Naslov originala: Henning Mankell

MORDARE UTAN ANSIKTE

HENING MANKEL

UBICE BEZ LICA
1

Neto je zaboravio, to je znao sa sigurnou kuda se probudio. Neto to
je sanjao tokom noi. Neto ega bi trebalo da se sea.
Pokuava da se priseti. Ali, san je kao crna rupa. Bunar koji ne otkriva
nita od svog sadraja.
Ipak nisam sanjao o bikovima, razmilja. U tom sluaju bih bio znojav,
kao da sam se tokom noi borio sa groznicom. Ove noi su me bikovi ostavili na
miru.
Lei u mraku i slua. Disanje njegove ene pored njega toliko je slabo da
jedva moe da ga razazna.
Jednog jutra e leati mrtva "pored mene, a ja to neu primetiti, razmilja.
Ili u ja biti taj. Jedno od nas e umreti pre onog drugog. Jedno svanue e u
sebi sadrati da je jedno od nas dvoje ostavljeno samo.
Pogledao je na sat koji stoji na stolu pored kreveta. Kazaljke se
presijavaju i pokazuju etvrt do pet.
Zato sam se probudio, razmilja. U normalnim sluajevima spavam do
pola est. Tako sam inio preko etrdeset godina. Zato sam se sada probudio?
Oslukuje u mraku i odjednom je potpuno budan.
Neto je drugaije. Neto vie nije onako kako bi trebalo da bude.
Paljivo opipava jednom rukom dok ne dosegnu lice svoje ene.
Vrhovima prstiju osetio je da je topla. Dakle nije to. Jo uvek ni jedno od njih
dvoje nije ostavljeno samo.
Oslukuje u mrak.
Konj, razmilja. Ne re. Zato sam se probudio. Kobila obino njiti nou.
Ja to ujem, a ne probudim se i u svojoj podsvesti znam da mogu da nastavim da
spavam.
Paljivo ustaje iz kreveta koji kripue. Imali su ga etrdeset godina. To je
bio jedini komad nametaja koji su kupili kada su se venali. To je ujedno i
jedini krevet koji e imati u ivotu.
Osea bol u levom kolenu dok preko drvenog poda odlazi do prozora.
Star sam, misli. Star i istroen. Svakog jutra kada se probudim podjednako
sam iznenaen to ve imam sedamdeset godina.
Gleda u zimsku no. Osmi je januar 1990. godine, a ove zime nije pao
sneg u Skoneu. Lampa ispred kuhinjskih vrata baca svetlost na batu, na
ogoljeni kesten i na oranice u daljini. kilji prema susednom posedu na kom
ive Levgrenovi. Bela, niska i dugaka kua je u mraku. Na tali, koja se nalazi
u uglu prema kui u kojoj ive, iznad crnih tal-skih vrata visi bledouta lampa.
Tamo je kobila u svom boksu i tamo ona iznenada zare kada se uznemiri tokom
noi.
Oslukuje u mrak.
Krevet iza njega kripue.
- ta radi? - promrmlja njegova ena.
- Spavaj - odgovara. - Ispruiu noge.
- Da li te bole?
- Ne.
- Spavaj onda! Nemoj tako da stoji i da se smrzava pa da se posle
razboli.
uje je kako se okrenula na stranu.
Nekada smo se voleli, razmilja. Ali se oslobaa ove, zarad druge svoje
misli. To je jedna isuvie lepa re. Voleti. To nije za ovakve kao mi. ovek koji
je vie od etrdeset godina bio seljak i stajao nagnut nad tekom skonskom ilo-
vaom, u svoja usta ne uzima re voleti, kada govori o svojoj eni. U naim
ivotima je ljubav uvek bila neto drugo...
Posmatra susednu kuu, kilji, pokuava da se probije kroz mrak zimske
noi.
Ri, razmilja. Ri tamo u tvom boksu, pa da znam da je sve kao i obino.
Pa da mogu da legnem pod ebe jo koji trenutak. Dan penzionisanog i
izrabljenog zemljoradnika je ionako dug i beznadean.
Iznenada primeuje da posmatra kuhinjski prozor sused-ne kue. Neto je
izmenjeno. Sve ove godine bi s vremena na vreme bacio pogled na prozor svojih
komija. Sada tamo neto iznenada izgleda drugaije. Ili je to samo mrak koji ga
zbunjuje? Zamurio je i izbrojao do dvadeset da bi odmorio oi. Onda ponovo
pogleda u prozor, i sada je bio siguran da je otvoren. Prozor koji je uvek tokom
noi stajao zatvoren, iznenada je otvoren. A i kobila nije rzala...
Kobila nije rzala poto stari Levgren nije obavio svoju uobiajenu nonu
etnju do tale, kada ga je prostata opominjala i isterivala iz toplog kreveta...
Privia mi se, govori sebi. Oi su mi mutne. Sve je kao i obino. ta bi
zapravo moglo ovde da se dogodi? U malom selu Lenarp, severno od jezera
Kade, na putu za lepo jezero Krageholm, u srcu Skonea? Ovde se nita ne
dogaa. Vreme stoji u ovom malom selu, gde ivot ide napred poput potoka bez
energije i volje. Ovde ivi nekolicina starih seljaka koji su svoju zemlju prodali
ili je dali drugima u nasledstvo. Ovde ivimo mi i ekamo ono neizbeno...
Ponovo je pogledao u kuhinjski prozor i pomislio da ni Marija niti
Johanes Levgren ne bi zaboravili da ga zatvore. Sa starou se dounjava strah,
sve je vie i vie brava, i niko ne zaboravlja da zatvori prozor pre nego se no
spusti. Biti star znai strahovati. Onaj strah od preteeg koji je postojao dok je
ovek bio dete, vraa se kada ovek ostari...
Mogao bih da se obuem i izaem napolje, pomisli. Dok mi zimski vetar
udara u lice, da odepam kroz batu do ograde koja razdvaja nae posede.
Mogao bih sopstvenim oima da se uverim u ono to vidim.
Ali se odluuje da ostane. Uskoro e Johanes da ustane iz kreveta da bi
skuvao kafu. Prvo e upaliti lampu u toaletu, a potom lampu u kuhinji. Sve e
biti kao i obino...
Stoji uz prozor i osea da mu je hladno. Staraka hladnoa koja se uvlai,
ak i u najtoplije sobe. Razmilja o Mariji i Johanesu. Sa njima smo takode bili
u braku, razmilja, kao komije i kao zemljoradnici. Pomagali smo jedni drugi-
ma, delili muku i loe godine. Ali smo, takoe, delili i dobar ivot. Zajedno smo
slavili Ivanjdan i jeli boini ruak. Njihova i naa deca trala su izmeu ove
dva poseda kao da su pripadala oboma. I sada delimo ovu dugaku, razvuenu
starost...
I ne znajui zato, otvori prozor, paljivo, da ne bi probudio Hanu, koja je
spavala. vrsto dri okvir prozora da mu ga olujni vetar ne bi istrgao iz ruke.
Ali, napolju je potpuno mirno i tada se seti da vremenski prognostiari na radiju
nita nisu rekli o nadolazeem nevremenu iznad skonske ravnice.
Zvezdano nebo je vedro i veoma je hladno. Upravo je hteo ponovo da
zatvori prozor, kada mu se uini da je uo neki zvuk. Oslukuje i okree levo
uvo prema napolje. Ono dobro uvo, nasuprot onom desnom, koje mu je oteeno
od sveg vremena koje je proveo zatvoren u zaguljivim i bunim traktorima.
Ptica, pomisli. Nona ptica, koja kreti.
Potom se uplaio. Od nekuda se pojavljuje strah i obuzima ga.
Zvui kao ovek koji dovikuje. Oajan, da bi dopro do drugih ljudi.
Jedan glas koji zna da mora da se probije kroz debele kamene zidove da bi
probudio panju svojih komija...
Umiljam, ponovo razmilja. Niko ne vie. Ko bi to bio?
Toliko snano je zatvorio prozor da je saksija sa oveem poskoila i
probudila Hanu.
- ta radi? - pita ga i on uje da je iznervirana.
Kada je trebalo da odgovori, odjednom bi siguran.
Strah je opravdan.
Kobila ne re, kae i seda na ivicu kreveta. I kuhinjski prozor je otvoren
kod Levgrenovih. I neko dovikuje.
Ona se pridie i sede na krevet.
- ta kae?
Ne eli da odgovori, ali je sada siguran da to to je uo nije bila ptica.
- To je Johanes ili Marija - kae. - Neko od njih dvoje doziva u pomo.
Ona ustaje iz kreveta i odlazi do prozora. Velika i iroka stoji u svojoj
beloj spavaici i posmatra u mrak.
- Kuhinjski prozor nije otvoren - apue. Polomljen je.
On odlazi do nje i sada mu je toliko hladno da drhti.
- Neko doziva u pomo - kae i glas joj podrhtava.
- ta da radimo? - pita je.
- Idi tamo - kae mu. - Pouri!
- Ali ako je neto opasno?
- Zar neemo pomoi naim najboljim prijateljima ako im se neto
dogodi?
On se brzo oblai, uzima depnu lampu koja stoji u kuhinjskom radnom
delu pored osiguraa i tegle sa kafom. Ilovaa je zaleena pod njegovim
nogama. Kada se okrenuo video je Hanu kako se nazire u prozoru.
Staje napred kod ograde. Sve je mirno. Sada vidi da je kuhinjski prozor
polomljen. Paljivo preskae nisku ogradu i pribliava se beloj kui. Ali ga
nikakav glas ne doziva.
Umislio sam, pomisli ponovo. Ja sam starac koji vie ne moe da razlikuje
ono to se zaista dogaa. Moda sam noas ipak sanjao o bikovima? Onaj stari
san o bikovima koji su trali prema meni kada sam bio dete i uinili da shvatim
da u jednog dana umreti...
Tada ponovo zau povike. Tihi su, poput jadikovanja. To je Marija.
Odlazi do prozora spavae sobe i paljivo proviruje kroz rupicu izmeu
zavese i okvira prozora.
Iznenada shvata da je Johanes mrtav. Osvetljava depnom lampom i
snano zamuri pre nego to se naterao da pogleda.
Prikovana za pod, sedela je Marija, privezana za stolicu. Lice joj je
krvavo, a njeni vetaki zubi lee polomljeni na isprljanoj spavaici.
Potom ugleda jednu Johanesovu nogu. Moe da vidi samo nogu. Ostatak
tela je zaklonjen iza zavese.
On ustuknu i ponovo preskoi ogradu. Koleno ga je zabolelo dok je
oajno posrtao preko zaleene ilovae.
Prvo je pozvao policiju.
Potom uze pajser iz jednog ormara u kom je mirisalo na sredstvo protiv
moljaca.
- Ostani ovde - ree Hani. - Ovo ne mora da vidi.
- ta se dogodilo? - upita ga oiju suznih od straha.
- Ne znam - odgovara. - Ali ja sam se probudio zato to kobila noas nije
rzala. U to sam potpuno siguran.
Osmi je januar 1990. godine. Jo uvek nije svanulo.

2

Poziv je u policiji u Istadu registrovan u 5 sati i 13 minuta. Primio ga je
iznureni policajac koji je na dunosti bio gotovo neprekidno od novogodinje
noi. Sluao je drhtavi glas koji je dolazio kroz slualicu telefona i pomislio da
je to bio samo neki duevno rastrojeni starac. Ali neto je ipak probudilo
njegovu panju. Poeo je da postavlja pitanja. Kada je razgovor okonan samo
je na trenutak razmislio pre nego to je ponovo podigao slualicu i okrenuo broj
koji je znao napamet.
Kurt Valander je spavao. Prethodne veeri je ostao budan isuvie dugo i
sluao snimak Marije Kalas koji mu je iz Bugarske poslao jedan dobar prijatelj.
Iznova se vraao njenoj Travijati", i bilo je blizu dva kada je konano legao.
Kada ga je telefonsko zvono sada prenulo, bio je u dubokom erotskom snu. Kao
da bi se uverio da je ovo samo sanjao, ispruio je ruku i opipao pokriva. Ali,
bio je sam u krevetu. U njemu nije bilo, ni njegove ene, koja ga je napustila pre
tri meseca, niti one obojene ene s kojom je nedavno imao odnos.
Pogledao je na sat istovremeno se hvatajui za slualicu. Saobraajna
nesrea, brzo pomisli. Proklizavanje i neko ko je vozio isuvie brzo i sleteo sa
puta E 14. Ili svaa sa izbeglicama koje su dole jutarnjim brodom iz Poljske.
Pridigao se u krevetu i prislonio slualicu na obraz tamo gde ga je peckala
izrasla brada.
- Valander!
- Nadam se da te nisam probudio?
- Do avola, ne. Budan sam.
Zato ovek lae, pomislio je. Zato ne kaem kako je? Da bih se
najradije vratio i uhvatio odbegli san u obliku gole ene?
- Mislio sam da tebe treba da pozovem.
- Saobraajna nesrea?
- Ne, ne ba. Zvao je jedan stari zemljoradnik koji je rekao da se zove
Nistrom i da ivi u Lenarpu. On tvrdi da njegova kominica sedi vezana na podu
i da je neko mrtav.
Brzo je razmislio o tome gde se nalazi Lenarp. Ne isuvie daleko od
Marsvinsholma, u neobino brdovitom predelu za Skone.
- Zvuao je ozbiljno. Mislio sam da je najbolje da pozovem direktno tebe.
- Koga ima sada u stanici?
- Peters i Noren su napolju i trae nekoga ko je polomio prozor na
Kontinentalu. Da li da ih pozovem?
- Reci im da se odvezu do raskrsnice izmeu Kadesjoa i Katslosa i da
tamo saekaju dok ja ne doem. Daj im adresu. Kada je dignuta uzbuna?
- Pre nekoliko minuta.
- Jesi li siguran da nije zvao neki pijanica?
- Nije tako zvuao.
- Ne. U redu, onda.
Brzo se obukao ne tuirajui se, sipao je solju mlake kafe koja je ostala u
termosu i pogledao kroz prozor. iveo je u ulici Marija u centru Istada, a fasada
kue preko puta njegovog prozora bila je ispucala i siva. Zapitao se da li e ove
zime biti snega u Skoneu. Nadao se da e ga izbei. Sa skonskim snenim
olujama uvek su dolazili periodi neprekidne muke. Saobraajne nesree,
zavejane ene koje treba da se porode, starci koji ive u krajevima udaljenim od
naseljenih mesta. Sa snenim olujama stizao je haos, i mislio je da je bio slabo
opremljen da se susretne sa takvim haosom ove zime. Jo uvek je u njemu goreo
strah zato to ga je ena ostavila.
Vozio je ulicom Regement dok nije izaao na Istoni put. Kod ulice
Dragon zaustavilo ga je crveno svetio i on u kolima ukljui radio da bi uo vesti.
Uzbueni glas je govorio o tome kako je jedan avion pao na nekom udaljenom
kontinentu.
iveti i umreti u pravo vreme, mislio je dok je odstranjivao san iz oiju.
To je bila izreka koju je formulisao pre mnogo godina. Tada je bio mladi
policajac koji je patrolirao ulicama svog rodnog grada Malmea. Jednom
prilikom je neki pijani ovek iznenada izvukao veliki no kada su hteli da ga
odvedu iz Pildam parka. Zadobio je duboki ubod sasvim pored srca. Nekoliko
milimetara ga je delilo od iznenadne smrti. Tada je imao dvadeset i tri godine i
za ozbiljno je shvatio ta znai biti policajac. Izreka je bio njegov nain da se
brani od seanja na ovaj dogaaj.
Izvezao se iz grada, proao pored novosazidane robne kue nametaja
koja se nalazila kod ulaza i video odraz mora u daljini. Bilo je sivo ali neobino
mirno za sredinu skonske zime. Daleko na horizontu ocrtavao se brod koji je
plovio na istok.
Dolaze snene oluje, pomislio je.
Pre ili kasnije, nadvie se nad nama.
Iskljuio je radio i pokuao da se skoncentrie na ono to ga je ekalo.
ta je, zapravo, znao?
Jedna starica, vezana na podu? Jedan ovek koji tvrdi da ju je video kroz
prozor? Poveao je brzinu kada je proao izlaz za Bjeresjo i pomislio da to mora
da je bio samo neki starac koga je obuzela sve jaa senilnost. Tokom mnogih
godina kao policajac je vie nego jednom doiveo da stari i usamljeni ljudi
koriste policiju kao krajnji poziv u pomo.
Policijski auto ga je ekao kod izlaza za Kadesjo. Peters je izaao i
posmatrao zeca koji je skakutao napred-nazad na njivi.
Kada je ugledao Valandera da dolazi u svom plavom peou, podie ruku u
znak pozdrava i sede za volan.
Zaleeni ljunak je pucketao pod automobilskim tokovima. Kurt
Valander je vozio iza policijskog automobila. Proli su pored razdvajanja puta
za Trunerup, nastavili uz nekoliko strmih uzbrdica i stigli u Lenarp. Skrenuli su
na jedan mali livadski put koji jedva da je bio ita vie od traktorskih tragova.
Posle jednog kilometra, stigli su. Dva dvorita, jedno pored drugog, dva niza
konopaca za suenje vea, i briljivo negovane bate.
Stariji ovek im je uurbano priao. Kurt Valander vide da hramlje, kao
da ga je bolelo jedno koleno.
Kada je izaao iz automobila, primeti da je poelo da duva. Moda je sneg
ipak bio na putu?
im je ugledao ovog starca, znao je da ga oekuje neto zaista neprijatno.
Iz ovekovih oiju isijavao je takav strah koji nije mogao da bude umiljen.
- Provalio sam vrata - ponavljao je uznemireno, sve iznova. - Provalio
sam vrata poto sam morao da vidim. Ali e ona uskoro umreti, i ona.
Uli su kroz razvaljena vrata. Kurta Valandera zapahnu opor miris koji
imaju stari ljudi. Tapete su bile staromodne i morao je da kilji da bi video u
polumraku.
- ta se to ovde dogodilo? - pitao je.
- Unutra - odgovorio je starac. Potom je poeo da plae.
Tri policajca se pogledae.
Kurt Valander odgurnu vrata jednom nogom.
Bilo je gore nego to je pretpostavio. Kasnije e rei da je to bilo neto
najgore to je ikada video. A ipak, video je mnogo.
Spavaa soba starog para bila je sva u krvi. ak je bila isprskana i
porcelanska lampa koja je visila sa plafona. Strovaljen preko kreveta, leao je
starac ogoljenog gornjeg dela tela i srozanih dugakih gaa. Lice mu je bilo
smrskano do neprepoznatljivosti. Izgledalo je kao da je neko pokuao da mu
odsee nos. Ruke su mu bile vezane na leima, a leva butna kost polomljena.
Bela kost sijala je naspram svega ostalog crvenog.
- Ah, do avola - iza sebe je uo Norena kako je zajeao, i osetio je da
mu se i samo zgadilo.
- Ambulantna kola - ree dok je gutao knedlu. - Brzo, brzo...
Potom se nadvio nad enu koja je u poluleeern poloaju bila na podu,
privezana za stolicu. Onaj ko ju je vezao, vezao je i omu oko njenog mravog
vrata. Slabo je disala i Kurt Valander doviknu Petersu da pronae neki no. Ise-
kli su debeli kanap koji se duboko urezao u njene rune zglobove i vrat, i
paljivo je poloili na pod. Kurt Valander je drao njenu glavu na svojim
kolenima.
Pogledao je Petersa i uvideo da su obojica mislili na istu stvar.
Ko je mogao da bude toliko zao da ovo uini? Da obavije omu oko vrata
bespomone starice?
- Saekaj napolju - ree Kurt Valander uplakanom starcu, koji je stajao u
vratima. - Saekaj napolju i nita ne diraj.
uo je da mu je glas zvuao kao da vie.
Viem zato to sam uplaen, pomislio je. U kakvom mi to svetu ivimo?
Potrajalo je gotovo dvadeset minuta dok ne stigoe ambulantna kola.
enini udisaji su postajali sve neravnomerniji, i Kurt Valander je poeo da se
plai da e stii isuvie kasno.
Prepoznao je vozaa ambulantnih kola, koji se zvao Antonson.
Njegov pomonik bio je jedan mladi koga nikada ranije nije video.
- Hej - ree Valander. - On je mrtav. Ali ona je iva. Pokuajte da je
odrite u ivotu.
- ta se to dogodilo? - upita Antonson.
- Nadam se da e na to ona moi da nam odgovori, ako preivi. Sada
pourite!
Kada su ambulantna kola nestala sa poljunanog puta, Kurt Valander i
Peterson izaoe napolje. Noren je obrisao lice maramicom. Polako se
razdanjivalo. Kurt Valander pogleda na svoj runi sat. Dva minuta do pola osam.
- Pa, ovo je klanica - ree Peters.
- Jo gore - odgovori Valander. - Zovi i trai da se ovde obavi potpuna
intervencija. Reci Norenu da ogradi prostor. Ja u do tada da odem i razgovaram
sa starcem.
Upravo kada je to rekao, zau neto to je zvualo kao vrisak. On se tre i
tada se vrisak ponovi.
Bio je to konj koji je njitao.
Odoe do tale i otvorie vrata. Unutra je u polumraku jedan konj nemirno
strugao kopitom u svom boksu. Mirisalo je na toplo gnojivo i urin.
- Daj konju vodu i seno - ree Kurt Valander. - Moda ovde ima i drugih
ivotinja.
Kada je izaao iz tale, zadrhtao je. Crne ptice su kretale na jednom
usamljenom drvetu koje je stajalo daleko na njivi. Kroz grlo je udahnuo hladan
vazduh i primetio da se vetar pojaao.
- Vi se prezivate Nistrom - ree oveku koji je prestao da plae. - Sada
morate da mi ispriate ta se dogodilo. Ako sam vas dobro razumeo, vi ivite u
susednoj kui?
ovek klimnu glavom.
- ta se to dogodilo? - upita drhtavim glasom.
- Nadam se da ete vi o tome moi da nam kaete -ree Kurt Valander. -
Moda bismo mogli da odemo kod vas?
U kuhinji je na stolici sedela sklupana ena u demode kunom kaputu i
plakala. Ali, im se Kurt Valander predstavio, ustade i poe da kuva kafu. Seli
su za kuhinjski sto. Valander ugleda boini ukras koji je i dalje visio u prozoru.
Tamo je, takoe, leala jedna stara maka i neprekidno ga posmatrala. Prui
ruku da je pomiluje.
- Ujeda - ree Nistrom. - Nije naviknuta na ljude. Druge, sem Hane i
mene.
Kurt Valander pomisli na svoju enu koja ga je napustila, i zapitao se
odakle da pone. Bestijalno ubistvo, pomislio je. I ako zaista nemamo sree,
uskoro e to biti dvostruko ubistvo.
Iznenada pomisli na neto. Pokucao je Norenu na prozorsko staklo.
- Izvinite me na trenutak - ree i ustade.
- Konj je imao i vode i sena - ree Noren. - Nema drugih ivotinja.
- Postaraj se da neko ode do bolnice - ree Kurt Valander. - U sluaju da
se osvesti, da kae neto. Ona mora da je videla.
Noren klimnu glavom.
- Poalji nekog sa dobrim sluhom - ree Kurt Valander. Po mogustvu
nekog ko moe da ita sa usana.
Kada se vratio u kuhinju skinuo je sa sebe kaput i stavio ga na kuhinjsku
sofu.
- Ispriajte mi - ree. - Ispriajte mi sada, i nemojte nita izostavljati. Ne
urite, iskoristite sve vreme koje vam je potrebno.
Posle dve olje slabe kafe shvatio je da ni Nistrom, niti njegova ena
nemaju nita znaajno da mu ispriaju. Dobio je nekoliko podataka o vremenima
zbivanja i ivotnu priu napadnutog para.
Preostala su jo dva pitanja.
- Da li znate da li su kod kue uvali vee sume novca? - pitao je.
- Ne - ree Nistrom. - Sve su stavljali u banku. I penzije. A nisu bili
bogati. Kada su prodali zemlju, ivotinje i maine, novac su dali deci.
Drugo pitanje mu se inilo besmisleno. Ali ga je ipak postavio. S obzirom
na situaciju, nije imao izbora.
- Da li znate da li su imali nekih neprijatelja? - upita.
- Neprijatelja?
- Nekog ko bi ovo mogao da uradi?
inilo se da nisu razumeli njegovo pitanje.
Ponovio ga je.
Dvoje staraca su ga posmatrali s nerazumevanjem.
- Ovakvi poput nas nemaju neprijatelje - odgovori ovek. Valander je
mogao da primeti da je zvuao uvreeno. - Dogodi se da se ponekad zavadimo.
Zbog odravanja puta ili kuda prolazi granica zasaene repe. Ali ne ubijamo jed-
ni druge.
Valander je klimao glavom.
- Uskoro u vam se ponovo javiti - ree i ustade drei kaput u ruci. -
Ako se setite jo neega, nemojte oklevati da pozovete policiju. Traite mene,
Kurta Valandera.
- Ako se oni vrate...? - pitala je starica. Kurt Valander je odmahnuo
glavom.
- To nee uraditi - ree. - Ovo je sigurno bio pljaka. Oni se ne vraaju.
Nema potrebe da se uznemiravate.
Mislio je da bi trebalo da kae jo neto da bi ih smirio. Ali ta bi to
moglo biti? Kakvu sigurnost je mogao da ponudi ljudima koji su upravo doiveli
da im najblii komija bude brutalno ubijen? I kojima je sada samo preostalo da
ekaju da umre jo jedno ljudsko bie?
- Kobila - ree on. - Ko e joj davati seno?
- Mi emo - odgovori starac. - Ona mora da dobije ono to joj je
potrebno.
Valander je izaao u hladno svitanje. Vetar se pojaao i on se pogurio dok
je iao prema svojim kolima. Zapravo bi trebalo da ostane i pomogne
kriminalistikim tehniarima. Ali bilo mu je hladno i oseao se loe, i nije eleo
da ostane due no to je neophodno. Uostalom, video je i to da je Ridberg doao
interventnim kolima. To je znailo da tehniari nee zavriti svoj posao pre nego
to preokrenu i istrae svaki kutak mesta zloina. Ridberg, koji je za nekoliko
godina trebalo da ode u penziju, bio je strastveni policajac. Iako je mogao da
deluje kao pedantan i usporen, bio je garancija da e se pretraga mesta zloina
obaviti onako kako bi trebalo.
Ridberg je imao reumu i koristio je tap. Sada mu je prilazio epajui
preko dvorita.
- Ovo nije bilo lepo - ree. - Tamo unutra izgleda kao klanica.
- Nisi prvi koji to kae - odgovori Kurt Valander. Ridberg je izgledao
ozbiljno.
- Imamo li neto to bismo traili? Kurt Valander odmahnu glavom.
- Ba nita? - u Ridbergovom glasu se oseao poziv u pomo.
- Komije nita nisu ni ule ni videle. Mislim da se radi o obinim
pljakaima.
- Naziva li ti ovu bezumnu brutalnost obinom? Ridberg je bio
uznemiren i Kurt Valander je zaalio zbog svog izbora reci.
- Naravno da mislim da se radi o nekim avolski neobinim osobama
koje su radile noas. Sorta koja se izdrava traei usamljene, udaljene posede u
kojima ive usamljeni stari ljudi.
- Moramo da uhvatimo ove - ree Ridberg. - Pre nego to ponovo udare.
- Da - odgovori Kurt Valander. - Ako i ne uhvatimo nikoga drugog ove
godine, ove moramo da uhvatimo.
Seo je u automobil i odvezao se odatle. Na uskom poljskom putu umalo se
u jednoj krivini nije sudario sa jednim automobilom koji mu se pribliavao
velikom brzinom. Prepoznao je oveka koji je vozio. Bio je to novinar koji je ra-
dio za jedne od velikih dravnih novina i koji je hitno odlazio na izvrenje svog
zadatka kada bi se u ovoj oblasti dogodilo neto od veeg znaaja.
Valander se provezao nekoliko puta napred i nazad kroz Lenarp. Svetlelo
je u prozorima, ali napolju nije bilo ljudi.
ta e misliti kada saznaju? pitao se za sebe.
Oseao je neraspoloenje. Prizor stare ene sa omom oko vrata nije ga
ostavljao na miru. Surovost je bila neshvatljiva. Ko je mogao da poini takvu
stvar? Zato nisu enu udarili sekirom u glavu pa da sve bude gotovo u jednom
momentu? emu ovo muenje?
Pokuavao je da zamisli istragu, dok je sporo vozio kroz ovo malo selo.
Kod ukrtanja puta prema Blentarpu je stao, ukljuio grejanje u kabini poto mu
je bilo hladno, i potom sedeo potpuno mirno i gledao prema horizontu.
On je bio taj koji e voditi istragu, znao je. Neko drugi jedva da je bio
zamisliv. Posle Ridberga bio je kriminalistiki policajac u Istadu sa najduim
iskustvom, iako je imao samo 42 godine.
Vei deo istrage e biti rutinski posao. Ispitivanje mesta zloina,
ispitivanje ljudi koji su iveli u Lenarpu i du moguih puteva kojima su pobegli
pljakai. Da li je neko video neto sumnjivo? Neto neobino? Pitanja su mu
ve bubnjala u glavi.
Ali, Kurt Valander je iz iskustva znao da su sluajevi pljake na posedima
esto bili teko reivi.
Ono emu je mogao da se nada, bilo je to da starica preivi.
Ona je videla. Ona je znala.
Ali, ako bi ona preminula, dvostruko ubistvo bi bilo teko reivo.
Bio je neraspoloen.
U normalnim uslovima bi ga uznemirenost podstakla da razvije veliku
energiju i radnu snagu. Poto je to bio preduslov za sav policijski posao, mislio
je da je dobar policajac. Ali sada se oseao nesigurno i umorno.
Primorao je sebe da ubaci u prvu brzinu. Automobil se zarulao nekoliko
metara. Potom ponovo stade.
Izgledalo je kao da je tek sada shvatio ta je doiveo ovog ledenog
zimskog jutra.
Ova bezobzirnost i surovost u napadu na stari nezatieni par, plaili su
ga.
Dogodilo se neto to uopte ne bi trebalo da se dogodi ovde.
Pogledao je kroz prozor automobila. Vetar je fijukao i zvidao oko
automobilskih vrata.
Sada moram da ponem, pomislio je.
Upravo je onako kako je Ridberg rekao.
One koji su ovo poinili moramo da uhvatimo.
Odvezao se pravo do bolnice u Istadu i liftom se popeo do odeljenja
intenzivne nege. U hodniku je odmah primetio mladog policijskog aspiranta,
Martinsona, koji je sedeo na stolici ispred nekih vrata.
Kurt Valander primeti da se iznervirao.
Zar zaista nije postojao niko drugi ko bi bio poslan u bolnicu sem mladog
i neiskusnog policijskog aspiranta? I zato je sedeo ispred vrata? Zato nije
sedeo uz ivicu kreveta, spreman da uhvati i najtii apat ove zlostavljene ene?
- Zdravo - ree Kurt Valander. - Kako si?
- U nesvesnom je stanju - odgovori Martinson. - Lekari uopte ne deluju
kao da ima nade.
- Zato sedi ovde? Zato nisi unutra?
- Rei e mi ako se neto dogodi.
Kurt Valander je primetio da je Martinson bio nesiguran.
Zvuim poput starog, mrzovoljnog nastavnika, pomislio je.
Paljivo je odkrinuo vrata i provirio unutra. U ekaonici smrti usisavale
su i pumpale vazduh razliite maine. Creva su krivudala poput crva du zidova.
Jedna medicinska sestra je ba stajala i itala neki dijagram kada je on otvorio
vrata.
- Ovde ne smete da ulazite - ree odseno.
- Ja sam policajac - odgovori Kurt Valander tiho. - Samo sam eleo da
ujem kako joj je.
- Dobili ste obavetenje da saekate napolju - ree sestra.
Pre nego to je Kurt Valander stigao da odgovori, u sobu uurbano ude
jedan lekar. Pomislio je da lekar izgleda iznenaujue mlado.
- Voleli bismo da ovde ne bude nikog neovlaenog -ree mladi lekar
kada je ugledao Kurta Valandera.
- Ja u otii. Ali samo sam eleo da ujem kako joj je. Zovem se
Valander i policajac sam. Kriminalistiki policajac - razjasnio je, nesiguran da li
je to predstavljalo neku razliku. - Ja vodim istragu o onom oveku ili onim
ljudima koji su ovo uinili. Kako joj je?
- Iznenaujue je da ona i dalje ivi - ree lekar i klimnu mu glavom da
ga prati do kreveta. - Jo uvek ne moemo da odgovorimo na pitanje koliko je
zapravo polomljena i povreena. Prvo moramo da vidimo da li e preiveti. Ali,
vrat joj je teko deformisan. Kao da je neko pokuao da je zadavi.
- Upravo se to dogodilo - ree Kurt Valander i pogleda u mravo lice koje
se naziralo izmeu arava i creva.
- Trebalo je da je ve mrtva - ree lekar.
- Nadam se da e preiveti - ree Kurt Valander. - Ona je jedini svedok
koga imamo.
- Mi se nadamo da e svi nai pacijenti preiveti - odgovori lekar
odbojno, pa je zatim studirao ekran, gde su zelene linije iscrtavale neprekidne
talasaste pokrete.
Kurt Valander napusti sobu poto je lekar rekao da nita ne moe da kae.
Ishod je bio neizvestan. Marija Levgren je mogla da premine ne povrativi svest.
Niko nije mogao da zna.
- Ume li da ita sa usana? - pitao je Martinsona.
- Ne - odgovorio je ovaj iznenaeno.
- teta - ree Kurt Valander i ode.
Iz bolnice se svojim kolima odvezao pravo do smee policijske stanice
koja se nalazila uz istoni izlaz iz grada.
Seo je za svoj pisai sto i gledao kroz prozor u daljinu, prema starom,
crvenom vodenom tornju.
Moda nae vreme zahteva neku drugu vrstu policajca, pomislio je.
Policajca koji ne reaguje kada ga u rano januarsko jutro primoraju da ue u
klanicu ljudi u selu na jugu vedske? Policajca koga ne obuzima moja
nesigurnost i agonija?
Misli mu je prekinula zvonjava telefona.
Bolnica, brzo je pomislio.
Zovu da kau da je Marija Levgren mrtva.
Ali, da li je uspela da se vrati u ivot? Da li je rekla neto?
Zurio je u telefon koji je zvonio.
Do avola, pomislio je. Do avola.
Bilo ta, samo ne to.
Ali, kada je podigao slualicu, bila je to njegova erka. Skoio je tako da
mu telefon umalo ne pade na pod.
- Tata - ree ona i uo je kako je upao novi.
- Zdravo - ree on. - Odakle se javlja?
Samo da nije iz Lime, mislio je. Ili Katmandua. Ili Kinase.
- Ja sam u Istadu.
To ga je obradovalo. To je znailo da e moi da se sretne sa njom.
- Dola sam da bih te posetila - rekla je. - Ali sam se predomislila. Stojim
na stanici. Sada u da otputujem. Samo sam htela da ti kaem da sam u svakom
sluaju planirala da se sretnemo.
Potom se prekinula veza i on je ostao da sedi sa telefonskom slualicom u
ruci.
Bilo je to neto mrtvo, neto odseeno, to je drao u ruci.
- Prokleto derite - pomislio je. - Zato se tako ponaa? Njegova erka
koja se zvala Linda imala je devetnaest godina. Sve dok nije napunila petnaest
godina, njihov odnos je bio dobar. Njemu se, a ne svojoj majci, obraala kada je
imala nekih potekoa, ili kada se radilo o neemu to je arko elela, ali nije
imala hrabrosti da uradi. Video ju je kako se od debeljukaste devojice pretvara
u mladu enu prkosne lepote. Dok nije napunila petnaest godina, nije otkrila da
u sebi nosi neke tajne demone koji de je jednog dana odvesti u neke nesigurne i
tajnovite predele.
Jednog prolenog dana, neposredno poto je napunila petnaest godina,
iznenada je pokuala da izvri samoubistvo. To se dogodilo neke subote
poslepodne. Kurt Valander je popravljao jednu od baenskih stolica, a njegova
ena je prala prozore. Odloio je eki i uao u kuu, voen nekim iznenadnim
nemirom. Ona je leala na krevetu u svojoj sobi i sebi je iletom presekla vene
na rukama i vratu. Kasnije, kada je sve zavreno, lekar mu je rekao da bi umrla
da on nije doao ba tada, i da nije bio toliko priseban da joj ranu pritisne
zavojem.
ok ga nikada nije ostavio. Odnos izmeu njega i Linde bio je naruen.
Ona se povlaila u sebe i on nikada nije uspeo da razume ta je to to ju je
navelo da pokua da izvri samoubistvo. Napustila je kolu, radila nekoliko
privremenih poslova i uspevala je da iznenada nestane na due vreme. Dva puta
ga je njegova ena naterala da je prijavi za poteru. Njegove kolege su videle bol
koji je oseao kada je Linda postala predmet njegove line istrage. Ali se jednog
dana ponovo vratila, i samo je tajnim preturanjem po njenim depovima i
prelistavanjem njenog pasoa uspevao da prati njena putovanja.
Zaboga, mislio je. Zato ne stane? Zato si se promenila?
Telefon je ponovo zazvonio i on privue slualicu sebi.
- Tata je - ree, bez razmiljanja.
- ta time misli? - ree njegov otac- ta misli time to se na telefon
javlja sa tata? Mislio sam da si policajac?
- Nemam vremena da sa tobom sada razgovaram. Mogu li da te pozovem
kasnije?
- Ne, ne moe. ta je to toliko vano?
- Jutros se dogodilo neto ozbiljno. Zvau te kasnije.
- ta se to dogodilo?
Njegov vremeni otac ga je zvao gotovo svakodnevno. U nekoliko navrata
je slubenici na centrali rekao da mu ne prosleuje njegove pozive. Ali ga je
otac onda prozreo i poeo je da se razliito predstavlja i da menja glas kako bi
zavarao telefonistkinje.
Kurt Valander je video samo jednu mogunost da ga izbegne.
- Doi u kod tebe veeras - ree. - Moemo onda da priamo.
Otac je zvuao nevoljan da se povinuje.
- Doi u sedam sati. Onda imam vremena da te primim.
- Doi u u sedam. Zdravo.
Spustio je slualicu i iskljuio telefon za nove pozive.
Brzo je pomislio kako bi trebalo da uzme automobil i da se odveze do
stanice i pronae svoju erku. Da razgovara sa njom, da pokua ponovo da
probudi onaj odnos koji su tako zagonetno izgubili. Ali je znao da to nee
uiniti. Nije eleo da reskira^da erka za sva vremena pobegne od njega.
Vrata se otvorie i Neslund proturi glavu.
- Zdravo - ree. - Je l' da ga uvedem?
- Koga da uvede?
Neslund pogleda na svoj runi sat.
- Devet je sati - ree. - Jue si rekao da eli da saslua Klasa Monsona u
ovo vreme.
- Kog Klasa Monsona? Neslund pa pogleda radoznalo.
- Onog to je opljakao butik na Istonom putu. Jesi li ga zaboravio?
Tada se setio, i istovremeno je shvatio da Neslund oigledno nije znao za
ubistvo koje je poinjeno tokom noi.
- Moe ti da preuzme Monsona - ree. - Noas smo imali ubistvo u
Lenarpu. Moda dvostruko ubistvo. Jedan stari par. Moe da preuzme
Monsona. Ali poguraj to. Moramo prvo da organizujemo istragu u Lenarpu.
- Monsonov advokat je ve stigao - ree Neslund.
- Ako ga poaljem kui bie to pakleni ivot.
- Organizuj pripremno sasluanje - ree Kurt Valander.
- Ako advokat posle i dalje die buku, tu ne moemo da pomognemo.
Zakai mi sastanak u vezi sa istragom za deset, u mojoj kancelariji. Svi treba da
budu prisutni.
Iznenada se pokrenuo. Sada je ponovo bio policajac. Agonija za erkom i
enom koje su ga napustile, morala je da saeka. Sada je trebalo da zapone
mukotrpan lov na ubicu.
Sa stola je poistio gomilu papira, pocepao listi sportske prognoze, koji
ionako ne bi stigao da ispuni, izaao u trpezariju i napunio solju kafom.
U deset sati su se svi okupili u njegovoj kancelariji. Ridberg je pozvan da
doe sa mesta zloina i sedeo je na naslonjai uz prozor. Policajci od kojih su
neki sedeli a neki stajali ispunili su kancelariju, ukupno ih je bilo sedmorica.
Valander je pozvao bolnicu i uspeo da dobije informaciju da je stariino stanje
bilo nepromenjeno kritino.
Potom je izloio ono to se dogodilo.
- Izgledalo je gore nego to moete sebi da predstavite - ree. - ta kae
ti, Ridberg?
- Tako je - odgovori Ridberg. - Kao u amerikom filmu. ak je i mirisalo
na krv. Obino nije tako.
- Moramo da uhvatimo one koji su ovo poinili - zavri Kurt Valander
svoje izlaganje. - Jednostavno, ne smemo da dopustimo da takvi luaci slobodno
etaju.
U prostoriji je zavladala tiina. Ridberg je lupkao prstima po rubu stolice.
Sa hodnika se ula neka ena kako se smeje.
Kurt Valander pogleda oko sebe. Svi su oni bili njegove kolege. Ni jedan
od njih mu nije bio blizak prijatelj. Ali su ili u paketu.
- Dakle - ree. - ta emo da radimo sada? Moramo odmah poeti.
Bilo je dvadeset do jedanaest.

3

U petnaest do etiri posle podne, Kurt Valander shvati da je bio gladan.
Nije stigao da rua tokom dana. Posle jutarnjeg sastanka grupe, vreme mu je
prolo u pokretanju lova na ubice iz Lenarpa. Sve vreme je na ubicu mislio kao
na vie od jednog. Bilo mu je teko da sebi predstavi da je jedan ovek, sam,
mogao da izvede takvo krvoprolie.
Napolju je bio mrak kada je utonuo u stolicu iza svog pisaeg stola da bi
pokuao da formulie saoptenje za tampu. Na njegovom stolu je stajala gomila
poruka o pozivima, koje mu je tu stavila jedna od devojaka sa centrale. Poto je
meu papiriima bezuspeno traio ime svoje erke, stavio ih je na gomilu u
fijoku sa prispelom potom. Da bi izbegao izlaganje neprijatnostima da stoji
ispred televizijskih kamera Sidnitsa i govori kako policija zasada nema nikakvih
tragova za praenje jednog ili vie zloinaca koji su izvrili ovo brutalno ubistvo
staraca, na Ridberga je prebacio ovaj zadatak. Ali saoptenje za tampu e sam
napisati. Izvadio je papir iz fijoke pisaeg stola. Ali ta da napie? Posao koji je
obavljen toga dana jedva da je sadrao bilo ta drugo do da je sakupljen veliki
broj pitanja.
Bio je ovo dan proveden u iekivanju. Na odeljenju intenzivne nege
leala je starica koja je preivela omu oko vrata i koja se borila za svoj ivot.
Da li e ikada saznati ta je ona videla tokom te uasne noi na
usamljenoj, udaljenoj farmi? Ili e ona umreti ne stigavi da da glasa od sebe?
Kurt Valander pogleda kroz prozor, napolje u mrak.
Umesto saoptenja za tampu, poe da zapisuje rezime onoga to je
uraeno tokom dana i onoga od ega policija zapravo moe da pone.
Nita, mislio je, kada je zavrio. Dvoje starih ljudi, bez neprijatelja, bez
sakrivenih para, brutalno su ubijeni, mueni. Komije nita nisu ule. Tek kada
su nasilnici otili, shvatili su da je jedan prozor polomljen i uli staricu kako
doziva u pomo. Ridberg jo uvek nije pronaao nikakve tragove. To je sve.
Stari ljudi na izolovanim farmama su uvek bili izloeni pljakama. Oni su,
takoe, bivali vezivani, tueni, ponekad ak i ubijani.
Ali ovo je neto drugo, pomislio je Kurt Valander. Jedna oma e ispriati
sumornu priu o uznemirenju i mrnji, moda i o osveti.
U ovom napadu bilo je neeg to nije timalo.
Sada je samo trebalo nadati se. Nekoliko policijskih patrola je celog dana
razgovaralo sa stanovnicima Lenarpa. Moda je neko video neto? esto su
vreni napadi na stare ljude koji su iveli izolovano poto su zloinci pre napada
ispitivali mesto. I moda bi Ridberg, uprkos svemu, mogao da pronae neke
tragove na mestu zloina?
Kurt Valander pogleda na sat.
Kada je poslednji put zvao bolnicu? Pre etrdeset i pet minuta? Jednog
sata?
Odluio je da saeka dok ne napie svoju izjavu za tampu.
Na ui je stavio slualice malog kasetofona, a u njega kasetu Justi
Bjerling. Izgrebani zvuk snimka iz tridesetih godina nije uspeo da nadvlada
dobar zvuk muzike Rigoleta".
Izjava za tampu je bila osam redova dugaka. Kurt Valander ode do
jedne slubenice i zamoli je da je prekuca na maini i da je potom iskopira.
Istovremeno je iitavao upitnik koji je trebalo poslati potom svima onima koji
su iveli u okolini Lenarpa. Da li su videli neto neobino? Neto to je moglo
da se povee sa ovim brutalnim napadom? Nije imao mnogo vere u to da je
formular sadrao ita drugo do neugodnosti. Znao je da e telefoni neprekidno
zvoniti i da e dva policajca biti primorana da sve vreme sluaju zapaanja koja
nisu znaila nita.
Ipak, to mora da se uradi, pomislio je. Uprkos svemu, moramo da
saznamo da niko nita nije video.
Vratio se u svoju kancelariju i ponovo telefonirao u bolnicu. Ali, nita se
nije promenilo. Starica se jo uvek borila za ivot.
Ba kada je spustio slualicu, u njegovu kancelariju ue Neslund.
- Bio sam u pravu - ree.
- U pravu?
- Monsonov advokat je pobesneo. Kurt Valander slegnu ramenima.
- Moraemo da ivimo s tim.
Neslund se poea po elu i upita kako je sluaj napredovao.
- Nita novo, za sada. Pokrenuli smo stvar. To je sve.
- Video sam da je stigao preliminarni izvetaj sudske medicine.
Kurt Valander podie obrve.
- Zato ga nisam dobio?
- Bio je kod Hansona.
- Tamo, do avola, ne treba da bude!
Kurt Valander ustade i izae u hodnik. Uvek je bila ista stvar, pomislio je.
Papiri su dospevali tamo gde ne bi trebalo. Iako je sve vie policijskog posla
registrovano kroz kompjutere, i dalje su vani papiri imali lou naviku da stignu
na pogreno mesto.
Hanson je telefonirao kada je Kurt Valander pokucao i uao. Video je da
je sto ispred Hansona bio pun loe sakrivenih tiketa za klaenje i programa sa
razliitih konjskih trkalita u zemlji. U policijskoj stanici bese sve poznatije da
je Hanson najvei deo svog radnog vremena provodio zivkajui razne trenere
konja da bi ih molio za neki savet. Veeri je potom provodio smiljajui razne
razumne sisteme igre koji bi mu garantovali najvei dobitak. irile su se i gla-
sine da je Hanson u nekim prilikama dobio veliki zgoditak. Ali to niko nije znao
zasigurno. A Hanson, teko da je iveo na visokoj nozi.
Kada je Kurt Valander uao, Hanson prekri slualicu rukom.
- Izvetaj sudske medicine - ree Kurt Valander. - Da li je kod tebe?
Hanson ispod ostalih papira poturi program staze iz Jegersroa.
- Upravo sam hteo da ti ga donesem.
- Broj etiri u trci broj sedam je siguran pobednik - ree Kurt Valander i
uze plastinu fasciklu sa stola.
- ta pod tim misli?
- Mislim da je on siguran pobednik.
Kurt Valander izae i ostavi Hansona koji je zinuo od iznenaenja.
Pogledao je na sat u hodniku i video da je ostalo jo pola sata do konferencije za
tampu. Vratio se u svoju kancelariju i paljivo proitao lekarski izvetaj.
Brutalnost primenjena pri ubistvu je izgledala, ako je to uopte bilo
mogue, jo jasnija nego jutros kada je otiao u Lenarp.
Prilikom prvog pripremnog ispitivanja lea, lekar nije mogao da utvrdi
koji je predmet prouzrokovao smrt.
Jednostavno, bilo je isuvie stvari izmeu kojih je moglo da se bira.
Telu je naneto osam dubokih udaraca ili uboda nekim otrim i reckavim
predmetom. Lekar je predloio da bi to mogla biti testera. Pritom je i desna
butna kost bila polomljena, kao i leva nadlaktica i runi zglob. Na telu je bilo
znakova rana od opekotina, monice su mu bile nadute a eona kost ulegnuta.
Jo uvek nije mogao da se sa sigurnou utvrdi stvarni razlog smrti.
Lekar je napravio zabeleku uz zvanini izvetaj:
Mahnito delo", napisao je. Ovaj ovek je izloen tolikom nasilju da bi
ono bilo dovoljno da oduzme ivote etvoro ili petoro ljudi."
Kurt Valander odloi izvetaj.
Bio je sve neraspoloeniji.
Bilo je neega to nije timalo.
Pljakai koji su napadali stare ljude retko su bili ispunjeni mrnjom. Oni
su traili novac.
emu ovo nerazumno nasilje?
Kada je uvideo da sebi nee moi da da zadovoljavajui odgovor na ovo
pitanje, ponovo proita rezime koji je napisao. Da li je neto zaboravio? Da li je
prevideo neki detalj koji bi kasnije mogao da se pokae kao znaajan? Iako se
kod policijskog posla najveim delom radilo o strpljivom traganju za
injenicama koje bi mogle da se kombinuju jedne sa drugima, iz iskustva je
nauio i da je prvi utisak sa mesta zloina bio vaan. Naroito kada je policija
bila meu prvima koji su stigli na mesto, poto je zloin bio poinjen.
U rezimeu je bilo neega to je napisao a to ga je inilo zamiljenim. Da
li je, uprkos svemu, zaboravio neki detalj?
Dugo je sedeo ne setivi se ta je to.
Devojka otvori vrata i ostavi prekucanu i iskopiranu izjavu za tampu. Na
putu ka sali za konferencije za tampu svrati do toaleta i pogleda se u ogledalu.
Primetio je da bi trebalo da se oia. Smea kosa mu je padala na oi. I, trebalo
je da oslabi. Tokom tri meseca koja su prola od kako ga je ena iznenada
napustila, ugojio se sedam kilograma. U toj neizdrivoj samoi nije jeo nita
drugo sem brze hrane i pia, masnih hamburgera i vinerbreda* (Vrsta kolaa od
lisnatog testa. - Prim. prev) .
- Masni avole - glasno ree sebi. - Da li e zaista da izgleda kao
oklembeeni matorac?
Odluio je da pod hitno promeni svoje navike u ishrani. Ako je bilo
neophodno da bi oslabio, razmislio bi i o tome da ponovo pone da pui.
Pitao se od ega je to zapravo zavisilo. Da je svaki ili svaki drugi
policajac bio razveden. Da su ene naputale svoje mueve? Kada je jednom
prilikom itao kriminalistiki roman, uzdiui je zakljuio da je i tamo bilo
podjednako loe.
Policajci su bili razvedeni. I taka...
Prostorija u kojoj je trebalo da se odri konferencija za tampu bila je
puna ljudi. Najvei broj novinara mu je bio poznat. Ali, tu je bilo i nepoznatih
lica, a jedna devojka bubuljiavog tena neprestano je na njega bacala pogled dok
je zarafljivala svoj kasetofon.
Kurt Valander razdeli tanunu izjavu za tampu i sede na malo uzvienje u
jednom kraju prostorije. Zapravo je trebalo da prisustvuje i ef istadske policije,
ali se on nalazio na zimovanju u paniji. Ako Ridberg uspe da zavri sa televizi-
jom, obeao je da e doi. Inae je Kurt Valander bio sam.
- Dobili ste izjavu za tampu - poeo je. - Neto vie, zasada, zapravo
nemam da kaem.
- Mogu li da postavim pitanje? - ree jedan novinar koga je Kurt
Valander prepoznao kao lokalnog dopisnika za Arbetet".
- Zbog toga sam ovde - ree Kurt Valander.
- Ako smem da kaem ta mislim, onda je ovo jedno neobino loe
saoptenje za tampu - ree novinar. - Morali biste da moete da nam kaete
neto vie.
- Nemamo nikakvih tragova napadaa - ree Kurt Valander.
- Bilo ih je, dakle, vie od jednog?
- Verovatno.
- Zato mislite tako?
- Verujemo da je tako. Ali ne znamo.
Novinar napravi grimasu na licu i Kurt Valander klimnu glavom prema
drugom novinaru koga je prepoznao.
- Kako je ubijen?
- Spoljanjim nasiljem.
- To moe da znai uasno mnogo razliitih stvari!
- Jo uvek ne znamo. Lekari jo uvek nisu zavrili ispitivanje u sudskoj
medicini. Potrajae nekoliko dana.
Novinar je imao nekoliko pitanja, ali ga prekinu bubuljiava devojka sa
kasetofonom. Kurt Valander je na poklopcu mogao da proita da je dola iz
lokalnog radija.
- ta su pljakai odneli sa sobom?
- Ne znamo - ree Kurt Valander. - Mi ak ne znamo ni da li je re o
pljaki.
- A ta bi, u suprotnom, moglo da bude?
- To ne znamo.
- Postoji li neto to govori da se ne radi o pljaki?
- Ne.
Valander primeti da se znojio u ovoj sobi u kojoj je bila guva. Setio se
kako je kao mladi policajac sanjao o tome da dri konferenciju za tampu. Ali, u
njegovim snovima nikada nije bilo guve ni znoja.
- Postavio sam pitanje - uo je jednog od novinara koji je stajao pozadi u
prostoriji.
- Nisam ga uo - ree Kurt Valander.
- Da li policija ovo smatra vanim zloinom? - pitao je novinar.
Valandera je iznenadilo pitanje.
- Naravno da je vano da reimo ovo ubistvo - ree. - Zato ne bi bilo?
- Da li ete zahtevati dodatna sredstva?
- Prerano je da se o tome izjanjava. Naravno, nadamo se skorom reenju.
Ja i dalje ne razumem vae pitanje.
Novinar koji je bio veoma mlad i nosio teke naoare, probi se kroz
prostoriju. Kurt Valander ga nikada ranije nije video.
- Samo sam mislio sledee: danas se u vedskoj niko vie ne brine o
starim ljudima.
- Mi to radimo - odgovori Kurt Valander. - Mi emo uiniti sve to je u
naoj moi da uhvatimo ove zloince. U Skoneu ivi mnogo starih i samih ljudi
na usamljenim, udaljenim posedima. Oni bi u svakom sluaju trebalo da budu
sigurni da inimo sve to moemo.
Ustade.
- Obavestiemo vas kada budemo imali neto da kaemo - ree. - Hvala
to ste doli.
Devojka iz lokalnog radija mu prepreci put kada je hteo da napusti
prostoriju.
- Nemam nita vie da kaem - ree.
- Ja poznajem vau erku Lindu - ree ona. Kurt Valander stade.
- Zaista? - ree. - Kako?
- Ponekada smo se sretale. Tu i tamo.
Kurt Valander je pokuao da razmisli da li ju je poznavao. Da li su bile
kolske drugarice?
Ona odmahnu glavom kao da mu je proitala misli.
- Mi se nikada nismo sreli - ree. - Vi me ne poznajete. Linda i ja smo
naletele jedna na drugu u Malmeu.
- Aha - ree Valander. - Lepo.
- Ja je veoma volim. Mogu li sada da vam postavim nekoliko pitanja?
Kurt Valander u njen mikrofon ponovi ono to je malopre rekao. Najradije
bi razgovarao o Lindi, ali nije mogao da se natera.
- Pozdravite je - ree ona dok je pakovala kasetofon. Pozdravite je od
Ketrin. Ili Ketis.
- Hou - ree Kurt Valander. Obeavam.
Kada se vratio u svoju kancelariju, osetio je kranje u stomaku. Ali, da li
je to bilo od gladi ili od nervoze?
Moram da se podignem, pomislio je. Moram da shvatim da me je ena
napustila. Moram da uvidim kako teko mogu uiniti ita vie do da ekam da
Linda sama uspostavi kontakt sa mnom. Zapravo, moram da uvidim da je ivot
takav kakav je...
Neto pre est sati, policajci se ponovo sastae. Iz bolnice nije javljeno
nita novo. Kurt Valander na brzinu napravi raspored zamena za no.
- Da li je to neophodno? - pitao je Hanson. - Stavi tamo kasetofon tako da
bilo koja sestra moe da ga ukljui ako se starica probudi.
- Neophodno je - ree Kurt Valander. - Ja mogu da preuzmem od ponoi
do est. Ima li dobrovoljaca do tada?
Ridberg klimnu glavom.
- Mogu da sedim u bolnici kao i bilo gde drugde - ree.
Kurt Valander pogleda okolo. Svi su delovali iscrpljeni na neonskoj
svetlosti koja je dolazila sa plafona.
- Jesmo li dospeli negde? - pitao je.
- Zavrili smo sa Lenarpom - ree Peters koji je predvodio posao kucanja
na vrata. - Niko nita nije video. Ali, obino potraje nekoliko dana pre nego to
ljudi razmisle. Inae je narod tamo uplaen. avolski je neprijatno. Gotovo
samo starci. I jedna prestravljena mlada poljska familija koja se tamo verovatno
obrela ilegalno. Ali sam ih ostavio na miru. Moraemo da nastavimo sutra.
Kurt Valander klimnu glavom i pogleda Ridberga.
- Ima mnogo otisaka prstiju - ree. - Moda nam oni neto daju. Ali
sumnjam. Inae me najvie zanima jedan vor.
Kurt Valander ga pogleda ispitivaki.
- Jedan vor?
- vor na omi.
- ta to u vezi njega?
- Neobian je. Nikada ranije nisam video slian vor.
- Da li si ranije video omu kojom je neko udavljen? -dobaci Hanson koji
je nestrpljivo stajao u vratima i hteo da krene.
- Da - ree Ridberg. - Jesam. Treba da vidimo ta ovaj vor moe da nam
kae.
Kurt Valander je znao da Ridberg ne eli nita vie da kae. Ali, ako ga je
zanimao vor, bilo je to onda zato to je mogao da bude od znaaja.
- Ponovo u otii do komija sutra ujutru - ree Valander. - Da li je,
usput, neko pronaao Levgrenovu decu?
- Martinson se time bavio - ree Hanson.
- Pa, Martinson je bio u bolnici? - ree Kurt Valander iznenaeno.
- Zamenio se sa Svedbergom.
- Pa, gde je on onda sada, do avola?
Niko nije znao gde je bio Martinson. Kurt Valander pozva centralu i dobi
informaciju da je Martinson otiao pre jednog sata.
- Pozovi ga kui - ree Kurt Valander. Potom pogleda na svoj sat.
- Imaemo novi sastanak sutra u deset - ree. - Hvala vam za danas,
vidimo se.
Ba je ostao sam u kancelariji kada su ga sa centrale povezali sa
Martinsonom koji je bio na vezi.
- Izvinite - ree Martinson. - Zaboravio sam da treba da se sastanemo.
- Kako napreduju deca?
- Samo bog zna da li Rikad ima boginje.
- Mislio sam na Levgrenovu decu. Na dve crke. Martinson je zvuao
iznenaen kada je odgovarao.
- Je l' niste dobili moju poruku?
- Nita nisam dobio.
- Dao sam je jednoj od devojaka na cenlrali.
- Potraiu je. Ali mi prvo ispriaj.
- Jedna erka, koja ima pedeset godina, ivi u Kanadi. U Vinipegu, gde
god to bilo. Potpuno sam zaboravio da je tamo sredina noi kada sam
telefonirao. Odbijala je da shvati ono to sam joj govorio. Tek kada je njen
suprug doao do telefona, shvatili su ta se dogodilo. On je, usput, policajac.
Pravi kanadski policajac na konju. Treba sutra ponovo da se ujemo. Ali ona leti
kui, to je sigurno. Druga erka je bila problematinija, poto ivi u vedskoj.
Ona ima etrdeset i sedam godina i priprema hladna jela u Rubinu" u
Geteborgu. Navodno je trener u nekom rukometnom timu koji je u Skienu u
Norvekoj. Ali su oni obeali da e je obavestiti o ovome to se dogodilo. Na
centrali sam ostavio spisak sa ostalim Levgrenovim roacima. Ima ih koliko god
hoe. Najvei broj njih ivi u Skoneu. Moda e ih se javiti jo kada sutra
proitaju vest u novinama.
- Dobro je - ree Kurt Valander. - Moe li da me zameni u bolnici sutra
ujutru u est sati? Ako ona do tada ne umre.
- Dolazim - odgovori Martinson. - Ali, zar si zaista takve sree da sedi
tamo?
- Zato da ne?
- Ti si taj koji e voditi istragu. Trebalo bi da spava.
- Jednu no u izdrati - odgovori Kurt Valander i zavri razgovor.
Sedeo je sasvim mirno i posmatrao pravo ispred sebe.
Hoemo li uspeti da se izborimo sa ovim, mislio je.
Ili su oni ve u prevelikoj prednosti?
Obue kaput, iskljui lampu na pisaem stolu i napusti svoju kancelariju.
Hodnik koji je vodio do prijavnice, bio je prazan. Proturio je glavu u stakleni
boks u kom je sedela deurna telefonistkinja i prelistavala novine. Video je da je
to bio program konjskih trka. Da li se danas svi klade na konje, razmiljao je.
- Trebalo bi da je Martinson ostavio neke papire za mene - ree.
Telefonistkinja koja se zvala Eba i koja je u policiji radila preko trideset
godina prijateljski klimnu glavom i pokaza na pult.
- Imamo ovde jednu devojku preko Omladinske slube za zapoljavanje -
ree. - Slatka je i dobra, ali potpuno beskorisna. Da li je, moda, zaboravila da ti
ih da?
Valander klimnu glavom.
- Idem sada - ree. - Verujem da u biti kod kue za nekoliko sati. Ako se
neto dogodi, pozovi me kod mog oca.
- Misli na onu jadnu staricu koja lei u bolnici - ree Eba.
Kurt Valander klimnu glavom.
- Uasna pria.
- Da - ree Kurt Valander. - Ponekad se pitam ta se to dogaa sa ovom
zemljom.
Kada je izaao kroz staklena vrata policijske stanice udari ga vetar. Bio je
hladan i grizao je, i on se zgri dok je uurbanim korakom iao prema
parkiralitu. Samo da ne bude snega, mislio je. Bar ne pre nego to uhvatimo ove
posetioce Lenarpa.
Ue u automobil i dugo je birao meu kasetama koje je drao u pregradi
za rukavice. Ne mogavi sasvim da se odlui, ubaci u kasetofon Verdijev
Rekvijem". U automobilu je imao montirane skupocene zvunike, i moni
tonovi se razlegoe ka njegovim uima. On skrenu nadesno i nastavi da vozi
ulicom Dragon, dole prema Istonom putu. Preko puta se lie vrtelo u
kovitlacima, a jedan biciklista je, pruajui otpor, vozio protiv vetra. Na
automobilskom satu je video da je bilo est sati. Glad ga je ponovo potpuno obu-
zela i on pree preko glavnog puta i odveze se do kafeterije OK. Navike u
ishrani u promeniti od sutra, mislio je. Ako kod aleta stignem minut posle
sedam, sluau kako sam ga ostavio.
Pojeo je jedan hamburger-obrok.
Toliko brzo je pojeo da je dobio proliv.
Dok je sedeo u toaletu, primeti da bi trebalo da zameni gae.
Iznenada oseti koliko je bio umoran.
Nije ustao sve dok neko nije zalupao na vrata.
Natoio je benzin i odvezao se ka istoku, kroz Sandskugen i skrenuo na
put ka Koserberji. Njegov otac je iveo u maloj kui koja je leala baena na
polju izmeu mora i Lederupa.
Bilo je etiri minuta do sedam kada je skrenuo na put od ljake koji je
vodio do kue.
Put od ljake je bio razlog za poslednju i dugotrajnu raspravu izmeu
njega i njegovog oca. Ranije je tu bio tucanik, podjednako star kao i kua u kojoj
je iveo otac. Iznenada je jednog dana smislio da stavi ljunak. Kada se Kurt
Valander usprotivio, razbesneo se.
- Nije mi potreban staratelj! - urlao je.
- Zato bi unitio taj tucanik? - pitao je Kurt Valander. Potom su se
svaali.
I sada je prilaz bio prekriven sivim ljunkom koji je pucketao ispod
automobilskih guma.
Video je da je svetlelo u pomonoj zgradi.
Sledei put bi to mogao da bude moj otac, pomislio je iznenada.
Ubica moe da ga odabere kao pogodnog starca za pljakanje, a moda ga
i ubije.
Niko ga ne bi uo da doziva u pomo. Ne, po ovakvom vetru, sa petsto
metara do najblieg komije. Koji je i sam starac.
Konano, sluao je Dizare" pre nego to je izaao iz automobila i
ispravio lea.
Uao je kroz vrata pomone zgrade koja je bila atelje njegovog oca. Tamo
je on slikao svoje slike, to je stalno radio.
Bilo je to jedno od Kurt Valanderovih najranijih seanja iz detinjstva.
Kako se oko njegovog oca "stalno irio miris terpentina i ulja. I kako je on stalno
stajao ispred zamazanog tafelaja u tamnoplavom kombinezonu i skraenim gu-
menim izmama.
Tek kada je Kurt Valander napunio pet ili est godina, slivatio je da
njegov otac slikao jednu istu sliku godinu za godinom.
Bio je to motiv koji se nikada nije promenio.
Slikao je melanholian jesenji predeo, s jezerom povrine ravne poput
ogledala, jednim vornovatim drvetom sa granama koje pri zemlji nisu imale
lia, a u daljini na horizontu se nazirao planinski venac, uokviren oblacima koji
su se presijavali na neverovatnoj svetlosti veernjeg sunca.
Ponekad bi dodao tetreba koji bi stajao na panju u levom uglu slike.
Njihovu kuu su u ujednaenim razmacima poseivali ljudi u odelima od
svile i s tekim zlatnim prstenjem na rukama. Dolazili su u zaralim kombijima
ili izglancanim amerikim kantastim vozilima, i kupovali su slike, sa ili bez
tetreba.
Tako je njegov otac slikao isti motiv celog svog ivota. Prihode su imali
od njegovih slika koje su prodavane na vaarima ili aukcijama.
iveli su u Klagshamnu izvan Malmea, u staroj preureenoj metalskoj
radionici. U detinjstvu ispunjenom mirisom terpentina, Kurt Valander je tamo
rastao zajedno sa svojom sestrom Kristinom.
Tek kada je njihov otac postao udovac, prodao je staru metalsku radionicu
i preselio se na selo. Kurt Valander zapravo nikada nije shvatio razlog, poto se
njegov otac neprestano alio na samou.
Kurt Valander otvori vrata pomone zgrade i vide da je otac radio na
jednoj slici na kojoj nee biti tetreba. Upravo je slikao koren drveta. Promumlao
je neto u znak pozdrava i nastavio da crta etkicom.
Kurt Valander sipa solju kafe iz prljavog bokala koji je mirisao na
piritus.
Pogledao je svog oca kome je bilo gotovo osamdeset godina, malog i
pogrbljenog, ali u kome su ipak postojali energija i snaga volje koji su zraili.
Da li u izgledati kao on kada ostarim, pomislio je.
Kao dete sam liio na majku. Sada liim na dedu. Moda u kada ostarim
liiti na mog oca?
- Uzmi solju kafe - ree otac. - Brzo u da zavrim.
- Uzeo sam - ree Kurt Valander. - Sipaj, onda jo - ree otac.
Neraspoloen je, pomisli Kurt Valander. On je tiranin promenljivog
raspoloenja. ta on zapravo hoe od mene?
- Imam puno posla - ree Kurt Valander. - Radiu, zapravo, cele noi.
Razumeo sam da si neto hteo.
- Zato e raditi ele noi?
- Sedeu u bolnici.
- Zato? Ko je bolestan?
Kurt Valander uzdahnu. Iako je lino obavio na stotine ispitivanja, nikada
nee uspeti da postigne tu mudrost kojom bi odgovarao na oeva ispitivanja o
njemu samom. I to, iako njegov otac ni najmanje nije bio zainteresovan za
njegov posao policajca. Valander je znao da je otac bio duboko razoaran kada
je sa osamnaest godina odluio da postane policajac. Ali nikada nije uspeo da
iaka emu se njegov otac zapravo nadao od njega.
Pokuavao je da s njim o tome razgovara, ali nikada nije uspeo.
Prilikom onih retkih sluajeva kada bi uspeo da se sretne sa svojom
sestrom Kristinom, koja je ivela u Stokholmu i imala enski frizerski salon,
pokuao bi da je pita, poto je znao da su ona i otac bili u dobrim odnosima. Ali
ni ona nije znala razlog.
Pio je mlaku kafu i mislio da je otac moda eleo da on jednog dana
preuzme etkicu i nastavi da slika isti motiv jo jednu generaciju.
Iznenada otac odloi etkicu i obrisa ruke prljavom krpom. Kada je priao
Kurtu Valanderu i sipao solju kafe, primeti da mu je otac zaudarao na prljav ve
i neoprano telo.
Kako ovek saoptava svom ocu da smrdi, razmiljao je Kurt Valander.
Moda je postao toliko star da vie ne moe da se stara o sebi?
I ta ja onda da uradim?
Ne mogu da ga vodim kui, ne ide. Unitili bismo jedan drugoga.
Posmatrao je oca koji rukom obrisa nos, dok je istovremeno usrkivao
kafu.
- Toliko dugo me nisi posetio - ree prekorno.
- Pa bio sam ovde prekjue?
- Na pola sata!
- Bio sam ovde u svakom sluaju.
- Zato ne eli da se viamo?
- Naravno da elim! Ali, zapravo, ponekad imam prilino posla.
Otac sede na jedne stare izanale sanke koje su pucketale pod njegovom
teinom.
- Samo sam hteo da ti kaem da me je tvoja erka jue posetila.
Kurt Valander se iznenadi.
- Linda je bila ovde?
- Zar ne uje ta ti govorim?
- Zato?
- elela je jednu sliku.
- Sliku?
- Za razliku od tebe, ona zapravo ceni ovo to ja radim. Kurtu Valanderu
je bilo teko da poveruje u ono to je upravo uo.
Linda nikada nije pokazala neko interesovanje za svog dedu, ne bar od
vremena kada je bila sasvim mala.
- ta je htela?
- Da joj dam jednu sliku, rekao sam ti! Pa ti me uopte ne slua!
- Sluam! Odakle je dola? Kuda se uputila? Kako je, do avola, dola
ovde? Zar moram sve da izvlaim iz tebe?
- Dola je kolima - ree otac. - Dovezao ju je jedan mladi crnog lica.
- ta misli time? Crnog?
- Jesi li uo za crnce? Bio je veoma utiv i odlino je govorio vedski.
Dobila je sliku i potom su se odvezli. Mislio sam da bi eleo da zna, poto ste u
tako loem kontaktu.
- Kuda su se odvezli?
- Kako bih ja to mogao da znam?
Kurt Valander uvide da niko od njih nije znao gde je ona ivela. Ponekad
bi prespavala kod svoje majke. Ali bi potom, vrlo brzo, ponovo nestajala na
svojim nepoznatim putevima.
Moram da razgovaram sa Monom, pomislio je. Rastavljeni ili ne, moramo
da razgovaramo. Ne mogu ovo vie ovako da podnesem.
- eli li aicu pia? - pitao je otac.
Najmanje to je Kurt Valander eleo bilo je neko pie. Ali, znao je da
nema svrhe da kae ne.
- Da, hvala - ree.
Pomona zgrada je jednim prolazom bila povezana sa kuom u kojoj je
iveo, a koja je bila niskog svoda i slabo nametena. Kurt Valander odmah
primeti da je neoieno i prljavo.
On to ne primeuje, pomislio je. A, zato ja nisam nita video?
Moram da razgovaram sa Kristinom o ovome. On vie ne moe da ivi
sam.
U istom trenutku je zazvonio telefon.
Otac podie slualicu.
- Za tebe je - ree - ne pokuavajui da sakrije svoju iziritiranost.
Linda, pomislio je. Sigurno je ona. Bio je to Ridberg iz bolnice.
- Umrla je - ree.
- Da li se probudila?
- Zapravo, jeste. Na deset minuta. Lekari su mislili da je kriza prola.
Potom je umrla.
- Da li je ita rekla?
Ridbergov glas je zvuao razborito dok je odgovarao.
- Mislim da je najbolje da doe u grad.
- ta je rekla?
- Neto to ti se nee svideti da uje.
- Dolazim u bolnicu.
- Bolje dole u stanicu. Mrtva je, rekao sam ti. Kurt Valander spusti
slualicu.
- Moram da idem - ree. Otac ga je ljutito posmatrao.
- Tebe ja uopte ne zanimam - ree.
- Vratiu se sutra - odgovori Kurt Valander i pitao se ta da uini u vezi
sa stanjem u kom je iveo njegov otac.
- Sasvim sigurno dolazim sutra. Moemo da sedimo i razgovaramo.
Moemo da skuvamo neko jelo. Moemo da igramo poker, ako hoe.
Iako je Kurt Valander bio lo kartaro, znao je da e to omekati oca.
- Doi u u sedam - ree. Potom ode nazad u Istad.
U pet minuta do osam proao je kroz ista ona staklena vrata kroz koja je
proao dva sata ranije. Eba mu klimnu glavom.
- Ridberg sedi u trpezariji - ree.
Tako je i bilo, sedeo je nadvijen nad oljom kafe. Kada Kurt Valander
ugleda njegovo lice, shvati da ga je ekalo neto neprijatno.

4

Kurt Valander i Ridberg su bili sami u trpezariji. U daljini se ula buka
koju je pravio neki pijanac protestvujui to su ga priveli. Inae je bilo tiho.
Samo je moglo da se uje tiho pucketanje iz radijatora.
Kurt Valander sede naspram Ridberga.
- Skini kaput - ree Ridberg. - U suprotnom e se smrznuti kada ponovo
izae na vetar.
- Hou prvo da ujem ta ima da mi kae. Posle u odluiti da li u
skinuti kaput ili ne.
Ridberg slegnu ramenima.
- Umrla je ree.
- To sam shvatio.
- Ali se probudila trenutak pre nego to je otila.
- I tada je progovorila?
- To je moda previe rei. aputala je. Ili, isputala piskutav zvuk.
- Jesi li snimio na kasetofon? Ridbeg odmahnu glavom.
- Nije moglo da se izvede - ree. - Bilo je gotovo nemogue uti je ta je
govorila. Najvei deo toga bilo je buncanje. Ali, zapisao sam ono to sam
siguran da sam shvatio da je rekla.
Ridberg izvadi iz depa jedan poderan notes. Bio je obavijen irokim
lastiem i jedna hemijska olovka je bila zataknuta meu listove.
- Izgovorila je muevljevo ime - poe Ridberg. - Mislim da je pokuavala
da sazna kako mu je. Potom je mumlala neto to je bilo nemogue razumeti.
Tada sam pokuao da je pitam: Ko je doao tokom noi? Da li su ih poznavali?
Kako su izgledali? To su bila moja pitanja. Ponavljao sam ih dokle god je bila
budna. I mislim da je zapravo razumela ono to sam govorio.
- ta je tada odgovorila?
- Uspeo sam da razumem jednu jedinu stvar. Stranac".
- Stranac?"
- Ba tako. Stranac."
- Da li je htela da kae da su oni koji su prebili nju i njenog muu bili
stranci?
Ridberg klimnu glavom.
- Jesi li siguran?
- Imam li obiaj da kaem da sam siguran kada to nisam?
- Ne.
- Dakle. Sada, znai znamo da je njena poslednja poruka svetu bila re
stranac. Kao odgovor na pitanje ko je poinio ovaj bezumni in.
Valander skide kaput i uze solju s kafom.
- ta je, dodavola, mogla da misli? - proguna.
- Sedeo sam i razmiljao dok sam te ekao - odgovori Ridberg. - Mogli su
da izgledaju kao da nisu veani. Mogli su da govore nekim stranim jezikom.
Moda su imali lo izgovor. Ima mnogo mogunosti.
- Kako izgleda neko ko nije veanin? - upitao je Kurt Valander.
- Zna na ta mislim - odgovori Ridberg. - Tanije, moe se pretpostaviti
ta je mislila.
- To je, dakle, moglo da bude i neto umiljeno? Ridberg klimnu glavom.
- To je potpuno mogue.
- Ali ne naroito verovatno?
- Zato bi iskoristila poslednje trenutke svog ivota da bi rekla neto to
nije istina? Stari ljudi nemaju obiaj da lau.
Kurt Valander otpi gutljaj mlake kafe.
- To znai da treba da ponemo traiti jednog ili vie stranaca - ree. -
Voleo bih da je rekla neto drugo.
- Ovo je, do avola, tako neprijatno.
Neko vreme su ostali da sede u tiini, svaki udubljen u svoje misli.
Pijanac se vie nije uo napolju na hodniku.
Bilo je devetnaest minuta do devet.
- Moe li da zamisli - ree Kurt Valander potom.
- Jedini trag policije u sluaju dvostrukog ubistva u Lenarpu je da su
poinioci, verovatno, stranci."
- Mogu da zamislim i neto znaajno gore - odgovori Ridberg.
Kurt Valander je razumeo ta je ovaj mislio.
Dve milje od Lenarpa nalazio se veliki izbegliki kamp koji je u nekoliko
navrata bio izloen napadima ljudi neprijateljski nastrojenih prema strancima.
Tokom noi su u dvoritu paljeni krstovi, bacano je kamenje kroz prozore,
fasade zgrada arane su grafitima. Izbegliki kamp u starom zamku Hageholm
bio je meta nasilnikih protesta ljudi koje su ivele u okolini. I protesti su
nastavljeni.
Netrpeljivost prema strancima je plamsala.
Kurt Valander i Ridberg su, povrh toga, znali neto to nije znala javnost.
Nekolicina onih koji su traili azil u Hageholmu bili su uhvaeni na delu
prilikom upada u jednu firmu koja je izdavala maine za obradu zemlje. Na
sreu, vlasnik nije pripadao najokorelijim neprijateljima prihvatanja stranaca, i
zbog toga je cela stvar mogla biti preutana. A ona dvojica koja su poinila
napad vie nisu ni bila u zemlji, poto im nije dat azil.
Ali, Kurt Valander i Ridberg su u nekoliko navrata razgovorali o tome ta
je moglo da se dogodi da se saznalo za celu stvar.
- Teko mi je da u to poverujem - ree Kurt Valander.
- Da su izbeglice koje trae azil, poinile ubistvo.
Ridberg zamiljeno pogleda u Kurta Valandera.
- Da li se sea da sam pomenuo omu? - upitao je.
- Neto u vezi vora?
- Nisam ga prepoznao. A ja znam dosta o vorovima, poto sam kao mlad
provodio leta jedrei.
Kurt Valander je s razumevanjem posmatrao Ridberga.
- Na ta cilja? - interesovao se.
- Ciljam na to da je ovaj vor teko uvezao neko ko je bio lan vedskog
udruenja izviaa.
- ta, do avola, misli pod tim?
- Da je vor vezao stranac.
Pre nego to je Kurt Valander stigao da odgovori, Eba ue u trpezariju da
bi uzela kafu.
- Idite kue i naspavajte se, ako elite da izdrite - ree. - Usput, novinari
neprestano zovu i ele da neto kaete.
- O emu? - ree Kurt Valander. - O vremenu?
- ini se da su saznali da je ena umrla.
Kurt Valander pogleda u Ridberga koji odmahnu glavom.
- Veeras neemo rei nita - ree. - ekaemo do sutra.
Kurt Valander ustade i ode do prozora. Vetar se pojaao, ali je na nebu i
dalje bilo oblaka. Ovo e biti jo jedna hladna no.
- Teko da emo moi da izbegnemo da kaemo kako stvari uistinu stoje
- ree. - Da je stigla da progovori pre nego to je umrla. A ako to kaemo,
moraemo da kaemo i ta je rekla. A onda e izbiti neredi.
- Mogli bismo da pokuamo zadrati ovo za sebe - ree Ridberg, ustade
sa stolice i stavi eir. - Zbog istrane tehnike.
Kurt Valander ga pogleda iznenaeno.
- I da rizikujemo da kasnije izbije u javnost da smo od novinara krili
vanu informaciju? Da smo uvali lea inostranim zloincima
- Ovo e pogoditi toliko mnogo nedunih - ree Ridberg. - ta misli da
e se dogoditi tamo u kampu kada postane jasno da policija traga za strancima?
Kurt Valander je znao da je Ridberg u pravu. Iznenada se osetio
nesigurno.
- Ostaviemo stvar da prenoi do sutra - ree. - Hajde da se samo ti i ja
sastanemo sutra ujutru u osam. Tada emo da odluimo.
Ridberg klimnu glavom i odgega do vrata. Tamo zastade i ponovo se
okrenu prema Kurtu Valanderu.
- Postoji jedna mogunost koju ne smemo da previdimo - ree. - Da su
ovo, zapravo, poinile osobe koje trae azil.
Kurt Valander propra oljicu od kafe i stavi je da se sui.
Zapravo, tome se nadam, mislio je. Zapravo se nadam da se ubice nalaze
u onom tamo izbeglikom kampu. Tada bi moda dolo do promene u ovom
stavu odobravanja i putanja da bilo ko sa bilo kakvim motivima moe da pree
preko vedske granice.
Ali to sigurno nee rei Ridbergu. To je bilo miljenje koje je hteo da
zadri za sebe.
Suprotstavljajui se vetru, probio se do svojih kola.
Poto je bio umoran, nije bio raspoloen da vozi do kue.
Svake veeri ga je samoa podsecala na svoje prisustvo.
Upalio je motor i promenio kasetu. Uvertira Fidelija" ispunila je kabinu
automobila.
To da ga je ena iznenada napustila, potpuno ga je iznenadilo. Ali duboko
u sebi je uvideo da, ak iako mu je bilo teko da to prihvati, mogao je da nasluti
jo odavno. Da je iveo u braku koji se polako uruavao od sopstvene dosade.
Venali su se prilino mladi i veoma kasno shvatili da su poeli da se razilaze.
Moda je Linda bila ta koja je najjasnije od njih troje reagovala na prazninu koja
ih je okruivala?
Kada mu je Mona one veeri u oktobru rekla da eli da se razvede, mislio
je da je, zapravo, to i oekivao. Ali poto je misao sadrala pretnju, odagnao bi
je i uvek bi sebe krivio to ima previe posla. Prekasno je shvatio da je ona svoj
odlazak isplanirala do u najsitniji detalj. Jednog petka uvee rekla je da eli
razvod, u nedelju ga je napustila i odselila se u stan u Malmeu, koji je unapred
iznajmila. Oseanje da je naputen, ispunilo ga je stidom i besom. U tom
bespomonom paklu, u kojem je ubogaljen itav njegov svet oseanja, udario ju
je po licu.
Posle je postojala samo tiina. Pokupila je znatan deo svojih stvari tokom
dana kada on nije bio kod kue. Ipak, ostavila je najvei deo stvari, i duboko je
bio povreen time to se inilo da je spremna da elu svoju prolost zameni
ivotom u kom on nije postojao ak ni u obliku slike za seanje.
Telefonirao joj je. Tokom kasnih veeri bi im se sreli glasovi.
Neracionalan od ljubomore, pokuao je da sazna da li ga je napustila zbog nekog
drugog oveka.
- Zbog drugaijeg ivota - odgovorila je. - Zbog drugaijeg ivota, dok ne
bude prekasno.
Molio ju je. Pokuao je da oda utisak kako je nezainteresovan. Molio je za
oprotaj zbog sve one panje koju joj je uskratio. Ali, nita od svega to je rekao
nije moglo da narui njenu odluku.
Dva dana pre Badnje veeri, potom su stigli papiri za razvod.
Kada je otvorio koverat i uvideo da je sve gotovo, neto je puklo u njemu.
U pokuaju bega uzeo je bolovanje tokom boinih praznika i uputio se na
putovanje bez plana koje ga je odvelo do Danske. U severnom ejlandu ga je za-
vejalo iznenadno nevreme, i Boi je proveo u ledenoj sobi u jednom pansionu
kod Gileleje. Tamo joj je napisao duga pisma koja je potom iscepao i rasuo u
more, kao simbolian gest da je, uprkos svemu, poeo da prihvata ono to se
dogodilo.
Dva dana pre Nove godine vratio se u Istad i javio u slubu.
Novogodinju no je proveo reavajui jedno ozbiljno prebijanje ene u Svarteu,
i doiveo je zastraujue saznanje da je i on sam mogao da pretue Monu...
Muzika iz Fidelija" prestala je uz prodoran zvuk.
Traka se zaplela.
Radio se automatski ukljuio i uo je da je u toku prenos neke hokejake
utakmice.
Izaao je sa parkiralita i odluio da se odveze kui u ulicu Marija.
Ipak se odvezao u suprotnom pravcu, izaao na put uz obalu, koji je vodio
ka Treleborgu i Skaneru. Kada je proao pored starog zatvora, poveao je
brzinu. Vonja automobilom uvek mu je bistrila misli...
Iznenada shvati da se odvezao sve do Treleborga. Veliki brod je upravo
uplovljavao u luku, i on na brzinu odlui da tu ostane.
Znao je da su neki bivi policajci iz Istada postali kontrolori pasoa u
pristanitu u Treleborgu. Pomislio je da je neko od njih moda na poslu ba ove
veeri.
Preao je preko luke koja se odmarala na bledoutoj svetlosti. Jedan veliki
kamion je doao sa bukom, poput neke avetinjske praivotinje.
Ali, kada je uao kroz vrata na kojima je pisalo da je nezaposlenima
zabranjen pristup, nije prepoznao ni jednog od dvojice policajaca...
Kurt Valander klimnu glavom i predstavi se. Stariji od dvojice policajaca
imao je sedu bradu i jedan oiljak preko ela.
- Neprijatna je situacija kojoj ste izloeni - ree. - Jeste li ih uhvatili?
- Nismo jo uvek - dgovori Kurt Valander. Razgovor bi prekinut poto su
putnici sa broda poeli da se pribliavaju pasokoj kontroli. Uglavnom su to bili
veani koji su se vraali kui sa proslave novogodinjih praznika u Berlinu.
Ali, tu je bilo i istonih Nemaca koji su koristili svoju novoosvojenu slobodu
time to su putovali u vedsku.
Posle dvadeset minuta ostalo je jo devet putnika. Oni su na razne naine
pokuavali da objasne da trae azil u vedskoj.
- Veeras je mirno - ree mlai od dvojice policajaca.
- Istim brodom moe da doe i do stotinu njih koji trae azil. Moe da
zamisli kako je onda.
Petoro njih koji su traili azil, pripadali su istoj etiopskoj porodici. Samo
je jedan od njih imao paso i Kurt Valander se pitao kako su uspeli da prevale
ovaj dugi put i da preu sve granice sa samo jednim pasoem. Osim ove etiopske
porodice, na pasokoj kontroli je ekalo jo dvoje Libanaca i Iranaca.
Kurtu Valanderu je bilo teko da se odlui da li ovih devetoro izbeglica
izgledalo kako je oekivao, ili su bili uplaeni.
- ta se dogaa sada? - pitao je.
- Malme dolazi i kupi ih - odgovori stariji policajac.
- Oni su veeras deurni. Preko radija dobijamo obavetenje o tome da li
na brodovima ima mnogo onih koji su bez pasoa. Ponekad moramo da
pozovemo pojaanje.
- ta se dogaa u Malmeu? - pitao je Valander.
- Oni zavravaju na nekom od brodova koji su ukotvljeni u Oljehamnenu.
Tamo ostaju dok ne dobiju dozvolu za dalji prolaz. Ako mogu da ostanu u
zemlji.
- ta misli o ovima ovde? Policajac slee ramenima.
- Ovima e ve biti odobreno da ostanu - odgovori.
- eli li kafu? Potrajae dok ne stigne sledei brod.
Kurt Valander odmahnu glavom.
- Neki drugi put. Morao bih da krenem.
- Nadam se da ete ih uhvatiti.
- Da - ree Kurt Valander. - Tome se i ja nadam.
Na povratku u Istad pregazio je jednog zeca. Kada je ugledao ivotinju na
svetlosti farova, zakoio je, ali je zec udario u prednji levi toak uz mekani tup
udarac. Nije zaustavio automobil da bi izaao i video da li je zec i dalje iv.
ta je to sa mnom, pomislio je.
Tokom noi je spavao nemirno. Odmah posle pet se probudio uz trzaj.
Usta su mu bila suva i sanjao je da je neko pokuavao da ga zadavi. Kada je
shvatio da nee moi ponovo da zaspi, ustade i skuva kafu.
Termometar s druge strane kuhinjskog prozora pokazivao je est stepeni
ispod nule. Ulina svetiljka se njihala na vetru. Seo je za kuhinjski sto i
razmiljao o razgovoru koji je prethodne veeri vodio sa Ridbergom. Dogodilo
se ono ega se plaio. Mrtva ena nije otkrila neto to bi im dalo neku
smernicu. Njene reci o neemu stranom bile su krajnje neodreene. Uvideo je da
nemaju nikakve tragove koje bi pratili.
Kada je bilo pola sedam, obue se i dugo je traio dok nije pronaao
debelu majicu.
Izaao je na ulicu, osetio kako vetar epa i dere, i potom se vozio do
Istonog puta i skrenuo na glavni put ka Malmeu. Pre nego to se sretne sa
Ridbergom u osam sati, ponovo e posetiti komije mrtvog starog para. Nije
mogao da pobegne oseaju da neto nije timalo. Napadi na usamljene stare
ljude bili su retko sluajni. Do njih je uglavnom dolazilo zbog glasina o
sakrivenom novcu. I ak iako su napadi bivali brutalni, retko su bili obeleeni
melodinim besom, kojem je bio svedok na ovom mestu zloina.
Ljudi na selu ustaju rano izjutra, razmiljao je dok je skretao na uski put
koji je vodio do Nistromove kue. Moda su imali vremena da razmisle?
Stao je i ugasio motor. Istovremeno se ugasi svetio na kuhinjskom
prozoru.
Uplaeni su, pomislio je. Moda umiljaju da su se ubice vratile?
Ostavio je upaljene farove na kolima kada je izaao iz automobila i preko
ljunka otiao do spoljnog stepenita.
Vie je naslutio nego to je mogao da ugleda plamen iz cevi koji je izbio
od iza jedne mladice drveta kraj kue. Ova buka koja je zagluivala ui uinila je
da se naglavake bacio na zemlju. Jedan kamen mu okrznu obraz i na trenutak
pomisli da je pogoen.
- Policija - viknuo je. - Ne pucajte! Do avola, ne pucajte!
Baterijska lampa mu osvetli lice. Ruka koja je drala lampu, tresla se i
svetio je aralo gore-dole. Bio je to Nistrom koji je stajao ispred njega sa starom
samarom u ruci.
- Jeste li to vi? - ree.
Valander ustade i sa sebe otrese prainu.
- U ta si nianio? - upitao je.
- Pucao sam gore u vazduh - odgovori Nistrom.
- Ima li dozvolu za oruje? - zanimao se Valander. - U suprotnom bi
moglo da doe do potekoa.
- Noas sam uvao strau - ree Nistrom. Kurt Valander je mogao da uje
koliko je ovek bio potresen.
- Ugasiu farove - ree Valander. - Posle emo da razgovaramo dalje, ti i
ja.
Unutra u kuhinji, na stolu, bile su dve kutije s punjenjem za samaru. Na
kuhinjskoj sofi nalazili su se jedan pajser i jedan malj. Crna maka je leala u
prozoru i pretei ga pogledala kada je uao. ena je stajala uz poret i meala
kafu u dezvi.
- Nisam mogao da znam da je to u stvari dola policija - ree Nistrom i
zvuao je kao da se opravdava. - Ovako rano.
Kurt Valander pomeri malj i sede.
- ena je sino umrla - ree. - eleo sam da lino doem i javim vam.
Svaki put kada je Kurt Valander bio primoran da saopti vest o neijoj
smrti, imao je isti oseaj nestvarnosti. Rei nepoznatim ljudima da im je dete ili
roak iznenada preminuo, i uiniti to na dostojanstven nain, bilo je nemogue.
Smrtni sluajevi o kojima su obavetavali policajci, uvek su bili neoekivani, a
esto i nasilni i zloinaki. Neko je seo u svoja kola da bi se provozao i otiao u
kupovinu, i preminuo. Dete koje vozi bicikl biva pregaeno na povratku sa
igralita. Neko je pretuen ili opljakan, poinio je samoubistvo ili se udavio.
Kada policija stoji na vratima, ljudi odbijaju da prihvate poruku.
Dvoje staraca u kuhinji bili su tihi. ena je kaiicom meala kafu u
dezvi. ovek je drao prst na obarau samare, i Valander se diskretno pomeri
da ne bi bio na nianu.
- Tako dakle, ode Marija - ree ovek sporo.
- Lekari su uradili ono to su mogli.
- Moda je i dobro - ree ena za poretom, neoekivano estoko. - Zbog
ega bi ona ivela kada je on bio mrtav?
ovek odloi puku na kuhinjski sto i ustade. Valander primeti da ga je
bolelo koleno.
- Idem da konju dam sena - ree i nataknu stari kaket na glavu.
- Ima li neto protiv da poem sa tobom? - pitao je Kurt Valander.
- Zato bih imao ita protiv toga? - ree ovek i otvori vrata.
Unutra u tali kobila zarza kada su uli. Mirisalo je na toplu balegu i
Nistrom vesto ubaci naramak sena u boks.
- Istimariu je kasnije - ree i pomilova konja po sapima.
- Zato su se bavili konjem? - zanimao se Valander.
- Za jednog stoara prazna tala je poput mrtvanice -odgovori Nistrom. -
Ona ti je kao neka vrsta drutva.
Kurt Valander je pomislio da moe da pone da postavlja svoja pitanja
ovde u tali.
- Noas si uvao strau - ree. - Uplaen si i to mogu da razumem. Mora
da si razmiljao o razlogu to su ba oni bili napadnuti. Mora da si razmiljao:
Zato oni? Zato ne mi?
- Nisu imali nikakvog novca - ree Nistrom. - I nita drugo to je bilo
naroito dragoceno. U svakom sluaju, nita nije nedostajalo. To sam rekao
onom policajcu koji je jue bio ovde. Zamolio me je da pregledam po sobi.
Jedino to je moda nedostajalo bio je stari zidni sat.
- Moda?
- Moe biti i da ga je dobila neka od erki. ovek ne moe svega da se
seti.
- Nikakav novac - ree Valander. - I nikakvi neprijatelji.
Iznenada mu pade na pamet jedna misao.
- Da li novac uva kod kue? - pitao je. - Moe li se pomisliti da su oni
koji su ovo poinili pogreili kuu?
- Ono to imamo nalazi se u banci - odgovori Nistrom. - A nemamo ni
bilo kakvih neprijatelja.
Vratili su se u kuu i popili kafu. Kurt Valander vide da je ena bila
crvenih oiju, kao da je pazila da plae dok su bili napolju u tali.
- Da li ste primetili neto neobino u poslednje vreme? -pitao je. -
Posetioce kod Levgrenovih koje niste prepoznali?
Starci se pogledae i potom odmahnue glavom.
- Kada ste poslednji put razgovarali sa njima?
- Prekjue smo bili preko, kod njih, i pili kafu - ree Hana. - Bilo je kao i
obino. Pili smo kafu jedni kod drugih svakog dana. Preko etrdeset godina.
- Da li su delovali uplaeno? - pitao je Valander. - Zabrinuto?
- Johanes je bio prehlaen - ree Hana. - Ali je inae sve bilo kao i
obino.
Delovalo je beznadeno. Kurt Valander nije znao ta da pita. Svaki
odgovor koji je dobijao bio je poput novih vrata u koja je ponovo udarao.
- Da li su imali poznanika koji su bili stranci? - upitao
ovek iznenaeno iskrivi obrve.
- Stranci?
- Neke koji nisu veani - pokuavao je Valander.
- Pre nekoliko godina je nekoliko Danaca kampovalo na njihovom placu
za Ivanjdan.
Kurt Valander pogleda na sat. Uskoro e biti pola osam. U osam sati je
trebalo da se sretne sa Ridbergom i nije eleo da zakasni.
- Pokuajte - ree. - Ponovo razmislite. Sve ega se setite moe biti od
pomoi.
Nistrom ga je otpratio do kola.
- Imam dozvolu za puku - ree. - I nisam nianio. Samo sam hteo da
zaplaim.
- Dobro si to izveo - odgovori Valander. - Ali mislim da treba da spava
nou. Oni koji su ovo uinili, nee se vratiti.
- Da li bi ti mogao da spava? - pitao je Nistrom. - Da li bi ti mogao da
spava kada su ti komije zaklane poput divljih ivotinja?
Poto je Kurt Valander smatrao da nema neki dobar odgovor nije rekao
nita vie.
- Hvala za kafu - ree samo i sede u kola i ode. Ovo e otii do avola,
mislio je. Nijednog traga, nita.
Samo Ridbergov udni vor i re stranac. Stari par, bez novca u slamarici,
bez starinskog nametaja, ubijeni su na takav nain da se ini da iza svega lei
motiv pljake. Jedno ubistvo iz mrnje ili iz osvete.
Mora da postoji neto, mislio je. Neto to naruava ono uobiajeno i
normalno kod ovo dvoje ljudi.
Kada bi bar konj mogao da govori!
Bilo je neega u vezi s ovim konjem to ga je uznemiravalo. Neto to je
bilo samo slabo nasluivanje. Ali je on, ipak, imao isuvie iskustva kao policajac
da bi zanemario svoju uznemirenost. Bilo je neega u vezi s ovim konjem!
U etiri minuta do osam zakoio je ispred policijske stanice u Istadu.
Vetar se pojaao i prerastao u olujni. Ipak se inilo kao da je otoplilo za
nekoliko stepeni.
Samo da ne padne sneg, mislio je. Klimnu glavom Ebi, koja je sedela na
svom mestu za recepcijom.
- Da li je Ridberg doao? - pitao je.
- U svojoj kancelariji je - odgovori Eba. - Svi su ve poeli da zovu. TV,
radio i novine. I naelnik sreske policije.
- Zadravaj ih jo neko vreme - ree Valander. - Prvo u da razgovaram
sa Ridbergom.
Skinuo je sa sebe jakni i okaio je u svojoj kancelariji pre nego to je
otiao kod Ridberga, ija se kancelarija nalazila nekoliko vrata dalje niz hodnik.
Dobio je gunajui odgovor kada je pokucao.
Ridberg je stajao i posmatrao kroz prozor kada je uao. Valander primeti
da ovaj nije delovao ispavano.
- Zdravo - ree Valander. - Da donesem kafu?
- Moe. Ali bez eera. Prestao sam da ga koristim. Valander uze dve
plastine olje s kafom i vrati se u Ridbergovu kancelariju.
Ispred prostorije, iznenada zastade.
ta sam odluio, pomislio je. Hoemo li zadrati u tajnosti njene
poslednje rei radi onoga to obino nazivamo tehnikim razlozima istrage? Ili
da ih pustimo u javnost? ta sam zapravo odluio?
Nemam nikakvo miljenje, razmiljao je iznervirano i odgurnu vrata
onom cipele.
Ridberg je sedeo za pisaim stolom i eljao svoju retku kosu. Valander
se spusti u jednu fotelju za posetioce kojoj su federi bili dotrajali.
- Trebalo bi da nabavi novu stolicu - ree.
- Za to nema novca - odgovori Ridberg i gurnu ealj u jednu fioku od
stola.
Kurt Valander stavi oljicu sa kafom na pod pored .
- Jutros sam se probudio tako avolski rano - ree. - Odvezao sam se i
ponovo razgovarao sa Nistromovima. ia je sedeo u zasedi u jednom bunu i
pucao na mene iz samare.
Ridberg pokaza ka njegovom obrazu.
- Nije sama - ree Kurt Valander. - Bacio sam se dole na zemlju. Tvrdi
da ima dozvolu za oruje. avo bi ga znao.
- Da li su imali da kau neto novo?
- Nita. Nita neuobiajeno. Nikakav novac, nita. Ako oni ne lau,
naravno.
- Zato bi lagali?
- Da, zato bi?
Ridberg srknu kafu i naini grimasu na licu.
- Da li ti je poznato da su policajci naroito izloeni irevima u stomaku?
- upitao je.
- To nisam znao.
- Ako je to istina, onda je to zbog ove loe kafe koju pijemo.
- Preko olja kafe reavamo nae zadatke.
- Kao ti?
Valander odmahnu glavom.
- Za ta mi zapravo moemo da se uhvatimo,? Nizata.
- Isuvie si nestrpljiv, Kurt.
Ridberg ga pogleda i istovremeno se poea po nosu.
- Izvini ako zvuim kao stari profesor, nastavi. Ali u ovom sluaju mislim
da moramo da se uzdamo u strpljenje.
Ponovo su proli kroz situaciju istrage. Policijski tehniari su traili otiske
prstiju i uporeivali su ih sa dravnim centralnim registrom. Hanson je
istraivao gde su se nalazili svi napadai na starije ljude, da li su bili u zatvorima
ili su imali alibi. Razgovori sa stanovnicima Lenarpa e biti nastavljeni, moda
e neto dati i upitnik koji je razdeljen. I Ridberg i Valander su znali da je
policija u Istadu obavljala svoj zadatak paljivo i metodino. Pre ili kasnije e se
pojaviti neto. Neki trag, neka ideja. Trebalo je samo ekati. Raditi metodino i
ekati.
- Motiv? - bio je uporan Valander. - Ako motiv nije novac. Ili glasina o
sakrivenom novcu. Koji je onda? Oma kojom je zadavljena? Mora da si i ti
razmiljao o ovome istom. Ovo dvostruko ubistvo podrazumeva osvetu ili mr-
nju. Ili obe stvari.
- Hajde da zamislimo nekoliko dovoljno oajnih pljakaa - ree Ridberg.
- Pretpostavimo da su bili potpuno sigurni u to da je Levgren imao sakriveni
novac. Zamislimo da su bili dovoljno oajni i ravnoduni prema ljudskom i-
votu. Onda nismo daleko od muenja.
- Ko moe da bude toliko oajan?
- I ti podjednako dobro kao i ja zna da postoji gomila narkotikih
preparata koji stvaraju takvu zavisnost da su ljudi spremni na bilo ta.
Kurt Valander je to znao. Iz blizine je posmatrao poveani stepen nasilja i
gotovo uvek je u pozadini nazirao trgovinu narkoticima ili zavisnike. Iako je
Istadski policijski okrug retko bio izloen vidljivim napadima ovakvog nasilja,
nije gajio nikakve iluzije da se ono nije pribliavalo sve blie i blie.
Vie nije bilo nikakvih slobodnih zona. Jedno malo beznaajno selo poput
Lenarpa bila je potvrda toga.
Uspravio se na neudobnoj stolici.
- ta emo da radimo? ree.
- Ti si ef - odgovori Ridberg.
- elim da ujem tvoje miljenje.
Ridberg ustade i ode do prozora. Jednim prstom je opipao zemlju u saksiji
sa cveem. Bila je suva.
- Ako eli da zna ta mislim, onda u ti rei. Ali treba da zna da uopte
nisam siguran u to da mislim ispravno. Zapravo, mislim da za ta god se mi
odluili, nastae guva. Ali, moda je uprkos svemu pametno da to zadrimo za
sebe nekoliko dana. Ima dosta toga to treba da se ispita.
- ta to?
- Da li su Levgrenovi imali neke poznanike meu strancima?
- To sam pitao jutros. Mogue je da su poznavali neke Dance.
- Eto vidi.
- Pa ne mogu valjda to da budu neki Danci, kamperi?
- Zato da ne? Kako god bilo, moramo to da ispitamo. A ima i drugih
osim komija koje treba pitati. Ako te jue nisam pogreno razumeo, rekao si da
Levgrenovi imaju brojnu familiju.
Kurt Valander uvide da je Ridberg bio u pravu. Postojali su tehniki
razlozi istrage da za sebe zadre istinu da trae nekog ili neke povezane sa
strancima.
- ta mi, zapravo, znamo o strancima koji poine zloine u vedskoj? -
ree. - Da li postoje posebni registri u Dravnoj policiji?
- Postoje registri za sve - odgovori Ridberg. - Stavi nekoga za kompjuter i
prikljui se na centralni krivini registar, pa emo moda pronai neto.
Kurt Valander ustade. Ridberg ga je iznenaeno pogledao.
- Zar nee da pita za konop? - zanimalo ga je.
- Zaboravio sam.
- U Limhamnu bi trebalo da postoji jedan stari proizvoa jedara koji zna
sve o vezovima i vorovima. itao sam o njemu u novinama jednom prilikom
prole godine. Mislio sam da odvojim vreme i pronaem ga. Nisam siguran da
e nam dati neto. Ali, za svaki sluaj.
- eleo bih da prisustvuje sastanku - ree Kurt Valander. - Posle moe
da ode u Limhamn.
U deset sati se svi okupie u kancelariji kod Kurta Valandera.
Pregled pronaenog je bio veoma kratak. Valander je referisao ta je
starica promucala pre nego to je preminula.
Dao je obavetenje i da je ovo bila informacija koja, do daljnjeg, nije
smela da procuri. inilo se kako niko nije imao da doda bilo ta.
Martinson je postavljen za kompjuter da trai informacije o stranim
zloincima. Policajci, koji su trebali da nastave sa ispitivanjima u Lenarpu,
uputili su se tamo. Valander je Svedbergu dodelio da se naroito pozabavi
poljskom familijom koja se verovatno ilegalno nalazila u zemlji. eleo je da zna
zato ive u Lenarpu. U petnaest do jedanaest, Ridberg se uputio ka Limhamnu
kako bi pronaao proizvoaa jedara.
Kada je Kurt Valander ostao sam u svojoj kancelariji, stajao je neko
vreme i posmatrao kartu koja je visila na zidu. Odakle su dole ubice? Koji su
put kasnije koristile?
Potom sede za sto i zamoli Ebu da mu prebaci pozive koje je do tada
zadravala na centrali. Posle je preko sat vremena razgovarao sa raznim
novinarima. Devojka sa lokalnog radija se, meutim, nije javila.
U dvanaest i petnaest Noren pokuca na vrata.
- Zar nisi u Lenarpu? - upitao je Valander iznenaeno.
- Da - ree Noren. - Ima neto ega sam se setio.
Noren sede na naslon stolice poto je bio mokar. Poela je da pada kia.
Temperatura se sada popela iznad nule.
- Mogue je da ovo nita ne znai - ree Noren. - Ovoga sam se samo
setio.
- Veina stvari obino neto znai - ree Valander.
- Da li se sea konja? - upitao je Valander.
- Naravno da se seam konja.
- Rekao si mi da mu dam sena.
- I vode!
- Sena i vode. Ali ja to nisam uradio. Kurt Valander nabora elo.
- Zato ne?
- Nije bilo potrebe. Ve je imao seno. Vodu takoe. Kurt Valander je
sedeo ne rekavi nita neko vreme i posmatrao je Norena.
- Nastavi - ree on potom. - ta misli? Noren slegnu ramenima.
- Imali smo konja dok sam bio mali - ree. - Kada je bio u tali i dobijao
seno, jeo bi sve to bi dobio. Samo, mislim da mora da je neko konju dao seno.
Moda samo neki sat pre nego to smo mi doli.
Valander se pomeri prema telefonu.
- Ako si mislio da telefonira Nistromu, ne mora - ree Noren.
Kurt Valander pusti ruku da mu padne.
- Razgovarao sam sa njim pre nego to sam doao ovde. Ni on konju nije
dao seno.
- Mrtvi ljudi ne hrane svoje konje - ree Kurt Valander. - Ko je onda to
uinio?
Noren ustade.
- To deluje udno - ree. - Prvo izubijaju jednog oveka. Potom veu
omom vrat drugome. A onda odu u talu i daju konju sena. Ko, do avola, radi
neto tako udno?
- Ne znam - ree Kurt Valander. - Ko to radi?
- To moda nita ne znai - ree Noren.
- Ili suprotno - odgovori Valander. - Dobro je to si doao i ovo mi
ispriao.
Noren ga pozdravi i ode.
Kurt Valander je sedeo i razmiljao o onome to je uo.
Sumnja koju je nosio u sebi pokazala se kao tana. Bilo je neega u vezi s
tim konjem.
Razmiljanje mu je prekinuo telefon koji je zazvonio.
Ponovo ga je zvao neki novinar koji je hteo da razgovara sa njim.
U petnaest do jedan je napustio policijsku stanicu. Trebalo je da poseti
jednog starog prijatelja koga nije sreo mnogo, mnogo godina.

5

Kurt Valander je skrenuo sa puta E 14 tano gde je stajao putokaz za ruine
tvrave ernsund. Izaao je iz automobila i stao da mokri. Kroz vetar je mogao
da uje zvuk motora detova na aerodromu Sturup. Pre nego to je ponovo seo u
automobil otresao je blato koje mu se zalepilo za cipele. Promena vremena je
bila veoma brza. Termometar u kolima, koji je pokazivao spoljnu temperaturu
pokazivao je pet stepeni iznad nule. Pocepani oblaci su lebdeli po nebu kada je
nastavio dalje.
Odmah posle ruevina tvrave, poljunani put se delio i skrenu nalevo.
On nikada ranije nije vozio ovim putem, ali je ipak znao da je taj bio pravi. Iako
mu je put bio opisan pre gotovo deset godina, seao ga se do u detalj. Imao je
mozak koji je, inilo se, bio isprogramiran za predele i puteve.
Posle otprilike jednog kilometra, put je postao veoma lo. Mileo je napred
i pitao se kako su velika transportna vozila uspevala da se ovuda probiju.
Put se iznenada zavri strmo nadole, i ispred njega se ukaza jedan veliki
posed s nizovima tala. Uao je na veliki plato poseda i stao. Jato vrana se oglasi
iznad njegove glave kada je izaao iz automobila.
Posed je delovao izrazito zaputeno. Jedna talska vrata su udarala na
vetru. Za trenutak se zapitao da li je, uprkos svemu, vozei pogreio.
Pusto, pomislio je.
Skonska zima sa svojim kreteim crnim pticama.
Ilovaa koja kripi pod cipelama.
Neka devojka svetle kose iznenada izae kroz jedna od stalskih vrata. Na
trenutak je pomislio da ga podsea na Lindu. Imala je istu kosu, isto mravo telo,
iste neuravnoteene pokrete kada je hodala. Paljivo ju je posmatrao.
Devojka je poela da se penje uz merdevine, gore ka talskom ambaru.
Kada ga je ugledala, ostavi merdevine i obrisa ruke o jahake pantalone.
- Zdravo - ree Valander. - Traim Stena Videna. Da li sam doao na
pravo mesto?
- Da li si ti policajac? - upitala je devojka.
- Da - odgovori Kurt Valander iznenaeno. - Kako si to mogla da zna?
- ulo se u glasu - ree devojka i poe ponovo da se penje uz merdevine
za koje se inilo kao da su se obesile.
- Da li je on kod kue? - pitao je Kurt Valander.
- Pomozite mi sa merdevinama - ree devojka.
Video je da se jedna od preki na merdevinama zaglavila u drveni zid
tale. Uhvatio je merdevine i uvrtao ih je dok se preka nije odglavila.
- Hvala - ree devojka. - Sten verovatno sedi u kancelariji.
Pokazala je na jednu crvenu graevinu od opeke koja se nalazila podalje
od tale.
- Je l' ti ovde radi? - pitao je Kurt Valander.
- Da - ree devojka i brzo se uspe uz merdevine. - Sada se pomeri!
Iznenaujue jakih ruku poela je da izbacuje bale sena kroz otvor
ambara. Kurt Valander ode do crvene kue. Ba kada je hteo da pokuca na
debela vrata, pojavi se ovek.
Prolo je deset godina otkako je video Stena Videna. Ipak, inilo se da se
uopte nije promenio. Ista zamrena kosa, isto mravo lice, isti crveni ekcem
ispod donje usne.
- Kakvo iznenaenje - ree ovek nervozno se smejui. Pomislio sam da
je doao potkiva. Kad, a ono ti. Verovatno na rastanak nije bio jue.
- Jedanaest godina je prolo - odgovori Kurt Valander. - Leto 1979.
- Leto kada su svi snovi pukli - ree Sten Vien. - eli li kafe?
Uli su u crvenu graevinu od opeke. Kurt Valander je osetio miris ulja
koji se irio sa zidova. Neka zarala etelica nalazila se u polumraku. Sten
Vien otvori nova vrata, I jedna maka klisnu, i Kurt Valander ue u prostoriju
za koju se inilo da predstavlja kombinaciju kancelarije i stana. Nenameteni
krevet je stajao uza zid. Tamo su bili i jedan televizor i video aparat, a na
jednom stolu je stajala mikro-talasna penica. Na staroj fotelji leala je gomila
garderobe. Ostatak sobe je zauzeo veliki pisai sto. Sten Viden je sipao kafu iz
termosa koji se nalazio pored telefaksa u jednoj od irokih prozorskih nia.
Kurt Valander pomisli na izgubljene snove Stena Videna o tome da
postane operski peva. Kako su obojica krajem sedamdesetih godina zamislili
budunost koju nijedan od njih dvojice nije uspeo da dostigne. Kurt Valander bi
bio dirigent, a tenor Stena Viena bi se uo sa svetskih operskih scena.
On je tada postao policajac. To je bio i sada.
Kada je Sten Vien uvideo da njegov glas nije bio dovoljno dobar,
preuzeo je propadajuu talu svoga oca radi treniranja trkakih konja. Njihovo
ranije prijateljstvo nije uspelo da se odupre zajednikom razoarenju. Od onda,
kada su se sretali svakodnevno, do sada, prolo je jedanaest godina, od njihovog
poslednjeg vienja. Uprkos tome to nisu iveli dalje od pet milja jedan od
drugog.
- Ugojio si se - ree Sten Viden i pomeri gomilu novina sa neke
naslonjae.
- Ali ti nisi - ree Kurt Valander i primeti da je bio iziritiran.
- Treneri galopera su retko debeli - ree Sten Vien i ponovo poe
nervozno da se smeje. Mravi kosturi i mravi novanici. Osim velikih trenera,
naravno. Han ili traser. Oni imaju dobre zarade.
- Kako ide? - upita Kurt Valander i sede na stolicu.
- Ne ide ni dobro ni loe - odgovori Sten Vien. - Nemam ni sree ni
nesree. Na treningu uvek imam nekog konja koji pristojno daje sve od sebe.
Dobijam esto neke nove mlade konje i sve se vrti u krug. Ali zapravo...
Prekinuo je ne zavrivi reenicu. Onda se isprui i otvori fioku na stolu i
izvadi jednu poluispijenu flau viskija.
- eli li? - upitao je.
Kurt Valander odmahnu glavom.
- Ne izgleda dobro ako jedan policajac bude zaustavljen zbog vonje u
pijanom stanju - odgovori. - Iako se ak i to dogodi s vremena na vreme.
- iveli, u svakom sluaju - ree Sten Viden i ispi iz flae.
Izvadio je cigaretu iz izguvane kutije i meu papirima i trkakim
programima traio je dok nije pronaao upalja.
- Kako je Mona? - upitao je. - A Linda? I tvoj otac? A kako se zvae
tvoja sestra? Kerstin?
- Kristina.
- Tako je. Kristina. Nikada nisam imao dobro pamenje, to zna.
- Note nikada nisi zaboravljo.
- Zar nisam?
Ponovo je ispio iz flae i Kurt Valander primeti da ima neto to ga mui.
Moda nije trebalo da ga potrai? Moda nije eleo da se podseti onoga to je
bilo nekada?
- Mona i ja smo se razili - ree. - A Linda ivi sama. Otac je takav kakav
je. Slika svoju sliku. Ali mislim da je poeo da biva senilan. Ne znam tano ta
da radim sa njim.
- Da li si znao da sam se oenio? - ree Sten Vien. Valaiidera obuze
oseaj da uopte nije pratio ono to mu je govorio.
- To nisam znao.
- Pa preuzeo sam ovu prokletu talu. Kada je otac konano uvideo da je
prestar da se bavi konjima, poeo je ozbiljno da pije. Ranije je imao neku vrstu
kontrole nad koliinom pia koju je ulivao u sebe. Primetio sam da nisam mogao
da se izborim sa njim i njegovim drugovima u piu. Oenio sam se jednom od
devojaka koje su radile ovde u tali. To sam najvie uinio zato to se dobro
starala o aletu. Tretirala ga je poput starog konja. Nije se meala u njegove
navike, ali je postavljala granice. Uzimala bi gumenu etku i timarila ga kada je
bio isuvie ukaljan. Ali, kada je ale umro, kao da je poela da mirie poput
njega. Tako da sam se razveo.
Ponovo ispi iz flae i Kurt Valander primeti da je postajao pijan.
- Svakog dana mislim da u prodati ovu prokletu talu - ree. - Ono to ja
posedujem je samo imanje. Verovatno bih mogao da dobijem milion za sve.
Kada otplatim dugove, moda bi mi preostalo etiristo hiljada. Onda bih kupio
prikolicu i otiao.
- A kuda?
- Upravo to. Ne znam. Nema mesta na koje bih eleo da odem.
Kurt Valander je osetio neprijatnost zbog onoga to je uo. Iako je Sten
Viden spolja bio onaj isti od pre deset godina, inilo se da je iznutra proao kroz
velike promene. Imao je neki avetinjski glas koji mu je govorio, izlomljen i
pometen. Pre deset godina je Sten Viden bio veseo i vedar, prvi koga biste
pozvali na zabavu. Sada je delovao kao da su.mu sve ivotne radosti nestale.
Devojka koja je pitala da li je Kurt Valander policajac projaha ispred
prozora.
- Ko je ona? - pitao je Kurt Valander. - Shvatila je da sam policajac.
- Zove se Luis - odgovori Sten Viden. - Sigurno je mogla da nanjui da si
policajac. Boravila je u raznim zavodima od dvanaeste godine. Ja sam joj
staratelj. Ume sa konjima. Ali mrzi policajce. Tvrdi da ju je jednom silovao
jedan policajac.
Ispi jo jedan gutljaj iz flae i napravi pokret ka nena-metenom krevetu.
- Ponekad spava sa mnom - ree. - Bar tako oseam. Da ona spava sa
mnom, i da nije obrnuto. Moda je to kanjivo?
- Zato bi bilo? Pa, ona valjda nije maloletna?
- Ima devetnaest godina. Ali staratelj moda nema pravo spava sa onima
o kojima se stara?
Kurtu Valanderu se uinilo da Sten Viden postaje agresivan.
Iznenada zaali to je doao.
ak i da je imao tehnike razloge istrage da ga poseti, pitao se da li je to
moda bio beg od stvarnosti? Da li je traio Stena Videna da bi razgovarao o
Moni? Da bi potraio utehu?
Vie nije znao.
- Doao sam da bih sa tobom razgovarao o konjima -ree. - Moda si u
novinama video da je u Lenarpu pre neku no poinjeno dvostruko ubistvo?
- Ne itam novine - odgovori Sten Viden. - itam trkake programe i
talske liste. To je sve. O onome to se dogaa u svetu ne brinem se.
- Dvoje starih ljudi je izmrcvareno - nastavi Kurt Valander. - A oni su
imali jednog konja.
- Da li je i on bio muen?
- Ne. Ali zato mislim da su mu ubice dale seno pre nego to su otile. I to
je ono o emu sam hteo da razgovaram sa tobom. Koliko brzo konj savae
jednu balu sena.
Sten Viden isprazni flau i upali novu cigaretu.
- Da li se ti to ali? - upitao je. - Jesi ti to doao ovde da bi me pitao
koliko je vremena potrebno jednom konju da bi pojeo balu sena?
- Zapravo sam mislio da te zamolim da poe sa mnom i da pogleda
konja - ree Kurt Valander i brzo se odlui. Primetio je da je poinjao da se ljuti.
- Nemam vremena - ree Sten Vien. - Potkiva dolazi danas. Imam
esnaest konja koji treba da prime vitaminske injekcije.
- Sutra?
Sten Vien ga pogleda oima koje su dobile staklasti sjaj.
- Da li se plaa? - pitao je.
- Bie ti plaeno.
Sten Vien napisa svoj broj telefona na prljavom papiru.
- Moda - ree. - Pozovi me sutra ujutru.
Kada su izali na plato, Kurt Valander primeti da se vetar pojaao.
Devojka dojaha na konju.
- Lep konj - ree.
- Maskerad Kvin - ree Sten Viden. - Nikada u ivotu nee pobediti ni u
jednoj trci. Ona je vlasnitvo jedne bogate udovice graevinskog preduzetnika iz
Treleborga. Zapravo sam bio dovoljno iskren kada sam joj predloio da konja
proda nekoj koli jahanja. Ali ona misli da e pobediti. I ja dobijam svoje pare
za trening. Ali ona nee pobediti ni u nekoliko prokletih trka.
Rastali su se kod automobila.
- Da li zna kako je umro moj ale? - pitao je Sten Vien iznenada.
- Ne?
- Jedne jesenje noi je odtumarao do ruevina tvrave. Imao je obiaj da
tamo gore sedi i pije. A onda se skotrljao dole u rov i udavio se. Tamo su toliko
gusto izrasle alge da nita nije moglo da se vidi. Ali je njegov kaket ostao da
pluta. ivi ivot", pisalo je na kaketu. Bila je to reklama jednog turistikog
biroa koji je prodavao seksi putovanja za Bankok.
- Drago mi je to smo se videli - ree Kurt Valander. - Zvau te sutra.
- Uini kako hoe - ree Sten Viden i uputi se ka tali.
Kurt Valander ode odatle. U retrovizoru je mogao da vidi kako je Sten
Viden stajao i razgovarao sa devojkom koja je sedela na konju.
Zato sam dolazio ovde, ponovo je pomislio.
Jednom, davno, bili smo prijatelji. Delili smo jedan nemogui san. Kada
je san nestao poput arolije, nita vie nije ostalo. Moda je istina da smo
obojica voleli operu. Ili je moda i to bilo samo umiljeno?
Vozio je brzo, kao da je putao da njegova uznemirenost upravlja
pritiskom na papuicu gasa.
Ba u trenutku kada je zakoio ispred znaka za zaustavljanje pred glavnim
putem, zazvonio mu je mobilni telefon. Prijem je bio toliko lo da je jedva uspeo
da uje da ga je to Hanson pozvao.
- Najbolje bi bilo da doe - vikao je Hanson. - uje li ta govorim?
- ta se dogodilo? - vikao je Kurt Valander.
- Ovde sedi jedan seljak iz Hagestada i kae da zna ko je isprebijao ono
dvoje staraca - vikao je Hanson.
Kurt Valander oseti da je srce poelo jae da mu lupa.
- Ko? - vikao je. - Ko?
Razgovor se prekinu. Pitalo je i zavijalo iz telefonske slualice.
- Do avola - ree glasno za sebe.
Odvezao se natrag u Istad. Prebrzo, pomislio je. Da su Noren i Peters
danas vrili saobraajnu kontrolu, sigurno bih otiao tamo.
Na padini koja je vodila ka centru grada, motor iznenada poe da breke.
Nestalo mu je goriva.
Kontrolna lampica koja je trebalo da ga upozori, oigledno, prestala je da
radi.
Stigao je do benzinske pumpe koja se nalazila dijagonalno od bolnice, pre
nego to je motor potpuno zamro. Kada je hteo da stavi novac u automat, uvide
da kod sebe nije imao nita. Otiao je do bravarske firme koja je imala svoju
radionicu u istoj zgradi kao i benzinska pumpa i pozajmio dvadeset kruna od
vlasnika, koji ga je prepoznao jer je pre nekoliko godina radio na istrazi vezanoj
za jednu provalu.
Zakoio je na svom mestu za parking i pourio u policijsku stanicu. Eba je
pokuala da mu kae neto, ali je on odmahnuo rukom.
Vrata Hansonove kancelarije behu otvorena i on ue ne pokucavi.
Bila je prazna.
U hodniku je naleteo na Martinsona koji je dolazio sa rukama punim
odtampanih papira.
- Tebe sam hteo da uhvatim - ree Martinson. - Iskopao sam neki
materijal koji bi mogao da bude zanimljiv. Samo, avo ga zna da li su ovo
uradili Finci.
- Kada neto ne znamo, obino kaemo da su Finci - odgovori Kurt
Valander. - Sada nemam vremena. Da li zna gde je Hanson?
- Pa, on valjda nikada ne izlazi iz svoje kancelarije?
- Onda emo morati da ga potraimo. Sada nije tamo, u svakom sluaju.
Pogledao je u trpezariju, ali je tamo bio samo neki slubenik koji je pravio
omlet.
Gde je, do avola, taj Hanson, pomislio je i zalupio vrata svoje
kancelarije.
I tamo je bilo prazno. Pozvao je Ebu na centralu.
- Gde je Hanson? - upitao je.
- Da nisi toliko urio, mogla sam to da ti kaem kada si doao - odgovori
Eba. - Pozdravio te je i rekao da ide do Ferenings banke.
- ta e tamo da radi? Da li je neko otiao sa njim?
- Da. Ali ne znam ko je to bio. Kurt Valander zalupi slualicu. ta je to
Hanson radio?
Ponovo podie slualicu.
- Moe li da mi potrai Hansona? - ree Ebi.
- U Ferenings banci?
- Ako je tamo, onda ga potrai tamo.
Veoma retko je molio Ebu za pomo da mu trai ljude kada je eleo da sa
njima stupi u kontakt. Nikada se nije mogao navii na pomisao da ima
sekretaricu. Ako je hteo neto da obavi, sam bi to uradio. Ranije je mislio da je
to bila loa navika koju je poneo iz detinjstva. Samo su oni bogati i nadmoni
slali druge da im odrade posao. Nemogunost da potrai broj u telefonskom
imeniku i da sam podigne slualicu bila je lenjost koju nikako nije mogao da
prihvati...
Misli mu je prekinuo telefon. Bio je to Hanson, koji je zvao iz Ferenings
banke.
- Mislio sam da u stii da se vratim pre nego to doe - ree Hanson. -
Moda se pita ta radim ovde?
- Svakako!
- Hteli smo da bacimo pogled na Levgrenov bankovni raun.
- Ko to mi?
- Zove se Herdin. Meutim, najbolje bi bilo da lino razgovara sa njim.
Vraamo se za pola sata.
Potrajalo je, meutim, gotovo sat i etvrt dok Kurt Valander nije sreo tog
oveka po imenu Herdin. Bio je skoro dva metra visok, miiav i mrav, a kada
se Kurt Valander rukovao sa njim, uinilo mu se kao da je za ruku uhvatio
nekog dina.
- Malo je potrajalo - ree Hanson. - Ali, dalo je rezullate. Sasluaj ono to
Herdin ima da kae. I ono to smo otkrili u banci.
Herdin je sedeo visok i nem u naslonjai.
Kurta Valandera obuze oseanje kao da je obukao najfiniju garderobu za
posetu policiji. Iako se radilo o izlizanom odelu i koulji sa kitnjastom kragnom.
- Moda bi bilo najbolje da ponemo iz poetka - ree Kurt Valander i
privue notes.
Herdin ga pogleda iznenaeno.
- Je l' sve da ispriam? upita.
- Pa, bilo bi najbolje - ree Hanson.
- To je duga pria - zapoe Herdin neodluno.
- Kako se zove? - ree Kurt Valander. - Mislim da je najbolje da
ponemo odatle.
- Lars Herdin. Kod Hagestada imam imanje od etrdeset jutara.
Pokuavam da preivim od uzgajanja stoke za klanje. Ali, teko da je to
izvodljivo.
- Imam ja njegove line podatke - ubaci se Hanson, i Kurt Valander
pomisli da se Hansonu urilo da se vrati svojim trkakim programima.
- Ako sam ispravno razumeo, ovde si doao poto smatra da ima
informacije vezane za ubistvo suprunika Levgren - ree Kurt Valander i poele
da se izrazio jednostavnije.
- Jasno je da se radilo o novcu - ree Lars Herdin.
- Kojem novcu?
- Svem novcu koji su imali!
- Moe li da se izrazi malo jasnije?
- Nemakom novcu.
Kurt Valander pogleda Hansona koji diskretno slegnu ramenima. Kurt
Valander ovo protumai tako da mora da ima strpljenja.
- Morali bismo ovo malo da pojasnimo - ree. - Da li bi mogao da bude
malo detaljniji?
- Levgren i njegov otac su zaraivali novac tokom rata, ree Lars Herdin.
- U tajnosti su na nekoliko umskih panjaka gore u Smolandu drali stoku za
klanje. I kupovali su izrabljene konje. A posle su ih prodavali na crno za Nema-
ku. Zaraivali su dobre pare na mesu. Nikada ih niko nije uhvatio. A Levgren je
bio i krt i sposoban. Ulagao je novac i on se uveavao tokom godina.
Misli na Levgrenovog oca?
On je umru odmah posle rata. Mislim na Levgrena.
Misli, dakle, da su Levgrenovi bili imuni?
Ne familija. Samo Levgren. Ona nita nije znala o novcu.
- Zar bi on od svoje ene krio da je imuan? Lars Herdin klimnu glavom.
Niko nije bio toliko obmanut kao moja sestra - ree. Kuri Valander
iznenaeno podignu obrve.
- Marija Levgren je bila moja sestra. Ona je ubijena ato to je on sakrio
bogatstvo.
Kurt Valander u njegovu potisnutu gorinu. Moda se, dakle, radilo o
mrnji, pomislio je.
- A taj novac je uvan kod kue?
- Samo ponekad - odgovori Lars Herdin.
- Ponekad?
- Kada je uzimao velike svote.
- Moe li da pokua da nam ispria detaljnije?
- Johanes Levgren je bio mekuac - ree. - Bolje je sada kada ga nema.
Ali, to da je Marija morala da umre, ne mogu da mu oprostim...
Lars Herdinov izliv besa bio je toliko iznenadan da ni Hanson niti Kurt
Valander nisu stigli da reaguju. Lars Herdin epa jednu pepeljaru od debelog
stakla, koja je stajala na stolu pored njega, i punom snagom je baci o zid, odmah
pored glave Kurta Valandera. Polomljeno staklo se rasprsnu i Kurt Valander
oseti da mu je sra pogodila gornju usnu.
Mir koji je nastupio posle ovog izliva besa zagluivao je ui.
Hanson je ustao sa stolice i delovao je kao da je spreman da se baci na
visokog Larsa Herdina. Ali, Kurt Valander odmahnu rakom i Hanson ponovo
sede.
- Izvinjavam se - ree Lars Herdin. - Ako imate metlu u ubrovnik,
poistiu staklo. Platiu za pepeljaru.
- O tome e se pobrinuti istaice - ree Kurt Valander. - Bilo bi bolje da
nastavimo da razgovaramo.
Lars Herdin je ponovo delovao potpuno smireno.
- Johanes Levgren je bio mekuac - ponovi. - Pretvarao se da je poput
drugih. Ali je samo razmiljao o parama do kojih su on i njegov otac doli
prevarom tokom rata. Umeo je da se ali kako je sve bilo skupo i koliko su se-
ljaci bili siromani. Ali on je imao novac koji se uveavao i uveavao.
- I taj novac je drao u banci?
Lars Herdin slegnu ramenima.
- U banci, u akcijama, obveznicama, ta ja znam.
- Zato je ponekad uvao novac kod kue?
- Johanes Levgren se spetljao sa jednom kurvom - ree Lars Herdin. -
Imao je ljubavnicu u Kristianstadu, sa kojom je tokom pedesetih godina dobio
dete. O tome ni Marija nije znala. Ni za ljubavnicu, ni za dete. Ljubavnici je on
svake godine davao vie novca nego to je Mariji priutio za ceo njen ivot.
- O koliko se novca radilo?
- Dvadeset pet, trideset hiljada. Dva, tri puta godinje. Novac je uzimao u
gotovom. Potom bi pronaao neki pogodan izgovor i odlazio do Kristianstada.
Kurt Valander malo razmisli o ovome to je uo. Pokuavao je da se
odlui koja su pitanja bila najvanija. Trajalo bi satima da razrade sve detalje.
- ta su rekli u banci? - upita Hansona.
- Ako nema uredne papire o voenju istrage u banci ti uglavnom ne kau
nita - ree Hanson. Nisam smeo da bacim pogled na njegovo stanje na raunu.
Meutim, ipak sam uspeo da dobijem odgovor na jedno pitanje. Da li je bio u
banci u poslednje vreme.
- I bio je?
Hanson klimnu glavom.
- U etvrtak. Tri dana pre nego to ga je neko ubio.
- Sigurno?
- Jedna ena sa altera je znala kako je izgledao.
- I podigao je veliku svotu novca?
- Na to nikako nisu hteli da daju odgovor. Ali je blagajnica klimnula
glavom kada je direktor banke okrenuo lea.
- Moraemo da razgovaramo sa tuiocem kada zabeleimo ovo
svedoenje - ree Kurt Valander. Tako da moemo da uemo u njegove prihode
i pregledamo stanje.
- Krvav novac - ree Lars Herdin. Kurt Valander se zapita da li e ovaj
ponovo poeti da oko sebe baca stvari.
- Mnogo je pitanja koja ostaju - ree. - Ali, jedno pitanje je sada vanije
od svih ostalih. Otkud to da zna sve ovo? Ovo za ta tvrdi da je Johanes
Levgren krio od svoje vlastite supruge. A ti to zna?
Lars Herdin nije odgovorio na pitanje. Nemo je gledao u pod.
Kurt Valander pogleda Hansona koji je odmahnuo glavom.
- Morao bi da odgovori na pitanje - ree Kurt Valander.
- Uopte ne moram - ree Lars Herdin. - Nisam ja taj koji ih je ubio. Da li
bih ubio svoju roenu sestru?
Kurt Valander je pokuao da pitanju prie sa druge strane.
- Koliko ljudi zna za ovo to si mi upravo ispriao? -upitao je.
Lars Herdin nije odgovorio.
- Ono to kae ostae u ovoj prostoriji - nastavio je Kurt Valander.
Lars Herdin je gledao u pod.
Kurt Valander je instinktivno znao da treba da saeka.
- Hoe li da nam donese malo kafe - ree Hansonu. Vidi da li ima i
nekog peciva.
Lars Herdin je nastavio da zuri u pod, a Kurt Valander je ekao.
Hanson doe s kafom i Lars Herdin pojede jedan suvi vinerbred.
Kurt Valander je smatrao da je vreme da ponovo postavi pitanje.
- Pre ili kasnije, bie primoran da odgovori - ree. Lars Herdin podie
glavu i pogleda ga pravo u oi.
- Jo kada su se venali, oseao sam da je Johanes Levgren bio neko
drugi, neko ko se krio ispod one prijateljske i nepriljive fasade. Mislio sam da
postoji neto podmuklo. Marija je bila moja mlaa sestra. eleo sam da joj bude
dobro. Bio sam sumnjiav prema Johanesu Levgrenu od prvog momenta kada je
poeo da trkara i udvara joj se u kui mojih roditelja. Trebalo mi je trideset
godina da saznam ko je on. Kako sam to izveo moja je stvar.
- Da li si ispriao svojoj sestri ono to si saznao?
- Nikada. Ni jednu re.
- Da li si ispriao nekom drugom? Tvojoj eni?
- Nisam oenjen.
Kurt Valander pogleda oveka koji je sedeo ispred njega. Bilo je neeg
tvrdog i otrog u njemu. Poput oveka koji bi bio othranjen granitom.
- Sada jo jedno, poslednje pitanje - ree Kurt Valander. - Sada znamo da
je Johanes Levgren imao dosta novca. Moda je imao i veliku svotu novca kod
kue kada je bio ubijen. To emo moi da saznamo. Ali ko je o tome mogao da
zna? Osim tebe?
Lars Herdin ga pogleda. Kurt Valander iznenada otkri da je u njegovim
oima postojao traak straha.
- Ja za to nisam znao - odgovori Lars Herdin. Kurt Valander klimnu
glavom.
- Staemo ovde - ree i odloi notes u kom je sve vreme vodio zabeleke.
- Ali, bie nam potrebna tvoja pomo i u nastavku istrage.
- Mogu li da idem? - ree Lars Herdin i ustade.
- Moe da ide - odgovori Kurt Valander. - Ali nemoj da otputuje a da
pre toga prvo ne razgovara sa nama. I ako se seti jo neega to bi nam
ispriao, javi se.
Kod vrata zastade Lars Herdin, kao da je bilo jo neto to je eleo da
kae.
Onda odgurnu vrata i ode.
- Reci Martinsonu da ga proveri - ree Kurt Valander. - Verovatno
neemo nita pronai. Ali, najbolje je biti siguran.
- Sta misli o ovome to je rekao? - zanimao se Hanson.
Kurt Valander promisli pre nego to je odgovorio.
- Ima neeg ubedljivog kod njega. Ne verujem da je lagao ili da je
umislio, ili da je fantazirao. Verujem da je otkrio da je Johanes Levgren vodio
dvostruki ivot. Verujem da je titio svoju sestru.
- Da li veruje da bi mogao biti umean? Kurt Valander je bio siguran
kada je odgovorio.
- Lars Herdin ih nije ubio. Takoe, ne verujem da on zna ko je to uinio.
Verujem da nam se obratio iz dva razloga. eli da nam pomogne da pronaemo
jednu ili vie osoba kojima moe i da se zahvali i da ih pljune u lice. One koji su
ubili Johanesa Levgrena i, po njemu, uinili dobro delo. I one koji su ubili
Mariju i kojima bi trebalo odrubiti glave na javnom mestu.
Hanson ustade.
- Rei u Martinsonu. eli li sada jo neto?
Kurt Valander pogleda na svoj runi sat.
- Sastaemo se kod mene za jedan sat. Vidi da li moe da nae
Ridberga. Otiao je za Malme da bi pronaao nekoga ko popravlja jedra.
Hanson ga je pogledao ne razumevi o emu govori.
Oma - ree Kurt Valander. - vor. Shvatie kasnije. Hanson ode i on
ostade sam.
Jedan prodor, pomislio je. Sva uspena istraivanja zloina imaju jednu
taku gde probijaju zid. Ne znamo tano ta emo videti. Ali negde e se
pojaviti reenje.
Otiao je do prozora i pogledao u sumrak. Tukla je hladnoa od
nenabijenih prozorskih okana, a po ulinoj svetiljci, koja se klatila, mogao je da
vidi da se vetar jo pojaao.
Pomislio je na Nistroma i njegovu enu.
itav ivot su iveli u blizini jednog oveka koji uopte nije bio onaj za
kog se izdavao.
Kako e reagovati kada se obelodani istina?
S negodovanjem? Gorinom? Iznenaenjem?
Vratio se do stola i seo. Prvo oseanje olakanja koje je pratilo jedan
prodor u istrazi zloina, esto je imalo obiaj da splasne veoma brzo. Sada je
postojao zamisliv motiv, najuobiajeniji od svih. Novac. Ali jo uvek nije
postojao ni jedan nevidljivi prst koji bi pokazivao u odreenom pravcu.
Nije bilo nikakvog ubice.
Kurt Valander ponovo baci pogled na sat. Ako bi pourio, mogao bi da
stigne da ode do kioska sa rotiljem kod eleznike stanice i pojede neto pre
nego to pone sastanak. ak e i ovaj dan proi, a da on nee promeniti svoje
navike u ishrani.
Upravo je hteo da navue jaknu na sebe, kada zazvoni telefon.
Istovremeno neko pokuca na vrata.
Jakna pade na pod kada on uze slualicu i povika ui".
Ridberg je stajao na vratima. U ruci je imao pozamanu plastinu kesu.
Kroz slualicu je uo Ebin glas.
- Televizija insistira da te snimi - ree.
Brzo se odluio da e prvo razgovarati sa Ridbergom pre ponovnog
druenja sa medijima.
- Reci im da sam na sastanku i da u biti slobodan tek za pola sata - ree.
-Sigurno?
- ta?
- Da e razgovarati sa njima za pola sata? vedska televizija ne voli da
eka. Pretpostavljaju da svi treba da padnu na kolena kada se oni pojave.
- Ja ne padam na kolena zbog njihovih kamera. Ali u moi da
razgovaram sa njima za pola sata.
Spustio je slualicu.
Ridberg sede na stolicu uz prozor. Brisao je kosu papirnom maramicom.
- Imam dobre vesti - ree Kurt Valander. Ridberg nastavi da brie kosu.
- Mislim da imamo motiv. Novac. I mislim da bi ubice trebalo traiti
meu ljudima koji su na neki nain bili u Levgrenovoj blizini.
Ridberg baci onu vlanu maramicu u korpu za otpatke.
- Imao sam avolski dan - ree. - Dobre vesti su dobrodole.
Kurt Valander utroi pet minuta da bi prepriao sastanak sa
zemljoradnikom Larson Herdinom. Ridberg sumorno pogleda u komadie stakla
koji su leali razbacani po podu.
- Jedinstvena pria - ree Ridberg kada je Kurt Valander uutao. -
Dovoljno je jednistvena da bi mogla da bude istinita.
- Pokuau da rezimiram - nastavio je Valander. - Neko je znao da je
Johanes Levgren s vremena na vreme kod kue imao velike svote novca. To
nam daje pljaku kao motiv. I pljaka se razvija u ubistvo. Ako je Lars Herdinov
opis Johanesa Levgrena taan, to jest da je bio neobino krta osoba, sigurno je
odbijao da otkrije gde je sakrio novac. Marija Levgren, koja nije mogla da
razume mnogo od onoga to se dogodilo tokom poslednje noi u njenom ivotu,
morala je da pravi drutvo Johanesu na poslednjem putovanju. Pitanje je, dakle,
ko je osim Larsa Herdina mogao da zna za ova neredovna, ali velika podizanja
novca. Ako dobijemo odgovor na to, dobiemo odgovor na sve.
Ridberg je sedeo zamiljen poto je Valander zautao.
- Da li sam neto zaboravio? - pitao je Valander.
- Mislim na ono to je ona rekla pre nego to je umrla - ree Ridberg. -
Stranac. I mislim o ovome to imam u kesi.
Ustade i isprazni sadraj kese na sto. Bila je to gomila paria kanapa.
Svaki sa umetniki uvezanim vorem.
- Proveo sam etiri sata sa jednim starim proizvoaem jedara, u stanu u
kom je smrdelo gore nego to moe da zamisli - ree Ridberg i napravi
grimasu na licu. - Pokazalo se da taj ovek ima blizu devedeset godina i da je na
dobrom putu da postane senilan. Razmiljam da li bi trebalo da pozovem neku
socijalnu slubu. Starac je bio toliko zbunjen da je verovao da sam njegov sin.
Jedan komija mi je posle ispriao da je taj sin mrtav ve trideset godina. Ali,
znao je sve o vorovima i vezovima. Kada sam konano mogao da krenem,
shvatio sam da sam bio tamo etiri sata. Ove parie kanapa sam dobio na
poklon.
- Da li si saznao ono to je trebalo?
- Starac je pogledao kanap i rekao da smatra da je vor ruan. Potom mi
je trebalo tri sata da ga nateram da mi ispria neto o tom runom voru. U
meuvremenu je stigao i malo da odspava.
Ridberg sakupi parie kanapa u kesu, dok je nastavljao:
- Iznenada je poeo da govori o vremenu koje je proveo na moru. I tada
ree da je takav vor video u Argentini. Argentinski mornari su imali obiaj da
vezuju takve vorove kao povoce za svoje pse.
Kurt Valander klimnu glavom.
- U pravu si - ree. - vor jeste stranog porekla. Sada je pitanje kako se
ovo uklapa sa priom Larsa Herdina.
Izali su u hodnik. Ridberg nestade u svojoj kancelariji dok je Kurt
Valander otiao do Martinsona da bi prostudirao njegove kompjuterske izvode.
Pokazalo se da je postojala neverovatno obimna statistika o stranim
dravljanima koji su poinili zloin ili su bili osumnjieni za zloin u vedskoj.
Martinson je stigao i da izvri kontrolu ranijih napada na starije osobe. Najmanje
etiri razliite osobe ili druine su u toku poslednje godine poinili napade na
usamljene ljude u Skoneu. Ali Martinson je takoe mogao da ga obavesti da su
te osobe trenutno bile u razliitim ustanovama. Jo uvek je ekao na obavetenje
o tome da li je neko od njih bio na dopustu tokom onog dana.
Odrali su sastanak istrage u Ridbergovoj kancelariji poto se jedna od
slubenica ponudila od poisti pod kod Kurta Valandera. Telefon je zvonio
gotovo neprekidno, a ona se nije obazirala.
Sastanak istrage je potrajao. Svi su se sloili da je pria Larsa Herdina
predstavljala prodor. Sada su imali pravac koji e pratiti. Istovremeno su ponovo
preli kroz sve to se do tada saznalo kroz razgovore s ljudima koji ive u Lenar-
pu i sa onima koji su pozvali policiju ili odgovorili na razdeljeni upitnik.
Automobil koji je kasno u nedelju no velikom brzinom proao pored jednog
sela, samo nekoliko kilometara udaljenog od Lenarpa, privukao je na sebe dosta
panje. Jedan voza kamiona koji je u nedelju nou u tri sata krenuo na
putovanje za Geteborg, u otroj krivini se susreo sa nekim automobilom i gotovo
da je bio udaren. Kada je uo za dvostruko ubistvo, poeo je da razmilja, a onda
je pozvao policiju. Nesigurno je doao do toga da bi auto mogao da bude nian,
poto je pregledao slike razliitih automobila.
- Ne zaboravite na iznajmljene automobile - ree Kurt Valander. - Ljudi
koji danas vole brz ivot, vole i udobnost. Pljakai podjednako esto iznajme
auto koliko ga i ukradu.
Bilo je ve est sati kada je sastanak zavren. Kurt Valander uvide da su
sada sve njegove kolege bile u ofanzivi. Posle posete Larsa Herdina, vladao je
sveobuhvatni optimizam.
Uao je u svoju kancelariju i sredio beleke koje je vodio tokom
razgovora sa Larsom Herdinom. Hanson mu je ostavio svoje, tako da je mogao
da ih uporedi. Odmah je uvideo da Lars Herdin nije menjao iskaz. Podaci su bili
sasvim usklaeni.
Neto posle sedam sati odloi papir. Iznenada se seti da se nisu javili ljudi
sa televizije. Pozvao je centralu i pitao da li je Eba ostavila neku informaciju pre
nego to je otila kui. Devojka koja je odgovorila bila je na zameni.
- Ovde nema niega - ree.
Neto, ni sam ne zna ta, govorilo mu je, i on ode u trpezariju i ukljui
televizor. Upravo je bio poeo prenos lokalnih vesti. Naslonio se na sto i zabave
radi pogledao prilog o loem poslovanju optine Malme.
Pomislio je na Stena Videna.
I na Johanesa Levgrena koji je tokom rata prodavao meso nemakim
nacistima.
Pomislio je na sebe, na svoj stomak, koji je bio prevelik.
Upravo je nameravao da iskljui televizor kada jedna reporterka poe da
govori o dvostrukom ubistvu u Lenarpu.
Zaprepaeno je sluao da je policija u Istadu koncentrisala svoj rad na
traganju za jo uvek nepoznatim stranim dravljanima. ta vie, policija je bila
ubeena da su prekrioci bili stranci. Nije moglo ni da se izostavi to da se radilo
o izbeglicama koje su traile azil.
Posle svega, reporterka je govorila o njemu.
Uprkos mnogim pokuajima, bilo je nemogue da neko od odgovornih
sprovodilaca istrage prokomentarise podatke, koje je ostavio anonimni, ali dobro
obaveteni izvor.
Reporterka je govorila, a u pozadini je bila zgrada istadske policijske
stanice.
Potom je prela na podatke o vremenu.
Nevreme se pribliavalo sa zapada. Vetar je trebalo jo da se pojaa. Ali,
nije bilo nikakvog rizika od snega. Temperatura e i dalje biti iznad nule.
Kurt Valander iskljui televizor.
Bilo mu je teko da se odlui da li je iznerviran ili umoran. Ili je samo bio
gladan.
Meutim, od nekog iz policijske stanice je, dakle, procurela informacija.
Moda je tom sledovalo i plaanje za irenje verodostojne informacije?
Da li je ak i dravna televizija imala fondove za beskimenjake?
Ko, pomislio je.
To bi mogao biti bilo ko sem mene. A zato?
Da li je postojalo neko drugo objanjenje sem novca?
Rasna mrnja? Strah od izbeglica?
Uputio se natrag ka svojoj kancelariji i ve je u hodniku mogao uti da mu
je telefon zvonio.
Dan je bio dug. Najradije bi otiao kui i pripremio neto hrane. S
uzdahom sede na stolicu i uze telefonsku slualicu.
Treba samo poeti, pomislio je. Poeti sa demantovanjem podataka sa
televizije.
I nadati se da tokom narednih dana nee goreti nikakvi krstovi.

6

Tokom noi se nad Skoneom nadvila oluja. Kurt Valander je sedeo u
svom nepoienom stanu dok je zimski vetar udarao o ela krovova. Pio je
viski i sluao jedan nemaki snimak Aide" kada je iznenada sve oko njega
postalo potpuno crno i tiho. Otiao je do prozora i pogledao u mark. Vetar je
besneo i negde je jedan reklamni pano udarao u zid zgrade.
Skazaljke na njegovom runom satu koje su same svetlele u mraku,
pokazivale su da je bilo deset do tri. Zaudo, uopte se nije oseao umorno. Bilo
je skoro pola dvanaest kada je prethodne veeri napustio zgradu policijske
stanice. Poslednji koji ga je zvao, bio je neki ovek koji nije eleo da se
predstavi. Predloio je da policija, zajedno sa domaim nacionalnim pokretima,
jednom za svagda istera sve strance iz zemlje. Na kratko je pokuao da saslua
ono to je ovaj anonimni ovek imao da kae. Potom je zalupio slualicu,
pozvao centralu i zaustavio sve dolazee pozive. Ugasio je svetio u kancelariji,
proao kroz hodnik, u kom je bilo tiho, i odvezao se pravo kui. Kada je
otkljuao vrata svog stana, odluio je da sazna ko je iz policije odao informaciju.
Zapravo, to uopte nije bila njegova stvar. U sluaju da su postojale nesuglasice
u policijskim redovima, dunost efa policije bila je da ih rei. Za nekoliko dana
e se Bjork vratiti sa zimovanja. Tada e on moi da preuzme sluaj. Istina mora
da izae na videlo.
Ali poto je Kurt Valander popio svoju prvu au viskija, shvatio je da
Bjork nita nee uiniti. ak i da je svaki policajac bio obavezan zakletvom
utanja, teko da bi se kao kriminalno delo posmatralo to to je neki policajac
pozvao svoj kontakt u vedskoj televiziji i ispriao o onome to se obraivalo na
internom sastanku u istranoj grupi. Teko da bi bilo mogue i dokazati neke
nepravilnosti u tome to je vedska televizija platila svom tajnom informatoru.
Kurt Valander se za trenutak pitao kako je vedska televizija vodila kroz knjige
jedan takav izdatak.
Potom je mislio na to da bi Bjork teko bio zainteresovan da dovodi u
pitanje internu lojalnost kada su se nalazili usred istrage ubistva.
Uz drugu au viskija, ponovo je poeo da mozga o tome ko je, ili koji su
mogli da odaju. Izuzev sebe, mislio je da bi sa sigurnou mogao da oslobodi
sumnje jedino Ridberga. Ali zato je bio toliko siguran u Ridberga? Da li je
mogao da pogleda u njega dublje nego u nekog drugog?
Sada je oluja presekla struju i sedeo je sam u mraku.
Misli o ubijenom paru, o Larsu Herdinu i specifinom voru na omi,
meale su mu se sa mislima o Stenu Videnu i Moni, o Lindi i njegovom starom
ocu. Negde iz mraka mahala mu je velika besmislenost. Jedno iscereno lice koje
se podrugljivo smejalo svim njegovim tatim stremljenjima da upravlja svojim
ivotom...
Probudio se kada je struja ponovo stigla. Na satu je mogao da vidi da je
spavao preko jednog sata. Gramofonska ploa se vrtela na gramofonu. Ispraznio
je au i otiao da legne u krevet.
Moram da razgovaram sa Monom, pomislio je. Moram da razgovaram sa
njom o svemu to se dogodilo. I moram da razgovaram sa svojom erkom.
Moram da posetim mog oca i vidim ta mogu da uinim za njega. Usred svega
toga, bilo bi najbolje da uhvatim i ubicu...
Mora da je ponovo zadremao. Kada je telefon zazvonio, pomislio je da je
u kancelariji. Bunovan, oteturao se do kuhinje i podigao slualicu. Ko ga je zvao
u etiri i petnaest izjutra?
Pre nego to je odgovorio, stigao je da pomisli da bi eleo da ga je to
zvala Mona.
Prvo je pomislio da je ovek koji je govorio kroz slualicu zvuao kao
Sten Viden.
- Sada imate tri dana da ispravite greku - ree ovek.
- Ko ste vi? - upita Kurt Valander.
- Nema veze ko sam ja - odgovori ovek. - Ja sam jedan od Deset hiljada
spasitelja.
- Odbijam da razgovaram kada ne znam sa kim govorim - ree Kurt
Valander i sada je bio potpuno budan.
- Ne sputaj - ree ovek. - Sada imate tri dana da ispravite to to na
grbai vuete neke strane prekrioce zakona. Tri dana, ali ne vie.
- Ne razumem o emu govori - ree Kurt Valander i oseti neprijatnost
pred tim nepoznatim glasom.
- Tri dana da uhvatite ubice i pokaete ih - ree ovek. - U suprotnom, mi
emo preuzeti.
- Preuzeti, ta? Koji to mi?
- Tri dana. Ne vie. Posle e goreti. Razgovor se prekide.
Kurt Valander upali kuhinjsko svetio i sede za sto. Zapisa razgovor u
jedan stari notes koji je Mona obino koristila za svoje spiskove za kupovinu.
Hleb" stajalo je pri vrhu notesa. Ono to je zapisala ispod, nije mogao da rastu-
mai.
Nije ovo bio prvi put da Kurt Valander prima anonimnu pretnju za sve
godine rada u policiji. Neki ovek koji je smatrao da je neduan osuen za
zlostavljanje, pre nekoliko godina ga je zasipao insinuantnim pismima i nonim
pozivima. Onda se Mona konano umorila i zahtevala da reaguje. Kurt Valander
je oveku poslao Svedberga s pretnjom da reskira dugu kaznu ako pretnje ne
prestanu. Jednom drugom prilikom mu je neko isekao automobilsku gumu.
Ali, poruka ovog oveka bila je drugaija.
Neto e goreti, rekao je. Kurt Valander uvide da je to moglo da bude bilo
ta, od izbeglikih logora do restorana ili naselja koja su nastanjivali stranci.
Tri dana. Ili tri dana i tri noi. To je znailo petak, najkasnije subota
trinaesti.
Otiao je i ponovo legao na krevet i pokuao da spava.
Vetar je lupao i grebao po zidovima kue.
Kako je mogao da spava kada je, zapravo, samo ekao da ga ovek
ponovo pozove?
U pola sedam se vratio u policijsku stanicu. Izmenio je nekoliko rei sa
uvarem i uo da je olujna no, uprkos svemu, bila mirna. Jedan leper se
prevrnuo kod ulaska u Istad, neka graevinska skela je oborena u Skrobiju. To je
bilo sve.
Uzeo je kafu i otiao u svoju kancelariju. Starim aparatom za brijanje, koji
je drao u jednoj od fijoka pisaeg stola, protrljao je obraze i oistio ih. Potom je
izaao i uzeo jutarnje novine. to je vie listao, bio je nezadovoljniji. Iako je
sino do kasno sedeo i razgovarao telefonom sa raznim novinarima, demantiji na
to da je policija koncentrisala svoju istragu na nekoliko stranih dravljana bili su
slabi i nepotpuni. Izgledalo je kao da su novine samo nevoljno prihvatale istinu.
Odluio je da za poslepodne sazove novu konferenciju za tampu, i da
izloi objanjenje o stanju istrage. Pri tom e podneti izvetaj i o anonimnoj
pretnji koju je primio tokom noi.
Skinuo je fasciklu koja je stajala na polici iza njegovih lea. U njoj je
imao podatke o razliitim izbeglikim prebivalitima koja su se nalazila u
blizini. Izuzev velikog izbeglikog kampa u Istadu, postojalo je jo nekoliko
manjih jedinica ratrkanih po okrugu.
Ali, ta je ukazivalo na to da se pretnja odnosila na izbegliki kamp ba u
istadskom policijskom okrugu? Nita. Pritom, pretnja je podjednako mogla da
bude usmerena na neki restoran ili zgradu. Koliko je, na primer, bilo picerija u
Istadskom okrugu? Petnaest? Vie
Jedna jedina stvar mu je bila jasna. Ova noanja pretnja mora da se uzme
za ozbiljno. Tokom poslednje godine dogodilo se isuvie toga to je potvrivalo
da su u zemlji postojale manje ili vie organizovane snage koje se nisu dvoumile
da upotrebe otvoreno nasilje prema stranim dravljanima ili izbeglicama koje su
traile azil.
Pogledao je na sat. etvrt do osam. Podie slualicu i okrenu Ridbergov
kuni broj telefona. Posle desetog zvona spusti slualicu. Ridberg je bio na putu.
Martinson proturi glavu kroz vrata.
- Zdravo - ree. - Kada danas imamo sastanak?
- U deset - odgovori Kurt Valander.
- Kakvo vreme!
- Samo da ne padne sneg, a to se mene tie, moe da duva do mile volje.
Dok je ekao Ridberga, traio je papiri koji je dobio od Stena Videna.
Posle posete Larsa Herdina uvideo je da moda uprkos svemu i nije bilo tako
udno to je neko tokom noi konju dao sena. Ako je ubice trebalo traiti meu
poznanicima Johanesa i Marije Levgren ili moda ak i medu rodbinom, sigurno
su znali za konja. Moda su znali i to da je Johanes Levgren imao obiaj da
tokom noi odlazi do tale?
O onome to je Sten Viden mogao da doda, imao je samo nejasnu
predstavu. Moda ga je pre svega pozvao da ne bi ponovo izgubio kontakt sa
njim?
Niko nije odgovarao iako je ekao vie od minuta. Spustio je slualicu i
odluio da malo kasnije pokua ponovo.
Obavio je i jo jedan telefonski razgovor, za koji se nadao da e ga
zavriti pre nego to Ridberg stigne. Okrenuo je broj i ekao.
- Javno tuilatvo - odgovori veseli enski glas.
- Ovde Kurt Valander. Da li je Okerson tu?
- Dobio je slobodno proletos. Zar si zaboravio?
Zaboravio je. To da e gradski javni tuilac Per Okerson da se usavrava,
potpuno je smetnuo sa uma. Uprkos tome to su veerali zajedno u novembru.
- Mogu da te povezem sa njegovim zamenikom, ako eli - ree ena na
recepciji.
- Uinite tako - odgovori Kurt Valander. Na njegovo iznenaenje, javila
se ena.
- Anet Brolin.
- Trebalo bi da razgovaram sa javnim tuiocem, ree Kurt Valander.
- Ja sam ta - odgovori ena. - O emu se radi?
Kurt Valander uvide da se nije predstavio. Ree svoje ime i nastavi:
- Radi se o onom dvostrukom ubistvu. Mislio sam da je vreme da javnom
tuilatvu damo neki predlog. Zaboravio sam da je Per dobio slobodno.
- Da niste zvali sada tokom pre podneva, ja bih zvala vas - ree ena.
Kurtu Valanderu se uini da je u njenom glasu uo prekorni ton. Matorka,
pomisli. Hoe li da me naui kako policija sarauje sa javnim tuilatvom?
- Mi, zapravo, nemamo mnogo toga da kaemo - ree i primeti da mu je
glas zvuao odbojno.
- Imate li nekoga za pritvor?
- Ne. Uglavnom sam mislio na jednu kratku informaciju.
- Da, hvala - ree ena. - Recimo, u jedanaest ovde kod mene? Imam
jedno pritvaranje u deset i petnaest. Vratiu se do jedanaest.
- Ja u moda malo zakasniti. Mi imamo sastanak istrage u deset. On
moe da potraje.
- Pokuajte do jedanaest.
Razgovor je bio zavren i on ostade da sedi sa slualicom u ruci.
Saradnja policajaca i javnih tuilaca nije uvek bila jednostavna. Ali, Kurt
Valander je sa Perom Okersonom izgradio jednu nebirokratsku vezu zasnovanu
na poverenju. esto su pozvali jedan drugoga i pitali za savet. Retko ili nije
vladala nesaglasnost u tome kada je bilo potrebno nekoga pritvoriti ili
osloboditi.
- Do avola - ree on glasno za sebe. - Anet Brolin, ko je to?
Upravo tada zau zvuk za koji nije mogao da pogrei da je bio
Ridbergovo epanje u hodniku. Proturio je glavu kroz vrata i zamolio ga da ue.
Ridberg je bio obuen u jednu prastaru krznenu jaknu i ubaru. Kada je seo,
nainio je grimasu na licu.
- Boli? - upita Kurt Valander i pokaza na nogu.
- Moe kia - ree Ridberg. - Ili sneg. Ili mraz. Ali ova prokleta noga ne
trpi vetar. ta si hteo?
Kurt Valander mu ispria o onoj anonimnoj pretnji koju je primio tokom
noi.
- ta misli? - ree kada je zavrio. - Je l' ozbiljno ili ne?
- Ozbiljno. Moramo bar da se ponaamo kao da jeste.
- Razmiljao sam o konferenciji za tampu danas poslepodne.
Ispriaemo o stanju istrage i usmeriti se na priu Larsa Herdina. Ne pominjui
njegovo ime, naravno. Posle u da ispriam o pretnji. I da istaknem da su sve
glasine o strancima, bez osnova.
- Pa to, zapravo, nije istina - ree Ridberg zamiljeno.
-Kako to misli?
- ena je rekla ono to je rekla. A i vor je moda argentinski.
- Kako si mislio da to spoji sa pljakom koju su verovatno izvrili ljudi
koji veoma dobro poznaju Johanesa Levgrena?
- To jo uvek ne znam. Mislim da je isuvie rano za zakljuke. Zar ne
misli i ti tako?
- Provizorni zakljuci - ree Kurt Valander. - itav policijski posao vrti
se oko toga da se izvlae zakljuci, koje ovek odbacuje ili na njima zasniva
dalju istragu.
Ridberg pomeri nogu koja ga je bolela.
- ta si planirao da uradi sa odavanjem informacija? upita.
- Planiram da budem danas na sastanku besan - odgovori Kurt Valander. -
A posle neka se time bavi Bjork kada se vrati kui.
- ta misli da e on uraditi?
- Nita.
- Upravo tako.
Kurt Valander slegnu ramenima.
- Podjednako je dobro uvideti to odmah. Onome koji je odao informaciju
televiziji nee biti natrljan nos. Koliko, uostalom, misli da vedska televizija
plaa policajcu koji cinkari?
- Verovatno previe - odgovori Ridberg. - To je razlog to nemaju novca
za neki dobar program.
Ridberg ustade sa stolice.
- Nemoj zaboraviti jednu stvar - ree dok je stajao sa rukom na kvaki. -
Policajac koji ocinkari jednom, moe da ocinkari opet.
- ta misli?
- On moe da ostane pri tome da jedan od naih tragova ukazuje na
strance. A to je, zapravo, sasvim tano.
- To nije nikakav trag - ree Kurt Valander. - To su poslednje rei zabune
jedne oamuene starice na umoru.
Ridberg slegnu ramenima.
- Uini kako hoe - ree. - Vidimo se za minut. Sastanak je protekao
onoliko loe koliko loe moe da proe jedan istrani sastanak. Kurt Valander se
odluio da zapone sa cinkarenjem i posledicama od kojih je moglo da se
strahuje. Planirao je da opie one anonimne pozive koje je primio, a da potom
pribavi miljenja o tome ta treba uraditi pre nego to istekne rok. Ali kada je
gnevno prigovorio da je neko meu prisutnima verovatno bio toliko nelojalan da
je proirio poverljivu informaciju i moda ak primio novac za to, susreli su ga
podjednako gnevni protesti. Nekoliko policajaca je mislilo da je glasina mogla
da procuri iz bolnice. Zar nisu bili prisutni i lekar i bolniarke kada je starica
izgovarala svoje poslednje rei?
Kurt Valander je pokuao da odgovori na zamerke, ali su protesti
ponovljeni. Kada je diskusija na kraju mogla da se prebaci na razmatranje
istrage, u sobi je zavladalo kiselo raspoloenje. Optimizam od prethodnog dana
zamenjen je tromom atmosferom bez inspiracije. Kurt Valander uvide da je
poeo sa pogrenog kraja.
Posao na identifikaciji automobila sa kojim se voza kamiona umalo nije
sudario, jo uvek nije dao neke rezultate. Da bi se poveala efikasnost dodeljen
je jo jedan ovek da se pozabavi automobilom.
Poelo je ispitivanje prolosti Larsa Herdina. Pri prvoj kontroli nita
vredno panje nije izalo na videlo. Lars Herdin nije bio kanjavan i nije imao
nikakve upadljive dugove.
- Njega emo da obradimo - ree Kurt Valander. - O njemu emo da
saznamo sve to se moe saznati. Uskoro se sreem sa javnim tuiocem. Tada u
zahtevati nalog sa kojim moemo da odemo u banku.
Peters je bio taj koji je doao sa najveom novou toga dana.
- Johanes Levgren je imao dva bankovna rauna - ree. - Jedan u
Ferenings banci, a drugi u Handels banci. Prostudirao sam kljueve na njegovom
privesku.
- Dobro - ree Kurt Valander. - Njih emo razmotriti kasnije tokom dana.
Trebalo je da se nastavi sa izlaganjem karata Levgrenove familije,
prijatelja i roaka.
Odlueno je da se Ridberg pozabavi erkom koja je ivela u Kanadi i koja
je trebalo da na vazduni terminal u Malmeu stigne neto posle tri sata
poslepodne.
- Gde je druga erka? - upita Kurt Valander. - Rukometaica?
- Ona je dola - ree Svedberg. - Odsela je kod nekih roaka.
- Razgovaraj sa njom - ree Kurt Valander. - Imamo li neka druga
obavetenja koja bi mogla da nam daju neto? Pitaj erke da li je neka od njih
dobila zidni sat, usput.
Martinson je prosejao obavetenja. Sve to je policija saznavala,
pohranjivano je u jedan kompjuter. Potom je Martinson naino grubo sortiranje.
Najbesmislenije informacije nikada nisu stizale dalje od kompjuterskih unosa.
- Zvala je Hulda Ingveson iz Valbija i rekla da je boja nezadovoljna ruka
bila ta koja je odredila ubistvo - ree Martinson.
- Ona uvek zove - uzdahnu Ridberg. - Kada pobegne i najmanje tele i
onda je Bog taj koji je nezadovoljan.
- Stavio sam je na LB listu - odgovori Martinson. Izvesno raspoloenje
zavlada u toj kiseloj atmosferi, kada je Martinson objasnio da je LB znaio lude
budale.
Neka znaajna obavetenja nisu stigla. Ali, sva e se obraditi u svoje
vreme.
Na kraju je ostalo pitanje o Johanes Levgrenovoj tajnoj vezi u
Kristijanstadu i njihovom zajednikom detetu.
Kurt Valander pogleda oko sebe po sobi. Tomas Neslund,
tridesetogodinji policajac koji je retko ili nije nikada pravio buku oko svog
rada, ali koji je bio temeljan u svom poslu, sedeo je u uglu i grickao donju usnu
dok je sluao.
- Moe da krene sa mnom - ree Kurt Valander.
- Vidi da li bi prvo mogao da obavi malo istraivanje. Pozovi Herdina i
iz njega izvuci sve to moe o toj dami u Kristijanstadu. I o sinu, naravno.
Konferencija za tampu je odreena za etiri sata. Do tada bi Kurt
Valander i Tomas Neslund trebalo da stignu da posete Kristianstad. Ako
zakasne, Ridberg je obeao da e odrati konferenciju za tampu.
- Napisau saoptenje za tampu - ree Kurt Valander.
- Ako nema nieg vie, onda prekidamo.
Bilo je pet minuta do pola dvanaest kada je zakucao na vrata Pera
Okersona u drugom delu policijske stanice.
ena koja je otvorila vrata bila je veoma lepa i veoma mlada. Kurt
Valander je zurio u nju.
- Hoete li uskoro da prestanete da piljite? - ree ona. - Zapravo ste
zakasnili pola sata.
- Rekao sam da sastanak moe da se otegne - odgovori. Kada je uao u
kancelariju gotovo da je nije prepoznao.
Stroga i monotona radna soba Pera Okersona pretvorila se u prostoriju sa
ivopisnim zavesama i velikim saksijama du zidova.
Pratio ju je pogledom dok je zauzimala mesto za pisaim stolom. Mislio
je da ona ne moe da ima vie od trideset godina. Bila je odevena u komplet boje
re, za koji je nasluivao da je dobrog kvaliteta i sigurno veoma skup.
- Sedite - ree. - Moda bi trebalo da se rukujemo, uzgred. Ja u
zamenjivati Okersona sve vreme dok on bude bio odsutan. Mi emo, dakle,
raditi zajedno due vreme.
Pruio je ruku i istovremeno primetio da je nosila burmu. Na svoje
iznenaenje, uvide da ga je to razoaralo.
Imala je tamno braon kosu, kratku i oianu tako da prati linije lica. Jedna
plava lokna padala joj je preko uveta.
- Mogu da vam poelim dobrodolicu u Istad - ree.
- Moram da priznam da sam potpuno zaboravio da je Per dobio slobodno
sa posla.
- Pretpostavljam da neemo persirati - ree ona. - Zovem se Anet.
- Kurt. Kako ti se svia u Istadu?
Sa sebe je otresla pitanje kratkim odgovorom.
- Jo uvek ne znam. Stokholmcima je teko da razumeju ovu skonsku
tromost.
- Tromost?
- Zakasnio si pola sata.
Kurt Valander primeti da se naljutio. Da li ga je zadirkivala? Da li je ona
shvatala da je jedan sastanak istrane grupe mogao da se otegne? Da li je ona
sve Skonce osuivala da su tromi?
- Ne mislim da su Skonci lenji od ostalih - ree. - Ni svi Stokholmci nisu
ba vredni?
- Izvini?
- Nije bilo nita.
Nagla se unazad na stolici. Primetio je da mu je bilo teko da je pogleda u
oi.
- Moda bi mogao da mi da neki pregled situacije -ree.
Kurt Valander pokua da ga naini to konciznijim. Primeti da je zapao u
poziciju da se brani, a da to zapravo nije eleo.
Izbegao je da pomene cinkarenje u policiji.
Dobacila je nekoliko kratkih pitanja na koja je on dao odgovore. Uvideo
je da je ona, uprkos svojoj mladosti, bila iskusna u poslu.
- Potrebno je da uemo i pregledamo Levgrenove bankovne raune -
ree. - Osim toga, on ima i dva bankovna sefa koja bismo eleli da otvorimo.
Ispisala je naloge koje je zahtevao.
- Zar ne mora da ih vidi neki sudija? - ree Kurt Valander kada mu ona
prui papire.
- To emo uiniti kasnije - ree ona. - Bila bih srena da brzo dobijam
kopije tekueg istranog materijala.
Klimnuo je glavom i spremio se da krene.
- Ono to je bilo u novinama - upita ona. - O strancima koji bi trebalo da
su umeani? ...
- Glasine - odgovori Kurt Valander. - Zna kako je.
- Zar znam? - upita ona.
Kada je izaao iz njene kancelarije, primeti da se oznojio.
Kakva devojka, pomisli. Kako, do avola, moe jedna devojka poput nje
da bude javni tuilac? Da svoj ivot posveti pritvaranju sitnih prestupnika i da
ulice odrava istim?
Stajao je na velikoj recepciji policijske stanice, ne mogavi da se odlui
ta da radi.
Da jede, odlui se. Ako sada ne pojedem neto, neu stii kasnije. Mogu
da napiem saoptenje za tampu dok jedem.
Kada je izaao iz policijske stanice, vetar je slabije duvao.
Oluja jo nije poela da tue.
Pomisli da bi trebalo da ode kui i napravi neku jednostavnu salatu. Iako
jedva da je ita pojeo tokom dana, u stomaku se oseao teko i prezasieno. Ali,
ipak je dozvolio sebi da padne pod iskuenje i da umesto kod kue jede u Lur-
blosarenu", dole na trgu. Ni ovoga dana nije ozbiljno mogao da se uhvati u
kotac sa svojim navikama u ishrani.
U etvrt do jedan, vratio se u policijsku stanicu. Poto je ponovo prebrzo
jeo, dobio je dijareju i otrao u toalet. Kada mu se stomak smirio, izjavu za
tampu je ostavio jednoj od recepcionarki, i potom se uputio ka Neslundovoj
kancelariji.
- Ne mogu da naem Herdina - ree Neslund. - Otiao je na neko zimsko
peaenje u Filedalen sa Drutvom za zatitu prirode.
- Onda moramo da odemo tamo i da ga pronaemo -ree Kurt Valander.
- Mislio sam da bi bilo podjednako dobro ako ja to uradim, tako da ti
moe da otvori bankovne sefove. Ako je sve bilo toliko tajnovito sa tom
enom i njihovim detetom, moda ima neeg zakljuanog. Tako emo utedeti
vreme, mislio sam.
Kurt Valander klimnu glavom. Neslund je bio u pravu. Zahuktao se poput
nestrpljive lokomotive.
- Tako emo uraditi - ree. - Ako ne stignemo danas, otii emo u
Kristianstad sutra ujutru.
Pre nego to je seo u automobil i odvezao se dole do banke, jo jednom je
pokuao da doe do Stena Videna. Ni ovaj put nije dobio odgovor.
Ebi sa recepcije je ostavio poruku.
- Da vidimo da li e dobiti odgovor - ree. - Proveri da li je broj dobar.
Treba da se vodi na Stena Videna. Ili na talu za konje galopere, koja moda ima
neko ime za koje ja ne znam.
- Hanson e ve znati - ree Eba.
- Rekao sam za galopiranje. Ne trkanje.
- On igra na sve to se kree - ree Eba i nasmeja se.
- Ja sam u Ferenings banci, ako je neto vano - kaza Kurt Valander.
Parkirao je automobil naspram knjiare na trgu. Jak vetar je izbacio
karticu za parkiranje iz njegove ruke dok je u automat ubacivao novac. Grad je
delovao naputeno. Snani olujni vetrovi uinili su da su ljudi ostajali kod svojih
kua.
Zastao je kod prodavnice radioaparata koja je bila na trgu. Kao pokuaj da
pobedi dosadu tokom veeri, razmiljao je o tome da kupi video. Pogledao je
cene i pokuao da izrauna da li je mogao da ga priuti ovog meseca. Ili bi radije
investirao u novi muziki ureaj? Uprkos svemu, ipak je muzika bila ta kojoj bi
se okretao kada bi leao, vrteo se i ne bi mogao da spava.
Trgnuo se i krenuo od izloga i skrenuo u peaku ulicu kod kineskog
restorana. Poslovnica Ferenings banke bila je odmah tu. Kada je uao kioz
staklena vrata, unutra u maloj sali banke nalazio se samo jedan klijent. Neki
zemljoradnik sa slunim aparatom koji se visokim pitavim glasom alio na
visoke kamatne stope. S leve strane su bila otvorena vrata kancelarije u kojoj je
sedeo ovek i prouavao neto na monitoru kompjutera. Pretpostavio je da je
tamo trebalo da se obrati. Kada je stao na vrata, ovek ga brzo pogleda, kao da je
Kurt Valander bio mogui pljaka banke.
Uao je u kancelariju i predstavio se.
- Nismo sreni zbog ovoga - ree ovek koji je sedeo za stolom. - Tokom
mog slubovanja ovde u banci, nikada nismo imali posla sa policijom.
Kurta Valandera je odmah iznervirala njegova nametljivost. vedska je
postala zemlja u kojoj se inilo da se ljudi, iznad svega, plae da budu
uznemireni. Nita nije bilo svetije od privatnosti.
- Tako je kako je - ree Kurt Valander i izvadi naloge koje mu je napisala
Anet Brolin.
ovek je paljivo proitao ono to je pisalo na papirima.
- Da li je to neophodno? - upita on potom. - Ideja sa bankovnim sefom i
jeste da on bude zatien od pogleda javnosti.
- Neophodno je - ree Kurt Valander. - A i nemam ceo dan.
Uz uzdah, ustade ovek od stola. Kurt Valander uvide da se on pripremio
na to da e policija doi i posetiti banku.
Proli su kroz jedna reetkasta vrata i uli u odeljenje sa bankovnim
sefovima. Sef Johanesa Levgrena nalazio se na kraju, u oku. Kurt Valander ga
otkljua, izvadi fijoku i stavi je na sto.
Potom otvori poklopac i poe da istrauje sadraj. Tamo je bilo nekoliko
dokumenata o grobnom mestu i upisi u zemljine knjige, dobijeni pri kupovini, i
izbledeli koverat sa starim potanskim markama. To je bilo sve.
Nita, pomislio je. Nita od onoga emu sam se nadao.
Bankarski slubenik je stajao pored i posmatrao ta je radio. Kurt
Valander zapisa broj upisa u zemljine knjige i imena sa dokumenata o grobnom
mestu. Potom ponovo zatvori fijoku.
- Da li je to bilo sve? - zanimao se bankarski slubenik.
- Do daljnjeg - odgovori Kurt Valander. - Sada bih rado pogledao
njegovo stanje ovde u banci.
Na izlasku iz odeljenja, pade mu na pamet jedna stvar.
- Da li je postojao jo neko, sem Johanesa Levgrena, koji je imao
dispoziciono pravo u ovom sefu? - upita.
- Ne - odgovori bankarski slubenik.
- Da li znate da li je nedavno otvarao pretinac? - nastavio je.
- Pogledao sam u registar poseta - odgovori bankarski slubenik. - Mora
da je pre mnogo godina poslednji put otvarao svoj sef.
Zemljoradnik je i dalje stajao i alio se kada su se vratili u salu banke.
Sada je zapoeo sa izlaganjem o sve nepovoljnijim cenama stone hrane.
- Imam sve podatke u mojoj kancelariji - ree ovek.
Kurt Valander sede uz njegov sto i proe kroz dva ispisana arka papira
itampanog iz kompjutera. Johanes Levgren je imao etiri razliita rauna. Na
dva je Marija Levgren stajala kao suvlasnik. Ukupna svota na ta dva rauna bila
je devedest hiljada kruna. Ni jedan od ova dva rauna nije diran dugo vremena.
Ba ovih dana su unoene kamate. Trei raun je bio ostatak iz vremena kada je
Johanes Levgren bio aktivni seljak. Na njemu je stanje bilo 132 krune i 97 era.
Potom je preostao jo jedan raun. Na njemu je stanje bilo gotovo jedan
milion. Marija Levgren nije bila zabeleena kao suvlasnik. Prvog januara je
kamata od preko devedeset hiljada dodata na raun. etvrtog janura je Johanes
Levgren podigao 27 000 kruna.
Kurt Valander pogleda u oveka koji je sedeo na drugoj strani pisaeg
stola.
- Koliko daleko u prolost moete da pratite ovaj raun? - upita.
- U principu, tokom deset vezanih godina. Ali to e, naravno, potrajati.
Moraemo da traimo kroz raunare.
- Ponite sa prolom godinom. elim da vidim sva pomeranja na raunu
tokom 1989. godine.
Bankarski slubenik ustade i napusti prostoriju. Kurt Valander poe da
studira drugi papir. Pokazalo se da je Johanes Levgren imao gotovo esto hiljada
kruna plasiranih u razliitim akcijskim fondovima o kojima se brinula banka.
Do sada je pria Larsa Herdina bila tana, pomislio je.
Prisetio se razgovora sa Nistromom koji je procenio da njihov sused nije
imao nikakvog novca.
Toliko malo ovek zna o svom susedu, pomislio je.
Posle nekih pet minuta vratio se ovek iz bankovne sale. Prui Kurtu
Valanderu novi kompjuterski zapis.
Tokom 1989. godine Johanes Levgren je tri puta podizao novac, u
ukupnom iznosu od 78 000 kruna. Podizanje novca obavljeno je u januaru, julu i
septembru.
- Mogu li da zadrim ove papire? - upita. ovek klimnu glavom.
- Rado bih porazgovarao sa slubenicom koja je Johanesu Levgrenu
izdala novac poslednji put - ree.
- Brita-Lena Boden - ree ovek. - Doveu je.
ena koja je ula u prostoriju bila je veoma mlada. Kurt Valander pomisli
da mora da je jedva imala vie od dvadeset godina.
- Ona zna o emu se radi - ree ovek.
Kurt Valander klimnu glavom i pozdravi devojku.
- Ispriaj mi - ree.
- Bilo je to poprilino novca - ree devojka. - U suprotnom se toga
sigurno ne bih seala.
- Da li je delovao neraspoloeno? Nervozno?
- Ne, koliko se seam.
- Kako je eleo novac?
- U hiljadarkama.
- Samo u hiljadarkama?
- Dobio je i neke petstotinke.
- U ta je stavio novac? Devojka je imala dobro pamenje.
- U braon runu torbicu. Jednu, onako, staru sa kaiem.
- Da li bi je prepoznala ako bi je ponovo videla?
- Moda. Ruka je bila poderana.
- Kako poderana?
- Koa je bila ispucana.
Kurt Valander klimnu glavom. Devojino pamenje bilo je odlino.
- Da li se sea jo neega?
- Kada je dobio novac, otiao je.
- I bio je sam?
- Da.
- Nisi videla da li ga je neko ekao napolju?
- To ne moe da se vidi sa blagajne.
- Da li se sea koliko je bilo sati? Devojka razmisli pre nego to je
odgovorila.
- Izala sam na ruak odmah posle toga. Bilo je otprilike dvanaest.
- Bila si od velike pomoi. Ako se seti jo neega, voleo bih da mi se
javi.
Valander ustade i izae u salu banke. Zastade na momenat i pogleda oko
sebe. Devojka je bila u pravu. Sa altera je bilo nemogue videti da li je neko
stajao na ulici i ekao.
Zemljoradnik oteenog sluha je otiao i doli su novi klijenti. Neko ko je
govorio stranim naglaskom upravo je menjao novac na jednoj od blagajni.
Kurt Valander izae napolje. Poslovnica Handels banke bila je u
Hamnsgatanu odmah pored.
Jedan znatno prijateljskije nastrojen bankarski slubenik otpratio ga je do
odeljenja sa sefovima. Kada je Kurt Valander otvorio limenu kutiju, odmah se
razoarao. Tamo nije bila apsolutno niega.
Ni kod ovog bankovnog sefa nije bilo nikoga drugog sem Johanesa
Levgrena koji je imao disponencijalno pravo. Sef je otvorio 1962. godine.
- Kada je bio ovde poslednji put? - upita Kurt Valander.
Zaprepastio ga je odgovor.
- etvrtog januara - odgovori bankarski slubenik poto je prostudirao
registar poseta. - U 13 i 15, da budem taan. Ostao je dvadeset minuta.
Ali uprkos tome to je Kurt Valander ispitao itav personal, nije bilo
nikoga ko je mogao da se seti da li je sa sobom imao neto kada je naputao
banku. Niko nije mogao da se seti ni njegove rune torbice.
Devojka iz Ferenings banke, pomislio je. Takva kao to je ona treba da
postoji u svakoj poslovnici banke.
Kurt Valander se probio po vetrovitim ulicama do Fridolfove
poslastiarnice u kojoj je popio kafu i pojeo jednu krofnu sa cimetom.
Rado bih eleo da znam ta je Johanes Levgren radio od dvanaest do
jedan i petnaest, mislio je. ta je radio izmeu svoje prve i poslednje posete
banci? I, kako je doao u Istad? Kako je doao odande? Neki auto, nije imao.
Uze svoj blok za zabeleke i obrisa sa stola nekoliko mrvica. Posle pola
sata, napravio je spisak pitanja na koja bi, to je pre mogue, trebalo dati
odgovore.
Na putu natrag ka kolima, uao je u prodavnicu muke odee i kupio
jedan par arapa. Iznenadila ga je cena, ali je platio ne protivei se. Ranije je
uvek bila Mona ta koja je kupovala njegovu odeu. Pokuao je da se seti kada je
poslednji put sam kupio arape.
Kada se vratio do kola, ispod brisaa stakla stajala je kazna za parkiranje.
Ako ne platim, pre ili kasnije podii e tubu protiv mene, pomislio je.
Onda bi gradski javni tuilac, Anet Brolin bila primorana da ustane na suenju i
pozove me na odgovornost.
Bacio je kaznu za parkiranje u pretinac za rukavice i ponovo pomislio da
je bila veoma lepa. Lepa i privlana. Potom pomisli na krofnu koju je malopre
pojeo.
Tomas Neslund se nije javio telefonom pre tri sata. Do tada je Kurt
Valander ve bio odluio da e putovanje za Kristianstad morati da saeka do
sledeeg dana.
- Potpuno sam mokar - ree Neslund preko telefona. - Do sada sam
zagazio u svaku moguu ilovau u celom Filedalenu.
- Poteno ga iscedi - odgovori Kurt Valander. - Malo ga pritisni. elimo
da znamo sve to on zna.
- Je l' da ga dovedem? - upita Neslund.
- Idi sa njim kui. Moda e mu bili lake da otvoreno govori ako to
moe da radi za svojim kuhinjskim stolom.
Konferencija za tampu je poela u etiri sata. Kurt Valander je traio
Ridberga, ali niko nije znao gde se on nalazio.
Prostorija je bila puna novinara. Kurt Valander vide da je reporterka iz
lokalnog radija bila tu i brzo odlui da sazna ta je ona zapravo znala o Lindi.
Osetio je kako mu zavija stomak.
Potiskujem stvari, pomislio je. I sve to ne stiem. Istraujem po ivotima
mrtvih i ne stiem da se pozabavim ivima.
U jednom vrtoglavo brzom trenutku ela njegova savest bila je ispunjena
jednom jedinom eljom.
Da prekine. Pobegne. Nestane. Zapone jedan drugi ivot.
Potom se postavi na ono malo uzvienje i poele dobrodolicu na
konferenciju za tampu.
Posle pedeset i sedam minuta, sve je bilo gotovo. Kurt Valander pomisli
da je prilino uspeno demantovao sve prie o tome da je policija zbog
dvostrukog ubistva tragala za stranim dravljanima. Nisu mu postavljena
nikakva pitanja koja bi mu predstavljala problem. Kada je siao sa podijuma
oseao se zadovoljno.
Devojka sa lokalnog radija je ekala dok su ga intervjuisali sa televizije.
Kao i uvek kada bi televizijska kamera bila uperena u njegovo lice, bio je
nervozan i spoticao se o reci. Ali, reporter je bio zadovoljan i nije eleo da
ponovo snimaju.
- Trebalo bi da obezbedite bolje informatore - ree Kurt Valander kada je
sve bilo zavreno.
- Moda - odgovori reporter i nasmeja se.
Kada je televizijska ekipa krenula, Kurt Valander predloi da devojka sa
lokalnog radija ode sa njim do njegove kancelarije.
Pred radijskim mikrofonom je bio manje nervozan nego ispred kamere.
Kada je zavrila, iskljui kasetofon. Kurt Valander je upravo hteo da
pone da pria o Lindi, kada Ridberg pokuca na vrata i ue unutra.
- Brzo emo da zavrimo - ree Kurt Valander.
- Gotovi smo - ree devojka i ustade.
Kurt Valander je zbunjeno gledao za njom. Ni jednu jedinu re nije stigao
da prozbori o Lindi.
- Novi problemi - ree Ridberg. - Upravo su zvali iz prihvatilita za
izbeglice ovde u Istadu. Jedan automobil je skrenuo u dvorite i kesa sa trulom
hranom baena je na glavu nekog starca iz Libana.
- Do avola - ree Kurt Valander. - Kako je prolo?
- On je u bolnici i zbrinue ga. Ali, upravnik je uznemiren.
- Da li su zapisali registarski broj kola?
- Ila su prebrzo.
Kurt Valander razmisli za trenutak.
- Neemo nita vie uraditi za sada - ree. - Sutra e u novinama biti
ozbiljni demanti o strancima. Bie na televiziji jo veeras. Posle moemo da se
nadamo da e se sve smiriti. Moemo da zamolimo i none patrole da pogledaju
po kampovima.
- Izdau nareenje - ree Ridberg.
- Vrati se kasnije, pa da bacimo pogled - ree Kurt Valander.
Bilo je pola deset kada su Kurt Valander i Ridberg zavrili.
- ta misli? - ree Kurt Valander dok su sakupljali svoje papire.
Ridberg se poea po elu.
- Jasno je da je ovaj Herdinov trag dobar - ree. - Samo da naemo tu
tajnu enu i deaka. Mnogo je toga to govori da je reenje moda na dohvat
ruke. Toliko blizu da ga je teko videti. Ali istovremeno...
Ridberg stade u pola reenice.
- Istovremeno?
- Ne znam - nastavi Ridberg. - Ima neeg udnog u svemu tome. Nita
manje i u tom voru. Ne znam ta je.
Slee ramenima i ustade.
- Nastaviemo sutra - ree.
- Da li se sea neke stare rune torbice kod Levgrenove kue? - upita
Kurt Valander.
Ridberg odmahnu glavom.
- Ne, koliko mogu da se prisetim - ree. - Ali, tamo je u garderobi bilo
pretrpano nekim starim sranjem. Pitam se zato stari ljudi postaju poput
veverica?
- Poalji sutra ujutru nekoga da potrai jednu staru braon runu torbicu -
ree Kurt Valander. - Ruka joj je pohabana.
Ridberg ode. Kurt Valander vide da ga je teko muila bolesna noga.
Pomisli da bi trebalo da sazna da li je Eba uspela da pronae Stena Videna. Ali
je ostavio to da prieka. Umesto toga, u internom katalogu je potraio kunu
adresu Anete Brolin. Na svoje iznenaenje, otkri da su iveli gotovo u
susedstvu.
Mogao bih da je pozovem na veeru, pomislio je.
Potom se setio da je nosila burmu.
Odvezao se kui kroz nevreme i okupao se. Potom je legao na krevet i
prelistavao jednu knjigu o ivotu uzepea Verdija.
Nekoliko sati kasnije, probudio se uz drhtaj, poto se smrzavao.
Runi sat je pokazivao nekoliko minuta do ponoi.
Oseao se rezignirano zato to se probudio. Sada e opet sedeti bez sna.
Voen obeshrabrenou, obukao se. Pomislio je da bi podjednako ovako
mogao da provede nekoliko nonih sati u svojoj kancelariji.
Kada je izaao na ulicu, primeti da se vetar smirio. Sada je ponovo postalo
hladnije.
Sneg, pomislio je. Sada e uskoro pasti.
Skrenuo je u Osterleden. Jedno jedino vozilo taksija kretalo se u
suprotnom smeru. Vozio je polako kroz prazan grad.
Iznenada odlui da proe pored prihvatilita za izbeglice koje se nalazilo
kod zapadnog ulaza u grad.
Prihvatilite se sastojalo od nekoliko baraka u dugakim nizovima na
otvorenom polju. Jaki reflektori obasjavali su u zeleno obojene kutije.
Stao je na parking-mesto i izaao iz automobila. Morski talasi su se
umno ruili tik pored njega.
Pogledao je prihvatilite za izbeglice.
Ograda oko njega inila ga je zatvorom, pomislio je.
Upravo je hteo ponovo da ue u automobil kada je uo tiho zveckanje.
U sledeem trenutku uo se prigueni prasak.
Potom iz jedne od baraka izbie visoki plamenovi vatre.

7

Koliko je dugo stajao paralisan od vatre koja je plamtela u zimskoj noi,
nije znao. Moda nekoliko minuta, moda nekoliko sekundi. Ali, kada je uspeo
da savlada ukoenost bio je toliko priseban da zgrabi telefon u automobilu i da
digne uzbunu.
ovek koji je odgovorio loe se uo, poto se veza prekidala.
- Izbegliki kamp u Istadu gori! - vikao je Kurt Valander. Moramo da
imamo punu opremu! Vetar je jak.
- Ko je to?- upitao je ovek na centrali za uzbunu.
-Valander, iz istadske policije. Prolazio sam pored, kada je poelo da gori.
- Moe li da se identifikuje? - nastavi glas iz slualice neuznemireno.
- Do avola! 471121! Pourite sada!
Spustio je slualicu da bi izbegao da odgovara na jo pitanja. Osim toga,
znao je da je centrala za uzbunu mogla da identifikuje policajce koji su
slubovali u okrugu.
Potom je pretrao preko puta prema baraci koja je gorela. Vatra se
razbuktavala od vetra. Pitao se, u brzini, ta bi se dogodilo da je vatra poela
prethodne noi, tokom one snane oluje. Ali i sada su plamenovi zahvatali i
susednu baraku.
Zato nema nikakve uzbune, pomislio je. Nije znao ni da li su izbeglice
ivele u svim barakama. Osetio je vrelinu vatre kako mu bije u lice kada je
zalupao na vrata barake koju su plamenovi jo uvek samo lizali.
Baraka u kojoj je poeo poar, sada je bila potpuno zapaljena. Pokuao je
da se priblii vratima, ali ga je vatra vratila. Otrao je oko kue. Tamo je bio
jedan prozor. Odgurnuo je prozorsko okno i pokuao da pogleda unutra, ali je
dim bio toliko gust da je on samo blenuo pravo u belu maglu. Pogledao je okolo
ne bi li pronaao neko orue, ali nije pronaao nita. Tada skinu jaknu, obavi je
oko jedne ruke i pesnicom razbi prozorsko staklo. Zadrao je dah da ne bi udisao
dim, i potraio ruke za otvaranje prozora. Dva puta je morao da se baca u nazad
i da uzima vazduh, pre nego to je uspeo da otvori prozor.
- Napolje - viknuo je u vatru. - Napolje, napolje! Unutra u baraci su bila
dva kreveta na sprat. Uspeo se na ivicu prozora i osetio kako mu je polomljeno
staklo zaseklo butinu. Gornji kreveti su bili prazni. Ali na jednom od donjih,
leao je ovek.
Ponovo je povikao, ali nije dobio nikakav odgovor. Tada se provukao
kroz prozor i udario glavom o ivicu stola, kada se doekao na pod. Poeo je da
se gui od dima dok je tumarao ka krevetu. Prvo je pomislio da je dotakao bei-
votno telo. Potom uvide da je ono za ta je mislio da je ovek bio samo jedan
urolani duek. U istom trenutku njegovu jaknu uhvati vatra i on se bezglavo baci
kroz prozor. Negde u daljini mogao je da uje sirene, i kada se iskobeljao iz
vatre vide da je okolo vrvelo od poluodevenih ljudi koji su izali iz baraka. Vatra
je sada zapalila jo dve niske kue. Otvarao je vrata da se u veri da u barakama
nije bilo nikoga. Ali, oni koji su unutra spavali, ve su bili napolju. Bolele su ga
glava i butina, i oseao se loe od sveg dima koji je uneo u plua. Istovremeno je
stiglo i prvo vatrogasno vozilo a odmah potom i jedna kola hitne pomoi. Vide
da je meu vatrogascima na dunosti bio Peter Edler, tridesetpetogodinjak koji
se u slobodno vreme bavio letenjem zmajem. O njemu je uo samo dobra
miljenja. Bio je to ovek koga nikada nije uhvatila nesigurnost. Odepao je do
njega i istovremeno primetio da je opekao ruku.
- Barake koje gore su prazne - ree. - Kako je sa ostalima, ne znam.
- Izgleda kao sam avo - ree Peter Edler. - Mislim da emo uspeti da se
pobrinemo za ostale barake.
Vatrogasci su ve polivali vodom najblie barake. Kurt Valander je uo
kako je Peter Edler zahtevao da doe jedan traktor koji bi mogao da odvue one
barake koje su ve gorele, da bi izolovao podruje zahvaeno poarom.
Prvi policijski automobil je stigao zanosei se i s ukljuenim plavim
rotacionim svetlom. Kurt Valander vide da su lo bili Peters i Noren. Odepao je
do njihovog automobila.
- Kako je. - ree Noren.
- Bie dobro - ree Kurt Valander. - Ponite sa ispitivanjem i pitajte
Edlera da li mu je potrebna neka pomo.
Peters ga pogleda.
- Izgleda kao sam avo - ree. - Kako si doao ovamo?
- Bio sam napolju i vozio - odgovori Kurt Valander. - Ponite sada.
Tokom narednog asa vladala je naroita meavina nereda i efektivnog
pobeivanja vatre. Zbunjeni upravnik logora jurcao je okolo, i Kurt Valander je
morao da bude grub da bi dobio informaciju o tome koliko se izbeglica nalazilo
u kampu, pa da potom pree na prebrojavanje. Na njegovo veliko iznenaenje,
pokazalo se da je pregled izbeglica to su se nalazile u Istadu, koji je imao
Zavod za useljenika pitanja, bio nepotpun i beznadeno teko pregledan. Neku
pomo nije dobio ni od zbunjenog upravnika. U meuvremenu, jedan traktor je
odvukao zapaljene barake, pa su vatrogasci ubrzo drali vatru pod kontrolom.
Lekari iz hitne pomoi odveli su samo nekoliko izbeglica u bolnicu. Najvei broj
njih je bio u oku. Ali, tamo je bio i jedan libanski deak koji se sapleo i udario
glavom u kamen.
Peter Edler odvue Kurta Valandera u stranu.
- Idi gore da te previju - ree.
Kurt Valander klimnu glavom. Ruka ga je bolela i pekla i oseao je da mu
je jedna noga bila ulepljena krvlju.
- Ne usuujem se da pomislim ta bi se dogodilo da nisi podigao uzbunu
istog momenta kada je izbio poar - ree Peter Edler.
- Kako, do avola, mogu da postavljaju barake toliko blizu? - upitao je
Kurt Valander.
Peter Edler odmahnu glavom.
- Stari ef je postao umoran - ree. - Naravno da si u pravu, stoje vraki
preblizu jedna drugoj.
Kurt Valander ode do Norena koji je upravo zavrio posao sa
obezbeivanjem mesta.
- Hou ovog upravnika u mojoj kancelariji sutra ujutru - ree.
Noren klimnu glavom.
- Da li si video neto? - upita ga.
- uo sam da je neto zveckalo. Potom je eksplodirala baraka. Ali nije
bilo nikakvih kola. Nikakvih ljudi. Ako je postavljeno, onda je to uinjeno
pomou detonatora s odloenom detonacijom.
- Da li da te vozim kui ili u bolnicu?
- Mogu sam. Ali, idem sada.
Na odeljenju za hitne sluajeve u bolnici, uvideo je da je bio mnogo vie
ugruvan nego to je stigao da primeti ranije. Na jednoj podlaktici imao je veliku
opekotinu, jedan list i butina bili su mu iseeni staklom, a iznad desnog oka
imao je veliku vorugu i nekoliko ogrebotina. Osim toga, oigledno se ujeo za
jezik, a da to nije ni primetio.
Bilo je blizu etiri sata kada je napustio bolnicu. Zavoji su mu bili vrsto
zategnuti, a i dalje se oseao loe od sveg dima koji je udisao.
Upravo kada je izlazio iz bolnice, zasvetle mu jedan fotografski blic u
lice. Prepoznao je fotografa iz jednih od najveih jutarnjih novina u Skoneu.
Rukom je odmahnuo u znak odbijanja kada je novinar iskoio iz senke i zatrai
intervju. Potom se odvezao kui.
Na svoje veliko iznenaenje, osetio se pospanim. Svukao se i podvukao
pod pokriva. Telo ga je bolelo, a vatreni plamenovi igrali su mu u glavi. Ali
ipak, odmah je zaspao.
U osam sati se probudio zato to inu je neko udarao maljem u glavu. Kada
je otvorio oi osetio je da mu se mutilo u glavi. Ponovo je sanjao o onoj
nepoznatoj obojenoj eni koja ga je i ranije poseivala u snovima. Ali, kada je
ispruio ruku za njom, iznenada je tamo stajao Sten Viden sa svojom flaom
viskija u ruci, a ena je Kurtu Valanderu okrenula lea i sledila Stena.
Leao je potpuno mirno i preispitivao se kako se osea. Boleli su ga grlo i
ruka. U glavi mu je tutnjalo. Na trenutak bi izloen iskuenju da se okrene ka
zidu i nastavi da spava. Da zaboravi sva istraivanja ubistva i podmetnute poare
koji su goreli noas.
Nije stigao da se odlui. Misli mu je prekinuo telefon.
Briga me da se javim, pomislio je.
Potom se s mukom izvue iz kreveta i otumara do kuhinje.
Bila je to Mona.
- Kurt - ree ona. - Mona je.
Ispuni ga radost.
Mona, pomislio je. Gospode boe! Mona! Koliko si mi nedostajala!
- Videla sam te u novinama - ree ona. - Kako se osea?
Setio se fotografa ispred bolnice tokom noi. Blica koji je bljesnuo.
- Dobro - ree on. - Samo me malo boli.
- Sigurno?
Iznenada nesta radosti. Sada mu se vratilo ono bolno probadanje u
stomaku.
- Da li te je zaista briga kako se oseam?
- A zato ne bi?
- Zato bi?
uo je kako ona uzima dah.
- Mislim da si hrabar - ree ona. - Ponosim se tobom. U novinama pie da
si spaavao ivote ne plaei se za vlastiti.
- Nisam spasao nikakve ivote! Kakve su to gluposti?
- elela sam samo da ujem da nisi povreen.
- Da li sam povreen? Da li sam na samrti? ta te briga?
- Zato zvui toliko ljuto?
- Nisam ljut. Samo pitam. elim da se vrati kui. Ovde. Meni.
- Zna da to neu uraditi. Samo sam mislila da moemo da razgovaramo
jedno sa drugim.
- Pa ti se nikada ne javlja! Kako bismo onda mogli da razgovaramo
jedno sa drugim?
uo je da je uzdahnula. To ga je razbesnelo. Ili, moda, uplailo.
- Naravno da moemo da se vidimo - ree ona. - Ali ne kod moje kue. Ili
kod tvoje.
Iznenada se odluio. Ono to je rekao nije bilo sasvim tano. Ali, nije bila
ni la.
- Ima nekih stvari o kojima bi trebalo da razgovaramo - ree. - Praktinih
stvari. Mogu da doem do Malmea ako eli.
Malo je potrajalo pre nego to je odgovorila.
- Ne veeras - ree. - Ali sutra mogu.
- Gde? Hoemo li da ruamo? Jedino za ta znam su Savoj" i Central".
- Savoj" je tako skup.
- A Central"? U koje vreme?
- U osam sati?
- Dolazim.
Razgovor telefonom je zavren. Pogledao je svoje izubijano lice u
ogledalu u hodniku.
Da li se radovao? Ili je bio neraspoloen?
Nije mogao da se odlui. Misli u njegovoj glavi odjednom postadoe
uzburkane. Umesto da se susretne sa Monom, iznenada ugleda sebe u Savoju"
zajedno sa Anetom Brolin. I, iako je ona i dalje bila gradski javni tuilac u
Istadu, pretvorila se u crnkinju.
Obukao se, preskoio kafu i poao do svog automobila. Vetar je sada
potpuno prestao da duva. Ponovo je postalo toplije. Ostatak vlane magle sa
mora nadnosio se nad grad.
Doekan je prijateljskim klimanjem glavom i tapanjima po ramenima
kada je uao u policijsku stanicu. Od Ebe je dobio jedan zagrljaj i teglu dema
od kruaka. Osetio se postieno, a istovremeno i pomalo uobraeno.
Sada bi Bjork trebalo da bude ovde, pomislio je.
Ovde, a ne u paniji.
Ovo je ono o emu on sanja. O herojima policijske slube...
U pola deset se sve ponovo vratilo u svakodnevicu. Do tada je ve bio
stigao da se na upravnika izbeglikog kampa estoko izdere zbog aljkave
kontrole izbeglica koje su boravile u barakama. Upravnik, koji je bio mali i
okrugao i iz kog je zraila velika koliina nevoljne lenjosti, energino se branio
time da je do u najsitniji detalj potovao pravila i uputstva Zavoda za useljenika
pitanja.
- Stvar je policije da garantuje bezbednost - ree on i pokua da situaciju
okrene u drugom pravcu.
- Kako bismo mi mogli da garantujemo bilo ta kada vi nemate predstavu
o tome koliko ili ko vam ivi u onim prokletim barakama?
Upravnik je bio crven u licu od besa kada je napustio kancelariju Kurta
Valandera.
- aliu se - ree. - Dunost policije je da garantuje izbeglicama
sigurnost.
- ali se kralju - odgovori Kurt Valander. - ali se dravnom ministru.
ali se Evropskom sudu. ali se kome god, do avola, hoe. Ali od sada e
postojati tani spiskovi o tome koliko ljudi boravi u tvom kampu, kako se zovu i
u kojim barakama stanuju.
Ba pre nego to e poeti sastanak istrane grupe ubistva, pozvao ga je
Peter Edler.
- Kako se osea? - ree. - Heroju dana.
- Poljubi me u dupe - odgovori Kurt Valander. - Da li ste pronali neto?
- Nije bilo teko - odgovori Peter Edler. - Jedan mali priruni set za
paljenje koji je zapalio krpe natopljene benzinom.
- Jesi li siguran?
- Naravno da sam, do avola, siguran! Dobie izvetaj za nekoliko sati.
- Pokuaemo da vodimo istragu o poaru uporedo sa dvostrukim
ubistvom. Ali, ako se dogodi jo neto, morau da dobijem pojaanje iz
Simrisharnna ili Malmea.
- Ima li policije u Simrishamnu? Mislio sam da su ih ukinuli?
- Ukinuta je dobrovoljna vatrogasna sluba. Zapravo se uju glasine da e
nam biti dodeljene nove obaveze ovde dole.
Sastanak istrage zapoet je time to je Kurt Valander ispriao ono to mu
je rekao Peter Edler. Potom je usledila kratka diskusija o tome ko bi mogao da
stoji iza atentata. Svi su se sloili da se verovatno radilo o manje ili vie or-
ganizovanom incidentu. Ali, ozbiljnost onoga to se dogodilo, niko nije porekao.
- Vano je da ih uhvatimo - ree Hanson. - Podjednako vano kao i da
uhvatimo ubice iz Lenarpa.
- Moda su to bili isti oni koji su napali onog starca -ree Svedberg.
Kurt Valander primeti gaenje u njegovom glasu.
- Razgovarajte sa njim. On moda moe da nam da neke signale.
- Ja ne govorim arapski - ree Svedberg.
- Pa, ima, do avola, prevodilaca! elim da ujem ta ima da kae,
najkasnije danas poslepodne. - Valander primili da se naljutio.
Sastanak je bio veoma kratak. Bio je to dan kada su policajci bili usred
intenzivne istrage. Bilo je malo zakljuaka i rezultata.
- Preskoiemo poslepodnevni sastanak - zavri Kurt Valander. - Ako se
ne dogodi neto znaajno. Martinson e se pozabaviti logorom. Svedberg! Ti bi
moda mogao da preuzme ono ime se Martinson bavi ako to ne moe da
saeka.
- Ja tragam za onim automobilom koji je video voza kamiona - odgovori
Martinson. - Dobie moje izvetaje.
Kada je sastanak zavren, Neslund i Ridberg ostadoe u kancelariji Kurta
Valandera.
- Moraemo da ponemo da radimo prekovremeno - ree Kurt Valander.
- Kada se ono Bjork vraa iz panije?
Niko nije znao.
- Da li on, pre svega, uopte zna ta se dogodilo? - zanimao se Ridberg.
- Da li ga je briga? - odvrati Kurt Valander. Pozvao je Ebu i odmah dobio
odgovor. Ona je ak znala i kojom aviokompanijom e doi kui.
- U subotu uvee - ree. - Ali, poto sam ja zamenik, doputam sav
prekovremeni posao koji je potreban.
Ridberg je preao na razgovor o svojoj poseti imanju na kom se dogodilo
ubistvo.
- Njukao sam - ree. - Sve sam prevrnuo naglavake. ak sam kopao i
po balama sena u tali. Ali nema nikakve braon rune torbice.
Kurt Valander je znao da je to bila istina. Ridberg se nije predavao pre
nego to bi bio sasvim siguran.
- Onda to znamo - ree. - Nestala je braon runa torbica sa 27 000 kruna.
- Ljude ubijaju i zbog znatno manjih svota - ree Ridberg.
Sedeli su u tiini jedan trenutak i tumaili ono to je Ridberg rekao.
- Da li je toliko teko pronai taj automobil - ree Kurt Valander i poea
se po vorugi na elu koja ga je bolela. - Pa dao sam opis automobila na
konferenciji za tampu i zamolio vozaa da nam se javi.
- Strpljenja - ree Ridberg.
- ta smo saznali iz razgovora sa erkama? Ako ima nekih papira, mogao
bih da ih proitam na putu do Kristijanstada. Da li, uzgred, neki od vas dvojice
misli da atentat od noas ima nekakve veze sa pretnjom koju sam primio?
I Ridberg i Neslund odmahnue glavama.
- Ni ja - ree Kurt Valander. - To znai da moramo da budemo spremni
da e se neto dogoditi u petak ili subotu. Mislio sam da bi ti, Ridberg, mogao o
tome da razmisli i da poslepodne predloi koje mere da preduzmemo.
Ridberg napravi grimasu na licu.
- Ja nisam dobar u takvim stvarima.
- Ti si dobar policajac. To e odlino obaviti. Ridberg ga je posmatrao
kritiki.
Potom ustade i ode. Kod vrata je zastao.
- erka sa kojom sam razgovarao, ona iz Kanade, bila je sa muem.
Onim to je policajac na konju. Zanimalo ga je zato ne nosimo oruje.
- Za nekoliko godina emo, moda, to i raditi - ree Kurt Valander.
Upravo je hteo da zapone razgovor sa Neslundom o njegovom razgovoru
sa Larsom Herdinom kada je telefon zazvonio. Bila je to Eba koja ga je
obavestila da je ef Zavoda za useljenika pitanja bio na liniji.
Iznenadio se kada je uvideo da mu se javila ena. Dravne generalne
direktore je jo uvek zamiljao kao stariju gospodu odmerenog i arogantnog
dranja.
ena je zvuala prijatno. Ali, ono to je rekla odmah ga je uznemirilo.
Brzo je pomislio kako je ono to je rekla znailo da je policija moda pogreno
izdala nareenje i usprotivila se onome to vrhovni svetenik u dravnoj slubi
treba da uradi.
- Veoma smo nezadovoljni - ree ena. - Policija mora da garantuje
bezbednost naih izbeglica.
Ova zvui poput onog prokletog upravnika, pomislio je.
- inimo ta moemo - ree i pokua da ne prikriva svoju ljutnju.
- Oigledno to nije dovoljno.
- Bilo bi znatno jednostavnije da ste imali tekue informacije o broju
izbeglica koje borave u razliitim logorima.
- Zavod ima potpunu kontrolu nad izbeglicama.
- To bi teko mogao da bude moj utisak.
- Ministar za useljenike je veoma zabrinut.
Kurt Valander u mislima vide jednu crvenokosu damu koja se redovno
oglaavala na televiziji.
- Dobrodola je da se javi - ree Kurt Valander i napravi grimasu na licu
prema Neslundu, koji je sedeo i prelistavao neke papire.
- Oigledno je da policija ne odreuje dovoljno osoblja koje bi titilo
izbeglice.
- Ili moda njih dolazi previe. A da vi nemate pojma gde se oni nalaze.
- ta mislite time da kae? Prijateljski ton iznenada postade hladan. Kurt
Valander oseti kako mu raste bes.
- Prilikom noanjeg poara nastao je ogroman nered u kampu. To je ono
to ja mislim. A pritom je teko i dobiti jasne direktive iz Zavoda za useljenika
pitanja. Policija od vas esto dobija obavetenja o tome da treba da se sprovedu
proterivanja. Ali, vi ne znate gde se nalaze oni koji treba da se proteraju.
Ponekad smo primorani da tragamo i po nekoliko nedelja za onima koji bi
trebalo da se sprovedu.
Ono to je rekao bila je istina. uo je o svojim kolegama u Malmeu, koje
je do ludila dovodila nemogunost Zavoda za useljenika pitanja da obavlja svoj
posao.
- To je la - ree ena. - Ne planiram da svoje dragoceno vreme traim na
prepirku sa vama.
Razgovor je prekinut.
- Matora - ree Kurt Valander i zalupi slualicu.
- Ko je to bio? - upita Neslund.
- Jedan generalni direktor - odgovori Kurt Valander. -Koji nita ne zna o
stvarnosti. Hoe li da donese kafu?
Ridberg donese zapise razgovora koji su on i Svedberg obavili sa dve
Levgrenove erke. Kurt Valander mu na brzinu prepria telefonski razgovor.
- Uskoro e pozvati ministar za useljenika pitanja i bie zabrinut - ree
Ridberg i pakosno se nasmeja.
- Treba da razgovara sa njom - ree Kurt Valander. -Pokuau da se
vratim iz Kristianstada do etiri sata.
Kada se Neslund vratio sa dve olje, izgubio je volju za kafom. Osetio je
potrebu da izae napolje. Zavoji su ga stezali i glava bolela. Moda e mu prijati
vonja kolima.
- Ispriae mi u kolima - ree i odgurnu kafu. Neslund je delovao kao da
se dvoumio.
- Ja, zapravo ne znam kuda da idemo. Lars Herdin je podjednako malo
znao o identitetu ove skrivene ene kao to je samo povrno bio upoznat sa
Levgrenovim primanjima.
- Neto je sigurno znao?
- Ispitivao sam ga unakrsno - ree Neslund. - Mislim da je, zapravo,
govorio istinu. Jedino u ta je siguran bilo je to da je ona postojala.
- Kako je to znao?
- Jednom prilikom je sluajno bio u Kristijanstadu i video Levgrena i
jednu enu na ulici.
- A kada?
- Neslund prelista svoje zabeleke.
- Pre jedanaest godina.
Kurt Valander ispi gutljaj iz oljice sa kafom.
- Ovo nije istina - ree. - On mora da zna vie, mnogo vie. Kako moe
da bude tako siguran u to da je postojalo to dete? Kako zna za isplate? Zar ga
nisi pritegao?
- Tvrdi da mu je neko pisao i ispriao kako stvari stoje.
- Ko je pisao?
- To nije eleo da kae. Kurt Valander razmisli.
- Idemo u Kristijanstad u svakom sluaju - ree. - Tamonje kolege e
nam pomoi. A posle u se lino pozabavili Larsom Herdinom.
Uzeli su jedna policijska kola. Kurt Valander se smestio ne zadnje sedite
i pustio Neslunda da vozi. Kada su izali iz j'iada, Kurt Valander primeti da je
Neslund vozio prebrzo.
- Nema nikakve urbe - ree Kurt Valander. - Vozi sporo. Ja u da itam i
razmiljam.
Neslund uspori.
Krajolik je bio siv i maglovit. Kurt Valander je gledao u beznadenu
pusto. Koliko god da je oseao da pripada skonskom proleu i letu, toliko je bio
stranac u jesenjoj i zimskoj suroj tiini.
Naslonio se i zatvorio oi. Bolelo ga je telo i pekla ruka. Osim toga,
primeti da mu je srce ubrzano lupalo.
Rastavljeni mukarci doivljavaju srane udare, pomislio je. Jedemo i
gojimo se i muimo se svojom naputenou. Ili se bacamo u nove veze tako da
na kraju srce vie ne moe da izdri.
Pomisao na Monu, inila ga je i besnim i tunim.
Otvorio je oi i ponovo pogledao skonski krajolik.
Potom proita zapise razgovora koje je policija obavila sa dvema
Levgrenovim erkama.
Tamo nije bilo niega to bi ih povelo dalje. Nikakvih neprijatelja,
nikakvih skrivenih konflikata.
Niti bilo kog novca.
Johanes Levgren je i svoje erke drao u neznanju o svojim velikim
ekonomskim prihodima.
Kurt Valander je pokuao sebi da predstavi tog oveka. Kako je
funkcionisao? ta ga je vodilo kroz ivot? ta mislio da e se dogoditi sa svim
tim novcem jednoga dana kada njega vie ne bude bilo?
Iznenadio se zbog svojih misli.
Negde je morao da postoji neki testament.
Ali, ako nije bio ni u jednom od bankovnih sefova, gde je onda bio? Da li
ubijeni ovek imao jo neki bankovni sef, negde?
- Koliko poslovnica banaka ima u Istadu? - upitao je Neslunda.
Neslund je imao odlino znanje o lokalnim pitanjima.
- Desetak - ree.
- Sutra ispitaj one koje nismo posetili. Da li je Johanes Levgren imao jo
neki bankovni sef? Osim toga, elim da znam kako je doao i vratio se u Lenarp.
Taksijem, autobusima, bilo ime.
Neslund klimnu glavom.
- Mogao je da ide kolskim autobusom - ree.
- Neko mora da ga je video.
Vozili su se preko Tomelile. Preli su preko glavnog puta za Malme i
nastavili na sever.
- Kako je izgledalo u kui kod Larsa Herdina? - upita Kurt Valander.
- Staromodno. Ali isto i lepo. Zauujue, pripremao je hranu u
mikrotalasnoj penici. Ponudio me je domaim zemikama. U jednom kavezu je
imao velikog papagaja. Dvorite mu je dobro odravano. Ceo posed je lepo
izgledao. Nikakve oborene ograde.
- Koji automobil je imao?
- Crveni mercedes.
- Mercedes?
- Da. Mercedes.
- Mislio sam da je rekao da teko krpi kraj sa krajem.
- Mercedes koji on ima kota preko trista hiljada. Kurt Valander razmisli
neko vreme.
- Motamo da saznamo vie o Larsu Herdinu - ree. - ak i ako ne sluti ko
im je oduzeo ivote, moda to zna a da ni sam toga nije svestan.
- Kakve to veze ima s mercedesom?
- Nikakvo, samo oseam da nam je Lars Herdin znaajniji nego to on to
moe da pretpostavi. Posle moe da se razmilja o tome kako jedan
zemljoradnik danas sebi moe da priuti automobil od trista hiljada kruna.
Moda je dobio raun na kom pie da je kupio traktor.
Uli su u Krislijanstad i stali ispred policijske stanice ba kada je poela
da pljuti kia. Kurt Valander primeti prva slaba peckanja u grlu koja su obino
prethodila nazebu.
Do avola, pomisli. Ne mogu sada da se razbolim. Ne elim da se sretnem
sa Monom s groznicom i kijavicom.
Istadska policija i policija iz Kristijanstada nisu imale nikakve posebne
meusobne odnose, sem to su saraivle kada je to zahlevala situacija. Ali, Kurt
Valander je blie poznavao nekoliko policajaca iz zajednikih skupova na nivou
okruga. Pre svega, nadao se da e raditi Goran Boman. Bio je Kurt Valanderovih
godina, i upoznali su se tokom jedne sedeljke uz viski u Tilosandu. Tada su
izdrali jedan studijski dan koji je organizovala studijska delegacija dravne po-
licije. Ideja je bila da ih inspiriu za bolju i efikasniju personalnu politiku na
njihovim radnim mestima. Uvee su sedeli i podelili flau viskija i ubrzo se
sloili da imaju mnogo toga zajednikog. Ni manje, ni vie, obojici su oevi bili
krajnje zluradi kada su im se sinovi odluili da pristupe policiji.
Valander i Neslund prioe recepciji. Devojka za pultom, koja je
zauujue govorila pevajuim norlendskim, mogla je da ih obavesti da je
Goran Boman radio.
Ima jedno sasluanje - ree devojka. - Ali nee potrajati jo dugo.
Kurt Valander izae do toaleta. Zaprepastio se kada se ugledao u
ogledalu. voruge i ogrebotine sijale su se crvene. Opra lice hladnom vodom.
Istovremeno je napolju na hodniku mogao da uje glas Gorana Bomana.
Ponovno vienje bilo je srdano. Kurt Valander primeti da mu je bilo vie
nego drago to ponovo vidi Gorana Bomana. Uzeli su kafu i seli u njegovu
kancelariju. Kurt Valander otkri da je Goran imao identian tip pisaeg stola kao
i on sam. Ali, Bomanova kancelarija je bila veselije nametena. Otprilike kao to
je Anet Brolin preobrazila onu sterilnu kancelariju koju je preuzela.
Goran Boman je, naravno, znao za dvostruko ubistvo u Lenarpu, kao i za
napad na izbegliki kamp i Kurt Valanderovo preterano istaknuto uee u
spaavanju. Malo su porazgovarali o izbeglicama. Goran Boman je imao isti
utisak kao i Kurt Valander, da je prihvatanje onih koji su traili azil bio haotian
i neorganizovan. ak je i kristijanstadska policija imala mnogo primera o
odlukama za proterivanje koja su mogla da se ostvare samo uz velike napore.
Ba je nekoliko nedelja pre Boia stiglo obavetenje da neki bugarski dravlja-
ni treba da se proteraju. Prema Zavodu za useljenika pitanja, nalazili su se u
jednom logoru u Kristijanstadu. Policija je tek posle nekoliko dana potrage
uspela da sazna da su se Bugari nalazili u jednom kampu u Arjeplogu.
Potom su preli na stvarni razlog posete. Valander izloi detaljan rezime.
- Nju eli da ti pronaemo - ree Goran Boman kada je zavrio.
- To ne bi bilo tako glupo.
Neslund je sedeo u tiini tokom dotadanjeg izlaganja.
- Neto sam mislio - ree. - Ako je Johanes Levgren imao dete sa tom
enom, i mi poemo od toga da je dete roeno ovde u gradu, onda ga je mogue
pronai kod matiara. Johanes Levgren bi morao da bude naveden kao otac
deteta?
Kurt Valander klimnu glavom.
- Da, ree. Osim toga, znamo otprilike kada je dete roeno. Moemo da
se usredsredimo na desetogodinji period,

Od 1947. do 1957. godine, otprilike, ako je tana pria Larsa Hedrina. A
ja mislim da jeste.
Koliko se dece rodi za deset godina u Kristijanstadu? Upita Goran
Boman. - Ovaj posao bi oduzeo neverovatno mnogo vremena ranije, dok nismo
imali kompjutere.
Takoe, postoji verovatnoa da se Johanes Levgren potptpisao kao otac
nepoznat", ree Kurt Valander. Ali, onda bi trebalo da obradimo sve te sluajeve
naroito paljivo. Zato ne krene da trai enu? - upita Goran Boman. Zamoli
je da se javi.
Neu zato to sam prilino siguran da ona to nee uraditi - ree Kurt
Valander. - To je neki oseaj koji imam. Moda nije naroito u policijskom stilu.
Ali bih radije probao ovim putem.
Nai emo je - ree Goran Boman. - ivimo u drutvu i vremenu u kom je
gotovo nemogue nestati. Osim ako neko ne poini samoubistvo na tako
izvitoperen nain da mu telo potpuno nestane. Imali smo jedan takav sluaj
prolog leta. Bar ja mislim da se to dogodilo. Jedan ovek koji je bio umoran od
svega. Traila ga je ena. Njegov amac je nestao. Nismo ga pronali. I ne
verujem da emo to i uinili. Ja mislim da je otplovio daleko na puinu i potopio
i sebe i amac. Ali, ako ova ena i dete postoje, nai emo ili. Zaduiu jednog
oveka za to odmah.
Grebalo ga je u grlu.
Kurt Valander oseti da je poeo da se znoji.
Najradije bi ostao da sedi i da u miru i tiini sa Goranom Bomanom
razgovara o dvostrukom ubistvu. Imao je oseaj da je Boman bio dobar
policajac. Njegovo miljenje bi mu bilo dragoceno. Ali sada se iznenada osetio
isuvie umornim.
Prekinuli su razgovor. Goran Boman ih je otpratio do automobila.
- Pronai emo je - ree on ponovo.
- Posle emo da se naemo jedno vee - ree Kurt Valander. - U miru i
tiini. I piemo viski.
Goran Boman klimnu glavom.
- Moda e to biti neki novi besmisleni dan na seminaru - ree.
Snena kia se nastavila. Kurt Valander je osetio kako mu vlaga prolazi
kroz cipele. Smestio se na zadnjem seditu i uurio u jednom oku. Ubrzo je
spavao.
Probudio se tek kada je Neslund ukoio ispred zgrade policijske stanice u
Istadu. Oseao se grozniavo i oajno. Snena kia je nastavila da pada i on
zamoli Ebu da mu da neke tablete protiv glavobolje. Uprkos tome to je uvideo
da bi trebalo da ode kui i legne, nije mogao da odoli da ne baci pogled na ono
to se dogodilo tokom dana. Osim toga, hteo je da uje ta je Ridberg smislio
oko posmatranja izbeglica.
Njegov sto je bio pun poruka o telefonskim pozivima. Meu mnogim
drugima i Anet Brolin ga je zvala. I njegov otac. Ali ne i Linda. Niti Sten Viden.
Prelistao je poruke i odloio sve osim one od Anet Brolin i njegovog oca. Potom
je pozvao Martinsona.
- Bingo - ree Martinson. - Mislim da smo pronali automobil. Jedan
automobil, koji odgovara opisu, iznajmljen je prole nedelje u poslovnici
Avisa" u Geteborgu. Nije vraen kako je trebalo. Samo je udna jedna stvar.
- ta to?
- Automobil je iznajmila ena.
- ta je u tome udno?
- Malo mi je teko da zamislim da bi ena mogla da poini dvostruko
ubistvo?
- Sada misli pogreno. Treba da naemo automobil. I vozaa. Bila ena
ili ne. Posle emo da vidimo da li oni uopte imaju ikakve veze sa ovim. Biti u
stanju da odbaci nekoga iz istrage podjednako je vano kao i da dobije pri-
znanje. Ali, daj broj kamiondiji i vidi da li on, uprkos svemu, prepoznaje
kombinaciju.
Prekinuo je razgovor i otiao kod Ridberga.
- Kako ide? - ree.
- Ovo nije bilo zanimljivo - odgovori Ridberg neraspoloeno.
- Ko ti je rekao da je policijski posao zanimljiv?
Ali Ridberg je obavio temeljim posao, ba kao to je Kurt Vilander i
predvideo. Razni kampovi su bili zaokrueni, i Ridberg je napisao po kratku
zabeleku o svakom od njih, Do daljeg je kao mere predostronosti predloio da
none patrole redovno poseuju kampove prema razumnom i dobro
promiljenom rasporedu.
Dobro - ree Kurt Valander. - Samo, vidi da patrole shvate da je ovo za
ozbiljno.
Dao je Ridbergu kratak pregled onoga to su dobili posetom
Kristijanstadu. Potom je ustao sa stolice.
- Idem sada kui - ree.
- Deluje slabo?
- Razboleu se. Ali, bie sve sve u redu.
Otiao je pravo kui, skuvao aj i uvukao se u krevet. Kada se probudio
posle nekoliko asova, oljica sa ajem stajala je nedirnuta uz krevet. Bilo je
etvrt do sedam. Od sna se oseao malo bolje. Bacio je hladan aj i umesto njega
skuvao kafu. Potom je telefonirao svom ocu.
Kurt Valander je vrlo brzo shvatio da otac nije uo za noanji poar.
- Zar nije trebalo da igramo karte? - ree otac ljutito.
- Bolestan sam - ree Kurt Valander.
- Pa ti nikada nisi bolestan?
- Nazebao sam.
- To za mene ne znai biti bolestan.
- Ne mogu svi da budu dobrog zdravlja kao ti.
- ta misli time da kae? - Kurt Valander uzdahnu.
Ako se ne seti neega, razgovor sa ocem e biti neizdriv.
- Doi u kod tebe sutra ujutru - ree. - Odmah posle osam sati. Ako si
tada budan.
- Ja nikada ne spavam due od pola pet.
- Ali ja spavam.
Zavrio je razgovor i spustio slualicu.
Istovremeno se pokajao zbog dogovora sa ocem. Poeti dan odlaskom kod
njega, bilo je isto to i prihvatiti da e to biti dan ispunjen neraspoloenjem i
oseanjima krivice.
Pogledao je po stanu oko sebe. Svuda je bilo debelih naslaga praine. Iako
je esto luftirao, mirisalo je na ustajalo. Usamljeno i ustajalo.
Iznenada poe da misli na onu obojenu enu koju je sanjao poslednji put.
Na onu enu koja ga je voljno traila, iz noi u no. Odakle je dolazila? Gde ju
je video? Da li je ona bila neka slika iz novina ili mu je promakla na televiziji?
Pitao se kako se to dogodilo da u snovima ima potpuno drugaiju erotsku
opsednutost od one koju je doiveo sa Monom.
Misli su ga uzbudile. Jo jednom je razmislio da li bi trebalo da se javi
Aneti Brolin. Ali nije mogao da skupi hrabrosti. Ljutito je seo na cvetnu sofu i
ukljuio televizor. Bilo je minut do sedam. Traio je jedan od onih danskih ka-
nala na kojima je upravo trebalo da ponu vesti.
Spiker izloi pregled vesti. Jo jedna katastrofa zbog gladi. Teror u
Rumuniji je povean. Velika zaplena narkotika u Odensi.
epao je daljinski upravlja i iskljuio aparat. Iznenada nije vie mogao
da izdri nikakve vesti.
Mislio je na Monu. Ali misli mu dobie neoekivani oblik. Iznenada vie
nije bio siguran da li je zaista eleo da mu se ona vrati. ta je to zapravo
postojalo to bi govorilo da e biti neto bolje?
Nita. Pomisao je bila jedna lina obmana.
Neraspoloen, otiao je do kuhinje i popio au soka. Potom sede i
detaljno pree kroz tok istrage. Kada je zavrio, rairio je sve beleke po stolu i
posmatrao ih je kao da su bili delovi jedne slagalice. Oseanje da moda nisu
bili toliko daleko od reenja, iznenada posta veoma jako. Iako su mnogi konci
slobodno visili, bila je nekolicina detalja koja se uklapala.
Onoga na koga bi se pokazalo prstom, nije bilo. Nije ak bilo ni
osumnjienih. Ipak, imao je oseaj da je policija bila blizu. To ga je i
zadovoljavalo i uznemiravalo. Isuvie mnogo puta je bio odgovoran za
komplikovane istrage zloina koje su poinjale obeavajue, ali koje bi potom
bile vraene u poetne pozicije iz kojih nikada nisu uspeli da se iskobeljaju i
koje su u najgorem sluaju bile prekinute.
Strpljenje, mislio je. Strpljenje...
Bilo je skoro devet sati. Jo jednom je osetio iskuenje da pozove Anet
Brolin. Ali se uzdrao. Uopte nije znao ta bi joj rekao. A moda bi se javio
njen mu.
Seo je u sofu i ponovo ukljuio televizor.
Na svoje nezamislivo iznenaenje, blenuo je u svoje vlastito lice. U
pozadini se uo propovedniki glas ene reportera. Prilog je bio o tome da su
Valander i istadska policija pokazali neprihvatljivo malo interesovanja za
garantovanje sigurnosti u razliitim izbeglikim kampovima.
Njegovo lice nestade i bi zamenjeno jednom enom koju su intervjuisali
ispred velike poslovne zgrade. Kada je njeno ime bilo ispisano na ekranu, uvide
da bi trebalo da je prepozna. Bila je to efovica u Zavodu za useljenika pitanja
sa kojom je razgovarao telefonom tokom dana.
Nije se smelo izostaviti da policiju ne zanimaju rasistiki napadi,
objanjavala je.
U njemu je poelo da gori od besa.
Matora, pomisli. To to govori je ista la. I zato ti prokleti reporteri
nisu pozvali mene? Mogao sam da im pokaem Ridbergov plan nadgledanja.
Rasisti? ta je time mislila? Uznemirenost se pomeala sa stidom to je
bio nepravedno prozvan.
Tada je zazvonio telefon. Prvo je pomislio da se ne javi na telefon. Potom
ode do predsoblja i uze slualicu.
Glas je bio isti kao i prethodnog puta. Malo promukao, priguen. Valander
je pretpostavio da je ovek preko mikrofona drao maramicu.
- ekamo rezultate - ree ovek.
- Nosi se do vraga! - izdra se Kurt Valander.
- Najkasnije u subotu - nastavi ovek.
- Jeste li to vi, prokleti bili, podmetnuli poar sino? -vikao je u slualicu.
- Najkasnije u subotu - ponovi ovek bez zastanka. Najkasnije u subotu.
Razgovor se prekinu.
Kurt Valander se iznenada oneraspoloi. Nije mogao da odagna lo
predoseaj koji je imao. Bio je poput bola u telu koji se polako proirivao.
Sada si uplaen, pomislio je. Sada je Kurt Valander uplaen.
Vratio se u kuhinju, stao kod prozora i posmatrao napolje na ulicu.
Iznenada primeti da je mirno, bez vetra. Ulina svetiljka je visila ne
pomerajui se. Neto e se dogoditi, u to je bio uveren.
Ali ta? I gde?

8

Ujutru je izvadio svoje najbolje odelo.
Oneraspoloeno je posmatrao fleku na jednom rukavu sakoa.
Eba, pomislio je. Ovo je tipian zadatak za nju. Kada bude ula da treba
da se naem sa Monom, puno napora e uloiti u skidanje fleke. Eba je ena
koja smatra da je broj razvoda znaajno vea pretnja po razvoj naeg drutva od
poveanog i sve izrazitijeg broja zloina...
U sedam i petnaest, stavio je odelo na zadnje sedite i otiao. Preko grada
se nadvio gust prekriva magle.
Da li je to sneg, pitao se. Sneg, koji uopte ne elim.
Vozio je polako na istok, kroz Sandskugen, pored naputenog terena za
golf, i skrenuo ka Kosebergu.
Prvi put posle mnogo dana, oseao se ispavano. Spavao je devet sati bez
prestanka. voruga na elu je poela da splanjava, a vie ga nije pekla ni
opekotina na ruci.
Metodino je razmiljao o pregledu koji je napravio prethodne veeri.
Presudno je bilo da se sada pronae tajna ena Johanesa Levgrena. I sin. Tamo
negde, u krugovima oko ovih ljudi, moraju da se nalaze prestupnici. Bilo je
sasvim jasno da se dvostruko ubistvo vrtelo oko nestalih 27 000 kruna, a moda
ak i oko ostalih prihoda Johanesa Levgrena.
Neko ko je s tim bio upoznat, ko je znao, i ko je iskoristio vreme ak i da
konju da sena, pre nego to je nestao. Neko ili neki ljudi koji su poznavali
navike Johanesa Levgrena.
Iznajmljeni automobil u Geteborgu nije se uklapao u emu. On moda,
nije imao nikakve veze sa tim.
Pogledao je na sat. Dvadeset do osam. etvrtak, 11. januar.
Umesto da vozi pravo do oeve kue, nastavio je jo nekoliko kilometara i
skrenuo na mali poljunani put koji je krivudao preko peanih brdaaca, gore
prema Bakokri. Izaao je iz kola na prazan parking i popeo se na brdace, odakle
je mogao da vidi kako se more iri.
Tamo se nalazio jedan kameni krug. Jedan kameni krug za razmiljanje,
koji je sazidan nekoliko godina ranije. On je nudio samou i duevni mir.
Seo je na kamen i pogledao preko mora.
Nikada nije bio filozofski potkovan. Nikada nije oseao potrebu da zaroni
u sebe samog. ivot je bio konstantna promena razliitih praktinih pitanja koja
su ekala na svoje reenje. Ono to je postojalo tamo negde, bilo je neto neiz-
beno, neto to nije dozvoljavalo da se dira time to e gunati o znaenju koje
ionako nije postojalo.
Imati nekoliko minuta samoe bila je sasvim druga stvar. Veliki mir koji
je leao sakriven, bio je u tome da se uopte ne razmilja. Samo da se oslukuje,
bude nepomian.
Jedan brod je bio na putu za negde. Veliki galeb je bez glasa plovio
irokih krila. Sve je bilo veoma mirno.
Posle deset minuta ustade i vrati se u automobil.
Njegov otac je slikao kada je on uao kroz vrata ateljea. Ovoga puta e to
biti ulje sa tetrebom.
Otac ga pogleda zlovoljno.
Kurt Valander je mogao da vidi da je prljav. Povrh toga, smrdeo je.
- Zato dolazi ovamo? - ree.
- Pa jue smo se dogovorili?
- U osam sati - rekao si.
- Ali, blagi Boe! Pa zakasnio sam samo jedanaest minuta?
- Kako, do avola, moe da bude policajac kada ne pazi na vreme?
Kurt Valander nije odgovorio. Umesto toga, pomislio je na svoju sestru
Kristinu. Danas mora da nae vremena da je pozove. Da je pita da li je znala za
oevo sve ozbiljnije propadanje. Lino, sebi je uvek predstavljao da je senilnost
spor proces. Sada je uvideo da to uopte nije bio sluaj.
Otac je etkicom traio boju na paleti. Jo uvek su mu ruke bile mirne.
Potom je odluno istakao bledo crvenom nijansom po tetrebovom perju.
Kurt Valander je seo na stare saonice i posmatrao ga.
Smrad koji se irio od njegovog tela bio je otar. Kurt Valander se seti
onog smrdljivog oveka koji je leao na jednoj klupi u parikom metrou, kada su
on i Mona tamo bili na svadbenom putovanju.
Moram da kaem neto, pomislio je. Ako se moj otac vraa u svoje
detinjstvo, moram sa njim da razgovaram kao sa odraslim ovekom.
Otac je nastavljao da koncentrisano slika.
Koliko li je puta islikao ovaj motiv? pomislio je Kurt Valander.
Brzo i nepotpuno raunanje u glavi, dovelo ga je do cifre od 7 000.
Sedam hiljada zalazaka sunca.
Sipao je kafu iz dezve koja je stajala i puila se na petrolejskom poretu.
- Kako si? - upitao je.
- Kada je ovek star kao ja, onako mu je kako mu je - odgovori otac
odbojno.
- Nisi razmiljao o tome da se preseli?
- A gde bih se preselio? Zato bih se preselio? Odgovori pitanjima doli
su mu kao ibanje.
- U neki dom za stare.
Otac otro uperi etkicu u njega, kao da je bila neko oruje.
- Je l' eli da ja umrem?
- Naravno da ne elim! Ja samo mislim na tvoje dobro.
- Kako misli da ja preivim meu gomilom starih baba i deda? A i tamo
sigurno nije dozvoljeno da se slika po sobama.
- Sada ovek moe da ima vlastiti stan.
- Ja imam svoju kuu. Ne znam da li si to primetio. Moda si isuvie
bolestan za to?
- Samo sam malo nazebao.
Tek sada uvide da mu se nazeb nije pojavio. Nestao je podjednako brzo
kao to je i doao. To je doiveo mnogo puta ranije. Kada bi imao puno posla, ne
bi sebi dozvoljavao da bude bolestan. Ali, kada bi zavrio sa istragom zloina,
mogla je odmah da mu izbije neka infekcija.
- Veeras u se sresti sa Monom - ree.
Shvatio je da bi bilo bezvredno nastaviti da govori o starakom domu ili o
stanu za penzionere. Prvo e morati da razgovara sa svojom sestrom.
- Ako te je napustila, napustila te je. Zaboravi je.
- Uopte nisam raspoloen da je zaboravim.
Otac je nastavio da slika. Sada je slikao jedan roze oblak. Razgovor stade.
- Da li ti je potrebno neto? - upitao je Kurt Valander. Otac odgovori ne
pogledavi ga.
- Je l' ve ide?
Osuda se smeila izmeu redova. Kurt Valander uvide da je bilo
nemogue da pokua da ugui lou savest koja mu odmah izbi na povrinu.
- Imam posao koji moram da radim - ree. - Postavljen sam za efa
policije. Pokuavamo da razreimo dvostruko ubistvo. I da uemo u trag nekim
piromanima.
Otac zafrkta i poea se po preponama.
- ef policije - ree. - Hoe li zaista biti neega? Kurt Valander ustade.
- Vratiu se, ale - ree. - Pomoi u ti da pospremi ovaj nered.
Oev izliv besa izbio je sasvim neoekivano.
Bacio je etkicu na pod, stao ispred njega i poeo da mae pesnicom.
- Hoe da doe ovde i kae mi da je neuredno? - vikao je. - Hoe li da
dolazi ovde i mea mi se u ivot? Rei u ti da imam istaicu i kunu
pomonicu. A, uostalom, idem na zimovanje u Rimini. Tamo u da imam izlo-
bu. Dvadeset pet hiljada po slici je cena koju traim. A ti dolazi ovamo i
govori mi o starakom domu. Ali, nee ti uspeti da me odvede u smrt. U to
treba da bude siguran!
Napustio je atelje i zalupio vrata za sobom.
Blesav je, pomislio je Kurt Valander. Moram ovo da zavrim. Moda on
stvarno umilja da ima spremaicu i kunu pomonicu? Da e u Italiji da otvori
svoju izlobu?
Dvoumio se da li da ode do oca koji je neto lupao po kuhinji. Zvualo je
kao da je oko sebe bacao erpe.
Potom je krenuo ka automobilu. Najbolje bi bilo da pozove svoju sestru.
Sada, odmah. Zajedno bi moda mogli da naleraju oca da uvidi kako vie nije
mogao da nastavi ovako.
U devet sati je uao kroz vrata policijske stanice i svoje odelo dao Ebi
koja je obeala da e biti oieno i ispeglano do poslepodne.
U deset sati je okupio policajce koji su bili tu, na sastanku istrage. Oni
koji su prethodne veeri na vestima videli prilog, delili su njegovu uznemirenost.
Nakon kratke diskusije sloili su se da Valander napie jedan otar odgovor i da
ga poalje putem TT-a.* (vedska novinska agencija.)
- Zato ne reaguje ef policije? - udio se Martinson.
Njegovo pitanje nailo je na prezrivi smeh.
- On! ree Ridberg. - On reaguje samo ako lino moe neto da dobije.
Boli ga dupe kako je ostalim policajcima.
Posle ovog komentara, skoncentrisali su se na dvostruko ubistvo.
Neto znaajno novo, to bi zahtevalo panju policije, nije se dogodilo.
Jo uvek su se nalazili u poetnoj fazi.
Materijal je sakupljan i obraivan, razne dojave su pro-veravane i
uvoene su u dnevnik.
Meu policajcima je vladala velika saglasnost o tome da su tajna ena i
sin iz Kristijanstada bili najvreliji trag. Niko nije sumnjao ni u to da je ono to je
trebalo da razree bilo jedno ubistvo prilikom pljake.
Kurt Valander je pitao da li je bilo mirno u raznim izbeglikim
kampovima.
- Proverio sam sa nonim patrolama - ree Ridberg. -Bilo je mirno.
Najdramatinije to se dogodilo noas je bio jedan jelen koji je trao po putu E
14.
- Sutra je petak - ree Kurt Valander. - Sino sam ponovo primio
anonimni telefonski poziv. Ista osoba. Ponovila je pretnju da e se neto
dogoditi sutra, u petak.
Ridberg je predloio da uspostave vezu sa dravnom policijom. Potom e
oni odluiti da li da se odrede dodatni izvori prismotre.
- To emo uiniti - ree Kurt Valander. - Dobro je biti siguran. U naem
okrugu emo uzeti jednu ekstra nonu patrolu koja e se koncentrisati samo na
izbeglike kampove.
- Onda e morati da naredi prekovremeno - ree Hanson.
- Znam - ree Kurt Valander. - Hou Petersa i Norena u ovoj specijalnoj
nonoj smeni. A onda da neko pozove i razgovara sa onim raznim upravnicima
kampova. Nemojte da ih uplaite. Zamolite ih da samo malo vie obrate panju.
Posle gotovo sat vremena, sastanak je bio zavren. Kurt Valander je ostao
sam u svojoj kancelariji i pripremao se da napie odgovor vedskoj televiziji.
Tada je zazvonio telefon. Bio je to Goran Boman iz Kristijanstada.
- Video sam te na Vestima sino - ree i nasmeja se.
- Nije li to avolski?
- Jeste. To to ne protestvuje.
- Upravo piem pismo.
- Na ta zapravo misle ti novinari?
- Najmanje na ono to je istina ili nije. Ve na to koliko jake rubrike
mogu da naprave.
- Imam dobre vesti za tebe.
Kurt Valander je osetio da mu uzbuenje raste.
- Jesi li je pronaao?
- Moda. aljemo ti neke papire faksom. Mislimo da smo pronali devet
moguih kandidata. Nije loe imati Matinu evidenciju. Mislio sam da bi bilo
dobro da pogleda ono to smo pronali. A posle moe da me pozove i kae
mi da li bi hteo da prvo krenemo od nekog posebnog od njih.
- Odlino, Gorane - ree Kurt Valander. - Pozvau te. Telefaks je stajao
napolju na recepciji. Jedna zamenica koju nikada ranije nije video upravo je
vadila papir iz prijemnika.
- Ko je Kurt Valander? - upitala je.
- Ja sam - odgovori on. - Gde je Eba?
- Otila je do hemijskog ienja - odgovori devojka. Kurt Valander se
postide. Pustio je Ebu da se bavi njegovim privatnim poslovima.
Goran Boman je poslao ukupno etiri strane. Kurt Valander se vratio u
svoju kancelariju i prostro ih po stolu. Pregledao je ime za imenom, njihove
datume roenja i godine kada su deca sa takozvanim nepoznatim oevima
roena. Vrlo brzo je odbacio etiri kandidata. Potom su ostale etiri ene koje su
rodile sinove tokom 1950-ih godina.
Dve su i dalje ivele u Kristijanstadu. Jedna je ivela na adresi u
Gladsaksu izvan Simrishamna. Od preostale dve jedna je bila nastanjena u
Stromsundu, a druga se iselila u Australiju.
Nasmejao se na pomisao da bi za istragu moda bilo neophodno poslati
nekoga na drugi kraj zemljine kugle.
Potom je pozvao Gorana Bomana.
- Odlino - ree on ponovo. - Ovo izgleda obeavajue. Ako smo na
dobrom tragu, onda imamo da biramo izmeu njih pet.
- Je l' da ponem da ih pozivam na razgovore?
- Ne. Voleo bih da se time lino pozabavim. Zapravo, mislio sam da
bismo to mogli da uradimo zajedno. Ako ima vremena?
- Nai u vremena. Hoemo li da ponemo danas? Kurt Valander pogleda
na sat.
- Saekaemo do sutra - odgovori. - Pokuau da budem kod tebe oko
devet. Ako se noas ne dogodi neto nepredvieno.
Na brzinu mu ispria o anonimnim pretnjama.
- Jeste li uhvatili one koji su podmetnuli poar preksino?
- Jo uvek ne.
- Pripremiu teren za sutra. Proveriu da se nijedna od njih nije preselila.
- Moda moemo da se naemo u Gladsaksu - predloi Kurt Valander. -
To je na pola puta.
- U devet sati u hotelu Svea" u Simrishamnu - ree Goran Boman. - Da
zaponemo dan uz oljicu kafe.
- Zvui dobro. Vidimo se. I hvala na pomoi.
E, do avola, pomisli Kurt Valander kada je spustio telefonsku slualicu.
Sada poinje ono ozbiljno.
Potom je napisao pismo vedskoj televiziji. Nije birao rei i odluio se da
kopije poalje Zavodu za useljenika pitanja, Ministarstvu za useljenika pitanja,
efu okrune policije i efu dravne policije.
Stojei u hodniku, Ridberg proita ono to je bilo napisano.
- Dobro je - ree. - Ali nemoj da misli da e oni neto uraditi sa njim.
Novinari u ovoj zemlji, a naroiti televizijski, nikada ne gree.
Ostavio je da se pismo prekuca, otiao do trpezarije i popio kafu. Jo uvek
nije stigao da pomisli na neku hranu. Bilo je skoro jedan sat i on odlui da
proisti sve one telefonske poruke na papiriima pre nego to izae da rae.
Prethodno vee je bio neraspoloen kada je primio anonimni telefonski
poziv. Sada je oterao loe predoseaje. Ako se neto dogodi, policija je bila
spremna.
Okrenuo je broj Stena Videna. Ali, upravo kada je poelo da zvoni, brzo
je spustio slualicu. Sten Viden je mogao da saeka. Za sada su mogli da se
zadovolje time to e izmeriti vreme koje je jednom konju bilo potrebno da po-
jede naramak sena.
Umesto toga, okrenuo je broj javnog tuilatva.
Devojka na recepciji je odgovorila da je Anet Brolin tu.
Ustao je i otiao do drugog kraja zgrade policijske stanice. Ba kada je
podigao ruku da pokuca, vrata se otvorie.
Na sebi je imala garderobu za izlazak.
- Upravo sam krenula na ruak - ree ona.
- Hoemo li zajedno?
inilo se da je razmislila na trenutak. Onda se brzo nasmeja.
- Zato da ne?
Kurt Valander predloi Kontinental". Dobili su sto do prozora prema
stanici i oboje poruie blago usoljenog lososa.
- Videla sam te na vestima sino - ree Anet Brolin. -Kako mogu da
emituju tako nepotpunu reportau i punu insinuacija?
Valander koji se pripremio da prihvati kritiku ponovo se opusti.
- Novinari posmatraju policajce kao dozvoljenu lovinu -ree. - Radimo ili
premalo ili previe i dobijamo kritike. Oni ne razumeju ni da esto moramo da
se bavimo razliitim nunim zadacima koji su vezani za istragu.
Ne razmislivi, ispriao joj je o cinkarenju. Koliko se puta loe oseao
kada su podaci odlazili pravo u televiziju.
Primetio je da ga je sluala. Iznenada mu se uinilo da je otkrio jednu
drugu osobu iza maske javnog tuioca i one ukusne garderobe.
Posle obroka poruili su kafu.
- Da li ti se i familija ovde preselila? - upitao je.
- Moj suprug je i dalje u Stokholmu - ree ona. - Pa deca nee morati da
menjaju kolu na godinu dana.
Kurt Valander primeti da se razoarao.
Negde se nadao da burma, uprkos svemu, nije nita znaila.
Konobarica doe sa raunom i Kurt Valander prui ruku da bi platio.
- Podeliemo - ree ona. Sipano im je jo kafe.
- Ispriaj mi o ovom gradu - ree ona. - Razmatrala sam neke zloine
tokom poslednjih godina. Veoma se razlikuju od onih u Stokholmu.
- Sve je manje razlika - ree on. - Uskoro e sva vedska unutranjost biti
predgrae povezano sa velikim gradovima. Pre dvadeset godina, na primer, ovde
nije bilo nikakvih narkotika. Pre deset godina ih je bilo u gradovima kao to je
Istad i Simrishamn. Ali smo mi i dalje imali izvesnu kontrolu nad onim to se
dogaalo. Danas, droge ima svugde. Kada prolazim pored nekog lepog skonskog
imanja mogu da pomislim: tamo se moda krije velika fabrika amfetamina.
- Sve je manje zloina povezanih sa nasiljem - ree ona.
- I nema vie toliko tekih zloina.
- Bie ih - ree on. - Naalost, rekao bih. Ali, razlike izmeu velikih
gradova i unutranjosti e se uskoro potpuno izbrisati. Organizovani kriminal u
Malmeu je veliki. Otvorene granice i svi ti trajekti su poput kocke eera date za
nestaluke.
- Ipak, ovde ima nekog mira - ree ona promiljeno.
- Takvog kakav je potpuno iezao u Stokholmu.
Izali su iz Kontinentala. Kurt Valander je parkirao svoj automobil u ulici
trik, odmah pored.
- Da li zaista sme ovde da parkira? - upita ga ona.
- Ne - odgovori on. - Ali, kada dobijem kaznu, uglavnom je platim. Inae,
moda bi bilo dobro iskustvo ne brinuti se kada te kazne.
Vozili su se nazad do policijske stanice.
- Mislio sam da predloim veeru za neko vee - ree on. - Mogao bih da
ti pokaem okolinu.
- Rado - ree ona.
- Koliko esto putuje kui? - upita je on.
- Svake druge nedelje.
- A tvoj mu? Deca?
- On dolazi kada stigne. A deca kada su raspoloena.
Svia mi se, mislio je Kurt Valander.
Veeras u se videti sa Monom i reu u joj da volim drugu enu.
Rastali su se na recepciji policijske stanice.
- Dobie izvetaj u ponedeljak - ree Kurt Valander. -Poinjemo da
otkrivamo neke tragove koje emo pratiti.
- Da li je aktuelan pritvor?
- Ne. Jo uvek nije. Ali su istraivanja u banci dala dosta rezultata.
Klimnula je glavom.
- Najbolje bi bilo pre deset sati u ponedeljak - ree ona. Ostatak dana sam
zauzeta poslom sa pritvorenicima i pregovorima na sudu.
Odluili su da bude u devet sati.
Kuri Valander je gledao za njom dok se udaljavala du hodniku
Oseao se naroito zadovoljilo kada se vratio u svoju kancelariju.
Anet Brolin, mislio je, ta sve ne moe da se dogodi u svetu u kom tvrde
da je sve mogue?
Ostatak dana je proveo isitavajui razne zapisnike sa sasluanja koje ja
ranije samo stigao da prelista. Stigli su i konani izvetaji sa obdukcije. Ponovo
ga je protresao taj bezduan zloin kojem su ono dvoje staraca bili izloeni.
itao je izvetaje razgovora sa dvema erkama, i izlaganje o onome to se
saznalo kucanjem na vrata po Lenarpu.
Podaci su bili podudarni i dopunjavali su jedni druge.
Niko nije ni slutio da je Johanes Levgren bio znatno kompleksnija linost
od one koja se videla spolja. Obini poljopivrednik je imao dvostruko lice.
Jednom je tokom rata, u jesen 1943. godine, bio izvoen pred sud zbog
tue. Ali je osloboen optubi. Neko je naao kopiju istrage i paljivo je
proitao. Ali, inilo mu se da nije mogao da vidi neki logian motiv za osvetu.
inilo se da je to uglavnom bila jedna uobiajena prepirka koja je prerasla u
pesnicama rukama na imanju Erikslund.
U pola etiri ue Eba sa hemijski oienim odelom.
- Ti si aneo - ree on.
- Nadam se da e se veoma lepo provesti veeras - ree i nasmei se.
Kurtu Valanderu zastade knedla u grlu. Ona je zaista mislila ono to je
rekla.
Do pet sati je ispunio jedan kupon lotoa, zakazao termin kod
automehaniara i razmislio o svim znaajnim razgovorima koji su ga ekali
sledeeg dana. Potom je sebi napisao podsetnik, da mora da pripremi
promemorijum dok se Bjork ne vrati.
Tri minuta posle pet, Tomas Neslund proviri kroz vrata.
- Jo uvek si tu? - ree. - Mislio sam da si otiao kui.
- A zato bih to uinio?
- Eba - ree.
Eba me nadgleda, pomisli i nasmei se. Sutra u joj pokloniti cvet pre
nego to odem u Simrishamn. Neslund ue u prostoriju.
- Ima li vremena? - upita.
- Ne mnogo.
- Biu brz. Radi se o onom Klasu Monsonu.
Kurt Valander je morao malo da razmisli pre nego to se setio ko je on.
- Onaj to je opljakao butik?
- Ba on. Imamo svedoka koji ga je prepoznao, iako je imao neku
prokletu arapu preko lica. Po tetovai na ruci. Sasvim je jasno da je to on. Ali
se sa tim ne slae ovaj novi javni tuilac.
Kurt Valander podie obrve.
- Kako to?
- Ona smatra da je istraga aljkava.
- Pa, je l' jeste?
Neslund ga pogleda iznenaeno.
- Nije aljkavija od bilo koje druge istrage. A stvar je i jasna?
- ta je onda rekla?
- Ako ne moemo da dostavimo podrobniji dokazni materijal, ona nee
pristati na pritvor. Jebeno je kada neka tamo stokholmska koka moe da doe
ovde i pravi se vana!
Kurt Valander primeti da se naljutio. Ali je to zadrao za sebe.
- Pele nije pravio nikakve probleme - nastavi Neslund. - Jasno je da je taj
kavgadija opljakao butik.
- Ima li istragu? - upita Kurt Valander.
- Zamolio sam Svedberga da je proita.
- Ostavi je ovde pa u je pogledati sutra.
Neslund se pripremi da krene.
- Neko bi trebalo da kae toj koki - ree.
Kurt Valander klimnu glavom i nasmei se.
- Uiniu to - ree. - Jasno je da ne moemo da imamo javnog tuioca iz
Stokholma koji ne radi ono na ta smo navikli.
- I mislio sam da e to rei - ree Neslund i ode. Odlian izgovor za
veeru, pomisli Kurt Valander. Obue jaknu, prebaci preko ramena oieno
odelo i ugasi svetio.
Posle brzog tuiranja, bio je u Malmeu tik pre sedam sati. Pronaao je
mesto za parkiranje kod Sturtorgeta i siao niz stepenice do kafane Kokska".
Stii e da popije nekoliko pia pre nego to se nae sa Monom u restoranu
Central".
Iako ga je cena uznemirila, poruio je dupli viski. Najradije je pio malt
viski, ali sada je morao da se zadovolji obinijom markom.
Pri prvom gutljaju prosuo je po sebi.
Napravie mu se nova fleka na sakou. Gotovo na istom mestu gde je bila i
stara.
Idem kui, pomislio je, pun samoprezira. Idem kui da legnem. Vie ne
mogu da drim au, a da je ne prospem. Istovremeno je znao da je to bila
besmislica. Besmislica i nervoza pred sastanak sa Monom. Moda najvaniji
sastanak od onog kada joj je predloio da se venaju?
Sada je sebi postavio zadatak da prihvati razvod koji je ve bio podnet.
Ali, ta je zapravo eleo?
Obrisao je sako papirnom salvetom, ispraznio au i poruio novi viski.
Za deset minuta morao je da krene.
Do tada je morao da se odlui. ta e rei Moni?
I ta e ona odgovoriti?
Dobio je svoje pie i brzo ga ispio. Alkohol ga je prio u slepoonicama i
primeti da je poeo da se znoji.
Nije doao ni do kakvog rezultata.
U dubini due nadao se da e Mona doi sa reenjem.
Ona je bila ta koja je elela razvod.
Onda je ona bila ta koja e ga i zatraiti.
Platio je i otiao. Polako, da ne bi stigao prerano.
Dve stvari je odluio dok je ekao na zeleno svetio kod Valgatana.
Sa Monom e ozbiljno porazgovarati o Lindi. I zamolie je za savet u vezi
svog oca. Mona ga je dobro poznavala. Iako nikada nisu bili u naroito dobrim
odnosima, imala je iskustvo sa njegovom nestabilnom prirodom.
Trebalo je da pozovem Kristinu, pomislio je dok je prelazio ulicu.
Verovatno sam to nesvesno zaboravio.
Prelazio je mostom preko kanala i pretekao ga je prepun automobil. Jedan
pijani mladi je virio s pola gornjeg dela tela izbaenog napolje i neto
baljezgao.
Kurt Valander se seti kako je prelazio preko ovog mosta pre vie od
dvadeset godina. Upravo u ovim kvartovima grad je izgledao isto kao sada.
Ovde je prolazio kao mladi policajac, najee zajedno sa nekim starijim
kolegom, i odlazili bi u stanicu da prekontroliu da li je sve u redu.
Uao je u stanicu. Dosta toga se promenilo od vremena kada je poslednji
put ovuda patrolirao. Ali kameni pod je bio isti. Kao i zvuk kripe vagona i
lokomotive dok koi.
Iznenada ugleda svoju erku.
Isprva pomisli da loe vidi. To je podjednako mogla da bude i devojka
koja se baktala balama sena na imanju Stena Videna. Ali, potom bee siguran.
To je bila Linda.
Stajala je sa jednim ovekom crnim poput uglja, i pokuavala je da iz
jednog automata izvadi kartu. Afrikanac je bio gotovo pola metra vii od nje.
Imao je puno kovrdave kose i ceo je bio obuen u ljubiastu garderobu.
Kao da je bio na zadatku praenja, Valander se brzo povue unazad i
stade u zaklon jednog stuba.
Afrikanac je neto rekao i Linda se smejala.
inilo mu se da je prolo nekoliko godina od kada je poslednji put video
svoju erku kako se smeje.
Ono to je video, zbunilo ga je. Oseao je da nije mogao da joj postane
blizak. Ona je za njega bila daleko, iako je stajala toliko blizu.
Moja porodica, pomisli on. Stojim na eleznikoj stanici i pijuniram
roenu erku. U isto vreme kada je njena majka, a moja ena, moda ve stigla u
restoran u kom emo se sastati i jesti, a moda i uspeti da razgovaramo jedno sa
drugim ne poevi da se prepiremo i viemo.
Iznenada primeti da mu je bilo teko da gleda. Oi mu se zamaglie od
suza.
Podjednako vremena je prolo od kada je poslednji put video Lindu kako
se smeje ili od kada su mu se oi napunile suzama.
Afrikanac i Linda krenue prema izlazu ka peronima. eleo je da potri za
njom, da je povue.
Onda su mu nestali iz vidnog polja i on nastavi sa svojom iznenada
iskrslom istragom. Krio se u senkama na peronu, a ledeni vetar je duvao iz
Sundeta. Video ih je da su ili drei se za ruke i smejali se. Poslednje to je
video bilo je da su se plava vrata ponovo zatvorila i da je voz krenuo ka
Landskruni ili Lundu.
Pokuao je da misli na to kako izgleda sreno. Podjednako vesela kao
kada je bila veoma mala. Ali jedino to mu se inilo da osea bio je njegov
vlastiti uas.
Kurt Valander. Patetini policajac sa svojim tunim porodinim ivotom.
A sada je i kasnio. Moda je Mona ve odustala i otila odande? Ona koja
je uvek bila toliko tana i mrzela to mora da eka.
Naroito njega.
Poeo je da tri du perona. Jedna vatreno crvena lokomotiva zakripa
poput razjarene divlje ivotinje kraj njega.
Toliko je urio da se sapleo na stepenice koje su vodile u restoran. Kratko
podiani portir ga je odbojno pogledao.
- Kuda misli da si se uputio? - upita portir.
Kurta Valandera je pitanje potpuno paralisalo. Znaenje mu je odmah bilo
potpuno jasno.
Portir je mislio da je pijan. Nee mu biti dozvoljeno da ue.
- Veerau sa svojom suprugom - ree on.
- E to, bogami, nee - ree portir. - Moe da ide kui.
Kurt Valander oseti kako mu je krv uzavrela.
- Ja sam policajac! - povika. - I nisam pijan, ako si to mislio. Pusti me
sada unutra, pre nego to se stvarno naljutim.
- Poljubi me u dupe! - ree portir. - Idi sada kui pre nego to pozovem
pandura.
Na kratko je pomislio da udari portira. A onda je, uprkos svemu, bio
dovoljno priseban da ostane miran. Iz unutrasnjeg depa je izvadio svoju
identifikacionu karticu.
- Ja sam stvarno policajac - ree. - I nisam pijan. Spotakao sam se. A
povrh toga, istina je da me unutra eka supruga.
Portir je s nevericom pogledao identifikacionu karticu. Potom se iznenada
ozari.
- Prepoznao sam te - ree. - Bio si preksino na televiziji.
Konano neka korist od televizije, pomisli.
- Slaem se sa tobom - ree portir. - U potpunosti.
- Slae se sa mnom u vezi ega?
- Da ove proklete trokavce treba drati pod kontrolom. Kakvo to sranje
putamo u zemlju, te koji ubijaju stare ljude? Slaem se sa tobom da ih treba
isterati iz zemlje. Probrati.
Kurt Valander uvide da bi bilo beskorisno uputati se u diskusiju sa
portirom. Umesto toga proba sa smekom.
- Sada u na veeru - ree. Portir mu otvori vrata.
- Shvata da ovek mora da bude obazriv, zar ne?
- Jasno - odgovori Kurt Valander i ue u toplinu restorana.
Skinuo se i pogledao oko sebe. Mona je sedela za jednim stolom uz
prozor, koji je gledao na kanal.
Moda je sedela tu i videla ga kako dolazi? Uvukao je stomak koliko god
je mogao, preao rukom da zagladi kosu i priao joj.
Zatim je sve bilo pogreno od samog poetka. Video je da je otkrila fleku
na sakou i naljutio se. A nije znao ni da li je uspeo da to prikrije u potpunosti.
- Zdravo - ree i sede naspram nje.
- Kao i obino, kasni - odgovori ona. - Ala si se ugojio!
Odmah ga je vreala, pomisli. Nikakvog prijateljstva, nikakve ljubavi tu
nije bilo.
- Ali ti si ista kao to si i bila. Ba si pocrnela!
- Bili smo nedelju dana na Madeiri.
Madeira. Prvo Pariz, posle Madeira. Svadbeno putovanje. Hotel koji je
visio iznad litica, mali riblji restoran koji je bio dole na obali. I sada je ponovo
bila tamo. Sa nekim drugim.
- A tako - ree on. - Mislio sam da je Madeira bila nae ostrvo.
- Ne budi detinjast!
- To sam pomislio.
- Onda si detinjast.
- Naravno da sam detinjast! Zar je to loe? Razgovor je zamro. Kada je
ljubazna konobarica prila njihovom stolu, inilo se da su spaeni iz rupe u ledu.
Kada je vino stiglo na sto, raspoloenje se popravilo.
Kurt Valander je sedeo i posmatrao enu koja je bila njegova supruga i
mislio o tome kako je mnogo lepa. Bar u njegovim oima. Pokuao je da
izbegne da razmilja o stvarima koje su mu u stomaku izazivale ubod ljubomore.
Pokuavao je da ostavi utisak velike smirenosti, koju svakako nije
posedovao, ali kojoj je teio.
Nazdravili su.
- Vrati se - molio je. - Ponimo iz poetka.
- Ne - ree ona. - Mora da shvati da je gotovo; Zavreno je.
- Otiao sam na stanicu dok sam te traio - ree. - Tamo sam video nau
erku.
- Lindu?
- Deluje iznenaeno?
- Mislila sam da je u Stokholmu?
- ta bi ona traila u Stokholmu?
- Trebalo je da poseti jednu viu kolu da vidi da li tamo moda ima
neega to bi joj odgovaralo.
- Nisam pogreno video. To je bila ona.
- Jesi li razgovarao sa njom?
Kurt Valander odmahnu glavom.
- Upravo je bila ula u voz - ree. - Nisam stigao.
- Koji voz?
- Za Lund ili Landskrunu. Bila je u drutvu nekog Afri kanca.
- Onda je dobro.
- ta misli time dakae?
- Mislim da je Herman ono najbolje to se Lindi dogodilo u poslednje
vreme.
- Herman?
- Herman Mboja. On je iz Kenije.
- Imao je ljubiastu garderobu na sebi!
- Ponekad se oblai pomalo smeno.
- ta on radi u vedskoj?
- Studira medicinu. Uskoro e biti svreni lekar. Kurt Valander je sluao
zamiljeno. Da li se ona to alila sa njim?
- Lekar?
- Da! Lekar! Doktor, ili kako god ti to zove. On je prijatan, paljiv,
zabavan.
- Da li ive zajedno?
- On ima mali studentski stan u Lundu.
- Pitao sam da li ive zajedno!
- Mislim da je Linda konano odluila.
- Odluila, ta?
- Da se preseli kod njega.
- Pa kako e onda moi da ide u viu kolu u Stokholmu?
- Herman je to predloio.
Konobarica im je napunila ae vinom. Kurt Valander primeti da je
alkohol poeo da ga obuzima.
- Zvala me je jednom - ree. - Bila je u Istadu. Ali nije dola da se
vidimo. Ako je vidi, mogla bi da joj kae da mi nedostaje.
- Ona postupa kako eli.
- Samo te molim da joj kae!
- Hou! Ne vii!
Upravo tada je stigao sirovi biftek. Jeli su u tiini. Kurt Valander je
pomislio da i nije neto naroito ukusan. Naruio je jo jednu flau vina i pitao
se kako e stii kui.
- ini se da ti je dobro - ree on.
Ona klimnu glavom, odluno, a moda i prkosno.
- A tebi?
- Meni je jebeno. Inae je dobro.
- O emu si to hteo da razgovara sa mnom?
To je zaboravio. Trebalo je da smisli neki izgovor za njihov sastanak.
Sada uopte nije znao ta da kae.
Istinu, pomisli ironino. Zato ne bih probao sa njom?
- Samo sam hteo da te vidim - ree. - Ostalo o emu sam govorio je bila
samo la.
Ona se nasmeja.
- Drago mi je da smo mogli da se naemo - ree ona. Iznenada, on briznu
u pla.
- Uasno mi nedostaje - mumlao je.
Ona prui ruku i stavi je preko njegove. Ali ne ree nita.
I upravo u tom momentu je Kurt Valander uvideo da je gotovo. Razvod
nije mogao nita da narui. Veere e moda veerati zajedno. Ali njihovi ivoti
su nepovratno otili u razliitim pravcima. Njen muk nije lagao.
Poeo je da misli na Anet Brolin. I na obojenu enu koja ga je poseivala
u snovima.
Bio je nespreman na samou. Sada e biti primoran da je prihvati i da
moda, vremenom, pronae novi ivot za koji niko drugi sem njega samog nije
mogao da bude odgovoran.
- Odgovori mi na jedno jedino pitanje - ree on. - Zalo si otila od
mene?
- Da ja nisam napustila tebe, ivot bi napustio mene -ree ona. - elim da
shvati da to nije bila tvoja greka. Ja sam ta koja je osetila da mi je bila
potrebna promena, ja sam bila ta koja je odluila. Jednog dana e razumeti ta
mislim.
- eleo bih da razumem sada.
Kada su polazili, htela je da plati svoj deo. Ali, on je bio tvrdoglav, pa ona
popusti.
- Kako e kui? - upitala ga je.
- Ima noni autobus - odgovori on. - A kako e ti kui?
- Ja u peaka - ree ona.
- Otpratiu te jedan deo. Ona odmahnu glavom.
- Ovde emo se rastati - ree. - Tako je najbolje. Ali javi se ponovo.
elela bih da odravamo kontakt.
Brzo ga poljubi u obraz. Gledao ju je kako energinim koracima prelazi
mostom preko kanala. Kada je nestala izmeu Savoja" i turistikog biroa,
krenuo je za njom. Ranije te veeri pratio je svoju erku. Sada je pratio svoju su-
prugu.
Uz prodavnicu radio-aparata na Sturtorgetu stajao je automobil. Ona ue
u njegu i sede na prednje sedite. Kurt Valanderr ue u jedan ulaz kada je
automobil prolazio pored njega. U brzini je video oveka koji je sedeo za
volanom.
Otiao je ka svojim kolima. Nije bilo nikakvog nonog autobusa za Istad.
Uao je u telefonsku govornicu i pozvao kuu Anet Brolin. Kada se javila, brzo
je spustio slualicu.
Seo je u svoja kola, ubacio kasetu Marije Kalas i zatvorio oi.
Probudio se od hladnoe. Spavao je gotovo dva sata. Iako nije bio trezan,
odluio je da vozi do kue. Vozie sporednim putevima preko Svedale i
Svaneholma. Tako e izbei rizik da nabasa na policijske patrole.
Ali, ipak je to uinio. Potpuno je zaboravio da su none patrole iz Istada
nadgledale izbeglike kampove. A on lino je bio taj koji je izdao ta nareenja.
Peters i Noren su, dok su proveravali da li je bilo mirno u Hageholmu,
otkrili jednog vozaa koji je evrdao izmeu Svaneholma i Slimingea. Iako su
obojica u normalim uslovima prepoznavali Valanderov automobil, uopte im ni-
je palo na pamet da bi on mogao da bude napolju i da vozi u ovo doba noi.
Osim toga, tablice su bile toliko umazane blatom da nisu mogli da vide ta je na
njima pisalo. Tek kada su zaustavili automobil i zakucali na prozor, i Kurt
Valander ga spustio, prepoznali su efa koji je sada bio na zameni.
Niko od njih ne ree nita. Norenova baterijska lampa je obasjavala
Valanderove zakrvavljene oi.
- Sve mirno? - upita Valander.
Noren i Peters se pogledae.
- Da - ree Peters. - Sve deluje mirno.
- Dobro je - ree Valander i htede da zatvori prozor. Tada istupi Noren.
- Bilo bi najbolje da izae iz automobila - ree. - Sada, odmah.
Kurt Valander upitno pogleda u lice koje je jedva mogao da razazna od
otre svetlosti baterijske lampe.
Onda se povinova i postupi onako kako mu je bilo reeno.
Izaao je iz automobila.
No je bila hladna. Osetio je da se smrzavao.
Neto se zavrilo.

9

Kurt Valander je najmanje oseao potrebu da se smeje kada je u petak
ujutru odmah posle sedam sati uao kroz vrata hotela Svea" u Simrishamnu.
Preko Skonea je pala gotovo neprobojna kia pomeana sa snegom i vlaga mu je
prodirala kroz cipele dok je iz svog automobila ulazio u hotel.
Osim toga, imao je glavobolju.
Konobaricu je zamolio za neke tablete protiv glavobolje. Vratila se sa
aom vode u kojoj se penio beli prah.
Dok je pio kafu, primeti da mu se ruka trese.
Pomislio je da je to bilo podjednako iz oaja koliko i iz olakanja.
Kada mu je Noren pre nekoliko asova na malom putu izmeu
Svaneholma i Slimingea naredio da izae iz automobila, mislio je da je sve
gotovo. Da od tada vie nije policajac. Da e njegovo ozbiljno pijanstvo za
volanom biti uzrok trenutne suspenzije. ak i ako bi jednog dana mogao da se
vrati na posao kao aktivni policajac, poto odlei zatvorsku kaznu, ne bi mogao
svoje kolege da pogleda u oi.
U brzini je pomislio da bi moda mogao da radi u obezbeenju neke
firme. Ili da obavlja kontrolu neke slabije obezbeene firme. Ali njegova
dvadesetogodinja praksa policajca bie zavrena. A on je bio policajac.
Nikada nije pomislio na to da podmiti Petersa i Norena. Znao je da je to
bilo nemogue. Ono to je mogao da uini bilo je da ih zamoli. Da apeluje na
njihov duh zajednitva, drugarstvo, prijateljstvo, koje zapravo nije postojalo.
Ali, to nije mogao da uradi.
Idi sa Petersom, a ja u ti dovesti auto, ree Noren.
Kurt Valander se seao olakanja, ali i nepogreivog traga prezira u
Norenovom glasu.
Bez i jedne rei seo je na zadnje sedite policijskog automobila. Peters je
utao i bio zatvoren tokom celog putovanja do ulice Maria u Istadu.
Noren je stigao odmah posle njih, parkirao automobil i dao mu njegove
kljueve.
- Da li te je neko video? - pitao ga je Noren.
- Niko sem vas.
- avolski si imao sree.
Peters klimnu glavom. I tada je Kurt Valander uvideo da se nita nee
saznati. Noren i Peters su zbog njega poini ozbiljan slubeni prestup. Zato,
nije imao pojma.
- Hvala - rekao je.
- Bie u redu - odgovori Noren.
Potom odoe odatle.
Kurt Valander se popeo u svoj stan i ispraznio sadraj jedne gotovo
ispijene flae viskija. Potom je na krevetu odremao nekoliko sati. Ne
razmiljajui, ne sanjajui. U est i petnaest je ponovo seo u automobil, posle
nemarnog brijanja.
Znao je da, naravno, i dalje nije bio trezan. Ali sada nije reskirao da
ponovo sretne Petersa i Norena. Oni su zavrili svoju smenu u est.
Pokuao je da se skoncentrie na ono to ga je ekalo. Trebalo je da doe
Goran Boman da zajedno krenu u potragu za karikom koja nedostaje u istrazi o
dvostrukom ubistvu u Lenarpu.
Sve druge misli je potisnuo. Njima e se pozabaviti kada bude mogao.
Kada vie ne bude mamuran, kada bude napravio distancu prema svemu.
Bio je sam u restoranu hotela. Pogledao je preko mora koje je kroz sneg
sivo svetlucalo. Jedan ribarski brod je izlazio iz luke i on je pokuao da
rastumai broj koji je na ploici na stolu bio ispisan crnom bojom.
Jedno pivo, pomisli. Jedan stari pils je ono to mi je potreno ba sada.
Iskuenje je bilo jako. Takoe je pomislio da pokua da se uvue u
prodavnicu alkoholnih pia, tako da uvee ima neto da pije.
Oseao je da nije mogao prebrzo da se otrezni.
Jebeni policajac, to sam ja, pomislio je.
Jedan sumnjiavi pandur.
Konobarica mu napuni solju kafom. Predstavio je sebi da se smestio u
hotel i da mu je ona dola. Iza navuenih zavesa e zaboraviti da je postojao,
zaboravie sve oko sebe, i samo e utonuti u zemlju koja nije imala nikakve
veze sa stvarnou.
Pio je kafu i uhvatio se za torbu. Imao je malo vremena da ponovo proe
kroz izvetaj istrage.
Voen iznenadnim nemirom, izae do recepcije i pozva policijsku stanicu
u Istadu. Javila mu se Eba.
- Da li si proveo prijatno vee? - upita ga.
- Nije moglo biti bolje - odgovori on. - I ponovo ti hvala za pomo oko
odela.
- Samo reci.
- Zovem iz hotela Svea" u Simrishamnu. Ako bude neeg. Potom u
otii sa Bomanom iz kristijanstadske policije. Ali, javiu se.
- Sve je mirno. Nita se nije dogodilo u izbeglikim kampovima.
Zavrio je razgovor i otiao do toaleta i umio se. Izbegavao je svoj odraz u
ogledalu. Vrhovima prstiju je osetio vorugu na elu. Bolela ga je. Peckanje u
ruci je, zato, nestalo.
Samo kada bi se protezao, osetio bi probadanje u butini.
Kada se vratio u restoran, naruio je doruak. Dok je jeo, prelistavao je
svoje papire.
Goran Boman je bio taan. Tano u deset sati uao je u trpezariju.
- Kakvo vreme! - ree.
- U svakom sluaju je bolje od snene oluje - odgovori Kurt Valander.
Dok je Goran Boman pio kafu, pretresali su ono to bi moglo da se dogodi
tokom dana.
- ini se da imamo sree - ree Goran Boman. - ena u Gladsaksu i ono
dvoje u Kristijanstadu deluju kao da e biti lako dostupni.
Poeli su sa enom u Gladsaksu.
- Zove se Anita Hesler - ree Goran Boman. - Ima 58 godina. Pre
nekoliko godina se preudala za trgovca nekretninama.
- Da li je Hesler njeno devojako prezime? - zanimao se Kurt Valander.
- Sada se preziva Johanson. Njen mu se zove Klas Johanson. ive u kui
odmah izvan samog mesta. Malo smo njukali oko nje. Koliko smo mogli da
vidimo, ona je domaica.
Proverio je svoje papire.
- Devetog marta 1951. godine rodila je sina u kristijanstadskom
porodilitu. U 4 sata i 13 minuta, da budem taan. Koliko moemo da vidimo,
on je njeno jedino dete. Ali, Klas Johanson ima etiri deteta od ranije. On je,
povrh svega, est godina mlai od nje.
- Njen sin ima, dakle, 39 godina - ree Kurt Valander.
- Krten je u Stefana - ree Goran Boman. - ivi u Ohusu i radi kao
ubira poreza u Kristijanstadu. Ureuje ekonomiju. Kua, ena, dvoje dece.
- Imaju li ubirai poreza obiaj da ubijaju? - zanimalo je Kurta
Valandera.
- Ne naroito esto - odgovori Goran Boman.
Vozili su do Gladsaksa. Provejavanje se sada pretvorilo u kiu. Kod
samog ulaza u mesto Goran Boman skrenu nalevo.
Predeo sa zgradama snano je odudarao od niskih belih kua u samom
mestu. Kurt Valander pomisli da je to podjednako moglo da bude dobrostojee
predgrae izvan nekog velikog grada.
Kua se nalazila dole niz put. Antena u obliku parabole stajala je
nametljivo na cementnom postolju pored kue. Bata je bila dobro ureena.
Sedeli su nekoliko minuta i posmatrali ovu crvenu kuu od opeke. Jedan beli
nisan je stajao parkriran na prilazu garai.
- Teko da je ovek kod kue - ree Goran Boman. -Njegova kancelarija
je u Simrishamnu. Kau da se specijalizovao da prodaje nekretnine
dobrostojeim zapadnim Nemcima.
- Da li je to dozvoljeno? - upita Kurt Valander iznenaeno.
Goran Boman slegnu ramenima.
- Podmetai - ree on. - Zapadni Nemci dobro plaaju, a dozvola za
kupovinu nekretnine se stavlja u vedske ruke. U Skoneu ima ljudi koji ive od
toga to su odgovorni za nelegalno posedovanje nekretnina.
Iznenada nazree neki pokret iza zavesa. Bio je toliko Ih"/, da su ga mogle
prozreti samo policijske oi koje vide lakve stvari.
- Neko je kod kue - ree Kurt Valander. - Hoemo li da odemo i da se
predstavimo?
ena koja je otvorila bila je frapantno privlana. Bila je obuena u
prostaku trenerku, ali je zraila snano. Kurt Valander na brzinu pomisli da
izgleda veoma nevedski.
Takoe je pomislio da bi predstavljanje moglo da bude podjednako vano
kao i sva pitanja zajedno.
Kako li e reagovati kada budu rekli da su policajci?
Jedino to je mogao da vidi bilo je da je malo podigla obrve, potom se
nasmei i pokaza niz jednakih, belih zuba. Kurt Valander se pitao da li je Goran
Boman zaista bio u pravu. Da li je ona imala ,58 godina? Da nije znao, pretpo-
stavio bi da ima 45,
Nisam vas oekivala - ree ona. - Uite
Uli su u ukusno nametenu dnevnu sobu. Zidovi su bili prekriveni dobro
popunjenim policama knjiga. Jedan od najekskluzivnijih Bang & Olufsen"
televizora stajao je u oku. U akvarijumu su plivale tigraste zlatne ribice.
Valanderu je bilo teko da ovu dnevnu sobu povee sa Johanesom Levgrenom.
Nije bilo niega to bi ukazivalo na neku vezu.
- Mogu li gospodu da ponudim neim? - upitala je ena.
Odbili su i seli.
- Doli smo da bismo postavili nekoliko rutinskih pitanja - ree Valander.
- Ja se, dakle, zovem Kurt Valander, a ovo je Goran Boman iz policije u
Kristijanstadu.
- Kako je uzbudljivo da te posete policajci - ree ena i nastavi da se
smeje. - Ovde u Gladsaksu se nikada ne dogaa nita neoekivano.
- Samo smo eleli da vas pitamo da li poznajete oveka po imenu Johanes
Levgren - ree Kurt Valander.
Pogledala ga je iznenaeno.
- Johanes Levgren? Ne? Ko je to? .
- Da li ste sigurni?
- Naravno da sam sigurna!
- On je pre nekoliko dana zajedno sa svojom suprugom ubijen u jednom
selu koje se zove Lenarp. Moda ste to videli u novinama?
Njeno iznenaenje je delovalo veoma uverljivo.
- Sada nita ne razumem - ree ona. - Seam se da sam neto videla u
novinama. Ali, kakve to veze ima sa mnom?
Ne, pomisli Kurt Valander i pogleda Gorana Bomana, koji je, inilo se,
mislio isto. Kakve veze ona ima sa Johanesom Levgrenom?
- 1951. godine ste rodili sina u Kristijanstadu - ree Goran Boman. - Na
svim dokumentima u raznim registrima oca ste naveli kao nepoznatog. Da nije,
kojim sluajem, mogue da je ovek po imenu Johanes Levgren taj nepoznati
otac?
Dugo ih je posmatrala pre nego to je odgovorila.
- Ne razumem zato pitate - ree ona. - A jo manje razumem kakve bi to
veze imalo sa tim ubijenim seljakom. Ali, ako bi to bilo od neke pomoi, mogu
da vam kaem da se Stefanov otac zvao Rune Stierna. Bio je oenjen drugom
enom. Znala sam u ta se uputam, i odabrala sam da mu se zahvalim za dete
time to u njegov identitet zadrati u tajnosti. On je umro pre dvanaest godina. I
Stefan je imao dobar odnos sa svojim ocem tokom sveg svog odrastanja.
- Razumem da pitanja deluju udno - ree Kurt Valander. - Ali mi
ponekad moramo da postavljamo udna pitanja.
Postavili su jo neka pitanja i nainili zabeleke. Potom se to sve zavrilo.
- Nadam se da ete nam oprostiti na uznemiravanju -ree Kurt Valander
kada je ustao sa stolice.
- Da li verujete da govorim istinu? - upita ona iznenada.
- Da - ree Kurt Valander. - Verujemo da govorite istinu. Ali, ako nije
tako, mi emo to saznati. Pre ili kasnije.
Ona se smejala.
- Govorim istinu - ree ona. - Veoma mi je teko da laem. Ali vratite se
ako imate jo udnih pitanja.
Napustili su kuu i vratili se u automobil.
- To je, dakle, to - ree Goran Boman.
- Ona nije ta - odgovori Kurt Valander.
- Da li nas zanima da razgovaramo sa sinom u Ohusu?
- Nadam se da emo to preskoiti. Do daljnjeg, bar. Uzeli su automobil
Kurta Valandera i odvezli se pravo u Kristijanstad.
Na vrhu brda Bresarp prestala je da pada kia i poelo je da se pojavljuje
nebo.
Ispred policijske stanice u Kristijanstadu ponovo su promenili automobil,
i nastavili zajedno u jednom od policijskih automobila.
- Margareta Velander - ree Goran Boman. - Stara 49 godina, u ulici
Krokarp ima frizerski salon za ene, koji se zove ,,Di vele". Troje dece,
razvedena, ponovo udata, ponovo razvedena. ivi u jednoj kui na putu ka
Blekingeu. Rodila je sina u decembru 1958. godine. Sin se zove Nils. Oigledno
prilino avanturistike prirode. Motao se po buvljacima i prodavao ukradenu
uvoznu robu. Pored toga je vlasnik agenture koja prodaje luksuzno ensko
rublje. Od svih mesta nastanio se u Selvesborgu. Ko, do avola kupuje prefi-
njeno ensko rublje koje se prodaje preko porudbenice iz ovog grada?
- Mnogi - verovao je Kurt Valander.
- Jednom je odleao zbog nanoenja telesnih povreda, nastavio je Goran
Boman.
- Nisam video izvetaj. Ali, dobio je godinu dana. To znai da su povrede
bile prilino ozbiljne.
- elim da vidim taj izvetaj - ree Kurt Valander. - Gde se to dogodilo?
- Osudio ga je kalmarski sud. Pokuavaju da nam pronau tu presudu.
- Kada se to dogodilo?
- 1981. godine, mislim.
Kurt Valander je razmiljao dok je Goran Boman vozio kroz grad.
- Onda je ona, dakle, imala samo 17 godina kada se deak rodio. I ako
zamislimo Johanesa Levgrena kao oca, onda je velika razlika u godinama.
- Mislio sam na to. Ali, to moe da znai i ovo i ono.
Frizerski salon za ene se nalazio u obinoj kui za iznajmljivane na kraju
Kristijanstada. Bio je smeten u podrumu.
- Moda bismo mogli da se oiamo - ree Goran Boman. - Gde se ia,
uzgred?
Kurt Valander umalo odgovori da je njegova supruga Mona bila zaduena
za tu stvar.
- Kod raznih - odgovori on izbegavajui tu temu.
U frizerskom salonu za ene behu tri stolice. Sve su bile zauzete kada su
uli.
Dve ene su sedele pod haubom dok su treoj prali kosu. ena koja joj je
masirala glavu pogleda ih iznenaeno.
- iam samo na zakazivanje - ree ona. - Danas je puno. I sutra je. Ako
elite da zakaete termin za svoje supruge.
- Margareta Velander? - upita Goran Boman. Pokazao je svoju
identifikacionu karticu.
- Rado bismo porazgovarali sa vama - nastavi on. Kurt Valander primeti
da se uplaila.
- Ne mogu da napustim ovo mesto u ovom momentu, -ree ona.
- Rado emo saekati - ree Goran Boman.
- Tamo u zadnjoj sobi - ree Margareta Velander. - Nee mi mnogo
trebati.
Soba je bila veoma mala. Jedan sto prekriven muemom i nekoliko stolica
popunjavali su gotovo sav prostor. Na polici je stajalo nekoliko nedeljnika
izmeu oljica i jednog prljavog aparata za kafu. Kurt Valander je studirao cmo-
belu fotografiju koja je visila zakaena za zid. Bila je musava i izbledela i
predstavljala je mladia u mornarikoj uniformi. Kurt Valander je mogao da
proita da je na obodu kape pisalo Haland".
- Haland" - ree on. - Da li je to bila krstarica ili traga?
- Traga. Odavno baen na otpad.
Margareta Velander ue u sobu. Brisala je ruke frotirskim pekirom.
- Sada imam nekoliko minuta - ree ona. - O emu se radi?
- Zanima nas da li poznajete oveka po imenu Johanes Levgren - poeo je
Kurt Valander.
- Objasnite mi - ree ona i sede. - elite li kafe? Obojica odbie i Kurta
Valandera iznervira to to mu je okrenula lea dok je on postavljao svoje
pitanje.
- Johanesa Levgrena - ree on ponovo. - Zemljoradnika iz jednog malog
sela izvan Istada. Da li ste ga poznavali?
- Onog to je ubijen - upita ona i pogleda ga pravo u oi.
- Da - ree on. - oveka koji je ubijen. Ba njega.
- Ne - odgovori ona i poe sipati kafu u plastinu solju. - Zato bih ga
poznavala?
Policajci izmenie brze poglede. Bilo je neeg u njenom glasu to je
otkrivalo da je bila pod stresom.
- U decembru 1958. godine, rodili ste sina koji je krten imenom Nils -
ree Valander. - Naveli ste kao oca nepoznatog.
Istog momenta kada je izgovorio sinovljevo ime, poela je da plae.
oljica sa kafom se prevrnu i prosu po podu.
- ta je uradio? - ree ona. - ta je sada uradio?
Saekali su da se smiri pre nego to su nastavili sa svojim pitanjima.
- Nismo ovde da bismo vam rekli da se neto dogodilo - ree Kurt
Valander. - Ali bismo rado eleli da znamo da li je Nilsov otac mogao da se
zove Johanes Levgren.
- Ne.
Njen odgovor teko da je bio ubedljiv.
- Onda bismo rado voleli da znamo kako se zvao?
- Zato hoete to da znate?
- Vano je zbog istrage.
- Pa, rekla sam da ne poznajem nikoga po imenu Levgren.
- Kako se zove Nilsov otac?
- To vam neu rei.
- Odgovor e ostati medu nama.
Malo je predugo oklevala sa odgovorom.
- Ja ne znam ko je Nilsov otac.
- ena obino zna takve stvari.
- Bila sam sa vie njih tih godina. Ne znam. I zbog toga sam oca navela
kao nepoznatog.
Brzo je ustala sa stolice.
- Moram da radim - ree ona. - Tetke e prokuvati ispod hauba.
- Onda emo saekati.
- Ali, ja nemam nita vie da kaem! Zvuala je kao da je priterana uza
zid.
- Imamo jo pitanja.
Posle deset minuta, ponovo se vratila. U ruci je imala nekoliko novanica,
koje je stavila u svoju tanu to je visila na stolici. Sada je delovala pribrano i
smireno.
- Ne poznajem nikoga po imenu Johanes Levgren, ree ona.
- I ostaje pri tome da ne zna ko je otac deaka kojeg si rodila 1958.
godine?
- Da.
- Jasno ti je da bi na ova pitanja, eventualno, morala da odgovara pod
zakletvom?
- Ja ne laem.
- Gde moemo da naemo tvog sina Nilsa?
- On dosta putuje.
- Prema podacima, popisan je u Selvesborgu?
- Idite onda tamo!
- To emo i uraditi.
- Ja nemam nita vie da kaem.
Kurt Valander se dvoumio neko vreme. Potom pokaza na umazanu i
izbledelu fotografiju koja je visila prikaena za zid.
- Da li je ovo Nilsov otac? - upita.
Ona je upravo upalila cigaretu. Kada je sputala dim, zvuala je kao da
frke.
- Ne poznajem nikakvog Levgrena. Ne razumem o emu govorite.
- U redu - ree Goran Boman i prekinu razgovor. - Onda mi idemo. Ali
emo se moda ponovo javiti.
- Nemam nita vie da kaem. Zato ne moete da me ostavite na miru?
- Niko ne moe da bude ostavljen na miru kada policija traga za
dvostrukim ubicom - ree Goran Boman. - Tako stoje stvari.
Kada su izali na ulicu, sunce je sijalo. Zastali su kod automobila.
- ta misli? - upita Goran Boman.
- Ne znam. Ali, neega ima.
- Hoemo li da pokuamo da pronaemo sina pre nego to nastavimo sa
treom?
- Da.
Odvezli su se do Selvesborga i uz velike napore pronali adresu koja bi
trebalo da je prava. Jedna oronula drvena kua izvan centra grada, okruena
olupinama automobila i delovima maina. Razjareni vujak je vukao i trzao na
gvozdenom lancu. Kua je dolovala naputeno. Goran Boman se nagnu i osmotri
neveto ispisanu tablu sa imenom, koja je stajala zakucana na vrata.
- Nils Velander - ree on. - To je to.
Nekoliko puta je pokucao na vrata. Ali, niko nije otvorio. Obili su jedan
krug oko kue.
- Kakva prokleta rupetina - ree Goran Boman.
Kada su se vratili do vrata, Kurt Valander se uhvati za kvaku.
Kua nije bila zakljuana.
Kurt Valander upitno pogleda Gorana Bomana, koji slegnu ramenima.
- Ako je otvoreno, otvoreno je - ree on. - Ulazimo unutra.
Uli su u jedan plesnjiv hodnik i oslunuli. Sve je bilo mirno dok obojicu
ne prepade maka koja je uz mjauk iskoila iz mranog ugla i nestala uz
stepenice na gornjem spratu. Prostorija s leve strane je delovala kao da je bila
neka vrsta kancelarije. Tamo su stajala dva ulubljena ormara sa dokumentima i
pretrpan sto sa telefonom i telefonskom sekretaricom. Valander podie poklopac
kutije koja je stajala na stolu. Tamo je bio komplet donjeg vea od crne koe i
jedna cedulja sa imenom.
- Fredrik Oberg iz Alingsosa je poruio ovo - ree on i namrti se. -
Verovatno je diskretan poiljalac.
Nastavili su u sledeu prostoriju koja je bila skladite Nils Velanderovog
prefinjenog donjeg rublja. Tamo je bilo nekoliko bieva i povodaca za kuie.
Sve je delovalo nabacano u skladite, bez ikakvog reda.
Sledea prostorija je bila kuhinja sa prljavim tanjirima u sudoperi. Jedno
polupojedeno pile je lealo na podu. Svuda unaokolo je smrdelo na maiju
mokrau.
Kurt Valander otvori vrata od ostave.
Tamo je bio kuni aparat za destilaciju alkohola i dve velike flae.
Goran Boman se nasmeja i klimnu glavom.
Popeli su se na gornji sprat. Pogledali su spavau sobu sa prljavim
aravima i gomilama garderobe. Zavese su bile navuene i izbrojali su sedam
maaka koje su pobegle kada su se pribliili.
- Kakva prokleta rupetina - ree Goran Boman ponovo.
- Kako ovek moe da ivi ovako?
Kua je delovala kao da je naputena u velikoj urbi.
- Moda je najbolje da krenemo - ree Kurt Valander.
- Moramo da imamo nalog za pretres pre nego to ponemo ovo ozbiljno
da radimo.
Ponovo su sili niz stepenice. Goran Boman ue u kancelariju i ukljui
telefonsku sekretaricu.
Nils Velander, ako je to uopte i bio on, obavetavao je da u kancelariji
Raf-Setsa trenutno nije bilo nikoga, ali da porudbina podjednako moe da se
ostavi i preko sekretarice.
Vujak je zategao svoj lanac kada su izali na ulicu.
Odmah ispred levog oka kue, Kurt Valander otkri vrata od podruma,
koja su gotovo potpuno bila sakrivena iza ostatka stare maine za peglanje
rublja.
Otvorio je nezakljuana vrata i uao u pomrinu. Pipao je do prekidaa za
svetio. Jedna stara uljanica je stajala u uglu. Ostatak podruma je bio ispunjen
praznim kavezima za ptice. Pozvao je Gorana Bomana koji je siao u podrum.
- Gae od koe i prazni kavezi za ptice - ree Kurt Va-lander. - ime se
ovaj ovek, zapravo, bavi?
- Mislim da bi to trebalo da saznamo - odgovori Goran Boman.
Kada su poli, Kurt Valander primeti iza uljanice jednu malu elinu
kutiju. Sagnu se i zavrte ruicu. Bila je nezakljuana, kao i sve ostalo u ovoj
kui. Uvue ruku i uhvati plastinu kesu. Izvadio ju je i otvorio.
- Vidi ovo - ree Goranu Bomanu.
U plastinoj kesi je bila gomilica novanica od hiljadu kruna.
Kurt Valander izbroja da ih je bilo 23.
- Verujem da bi trebalo da malo porazgovaramo sa ovim momkom - ree
Goran Boman.
Vratili su novac i ponovo izali napolje. Vujak je lajao.
- Moraemo da razgovaramo sa kolegama ovde u Sevlesborgu - ree
Goran Boman. - Oni e nam pronai ovog momka.
U policijskoj stanici u Sevlesborgu sreli su policajca koji je veoma dobro
poznavao Nilsa Velandera.
- On se sigurno bavi gomilom nelegalnih stvari - ree policajac. - Ali
jedino to imamo protiv njega su sumnje da sa Tajlanda ilegalno uvozi kaveze za
ptice. I da kod kue proizvodi alkohol.
- On je jednom bio osuen za nanoenje tekih povreda - ree Goran
Boman.
- On nema obiaj da se bije - odgovori policajac. - Ali u pokuati da
vam ga pronaem. Da li zaista verujete da se upustio u to da ubija ljude?
- Ne znamo - ree Kurt Valander. - Ali, elimo da ga naemo.
Vratili su se u Kristijanstad. Sada je ponovo poela da pada kia. Obojica
su stekli dobar utisak o policajcu u Selvesborgu i raunali su na to da e im
pronai Nilsa Velandera.
Meutim, Kurt Valander je bio u nedoumici.
- Mi nita ne znamo - ree on. - Novanice od hiljadu kruna nita ne
dokazuju.
- Ali neega ima - ree Goran Boman.
Kurt Valander se sloio. Bilo je neeg sumnjivog u vezi frizerke i njenog
sina.
Stali su i ruali u jednom motelu kod ulaza u Kristijanstad.
Kurt Valander pomisli da bi trebalo da pozove policijsku stanicu i Istadu.
Telefonski aparat je bio u kvaru kada je to pokuao.
Bilo je pola osam kada su se vratili u Kristijanstad. Pre nego to su
nastavili sa treom enom, Goran Boman je morao da poseti svoju kancelariju.
Devojka na recepciji ih zaustavi.
- Zvali su iz Istada - ree ona. - Kurt Valander treba da se javi.
- Javi se iz moje kancelarije - ree Goran Boman. Ispunjen loim
slutnjama Kurt Valander okrenu broj, dok je Goran Boman otiao po kafu.
Bez i jedne rei Eba ga je povezala sa Ridbergom.
- Bilo bi najbolje da doe ovde - ree Ridberg. - Neki kreten je u
Hageholmu upucao somalijskog izbeglicu.
- ta, do avola, misli time da kae?
- Mislim upravo ono to sam rekao. Ovaj Somalijac je izaao u kratku
etnju. Neko ga je upucao iz samare. Ko lud sam pokuavao da doem do tebe.
Gde si, zapravo?
- Da li je mrtav?
- Otkinuta mu je cela glava.
Kurt Valander oseti da mu se smuilo.
- Dolazim - ree.
Spustio je slualicu upravo kada je Goran Boman uao balansirajui sa
dve oljice kafe u rukama. Kurt Valander mu ukratko ispria ta se dogodilo.
- Dobie interventni prevoz - ree Goran Boman. - Tvoja kola u poslati
po jednom od momaka.
Sve se odigralo veoma brzo.
Posle nekoliko minuta Kurt Valander je bio na putu za Istad u automobilu
sa zavijajuim sirenama. Ridberg ga je saekao u policijskoj stanici i odmah su
nastavili za Hageholm.
- Imamo li nekih tragova? - pitao je Kurt Valander.
- Nikakvih. Ali redakcija Sidsvenske" je primila jedan poziv samo
nekoliko minuta pre ubistva. ovek je rekao da je ovo osveta za ubistvo
Johanesa Levgrena. Sledei put kada udare, ubie enu za Mariju Levgren.
- Pa to je isto bezumlje - ree Kurt Valander. - Mi vie ne sumnjiimo ni
jednog stranca?
- Neko se ini da veruje suprotno. Da nekim strancima uvamo lea.
- Pa ja sam to demantovao.
- Oni koji su ovo uradili seru se na demantije. Oni samo vide odlian
povod da izvade oruje i da ponu da pucaju u izbeglice.
- Pa to je bezumlje!
- Naravno, do avola, da je bezumlje. Ali, to je fakat!
- Da li su u novinama snimili na traku telefonski razgovor?
- Da.
- Hou da ga ujem. Da li je to ista osoba koja je i mene zvala.
Automobil je urio kroz Skone.
- ta da radimo sada? - ree Kurt Valander.
- Moramo da uhvatimo one koji su izvrili ubistvo u Lenarpu - ree
Ridberg. - Prvo to, do avola.
U Hageholmu je vladao haos. Uznemirene i uplakane izbeglice sakupile
su se u trpezariji, novinari su ih intervjuisali i telefoni su zvonili. Valander izae
iz automobila na blatnjavi kolski put nekoliko stotina metara od zgrade u kojoj
se stanovalo. Poelo je da duva i on podie kragnu na jakni. Jedan deo oko puta
bio je blokiran. Mrtvo telo je lealo na zemlji sa glavom u blatu.
Kurt Valander paljivo podie arav koji se nalazio preko tela.
Ridberg nije preterao. Od glave gotovo da nita nije ostalo.
- Pucanj iz blizine - ree Hanson koji je stajao pored. - Onaj koji je ovo
uradio mora da je izaao sa mesta gde se krio i pucao sa nekoliko metara
razdaljine.
- Pucao? - ree Kurt Valander.
- Upravnica logora ree da je ula dva pucnja, jedan za drugim.
Kurt Valander pogleda oko sebe.
- Tragovi automobila? - upita. - Kuda vodi ovaj put?
- Dva kilometra nie izlazi se na E 14.
- I niko nita nije video?
- Teko je ispitati izbeglice koje govore petnaest razliitih jezika. Ali,
radimo na tome.
- Da li znamo ko je ubijeni?
- Imao je enu i devetoro dece.
Kurt Valander sa nevericom pogleda Hansona.
- Devetoro dece?
- Pomisli na rubrike sutra - ree Hanson. - Nevini izbeglica ubijen tokom
etnje. Devetoro dece bez oca.
Svedborg dotra od policijskih kola.
- ef policije je na telefonu - ree. Kurt Valander je izgledao iznenaeno.
- Pa on dolazi iz panije tek sutra?
- Ne on. ef dravne policije.
Kurt Valander sede u automobil i uze telefon. ef dravne policije je
govorio forsirajuim tonom i Kurta Valandera odmah iznervira ono to je ovaj
rekao.
- Ovo deluje loe - ree ef policije. - U ovoj zemlji nikako ne smemo da
imamo rasna ubistva.
- Ne, odgovori Kurt Valander.
- Istraga ovoga mora da ima prioritet.
- Da. Ali, na grbai ve imamo dvostruko ubistvo u Lenarpu.
- Ima li nekakvog napretka?
- Mislim da ima. Ali, tome treba vremena.
- Hou da mi lino podnosi izvetaje. Veeras u uestvovati u jednom
debatnom programu na televiziji i potrebne su mi sve informacije koje mogu da
dobijem.
- Pobrinuu se za to. Razgovor se zavrio.
Kurt Valander je i dalje sedeo u automobilu.
Ovim e Neslund morati da se pozabavi, pomislio je. On e Stokholm
hraniti papirima.
Osetio se bezvoljno. Mamurluk je prestao i mislio je na ono to se
dogodilo prethodne noi. Na to ga je podsetilo i to, to je video Petersa kako
dolazi iz jednog tek prispelog policijskog automobila.
Potom je pomislio na Monu i oveka koji ju je pokupio.
I Lindu koja se smejala. Onog tamnog oveka pored nje.
Oca koji je slikao svoju veitu sliku.
Pomislio je i na sebe.
iveti i umreti u pravo vreme.
Potom se primorao da izae iz automobila da bi se uhvatio u kotac sa
istragom zloina.
Sada vie ne sme da ih bude vie, pomislio je.
Onda neemo moi nita da postignemo.
Bilo je tri i petnaest. Ponovo je poela da pada kia.

10

Kurt Valander je stajao na pljusku i smrzavao se. Bilo je gotovo pet sati, i
policajci su ukljuili reflektore oko mesta ubistva. Video je dvojicu bolniara
koji su ljapkajui po blatu dolazili sa nosilima. Trebalo je odneti mrtvog
Somalijca. Dok je posmatrao kau od blata pitao se da li bi i tako vest policajac
kao to je Ridberg mogao da sauva tragove.
Ipak je upravo sada osetio olakanje. Do pre deset minuta policija je bila
okruena histerinom enom sa devetoro dece koja su urlikala. ena ubijenog
bacala se po blatu i njeno jadikovanje je bilo tako uasavajuce da neki policajci
nisu mogli da izdre i sklonili su se u stranu. Na svoje veliko iznenaenje, Kurt
Valander uvide da je jedini koji je uspevao da se bavi oaloenom enom i
izbezumljenom decom bio Martinson. Najmlai policajac, koji do sada u svojoj
karijeri u policijskoj slubi nije morao da prenese ni jedno obavetenje o smrti
rodbini preminule osobe. Drao je enu, kleao na kolenima u blatu, i na neki
nain su mogli da se razumeju, uprkos svim jezikim barijerama. Svetenik, koji
je na brzinu pozvan, naravno, nita nije mogao da uradi. Polako, Martinson je
uspeo da sa sobom povede enu i decu nazad u glavnu zgradu gde su lekari
ekali da se pozabave njima.
Ridberg je doao gazei po blatu. Njegove pantalone su bile flekave sve
do butina.
- Kakva jebena guva - ree. - Ali Hanson i Svedberg su uinili ogroman
posao. Uspeli su da pronau dvojicu izbeglica i jednog tumaa koji veruju da su
neto videli.
- ta?
- Kako ja to mogu da znam? Ja ne govorim ni arapski ni svahili. Ali oni
sada idu u Istad. Zavod za useljenika pitnja nam je obeao tumae. Mislio sam
da bi bilo najbolje da se lati sasluavanja.
Kurt Valander klimnu glavom.
- Imamo li neto to bismo pratili? - upita. Ridberg izvadi svoj umrljani
notes.
- Ubijen je tano u jedan sat - ree. - Upravnica je sluala vesti na radiju
kada je puklo. Bila su dva pucnja. Ali, to ve zna. Bio je mrtav pre nego to je
dotakao zemlju. Deluje kao da je bila obina samara. Pumparica, pretposta-
vljam. Nitrox 36, verovatno. To je, otprilike, sve.
- Nije mnogo.
- Ja mislim da to nije ba nita. Ali, moda svedoci imaju neto da dodaju.
- Obavestio sam ljude o prekovremenom radu za sve -ree Kurt Valander.
- Sad moramo da radimo i po ceo dan i no ako je potrebno.
U policijskoj stanici je ve prvi svedok poeo da ga izluuje. Tuma koji
je trebalo da vlada svahilijem nije razumeo dijalekt kojim je govorio svedok. Bio
je to jedan mladi iz Malavija. Kurtu Valanderu je trebalo gotovo pola sata da
uvidi da tuma uopte nije prevodio ono to je svedok govorio. Potom je
potrajalo jo dvadeset minuta dok se nije ispostavilo da Malavijac, iz nekog
udnog razloga, vlada luvaleom, jezikom koji se govori u delovima Zaira i
Zambije. Ali, tu su imali sree. Jedan od predstavnika Zavoda za useljenika
pitanja je znao jednog starog misionara koji je teno govorio luvale. Imao je
blizu devedeset godina i nalazio se u starakom domu u Treleborgu. Posle
uspostavljanja veze sa svojim kolegama u gradu dobio je obeanje da e mi-
sionar dobiti policijski transport do Istada. Kurt Valander je pretpostavljao da
devedesetogodinji misionar moda nee biti u najboljoj formi. Ali, pogreio je.
Jedna sitna sedokosa dama, veselih oiju, iznenada je stajala na pragu njegove
kancelarije, i pre nego to je bilo ta izustio, upustila se u intenzivni razgovor sa
mladiem.
Naalost, pokazalo se da Malavijac nita nije video.
- Pitajte ga zato se prijavio kao svedok - ree Kurt Valander umorno.
Misionarka i mladi potonue u dugom razgovoru.
- Samo je mislio da e biti uzbudljivo - ree ona na kraju. A to ovek
moe i da razume.
- Moe li? - zanimalo je Kurta Valandera.
- Pa i ti si bio mlad - ree starica.
Malavijac je poslat natrag u Hageholm, a misionarka se vratila u
Treleborg.
Sledei svedok je zapravo imao neto da kae. Bio je to jedan iranski
tuma koji je dobro govorio vedski. Poput mrtvog Somalijca, i on je bio
napolju u etnji u kraju oko Hageholma kada su odjeknuli pucnji.
Kurt Valander uze izvod iz generaltabne karte koja je pokazivala predeo
oko Hageholma. Stavio je krst na mesto ubislva i tuma je odmah mogao da
pokae gde se nalazio kada je uo ona dva hica. Kurt Valander izrauna razdalji-
nu na oko trista metara.
- Posle hitaca uo sam automobil, ree tuma.
- Ali, nisi ga video?
- Ne. Nisam bio u umi. Put se nije video.
Tuma je ponovo pokazao. Na jug.
Potom je ozbiljno iznenadio Kurta Valandera.
- Bio je to jedan sitroen ree.
- Sitroen?
- Onaj koga ovde u vedskoj zovete kornjaa.
- Kako moe da bude toliko siguran u to? Odrastao sam u Teheranu.
Kada smo bili deca, nauili smo da prepoznajemo razliite marke automobila po
zvuku motora. Sitroen je lak. Naroito kornjaa.
Kurtu Valanderu je bilo teko da poveruje u ono to je uto. Potom se
brzo odluio
- Izaimo na parking - ree on. - A kada izaemo, okrenue lea i
zamurie.
Napolju, na parkingu, upalio je svoj peo i provezao jedan krug. Sve
vreme je paljivo posmatrao tumaa.
- Dakle - ree on potom. - ta je to bilo?
- Peo - odgovori tuma sasvim siguran u sebe.
- Dobro - ree Kurt Valander. - Sasvim jebeno dobro. Poslao je svedoka
kui i izdao nareenje da treba da se prati jedan sitroen koji je mogao da se vidi
izmeu Hageholma i puta E 14 prema zapadu. I TT je dobila informaciju da je
policija sada tragala za sitroenom za koji se pretpostavlja da ima veze sa
ubistvom.
Trei svedok je bila mlada ena iz Rumunije. Sedela je u kancelariji Kurta
Valandera i dojila svoje dete dok je trajalo sasluavanje. Tuma je loe govorio
vedski, ali je Kurt Valander smatrao da je ipak dobro shvatio ta je ena vide-
la.
Ila je istim putem kao i ubijeni Somalijac i srela ga je na povratku u
kamp.
- Koliko vremena - upita Kurt Valander. - Koliko vremena je prolo
otkako si ga srela i ula pucnje?
- Moda tri minuta.
- Da li si videla jo nekoga?
ena klimnu glavom i Kurt Valander se uzbueno nagao preko stola.
- Gde? - ree on. - Pokai na karti!
Tuma je drao bebu dok je ena traila po karti.
- Tamo - ree ona i pritisnu olovku na kartu.
Kurt Valander vide da je to bilo odmah uz mesto ubistva.
- Ispriaj - ree on. - Iskoristi vreme. Razmisli. Tuma je preveo, a ena
razmislila.
- Jedan ovek u plavom kombinezonu - ree on. - Stajao je napolju na
njivi.
- Kako je izgledao?
- Imao je malo kose.
- Koliko je bio visok?
- Uobiajene visine.
- Jesam li ja ovek uobiajene visine? Kurt Valander ustade.
- On je bio vii.
- Koliko je bio star?
- Nije bio mlad. Ali ni star. Moda je imao 45 godina.
- Da li te je video?
- Ne verujem.
- ta je radio na njivi?
- Jeo je.
- Jeo?
- Jeo je jabuku.
Kurt Valander razmisli.
- Jedan ovek u plavom kombinezonu stoji na njivi pored puta i jede
jabuku. Da li sam dobro razumeo?
- Da.
- Da li je bio sam?
- Nisam vie nikoga videla. Ali ne verujem da je bio sam.
- Zato ne veruje?
- Delovalo je kao da nekoga eka.
- Da li je taj ovek imao neko oruje? ena ponovo razmisli.
- Moda se kod njegovih nogu nalazio jedan braon paket - ree ona. -
Moda je to samo bilo blato.
- ta se dogodilo poto si videla oveka?
- Pourila sam kui to sam bre mogla.
- Zato si toliko urila?
- Nije dobro sresti nepoznate mukarce u umi. Kurt Valander klimnu
glavom.
- Da li si videla neki automobil? - upita on.
- Ne. Nikakav automobil.
- Moe li detaljnije da opie oveka?
Dugo je razmiljala pre nego to je odgovorila. Beba je spavala u rukama
tumaa.
- Izgledao je snano - ree ona. - Mislim da je imao velike ruke.
- Koje boje mu je bila kosa? To malo kose to je imao?
- vedske boje.
- Svetle kose?
- Da. I bio je elav ovako.
U vazduhu je opisala polumesec.
Potom je mogla da se vrati u logor. Valander uze olju kafe. Svedberg je
pitao da li bi eleo picu. Klimnuo je glavom.
U petnaest do devet, u trpezariji su se okupili policajci na sastanak. Kurt
Valander je i dalje mislio da su svi osim Neslunda izgledali iznenaujue veseli.
Neslund je bio nazebao i imao je kijavicu, ali je ipak tvrdoglavo odbijao da ode
kui.
Dok su meu sobom delili pice i sendvie, Kurt Valander pokua da
napravi jedan pregled. Sa zida je skinuo sliku i tu projektovao sliku koja je
pokazivala kartu mesta ubistva. Stavio je krst kod mesta zloina i ucrtao pozicije
i kretanja oba svedoka.
- Nismo, dakle, potpuno bez tragova - zapoe on svoje izlaganje. - Imamo
tano vreme i dva verodostojna svedoka. Nekoliko minuta pre ispaljivanja hitaca
ena svedok je videla jednog oveka u plavom kombinezonu kako stoji na njivi
odmah uz put. Tano se slae sa tim koliko je vremena trebalo ubijenome da
doe do ovog mesta. Potom znamo da je ubica nestao u sitroenu i da je vozio na
jugozapad.
Izlaganje je prekinuo Ridberg koji je uao u trpezariju. Okupljeni policajci
prasnue u smeh. Ridberg je bio blatnjav sve do brade. Sazuo je i bacio prljave i
mokre cipele i uzeo sendvi koji mu je bio ponuen.
- Dolazi ba na vreme - ree Kurt Valander. - ta si pronaao?
- Njukao sam po onoj njivi dva sata - odgovori Ridberg. - Rumunka je
sasvim dobro mogla da pokae gde je ovek trebalo da je stajao. Tamo imamo
tragove. Od gumenih izama. Potom sam pronaao ostatak jabuke.
Ridberg iz depa izvadi plastinu kesu. >
- Uz malo sree, bie otisaka prstiju - ree.
- Mogu li da se uzimaju otisci sa ogrizaka jabuka? - zanimalo je
iznenaenog Kuita Valandera.
- Mogu da se uzimaju otisci sa ega god hoe - ree Ridberg. - Moe da
postoji dlaka, malo pljuvake, deli koe.
Stavio je plastinu kesu na sto, paljivo, kao da je bila od porcelana.
- Potom sam pratio otiske stopala - nastavio je. - I ako je ovek-jabuka
ubica, onda mislim da su se stvari odigrale na sledei nain.
Ridberg izvadi olovku iz notesa i stade kod slike.
- Video je Somalijca kako dolazi putem. Onda je bacio ogrizak jabuke i
otiao pravo na put pred njega. ini mi se da sam mogao videti da su izme
nanele malo blata na put. Tamo je usmerio svoja dva hica sa, otprilike, etiri
metra razdaljine. Potom se okrenuo i otrao niz put oko pedest metara od mesta
ubistva. Tamo put skree, a osim toga tu je i jedan ispust u putu koji omoguava
automobilu da se okrene. Tamo je, sasvim jasno, bilo i tragova automobila.
Osim loga, pronaao sam i opuke cigareta.
Iz depa je izvadio sledeu plastinu kesu.
- Potom je ovek uskoio u automobil i otputovao na jug. Tako mislim da
se dogodilo. A osim toga, planiram da policiji poaljem raun od hemijskog
ienja.
- Ja u ga overiti - obea Kurt Valander. - Ali, sada treba da razmislimo.
Ridberg podie ruku, kao da je sedeo u nekoj uionici.
- Dobio sam neke ideje - ree. - Kao prvo, verujem da ih je bilo dvoje.
Jedan koji je ekao kod automobila i drugi koji je pucao.
- Zato tako misli? - upita Kurt Valander.
- Ljudi koji se odlue da u vanim situacijama jedu jabuku, teko da su
puai. Verujem da je jedna osoba ekala kod automobila. Jedan pua. I jedan
ubica koji je jeo jabuku.
- Ovo zvui razumno.
- Osim toga, imam oseaj da sve deluje veoma dobro isplanirano. Nije
potrebno mnogo da se sazna da izbeglice iz Hageholma koriste ovaj put za
etnju. Najee idu u grupama. Ali, s vremena na vreme neko ide sam. Ako se
tada neko obue kao zemljoradnik, teko da e nekome delovati sumnjivo. Osim
toga, mesto je dobro izabrano s obzirom na to da je automobil bio na putu
odmah pored mesta zloina, a da se nije video. Ja, zapravo, verujem da je ovaj
bezumni in bio hladnokrvno smaknue. Jedino to ubice nisu znale bilo je ko e
tamo na putu naii sam. A to ih, dakle, nije ni bilo briga.
Bilo je tiho u trpezariji. Ridbergova analiza je bila toliko jasna da niko
nije imao nita da doda. Ono bezumno u ubistvu bilo je sada kao potpuno
oigledno.
Svedberg je bio taj koji je konano prekinuo tiinu.
- Doao je jedan kurir iz Sidsvenske" sa kasetom - ree. Neko je doneo
kasetofon.
Kurt Valander je odmah prepoznao glas. Bio je to isti ovek koji ga je dva
puta zvao upuujui mu svoje pretnje.
- Poslaemo ovu kasetu u Stokholm - ree Kurt Valander. - Moda oni
mogu da dobiju neto analizom?
- Ja takoe mislim da treba da saznamo koju sortu jabuka je jeo - ree
Ridberg. - Uz malo sree, moda uspemo da pronaemo prodavnicu u kojoj je
kupljena.
Potom su poeli da priaju o motivu.
- Rasna netrpeljivost - ree Kurt Valander. - Moe da bude toliko jebeno
mnogo toga. Ali verujem da moramo da ponemo sa opipavanjem po ovim
novosvedskim pokretima koji postoje. Oigledno smo doli u novu i ozbiljniju
fazu.
Sada se vie ne ispisuju parole. Sada se bacaju zapaljive bombe i ubija se.
Ali ja ne verujem da su iste osobe uinile ovo i zapalile barake ovde u Istadu. I
dalje verujem da je to uinila neka grupa deaka ili da je to bila ala nekih pi-
janaca koji su se naljutili na sve izbeglice. Ovo ubistvo je neto drugo.
Pretpostavljam da su ovo ljudi koji rade na svoju ruku. Ili na neki nain spadaju
u neki pokret. A tamo treba ozbiljno da protresemo. Treba da izaemo i da
zamolimo narod da nam da informacije. Planiram da zamolim Stokholm za
pomo da bih popisao te novovedske pokrete. Ovo ubistvo dobija status
dravne uzbune. To znai da moemo , da koristimo koliko god hoemo resursa.
Osim toga, neko mora da je video taj sitroen.
- Postoji jedan klub za vlasnike sitroena - ree Neslund grubim glasom. -
Moemo da uporedimo njihov registar sa automobilskim registrom. Oni koji su
lanovi tog kluba dobro znaju za svaki sitroen koji se kotrlja u ovoj zemlji.
Razdeljeni su zadaci. Bilo je gotovo pola jedanaest kada je zavren
sastanak. Niko nije imao nameru da ide kui.
Kurt Valander je uredio improvizovanu konferenciju za tampu na
recepciji policijske stanice. I ponovo je naglasio da se jave svi oni koji su videli
sitroen na putu E 14. Osim toga, dao je preliminarni opis ubice.
Kada je zavrio, preplavili su ga pitanjima.
- Ne sada - rekao je. - Rekao sam ono to sam imao da kaem.
Dok se vraao u svoju kancelariju, doao je Hanson i upitao ga da li bi
hteo da pogleda snimak debatnog programa u kom je uestvovao ef dravne
policije.
- Najradije ne bih - odgovori on. - Bar ne sada. Raistio je svoj sto.
Papiri na kom je pisalo da treba da pozove svoju sestru vrsto je zalepio za
telefonsku slualicu. Potom je pozvao Gorana Bomana na kuu. Javio se Bo-
man lino.
- Kako ide? - upita Boman.
- Imamo dosta toga da pratimo - odgovori Kurt Valander. - Moramo da
radimo na tome.
- Inae, imam za tebe dobre vesti.
- Tome sam se i nadao.
- Kolege iz Selvesborga su pronale Nilsa Velandera. Oito ima neki
brod u nekoj uvali, kojim isplovljava i koga glanca s vremena na vreme. Izvetaj
sasluanja u dobiti sutra, ali sam uspeo da saznam najvanije. Za novac u
plastinoj kesi tvrdi da ga je zaradio na donjem veu. I sloio se sa tim da se
novanice zamene drugim da bismo mogli da proverimo otiske prstiju.
- Ferenings banka ovde u Istadu - ree Kurt Valander. - Moramo da
istraimo da li novanice mogu da se prate.
- Novac stie sutra. Ali, iskreno govorei, ne verujem da je on taj.
- Zato ne?
- Ne znam.
- Mislio sam da ima dobre vesti?
- Pa i imam ih. Sada u prei na drugu enu. Pretpostavio sam da nee
imati nita protiv ako je sam potraim.
- Naravno da neu.
- Ako se sea, ona se zove Elena Magnuson. Ima ezdeset godina i radi
u jednoj apoteci ovde u Kristijanstadu. Ja sam zapravo naleteo na nju jednom
ranije. Pre nekoliko godina je pregazila jednog putara prilikom saobraajne ne-
sree. Bilo je to ispred aerodroma Evereds. Tvrdi da ju je sunce zaslepelo. To je
sigurno bila istina. Godine 1955. rodila je sina sa ocem navedenim kao
nepoznatim. Sin se zove Erik i ivi u Malmeu. On je slubenik u sreskoj optini.
Otiao sam kod nje kui. Delovala je uplaeno i progonjeno, kao da je iekivala
posetu policije. Negirala je da je Johanes Levgren bio otac tog momka. Ali,
stekao sam sasvim jasan utisak da je lagala. Ako veruje u moj sud, onda za-
pravo imam volje da se koncentriem na nju. Ali, svakako ne treba zaboraviti
trgovca kavezima i njegovu majku.
- Ovih dana verovatno neu stii da uradim mnogo neeg drugog sem
onoga ime se sada bavim - ree Kurt Valander. - Zahvalan sam ti na svemu to
e uraditi za mene.
- Poslau ti dokumenta - ree Goran Boman. - I novanice.
Pretpostavljam da mora da izda raun za njih.
- Kada se sve ovo zavri popiemo po viski - ree Kurt Valander.
- U martu e u zamku Snugeholm biti seminar o novim putevima
narkotika u istonim zemljama - ree Goran Boman. - Da li te zanima?
- Mislim da to dobro zvui - odgovori Kurt Valander. Razgovor je
zavren i on ode do Martinsona da uje da li su stigla neka obavetenja o
traenom sitroenu. Martinson odmahnu glavom. Jo uvek nita. Kurt Valander
se vratio u svoju kancelariju i podigao noge na sto. Bilo je pola dvanaest. Polako
je pustio da mu misli zauzmu svoja mesta. Prvo je u glavi metodino proao
kroz ubistvo izvan izbeglikog kampa. Da li je neto zaboravio? Postoji li neka
praznina u Ridbergovom zamiljenom toku dogaaja ili jo neto ime bi odmah
trebalo da se pozabave?
Priznao je da se istraga razvijala najefikasnije mogue. Sada je samo
trebalo oekivati razliite tehnike analize i nadati se da automobilu moe da se
ue u trag.
Promenio je poloaj u stolici, razvezao kravatu i razmiljao o onome to
mu je ispriao Goran Boman. U potpunosti je verovao u njegov sud.
Ako je stekao utisak da je ena lagala, onda je sigurno bilo tako.
Ali, zato je bio tako blag prema Nilsu Velanderu? Spustio je noge sa
stola i privukao jednu praznu papirnu fasciklu. Potom je napravio podsetnik za
sve to mora da uradi tokom narednih dana. Odluio je i da pokua da navede
Ferenings banku da mu otvori vrata ve sledeeg dana, iako je bila subota.
Kada je zavrio svoj podsetnik, ustade i protegnu se. Samo to je prola
pono. Napolju na hodniku je mogao da uje Hansona kako razgovara sa
Martinsonom. O emu su razgovarali, pak, nije mogao da razume.
Izvan prozora, na vetru se klatila ulina svetiljka. Oseao se znojavo i
prljavo i razmiljao je o tome da se istuira dole u policijskoj svlaionici.
Otvorio je prozor i udahnuo hladan vazduh. Kia je prestala da pada.
Osetio je da je neraspoloen. Kako bi mogli da spree da ubica ponovo
udari?
Sledea e biti ena kao odgovor na smrt Marije Levgren.
Seo je za sto i privukao fasciklu sa pregledima izbeglikih kampova u
Skoneu.
Teko da e se ubica vratiti u Hageholm. Ali, postojao je bezbroj
zamislivih alternativa. A ako je ubica svoje rtve birao podjednako nasumino
kao u Hageholmu, imali su jo manje toga za ta da se uhvate.
Povrh toga, bilo je nemogue traiti od izbeglica da ne izlaze.
Odgurnuo je od sebe fasciklu i uvukao papir u pisau mainu.
Bilo je skoro pola jedan. Pomislio je da bi svoje poruke mogao da napie
Bjorku kao i bilo kome drugom.
Upravo tada otvorie se vrata i u kancelariju ue Svedberg.
- Novosti? - zanimao se Kurt Valander.
- Na neki nain - ree Svedberg, a delovao je nesreno.
- ta je bilo?
- Ne znam kako bih to objasnio. Ali, upravo smo primili poziv jednog
seljaka iz Lederupa.
- Da li je video sitroen?
- Ne. Ali je tvrdio da tvoj otac u pidami ide okolo po nekoj njivi. S
putnom torbom u ruci.
Kurt Valander je bio potpuno slomljen.
- ta to, do avola, govori?
- Ovaj koji je zvao, delovao je normalno. On je, zapravo, eleo da
razgovara sa tobom. Ali je razgovor pogreno prebaen pa je zapao kod mene.
Mislio sam da mora da odlui ta je najbolje uraditi.
Kurt Valander je sedeo potpuno mirno i praznog pogleda.
Potom je ustao.
- Koja njiva? - upita.
- Delovalo je kao da tvoj otac ide dole prema glavnom putu.
- Ja u se sam pobrinuti za to. Vratiu se to pre mogu. Reci im da mi
daju neki automobil sa radijom tako da moete da me pozovete ako bude
neega.
- Je l' hoe da ja ili neko drugi krene sa tobom? Kurt Valander odmahnu
glavom.
- ale je senilan - ree on. - Morau da pokuam da ga smestim negde u
neki dom.
Svedberg se postarao da dobije kljueve automobila sa radijom.
U trenutku kada je izlazio kroz vrata, otkri oveka koji je stajao napolju u
senci. Prepoznao ga je kao novinara u nekim veernjim novinama.
- Ne elim da me prati, ree on Svedbergu.
Svedberg klimnu glavom.
- Saekaj dok me ne vidi da kreem i stani sa znakom za zaustavljanje
ispred njegovog automobila. Onda moe da vozi.
Kurt Valander sede u automobil i saeka.
Vide da je novinar brzo otrao do svog automobila. Trideset sekundi
kasnije doe Svedberg u svom privatnom automobilu. Ugasio je motor.
Automobil je blokirao izlaz novinaru. Kurt Valander se odvezao odatle.
Vozio je brzo. Isuvie brzo. Nije se brinuo za ogranienje brzine u
Sandskugenu. Povrh toga, bio je gotovo sam na putu. Preplaeni zeevi su beali
preko pokislog asfalta.
Kada je stigao do sela u kom je iveo njegov otac nije morao da ga trai.
Automobilski farovi su ga uhvatili kako gaca bos po njivi u svojoj prugastoj
plavoj pidami. Na glavi je imao svoj stari eir i u jednoj ruci jednu veliku put-
nu torbu. Iziritiran, kada su ga zaslepeli farovi, otac je podigao ruku ispred oiju.
Potom je nastavio da ide. Energino, kao da je bio na putu ka dobro utvrenom
cilju.
Kurt Valander ugasi motor ali je ostavio farove da svetle.
Potom je izaao na njivu.
- ale! - uzviknuo je. - ta to, do avola, radi?
Otac nije odgovorio, ve je nastavio da hoda. Kurt Valander ga je pratio.
Sapleo se i pao i bio mokar sve do stomaka.
- ale! - ponovo je uzviknuo. - Stani sada! Kuda e? Nikakve reakcije.
inilo se da je otac ubrzao. Uskoro e izai dole na put. Kurt Valander potra, i
epa ga za ruku. Ali, otac se oslobodio i nastavio dalje. Tada se Kurt Valander
razbesneo.
- Policija je - povika. - Ako ne stane pucaemo u znak upozorenja.
Otac se ukopa u mestu i okrenu se. Kurt Valander vide kako je mirkao na
svetlosti farova.
- ta sam rekao? - povika. - Hoe da me ubije!
Potom je na Kurta Valandera bacio putnu torbu. Poklopac odlete i otkri
torbin sadraj, prljavi donji ve, tube sa bojama i etkice.
Kurt Valander oseti kako ga ispuni velika tuga. Otac je dakle izaao u no
sa svojom zbunjujuom idejom da je na putu za Italiju.
- Smiri se sada, ale - ree on. - Samo sam hteo da te odvezem do stanice.
Tako da ne mora da peai.
Otac ga je sumnjiavo pogledao.
- Ne verujem - ree.
- Jasno je da u svog roenog oca odvesti do stanice kada on treba da
putuje.
Kurt Valander podie torbu, zatvori je i krenu prema automobilu. Stavio
je torbu u prtljanik i stao da eka. Njegov otac je izgledao kao kad se u farove
upeca neka divlja tamo na njivi. Jedna ivotinja koja je lovljena i ulovljena i sa-
da samo eka na smrtonosni pucanj.
Potom je krenuo prema automobilu. Kurt Valander nije mogao da se
odlui da li je ono to je video bio izraz vrednosti ili ponienja. Otvorio je
zadnja vrata i otac ue u kola. U prtljaniku je imao prekriva koji je prebacio
preko oevih ramena.
Prepao se kada je ovek iznenada iskrsao iz senke. Jedan starac, u
prljavom kombinezonu.
- Ja sam zvao - ree ovek. - Kako je?
- Dobro je - odgovori Valander. - Hvala to ste pozvali.
- Bila je ista sluajnost da sam ga video.
- Shvatam. Hvala jo jednom.
Seo je za volan. Kada je okrenuo glavu mogao je da vidi da se otac
smrzavao i da se tresao ispod pokrivaa.
- Sada u da vozim do stanice, ale - ree on. - Nee nam trebati dugo.
Odvezao ga je pravo na odeljenje hitnih sluajeva u bolnicu. Imao je sree
da sretne mladog lekara koga je sreo ranije uz samrtnu postelju Marije Levgren.
Objasnio mu je ta se dogodilo.
- Smestiemo ga ovde preko noi i pvosmatrati ga - ree lekar. - Mogao
je dobro da promrzne noas. Sutra e socijalni radnik pokuati da pronae neko
mesto za njega.
- Hvala - ree Kurt Valander. - Ostau malo uz njega. Oca su obrisali i
stavili na jedna kolica.
- Spavaa kola do Italije - ree on. - Konano u stii tamo.
Kurt Valander sede na stolicu pored kolica.
- Naravno - ree on. - Sada e stii u Italiju.
Prolo je dva sata kada je napustio bolnicu. Vozio je kraim putem do
policijske stanice. Svi osim Hansona otili su kuama na spavanje. Seo je i
pogledao snimljeni debatni program u kom je uestvovao ef dravne policije.
- Da li se dogodilo neto? - upita Valander.
- Nita - odgovori Hanson. - Neke dojave, naravno. Ali, gotovo nita
bitno. Uzeo sam slobodu da poaljem kui ljude da odspavaju nekoliko sati.
- Dobro je. udno da se niko ne javlja u vezi s automobilom.
- Ba sam sedeo i razmiljao o tome. Moda se samo na kratko izvezao
na E 14, a potom ponovo skrenuo na neki od manjih puteva. Gledao sam karte.
U onom kraju postoji gomila manjih puteva. Plus jedan kraj u ikari u koji niko
ne zalazi preko zime. Patrole koje kontroliu logore noas e proeljati ove
puteve.
Valander klimnu glavom.
- Seemo u helikopter kada se razdani - ree. - Moda je automobil
sakriven u toj ikari.
Nasuo je kafu u solju.
- Svedberg mi je ispriao o tvom aletu - ree Hanson. - Kako je prolo?
- Dobro. Matori je postao senilan. U bolnici je. Ali, dobro je prolo.
- Idi kui i odspavaj nekoliko sati. Deluje potpuno premoreno.
- Imam neke papire koji treba da se napisu.
Hanson iskljui video.
- Malo u se sklupati na sofi - ree.
Kurt Valander ode u svoju kancelariju i sede za pisau mainu. Pekle su
ga oi od umora.
Ipak je umor sadrao i neoekivanu bistrinu. Poinjeno je dvostruko
ubistvo, mislio je. I potraga za ubistvom izaziva jo jedno ubistvo. Koje mora
brzo da se rei da za vratom ne bismo imali jo jedno ubistvo.
Sve ovo se dogodilo tokom pet dana.
Potom je Bjorku napisao svoj podsetnik. Odluio je da se postara da mu
ga neko ugura u ruke ve na aerodromu.
Zevao je. Bilo je petnaest do etiri. Bio je isuvie umoran da bi mislio na
svog oca. Samo se plaio da socijalni radnik u bolnici nee pronai neko dobro
reenje.
Ceduljica na kojoj je pisalo ime njegove sestre i dalje je stajala na
telefonu. Za nekoliko sati, kada stigne jutro, mora da je pozove.
Ponovo je zevnuo i pomirisao se ispod pazuha. Smrdeo je. Ba u tom
momentu pojavi se Hanson u poluotvorenim vratima.
Valander je odmah uvideo da se neto dogodilo.
- Sada se neto dogaa - ree Hanson.
- ta?
- Jedan momak iz Malmea je upravo zvao i rekao da mu je ukraden
automobil.
- Sitroen?
Hanson klimnu glavom.
- Kako to da je to otkrio u etiri sata po ponoi?
- Kae da je trebalo da putuje na neki sajam u Geteborg.
- To je prijavio kolegama u Malmeu?
Hanson klimnu glavom. Kurt Valander se uhvati za slualicu.
- Onda kreemo - ree.
Policija u Malmeu je obeala da e brzo obaviti razgovor sa momkom.
Broj ukradenog automobila, godina proizvodnje i boja se upravo alju po zemlji.
- BBM 160 - ree Hanson. - Jedna golubije plava kornjaa sa belim
krovom. Koliko mnogo moe da ih postoji u zemlji? Sto?
- Ako automobil nije zakopan, pronai emo ga - ree Valander. - Kada
izlazi sunce?
- Za etiri-pet sati - odgovori Hanson.
- im se razdani da krenemo helikopterom iznad ikare. Za to e ti da se
pobrine.
Hanson klimnu glavom. Ba je naputao prostoriju kada se setio neega
to je od umora zaboravio da kae.
- Do avola! Ima jo neto.
- Da?
- Ovaj to je zvao i prijavio da je automobil ukraden. On je policajac.
Kurt Valander iznenaeno pogleda Hansona.
- Policajac? ta hoe da kae?
- Da je on policajac. Kao ti i ja.

11

Kurt Valander ue u eliju za pritvor i lee da spava. Posle dosta truda,
uspeo je da podesi budilnik na svom runom satu. Dozvolio je sebi dva sata
odmora. Kada ga je probudilo pitanje sa ruke imao je groznu glavobolju. Prvo
na ta je pomislio bio je otac. Uzeo je nekoliko tableta protiv glavobolje iz kutije
sa lekovima koja se nalazila u ormaru, i popio ih uz solju mlake kafe. Potom je
dugo sedeo neodluan da li da se prvo istuira ili da pozove svoju sestru u
Stokholmu. Na kraju je siao do svlaionice za policajce i stao pod tu.
Glavobolja je polako poputala. Ali umor ga je oteao kada je seo u stolicu za
pisai sto. Bilo je sedam i petnaest. Znao je da je njegova sestra uvek bila
ranoranilac. Ona je odgovorila gotovo odmah poto je uo signal. Najblae
mogue, ispriao joj je o onome to se dogodilo.
- Zato se nisi javio ranije? - pitala je ona uznemireno. - Morao si da
primeti ta se dogaalo?
- Oigledno sam to primetio prekasno - odgovori on vrdajui.
Dogovorili su se da e on odloiti razgovor sa socijalnim radnikom u
bolnici, dok ne odlue kada e ona doi u Skone.
- Kako su Mona i Linda? - upita ona kada se razgovor pribliavao kraju.
Uvide kako ona nije znala da su se razili.
- Dobro - ree on. - Zvau te ponovo kasnije.
Potom je kolima otiao do bolnice. Ponovo je bilo ispod nule. Ledeni
vetar je sa jugoistoka prelazio preko grada.
Njegov otac je nemirno spavao tokom noi, uo je od jedne sestre sa
odeljenja, koja je upravo dobila izvetaj od osoblja koje je radilo tokom noi.
Ali, oigledno nije zadobio nikakvu fiziku ozledu tokom svoje noanje etnje
po njivama.
Kurt Valander odlui da se sa njim sretne tek posle sastanka sa socijalnim
radnikom.
Kurt Valander nije verovao socijalnim radnicima. ini mu se da je isuvie
esto doiveo da su razni socijalni radnici, koji su pozivani kada bi policija
uhvatila mlade prestupnike, imali pogrene predstave o tome ta je zapravo po-
trebno uraditi. Socijalni radnici su bili blagi i povinovali bi se kada bi zapravo,
po njegovom miljenju, trebalo da donesu odlune mere. Ali, jo jednom se
iznervirao zbog socijalnih slubi za koje je smatrao da svojom popustljivou sa-
mo podravaju mlade prestupnike da nastave sa svojom delatnou.
Ali, moda su bolniki socijalni radnici drugaiji, pomislio je.
Posle nekog vremena ekanja dobio je da razgovara sa jednom enom
pedesetih godina. Kurt Valander opisa iznenadni dogaaj. Koliko je
neoekivano doao, i kako se bespomono oseao.
- Moda je prolazno - ree socijalni radnik. - Starije ljude ponekad moe
da zadesi privremena pometenost. Ako prestane, moda e biti dovoljno da
dobija redovnu pomo u kui. Ako se pokae da je zaista hronino senilan,
moraemo da pronaemo neko drugo reenje.
Odluili su da otac ostane u bolnici preko vikenda. A potom e ona
razgovarati sa lekarima o onome to treba da se uradi.
Kurt Valander ustade. inilo se da ena koja je bila pred njim zna ta
govori.
- Teko je biti siguran u ono to ovek treba da uradi - ree on.
Ona klimnu glavom.
- Nita nije tee nego kada smo primorani da budemo roditelji
sopstvenim roditeljima - ree ona. - Znam to. Moja roena majka je na kraju bila
toliko teka da vie nisam mogla da je drim kod kue.
Kurt Valander ode do svog oca koji je leao u jednoj sobi u kojoj je bilo
etiri kreveta. Svi kreveti su bili zauzeti. Jedan ovek je leao u gipsu, a drugi
zgren kao da je imao jake bolove u stomaku. Kurt Valanderov otac je leao i
gledao u plafon.
- Kako si ale? - upita Kurt Valander.
Potrajalo je dok je otac odgovorio.
- Ostavi me na miru.
Odgovor je bio odraz njegovog neraspoloenja. Nije bilo niega od
njegove zajedljivosti. Kurt Valander stee utisak da je oev glas bio pun tuge.
Seo je na trenutak na ivicu kreveta. Potom je ustao.
- Vratiu se, ale. I, prenosim ti pozdrave od Kristine.
Pourio je da izae iz bolnice, ispunjen sopstvenom nemoi. Ledeni vetar
ga je tipao za lice. Nije ga bilo briga da se vrati u policijsku stanicu ve je
Hansona pozvao sa izanalog telefona u kolima.
- Idem sada u Malme - ree. - Jesmo li podigli neki helikopter?
- Tragao je pola sata - odgovori Hanson. - Jo uvek nita. Napolju imamo
i dve patrole sa psima. Ako je taj prokleti automobil u ikari, pronai emo ga.
Kurt Valander je vozio za Malme. Jutarnji saobraaj je bio gust i uurban.
Neprekidno su ga sabijali uz ivinjak puta vozai koji su otro preticali.
Trebalo je da imam obeleen policijski auto, pomislio je. Ali, to moda
sada vie nije bitno?
U devet i petnaest je u policijskoj stanici u Malmeu uao u prostoriju u
kojoj ga je ekao ovek kome su ukrali automobil. Pre nego to je uao kod
oveka, razgovarao je sa policajcem koji je primio prijavu o krai.
- Je l' tano da je on policajac? - upitao je Kurt Vaiander.
- Bio je - odgovorio je policajac. - Ali je prevremeno penzionisan.
- Zato?
- Policajac slee ramenima.
- Problemi sa nervima. Ne znam detaljno.
- Da li ga poznaje?
- Uglavnom je bio zatvoren. Iako smo radili zajedno deset godina, ne
mogu da kaem da ga poznajem. Iskreno govorei, ne verujem da ga iko
poznaje.
- Neko ipak mora da ga poznaje? Policajac ponovo slee ramenima.
- Ispitau to - ree on. - Ali, svakome, valjda, moe da bude ukraden
automobil?
Kurt Vaiander ue u prostoriju i pozdravi se sa ovekom koji se zvao
Rune Bergman. Imao je 53 godine, a penzionisao se etiri godine ranije. Bio je
mrav i imao je nemirne oi koje su svetlele. Du jedne nozdrve imao je oiljak,
kao od uboda noem.
Kurt Valander je odmah stekao utisak da je ovek naspram njega oprezan.
Zato je tako, nije mogao da odgovori. Ali, oseanje je bilo tu i povealo se
tokom razgovora.
- Ispriaj mi - ree on. - U etiri sata si otkrio da ti nema automobila.
- Trebalo je da putujem za Geteborg. Volim da poem u zoru kada idem
negde daleko. Kada sam izaao nije bilo automobila.
- Iz garae ili sa parkinga?
- Sa ulice ispred kue u kojoj stanujem. Imam garau. Ali tamo imam
toliko ubreta da nemam mesta za automobil.
- Gde stanuje?
- U kraju sa kuama u nizu kod Jegersroa.
- Da li je mogue da je neko od tvojih komija video neto?
- Pitao sam ih. Ali niko nita nije video niti uo.
- Kada si poslednji put video automobil?
- Bio sam u kui itavog dana. Ali prethodne veeri je bio na svom
mestu.
- Zakljuan?
- Jasno da je bio zakljuan.
- Da li je imao poseban katanac za volan?
- Naalost ne. Bio mu je pokvaren.
Odgovori su dolazili bez tekoe. Ali, Kurt Vaiander nikako nije mogao
da izbrie utisak da je ovek bio na oprezu.
- Na koji si sajam krenuo? - upita.
ovek preko puta njega je izgledao iznenaeno.
- Kakve to veze ima sa ovim?
- Nikakve. Samo me je zanimalo.
- Sajam aviona, ako eli da zna.
- Sajam aviona?
- Zanimaju me stari avioni. I sam pravim mnogo modela.
- Ako sam dobro razumeo, prevremeno si penzionisan?
- Kakve, do avola, veze to ima sa mojim ukradenim automobilom?
- Nikakve.
- Zato ne traga za automobilom umesto to brlja po mom privatnom
ivotu?
- Radimo na tome. Kao to si razumeo, verujemo da je onaj koji je ukrao
tvoj automobil poinio ubistvo. Ili smaknue, ako mogu da kaem.
ovek ga pogleda pravo u oi. Iznenada je nestalo onog svetlucanja.
- uo sam - ree on.
Kurt Vaiander nije imao vie pitanja.
- Mislio sam da odemo do tvoje kue - ree on. - Tako da mogu da vidim
gde je automobil bio parkiran.
- Neu te ponuditi kafom - ree ovek. - Jako mi je neuredno kod kue.
- Da li si oenjen?
- Razveden sam.
Odvezli su se kolima Kurta Valandera. Kraj sa kuama u nizu bio je star i
nalazio se iza trkalita za konje u Jegersrou. Stali su ispred ute kue od cigala
ispred koje je bio mali travnjak.
- Ovde gde si stao nalazio se automobil - ree ovek. - Upravo ovde.
Kurt Valander odveze unazad nekoliko metara i oni izaoe. Kurt
Valander vide da je automobil morao da stoji parkiran izmeu dve uline
svetiljke.
- Da li ovde nou stoji mnogo automobila? - upita.
- Stoji bar jedan ispred svake kue. Mnogi koji ovde ive imaju dva
automobila. U garau moe da stane samo jedan.
Kurt Valander pokaza na uline svetiljke.
- Je 1' rade? - upita.
- Da. Ako neka ne radi, primetim.
Kurt Valander pogleda oko sebe i razmisli. Nije imao vie pitanja.
- Pretpostavljam da emo se ponovo javiti - ree mu.
- elim da mi se vrati automobil - odgovori ovek. Kurt Valander
iznenada uvide da je imao jo jedno pitanje.
- Da li ima dozvolu za oruje? - upita ga.
- Oruje?
ovek pored njega se ukoi.
Istovremeno Kurtu Valanderu kroz glavu proe luda ideja. Kraa
automobila je bila izmiljena.
ovek koji je stajao pored njega je bio jedan od dvojice ljudi koji su
prethodnog dana ubili Somalijca.
- ta, do avola, misli time? - ree ovek. - Dozvolu za oruje? Nisi
valjda, doavola, toliko glup da misli da ja imam nekakve veze sa tim?
- Ti koji si bio policajac treba da zna da ovek mora da postavlja
raznorazna pitanja - ree Kurt Valander. - Ima li oruje kod kue?
- Imam i oruje i dozvolu.
- Kakvo oruje?
- Lovim s vremena na vreme. Imam puku mauzer za lov na jelene.
- I jo?
- Jednu samaru. Lanber Baron. pansko oruje. Za lov na zeeve.
- Poslau nekoga da uzme puke.
-Zato?
- Zato to je ovek koji je jue ubijen, ubijen samarom, iz blizine.
ovek ga pogleda pun prezira.
- Ti nisi normalan - ree on. - Ti, jebote, uopte nisi normalan.
Kurt Valander ga ostavi i odatle se odveze pravo natrag do policijske
stanice. Uzeo je telefon i javio se u Istad. Jo uvek nije bio pronaen nikakav
automobil. Potom je zahtevao da razgovara sa zapovednikom odeljenja za
zloine u Malmeu. Jednom ranije ga je sreo i doiveo kao nadmenog i
svemonog. Bilo je to istom prilikom kada je prvi put sreo Gorana Bomana.
Kurt Valander mu izloi razlog svog dolaska.
- elim da mu se prekontrolie oruje - ree. - elim da mu se pretrese
kua. elim da znam da li sarauje sa nekim rasistikim organizacijama.
Policajac ga je dugo posmatrao.
- Ima li bilo kakvog razloga da poveruje da je izmislio ovu krau
automobila? Da je umean u ubistvo?
- On ima oruje. I mi moramo sve da ispitamo.
- U ovoj zemlji ima sto hiljada samara. I kako zamilja da dobijem
nalog za pretres stana kada se radi o krai aulomobila?
- Ovaj sluaj ima najvei prioritet - ree Kurt Valander i poe da se
nervira. Telefonirau okrunom efu. I efu dravne policije ako treba.
- Uiniu ta mogu - ree policajac. - Ali, nikada nije popularno brljati po
privatnom ivotu kolega. A ta misli da e se dogoditi ako ovo izbije u novine?
- Sere mi se za to - ree Kurt Valander. - Na grbai imam tri ubistva. I
nekoga ko mi je obeao etvrto. Njega planiram da spreim.
Na putu za Istad, stao je u Hageholmu. Kriminalistiki tehniari su upravo
zavravali istraivanje. Na licu mesta je proao kroz Ridbergovu teoriju o tome
kako se ubistvo verovatno dogodilo, i dao mu je za pravo. Automobil je sigurno
stajao parkiran na onom mestu na koje je Ridberg ukazao.
Iznenada se seti da je zaboravio da pita policajca kome je ukraden
automobil, da li pui. Ili da li jede jabuke.
Nastavio je ka Istadu. Bilo je dvanaest sati. Na ulasku je sreo jednu
pomonicu iz pisarnice koja je krenula na ruak. Zamolio ju je da mu kupi picu.
Proturio je glavu kod Hansona; jo uvek nije bilo nikakvog automobila.
- Sastanak kod mene za petnaest minuta - ree Kurt Valander. - Pokuaj
da okupi sve. Oni koji su napolju trebalo bi da budu dostupni preko telefona.
Ne skidajui kaput, sede na stolicu i ponovo pozva svoju sestru.
Dogovorili su se da je saeka na Sturupu u deset sati narednog dana.
Potom se poeao po vorugi na elu, koja je sada menjala boje od crne i
crvene do ute.
Posle dvadeset minuta okupili su se svi osim Martinsona i Svedberga.
- Svedberg je napolju i kopa po pesku - ree Ridberg. - Neko je zvao i
rekao da je tamo vien neki misteriozni automobil. Martinson pokuava da ulovi
nekoga iz kluba sitroena koji bi trebalo da zna za sve sitroene koji se kreu po
Skoneu. To je neki koni lekar iz Lunda.
- Koni lekar iz Lunda? - ree Kurt Valander iznenaeno.
- Postoje ludaci koji sakupljaju potanske markice - ree Ridberg. - Zato,
onda, ne bi postojao koni lekar koji voli sitroene?
Valander im ispria kako je proao njegov sastanak sa policajcem u
Malmeu.
uo je samog sebe kako zvui uplje, kada govori da je naredio pretres
oveka.
- Ovo ne zvui naroito verovatno - ree Hanson. - Jedan policajac koji
planira da poini ubistvo nije valjda toliko glup da prijavi vlastiti automobil kao
ukraden?
- Mogue je - ree Kurt Valander. - Ali, ne smemo da ukinemo sebi ni
jedan jedini podsticaj, ma koliko nesiguran on delovao.
Potom je diskusija prela na nestali automobil.
- Ima isuvie malo prijava od javnosti - ree Hanson.
- To mi samo poveava ubeenje da automobil nikada nije napustio kraj.
Kurt Valander razvi genaraltabnu kartu i nadvise se nad njom, kao da su
pripremali neki napad.
- Jezera - ree Ridberg. - Jezera Krageholm, Svaneholm. Pretopostavimo
da su se odvezli do tamo i potopili automobil. Na sve strane ima puteljaka.
- Ipak, to zvui riskantno - ubaci se Kurt Valander.
- Neko je sasvim lako mogao da ih vidi.
Uprkos svemu, dogovorili su se da proeljaju jezera du obale. Kao i da
poalju osoblje da pretrai naputene senike.
Jedna patrola sa psima iz Malmea je bila napolju i tragala ne naavi ni
jedan trag. Potraga helikopterom nije dala nikakve rezultate.
- Da li je tvoj Arapin mogao da pogrei? - zanimao se Hanson.
Kurt Valander razmisli
- Doveemo ga ponovo - ree. - Isprobaemo ga na est razliitih
automobila. Od kojih e jedan biti sitroen.
Hanson obea da e se pozabaviti svedokom.
Potom preoe i bacie pogled na istragu o zloinu u Lenarpu. ak se i
tamo kao avet pojavljivao taj automobil kojeg je u rano jutro video voza
kamiona.
Kurt Valander primeti da su policajci bili umorni. Bila je subota i mnogi
su dugo i neprekidno tragali.
- Ostaviemo Lenarp da se odmori do ponedeljka ujutro - ree on. - Sada
emo da se skoncentriemo na Hageholm. Oni koji nisu preko potrebni, neka idu
kui da se odmore. Sledea nedelja e verovatno biti podjednako naporna kao i
ova.
Potom se priseti da e Bjork ponovo poeti da radi u ponedeljak.
- Sada e Bjork da preuzme - ree on. - Iskoristio bih priliku da vam se
zahvalim za vae dosadanje uee.
- Je l' dobijamo prolaznu ocenu? - ree Hanson ironino.
- Dobijate najvie ocene - odgovori Kurt Valander.
Posle sastanka je zamolio Ridberga da ostane na trenutak. Osetio je da bi
u miru trebalo da porazgovara sa nekim o situaciji. A Ridberg je, kao i obino,
bio neko ije je miljenje najvie cenio. Ispriao mu je o naporima Gorana Bo-
mana gore u Kristijanstadu. Ridberg klimnu glavom zamiljeno. Kurt Valander
primeti da je bio oigledno zabrinut.
- To moe da odvede u slepu ulicu - ree on. - To dvostruko ubistvo me
samo sve vie zbunjuje to vie razmiljam o njemu.
- Kako to? - upita Kurt Valander.
- Nikako ne mogu da zaboravim ono to je ena rekla pre nego to je
umrla. Pretpostavljam da je ona u dubini svoje izmuene i napaene due morala
da shvati da joj je mu bio mrtav. Verujem da je ljudski instinkt da obavetava o
reenju zagonetki kada nita drugo ne preostane. I ona je rekla jednu jedinu re.
Stranac. Ponovila ju je. etiri-pet puta. Ona mora da znai neto. Potom, imamo
i to sa omom.
vor. Onako je kao to si sam rekao. Ovo ubistvo smrdi na osvetu i
mrnju. Ali ipak, mi traimo u potpuno drugom smeru.
- Svedberg je napravio pregled Levgrenove rodbine - ree Kurt Valander.
- Nema nikakvih veza sa inostranstvom. Samo vedski zemljoradnici i po koji
zanatlija.
- Ne zaboravi dvostruki ivot - ree Ridberg. - Nistrom je svog komiju
koga je poznavao etrdeset godina opisao kao obinog oveka. I bez prihoda.
Posle dva dana smo saznali da nita od toga nije bila istina. ta zapravo spreava
da u ovoj prii ima jo dvostrukih slojeva?
- ta onda misli da treba da uradimo?
- Upravo ono to radimo. Ali i da budemo otvoreni prema tome da
pratimo slepi trag.
Potom su preli na priu o ubijenom Somalijcu. Kurt Valander je sve
vrerne otkako je krenuo iz Malmea imao jednu misao na pameti.
- Moe li da izdri jo malo? - upitao ga je.
- Da - odgovori Ridberg iznenaeno. - Naravno da mogu!
- Ima neega u vezi sa onim policajcem - ree Kurt Valander. - Ja znam
da je to uglavnom oseaj. Krajnje diskutabilna osobina za jednog policajca. Ali
sam mislio da bi trebalo da ovog tipa drimo na oku, ti i ja. Bar preko vikenda.
Potom emo da vidimo da li da idemo dalje i da ukljuimo i ostale u sve to. Ali,
ako je onako kako mislim da jeste, da je moda lino umean, da njegov
automobil nikada nije bio ukraden, trebalo bi da je sada uznemiren.
- Slaem se sa Hansonom, koji je rekao da je teko da bi jedan policajac
bio toliko glup da se pretvara da mu je ukraden automobil, ako planira da poini
ubistvo - dodade Kidberg.
- Ja verujem da mislite pogreno - odgovori Kurt Valander. - Na isti
nain na koji je i on pogreno mislio. Naime, da e injenica da je i on sam bio
policajac odagnati sve sumnje sa njega
Ridberg protrlja koleno koje ga je bolelo.
- Uiniemo kako eli - ree on. - Ono to verujem ili ne verujem, teko
da je znaajno, dokle god ti smatra da je vano da nastavimo.
- elim da motrimo na njega - ree Kurt Valander. - Podeliemo se u
etiri smene do ponedeljka ujutru. Bie naporno, ali moi emo. Ja mogu da
preuzmem noi, ako hoe.
Bilo je dvanaest sati. Ridberg je smatrao da bi mogao da osmatra do
ponoi. Kurt Valander mu dade adresu.
U tom momentu ue pomonica daktilografa sa picom koju je naruio.
- Jesi li jeo? - upita.
- Da - odgovori Ridberg nesigurno.
- Nisi uopte. Uzmi ovo, a ja u kupiti novu. Ridberg pojede picu kraj
stola Kurta Valandera. Potom se obrisa oko usta i ustade.
- Moda si jeo - ree.
- Moda - odgovori Kurt Valander.
Tokom ostatka dana, nita se nije dogodilo.
Automobil je bio i ostao nevidljiv. Vatrogasci su izvadili vozilo iz jezera i
nisu izvukli nita vie do delove stare etelice.
Bilo je malo dojava iz javnosti.
Novinari, radio i televizija, zvali su neprekidno i eleli su tekue
informacije o stanju. Kurt Valander je ponavljao svoju molbu za dojavama o
plavo-belom sitroenu. Nemirni upravnici izbeglikih kampova zvali su i
zahtevali poveanu policijsku prismotru. Kurt Valander je odgovarao to je str-
pljivije mogao.
U etiri sata je neki automobil u Bjereeu pregazio i usmrtio jednu stariju
enu. Svedberg, koji se vratio sa svog traganja po pesku, vodio je istragu, iako
mu je Kurt Valander obeao da e dobiti slobodno poslepodne.
Neslund se javio u pet sati i Kurt Valander je mogao da oseti kako je
pijan. Zanimalo ga je da li se neto dogodilo ili moe da ide na neku zabavu u
ilinge. Kurt Valander mu dade dozvolu.
Dva puta je telefonirao u bolnicu i pitao kako mu se otac oseao. Dobijao
je informacije da je otac bio umoran i odsutan.
Odmah posle razgovora sa Neslundom pozva Stena Videna. Javio se glas
koji je Kurt Valander prepoznao.
- Ja sam ti pomogao oko poklopca na ambaru - ree on. - Onaj za koga si
pogodila da je policajac. Rado bih razgovarao sa Stenom ako je tu.
- On je u Danskoj i kupuje konje - odgovori devojka koja se zvala Luiz.
- Kada dolazi kui?
- Moda sutra.
- Moe li da ga zamoli da mi se javi?
- Hou.
Razgovor je zavren. Kurt Valander je imao snaan oseaj da se Sten
Viden uopte nije nalazio u Danskoj. Moda je stajao odmah uz devojku i
sluao.
Moda su se nalazili na nenametenom krevetu kada je zvao.
Ridberg se nije javljao.
Ostavio je svoj podsetnik jednoj od patrola, koja je obeala da e ga
predati Bjorku kasnije iste veeri, im ovaj izae iz aviona na Sturupu.
Potom je proao kroz svoje raune koje je zaboravio da plati na kraju
meseca. Napisao je nekolicinu potanskih iro-rauna i stavio ih zajedno sa
jednim ekom u braon koverat. Shvatio je da ovog meseca nee moi da priuti
sebi da kupi ni video niti muziki ureaj.
Potom je odgovorio na jedan upitnik da li namerava da putuje na opera-
putovanje u Det kungelige u Kopenhagenu krajem februara. Odgovorio je da.
Vojcek" je bila jedna od opera koju nikada nije video izvedenu na sceni.
U osam sati je proitao Svedbergov izvetaj o smrtnom sluaju u
Bjereeu. Uvideo je da nikakava optuba nije aktuelna. ena je izala pravo na
put pred automobil koji je vozio malom brzinom. Zemljoradnik koji je vozio bio
je nekanjavan. Nekoliko svedoka je potvrdilo ovu priu. Zabeleio je ovo i
eleo da Anet Brolin proita istragu kada bude zavrena obdukcija ene.
U pola devet su dva oveka poela da se biju u jednoj iznajmljenoj kui
na kraju Istada. Peters i Noren su brzo uspeli da razdvoje dvojicu koja su se
tukla. Bila su to dva brata, dobro poznata policiji. Zapoinjali bi tuu, otprilike,
tri puta godinje.
Prijavljen je i nestanak jednog psa u Marsvinsholmu. Poto je vien da
tri prema zapadu, poslao je prijavu kolegama u Skurupu.
U deset sati je napustio policijsku stanicu. Bilo je hladno i vetar je
poinjao da duva. Zvezdano nebo je bilo vedro. Jo uvek bez snega. Odvezao se
kui i na sebe navukao debeli donji ve, a na glavu stavio vunenu kapu. Rastro-
jenih misli, takoe je zalio cvee na kuhinjskom prozoru, koje je poelo da se
sui. Potom se odvezao u Malme.
Noren je bio na dunosti tokom noi. Kurt Valander je obeao da e se
javiti nekoliko puta. Ali, verovatno e Noren imati pune ruke posla sa Bjorkom
koji e se vratiti kui i saznati da je njegov godinji odmor definitivno zavren.
Kurt Valander zastade kod jednog motela u Svedali. Dugo se dvoumio pre
nego to je odluio da pojede samo salatu. Sumnjao je u to da je sada bila prava
prilika da odustane od svojih navika ishrane. Pre se radilo o tome da je znao da
reskira da e zaspati ako pojede dosta pre none prismotre.
Popio je nekoliko olja jake kafe poto je zavrio sa jelom. Jedna starija
ena je prila njegovom stolu i ponudila mu da kupi Toranj za nadgledanje.
Kupio je jedan primerak i pomislio da je to dovoljno dosadno tivo da bi
potrajalo elu no.
Neto posle jedanaest sati skrenuo je ponovo na E 14 i nastavio du
poslednjih nekoliko milja prema Malmeu. Iznenada je poeo da sumnja u znaaj
zadatka koji je zadao Ridbergu i sebi. Koliko je zapravo poverenja mogao da
ukae svojoj intuiciji? Zar nisu Hansonove i Ridbergove primedbe bile dovoljne
da odustane od pomisli na nonu prismotra?
Osetio se nesigurno. Bezvoljno.
A ni salata ga nije zasitila.
Prolo je nekoliko minuta posle pola dvanaest kada je skrenu u jednu
poprenu uliicu ka utoj kui u nizu u kojoj je iveo Rune Bergman. Kapu je
navukao preko uiju kada je izaao u hladnu no. Oko njega su se nalazile kue
u kojima su bila ugaena svetla. U daljini je uo kako zavija guma nekog
automobila. Drao se to je vie bilo mogue u senci, i skrenuo u ulicu koja se
zvala Aleja rua.
Skoro odmah je ugledao Ridberga koji je stajao pored jednog visokog
drveta kestena. Stablo je bilo toliko veliko da je zaklanjalo celog oveka. To to
ga je Valander otkrio bilo je samo zato to je to bilo jedino zamislivo skroviste
sa kog bi moglo da se gleda na utu kuu u nizu.
Kurt Valander se uvue u senku monog stabla drveta.
Ridberg se smrzavao. Trljao je ruke i tapkao stopalima.
- Da li se dogodilo neto? - pitao je Kurt Valander.
- Ne mnogo za dvanaest sati - odgovori Ridberg. - U etiri sata je otiao u
oblinju prodavnicu u kupovinu. Dva sata kasnije je izaao i zatvorio kapiju koja
se bila otvorila od vetra. Ali, obazriv je. Pitam se da li, moda, ipak nisi u pravu.
Ridberg pokaza na kuu pored one u kojoj je stanovao Rune Bergman.
- Stoji prazna, ree. U dvoritu ima pregled i na ulicu i na zadnja vrata.
Ako mu padne na pamet da se iskrada tuda. Tamo je i jedna klupa na kojoj moe
da se sedi. Ako na sebi ima dovoljno toplu odeu.
Kurt Valander je na putu do Bergmanove kue video jednu telefonsku
govornicu. Zamolio je Ridberga da ode tamo i pozove Norena. Ako se nije
dogodilo nita vano, Ridberg je mogao da uzme svoj automobil i da ide kui.
- Doi u oko sedam - ree Ridberg. - Nemoj da se smrzne.
Nestao je tiho. Kurt Valander je stajao neko vreme i po-smatrao utu
kuu. Sijalo je kroz dva prozora, jedan u prizemlju i jedan na spratu. Zavese su
bile navuene. Pogledao je na sat. Pono je prola pre tri minuta. Ridberg se nije
vratio. Dakle, bilo je mirno u policijskoj stanici u Istadu.
Pourio je i otvorio kapiju dvorita prazne kue. Tumarao je po mraku i
pronaao klupu o kojoj je govorio Ridberg. Odavde je imao dobar pogled. Da bi
zadrao toplotu poeo je da hoda, pet koraka napred i pet nazad.
Kada je sledei put uspeo da pogleda na sat, ve je bilo deset minuta do
jedan. No e biti duga. Ve je poelo da mu biva hladno. Pokuao je da uini da
mu vreme proe tako to je studirao zvezdano nebo. Kada ga je zaboleo vrat,
ponovo je poeo da hoda, napred i nazad.
U pola dva se ugasi svetio u prizemlju. Kurtu Valanderu se uinilo da je
sa sprata uo radio.
Rune Bergman je nona ptica, pomisli.
Moda ovek postane takav ako se prevremeno penzionie?
U pet minuta do dva sata, napolju, na ulici proe jedan automobil. Odmah
potom jo jedan. Potom je ponovo bilo tiho.
Svetio je gorelo na spratu. Kurtu Valanderu je bilo hladno.
U pet minuta do tri sata ugasi se svetio. Kurt Valander oslunu da uje
radio. Ali je sve bilo mirno. Upalio je plamenik da bi zadrao toplotu.
Pevuio je tonove nekog trausovog valcera.
Zvuk je bio toliko tih da ga je jedva pojimao.
Jedno kljockanje zatvaraa. To je bilo sve. Kurt Valander prekide u sred
grejanja i oslunu.
Potom nazre senku.
Mora da se ovek kretao veoma tiho. Ali je Kurt Valander ipak nazreo
Runea Bergmana kada je polako iza ute kue nestao u dvoritu. Kurt Valander
prieka nekoliko sekundi. Potom se paljivo pope preko ograde. Bilo je teko
orijentisati se u mraku, ali je polako shvatio da je postojao mali prolaz izmeu
kuice i dvorita koje se nalazilo okrenuto kao odraz u ogledalu Bergmanove
kue. Brzo se kretao. Isuvie brzo s obzirom na to da gotovo nita nije video.
Tako je izaao na ulicu paralelnu sa Alejom rua.
Da je stigao samo sekund kasnije nikada ne bi shvatio da je Rune
Bergman nestao u jednoj poprenoj ulici desno.
Malo se dvoumio. Njegov automobil je stajao parkiran samo pedeset
metara odatle. Ako ga ne uzme sada, a Rune Bergmanov automobil je parkiran
tu negde u blizini, nee imati mogunosti da ga prati.
Potrao je luakom brzinom ka automobilu. Zaleene noge su mu
pucketale, i ostao je bez daha posle samo nekoliko koraka. Otvorio je vrata
automobila, ubacio kljueve i brzo resio da pokua da pronae Runea Bergmana.
Skrenuo je u ulicu za koju je mislio da je ona prava. Prekasno je uvideo da
je to bila lepa ulica. Opsovao je i krenuo u rikverc. Rune Bergman je oigledno
mogao da bira izmeu mnogo ulica. Osim toga, u blizini je postojao i parking.
Odlui se, pomislio je besnei. Odlui se sada, do avola.
Odvezao se nazad do velikog parkiralita, koje se nalazilo izmeu
hipodroma Jegersro i velikih robnih kua. Ba je nameravao da odustane kada
ugleda Runea Bergmana. Stajao je u telefonskoj govornici pored
novoizgraenog hotela kod izlaza za hipodromsku talu.
Kurt Valander zakoi i ugasi motor i farove.
ovek u telefonskoj govornici ga nijeotkrio.
Nekoliko minuta kasnije pored hotela skrenu jedan taksi. Rune Bergman
sede na zadnje sedite, a Kurt Valander upali motor.
Taksi se izvezao na autoput ka Geteborgu. Kurt Valander propusti jedan
leper pre nego to je krenuo sa praenjem.
Pogledao je na mera benzina. Nee moi da prati taksi dalje od
Halmstada.
Iznenada vide da je voza taksija dao migavac za skretanje udesno.
Nameravao je da skrene kod ulaska u Lund. Kurt Valander ga je pratio.
Taksi je stao kod eleznike stanice. Kada je Kurt Valander provezao
pored video je da je Rune Bergman upravo plaao za vonju. Skrenuo je u jednu
poprenu ulicu i nepropisno parkirao na sred peakog prelaza.
Rune Bergman je iao brzo. Valander ga je pratio idui po senovitim
mestima.
Ridberg je bio u pravu. ovek je bio obazriv.
Iznenada stade i pogleda oko sebe.
Kurt Valander niice skrete u jednu kapiju. Udario je elom u jednu
izbaenu ivicu stepenica i osetio kako mu je iznad oka pukla voruga. Krv mu je
potekla niz lice. Obrisao se rukavicom, izbrojao do deset i nastavio sa
praenjem. Krv mu je tekla preko oka i mutila mu pogled.
Rune Bergman stade ispred jedne kune fasade koja je bila obavijena
materijalom za dakove i skelama za gradnju. Ponovo je pogledao iza sebe i
Kurt Valander se skupi iza jednog parkiranog automobila.
Potom je nestao.
Kurt Valander je ekao dok nije uo da je kapija ponovo zatvorena.
Odmah potom, upali se svetio u sobi na drugom spratu.
Pretrao je preko ulice i provukao se ispod sargije. Bez razmiljanja se
uspeo do prvog sprata graevinskih skela.
Bolelo ga je i peckalo kada je dotakao stopala. Neprekidno je brisao krv
koja mu se slivala preko oka. Tako se uspeo do sledeeg sprata. Osvetljeni
prozori su sada bili otprilike jedan metar iznad njegove glave. Skinuo je al i za-
vio ga preko ela kao privremeni zavoj.
Potom se paljivo uspeo na sledei sprat. Naprezanje ga je toliko iscrpio
da je ostao na spratu preko minut pre nego to je imao snage da nastavi. Paljivo
je puzao preko hladnih limova koji su bili puni odbaenog maltera. Nije se usu-
ivao da pomisli na to koliko se visoko iznad zemlje nalazio. Jer bi tada odmah
dobio vrtoglavicu.
Paljivo je provirio preko simsa izvan prve osvetljene sobe. Kroz debele
zavese je mogao da vidi enu koja je leala i spavala u duplom krevetu. Pokriva
pored nje je bio baen kao da je neko ustao u veoma velikoj urbi.
Otpuzao je dalje.
Kada je sledei put provirio preko simsa na prozoru video je Runea
Bergmana kako stoji i razgovara sa nekim ovekom obuenim u tamnobraon
kuni mantil.
Kurtu Valanderu se uini da je ranije video ovog oveka.
Rumunka je tako dobro opisala oveka koji je stajao na njivi i jeo jabuku.
Osetio je kako mu srce lupa.
Bio je, dakle, u pravu. Nije mogao biti niko drugi.
Njih dvojica su tiho razgovarali. Kurt Valander nije mogao da razume ta
su govorili. Iznenada ovek u kunom mantilu nestade kroz jedna vrata.
Istovremeno je Rune Bergman zurio pravo prema Kurtu Valanderu.
Otkriven, pomisli kada je glavu povukao u nazad.
Ovi luaci se nee ni dvoumiti da me upucaju.
Bio je paralisan od straha.
Umreu, pomislio je oajno. Upucae me u glavu.
Ali, niko nije doao i pucao mu u glavu. Konano je sakupio hrabrosti da
ponovo pogleda.
ovek u kunom mantilu je stajao i jeo jabuku.
Rune Bergman je u ruci drao dve samare. Jednu je stavio na sto. Drugu
je stvio pod svoj kaput. Kurt Valander uvide da je video vie nego dovoljno.
Okrete se i otpuza istim putem kojim je i doao.
Kako se to dogodilo, nikada nee saznati.
Ali, pogreio je u mraku. Kada je krenuo da se uhvati za skelu uhvatio se
za prazan prostor.
Potom je pao.
Sve se toliko brzo dogodilo da gotovo nije stigao ni da pomisli da e
umreti.
Tik iznad zemlje, jednu nogu je zakaio u prorez izmeu dva lima. Bol je
bio ogroman kada je nastupio trzaj. Visio je s glavom nadole, jedva jedan metar
iznad asfalta.
Pokuao je da se izvue. Ali noga je bila zaglavljena. Visio je naglavake
ne mogavi nita da uradi. Krv mu je pulsirala u slepoonicama.
Bol je bio toliko snaan da su mu oi zasuzile.
Istovremeno u kako se vrata otvorie.
Rune Bergman je napustio stan.
Grizao se za prste da ne bi vritao.
Kroz sargiju je nazreo kako je ovek iznenada stao. Ba ispred njega.
Video je kako bljuje vatru.
Pucanj, pomislio je. Sada u umreti.
Potom uvide da je Rune Bergman upalio cigaretu.
Koraci su mu se udaljili.
Gubio je svest od krvi koja mu je navrla u glavu. Slika Linde mu proe
ispred oiju.
Divljakom snagom je uspeo da uhvati jedan nosa skele. Jednom rukom
se podigao toliko da moe da uhvati skelu gde mu je noga bila zaglavljena.
Skupio je svu snagu u poslednjem pokuaju. Potom je povukao. Noga se
oslobodi i on se leima doeka na jednu gomilicu ljunka. Leao je potpuno
mirno i ispitivao da li mu je neto bilo polomljeno.
Potom ustade, morao je da se pridrava za zid da ne bi pao od nesvestice.
Trebalo mu je gotovo dvadeset minuta da se vrati do automobila. Na
staninom satu vide da su kazaljke pokazivale pola pet.
Utonuo je u vozako sedite i zamurio.
Potom se odvezao u Istad.
Moram da spavam, pomislio je. Sutra je sutra. Onda mogu da uradim ono
to mora da se uradi.
Trgao se kada je svoje lice video u kupatilu u ogledalu. Toplom vodom je
oistio ranu.
Bilo je skoro est sati kada je utonuo u posteljinu. Navio je sat na petnaest
do sedam. Nije se usuivao da spava due od toga.
Pokuao je da pronae poloaj u kom ga je najmanje bolelo.
Ba kada je tonuo u san probudi ga lupa na vratima.
Jutarnje novine.
Potom se ponovo isprui.
U snovima mu je prilazila Anet Brolin.
Negde je rzao neki konj.
Bila je nedelja 14. januar. Dan je doao sa pojaanim vetrom sa
severoistoka.
Kurt Valander je spavao.

12

Mislio je da je dugo spavao. Ali kada se probudio i pogledao na sat koji je
stajao na nonom stoiu, shvati da je spavao sedam minuta. Telefon ga je
probudio. Ridberg je zvao iz jedne telefonske govornice u Malmeu.
- Vrati se ovamo - ree Kurt Valander. - Ne mora da stoji tamo i
smrzava se. Doi ovamo, kod mene kui.
- ta se dogodilo?
- On je.
- Siguran si?
- Potpuno sam siguran!
- Dolazim.
Kurt Valander teko ustade iz kreveta. Telo ga je bolelo i bubnjalo mu je
u slepoonicama. Dok se kuvala kafa, sede za kuhinjski sto s ogledalcetom i
tuferom vate. Uz mnogo muka uspeo je da privrsti kompresu preko raspuknute
voruge. Mislio je kako mu celo lice menja boju u plavu i lila.
etrdeset tri minuta kasnije Ridberg je stajao na vratima.
Dok su pili kafu Kurt Valander mu ispria svoju priu.
- Dobro - ree Ridberg kasnije. - Veoma dobar posao. Sada emo da
pokupimo one prokletnike. Kako se zvao onaj u Lundu?
- Zaboravio sam da pogledam ime u ulazu. A i nismo mi ti koji hapsimo.
Bjork je taj.
- Je l' se on vratio?
- Trebalo je da stigne sino.
- Onda emo ga izvui iz kreveta.
- I javnog tuioca. A mora i da se iskoordinira sa kolegama u Malmeu i
Lundu.
Dok se Kurt Valander oblaio, Ridberg je telefonirao. Kurt Valander
zadovoljno u da Ridberg nije dozvolio nikakve upadice.
Pitao se da li je mu Anete Brolin bio u poseti.
Ridberg je stao na vrata spavae sobe i posmatrao ga dok je vezivao
kravatu.
- Izgleda kao bokser - ree i nasmeja se. - Isprebijan bokser.
- Jesi li naao Bjorka?
- inilo se kao da je vee iskoristio da upije sve to se dogodilo. Bilo mu
je lake kada je shvatio da smo u svakom sluaju imali reenje jednog od
ubistava.
- Javni tuilac?
- Ona je rekla da e odmah doi.
- Je l' se ona javila? Ridberg ga pogleda iznenaeno.
- A ko bi se javio?
- Njen mu, na primer.
- Kakve to veze ima?
Kurt Valander se nije ni potrudio da odgovori.
- Do avola, kako se loe oseam - ree umesto toga. - Idemo sada.
Izali su u rano svitanje dana. I dalje je duvao olujni vetar, a nebo je bilo
prekriveno tamnim oblacima.
- Hoe li biti snega? - ree Kurt Valander.
- Nee pre februara, odgovori Ridberg. To oseam po sebi. Ali onda e to
biti jebena zima.
U policijskoj stanici je vladalo nedeljno zatije. Norena je na deurstvu
zamenio Svedberg. Ridberg mu dade kratak opis onoga to se dogodilo tokom
noi.
- Do avola - bio je Svedbergov komentar. - Policajac?
- Bivi policajac?
- Gde je sakrio automobil?
- To jo uvek ne znamo.
- Da nije potopljen?
- Mislim da jeste.
Bjork i Anet Brolin su u policijsku stanicu stigli u isto vreme. Bjork, koji
je imao pedeset i etiri godine i bio poreklom iz Vestmanlanda, pristojno je
pocrneo. Kurt Valander ga je uvek zamiljao kao idealnog efa policije u jednom
srednje velikom vedskom policijskom okrugu. Bio je prijatan, ne preterano
ineligentan, i istovremeno se veoma brinuo o dobrom imenu i ugledu policije.
Uznemireno je pogledao Kurta Valandera.
- Zastraujue izgleda?
- Tukli su me - odgovori Kurt Valander.
- Tukli te? Ko to?
- Policajci. Tako je to kada obavlja dunost efa. Onda dobija batine.
Bjork se smejao.
Anet Brolin ga je posmatrala nekako kao iskrenom saoseajnou.
- Mora da boli - ree ona.
- Proi e - odgovori Kurt Valander.
Okrenuo je lice u stranu kada je odgovarao, poto se setio da je zaboravio
da opere zube.
Okupili su se u Bjorkovoj kancelariji.
Poto nije bilo nikakvog pisanog istranog materijala Kurt Valander je
usmeno obavio posao. I Bjork i Anet Brolin su postavili mnogo pitanja.
- Da me je u nedelju ujutru iz kreveta izvukao neko drugi i ispriao mi
ovakvu razbojniku priu, ne bih mu poverovao - ree Bjork.
Potom se okrenu Aneti Brolin.
- Da li moemo da ih pritvorimo zbog ovoga? - pitao ju je. - Ili da ih
samo dovedemo na sasluanje?
- Pritvoriu ih posle rezultata sasluanja - odgovori Anet Brolin.
- Potom bi, naravno, bilo dobro ako bi ona Rumunka u suoenju mogla
da pokae na oveka iz Lunda.
- Pa za to moramo da imamo sudski nalog - ree Bjork.
- Da, ree Anet Brolin. Ali, moemo da improvizujemo suoenje.
Kurt Valander i Ridberg su je zainteresovano posmatrali.
- Moemo da je dovedemo iz izbeglikog kampa - nastavi ona. - A potom
bi njih dvoje, sasvim sluajno, mogli da prou jedno pored drugog ovde na
hodniku.
Kurt Valander je klimao glavom u znak odobravanja. Anet Brolin je bila
javni tuilac koja nije zaostajala za Perom Okersonom kada se radilo o
slobodoumnom pogledu na vaea pravila.
- Tako dakle - ree Bjork. - Onda u pozvati kolege iz Malmea i Lunda.
Potom emo za dva sata da odradimo privoenje. U deset sati.
- ena u krevetu - ree Kurt Valander. - Ona u Lundu?
- I nju emo privesti - ree Bjork. - Kako emo podeliti sasluavanje?
- Ja elim Runea Bergmana - ree Kurt Valander. - Ridberg moe da
razgovara sa ovekom koji jede jabuke.
- U tri sata emo odluiti o pritvoru - ree Anet Brolin. - Do tada u biti
kod kue.
Kurt Valander ju je ispratio do recepcije.
- Mislio sam da predloim veeru jue - ree on. - Ali, neto se ispreilo.
- Bie jo veeri - odgovori ona. - Mislim da si ovo dobro obavio. Kako
si, zapravo, shvatio da je to on?
- I nisam. Bio je to samo oseaj.
Gledao je za njom dok je silazila ka gradu. Shvati da uopte nije pomislio
na Monu od one veeri kada su zajedno veerali.
Potom se sve odigralo veoma brzo.
Hansona su povukli iz nedeljne slobode i nareeno mu je da dovede onu
Rumunku i tumaa.
- Kolege ne zvue sreno - ree Bjork zabrinuto. - Nije popularno
privoditi nekog iz vlastitog odreda. Bie mnogo neraspoloenja oko ovoga.
- Kako neraspoloenja? - pitao je Kurt Valander.
- Novi izumi u policijskom odredu.
- Ali on je prevremeno penzionisan?
Ali u svakom sluaju, novine e urlati o tome da je policajac ubica. Bie
novih uhoenja od strane odreda.
U deset sati se Kurt Valander vratio do kue obavijene sargijom i
graevinskom skelom. Kao pomo je imao etiri policajca u civilu iz Lunda.
- Ima oruje - ree Kurt Valander jo dok su sedeli u automobilu. - I
poinio je hladnokrvno smaknue. Ipak, mislim da moemo da radimo mirno.
Sigurno ne rauna na to da smo mu na tragu. Bie dovoljna dva izvuena
pitolja.
Kurt Valander je sa sobom poneo svoj slubeni pitolj kada je krenuo iz
Istada.
Na putu za Lund je pokuao da se seti kada ga je izvadio poslednji put.
Odluio je da je to bilo pre tri godine, prilikom hapenja jednog odbeglog
zatvorenika iz Kumle koji se zabarikadirao u jednoj vikendici kod kupalita
Mosbi.
Sada su sedeli u automobilu ispred kue u Lundu. Kurt Valander shvati da
se popeo mnogo vie nego to je mislio. Da je pao na zemlju, polomio bi kimu.
Policija u Lundu je, da bi ispitao situaciju ujutru, poslala jednog narednika
koji je bio preobuen u nosaa novina.
- Da ponovimo sada - ree Kurt Valander. - Nema zadnjeg stepenita?
Policajac koji je sedeo pored njega na prednjem seditu klimnuo je
glavom.
- Nikakvih skela na zadnjoj strani kue?
- Niega.
Prema policiji, u stanu je iveo ovek po imenu Valfrid Strom.
Nije ga bilo ni u kakvim registrima u policiji. Niko nije znao ni od ega
ivi.
Tano u deset sati izaoe iz automobila i preoe ulicu. Jedan policajac
je stao kod ulazne kapije. Postojao je interfon, ali nije radio. Kurt Valander obi
vrata jednim rafcigerom.
- Jedan ovek neka ostane na stepenitu - ree. - Ti i ja idemo gore. Kako
se, bee, zove?
- Enberg.
- Valjda ima neko ime?
- Kale.
- Idemo, onda, Kale.
Oslukivali su u pomrini ispred vrata.
Kurt Valander izvadi svoj pitolj i klimnu glavom Kaleu Enbergu da uradi
istu stvar. Potom je pozvonio na vrata.
Vrata je otvorila jedna ena u kunoj haljini. Kurt Valander je prepoznao
od noas. Ona je spavala u branom krevetu.
Sakrio je pitolj iza lea.
- Iz policije smo - ree on. - Traimo jednog oveka, Valfrida Stroma.
ena, koja je bila u etrdesetim godinama starosti i koja je imala napaeni
izraz lica, izgledala je uplaeno.
Onda se sklonila u stranu i pustila policajce.
Valfrid Strom je iznenada stajao ispred njih. Bio je odeven u zelenu
trenerku.
- Policija - ree Kurt Valander. - Hteli smo da te zamolimo da poe sa
nama.
ovek sa elom u obliku polumeseca napeto ga je posmatrao.
- Zato?
- Sasluanje.
- O emu?
- Saznae kada doemo dole u stanicu.
Potom se Valander okrete eni.
- Najbolje bi bilo da i vi krenete - ree on. - Navucite na sebe neto
garderobe.
ovek ispred njega je delovao potpuno smireno.
- Ne idem nigde dok ne saznam zato - ree on. - Moda biste mogli da
ponete time to ete mi pokazati vae legitimacije?
Kada je Kurt Valander stavio desnu ruku u unutranji dep nije mogao da
sakrije da ima pitolj. Prebacio ga je u levu ruku i traio novanik u kojem mu je
bila legitimacija.
Istovremeno se Valfrid Strom baci pravo na njega. Kurta Valandera udari
glavom u elo, pravo u ve oteenu i raspuknutu vorugu. Bi baen glavake
unazad i pitolj mu izlete iz ruke. Kale Enberg nije stigao da reaguje pre nego
to je ovek u zelenoj trenerci nestao kroz vrata. ena je vrisnula, a Kurt
Valander se baci za svojim pitoljem. Potom potra za ovekom niz stepenice,
dok je istovremeno upuivao upozorenje dvojici policajaca koji su stajali
postrojeni dole.
Valfrid Strom je bio brz. Laktom je udario u bradu policajca koji je stajao
unutra u kapiji. ovek koji je stajao napolju dobio je po sebi jednu polovinu
ulaznih vrata kada se Strom bacio na ulicu. Kurt Valander, koji jedva da je mo-
gao da vidi od krvi to mu je tekla preko oka, terurajui je preao preko
onesveenog policajca koji je leao na stepenicama. Trgnuo je i povukao
osigura pitolja koji se odblokirao.
Potom je izaao na ulicu.
- Na koju stranu je otrao? - povika zbunjenom policajcu koji se upleo u
sargiju.
- Levu - dobio je odgovor.
Trao je. Mogao je da vidi zelenu trenerku Valfrida Stroma, ba kada je
nestajao ispod jednog vijadukta. Skinuo je sa sebe kapu i obrisao lice. Nekoliko
starijih ena, koje su izgledale kao da su bile na putu ka crkvi, preplaeno posko-
i u stranu. Jurio je ispod vijadukta dok je istovremeno iznad njegove glave
protutnjao voz.
Kada je ponovo izaao na ulicu vide kako je Valfrid Strom zaustavio
jedan automobil, izvukao vozaa i odvezao se.
Jedino vozilo koje je postojalo u blizini bilo je jedno veliko vozilo za
prevoz ivotinja. ofer je upravo stao i iz jednog automata na zidu uzimao paket
kondoma. Kada je Kurt Valander dotrao s pitoljem u ruci i krvlju koja mu je
tekla preko lica, ispusti paket kondoma i otra odatle.
Kurt Valander se pope na vozako mesto. Iza sebe je uo konja kako re.
Motor je bio upaljen i on ubaci u najmanju brzinu.
Mislio je da je iz vidokruga izgubio automobil sa Valfridom Stromom,
kada ga ponovo ugleda. Automobil je proao kroz crveno svetio i nastavio dalje
kroz jednu usku ulicu koja je vodila pravo prema katedrali. Kurt Valander je
trzao menja i ubacivao u brzine da iz vida ne bi izgubio automobil. Konj je rzao
iza njega i oseao je topli miris balege.
U jednoj otroj krivini gotovo da je potpuno izgubio kontrolu nad vozilom
za prevoz ivotinja. Proklizao je parna dva automobila parkirana uz ivicu
trotoara, ali je uspeo da na kraju ponovo ispravi vozilo.
Jurio ga je pored bolnice a potom kroz industrijsku zonu. Kurt Valander
iznenada otkri da je vozilo za prevoz ivotinja bilo opremljeno mobilnim
telefonom. Jednom rukom je pokuao da pritisne taster za hitne pozive, trudei
se da istovremeno odri teko vozilo na drumu.
Upravo kada su se javili na centrali za uzbunu, morao je da skrene u
krivinu.
Telefon mu ispade iz ruke i shvati da nee moi da ga dohvati bez
zaustavljanja automobila.
Ovo je bezumlje, pomislio je oajno. Potpuno bezumlje.
Istovremeno se seti svoje sestre. Upravo sada je trebalo da se nalazi na
aerodromu Sturup i da je eka.
U krunom toku kod izlaza za Stafanstorp, lov je bio zavren.
Valfrid Strom je bio primoran da ukoi zbog jednog autobusa koji je ve
bio uao u kruni tok. Izgubio je kontrolu nad vozilom i udario pravo u cementni
stub. Kurt Valander, koji je bio na oko sto metara odatle, vide plamen koji je
izbio iz automobila. Toliko je otro zakoio da je vozilo za prevoz ivotinja
proklizalo do anca i prevrnulo se. Otvorie se zadnja vrata i iskoie tri konja,
koja odgalopirae preko njiva.
Valfrid Strom se pri sudaru bacio iz automobila. Jedna ruka mu je bila
odrana. Lice mu je bilo iseeno komadiima stakla.
Pre nego to je Kurt Valander stigao do njega, znao je da je mrtav.
Dotrae ljudi iz oblinjih kua. Automobili su koili uz ivicu puta.
Iznenada shvati da u ruci i dalje ima pitolj.
Nekoliko minuta kasnije doao je i prvi policijski automobil. A odmah
potom i jedna kola hitne pomoi. Kurt Valander je pokazao svoju legitimaciju i
telefonirao iz automobila. Zamolio je da razgovara sa Bjorkom.
- Je l' dobro prolo? - pitao je Bjork. - Rune Bergman je uhvaen i na
putu je ovamo. Sve je proteklo bez problema. A i ona Jugoslovenka eka ovde
sa svojim tumaem.
- Poalji ih u mrtvanicu u lundsku bolnicu - ree Kurt Valander. - Sada
e morati da se suoi sa leom. A osim toga ona je Rumunka.
- ta, do avola misli time? - ree Bjork.
- Upravo ono to kaem - odgovori Kurt Valander i prekinu razgovor.
Istovremeno vide kako jedan od konja dolazi galopom preko njive. Bio je
to lep, beli konj.
Pomisli da nikada ranije nije video tako lepog konja.
Kada se vratio u Istad, vest o smrti Valfrida Stroma ve se proula. ena
koja je bila njegova supruga, doivela je nervni slom i lekar je policiji zabranio
da je sasluava do daljnjeg.
Ridberg je mogao da obavesti da je Rune Bergman sve negirao. Nije
ukrao vlastiti automobil i potom ga potopio. Nije bio u Hageholmu. Nije ni
tokom noi posetio Valfrida Stroma.
Zahtevao je da odmah dobije prevoz natrag u Malme.
- Jedna prokleta pacovina - ree Kurt Valander. - Slomiu ga.
- Ovde se nita ne lomi - ree Bjork. - Ovaj bezuman lov kroz Lund je
ve izazvao dovoljno problema. Ne razumem kako etvorica odraslih ljudi,
policajaca, ne mogu da privedu na sasluanje jednog nenaoruanog oveka. Da li
ti je, povrh toga, jasno da je jedan od onih konja pregaen? Zvao se Super Nova
i vlasnik ga ceni 100 000 kruna.
Kurt Valander oseti kako mu bes raste. Zato Bjork nije mogao da shvati
da mu je bila potrebna podrka? A ne ovo trabunjanje i grdnja.
- Sada ekamo da Rumunka obavi identifikaciju - ree Bjork. - Niko se
medijima i tampi nee obraati sem mene.
- Zahvaljujem na tome - ree Kurt Valander. Zajedno sa Ridbergom,
otiao je u svoju kancelariju i zatvorio vrata.
- Da li ti je jasno kako izgleda? - zanimao se Ridberg.
- Najbolje da ne znam, hvala.
- Zvala je tvoja sestra. Zamolio sam Martinsona da ode i pokupi je sa
aerodroma. Pretpostavljam da si ti na to zaboravio. On treba i da se pobrine za
nju dok ti ne bude imao vremena.
Kurt Valander klimnu glavom u znak zahvalnosti. Nekoliko minuta
kasniju ulete Bjork.
- Zavrena je identifikacija - ree. - Dobili smo naeg traenog ubicu.
- Da li ga je prepoznala?
- Bez dvoumljenja. Bio je to isti onaj ovek koji je jeo jabuku napolju na
njivi.
- Ko je on? - pitao je Ridberg.
- Valfrid Strom je sebe nazivao poslovnim ovekom - odgovori Bjork. -
Imao je etrdeset i sedam godina. Ali slubi dravne bezbednosti nije trebalo
mnogo vremena da bi odgovorila na nae pitanje. Valfrid Strom je jo od 1960-
ih godina bio angaovan u raznim nacionalistikim pokretima. Prvo u neemu
to se zvalo Demokratska alijansa, a potom u znaajno militantnijim frakcijama.
Ali, na pitanje kako je dolo do toga da iznenada postane hladnokrvni ubica,
moda bi Rune Bergman mogao da odgovori. Ili njegova supruga.
Kurt Valander ustade.
- Sada emo da uzmemo Bergmana - ree on.
- Sva trojica uoe u prostoriju u kojoj je Rune Bergraan sedeo i puio.
Kurt Valander je vodio sasluanje. Odmah je krenuo u napad.
- Da li zna ta sam radio noas? - pitao ga je. Rune Bergman ga pogleda
pun prezira.
- Kako bih ja to mogao znati?
- Pratio sam te u Lund.
Kurtu Valanderu se uini da je nazreo promenu izraza na ovekovom licu.
- Pratio sam te u Lund - ponovi Kurt Valander. - I popeo sam se uz
graevinsku skelu kue u kojoj je iveo Valfrid Strom. Video sam kako si svoju
samaru zamenio za neku drugu. Sada je Valfrid Strom mrtav. Ali, jedan svedok
ga je identifikovao kao ubicu u Hageholmu. ta kae na sve ovo?
Rune Bergman vie nita ne ree. Upalio je cigaretu i posmatrao ispred
sebe praznog pogleda.
- Sada emo da ponemo iz poetka - ree Kurt Valander. - Znamo kako
se sve odigralo. Jedino to neznamo su dve stvari. Kao prvo, ta si uradio sa
svojim kolima. Kao drugo: Zato ste upucali onog Somalijca?
Rune Bergman je nastavio da uti.
Neto posle tri sata poslepodne, bio je formalno pritvoren i dodeljen mu je
advokat. Optuba je glasila ubistvo ili pomo pri ubistvu.
U etiri sata je Kurt Valander odrao jedno kratko sasluanje supruge
Valfrida Stroma. Ona je i dalje bila u oku, ali je odgovarala na njegova pitanja.
Saznao je da se Valfrid Strom bavio uvozom ekskluzivnih automobila.
Osim toga ispriala mu je da je mrzeo vedsku izbegliku politiku.
Bila je udata za Valfrida Stroma nepunih godinu dana.
Kurt Valander je stekao jasan utisak da e ona veoma brzo preboleti
gubitak.
Posle sasluanja, razgovarao je sa Ridbergom i Bjorkom. Odmah potom,
ena je putena uz zabranu putovanja i odvezena je natrag u Lund.
Odmah potom, Kurt Valander i Ridberg ponovo pokuae da nateraju
Runea Bergmana da progovori. Advokat, koji je bio mlad i ambiciozan, smatrao
je da nije postojalo saglasnosti u voenju dokaza, i smatrao je da je pritvaranje
liilo na pripremljenu osudu nevinog.
Otprilike u isto vreme Ridbergu je neto palo na pamet.
- Gde je to Valfrid Strom pokuao da pobegne? - ree on Kurtu
Valanderu.
Pokazao je na kartu.
- U Stafanstorpu se zavravalo putovanje. Moda je tamo ili u blizini
imao neki magacin? Ne nalazi se naroito daleko od Hageholma, samo ako
ovek poznaje sve puteljke.
Razgovor sa suprugom Valfrida Stroma je mogao da potvrdi da je
Ridberg ispravno mislio. Veoma ispravno, izmeu Stafanstorpa i Veberoda imao
je magacin za uvoz automobila. Ridberg se tamo odvezao jednim kolima sa
radio vezoim, i veoma brzo se javio Kurtu Valanderu.
- Bingo - ree. - Ovde stoji jedan plavo-beli sitroen.
- Moda bismo mogli da nauimo na podmladak da identifikuje zvukove
automobila - ree Kurt Valander.
Ponovo je napao Runea Bergmana. Ali, ovek je utao.
Ridberg se vratio u Istad posle pripremljenog ispitivanja automobila. U
odeljku za rukavice je pronaao kutiju sa patronama za samaru. Za to vreme je
policija u Malmeu i Lundu pretraila Bergmanov i Stromov stan.
- Deluje kao da su ova dva gospodina bili lanovi nekog vedskog
pokreta nalik Kju kluks klanu - ree Bjork.
- Sumnjam da emo reavati pravu zavrzlamu. Moda ima jo umeanih?
Rune Bergman je nastavio da uti.
Kurt Valander je osetio veliko olakanje to se Bjork vratio i to je mogao
da se pozabavi svim kontaktima sa medijima. Svrbelo ga je i peklo po licu i bio
je veoma umoran. U est sati je konano uspeo da se javi Martinsonu i da
razgovara sa svojom sestrom. Potom je otiao i pokupio je svojim kolima.
Prepala se kada je videla njegovo izubijano lice.
- Moda bi bilo najbolje da me ale ne vidi - ree on.
- Saekau te u kolima.
Njegova sestra je ve tokom dana posetila oca u bolnici. Tada je i dalje
bio umoran. Ali razvedrio se kada je ugledao svoju erku.
- Ne verujem da se sea mnogo ega od one noi - ree ona dok su se
vozili ka bolnici. - Moda je to i dobro?
Kurt Valander ju je saekao u kolima dok ga je ona posetila jo jednom.
Zatvorio je oi i sluao jednu Rosinijevu operu. Kada je otvorila vrata
automobila, trgao se. Bio je zaspao.
Zajedno su se odvezli do kue u Lederupu.
Kurt Valander je na svojoj sestri mogao da vidi da je bila okirana
stanjem. Pomogli su jedno drugome da poiste smrdljive otpatke hrane i prljavi
ve.
- Kako je moglo ovo da se dogodi? - ree ona, a Kurt Valander oseti kao
da ga je optuivala.
Moda je bio u pravu? Moda je mogao da uradi vie? Bar da otkrije
oevo stanje na vreme?
Vratili su se u ulicu Marija poto su kupili hranu. Uz veeru su
razgovarali o tome ta e se dogoditi sa ocem.
- U starakom domu e umreti - ree ona.
- Kakva alternativa postoji? - ree Kurt Valander. - Ovde ne moe da
ivi. Kod tebe ne moe da ivi. Ne ide ni u Lederupu. ta preostaje?
Sloili su se da bi, uprkos svemu, bilo najbolje da otac ostane da ivi gde
je i do sada iveo uz redovnu kunu pomo.
- Nikada me nije voleo - ree Kurt Valander dok su pili kafu.
- Naravno da jeste.
- Ne, otkada sam odluio da postanem policajac.
- Moda je on zamislio neto drugo?
- Ali ta? On nikada nita ne govori?
Kurt Valander namesti svojoj sestri sofu za spavanje.
Kada vie nisu imali ta da kau o ocu, Kurt Valander joj ispria o svemu
to se dogodilo. Iznenada uvide da je nestalo onog starog poveravanja koje ih je
ranije vezivalo.
Isuvie retko se sreemo, pomislio je. Ona se ak ni ne usuuje da pita
zato smo Mona i ja krenuli razdvojenim putevima.
Izvadio je poluispranjenu flau konjaka. Ona odmahnu glavom i on
napuni samo svoju au.
Veernjim vestima dominirala je pria o Valfridu Stromu. Nije otkriven
identitet Runea Bergmana. Kurt Valander je znao da je to bilo zato to je u
prolosti bio policajac. Pretpostavio je da je ef dravne policije punom parom
pronalazio pogodne izgovore da se identitet Runea Bergmana zadri u tajnosti
to je due bilo mogue.
Ali, pre ili kasnije e istina ipak izai na videlo.
Upravo kada su se zavrile vesti, zazvonio je telefon. Kurt Valander je
zamolio svoju sestru da se javi.
- Saznaj ko je i reci da e da proveri da li sam kod kue - zamolio ju je.
- Neka Brolin - ree kada se vratila iz predsoblja. Uz napor je ustao sa
stolice i uzeo telefon.
- Nadam se da te nisam probudila - ree Anet Brolin.
- Nikako. U poseti mi je sestra.
- Samo sam htela da se javim i kaem da mislim da ste obavili odlian
posao.
- Pa, uglavnom smo imali sree.
Zato li zove, mislio je. Brzo se odluio.
- Jedno pie? - predloio je.
- Rado. Gde? - uo je da je bila iznenaena.
- Moja sestra upravo lee. Kod tebe?
- U redu.
Spustio je slualicu i vratio se u dnevnu sobu.
- Uopte nemam nameru da leem - ree njegova sestra.
- Idem napolje na kratko. Nemoj da me eka. Uopte ne znam koliko
dugo u biti odsutan.
Hladno vee olakavalo je disanje. Skrenuo je u ulicu Regement i u sebi
osetio iznenadno olakanje. Resili su brutalno ubistvo u Hageholmu u roku od
48 sati. Sada e ponovo moi da se skoncentrie na dvostruko ubistvo u Lenar-
pu.
Znao je da je uradio dobar posao.
Verovao je svojoj intuiciji, delovao bez dvoumljenja, i to je dalo rezultate.
Jeio se od pomisli na bezumni lov vozilom za prevoz ivotinja. Ali ipak
je u tome bilo i olakanja.
Zazvonio je na interfon u ulazu zgrade i Anet Brolin je odgovorila. ivela
je na drugom spratu zgrade iz perioda smene dva veka. Stan je bio velik ali
skromno nameten. Uz jedan zid stajale su slike koje su i dalje ekale da budu
okaene.
- Din i tonik? - upitala je. - Bojim se da nema mnogo izbora.
- Rado - odgovorio je. - Sada mi odgovara bilo ta. Samo da je jako.
Sela je u sofu naspram njega i ispod sebe podvukla nogu. Mislio je kako
je veoma lepa.
- Da li ti je jasno kako izgleda? - pitala ga je uz osmeh.
- To me svi pitaju - odgovorio je.
Potom se setio Klasa Monsona. Pljakaa butika koga je Anet Brolin
odbila da pritvori. Pomislio je da zapravo nema snage da razgovara o poslu.
Ipak, nije mogao da odoli.
- Klas Monson - rekao je. - Da li se sea imena? Klimnula je glavom.
- Hanson se alio da smatra da je naa istraga loa. Da nee da odobri
pritvaranje ako istraga ne bude detaljno uraena.
- Istraga je bila loa. Aljkavo napisana. Nedovoljno dokaza. Slaba
svedoenja. Povredila bih poloaj ako bih zahtevala pritvaranje na osnovu
takvog materijala.
- Istraga nije loija od mnogih drugih. Osim toga, zaboravlja jednu
vanu injenicu.
- Koju?
- Da je Klas Monson kriv. I ranije je pljakao butike.
- Onda ete morati da napravite bolju istragu.
- Mislim da nema nikakve greke u izvetaju. Ako pustimo onog
prokletog Monsona, samo e poiniti nove zloine.
- Ne moemo da pritvaramo narod bilo kako. Kurt Valander slegnu
ramenima.
- Da li e odustati od toga da ga pusti ako dovedem ozbiljnijeg
svedoka? - pitao je.
- Zavisi od toga ta svedok kae.
- Zato si tako tvrdoglava? Klas Monson je kriv. Ako ga zadrimo bar
nakratko priznae. Ali, ako stekne i najmanji utisak da moe da se izvue, nee
rei ni reci.
- Javni tuioci moraju da budu tvrdoglavi. ta misli da bi se u suprotnom
dogodilo sa sigurnou u pravdu u ovoj zemlji?
Kurt Valander oseti da ga alkohol ini buntovnikom.
- Takvo pitanje moe da postavi i jedan nevaan policajac u provinciji -
ree. - Nekada sam mislio da je policijski posao podrazumevao da uestvuje u
zatiti svojine i sigurnosti obinih ljudi. U to verujem i dalje. Ali, upravo sam vi-
deo da se sigurnost pravde potkopava. Video sam kako se mladi ljudi koji
poine zloin u veoj ili manjoj meri ohrabruju da nastave. Nikoga od njih ne
hapse. Nikoga ne zanima da se rtvuje radi poveanog nasilja. Sve je gore i gore.
- Sada zvui kao moj otac - ree ona. - On je pasionirani sudija. Jedan
zaista stari reakcionarni dravni slubenik.
- Moda. Moda sam konzervativan. Ali, ja mislim upravo ono to
govorim. Ja zapravo razumem da ljudi ponekad uzmu stvar u svoje ruke.
- Moda moe i da razume da neki zbunjeni mozgovi ubiju nedunog
azilanta?
- I da i ne. Nesigurnost u ovoj zemlji je velika. Ljudi se plae. Naroito u
selima kao to su ova. Uskoro e saznati da upravo sada postoji veliki heroj u
ovom kraju zemlje. Jedan ovek kome se u tiini aplaudira iza navuenih zavesa.
ovek koji se postarao da postoji novo glasanje u okrugu, koje je reklo ne
prihvatanju izbeglica.
- ta e se dogoditi ako sebe postavimo iznad dravnih odluka? Imamo
izbegliku politiku koja e se pratiti u ovoj zemlji.
- Pogreno. Upravo je nedostatak izbeglike politike taj koji stvara haos.
Upravo sada ivimo u zemlji u koju bilo kako, bilo kada i bilo gde moe da ue
bilo ko sa bilo kakvim motivima. Prestale su da postoje kontrole na granicama.
Carinska sluba je paralisana. Postoji gomila nenadgledanih malih aerodroma na
koje se svake veeri sputa droga i izbeglice-ilegalci.
Primetio je da je postajao uznemiren. Ubisvo Somalijca je bilo
kompleksno krivino delo.
- Rune Bergman e naravno biti osuen najstroom kaznom. Ali i Zavod
za useljenika pitanja e morati da preuzme svoj deo krivice.
- Ovo je glupost.
- Zar nije? Sada poinju u vedskoj da se pojavljuju ljudi koji su
pripadali rumunskoj dravnoj bezbednosti. Oni trae azil. Da li treba da ga
dobiju?
- Mora da vai princip.
- Mora li zaista? Uvek? ak i kada je pogrean? Ustala je sa sofe i
napunila au.
Kurt Valander je poeo da se osea nevoljno.
Isuvie smo razliiti, pomislio je.
Posle deset minuta razgovora otvorila se provalija.
Alkohol ga je uinio agresivnim. Pogledao ju je i primetio da je bio
uzbuen.
Koliko je zapravo prolo otkada su on i Mona poslednji put vodili ljubav?
Gotovo godinu dana. Godinu dana bez seksa.
Zaprepastio se od ove misli.
- Da li te boli? - pitala ga je.
Klimnuo je glavom. To uopte nije bilo tano. Ali se prepustio svojoj
nejasnoj potrebi za saoseanjem.
- Moda bi bilo najbolje da ode kui - ree ona.
To je bilo ono to je on najmanje eleo. Otkako se Mona iselila mislio je
da nema neku kuu.
Ispio je i pruio svoju au u znak da mu se dospe. Sada je bio toliko
opijen da su poele da ma poputaju konice.
- Jo jednu - rekao je. - To sam zasluio.
- Posle mora da ide - ree ona.
Njen glas je iznenada postao hladan. Ali, nije imao snage da se brine za
to. Kada je dola sa njegovom aom, uhvatio ju je i povukao na stolicu.
- Sedi ovde pored mene - ree i stavi ruku na njenu butinu.
Oslobodila se i lupila mu amar. Udarila ga je onom rukom na kojoj je
nosila burmu i on oseti kako ga ona ibnu po obrazu.
- Idi kui - rekla je. On odloi au na sto.
- ta e uraditi u suprotnom? - pitao ju je. - Pozvae policiju?
Ona ne odgovori. Ali je video da je pobesnela.
Spotakao se kada je ustajao.
Iznenada uvide ta je pokuao da uradi.
- Izvini - ree. - Umoran sam.
- Zaboraviemo ovo - odgovorila je. - Ali sada mora da ode kui.
- Ne znam ta me je spopalo - ree i isprui ruku. Rukovala se sa njim.
- Zaboraviemo ovo sada - ree ona. - Laku no. Pokuao je da pronae
jo neto to bi rekao. Negde u njegovoj omamljenoj svesti muila ga je misao
da je uradio neto nedozvoljeno i opasno. Na isti nain kao kada je vozio
automobil posle sastanka sa Monom i bio pijan.
Otiao je i uo kako se iza njega zatvaraju vrata.
Moram da prestanem da pijem, pomislio je besan na sebe. Ne podnosim
dobro alkohol.
Dole na ulici je u plua udahnuo hladan vazduh.
Kako, do avola, mogu da se ponaam tako, pomislio je. Kao pijani
klinac, koji nita ne zna o sebi, enama ili svetu.
Otiao je kui u ulicu Marija.
Sledeeg dana je ponovo trebalo da zapone lov na ubicu iz Lenarpa.


13

Ujutro u ponedeljak, 15. januara, Kurt Valander se odvezao do prodavnice
sa vrtlarskim proizvodima, koja se nalazila kod izlaza za Malme, i kupio je dva
buketa cvea. Setio se da je prolo osam dana otkada je proao istim putem, ka
Lenarpu i mestu zloina koje je i dalje zaokupljalo svu njegovu panju. Mislio je
na to kako je nedelja koja je bila iza njega bila najintenzivnija koju je doiveo
tokom svih godina rada kao policajac. Kada je u retrovizoru pogledao svoje lice,
pomislio je da ga svaka ogrebotina, svaka modrica, svako prelamanje boje
izmeu kremkaste i crne podsea na tu nedelju.
Temperatura je bila nekoliko stepeni ispod nule. Bilo je bez vetra. Beli
trajekt iz Poljske je ulazio u luku.
Kada je stigao u policijsku stanicu neto posle osam sati, jedan buket
cvea je dao Ebi. Isprva nije htela da ga prihvati, ali je mogao da vidi da joj je
bilo drago zbog panje. Dragi buket je poneo sa sobom u svoju kancelariju.
Izvadio je jednu karticu koju je imao u fijoci stola i dugo razmiljao ta da
napie gradskom javnom tuiocu, Aneti Brolin. Mislio je predugo. Kada je
konano ispisao nekoliko redova, odustao je od pokuaja da pronae perfektnu
formulaciju. Sada je samo molio za previanje njegovog nepromiljenog
ponaanja prethodne veeri. Krivio je svoj umor.
Po prirodi sam stidljiv, napisao je. Teko da je to uopte bila istina.
Ali je mislio da je to pozivalo Anet Brolin da okrene drugi obraz.
Upravo je nameravao da ode u hodnik slube javnog tuilatva, kada
Bjork ue unutra. Kao i obino, kucao je toliko tiho da Kurt Valander to uopte
nije razaznao.
- Jesi to dobio cvee? - ree Bjork. - Zapravo ih zasluuje. Zadivljen
sam kako si brzo reio ubistvo crnje.
Kurtu Valanderu se nije dopalo da Bjork o Somalijcu govori kao o
mrtvom crnji. Bio je to mrtav ovek koji je leao u zemlji umotan u arav, i
nita drugo. Ali, naravno, nije se upustio u diskusiju.
Bjork je na sebi imao cvetnu koulju koju je kupio u Spaniji. Seo je na
prugastu naslonjau pored prozora.
- Mislio sam da pregledamo ubistvo u Lenarpu, rekao je. Proao sam kroz
istrani materijal. Ima dosta toga za ta, ini mi se, moemo da se drimo.
Mislio sam da Ridberg preuzme glavnu ulogu u ovoj istrazi, a da se ti
koncentrie na to da Rune Bergman progovori. ta kae na to?
Kurt Valander mu odgovori pitanjem.
- ta kae Ridberg?
- Jo uvek nisam razgovarao sa njim.
- Mogao bih da zamislim suprotnu situaciju. Ridbergu je bolesna noga, a
preostalo je jo dosta posla u ovoj istrazi.
Ono to je Kurt Valander rekao bilo je sasvim tano. Ali nije saoseanje
sa Ridbergovim reumatizmom bio povod da on predloi drugaiji raspored
posla.
Nije eleo da napusti lov na ubice iz Lenarpa.
Iako je policijski posao podrazumevao saradnju sa drugima, mislio je da
su ubice njegove.
- Postoji i trei nain - ree Bjork. - Da se Svedberg i Hanson pozabave
Runeom Bergmanom.
Kurt Valander klimnu glavom. Slagao se sa Bjorkom. Bjork ustade sa loe
stolice.
- Potreban je nov nametaj - rekao je.
- Potrebno je jo policajaca - odgovorio je Kurt Valander. Kada je Bjork
otiao, Kurt Valander sede za pisau mainu i napisa izlian izvetaj o hvatanju
Runea Bergmana i Valfrida Stroma. Potrudio se da napie izvetaj na koji Anet
Brolin nee moi da ima nikakve zamerke. Za to mu je trebalo dva sata. U deset
i petnaest je izvukao poslednji papir iz pisae maine, potpisao ga i ostavio
izvetaj kod Ridberga.
Ridberg je sedeo za svojim stolom i delovao je umorno. Kada je Kurt
Valander uao u kancelariju upravo je zavravao telefonski razgovor.
- uo sam da je Bjork hteo da nas razdvoji - ree. -Drago mi je da sam
izbegao onog Bergmana.
Kurt Valander poloi svoj izvetaj na njegov sto.
- Proitaj ga - ree. - I ako nema nikakvih zamerki, ostavi ga kod
Hansona.
- Svedberg je pokuao jurtos sa Bergmanom - ree Ridberg. - Ali on i
dalje nita ne govori. Iako cigarete odgovaraju. Iste su marke kao i one to su
bile na zemlji kod automobila.
- Pitam se ta e se sve pojaviti - ree Kurt Valander. - ta se nalazi iza
ovoga? Novi nacisti? Rasisti razgranati po Evropi? Kako, do avola, moe
ovek da poini ovakav zloin? Da se pojavi na putu i poput divljai ubije
nepoznatog oveka? Samo zato to je crn?
- Ne znam - ree Ridberg. - Ali ovo je neto sa im moramo da nauimo
da ivimo.
Dogovorili su se da se vide za pola sata, poto Ridberg proita izvetaj.
Onda e se ozbiljno uhvatiti u kotac sa istragom Lenarp.
Kurt Valander ode do slube javnog tuilatva. Anet Brolin je bila u sudu.
Ostavio je buket devojci na recepciji.
- Da li joj je roendan? interesovala se devojka.
- Otprilike - ree Kurt Valander.
Kada se vratio u svoju kancelariju tamo je sedela njegova sestra Kristina i
ekala ga. Ona je ve bila ustala i izala kada se ujutru probudio.
Saznao je da je razgovarala i sa lekarem i socijalnim radnikom.
Ubice bez lica
- Tata deluje bolje - rekla je. - Oni ne veruju da je na putu da ue u
hroninu senilnost. Moda je to samo bila trenutna zbunjenost? Dogovorili smo
se da pokuamo sa redovnom kunom pomoi. elela sam da vidim da li bi
mogao da nas odveze danas oko podneva. Ako nema vremena, moda bih
mogla da pozajmim tvoj automobil.
- Naravno da u vas voziti. Da li znamo ko e biti kuna pomo?
- Sastau se sa jednom enom koja ne ivi daleko od tate.
Kurt Valander klimnu glavom.
- Dobro je da si ovde - rekao je. - Ovo ne bih uspeo sam.
Dogovorili su se da doe do bolnice oko podneva. Kada je njegova sestra
otila, oistio je svoj sto i ispred sebe stavio debelu fasciklu sa istranim
materijalom o Johanesu i Mariji Levgren. Bilo je vreme da se ponovo pone.
Bjork ih je obavestio da su do daljnjeg u istranoj grupi radila njih
etvorica. Poto je Neslund leao kod kue bolestan od gripa, samo njih trojica
su se sastala u Ridbergovoj kancelariji. Martinson je delovao mamuran i
neraspoloen za priu. Ali se Kurt Valander seti njegove odlune reakcije kada
se pozabavio histerinom udovicom tamo u Hageholmu.
Poeli su time to su detaljno proli kroz sav materijal.
Martinson je mogao da doda razne podatke koje je saznao saraujui sa
centralnim registrom zloina. Kurt Valander je osetio veliku sigurnost pred ovim
metodinim i sporim promatranjem raznih detalja. Za posmatraa koji bi stajao
sa strane i gledao, ovaj posao bi verovatno bio neverovatno dosadan i
beskorisan. Ali za ovu trojicu policajaca stvar je bila drugaija. Istina i reenje
mogli su da se nalaze ispod najnepredvidljivije kombinacije detalja.
Zaokruili su slobodne krajeve koje je pre svega trebalo doraditi.
- Ti e se pozabaviti putovanjem Johanesa Levgrena u Istad - ree on
Martinsonu. - Moramo da saznamo kako je otiao u grad i kako se vratio kui.
Da li ima jo bankovnih rauna za koje ne znamo? ta je radio tokom onog sata
koji je proao izmeu njegovog pojavljivanja u dvema bankama? Da li je otiao
u neku prodavnicu i kupovao neto? Ko ga je video?
- Mislim da je Neslund poeo da zove banke - ree Martinson.
- Pozovi ga kui i pitaj ga - ree Kurt Valander. - Ne moemo da ekamo
sa tim dok ponovo ne ozdravi.
Ridberg je trebalo da poseti Larsa Herdina dok e se Kurt Valander
ponovo odvesti u Malme da bi razgovarao sa ovekom koji se zvao Erik
Magnuson, za koga je Goran Boman verovao da bi mogao biti tajni sin Johanesa
Levgrena.
Svi ostali detalji e do daljnjeg morati da se ostave po strani, ree Kurt
Valander. Poeemo sa ovim i vidimo se ponovo u pet sati.
Pre nego to se odvezao u bolnicu, pozvao je Gorana Bomana u
Kristijanstad i porazgovarao o Eriku Magnusonu.
- On radi u srezu - ree Goran Boman. - Naalost, ne znam ta. Imali smo
neuobiajeno ratoboran vikend ovde gore, pun tua i pijanstava. Nisam stigao da
uradim nita vie sem da vuem ljude za ui.
- Nai u ga ve - ree Kurt Valander. - Javiu ti se najkasnije sutra
ujutru.
Nekoliko minuta posle podneva, uputio se prema bolnici. Njegova sestra
ga je ekala na recepciji pa su se liftom zajedno popeli do odeljenja na koje je
otac prebaen posle prvog dana nadgledanja.
Kada su stigli on je ve bio otputen i sedeo je na jednoj stolici u hodniku
i ekao ih. Na glavi je imao eir a pored njega je stajala putna torba sa prljavim
donjim rubljem i tubama boje. Kurt Valander nije prepoznao njegovo odelo.
- Kupila sam mu ga - ree njegova sestra kada ju je upitao. - Prolo je
valjda trideset godina od kada je poslednji put kupio sebi novo odelo?
- Kako si ale? - pitao je Kurt Valander kada je stao pred njega.
Otac ga je pogledao pravo u oi. Kurt Valander shvati da se povratio.
- Bie lepo vratiti se kui - ree kratko i ustade. Kurt Valander uze torbu
dok se otac oslanjao na sestru.
Tokom putovanja za Lederup sedela je pored njega na zadnjem seditu.
Kurt Valander, koji je urio za Malme obea da e ponovo doi oko est
sati. Njegova sestra e tu prenoiti i zamolila ga je da kupi veeru.
Otac se odmah presvukao iz odela u slikarski kombinezon. I ve je stajao
pored svog tafelaja i nastavio da slika svoju nedovrenu sliku.
- Da li veruje da e mu biti dovoljna kuna pomo? -pitao je Kurt
Valander.
- Moraemo da saekamo i vidimo - odgovorila je njegova sestra.
Bilo je skoro dva sata posle podne kada je Kurt Valander skrenuo ispred
glavne zgrade sreske skuptine malmekog okruga. Pre toga je stao kod motela u
Svedali i pojeo za ruak brzu hranu. Parkirao je automobil i uao u veliku
recepciju.
- Traim Erika Magnusona - ree eni koja je podigla stakleni alter.
- Imamo najmanje tri Erika Magnusona zaposlena u sreskoj skuptini -
odgovorila je. - Kojeg od njih traite?
Kurt Valander izvadi svoju policijsku legitimaciju i pokaza je.
- Ne znam - rekao je. - Ali trebalo bi da je roen krajem 50-ih godina.
ena iza altera odmah pokaza odlunost.
- Onda to mora da je Erik Magnuson u centralnom skladitu - rekla je. -
Druga dvojica po imenu Erik Magnuson su znatno starija. ta je uradio?
Kurt Valander se nasmeja njenoj neprikrivenoj znatielji.
- Nita - ree. - Samo u da mu postavim neka rutinska pitanja.
Opisala mu je put do centralnog skladita. Zahvalio joj se i vratio do
svojih kola.
Skadite sreske skuptine nalazilo se u severnom delu Malmea, u kraju
blizu Oljehamnena. Kurt Valander je dugo kruio dok nije stigao na pravo
mesto.
Uao je kroz vrata na kojima je pisalo Kancelarija". Kroz veliki stakleni
prozor video je ute viljuskare kako se izmeu beskonanih nizova polica kreu
napred-nazad.
Sama kancelarija je bila prazna. Siao je niz stepenice i izaao u veliku
halu skladita. Jedan mladi sa dugom kosom koja mu je padala preko ramena
upravo je podizao velike plastine dakove toalet-papira. Kurt Valander mu pri-
e.
- Traim Erika Magnusona - ree.
Mladi pokaza prema utom viljukaru koji je stao pored jedne palete sa
teretom, koji je praznio jedan leper.
ovek koji je sedeo u vozakoj kabini tog utog viljukara imao je svetlu
kosu.
Kurt Valander pomisli da je Marija Levgren teko mogla da pomisli na
stranca ako joj je ovaj plavokosi ovek navukao omu oko vrata.
Onda iznervirano odbaci tu misao. Sada je ponovo iao prebrzo unapred.
- Erik Magnuson! - povika on kroz buku motora viljukara.
ovek ga upitno pogleda pre nego to je ugasio motor i iskoio dole.
- Erik Magnuson? - pitao je Kurt Valander.
- Da?
- Ja sam iz policije. Rado bih sa tobom kratko porazgovarao.
Kurt Valander je posmatrao njegovo lice. Nieg neoekivanog nije bilo u
njegovim reakcijama. Samo je izgledao iznenaeno. Sasvim prirodno iznenaen.
- Zato? - pitao je.
Kurt Valander pogleda oko sebe.
- Moemo li negde da sednemo? - upitao je.
Erik Magnuson ga odvede do jednog oka u kom se nalazio automat za
kafu. Tamo je bio jedan prljavi drveni sto i nekoliko klupa sklonih padu. Kurt
Valander ubaci dva novia od jedne krune i dobi solju kafe. Erik Magnuson se
zadovoljio stavljajui u usta prstohvat burmuta.
- Dolazim iz istadske policije - poeo je. - Imam za tebe nekoliko pitanja
u vezi jednog brutalnog ubistva u selu koje se zove Lenarp. Moda si o tome
itao u novinama?
- Mislim da jesam. Ali kakve to veze ima sa mnom? Kurt Valander je i
sam poeo da se pita isto to. ovek po imenu Erik Magnuson je delovao
potpuno neuznemiren time to ga je na radnom mestu posetila policija.
- Moram da te pitam da li je taj ovek bio tvoj otac. ovek nabora elo.
- Moj ale? - ree. - Ja nemam nikakvog aleta.
- Svi imaju nekog oca.
- Ja ne znam ni za jednog, u svakom sluaju. ,....
- Kako to?
- Keva me je rodila kao neudata.
- I ona nikada nije rekla ko je tvoj otac?
- Ne.
- Zar nikada nisi pitao?
- Naravno da sam pitao. Trabunjao sam joj tokom celog mog odrastanja.
Potom sam odustao.
- ta je govorila kada si je pitao?
Erik Magnuson ustade i pritisnu za jednu solju kafe.
- Zato te zanima moj ale? - pitao je. - Ima li on nekakve veze sa tim
ubistvom?
- Uskoro emo doi do toga - ree Kurt Valander. - ta je tvoja majka
odgovarala kada si je pitao za oca?
- Razne stvari.
- Razne stvari?
- Ponekad da ni ona sama nije bila sigurna. Ponekad da je bio neki
trgovaki putnik koga nikada vie nije videla. Ponekad neto drugo.
- I ti si dozvolio da se time zadovolji?
- ta do avola, ovek da radi? Ako ne eli da kae, onda ne eli.
Kurt Valander razmisli o odgovoru koji je dobio. Da li je ovek zaista
mogao da bude toliko nezainteresovan da sazna ko mu je otac?
- Da li si u dobrim odnosima sa svojom majkom? - pitao ga je.
- ta pod tim misli?
- Da li se esto viate?
- Zove me ponekad. Ja ponekad odem do Kristijanstada. Imao sam bolji
odnos sa mojim ouhom.
Kurt Valander se iznenadi. O nekom ouhu Goran Boman nita nije
rekao.
- Da li se tvoja majka ponovo udala?
- ivela je sa jednim ovekom dok sam odrastao. Oni se nikada nisu
venali. Ali sam ga ja ipak zvao mojim aletom. Onda su se razdvojili kada sam
imao oko petnaest godina. Sledee godine sam doao u Malme.
- Kako se on zove?
- Zvao. Mrtav je. Pregaen je.
- I siguran si u to da on nije tvoj pravi otac? , .
- Neto toliko razliito kao to smo on i ja, ovek mora dobro da potrai.
Kurt Valander uze jo jednu kafu.
- ovek koji je ubijen u Lenarpu zvao se Johanes Levgren - ree. - Da
moda on nije tvoj otac?
ovek koji je sedeo naspram njega iznenadio se.238
Hening Mankel
- Kako bih, do avola, ja to mogao da znam? To e morati da pita
kevu?
- To smo ve uinili. Ali ona porie.
- Pitajte je onda ponovo. Ja bih rado voleo da saznam ko mi je otac.
Ubijen ili ne.
Kurt Valander mu je poverovao. Zapisao je adresu i lini broj Erika
Magnusona i ustao.
- Moda emo ti se ponovo javiti - rekao je. ovek se ponovo popeo u
vozaku kabinu viljukara.
- Samo izvolite, to se mene tie - ree. - Pozdravi mi kevu ako je sretne.
Kurt Valander se vratio u Istad. Parkirao se kod trga i otiao dole niz
peaku zonu i kupio komprese u apoteci. Prodavaica mu je sa saaljenjem
gledala u izubijano lice. U samoposluzi kod trga kupio je veeru. Na putu ka
automobilu, predomislio se i istim putem se vratio do prodavnice alkohola.
Tamo je kupio jednu flau viskija. Iako jedva da je to mogao sebi da priuti,
kupio je malt viski.
U pola pet se opet vratio u policijsku stanicu. Ni Ridberg ni Martinson
nisu bili u svojim kancelarijama. Otiao je preko do hodnika u kom se nalazila
sluba javnog tuilatva. Devojka na recepciji se nasmei.
- Jako se obradovala cveu - ree.
- Da li je u svojoj kancelariji?
- U sudu je do pet sati.
Kurt Valander se vrati. U hodniku se sudari sa Svedbergom.
- Kako ide sa Bergmanom? - pitao je Kurt Valander.
- I dalje uti - odgovori Svedberg. - Ali omekae ve. Dokazi se
gomilaju. Kriminalistiki tehniari veruju da mogu da povezu oruje sa
zloinom.
- Da li znamo neto vie o motivu?
- Deluje da su i Strom i Bergman bili aktivni u raznim grupama
neprijateljski nastrojenim prema izbeglicama. Meutim, da li su oni sami ovo
preduzeli ili su samo izvravali posao za neku organizaciju, to jo uvek ne
znamo.
- Svi su, drugim recima, sreni i zadovoljni?
- Teko da se tako moe rei. Bjork govori da je ubica bio eljno
iekivan, ali da je ipak bilo pogreno. Sumnjam da e se ublaiti Bergmanov
znaaj, i da e se sve natovariti na vrat Valfridu Stromu. Koji nita ne moe da
kae. Lino verujem da je Bergman bio prilino aktivan u svemu tome.
- Pitam se da li me je noima zvao Strom - ree Kurt Valander. - Nikada
ga nisam dovoljno uo da bih odluno mogao da potvrdim da je to bio on, ili pak
nije.
Svedberg ga pogleda ispitivaki.
- to znai?
- Da u najgorem sluaju postoji jo onih koji su spremni da preuzmu
posao izvrenja ubistava posle Bergmana i Stroma.
- Rei u Bjorku da nadgledanje izbeglikih kampova mora da se nastavi
- ree Svedberg. - Osim toga, dobili smo nekoliko dojava koje kau da je banda
omladinaca podmetnula poar ovde u Istadu.
- Ne zaboravi onog starkelju koji je u glavu dobio kesu s ubretom - ree
Kurt Valander.
- Kako ide sa Lenarpom?
Kurt Valander je okoliao sa odgovorom.
- Ne znam tano - ree. - Ali smo ponovo krenuli za ozbiljno.
U pet i deset Martinson i Ridberg su sedeli kod Kurta Valandera. I dalje je
mislio da Ridberg deluje umorno i istroeno. Martinson je bio nezadovoljan.
- Kako se u petak, 5. januara Levgreri odvezao do Istada i natrag,
zagonetka je - rekao je. - Razgovarao sam sa vozaem autobusa koji vozi na toj
liniji. Ispriao mi je da su Johanes i Marija obino ili sa njim kada su odlazili u
grad. Zajedno ili svako za sebe. Bio je sasvim siguran da Johanes Levgren nije
iao autobusom od nove godine na ovamo. Ni taksiji nisu imali nikakvu vonju
za Lenarp. Prema onome to je Nistrom mogao da ispria, uzimali su autobus
ako bi negde ili. A i znamo da je bio krt.
- Uvek su zajedno pili kafu - ree Kurt Valander. - Tokom poslepodneva.
Nistrom mora da je video da li se Johanes Levgren uputio za Istad ili nije.
- Upravo to je zagonetno - ree Martinson. - Oboje tvrde da on tog dana
nije iao u grad. Ipak, mi znamo da je posetio dve poslovnice banaka izmeu
pola dvanaest i jedan i petnaest. Mora da je bio odsutan od kue tri-etiri sata to-
ga dana.
- udno - ree Kurt Valander. - Po tome e morati da nastavi da kopa.
Martinson se vrati svojim zabelekama.
- U svakom sluaju, nema vie bankovnih sefova u gradu.
- Dobro - ree Kurt Valander.
- Onda- to znamo.
- Ali moe da ih ima u Simrishamnu - dodade Martinson. - Ili u
Treleborgu? Ili Malmeu?
- Skoncentrii se prvo na njegovo putovanje u Istad -ree Kurt Valander -
i prebaci pogled na Ridberga.
- Lars Herdin se dri svoje prie - ree poto je bacio pogled na svoj
izlizani notes. - istom sluajnou, naleteo je na Johanesa Levgrena i tu enu u
Kristijanstadu u prolee 1979. godine. I tvrdi da je u anonimnom pismu saznao
da su njih dvoje imali dete.
- Da li je mogao da opie enu?
- Slabo. U najgorem sluaju emo morati da postavimo te tetke u red i on
e morati da uperi prstom u pravu. Ako nje uopte i ima - dodade.
- Zvui sumnjiavo?
Ridberg zaklopi notes uznemirujuim treskom.
- Nita mi se ne slae - ree. - To zna. Moramo, naravno, da pratimo one
niti koje imamo. Ali ja uopte nisam siguran da smo na pravom putu. Ono to
me nervira je to to ne mogu da pronaem drugi put kojim bih krenuo.
Kurt Valander ispria o svom sastanku sa Erikom Magnusonom.
- Zato ga nisi pitao za alibi za no kada se dogodilo ubistvo? - pitao je
Martinson iznenaeno kada je zavrio.
Kurt Valander primeti da je ispod svih voruga i modrica poeo da crveni.
To je zaboravio. Ali to nije rekao.
- Saekao sam sa tim - ree. - eleo sam da imam razlog da ga ponovo
vidim.
I sam je uo koliko ovo nije dralo vodu. Ali inilo se da ni Ridberg ni
Martinson ne reaguju na njegovo objanjenje.
Razgovor utihnu. Svako je sedeo zadubljen u vlastite misli.
Kurt Valander se pitao koliko se puta nalazio u istoj ovakvoj situaciji.
Kada istraga iznenada prestane da ivi. Poput konja koji nee da ide dalje. Sada
e biti primorani da vuku i cimaju konja dok ponovo ne pone da se pokree.
- Kako emo nastaviti? - ree Kurt Valander konano -kada je tiina
postala preteka. Sam je dao odgovor.
- to se mene tie, Martinsone, treba saznati kako je Levgren uspeo da se
preveze do Istada i natrag, a da to niko nije primetio. To moramo da saznamo to
pre.
- U kuhinjskom ormariu je stajala jedna konzerva sa raunima - ree
Ridberg. - Moda je tog petka kupovao u nekoj radnji. Moda ga je video neko
od prodavaa?
- Moda ima letei ilim - ree Martinson. - Nastaviu sa ovim.
- Rodbina - ree Kurt Valander. - Moramo da proemo kroz celu.
U svojoj debeloj fascikli je potraio papiri sa zapisanim imenima i
adresama i dade ga Ridbergu.
- Sahrana je u sredu - ree Ridberg. - U crkvi Vile. Ne volim sahrane. Ali,
mislim da u otii na ovu.
- A ja u sutra otii u Kristijanstad - ree Kurt Valander. - Goran Boman
je bio sumnjiav u vezi Elene Magnuson. Verovao je da govori neistinu.
Bilo je nekoliko minuta do est sati kada su zavrili sastanak.
Dogovorili su se da se sretnu sutradan posle podne.
- Ako je Neslund ozdravio, morae da se pozabavi onim ukradenim
automobilom za iznajmljivanje - ree Kurt Va-lander. - Da li smo, usput, saznali
ta je ta poljska porodica traila u Lenarpu?
- On radi u eerani u Jordbergi - ree Ridberg. - Svi su mu papiri u redu.
Mada ni sam gotovo da to nije znao.
Kurt Valander je ostao da sedi u svojoj kancelariji kada su Ridberg i
Martinson otili. Na njegovom stolu je bila gomila papira kroz koje je morao da
proe. Bio je to istrani materijal o tui na kojoj je radio tokom novogodinje
noi. Osim toga bila je tamo gomila izvetaja koji su se bavili svime, od
odbeglih bikova do kamiona koji se prevrnuo tokom poslednje olujne noi.
Skroz ispod svega toga, pronaao je papir koji ga je obavetavao da je dobio
poviicu plate. Brzo je izraunao da e mu svakog meseca biti isplaeno jo 39
kruna.
Kada je proao kroz gomilu papira, bilo je skoro pola osam. Pozvao je
Lederup i razgovarao sa svojom sestrom i rekao joj da polazi.
- Gladni smo - rekla je. - Da li uvek radi nou?
Sa sobom je poneo jednu Puinijevu operu na kaseti i izaao do svog
automobila. Zapravo je eleo da se uveri da je Anet Brolin zaista zaboravila na
ono to se dogodilo prethodne veeri. Ali, ostavio je to da odstoji. To je moralo
da saeka.
Njegova sestra Kristina mu je ispriala da se kuna pomo koju e otac
dobiti pokazala kao jedna odluna ena u svojim pedesetim godinama koja teko
da e imati nekih problema da ga pazi.
- Bolju nije mogao da dobije - rekla je kada je izala na prilaz da ga
saeka u mraku.
- ta radi ale?
- Slika - rekla je.
Dok je sestra pripremala veeru Kurt Valander je sedeo na sankama u
ateljeu i posmatrao kako je nastajao jesenji motiv. inilo se da je otac potpuno
zaboravio ono to se dogodilo nekoliko dana ranije.
Morau da ga poseujem redovno, pomislio je Kurt Valander. Najmanje
tri puta nedeljno, najbolje u utvrena vremena.
Posle veere su nekoliko sati igrali karte sa ocem. U jedanaest sati je
otiao i legao.
- Idem sutra kui - ree njegova sestra. - Ne smem dugo da budem
odsutna.
- Hvala ti to si dola - ree Kurt Valander. Dogovorili su se da je pokupi
sledeeg jutra u osam i da je odveze na aerodrom.
- Bilo je puno sa Skurupa - ree ona. - Letim sa Everoda.
To je savreno odgovaralo Kurtu Valanderu poto e on ionako putovati
za Kristijanstad.
Neto posle ponoi uao je kroz svoja vata u ulici Marija. Nasuo je veliku
au viskija i poneo je sa sobom u kupatilo. Dugo je potom sedeo i raskravljivao
noge u toploj vodi.
Iako je pokuavao da o tome ne misli, u glavi mu se pojavie Rune
Bergman i Valfrid Strom. Pokuao je da razume. Ali jedino to mu se inilo da
je mogao smisliti bilo je ono o emu je razmiljao mnogo puta ranije. Bio je to
jedan novi svet koji se razvijao, a da to njemu zapravo nije bilo jasno. Kao
policajac, on je i dalje iveo u jednom drugom, starom svetu. Kako bi mogao da
se naui da ivi u ovom novom vremenu? Kako se ovek hvata u kotac sa ve-
likom nesigurnou koju osea pred velikim promenama, koje, pritom, nastaju
isuvie brzo?
Ubistvo Somalijca je bilo nova vrsta ubistva.
Dok je dvostruko ubistvo u Lenarpu bio staromodni zloin.
Ili, da li je to zaista bilo tako? Razmiljao je o brutalnosti i konopcu.
Nije znao.
Bilo je skoro dva sata kada se konano uvukao pod topli jorgan.
Samoa u krevetu bila mu je tea nego ikada.
Potom su usledila tri dana kada se nita nije dogodilo.
Neslund se vratio i uspeo da rei problem oko ukradenog automobila.
Neki ovek i ena su bili na provalnikoj turneji, a potom su ostavili
automobil u Halmstadu. One noi kada se dogodilo ubistvo, nalazili su se u
jednom pansionu u Bostadu. uvar pansiona im je dao alibi.
Kurt Valander je razgovarao sa Elenom Magnuson. Ona je odluno
poricala da je Johanes Levgren bio otac njenog Erika.
Jo jednom je posetio i Erika Magnusona i zatraio mu alibi za koji je
zaboravio da pita prilikom prethodne posete.
Erik Magnuson je bio sa svojom verenicom. Nije bilo nikakvog razloga
sumnjati u istinitost toga.
Martinson nije nigde stigao sa Levgrenovim putovanjem u Istad.
Nistromovi su bili sigurni u ono to su rekli, kao i voza autobusa i
taksisti.
Ridberg je otiao na sahranu i razgovarao je sa devetnaest razliitih
Levgrenovih roaka.
Nije iskrslo nita to bi ih povelo dalje.
Temperatura se drala oko nule. Jednog dana je bilo bez vetra, drugog je
duvalo.
Kurt Valander je sreo Anet Brolin u jednom hodniku. Zahvalila mu se za
cvee. Ipak, nije bio siguran da li je prela preko onoga to se dogodilo one noi.
Rune Bergman je nastavljao da uti iako su dokazi protiv njega bili
ogromni. Razni velikovedski pokreti pokuavali su da za sebe pridobiju
odgovornost za njihov zloin. U tampi i ostalim medijima buktala je otra
debata oko useljavanja u vedsku. Dok je u Skoneu bilo mirno, u drugim
krajevima zemlje su noima goreli krstovi ispred raznih izbeglikih kampova.
Kurt Valander i njegove kolege u istranoj grupi koja je pokuavala da
razrei dvostruko ubistvo u Lenarpu, odvojili su se od svega toga. Samo se
veoma retko dogaalo da je dolazilo do razilaenja u miljenju jer nije bilo
direktne veze sa zacrtanom istragom. Ali je Kurt Valander uvideo da nije bio
jedini koji se oseao nesigurno i zbunjeno pred ovim novim drutvom koje je
nastajalo.
ivimo kao da alimo za izgubljenim rajem, mislio je. Kao da eznemo za
starim kradljivcima automobila i pljakaima kasa koji bi podigli kape i bili
utivi kada bismo doli po njih. Ali to vreme je nepovratno nestalo, i pitanje je
da li je ono zaista ikada bilo toliko idilino kao to mi elimo da ga se seamo.
U petak, 19. januara, sve se dogodilo odjednom.
Dan je loe zapoeo za Kurta Valandera. U pola osum je dao svoj peo na
tehniki pregled, i uz napore se izvukao i uspeo da popravi kola taman toliko da
ne dobiju zabranu vonje. Dok je iitavao izvetaj sa kontrole uvide da
automobil mora da se popravi i da e ga to kotati mnogo hiljada kruna.
Neraspoloen, odvezao se do policijske stanice.
U kancelariji nije stigao ni da skine kaput kaci Martinson ulete unutra.
- Do avola - ree. - Sada znam kako se Johanes Levgren odvezao do
Istada i natrag.
Kurt Valander zaboravi uas sa automobilom i oseti da ga je uzbuenje
odmah obuzelo.
- Nije bilo nikakvog leteeg ilima - nastavio je Mar-tinson. - Odvezao ga
je odaar.
Kurt Valander utonu u stolicu.
- Kakav odaar?
- Majstor za ienje dimnjaka, Artur Lundin, iz Slimingea. Iznenada se
Hana Nistrom setila da je u petak, 5. januara tamo bio odaar. Oistio je
dimnjake na oba imanja i potom se odvezao odatle. Kada je rekla da je
Levgrenovima istio dimnjake posle njih i da je odatle otiao oko pola jedanaest,
poelo je da mi se javlja. Upravo sam razgovarao sa njim. Naao sam ga dok je
istio glavnu zgradu doma zdravlja u Ridsgordu. Ispostavilo se da je on ovek
koji nikada ne slua radio, niti gleda televiziju, a kamoli da ita novine. On isti
dimnjake, a ostatak svog vremena provodi u ispijanju rakije i bavi se kuniima.
Nije imao predstavu da su Levgrenovi ubijeni. Ali je mogao da mi ispria da je
Johanes Levgren sa njim otiao u Istad. Poto on ima jedan kamionet i Johanes
Levgren je sedeo na zadnjem sedistu gde nije bilo nikakvih prozora, nije ni
udno to ga niko nije video.
- Nistromovi mora da su videli kada se automobil vratio?
- Ne - odgovori Martinson pobednikim tonom. - Upravo se o tome radi.
Levgren je zamolio Lundina da stane na Vebereds putu. Odatle je moglo da se
ide jednim kolskim drumom dok se ne stigne do zadnjeg dela Levrenove kue.
Put je dugaak oko jednog kilometra. Da su Nistromovi sedeli kod prozora
izgledalo bi kao da se Levgren vraao iz tale.
Kurt Valander nabora elo.
- I dalje zvui udno.
- Lundin je bio veoma otvoren. Rekao je da mu je Johanes Levgren
obeao etvrt flae vodke ako ga i odveze natrag. Ostavio je Levgrena u Istadu i
nastavio do nekoliko kua severno od grada. Potom je Levgrena pokupio u
dogovoreno vreme, ostavio ga na Vebereds putu i dobio svoju flau vodke.
- Dobro, ree Kurt Valander. Da li se vremena slau?
- U potpunosti.
- Da li si ga pitao za runu torbicu?
- Lundinu se inilo da se sea da je imao runu torbicu.
- Da li je imao jo neto?
- Lundin misli da nije.
- Da li je Lundin video da li je Levgren sreo nekoga u Istadu?
- Ne.
- Da li je Levgren rekao ta e raditi u gradu?
- Nita.
- Ne moe da se zamisli da je taj odaar znao da je Levgren u svojoj
runoj torbici imao 27 000 kruna?
- Teko. Deluje da je on najmanje od svega pljaka. Mislim da je on
odaar koji ivi sam i zadovoljan je svojim zeevima i rakijom. Nita vie.
Kurt Valander razmisli.
- Da li je Levgren mogao da ugovori sastanak sa nekim na tom kolskom
putu? Pa zato nema rune torbice?
- Moda. Mislio sam da uzmem jednu patrolu sa psima i da pretraim put.
- Uini to odmah - ree Kurt Valander. - Moda emo sada stii negde.
Martinson napusti prostoriju. Umalo se u vratima nije sudario sa
Hansonom koji je upravo ulazio unutra.
- Ima li vremena? - pitao je. Kurt Valander klimnu glavom.
- Kako napreduje sa Bergmanom?
- uti. Ali, povezan je sa zloinom. Matora Brolin e mu danas dodeliti
pritvor.
Kurta Valandera nije zanimalo da komentarie Hansonovo dranje puno
prezira prema Aneti Brolin.
- ta si hteo? - rekao je samo.
Hanson sede na naslonjau kod prozora i delovao je uznemireno.
- Moda zna da se prilino kladim na konje - zapoeo je. - Onaj konj
kojeg si mi predloio, pritom, nije zavrio trku. Ko ti je dao taj savet?
Kurt Valander se slabo priseti jednog komentara koji je dao jednom
prilikom kada je bio u Hansonovoj kancelariji.
- Bila je to samo ala - ree. - Nastavi.
- uo sam da vas zanima izvesni Erik Magnuson koji radi u centralnom
skladitu sreskog suda u Malmeu - ree. - Stvari stoje tako da postoji jedan
ovek koji se zove Erik Magnuson, koji se esto vidi u Jegersrou. Igra na visoke
uloge, dosta gubi, i sluajno znam da radi u sreskom sudu.
Kurt Valander se odmah zainteresovao.
- Koliko je star? Kako izgleda?
Hanson ga opisa. Kurt Valander je odmah bio siguran da je to bio isti onaj
ovek koga je sreo u dve razliite prilike.
- Pria se da ima dugove - ree Hanson. - A dugovi od klaenja mogu da
budu opasni.
- Dobro - ree Kurt Valander. - Upravo nam je to obavetenje trebalo.
Hanson ustade.
- Nikad se ne zna - ree. - Klaenje i narkotici mogu da funkcioniu na
isti nain. Ako ovek nije kao ja i kladi se samo zabave radi.
Kurt Valander pomisli na neto to je Ridberg rekao. Da su ljudi zbog
zavisnosti od narkotika bili spremni na neograniene brutalnosti.
- Dobro - ree Hansonu. - Veoma dobro.
Hanson izae iz kancelarije. Kurt Valander malo razmisli pre nego to je
pozvao Gorana Bomana u Kristijanstad. Imao je sree i odmah ga je naao.
- ta eli da uradim? - pitao je poto mu je Kurt Valander ispriao ono
to mu je rekao Hanson.
- Poisti prainu - ree Kurt Valander. - Dri oko na
njoj.
Goran Boman je obeao da e Elena Magnuson biti pod prismotrom.
Kurt Valander nae Hansona upravo kada je ovaj naputao policijsku
stanicu.
- Dugovi klaenja - ree. - Kome ili kojima je duan novac?
Hanson je znao odgovor.
- Ima jedan trgovac gvoem iz Togarpa koji pozajmljuje novac - ree. -
Ako Erik Magnuson duguje nekome, onda je to njemu. On je zelena za mnoge
igrae na velike svote u Jegersrou. I koliko znam, za njega radi nekoliko zaista
nezanimljivih tipova koje alje da bi podsetli one koji loe isplauju.
- Gde moemo da ga naemo?
- On je trgovac gvoem u Togarpu. Mali debeli ovek u ezdesetim
godinama.
- Kako se zove?
- Larson. Zovu ga Niken.
Kurt Valander se vrati u svoju kancelariju. Bezuspeno je traio Ridberga.
Eba na centrali je imala obavetenje. Ridberg nee stii pre deset sati, poto je
bio u bolnici.
- Da li mu je loe? - pitao je Kurt Valander.
- Valjda je reuma - ree Eba. - Zar nisi video koliko epa ove zime?
Kurt Valander odlui da ne eka Ridberga. Obukao je kaput, otiao do
automobila i odvezao se u Togarp.
Prodavnica gvoa nalazila se u centru mesta.
Upravo sada se prodavala municija po snienoj ceni.
ovek koji je izaao iz zadnje prostorije, kada je zazvonilo zvono na
vratima, bio je zaista mali i debeo. Kurt Valander je bio sam u prodavnici i
odlui da pree pravo na stvar. Izvadio je svoju policijsku legitimaciju i pokazao
je. ovek koga su zvali Niken dobro ju je prostudirao, ali se inio potpuno
smiren
- Istad - ree. - Zbog ega bi me traila policija odande?
- Da li poznaje oveka koji se zove Erik Magnuson? ovek iza pulta je
bio isuvie iskusan da bi lagao.
- Mogue. Zato?
- Kada si ga upoznao?
Pogreno pitanje, pomisli Kurt Valander. To mu daje mogunost da se
povue.
- Ne seam se.
- Ali ga poznaje?
- Imamo neka zajednika interesovanja.
- Kao na primer konjske trke i igranje u novac na trkama?
- Moda.
Kurta Valandera je nervirala ovekova samouverenost.
- Sada e da me saslua - ree. - Ja znam da pozajmljuje novac ljudima
koji ne umeju u potpunosti da rukuju svojim igranjem. Sada ne planiram da te
pitam kolike kamate uzima za pozajmljen novac. Uopte me ne zanima to to se
bavi ilegalnim pozajmljivanjem. Interesuje me neto sasvim drugo.
ovek koga su zvali Niken pogledao ga je znatieljno.
- elim da znam da li ti Erik Magnuson duguje novac, ree. I elim da
znam koliko.
- Nita, odgovori ovek
- Ni ere.
Pogreno, pomisli Kurt Valander. Hansonov trag ga je pogreno odveo.
Sekundu kasnije uvide da je bilo upravo suprotno. Zapravo su doli na
pravo mesto.
- Ali ako eli da zna, bio mi je duan novac, ree ovek.
- Koliko?
- Prilino. Ali je isplatio 25 000 kruna.
- Kada?
ovek brzo razmisli.
- Pre oko nedelju dana. Prolog etvrtka.
- U etvrtak, 11. januara - pomisli Kurt Valander. Tri dana posle ubistva
u Lenarpu.
- Kako je platio?
- Doao je ovde.
- U kojim apoenima?
- U hiljadarkama. Petsotinarkama.
- U emu je drao novac?
- U emu je drao novac?
- U torbi? U runoj torbici?
- U plastinoj kesi. ICA, mislim.
- Da li je kasnio sa isplatom?
- Neto.
- ta bi se dogodilo da nije platio?
- Bio bih primoran da ga podsetim.
- Da li zna kako je doao do novca?
ovek koga su zvali Niken slegnu ramenima. Istovremeno u radnju ue
kupac.
- To nije moja stvar - ree. - Da li elite jo neto?
- Ne hvala - ne do daljnjeg. - Ali u se moda ponovo javiti.
Kurt Valander izae do svog automobila. Poeo je da duva vetar. Sada,
pomislio je. Sada ga imamo.
Ko je mogao da pomisli da e biti neke koristi od Hansonovog uasnog
klaenja?
Kurt Valander se odveze natrag u Istad i oseao se kao da je na lutriji
izvukao dobitni loz.
U vazduhu je osetio reenje.
Erik Magnuson, pomislio je.
Dolazimo.

14

Posle intenzivnog rada koji se otegao do dugo u no tog petka, 19.
januara, Kurt Valander i njegove kolege bili su spremni za borbu. Bjork je sedeo
na dugom sastanku istrage i kada je Kurt Valander zahtevao, dopustio je
Hansonu da ostavi posao vezan za ubistvo u Hageholmu da bi mogao da se
pridrui grupi Lenarp, kako su se sada nazivali. Neslund je i dalje bio bolestan,
ali ih je preko telefona obavestio da e doi sledeeg dana.
Iako je bila subota, pa nedelja, posao e se nastaviti nesmanjenim
intenzitetom. Martinson se vratio sa patrolom sa psima iz detaljnog istraivanja
kolskog puta koji je vodio od Vebereds puta do zadnje strane Levgrenove tale.
Obavio je temeljan posao na tom 1912 metara dugakom putu koji je prolazio
kroz nekoliko umaraka, koji je poput granice delio dva poseda a potom se
prostirao paralelno sa jednom gotovo isuenom brazdom. Nije pronaao nita
znaajno, iako se u policijsku stanicu vratio sa kesom punom raznih predmeta.
Tamo je, izmeu ostalog, bio jedan zarali toak od kolica za lutku, jedan masan
plastini prekriva i jedna prazna kutija cigareta neke strane marke. Predmete je
trebalo ispitati, ali Kurt Valander nije verovao da bi oni mogli neto da
doprinesu istrazi.
Najvanija odluka koja je doneta tokom sastanka bila je da Erika
Magnusona postave pod konstantnu prismotru. On je iveo u jednoj kui koja se
izdavala u starom kraju Rosengord. Poto ih je Hanson obavestio da su u
Jegersrou u nedelju bile konjske trke, dodeljeno mu je da ga on prati za vreme
takmienja.
- Ali neu atestirati nikakve raune sa klaenja na trkalitu - ree Bjork, u
jednom neodlunom pokuaju da se naali.
- Ja predlaem da predamo jedan zajedniki V5 kupon, odgovorio je
Hanson. Postoji jedinstvena prilika da se ova istraga ubistva isplati.
Ali, ozbiljnost je preovladala u Bjorkovoj grupi. Postojao je oseaj da se
razreenje pribliavalo.
Pitanje koje je dominiralo najduom diskusijom bilo je da li e Erik
Magnuson znati da mu gori pod nogama. I Ridberg i Bjork su bili neodluni.
Ali, Kurt Valander je smatrao da nisu imali ta da izgube ako Erik Magnuson
otkrije da je bio predmet policijskog interesovanja. Prismotra e se, naravno,
odvijati diskretno. Ali, povrh toga, nikakve mere nee biti preduzimane da se
prikrije da se policija mobilisala.
- Pustimo ga da se unervozi - ree Kurt Valander. -Ako ima razloga da
bude uznemiren, onda se nadam da emo ga otkriti.
Tri sata je trajalo iitavanje istranog materijala da bi se pronale niti
koje indirektno mogu da se povezu sa Erikom Magnusonom. Nije bilo niega,
ali nije bilo ni neega to bi govorilo suprotno tome da je Erik Magnuson mogao
da se nalazi u Lenarpu te noi, upkos alibiju njegove verenice. S vremena na
vreme Kurt Valander bi osetio blagi nemir, zato to mu se inilo da se, upkos
svemu, ponovo nalaze na putu koji e ih vratiti na poetak.
Pre svega je Ridberg bio taj koji je pokazivao znakove nesigurnosti.
Iznova se pitao da li je jedna jedina osoba mogla da poini dvostruko ubistvo.
- Ima neega to upuuje na saradnju u onoj klanici -ree. - Ne mogu da
ga izbijeni iz glave.
- Nita ne spreava da je Erik Magnuson imao sauesnika - odgovorio je
Kurt Valander. - Moraemo da radimo korak po korak.
- Ako je poinio ubistvo da bi pokrio dug od klaenja, onda teko da mu
je potreban sauesnik - dodao je Ridberg.
- Znam - ree Kurt Valander. - Ali, moramo da nastavimo.
Posle neodlunog doprinosa Martinsona, preostala je jedna fotografija
Erika Magnusona koja je izvaena iz arhive sreskog suda. Uzeta je iz jedne
broure u kojoj je sreski sud svoju obuhvatnu delatnost predstavljao narodu, za
koji se pretpostavljalo da nita ne zna. Bjork, koji je bio shvatanja da sve
dravne i komunalne institucije treba da imaju vlastita skladita gde bi mogao da
se sakupi narod koji ne zna kakav je kolosalan znaaj upravo ova institucija
imala, smatrao je da je broura bila izvanredna. Kako bilo, Erik Magnuson je
stajao pored svog utog viljukara, obuen u bletavobeli kombinezon. Smeio
se.
Policajci su posmatrali njegovo lice i potom ga uporeivali sa nekoliko
crno-belih fotografija Johanesa Levgrena. Izmeu ostalih, postojala je jedna
slika na kojoj je Johanes Levgren stajao pored svog traktora na novopooranoj
njivi.
Da li su oni mogli biti otac i sin? Traktorista i voza viljukara?
Kurtu Valanderu je bilo teko da sredi slike u glavi i da ih povee.
Jedino to mu se inilo da vidi bilo je krvavo lice jednog starog oveka
kome je odseen nos.
Oko jedanaest sati u petak uvee su osmislili plan svog borbenog pohoda.
Onda ih je Bjork ostavio da bi zauzeo svoje mesto za veerom koju je
organizovao lokalni golf klub.
Kurt Valander i Ridberg e se vratiti u subotu da bi ponovo posetili Erika
Magnusona u Kristijanstadu. Martinson, Neslund i Hanson e podeliti prismotru
Erika Magnusona, i ak suoiti njegovu verenicu sa datim alibijem. Nedelja e
protei u prismotri i jo jednom prelasku koz itav istrani materijal. U
ponedeljak e Martinson, koji je, a da nije ni bio naroito zainteresovan za to,
postavljen za kompjuterskog eksperta, ispitati poslove Erika Magnusona. Da li
supostojali jo neki dugovi? Da li je ranije bio umean u bilo kaka zlodela?
Kurt Valander je zamolio Ridberga da sam proe kroz sve. eleo je da
Ridberg uini ono to su obino nazivali unakrsno ukrtanje. On e pokuati da
spoji dogaaje i ljude, koji oigledno nisu imali niega zajednikog. Da li su,
uprkos svemu, postojale dodirne take koje su do sada bile nevidljive? To je bilo
ono to e Ridberg istraiti.
Ridberg i Kurt Valander su zajedno izali iz policijske stanice. Kurt
Valander primeti Ridbergov umor i seti se da je bio u bolnici.
- Kako si? - pitao ga je.
Ridberg slegnu ramenima i promumla neto nerazumljivo kao odgovor.
- Noga? - pitao je Kurt Valander.
- Tako je kako je - odgovorio je Ridberg i pokaza da ne eli vie da
razgovara o svojim bolovima.
Kurt Valander se odveze kui i servira sebi au viskija. Ali ju je ostavio
netaknutu na stoiu pored sofe i otiao i legao. Umor je prevladao. Zaspao je i
zaboravio na sve misli koje su mu se motale po mozgu.
Tokom noi je sanjao Stena Videna.
Zajedno su ili u operu u kojoj su pevai pevali na nekom nepoznatom
jeziku.
Kurt Valander nikada kasnije u budnom stanju nije mogao da se seti koju
su to operu gledali.
Ali zato se im se probudio sledeeg dana setio neega o emu su
razgovarali.
O Johanes Levgrenovom testamentu. O testamentu koji nije postojao.
Ridberg je razgovarao sa ovekom koji je vodio ostavinsku raspravu, a
koga su ovlastile dve kerke, advokatom koga su esto pozivale zemljoradnike
organizacije u kraju. Nije postojao nikakav testament. To je znailo da e dve
erke naslediti itavo neoekivano bogatstvo Johanesa Levgrena.
Da li je Erik Magnuson mogao da zna da je Johanes Levgren imao velike
prihode? Ili je Johanes Levgren bio podjednako tajanstven prema njemu kao i
prema svojoj supruzi?
Kurt Valander ustade iz kreveta sa zadatkom da tog dana nee odustati
dok definitivno ne sazna da li je Elena Magnuson rodila sina Erika sa Johanesom
Levgrenom kao nepoznatim ocem.
Pojeo je neto malo za doruak i sa Ridbergom se sastao kod policijske
stanice neto posle deset sati. Martinson, koji je no proveo u automobilu ispred
kue Erika Magnusona u Rosengordu i koga je sada zamenio Neslund, ostavio je
poruku da se ba nita nije dogodilo tokom noi. Erik Magnuson je bio u svom
stanu. No je bila mirna.
Januarski dan je bio maglovit. Na crnim njivama bilo je mraza. Ridberg je
sedeo umoran i povuen na prednjem seditu pored Kurta Valandera. Tek kada
su se pribliili Kristijanstadu poeli su da razgovaraju.
U pola jedanaest su se sastali sa Goranom Bomanom u policijskoj stanici
u Kristijanstadu.
Zajedno su proli kroz zapisnik sasluanja koje je Goran Boman ranije
obavio sa enom.
- Nema niega kod nje, ree Goran Boman. Proeljali smo i nju i njenu
okolinu. Nema niega. Njena pria staje na jedan jedini list papira. Radila je u
istoj apoteci trideset godina. Bila je i u jednom horu nekoliko godina, ali je pre-
kinula sa tim. Zajmi dosta knjiga u biblioteci. Godinje odmore provodi kod
svoje sestre u Vemenhegu, nikada ne putuje izvan zemlje, nikada ne kupuje
novu garderobu. Ona je osoba koja, u svokom sluaju, povrinski gledano, vodi
potpuno nedramatian ivot. Njene navike su ustaljene, na granici pedanterije.
Najudnije je to kako izdrava da ivi tako.
Kurt Valander mu se zahvali na obavljenom poslu.
- Sada emo mi preuzeti - ree. Odvezli su se do kue Elene Magnuson.
Kada im je otvorila, Kurt Valander pomisli da njen sin veoma lii na
svoju majku. Nije mogao da se odlui da li je oekivala njihov dolazak. Njene
oi su delovale odsutne, kao da se zapravo nalazila negde sasvim drugde.
Kurt Valander se osvrnu po dnevnoj sobi. Pitala ih je da li ele solju kafe.
Ridberg je odbio, ali je Kurt Valander odgovorio potvrdno.
Svaki put kada bi Kurt Valander uao u tui stan, inilo mu se da
posmatra korice jedne knjige koja mu je upravo dola u posed. Stan, nametaj,
slike, mirisi bili su naslov. Sada e poeti da ita. Ali stan Elene Magnuson je
bio bez mirisa. Kao da se Kurt Valander nalazio u stanu u kom niko nije
stanovao. Udahnuo je miris neeg beznadenog. Neke sive rezignacije. Na
pozadini bledih tapeta, visila je slika s nejasnim apstraktnim motivom. Nametaj
koji je ispunjavao prostoriju bio je starinski teak. ipkani stolnaci leali su
uredno savijeni preko nekoliko stoia na rasklapanje od mahagonija. Na jednoj
maloj polici na zidu stajala je fotografija jednog deteta koje je sedelo ispred
buna rua. Kurt Valander je pomislio da je jedina slika njenog sina koju je
imala izloenu bila slika iz detinjstva. Kao odrastao, on uopte nije bio prisutan.
Pored dnevne sobe nalazila se mala trpezarija. Kurt Valander nogom
otvori poluotvorena vrata. Na svoje ogromno iznenaenje, na jednom zidu je
visila slika njegovog oca.
Bio je to jesenji krajolik bez tetreba.
Stajao je i posmatrao sliku dok iza sebe ne u zveckanje posluavnika.
Bilo mu je kao da je oevu sliku video prvi put.
Ridberg sede na jednu stolicu pored prozora. Kurt Valander pomisli da bi
nekom prilikom mogao da ga pita zato je uvek sedao pored prozora.
Odakle dolaze nae navike, pomislio je. U kojoj tajnoj fabrici se
proizvode nae navike i mane?
Elena Magnuson mu je servirala kafu.
Pomisli da bi morao zapone.
- Goran Boman iz kristijanstadske policije je bio ovde i postavio vam
neka pitanja - ree. - Nemojte se iznenaditi ako ponovo postavimo ista pitanja.
- Ni vi se nemojte iznenaditi ako dobijete isti odgovor - ree Elena
Magnuson.
Upravo u tom momentu je Kurt Valander uvideo da je naspram njega
sedela ta tajna ena sa kojom je Johanes Levgren imao sina.
Kurt Valander je znao, ni ne znajui kako.
U prelomnom momentu odlui se da laju doe do istine. Ako nije
pogreno pretpostavio, Elena Magnuson je bila ena koja je imala veoma malo
iskustva sa policijom. Sigurno je pretpostavljala da su tragali za istinom i sami
se koristei istom. Ona je ta koja e lagati, a ne oni.
- Gospoo Magnuson - ree Kurt Valander. - Mi znamo da je Johanes
Levgren otac vaeg sina Erika. Nema nikakve svrhe da to poriete.
Pogledala ga je uplaeno. Iznenada nestade one odsutnosti u njenom
pogledu. Sada je ponovo bila prisutna u prostoriji.
- To nije tano - rekla je.
La koja moli za milost, pomisli Kurt Valander. Uskoro e pui.
- Naravo da je tano - ree on. - Mi znamo i vi znate da je to istina. Da
Johanes Levgren nije bio ubijen, nikada nas ne bi zanimalo da postavimo ova
pitanja. Ali sada moramo da znamo. A ako to ne saznamo sada, onda ete biti
primorani da na ova pitanja odgovorite u sudnici pod zakletvom.
Ilo je bre nego to je mislio. Ona iznenada planu.
- Zato hoete da znate? - vikala je. - Nita nisam uradila. Zato ovek ne
moe da ima svoje tajne?
- Niko ne zabranjuje tajne - ree Kurt Valander polako.
- Ali, dok ubijaju ljude, mi moramo da pronalazimo poinioce. Onda
moramo da postavljamo pitanja. I moramo da dobijamo odgovore.
Ridberg je nepomino sedeo na svojoj stolici pored prozora. Posmatrao je
enu svojim umornim oima.
Zajedno su sluali njenu priu. Kurtu Valanderu je bila neverovatno
dosadna. Njen ivot, koji se otvarao pred njim, bio je podjednako beznadean
kao i promrzli krajolik kroz koji su putovali tog jutra.
Nekada davno, roena je kao erka starijeg zemljoradnikog para u
Ingeu. Oslobodila se zemlje i vremenom postala prodavaica u apoteci. Johanes
Levgren je u njen ivot uao kao kupac u apoteci. Mogla je da ispria da su se
prvi put sreli kada je kupovao bikarbonat. Potom se vraao, poeo je da joj
iskazuje svoju panju.
Njegova pria je bila pria usamljenog zemljoradnika. Tek kada se rodilo
dete, saznala je da je bio oenjen. Njena oseanja prema njemu su nestala, ali ga
nikada nije mrzela. Njeno utanje je kupovao novcem koji joj je isplaivao
nekoliko puta godinje.
Ali je sin rastao kod nje. On je bio njen.
- ta ste pomislili kada ste saznali da je ubijen? - pitao ju je Kurt
Valander kada je zautala.
- Verujem u boga - rekla je. - Verujem u pravednu osvetu.
- Osvetu?
- Koliko je ljudi izneverio Johanes? - pitala je. - Izneverio je mene, svog
sina, svoju enu i svoje erke. Sve je izneverio.
I sada e uskoro saznati da je njen sin ubica, pomislio je Kurt Valander.
Da li e ona sebi predstaviti da je on vrhovni aneo koji je sproveo nareenje o
osveti sa nebesa? Da li e izdrati?
Nastavio je da postavlja svoja pitanja. Ridberg promeni poloaj na stolici
pored prozora. Iz kuhinje se ulo kucanje nekog sata.
Kada su konano zavrili, Kurtu Valanderu se inilo da je dobio odgovore
na sva pitanja kojih se setio.
Znao je ko je bila tajna ena. Tajni sin. Znao je da je ona ekala da dobije
novac od Johanesa Levgrena. Ali da Johanes Levgren nije doao.
Jedno pitanje je, pak, dobilo neoekivani odgovor.
Elena Magnuson nikada nije dala svome sinu novac koji je dobijala od
Johanesa Levgrena. Stavljala ih je na jedan raun u banci. Tek kada je ne bude
bilo, on e ih naslediti. Moda se plaila da bi ih prokockao.
Ali, Erik Magnuson je znao da je Johanes Levgren bio njegov otac. To je
slagao. A moda je znao i da je Johanes Levgren, koji je bio njegov otac, imao
velike prihode?
Ridberg je utao tokom itavog sasluanja. Ba kada su polazili upitao ju
je koliko je esto viala svog sina. Da li su bili u dobrim odnosima. Da li je ona
znala za njegovu verenicu?
Pokuala je da izbegne direktan odgovor.
- Sada je odrastao - rekla je. - On vodi svoj vlastiti ivot. Ali je dobar i
poseuje me. To da ima verenicu, naravno da znam.
Sada je ponovo lagala, pomisli Kurt Valander. Za verenicu nije znala.
Seli su u gostionicu u Degebergi i jeli. inilo se da se Ridbergu povratilo
raspoloenje.
- Tvoje sasluanje je bilo potpuno - ree. - Trebalo bi da se koristi kao
primer na predavanjima u policijskoj koli.
- Ipak sam lagao - ree Kurt Valander. - A to se ne smatra ispravnim.
Tokom obroka su odluili o daljem razvoju dogaaja. Slagali su se oko
toga da treba da ispitaju motive Erika Magnusona. Tek kada zavre sa njima
pozvae ga na sasluanje.
- Da li veruje da je on? - ree Ridberg.
- Naravno da je on - odgovori Kurt Valander. - Sam ili sa nekim. ta ti
misli?
- Ja se nadam da si u pravu.
Vratili su se u policijsku stanicu u Istadu u tri i petnaest. Neslund je sedeo
u svojoj kancelariji i kijao. Hanson ga je zamenio u dvanaest sati.
Erik Magnuson je prepodne proveo u kupovini novih cipela i predavanju
nekoliko tiketa za klaenje u prodavnici duvana. Potom se vratio kui.
- Da li deluje na oprezu? - pitao je Kurt Valander.
- Ne znam - ree Neslund. - Ponekad pomislim da jeste. Ponekad
pomislim da umiljam.
Ridberg se odvezao kui, a Kurt Valander se zatvorio u svoju kancelariju.
Rasejanih misli je prelistavao novu gomilu papira koju je neko stavio na
njegov sto.
Bilo mu je teko da se skoncentrie.
Pria Elene Magnuson ga je uznemirila.
Razmiljao je da ni on sam nije iveo daleko od njene stvarnosti. Njegov
vlastiti nesiguran ivot.
Uzeu slobodno kada se ovo zavri, pomislio je. Sa svim mojim
prekovremenim, mora da u moi da ne radim nedelju dana. Sedam dana u se
posvetiti samom sebi. Sedam dana poput sedam tekih godina. Potom u izai
kao potpuno drugi ovek.
Razmiljao je da li da se prepusti nekom zdravstvenom centru u kom bi
mogao da izgubi kilograme. Ali mu se ta misao nikako nije dopala. Radije bi
uzeo auto i putovao na jug.
Moda u Pariz ili Amsterdam. U holandskom Arnhemu je poznavao
jednog policajca koga je upoznao na seminaru o narkoticima. Moda bi mogao
da ga potrai?
Prvo emo da reimo ubistvo u Lenarpu, pomislio je. To emo uraditi
sledee nedelje.
Potom u se odluiti gde u putovati...
U etvrtak, 25. januara, policija je dovela Erika Magnusona na sasluanje.
Hvatanje se odvilo ispred kue u je iveo. Ridberg i Hanson su obavili samo
hvatanje, dok je Kurt Valander sedeo u jednom automobilu i posmatrao. Erik
Magnuson je krenuo sa njima do policijskog automobila ne protivei se.
Hvatanje se odvijalo ujutru, kada je krenuo na posao. Poto je Kurt Valander bio
siguran da e se njegovo prvo sasluanje odvijati tako da nee izazvati neku
panju, pruio mu je mogunost da se javi na posao i objasni zato nije doao.
Bjork, Valander i Ridberg su bili prisutni u prostoriji u kojoj je ispitivan
Erik Magnuson. Bjork i Ridberg su se drali u pozadini dok je Kurt Valander
postavljao svoja pitanja.
Tokom dana pre nego to je Erik Magnuson doveden u Istad na prvo
sasluanje, policajci su jaali svoje ubeenje da je on bio krivac za dvostruko
ubistvo u Lenarpu. Razna istraivanja su ila na ruku da je Erik Magnuson bio
ovek sa optereujuim dugovima. Nekoliko puta je tek u poslednjem momentu
uspeo da se izvue da ne bude napadnut zato to nije vratio svoja dugovanja.
Prilikom posete Jegersrou Hanson je video da je Magnuson igrao na velike
svote. Njegova ekonomska situacija bila je katastrofalna.
Prethodne godine jedno vreme je bio predmet panje eslevkse policije kao
osumnjien za pljaku banke. Ipak, nikako nisu uspeli da ga povezu sa
zloinom. Pored toga ostalo je zamislivo i to da je Magnuson bio umean u
krijumarenje narkotika. Njegova verenica koja je trenutno bila bez posla u
nekoliko prilika je bila kanjavana za razne zloine vezane za narkotike, jednom
prilikom takoe i za obmanu pri slanju pote. Erik Magnuson je, dakle, imao
velika dugovanja. Bilo je perioda kada je, pak, imao neverovatno mnogo novca.
Njegova plata u sreskom sudu je, u odnosu na ovo, bila beznaajna.
Ovaj januarski etvrtak e znaiti krajnji prodor u istrazi. Sada e se
razjasniti dvostruko ubistvo u Lenarpu. Kurt Valander je tog jutra ustao rano uz
snanu napetost u telu.
Sledeeg dana, u petak, 26. januara, uvideo je da nije bio u pravu.
Pretpostavka da je Erik Magnuson bio krivac, ili bar jedan od krivaca, bila
je potpuno unitena. Trag koji su pratili odveo ih je u orsokak. U petak
prepodne uvideli su da Magnuson nikada ne bi mogao da se povee sa
dvostrukim ubistvom, iz prostog razloga to je bio nevin.
Njegov alibi za no kada je poinjeno ubistvo potvrdila je majka njegove
verenice, koja im je bila u poseti. Niko nije mogao da dovede u pitanje njenu
verodostojnost. Ona je bila jedna stara dama koja je nou loe spavala. Erik
Magnuson je hrkao ele te noi kada su Johanes i Marija Levgren brutalno
ubijeni.
Novac kojim je isplatio dug trgovcu gvozda u Togarpu doao je od
prodaje jednog automobila. Magnuson je mogao da pokae raun za prodati
Krajsler, i kupac, stolar iz Lome, mogao je da kae da mu je platio u keu, u
novanicama od hiljadu i petsto kruna.
Za to to je Magnuson lagao da mu Johanes Levgren nije bio otac, mogao
je da da verodostojno objanjenje. Uradio je to zbog svoje majke, poto je mislio
da ona tako eli. Kada mu je Valander rekao da je Johanes Levgren bio imuan
ovek, delovao je iskreno iznenaen.
Na kraju nita nije preostalo.
Kada je Bjork upitao da li je bilo nekoga ko se protivio da se Erik
Magnuson poalje kui i da se do daljnjeg izbrie sa sluaja, nije bilo nikoga ko
bi neto dodao. Kurt Valander je osetio slamajuu krivicu zato to je celu istagu
usmeravao na pogrean put. Samo je Ridberg delovao neuznemireno. On je,
takoe, od samog poetka bio najsumnjiaviji.
Istraga je bila havarisana. Sve to je preostalo bila je ruina.
Nita drugo nije preostalo do da se pone ispoetka.
U isto vreme je doao i sneg.
Tokom noi pred subotu, 27. januar, besnela je snena oluja koja je dola
sa jugozapada. Posle nekoliko asova E 14 je bio blokiran. Sneg je neprekidno
padao est sati. Snani vetar je inio da napori ienja puteva budu uzaludni.
im bi odgurali sneg i raistili puteve, sneg bi ponovo napadao i prekrio puteve
snenim nanosima.
Policija je jedan ceo dan bila zauzeta spreavanjem da iz nereda nastane
haos. Potom je nevreme prestalo, podjednako brzo kao to je i dolo.
Nekoliko dana kasnije, na njegovu veliku radost, javila mu se Linda. Bila
je u Malmeu i odluila je da zapone studije u jednoj vioj koli izvan
Stokholma. Obeala je da e doi da ga poseti pre nego to otputuje.
Kurt Valander je uredio svoje dane tako da moe da poseti svog oca
najmanje tri puta nedeljno. Svojoj sestri u Stokholmu je napisao pismo da je
nova kuna pomo uinila udo sa ocem. Zbunjenost koja ga je izvela u samotnu
nonu etnju ka Italiji, izbledela je. ena koja je redovno dolazila u njegovu
kuu bila je njegov spas.
Jedne veeri, nekoliko dana posle roendana, pozvao je Kurt Valander
Anetu Brolin i predloio da joj pokae kako izgleda Skone u zimu. Ponovo se
izvinio za vee u njenom stanu. Zahvalila mu se i prihvatila ponudu i sledee
nedelje, 4. februara, pokazao joj je Ale Stenar i Glimingehus. Veerali su u
gostionici u Hamenhegu, i Kurt Valander je poeo da veruje da je ona zaista
odluila da veruje da je on neko drugi, a ne onaj ovek koji je povukao na svoja
kolena.
Prolazile su nedelje, a da oni nisu napravili nikakav novi pomak u svojoj
istrazi. Martinson i Neslund su premeteni na nove zadatke. Kurt Valander i
Ridberg su, pak, do daljnjeg mogli da se u potpunosti koncentriu na dvostruko
ubistvo.
Jednoga dana sredinom februara, jednog hladnog i vedrog dana, potpuno
bez vetra, Valandera je u njegovoj kancelariji posetila erka Johanesa i Marije
Levgren koja je ivela i radila u Geteborgu.
Vratila se u Skone da nadgleda podizanje spomenika na mestu gde su
sahranjeni njeni roditelji na groblju Vili. Valander joj je rekao kako su stvari
stajale, da je policija i dalje tragala za presudnim tragom. Dan posle njene
posete, odvezao se do groblja i neko vreme u znak poasti stajao ispred crnog
kamena sa zlatnim napisom.
Februar je proao u irenju i produbljivanju istraivanja.
Ridberg, koji je bio tih i povuen i teko patio od bolova u kolenu, u poslu
je najvie koristio telefon, dok je Kurt Valander esto bio napolju na terenu.
Ispitali su svaki bankovni raun u itavom Skoneu, ali u banci nisu pronali ni-
kakav novi podatak. Valander je razgovarao sa preko dve stotine osoba koje su
bile ili rod ili poznanici Johanesa i Marije Levgren. Vie puta se vraao kroz sve
deblji istrani materijal, vraao se na mesta koja je odavno proao, cepao poveze
oko starih okonanih izvetaja i ponovo ih tumaio. Ali nigde nije bilo neke
pukotine.
Jednog ledenog, vetrovitog februarskog dana, pokupio je Stena Videna na
njegovom imanju i posetili su Lenarp. Zajedno su posmatrali ivotinju koja je
moda krila tajnu, posmatrali su kobilu kako jede naramak sena, a stari Nistrom
im je, gde god da su ili, bio za petama. Nistrom je dobio kobilu od dve erke.
Ali nekretnina, koja je stajala tiha i mirna, data je na prodaju nekom
trgovcu nekretnina u Skurupu. Kurt Valander je stajao na vetru i posmatrao
polomljeni kuhinjski prozor koji nikada nije popravljen ve je preko njega samo
zakucana tabla od lesonita. Pokuao je ponovo da uspostavi kontakt sa Stenom
Videnom, onaj koji je izgubljen pre deset godina, ali je trener jahanja i prijatelj
delovao nezainteresovan za to. Kada ga je Kurt Valander odvezao kui, uvideo
je da je njihov odnos zauvek bio prekinut.
Istraga o ubistvu Somalijskog izbeglice bila je zavrena i Rune Bergman
je izveden pred sud u Istadu. Sudnicu su ispunili mnogi predstavnici masovnih
medija. Sada je moglo da se potvrdi da je Valfrid Strom ispalio smrtonosni hitac.
Ali je Rune Bergman osuen za sauesnitvo u ubistvu, a istraivanja sudske
psihijatrije su ga proglasila za potpuno uraunljivog.
Kurt Valander je svedoio na sudu, i u nekoliko navrata je sedeo i sluao
optubu i sasluanje koje je obavljala Anet Brolin. Rune Bergman nije rekao
mnogo, iako njegovo utanje vie nije bilo potpuno. Sudska pregovaranja su ot-
krila da postoji rasistiko podzemlje, u kojem su se razvijali politiki stavovi
slini Kju kluks klanu. Rune Bergman i Valfrid Strom su istovremeno radili na
svoju ruku i bili povezani sa raznim rasistikim organizacijama.
Kurt Valander je ponovo pomislio na to da se neto od presudnog znaaja
dogaalo u vedskoj. Nakratko je i on mogao da oseti protivrene simpatije
prema nekim argumentima protiv useljenika koji su izlazili u diskusijama, kao i
pritisak dok je trajalo suenje. Da li su vlast i Zavod za useljenika pitanja
zapravo imali kontrolu nad tim ko su bili ti ljudi koji su hteli da uu u vedsku?
ta je jedan izbeglica, a ta oportunista? Da li se, zapravo, moe napraviti neka
razlika?
Koliko dugo je mogao da vai princip velikodune useljenike politike, a
da ne izbije haos? Da li je, zapravo, postojala gornja granica?
Kurt Valander je s pola srca pokuao da se detaljno upusti u ta pitanja.
Uvideo je da u sebi nosi isto slabo i nevoljno nespokojstvo kao i mnogi drugi
ljudi. Nespokojstvo pred nepoznatim, pred stranim.
Krajem februara se zavrilo suenje i Runeu Bergmanu je dodeljena duga
zatvorska kazna. Na svaije iznenaenje, nije tuio sud na ta je imao zakonsko
pravo.
Te zime nije palo vie snega u Skoneu. Jednog ranog jutra poetkom
marta Anet Brolin i Kurt Valander proetali su se du zemljouza Falsebot.
Zajedno su videli rane ptice selice kako se vraaju iz udaljenih zemalja junih
krajeva. Valander ju je uzeo za ruku i ona je nije povukla, bar ne odmah.
Uspeo je da oslabi etiri kilograma. Ali je shvatio da nikada nee moi da
povrati teinu koju je imao kada ga je Mona iznenada napustila.
S vremena na vreme bi se njihovi glasovi sreli preko telefona. Kurt
Valander primeti da je njegova ljubomora polako bledela. Ni obojena ena, koja
ga je ranije poseivala u snovima, nije se vie pojavljivala.
Mart je protekao u tome to je Ridberg dve nedelje bio na bolovanju. Svi
su u poetku mislili da je to bilo zbog njegovog bolesnog kolena. Ali jednog
dana je Eba u poverenju ispriala Kurtu Valanderu da je Ridberga verovatno za-
hvatio rak. Kako je to mogla da zna, ili koji je oblik raka bio, nije rekla. Kada je
Kurt Valander posetio Ridberga u bolnici, ovaj mu ree da je to samo bila
rutinska kontrola stomaka. Jedna mrlja na rendgenskom snimku je ukazivala na
mogui ir na debelom crevu.
Kurt Valander je oseao goruu bol pri pomisli da bi Ridberg mogao biti
teko bolestan. S poveanim oseanjem beznadenosti, nastavio je dalje sa
istragom. U besu je jednog dana bacio debele fascikle o zid. Pod su preplavili
papiri. Dugo je potom sedeo i posmatrao dumbus. Potom se sagnuo, pokupio i
ponovo sloio materijal i ponovo poeo ispoetka.
Negde postoji neto io ne vidim, mislio je.
Neka veza, neki detalj, je upravo onaj klju koji treba da okrenem. Ali, da
li da ga okrenem nadesno ili nalevo?
esto je telefonirao Goranu Bomanu u Kristijanstad i alio mu se.
Goran Boman je na linu inicijativu sproveo intenzivna ispitivanja oko
Nilsa Velandera i ostalih moguih kandidata. Nigde se nije odlomio breg. Dva
dana je Kurt Valander sedeo sa Larsom Herdinom ne pomakavi se ni metar
dalje na putu.
I dalje nije eleo da veruje da e zloin ostati nereena zagonetka.
Sredinom marta je uspeo da sa sobom povede Anet Brolin na putovanje u
operu u Kopenhagen. Tokom noi joj je otkrio svoju naklonost. Ali kada joj je
rekao da je voli, ustuknula je.
Bilo je kako je bilo. Nita vie.
U subotu, 17. i nedelju, 18. marta, posetila ga je erka. Dola je sama, bez
kenijskog studenta medicine, i Kurt Valander ju je saekao na stanici.
Prethodnog dana mu je Eba poslala jednu svoju prijateljicu da obavi veliko
spremanje u njegovom stanu u ulici Marija. I konano je mislio da je ponovo
povratio svoju erku. Odvezli su se u dugu vonju du obala Osterlena, ruali u
Lila viku" i potom sedeli do pet ujutru i priali. Posetili su njegovog oca, a
njenog dedu, i on ih je iznenadio priajui vesele prie o tome kakav je Kurt
Valander bio kao dete.
U ponedeljak ujutro ju je otpratio na voz.
Verovao je da je povratio jedan deo njenog poverenja.
Dok je ponovo sedeo u svojoj kancelariji, nadvijen nad istrani materijal,
iznenada ue Ridberg. Seo je u naslonjau pored prozora i bez okolianja rekao
da je konstatovano da ima rak prostate. Sada e poeti sa lekovima i zraenjima,
koja mogu da budu dugotrajna i bezuspesna. Nije dozvolio nikakvo saaljenje.
Samo je doao da podseti Kurta Valandera na Marijine poslednje reci. Na omu.
Potom ustade, rukova se sa Kurtom Valanderom i ode.
Kurt Valander je bio sam sa svojim bolom i svojom istragom. Bjork je
smatrao da do daljnjeg traba da radi sam, poto je policija bila pretrpana poslom.
Tokom marta se nita nije dogodilo. Kao ni tokom aprila.
Izvetaji o Ridbergovom zdravstvenom stanju su se menjali. Eba je bila
stalni donosilac vesti.
Jednog od prvih dana maja Kurt Valander je otiao kod Bjorka i predloio
da neko drugi preuzme istragu. Ali je Bjork odbio. Kurt Valander je trebalo da
nastavi bar do leta i godinjih odmora. Potom su mogli ponovo da provere
situaciju
Poinjao je stalno iznova. Vraao se, vezivao i izvrtao materijal,
pokuavao da ga oivi. Ali kamenje po kom je hodao ostalo je hladno.
Poetkom juna je peo zamenio za nisan. Osmog juna je otiao na
godinji odmor i odvezao se do Stokholma da poseti svoju erku.
Zajedno su potom automobilom otili sve do Nordkapa. Herman Mboja je
bio u Keniji, ali je trebalo da se vrati u avgustu.
U ponedeljak, 9. jula, Kurt Valander se ponovo vratio na posao.
U poruci od Bjorka je mogao da proita da treba da nastavi sa svojom
istragom dok se Bjork ne vrati poetkom avgusta. Potom e odluiti ta treba da
se dogodi.
Doekala ga je i informacija od Ebe da se Ridberg osea znatno loije.
Moda e lekari, uprkos svemu uspeti da nadvladaju njegov rak.
Utorak, 10. juli je bio lep dan u Istadu. Za vreme pauze za ruak Kurt
Valander je otiao do centra grada i proetao. Posetio je prodavnicu kod trga i
gotovo da se odluio za novu muziku liniju.
Potom se setio da je u novaniku imao neto nepromenjenih norvekih
novanica. Ostali su mu od putovanja za Nordkap. Otiao je do Ferenings banke
i stao u red ispred kase koja je jedina radila.
Nije prepoznao devojku za alterom. Nije bila ni BritaLena Boden,
devojka sa dobrim pamenjem, niti neka od blagajnica koje je sreo ranije.
Pomislio je da mora da je letnja zamena.
ovek koji je stajao ispred njega podigao je dosta novca sa svog rauna.
Zbunjeno, Kurt Valander se pitao za ta e upotrebiti toliki novac. Dok je ovek
prebrojavao novac, Kurt Valander je rasejano proitao njegovo ime na vozakoj
dozvoli koju je stavio na pult.Potom je bio red na njega i on zameni svoj novac.
U redu iza sebe je uo neke turiste koji su govorili italijanski ili panski.
Tek kada je izaao na ulicu pala mu je na pamet jedna misao.
Stajao je potpuno mirno, kao da se zaledio od svog otkrovenja.
Potom se vratio u banku. Saekao je dok turisti nisu promenili svoj novac.
Blagajnici je pokazao svoju policijsku legitimaciju.
- Brita-Lena Boden - ree i nasmeja se. - Da li je ona na godinjem
odmoru?
- Ona je kod svojih roditelja u Simrishamnu - ree blagajnica. - Ima jo
dve nedelje godinjeg odmora.
- Boden - ree on. - Da li se njeni roditelji tako prezivaju?
- Njen otac upravlja benzinskom stanicom u Simrishamnu. Mislim da je
to ona to se sada zove Statoil.
- Hvala - ree Kurt Valander. - Imam samo neka rutinska pitanja za nju.
- Znam vas - rekla je blagajnica. - Ne mogu da zamislim da jo uvek niste
uspeli da razreite tu uasnu tragediju?
- Da - ree Kurt Valander. - Prilino je strano.
Gotovo da je otrao nazad u policijsku stanicu, seo u automobil i odvezao
se u Simrishamn. Od oca Brita-Lene Boden saznao je da je dan provodila na
plai kod Sandhamarena, zajedno sa nekim svojim prijateljima. Dugo je traio
dok je nije pronaao, dobro sakrivenu iza jedne peane dine. Igrala je mice sa
svojim prijatejlima, i svi su iznenaeno pogledali Kurta Valandera kada se
tekim koracima pribliio kroz pesak.
- Ne bih te uznemiravao da nije vano - rekao je. inilo se da je Brita-
Lena Boden razumela njegovu ozbiljnost i ustade. Na sebi je imala bikini i Kurt
Valander pogleda u stranu. Seli su podalje od drugih da ih ne bi uznemiravali.
- Onog dana u januaru - ree Kurt Valander. - eleo bih da sa tobom
ponovo porazgovaram o tom danu. eleo bih da se ponovo priseti tog dana. I
ono to elim da se seti je da li je u banci bilo jo nekoga kada je Johanes Lev-
gren podigao svoj novac.
Njeno pamenje je i dalje bilo veoma dobro.
- Ne - rekla je. - Bio je sam.
Znao je da je ono to je rekla bila istina.
- Razmiljaj dalje - nastavio je. - Johanes Levgren je izaao kroz vrata.
Zatvorila su se. ta se potom dogodilo?
Njen odgovor je doao brzo i odluno:
- Vrata se nisu zatvorila.
- Dola je nova muterija?
- Dvoje.
- Da li si ih poznavala?
-Ne.
Sledee pitanje bilo je presudno.
- Zato to su bili stranci? Iznenaeno ga je pogledala.
- Da? Kako ste znali?
- Nisam znao do sada. Razmisli dalje.
- Bila su dva mukarca. Prilino mlada.
- ta su hteli?
- Hteli su da zamene novac.
- Da li se sea valute?
- Dolar.
- Da li su govorili engleski? Da li su bili Amerikanci? Odmahnula je
glavom.
- Nije engleski. Ne znam kojim su jezikom govorili.
- ta se potom dogodilo? Pokuaj da to vidi ispred sebe.
- Prili su alteru.
- Obojica
Dobro je razmislila pre nego to je odgovorila. Topli vetar joj je
razbaruivao kosu.
- Jedan je priao i stavio novac na alter. Mislim da je bilo sto dolara.
Pitala sam ga da li eli da ih zameni. Klimnuo je glavom umesto odgovora.
- ta je radio drugi ovek? Mislila je.
- Neto mu je ispalo na pod zbog ega se sagao i pokupio ga. Rukavica,
mislim.
Vratio se korak unazad sa svojim pitanjima.
- Johanes Levgren je upravo otiao - rekao je. - Dobio je veliku svotu
novca koju je stavio u svoju runu torbicu. Da li je dobio jo neto?
- Dobio je raun za novac.
- Koji je stavio u torbicu?
Prvi put je bila nesigurna.
- Mislim da jeste
- Da nije stavio raun u torbicu. ta bi onda bilo? Ponovo je razmislila.
- Na pultu nije bilo niega. U to sam sigurna. Da jeste, ja bih to poistila.
- Da li je mogao da padne na pod?
- Moda.
- I da je ovek koji se sagao zbog rukavice mogao da ga podigne?
- Moda.
- ta je pisalo na raunu?
- Svota. Njegovo ime. Adresa. Kurt Valander zadra dah.
- Sve to je pisalo? Jesi li sigurna?
- Nalog za isplatu je popunio iljatim slovima. Znam da je napisao i svoju
adresu, iako to nije bilo neophodno.
Kurt Valander se ponovo vratio.
- Levgren je dobio svoj novac i otiao. Na vratima sree dvojicu
nepoznatih mukaraca. Jedan od njih se saginje i sa poda podie svoju rukavicu i
moda i njegov raun od isplate. Na njemu pie da je Johanes Levgren upravo
podigao 27000 kruna. Je 1' tako? Iznenada je shvatila.
- Jesu li oni to uradili?
- Ne znam. Razmisli ponovo.
- Zamenila sam novac. Novanice je stavio u dep. Otili su.
- Koliko je to trajalo?
- Tri-etiri minuta. Ne due.
- U banci mora da postoji raun njihove zamene? Klimnula je glavom.
- Danas sam u banci zamenio novac. Morao sam da dam svoje ime. Da li
su dali neku adresu?
- Moda. Ne seam se.
Kurt Valander klimnu glavom. Sada je neto gorelo.
- Tvoje pamenje je fenomenalno - rekao joj je. - Da li si tu dvojicu
mukaraca ponovo videla?
- Ne. Nikada.
- Da li bi ih prepoznala?
- Mislim da bih. Moda.
Kurt Valander razmisli nekoliko trenutaka.
- Moda e morati da prekine godinji odmor na nekoliko dana - ree
joj.
- Sutra putujemo na Oland! Kurt Valander se odmah odlui.
- Ne moe - ree. - Moda prekosutra. Ali ne pre toga-
Ustao je i sa sebe otresao pesak.
- Reci svojim roditeljima gde moemo da te naemo -ree.
Ustala je i pripremila se da se vrati svojim prijateljima.
- Da li mogu da im ispriam? - pitala je.
- Smisli neto - odgovorio je. - To e sigurno dobro izvesti.
Neto posle etiri sata posle podne u arhivi Ferenings banke pronaen je
raun obavljene zamene.
Potpis je bio neitak. Nije bila navedena nikakva adresa.
Na svoje iznenaenje, Kurt Valander nije bio razoaran. Mislio je da to
mora da je zato to je sada, uprkos svemu, znao kako je sve moglo da se odigra.
Pravo iz banke odvezao se kui kod Ridberga, koji je sada bio puten iz
bolnice.
Sedeo je na svom balkonu kada je Kurt Valander pozvonio na vrata.
Oslabio je i bio je veoma bled.
Zajedno su seli na balkon i Kurt Valander mu ispria o svom otkriu.
Ridberg je zamiljeno klimao glavom.
- Verovatno si u pravu - ree kada je Kurt Valander uutao. - Tako se
sigurno zbilo.
- Sada je samo pitanje kako da ih pronaemo - ree Kurt Valander. -
Neke turiste u sluajnoj poseti vedskoj, pre vie od pola godine.
- Moda su i dalje tu - ree Ridberg. - Kao izbeglice, azilanti, useljenici.
- Gde da se pone? - ree Kurt Valander.
- Ne znam - odgovori Ridberg. - Ali e, sigurno, smisliti neto.
Sedeli su dva sata na Ridbergovom balkonu. Neto pre sedam sati, Kurt
Valander je otiao do svog automobila.
Predoseao je da e mu goreti pod nogama.



15

Dana koji su usledili Kurt Valander e se uvek seati kao dana kada je
Osmiljen plan. Njegove polazne take bile su slike iz seanja Brite-Lene Boden
i jedan neitak potpis. Postojao je zamisliv scenario, i poslednje rei u ivotu
Marije Levgren bile su kockica koja je konano upala na pravo mesto. Pored
toga imao je i naroito uvezanu omu koju je trebalo razmotriti. Potom je
nacrtao kartu. Ve istog dana kada je razgovarao sa Britom-Lenom Boden meu
toplim peanim dinama Sandhamarena, otiao je kod Bjorka, podigao ga od
trpeze, i dobio trenutno obeanje da Hansona i Martinsona prebaci da puno
radno vreme rade na istrazi koja e sada ponovo dobiti prioritet i morae da se
radi brzo.
U sredu, 11. jula, u poslovnici banke je uraena rekonstrukcija dogaaja
pre nego to su je otvorili za jutarnje posetioce. Brita-Lena Boden je zauzela
svoje mesto za pultom, Hanson je glumio Johanesa Levgrena, a Martinson i
Bjork dvojicu mukaraca koji su doli da zamene svoje dolare. Kurt Valander se
zainatio da sve izgleda potpuno isto kao i onaj put pola godine ranije. Direktor
banke je na kraju zabrinuto dozvolio da Brita-Lena Boden preda Hansonu 27000
kruna u izmeanim, ali velikim apoenima, a on je od Ebe pozajmio neku staru
runu torbicu.
Kurt Valander je stajao sa strane i posmatrao sve to. Dva puta je naredio
da se sve ponovi dok se Brita-Lena Boden nije setila nekog detalja koji nije u
potpunosti odgovarao.
Kurt Valander je eleo da se uradi rekonstrukcija dogaaja da bi probudio
njeno seanje. Nadao se da e moi da otvori jo neku prostoriju u njenom
izuzetno bistrom pamenju.
Potom je klimnula glavom. Rekla je ono ega se seala. Nita nije imala
da doda. Kurt Valander ju je zamolio da pomeri svoje putovanje na Oland za jo
nekoliko dana, i potom je ostavio samu u prostoriji gde je dobila da pregleda
fotografije stranih zloinaca koji su iz raznih razloga uhvaeni od strane vedske
policije. Kada ni to nije dalo nikakvih rezultata stavili su je na avion i poslali u
Noreping da bi prola kroz pozamanu foto-arhivu koja je postojala u Zavodu
za useljenika pitanja. Posle osamnaestoasovnog buljenja u beskonano mnogo
fotografija, vratila se na Sturup gde ju je saekao Kurt Valander lino. Rezultat
je bio negativan.
Sledei korak je bio da se ukljui Interpol. Scenario o tome kako je zloin
mogao da se dogodi ubaen je u kompjuter koji e potom izvriti uporedne
analize u evropskom seditu. Ali i dalje se nije dogaalo nita to bi za ozbiljno
izmenilo situaciju.
Za to vreme je Brita-Lena Boden sedela i preznojavala se nad
beskonanim nizom fotografija i sluala tri duga sasluanja koja je Kurt
Valander sproveo sa odaarem Arturom Lundinom iz Slimingea.
Rekonstruisana su putovanja izmeu Lenarpa i Istada, mereno im je vreme i
ponavljana su. Kurt Valander je nastavio da crta svoju kartu. S vremena na
vreme bi potraio Ridberga, koji je bled sedeo na svom balkonu, i sa njim
prolazio kroz istragu. Ridberg je poricao da ga je to uznemiravalo ili da je bio
umoran. Ali je Valander sa njegovog balkona svaki put odlazio s grizom savesti.
Anet Brolin se vratila sa godinjeg odmora, koji je provela sa svojim
muem i decom u letnjikovcu u Grebestadu, na zapadnoj obali. Sa njom je dola
i njena familija, i Kurt Valander je zauzeo najformalniji stav koji je mogao kada
joj je telefonirao i ispriao o svom prodoru u polumrtvoj istrazi.
Posle prve intenzivne nedelje, sve je stalo.
Kurt Valander je buljio u svoj plan. Sada su ponovo ili prebrzo.
- Moraemo da saekamo - ree Bjork. - Dani u Interolu imaju obiaj
sporo da prolaze.
Kurt Valander napravi smean izraz lica tako to, zbog sumnjiavog
poreenja, uvue usne.
Istovremeno je shvatio i da je Bjork bio u pravu.
Kada se Brita-Lena Boden vratila sa Olanda i kada je trebalo da se vrati
na posao u banku, Kurt Valander je za sebe od uprave banke izmolio da ona
dobije nekoliko dana odsustva. Potom je sa sobom poveo u izbeglike kampove
koji su se nalazili u okolini Istada. Takoe su otili i do pokretnih kampova koji
su se nalazili u luci Malmea. Ali nigde nije prepoznala lica.
Kurt Valander je izdejstvovao da crta doleti iz Stokholma.
Uprkos brojnim pokuajima sa crtaem, Brita-Lena Boden nije uspela da
postigne da dobije lica sa kojima bi bila zadovoljna.
Kurt Valander je poeo da gubi nadu. Bjork ga je primorao da pusti
Martinsona i da se zadovolji Hansonom kao najbliim i jedinim kolegom u
istrazi.
U petak, 20. jula, Kurt Valander je ponovo bio na putu da odustane.
Kasno uvee je seo i napisao podsetnik u kom je predloio da se istraga
do daljnjeg ostavi na stranu, zbog nedostatka akutnog materijala koji bi policiju
odveo dalje u istrazi.
Stavio je papir na svoj sto i odluio da ga u ponedeljak ujutru preda
Bjorku i Anet Brolin.
Subotu i nedelju je proveu u Bornholmu. Bilo je vetrovito i kiovito, a
povrh svega toga imao je i muninu od neega to je pojeo na brodu. Nedelju
uvee je proveo u krevetu. U podjednakim razmacima je morao da ustaje da bi
povraao.
Kada se probudio u ponedeljak ujutru oseao se bolje. Ipak, nije bio
siguran da li da ostane u krevetu ili ne.
Konano je ipak ustao i otiao. Neto pre devet bio je u svojoj kancelariji.
Poto je Ebi bio roendan, u trpezariji jela torta. Bilo je skoro deset sati kada je
Kurt Valander konano mogao da proita svoj podsetnik za Bjorka. Upravo je
hteo da ustane i da ga preda kada je zazvonio telefon.
Bila je to Brita-Lena Boden.
Zvuala je kao da apue.
- Vratili su se. Pourite!
- Vratili su se? - ree Kurt Valander.
- Oni to su menjali novac. Zar ne razumete?
U hodniku je naleteo na Norena koji je upravo uao posle jedne
saobraajne kontrole.
- Poi sa mnom! - vikao je Kurt Valander.
- ta je bilo, do avola? - ree Noren dok je vakao sendvi.
- Ne pitaj. Poi!
Kada su stigli ispred banke Noren je i dalje u ruci drao polupojedeni
sendvi. Na putu do tamo, Kurt Valander je proao kroz crveno svetio i preko
travnjaka. Automobil je ostavio pored bandera na trgu ispred gradske venice.
Ali su ipak zakasnili. Mukarci su ve uspeli da nestanu. Brita-Lena Boden je
bila toliko okirana to ih ponovo vidi da se nije setila da zamoli nekoga da ih
prati.
Uprkos tome, bila je dovoljno prisebna da ukljui kameru.
Kurt Valander je prostudirao potpis na raunu. I dalje je bio neitak. Ali je
to bio isti potpis. Ni ovaj put nije bilo nikakve adrese.
- Dobro - ree Kurt Valander Briti-Leni Boden, koja se tresla u
kancelariji efa banke. - ta si rekla kada si otila da telefonira?
- Da treba da uzmem peat.
- Da li misli da su njih dvojica neto posumnjali?
Odmahnula je glavom.
- Dobro - ree Kurt Valander ponovo. - Uinila si pravu stvar.
- Je l' mislite da ete ih sada uhvatiti? - upitala je.
- Da - ree Kurt Valander. - Ovaj put emo ih uhvatiti.
Video snimak sa kamere u banci pokazao je dvojicu mukaraca koji teko
da su izgledali naroito junjaki. Jedan je imao kratku plavu kosu, a drugi je
bio elav. U policijskom argonu su ih odmah krstili u Luciju i elavca.
Brita-Lena Boden je odsluala razne testove zvuanja jezika i konano
stala kod toga da su mukarci izmeu sebe prozborili nekoliko reci na ekom ili
bugarskom. Novanica od pedeset dolara, koju su zamenili, odmah je poslata na
ispitivanje kriminalistike tehnike.
Bjork je sazvao sastanak u svojoj kancelariji.
- Posle pola godine ponovo se pojavljuju - ree Kurt Valander. - Zato
odlaze u istu malu poslovnicu banke? Kao prvo, sigurno ive negde ovde u
blizini. Kao drugo, jednom su imali uspean ulov posle jedne od poseta banci.
Ovaj put nisu imali sree. ovek koji je stajao u redu ispred njih plaao je neto,
nije podizao novac. Ali je bio stariji ovek poput Johanesa Levgrena. Moda
misle da stariji ljudi koji izgledaju kao zemljoradnici uvek podiu velike svote
novca?
- esi - ree Bjork. - Ili Bugari?
- Nismo sasvim sigurni - odgovorio je Kurt Valander. - Moda je devojka
pogreila. Ali to bi moglo da ide uz izgled.
Video snimak su pogledali jo etiri puta i odluili su koje slike da se
iskopiraju i uveaju.
- Treba pretraiti svakog istonog evropljanina u gradu i okolini - ree
Bjork. - To je neprijatno i bie shvaeno kao neovlaena diskriminacija. Ali za
to e ba da nas bude briga. Negde moraju da postoje. Obaviu razgovor sa na-
elnicima okrunih policija u Malmeu i Kristijanstadu da ujem ta oni misle da
treba da uradimo na nivou okruga.
- Neka sve patrole vide video snimak - ree Hanson. -Mogli bi da iskrsnu
na ulici.
Kurt Valander se seti kue u kojoj je poinjen pokolj.
- Posle onoga to su uinili u Lenarpu, moramo da ih smatramo za opasne
- ree.
- Ako su to bili oni - ispravi ga Bjork. - Jo uvek ne znamo.
- Tano je - ree Kurt Valander. - Ali u svakom sluaju.
- Sada idemo za ozbiljno - ree Bjork. - Kurt e upravljati i razdeljivati
dunosti kako on smatra da je najbolje. Sve to ne mora odmah da se uradi neka
se ostavi na stranu. Ja u pozvati javnog tuioca i obradovati je da se neto
dogaa.
Ali nita se nije dogodilo.
Uprkos ogromnom ulaganju policije i tome to je grad bio mali, mukarci
su nestali.
Utorak i sreda su proli bez nekih rezultata. Dvojica okrunih naelnika
policije dali su odreene ruke za specijalno dejstvovanje u oba svoja regiona.
Video snimak je kopiran i distribuiran. Kurt Valander je do kraja bio nesiguran u
to da li slike treba dati novinama. Plaio se da bi njih dvojica postali jo
nevidljiviji ako bi se za njima tragalo. Pitao je Ridberga za savet i on se nije
slagao sa njim.
- Lisice treba isterati - rekao je. - Saekaj nekoliko dana. Ali potom
objavi slike.
Dugo je sedeo i posmatrao kopije koje je Valander doneo sa sobom.
- Nema toga to se zove lice ubice - ree. - ovek zamilja neto, profil,
frizuru, poloaj zuba. Ali nikada nije tako.
Utorak, 24. juli je bio vetrovit u Skoneu. Rascepani oblaci su plutali po
nebu, a vetar je dostigao jainu oluje. Kurt Valander je dugo sedeo i sluao vetar
kada se probudio u svitanje. Kada je u kupatilu stao na vagu uvideo je da je
smrao jo jedan kilogram. To ga je toliko podstaklo da nije osetio
neraspoloenje koje ga je u poslednje vreme obuzimalo kada bi skrenuo na
parking ispred policijske stanice.
Ova istraga zloina e postati lini neuspeh, mislio je. Lovim svoje
kolege, ali se konano ponovo nalazimo u praznom prostoru.
Ali negde mora da postoje, pomislio je ljutito kada je zatvorio vrata
automobila. Negde, ali gde?
Na recepciji je zastao i razmenio nekoliko rei sa Ebom. Primetio je da je
pored telefona stajala staromodna muzika kutijica.
- Ima li takvih i dalje? - ree. - Gde si je nabavila?
- Kupila sam je na tandu na buvljaku u Sebou - odgovorila je. - Ponekad
moe da se pronae neto zanimljivo meu svim tim glupostima.
Kurt Valander se nasmeja i ode dalje. Na putu ka svojoj kancelariji
promolio je glavu kod Hansona i Martinsona i zamolio ih da dou kod njega.
I dalje nisu imali nikakvih tragova od elavca i Lucije.
- Jo dva dana - ree Kurt Valander. - Ako ne budemo imali nita do
etvrtka, sazvaemo konferenciju za tampu i pustiti slike.
- Trebalo je to odmah da uradimo - ree Hanson. Kurt Valander nije
odgovorio.
Ponovo su proli plan. Martinson je trebalo da nastavi sa organizovanjem
pretresa raznih kampova, gde su dva oveka mogla da se kriju.
- Omladinska prenoita - ree Kurt Valander. - I sve privatne sobe koje
se izdaju tokom leta.
- Bilo je lake ranije - ree Martinson. - Narod nigde nije odlazio preko
leta. Sada je jebeno ludilo.
Hanson je trebalo da nastavi da istrauje po nekim manje strogim
graevinskim preduzeima koja su bila poznata po unajmljivanju radnika na
crno iz raznih istonoevropskih zemalja.
Kurt Valander e se otisnuti u zemlju jagoda* (Kraj u vedskoj gde se
uzgajaju jagode. - Prim. prev) . Nije mogao da zanemari mogunost da su se dvojica
mukaraca krila kod nekog od velikih uzgajivaa jagoda.
Ali trud je bio bez rezultata.
Kada su se ponovo videli kasno posle podne imali su negativne vesti.
- Pronaao sam alirskog vodoinstalatera - ree Hanson. - Dva kurdska
zidara i nebrojeno mnogo poljskih radnika grubih poslova. Mogu da napiem
Bjorku o ovome. Da nemamo ovo prokleto dvostruko ubistvo, mogli smo da
proistimo po ovom mulju. Imaju iste plate kao i deca koja rade preko leta.
Nemaju nikakvo osiguranje. Ako se dogodi neka nesrea, graevinari e rei da
su se oni neovlaeno nali na radnim mestima.
Ni Martinson nije imao dobre vesti.
- Ja sam pronaao jednog elavog Bugarina - ree. - Uz malo dobre volje
mogao bi biti elavac. Ali je on lekar u bolnici u Marijestadu i sasvim lako je
mogao da pokae alibi.
U prostoriji je bilo zaguljivo. Kurt Valander ustade i otvori prozor.
Iznenada se setio Ebine muzike kutije. Iako nije uo njenu melodiju, ceo
dan mu je svirala u podsvesti.
- Buvljaci - ree i okrenu se. - Njih bi trebalo da istraimo. Koji je sledei
otvoren?
I Hanson i Martinson su znali odgovor. U Kiviku.
- Otvara se danas - ree Hanson. - I zatvara sutra.
- Onda u se odvesti tamo sutra - ree Kurt Valander.
- Velik je - dodade Hanson. - Trebalo bi da povede nekoga sa sobom.
- Krenuu ja - ree Martinson.
Hanson je delovao zadovoljno to nee morati to da radi. Kurt Valander je
pomislio da je u sredu uvee verovatno bilo konjskih trka.
Zavrili su sastanak, pozdravili se, i razili. Kurt Valander je ostao da sedi
za svojim stolom i sortirao je jednu gomilu papiria sa telefonskim pozivima.
Sortirao ih je za sutranji dan i pripremio se da krene. Iznenada je primetio jedan
papiri koji je pao ispod stola. Sagao se, podigao ga i video da ga je zvao
upravnik jednog izbeglikog kampa.
Okrenuo je broj. Pustio je da zvoni deset puta i upravo je nameravao da
prekine vezu kada je neko podigao slualicu.
- Ovde Valander iz istadske policije. Traim nekoga ko se preziva Modin.
- Ja sam taj.
- Vi ste zvali?
- Mislim da imam da vam kaem neto vano. Kurt Valander zadra dah.
- Radi se o dvojici mukaraca za kojima tragate. Danas sam se vratio sa
godinjeg odmora. Fotografije koje je policija poslala leale su na mom stolu.
Prepoznao sam ovu dvojicu. Oni su neko vreme boravili u ovom kampu.
- Dolazim - ree Kurt Valander. - Saekajte me u kancelariji dok ne
stignem.
Izbegliki kamp se nalazio izvan Skurupa. Kurtu Valanderu je trebalo
devetnaest minuta da se odveze do tamo. Kamp je bio u okviru jedne zatvorene
crkve i koristio se samo kao improvizacija kada su svi stalni kampovi bili puni.
Upravnik koji se preivao Modin bio je niskog rasta i imao je blizu
ezdeset godina. Stajao je u dvoritu i ekao kada je Kurt Valander stigao
zanosei automobilom.
- Kamp je trenutno pazan - ree Modin. - Ali oekujemo neke Rumune
sledee nedelje.
Uli su u njegovu malu kancelariju.
- Ispriajte mi iz poetka - ree Kurt Valander.
- iveli su ovde izmeu decembra prole godine i sredine februara - ree
Modin i prelista neke papire. - Potom su prebaeni u Malme. Tanije u
Celziusgorden.
Modin pokaza na fotografiju elavca.
- Zove se Lotar Kraftik. On je eki dravljanin i traio je politiki azil
poto smatra da ga uhode jer pripada etnikoj manjini u zemlji.
- Ima li manjina u ehoslovakoj? - zanimao se Kurt Valander.
- Mislim da on smatra da je Ciganin.
- Smatra?
Modin slegnu ramenima.
- Ne verujem u to - ree. - Izbeglice koje znaju da imaju loe argumente
da ostanu u vedskoj, brzo se naue da je izvanredan nain za poboljanje svojih
mogunosti da tvrde da su Cigani.
Modin uze u ruku fotografiju Lucije.
- Andreas Has - ree. - Takoe eh. Koji su mu bili razlozi da zatrai
azil, zapravo ne znam. Njegovi papiri su otili sa njim u Celziusgorden.
- I sigurni ste da fotografije predstavljaju te ljude?
- Da. Siguran sam.
- Nastavite, ree Kurt Valander. Ispriajte mi.,
- O emu?
- Kakvi su bili? Da li se dogodilo neto naroito dok su boravili ovde? Da
li su imali dosta novca? Sve ega moete da se setite.
- Pokuao sam da se setim - ree Modin. - Drali su se prilino za sebe.
Trebalo bi da znate da je ivot u izbeglikom kampu najoptereujui za nervni
sistem. Igrali su ah. Iz dana u dan.
- Da li su imali novca?
- Ne, koliko mogu da se setim.
- Kakvi su bili?
- Veoma rezervisani. Ali ne neobini.
- Jo neto?
Kurt Valander primeti da je Modin odugovlaio sa odgovorom.
- Na ta mislite? - pitao je.
- Ovo je mali kamp - ree Modin. - Ni ja, niti bilo ko drugi ne boravi
ovde tokom noi. U pojedinim danima je ovde bilo potpuno bez nadzora. Ako
zanemarimo kuvaricu koja je spremala hranu. Imali smo obiaj da imamo
parkiran jedan automobil ovde. Kljuevi su zakljuani u kancelariji. Ali ponekad
kada bih doao ujutru imao bih oseaj da je neko koristio automobil. Kao da je
neko uao u kancelariju, uzeo kljueve i potom se odvezao automobilom.
- I sumnjao si u ovu dvojicu? Modin klimnu glavom.
- Ne znam zato - ree. - Bio je to samo oseaj. Kurt Valander razmisli.
- Nou - ree. - Tada nikoga nije bilo ovde. ak i tokom pojedinih dana.
Da li je bilo tako?
- Da.
- U petak 5. januara, ree Kurt Valander. Pre vie od pola godine. Da li
moete da se setite da tokom tog dana ovde nije bilo nikoga?
Modin prelista svoj kalendar na stolu.
- Tada sam bio na kriznom sastanku u Malmeu - ree. - Bio je takav
priliv izbeglica da smo morali da pronalazimo improvizovane kampove.
Kurtu Valanderu je poelo da gori pod nogama. Plan je zaiveo. Sada mu
se obraala.
- Nikoga, dakle, nije bilo ovde toga dana?
- Samo kuvarica. Ali se kuhinja nalazi sa zadnje strane. Ona nije
obavezno morala da primeti da li je neko koristio automobil.
- Niko od izbeglica vam nije doapnuo?
- Izbeglice ne doaptavaju. Oni su uplaeni. I jedni od drugih.
Kurt Valander ustade.
Iznenada mu se urilo.
- Pozovite vaeg kolegu iz Celziusgordena i recite mu da dolazim - ree. -
Ali, nemojte da kaete nita o njima dvojici. Samo uredite da mogu da se vidim
sa upravnikom.
Modin ga pogleda.
- Zato elite da ih pronaete? - pitao je.
- Mogue je da su poinili jedan zloin. Teak zloin.
- Ono ubistvo u Lenarpu? Da li na to mislite?
Kurt Valander iznenada ne vide nikakav razlog da ne odgovori.
- Da - ree. - Mislimo da su to oni.
Stigao je u Celziusgorden u centru Malmea neto posle sedam sati uvee.
Parkirao se u jednoj poprenoj ulici i otiao do glavnog ulaza koji je nadgledalo
obezbeenje. Posle nekoliko minuta doao je jedan ovek i pokupio ga. Zvao se
Larson, bio je mornar, i oko njega se razlegao nepogreivi miris pilsa.
- Has i Kraftik - ree Kurt Valander kada su seli u Larsonovoj
kancelariji. - Dva eka azilanta.
Odgovor oveka koji je mirisao na pils, doao je istog asa.
- ahisti - ree. - Oni ive ovde.
Do avola, pomislio je Kurt Valander. Do avola.
- Ovde su u kui?
- Da - ree Larson. - To jest, ne.
- Ne?
- Oni ive ovde. Ali nisu ovde.
- ta mislite time?
- Da oni nisu ovde.
- Pa gde su onda, do avola?
- Zapravo, ne znam.
- Ali oni ive ovde?
- Pobegli su.
- Pobegli?
- Veoma esto se dogaa da ljudi pobegnu odavde.
- Ali oni trae azil?
- Ipak pobegnu.
- ta vi onda radite?
- Mi to, naravno prijavimo.
- I ta se dogaa?
- Najee nita.
- Nita? Narod koji eka na odgovor da li moe da ostane ovde u zemlji,
ili e biti izruen, bei. I nikoga nije briga za to?
- Policija bi mogla da pokua da ih pronae.
- Ovo je potpuna besmislica. Kada su nestali?
- Otili su u maju. Obojica su, valjda poela da sumnjaju da e biti
odbijeni za izdavanje azila.
- Gde su mogli da odu? Larson isprui ruke.
- Kada biste samo znali koliko u ovoj zemlji boravi onih bez dozvole za
boravak - ree. - Ima ih koliko god hoete. ive jedni kod drugih, falsifikuju
svoja dokumenta, menjaju imena jedni sa drugim, rade na crno. Moe da proi-
vi pola svog ivota u vedskoj, a da niko ne pita za tebe. U to niko ne veruje.
Ali, tako je.
Kurt Valander je bio bez cilja.
- To nije normalno - ree. - To, zaboga, nije noramalno.
- Slaem se. Ali tako je kako je. Kurt Valander zajea.
- Potrebna su mi sva dokumenta koja imate o ovoj dvojici.
- Njih ne mogu da odajem tek tako.
Kurt Valander je eksplodirao.
- Ta dvojica su poinili ubistvo - drao se. - Dvostruko ubistvo.
- U svakom sluaju ne mogu da vam izdam papire. Kurt Valander ustade.
- Sutra e papiri biti izdati. ak i ako lino ef dravne policije bude
morao da doe po njih.
- Tako je kako je. Ja ne mogu da menjam pravila. Kurt Valander se
odvezao natrag u Istad. U petnaest do devet pozvonio je na vrata Bjorkovog
stana. Brzo je ispriao ta se dogodilo.
- Sutra emo zapoeti potragu - ree.
Bjork je klimnuo glavom.
- Sazvau konferenciju za tampu u dva sata - rekao je. - Pre podne imam
sastanak sa ostalim naelnicima policije. Ali u se postarati da dobijemo papire
iz tog kampa.
Kurt Valander se odvezao do Ridbergove kue. Sedeo je u polumraku na
svom balkonu.
Iznenada je u video da je Ridberg bio u bolovima.
Ridberg, koji mu je, inilo se, itao misli, ree kako stoje stvari:
- Verovatno neu ovo pregurati. Moda u iveti do Boia, moda i ne.
Kurt Valander nije znao ta da kae.
- Mora da se izdri - ree Ridberg. - Ali, reci mi, zato si doao.
Kurt Valander mu ispria. Na pomrini je slabo razaznavao Ridbergovo
lice.
Potom su sedeli u tiini.
Vee je bilo prohladno. Ali inilo se da Ridberg to nije primeivao sedei
tu u svojoj staroj kunoj haljini, sa papuama na nogama.
- Moda su se iskrali iz zemlje - ree Kurt Valander. -Moda ih nikada
neemo uhvatiti?
- U tom sluaju emo morati da ivimo sa saznanjem da bar znamo istinu
- ree Ridberg. - Pravna sigurnost ne znai samo da se ljudi koji su poinili
zloin kanjavaju. Ona podjedako podrazumeva da se nikada ne predajemo.
Ridberg ustade uz napor i uze flau konjaka. Drhtavom rukom je napunio
dve ae.
- Ima starih policajaca koji umiru, koji mrmljaju o starim nereenim
sluajevima - ree. - Ja, eto, nisam takav.
- Da li si se nekada pokajao to si bio policajac? - pitao ga je Kurt
Valander.
- Nikada. Nikada, ni jednog jedinog dana.
Pili su konjak. Razgovarali su, pa onda sedeli u tiini. Tek oko ponoi
Kurt Valander je ustao i otiao. Obeao je da e ponovo doi sledee veeri.
Kada je otiao, Ridberg je i dalje sedeo na balkonu u polumraku.
U sredu ujutru, 25. jula, Kurt Valander je sa Hansonom i Martinsonom
proao kroz sve to se dogodilo posle njihovog sastanka prethodnog dana. Poto
se konferencija za tampu nee odrati pre poslepodneva, odluili su da, uprkos
svemu, posete buvljak u Kiviku. Hanson je na sebe preuzeo da zajedno sa
Bjorkom napie izjavu za tampu. Kurt Valander je raunao da e se on i
Martinson vratiti najkasnije do dvanaest sati.
Prevezli su se preko Tomelile i zapali u dugaku kolonu automobila juno
od Kivika. Skrenuli su i parkirali se na jednoj livadi, kada im je kratkovidi
vlasnik zemljita zatraio da plate dvadeset kruna.
Ba kada su stigli do buvljaka, koji se prostirao sa pogledom na more,
poela je da pada kia. Neodluno su po-smatrali gomile tandova i ljudi. Urlalo
je sa zvunika, pijana omladina tumarala je okolo i ukali su ih napred i nazad
u toj guvi.
- Pokuajmo da se sretnemo negde na sredini - ree Kurt Valapder.
- Trebalo je da sa sobom ponesemo voki-toki, za sluaj da se neto
dogodi - ree Martinson.
- Nita se nee dogoditi - ree Kurt Valander. - Nai emo se za sat
vremena.
Video je Martinsona kako se udaljava i nestaje u guvi. Podigao je kragnu
jakne i poeo da ide u suprotnom smeru.
Posle oko sat vremena ponovo su se sreli. Obojica su bili mokri do gole
koe i iziritirani guvom i ukanjem.
- Sada e da nas boli dupe za sve ovo - ree Martinson. - Idemo negde da
popijemo kafu.
Kurt Valander pokaza na jedan ator ispred njih pod kojim se izvodio
kabare.
- Jesi li bio unutra? - pitao je. Martinson napravi grimasu.
- Tamo je neka mesnata koja se skida - ree. - Publika je balavila kao da
je seks-bomba. Do avola.
- Idemo oko atora - ree Kurt Valander. - Mislim da i tamo ima nekih
tandova. Onda idemo.
ljapkali su po blatu i probijali se izmeu prikolice i zaralih atorskih
koeva.
Tamo je bilo nekoliko prodajnih tandova. Svi su izgledali podjednako,
crveno obojene eline ipke su drale nadstrenice.
Kurt Valander i Martinson istovremeno videe dvojicu mukaraca.
Stajali su za jednim tandom koji je bio pun konih jakni. Na jednoj tabli
je pisala cena i Kurt Valander je stigao da pomisli kako su jakne bile
neverovatno jeftine.
Iza tezge su stajala ona dva oveka.
Blenuli su u dvojicu policajaca.
Isuvie kasno je Kurt Valander shvatio da su ga prepoznali. Njegovo lice
se toliko esto moglo videti na slikama u novinama ili na televiziji. Lini opis
policajca Kurta Valandera rairio se po itavoj zemlji.
Potom se sve odigralo veoma brzo.
Jedan od mukaraca, onaj koga su nazvali Lucija, podvukao je ruku pod
kone jakne koje su se nalazile na tezgi i izvadio pitolj. I Martinson i Valander
su se bacili u stranu. Martinson se upetljao u neke atorske konopce, dok je
Valander udario glavu o ivicu prikolice. ovek iza tezge je pucao na Valandera.
Pucnji su se jedva uli u buci koju je u atoru pravio konjanik smrti" koji se na
svojim motociklima vozio u krug. Metak je udario u prikolicu, samo nekoliko
decimetara od Valanderove glave. U sledeem momentu je otkrio da je
Martinson u ruci imao pitolj. Dok je Kurt Valander bio nenaoruan, Martinson
je, dakle, sa sobom nosio svoj slubeni pitolj.
Martinson je zapucao. Kurt Valander vide da se Lucija trgao i uhvatio za
rame. Pitolj mu je izleteo iz ruke i dospeo ispred tezge. Uz viku Martinson se
oslobodio atorskih konopaca i bacio se preko tezge, pravo na ranjenog oveka.
Tezga se sklopila i Martinson se naao na zemlji u gomili konih jakni. U
meuvremenu je Kurt Valander pohitao i uzeo oruje koje je lealo u blatu.
Istovremeno je video kako elavac bei i nestaje u gomili ljudi. inilo se da
niko nije shvatio da je dolo do pucnjave. Prodavci na okolnim tandovima
iznenaeno su posmatrali Martinsona kada je izveo skok tigra.
- Prati onog drugog - vikao je Martinson iz gomile konih jakni. - Ovoga
u ja srediti.
Kurt Valander je trao sa pitoljem u ruci. Negde u gomili bio je elavac.
Preplaeni ljudi su se bacali u stranu kada bi on naiao trei, blatnjavog lica i s
pitoljem u ruci. Pomislio je da ga je izgubio iz vidokruga kada ga iznenada
ponovo ugleda, u divljem i bezobzirnom begu kroz posetioce buvljaka. Udario je
jednu stariju enu koja mu se nala na putu tako da se ova spotakla o jedan tand
na kom su se prodavali kolai. Kurt Valander je posrtao kroz guvu, prevrnuo
jedna kolica za prodaju karamela, i pratio ga.
Izenada je ovek nestao.
Do avola, pomislio je Kurt Valander. Do avola.
Potom ga je ponovo video. Trao je ka izlazu iz buvljaka, ka strmoj obali.
Kurt Valander ga je pratio. Ka njemu je potralo nekoliko uvara reda, ali su
poskoili u stranu kada je zavrteo orujem i povikao im da se dre po strani. Je-
dan od redara se spotakao i pao na ator u kojem se sluilo pivo, dok je drugi
oborio tand sa runo izraenim abaurima.
Kurt Valander je trao. Srce mu je u grudima lupalo poput bia.
Iznenada nestade ovek iza strme ivice. Kurt Valander je bio oko trideset
metara iza njega. Kada je stigao do ivice, spotakao se i pao kotrljajui se niz
padinu. Ispalo mu je oruje. Na trenutak je razmislio da li da ostane i potrai ga.
Potom ugleda elavca kako tri du obale, i poe da ga prati
Lov se zavrio kada ni jedan od njih dvojice vie nije mogao da izdri
dalje da tri. elavac se nagnuo nad amcem premazanim katranom koji je na
plai stajao naopake. Kurt Valander je stajao deset metara od njega i toliko je
ostao bez daha da je mislio da e izgubiti svest.
Tada vide da je elavac izvadio no i prilazio mu.
Tim noem je odsekao nos Johanesu Levgrenu, pomislio je. Tim noem
ga je primorao da mu otkrije gde je sakrio novac.
Pogledao je oko sebe traei neki zaklon. Jedino to je bilo tu bilo je
jedno polomljeno veslo.
elavac zamahnu noem. Kurt Valander mu odgovori dugim veslom.
Sledei put kada je ovek zamahnuo noem, Valander ga je udario. Veslo
ga je udarilo u kljunu kost. Kurt Valander je mogao da uje kako se polomila.
ovek posrnu, Kurt Valander ispusti veslo i udari ga u bradu pesnicom. Osetio
je kako ga je zabolelo.
Ali je ovek posustao.
Kurt Valander pade na vlani pesak.
Odmah potom dotra Martinson.
Kia je odjednom poela da pljuti.
- Uhvatili smo ih - ree Martinson.
- Da - ree Kurt Valander. - Naravno da jesmo.
Otiao je do obale i umio se. U daljini je video kamion koji je vozio na
jug.
Pomislio je kako ga je veselilo da Ridbergu moe preneti dobre vesti,
usred njegovog oaja.
Dva dana kasnije, ovek po imenu Andreas Has priznao je da su njih
dvojica izvrili ubistvo. Priznao je, ali je krivio drugog oveka. Kada se Lotar
Kraftik suoio sa priznanjem i on se predao. Ali je on za nasilje optuivao
Andreasa Hasa.
Sve se odigralo kako je Kurt Valander zamiljao. Ova dvojica su u vie
navrata odlazili u razne poslovnice banaka da bi zamenili novac i pokuali da
odaberu muteriju koja je podigla dosta novca. Pratili su kada je odaar Lundin
odvezao Johanesa Levgrena kui. Pratili su ga du kolskog puta, i dve noi
kasnije vratili su se u automobilu izbeglikog kampa.
- Zanima me jedna stvar, ree Kurt Valander koji je vodio sasluanje
Lotara Kraftika. Zato ste konju dali sena?
ovek ga je iznenaeno pogledao.
- Novac je bio sakriven u senu - ree. - Moda smo konju bacili seno dok
smo traili torbicu?
Kurt Valander klimnu glavom. Tako je jednostavno, dakle, bilo reenje
zagonetke oko nahranjenog konja.
- Jo neto - ree Kurt Valander. - Oma?
Nije dobio nikakav odgovor. Ni jedan od njih dvojice nije eleo da prizna
da je stajao iza tog bezumnog nasilja. Ponovio je pitanje, ali na njega nikada nije
dobio odgovor.
eka policija je, pak, mogla da ih obavesti da su i Has i Kraftik u svojoj
domovini bili osuivani zbog nasilja.
Iznajmili su jednu tronu kuu izvan Hoera poto su pobegli iz
izbeglikog kampa. Kone jakne koje su prodavali dole su od pljake jednog
trgovca koom u Tranosu.
Pritvor im je dodeljen za samo nekoliko minuta.
Niko nije sumnjao u to da e ih dokazi povezivati sa zloinom, iako su
njih dvojica optuivali jedan drugoga.
Kurt Valander je sedeo u sudnici i posmatrao ta dva oveka koja je toliko
dugo lovio. Setio se ranog jutra u januaru kada je uao u kuu u Lenarpu. ak
iako je dvostruko ubistvo sada bilo razreeno i prekrioci e biti kanjeni, bio je
nezadovoljan. Zato su stavili omu oko vrata Marije Levgren? Zato toliki
zloin zloina radi?
Protresao se. Nije imao odgovor. I to ga je uznemiravalo.
Kasno uvee u subotu, 4. avgusta, uzeo je Kurt Valander flau viskija i
odvezao se Ridbergovoj kui. Sledeeg dana je Anet Brolin trebalo da sa njim
ide u posetu njegovom ocu.
Kurt Valander je mislio na ono pitanje koje joj je postavio.
Da li bi mogla da zamisli da se razvede zbog njega.
Naravno da je odgovorila da ne bi.
Ali je znao da nije loe shvatila njegovo pitanje.
Dok se vozio ka Ridbergovoj kui na kasetofonu je sluao Mariju Kalas.
Uzeo je slobodnu narednu nedelju za sve prekovremene sate koje je radio.
Trebalo je da se odveze u Lund i da poseti Hermana Mboju koji se vratio iz
Kenije. Ostatak vremena e posvetiti kreenju svoga stana.
Moda e ipak potroiti pare i sebi kupiti novu muziku liniju.
Parkirao se ispred kue u kojoj je iveo Ridberg.
Jedan uti oblak je preao preko njegove glave. Osetio je da je poinjala
jesen.
Ridberg je kao i obino sedeo na balkonu u polumraku.
Kurt Valander napuni dve ae viskijem.
- Da li se sea kako smo sedeli i brinuli se ta je Marija Levgren
proaputala? - ree Ridberg. - Da emo morati da traimo neke strance? Kada se
kasnije Erik Magnuson pojavio, bio je najtraeniji ubica koji se mogao zamisliti.
Ali to nije bio on. Sada smo ipak uhvatili neke strance. I jedan jadni Somalijac,
koji je bespotrebno umro.
- Ti si to znao sve vreme - ree Kurt Valander. - Zar ne? Ti si sve vreme
bio siguran u to da su stranci?
- Nisam znao - ree Ridberg izbegavajui da odgovori. - Ali sam mislio.
Polako su razgovarali o toku istrage, kao da je ona ve bila seanje iz
prolosti.
- Napravili smo mnogo greaka - ree Kurt Valander zamiljeno. - Ja sam
napravio mnogo greaka.
- Ti si dobar policajac - ree Ridberg brino. - Moda ti to nikada nisam
rekao. Ali ja smatram da si ti avolski dobar policajac.
- Napravio sam previe greaka - odgovorio je Kurt Valander.
- Nastavljao si - ree Ridberg. - Nikada se nisi predao. eleo si da uhvati
one koji su poinili ubistvo u Lenarpu. To je ono to je vano.
Razgovor je polako zamro.
Sedim sa ovekom koji umire, pomislio je Kurt Valander nejasno. Ja
zapravo nisam razumeo da Ridberg umire.
Setio se onog puta kada je u mladosti bio uboden noem.
Setio se i da je pre nepunih pola godine vozio automobil u pijanom stanju.
Zapravo bi trebalo da je suspendovani policajac.
Zato ne bih to ispriao Ridbergu, pomislio je. Zato mu nita ne
govorim? Ili on to, zapravo ve zna?
U glavi je prolazio kroz muke.
iveti i umre ti u pravo vreme.
- Kako ti je? - pitao je paljivo. Ridbergovo lice nije se videlo u mraku.
- Trenutno me nita ne boli - odgovorio je. - Ali e sutra ponovo poeti.
Ili prekosutra.
Bilo je skoro dva sata posle ponoi kada je Kurt Valander napustio
Ridberga, koji je ostao da i dalje sedi na svom balkonu.
Kurt Valander je ostavio automobil i proetao do kue.
Mesec je nestao u senci oblaka.
S vremena na vreme bi napravio korak u stranu.
U glavi mu je bila melodija Marije Kalas.
Neko vreme je u svom stanu leao otvorenih oiju, pre nego to je zaspao.
Ponovo je razmiljao o bezumnom nasilju. 0 novom vremenu koje je
moda zahtevalo nove policajce.
ivimo u vreme omi, pomislio je. Nemir e se poveati pod nebom.
Potom se primorao da odagna te misli i pokua da traga za obojenom
enom u svojim snovima.
Istraga je bila zavrena.
Sada je konano mogao da se odmori.



Beleka o piscu


Hening Mankel je roen 1948. godine u severnoj vedskoj. Kasnije se
preselio na jug i 1970. godine postao dramaturg. Prvi roman objavio je 1973.
godine. Njegovi romani za decu i mlade dobitnici su brojnih nagrada. U
meuvremenu je postao jedan od najizvoenijih dramaturga. iveo je u Africi, a
neko vreme je proveo izmeu vedske i Mozambika, gde je radio kao direktor
teatra Avenida".
Posle velikog uspeha vedskih pisaca Maja jevala i Pera Valea, dve
decenije su u podruju krimi-romana pisci pokuavali da dostignu njihovu
popularnost. Sada se konano svi kritiaru slau da je Hening Mankel uspeo to
sa svojim junakom Kurtom Valanderom. Njegove knjige su postigle veliki
uspeh u Evropi (najitaniji je evropski pisac ovog anra), a u vedskoj su prve
na listi bestselera.
Po njegovim romanima snimljeni su filmovi za televiziju, uglavnom u
saradnji sa nemakom televizijom ZDF.
U svojim delima opisuje ne samo brutalna ubistva, ve i kulturu koja se
pred naim oima raspada i ustupa mesto rasizmu, ksenofobiji i paranoinom
strahu.






Priredili: ibs,kika,BABAC