JAN LEHONJ

(JAN LECHON)
18991956
Prvi pesnik iz grupe Skamandar koji je doiveo slavu i opte priznanje ve na
poetku svog stvaranja, odmah 1918. godine, kad je objavio svoju uvenu zbirku
Grimizna poema, Jan Lehonj je ostao jedan od miljenika poljske italake publike,
sve do danas. Objavljena u godini kad je obnovljena nezavisna poljska drava, o
kojoj su vekovima sanjali svi poljski pesnici, knjiga
mladog pesnika donela je zvuke drevne poljske poezije, romantiarske i
postromantiarske, tako voljene i tako sa duom primane od itavog pismenog
drutva poljskog. Sva velika imena poljske istorije i poljskih legendi bila su u toj
knjizi, zajedno sa imenom tadanjeg voe i obnovitelja poljske nezavisnosti, Juzefa
Pilsudskog. Pesnik poljskih tradicija Lehonj je ostao do kraja ivota. Ve
dvadesetih godina Lehonj je gotovo prestao da objavljuje poeziju. Od 1930. godine
bio je u diplomatskoj slubi i iveo stalno u Parizu, odakle je pred nemakom najezdom preao u Njujork. Do kraja ivota ostao je u emigraciji. ivot je
zavrio samoubistvom. Izrazito elegian pesnik, Lehonj je, posle viegodinje
utnje propevao kad se Poljska ponovo nala
bez slobode, kad su iz zemlje poele stizati vesti o tragediji u kojoj se naao ceo
narod. Taj elegini ton ostae i u godinama kad je pesnik sebe osudio na stalni ivot
u tuini. U snu i na javi on je sanjao o dalekoj Poljskoj,
o Varavi svoje mladosti, o mazovjeckim poljima, o zelenim Tatrama, i taj njegov
grozniavi san stvarao je od daleke zemlje sliku neeg mitskog, nedostinog, nepreboljenog. Sva u starinskim tonovima, Lehonjeva poezija, novija i ona starija,
peva, u stvari, samo o jednom: o Poljskoj koje u stvarnosti nema, o Poljskoj
onakvoj kakvom su je videli stvaraoci nacionalnih legendi, ili o onoj koja je u
oima beskunika i emigranta izrastala u legendu i zemlju iz snova.

RAZGOVOR S ANELOM
U snu me posetio aneo poljske sudbe
I ume svetlim krilom plakao u mraku, Kao da htede rei: Umire polako,
Sam i tako daleko od roene grude.
Daleko? Sta govori? Meni sve mirise
Naih polja, vrtova stalno nose vetri,
U meni sve je, sve je: pesak mazovjecki,
Litavska jezera, Tatre i um Visle.
JORGOVANI PENSILVANIJE
Pred kuom suh beli jorgovan, Ulica puni se maglom.
Tuga, i pogled odsutan.
... You know, you know ...
Lokomotive noni pisak Dok maglom tiho se ilo.
Sumoran dan, suh listak ... You know, you know...
Potom pod zemljom ugalj prti.
U baru snen pogled kroz staklo.
Svaki dan isto. I evo smrti.
... You know, you know...