa se ne ispu{ta...
Dr FERDIJER: Eno ga na ostrvu Garda, okruèn esesovcima, gde
im sluì za stra{ilo. Ne daju mu da ikoga vidi...
Nikakve izjave, ni fotografisawa.
Dr LATREMOLIJER: Iverovatno }e ga naterati da streqa grofa ]ana
i tu petoricu jadnika zbog navodne zavere.
Dr Ferdijer i dr Latremolijer nastavqaju razgovor. Dr Delanglad
prelazi na drugu stranu stola gde sede gospo|a Ferdijer i Latremolijer,
otac @ilijen i Arto.
G|a FERDIJER: Imala je dvadeset godina kada su se sreli. Radila
je u Minhenu u nekoj fotografskoj radwi kao
pomo}nica. On je verovatno do{ao da se foto-
grafi{e.
Dr LATREMOLIJER: Vaqda je imao li~nog fotografa?
82 Dina Nedeqkovi}
G|a FERDIJER: Imao je, ali je svejedno voleo da se fotografi{e.
U{ao je u radwu i seo. Ona ge je name{tala.
Qubav na prvi pogled. Iako je bio preko dvadeset
godina stariji od we.
G}a LATREMOLIJER: Stvarno ne vidim {ta je na{la u wemu! Ne znam...
G|a FERDIJER: Bila je umetni~ka du{a. Volela je poeziju. On je
bio arhitekta.
Dr DELANGLAD: Koliko znam, bio je moler!
G|a FERDIJER: Gluposti!
Dr DELANGLAD: Sam je ru~no molovao figurice koje se ina~e rade
vaqkom. Dobro, umetni~ki moler, ali ipak moler!
G|a FERDIJER: Obi~na propaganda! Bio je arhitekta. ne znam da
li je studirao arhitekturu, ali ona mu je bila
jedina pasija. Hteo je da sru{i svet i sagradi
novi, po svome planu. Sem toga, ve} je dobio na
izborima kada su se sreli. Prava qubavna pri~a...
od svih su se krili.
Ne obra}aju}i pa`wu na wih, Arto jede uz glasno mqackawe, mrvi na sve
strane hleb i rasipa jelo po stolwaku. S vremena na vreme, ispqune neku
ko{~icu na pod. Tokom obeda ustaje nekoliko puta, baca se na kolena i
izgovara misti~ne inkantacije. Povremeno, rukom zaklawa teme da bi se
odbranio od talasa magije. Prisutni se pona{aju kao da ga ne prime}uju.
Na to ih povremeno opomiwe Dr Ferdijer: Ne obra}ajte pa`wu!.
G|a LATREMOLIJER: Ne znam kako je te stvari mogu}e sakriti!
G|a FERDIJER: Naravno da nije mogu}e! Htela je da raskinu.
prekliwala ga je da se ostavi svojih ~udih pla-
nova. Dva puta je poku{ala samoubistvo. Ali, on
ne i ne! Navodno, sada gradi operu usred Berlina,
ispod zemqe.
G|a LATREMOLIJER: Nije mogu}e!
G|a FERDIJER: U slu~aju bombardovawa, èli da ostvari potpu-
nu akusti~nu izolaciju. Rat ga, navodno vi{e ne
zanima ...
ARTO: (Dok se pale sve}e i otvara {ampawac, Arto
ustaje sa stolice i nazdravqa)
Sre}an sam {to zajedno sa vama proslavqam ovaj
Boì}ni dan. Moj dolazak u Rodez je moje ponovno
ro|ewe. Posle Svete Ane, deset meseci, egzila u
Vil - Evraru, ~etiri godine, du{evne bolnice u
[azel Benoa osamnaest dana, Rodez mi je jedino
spasewe. A to je bilo spasewe i na{eg Gospoda.
Doktor Ferdijer, koji me od ranije zna kao pisca,
umetnika i pozori{nog ~oveka, u~inio je sve
najboqe. Omogu}io mi je da se vratim pisawu,
dozvolio posete mojim prijateqima, stao u moju
odbranu du{e... To su najlep{e re~i koje sam ~uo
sa ovaj praznik hvala vam, Ferdijer.
Zahvalan sam prijatequ slikaru Delanglandu ko-
ji me je ponudio duvanom. Drago mi je {to me je,
posle toliko vremena, izveo napoqe, odveo do
kwiàre. Pokazao mi je katedralu Na{e Gospe u
Rodezu. Sva moja dela osim Pozori{ta i wegovog
dvojnika, Prepiske sa @akom Rivijerom, No-
vih otkrovewa bi}a proèta su tim duhom otpad-
ni{tva i kao takva treba da budu uni{tena i ja ih
se odri~em.
OPAT @ILIJEN: Pomogao vam je Svevi{wi, sinko. Jer, kao {to
pi{e u kwizi o Jovu: On dovodi knezove u ludilo
i obara jake. On oduzima besedu re~itima i star-
cima oduzima razum. On uzima srce glavarima
naroda zemaqskih i zavodi ih u pustiwu gde puta
nema, da pipaju u mraku bez vidjela i ~ini da
tumaraju kao pijani... Amin.
ARTO: @elim da se zahvalim i vama, doktore Latremo-
lijer, {to ste se na{li u najteèm trenutku moga
ìvota, zajedno sa va{om suprugom u Avru; sep-
tembra 1937, kada sam deportovan iz Irske. U
neredima je poginuo Andre Breton. Hvala vam
{to ste `rtvovali svoj ìvot za moj spas i izbav-
qewe; hvala vam.
Dr LATREMOLIJER: Znate, gospodine Arto, koliko se se}am, ja sam u
to doba...
ARTO: Znam da ste svoju smrt zaboravili, to je od zlih
~arobwaka. Na{ je ìvot kao pozajmqeno odelo.
Ne moèmo izraziti ni re}i ono {to ose}amo u
istini na{e svesti. Stvari ovog sveta su te{ke i
mu~ne i ~esto ne znamo gde nam je du{a ni {ta
ho}e. Dovoqna je mala svetlost odozgo da je pro-
svetli.
84 Dina Nedeqkovi}
U tom ~asu na velikom zidnom ~asovniku izbijaju prvo ~etiri ~etvrti,
a onda dva sata. Prepla{en od ovih zvukova, Arto se sklawa u }o{ak i na
svaki udar trza se u smrtnom strahu. Kada prestaje zvowava ostaje i
daqe u }o{ku.
Dr FERDIJER: Ne obra}ajte pa`wu...
Dr DELANGLAND: (Posle pauze)
Da... sino} na vestima javqaju da je general Ajzen-
hauer imenovan za komandanta snaga koje treba da
izvr{e iskrcavawe.
G|a FERDIJER: Gospo|a Dezan`, koju sam videla pre neki dan,
ispri~ala mi je da joj se u snu javio wen brat
Ogist, koji je nekada bio poslanik Rodeza, i
rekao joj je da }e iskrcavawe po~eti {estog mar-
ta, a da }e Hitler umreti u snu, od gu{ewa. Takve
se stvari ne izmi{qaju. [ta mislite, gospodine
Arto?
ARTO: (Koji se povratio od straha i polako do{ao k
sebi)
Hitlera sam sreo prvi put u Romani{ kafeu
ili Ciganskoj kafani, kako su je zvali, to je
preko puta Kurfurstendama, 1937. godine, u Ber-
linu; gde sam snimao Metak u zoru. Bilo je ve}
kasno, a on je pri{ao mom stolu i po~eo pri~ati
kako namerava da nametne hitlerizam Evropi,
kao {to bi neko hteo da nametne grupi gra|ana
ho - ruk - ura - hop!, kao {to su hteli da uvedu
Evroaziju i sve te sumanute ideje. Odmah sam mu
rekao da je udaren mokrom ~arapom. I od ranije
sam ga znao kao nabe|enog mistika, {to }e re}i
megalomana i ~arobwaka. Tu je po~ela stra{na
tu~a, gde sam tog samozvanog Hitlera odalamio iz
sve snage. Policija me je uzela u za{titu od tog
moldavskog Vlaha, jer taj istorijski Hitler je
Vlah...
Iako jo{ nije zavr{io sa obedom, Arto po~iwe usrdno da recituje svoje
molitve dok kle~i na kolenima iz kuhiwe stiè torta, sa upaqenim
sve}icama, koju unosi sluàvka. Sklawaju}i se, u pani~nom strahu, is-
pred ovog prizora, Arto ska~e na stolicu koja se nalazi pored prozora, a
onda pokriva lice zavesom.
X
Novembar 1944.
Du{evna klinika u Rodezu. Kabinet dr Latremolijera.
Dr LATREMOLIJER: Nikakva zavera, do danas, nije registrovana pro-
tiv vas, bar koliko je meni poznato. Ovde vam svi
èle dobro; dr Ferdijer, ja i ostali lekari i
bolni~ari ~inimo {ta moèmo. U tome bi ste,
naravno, mogli i vi da nam pomognete da pa`qi-
vije pratite {ta je fantazija, {ta je stvarnost.
Ho}u da kaèm da u va{im pritu`bama ima puno
fantazije. I dok se taj odnos ne promeni, vi }ete
ostati ovde... Sve to {to ste mi napri~ali, ~ista
je ma{ta, nema to veze sa realno{}u. Za{to ne
poku{ate da sami uradite ne{to za sebe?
ARTO: Pa to je ne~uveno! Kako mogu da se spasem, kada
sve osobe koje mi dolaze u pomo} bivaju likvidi-
rane ili na sve na~in spre~avane da do|u do mene
kako onda da se spasem? Ajde, objasnite mi tu
neverovatnu ideju!
Dr LATREMOLIJER: Ne znam o ~emu pri~ate?
ARTO: Evo, nave{}u vam neke primere: moja dobra prija-
teqica Ani Benar, krenula je iz Pariza, sa sta-
nice Orlean, 14. oktobra 1944. da me poseti,
javila mi ta~an ~as polaska, a nikada se nije
pojavila. Objasnite mi {ta se desilo s wom.
Rasula se po podzemnim sazve`|ima? [ta je? Ja
}u vam objasniti: likvidirana je negde na putu,
dok je i{la k meni. Wen le{ je zamewen dvojni-
com, ali mene nisu uspeli da prevare. I ta osoba
koja momentalno ìvi misli da je ona, ali ona je
samo wena dvojnica. ju~e sam video jednu devoj-
~icu od ~etiri-pet godina koja mi je kazala da se
zove Ani. A da li je to stvarno ona?
Dr LATREMOLIJER: Pri~ajte, pri~ajte, slu{am vas.
ARTO: [ta se desilo sa Sesil [ram, {ta? To je jedna
~estita osoba iz jedne ugledne porodice iz Bri-
sela. Sa wom sam trebao da se ven~am 1937. godine,
ali smo se rastali iz razloga o kojima je boqe da
vam ne govorim. Umrla je 1940. i sahrawena je na
86 Dina Nedeqkovi}
grobqu Per - La{ez. Pre smrti mi je poslala
znak da me nikada ne}e zaboraviti. I {ta se
de{ava? Vade wen le{ iz groba, daju mu drugu
du{u, prave savr{enu dvojnicu! Trenutno ìvi u
Briselu. îje je to delo, pitam vas? Samog sifi-
listi~ara Lucifera, zlih duhova, izaslanika ze-
maqskog zla. Sve to rade da bi me ubedili da me je
zaboravila. Mada, ja znam da je to wena dvojnica.
I ko onda bulazni, pitam vas? To su imena, pre-
zimena, adrese sve same ~iwenice, ne gluposti i
lupetawa!
Dr LATREMOLIJER: Samo vi pri~ajte, pri~ajte. Pratim vas i slu{am,
naravno. Nastavite, nastavite!
ARTO: Rejmon Keno je èleo da me poseti za Boì} 1943.
Krenuo je krenuo je iz Pariza, nosio mi je {e}er,
pirina~, maslac, yem... Nikad nije stigao do mene.
Zato {to je pred put, razboleo se, izgubio pam-
}ewe, zaboravio sve o meni! Da li mu je du{a
zamewena, da li je na wegovo mesto postavqen
dvojnik koji me vi{e ne poznaje? Keno je bio
jedan od mojih najboqih prijateqa. Za{to mu je
oduzeto se}awe? On vi{e ~ak ni ne zna ko sam ja!
To su ~iwenice. Molim vas, dajte mi neko lo-
gi~no obja{wewe.
Dr LATREMOLIJER: Imate li jo{ takvih slu~ajeva?
ARTO: Evo vam jo{ jedan slu~aj: vi znate da sam i{ao u
Meksiko kod Tarayumara da se obra~unam sa zlim
duhovima koji su sa visokih planina bacili na
mene ~ini, {to mi je zadavalo velike probleme.
Imao sam nepodno{qive bolove, pa sam morao da
uzimam opijum, da ih umirim bar malo. Ali, ti
bolovi su postajali sve ja~i, pa sam pozvao prija-
teqicu Anu Manson da mi nabavi malo heroina.
To je bilo maja 1939. Tada sam bio u Vil - Evraru.
Se}am se maja 1939., jednog ~etvrtka, ~ekao sam je
da mi donese heroin, koji mu je bio neophodan.
Krenula je i stigla ovamo. Zaustavqena je na
kapiji, odvedena kod doktora Menioa i [anesa,
oduzeto joj je nekoliko grama heroina koji mi je
ponela, a usput su je obojica pojebali. Da, da... I
to pod pretwom da }e je odvesti policiji. Ona
nije imala hrabrosti da mi to ispri~a, ali su mi
sve to drugi dojavili. Cela je bolnica je~ala od
wenog zapomagawa to su svi ~uli. Doktor Lub-
~anski je sve to ~uo, ali kada sam ga pitao da sve
to posvedo~i, prao je ruke kao Pontije Pilat. Su-
tra je napisao pismo dr [ansenu. Odgovoreno mi
je da bulaznim. Na tome se sve zavr{ava: Gospo-
dine Arto, vi bulaznite:
Dr LATREMOLIJER: Je li to sve?
ARTO: Ne, to nije sve! Gospodine Latremolijer, ono {to
sam hteo da vam kaèm, to je da ne mogu da ìvim u
ovoj izolaciji koja se pravi oko mene; ne mogu da
podnesem da svi ti koji me vole bivaju spre~avani
da mi pomognu. Jedini na~in da mi pomognete je da
mi se omogu}i da redovno primam opijum i her-
oin. Oni koji uzimaju droge to ~ine zato jer u
wima postoji sudbinski mawak ne~ega {to je
potpuno genetsko. Pesnici su naslutili, pre svih
ostalih, {ta je to {to oduvek nedostaje ìvotu.
To je bio opijum. I ne odmahujte rukom, molim
vas. Qudi se truju opijumom, jer dana{wi opijum
ne vaqa. Ipak, to je jedini lek protiv tog sme}a
kojim me truju po bolnicama, a koje zovu leko-
vima. Opijum ovoga sveta zaista ne vaqa. Poqa
maka se zalivaju svakodnevno bakarnim sulfa-
tima, da bi ga zatrovali. îst mak je potpuno
bezopasan. Vi ste razuman ~ovek. Ja ve} sedamna-
est godina uzimam opijum bez ikakvih problema.
Jedino me potpuno ~ist opijum moè spasiti...
Dr LATREMOLIJER: O tome smo ve} razgovarali. Da vas upozorim,
gospodine Arto vi ste zavisnik i budu}i zavi-
snik, a sve to {to govorite je nerealno. Opijum
vam se ne moè dati jer narkotici ne spadaju u
sredstva kojima se sluìmo pri le~ewu. Vi ste
toksikoman i od toga se le~ite. Ne radi se o
genetskom mawku, ve} o zavisnosti. [to vi{e
budete uzimali droge, to }e vam biti potrebnija i
to }e biti lo{ije po vas. Jesmo li se razumeli?
ARTO: Pre svega, ja iz iskustva znam da opijum uop{te
nije {kodqiv! Ja sam u stawu da kaèm sebi: danas
}u uzeti jedan ili dva kalvadosa, ali ne}u uzeti
~etiri, {est ili deset. Ja sam razuman ~ovek!
88 Dina Nedeqkovi}
Dr LATREMOLIJER: Ve} sam vam rekao, Arto, opijum ne spada u sred-
stva koje prepisujemo pacijentima...
ARTO: A za{to mi se onda uskra}uje heroin, koji bi me
sigurno izle~io i omogu}io mi da nastavim borbu
protiv demona? Uz wegovu pomo} bih razorio
~itavu planetu koja je jedan sviwski obor raznih
demona i zlih sila! Ja sam se tim stvarima ozbiq-
no bavio i poznajem tu stvar u tan~ine. I za{to
sve one koji èle da mi pomognu i donesu heroin
spre~avaju da do|u do mene? Ja nemam nikakvog
na~ina da se odbranim od zlih sila koje me na-
padaju sa svih strana... Kako mislite da ìvim?
XI
Septembar 1945.
Rodez.
Ispred bolni~ke kapele Arto sre}e opata @ilijena.
ARTO: I prestanite da bacate ~ini na mene i da se
bavite magijom! Prestanite, jer }e vas sve to
skupo stajati i vas i sviwe koje ste najmili! Ja
nisam od va{ih, napustio sam davno va{u bratiju!
Od kako sam vam, na Belu nedequ, jebala vas ona,
bacio u lice naforu i pri~e{}e, jebali vas oni;
i kad sam ponovo re{io da budem ja, ono {to sam
uvek bio, Antonen Arto, nevernik du{om i te-
lom, bez crkve i Boga, koji je oduvek mrzeo Boga i
wegove razne vere: Hristovu, Jehovinu i Brami-
nu, ubacite tu i Lame i obrede drugih mawih
sekti! @upnici, popovi, rabini, bramani, nosite
se, ja nisam od va{ih i prestanite da bacate na
mene ~ini!
OPAT @ILIJEN: Vidim, sine, da ste ponovo izgubili Boga...
ARTO: ... I to da vam kaèm... nemojte misliti da vas
nisam video ju~e kako bacate ~ini sa oltara! Vi i
va{ ministrant. Kaìte Hristu, kada ga vidite,
da vi{e nismo u istoj ku}i. Recite mu da sam
osnovao sopstveno preduze}e, i da se nosi, Amin!
OPAT
@ILIJEN: Gospode, pomozi mu da na|e put koji je izgubio!
ARTO: (Pada na kolena i po~iwe svoju litaniju)
Ovarazam eni ti bela
berber eni teribela
tiber enti narila
daruza
ra faruza a fara rudi.
Ulaze gospo|e Ferdijer i Latremolijer.
G|a FERDIJER: (Opatu @ilijenu)
O~e @ilijene, htele smo da vas zamolimo, ako ste slo-
bodni, da danas svratite do nas...
OPAT
@ILIJEN: (Artou)
Pozdravite gospo|e. Niste ih zaboravili Arto?
ARTO: (Gleda ih u ~udu i pokazuje prstom na gospo|u Ferdijer)
Poznajem je dobro... To je sveta Lezbija! A ova tu...
(Pokazuje na gospo|u Latremolijer)
je jedna opasna ve{tica, u slu`bi |avola, ve} odavno...
(Baca na wih papirne amulete, frk}e, kija i pquje ih)
Brrr, frrr, }iha, fuj, fuj, pu, pu...
Gospo|e Ferdijer i Latremolijer ùrno odlaze.
ARTO: (Opatu @ilijenu)
Mislite da ne znam da ste u zaveri sa doktorom Ferdi-
jerom? Mislite da ne znam za va{e grupne jeba~ine?
Mislite da ne znam za{to mi je dao pedeset elektro
{okova, samo da bih izgubio svoju svest i li~nost. Jer,
moje ja je i suvi{e svetlo i suvi{e jasno. Mislite da ja ne
znam da je on seksualni manijak i da zato uzima heroin?
Doktor Ferdijer je sviwa. Bio je qubomoran na moje
stvarala~ko bogatstvo, na duhovni rad. mene drì u zatvo-
ru samo da moja svetlost ne bi iza{la napoqe i ozarila
svet. Samo zato.
OPAT
@ILIJEN: Neka vam Bog pomogne, sine, i neka vas prosvetli. Neka
u|e svetlost i va{u pomra~enu du{u.
ARTO: Samo zato sam u ludnici da biste vi mogli da izvla~ite
spermu iz mojih muda, za va{e molitve! Nosite se, jebite
se! Odbijam da budem bunar za ceo svet! Prestanite sa
90 Dina Nedeqkovi}
~inima i recite Hristu da mi se skloni s puta! Jeste li
me razumeli?
(Nastavqa svoje litanije)
[a la vita, taira, ara krimatiter, tapsiru...
OPAT
@ILIJEN: Pomozi mu, Boè, da na|e mir i put...
(Tiho po~iwe molitvu za spas Artoove du{e)
XII
Septembar 1945.
Du{evna bolnica Rodez. Kabinet dr Ferdijera.
Ulazi Arto, besno.
ARTO: Pitam vas, doktore Ferdijer, zar nije dovoqno {to ì-
vim u senci naj katoli~kije crkve na svetu? Zar to nije
dovoqno?
Dr FERDIJER: [ta je sad opet?
ARTO: Traìm da mu zabranite da baca ~ini. Toga mi je stvarno
dosta... Gledajte ga samo! Evo, celo jutro ~u~i u torwu
kapele i baca ~arolije! Celo sam jutro izgubio brane}i
se od tih talasa.
Dr FERDIJER: Niste mi rekli ko to baca ~ini na vas?
ARTO: Avi, kao, ne vidite oca @ilijena? [ta se pravite ludi?
Dr FERDIJER: Ne, zaista ne vidim. Sedite, Arto i recite o ~emu se
zaista radi. Slu{am vas pa`qivo...
ARTO: Evo ga, evo ga!
(Sklawa se ùrno iza jednog ormara)
Sre}om, uhvatio sam mrtvi ugao! Bilo je blizu.
(Oprezno se vra}a za sto)
Jutros je od 11 do 12 ~asova ba~eno ta~no {esnaest ~ini.
Nisam ih sve izbegao, jer je to najopasnije vreme, tad su
najopasnije. Eto, o tome se radi! A to je ~itava afera
za~aravawa, govorio sam vam. U tome svi imaju u~e{}a,
danas mawe, sutra vi{e. Policija uvek zaustavqa sao-
bra}aj dok se to de{ava, da bi neprimetno skupqali
le{eve. O tome niko ne govori iz licemerstva, svima je
naturena bedasto}a beskrajnog baqezgawa. Ne}u dozvo-
liti ovim grupama ~arobwaka koje naviru iz svih dru-
{tvenih slojeva, raznim pegla~ima iz ve{eraja, posluzi,
bojayijama, bakalima, magacionerima, vinarima, ra~un-
yijama... da uti~u na moju svest.
Dr FERDIJER: Gospodine Arto, objasnio sam vam vi{e puta da va{a
bolest podrazumeva i razne prate}e la`ne predstave i
umi{qawa... ârobwaci, ve{ci, demoni, ~ini sve to ne
postoji.
ARTO: Ali, ako vam kaèm da sam ih video, da imam svedoke? Ako
vam navodim imena, adrese, vreme, datume...
Dr FERDIJER: Kaèm vam, sve to ne postoji. I verovati u wih, zna~i
prizivati ih. Vi ih svaki dan prizivate. I sve dok ih
budete prizivali, osta}ete ovde. Daqe, kaù mi da po ceo
dan {partate hodnicima, mlatite rukama i recitujete
nerazumqive re~i.
ARTO: Vi zaboravqate da sam se ja ranije bavio reìjom i da je u
wima bilo inkantacija i skandirawa!
Dr FERDIJER: Znam, bilo je. Ali ovo nije predstava, ovo je ìvot. Tako
se i pona{ajte. Kada se vratite pozori{tu, slobodno
nastavite sa skandirawem... A la`ne predstave koje ima-
te, verovawe da su svi u zaveri protiv vas, sve te litanije,
formule protiv demona, se~ewe vazduha rukama, egzal-
tacije i buncawe sve su to bilo manifestacije, bilo
propratne pojave va{e bolesti. Ni{ta vi{e.
ARTO: Gospodine Ferdijer, morate shvatiti da nejasna stawa
pesnika nisu buncawa! Vi ne razumete to je su{tina
poezije! To ~ini pesnika pesnikom!
Dr FERDIJER: Mo`da, ali mi ne govorimo o tome! I {to me kasnije
budete shvatili, to gore po vas. Morate sami da po~nete
da se pitate za{to ste ovde i ima li tu neke va{e zasluge.
I kada po~nete shvatati da ne postoji nikakva zavera
protiv vas, da vi sami proizvodite nesre}e i demone, tek
tada }ete mo}i da ozdravite.
ARTO: Svaki put kada vas slu{am da govorite o tom ozdravqewu,
kao da dobijem udarac ~eki}em po glavi... Gospodine
Ferdijer, u to me nikada ne}ete ubediti, da }u ozdraviti,
jer JA ZNAM DA SAM ZDRAV!
Dr FERDIJER: I kona~no... {to bi bacali magiju na vas? Kaìte mi
za{to! I to na vas, koji ste potpuno zdravi? Objasnite mi
to.
92 Dina Nedeqkovi}
ARTO: Zato {to vrlo dobro znaju ko sam ja, eto zato! To uop{te
nije zavera od ju~e. Opat @ilijen i ostali su samo sitni
pla}enici.
Dr FERDIJER: Pri~ate koje{ta, dragi Arto, zaista lupetate...
ARTO: îtava zemqa i Pariz pre{li su na stranu ~arobwaka. Ja
sam ta meta na koju ciqaju sve te ma|ije. Oni ho}e da
zamene moju du{u i da u moje telo stave neku drugu du{u,
isto tako bednu, kao {to je kod svih qudi. @ele da me
spre~e u ideji da se ve} jednom iza|e i svr{i sa ovim
smrdqivim svetom. Svima je i te kako stalo da Antonen
Arto ostvari svoje ideje koje iznosi u svojoj poeziji. Ja
samo nastojim da prona|em osnovnu materiju du{e i oslo-
bodim wene bitne fluide. [ta mislite, za{to sam strpan
u ludnicu? Ne poku{ajte samo da me ube|ujete da ovo nije
ludnica!
Dr FERDIJER: ... Ja to i ne poku{avam.
ARTO: Samo zbog toga sam èleo da ovaj svet bude integralno
uni{ten. Svi su se udruìli: bakalin, kasapin, ùpnik,
pera~, po{tar, svi oni.
Dr FERDIJER: Da li ste svesni da je napoqu rat? Qudi su u stra{noj
nema{tini; gladni su i imaju zimu koja dolazi. Vi ste
bolesni, Arto. Shvatite ve} jednom da niko od tih qudi
~ak i ne zna da vi postojite. Ja se samo trudim da pomog-
nem va{oj du{i.
ARTO: Bilo ko moè re}i bilo {ta, ali kad ja ne{to kaèm to je
buncawe i fantazija. Ja vam dajem imena, lica, pokazujem
vam mesta gde se okupqaju! Na sve {to kaèm meni se
odgovara: evo ga Arto, opet bulazni, opet fantazira.
Nikakva zavera ne postoji vi bulaznite! A, evo ga jedan!
Brzo lezite! Ovaj me je dobro lupio po glavi! [ta
stojite, brzo lezite.
(Baca se na zemqu, kle~i i po~iwe litaniju)
Potam am kram
kratanam anankreta
karaban anangleta
tanamam koiman
ara trafund ana a.
Na znak dr Ferdijera, ulaze dva bolni~ara.
Dr FERDIJER: Izvedite gospodina Artoa i sutra mu nemojte davati da
jede jer ide na elektro-{okove.
XIII
Februar 1946.
Kafe u Rodezu.
Adamov u poseti Artou.
ADAMOV: ... Tu kwigu sam pisao posledwih deset godina, sa velikom
mukom. Verovatno zato {to sam dodirivao nedodirqivo.
Hteo sam da jasno postavim problem svoje egzistencije:
mog klo{arewa, moje potrebe da patim i bacam na sebe
nevi|enu sramotu. Da uvek izaberem najteì na~in, razu-
mete. To treba da iza|e kod Galimara pre leta, bar su mi
tako rekli.
ARTO: Kod mene je sasvim druga stvar u pitawu. Ja uop{te nisam
èleo da patim. Mene su na to naterali, mada mi nije bilo
jasno za{to je drugima stalo do toga. Sva moja beda
po~iwe od toga {to sam se na{ao u Dablinu sa {tapom
Svetog Patrika. Taj {tap je imao ~udesnu mo}, a 1937. su
sve novine to objavile. Iako je to nepobitna ~iwenica, ja
sam svejedno ve} deset godina interniran, smatran za
ludaka, ubijen serijama elektro {okova. Ne znam da li
vam je poznato da mi sisaju spermu dok spavam. Pod
izgovorom da im je ona neophodna za ìvot... I samo me
zato drè u ludari, jer ne dam da moje seme razvla~i neko
bez moje saglasnosti.
ADAMOV: Bar da vam kaù kad vam je sisaju. Meni, vidite, to uvek
kaù.
ARTO: ]utite, nesre}ni~e, }utite! To ne smete da izgovarate!
Svet }e biti spasen bolesti kada se odrekne svog zlo~i-
na~kog principa tela. Pitawe ostaje kako ~itati poe-
ziju. Treba je skandirati da bi se do{lo do prajezika.
Dervi{i i crna~ki vra~evi rade to isto. A meni je zbog
toga navu~ena luda~ka ko{uqa. Pitam vas kako bi
trebalo da ìvi pesnik? Sve to sam izneo u kwizi
Letura dsparhi fali teter fendi fotia o fote indi.
U kwizi sam naveo i neke primere. Naravno, svaki ~i-
talac treba da na|e svoj ritam:
ratara ratara tatrara
atara tatara ranar
otara otara katara
otara ratara kanar ... itd.
... To je moj na~in da pevam re~enice i da ih skandiram dok
ih pi{em; kao {to drugi pevaju Aupres de ma blonde ili
Viens poulpoul.
94 Dina Nedeqkovi}
ADAMOV: ... Tome dodajte i Madelon, koja mi isto ide na jaja.
ARTO: ... A na stranu {to se tako borim protiv demona i zlih
duhova. To je sistem daha koji sam prona{ao i koji se zove
atletizam ose}ajnosti. To su ta skandirawa i inkan-
tacije, litanije i neobi~ni pokreti. Kada bi dr Ferdijer
to video na sceni, verovatno bi rekao: To je Artoova
reìja. Ovako, ~ak me i on smatra ludim, jer to radim u
ludari. Ja sam integralni pesnik!
ADAMOV: Kao {to su oni integralni malogra|ani...
ARTO: Ti pokreti koje pravim su unutra{wi pokreti duha ko-
jima traìm svoju misao.
ADAMOV: Meni se to stalno de{ava! Ima bezbroj rituala koje
moram da uradim pre svakog va`nog ~ina: da dodirnem
zemqu, dlanom drvo, da upalim {ibicu ili pqunem. I svi
te gledaju u ~udu, zna{ da buqe u tebe, a mora{ to da
uradi{.
ARTO: Vidite, ceo moj problem je da sve ovo vreme ìvim kao
bolesnik, iako se ose}am zdrav i to zdravqe je izgleda
osnova moje bolesti ili zdravqa. Oni ludilom nazivaju
stawa u kojima se ogla{ava moja du{a. Kaù mi da halu-
ciniram i onda me ubiju sa 20 elektro {okova! Odakle im
ta pokvarenost? Da li me razumete?
ADAMOV: Kako vas ne razumem, kad sam i sm {est godina proveo po
ludarama? Kad imate neodoqivu potrebu da patite ili
kad pri|ete nekoj èni i kaète: ho}ete li da mi opalite
{amar? Ona vas gleda u ~udu! Ja sam govorio u kafanama:
ho}ete li da mi saspete to pivo u lice? On vam ga svejedno
saspe, ali vas gleda u neverici! Traìo sam od jedne ène
da mi blatwavim espadrilama gazi po licu, pa da mi se, na
kraju, popi{a...
ARTO: O, dragi prijatequ, vi savr{eno shvatate o ~emu se radi!
Jednog dana kada je Bodler, u ~asu lucidnosti, razumeo
svet takav kakav zaista jeste, izgubio je mo} govora, jer se
nije mogao pomiriti sa takvim svetom. Edgar Po, koji je
znao gde se nalazi, udavio se u alkoholizmu. A zna se da su
wegov delirijum - tremens izazvali demoni. Ista je stvar
i sa @erarom de Nervalom, koji se obesio. Ja nisam ni
Po, ni Lotreamon, ni Rembo svi oni su davno mrtvi i
zabole ih {ta se de{ava danas...
ADAMOV: Molim vas, pitajte prvog prolaznika gde je najblià
jednogrba kamila. Ili kako se tuca tvoja doma}ica. Svi
te gledaju u ~udu... Stra{no!
ARTO: Ovaj svet uop{te ne vaqa. Misli koje izlaze iz wega su
pokvarene, sve se sunovra}uje u zlo. Mrzi me da ìvim,
Adamove. Ako su me smatrali bolesnim zato {to me nisu
razumeli, nije me trebalo slati u Rodez. Ja u sebi nosim
ideju nevinosti.
ADAMOV: Ne govorite mi o tome... sve to sam iskusio na vlastitoj
koì. Malo ih je odbilo da mi nanese bol. Samo mogu
re}i, malo.
ARTO: To je zato {to je du{a iza{la iz stvari. Ono {to jo{
najvi{e li~i na du{u je opijum, agar - agar, heroin,
pejotl, kokain. U opijumu leì tajna besmrtnog kvasca
du{e. Opijum se razlikuje od pejotla i pomaè da ne
pukne{pred zlom sveta. Potreban mi je da zavr{im posao
ovde. To je hri{}anska samilost dati ga ~oveku koji
umire od neizdrìvih bolova du{e. Adamove, nabavite
mi u Parizu ~istog opijuma, molim vas!
ADAMOV: U Parizu, na trì{tu, sada, nema opijuma, niti znam
nekoga preko koga se moè nabaviti. Doktor Ferdijer mi
je skrenuo pa`wu da bi ste mogli da mi traìte drogu.
ARTO: [ta on ima da vam skre}e pa`wu! Ja ovde nisam zatvoren
kao narkoman, tako da mi je potpuno nejasno za{to mi ne
daju da koristim laudanijum i sve {to mi je potrebno!
Jedini lek protiv svih govana kojim me kqukaju je opijum,
ali i sve ostalo. Ja imam telo koje je izuzetno otporno na
visoke doze opijuma i to mi je samo pomagalo da boqe
radim i da se branim. I heroin i kokain ne izazivaju
zavisnost.
ADAMOV: Isto to mi je govorio i Roè L Kont: Jedini ti moè{
da me izvadi{. Posledwi put kada sam traìo drogu za
nekoga, to je bilo za wega. To je bilo 1942. Roè, plavih
iskola~enih o~iju, lica providnog kao fini porculan.
Nije bilo lekara u 14 . arondismanu kod koga nisam
proveo sate u ~ekaonici, koga sve nisam molio za lauda-
nijum. Heroina i morfijuma vi{e nije bilo na trì{tu.
Zaticao sam ga nekada kako spava sa iglom zabodenom u
venu. Isto je tako govorio, kao vi, da poznaje sebe i da se
savr{eno kontroli{e. Prekliwao sam ga da prekine,
96 Dina Nedeqkovi}
pravio se da droge nema. Nastavio je da se puni laudani-
jumom. Isto je pri~ao... Na kraju je dobio tetanus. Pre-
ba~en je u bolnicu, posledweg dana 42., ali je bilo kasno.
Poznavao sam mnogo narkomana i svi su pri~ali isto...
ARTO: Avi pri~ate kao Ferdijer. Ja sam vam ve} rekao da opijum
dobrog kvaliteta ne moè biti {kodqiv. To su bu|avi
lekari izmislili u svom konformizmu. Ako ga uzmete, to
je nelegalno a kako da do|em do opijuma? Potreban mi je
za rad. Moète li mi ga nabaviti?
XIV
18. mart 1946.
Du{evna bolnica u Rodezu.
Ordinacija dr Ferdijera.
Dr FERDIJER: Hteo bih da vam kaèm da je va{ slu~aj na putu da se re{i.
U pregovorima sam sa op{tinom oko regulisawa va{eg
statusa. Trebalo bi zapravo da vas otpustimo kao izle-
~enog; to je wihov izri~it zahtev. To je, dakle pitawe
va{eg statusa. Da li va{e stawe jo{ uvek zahteva negu, tj.
da li ste jo{ uvek bolesni? O tome je bilo re~i kada su
vam u posetu dolazili Adamov i Marta Rober. Potraì}e
se na~in da vam se obezbedi nekakvo izdràvawe, a i
lekarski nadzor koji vam je neophodan.
ARTO: Moram da vas prekinem. Ja nisam bolestan niti sam to
ikada bio. Jo{ mawe mi je potreban nekakav nadzor. Ja
sam zatvoren u Dablinu samo zbog poezije, ni{ta vi{e.
Dr FERDIJER: Kaèm vam, pitawe je samo formalno. Vi da biste se
navikli na samostalni ìvot, a mi da dobijemo malo
vremena da to re{imo. Bi}e najboqe da odete na nekoliko
nedeqa u Espalion. To je dvadeset kilometara odavde, a
grad je vrlo prijatan. Stanovali biste u hotelu Bertije
zajedno sa Ri{oom, koji se tamo odmara posle le~ewa od
alkoholizma. On vas ceni a vi malo pripazite na wega, jer
bi mogao lako da se ponovo vrati fla{i. Vama bih jedino
napomenuo da ne odlazite u apoteku i da ne traìte
ni{ta {to vam nije potrebno. Nemojte vi{e pisati pri-
jateqima da vam nabavqaju drogu, kao {to ste ovde re-
dovno radili.
ARTO: Ja i nisam le~en od narkomanije. Tako|e vam mogu re}i da
sam ja opijum uzimao samo kao lek protiv bolova, a ne kao
nasladu. Uzimao sam ga tu i tamo da bih umirio bolove. Vi
znate da mi je u Marseju brutalno zaboden no` u predelu
srca i dan - danas imam nesnosne bolove od toga. U Svetoj
Ani sam trovan, a da ne spomiwem uàsan udarac i muda na
klinici u Vil - Evraru.
Dr FERDIJER: Po{to sami tvrdite da ste razuman ~ovek i da vam droga
uop{te ne treba utoliko boqe! Oti}i}ete sutra u
Espalion, stanova}ete tamo sa Ri{oom. Vodite ra~una o
na{em prijatequ, a po~iwite da se navikavate na samo-
stalni ìvot. Kada se vratite, zajedno }emo po}i u Pariz
i to }e biti va{e kona~no napu{tawe klinike. Sve daqe
}e, naravno, zavisiti od vas. Dotle }emo se truditi da
re{imo va{ materijalni status. Va{i prijateqi ve}
sre|uju tu stvar. I uop{te... va{ izlazak iz klinike
rezultat je jedne velike akcije koju vode va{i prijateqi
da bi vas vratili u normalan ìvot. Ne bismo smeli da ih
razo~aramo.
ARTO: Gospodine Ferdijer, ja sam, pre nego {to sam nasilno
zatvoren u Dablinu, vodio potpuno normalan ìvot. To za
mene ne}e biti ni{ta novo. A svoje prijateqe nikada
nisam razo~arao. Ako su oni mene razo~aravali ponekad,
to je bivalo u slu~ajevima kada im je oduzimano se}awe.
Dr FERDIJER: Hm... da. Sutra ujutru }e do}i po vas na{ {ofer i pre-
baciti do Espaliona. @elim vam sre}u, gospodine Arto.
To je sve {to sam èleo da vam kaèm.
XV
Subota 25. maj 1946., oko {est ~asova ujutru.
Stanica Ostrelic u Parizu.
Na peronu su Ida Burde, Kolet i Anri Tomas, Marta Rober i @an
Dibifer. Kasnije Arto i dr Ferdijer.
IDA BURDE: Jedva sam se probudila... Za{to ba{ u zoru?
ANRI TOMAS: Za{to nije do{ao Adamov?
98 Dina Nedeqkovi}
MARTA ROBER: On te scene ne podnosi najboqe... stanica, do~ek, velike
scene. Vi{e je voleo da se uzdrì. Dogovorili su se da
se vide sutra u {est u Kafe de Flor.
KOLET TOMAS: Ko se dogovorio?
MARTA ROBER: Pojma nemam. Verovatno ih je sve obavestio dr Fer-
dijer. Sutra tamo treba da se na|u Polan i Adamov sa
Artoom.
ANRI TOMAS: [to ne bi podnosio, ne razumem. Sa Artoom je sada sve u
redu. Kada smo ga Kolet i ja posetili u martu, pona{ao
se normalno.
MARTA ROBER: ... Da ne preterujemo.
KOLET TOMAS: A gde }e stanovati?
MARTA ROBER: Preko jedne prijateqice na{li smo jednu kliniku u
Ivriju. Vodi je dr A{il Dermas... ako ga znate. Le~io je
L Konta i Lu~iju Xons. jedan stvarno fini tip.
KOLET TOMAS: A za{to na kliniku?
MARTA ROBER: Tako je traìo dr Ferdijer. Potrebna mu je ipak neka
nega.
@AN DIBIFE: Trebalo bi da izbegavamo neke teme, da ga ne uzrujavamo.
Voz ulazi u stanicu. Na vratima vagona pojavquju se Arto, dr Ferdijer,
za wima dva du{evna bolesnika, pra}ena sa dva bolni~ara.
Dr FERDIJER: Dragi Arto, ovo je za mene zna~ajan dan. Drago mi je {to
vas mogu predati u ruke va{ih prijateqa. @eleo bih da
se brinu o vama kao {to smo se mi brinuli dok ste bili
kod nas. Neka vam je sre}no. Nadam se da }emo imati
prilike da se vidimo kao stari prijateqi. Dame i
gospodo, brinite se o va{em prijatequ... Mene sad ~e-
kaju poslovi. Sretno i dovi|ewa.
Odlazi, po{to se pozdravio sa Idom Burde. Rukovawa i grqewa.
KOLET TOMAS: Kada ste krenuli?
ARTO: Negde oko deset.
KOLET TOMAS: Osam sati drndawa... Sigurno ste stra{no umorni.
ARTO: Proveo sam gotovo celu no} u hodniku. Doktor Ferdijer
nije mogao da spava pa sam mu pravio dru{tvo. Bila su i
ta dva ludaka koje vodi u Svetu Anu koji su se derali kao
mahniti. Ne podnose voz, ni duga putovawa.
ANRI TOMAS: Gde bismo mogli da idemo?
KOLET TOMAS: U Kafe de flor.
IDA BURDE: Ma {ta je vama? Sada je jedva pola sedam! Oni otvaraju
tek u osam.
KOLET TOMAS: To nisam znala.
IDA BURDE: Naravno da ne moète znati, kad ustajete u deset. Kad vi
odete tamo, uvek je otvoreno.
ANRI TOMAS: Ima tu jedan bistro u ulici Bifon. Malo~as kad smo
prolazili ~ini mi se da je bio otvoren.
Svi se zapute prema bistrou.
XVI
Malo kasnije.
Bistro na po~etku ulice Bifon.
Isti oko velikog kafanskog stola.
MARTA ROBER: ... Eto, vidite, i to se na kraju zavr{ilo.
ARTO: To se moralo zavr{iti. Dr Ferdijer mi je sam priznao
da je moje dràwe na klinici od prvog dana bilo nele-
galno. Sve je to po~elo nepravdom koja mi je u~iwena u
Dablinu 1937. Po svaku cenu su èleli taj {tap Svetog
Patrika. Neko me je udario tupim predmetom po glavi
dok sam mirno razgledao izlog kwiàre. To je bilo 23.
septembra 1937. Koji je danas dan?
MARTA ROBER: 25. maj 1946...
ARTO: Pa sad ra~unajte! Istovremeno su u~inili da se iz svih
Biblija izbaci ta pri~a o {tapu Svetog Patrika. Sve
novine koje su pisale o tim doga|ajima uni{tene su.
Tako Arto vi{e nije postojao. U ludnici je bio jedan
mitoman koji je tvrdio da je Antonen Arto. Trebalo me
se osloboditi, {to je i u~iweno elektro - {okovima
koji su mi oduzeli se}awe.
KOLET TOMAS: [ta je to u stvari?
100 Dina Nedeqkovi}
ARTO: To je, navodno, nov metod le~ewa mentalnih bolesnika.
Uveo ga je 1936. Hugo ]erleti upravnik jedne rimske,
rimske klinike. Video je kako se u klanicama teladima
stavqaju pre klawa elektrode, da bi bili mrtvi pre
klawa. Metoda je mo`da odli~na za telad, ali za qude
sigurno nije.
(Pla~e)
Stave vas na jednu metalnu plo~u, veù vam kai{evima
noge i ruke, telo vam pri~vrste pojasevima, a na slepo-
o~nice stave elektrode. U usta vam stave gumu da ne
biste slomili zube ili pregrizli jezik. I onda pu{taju
struju od 90 do 150 volti, po nekoliko puta u minutu.
Bistro u kome sede se zamra~uje. Pali se deo u dubini scene. Ulaze dva
bolni~ara i polaù bolesnika na metalnu plo~u. Vezuju mu remewem ruke
i noge, stavqaju gumu u usta. Onda se izmi~u i spu{taju polugu koja
pu{ta struju. Trep}e magnezijsko svetlo. Konvulzije bolesnika. Deo u
dubini scene se ponovo zamra~uje.
Ponovo se pali svetlo na sceni sa bistroom.
ARTO: (Nastavqa gde je stao)
... To vam bri{e pam}ewe, ubija vam misao. Vi ste tek
jedan ~ovek koji zna da ga vi{e nema i koji posle mese-
cima traì svoje izgubqeno bi}e, kao {to mrtvac tra-
ì izgubqenu du{u. Budite se kao pored svog le{a...
Moète samo da pla~ete za sobom.
(Pla~e)
... Devet godina zato~ewa, pet meseci sistematskog tro-
vawa, dve godine elektro - {okova, fizi~ki napad na
brodu, dva uboda noèm u le|a, udarac pajserom u ki~mu.
To je dokaz da se nije radilo samo o gowewu zbog suma-
nutih ideja. Pedeset puta sam umro u Rodezu. Ali, ja
pamtim! Pri prvoj seriji elektro - {okova slomqen mi
je deveti pr{qen. Dva meseca sam ostao nepokretan u
krevetu. @ivot mi se zgadio. Svaki put kada bih se
poàlio, odgovarano mi je da sam lud, da bulaznim. Kad
pri~a bolesnik nikada, nikada nije u pravu...
MARTA ROBER: Nemojte vi{e o tome, Arto. to je gotovo i vi{e vas
nikada ne}e mu~iti. Prvo treba dobro da se odmorite.
Stanova}ete u jednom paviqonu, usred parka, sa mnogo
zelenila.
@AN DIBIFE: A gde je to ta~no?
MARTA ROBER: Adamov mi je dao neku adresu u Ivriju.
(Vadi papir iz ta{ne i ~ita)
Klinika A{il Delmas 23., ulica Meri d Ivri.
@AN DIBIFE: To je u centru Ivrija.
ARTO: Ja sam po nagovoru dr Ferdijera pisao Adamovu da mi
na|e neki miran stan izvan Pariza. On je na{ao kli-
niku ne razumem. Boqe je bilo uzeti neki pansion. U
redu, u Ivriju... Ali, mo`da pansion...
MARTA ROBER: To vam je sigurno boqe od pansiona. Ja poznajem doktora
Delmasa, divan ~ovek. Bi}ete zadovoqni, vide}ete.
ARTO: To mi nije jasno... Budu}i, je li, da nisam bolestan...
Klinika?
MARTA ROBER: A za{to? Kaèm vam da je Delmas prijateq!
ARTO: Dobro, u redu.
Zovu kelnera, pla}aju ra~un i polaze.
XVII
Ponedeqak, 13. januar 1947. oko 21 ~as.
Foaje teatra Vje Kolombje.
Nekoliko minuta pre Artoovog predavawa.
Andre Breton sa grupom prijateqa.
BRETON: ... Naravno da je neshvatqivo... ôveka koji se sam bori sa
sobom, koji je jo{ pre deset godina pre{ao s one strane...
koji je pre {est meseci iza{ao iz du{evne bolnice
pozivati da javno govori naravno da je neshvatqivo! I
to kome? Publici u kojoj }e se najvi{e na}i onih koji su
do{li iz monstruozne èqe da se mo`da zabave.
NEKO
IZ GRUPE: Ovo predavawe su ipak organizovali wegovi prijateqi,
koji tvrde da je on potpuno izle~en.
BRETON: Re}i za wega da je izle~en ja se na takvu tvrdwu ne bih
usudio. To tvrditi, zna~i i}i protiv wega samog. Wegova
bolest i nije od onih koje povla~e tzv. intelektualni
deficit i dosta wegove svesti nije o{te}ena. Artoova
ispovest je duboko li~na, upu}ena prijateqima od poverewa,
koji toleri{u wegova odlepqivawa od zemqe. Zato u orga-
nizovawu ovakvog jednog skupa ima ne~eg mra~nog i tu`nog.
102 Dina Nedeqkovi}
U foaje ulazi Arto, pozdravqa Bretona koji se izdvojio iz grupe i
prilazi mu.
ARTO: Ima jedna stvar, Andre, koje me dugo mu~i i koju bih hteo
sada da ra{~istim. Razgovarao sam sa mnogima o tome.
Kada sam im tvrdio da ste vi poginuli u Avru, brane}i me,
svi su mi govorili da to nije ta~no. Molim vas, u ime
na{eg starog prijateqstva, kaìte mi istinu i u}utkajte
klevetnike: da li ste poginuli septembra 1937. u luci u
Avru, ne dozvoqavaju}i policiju da me odvede u ludnicu.
Andre, ja to znam, ali bih voleo da to ~ujem od vas.
BRETON: Dragi Arto, mora}u da vas razo~aram. Vidite, {to se ti~e
tog doga|aja, na{e uspomene nisu... kako bih rekao... podu-
darne. ne znam da li me razumete...
ARTO: Ma ~ekajte, Andre! To ste ipak vi poginuli pod kur{u-
mima 1937. Pa to je bilo ispred op{te bolnice! îtavo
jutro su zvonila zvona u va{ pomen! Nemogu}e da se ne
se}ate... Ja znam da se ~ovek posle smrti te{ko vra}a
sebi, ali nemogu}e da ste sve to zaboravili!
BRETON: Zaista mi je ào, Arto.
ARTO: Zna~i... zar i vama?!! Oduzeli su vam se}awe, zli demoni!
Jadni prijatequ!
(Obra}a se ~oveku koji nailazi)
Da li znate ko je ovaj ~ovek koji umi{qa da je Andre
Breton?
XVIII
Malo kasnije.
Sala pozori{ta Vje Kolombje.
Arto ~ita svoje predavawe.
ARTO: Dame i gospodo! Ima nekoliko stvari koje ne}u mo}i da
oprostim dana{wem dru{tvu. Izne}u ih ve~eras, jednom
zauvek, da ne bude vi{e nikakve zablude, niti bilo koga
protiv koga. Iako potpuno svestan i zdrav duhom, proveo
sam deset godina zatvoren po ludnicama. Ito je stvar koju
nikada ne}u oprostiti ovom dru{tvu bedastih u{kop-
qenika. To o~ajno dru{tvo nije uspelo da ikome ponudi
neki vaqan razlog postojawa. Doktor Gaston Ferdijer
ukrao mi je ne znam koliko trilijardi vekova se}awa, za
dve godine elektro-{okova.
Da ponovim ukratko:
9 godina internacije
5 godina trovawa
2 godine elektro - {okova
2 uboda noèm.
Dodajte tome i strahovite zuboboqe. U du{evnim klini-
kama Francuske, izme|u 1938. i 1943. izgubio sam posled-
wih osam zuba koji su mi jo{ bili ostali. Posledwi zub
sam izgubio kad sam pao onesve{}en, posle jednog elektro
- {oka u Rodezu... Dobio sam sinusitis, astmu, reumu,
ko~ewe vrata...
GLAS IZ
PUBLIKE: Ma gluposti, {ta nas se to ti~e!
ARTO: Gospodin, koji se tamo javqa, i svi oni koje ova pri~a o
patwama koje sam podneo ne zanima, mogu da iza|u napoqe.
Pri~a je tek na po~etku.
(Mladi}a koji se javio redari izvode do izlaza)
... Ovome treba dodati i mnogobrojna trovawa o kojima su
svi }utali kao zaliveni; a na ovu mra~nu i prqavu stvar
nije se mogla napraviti ni najmawa aluzija, a da ti odmah
ne kaù da benavi{, halucinira{, da ima{ maniju gowe-
wa, mitomaniju, hipomaniju, megalomaniju i ne znam {ta
sve jo{. Jedini razlog moga zato~ewa bio je izvesni {tap
koji sam hteo odneti Ircima. Taj {tap bi}e, prvo, glavni
razlog moga hap{ewa i deportovawa, a na kraju, moje
internacije koja }e potrajati devet godina.Po{ao sam u
Irsku kada sam bio sasvim siguran da je to {tap opisan u
svim legendama, pri~ama, uybenicima iz istorije, kao
{tap pomo}u koga je pomenuti Patrik nametnuo Ircima
neku me{avinu vere izme|u Lucifera, Hrista i Satane...
I to mi se ne ~ini ni jasno ni normalno da jednoga dana
pisca koji se {eta Dablinom sa tim {tapom, mo`da
neobi~nim, ali koji u wegovim rukama pre li~i na pozo-
ri{ni rekvizit nego na oru`je; da toga pisca na dablin-
skom trgu 23. septembra 1937., u tri sata posle podne,
jedan agent provokator, tako... mali rastom, pomalo albi-
nos; opali iz sve snage gvozdenom {ipkom po vratu,
udarcem koji mu prepolu}uje ki~mu... Od ~ega mi je danas
ostala povreda i oìqak, a koji su videli i potvrdili
dvadeset lekara. Posle velikih nereda izme|u gra|ana i
policije, uhap{en sam i deportovan brodom u Avr. U
gu`vama je poginulo osam hiqada qudi, a meni su se tada
prvi put otvorile o~i i ugledao sam pravo prqavo lice
104 Dina Nedeqkovi}
stvari.
(Kod svakog recitovawa Arto ustaje)
Radar ala biriz
tabul sa bizer radar ta buder
sa ta lala putar putar
Na mene su, pored ostalog, tokom godina bacane ~ini. Pre
deset godina, kada sam bio u Meksiku, pewali smo se
kowima na jednu jaku uzbrdicu. Po lokalnim brdima
video sam, a nisam se usu|ivao da verujem, video sam qude
polegle po zemqi u ~udnim pozama. Pitao sam vodi~a {ta
to zna~i. Nasme{iv{i mi se je rekao: zar ne vidite da
masturbiraju ne bi li nas spre~ili da se pewemo, osta-
vite ih na miru. Upravo bacaju ~ini i poku{avaju da nas
za~araju. Kako to bacaju ~ini?! [aqu na mene uàsne
talase i treba da ih ostavimo na miru?! Na mene su bacane
~ini na toj planini u Meksiku, samo zato {to sam znao da
je ovaj svet laàn i da je to sve fasada. A i posle, gotovo
svuda gde sam bio, naro~ito u Rodezu gde sam bio toliko
naivan da o tome ne{to kaèm doktoru Ferdijeru, {efu
tamo{we klinike.
Ajde, ajde, {ta pri~ate, Arto? Izgleda da ponovo
po~iwete da lupetate.
Za{to bi to bilo benavqewe... navodim vam ~iwenice i
dajem dokaze.
To je to. Upravo nastavqate da tvrdoglavo halucinira-
te. Mora}emo da po~nemo ponovo sa elektro- {okovima.
Ali, ja sam jedini pisac koji je govorio o magiji, ako
izostavimo Uismansa koji je govorio o tome u romanu
Tamo.
Ostavite Uismansa! On je bio ludak, kao i svi ostali. I
Bodler i Nerval, sve je to goli ludak! Nikada niko nije
mogao da dokaè da magije stvarno postoje.
Ja znam vrlo dobro {ta vredi nauka i znam da ne vredi
ni{ta. Ja definitivno izjavqujem: ma|ije postoje.
(Ustaje.)
Nema analize
nema sinteze
nema dijalektike
nema anarhije
nema buròazije
nema partija
nema klasa
nema revolucija
nema komunizma
nema vrline
nema poroka
nema principa
nema ose
nema sredine
nema puta.
(Seda.)
... Me|utim, jo{ nisam bio ni otvorio usta da bih mu
rekao da sam za~aran i na koji na~in, jer sam bio sakupio
izvestan broj detaqa za sasvim konkretna mesta, prilike
i sl., kada me je doktor Ferdijer prekinuo:
Opet buncate! Boga mi, mora}emo opet po~eti sa elek-
tro-{okovima...
I, tako mi je doktor Ferdijer ukrao trista trilijardi
vekova se}awa za samo dve godine elektro - {okova.
(Diè se i recituje)
A sada postavqam pitawe qudima da mi kaù:
koliko sam to ostavio iza sebe mrtvih me|u wima
ako se po~ne ra~unati od izvesnog dana aprila meseca
1945.
Koliko sam sru{io ku}a po gradovima
koliko zapalio neobja{wivih poàra,
koliko ra{irio epidemija,
koliko uzrokovao najopaènijih bolesti
koliko rasporio ili isekao qudskih trupla
koliko odrezao qudskih spolovila?
(Seda na stolicu)
Kada sam se obratio gospodinu Paskalu Piji sa molbom
da u svome listu Komba donese vest o ovom mom preda-
vawu, Pia mi je odgovorio da pri~a o mom ìvotu ne
zavre|uje da bude ispri~ana i da ja nisam osoba dovoqno
va`na da bi detaqi mojih dogodov{tina bili takve pri-
rode da bi mogli zaista uzbuditi veliki duh javnosti
beslovesni duh bedasto}e. Eto, koliko je moja pri~a
va`na!
(Ustaje i recituje)
Pra kuruka
rukaz urabela
a parela eta ves!
Ja nikada nisam ni umi{qao da sam neka va`na li~nost,
~ak ni da sam li~nost, a ni{ta mi nije bilo odvratnije od
razmetawa. Jer, ja ne predstavqam misao svih qudi, nego
samo svoju li~nu misao revolucionarniju od bilo koje
druge. Moja uàsna sudbina ve} me je odavno stavila izvan
106 Dina Nedeqkovi}
qudskih okvira. U mome slu~aju, to je ili apsolutno ili
ni{ta! Pri~a o jednom piscu zdravog duhom, sekestri-
ranom i zato~enom tokom devet godina neva`na je, ja to
znam. Ona moè interesovati samo prijateqe moga dela,
koji su malobrojni. Ipak, ja znam da u svetu ima i drugih
bolova i muka osim mojih. Ali, ja ho}u da spre~im da i
jedan ~ovek upadne u takvu ma{inu za mlevewe mesa. Ono
{to zameram qudima svoga vremena, to je da su najgnu-
snijim magijskim radwama u~inili da se rodim u svetu u
kom nisam hteo i to {to su istovetnim radwama u~inili
sve da me spre~e da na|em neki otvor u wemu i da ga
napustim. Ovo dru{tvo u kome ìvimo pritiska nas
svojim policajcima, popovima, lekarima, azilima, tamni-
cama, kaznionama, giqotinama, gubili{tima, instituci-
jama, jer od kako sam iza{ao iz ludnice ja vi{e ne
podnosim nikoga i ni{ta.
[ta je ìvot? Gde smo to mi? [ta se u stvari doga|a?
Bila su pitawa koja sam sebi neprestano postavqao.
(Ustaje i skida sako)
Ko sam ja?
Ja sam Antonen Arto
i kaèm
kao {to ve} govorim
neposredno
vide}ete moje sada{we telo
kako se rasprskava
i ponovo sakupqa
u deset hiqada vidova
op{te poznatih
jedno novo telo
pa me ne}ete mo}i vi{e nikada
zaboraviti.
(Seda)
Ja sam posledwe telo koje je ìvelo pod zakonima poezije
i muzike. Velike usamqenosti u mislima vode u velike
osamqenosti u ìvotu. Izuzetne misli dovode do izu-
zetne samo}e.
(Ustaje)
OVI NEOBJA[WIVI TEGOVI SU
MUKE OD BESKRAJA.
SVETLOST OVOGA SVETA JE LA@NA.
OVAJ ZLIKOVA^KI SVET TREBA DA BUDE
INTEGRALNO UNI[TEN I DA
SE ZAVR[I JEDNOM SA BO@JIM SUDOM.
XIX
êtvrtak, 4. mart 1948.
Klinika u Ivriju.
Vrtlar pokazuje nekolicini posetilaca Artoovu sobu.
VRTLAR: Kada sam mu jutros doneo doru~ak i kr~ag vode, na{ao sam
ga kako sedi na podu, le|ima naslowen na krevet, obla-
~e}i ~arape. Levu je bio navukao, a mu~io se sa desnom.
Kada ih je navukao, digao se, otvorio prozor... stao, na
trenutak, na ram i poleteo. Ne, cipele mu nisu trebale,
ostale su ovde. Pri~vrstio je bio pelerinu nekom kop~om
i po~eo da leti. Prvo sasvim strmoglavo, a onda, usprav-
qaju}i se, sve vi{e stremio k neverovatnoj visini. Leteo
je prvo iznad ulice Meri dIvri, pa je preleteo Senu i
[aranton. Video sam ga jedno vreme. Pratio bih ga i
daqe, ali kada je bio iznad stanice nai{ao je oblak koji
ga je potpuno zaklonio. Kada je u oblak propao, vi{e ga
nije bilo... U{ao sam, kaèm, kao i svako jutro s do-
ru~kom... Rekao mi je, ~ini mi se:
Glas Artoa u off-u: SVETLOST OVOGA SVETA JE LA@NA!
Arto na nebu.
KRAJ
108 Dina Nedeqkovi}

Arto I Njegov Dvojnik

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Arto I Njegov Dvojnik

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Dina Nedeqkovi}

Вам также может понравиться