P R E P O R O D O V

Journal
ISSN 1334-5052 MJESENIK KDBH PREPOROD ZAGREB BROJ 165 SRPANJ 2014.
KDBH PREPOROD
ENES KARI
NAGRADA ZA IVOTNO DJELO GRADA LABINA
Mehmedu, od srca!
ANTIRATNI PROSVJED U ZAGREBU
Palestinska djeca su i naa djeca!
INTERVJU ENES KARI
Bonjaci moraju armirati dravu BiH
UKOP RTAVA GENOCIDA SREBRENICA I KOZARAC
Sistemski egzodus Bonjaka sa Balkana
BONJACI I TURSKA
Turska zemlja sa najveim brojem Bonjaka
PISMA ITATELJA
O Beharu i getoiziranim damijskim krugovima
INTERVJU
17 SRPANJ 2014.
Htio sam da Islamska zajednica
bude servis vjerniku iz ivota
2o poetok intervjuo vronmo se skoro
deset/jece unotroq, u 2005. qodinu. 1odo
ste bi/i nojotbi/jniji protukondidot dr. Mu-
stof cericu no itborimo to reisu-/-u/emu
ls/omske tojednice u 8in. MoIete /i se pri-
sjenn todosnjih doqodonjo i oko/nosn koje
su utjeco/e do reis ceric dobije novi sedmo-
qodisnji mondot?
nakon goLovo 10 godlna od lzbora za
relsu-l-ulemu 2003. godlne, na ovo vase pl-
Lan[e [a mogu odgovorlu prlzlva[ucl upomoc
s[ecan[a, all l naknadnu pameL. uakako, dr.
MusLafa Cerlc [e Lada lzabran, sam cln lzbo-
ra blo [e clsL, procedura na samom danu
glasan[a Lakoder [e besprl[ekorno provede-
na l lsposLovana. revagnuo [e odnos 180
glasova naprama 119 glasova, ako se dobro
s[ecam. lpak, dr. Cerlc [e Le lzbore lz 2003.
smaLrao [ednom ruunskom sLvarl, blo [e
uv[eren da ce procl. nl[e se posebno nl Lru-
dlo da [avnosu predocl sLa ce radlu u narednlh sedam godlna. o-
kazalo se da [e u pravu, uv[erlo [e l druge da [e u pravu. 1e 2003.
godlne dr. Cerlc [e vec lmao vlse od 12 godlna relsovskog poglavar-
skog mandaLa, blo se lzv[esuo u hl[erarhl[skom umrezavan[u sLvarl
l lnLeresa, blo [e omudro u cuvan[u sLecene pozlcl[e, Lo mu [e, da-
kako, bllo l na[vaznl[e. uz sve Lo, ono sLo [e presudno uL[ecalo da
bude l Lada lzabran za relsu-u-ulemu [esLe mreza kadrova u lslam-
sko[ za[ednlcl. Shvauo sam Lada, lz zlvoLa, a Lo uglavnom znacl na
vlasuLo[ kozl, da su v[erske hl[erarhl[e cesLo nallk sLarlm sLranacklm
hl[erarhl[ama ko[e su cvrsLo kadrovskl spleLene. rl[e sam o Lome
clLao lz kn[lga. All, [edno su kn[lge, drugo [e zlvoL. kn[lge danas ma-
lo ko clLa, a zlvoL mnoge naucl, all lm Lo, uglavnom, bude prekasno.
5to ste Ie/je/i posnci svojom kondidoturom? lt ove vremenske
distonce, do /i vom je Ioo sto niste dobi/i povjerenje birokoq nje-
/o?
AKADEMIK ENES KARI, REDOVNI PROFESOR NA FAKULTETU ISLAMSKIH NAUKA U
SARAJEVU
Smatram da Islamska zajednica treba ostati na naoj tradiciji tumaenja islama. I sam doprinosim toj
tradiciji koliko god mogu. Hanejska tradicija u obredoslovlju i pobonosti, maturidijska u vjerovanju i
vjeroistinama, sujska u ahlaku i narodnim ceremonijama sve to u lijepoj korespondenciji sa
pozitivnim stranama sekularne drave i otvorenog drutva. Eto, to je na ivi islam, kako bi rekao
profesor Ahmad Akbar to je ono to mi trebamo razvijati u BiH i na Balkanu.
Bonjaci moraju armirati
dravu BiH
Razgovarao: Ismet ISAKOVI
SLa sam zello Lom svo[om kandldaLu-
rom? ukraLko, u 8osnl l Percegovlnl kakva
[e blla Lada - a Lakva [e, man[e-vlse l sada -
v[erske za[ednlce rade [edan kroz [edan",
nlko lh proceduralno ne omeLa u n[lhovlm
pro[ekuma ko[l su od opce korlsu za sve l[u-
de, a ne samo za n[lhovo clansLvo lll v[ernls-
Lvo. Puo sam lnlclrau pro[ekLe dlnamlzlra-
n[a lslamske za[ednlce. Puo sam da lslam-
ska za[ednlca bude ona ko[a [e servls v[er-
nlku lz zlvoLa", da sluzl kao servls mnogo
vlse Lo[ v[erl lll Lom v[ernlku, nego ll v[erl lz
kn[lga, davno[, skleroucno[, zgaslo[, a da l ne
govorlmo da me v[era kao ldeologl[a ne za-
nlma, sLavlse, prema Lakvo[ ldeolosko[ zlou-
poLrebl v[ere os[ecam gaden[e. nadal[e,
huo sam lnlclrau nove pro[ekLe obrazovnog
rada lslamske za[ednlce. 8eclmo, obrazova-
u kadrove za bolnlcku n[egu, sLaracke do-
move, obdanlsLa, v[erskl Lurlzam - Leolos-
kl" obrazovane vodlce - porodlcna sav[eLo-
vallsLa, vodlce za Lradlclonalna bosanska
dovlsLa, Lradlclonalnl bosanskl suzam, lLd.
uolsLa, drago ml [e da [e novl relsu-l-ulema Puseln ef. kavazo-
vlc oclLovao dobru vol[u prema dlnamlzlran[u lslamske za[ednlce u
ovlm pravclma. nalme, lma vec na[man[e peL godlna kako se u 8lP
l na 8alkanu os[eca hlperprodukcl[a Leolosklh l clsLo dzaml[sklh l
medresansklh kadrova. A Lrebamo znau da musllmanl, pa l drugl
l[udl lnace, nlsu samo Lamo, u dzaml[ama, vec su na mnoglm sLra-
nama zlvoLa... 1reba dau odgovore, r[esen[a za v[ernlkovo zlvl[en[e
usred zlvoLa. Cbradovalo me kad sam saznao da danasn[a lslamska
za[ednlca oLvara savremena obdanlsLa, da pocln[e vldl[lvl[e sluzlu
zlvoLu, da su u procesu pllme mnoge v[ersko-kulLurne manlfesLacl-
[e, mnoge od n[lh konclplrane vrlo kvallLeLno.
A da ll ml [e bllo zao sLo 2003. godlne nlsam lzabran za relsu-l-
ulemu? 1ada ml [e bllo zao, pa l krlvo, sve u[edno. A onda sam sve
prepusuo zaboravu. Mo[ roman [esme dlvl[lh puca" pomogao ml
[e da sve zaboravlm.
AkoJemlk ptof. Jt. sc. oes kotlc
INTERVJU
18 PREPORODOV JOURNAL 165
5vojevremeno je u jednom intervjuu prof. Mustofo 5pohic
Mujki itjovio do ono sto ste podnije/i u toj preditbornoj komponji
"to ne moqu podnijen ni konjsko kopito" i do ste "svojom kondi-
doturom doIiv/jen skoro koo rotni t/oinoc i rusite/j ls/omske to-
jednice". Mi, koji smo bi/i no periferiji todosnjih tbivonjo, bi/i smo
pri/ino tbunjeni informocijomo koje su do/oti/e it 8in, o noroito
nopisimo u sorojevskom "Preporodu".
1o sLo [e rekao profesor Spahlc [esu ne samo n[egove rl[ecl, vec
prl[e svega nacln kako on govorl Le rl[ecl. ne blh rekao da sam se
bas nasao pod Lollklm prluskom Lada 2003. godlne. lslamska za[ed-
nlca [e, lpak, [edan organlzam ko[l se meduse znade, opeL [e sve
doslo na svo[e m[esLo, po[avlll su se l nekl novl l[udl, lLd. naravno,
smaLram da [e veoma vazna sloboda lz ko[e oslovl[avamo po[ave
naseg zlvoLa, pa l Lrendove u lslamsko[ za[ednlcl. rof. MusLafa
Spahlc [e lzraz Le slobode, dobrlm dl[elom on [u [e l krelrao [os u
ono vrl[eme kad ml, mnogl drugl, nlsmo hL[ell lll nlsmo sm[ell uce-
sLvovau u n[ezlnom prollran[u. uakako, nlko, pa nl [a, ne Lreba da
se slazemo bas sa svlme sLo neko kaze u svo[lm [avnlm anallzama.
All [e u naslm v[ersklm za[ednlcama na 8alkanu lznlmno vazno da
lma La[ unuLarn[l dl[alog" u svako[ od n[lh.
vraumo ll se ovom vasem plLan[u. Zellm recl da [e kod nas po-
Lrebno armlrau svl[esL o Lome da se opce sLvarl lslamske za[ednl-
ce ne sml[u shvacau kao hl[erarhl[ske sLvarl" lslamske za[ednlce.
Mlsllm da [e blvsl relsu l-ulema dr MusLafa ef. Cerlc Lrebao u mo[o[
kandldaLurl 2003. vld[eu, pa l duboko uvld[eu, l svo[u vlasuLu po-
Lvrdu l armacl[u, kao l poLvrdu vr[ednoLa l vrl[ednosu lza ko[lh bl
Lrebala sLa[au lslamska za[ednlca. All, eLo, sve bude l prode. kako
sLo[l u [edno[ mo[o[ hlka[l o vaLrl - l sama vaLra sagorl l nesLane sa
onlm sLo ona sazlze l spal[u[e.
Nije lahko drati dostojanstvo istinske nauke
treba nam nae domae tumaenje islama
1odo je dos/o i do tnotnoq toh/odenjo odnoso itmedu kijoseto,
odnosno reiso cerico, i loku/teto is/omskih nouko u 5orojevu, tor ne?
Mlsllm da sLe dobro vld[ell sve Lo. nazalosL, bllo [e Lako. A nl[e
Lrebalo Lako blu. nalme, sa svo[e sLrane zellm kazau da [e lakulLeL
lslamsklh nauka u Sara[evu nesLo bez premca na[vaznl[e l na[zna-
ca[nl[e sLo se po[avllo u lslamsko[ za[ednlcl od kako [e kao ovakva
osnovana 1882. godlne. ogleda[Le samo kollko vrl[ednlh kadrova
- mul[a, glavnlh lmama, unlverzlLeLsklh l sredn[oskolsklh profeso-
ra, novlnara, [avnlh llcnosu, pollucara, kn[lzevnlka... - danas radl u
lslamsko[ za[ednlcl, lll, pak u 8lP l u lnosLransLvu, a svrsenlcl su lln-
a, lll su na n[emu pohadall posLdlplomske sLudl[e, maglsLrlrall lll
dokLorlrall! lakulLeL lslamsklh nauka u Sara[evu Lreba podrzau u
Lom n[egovom pozvan[u, obrazovan[e l duhovnosL ko[a se Lu sedl-
menurala l ko[a Lako blagoLvorno zracl cl[elom lslamskom za[ednl-
com [esLe [edno Lako snazno l zlvo nasl[ede ko[e [e vrl[ednl[e zlaLa.
Menl [e uvl[ek bllo zao, l osLace ml zao, da na[vlsa hl[erarhl[a
lslamske za[ednlce od 1993.-2012. nl[e blla posebno naklon[ena la-
kulLeLu lslamsklh nauka u Sara[evu. SLavlse, nekada ga [e l lgnorlrala.
a, mollm vas ll[epo, pogleda[Le samo kollko su profesorl l nasLavnlcl
sa lln-a - naklcevlc, 8amlc, karclc, Pazovlc, Slla[dzlc, Lauc, 8usaLllc,
klco, nelmarll[a, Podzlc, Allbaslc, lauc... - ob[avlll kn[lga, prl[evoda,
sLudl[a! ogleda[Le Lo vellcansLveno nasl[ede ko[e [e nasLalo za ovlh,
evo sad ce 40 godlna! nl[e lahko naplsau vrl[ednu kn[lgu, nlu [e lahko
drzau dosLo[ansLvo lsunske nauke. Mlsllm na onu nauku ko[a nl[e
ldeologl[a, ko[a nl[e propaganda, ko[a nl[e nl [elna lslamska gala-
ma". Mene radu[e da nova admlnlsLracl[a lslamske za[ednlce polah-
ko uvlda vrl[ednosu lln-a. nadam se da cemo, ako 8og da, svecano
obll[ezlu 40 godlna lln-a 2017. godlne.
Prije dvije qodine odusto/i ste od kondidoture. 2osto? uo /i su to-
kvoj od/uci "kumovo/e" i pretrp/jene neuqodnosn it 2005. qodine?
kad [e dosla 2012. godlna, [a sam ll[epo svldlo racun sa sobom.
vldlo sam Lada sl[edece: u lslamsko[ za[ednlcl lzrasla [e [edna nova
generacl[a glavnlh lmama, lmama, pa l mul[a, medresansklh mu-
derlsa, lLd. CoLovo 80 n[lh mladl su od mene 10, 13 pa l 23 godl-
na. nekako me [e bllo sud da se sada [a, opeL, nudlm za kandldaLa,
a bllo ml [e l preko vol[e da sada [a sLanem na lzbornu pozornlcu,
opeL lznova, pa da uv[eravam l[ude da nesLo hocu l zellm, da upl-
rem prsLom u sebe. Sve u svo[e vrl[eme, rekao sam sebl. uovol[no
[e [ednom blu kandldaL za Lako vlsokl poloza[.
k Lome, akademska godlna ko[u sam u vlsoko[ profesurl pro-
veo, 2008.-2009., na Ludwlg Maxlmlllan unlverzlLeLu u Munchenu,
Le ponude ko[e sam kasnl[e doblo, l prlhvacao, od bro[nlh sv[eLsklh
unlverzlLeLa, sve Lo uL[ecalo [e na mene da uvldlm kako [e menl,
nakon svega - pa l nakon Le 2003. - bol[e da se zadrzlm u aulama
dragoga lln-a l druglh draglh unlverzlLeLa.
l, dolsLa, radu[e me da [e sve Lo u 2012. proslo bez mene, drago
ml [e da [e lslamska za[ednca doblla podmladenu hl[erarhl[u. na-
dam se da ce ona l dal[e radlu na odgovornom podmladlvan[u ne
samo kadrova, vec l programa, pro[ekaLa l sekLora u n[ezlnom po-
druc[u rada. nama ovd[e u 8lP, nama ovd[e na 8alkanu, nama u
Lvropsko[ unl[l Lreba nase domace Lumacen[e lslama. ualeka ruka
[e dvosLruko Luda ruka - Luda ruka Lvoga svraba ne cese, a daleka
ruka prokomava u kozu l na n[o[ nanosl ozll[ke.
Vjerske zajednice trebaju se mijeati u nedae
ivota, u one sektore ivota do ije bijede nije
doprla drava
Nokon visemjesene jovne rosprove krojem trovnjo/opri/o
2014. usvojeni su omondmoni no ustov ls/omske tojednice u 8in.
ko/iko su usvojene ustovne promjene u sk/odu s vosim shvoconjem
sure/doqovoro vjerniko i modernoq ustrojo vjerske insntucije?
vldlLe, od samog usva[an[a amandmana na usLav lslamske za-
[ednlce u 8lP menl [e mnogo vaznl[e Lo da [e Lokom usva[an[a bllo
slroke rasprave, razloznog argumenuran[a, mlrnog razgovora. Sada
usvo[enlm usLavnlm prom[enama/amandmanlma Lreba[u prlcl l[u-
dl, Lreba[u lh zlvoLno servlslrau. nasa savremenosL [e dlnamlcna,
ne posLo[l nl[edan normauvnl lll prospekuvnl akL, paplr, dokumenL,
nazovlLe Lo kako hoceLe, ko[l moze predvld[eu sponLanosL zlvoLa.
Menl [e, sLoga, na[vaznl[e kollko ce l[udl ko[l su na odgovornlm
funkcl[ama u lslamsko[ za[ednlcl sada blu budnl spram sansl ko[e su
Lu, a suLra mozda nece blu. rednosL [e u d[elovan[u lslamske za-
[ednlce l Lo sLo [e Lo dobrovol[na lnsuLucl[a. nema onlh nad ko[lma
neko vrsl vlasL, nema podanlka nl u ko[em smlslu. redvodnlcl
lslamske za[ednlce Lreba da su Lu, sa svo[lm v[ernlsLvom.
ls/omsko tojednico je nojvoInijo insntucijo bosnjokoq noro-
do, o reisu-/-u/emo nojvoIniji vjerski outoritet to sve 8osnjoke.
Iedno od esnh primjedbi koje su se upucivo/e prijosnjih qodino
bi/o je up/itonje u po/inku, koristenje dIomijskih prostoro u po/i-
nke svrhe. Medunm, buduci do se po/inko ne i vjernike popu-
/ocije ini se do se nin jedno vjersko tojednico ne moIe posve dis-
tonciron od nje. Po vosem mis/jenju, qdje je prihvot/jivo qronico?
uvl[ek sam na ovakva plLan[a ko[a su ml posLavl[ana odgova-
rao, man[e lll vlse, ovako. rvo, v[erske za[ednlce Lreba[u se ml[e-
sau u nedace zlvoLa, u one sekLore zlvoLa do cl[e bl[ede nl[e doprla
drzava. v[erske za[ednlce mogu razvlu svo[e mreze mllosu" l prlLe-
cl upomoc l[udlma sa marglne zlvoLa. urugo, ne posLo[l apoLekar-
ska vaga" pa da vl preclzno znadeLe, lll preclzno lzm[erlLe, kollko se
INTERVJU
19 SRPANJ 2014.
neka Lradlclonalna v[erska za[ednlca mnogo" uml[esala u polluku
parlamenaLa lll vlada, nema apoLekarske vage" ko[a pokazu[e da
se ona malo" uml[esala. S druge sLrane, posLavl[a se l plLan[e ko [e
La lnsLanca pa da nam odredl kollclnu" ml[esan[a u polluku.
naravno, razuml[em lnLencl[u vaseg plLan[a, l lmam mnogo
slmpau[e za Lakva plLan[a. SmaLram da [e danas daleko vaznl[e ra-
spravl[au o kvallLeLu" ml[esan[a u polluku od sLrane v[ersklh za-
[ednlca. Svl smo ml sv[edocl da se lslamska za[ednlca u 8lP ml[esala
u polluku sve Lamo od 2000. do 2012., all [e Lo bllo nekvallLeLno,
svakodnevno ml[esan[e u polluku, krlukovan[e svega posLo[eceg.
Cno [e prolzvodllo mnogo buke, dreke, galame, praslne od ko[e se
kasl[e... S druge sLrane, kad [edna v[erska za[ednlca radl, kad sva-
kodnevno bdl[e nad svo[lm lnsuLucl[ama, kad u skladu sa savreme-
nlm sLandardlma l kvallLeLno slrl svo[e humanlLarne, socl[alne,
obrazovne l karlLauvne d[elaLnosu, Lo [e po menl [edno lzvanredno
ml[esan[e u polluku.
Lvo [os [ednoga prlm[era, vollo blh da ga krupno lsLakneLe na
sLranlcama !ournala". u mahall u Sara[evu gd[e [a sLanu[em lma,
sve ukrug Lrl lll ceurl mlnuLe seLn[e, na[man[e peL lzvanredno ll[e-
plh dzaml[a, sa mallm dvorlsuma, ll[eplm parkovlma. 1e dzaml[e
Lokom dana, napose lzvan ramazana, nlko ne pos[ecu[e, nema Lu
klan[aca. ZasLo se, uz mala novcana ulagan[a, zadn[l nemollLvenl"
dl[elovl uh dzaml[a ne lskorlsLe l kao mala obdanlsLa, sa lahklm,
pokreLnlm lnvenLarom? v[eru[Le ml, nlsLa se od dosLo[ansLva uh
ll[eplh dzaml[a ne bl oskrnavllo. lll, pak, Sara[evo, a l drugl gradovl
u 8lP, l l[eu l zlml lma[u sve vlse LurlsLa. ZasLo se ne bl kulLurnl sa-
drza[l l predavan[a na razllclum [ezlclma - engleskom, n[emackom,
francuskom, span[olskom, ruskom... - ponudlll l u predlvnlm pro-
sLorlma mahalsklh dzaml[a u Sara[evu. LLo, Lu bl u Leoloskl vodlcl"
nasll posao. Za ovo Lreba samo malo vol[e, all cvrsLe vol[e.
Znam, naravno, da ce se [avlu oLporl ovlm prl[edlozlma. kad
god puLu[em 8llsklm l Sredn[lm lsLokom, Lamo vldlm kako sLoune
l[udl spava u vellklm dzaml[ama, onako, kao slroun[a - l nlko lh ne
dlra. nlu lko smaLra da su ume dzaml[e oskrnavl[ene. A u nas, ako
zellLe da po clllmlma prosLreLe na[lone, pa da uvedeLe LurlsLe l odr-
zavaLe predavan[a o, npr. arhlLekLurl Sara[eva, nacl ce se na sLoune
mudrosera ko[l ce Lo osporavau.
u jednom od prethodnih intervjuo u "Iourno/u" osvrnu/i smo se
no svojevrsni proces k/eriko/itocije i/i "hodIitocije" ls/omske tojed-
nice, o koo drosnon primjer nove/i primjer novoitobronoq sostovo
Mesihoto ls/omske tojednice u 5rbiji, u kojem nemo nin jedne oso-
be itvon imomskih strukturo - sve imom do imomo, muijo do
muije. MoIe /i postojon kvo/itetno ls/omsko tojednico bet esn-
nh mus/imono itvon tvoninih strukturo i topos/eniko?
vec sLe lz mo[lh preLhodnlh odgovora nasluull da sam [a za [ed-
nu oLvorenu lslamsku za[ednlcu. Za[ednlca znacl u sebl za[ednlsLvo.
A sLa [e za[ednlsLvo u lslamsko[ za[ednlcl? 1o [e dobrovol[no prlpa-
dan[e vr[ednoLama ko[e ona promovlra, n[ezlno[ Lradlcl[l, pozva-
n[u, v[erovan[u. ne moze posLo[au nesLo sLo bl se svelo na profe-
slonallzlran[e vr[ednoLa" na nacln da lmaml l hodze s [edne sLrane
posLanu vlasnlcl uh vr[ednoLa ko[e promovlra lslamska za[ednlca.
naprouv, vr[ednoLe l vrl[ednosu lslamske za[ednlce su vr[ednoLe l
vrl[ednosu svlh.
1o [e pravo prlpadan[e lslamsko[ za[ednlcl. lz Log prlpadan[a
Lreba se armlrau l samo upravl[an[e za[ednlcom, u kome ucesLvu-
[u svl. uobro se s[ecam akademlka Pamdl[e Cemerllca, on [e u 70-
lm l 80-lm godlnama 20. sLol[eca blo preds[ednlk vrhovnog sabora
lslamske za[ednlce u Sl8!. u svo[lm lnLerv[ulma Cemerllc [e promo-
vlrao [edno Lakvo, lnkluzlvno za[ednlsLvo lslamske za[ednlce. All l u
prakucnom zlvoLu Za[ednlce. 8eclmo, na lln-u - Lada se zvao
lslamskl Leoloskl fakulLeL - radlll su l sv[eLovnl" lnLelekLualcl, npr.
profesor dr MldhaL 8ldanovlc, profesorlca Azra Saracevlc. k Lome,
profesor Cemerllc [e l Lada Lrazlo organsku vezu lslamske za[ednlce
sa musllmansklm narodom.
Evropski muslimanski intelektualci trebaju se
probuditi i raditi na korist nae domovine Evrope
Iedno pitonje se nomece koo netoobi/otno u kontekstu u-
inteqrocijo, o to je pitonje insntucije ttv. europskoq muije. ko-
kvo je vose mis/jenje o tom prijed/oqu?
!a smaLram da vec lma l posLo[l evropskl mul[a, Lo [e sam bo-
sanskohercegovackl relsu-l-ulema. uanas [e Lo relsu-l-ulema Puse-
ln ef. kavazovlc, prl[e [e Lo blo relsu-l-ulema MusLafa ef. Cerlc. Ml
Men| [e uv|[ek b||o Iao, | ostace m| Iao, da na[-
v|sa h|[erarh|[a Is|amske za[edn|ce od 1993.-
2012. n|[e b||a posebno nak|on[ena Iaku|tetu
|s|amsk|h nauka u Sara[evu. Stav|se, nekada ga
[e | |gnor|ra|a. a, mo||m vas ||[epo, pog|eda[te
samo ko||ko su profesor| | nastavn|c| sa IIN-a
- Nak|cev|c, kam|c, karc|c, nahzov|c, S||a[dI|c,
Lanc, 8usat||c, k|co, Ne|mar||[a, nodI|c, A||ba-
s|c, Ianc... - ob[av||| kn[|ga, pr|[evoda, stud|[a!
og|eda[te to ve||canstveno nas|[ede ko[e [e
nasta|o za ov|h, evo sad ce 40 god|na! N|[e |ah-
ko nap|san vr|[ednu kn[|gu, n|n [e |ahko drIan
dosto[anstvo |snnske nauke. M|s||m na onu
nauku ko[a n|[e |deo|og|[a, ko[a n|[e propagan-
da, ko[a n|[e n| [eh|na "|s|amska ga|ama". Me-
ne radu[e da nova adm|n|strac|[a Is|amske za-
[edn|ce po|ahko uv|da vr|[ednosn IIN-a. Na-
dam se da cemo, ako 8og da, svecano ob||[eI|n
40 god|na IIN-a 2017. god|ne.
INTERVJU
20 PREPORODOV JOURNAL 165
Lu lnsLancu, Lu lnsuLucl[u vec lmamo, [er ml smo evropskl musllma-
nl, ml smo musllmanl u Lvropl, ml smo musllmanl Lvrope. u Lu ln-
suLucl[u ulozeno [e mnogo znan[a, Lradlcl[e, Lumacen[a, prollra-
n[a, mnogo Loga [os, Lo [e naprosLo l nas, all l evropskl mul[a.
koko ocjenjujete odnos urope premo europskim mus/imoni-
mo, tj. onim mus/imonimo koji Iive u europskim tem/jomo? Potno-
to je u uropi sve vise jooju u/trodesniorske i onnimiqrontske
stronke i pokren koji od urope Ie/e noinin "drustvo s/obodno od
stronih ku/turo". cesto putujete i u rot/iinm ste kontoknmo. kokvo
su iskustvo bosonskih mus/imono? Ioo /i is/omofobijo?
Lvropskl pro[ekL nakon 1943. [e [edan dobar l pozluvan pro[ekL.
Cn promovlra [ednu lnkluzlvnu Lvropu. 1a oLvorena Lvropa prlmlla
[e na mlllone musllmana, prl[e svega lz ekonomsklh razloga. All,
poLon[lh decenl[a La Lvropa se suocava l sa svo[lm, auLohLnlm mu-
sllmanlma, ne mlsllm ume samo na nas, musllmane 8alkana, vec
mlsllm na sve bro[nl[e musllmanske za[ednlce u pravlm evropsklm
zeml[ama" - u lrancusko[, n[emacko[, vellko[ 8rlLanl[l, lLd. vldlLe,
evropska scena cesLo skllzne udesno", all Lrebamo blu sv[esnl da
u samo[ danasn[o[ Lvropl posLo[e mehanlzml, domacl mehanlzml,
prouv desnlcarske Lvrope.
Lh, sada, sLa [e sa nama musllmanlma l kako sud[elovau u Lvropl,
u/na n[ezlno[ cesLo prom[enl[lvo[ l modernlzlrano[ scenl. vldlLe, po-
Lrebna [e [edna nasa evropska musllmanska tblok took mreza, dl[e-
lom ona vec posLo[l. 1a tblok took mreza ne Lreba posmaLrau Lvropu
kao nesLo sLo nl[e nase", vec kao nasu domovlnu, rekao blh dragu
domovlnu ko[o[ prlpadamo. oLrebno [e ucesLvovau u prollran[u
svo[e domovlne, nl[e Lo nlkada zavrsen, a nlu savrsen proces. lslamo-
fobl[e ce uvl[ek blu, vazno [e odrzau u budnosu Lemel[ne evropske
lnsuLucl[e da reaglra[u prouv lslamofobl[e, anusemluzma, lLd. Za sve
ovo nece nam sucl r[esen[a nl lz Arabl[e, nl lz erzl[e, nl lz 1urske. Ml,
evropskl musllmanskl lnLelekLualcl, Lrebamo se probudlu l radlu na
korlsL nasu - l na korlsL nase domovlne Lvrope.
Neki to 8osnjoke koIu do smo to 2opod previse, o to lstok
premo/o mus/imoni. 5 druqe strone, prijosnjih qodino se esto
moqoo un pojom "bosonski is/om", koo primjer neeqo dobroq,
to/erontnoq, prihvot/jivoq. 5to bosonski mus/imoni moqu ponudi-
n donosnjoj uropi i svijetu, moIemo /i bin most itmedu 2opodo i
is/omskoq svijeto?
8osanskl lslam, balkanskl lslam, sve Lo nl[e nlsLa bogohulno, nl-
[e nlkakvo lzmlsl[an[e nekog novog" lll nekog lnsLanL" lslama. kad
kazemo bosanskl lslam" ml naprosLo mlsllmo na ovdasn[e zavlca[-
no, kulLurno l clvlllzacl[sko oclLovan[e lslama. nedavno sam za ca-
sopls ulwan" ob[asnlo ponesLo lz bosanskog lslama". lslam u
8osnl l Percegovlnl karakLerlzlra nekollko speclcnlh znaca[kl -
v[ersklh, kulLurnlh l clvlllzacl[sklh.
rvo, lslam [e ovd[e nekollko sLol[eca posLepeno rasLao kao [e-
dan urbanl lslam" u v[erskl razudeno[ l u neklm perlodlma v[erskl
Lrusno[" sredlnl. 1acno [e, nalme, da se u 8lP lslam slrlo l po sellma,
medu nomadlma l sLocarlma, all [e maglsLralno Lumacen[e lslama
dolazllo lz gradsklh l urbanlh medresa, a sve Le bosanske medrese
blle su lLekako pod uL[eca[em carlgradsklh medresa l n[lhovlh skol-
sklh programa.
urugo, lslam u 8lP poprlmlo [e mnoge slnkreucke karakLerlsu-
ke ovdasn[lh predlslamsklh vremena. nekl predlslamskl, cesLo kr-
scanskl lll hereuckl", v[erskl elemenu su povrsno lll po dublnl ls-
lamlzlranl". npr. oslm u dzaml[ama l kucama, namaz se klan[a(o) l
kra[ lzvora rl[eka, na vlsovlma planlna, kra[ peclna, lLd. Ml u 8lP
lmamo prlm[ere lslamsklh pro/l[eLnlh procesl[a", Le procesl[e no-
slmo lz nekog obllka amalgamlranog krscansLva u ko[em su zlv[ell
nekl nasl pra-pra-pra-pra d[edovl. Slnkreuzlranl lslam" u 8lP [e
lLekako vezan za bosanskohercegovacko Llo, mnogl lokallLeu lma[u
v[ersku l lslamsku radl[acl[u", mlsllm ovlm na lokallLeLe klsnlh do-
va", solsucl[sklh dovlsLa" - A[vaLovlca, vrelo 8une kod MosLara,
lLd. - kao l na mnoge lokallLeLe mevludsklh Leferlca. Svl u fenomenl
poznau su vec sLol[eclma. C n[lma [e posebno deLal[no plsao Mu-
hamed Padzl[ahlc.
1rece, lslam u 8lP [e blo oLvoren prema suzmu, Lekl[ama, ha-
nlkaslma, dervlslma, Lu se sll[edlo opcl pravac l opred[el[en[e
Csmanskog carsLva. lslam u 8lP u na[slrlm plaLnlma vremena nl[e
blo purlLanskl" lslam upa clsLunskog lslama" lz neklh druglh kra-
[eva. 1o znacl da bosanskohercegovackl lslam Lokom na[slrlh vre-
mensklh dlonlca nl[e blo redukclonlsuckl lslam, vec [edan lnkluzlvl-
suckl lslam.
CeLvrLo, sve od 1878. godlne bosanskohercegovackl musllmanl
zlve u sekularnlm drzavnlm sredlnama", Lakvo zlvl[en[e pod seku-
larnlm slsLemlma [e, uz poceLne poLeskoce, prlhvaceno kao nor-
malno, a sama v[era lslam, pa l lslam kao kulLura, lslam kao clvlllza-
cl[a, lslam kao oblca[nosL, ocuvanl su u sekularnom drzavnom l
drusLvenom ozrac[u.
red nama [e danas vellka zadaca da se prlpremlmo na/za Lu-
macen[a lslama u konLeksLu nadolazeclh ldeologl[a Lvropske unl[e.
konLeksLualna Lumacen[a svake v[ere su vrlo blLna, ona oLupl[u[u
osLrlce grublh l rlgldnlh predsLavl[an[a v[ere. kad [e posrl[edl nasa
v[era - lslam, Lakva odgovorna l znalackl prollrana Lumacen[a na
ovlm prosLorlma lslamu ce oslgurau sv[ezu konLeksLualnosL.
nadal[e, bosanskohercegovackl lslam [e, na [edan bezbolan na-
cln, lzb[egao prakuclran[e neklh serl[aLskl, lnace, dopusLenlh sLvarl.
8eclmo, nasl precl su vrlo eleganLno lzb[egll prakuclran[e braka
medu srodnlclma. u nas se nlkada ne uzlma[u d[eca od dva braLa lll
od dvl[e sesLre, lll d[eca od sesLre l braLa - u 8lP, pa l na 8alkanu,
Lakvo sLo [e nezamlsllvo! A Lako nl[e u neklm arapsklm lslamsklm
sredlnama, lll u druglm azl[sklm l afrlcklm Lradlclonalnlm musll-
mansklm drusLvlma. a l pollgaml[a, ko[u serl[aL dopusLa kao [ednu
lznlmnu mogucnosL, u 8osnl nl[e blla nlkada prlhvacena od slrokog
slo[a bosanskohercegovacklh musllmana. Sve Lo dovol[no govorl o
Lome ko su blll nasl pra-pra-pra-pra precl. l govorl o posebnosuma,
all l punovaznosu, naseg zlvl[en[a lslama u 8lP.
Glavni uzrok meumuslimanskih sektakih sukoba
je plemensko tumaenje islama
Poetkom 2011. qodine sirom 5jeverne 4frike i 8/iskoq istoko
poe/o su revo/ucionorno doqodonjo kojo su u medijimo i nekim
po/inkim kruqovimo notvono "oropsko pro/jece". 1ri qodine ko-
snije, tboq krvopro/ico i bruto/noq roto u 5iriji, ekonomske nesto-
bi/nosn, po/inkih previronjo i siqurnosnoq kooso u postrevo/uci-
onornim tem/jomo, mnoqi smotroju do se rodi o "oropskom su-
mroku" i/i "oropskoj timi". kokvo su voso rotmis/jonjo o doqodo-
njimo u Libiji, 1unisu, qiptu, 5iriji, lroku i druqim tem/jomo?
v[eru[Le ml da [a cesLo ne mogu da spavam kad vldlm sva La
zv[ersLva na 8llskom l Sredn[em lsLoku. veclna uh zv[ersLava dogada
se u arapsko[ kulLurno[ zonl, veclna lh [e obll[ezena medumusllman-
sklm sukoblma. uakako, Lu su l dugoLra[nl lzraelsko-arapskl sukobl,
Lu [e krvava Caza pod zulumom lzraelske drzave, Lu su [os l uzasna
osnlvan[a lslamsklh hallfaLa", l nakon n[lhova osnlvan[a poLocl krvl,
proL[eranl musllmanl, proL[eranl krscanl, proL[erane man[lne, [ezldl[e
npr.. ZlvoL cov[ekov na 8llskom l Sredn[em lsLoku [elnll[l [e od zlvoLa
[ednoga horoza. Sve [e Lo Lesko podnoslu, sav La[ zulum ko[l nam
dolazl u svakodnevnlm Lelevlzl[sklm sllkama, l Lo vec godlnama lz Ll-
INTERVJU
21 SRPANJ 2014.
bl[e, LglpLa, !emena, Slna[a, Caze, alesune, lzraela, Llbana, Slrl[e,
lraka... Splsak [e dug, bolan, peslmlsucan, sLrasan.
vl, naravno, od mene oceku[eLe da [a sLagod pameLno kazem o
svemu Lome. A sLa da kazem? lma ll pameu, lma ll uma, da proLu-
macl sve Lo bezuml[e, rekao blh dlvl[asLvo na[gore vrsLe? vldlLe,
kad su posrl[edl medumusllmanskl sekLaskl sukobl rekao blh samo
sl[edece. 1amo, na 8llskom l Sredn[em lsLoku lma na hll[ade me-
dresa, lma na sLoune unlverzlLeLa. lmaLe na hll[ade l hll[ade dzaml-
[a. 1u se, u svlm um medresama, uclllsuma l dzaml[ama, Lumacl
lslam. 8ezulLaL ko[l sada vldlmo [esLe da se l[udl bl[u l kol[u po llnl[l
sll[e - sunl[e", fundamenLallsu - sekularlsu", vo[ska - narod",
lLd. Cdbl[emo ll nane l pollucko-sLraLeske razloge za klan[e, mora-
mo docl l do onog malog bro[a procenaLa ko[l ldu na racun same
musllmanske krlvlce l musllmanske odgovornosu.
Cdakle krenuu da se sve Lo zausLavl? oLrebno [e da v[erskl l huma-
nlsuckl lnLelekLualcl, l musllmanl, l krscanl l [evre[l na 8llskom l Sred-
n[em lsLoku lnlclra[u [edan pro[ekL mlra. 8ol[e [e Lo uclnlu sLo prl[e. 1re-
ba proglaslu La[ pro[ekL mlra - l predlozlu ga u [edno[ dobro[ nam[erl. A
Lrebamo v[erovau da ce uragl 8og pomocl da se mlr reallzlra.
Iedon od retu/toto ttv. oropskoq pro/jeco je sirenje unutormu-
s/imonskoq sukobo itmedu sunito i siito, potencironje sektoskih
podje/o i nevjerojoton Ior i okrutnost u medusobnim borbomo. 5to
je utrok tokvim podje/omo i otvorenoj mrInji, uprovo nevjerojot-
nom sektoskom div/jostvu u donosnjem mus/imonskom svijetu?
Clavnl uzrok medumusllmansklh sekLasklh sukoba [e [edno ple-
mensko lll Lrlbalno Lumacen[e lslama. Cno [e naroclLo prlsuLno u
arapsklm Lradlclonalnlm drusLvlma. nalme, Lokom kolonl[allzma
medrese nlsu dozlv[ele normalan proces osavremen[lvan[a l mo-
dernlzlran[a", doslo [e do pousklvan[a klaslcne unlverzalne lslamske
maLrlce u obrazovan[u, muderlsl su se povukll u sebe, u davno napl-
sane kn[lge. koncepL [edne oLvorene skole Muhameda Abduhua do-
zlvlo [e poraz, poruke lz n[egova komenLara kur'ana su zanemarene,
pusun[skl se[hovl su preuzell vodlu kolo, rezlml lh nlsu dlrall - [er,
zauzvraL, nl se[hovl nlsu dlrall rezlme - l sada lmamo Lo sLo lmamo.
u samo[ Slrl[l vl vlse ne znaLe ko koga ubl[a, nlu znaLe za razloge
- mako za ubl[an[e moze blu lkada lkakvlh razloga. !a sam nedavno,
lma mozda nepuna godlna naplsao [edan LeksL u reporodu" pod
naslovom Mosuz hazreu laume, all l mosus hazreu Alse". 1u sam,
um naslovom ko[l [e meLafora, pozvao na pomlren[e sll[a l sunl[a.
1eksL pozlva na mlr, nlsLa vlse. 1eksL osudu[e proll[evan[e krvl, nlsLa
vlse. All, da samo znaLe kakve sam sve pogane poruke doblo. 1amo
ml nekl kazu kako sam [a amerlckl cov[ek" [er pozlvam amerlckom
koncepLu mlra", lLd. Smucllo ml se, povracao sam. ua od 1992.-
1996. nlsam posLao Lvrd na suzl, plakao blh, noclma blh plakao.
Ponovo cu cinron profesoro Mustofu 5pohico. On je nedovno
itjovio koko mus/imoni medusobno rotuju "kuronom pronv
kurono {u smis/u interpretocije), sunetom pronv suneto, hodisom
pronv hodiso, fkhom pronv fkho, methebimo pronv methebo".
Nokon ovoqodisnjeq medusobnoq bruto/noq poko/jo pobunjeni-
kih formocijo u 5iriji dodoo bih i - "mudIohidom pronv mudIohi-
do". vos komentor?
Mo[ komenLar [e sl[edecl. ua[ 8oze da za 20 godlna ne bude-
mo gledall kako se lz sehldsklh mezar[a u Slrl[l vade kosu l lzvoze u
sleperlma u neke Lrece zeml[e, da se od n[lh prave samponl lll da se
mel[u u kosLano brasno" za Lov peradl. C Lome sam upravo govo-
rlo u svome LeksLu Mosus hazreu laume, all l mosus hazreu Alse".
8ekao sam Lamo, lzmedu osLalog, da sam uv[eren da me s[ecan[a
ne vara[u - kra[em decembra 1996. godlne gledao sam na 88C-l[u
morbldnu vl[esL ko[a [e pocln[ala plLan[em: uld people ln Afghanl-
sLan dlg up bones for money? (ua ll su l[udl u AfganlsLanu lskopa-
vall kosu za pare?)".
naravno, kosu u ovo[ vl[esu [esu l[udske kosu, Lo [esL, kosu se-
hlda AfganlsLanaca l Lzv. lnLernaclonalnlh mudzahlda l raLnlka, lll
uglavnom n[lh, poglnullh u odbranl AfganlsLana od sov[eLske oku-
pacl[e s kra[a 1979. godlne naovamo. 1akvlh [e grobal[a Lamo koll-
ko vam [e vol[a. kako sam vldlo lz ove 88C-l[eve vl[esu, [edan c[elo-
vlu l[udskl skeleL prodavao se za 12 rupl[a. o Ladasn[em kursu, za
ceurl prodana sehldska skeleLa mogao se doblu okruglo [edan
amerlckl dolar! A za [edan amerlckl dolar Lada se u kabulu mogao
kuplu [edan ovecl kompleL d[ecl[lh pelena za [ednokraLnu upoLre-
bu. kuda su lsle ove lskopane, pa poLom prodaLe sehldske kosu?
Cdgovor [e, Lakoder, morbldan. kosu su blle lsporuclvane Lvornlca-
ma za spravl[an[e koncenLraLske hrane za farme l lndusLrl[ske kom-
plekse ko[l uzga[a[u perad, a sve Lo u lslamsko[ 8epubllcl aklsLan!
U maha|| u Sara[evu gd[e [a stanu[em |ma,
sve ukrug tr| ||| cenr| m|nute setn[e, na[man[e
pet |zvanredno ||[ep|h dIam|[a, sa ma||m dvo-
r|snma, ||[ep|m parkov|ma. 1e dIam|[e tokom
dana, napose |zvan ramazana, n|ko ne pos[e-
cu[e, nema tu k|an[aca. 2asto se, uz ma|a
novcana u|agan[a, zadn[| "nemo||tven|" d|[e-
|ov| nh dIam|[a ne |skor|ste | kao ma|a obda-
n|sta, sa |ahk|m, pokretn|m |nventarom? V[e-
ru[te m|, n|sta se od dosto[anstva nh ||[ep|h
dIam|[a ne b| oskrnav||o. I||, pak, Sara[evo, a
| drug| gradov| u 8|n, | |[en | z|m| |ma[u sve
v|se tur|sta. 2asto se ne b| ku|turn| sadrIa[| |
predavan[a na raz||c|nm [ez|c|ma - eng|e-
skom, n[emackom, francuskom, span[o|-
skom, ruskom... - ponud||| | u pred|vn|m pro-
stor|ma maha|sk|h dIam|[a u Sara[evu. Lto,
tu b| n "teo|osk| vod|c|" nas|| posao. 2a ovo
treba samo ma|o vo|[e, a|| cvrste vo|[e.
INTERVJU
22 PREPORODOV JOURNAL 165
Cvu sLrasnu vl[esL o sramoLno[ Lrgovlnl [a sam Lada cuo l pogle-
dao, all nekako brzo l gorko smeLnuo s uma. uva su glavna razloga
zasLo sam posLuplo Lako. rvl, Lada su mo[e ocl blle prezaslcene l[ud-
sklm kosuma, [er u 8osnl l Percegovlnl su se bas u Lo vrl[eme pocele
lskopavau masovne grobnlce l, kako medl[l oblcno kazu, kosu l smrL-
nl osLacl pocell su se dosLo[ansLveno sahran[lvau. urugl razlog zasLo
sam pousnuo ovu 88C-l[evu vl[esL nahodl se u Lome sLo sam, makar
lzdaleka, reaglrao musllmanskl". lmao sam, nalme, u vldu l realnu
mogucnosL da nama, musllmanlma, La[ zapadnl 88C" nesLo podlo
podmece, da nas musllmane" Lako 88C zell dodaLno ocrnlu. A ml,
naravno, nlsmo Lakvl. Zna se, a l v[eru[emo, da nlsmo Lakvl.
All, na svl[eL [e uskoro dosla 1998. lll 1999. godlna Cospodn[a.
na amblclozno[ al-!azeerl - kollko se s[ecam l na n8C-l[u - vldlo
sam vl[esL u Lra[an[u od dvl[e lll Lrl mlnuLe. AfganlsLanska d[eca
rumenlh obraza nose l[udske kosu u sepeuclma l u vrecama, po-
Lom kosu razvagu[u, pa lh saslpa[u kao suha ogrl[evna drva u parkl-
rane slepere. Cu[e se vesell d[ecl[l zamor l nevlna gra[a, [er se pro-
da[a l[udsklh - sehldsklh kosu[u odmah keslra, pare se bro[e na
llcu m[esLa, Lrgovlna [e unosna, proda [e vldl[lva! Sve posLeno", lz
ruke u ruku, yeJeo bl yeJlo - kako bl kazall sLrucn[acl za serl[aL. A
onl parklranl sleperl Le l[udske kosu voze u Lvornlce sampona -
opeL dlrekLno u lslamsku 8epubllku aklsLan! Sada nlsam lmao ku-
da, sumn[l nl[e bllo m[esLa. !er, vl[esL [e emlLovana na naso[ musll-
mansko[" al-!azeerl.
lsuna, preLposLavl[a se da porl[eklo ovlh kosu[u sada nl[e lmalo
samo rusko-sov[eLske okolnosu, vec se radllo o sehldlma lz beskra[-
nlh medumusllmansklh sukoba u AfganlsLanu oko pravoga lslama"
l prave za[ednlce, Lo [esL oko vrle l kreposne lslamske drzave".
nepoLrebno [e spomln[au da u Lo[ nesreLno[ afganlsLansko[ ze-
ml[l sunlLskl Lallbanl - pravl musllmanl" - vec godlnama napada[u
druge sunlLe - neprave musllmane" lll musllmane s fallnkom"! l
u samom aklsLanu vec nekollko poLon[lh godlna Lallbanl lll pravl
musllmanl" napada[u neprave musllmane" - sll[e, su[e, sekular-
ne sunl[e, lLd. A l ovl, onda, uzvraLe ponekada n[lma. 1ako dzaml[e
l dzemau leLe u zrak, bas kao l Lekl[e, hanlkasl, LurbeLa, drevnl ma-
uzole[l l mezarovl evll[a. ropagandlsu pravoga lslama" na La[ na-
cln svakodnevno vrse clscen[e povl[esu, odsLran[u[u novoLarl[e, hl-
gl[enlzlra[u narodne lll pucke Lradlcl[e lslama, ugone mllLave musll-
mane u suru". !ednom rl[ec[u, onl su u [edlnl ko[l zna[u kako lzgle-
da prava v[era u 8oga, svl drugl su nev[ernlcl l pokvarenl l[udskl
sl[am vrl[edan Lrl[ebl[en[a l ubl[an[a!
Mnogi su se muslimani danas okrenuli protiv Musa,
Isa i Muhammeda, a.s.
Nedovno je od strone o/-o'edinoq oqronko l5lL-o proq/osen
ttv. ls/omski ho/ifot. 2o novoq "ho/ifu" itobron je l5lL-ov e/nik
4bu 8okr o/-8oqhdodi, koji se Ie/i predstovin koo "vodo svih mu-
s/imono". 5vokodnevno smo no You 1ubeu svjedoci bruto/nih po-
stupoko njeqovih s/jedbeniko - mosovnih eqtekucijo neistomis/je-
niko mus/imono, odsijeconjo q/ovo, rotopinjonjo no kriIeve. 1o-
to/ni koos, more krvi, brdo ubijenih - mus/imoni pronv mus/imo-
no, 5ifn do 5ifno. u tnotnom broju strodoju i krsconi, koo i druqe
vjerske tojednice. kokvo je vose mis/jenje o pokusoju uspostove
ho/ifoto, o noroito o primijenjenim metodomo?
8ekao blh da se vec odavno prlm[ecu[e u arapsko[ kulLurno[ zo-
nl lslama da mnogl musllmanskl lnLelekLualcl l allml ne zna[u kako
se umno l pameLno ophodlu sa svo[om prosloscu. l Lo osnlvan[e
Lzv. hallfaLa [esLe bolan dokaz Lome. 1o osnlvan[e hallfaLa bllo bl
[ako dobra prlllka za humor l sml[an[e, da nl[e Lollke krvl, uzasa,
smru, progona, sLradan[a, [ada l bl[ede. Cl[ell svl[eL [e zadeveran
zllma Log navodnog hallfaLa.
vldlLe, [os [e Lglpcanln Muhammed Abduhu, ko[l [e umro 1903.,
slavnl komenLaLor kur'ana, ob[asnlo da musllmanl Lreba[u usLano-
vlu razllke lzmedu lslamsklh lde[a" lll nacela, s [edne, l n[lhove
povl[esne reallzacl[e", s druge sLrane. ovl[esne reallzacl[e" lde[a/
nacela lslama se ml[en[a[u, Le reallzacl[e ne sml[u zadoblu oreol
sveLoga. 8eclmo, mnogl Lvrde da lslam lma lde[u/nacelo pravde,
pravda [e vazna lde[a/nacelo lslama. nekada su hallfau blll meha-
nlzml lll okvlrl reallzlran[a lde[e pravde. Meduum, hallfau su propa-
ll, poLrosenl su, lskvarlll su se, hallfe su blle ogrezle u uzlvan[lma,
lmall su hareme l sLoune zena u n[lma, lLd. Meduum, pravda nl[e
Lrebala propasu, kao lslamsko nacelo Lrebala [e blu sacuvana. 1re-
balo [e da musllmanl prlsLupe osavremen[lvan[u svo[lh drusLvenlh
lnsuLucl[a. !er, pravdu mogu provodlu l savremeno organlzlrane
pollucke paru[e, zaum savremenl parlamenu, pa savremeno orga-
nlzlranl preds[ednlckl slsLeml, vlade, lLd.
ogleda[Le n[emacku, ona nema hallfe nlu hallfaLa, all socl[alna
polluka [e pravedna, penzl[e l razne vrsLe druglh prlnadleznosu da-
[u se zakonlLo, all l pravedno. 1ako [e l u mnoglm druglm evropsklm
zeml[ama, lako nlsu nl lslamske, nlu lma[u hallfu.
rofesor llkreL karclc [e, [os davno, pokazao u svo[o[ lzvanred-
no[ kn[lzl urusLveno-pravnl aspekL lslamskog reformlzma" da su
G|avn| uzrok medumus||mansk|h sektask|h
sukoba [e [edno p|emensko ||| tr|ba|no tuma-
cen[e |s|ama. Cno [e naroc|to pr|sutno u
arapsk|m trad|c|ona|n|m drustv|ma. Na|me,
tokom ko|on|[a||zma medrese n|su doI|v[e|e
norma|an proces osavremen[|van[a | "mo-
dern|z|ran[a", dos|o [e do ponsk|van[a k|as|c-
ne un|verza|ne |s|amske matr|ce u obrazova-
n[u, muder|s| su se povuk|| u sebe, u davno
nap|sane kn[|ge. koncept [edne otvorene
sko|e Muhameda Abduhua doI|v|o [e poraz,
poruke |z n[egova komentara kur'ana su za-
nemarene, pusnn[sk| se[hov| su preuze|| vo-
d|n ko|o, reI|m| |h n|su d|ra|| - [er, zauzvrat,
n| se[hov| n|su d|ra|| reI|me - | sada |mamo to
sto |mamo.
INTERVJU
23 SRPANJ 2014.
musllmanska drusLva pocela propadau kad su musllmanskl pred-
vodnlcl pobrkall lslamske lde[e" sa n[lhovlm povl[esnlm reallzacl-
[ama". Musllmanska ulema l predvodnlcl su mlsllll da su l same
povl[esne reallzacl[e" lslama nesLo v[ecno. 1ako su mnogl musll-
manl posLall mukallldl drzecl se nekadasn[lh povl[esnlh reallzacl-
[a" llde[a lslama, a nlsu se Lrudlll da razoLkrl[u nove naclne savre-
menlh reallzacl[a" mnoglh lde[a svo[e lslamske v[ere.
l Lu su razlozl - dakako, ne svl - pa lmaLe sve Le karlkaLuralne l
krvave usposLave hallfaLa. naravno, od Log hallfaLa nema nlsLa, u
povl[esu nema nlsLa na abra-kadabra" nacln. Samo ce blu sLeLa,
vellka l golema sLeLa.
Mnoqi smotroju do je l5lL onnmus/imonski projekt itroe/skoq
MO554u-o s ci/jem b/ocenjo is/omo i mus/imono, stvoronjo nepo-
mir/jivih unutormus/imonskih rot/iko. 1o je nedovno potvrdio i
dword 5nowden. 5 druqe strone, mus/imoni no svim meridijonimo
su tbunjeni i esto ne tnoju koko se odredin premo tokvim tbivonji-
mo, noroito kodo se utmu u obtir odredeni Pos/onikovi, o.s., hodi-
si koji qovore o vremenu pred do/otok uedIo/o/4nnkristo.
uozvollLe da budem [asan. rvo, uvl[ek se mocnl l snaznl drze
pravlla zavadl pa vlada[!" lll zavedl pa vlada[!". lzrael Lu nl[e
lznlmka, nl Amerlka nl[e lznlmka. a, mollm vas, l Csmanska lmpe-
rl[a [e, kad [e blla mocna, zavadala krscanske evropske drzave l hus-
kala lh [edne na druge. urugo, l prl[e lzraela musllmanl su blll do
krvl zavadenl. ods[ecam, nlsu ll arapske l bedulnske oruzane for-
macl[e baruLom dlzale u zrak hldzasku zel[eznlcu ko[om [e Csman-
ska lmperl[a hL[ela saobraca[no, l na savremen nacln, lnLegrlrau
8llskl l Sredn[l lsLok?! 1rece, nlko vas ne moze zavadau nlu ugonlu
u smuLn[u ako vl Lo neceLe. nlkakav lzrael ne moze svadau bllo
koga, ako La[ drugl ne zell da bude posvadan.
l ceLvrLo, mozda l na[vaznl[e. ne Lreba musllmanlma dolazlu
nlkakav uedzal, mnogl su musllmanl danas sam La[ uedzal! Mnogl
su se musllmanl danas okrenull l prouv Musa, ale[hlselama, l prouv
lsa, ale[hlselama, l prouv Muhammeda, ale[hlselama. ko god od
musllmana rusl crkve l dzaml[e, l u n[lma ubl[a l[ude, d[ecu, zene,
La[ [e prouv Musaa, lsaa l Muhammeda, a.s.! kako blh vollo da mu-
sllmanskl allml, plscl, lnLelekLualcl l umnl l[udl dlgnu svo[ glas prouv
ovog barbarsLva ko[e se odvl[a pred naslm oclma!
Anatemizam i tekrizam stvorili su reimi i njima
poslune vjerske i druge elite
MoIemo /i nokon ovih doqodojo vise ikodo qovorin o jedin-
stvu ummeto? uo /i je jedinstvo mus/imono somo nedosonjoni
son i utopijo, posebno u svjet/u joonjo poqubne ideo/oqije onote-
mitmo i tekfritmo medu mus/imonimo?
!edlnsLvo ummeLa posLo[l, all [edlno na emoclonalno[ l ele-
menLarno[ v[ersko[ ravnl. Padz [e, reclmo, dokaz Log emoclonalnog
prlb[ezlsLa l [edlnsLva na ravnl poboznog rldan[a. Musllmanska slro-
un[a dll[em merldl[ana l paralela zemal[ske kugle emoclonalno [e
povezana. lma [edan [edlnsLvenl oblcnl duhovnl LonallLeL ko[l lh
povezu[e.
Spomenull sLe anaLemlzam l Lekrlzam. Mlsllm da Le opasne
ldeologl[e nl[e sLvorlo oblcnl musllmanskl narod, vec rezlml l n[lma
poslusne v[erske l druge ellLe. vldlLe, ucesLvovao sam na mnoglm
slmpozl[lma, susreuma l zas[edan[lma ko[a Lraga[u za medumusll-
mansklm pomlren[em l na nekl nacln ga prollra[u. Sa mnoglh La-
kvlh susreLa odu mlrol[ublve poruke, npr. da su sunl[e, sl[e, ze[dl[e,
mallkl[e, hanbell[e, sa[e, hane[e, lsmalll[e... da su Lo sve musll-
manl l da Lreba[u da presLanu medumusllmanska Lrven[a l krvopro-
llca. All, nazalosL, sve Lo osLanu magle, a 8llskl lsLok gorl ll gorl!
kodo qovorimo o jedinstvu ummeto ondo je jedno od netoo-
bi/otnih konsentuo/nih tooko bi/o podrsko po/esnnskom norodu.
Pojos 6ote je u protek/ih mjesec i po/ dono doIivio jos jednu bru-
to/nu itroe/sku oqresiju. Iedino je lron otvoreno stoo ito Po/esn-
noco, dok su druqe mus/imonske b/iskoistone tem/je "mudro"
sutje/e. 1u i tomo poneko dovo - i to je sve, bet konkretne podrs-
ke. 5to to mus/imone trebo tnoin Po/esnno, kuds/Ieruto/em,
dIomijo 4/-4qso?
vldlLe, prauo sam zulum lzraela nad Cazom. 1o [e sLrasno, Lo
pameL ne moze podnl[eu. rauo sam, poLom, lz[ave noama Chom-
skyog, llana appea, l mnoglh druglh lz reda [evre[ske uleme". L[u-
dl sa sLavom danas, kao l u proslosu, zna[u da 8og sve Lrpl na zem-
l[l, razne obllke v[erovan[a lll nev[erovan[a, razne vrsLe govora lll
suLn[e, razne modallLeLe lozo[a, Leologl[a, ezoLerlzama, egzoLe-
rlzama, lLd. All, [edlno sLo 8og dolsLa ne Lrpl [esLe zulum. kad-Lad
zulumu dode kra[. kad-Lad poLlacenl dobl[e sausfakcl[u. Mnoge zr-
Lve holokausLa su dozlv[ele suden[a naclsuma. Mnogl Srebrenlcanl
dozlv[ell su suden[a Mllosevlcevo[ l karadzlcevo[ pollucl l vlnovnlcl-
ma Log sLrasnog genoclda.
nadam se da ce medu [evre[skom ulemom" sLasau vrlo brzo [ed-
na krlucna l uL[eca[na grupacl[a ko[a ce prlznau musllmanska os[ecan[a
spram alesune, kudsa/!erusalema, al-Aqsa dzaml[e... l uvazlu lh. Ml-
sllm da ce vrlo brzo docl vrl[eme pa ce [evre[ska ulema" l palesunska
ulema" ob[elodanlu pro[ekLe za[ednlckog zlvoLa l epohe mlra. olluka
Sharona, naLanyahua l sllcnlh ne moze Lra[au v[ecno.
A musllmanske zeml[e ko[e vl spomln[eLe u vasem plLan[u, l n[l-
hova suLn[a spram Caze, pokazaLel[ [e na kollko vellklm okeanlma
pl[eska sLo[e n[lhova zdan[a l dvorcl.
Nemam povjerenja ni u jedan univerzitet koji
predaje islam na nain irenja galame o nekakvoj
slavnoj prolosti
5vjedoci smo do se b/iskoistoni sukob, u vecoj i/i monjoj mje-
ri, pre/ijevo i no mus/imone s ovih prostoro. 5jecomo se otvorenih
prijetnji profesoru kesidu noftovicu, ne jedonput. 5 druqe stro-
ne, koo do i kod imomo do/oti do svojevrsne redukcije tnoojo
npr. etvorice provednih ho/ifo. u hutbomo i votovimo se cinroju
bu 8ekr, Omer i Osmon, o/i sve rjede ujemo mudre mis/i hotren
4/ije. vos komentor?
u ovom pogledu nasa bosanskohercegovacka l nasa balkanska
lslamska Lradlcl[a [e l danas akLualna l nlmalo nl[e lzgublla na svo[o[
vaznosu, duhovno[, oblca[no[, zavlca[no[, maLerl[alno[. ogled nase
lslamske Lradlcl[e na pravedne hallfe [e lnkluzlvan, Lbu 8ekr, Cmer,
Csman l All[a [esu [ednakl, [esu za[edno, [esu skupa, nlsu [edan dru-
gome suproLsLavl[enl. SLavlse, kad pogledaLe mnoge osmanske
dzaml[e, na svodovlma n[lhovlh kubeLa prldodaL [e l Pasan l Pu-
se[n. l Lo [e La[ mlrnl, blagl, ll[epl lnkluzlvlzam. !a uvl[ek lsucem da
ml, danasn[l musllmanl, Lreba da unoslmo mlr medu urugove 8ozl-
[eg oslanlka Muhammeda, a.s. Ml n[lh ne sml[emo svadau, [er u-
me svadamo saml sebe.
8osnjoci su, borem do prije 20-ok qodino, pripodo/i honefj-
skom methebu i moturidijskom okoidu. 5odo imomo vise rot/ii-
nh tumoenjo is/omo u 8in, rot/iinh provnih sko/o, sto unosi do-
dotnu konfutiju medu bosonske mus/imone. ko/iko dobroq, o ko-
/iko /oseq je donije/o sko/ovonje po rot/iinm ls/omskim foku/ten-
mo u svijetu?
SmaLram da lslamska za[ednlca Lreba osLau na naso[ Lradlcl[l
Lumacen[a lslama. l sam doprlnoslm Lo[ Lradlcl[l kollko god mogu.
Pane[ska Lradlcl[a u obredoslovl[u l poboznosu, maLurldl[ska u
INTERVJU
24 PREPORODOV JOURNAL 165
v[erovan[u l v[erolsunama, su[ska u ahlaku l narodnlm ceremonl-
[ama - sve Lo u ll[epo[ korespondencl[l sa pozluvnlm sLranama se-
kularne drzave l oLvorenog drusLva. LLo, Lo [e nas zlvl lslam", kako
bl rekao profesor Ahmad Akbar - Lo [e ono sLo ml Lrebamo razvl[a-
u u 8lP l na 8alkanu.
8ekao sam vec ranl[e u ovom razgovoru s vama, na planu vlso-
kog lslamskog obrazovan[a lakulLeL lslamsklh nauka lzvrslo [e gole-
me pozluvne uL[eca[e l doprlnlo duhovnlm bogaLsLvlma ko[a su
nelzbrlslva lz naslh balkansklh drusLava. !er, lakulLeL lslamsklh na-
uka slrl llum l darove lslamsklh znan[a, a ne slrl nlkakve propagan-
dne ldeologl[e. !a nemam pov[eren[a nl u [edan unlverzlLeL ko[l
preda[e lslam na nacln slren[a galame o nekakvo[ slavno[ proslosu.
l ovom neredu ko[l danas vldlmo na 8llskom l Sredn[em lsLoku
mnogo su doprlnl[ell propagandlsu sa uh l Lakvlh unlverzlLeLa".
lmomo /i dovo/jno mudrosn i nociono/no-vjerske svijesn do ne
upodnemo u tomku medumethebskoq "Iivoq pijesko" i podje/o,
te os/obimo ionoko tesku poticiju?
lmamo, [er lmamo [edno vellko prlpadnlsLvo, a Lo [e prlpadnls-
Lvo lslamsko[ za[ednlcl. A lslamska za[ednlca, relsu-l-ulema, mul[e
l lmaml, Le profesorl lslamsklh fakulLeLa, Lreba[u dlzau svo[ glas u
odbranu nase Lradlcl[e, u odbranu naseg bosanskog lslama".
Bonjaci moraju stalno bdijeti nad boljitkom drave
Bosne i Hercegovine
Pros/o su skoro dvo deset/jeco od tovrsetko roto u 8in, o/i rot
koo do jos uvijek troje. koko it donosnje perspeknve q/edote no
rotne qodine? Iesu /i 8osnjoci itvuk/i pouke it rotnih strodonjo?
ne slazem se sa peslmlsucklm Lonom u vasem plLan[u. rl[e svega,
raL ne Lra[e, sada [e u 8lP l na 8alkanu mlr. Mozda [e Lo negd[e mrsav
mlr, all [e mlr. A mlr pruza sanse, oslobada pozluvnu energl[u medu
l[udlma. vldlLe, nasa nogomeLna reprezenLacl[a [e sprva l[eLa ucesLvo-
vala na Mundl[alu u 8razllu, eLo, l Lo [e posl[edlca mlra, ma kako on sl-
romasan blo. nadal[e, 8osne l Percegovlna [e sada cln[enlca, drzavna,
medunarodna, drusLvena, lLd. 1o [e nesLo na[vaznl[e, Lo [e, uz mlr ko[l
Lreba pomagau l svugd[e ohrabrovau, vellkl kaplLal, bogaLsLvo ko[e po-
sLa[e svaklm danom sve vece. A svl bosanskohercegovackl probleml
nece se nlkada rl[eslu. uvl[ek [e u 8lP bllo Loga povucl-poLegnl. Za sve
Lo Lreba sabura, a ne nervoze. lpak, [a sam opumlsLa.
kako lz danasn[e perspekuve gledam na raLne godlne? 1a[ raL [e
ono na[sLrasnl[e sLo se u 8lP dogodllo. veclna raLova u 8lP dode
lzvana, all se mora prlznau da uskoro posLanu n[ezlna uvellko unu-
Lrasn[a sLvar. Sve Lo sLrasno vrl[eme 1992.-1993. blo sam u opkol[e-
nom Sara[evu, kao l drugl gledao smru u ocl. a lpak, Loga raLa
Lrebamo se s[ecau zarad mlra u sadasn[osu l buducnosu. na Lakvo[
plauorml [a zagovaram dl[alog sa svlma u 8lP.
kad [e rl[ec o 8osn[aclma l vasem plLan[u da ll su 8osn[acl lzvukll
pouke lz raLnlh sLradan[a, mogu recl da [e bol[e Lo plLan[e posLavlu
ellLama unuLar 8osn[aka. nalme, smaLram da bosn[acke pollucke
sLranke, lnLelekLualcl, kulLurna drusLva, ulema, lslamska za[ednlca,
lLd., svl onl Lreba da basune pouke, a na[vaznl[a [e pouka da bdl[u
nad bol[lLkom drzave 8osne l Percegovlne. nema savrsenog sLan[a,
nl savrsenog lzvlacen[a pouka. Cno sLo Lreba da lma medu bosn[ac-
klm ellLama [esLe sLalno bdl[en[e nad 8lP.
Protesn u 8in tokom ve/joe/februoro 2014., koji su donije/i
netopomcene nemire i demonstrocije u vecem broju qrodovo, po-
koto/i su do je bosonsko-herceqovoko po/inko sceno pri/ino
tuIno i teqobno. uo /i je po/inko "e/ito" itvuk/o pouke it februor-
skih doqodonjo norodo? Iesu /i poruke s P/enumo qrodono dopr/e
do centoro po/inke moci?
nemlrl l demonsLracl[e lz februara 2014. godlne Lakoder su posl[e-
dlca mlra, slromasnog l posnoga mlra u 8lP. ua [e, ne da[ 8oze, blo raL,
Lakve nemlre ne blsmo vld[ell. 1o [e [edno. A drugo, mlsllm da [e danas
glavna bol[ka bosanskohercegovacke pollucke scene dugoLra[no bo-
ravl[en[e vellkog bro[a pollucara na svo[lm funkcl[ama. lma l[udl ko[l su
na svo[lm lll sllcnlm, a vlsoklm pollucklm m[esuma l mandauma, vec
peL lll sesL puLa. uvl[e decenl[e, pa l vlse, nekl su u pollucklm vlslnama.
Zaludu su blle l mnoge lzborne vrLeske, onl su osLall Lamo.
lenomen februarsklh demonsLracl[a ogleda se, dakako, pona[-
prl[e u Lome, u sman[lvan[u bro[a radnlh m[esLa, u rasLu slromas-
Lva. All, ne zaboravlmo da su februarske demonsLracl[e po sebl blle
uplcne musllmansko-slroun[ske demonsLracl[e. 1o svako znade, l
Lzv. medunarodna za[ednlca Lo znade, svl Lo zna[u, pa l vrapcl na
granl. u sLarLu su Le demonsLracl[e osudene na neusp[eh zbog svo-
[e [ednonaclonalnosu", zbog svoga bosn[ackoga predznaka".
nadam se da necu blu pogresno shvacen ako kazem da [e l kod
hrvaLskog l kod srpskog narodnog korpusa bllo sLraha od uh de-
monsLracl[a, lll su sLrahovall od onlh ko[l su sLa[all lza demonsLracl-
[a. naravno, vollo blh vld[eu mlrne vlsenaclonalno komponlrane
demonsLracl[e u 8lP. 1akoder, vollo blh vld[eu l vlsenaclonalno or-
ganlzlrane slndlkaLe u 8lP. Ako budemo pomogll mlru u 8lP, Lakvlh
vlsenaclonalnlh mlrnlh pro[ekaLa ce blu, slgurno [e da ce lh blu.
1reba malo sacekau l osaburlu.
kakve pouke lz uh demonsLracl[a l nereda, pogoLovo lz vandal-
sklh pal[evlna, lzvucl? ko [e u bosn[ackom narodu ellLa, lll ko drzl
neko pero ko[e poLplsu[e odluke, neka prlsLupl radu na ekonom-
sklm, socl[alnlm, humanlLarnlm, karlLauvnlm l sllcnlm programlma.
Cdmah neka radl. lma sLvarl ko[e se mogu odmah uradlu. 8eclmo,
prl[e peL godlna 8lP [e peL puLa man[e prolzvodlla mallna l peL puLa
man[e lh [e lzvozlla u n[emacku l Lu. uanas 8lP prolzvodl peL puLa
vlse mallna l peL puLa lh vlse lzvozl.
1esku ekonomsku i po/inku situociju dodotno su us/oIi/e i ko-
tostrofo/ne pop/ove u vecem dije/u tem/je. 5to su moquci scenori-
ji doqodonjo u buducnosn? lmo /i svjet/o no kroju tune/o?
oplave su dosle kao narucene onlma ko[l zele pollucko erodlra-
n[e l urusavan[e ove zeml[e. All, mlsllm da poplave, l posl[edlce na-
kon n[lh, nece puhau u [edra desLablllzlran[u 8lP. L[udl odluke u ovo[
zeml[l, kao l ellLe ko[e su na poLezu, lma[u sansu da pokrenu progra-
me obnove. urago ml [e da se mogu prls[euu pozlva lslamske za[ed-
nlce u 8lP da svl ml, n[ezlnl zaposlenlcl, odredlmo [edan procenaL od
svo[e place ko[l lde za sanacl[u posl[edlca poplave. vldlo se lmpozan-
Lan bro[ l[udl ko[l su se odazvall ovom pozlvu lslamske za[ednlce. 1o
posp[esu[e opumlzam, da[e obodren[e na slgurne korake.
Alija Izetbegovi je bio sin svoga vremena
Od 1994.-199. qodine bi/i ste ministor obrotovonjo i ku/ture
8in. u tom ste periodu esto kontoknro/i s rohmet/i predsjedni-
kom 4/ijom ltetbeqovicem. uo /i su sodosnjo drIovo 8osno i ner-
ceqovino ono to sto se rohmet/i 4/ijo ltetbeqovic borio i to/oqoo?
5jecote /i se njeqovih rotmis/jonjo?
Mlsllm da All[a lzeLbegovlc ne bl blo skroz nezadovol[an danas-
n[om 8osnom l Percegovlnom. Mozda bl ga brlnulo ekonomsko
sLan[e, naravno. rema onome kollko sam ga [a poznavao, n[emu
[e bllo presudno vazno da se 8lP ocuva u medunarodno prlznaum
drzavnlm granlcama. Sve drugo smaLrao [e da Lreba osLavlu da ura-
dl pameL buduclh generacl[a. na neklm susreuma [e l Lokom raLa, l
posll[e, vlse puLa govorlo: u raLu su glavnl vo[nlcl l generall, Lo [esL,
po naravl sLvarl glavnl su onl l[udl ko[l puca[u l, ovako lll onako,
ubl[a[u. Ceneral Mladlc [e, reclmo, blo glavnl u svome narodnom
INTERVJU
25 SRPANJ 2014.
korpusu od 1992.-1993. All kada dode mlr, docl ce drugl l[udl, docl
ce vedrl[l Lonovl." 1ako se lzeLbegovlc nadao.
Mlsllm da [e All[a lzeLbegovlc u ovom pogledu lmao pravo. l
danasn[a scena u PrvaLsko[ l scena u Srbl[l da[u mu zapravo. ulazak
PrvaLske u Lu, kao l prlsLupan[e Srbl[e u proces pregovora za ula-
zak u Lu, po sebl su garancl[a da ce l [edna l druga zeml[a posLova-
u svo[e medunarodne obaveze, a Lo za 8lP znacl da ce n[ezlnl glav-
nl sus[edl posLovau n[ezlne drzavne granlce. All[a lzeLbegovlc [e
polagao vellke nade l lmao vellka oceklvan[a od Lvrope. Covorlo [e
da [e Lvropa [os [aka, da [e Amerlka [os [aka, Le Lu Lreba Lrazlu po-
drsku za 8lP. ods[ecao [e da [e upravo zapadna hemlsfera presud-
no pomogla drzavnom armlran[u 8lP.
Mlsllm da grl[ese onl ko[l smaLra[u da [e All[a lzeLbegovlc neka-
kav sLaromodnl v[erskl mlslllac", da [e on nekakav klaslcnl musll-
man", lLd. naravno, on [e blo lLekako sv[esLan svo[lh musllmansklh
korl[ena, all sam se vlse puLa osv[edoclo da [e on svome musllman-
skom l lslamskom nasl[edu prlsLupao dlnamlckl, savremeno, ukraL-
ko, blo [e sln svoga vremena.
olluckl [e blo mnogo bllze socl[aldemokrau[l ko[a lma makar
neka ufan[a u narod. Zaslgurno All[a lzeLbegovlc nl[e blo desnlcar,
Lo mu [e bllo lLekako sLrano, a sLran mu [e blo l fundamenLallzam
bllo ko[e vrsLe. S[ecam se da [e, kad [e drzao [edno predavan[e na
forumu udruzen[a llml[e, rekao: 8orlLe se prouv gluposu ko[e se
podmecu pod plasLem lslama. 8orlLe se prouv Loga da rasprave o
duzlnl brade posLanu glavne rasprave u nasem narodu!"
1akoder, mlsllm da [e All[a lzeLbegovlc lmao pozluvno mlsl[en[e
o gradansklm drusLvlma l o um[erenlm sekularnlm drzavama da-
nasn[eg evropskog upa. Cuo sam ga vlse puLa kako [e govorlo da bl,
ako bl evenLualno blo za nesLo opLuzen, vollo da n[emu sude da-
nasn[l evropskl sekularnl l gradanskl sudovl, nego ll da mu sude
danasn[l serl[aLskl sudovl na 8llskom lsLoku... 1o pokazu[e da [e
lmao vellko pov[eren[e u demokraLske lnsuLucl[e.
ltqenocidironi, rose/jeni i etniki "oisceni" bosnjoko-mus/i-
monski norod sveden je no etvrnnu teritorije 8in - no "6otu"
{8osonsko krojino) i "2opodnu obo/u" {sorojevsko-teniko-tut/on-
sko reqijo). kokvo je buducnost drIove 8osne i nerceqovine, moIe
/i se ouvon? lmoju /i 8osnjoci, nojbrojniji norod u 8in, dovo/jno
po/inke snoqe, mudrosn, esntosn i inte/ektuo/noq potencijo/o
do sprijee "po/esnnitociju" svoje domovine. Iedne i jedine jer re-
tervne nemoju.
!a ne dl[ellm peslmlzam lz vaseg plLan[a. ne. Mozda sam neka-
da, prl[e neklh 13-ak godlna, l sam zapadao u ovakvu vrsLu peslmlz-
ma, all sada ne sLanu[em u n[emu. uopusuLe ml, prvo, da kazem da
[e pogresno uporedlvau 8lP l alesunu. 8lP [e medunarodno prl-
znaLa drzava, alesuna [os nl[e, lll nl[e na nacln 8lP, Lo [e glavna
razllka. urugo, 8osn[acl zlve na goLovo cl[elom prosLoru 8lP, lako,
naravno, kvallLeL zlvoLa nl[e posvuda lsu, kao nl sLupan[ slobode.
1rece, os[eca se da l Srbl, naravno l Prvau, opeL posv[edocu[u mul-
unaclonalnosL 8lP. lma Srba u lederacl[l 8lP, lma l PrvaLa u 8S-u,
lma 8osn[aka u oba enuLeLa, lma l Srba l PrvaLa l 8osn[aka u 8rcko
ulsLrlkLu, lLd. 8eclmo, za drzavno armlran[e 8lP vazno [e da su
Srbl zalnLereslranl za lzgradn[u/obnovu svo[e vellke crkve u MosLa-
ru. vazno [e da Prvau zllavo obnavl[a[u svo[e prlsusLvo u 8an[a Lucl.
okusa[mo blu malo opumlsu, pa ce blu bol[e, sLvarno ce blu
bol[e. k Lome, ponavl[am [os [ednom, 8osn[acl mora[u armlrau
drzavu 8lP, pronalazlu saveznlke medu Srblma l Prvauma na um l
Lakvlm pollucklm, ekonomsklm, kulLur(al)nlm l humanlsucklm pro-
gramlma l pro[ekuma.
8lP ce kao drzavu Lrebau [os mnogo l zadugo servlslrau, nekada
cemo obavl[au domace servlslran[e, a nekada uz pomoc Lvrope l
svl[eLa. 8oze mo[, Lakav nam [e zlvoL. Zar l ml sebl ne sLavl[amo
mnoge zubne plompe l proLeze, svake godlne?! Zar l ml u svo[o[
okollnl, lll m[esLu gd[e radlmo, nlsmo u ko[l sLalno Lrebamo poprav-
l[au svo[e odnose sa druglm l[udlma?!
Dozvo||te da budem [asan. rvo, uv|[ek se mocn| |
snaIn| drIe prav||a "zavad| pa v|ada[!" ||| "zaved| pa
v|ada[!". Izrae| tu n|[e |zn|mka, n| Amer|ka n|[e |zn|m-
ka. a, mo||m vas, | Csmanska |mper|[a [e, kad [e b||a
mocna, zavada|a krscanske evropske drIave | huska-
|a |h [edne na druge. Drugo, | pr|[e Izrae|a mus||man|
su b||| do krv| zavaden|. ods[ecam, n|su || arapske |
bedu|nske oruIane formac|[e barutom d|za|e u zrak
h|dIasku Ie|[ezn|cu ko[om [e Csmanska |mper|[a
ht[e|a saobraca[no, | na savremen nac|n, |ntegr|ran
8||sk| | Sredn[| |stok?! 1rece, n|ko vas ne moIe zava-
dan n|n ugon|n u smutn[u ako v| to necete. N|kakav
Izrae| ne moIe svadan b||o koga, ako ta[ drug| ne Ie-
|| da bude posvadan. I cetvrto, moIda | na[vaIn|[e.
Ne treba mus||man|ma do|az|n n|kakav DedIa|,
mnog| su mus||man| danas sam ta[ DedIa|! Mnog| su
se mus||man| danas okrenu|| | pronv Musa, a|e[h|se-
|ama, | pronv Isa, a|e[h|se|ama, | pronv Muhamme-
da, a|e[h|se|ama. ko god od mus||mana rus| crkve |
dIam|[e, | u n[|ma ub|[a |[ude, d[ecu, Iene, ta[ [e pro-
nv Musaa, Isaa | Muhammeda, a.s.! kako b|h vo||o
da mus||mansk| a||m|, p|sc|, |nte|ektua|c| | umn| |[ud|
d|gnu svo[ g|as pronv ovog barbarstva ko[e se odv|[a
pred nas|m oc|ma!