Svitac Septembar 2013

2013
SVITAC

eljko Lj. Krsti SVITAC, septembar 2013
1

Urednik: eljko Lj. Krsti
Adresa: Karaoreva 84,
14.ooo Valjevo, Srbija.
Kontakt : zekando@gmail.com
Mob.tel.: 065 300 1996

Sadraj:
VAMPIRI ENERGIJE
LOVCI NA GREKE
AUTORITARNOST
EGOIZAM I ALTRUIZAM
POLTRONERIJA: Esad imi
ARLECCHINO : Vasa Dolovaki

Napukla stolica namenjena za mobbing.
VAMPIRI POZITIVNE ENERGIJE
rtva mobinga se na svom poslu
svakodnevno suoava sa nevidljivim i
tekim pritiscima, od strane kolega ili
pretpostavljenih. Nju kinje, maltretiraju,
ismevaju, opanjkavaju, proganjaju, nalaze
greke u radu, stvaraju oseaj krivice.
Zbog svega toga ona osea: ljutnju, bes,
nemo, depresiju. Termin MOBING je
prihvatio vedski psiholog Hajnc Lojman
prouavajui psiholoko nasilje na radnom
mestu. U slobodnom prevodu, mobing znai
SVITAC - onlajn bilten
septembar 2013.
broj 1.
A tek kada ovjek iskusi neke socijlne tegobe i protivureija na vlastiitoj koi, on moe da progovori autentino i
ubedljivo . dr. Esad imid, sociolog. Bez ranjenih dua svet ne bi imao toliko duha . dr. ura unjid, filozof.
2

gomila, rulja, banda, gangsterski
sindikat, nasrnuti.
Mobing je suptilan vid maltretiranja
zaposlenih, bilo u dravnim ustanovama ili
privatnim preduzeima. Kao psiholoki teror
na radnom mestu ukljuuje neprijateljsku i
nemoralnu i neetiku komunikaciju koja
je sistematski usmerena na jednog ili vie
pojedinaca. Vertikalni mobing se odvija na
relaciji ef podredjeni , dok za psihiko
maltretriranja po horizontalni su zaduene,
kolege. Mobing sprovode moberi, koji nisu
fiziki agresivne osobe. To su pre svega
manje sposobne osobe, koje vuku preteak
kompleks nie vrednosti. One se oseaju
stalno ugroenim i prema osobama koje su
pametnije i sposobnije usmeravaju
patoloku ljubomoru i kontinuiranu
agresiju. Kao jednini argument koriste
psiholoki teror, a svoju inferiornost
sakrivaju i lee proganjanjem drugih ljudi.
Prirodno mesto i okvir za mobing je
hijerahija, dok je birokratija idealna za
sprovodjenje. Preterana administracija i
papirologija su ponajbolje sprave za
muenje koje se aktiviraju kroz kontrolu i
potinjavanje ( kriticizam, izolacija,
iskljuivanje). Mobing kao zlonamerna
forma socijalnog pritiska uspeva u klimi
straha, neznanja, zanemarivanja, utanja,
negiranja, obmana, neodgovornosti,
tolerisanja i ak nagrada ( po sistemu tapa
i argarepe). Poinje tako to se prekida
bilo kakva komunikacija sa radnikom,
oduzima mu se posao bez ikakvog
obrazloenja ili zatrpava obavezama koje su
ispod njegovih profesionalnih sposobnosti.
U fenomenu punog - praznog stola
rtvi se daje previe radnih obaveza ili se,
pak, ostavlja bez ikakvih zaduenja.
rtve mobinga, mogu biti i mlade osobe
koje su poele da rade, najproduktivniji-
na vrhuncu karijere ali i oni iskusni ija
je karijera na zalasku. Veini rtava je
zajedniko da imaju viak kvaliteta, energije
i talenta. rtve mobinga su gurnute u
poziciju bespomonosti i bez mogunosti
odbrane, u kojoj se zadravaju stalnim
mobing aktivnostima. Ove aktivnosti se
dogadjaju ustaljenim redosledom i
uestalou, jednom nedeljno, i tokom
dueg perioda, najmanje est meseci. A
najvie, u nedogled jer za mobera nema
sankcije. rtve mobinga su vema snane,
inteligentne, visoko obrazovane i neobino
privlane osobe.
Osoba koja je izabrana za rtvu stalno se
kritikuje i optuuje za propuste koji se
objektivno nisu dogodili, iskljuuje iz
socijalnih aktivnosti ili bez objanjenja
rasporedjuje na neadekvatno radno
mesto. Meta mobinga se ismeva na raun
govora, hoda, odevanja, privatnog ivota,
politikog opredeljenja, pola, rase.. Kao
epilog nastupaju psihike krize koje
variraju od anksioznosti, depresije, plaa,
pa sve do apatije i emocionalne tuposti.
Zbog uestalosti i dugotrajnosti ( u
kontinuitetu mobing moe trajati i
decenijama), ovo zlostavljanje dovodi do
znaajnih promenama u mentalnim ,
psihosomatskim i socijalnim funkcijama.
Krajnji cilj mobinga je profesionalna
egzekucija.

***
Potpuna definicija mobinga
navedena je u novom francuskom
zakonodavstvu:Mobing je psihiko
maltretiranje koje se ponavlja putem akcija
kojima je cilj ili posledica degradacija
radnikovih radnih uslova, koje mogu
uzrokovati napad i naneti tetu ljudskim
pravima i ljudskom dostojanstvu , natetiti
fizikom ili mentalnom zdravlju ili
kompromitovati rtvinu profesionalnu
budunost. U naem zakonodavstvu ne
postoji re mobing, niti maltretiranje /
poniavanje na radnom mestu o kome se
govori u Velikoj Britaniji i SAD. Ostale
drave EU prepoznaju mobing kao
psiholoki teror ili uzmemiravanje.
3

LOVCI NA GREKE

Ogromna administracija do savrenstva je
dovela igru skrivanja, zadravanja i
pregledanja kartonskih fascikli ispunjeni
papirima, po kancelarijama uprave, koja ne
trai veliki i fiziki pa ni psihiki napor.
Sastoji se u skrivanju i pregledanju
pomenutih fascikli za novopridole klijente .

Prva faza igre koja se svodi na skrivanje
njihovih fascikli, po pojedinim
kancelarijama uprave, koja moe trajati i po
dve nedelje. Svodi se fenomen punog i
praznog stola, koji se deava u mobingu
psiho-socijalnom maltretiranju.
Igra, poinje u Matinoj evidenciji, gde se
otvaraju tzv. kumulativni dosije. Sve ta
dokumentacija koja se u njima nalazi prolazi
kroz svojevrsni pregled tzv. superviziju, na
koju kreu po tri etiri dosije odjednom.

Pregled se sastoji u traenju slovnih i drugih
materijalnih greaka, kao to su brojevi,
slova, take, zarezi .... Tokom supervizije-
pregleda, kartonske fascikle obino se
sluajno zagube ispod nekih papira na
nekom stolu, tako da je i skrivanje dosijea,
sastavni deo ove nesvakidanje igre.

Oni samo provereni igrai, i to ne moe biti
svako, osvajaju najvie bodova ukoliko
pronau najvie slovnih i brojanih greaka,
u papirima, o zarezima i takama, da ne
govorimo. One su specijalnost. Zato se
igrai ubie u traenju greke. Ako je ne
nau u'' prvom krugu'', onda se organizuje i''
drugi krug'' koji traje i preko dve nedelje.

U svakom krugu kartonske fascikle sa
papirima, prolaze najmanje kroz pet
kancelarija-ordinacija, i to tri u prizemlju i
dve na spratu Glavne zgrade. Prvi i drugi

krug donosi manji broj bodova jer se
raunaju greke koje je napravio matiar,
prilikom otvaranja i kompletiranja fascili. .
Matiareve greke imaju manji broj bodova
jer mu nisu priznali fakultet, koji je zavrio,
tako da se u njegove greke srednjokolskog
nivoa.
Mnogo vei broj bodova donosi'' trei krug''
u koga se ukljuuju i strunjaci iz Odeljenja
za prijem, i gde se trae njihove greke,
fakultetskog nivoa, koje donose vei broj
bodova. Naime, posle supervizije,
pregledani dosijei se rasporeuju-
strunjacima, obino po vie komada.

Poto su u cajtnotu sa vremenom, to rade
navratnananos , koji zbog svoje brzine, i
podrazumeva da e se neizbeno napraviti
oboavane i drage greke. Sem strunih
nalaza oni rade neke male '' i velike rizike''
ali i programe postupanja za svakog klijenta
ponaosob. U proseku za obradu dva klijenta
struacima obino treba pet radnih dana,
minimalno.
Pojedinci su se toliko uneli u traenju
greaka, tako da po svom nahoenju, bez
ikakve potrebe, jer to od njih niko i ne trai,
reklo bi se po inerciji ili navici nastavljaju
da love greke, svojim radnicima. Oni to
rade kontinuirano, dosledno i sa uivanjem.

Sve to govori da lovcima na greke nisu
bitni ni klijenti ni njihovi radnici, saradnici.
Nabitnije su ima njihove karijere i bodovi
koje osvajaju u traenju tuih greaka. Za
njihove propuste niko ih ne pita jer u oni
bezgreni. Proglasili su sebe boanstvima.
Zato se i deeva da se doktorska greka
najvie boduje. Ali nju ne sme svako da trai
i pronae. Ona je ostavljena i data kao
privilegija da je pronae samo glavni
odnosno Glavna.

4

Ljudi se kao suncokret, okreu se prema
Suncu, odnosno monim pojedincima....

OVEK JE OVEKU VUK
Intervju sa Dr Vesnom Baltazarevi, koji
je vodila psiholog Vera Kondi a
objavljen u asopisu: PSIHOLOGIJA
danas, ( br. 30-31 . ) povodom knjige, pod
nazivom MOBING KOMINIKACIJA
NA ETIRI NOGE :2007, Mali Nemo,
Panevo, str. 201. Latinica. Tvrd povez.
Navodimo najzanimljivije delove u
kojem na poetku razgovora dr.
Baltazarevi, objanjava da naslov knjige
ima dvostruku asocijaciju; Prva je na
ivotinjski svet , jer je mobbing prvo
primeen kod vukova, zahvaljujui
istraivau Konradu Lorencu. Svaki opor
ima svoju hijerarhiju. Na dnu je omega
ili nepoeljni pripadnik opora. Druga
asocijacija je na patoloku stranu
komunkacije , koja se spustila na etiri
noge, pa rei i zavija, gurajui sve
nepoeljne u oak. U samom interviju dr.
Baltazarevi objanjava pojam mobiga, kako
nastaje, ko su trve, a ko moberi, odnosno
pojedici koji zlostavljaju. Mobing kao socio-
psiholoki fenomen je teko dokaziv:

Mobing je psiholoki teror u poslovnom
ivotu i odnosi se na neetiku komunikaciju
koja je usmerena na sistematian nain od
strane jednog ili vie pojedinaca, uglavnom
prema jednom pojedincu, koji je
bespomoan i u nemogunosti da se odbrani.
Ali moe da bude usmeren i prema
odreenoj grupi zaposlenih. Maltretiranje se
odvija sa visokom uestalou ( najmanje
jednom meseno) i u duem vremenskom
razdoblju ( najmanje est meseci) . Kao
posledica javlaju se znaajne mentalne,
psihosomatske i socijalne patnje rtvi.
Mobing predstavlja pravu agresiju poput
ratne strategijeMobing kao patoloka
drutvena pojava direktno utie na radno
okruenje i produktivnost u organizaciji, jer
dovodi do komunikacije koja se karakterie
neprijateljstvom, nemoralom i neetinou.
1

Mobing poinje naizgled bezazlenim
aktivnostima. Sve to potencijalna mobing
rtva kae izvre se i koristi kao osuda. (
primenjuje se Gebelsov metod, po kome sto
puta ponovljena la, postaje istina, primedba
.K. ). .. Suptilna igra zlostavljanja ne
upuuje na nasilje, jer nasilja u klasinom
smislu nema. Moralni zlostavljai ( istakao
.K. ) napadno prekidaju razgovor kada se u
prostoriji pojavi rtva, situaciju predstavljaju
nedovoljno definisano, ukljuuju bezbroj
drugih finesa. U osnovi je prekid efektivne
komunikacije, iskljuivanje rtve iz

1
Neetina komunikacija, u ijoj osnovi je
zlonamernost i promocija rukovodioca mobera,
slabi sistem jer u njemu se stvara usko glo u
komunikacijskim kanalima, kako unutar ustanove
tako i prema spolja. To dalje dovodi do stvaranja
napetost u sistemu koji se oslobaa u traenju rtve
tzv. rtvenog jarca za sve. Takav se uvek i nae...

5

komunikolokog procesa ( ne pozivanje na
sastanke, neformalna druenja i sl. Pr. .K. )
to je ostavlja dezorjentisanom i
onemoguuje se njeno reagovanje, jer se u
tako zamagljenom poslovnom okruenju ona
poinje da se preispituje ime je to izazvala.
Uz ovakvo ponaanje najee idu lai,
sarkazam, poruga i prezir, pri emu
zlostavlja obino sebe predstavlja kao
rvtu.
Mobing ukljuuje pakosne okrutne i bolne
postupke poput ucena, onemoguavanje
napretka u poslu, pijuniranje, klevete,
ugroavanje linosti rtve, napad na njeno
profesionalno, socijalno i privatno
delovanje. Mobing je u osnovi krenje
ljudskih i gradjanskih prava pojedinaca.
Dr. Baltazarevi, objanjava razliku izmeu
veretikalnog i horizontalnog mobinga.
Vertikalni mobing je psihiki teror koji
nadreeni primenjuje prema radniku.
Horizontalni mobing je prisutan kada
kolege maltretiraju izabranog kolegu.
2

Mobing aktivnosti se kod ove vrste mobinga
dogaaju se meu radnicima koji su na istoj
hijerarhijskoj liniji. Oseaj ugroenosti,
ljubomora ili zavist izaziva elju da se
eliminie neko od kolega, pogotovu ako
radnik koji provodi mobing smatra da to
vodi napretku u njegovoj karijeri. Radnik
kome se dodeljuje uloga rtvenog jarca
posluie im za leenje frustracija i kao
dokaz da su snaniju i sposobniji.
Ipak, od svih je najtei strateki
mobing : On se javlja kao posledica
dogovora upravljakog tipa o sprovoenju
organizovanog mobinga. Dogovor

2
Dr. Baltazarevi je u svom sitraivanju uoila da
meu zaposlenima postoji izrazita nesolidarnost. To
ide na ruku moberima, jer rtva sam ne moe da
dokae da je mobingovna. Reako ko se se od
zaposlenih solidarie sa rtvom a jo manj broj je
onih koji su spremni da uu u sukob sa
rukovodiocem I da potvrde priu zlostavljenog. Tako
se zlsoatavljaima omoguava da nekanjeno
maltretiraju zaposlene I da bezbedno vladaju svojim
podanicima.
podrazumeva i sastavljanje spiska
nepoeljnih radnika na koje se kree po
unapred sainjenom planu aktivnosti iji je
cilj da ta grupa radnika da otkaz ne traei
otpremninu. Znai da nije samo cilj
udaljenje nepoeljnog radnika iz kolektiva
bez ikavih pogodnosti koje bi u normalnim
uslovima mogao da ostvari, ve potpuna
destrukcija radnikovog linog i poslovnog
kredibiliteta, odnosno unitenje izabrane
jedinke
Emotivni mobing uzrok za
pokretanje akcije pronalazi u osobinama i
rtve ( perfekcionizam, preterani oseaj
odgovornosti, bespotrebni odeaj krivice,
mazohista pr. .K. ) i zlostavljaa (
sadista, iskompleksirana linost, bez svog
porodino ivota, fiziki i moralni nedostaci,
autoritarna linost koja voli da komanduje i
sl.pr. .K. )
3
Pojavljuje se kao posledica
ljutnje, ljubomore, zavisti ili antipatije.

KAKO SE POSTAJE RTVA

Najee rtva nije taj status zasluila
zbog neega to moe da karakterie kao
svesno skriveno ponaanje. Za status rtve
dovoljna je i prenaglaena individualnost i
ne prihvatanje organizovanog obrasca koji
podrazumeva slepu poslunost i izvravanje
svih zadataka koje postave kreatori tih
obrazaca. Ukoliko ovek eli, u takvom
patoloki postavljenom okruenju, da zadri
pravo da bude individua koja misli svojom
glavom i eli da iskae svoje stavove i da
tvorcu obrazaca za ponaanje uputi
kritiku, vrlo lako postaje rtva mobinga.
Represija se usmerava na uskraivanje
komunikacije sa neposlunima. rtvi se
ne daje mogunost ni verbalne ni neverbalne
komunikacije. Prvo nadreeni prekida sve
komunikacione kanale na liniji rukovodilac-

3
Kao parole u radnim sredinama se pominju: Vei
konja gde ti gazda kae, Nisi ti tu da misli, Pii
izvetaje kao i koleginica to pie., Radi i uti,
Nemoj da talasa, Ne priaj o problemima, uti
6

zaposleni, a zatim kao eho ponaanje, to se
deava i ostalim pripadnicima kolektiva, do
ukljuivanja i cele socijalne grupe u
odmazdu.
Mobing, kao patoloka komunikacija, u
radnom okruenju, doprinosi da se pojedinci
i itave socijalne grupe suoavaju sa
stanjima nemoi i otuenosti.
Mobing kod rtve izaziva oseaj
beznaajnosti, uzrokuje dezorganizaciju
linosti kojoj je omogueno i ispoljavanje
individualnosti i oseanje pripadnosti
socijalnoj grupi. navodi dr. Vasena
Baltazarevi, istiui da je u Srbiji je
mobing zastuplje u 43 % . S tim to je 40
% iskljueno iz drutvenih aktivnosti a 53
odsto iz programa edukacije.

KO SU MOBERI

U naoj sredini, gde u organizacijama retko
postoje pravila ponaanja, nedovoljno
razvijeno meusobno potovanje i
zadovoljavajui nivo poslovne
komunikacije, zlostavljai nesmetano
godinama primenjuju svoje patoloko
ponaanje prema podreenima. Gotovo po
pravilu to su nesposobni, netalentovani,
pojedinci koji se stalno oseaju ugroeno i
koji nikad ne izlaze na megdan
konkurenciji, jer oseaju da nemaju ime da
pobede. Od oruija jedino priznaju silu
veli dr. Vesna Baltzarevi i intervijuu za
Psihologiju danas.

U svojoj knjizi MOBING komunikacija
na etiri noge, Vesna Balatazarevi iznosi
Profil mobera, navodei: Moberi su
najee osobe sa poremeajem linosti.
Ona citira Mari Frans I rigojen ,
dugogodinjeg psihijatra i psihoanalitiara:
Moralni zloastavljai su perverzne osobe
koje stvaraju nejasne situacije, odbijaju
odgovornost, iskoriavaju naivnost rtve,
parazitirajui na vitalnosti primenjujui
bezbroj drugih finesa- da bi vas unitili i
stekli ugled i mo na va raun, da bi vladali
i prikrivali svoju nesposobnost, u prvom
redu nesposobnost da ita oseaju. Isti
autor nasilnike mobere definie : kao
osobe optreene psihozama i depresijama,
koje esto nose traume rtvi iz detinjstva.
Odrasli bez ljubavi, izloeni maltretiranju i
podsmehu, drugaije ponaanje nisu nauili.
( primer Adolf Hitlera voe tzv. Treeg
rajha pr. .K. ) Po ovom modelu se ponaaju
prema drugima. Takve osobe imaju
neprijateljski stav prema svom i prema
tuem ivotu. Oseaju se stalno ugroenim
zbog osoba za koje misle da su sposobnije i
pametnije, i prema tim osobama usmeravaju
patoloku ljubomoru. S obzirom da ne mogu
da se nametnu ni intelektom ni
sposobnostima, koriste silu kao jedini
argument. Sebe postavljaju na tron i prema
svima ostalima se ponaaju kao prema
podanicima. Ponaanje im je destruktivno i
neprijateljsko. Stalno manipuliu i deluju na
tetu drugih. Svoju inferiornost sakrivaju i
lee proganjanjem drugih ljudi.Moberi
zlostavljai dolaze do rukovodeih pozicija
uglavnom u sredinama koje se karakteriu
strogom hijerarhijskom strukturom
4
. Teei
karijeristikom kultu angauju se politiki a
ne retko menjaju politike stranke uporno
traei politiku opciju koja moe najvie da
im prui. Takve osobe se obino prema
nadreenima ponaaju kao ulizice, ali
dokopavi se bilo kog oblika vlasti i
mogunosti da odluuju o tuoj sudbini,
postaju autoritativne voe planiraju i
odluuju i ne uvaavaju tue miljenje. ( V.
Baltazarevi; 2005; 63) .
Moberi zlostavljai su ustvari autoritarne
linosti, koje su slepo odane rukovodiocima

4
Instutucije u kojima se nose uniforme, poivaju na
strogoj hijerarhiji a to su : vojska, milicija, crkva,
zatvori, bolniceNa rukovodea mesta se
postavljaju posluni koji aminuju. a ne sposobni...

7

a surovo se ophode prema svojim
podreenima. Profesor Esad imi ih je
nazvao biciklistima a definicuju
autoriterne linosti nejsevobuhvatnije u
naoj domaoj strunoj javnosti je dao
profesor ura unji, u svojoj knjizi :
Ribari ljudskih dua.

V. Baltazarevi, u svoj knjizi navodi I vicu
Kuhali, koji su asopisu Epoha br. 46 daje
karktertistike, odnosno tipove mobera:
eljan panje ( preterano ljubazan
(ljubazna) nastoji da dri autoritete uz sebe,
emocionalno je nezreo; selektivno ljubazan (
ljubazna ) prema saradnicima, posebno u
poetku prema svojoj rtvi, iskoriava
saradnike; izmilja i svaljuje krivicu na
druge, uvek eli da bude u centru panje (
dri nepotrebno duge sastanke na kojima
dri monologe, puta glasno muziku,
napadno se oblai..pr..K. ) , Imitator (nije
profesionalno kvalifikovan, ali tvrdi
suprotno jer se nalazi u blizini
profesionalaca; esto glumi profesiju kojom
eli da se bavi i zahteva zasluge koje mu
pripadaju; manipulie drugim ljudima,
lako se isprovocira, esto preti saradnicima,
glumi odanost nadreenima, ali ih odbacuje
nakon to ih iskoristi; Guru ( uspean na
uskom polju svoje strunosti, od saradnika
priznat kao takav, sebian, zlostavlja sve
zbog kojih se osea ugroen, emocionalno
hladan, uglavnom muka osoba, ponekad
preterano uredan; svoje grek prepisuje
drugima), Psihopata ili sociopata ( napasan
i arogantan prema rtvama, prema ostalima
drag i ljubazan, hladan i proraunat, glumac,
za njega ne vrede zakoni i moralne norme,
teko se razotkriva i nezakonitim
aktivnostima, ne pokazuje oseaje,
saaljenje i krivicu; oni koji ga otkriju,
odmah postaju njegove rtve i sva svoja
nedela prebacuju na njih. ( V. Baltazarevi;
2005; 64) .

Segment slike: Arlecchin - Vasa Dolovaki

PRAVILA PONAANJA SA RTVAMA
MOBINGA :
Ne morate da razumete, mobing je
teko razumeti, ali PRIHVATITE onoga ko
misli da je rtva mobinga. Priite sa
POVERENJEM, a ne sa sumnjom ili sumnju
zadrite za sebe. SLUAJTE onoga ko misli
da je rtva mobinga. Pokai SAOSEANJE
za patnju rtve, PODELITE njenu muku i
bol, ali direktne intervencije u
pretpostavljenom sluaju mobinga prepustite
onima koji se bave mobingom jer je rtva
vrlo RANJIVA i lako je povrediti ponovo
iako je pomaga dobronameran
8

upozorava Nevena Igi, psiholog. u
asopisu PSIHOLOGIJA danas iz 2009 g. ,
Ona je navela da mobing kao patoloka
pojava u meuljudskim odnosima razara sva
tkiva drutva jer se javlja u svim
delatnostima. ( ima je u kolstvu, zdravstvu,
od domova zdravlja, do specijalizovanih
zdravstvenih ustanova, postoji u dravnoj
upravi, javnom sektoru, bankarstvu,
saobraaju, policiji, vojsci..) Mobbinga ima
u svim delatnostima u svim sektorima.
Delatnost firme i njena veliina nisu bitni
faktor za pojavu mobinga ve ljudi koji rade
u njima.
Psiholog Nevenka Igi navodi da ;
dijagnostikovanje mobinga poinje ve sa
uoavanjem fizikog izgleda osoba koje
nam se obraaju za pomo. Kao da klecaju
pod velikim teretom nepoverenja sredine i
vlastitog samookrivljavanja u kome trae
logino reenje za postupke ljudi koji ih
odbacuju. Mi smo nauili da istinu veine,
prihvatamo kao jedinu pravu a svetina je
kroz celu istoriju, uvek bila protiv
pojedinaca koji misle drugaije i koji ima
potrebu za promenom postojeeg stanja.
Dijagnostiar mobinga sa iskustvom
5
moe i
psihiko stanje da prepozna i u fizikom
izgledu ali se najvie podataka dobija iz

5
Pravi mobing moe da prepozna samo onaj ko je
doiveo zlostavljanje pretpostavljenih i svojih kolega
na svojoj koi. Ono to je sigurno mobing, a to je
selektivnost efa prema saradnicima ( jednima je
sve dozvoljeno a pojedinci se proganjaju i zbog
najmanje slovne greke u svom radu) , izostavljanje
pojedinca sa slubenih sastanaka, ali i neformalnih
druenja. Tako se pojedinac koji je mobingovan ne
poziva ni na sahrane ni na svadbe. Takoe, mnoge
stvari se podvode pod mobing a da to nisu. Tako
recimo, cepanje ili neobajvljivanje teksta od strane
urednika, ne mora da bude uvek mobing.
intervijua koji je uvek sa pitanjima
otvorenog tipa uz dovoljno vremena da rtva
saopti svoja stanja, vienja i oseanja.
Upotrebljavaju se i ciljanja pitanja da bi se
dolo do sutine i to posebno kada treba da
se definie mober i njegov motivi.
Trea faza je RAZUMEVANJErtve je
prepoznaju kroz pitanja koja postavljamo i
rekonstrukciju situacije u kojoj se nalaze.
Rekonstrukcijom ili sagledavanjem bitnih
aspekata situacije se dolazi do UVIDA U
PROBLEM. rtva retko ima svesnost o
situaciji, jer kad bi znala ta joj se deava
ona bi znala i da nae reenje ili bi do njega
dola mnogo kraim putem.
KONVERGENTNO MILJENJE
ini se da ni u jednoj pojavi ljudskog ivota
konvergentno miljenje
6
ne pravi takav haos,
kao ovde, blokirajui sva funkcionalna
ponaanja rtve, naravno potpomognuto
moberovim pomagaima ili bezoseajnim
statistima koji ine da se aktivnosti mobinga
neprestano i sistematski ponavljaju i rtvu
dre u klopci. Jedan od primera ove tvrdnje
je i kad rtva sve vie i kvalitetnije radi
pokuavajui da pridobije naklonost mobera,
koju imaju svi ostali, a time mu samo
dokazuje svoju konkuretnost u odnosu na
njega to pojaava moberovu elju da se
rei. Posledice koje mobing izaziva su
psiholoke, somatske, socijalne ili one u fazi
rada.

6
Konvergentno miljenje se zasniva na pravilima
logikog miljenja, odnosno logiki ureenom sledu
intelektualnih radnji koji dovodi do jednog tanog
reenja. Dok po dr. Tomislavu uriu ,
konvergencija znai: meusobno slaganje,
podudaranje osobina; tenja, stremljenja ka istom
cilju.
9

TRAGANJE ZA REENJIMA I
POSLEDICE
Razreenje vertikalnog mobinga, na relaciji
ef- podredjeni.:
U svojoj knjizi Emocije dr. Zoran
Milivojevi predlae tri mogunosti
adaptacije na efa koji ne prua
razumevanje. Prva mogunost je da osoba
preduzme one akcije koje e uticati da ef
promeni svoje ponaanje prema njoj.
Efikasno ponaanje moe biti ignorisanje,
duhovitost, izbegavanje, isticanje pozitivnih
aspekata druge osobe, Traenje pomoi
treeg lica (psihologa, advokata..) Druga
mogunost je da osoba napusti
problematinu situaciju, bilo da da otkaz ili
promeni radno mesto unutar iste radne
organizacije. Trea mogunost je da osoba
ostane u stimulasnoj situaciji, ali da promeni
nain na koji doivljava efova proganjanja.
To znai da je potrebno da promeni znaenje
i /ili znaaj koji im prepisuje. Osoba koja
primenjuje ovaj izbor poinje da prihvata
efa takvog kakav je i da shvata njegovo
ponaanje kao njegov spostveni problem.
Razreenje horizantolnog mobinga na
relaciji pojedinac kolege.:
Radno vreme traje prilino dugo, a vi hteli i
li ne trpite ponekad iivljavanja pojedinih
kolega koji su moda ispod vaeg nivoa.
Verujte da niste usamljeni ! Gde god da se
okrenete postoje odredjene persone koje
uivaju ugled i ako ga ne zasluuju i
zatieni su kao beli medvedi na radnom
mestu za koje i nemaju potrebnu
klasifikaciju. Nepravda vas dovodi do
napetosti - ludila. Beki psiholog J ulija
Umek predlae razreenje situacije. Zbog
nepravde koju vam nanose drugi i oseaja
da e te eksplosirati, moete da besnite i da
skaete , uz posledicu da sami sebi nanesete
tetu gubljenjem posla, uvredom drugih.to
je destruktivno. Bolja, konstruktivna
varijanta je da energiju besa iskoristite da
suzbije uzrok besa. Jednostavno ignoriite
one koji vas na bilo koji nain iritiraju.
Tretirajte ih kao komad nametaja.
Ispratite podmukle komentare osmehom.
Drite do sebe., i ne dozvolite da se zbog
pojedinih mediokritetai sitnih dua
nervirate. Oni su klasini vampiri
pozitivne energije. Iscede vas kao krpu pa
likuju posle toga.
Nevenka Igi smatra da tvama
mobinga ne treba obeavat kule i grdove.
Pogotovu da e se problem zlostavljanja na
radu brzo reiti. : Ali na emu gradimo
strategiju reavanja problema je da treba biti
uporan, aktivan i da ne treba odustati,
upozorava psiholog Igi. Ona kao najteu
posledicu mobinga vidi u stigmatizaciji,
hladnoi u meuljudskim odnosima i
socijalnoj izolaciji od koje kreu sve
posledice. Jer pojedinac kao socijalno bie
ne moe opstati bez drugih ljudi a u
ljudskom svetu, kae Igieva, smatrajui da
se rtva mobinga vraa u ivot sa
kvalifikovanim razgovorom, razumevanjem,
saoseanjem, osnaivanjem i uvidom u
problem. Ipak, najefikasnije kada bi celo
drutvo bilo mrea odnosno kada bi se
uspostavile instistucije kao delove mree.
Potrebe su velike a nae Udruenje u odnosu
na svoje resurse koji se stalno proiriju sa
kvalifikovanim profesionalcima kojih u
Srbiji trenutno vrlo malo , prihvata sve one
koje moe da prihvati a u ovom trenutku ima
vrlo veliki broj prijavljenih sluajeva.
Posle pet godina mobing kao pojava je
metastazirala u naem drutvu. Pokazalo
se da ni donoenje Zakona, kao i sve tia
Udruenja nisu uplaila mobere koji su
dosledni u svojoj opredeljenosti
maltretiranju .
10

Segment slike Vase Dolovakog: Arlecchin

To to se u javnosti, s vremena na vreme,
pojavi senzacija da je neki zlostavljni
radnik ili slubenik dobio na sudu , nije
svakako znak da se ZAKONA O
ZABRTANI ZLOSTAVLJANJA NA
RADU primenjuje na pravi nain i pomae
ugroenima. Jo 2009 g. na to je ukazivala
dr Vesna Baltazarevi komentariui nacrt
zakona koji je kod nas stupio na snagu.
Ono to je dr. Baltazarevi prvo primetila ,
to je da se u raspravu o nacrtu nije ukljuila
struna javnost pa ak ni dva ministarstva :
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i
Ministarrstvo rada. A struna javnost koja je
poela u Srbiji da se bavi fenomenom
Mobinga od 2005 g. potpuno je iskljuena.
Ona je u Psiholohiji danas u broju 30.-31. iz
2009 . upozorila da : Implementiranje
pravnih institututa vezanih za ovu materiju (
mobbing pr. .K.) iz postojeih
zakonodavnih reenja koje su primenile
drave EU dovee do tekoa u primeni
zakona. Takvo zakonodavstvo je u dobrome
delu nekompatibilno sa naim drutvenim
okruenjem. Nae drutvo karakteriu
tranzicioni procesi, nestabilno trite rada,
neefikasnost postojeih institucija ( Sud,
Inspekcija rada
7
) Sem toga Vesna
Baltazarevi je navala jo jedan ometajui
faktor u primeni zakona o zlostavljanju
radnika: Jo jedna konica je izrazito
politizovana kadrovska politika i izmenjeni
modeli molarnosti i estetinosti vrednosti u
naem drutvu. Kao nepoznavanje naeg
mentaliteta u koje i dalje preovlauje
krilatica, po kojoj KADIJA TE TUI
KADIJA TE SUDI, kao oigldan primer je :
pozivanje tvorca Nacrta na odredbe
zakonodavstva EU koje treba preuzeti u
smislu dsa se zlostavljani obraa
poslodavcu. Tako reenje moe da bude
ispravno kada imamo horizontalni oblik
zlostavljanja ( kada kolege maltretiraju sebi
ravnog u hijerahijskoj podeli), ali u sluaju
kada je zlostavlja poslodavac ( koji je
upravo najzastupljeniji ) onda je ponueno
reenje vrlo diskutabilno.

Novi zakon nije obuhvatio strateki
mobinmg, navodi Baltazarevi, odnosno o
UNAPRED SMILJENIM I
ISPLANIRANIM AKTIVNOSTIMA KOJE
SU USMERENE PREMA GRUPAMA
ZAPOSLENIH SA NAMEROM DA SE
OTERAJU SA RADA BEZ IKAKVIH
BENEFICIJA I FINASIJSKIH IZDATAKA
OD STRANE POSLODAVCA. Ova vrsta
zlostavljanja ima mnogo tee posledice od
pojedinanog sluaja, pa je nedopustivo da
bude zaobiena zakonskim odredabama.

7
Kada se jedna slubenik iz unutranjosti obratio
Inspekciji rada, da utvrdi faktiko stanje zbog ega je
disciplinski kanjen ( slovne greke su navedene kao
tei disciplinski prekraj ) za par dana je stigao
odgovor u kome ga Inspekcija rada upuuje na
redovan Sudski spor. Zaniljivo je da je Inspekcija
rada jedan primerak uputila i upravniku ustanove u
kojoj slubeni radi, i ako za to nije imala potrebe.
11

Dr. Baltazarevi je tada navela da postoji
postupak koji predvia kretanje u smeru
poslodavac- sindikat- inspekcija rada, ali
NE FUNKCIONIE.
Diskutabilne su i odredbe o medijaciji kada
se ima u vidu da su zlostavljai uglavnom
patoloke linosti, da ne prepoznaju
komunikoloke vetine, da su izuzetno
agresivni u komunikaciji sa rtvom, jo
ukoliko smatraju da su nedodirljivi sa
njima nema razgovora, a jo manje da se
oekuje njihovo uee u procesu
umeditacije .
Da nacrt nije dovoljno obratio panju
na mobere koji utiu na stvaranje psihiki i
fiziki bolesnih resursa i dovode do
osiromaenja drave, pa dela koje ine treba
u tom kontekstu sagledati i sankcionisatri.
Naime u aktuelnom Krivinom zakonu RS
zlostavljanje je definisano kao krivino delo
( l. 137) , to mnogi moberi ine uz
zloupotrebu slubenog poloaja.

Cilj mobinga mije nimalo bezazlen, kao to
to moda izgleda nekome ko tek ulazi u ovu
problematiku. Cilj je usmeren na socijalnu
izolaciju rtve tako to joj se unitvaju radne
sposobnosti i psiholoko zdravlje.
Kontinuirani stres izazvan mobingom
moe da dovede i do smrtnih ishoda.
Svako nedozvoljeno ponaanje mora da
bude sankcionisano, a naa satvarnost daje
drugaije primere- istakla je dr. Vesna
Baltazarevi , 2009 g. govorei o Nacrtu
Zakona o zabrani zlostavljanja na radu. Na
alost mnogih rtava mobinga a na sreu
MOBERA , koje zakon nije zauzdao u
svojim navikama. Zakon o zlostavljanju
nije uplaio mobere, ve ih je okuraio da
nastave jo agresivnije da se iivljavaju...

Mobing trpi svaki drugi radnik
Blic A. Slovi / B. Gigovi | 23. 05. 2011.
Skoro polovina zaposlenih u Srbiji izloena
je razliitim vrstama mobinga, pokazuju
istraivanja. Broj tubi protiv poslodavaca
raste, a strunjaci tvrde da se Zakon o
spreavanju zlostavljanja na radu ne
primenjuje i da nije do kraja definisao ta
je mobing. Radnici prijavljuju vreanje,
poniavanje, nemogunost napredovanja i
pretrpavanje poslom.
U najveem sudu u Beogradu nema
nijedne presude za mobing
Mobing trpi 43 odsto radnog stanovnitva,
pokazuje istraivanje dr Vesne Baltezarevi
u kome je uestvovalo 250 zaposlenih u
dravnim i 150 u privatnim firmama.
- Zbog krize, danas je ovaj broj
udvostruen, a ini se da se sve manje rtava
odluuje da rei problem. Plae se da ne
izgube posao, pa kolege esto ne ele da se
solidariu i potvrde mobing - kae
Baltezarevi.
Svetlana Arnautovi (47), zubni tehniar,
tvrdi da mobing trpi godinama.
- Vie ne mogu da izdrim da me nadreeni
ikanira. Nekoliko puta mi je pretio
otkazom, naterao me je da svaki dan
putujem van mesta u kome ivim a da
nemam nadoknadu za putne trokove.
Smanjivao mi je platu i nisam dobijala
bonuse kao ostali, a savestan sam radnik,
dolazim na vreme i dajem sve od sebe - kae
Arnautovieva, i dodaje da je pre nekoliko
12

godina dobila sudsku presudu u kojoj je
traila da je vrate u mesto prebivalita, ali da
je i to kratko trajalo.
emu su sve izloeni zaposleni : (procenti)
Verbalne pretnje i fiziki napad 18,2
Obezvreivanje rezultata rada 46
Ismevanje zbog naina govora, dranja,
hoda i odevanja 57
Omalovaavanje zbog pola, nacionalnosti,
socijalnog porekla i privatnog ivota 30
Optube bez krivice 53,5
Deurni krivac 24
Iskljuivanje iz drutvenih aktivnosti 39
Oduzimanje posla 4,5
Pretrpavanje poslom 54
Seksualno ugroavanje 0,6
Prvom osnovnom sudu u Beogradu je od
septembra 2010 g. , od poetka primene
Zakona o spreavanju zlostavljanja na
radu, podneto 38 tubi, od ega je 17
odbaeno, a po ostalima se jo postupa. U
najveem sudu u Beogradu jo nema nijedne
presude za mobing.
Ako radnici odlue da pravdu potrae na
sudu, jedna od prvih presuda e moda biti
sluaj Vesne Gaee, direktorke Agencije za
licenciranje steajnih upravnika, koju je
desetak radnika optuilo za zlostavljanje.
Gaea je za Blic kratko
prokomentarisala ove optube, istiui da ne
eli vie da srozava ugled Agencije.
- Strano je kada se za vae ime vezuju
ovakve stvari, ja sigurno nisam zlostavlja -
kae Gaea.
Inspektoratu za rad je od septembra 2010.
podneto 120 prijava, a Agencija za mirno
reavanje radnih sporova je postupala u
dvadesetak predmeta, od kojih je u sedam
dokazano da je bilo mobinga. Od ovih
sedam, dva su upravo vezana za Agenciju za
licenciranje steajnih upravnika.
Znaci mobinga
Ruenje dostojanstva, ugleda i integriteta
Omalovaavanje
Povien ton nadreenog
Dobijanje poslova koji su ispod vaih
mogunosti
Pretrpavanje poslom uz kratke rokove
Zahlaenje odnosa s nadreenim i
kolegama
Neetika i neprijateljska komunikacija
Dejan Kosti, direktor Agencije za mirno
reavanje radnih sporova, kae da se na
zlostavljanje podjednako ale i mukarci i
ene. Agenciji je prijavljen samo jedan
sluaj seksualnog zlostavljanja, koji nije
dokazan.
Predrag Perunii, direktor Inspektorata,
istie da se od septembra do decembra
prole godine Inspekciji obratilo 98
zaposlenih traei zatitu, a da je od poetka
godine do 30. aprila podneto 22 zahteva.
- Najee se prava radnika kre u oblastima
trgovine, usluga i bankarstva. Prijave se
13

podnose bez obzira na vlasniku strukturu -
kae Perunii, i dodaje da je Zakon ipak
dao pozitivne efekte jer se u postupanju
poslodavaca i zaposlenih uoava spremnost
ka konsenzusu.
Advokat Aleksandra Anelkovi istie da
Zakonom nije precizirana granica izmeu
nedgovornog ponaanja radnika i ponaanja
poslodavaca koje nedvosmisleno ukazuje da
je re o mobingu. - Zakonodavac nije
odredio struno lice u postupku, ve je samo
odredio da to bude pravnik. Pitanje je da li
pravnik ima kvalifikacije da bi mogao da
presuuje o takvoj temi. Pre donoenja
odluke psihijatar ili psiholog trebalo bi da
izvri vetaenje poslodavca i radnika na
okolnost prirode njihovih linosti - kae ona.
Anelkovi navodi da je mobing teko
dokazati, naroito ako se sve deava u etiri
oka. - Zato preporuujem da se poslodavcu
ili kolegama od kojih trpe mobing obrate
pisanim putem jer e na taj nain ostati trag
o samom dogaaju. Ako deavanja nisu bila
u etiri oka, to e se lake dokazati, budui
da osoba ima pravo da pozove oevice koji
su duni da se tano izjasne o dogaajima
kojima su prisustvovali - kae Anelkovi.

Vodenino vitlo koje pokree mlaz vode.

AUTORITARNA KLIMA KAO
PLODNO TLE ZA ISPOLJAVANJE
AGRESIJE : iz knjige ; Kako otkriti zlo
u sebi i drugima; grupa autora;
Prof. Ivan tajnberger, Branislava olak,
Nenad Milojkovi; 2006; Plato, Beograd.

ako je ovek spreen u realizaciji
sopstvenih snaga, sposobnosti i ivotnih
potencijala, osujeena energija raste i prelazi
u ivotno destruktivnu energiju, na osnovu
ega dolazi do zakljuka da je destruktivnost
rezultat neiivljenog ivota. Stoga, one
individualne i socijalne prilike koje
doprinose blokiranju ivotne i razvojne
energije, predstavljaju izvor svakojakih
manifestacija zla. Najdrastiniji primer
takvog okruenja jeste autoritartna
klima koja u mnogima podstie
regresivnu linost. Pod njenim okriljem
stvara se jedan poseban tip linosti pomou
koga emo najbolje opisati koji su sve to
psiholoki mehanizmi koji se nalaze u
osnovi agresije i destrukcije. Re je o
autoritarnoj linosti.
Autoritarnom linou se smatra ona
osoba koja nije postigla svoj autentini
razvoj, a u zamenu za tim tei postizanju
nadmoi, koju pokuava da ostvari nad
drugim ljudima. Kao takva, autoritarna
linost je uvek agresivna, jer predstavlja
negaciju drugih i potiskivanje svega to je
humano . ( grupa autora; 2006; 46 )
Autoritarna drutvena klima razvija
antidemokratske vrednosti ( poput
konformizma) suzbijanjem kritikog
miljenja, najee osudama i nasiljem. Kao
rezultat toga, jedan deo ljudi odustaje od
slobodnog izraavanja, dok drugi ove
impulse potiskuje duboko u sebi jer to
predstavlja jedini nain da sebi obezbede
dutvenu sigurnost.Strah moda ima i
najznaajniju ulogu u odravanju
autoritarnih reima, a autoritarni vladari su
itekako znali da se njime obilato koriste u
cilju jaanja svoje moi i obezbeivanja
14

pokornosti itavih masa. Najpoznatije
tehnike kojima su se sluili u cilju
izazivanju straha bile su : zastraivanje,
kanjavanje neistomiljenika i stalno
ukazivanje na opasnost od spoljanjeg ( il
iunutranjeg) neprijatelja, uz stalno
uvrivanje svoje pozicije praznim
obeanjima da samo oni mogu ukinuti
izvore straha i nesigurnost.
U autoritarnim drutvima nesumljivo
ima vie agresije nego u demokratskim i to
iz vie razloga. Sa jedne strane, agresivnost
potie od samih autoritarnih voa, koji je
svojim stavom izazivaju i kod ostalih
lanova drutva. Oni opet svoju agresiju,
poto je ne mogu usmeriti ka voi ( iz straha
od njegove osvete), usmeravaju na druge
pogodnije, lanove drutva, obino
marginalizovane grupe, koje slue kao
ventil za kanalisanje energije. ( isto;
2006; 47) .

Segment slike: Arlecchin - Vasa Dolovaki

Rade Bojanovi :
AUTENTINA I
NEAUTENTINA LINOST ,
Prosveta, Beograd, 146 str.

itajui ovu knjigu doli smo do
zakljuka da su autoritarna DRUTVA,
idelano mesto gde se pojavljuje Mobbing. U
njima je miljanje subverzivni in. Kradja
se tretira kao prestup , a slobodno
miljenje najvea opasnost za drutvo.
...Negiranje individualnosti uslov je
opstanka autoritarnog drutva. Autoritarna
drutva polaze od nejednake raspodele
materijalnih i drutvenih dobara i nejednake
raspodele moi.
Bojanovi navodi da autoritarne
DRUTVENE SNAGE, razvijaju
antidemokraske vrednosti, pre svega
konformizam i suzbijanje kritikog
miljenja, osudama i naravno nasiljem.
Anti- demokrata agresivno reaguje na
slobodno ispoljavanje razliitog gledita.
On prepoznaje funkciju autoritarnih
SISTEMA koji nastoje da manipuliu
pojedincem i da ga kontroliu,
usmeravaju, modeluju. Oni su paranoidni
sistemi koji prenose paranoidno miljenje
na lanove drutva. S obzirom da
neprekidno vre represiju, poinju jednog
dana da ispoljavaju nesigurnost. Represivni
sistemi indukuju paranoidnost kod lanova
drutva zbog toga to realno ugroavaju
njihovu egzistenciju. Paranoja je neizbena
tehnika odravanja autoritarnog sistema.
Oni neprekidno ukazuju na postojanje
neprijatelja kako bi paralisali bunt i
stvorili atmosferu koja je pogodna za
sprovodjenje represije. Sve to govori da
autoritarni REIM, razvija kod mnogih
ljudi oseanje krivice to neprekidno
moralno prispituje postupke pojedinaca i
anatemie one koji odstupaju ...
Zato to se oveku u autoritarnom
reimu olako sudi za miljenje, zato to
olako poziva na odgovorost, veliki broj
15

ljudi doivljava kao pretnju. Autoritarni
reimi nastoje da prikriju svaku
pojedinanu neprijatnu informaciju i isto
tako da doteraju svaku informaciju koja je
znaajna za sliku o reimu..Potpuno
zatvoren sistem, predstavlja hipertrofiju
prakse dananjih autoritarnih reima.
Njihove vodje nastoje da uutkaju sve
neprijatne informacije i da spree
kontakt s idejama koje nisu u skladu sa
vladajuom doktrinom.
Bojanovi prefiks autoritan stavlja ispred
konkretnih pojmova: VLAST, VODJA i
VLADE .One su kroz itavu svoju istoriju
su bile ANTINTELEKTUALNE - protiv
kritikih intelektualaca. One ili aktiviraju
postojei potencijal straha ili izazivaju strah
nezavisno od linih predispozicija. Koriste
strah radi ouvanja raima. Autoritarne
vlade najee postepeno osvajaju
drutveni prostor. Ali veliki broj ljudi nije
spreman na otpor ak kada on nuno ne nosi
rizik. Psivnost i dranje po strani doprinosi
razvoju tiranije koju sprovodi autoritarna
vlada, ili autoritarni rukovodilac...
Autoritaran BIROKRATA, kao ef, nastoji
da isproba mnotvo naina da motivie,
zapravo da ubedi radnika da povea
efikasnost, ali nikako ne uspeva da se nose
sa radom na granici prihvatljivog to je tihi
trajk, onaj oblik otpora koji je teko
uguiti. submisivnije osobe su u autoritarnoj
grupi oseaju sigurnije zbog toga to
autoritarni rukovodilac detaljno
programira njihove aktivnost i esto se
ponaa prema njima zatitniki, ukoliko
slede njegove instrukcije.
Bojanovi smatra da je autoritarno
RUKOVODJENJE, neprimereno ljudskoj
prirodi. Prosean radnik iskazuje potrebu
za samoostvarenjem, za osmiljavanjem
rada i za kreativnou, to su sve
simptomi autentinog ponaanja.
Meutim, on navodi da, autoritarni
MANIPULATORI, smatraju da modelovan
i osiromaen pojedinac moe biti efikasan
u procesu rada. Oni nastoje da kontroliu
svaku informaciju, pa ak i svaki pokret i
svaku misao lanova drutva, verujui da je
to svakako put ka ovladavanju jedinkom.
Manipulatori veruju da promena pojedinih
delova linosti vodi promeni celokupne
linosti...Oni se dre vrsto svojih uverenja
i jedinku posmatraju kao polipa sa sa
hiljadu krakova, kao bie bez sutine.
Friziraju informacije da bi neprekidno
odravali eljenu sliku sistema. Oni nastoje
da svaka njihova informacija bude
prihvaena. Oni ne raunaju sa
sposobnou pojedinca da uporedjuje
informacije , ili da ih procenjuje sa
stanovita optih vrednosti.
Strah je svakako jedan od aduta
autoritarnih manipulatora. U potpuno
zatvorenom sistemu ljudi su zamorad
autoritarnih manipulatora i to zamorad koja
nema mogunost izbora. Ideja sa potpuno
zatvorenim sistemom, izraava sklonost
autoritarnih manipulatora ka nasilju nad
ljudskom prirodom. Svoju ulogu u
autoritarnim sistemima Bojanovi daje
Auotoritarnom UBEDJIVAU koji : nastoji
da u ljude usadi ljubav prema autoritarnom
sistemu , koji je destruktivan , jer ugroava
osnovne uslove njegove egzistencije. Ipak
glavni nosioc autoritarnih, drutava,
stistema, institucija su autoritarne
LINOSTI , koje kao nosioce autoritarnog
reima karakterie : AGRESIVNOST I
DESTRUKTIVNOST ..
Agresivnost je bitna odlika primitivnih
linosti. Logika sputavanja, vodi
nagomilavanju agresije. Iskutvo pokazuje
da onaj ko nije sposoban da razume i
prihvati mnoge ideje ne ostaje
ravnoduan ve agresivan. Za njega je
nerazumevanje ideje dovoljan razlog za
napad na ideju. Autoritarane linosti je
teko shvatiti ako ne uzmemo u obzir
njihovu tenju da usmeravaju, kontroliu i
utiu na ljude, kao i da modeluju ljudsku
prirodu..
16

Ove osobe gledaju na ljudsku prirodu kao
na amorfnu masu, jer je ona prijemiva na
uticaje i lako je sa njom manipulisati. One
su vodjene tenjom da ogranie mogunost
izraavanja pojedinca, i moda da ljudsku
materiju svedu na najmanju zajedniku
meru. Bojanovi navodi da je autoritarni
PRINCIP , u osnovi drutvene organizacije
veine drutava, to znai da manjina ima
presudnu mo u procesu odluivanja.
Poseban problem, odnosno podrka
autoritarnim sistemima su intelektualci sa
AUTORITARNOM STRUKTUROM
LINOSTI koji nastoje da ogranie
miljenja kao oblik ispoljavanja mnotva
drutvenih interesa. Dr. Bojanovi smatra
da nosioci AUTORITARNOG REIMA,
kao Nosioci AUTORITARNIH ODNOSA,
nisu voljni da ina kompromise. Oni
problem rivalstva u materijalnom ili
duhovnom pogledu reavaju ratom do
istrebljenja ili bar oteavanjem
egzistencije onima koji su na drugoj
strani.Jedina logika koja ih vodi jeste
logika odravanja vlastite premoi ili
premoi poslodavca.
Tu je i autoritarna SVEST , koja ne rauna
s integrativnim odlikama pojedinca. Ona
smatra se da ljudska linost nema snana
integrativna svojstva , pa je zato podlona
spoljanjim utiscima. U autoritarnoj svesti
postoji ideja da strah moe da uini da
ponemo da verujemo u ono u ta inae
ne bismo verovali i da strah igra
odredjenu ulogu u oblikovanju jedinki.
Strah izaziva konformistiko ponaanje
kod mnogih ljudi. U autoritarnoj svesti
prisutna je pretpostavka da u potpuno
zatvorenom drutvu, u kome su potisnuti svi
drugaiji naini ivljenja i miljenja , je
lake zadobiti lojalnost gradjana i isto
tako modelovati ljudsku prirodu. ( prva
peticija , fenomen Sneko Beli). Strah
je realan jer sistem redovno kanjava one
koji naputaju njegove osnovne premise.
Bojanovi smatra da je autoritarna
KLIMA, povezana sa nizom neurotskih
simptoma, kao to su strah, anksioznost,
oseanje krivice, agresivnost . Autoritaran
klima je patoloki fenomen.
Ona svodi uslove ljudske egzistencije na
minimalni nivo, gajei umesto razvojnih
potreba, rivalitet medju lanovima drutva,
aktivirajui agresiju i neprijateljstvo, i
izazivajui odbrambene reakcije, ukljuujui
agresiju, radi zatite osnovnih uslova
egzistencije. Regresivnost autoritarne klime
ogleda se u svodjenju izraavanja
pojedinaca na najmanji nivo, u zastraivanju
i obeshrabrivanju kao i manipulisanju
egzistencijalnim potrebama pojedinaca tako
da je on neprekidno zastraen i zabrinut.
Psiholog Bojanovi smatra da autoritarnu
DRUTVENU KLIMU definie; potpuna
dominacija odredjenog gledita, to znai i
netrpeljiv odnos prema svim drugim
gleditima. Proganjanje neistomiljenika u
njoj, ima svrhu ouvanja ideolokog
monopola vladajue elite i njihovog
monoplola. U svemu tome preovlauju
autoritarni ODNOSI, u kojima u nekim
okolnostima ljudi masovno toleriu i
prihvataju autoritrne odnose. Koliko je ljudi
spremno da se odupre autoritarnim
odnosima na radu , na primer banalnom
sluaju maltretiranja pojedinaca od
strane efa ( mobing ) ?
Nuno moramo odgovoriti da je na to
spremna manjina. Veina je pasivna jer
je upaleena da ne ugrozi svoj poloaj. Ali
malo je oponenata autoritarnim
rukovodiocima. Autotoratim odnosima su
sklone osobe koje su interiorizovale
principe ( potovanje autoriteta, hijerarhija
u ljudskim odnosima i drugo). Veina ljudi
prihvata ili tolerie autorotarne odnose
samo u odredjenim uslovima i to redovno
onda kada postoji pritisak, kada
neprihvatanje autoritarnih odnosa dovodi u
pitanje njihove egzistencijalne potrebe.

17

Veina ljudi nije sklona aut. odnosima. Jer
da je sklona ne bi bili potrebni teror, prisila,
manipulacija,demagogija, indokrinacija. Oni
koji ne prihvataju autoritarne odnose
nastoje zapravo, da poboljaju ivotni
prostor za sve lanove drutva.
U demistifikovanju autoritrnih sistema
Rade Bojanovi navodi da autoritarni
CENTRI, u sve veoj meri nastoje da imaju
kontrolu nad ljudskim ponaanjem i ak
miljenjem. To je autoritarno JEZGRO,
koje sprovodi autoritarne PRESIJE,
prihvatanje drutvenog oblikovanja
ponaanja, posebno kontrole i presije, nudi
izvesu sigurnost, koja dolazi , pre svega
otuda to u dobroj meri reava probleme
egzistencije.
Autoritarna presija izaziva paranoidnu
reakciju kod izvesnih osoba. Logini ishodi
presije su povlaenje jedinke iz drutvenog
polja u vlastiti svet, patoloki poremeaj i
autodestrukcija. AUTODESTRUKCIJA
se oekuje kod onih osoba koje ne trpe
presije na slobodno izraavanje , posebno
kada one dostignu toliki nivo da je doveden
u pitanje njihov opstanak kao slobodnih
nezavisnih bia. Autodestrukcija je in
nepristajanja na uslove koji ljudsku
egzistenciju degradiraju ispod podnoljivih
granica.

Segment slike Vase Dolovakog: Arlecchin

Poveanje autoritarnog PRITISKA
nuno ima za posledicu sve vee
udaljavanje pojedinca od sistema, znai i
sve manju motivisanost da se angauje za
sistem. Pritisak na izraavanje linog
miljenja i ukidanje mogunosti da
pojedinac planira svoj ivot predstavlja
udar na lini integritet. POBUNA moe
biti ishod dugotrajne presije.
Bojanovi spominje autoritarnog
EGZEKUTORA , koji nije nita drugo nego
na MOBER koji, ima stravinu dozu
narcizma, jer on eli priznanje i prihvatanje
ak i od svoje rtve. Narcizam je izvor
netrpeljivosti. Narcistike linosti nisu
prevladale ono infantilno uverenje da su
centar sveta, onaj infantilni egoizam kome
je svojstveno verovanje da je itav svet
njihov suparnik. Samo one moraju uspeti,
druge ne smeju, jer uspeh drugih kao da
ograniava mogunost njihovog vlasitog
uspeha. Narcistika osoba eli za sebe sva
priznanja , a ako bi ih jo neko dobio, to bi
ugrozilo njeno intimno verovanje da je ona
jedina svetlost. Zato ona vie ulae napora
u obezvredjivanju drugih stvaralaca i
njihovih ideja nego u svoje delo. Uspeh
drugih ona doivljava bolno i zato sve ini
kako bi ga obezvredila i umanjila.
itajui ovu zanimljivu kjnigu dolazimo do
izrazite korelacije izmeu MOBER-
zlostavljaa i ANTIDEMOKRATSKE
LINOSI. Nju odlikuje REPRESIVAN
ODNOS prema onim ljudima ija se
miljenja razlikuju od njenih , koja se ne
uklapaju u jednostavne misaone eme
antidemokrata. Ona eli da OGRANII,
OSUDI, KANJAVA neistomiljenike.
Antidemokrata itav ivot organizuje oko
nekoliko vrstih princima i klone se svega
onoga to bi moglo da predje njihove okvire.
Antidemokrata AGRESIVNO reaguje na
slobodno ispoljavanje razliitih gledite.

18

BORBA MILJENJA je pretnja njegovoj
sigurnosti, demokratske slobode realno
ugroavaju psiholoku stabilnost
antidemokrata. Borba miljenja uvek nosi
mogunost izmene drutvenih odnosa, znai
i pozicije onih koji imaju povlaten poloaj
u drutvu. ENERGETSKO JEZGRO
NETRPELJIVOSTI sada je u sukobu
interesa , to je najei razlog za surov
odnos prema neistomiljenicima.

BUNT

Dr. Bojanovi smatra da: Posebo u
autoritarnoj drutvenoj sredini nezavisne
linosti mogu biti usamljene, izbegavane
odbane od drugih ljudi. Takav odnos prema
njima znak je duboke klime drutva. On su i
pored nodobravanja sredine; usamljene,
zrele, integrisane linosti. Njihov bunt i
nepristajanje ne dolazi to su , moguno,
neuravnoteene, ve zato to ne pristaju
na intelektualnu smrt. One se ne mire sa
stanjem letargije i moda se svesno svojim
buntom svesno izlau untenju ili
progonu.
One svojim buntom na dramatian nain
iskazuju svoje nepristajanje na laganu smrt,
koja ve traje oko njih, i na promenu svog
identiteta, a osnovna vrednost kod linosti
koje se mire je preivljavanje. Bunt, naravno
nije sredstvo za ouvanje vlastitog identiteta,
ve i ukazivanje na pravac delovanja, na
promenu, jedino pravo reenje.
( Bojanovi;1990; str; 32)

NETRPELJIVOST I REPRESIJA

Netrpeljivost, prema ispoljavanju razliitih
miljenja i uverenja redovno se javlja kod
destruktivnih osoba kod onih osoba koje
karakterie tenja da povrede ili unite druge
ljude. Napad na razliita miljenja jeste
napad na bogatsvo ivota.
U REPRESIVNIM DRUTVIMA
ESTO SE PRIMENJUJE PRAKSA
BOJKOTOVANJA NEISTOMILJENIKA.
Proganjanje neistomiljenika iz javnog
ivota iskorenjuje njegov uticaj u drutvu.
Prestavlja izraz destruktivne tenje, kao
nastojanje da se izazove intelektualna
smrt nesitomiljenika.

PRIMITIVNE LINOSTI

Primitivne i siromana linosti takoe
odlikuje sklonost da se obruavaju na
ispoljavanje raznolikih gledita i odobravaju
represivan stav prema njima....Agresivnost
je usostalom, bitna odlika primitivnih
linosti. Logika sputavanja, potiskivanja,
vodi nagomilavanju agresije. Ali agresivnost
postoji i kod onih primitivnih linosti koje
nisu formirane logikom potiskivanja-
iskustvo nam pokazuje da onaj ko nije
sposoban da prihvati mnoge ideje, ne ostaje
prema njima ravnoduan ve agresivan. (
Bojanovi;1990; str; 40-41)

Vinova loza u s. Leliu kod Valjeva, Srbija
19

RIBARI LJUDSKIH DUA ; 1990;
ura unji; Beograd; IDEJE, tvrd
povez
Autoritarna linost je ona linost koja
ima potrebu za hijerahijom autoriteta, u
kojoj e i ona imati ne samo sebi
nadredjene , ve i podredjene . tj. u kojoj e
ona ispoljavati neku vrstu moi u odnosu na
druge. Ona oboava komandu i
komandovanje. Ona se plai moi ali i udi
za njom. ONA OSEA POTREBU DA
BUDE VODJENA, ALI I SILNU ELJU
DA VODI , DA KONTROLIE DRUGE,
DA USMERAVA NJIHOVU SUDBINU,
DA IH PRINUDI NA ODREDJENO
PONAANJE. to je autoritarnija linost ,
to je verovatnije da e ona nastojati da se
prikljui ne onoj grupi za koju smatra da se
njena norma, vrednost i ideologija slau sa
linim oekivanjima, ve pre svega grupi
koja je mona ( ili monim pojedincima) ili
ima izgleda da postane mona. Nemajui
snage u sebi , oni se nalaze u snanoj
grupi. Autoritarne linosti nemaju
poverenje u sebe i, ba zato padaju
pod uticaj drugih; oni ne trae smisao
svog ivota , ve ga preuzimju od drugih i
tako ive njihov a ne svoj ivot. Ona
radije ide za tudjim reima nego za svojim
mislima.Oni se brzo naviknu da misle
tudjim glavama , kao to bi se navikli da
koraaju tudjim nogama. (unji; 1990;
72. )
Djuro unji u svojoj knjizi navodi da :
Drutvenu stvarnost ( obino ) ne definiu
oni koji je najbolje poznaju, ve oni koji
njome vladaju. Da bi se odrali na vlasiti
monicima nisu potrebne iskljuivo istinite
ideje, ve ideologije, u kojima se postojei
red stvari pravda, usavrava i ozakonjuje. U
isto vreme strogo se kontrolie pojava
novih ideja i ideologija i spreava im se
put da se pojave u javnost. One ideje i
ideologije, koje ne mogu da prodru kroz
itavu mreu institucija dravne ( drutvene )
cenzure, ostaju nepoznate onima kojima su
najpotrebnije mladim naratajima . (
unji; 1990; 35. ) unji pravi razliku
izmeu dve istine: Treba praviti razliku
izmeu nauno prihvatljive istine i socijalno
psiholoki prihvatljive istine. Istinitost ideje
nije neophodan uslov da bi se ideja irila i
prihvatila. Kognitivna interpretacija ideje
razulikuje se od funkcionalne i
instrumentalne interpretacije. ( isto ; 1990;
36) .
Ribari ljudskih dua svesni su jo jedne
fine razlike ( ili je samo nasluuju no u
svakom sluaju je koriste): razlika izmeu
istine i smisla. Jedan iskaz ( ili sitem iskaza)
ima smisla bez obzira da li je nauno istinit
ili neistinit. La nije istina, ali la ima
smisla, jer da ga nema, ljudi se ne bi sluili
laima...Bajka nije istinita, ali bajka ima
smisla. Istinit iskaz mora imati smisla dok
smislen iskaz ne mora biti istinit. (isto ;
1990; 37) . Od trenutka kada mona grupa
dokida svaku mogunost postojanja
istinskog javnog mnenja, zamenjujui ga
ideologijom koja interese te mone grupe
prikazuje i namee kao istinu. Poinje
vladavina interesa nad istinom. Kad interesi
viu, ideje se ne mogu uti. veli unji.

ANTIDEMOKRATSKA LINOST

Dok je demokratska linost tolernatna,
antidemokratsku linost odlikuje represivan
odnos porema ljudima ija se miljenja
razlikuju od njenih, koja se uklapa u
jednostavne misaone eme antidemokrate...
Ona eli da ogranii, osudi i kanjava
neistomiljenike. Slobodno izraavanje
razliitih miljenja suprostavlja se strogo
definisanom, skuenom svetu
antidemokrate. Ona agresivno reaguje na
slobodno ispoljavanje razliitih gledita.
Borba miljenja je pretanja njegovoj
sigurnosti: demokratske slobode realno
ugroavaju psiholoku stabilnost
antidemokrate, jer nuno vode uoavanju
20

njihovog ivotnog stila sa mnogima drugima
stilovima. Borba miljenja uvek nosi
mogunost izmene drutvenih odnosa,
znai i pozicije onih antidemokrata koji
imaju povlaen poloaj u drutvu.
Energetsko jezgro netrpeljivosti sada je u
sukobu interesa, to je najei razlog za
surov odnos prema nistomiljenicima-
smatra filozor dr uro unji.

Profesor Esad imi, govorei o poltronstvu
kae: U atmosferi koja raa nekritike
konformiste, stvara se tip ljudi koji pobeuje
neizvesnost preko zajednike odgovornosti (
bezlino Mi), dok svaki uspeh obino
prikazuje kao vlastitu odgovornost Ja.

AUTORITARNOST

( lat. Auctoritas ugled)
podredjivanje ideji autoriteta ili autoritetu
neke osobe. Najee oznaavaju sistem
jake dravne vlasti, po pravilu u rukama
jedne linosti ili manje grupe ljudi.
Autoritarna linost je orjentisana na
poslunost u institucionalnoj hijerarhiji
prema gore i beskrupuloznosti prema
dole. Bezrezervno se potinjava
autoritetu, vodji, instituciji vlasti, a
ispoljava zastraujuu agresivnost prema
protivniku i suparniku. Netrpeljiva je
prema drugaijem miljenjima, nesigurna
u nedefinisanim situacijama, sklona
sistemu dogmatskog miljenja crno- belo
Radikalnom pragmatizmu podredjuje sve
moralne kriterijume. Takve linosti lako
postaju predmet insitucionalne
manipulacije i pogodan su instrument
nasilja u totalitarnim sistemima i ratnim
situacijama.Milo Bokovi , Kriminoloki
leksikon , str. 28, 1999 g. Novi Sad .

IZDIZANJE IZNAD SVEGA

/ EGOIZAM ALTRUIZAM /

/ PRVI DAN /

Egoista : naredbodavno : Dodji u moju
kancelariju .

Altruista dolazi i uti, i eka ta e se desiti.
Egoista poinje sa irokom priom, kako je
stigao dopis iz ministarstva, i da je ceo dan
razmiljla kako da ga uradi. Usplahireno
pokazuje dopis bez potpisa, list papira, na
kome stoji desetak reenica, upustva o
izvetaju koga treba uraditi i poslati
Glavnom u Upravu...ali se kako je kasno
dobila .....

21

Altruista : Ovde je bitno razdvojiti ,
kateorizaciju od rekategorizacije .
Egoista , umilnim glasom:Pa hajde
razdvoji, evo ti kompjuter sedi za njega.
Altruista seda za kompjuter: Ovde je
bitno razdvojiti dve vrste klijenata, onih koji
su izali iz prijemnog, kategorisani od ovih
koji su rekategorisani u veu potkategoriju.
Egoista: A opti podaci o klijenitima ,
imam ovu tabelu koju treba iskoristiti.
Altruista ; Treba uraditi tabelu u Vordu,
za opte podatke, ali primeniti i tabelu iz
evidencionog lista, jer je tabela arhaistina
, ovde pie od kuda je doao .
Egoizam : Nema veze i zavodniki
skida naoare.
Egoista : Ima veeras dobra pozorina
predstava, hoe da ide?, i poziva Dom
kulture., i nabavlja karte.
Altruista : Hou , ali pod uslovom da ne
sedimo zajedno.
Egoista : Dobro ja u otii i razdvojiu
karte.
Altruista.:Posle tabele o optim podacima,
treba da ide miljenje strunog tima , i
odluka upravnika o programu postupanja,
ali sam zaboravio kako se radi tabela
Egoista: Ti svi ve uradio tebelu , ali si
kod ovog klijenta napravio greku jer nije
motiv zadovoljenje seksualnih potreba va
i koristoljublje.
Altruista : Bitno je prepoznati glavni
motiv, ja mislim da je zadovoljenje glavni
motiv , a koristoljublje, nije, za razliku od
njegovog sauesnika..
Egoista : Pa ti si stavio da su imali
ravnopravnu ulogu u krivinom delu.
Altruista : J esam, ali ovaj njegov
sauesnik je bio glavni u svmu tome , vidi
kako sada prias sa pozicije moi.
Egoista : Znala sam da e to da kae.
Zvoni telefon: Egoista podie slualicu:Tu
sam sa . On mi pomae, ne mogu doi.
Altruista : Ko je to bio?.
Egoista : Zemenik upravnika

Altuizam, gleda na sat, ve je kraj vremena,
u odlasku : Ovaj dokument snimi, pod
kojim e imenom ..
Egoista : . D. J .
Egoista: ostaje , : Zvau te veeras za
karte u pozoritu
Altruista, alje poruku:, mobilnim
telefonom :
I danas sam dokazao da sam dorastao
raslanjavanju svakog uputa koje stie iz
Uprave. Ali koju vajdu imam od svega
toga.?
Medijator: Vreme e pokazati. Moda
bude organizator ?
Altruista: Bolje savetnik za specijalna
pitanja.

/ DRUGI DAN /

Egoista, zove telefonom : Nisi dolazio
danas kod mene, da vidi kako sam ovo
uradila. ?
Altruista : Nisam imao vremena radio
sam izvetaje , za dva klijenta.
Egoista : Dodji sada .
Altruista: Ne mogu da prekidam razgvor
sa klijentom, malopre sam ga zapoeo .
Egoista : Da ti proitam neka miljenja.,
J. Mi pomae da kuca. Ispalo je 30
strana.
Altruista : To je dobro, doi u sutra.
Egoista : Sutra e doi i kompijuterista.
da pomogne.

/ TREI DAN /

Egoista.: Evo doao je .ovo je ispalo
tideset strana.
Altruista. : Ovde treba staviti fus notu i
navesti koj je sve bio na sastanku za
rekategorizaciju
Egoista. : Evo sedite ovde ja ima raporte
da reavam
Altrusta. Da li mogu ove tabele da se
sabiju, pastanu na jednu stranu .
22

Egoista. : Na poetak treba staviti znak
za memorandum , i ima jedan propratni akt
kod J.
Altuista: Treba staviti i viktimoloki
aspekt
Egoista : Gde?.
Altruista.: U tabelu optih podataka.
Egoista : rtva je maloletno lice ..
Altruista : Treba da stoji : rtva je
maloletno lice mukog pola .
Ulazi inspektor u kancelariju :
Egoista : Vidi kako sam ovo uradila za
ministarstvo ! obraa se . I A. , kada e
biti gotovo, treba to pre da poaljem ,
faaksom, a u ponedeljak u potom.
Egoista u prolazu : Zamenik upravnika
je naao jednu greku, nije vea , ve via
potkategorija.

EPILOG :

Evo kako sam uradila ovaj izvetaj na
sedamnaest strana, koga sam J a
potpisala.! Ispod imena i prezimena
upravnika, nije bilo potpisa ZA. Umesto
bilo kakve zahvalnosti usledio je prekor
egoiste, upuen altruisi :Ima puno
prijemno. to ja imam ?, upita altruista.

EGOIZAM

Egoizam se u dananjem
vremenu ispostavio kao jedan od najaih
oruija u borbi za sopstvenu promociju ,
bogaenje, uspeh i drutveno priznanje.
Gomilanje ogromene unutranje energije
koja se ispoljava kao strast. Medjutim, ono
to sledi u sluaju uspeha ili neuspeha na
kraju je isto : razarujee nezadovoljstvo.
Savremenog egoistu lako je
prepoznati . Njega karateriu ne samo
odsustvo svakog potovanja i zanimanja za
ljude oko sebe, nego i gubitak zanimanja za
svoje najblie, porodicu i dom, ukoliko takvi

u njegovom ivotu uopte postoje (
ili : ukoliko jo postoje ).
Beskupruloznost i slepa snaga koju
savremeni egoista ulae u borbi sa onima
koje smatra konkurentima za najviu
poziciju u drutvu nisu nita manje od
postupka Edipa, prvoklasnog egoiste iz
antikog vremena. Takodje, nita manje od
baspotednosti kojom se praovek branio od
divljih zveri. U stvari egoista ima upravo
takvo oseanje : svi oko njega su zveri pa
onda ima pravo na sva sredstva u ostvarenju
svojih interesa. ..Dans je na sceni
ogorena borba egoista za uspeh i za vrh
drutva. ..
Hipertrofisani egoizam moe da se
postmatra i kao jedna vrsta mentalne
bolesti. E. From smatra da je cilj ivota
izdizanje iz ideje sopstvene grandioznosti i
prihvatanje kako je svako od nas ovde
najvaniji u univerzumu i istovremeno
nimalo vaniji od muve ili vlati trave.
Kada budemo u stanju da prihvatimo
i usvojimo da su rad i kritiko i nepristasno
ocenjivanje rada ( iskljuivo rada) a ne
sopstveni grabe i nekritina ambicija
jedine stepenice penjanja i silaenja
lstvicama drutvenog poloaja , samnjie se
i tenzije putnika prema zvezdama i biemo
na putu formiranja zdravog drutva i srenih
ljudi -kae Goran Milainovi zaPolitiku

Starinska ograda isprepletana pruem.
23

K O J O T - sinopsis za dramu.
Lica:
Osuenik : Pera Petrovi Kojot
Osuenikova majka : Mainka Trgovevi
Zatvorski vaspita : arko Rajkovi
Deurni milicioner
Inspektor Zoran
Istrani sudija
Sudija glavni
Straar- Nadzornik I
Straar- obian II
Upravnik zatvora
Zapovednik strae
Naelnica slube za tretman
Zatvorski psiholog Jasminka
Osuenik glavni
Osuenik marginalni
Osuenik pobratim
Taksista Kapetan
Duhovnik zatvorske crkve- monah manastira
Scena I :
Kontramiting u Beogradu na Terazijama
kojeg su organizovali pobornici ratne
politike S.M. I koji su tog dana autobusima
doli iz unutranjosti. Mnogi su ih gaali sa
balkona. Na drugoj strani su bili etai koji
su danima ili u kolonama centom
Beograda, udarali u erpe , zvidali u
pitaljke. Predvodnik kontramitinga je onia
ali kooperna ena u bundi sa leskovakim
naglaskom, koja se dere, vie parole: Bolje
rat.. Neka nas bombarduju. Jai smo od
NATO Pojavljuje se ovek u
elezniarskoj uniformi sa pitoljem koji
eli da puca na demonstrante..
Scena II : ( dokumentarac)
S.M. najpre proteruje Albance s Kosova.
Posle par dana slede sankcije: 23. Marta
Bomardovanje NATO snaga na nau zemlju,
koje traje par meseci. Avioni kreu sa
aeorodroma Aviano u Italiji uglavnom
precizno , gaaju. Ima rtava- dece.
Scena III:
Onii mladi, starosti 20 god. U veernjim
satima Sa crvenim kaketom i spit-fajer
jaknom, parkira automatik ispred jednog
kafia u kojem ima puno ljudi. On ulazi u
kafi sa slualicama na uima od vokmena,
na koji slua numeru T.N.T od AC /DC . U
desnoj ruci mu je bomba. Niko ne obraa
panju na njega. Ispred anka isputa bombu
, prethodno skinuvi osigura na njoj. Izlazi
mirno iz kafia, seda na motori
automatik. Nakon par metara, uje se jaka
24

eksplozija, vriska, zvuk slomljenog stakla.
Ubrzo zatim se uju sirene od hitne pomoi
Dolazi milicija.
Scena IV:
Mladi sa motorom i kaketom stie na
elezniku stanicu. Uskae u prvi teretni voz
koji prevozi ugalj. Lee na njega sa
rairenim rukama i gleda prema nebu na
kojem su zvezde. U glavi mu je udan
oseaj. Ima utisak da je napravio neto
strano, da su u kafiu svi izginuli. Nije
zadovoljan. Vriti i plae pa se smeje
Scena V:
Pojavljuje se na prvoj trafici . U prvim
jutarnjim novinama ita vesti iz svog grada.
Velika tragedija u kojoj je neki mladi bacio
bombu. Nema rtava. Ima povreenih ,
priinjena je velika materijalana teta. Za
mladiem se, jo uvek, intenzivno traga
Pretpostavlja se da je krenuo prema
Beogradu gde se krije kod tetke
Scena VI :
Petar Petrovi odlazi u prvu stanicu
Milijcije i prijavljuje se deurnom
milicioneru. Daje izjavu inspektoru. Ovaj ga
prosleuje istranom sudiji koji mu odmah
odreuje pritvor. Prilikom privoenja u
Okruni zatvor daje podatke o sebi.
Scena VII:
Suenje: Sudija ita presudu kojom ga
osuuje na kaznu zatvora od OSAM godina,
za pokuaj ubistva vie ljudi I nedozvoljeno
posedovanje oruija. Majka u bundi, skae;
poinje da plae, vriti. Sudija je opominje.
Osueni se dri mirno. Osea se kao junak
jer je ve izaao na prvim stupcima svih
dnevnih listova. Svi piu I priaju o njenu.
Do jue niko ga nije primeivao. Ni one
noi kada je uao u kafi. Bio je ljut to ga
nisu pozvali na druenje. Pre toga je pao sa
motora
Scena VIII :
Sa maricom ga dovode u maloletniki zatvor
na izdravanje kazne. Predaju ga deurnom
nadzorniku. Pregled. Skidanje do gola.
Odlazak na lekarski. Ulazak u Prijemno
odeljenje tzv. Karantin. Dobija zatvorsku
dolamicu. U malom prstoru Desetak
osuenika. Dosta njih je iz Beograda,
poznaje po glasu: - Tebra o si doooo?, pita
ga jedan istetovirani. Pera uti. Oseti amar.
Upada straar. Pita ima li problema. Pera
opet uti. Kada je straar izaao Pera dobi
aplauz od svih: -Bravo Tebra!
Scena IX:
Ulazi u kancelariju kod vaspitaa arka I
upoznaje se sa njim. Vaspita mu objanjava
gde je doao, u koju grupu ide. Da dobija
kolsku radionicu za obuku. Kae mu da
mora izdati prvih mesec dana, adaptacije.
Pita ga da li nekog poznaje. Pera uti.
Vaspita poziva redara osuenika koji ga
vodi na grupu.
Scena X.
Redar mu odreuje krevet gde e da spava.
Krevet je slomljen i nalazi se u prvoj sobi
gde je dosta osuenika, roma. Ima cigaru-
pita ga prvi. Pera daje. Vode ga glavnom
koji ima najbolju sobu, gde je sam. On lei
na krevetu, podigao je noge sa skupim

25

AIR Max patikama, na kasetu, I govori mu:
- Mi smo glavni. Za sve se pitamo.
Vaspitaa ovde niko ne jebe. Ide kod njega
kada ti mi kaemo. Mnogi rade za nas.
Preko njih sve zavravamo. Ako ne bude
sluao izbacujemo te. Mora odmah da
narui to vei paket. Jesi li razumeo,
pita
Scena XII.
Pera dobija veliki paket. Sraar ga pregleda.
Uzima sebi jedno paklo cigareta, bez pitanja.
Pera nosi paket na grupu. Sputa ga na
krevet. Nije se ni okrenuo svi su skoili na
paket, razgrabili ga . Za pet minuta
kartonska kutija, u kojo je bilo svega i
svaega; mesnih narezaka, ajne, cigaretata,
keksa, ostala je prazna. Posle toga dolazi
osuenik , daje mu punu kesu prljavih gaa,
arapa.- Do veeras da opere. Ako ne
bude prao, ima da dobij batine svako
vee. Udara mu amar.
Scena XIII.
Pera sutradan dolazi kod vaspitaa arka da
mu se poali da ne moe vie na grupi jer ga
svi maltretiraju. Vaspita kae da je za
bezbednost zaduena straa, ali ako njima
prijavi bie proglaen za cinkaroa. Poziva
zatvorskog doktora, pomae Peri da se
smesti u stacionar, jedno vreme da se
odmori I naspava. Pera uti i odlazi. ..
Scena XIV.
Boravi u zatvorskom stacionaru, u kojem se
nalazi desetak osuenika, koji su svi
ugroeni ili imaju neki problem. Jedan je
imao problem sa metlom. Drugi je voen u
specijalnu zatvorsku bolnicu deset puta. Ali
su svi raspoloeni. Piju kafu.
Scena XV.
Posle tri godine Pera prvi put izlazi van
zatvora. Vaspita organizovano vodi
osuenike u manastir. Tamo ih lepo
doekuje monah Jovan koji je duhovnik u
novoj zatvorskoj crkvici, za koju je
pripremio relikvije, od oje. Pera ih sveano
nosi na rukama. Pazi da mu ne ispadnu, sa
grupom se vraaju u zatvor.
Scena XVI.
Dolazak Parine majke u posetu, radnim
danom. Predlae da izgradi posebnu zgradu
u koju bi se nalazili samo ugroeni
osuenici. Poklanja zatvorskoj crkvi ikonu
sa likom Sveti Georgije ubiva adaju. Pria
Peri oko stana. Kae mu da mora da menja
vrata, jer hoe da ga otmu. Pera se nervira,
to je moj stan-kae.
Scena XVII.
Pera na predlog vaspitaa arka, uspeva da
od Upravnika zatvora dobije dozvolu,
garanciju da moe da izae sam u grad sa
jo jednim osuenikom. arko vaspita
upozorava Peru da ne prave probleme . Ako
ih napravi da nee vie izlaziti.
Scena XVIII.
Pera sa jo jednim osuenikom izlazi u grad
sa taksijem. Imaju pet sati vremena. ele sve
da vide, probaju. Odlaze prvo na bazen.
Uzimaju po jedno pivo. U gradu sreu grupu
osuenika .Sedaju u kafanu , sa njima piju
pivo. Taksista ih eka sa otvorenim vratima .
Pera se vraa na vreme u alkoholisanom
stanju a drugi osuenik eli da prebaci neku
kutiju preko ograde. Dok ga je ekao vreme
je prolo. Ispalo je da je zakasnio. Izgubio je
26

tretman kao i pravo da vie izlazi u grad do
kraja kazne
Scena XIX.
Zapovednik eka vaspitaa arka na
prozoru svoje kancelariju i saoptava mu da
je Pera pijan zakasnio iz grada, i da je
izgubio tretman. Vie nee izlaziti u
grad...Pera je zbog kanjenja dobio sedan
dana samice gde je odmah sproveden- kae
zapovednik, sa velikim brkovima i sjanim
epoletama, koje dominiraju na uniformi.
Scena XX.
Pera pie molbeni raport upravniku da mu se
odobri vokmen sa slualicama . Vaspita
ita presudu u kojoj nalazi, da je Pera
poinio krivino delo sa slualicama na
uima. Odobrava mu se kasetofon kojeg
Pera dobija od majke.
***
Istovremeno se odrava sastanak
vaspitaa. Veina smatra da ne postoje
ugroeni osueni i da oni glume
ugroenost. Jedino vaspita arko pominje
marginalce kojima treba pomoo. Navodi i
sudbinu novog osuenog Petra koga
maltretiraju.
Scena XXI.
Pera u novinama nalazi vest da mu je brat,
po majci preminu. Pie da je re o
dugogodinjem narkomanu, korisniku
heroina, koji se predozirao. U to vreme je
vaspiata arko na godinjem odmoru. Pera
trai da ide bratu na grob. Kau mu da
saeka vaspitaa i da se dogovori sa njim
da ga vodi bratu na grob....
Scena XXIII.
Po dolasku sa odmora u kancelariju
vaspitaa arka, dolazi osueni Patar sa
tekim informacijama. Najpre da mu je
preminuo brat po majci. A potom saoptava
jo teu vest: da je sestra, po majci, skoila
pod voz i ostala bez obe noge. Pera i
vaspita sede sami u kancelariji. Svi
slubenici bee od njih...U meuvremenu
telefonom se vaspitau javlja i Perina majka
koja plae...
Scena XXIV.
Pera u meuvremenu u pratnji strae odlazi
bratu na grob da poloi cvee. Sa njim ide i
vaspita arko,i ako nije morao da ide. Ipak
je eleo da se nae blizu njega.
Scena XXV.
Vaspita poziva ustanovu u kojoj se nalazi
Perina sestra, posle viemesenog leenja u
bolnici. Razgovara sa psihologom od koje
dobija informaciju da je nedavno Petrova
majka ula tokom noi u ustanovu i izvela
erku na kolicima. O svemu su obavestili
policiju. Predpostavljaju da je Mainka
odvela svoju erku , svojoj kui da bi od
Centra za socijalni rad ostvarila mesena
primanja, na ime tue nege i pomoi.
Vaspita saznaje da je i majka bila u
Toponici - pacijent...
Scena XXVI.
Majka u crnini dolazi u posetu sinu. U
kancelariji vaspitaa, donosi okoladu. I
saoptava Petru da mora da menja vrata na
njegovom stanu, kojeg hoe neko da mu
otme. Petra svaki put pria oko njegovog
stana, kojeg je nasledio od pokojnog oca,
27

uvek uzruju. Vaspita ima utisak da
Mainka sve to namerno radi. Preko jedne
razglednice saznaje da ona ima i vikendicu
na moru.
Scena XXVII.
Vaspita arko na izmaku snage i svih
moguih strategija da pomogne Petru, odlazi
sa njim kod zatvorskog psihologa, koja
smirenim glasom poinje razgovor. Petar
ponavlja itavu priu, o porodinoj tragediji
i trai tretman da ide kui. Vaspita se
nervira jer shvata da Petar preko sestrine
tragedije eli pogodnosti. Upada u vatru i
kae mu , da je kod nekog drugog vaspita
da bi se obesio...
Scena XXVIII.
Petar u kancelariji upravnika stoji i
razgovara sa njim u prisustvu naelnika
slube za tretman. Tebi treba pomo
neuropsihijatra, kae mu upravnik. Ja
mislim da to treba i mom vaspitau.
Naelnica slube, inae efica vaspitau se
kikoe na to...Upravnik ljutito zavrava
razovor sa Petrom i podsea ga da se napio u
gradu. Podea ga da ima pravo da ga poalje
u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beograd.
Ispred zatvorske crkve stoji monah koji od
Petra dobija ikonu Sveti Georgije ubiva
adaju, koju je Petrova majka donela na
poseti i dala na poklon zavodu.

Scena XXIX.
Pera organizuje trajk glau sa jednim
drugim osuenikom, traei da ga vaspita
izvede u manastir. U svemu tome vaspita
arko upada u depresiju i shvata da je
godinama imao posla i pokuavao da
pomogne nekome koji ima nadimak Kojot.
Scena XXX.
Petar izlazi iz zatvora. Svoj kasetofon
poklanja drugom vaspitau. Ne odlazi da se
pozdravi sa vaspitaem arkom, koji u
meuvremenu dobija papir da je protiv njega
pokrenut disciplinski postupak. Kao razlog
se navodi to je u izvetaju napravio slovnu
greku. Njega naelnica tereti za tei
disciplinski prestup.
Scena XXXI.
Vaspita arko se sam brani sam pred
disciplisnkom komisijom, Koja se sastoji od
dva pravnika i jo jednog lana i sekretarice,
koja vodi zapisnik. Vaspita pokuava da
objasni da se deava i ljudima koji piu
knjige da naprave greke. Disciplinskoj
komisiji kao dokaz pokazuje papiri na
kome su ispravljene greke.
Scena XXXII.
Vaspita arko dobija reenje o
disciplinskoj kazni po kojoj je kanjen 20 %
od plate za jedan mesec. Pravnica mu kae
da ako se ne bude alio u ministarstvo da e
mu pomoi da mu kazna ide na tri etiri rate
do Nove godine. On pristaje..
Scena XXXIII.
Po dolasku na posao po Novoj godini
vaspita dobija poziv za odlazak na ciljani
pregled.Sve mu se kolege smeju. Viu da je
lud . Lupaju mu na prozor kancelarije i plaze
se. Pozivaju ga telefonom i roku u
slualicu. Ceo zatvor se smeje vaspitau....
....ZAVESA
28

Milan Raki :
Dolap
Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam kripu kao dete uo.
Stara gruba sprava davno mi je znana.
Jedan mali vranac okree ga tromo,
malaksao davno od tekoga truda.
Vue bedno kljuse, sipljivo i romo,
bi ga bije, ular stee, ulji ruda.
Vrane, ti si bio pun snage i volje,
i dolap si stari okretao ivo.
Teila te nada da e biti bolje;
mlad i snaan, ti si slatke snove sniv'o.
Al' je prelo vreme preko tvoje glave,
iznemoglo telo, malaksale moi;
poznao si ivot i nevolje prave,
i julijske ege i studene noi.
O, kako te alim! - gle, suze me gue, -
oliena sudbo svih ivota redom,
tebe, brau ljude, i sve ive due,
jednake pred optom neminovnom bedom.
Podne. Ti bi vode. Ko e ti je dati?
Tu kraj tvojih nogu uborei tee.
Ali bi fijukne... Napred, nemoj stati,

dok ne padne najzad spasonosno vee.
Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;
svuda oko tebe buja trava gusta,
i mirise njene uv donosi vreo.
Ali bi fijukne. Zbogom, nado pusta!
Ti si, kao i ja, od mladosti rane
osetio optu sudbu to nas gazi,
i gladan i edan provodio dane
sve u istom krugu, sve na istoj stazi.
Ti si, kao i ja, na julijskoj ezi,
dok ubori voda kraj tebe u viru,
sanjao o srei, nagradi, i nezi,
sanjao o dobrom, zasluenom miru.
O, ko zmija ljuta kouljicu svoju,
ostaviti bedu, nesreu i zlobu,
i udarce bia steene u znoju,
i svemonu podlost i optu gnusobu!
Pusti snovi! Napred, vrane, nemoj stati,
ne mirii travu, ne oseaj vir;
nagradu za trude nebo e ti dati:
mranu, dobru raku, i veiti mir!

29

Spomenik proti Mateji Nenadoviu u
Valjevu, autor Mile Jevti, akad. vajar.

Vuk i ovca

ini mi se vekovima
Vuk sa ovcom neto ima

Kad je vidi kako pase
Vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oi
Ni da bekne ni da skoi

Ovca ne sme da se brani
Vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
Ni zato se ne podnose.

Ljubivoje Rumovi

Mile Stankovi

Dobrovoljno moranje

Nadrljo sam ti od malih nogu
I dok ne sviknem ima da patim
Dok to dokuim pola ne mogu
Pola ne merem jote da shvatim

agar sam jadan jada nanizo
Zidove tresko vornatom glavom
Pete rogatom i utom lizo
U ogledalu pljuvo se s pravom

Dok mi se svee bez vatre gase
Muki me njuka sudbina psea
Ko telac ili popino prase
Nem pojma da je to vajna srea.

Ma i kad skljeten trpi ko niko
Stisni bre petlju sebe nadvisi
ta drugo nego to to si sviko
Za sve si i za ni za ta nisi

Regnu li bude koliko smo glupi
tupave misli sokakom oraa
Oajbui te ivot po upi
I ondak o ne mo ne mo mora.

tagar- taga, koliko
ora pria
Oajbui udari
upa glava

Iz zbirke pesama :
Himna za svaki dan; 1980; Slovo
ljubve - Narodna knjiga; Beograd.

30

DR. Esad imi: DOGMA I
SLOBODA;1985. Knjievne novine; Bg.

U navedenoj knjizi objavljen je integralni
interviju, kojeg je profesor imi dao
povodom njegove uvene knjige Politika
kao sudbina, u kojoj je kao tva birokratske
igre ljudima sopstveno iskustvo posmatra
oima sociologa
O GRANICI BOLA
Sigurno je da se manje vie iole vrednija
dela raaju u gru , u muci, ali je isto tako
tano da postoji i neka psihosomatska
granica kada smo naprosto, bioloki i
socijalno spreeni da bilo ta kaemo. Kada
bol postane grobar stvaralatva. Posle mog
odstranjivanja sa fakulteta, kada sam uzalud
traio posao, i jo godinu dana kasnije ja
nisam bio u stanju da zapamtim ni redak
nekog ozbiljnog teksta. ( imi; 1985; 208
) .

DOGMA I ISTINA
Intimna elja svakog intelektualca znai
priznati mu autonomiju, priznati mu
individualni put traenja, intelektualnu
samosvojnost i neovisnost. Neki, meutim,
misle drugaije i hteli bi da je istina jedna
jedina i njihova. Na mom primeru se
pokazalo, svi oni ljudi koji u nauci nisu
nita, ili su vrlo malo obeavali, hvatali su se
obema rukama za svetu Dogmu. Jer dogma
im je bila psiholoki oslonac za vlastiti
neuspeh, a istovremeno intelektualni
instrument za suzbijanje uspeha i
kreativnosti drugih. (imi; 1985; 2009)
SLUAJ
Dogma je pribeite za ljude siromane
duhom. On ( ona ) se tite od ozbiljnih
zahteva ivota i drutva i svoju prosenost
iznosi na nivo koji bi posluio kao obrazac,
kao pardigma. Prema tome svaki sluaj je
prilika da se otkloni panja ljudi od vlastite
intelektualne nemoi. I svaki sluaj je prilika
vise da se takav pojedinac dogmata
potvrdi ideoloki, da bi imao manje potrebe
da se potvruje nauno. ( imi; 1985; 210)
NOVE IDEJE
u BIROKRATIZOVANOM DRUTVU
JE TOLIKA STREPNJA OD NOVIH
IDEJA. Nove ideje prisiljavaju na misaoni
napor, jer se ne mogu primenjivati ranije
eme i obrasci; oni zahtevaju traganje i
veiti nemir. Zato se birokratizovani ljudi
slepi sledbenici monika, toliko plae novih
ideja. Oni, ta vise formiraju I zakone tako
to zabranjuju uznemiravanje graana. (
imi; 1985; 2011)

31

KONTROLA
Nepatvoreni birokrata najtee podnosi
neizvesnost. On sve zna unapred. I onaj ko
unosi sumnju u to ta e biti on treba da
bude uklonjen. Zbog toga, dogmatska svest
hoe da od drutva napravi jedan zatvoreni
zoloki rezervat u kome je mogue
kontrolisati sve pokrete, planirati sve, ne
samo u materijalnoj nego i u duhovnoj
oblasti. I zato se jedna birokratska svest
uvek buni protiv principa koji su umni. (
imi; 1985; 212).
HODAJUA PRETANJA
Ako mataforu hodati uspravno
prevedeno kao misliti ili imati svoj stav,
onda je pojedinac koji misli jedna pretnja,
jedna hodajua dinamina pretnja. Birokrata
ne zna ta bi sa njima, jer se svaki put nae
na nekom drugom mestu. Pokretljiv je kao
da je u njega uao avo. imi je tada
rekao : kad bih mogao da napiem knjigu o
dananjoj birokratiji u naem drutvu, dao
bih joj naslov : BUENJE VAMPIRA. (
imi; 1985; 213).
POELJNI SOCIJALNI KARAKTERI:
On je pomalo postao mitska linost; linost
od koje sa strahom zaziru mnogi. U svakom
sluaju radi se o oveku koji : se neprekidno
prilagoavao nepredvidivoj politikoj
situaciji da bi u njoj, uvek , iznudio boljitk
za sebe za vlastito unapreenje.. imi
spominje dobro oprobani staljinistiki
metod, koji se primenjuje u obraunu sa
neprilagoenim. Nije dovoljno poraziti
oveka- protivnika , treba ga naterati da se
ponizi. Uniziti oveka moralno da bi ga
doveli u pitanje intelektualno i drutveno.
RTVA
Strano je to ponekad stradaju upravo oni
pojedinci koji su rekli istinu i dali ispravnu
ocenu. A jo je stranije to oni koji ih
osuuju znaju da su oni u pravu: KRIV SI
O SI GOVORIO ISTINU. Kod nas se ne
retko preutno rehabilituju ideje a ne i
njihovi tvorci. Ideje prisvajaju oni koji su ih
kritikovali, a njihovi tvorci ostaju i dalje u
rezervatu sumnjivih. (imi; 1985; 2021).

POLTRON JE BICIKLISTA
Kolega psiholog koji je desetak godina
proveo u Americi, me srano ubeivao da
tamo kod njih poltron ima pozitivno
znaenje. To to se neko bori da bude blizak
efu, nije nita loe, kae moj kolega. Ipak,
poltron po profesoru imiu , ima vise
sinonima. On istovremeno znai : podrea,
ankolizac, takojevi... Tako da sa te strane
32

ubeivanje psihologa nisu argumentovana.
Za dr. Esada imia : Poltron je negativan
konformista- on je ovek u minusu.
Drutvena situacija trai poltrone vie nego
ona njih. Ako neko ima potrona i sam je
poltron. Ako poltrona treba aliti, onoga
kome je poltron potreban treba osuivati.
(imi; 1985; 2019).
TIPOVI POLTRONA
Postoji tip poltrona koji po svom habitusu
trai potovanje hijerarhije. To je ovek koji
je od malih nogu modeliran kao podanik.
Ve u porodici se stvara jedna psihologija
koja pogouje poltroneriji. Tu se razvija
naklonost prema autoritarnoj linostima (
uniformi ) posredstvom kojih se lee
familijarni kompleksi. ( borba za in).
Deca se u poetku tome opiru, prave ekcese,
kvare raune roditeljima, ali se kasnije
opameuju , jer uviaju da bez toga nema
vertikalnog napredovanja. Socio- kulturni
oblici poltronstva prilagoavaju se
odreenoj socijalnoj strukturi , postoje
drutva u kojima svi hoe da budu poslini.
PORTRET POLTRONA
Kod poltrona se nije obavilo najee ili se
tek to se obavilo a opet se izgubilo
formiranje subjektiviteta: prometejski
elment je zakrljao ili nije ni isplivao na
povrinu..
a. Poltron ima veoma rafiniran oseaj
za hijerahiju, klanski primitivni
mentalitet, izraen svojinski nagon.
Izvorni poltron prigrli real politiku
kao svoje ishoditte, jer uzima
politike struture kave jesu nastojei
da im se maksimalno dodvori. On(a)
naglo i neumitno postaje sirovina
koju neka neumitna sila mesi ,
plastno oblikuje po njenoj meri -
potrebi. Za njega je vlast piramida
skamenjena I puna pretnje. On ivi u
njenom podnoiju a sve zapovesti
prima na kolenima duha.
b. Poltron je lien poverenja u
angaovanost na drutvenom planu. I
ako stvara visoku sliku o svom
zvanju i znanju, on je spreman da
rtvuje i struku, da pogazi etiku
vlastitog poziva. im mu izmakne
mehanizam odbrane na nivou
profesije, poltroon je izloen svim
oblicima nasrtaja, dospeva u
bezazlenu situaciju, budui da je
njegova primarna grupa nee da
uzme u zatitu. Svojom zaslugom,
poltron, je izborio onespokojavajui
tretman, jer se ne moe povui na
unapred pripremljene poloaje. Nije
lako biti poltron. On je ustvari
nesretna linost. Njega tite oni
kojisu na vlasti, ali pri svakoj
promeni njihovog tretmana ljudi se
najpre iivljavaju na lakejima, a onda
na gazdama. Poltroni stvaraju krug u
krugu, bedem oko politiara,
kultiviu dvojansku psihologiju:
pltroni najee i najsigurnije truju
odnose. ( imi; 1985; 192-193)
c. Poltron je sistematski izdajica,
izdavi vlastite ideale on je uvek
reen , gotov da ide za jaim.
Zanimajui se za pozicije moi a ne
za ljude sa svojim vrlinama i
manama oni uvek spremaju
odstupnicu. Obino diskretno
pomau onome ko se domogne
33

pozicije u sreditu drutvene moi ali
ga , u pravilu, otvoreno napadaju
kada pada, kada iznueno naputa tu
poziciju. Poltron, tavie u tome
preteruje, pa ga nove gazed manje
cene jer ubrzo uviaju da se on slui
njihovim slabostima a ne njihovim
dobrim strnama. Reciprocitet:
nesiguran monik trai poltrona koji
mu je zatita, ima nasunu potrebu za
ovekom koji pristaje na
anonimnost, koji se odrie vlastitog
autorstva. ( imi; 1985;193)
d. Ponaanje poltrona u drutvu nije
usmereno ka savladavanju prepreka
nego ka stalnom udvaranju njihovim
tvorcima. Poltron nije ni graditelj ni
ruitelj. On se jednostavno
prilagoava onome to je izgraeno
ili srueno. On je ustvari telepata:
sav svoj intelekt angauje oko toga
da nasluti ta o neem misle
pretpostavljeni.
e. Poltron je esto integrant I providni
denucijator. Prijavljivanjem drugih
on ustvari okajava svoju grenu
pomisao. On ak nema ni ugodne
asove odmora. Stoga u privatnom
ivotu nije u stanju da iskae bilo
kavu autentinu ljubav. Poltroni su
najee razoarani I samim sobom,
od njih nita ne treba oekivati.
f. Za poltrona je karakteristian
biciklizam , on je stalno pognut
spram onih iznad, a nemilosrdno i
sistematski satire, one ispod. elja za
autoritetom kod njega ili nje se
ispreplie sa eljom da se postigne
poslunost, da se potinjeni
pripitome- grubo ili sistemom
prefinjene manipulacije, to zavisi od
strukture linosti.

TA POGODUJE
POLTRONSTVU?

Poltrona stvara opta nesigurnost.
Ljudi pristaju na prividnu dopunu.
ovek tei da bude moan, on
potencijalno nosi potrebu da bude
priznat. Poltron sije iluziju o
drugom, koje opojno deliju. Drugi
mu to izdano uzvraa, ali bez
iluzija. Poltron rtvuje trenutne
interese da bi se domogao bitnijih. A
roditelji poltrona su socijalni, a ne
bioloki. Socijalni mutljag treba
unititi na izvoru, a ne u
individualnim manifestacijama koje
otkrivaju korienje neljudskih
mogunosti socijalne situacije.
NAE DRUTVO U KOJEM NE
POSTOJE NI GRAANSKE
NORME ZNAI RAJ ZA
POLTRONSTVO. Kao dotatni uslov
pogoduje NEGATIVNA
SELEKCIJA KADROVA. Samo
zatvoreni hijerarhijski sistemi
pogoduju poltronstvu. Zato je
potrebno prisiljavati graanina da se
dostajanstveno ponaa. ( imi;
1985; 196)

BILTEN SVITAC JE OTVOREN ZA
SARADNJU. TEKSTOVE MOETE
SLATI NA ADRESU :

zekando@gmail.com.

34

Svitac Septembar 2013

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Svitac Septembar 2013

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

2013

Вам также может понравиться