Вы находитесь на странице: 1из 42

STVARNO PRAVO

1.

( )
.
, .
erga omnes - .
.
.
:



.
.
.
.
.
.
. , .

:
1.- , .
.
2.-
.
3.- .
4.- .
5.- , . .
.
6.- .
7.- (.
..
:
,
.
2.

(res) ,
.

, : , , ...


.
, .
, . , .
.
, , .
.
( , .) .
.
4. .
, . .
(. , , .).
, .
( ). .
, , . .

6.
.
:
,
.
:
a) - fructus naturales
b) - fructus civilis. , ,
. .
, .
. .
, ( ,
, ).
.
.
8.
( ) , . :
, , , , .
( ) . : ,
, .
, . ,
( ) .

.
. .

( , .
10.
, . : , , ,
...
, . , , . . ,
. ,
( ) .
.
11.
, . : , .
, .:, , .
(
)
. .
.
, , , , , .
12. .

. : , ,
.
.
.
.
( , , .
:


- res mobiles, .
: , , , , .
( , ,
). .
(, )
.

.- . :
.
.


. .

.
.
.
.
,
.
13. SUPERFICIES SOLO CEDIT
, .
. gradjevinski objekti.
, .
(, )
(.
, ).
.
.
, , , 66. . 99
.
.
.

.
14.
, . .
. .
.
.
. .
.
.
. , , ,
.
.

..
:
1)
2) , .
, .
:

, .
, , , .

.
, :
(. ).
, .. :
; ; (,
)
( )
(, , ).
.
15. .
, .
(. ) ,
(, , ...)
, :
1. , (corpus
possessionis), (, )
, . ( , , ).
2. (animus domini)
.
.
, .
. (animus
domini). : , , .
. ( , , ).
, .

(animus domini). .
, ,
. . : , ,
. - , , ,
() .
16.
( )
.
. ,
, .. ,
( , , , - ).

.
. ; , , ;
.
. , .
17.
(possessio benae fidei) ,
. , ,
.
:
- - .
- , .
- , .
- (
, , ).
, ,
(, , ).
(. , ,
. , ).
. ,
.
18.
, ( , , ,
)

. , , .
( ).
, .
, , .
19.
, .
: , , ; (.).
( , , ).
, .
.
,
, , ... , , .
,
. , ,
( - , ).
20.

.
. : , , , .
.
.
, , .
, , , .
,
(. ) . .
21. ( )

: ( ) ( ..
, .
, , ,
.
, .
, .
.
, , .
.
22.
() .
.
, .
. :
1.
(. ),
2. () (. ).
.

25.

. , ,
. .

.
.
, .
:
1.
2. , , .
(. )
3. . .
, .
( ) ( ).
, , .
,
( ) 30 ( ).
26. .
.
- .
.
, .
.
.
.
. .
.
.
:
1. ,
2. .
, ,
.. - ,
.
.
.
(. ,
).

. (. ,
, ).. .
:
1.- , ( , ).
, , .
2.- , , .
.

. ..
.
, , .
.
( ,
. .
.
, ,
.
, .
.

.
.
. .
28.-
, . .
.
:
1. .- .
.
. ,
.
2. .-
. .
.
. .
3. , .
4. .- .
, , ..
, , ,
.
.
.
. 3.
10 .
.

.
.
.
29.

( ) , (usus, fructus i
abusus) erga omnes.
, .
.

:
) (. , )
) .
, (, .)
( ) ( )
( ).
.
) (, , , )
) ,
.
v (.
, , ).
v (. , ,
) .
(erga omnes). .
,
, .
. ,
.

, .
.
, ..
. , .
. (.
.
.- .
. .

, , . , .
.- . .
.
, .
,
.
. (.
, .
.

32.
2006. . : , () .
(1950. .).
.
. .
.
, .
. : , ,
, , .
.
. , . ...
, .
.
33. ,
, ().
, . .
, , .
:
, , , , , .
: , .
. ,
, - .
, ,
.. .
.
, (, , , )
. .
, .
.
.
( )
( )
(, ).
(. ).
34. .

.
.
.
. .

, .
: , , ,

:


.
35.

() , ,
( , )
, .
.
(.
, )
, . :
, . .
, .
,
.
36.

1.- (iustus titulus) ( , ).
.
.
.

37. ,
.
.
. .
:
) . .
) . .
1.- . :
) .
) .
) .

2.- (.
).
( , ,
, ). .
3.-
.
:
1.- Traditio brevi manu ( ) (,
) , .
.
2.- Constitutum possessorium
( , )
:
)
) , , , .
.
3.- Cessio vindicationis ,
, .
.
, rei vindikacio .
.
40.

.
.
.
, . (
, ) , , .

. . .
1.- , ,
. .
() , .
, .
.
.
2.- ,
. , .
, ,
. rei vindicatio
.
41. .

, , .
, . .
, .
. .
: , , .
.
.- . :
, .
, .

, .
.
.- :

, .
42. (usucapio) ,

, .
.
:
.
.
. .
, :
.- . 3. 1.
.
.- 10 20
.

.
.
.
.
:
,
.
43. .
.-
( ).
.
, .

:




.
,
.
:
, ,
,
.
.
.
, .
.
. . .
.
.
44. .
. .
.
,
.
, (), , , ,
.

.
:
1.- : ( )
2.- : , . , ,
, .

1.- () ,
2.- ( ), , .
47.
. ,
superficies solo cedit .
. ,
.

:
1.-

.
.
2.- , ,
:
)
) ,
) ..
.
3.-
.
) , , .
) , .
) ,
,
.
.
.
51.
.
, .
, , , , ,
.
. .
. .
..
, .
53. - .
,
.
. ,
.
.
.
. . .
. -
.

55.
:
1,. ,
2.- . , .

.
(. ).
(
).
.
56. ACTIO REI VINDICATIO
.
.
.
..
.
:
.

.
. .
. :
, , , .
.
. ,
.
:
, ( )
, ( )
.
.
57.
:
)
)
)
)
, .
.
. .
.

, ,
.
.
. :
) .
.
) . ,
,
) .
.
.. ius tollendi.
.
3 .
58. ACTIO NEGATORIA
,
.
.
.
:
, , .
,


. .
. .
. .
,
.
.
, .
.
.
, .
.
.
59.
, ,
.
.
.
.
.

. :
.
.
.
:


.
.
, ,
.
.
61.
Condominium-
, .
.
.
.
.
.
, .
. .
. ,
, .,
.
. . ,
,
..
.
62. ,
.
, , ,
.
. ,
.
.
.
.
.
. .
.
.

. .
.
. . .
63.

.
.
.
:
,
,


.
.
.
,
, . ,
.
, .
.
, .
. ,
, , , .
64.
.
, ,
.
, : , , . .
, , . :
, , .
.
..
.
.
.
. ,
. ( , , .)
. .
.
.
, .

65. .

-iura in re aliena.
.
, .
:
,
(dominium dominas) (dominium serviens).
.
.
.
66.

, ,
.
: , ,
.
, .
, .
.
.
.
.
. .
, . ,
.
68.
.
, (iustus titulus) (modus
acquirendi).
. .
.
.
.
.

20 ..
, .

10 .

. .
.
, .
, ,
( )
69.
, .
.-
.
.- .
(. ).
.- ,
.
.- ,
.
70. ,

,
.
:
()
.

.
inter vivos
( ), mortis causa ( ).
.- :
(usus fructus),
, . , , .
upotreba-usus, i stanovanje-habitio..
(usus) ,
( ) . quasi usus .
(habitio) je () .
71. - .- ius possidendi-
. , , .
- ius utendi
, .
- ius fruendi .
, .
( ).
( ) ( ).


. ( ).
.
75.
- .
.
.
..
, ,
.
. - .

, . -
, .
. ,
, . ,
.
,
. .
. .
.
.
.
77.
.
.
.
.

Zalozno pavo prredstavlja sredstvo realnog obezbedjenja trazbine.


Predstavlja akcesorno, sporedno pravo, ono sluzi obezbedjenju jednog drugog
obligacionog prava koje je glavno i od koga zavisi nastanak trajanje i prestanak
zaloznog prava.
Dva su klasicna realna sredstva obezbedjenja trazbine, rucna zaloga
(pignus) koja nasttaje na pokretnim stvarim i hipoteka koja se zasniva na
nepokretnostima. Rucna zaloga regulisana je ZOO a hipoteka ZOSPO.
VRSTE

1) Podela prema objektu zalaganja; deli se na zalozno pravo na pokretnim

stvarima(pignus) i zalozno pravo na nepokretnim stvarima(hhipoteka)


Zalaganje pokretnih stvari ili rucna zaloga pored zakljucenja ugovora trazi i
predaju stvari u drzavinu poverioca, doko zalozno pravo na nepokretnostima
zahteva upis u zemljisne knjige (modus asquirendi).
2) Podela prema osnovu nastanka:

a) Ugovorno zalozno pravo nastaje na osnovu ugovora o zalozi, na osnovu koga

se duznik ili neko trece lice-zalogodavac obavezuje se da poveriocuzalogoprimcu preda pokretnu stvar, ili izvrsi upis u zemljisnje knjige radi
obezbedjenja namirenja potreazivanja. Zalozni poverilac se obavezuje da
primljenu stvar cuva i da po namirenju potrazivanja vrati zalogodavcu, ispis iz
zemljisnje knjige.
b) Sudsko zalozno pravo nastaje na osnovu sudske odluke u postupku plenidbe
duznikovih stvari radi namirenja poverioca u izvrsnom postupku. Sudska
zaloga nastaje bez pristanka duznika, objekt sudske zaloge mogu biti samo
stvari u svojini duznika ne i trecih lica. Sudsko zalozno pravo na
nepokretnostima nstaje na osnovu sudske odluke koja se donosi na zahte
poverioca, potreban je upis u zemljisne knjige sa oznacavanjem da je
potrazivanje izvrsivo.
c) Zakonsko zalozno pravo nastaje neposredno na osnovu zakona, postoji
privilegija prventstva prilikom namirenja u odnosu na ugovorne zalozne
poverioce, npr. drzava ima pravo da se namiri odmah posle namirenja troskova
postupka. Ako postoji veci broj potrazivanja poverioci se namiruju obrnutim
redom od onoga kako su nastali, poslednje pa sve do prvog iz razloga jer se u
momentu dospelosti potrazivanja zalozene stvari nalaze kod poslednjeg
poverioca.

78. Nacela zaloznog prava


Nacelo akcesornosti, zalozno pravo je pre svega sporedno pravo, koje nastaje radi
osiguranja glavnog. Od nacela akcesornosti postoje odstupanja;
- postoji mogucnost zaloznog poverioca da se namiri iz vrednosti zalozene stvari
i za potrazivanje koje je zastarelo, smatra se da je to razlog imati drzavinu
pokretne stvari odnosno upis u zemljisnje knjige kako ne bi vodio racuna o
mogucnosti zastarevanja svog prava.
izvesnu samostalnost pokazuje kada se ustanovljava radi nekog buduceg ili
uslovnog potrazivanja, u nasem pravu to je izricito predvidjeno za rucnu
zalogu
Nacelo oficijelnosti Zalozni poverilac se moze namiriti iz vrednosti zalozene stvari
jedino sudkim putem, dakle na strogo formalan nacin, ne moze je sam prodati ili
zadrzati u svojinu radi namirenja. Zabrana zadrzavanja u svojinu je ustanovljena radi
zastite duznika (lex commissoria). Do odstupanja dolazi;
Kada je ta opcija iskljucena sporazumno i samim ugovorom odredjena
propisana cena, poverilac je moze prodati ili je zadrzzati za sebe;
Kada je rec o realizaciji potrazivanja obezbedjenog zaalogom iz ugovora o
privredi, moze se pristupiti prodaji stvari na javnoj prodaji po isteku od odam
dana od upozorenja duznika.
Nacelo specijalnosti oznacava da se zalozno pravo moze ustanoviti samo na tacno
odredjenoj stvari i za tacno odredjeno potrazivanje, jer imovina duznika kao opsta
zaloga kao obezbedjenje potrazivanja je nesigurna. Za hipoteku to zaon izricito
predvidja.
- Odstupanje se javlaj kod hipoteke, pored nepokretnosti hipoteka
obuhvata i sva njena poboljsanja koja su nastalaiz razlicitih uzroka.
- Odstupanje postoji i u pogledu odredjenosti potrazivanja koje se
obezbedjuje zaloznim pravom (kod uslovnog i orocenog potrazivanja,

kao i kod kaucione i kreditne hipoteke, kojim se obezbedjuje


potrazivanje koje nije nastalo i ciji je nastanak neizvestan, odnosno
potrazivaje koje u momentu zalaganja nije nastalo u celini, a hipoteka
se upisuje na celokupan iznos).
Nacelo nedeljivosti, oznacava da cela stvar odgovara za namirenje potrazivanjaa u
celini. Ako bi ona bila deljiva ne znaci smanjenje ili oslobadjanje od dela duga. Mada
smatra se da se ugovaraci mogu dogovoriti o obezbedjenju potrazivanja u slucaju
delimicnog namirenja duga, vazno je samo da deo stvari dovoljno obezbedjuje
preostali deo duga.
79. POJAM, NASTANAK I PRESTANAK RUCNE ZALOGE
Rucna zaloga predstavlja zalaganje pokretnih stvari. ZOO
predvidja,Ugovorom o zalozi obavezuje se duznik ili neko treci (zalogodavc)
prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj
postoji pravo svopjine da bise pre ostalih poverioca mogao naplatiti ako mu
potrazivanje ne bude isplaceno po dospelosti, a poverilac se obavezuje da
primnljenu stvar cuvai po prestanku svog potrazivanja vrati neostecenu
zalogodavcu.
Ako je u pitanju generalna stvar mora se individualizirati, plodovi zalozene stvari
dok su spojene sa njom obuhvaceni su zalogom, kada postanu odvojeni nisu osim ako
je to predvidjeno i spunjeni su uslovi za sticanje zaloge (iustus titulus i modus
asquirendi), objekt moze biti i suvlasnicki udeo, zalogoprimac postaje sudrzalac
zalozene stvari. Ako se kao vlasnik zalozene stvari javi trece lice ono je u svojstvu
realnog duznika , a pravi duznik je licni duznik poverioca. Poverilac potrazivanja i
zalogoprimac moraju biti jedno lice, zalozni poverilac medjutim ne mora biti
neposredni drzalac stvari , vec i posredni ili sudrzalac.
NASTANAK

Za nastanak zaloznog prava potrebno je da budu ispunjeni odredjeni uslovi;


- Zakljucenje punovaznog ugovora o zalozi (ili testamenta) koji
predstavlja pravni osnov (iustus titulus). Ugovor o zalozi je
konsesualan ugovor (iako se tretirao kao realni jer se zahteva i predaja
stvari), odnosno teretan po ugledu na osnovni ugovor.
- Za nastanak se takodje zahteva i i nacin sticanja (modus asquirendi)
odnosno predaja stvari u neposrednu ili posrednu drzavinu ili predaja
kratke ruke(traditio brevi manu). Cilj je u svakom slucaju izvlacenje
stvari iz duznikove imovine.
- Zalogodavac mora biti vlasnik stvari koja se predaje bez obzira da li
je u pitanju licni ili realni duznik. To je nuzno kako bi zalozni poverilac
mogao da sledi stvar ukoliko izgubi fakticku vlast na njoj.
PRESTANAK

Pravo zaloge je akcesornog karaktera i u potpunosti zavisi od sudbine osnovnog


prava-potrazivanja, otuda prestanak potrazivanja dovodi do prestanka zaloznog prava.
Izuzetno pod odredjenim uslovima zastarelo potrazivanje ne dovodi do prestanka
zaloznog prava.
Usled ispalte duga i vracanja stvari zalogodavcu ili usled prinudne naplate duga i
prodaje stvari na javnoj prodaji , prestaje drzavia, samim tim i zalozno pravo.
Propast zalozene stvari dovodi do prestanka zaloznog prava

Do gubitka drzavine zalozene stvari i prestanka zalznog prava moze doci usled
vracanja stvari vlasnku na osnovu vindikacionog zahteva, kada je bila zalozena tudja
stvar ili kada je na zalozenoj stvari pravo svojine steklo trece lice po pravilima o
sticanju svojine od nevlasnika.
Odricanjem zalogoprimca od zaloznog prava
Konsolidacijom kada zalogoprimac postane i vlasnik zalozene stvari.
I ako je zalozno pravo nastalo pod uslovom i rokom, prestaje po nastupanju
uslova, odnosno roka.
80. PRAVA(OVLASCENJA) I OBAVEZE ZALOGOPRIMCA
OVLASCENJA

Pravo namirenja se ogleda u tome da zalogoprimac, ukoliko mu duznik ne namiri


potrazivanje o dospelosti, namiri potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari.
Zalogoprimac ostvaruje to pravo najcesce prinudnom prodajom (na javnoj prodaji)
preko suda u sudskom izvrsnom postupku. Postoje izuzeci:
- Ako stvar ima berzansku ili trzisnu cenu sud donosi odluku da se stvar
proda po tekucij ceni;
- Ako bi troskovi javne prodaje bili nesrazmerno veci od vrednosti
stvari, po proceni strucnjaka stvar se moze prodati po njihovoj proceni
ili da je ako zeli zalogoprimac zadrzi u svojini;
- U svakom slucaju zalogoprimac ne moze zadrzati stvar u svojini po
volji jer je to zabranjeno radi zastite duznika, ali se duznik i
zalogoprimac mogu dogovoriti o dospelosti, a ne prilikom nastanka
zaloznog prava, da duznik prepusti stvar zalogoprimcu ako proceni da
mu to odgovara.
Ako licni duznik nije zalagac onda je za realizaciju potrebna izvrsna isprava i protiv
realnog duznika kojom mu se nalaze da trpi namirenje prodaje stvari.
Ako dobijena vrednost od prodaje stvarui nije dovoljna za namirenje glavnog
potrazivanja i ostalih troskova zalozni poverilac se moze namiriti iz duznikove
imovine.
Zalozno pravo zasnovano radi obezbedjenja potrazivanja ugovora o privredi realizuje
se mnogo jednostavnije. Poverilaz nije duzan da se obrati sudu, vec moze odmah
pristupiti prodaji zalozene stvari po isteku 8 dana od upozorenja duznika, duzan je da
ga samo blagovremeno obavesti.
Ko stvar gubi na vrednosti i pre dospelosti potrazivanja sud moze na zahtev i jednog i
drugog da stvar proda na javnoj prodaji ili po berzzanskoj ili trzisnoj ceni.
Pravo prvenstva je karakteristika svih stvarnih prava, koja su jaca od obligacionih,
zbog unutrasnjeg(faktickog) odnos izmedju coveka i stvari. Zalogoprimac ima pravo
prvenstva da se naplati iz vrednosti zalozene stvari pre ostalih poverilaca, ali i u
odnosu na zalozene poverioce cije je pravo kasnije nastalo. Ako je jedna ista stvar
zalozena radi obezbedjenja vise potrazivanja, vazi pravilo prvi u vremenu jac u pravu
(prior tempore potior iure). Medjutim u privredi, potrazivanja zakonskih zaloznih
poverilaca se namiruju obrnutim redom,najpre poslednji pa pretposlednji i sve tako do
onog prvog. Ovo pravilo je uslovljeno cinjenicom da se u trenutku namirenja zalozena
stvar nalazi kod poslednjeg poveroca, npr.poslednjeg prevozioca.
Pravo na drzavinu. Zalozni poverilac obezbedjuje svoje potrazivanje prema
duzniku tek sticanjem drzavine na zalozenoj stvari. Predaja stvari u drzavinu je nuzan
uslov za nastanak zaloge, po pravilu u pitanju je neposredna ili iskljuciva drzavina ali
moze biti i posredna sto je slucaj kada zalozena stvar sluzi obezbedjenju vise

potrazivanja. Zalogoprimac ima pravo na drzavinsku zastitu i u odnosu na


zalogodavca kao i prema neposrednom zalogoprimcu, ako je ovaj posredni.
Pravo sledovanja ostvaruje se na osnovu drzavine na zalozenoj stvari. Ovim
ovlascenjem zalozno pravo stice stvarnopravni karakter.
Pravo upotrebe zalozene stvari. Pravilo je da zalogoprimac ne moze da
upotrebljava zalozenu stvar ali oni se mogu dogovoriti u momentu
zakljucenjaugovora o zallozi ili kasnije da zalogoprimac upotrebljava stvar. Ovaj
sporaazum se naziva antihreza.
Poseban slucaj antihreze predstavlja pravo zalogoprimca da pribira plodove. Za
razliku od ovlascenja upotrebe pribirranje plodova je pravilo, u cilju da se smanji dug,
medjutim ovo ovlascenje zalogoprimca se moze isljuciti sporazumom.
Pravo na dopunu zaloge Ugovor o zalozi je teretan pr.posao tako da
zalogodavac odgovara za materjalne i pravne nedostatke zalozene stvari, samo za one
koje su postojale u momentu zakljucenja ugovora o zalozi, tako da zalogoprimac
moze zahtevati drugu odgovarajucu zalogu (stavr).
OBAVEZE ZALOGOPRIMCA

Obaveza brizljivog cuvanj stvari ogleda se u u tome da se stvar cuva sa paznjom


dobrog domacina, odnosno dobrog privrednika. On se moze osloboditi ove
odgovornosti ako je propast stvari posledica okolnosti koje mu se ne mogu pripisati u
krivicu.(osim ako je stvar data u podzalogu bez pristnka vlasnika)
Zalogodavac ima pravo da se stvar oduzme od zalogoprimca i preda drugome da je
drzi za zalogoprimca, ako ovaj ne postupa u skladu sa obavezom brizljivog cuvanja
stvari. Obaveza vracanja stvari se ogleda u tome da nakon namirenja potrazivanja
zalozni poverlac vrati stvar duzniku. To je posledica akcesornog karaktera zalosnog
prava. Takodje zalogodavac je duzan da dodje po stvar.
81. PRENOS RUCNE ZALOGE-USTUPAJE POTRAZ. I PODZALOGA
S obzirom da je zalozno pravo akcesornog a ne samostalnog karaktera ono je
neprenosivo. Medjutim potrazivanje na osnovu kojeg je nastalo je prenosivo (osim
kada je zakonom zabranjeno ili se radi o potrazvanju vezanim za licnost poverioca).
1) Ustupanje potrazivanja Sa ustupanjem potrazivanja obezbedjenog zalogom
prenosi se i zalozno pravo. Ustupanje potrazivanja bez zaloznog prava ima za
posledicu prestanak zaloznog prava. Za prenos zaloznog prava kao i
derivatnog nacina sticanja potrebna su dva uslova:
- Postojanje pravnog posla (iustus titulus) koji predstavlja ugovor o
ustupanju potrazivanja (cesija) prijemniku. Nije potrebna saglasnost
duznika.
- Za punovaznost prenosa zaloznog prava potreban je i prenos zalozene
stvari u drzavinu prijemnika (modus asquirendi). Samo uz saglasnost
duznika. Ako je nema onda je prijemnik posredni drzalac a ustupilac
neposredni (bitno je samo da nije u drzavini duznika). Posle prenosa
(uz pristanak) uspotavlja se zaloznopravni odnos izmedju zalogodavca
i novog zalogoprimca (prijemnika) dok ustupilac istupa iz odnosa.
2) Podzaloga Zalozni poverilac moze svoje potrazivanje i zaloziti radi
obezbedjenja potrazivanja koje poverilac ima prema njemu. Podzalozno pravo
ima za objekt potrazivanje koje je obezbedjeno zalogom a ne neposredno
zaolzenu stvar. Podzalogoprimac stice zalozno pravo na potrazivanju koje

podzalogodava ima prema duzniku, a tek posredno i na zalozenoj stvari koja


obezbedjuje to potrazivanje. (ZOO zalogoprimac nema pravo da stvar da u
podzalogu, jedino ako mu to dozvoli zalogodavac.
Medjutim smatra se da dozvola zalogodavca se zahteva samo za predaju
stvari u neposrednu drzavinu podzalogoprimca, a ne za i za zalaganje zaloznog
prava.
Kod podzaloge postoje tri lica medju kojima se uspostavlja odredjeni odno
koji se regulice dvema cinjenicam: drzavina zalozene stvari i vreme dospelosti
potrazivanja.
- Ako je podzalogoprimac neposredni drzalac duznik duguje njemu
isplatu nakon koje ovaj ima obavesu vracanja stvari. Ako bi to ucinio
prema svom poveriocu rizikuje obavezu vracanja stvari od
podzalogoprimca.
- Ako je zalogoprimac posredni drzalac, duznik isplatu treba da polozi u
sud. Ako to ucini podzalogoprimcu rizikuje d mu zalogoprimac srtvar
ne vrati.
82. ZALOZNO PRAVO NA PRAVIMA
Moderno pravo dopusta i zalganje potrazivanja. Poverilac moze obezbediti
svoje potrazivanje tako sto ce mu duznik umesto stvari zaloziti potrazivanje koje on
ima prema nekom svom duzniku. Predmet zalaganja mogu biti sva imovinska prava
koja su prenosiva. Pored potrazivanja kao obligacionih prava mogu se zaloziti i
imovinska ovlascenja iz autorskog prava, kao i pronalazackog (licence, patenti), zatim
pravo plodouzivanja (tacnije prihodi i plodovi koje to pravo daje). Predmet zaloznog
prava moze biti i samo zalozno pravo-podzaloga i hipoteke-nathipoteka. Mogu biti i
sva buduca i uslovna potrazivanja s tim sto nastanak zaloznog prava zavisi od
nastupanja uslova.
U svakom slucaju potrebno je ispunjenje odredjenih uslova;
- Zakljucenje ugovora o zalaganju (iustus titulus) potrazivanja izmedju
zaloznog poverioca i zalogodavca. Nije potrebna saglasnost duznika.
Medjutim potrebno je jasno naznaciti da se rdi o zalaganju a ne cesiji.
- Potrbno je i obavestenje duznika o zakljucenju ugovora o zalozi u
pismenoj formi (potrazivanja). Obavestenje predstavlja jednostranu
izjavu volje (modus asquirendi).
SADRZINA

Zalozno pravo na pravima pretpostavlja tri lica: zalogoprimca koji ima potrazivanje
prema zalogodavcu(duzniku) (A), zalogodavca koji zalaze svoje potrazivanje prema
duzniku (B), i duznika cija se cinidba zalaze radi obezbedjenja zalogoprimcevog
potrazivanja (C).
Za razliku od cesije gde ustupilac izlazi iz novog odnosa, ovde i dalje ostaje u odnosu
jer svoje potrazivanje samo zalaze a ne prenosi ga. Ostaje i dalje nosilac potrazivanja
koji zalaze jer je nemoguce preneti u drzavinu pravo koje je vezano za licnost.
Ukoliko potrazivanje prema njemu dospe pre dospelosti njegovog potrazivanja prema
duzniku on moze od duznika zahtevati ispunjenje.
Zalogoprimac je duzan da preduzima sve mere za ocuvanje zalozenog potrazivanja.
Moze podici tuzbu protiv duznika kako zalozeno potrazivanje ne bi zastarelo, koristiti
paulijanski prigovor za pobijanje duznikovih radnji koje umanjuju imovinu i
namirenje trazbine dovodi u pitanje.

Njihov pravni polozaj zavisi od vremena dospelosti potrazivanja zallogoprimca prema


zalogodavcu kao i zalogovca prema duzniku. Posle obavestenja da je zakljucen
ugovor o zalaganju potrazivanja, duznik ispunjenje obaveze duguje zalogoprimcu.
Ako je obaveza duznika dospela za namirenje pre dospelosti zalogoprimcevog
potrazivanja on ce svoju obavezu , tj.iznos zahtev zalogodavca poloziti u sud. I u
tome nema izbora.
Ukoliko bi on ispunio obavezu svo poveriocu zalozno pravo bi se ugasilo. Zato se i
vrsi publicite, tj predaka zalozene stvari u drzavinu,upis u zemljisnje knjige i
obavestenje duznika kod zlaganja potreazivanja, inace bi zalogoprimcu ostalo pregrst
rizika.
Ako se obaveza duznika sastoji u predaji stvar (dare) on ce je (po obavestenju o
zalaganju) predati zalogoprimcu koji stice rucnu zalogu a zalogodavac svojinu.
Posto je potrazivanje iz hartije od vrednosti
inkorporisano u hartiji, njegovo zalganje se vrsi prostom predajom hatrije od
vrednosti, maltene kao zalaganje stvari. Zalaganje se vrsi indosamentom, klauzula
kojom se prenosi ili zalaze pravo iz hartije.Kod zalaganje potrebno je naznaciti da je
potrazivanje samo zalozeno. Pored oznacavanja zalganja indosamentom potrebna je i
predaja hartije zalogoprimcu.
ZALAGANJE HARTIJA OD VREDNOSTI

83. PRAVO ZADRZAVANJA (RETENCIJA)


Pravo retencije ili zadrzavanja je pravo poverioca dospelog potrazivanja da zadrzi
duznikovu stvar koja se nalzi u njegovoj drzavini dok mu potrazivanje ne bude
naplaceno. U slucaju da duznik postane nesposoban za placanje poverilac moze vrsiti
pravo potrazivanja iako njegovo potrazivanje nije dospelo. Pravo zadrzavanja je
akcesornog karaktera. Iz ovog prava proizlaze dva ovlascenja:
- Ovlascenje zadrzavanja duznikove stvari;
- Ovlascenje namirenja iz njene vrednosti ako mu duznik ne namiri
potrazivanje.
Ovlascenje zadrzavanja duznikove stvari je osnovni cilj retencije zbog koga se ovo
pravo ustanovlava, po ovom cilju je i pravo dobilo naziv (res-stvar, teneo, teneredrzati).
Na osnovu ovog ovlascenja pravo retencije je slicno prigovoru neispunjenog ugovora
gde strana ima mogucnost odbijanja ispunjenje (odnosno zadrzavanja ispunjenja)
koje se od nje zahteva ako ni druga nije ispunila svoju obavezu. Medjutim pravo
retencije ima siru primenu i moze se koristiti uvek kada poverilac ima drzavinu stvari,
od ovog prigovora koji je moguc samo kod dvostranoobavezujucih ugovora.
Po ovlascenju namirenja i karakteristike akcesornog karaktera pravo retencije ima
slicnosti sa zaloznim pravom. Medjutim ima i razlike:
- Retinent zadrzava stvar koja je vec u drzavini, za razliku od zaloznog
prava gde drzavina nastupa tek po zakljucenju ugovora o zalozi
- Potrazivanje kod retencije je vec dospelo a kod zaloznog treba tek da
dospe za naplatu.
- Retinent se moze namiriti iz vrednosti stvari samo ako je ima u
nepodrednoj drzavini, u suprotnom nem pravo sledovanja kao kod
zaloznog prava kod koga drzavinsku zastitu ima i posredni drzalac.
USLOVI ZA PRIMENU PRAVA ZADRZAVANJA

Potrebno je da retinent ima dospelo potrazivanje, izuzetno moze


zadrzati duznikovu stvar i pre dospelosti kada je duznik posto
nesposoban za placanje;
Zatim da retinent ima neposrednu drzavinu na duznikovoj stvari;
Predmet zadrzavanja mogu biti samo pokretne stvari iz kojih se moze
naplatiti. Izuzetno mogu biti nepokretnosti jer je tesko ostvariti
dzravinu na nepokretnosti i ne moze se naplatiti vec samo vrsiti
pritisak na duznika da ispuni svoju obavezu. Predmet zadrzavanja ne
mogu biti duznikove isprave, legitimacije prepiske, niti stvari koje su
se u poveriocevoj drzavini nasle protivno volji vlasnika. Izuzetno
poverilac moze zadrzati stvar koju ima u drzavini po osnovu ostave,
npr. ugostiteljske organizacije imaju pravo zadrzavanja stvari koje su
gosti uneli do potpunog namirenja poterazivanja za smestaj, ishranu i
sl.

SADRZINA PRAVA RETENCIJE

Pravo retencije se javlja kao prigovor u slucaju kada vlasnik stvari zahteva povracaj
stvari koju je poverilac zadrzao jer ovaj nije ispunio svoju obavezu. U slucaju
ispunjenja obaveze poverilac je duzan da stvar vrati vlasniku. Obavezu vracanja stvari
poverilac duguje i kada mu duznik pruzi odgovarajuce obezbedjenje za ispunjenje
potrazivanja (narocito kad je duznik zainteresovan, da tu stvar ima u drzavini). Za to
je najbolje da obezbedjenje bude sigurno , npr. da se ustanovi zalozno pravo.
Ukoliko duznik nije zainteresovan za zadrzanu stvar, zbog cega drzavina stvari gubi
smisao radi obezbedjenja potrazivanja, poverilac se moze namiriti iz vrednosti stvari,
on to moze uciniti bez obracanja sudu, samo je potrebno blagovremeno obavestenje
duznika ( kao kod potrazivanja iz ugovora o privredi). Kod nas to pravo imaju smo
poverioci iz ugovora o privredi, obicni se moraju obratiti sudu
84. POJAM, PREDMET I SUBJEKTI HIPOTEKE
Hipoteka je stvarnopravo na tudjoj nepokretnoj stvari koja ovlascuje
hipotekarnog poverioca da, radi naplate trazbine, zahteva prodaju hipotekovanje
nepokretnosti na zakonom odredjeni nacin, bez obzira u cijoj se drzavini i svojina
stvar nalazi u momentu predaje, i iz dobijene vrednosti naplati svoje potrazivanje pre
obicnih i pre hipotekatnih poverilaca sa kasnijim rangom. Ona sluzi obezbedjenju
potrazivanja izrazenog u novcu u domacoj ili stranoj valuti. Potrazivanje mora biti
punovazno, odredjeno i sadasnje, a samo izuzetno buduce i uslovno.
Kao oblik zalozno pravo karakterise se nacelima akcesornosti, oficijelnosti,
specijalnosti i nedeljivosti, a razlika od rucne zaloge je u drugcijem sredstvu
publiciteta, upisa u registar umesto prenosa drzavine.
Etimoloski rec hipoteka (hypotheca) je grckog porekla i predstavlja kovanicu reci:
hypo ispod, pod; i tithemi staviti, podloziti, ciji je zajendicki smisao staviti
stvar pod neciju vlast
PREDMET

Po Zakonu o hipoteci, predmet hipoteke moze da bude:


- Nepokretna stvar (zemljiste i gradjevinski objekat);
- Deo nepokretne stvari;
- Udeo suvlasnika na nepokretnoj stvari ( nije potrebna saglasnost
ostalih suvlasnika jer se udeo nalazi u pravnom prometu);
- Poseban deo zgrade na kome postojii pravo svojine (stan, poslovna
prostorija, garaza);

Pravo na zemljistu koje sarzi ovlascenje pravnog raspolaganja (pravo


gradjenja, pravo prece kupovine);
- Objekt u izgradnji (zapoceta kuca) kao i poseban deo u izgradnji.
Predmet hipoteke mogu biti i odredjene pokretne stvari o cijoj svojini se vode posebni
registri (brodovi, vazduhoplovi).
U zemljisnoknjiznom smislu predmet hipoteke je zemljisnoknjizno telo koje
sacinjava zemljisna parcela sa trajnim zgradama cvrsto povezanim sa njom. Ako
vlasnik zeli opteretiti samo deo nepokretnosti mora traziti otcepljenje tog dela i upis u
novi zemljisnoknjizni ulozak.
Predmet hipoteke se prosiruje primenom pravila o ekstenzivnosti hipoteke, koja se
razmatra u uzem i sirem smislu:
- U uzem smislu ekstenzivnom je posledica primene pravila
accessorium sequitur principali (pripadak deli sudbinu glavne stvari)
i podrazumeva prostiranje hipoteke na neodvojene plodove
hipotekovanje stvari (plodovi vocaka), na sastavne delove (uredjaji za
navodnjavanja) i pripatke (poljovrivredno orudje), ali i pomocne
prostorije (letnje kuhinje).
- U sirem smislu ekstenzivnost je posledica da se hipoteka prostire i na
sva naknadna poboljsanja nepokretnosti kako vestacka (krcenje suma)
tako i prirodna ( novo recno ostrvo) . Za ovu ekstenzivnost potrebno je
prvo da poboljsanja povecajvaju vrednost hipotekovanje nepokretnosti
(bilo oslobadjanjem od tereta bilo poboljsnjem njenog kvaliteta), i
drugo da poboljsanje pripadne u svojinu vlasnika nepokretnosti.
U slucaju propasti objekta hipoteka se prostire i na sumu osiguranja po pravilu (ono
sto nesto zameni preuzima njegovu pravnu prirodu).
Predmet hipoteke ne mogu da budu stvari koje se ne nalaze u pravnom prometu, niti
prava na nepokretnosti koja se ne mogu unovciti licne i stvarne sluzbenosti ili pravo
prece kupovine (neotidjiva pravna moc bez realne vrednosti).
SUBJEKTI

Hipotekarni poverilac i hipotekarni duznik mogu biti sva fizicka i pravla lica.
Hipotekarni poverilac je ujedno i poverilac potrazivanja cije se izvrsenje
obezbedjuje hipotekom, tako da je uvek subjekt oba pravna odnosa (stvarnopravnoh i
obligacionopravnog).
Hipotekarni duznik je vlasnik hipotekovane nepokretnosti i najcesce je i duznik
potrazivanja. U slucaju da je vlasnik predmeta hipoteke trece lice on je realni duznik a
duznik z obigacionog odnosa je licni duznik. Ovo odvajanje nosioca obaveze moze
nastati prilikom konstituisanja hipoteke, ali i naknadno tako sto hipotekarni duznik
prenese pravo svojine na hipotekovanoj stvari trecem licu, ili duznik uz saglasnost
poverioca ustupi obavezu trecem licu.
85. ZABRANJENE KLAUZULE KOD HIPOTEKE
U hipotekarnom pravu karakteristicna je zabrana odredjenih klauzula, koje
ukoliko se ugovore predstavljaju nistave odredbe:
a) Zabranjeno je ugovovaranje prodaje na nacin koji nije regulisan Zakonom
o hipoteci. Iako je ovim zakonom ovo omoguceno tzv.naknadnim ugovor,
ova odredba potrebna je radi zastitie duznika od nesavesnog poverioca;
b) Zabranjeno je prenos svojine na hipotekovanoj stvari poveriocu umesti
isplate-komisorna klauzula. Ovom odredbom se predvidja da u slucaju

neisplate obezbedjenog zalogom predmet zaloge neposredno prelazi u svojinu


zaloznog poverioca, bez obzira da li vrednost stvari odgovara neisplacenom
dugu. Ova klauzula bi omogucila da, s obzirom da je uglavnom vrednost stvari
veca od duga, sticanje neizmerne koristi i ostecenje interesa hipotekarnog
duznika, jer vodi gubitku svojine na zalozenoj stvari bez obaveze utvrdjavanja
i isplate razlike u ceni dosadasnjem vlasniku. Medjutim nakon dospelosti
potrazivanja ona se moze ugovoriti jer nema potrebe za posebnom zastitom
duznika. Ako ima vise potrazivanja, ugovaranje ove klauzule u korist jednog
pverioca potrebna je saglasnost ostalih.
c)
d) Zabranjeno je prenos svojine poveriocu po odredjenoj ceni-marcijanski
pakt. Ovde se radi o tzv. uslovnoj prodaji predmeta zaloge.Tj da u slucaju
neispunjenja obaveze poverioc stice svojinu stvari po odredjenoj ceni, ona se
moze ugovoriti kao i u prethodnim slucajevima tek nakon dospelosti
potrazivanja, tj. na osnovu naknadnog ugovora.
Zabranjeno ugovaranje prava koriscenja hipotekovane stvari (upotreba i
pribiranje plodova)- antihreticka klauzula. , izuzetno je dozvoljena kod ugovora o
zalozi na brodu. Postoji cesto izigravanje ove klazule, kada hipotekarni duznik da
hipotekavni stvar u zakup hipotekarnom poveriocu uz cesiju zakupnine u korist
zakupoprimca i njeno prebijanje sa potrazivanjem ili konstituisanjem plodouzivanje
na hipotekovanoj stvari do isplate potrazivanja.
86. PRAVO NAMIRENJA HIPOTEKARNOG POVERIOCA
Pravo namirenja je mogucnost hipotekarnog poverioca da izdejstvuje
prodaju predmeta hipoteke na zakonom odredjeni nacin i naplati svoje potrazivanje iz
vrednosti predmenta hipoteke. Potrebni su sledeci uslovi:
- Dospelost potrazivanja, i zastarelo potrazivanje obezbedjeno zaloznim
pravom se moze namiriti iz vrednosti predmeta zaloge, ali samo do
visine vrednosti bez zadiranja u imovinu duznika ako se pozove na
zastarelost.
- Docnja duznika nastupa ako duznik po dospelosti ne ispuni trazbinu
niti pnudi ispunjenje u predvidjenom roku, za nastupanje docnje
potrebni je dospelost potrazivanja i opomena.
- Izbor namirenja iz hipoteke podrazumeva da za razliku od obicnog
poverioca hipotekarni ima dva pravna zahteva:obligacionopravni
uperen prema imovini duznika i stvarnopravni uperen prema
hipotekovanoj stvari. Moze oba da iskoristi ako se ne moze namiriti
svoje potrazivanje jednim zahtevom jer jedan ne iskljucuje drugi niti su
suprotstavljena.
Pravo namirenja se ostvaruje kroz dva stadijuma: prodaja hipotekovane
stvari i naplata hipotekovanog potrazivanja.
- Pravo prodaje jeste ovlascenje hipotekarnog poverioca da zahteva
prodaju predmeta hipoteke kako bi novcano izrazio vrednost premeta
hipoteke, tako da potrazivanje i hipotekovana stvar se svde na
zajednicki imenitelj, novac.
- Naplata potrazivanja poverioca koji se namiruje iz prodajne
nepokretnosti obvlja se na rocistu za deobu iznosa postignutog
prodajom te nepokretnosti koje se odrzava po pravosnaznosti resenja o
prodaji nepokretnosti kupcu. Resenjem o namirenju sud utvrdjuje

visinu deobne mase, lica i potrazivanjakoja se namiruju, red namirenja


i troskove izvrsenja. U slucaju da deobna masa ne dostize iznos za
namirenje jednog potrazivanja onda se najpre namiruju troskovi, zatim
kamata i najzad glavnica.
Po ZH pravo namirenja moze da se ostvari na tri nacina:
a) Prenos svojine umesto ispunjenja, ovaj nacin podrazumeva da po dospelosti
potrazivanja presaje potreba za nekom posebnom zastitom duznika zato je
dopusteno da oni postignu sporazum (naknadni ugovor) o potpunom ili
delimicnom prenosu svojine ili nekog drugog prava u korist poverioca umesto
ispunjenja duga. Ovaj ugovor mora biti u pismenoj formi potpisi overeni u
sudu i prakticno ima snagu sudskog poravnanja, izbegava se formalni
postupak prodaje hipotekovane stvari.
b) Vansudski postupak namirenja hipotekarnog poverioca uveden ZH kako bi
se izbegla duga procedura sudske prodaje. Ugovor o hipoteci sacinjen je u
obliku verodostojne ili izvrsne isprave. S tim sto ZH predvidja da sadrzi
odredjene elemente kako bi imao snagu izvrsne isprave po ZIP ( vec receni u
izvrne zalozne izjave). Postupak pocinje slanjem pismene opomene duzniku i
vlasniku ako su razlicita lica koja sadrze sve podatke. Sva pismena duzniku
smatraju se urucenim ako su poslata preporucenom postom na adresu
hipotekovane vrednosti na adresu duznika iz ugovora o hipoteci i vlasnika
nepokretnosti. Registar nepokretnosti donosi resenje o prodaji i vrsi zabelezbu
hipotekarne prodaje. Duznik moze izjaviti zalbu drugostpenom organu ako su
potrazivanj i hipoteka prestali, potrazivanje nije dospelo ili je dug isplacen.
Drugostepeno resenje je konacno i izvrsno.
Ako u roku od 30 dana od dana izdavanja resenja o zabelzbi duznik ne plati
dug poverioc moze prstupiti prodaji nepokretnosti putem aukcije ili
neposredne pogodbe.
-

Aukcijska prodaja poverilac moze sam organizovati aukciju ili to


prepustiti ageenciji, oglas o prodaji mora biti objavljen u regionalnom
dnevnomlistu najmanje 45 dana pre prodaje. Pocetna cena na prvoj
aukciji mora biti najmanje 75% vrednosti na drugoj 60%, takodje i sam
poverioc moze da je kupi i stekne svojinu na hipotekovanoj
nepokretnosti.
- Neposredna pogodba se ogleda u tome da poverilac moze
nepokretnost prodati po iseku roka od 30 dana od izdavanja resenja o
zabelezbi hipotekarne prodaje po ceni koja je priblizna trzisnoj.
Poverilac mora najkasnije 15 dana pre zakljucenja ugovora o prodaji
da obavesti duznika, vlasnika nepokretnosti kao i lica koja imaju neka
prava na nepokretnosti. ZH predvidja privilegovaniji polozaj
poverioca, takodje je predvidjena i obaveza nadleznog organ da pruzi
pomoc poveriocu neophodnu za sprovodjennje postupka namirenja
(iseljenje vlasnika i sl.)
Nakon prodaje predmeta hipoteke pristupa se naplati duga.
c) Sudska prodaja hipotekovane nepokretnosti sprovodi se radi prinudne
naplate novcanog potrazivanja po zahtevu izvrsnog poverioca cije je
potrazivanje dospelo u skladu sa ZIP. Dakle on mora najpre da dobije izvrsnu
ispravu u parnicnom postuku (pravosnazna i izvrsna presuda ili sudsko
poravnanje) ukoliko je vec nema (sudska hipoteka). Pretpostavke za dobijanje
izvrsne isprave su dospelo potrazivanje (materjalnopravna pretpostavka) i

postojanje hipoteke na tuzenikovoj nepokretnosti (formalnopravna


pretpostavka). Hipotekarni poverilac koji je podigao hipotekarnu tuzbu ima na
raspolaganju i zabelezbu hipotekarne tuzbe koja omogucava da e izvrsni
naslov neposredno uperi protiv svakog vlasnika nepokretnosti.Predmet
izvrsenja moze biti samo nepokretnost ciji je vlasnika hipotekarni duznik.
Prodaja se vrsi javnim nadmetanjem osim ako su se dogovorili za neposrednu
pogodbu. Na prvom rocistu vrednost ne sme biti ispod procenjene, posle 30
dana na drugom 2/3 a ako nema ponude prihvatice se ponuda izvrsnog
poverioca u visini od 2/3 vrednosti.
88. PRAVA I OBAVEZE HIPOTEKARNOG DUZNIKA
PRAVA

1) Pravo na ostatak vrednosti (hiperocha) je ovlascenje hipotekarnog duznika


da, po naplati svih potrazivanja iz prodajne cene predmeta hipoteke, preostali
deo vrednosti pripadne njemu.. Jer u poslovnoj praksi 50%vrednosti
hipotekovane stvari pokriva iznos potrazivanja (poverilac nece da rizikuje).
Zato i postoje zabranjene klauzule uglavnom radi sprecavanja sticanja bez
osnove i uskracivanje razlike u iplati prodajne cene duzniku.;
2) Pravo raspolaganja rangom hipoteke je pravo hipotekarnog duznika
ustanovljeno Zakonom o hipoteci. On moze:
a) Raspolagati neispisanom hipotekom;
b) Zabelezba prvenstvenog reda;
c) Predbelezba nove hipoteke.
OBAVEZE

1) Obaveza cuvanja vrednosti hipotekovane stvari se ogleda u tome da, s


obzirom da je hipotekovana stvar kod njenog vlasnika (duznika) i njegovoj
drzavini, da se uzdrzi od faktickih kao i pravnih radnji kako joj ne bi umanjio
vrednost. Ova obaveza nije izricito predvidjena zakonom ali proizlazi iz prava
hipotekarnog poverioca u slucaju smanjenja vrednosti predmeta hipoteke.
Dakle hipotekarni duznik se mora ponasati kao dobar domacin odnosno
dobar privrednik.
2) Obaveza trpljenja namirenja potrazivanja iz vrednosti predmeta hipoteke,
posredstvno suda. ZH je regulisao i obavezu intervencije nadleznog organa radi
omogucavanja vansudskog namirenja u slucaju ometanja, postupak sudske
prodaje se regulise po pravilima izvrsnog
89. PRESTANAK (GASENJE) HIPOTEKE
Formalnopravno hipoteka moze prestati samo suprotnim aktom od njenog
sticanja. Hipoteka je pravo koje nastaje uknjizbom (intabilacijom) a prestaje
ispisom (ekstabulacijom) iz javnog registra. Pravo brisanja moze zahtevati duznik,
vlasnik ili poverilac. Uz zahtev za brisanje duznik mora imati ipismenu izjavu
hipotekatnog poverioca da je saglasan da se izvrsi ispis hipoteke (tzv. Brisovna
dozvola) ili pravosnaznu sudsku odluku kojom se utvrdjuje da je potrazivanje
hipotekatnog poverioca prestalo. Protiv resenja o brisanju i jedan i drugi imaju pravo
zalbe.
Ispis se moze zahtevati tek nakon nastupnja zakonom predidjenog materjalnopravnog
razloga:
- Odricanje od potrazivanja i odricanje od hipoteke predstavlja
mogucnost koja je posledica autonomije volje i dispozitivnosti

gradjanskih subjektivnih prava. Odricanje se moze pobijati samo ako je


imalo za cilj ostecenje poverioca (actio Pauliana).
Za odricanje poverioca od potrazivanja potrebna je saglasnost duznika
(oprostaj, oprost duga), ukoliko je doslo do odricanja od dela
potrazivanja hipoteka vazi za preostali dug (nedeljivost zaloge)
Za odricanje od hipoteke dovoljna je pismena izjava volje
hipotekarnog poverioca sa overenim potpisom u sudu, ne zahteva se
saglasnost duznika. Odricanjem od hipoteke poverioc zadrzava polozaj
obicnog poverioca potrazivanja.
Konfuzija i konsolidacija; Konfuzija postoji kada lice stekne i
potrezivanje i dug, moguce je kad poverilac nasledi imovinu duznika
ili obrnuti spajanjem dva pravna lic, ustupanjem potrazivanja duzniku.
Konsolidacija postoji kada isti pravni subjekt postane i hipotekarni
povroc i hipotekarni duznik.
Propast hipotekovane stvari prestaju sva stvarna prava, ukoliko ne
dodje do realne subrogacije(npr. na mesto predmeta hipoteke stupi
suma osiguranja), hipotekarni poverilac stice zalozno pravo na
potrazivanje sume osiguranja. Ukoliko je samo delimicno propao
hipoteka se svodi na preostali deo a ispravka upisa se vrsi po samom
zakonu.
Amortizacija (brisanje) potrazivanja obezbedjenog hipotekom
regulisana je ZH tako da se vrsi na osnovu pravosnazne sudske odluke
koja se donosi ako je proteklo 20godina od dospelosti potrazivanja, a
nema nikog.
Eksproprijacija je predvidjena ZH kao i sli nacini prestanka hipteke u
cilju zadovoljenja opsteg interesa. Ispis vrsi novi vlasnik a hipotekarni
poverilac stice zalozno pravo na isplacenoj naknadi, u slucaju isplate
vrednosti u novcu hipoteka se transformise u zalozno pravo na
potrazivanju.

90. POJAM I PREDMET REGISTROVANE ZALOGE


Registarska zaloga (pokretna hipoteka, bezdrzavinska zaloga) je zalozno pravo
na pokretnim stvarim i pravima kojim se ovlascuje zalozni poverilac da u slucaju
docnje duznika sa isplatom duga zahteva prodaju zalozene stvari be obzira u cijoj
svojini i drzavini se nalazi i naplatu potrazivanja iz njene vrednosti. Nastaje upisom u
poseban javni registar za zalaganje pokretnih stvari. Regulisana je Zakonom o
zaloznom pravu na pokretnim stvarima iz 2004 godine. Moze se obezbediti i
buduce potrazivanje i uslovno ili oroceno, ali moraju biti precizirani uslov, odnosno
vreme kada ce potrazivanje nastati.
PREDMET

1) Pokretne stvari mogu biti predmet zaloge smo ako su individualno


odredjene, mogu biti i genericne ali se moraju individualiziratu, kaoo izbir
pokretnih stvari (inventar preduzeca).
2) Prenosiva potrazivanja gde se shodno primenjuju pravila kod registarskoj
zalozi pokretnih stvari;
3) Suvlasnicki udeo pokretne stvari ili zbira pokretnih stvari. Udeo se moze se
zaloziti bez saglasnosti ostalih suvlasnika;

4) Zalozno pravo na buducim stvarima ili buducim pravima moze se


konstituisati uslovno. Nastaje tek kada zalogodavc stekne svojinu na toj stvari,
pravo potrazivanja ili drugo imovinsko pravo.
91. SUDSKA I VANDUDSKA PRODAJA KOD REGISTROVANE ZALOGE
Zalozni poverilac kod registrovane zaloge ima ovlascenja kao i hipotekarni
poverila (pravo namirenja, prvenstva, sledovanja) uz odredjena ustupanja.
Pravo namirenja obuhvata pravo prodaje i pravo naplate. Kao i kod hipotekarnog
poverioca i ovde postoji razlika da li je u pitanju privredni subjekat ili fizicko lice.
Kod privrednog subjekta postoji mogucnost da o dospelosti potrazivanja moze da
izvrsi prodaju na vansudskoj javnoj prodaji ili po trzisnoj, berzanskoj ceni,
neposrednom pogodbom ili je zadrzi u svojini.bez obracanja sudu Jedini uslov je da
pismeno obavesti zalogodavca na adresu upisanu u Registar i zahtev poverioca da se
u Registar zaloge upise da je zapoceo postupak namirenja. .
Kad je u pitanju fizicko lice kao i ugovora o hipoteci postoji zabrana komisionatne
i marcjanske klauzule, sporazumi koi se mogu konstituisati tek nakon dospelosti
potrazivanja.naknadni ugovor.
Nacini realizacije prava prodaje:
1) Sudska prodaja predmeta zaloge. Zalozni poverila moze zahtevati posle
upisa pocetka namirenja da se predmet zaloge proda na javnoj prodaji ili po
tekucoj ili berzanskoj ceni. Ako bi troskovi bili nesrazmerni sud moze odluciti
da poverilac stvar proda neposrednom pogodbom po ceni utvrdjenoj
vestacenjem ili da je po toj ceni zadrzi;
2) Vansudska prodaja , poverilac moze koristiti oovu prodaju nakon 30 dana od
upisa pocetka namirenja.
3) Vansudska javna prodaja putem nadmetanja moze se koristiti ako je
predvidjena ugovorom o zalozi;
4) Prodaja po trzisnoj ili berzanskoj ceni moguca je ako je predvidjena
ugovorom o zalozi ili tzv.naknadnim ugovorom. Trzisna cena je ona po kojoj
se se iste ili slicne stvari prodaju pod uobicajnim okolnostima u vreme i mestu
prodaje premeta zaloznog prava. Berzanska cena je ona po kojoj se iste ili
slicne stvari proaju na berzi.
Zalozni poverilac moze namiriti glavnicu i nakon zastarelosti potrazivanja.
Zadrzavanja prava na drzavinu od strane zalogodavca je osnovni moti
uvodjenja registarske zaloge. Zakonom je predvidjeno da se subjekti registarske
zaloge mogu sporazumeti da zalozni poveilac stice drzavinu zalozene stvari nakon
dospelosti potrazivanja, svakako je stice najkasnije nakon sto duzniku i
zalogodavcu dostavi obavestenje o realizaciji zaloge. On moze od suda zahtevati da
donese resenje o predaji stvari u drzavinu , a za ostvarenje zahteva mu je potreban
overeni izvod iz Registra koji ima karakter izvrsne isprave. Sud mora odluciti u
roku od tri dana. Prigovor na ovo resenje ne odlaze izvrsenje. U slucaju da mu duznik
ne preda dobrovoljno poverlilac ima pravo na drzavinsku zastitu.
94. PRAVO PRECE KUPOVINE POJAM,OBLICI I SADRZINA
Pravo prece kupovine ovlascuje imaoca da zahtev od vlasnika, kada odluci da proda
stvar, da mu je ponudi pre ostalih kupaca, kao i da ukoliko vlasnik ne postujuci
njegovo pravo i stvar proda trecem licu, zahteva da mu stvar bude ustupljena pod
istim uslovima pod kojim je zakljucen ugovor o prodaji.

Cilj zbog koga se ustanovljava pravo prece kupovine jeste zastita interesa odredjenih
lica da poseduju izvesne stvari pre drugih npr. kod susvojine u slucaju prodaje
suvlasnickog udela pravo prvenstva imaju suvlasnici. Zakonsko pravo prece kupovine
je predmet izucavanja stvarnog prava dok je ugovorno pravo prece kupovine
obligacionog karaktera.
OBLICI

Zakonsko pravo prece kupovine ima svoj osnov neposredno u zakonu. Za njegov
nastanak nije potrebna saglasnost bilo kog pravnog subjekta. Nije ograniceno u
trajanju Zato se moze reci da predstavlja ogranicenje prava svojine , tj prava
raspolaganja.
- predmet zakonskog prava prece kupovine mogu biti nepokretne
stvari (poljoprivredno, gradjevisnko zemljiste, sume stanovi zgrade),
izuzetno pokretne stvari (kulturna dobra) i izuzetno neka imovinska
prava.
- Subjekti su najcesce suvlasnici, srodnici, sanaslednici, susedi i drzava.
ZOSPO nije predvidjao opste pravo prece kupovine suvlasnika,
medjutim Nacrt zakona o pravu svojini i drugim stvarnim pravima ga
predvidja ali do stupanja na snagu to je predvidjeno i na osnovu
vazeceg Zakona o nepokretnosti. I drugi zakoni predvidjaju subjekte
ovog pravo, tako Zakon o preduzecima predvidja da su to clanovi,
akcionari prilikom prodaje trecim licim, zatim sto se tice drzave (sto je
narocito karakteristicno kod nas jer ima privilegovan polozaj) ona ce
to ciniti radi zastite opsteg interesa, predvidjeno Zakonom o kulturnim
dobrima u slucaju prodaje kulturnih dobara koja se nalaze u privatnoj
svojini itd.
Ugovorno pravo prece kupovine ovlascuje svog imaoca da pre ostalih stekne pravo
svojine pre ostalih.vlasnik stvari obavezuje se da u slucaju prodaje stvari ovu najpre
ponudi ranijem vlasniku.ugovorno pravo prece kupovine je izraz autonomije volje u
ugovornom pravu i tesko je reci da predstavlja ogranicenje svojine. Ono se javlja u
obliku sporedne klauzule uz osnovni ugovor (najcesce ugovor o prodaji). Licno je
pravo i neprenosivo niti nasledivo. Trajanje je ograniceno zakonom na 5 godina
mada strane ugovornice mogu odrediti i kraci rok. Moze nastati i po osnovu
testamenta.
U nasem pravu pravo prece kupovine je regulisano ZOO kao modalitet ugovora o
prodaji u delu slucajevi prodaje sa narocitim pogodbama.
-

Predmet ugovornog prava prece kupovine mogu biti kako nepokretne


tako i pokretne stvari
Subjekti su ugovorne strane prodavac (ugovor o prodaju) i
poklonodavac(ugovor o poklonu).

SADRZINA

Pravo prvenstva predstavlja ovlascenje titulara prava prece kupovine da ga


obavezno lice, kada odluci da proda stvar, obavesti o tome kao i o uslovima prodaje
kako bi pre ostalih zakljucio ugovor o prodaji. Titular prava prece kupovine ce
realizovati svoje pravo ako prihvati ponudu za zakljucenje ugovora.
Imalac prava prece kupovine duzan je da o svojoj nameri obavesti obavezno lice u
roku od 30 dana o dana prijema ponude. Rok je prekluzivan sto zanci da po
njegovom isteku titular prava prece kupovine gubi to pravo. Ali samo za tu prodaju ne

i za sledecu. Uz izjavu da prihvata ponudu imlac je duzan da isplati kupovnu cenu


dogovrenu ili da istu polozi u sud ( za pokretne stvari), kod nepokretnosti ponuda i
prihvatanje mora biti u pismenoj formi jer je za ovu vrstu ugovora vazi bitna forma.
Pravo prekupa; ako vlasnik proda stvar trecem licu a ne ponudi je najpre imaocu
pava prece kupovine ili je trecem licu proda po povoljnijim uslovim, pravo prece
kupovine je povredjeno. Tada imalac stice pravo prekupa, tj. da pobija ugovor o
prodaji zakljucen sa trecim licem i da zahteva da stvar bude nemu ustupljena pod
istim uslovima.
- Ovo pravo prekupa se moze vrsiti samo ako je izmedju vlasnika i
treceg lica zakljucen punovazni ugovor o prodaji, i to je prvi uslov.
Imalac ce zahtevati da taj ugovor ne vazi prema njemu ne iz razlga
nistavosti vec iz razloga nepostovanj njegovog prava prece kupovine.
Ukoliko bi isticao razlog nistavosti ne bi mogao da vrsi pravo prekupa;
- Drugi uslov je da imalac u roku za isticanje prava prekupa (koji je po
ZOO 6 meseci, za pokretne i godina dana za nepokretne oda saznanja, i
dve godine od zakljucenja ugovora o prodaji, pravo koje istice u roku
od 5 godina od prenosa svojine na trece lice) polozi iznos prodajne
cene u sudski depozit.
Zakonsko pravo prece kupovine ce se sprovesti i bez obzira na savesnost treceg lica
jer ima osnova u zakonu, a vazi pravilo da neznanje prava ne oslobadja, dok kod
ugovornog prava pravo prekupa imalac ce imati samo prema nesavesnom trecem licu,
u slucaju savesnog lica (i pravila njihove zastite radi pravne sigurnosti) imalac ce
moci damo zahtevati naknadu stete od svog saugovaraca.
95. POJAM I SADRZINA PRAVA GRADJENJA
Pravo gradjenja je ovlascenje imaoca ovog prava da na tudjem zemljistu
podigne zgradu bilo na povrsini ili ispod. To je stvarno pravo na tudjoj stvari, a za
optereceno zemljiste je stvarnopravni teret. Vodi poreklo iz rimskog prava.
Superficies ili pravo gradjenja je nastalo iz dugorocnog zakupa zemljista sa
stvarnopravnim dejstvom. Potrebe za kucom su pojedina lica zadovoljavala tako sto
su uzimala tudje zemljiste u zakup radi pravljenja kuce, s tim sto u pocetku su zgrade
podignut na tom zemljistu postajale svojina vlasnika zemljista a superficijar je bio
samo zakupac, kasnije superficijar dobija stvarnopravnu zastitu, a superficies postaje
stvarno pravo na tudjoj stvari. Usrednjem veku pravo gradjenja se uklapalo u
shvatanje o podeljenoj svojini, sve sto je spojeno sa zemljom deli njenu pravnu
sudinu. Etazna svojina je promenila privatnu svojinu kao i institu time-shering vreme,
tako da se pravo svojine danas deli i horizontalno i vertikalno.
SADRZINA

Kod prava gradjenja odvaja se svojina na zemlji od svojine na stvarima


(objektima) koje su spojene sa njom i predstavljaju njen pripadak. Vlasnik
zemljiste nije vlasnik gradjevinskog objekta jer svojina povodom njega pripada
drugome. Zgrada koja predstavlja sastavni deo zemljista, kod prava gradjenja je
samostalni objekt. S obzirom da superficijar ima pravo svojine na zgradi znaci da je
ono vecito, ali time bi pravo svojine na zemljistu postalo iluzorno, zato je pravo
gradjenja ogranicenog karaktera sto ukazuje i sam osnov nastanka a to je ugovor
o zakupu kojim se odredjuje njegovo trajanje ili se primenjuju rokovi iz zakona koji
ovo pravo regulise. Na osnovu ugovora vlasnik zemljista prenosi pravo gradjenja
na superficijara, ovim ugovorom stavlja van snage pravilo superficies solo credit,

dakle sadrzi klauzulu odricanja od ovog pravila. Superficijar ima pravo na zastitu
svojine putem petitornih tuzbi kao drzalac uziva drzavinske zastitu, kao i tuzbe iz
ugovora o zakupu.
Superficijar je vlasnik zgrade stecene po osnovu prava gradjenja. Ima sva
ovlascenja iz prava svojine ( drzanje, koriscenje, raspolaganje). Superficijar ima i
obaveze kako javnopravnog karaktera (placanje poreza, taksi) tako i privatnopravnog
karaktera (npr. da placa izvesnu sumu novca vlasniku zemljista slicno zaupnini). Ova
obaveza se utvrdjuje ugovorom i moze se isplacivati periodicno ili odjednom. Dok
traje gradjenje superficijar ima samo golu svojinu (nuda proprietas) njegovo pravo
svojine ozivljava prestankom prava gradjenja.
Pravo gradjenja nastaje na osnovu ugovora i upisa u zemljisne knjige.
96. POJAM I PRED UPISA U EVIDENCIJU NEPOKRETNOSTI I PRAVA
Evidenciju nepokretnosti i prava cine javni registri (knjige) u koje se
upisuju podaci o nepokternostima i pravima na njima. Evidencija nepokretnosti treba
da bude jedinstvena i medjusobno uskladjena funkcionalna celina svih relevantnih
faktickih podataka o nepokretnostima i pravima.
U pravnoj teriji postoje tri sistema zemljisnih registra (evidencija nepokretnosti
iprava):
- Torensov sistem;
- Francuski sistem transkripcije i inskripcije;
- Austrijsko-nemacki sistem zemljisnjih knjiga.
ZNACAJ

Katastar nepokretnosti , kao fakticka evidencija nepokretnosti predstavlja osnovu za


izradu zemljisnjih knjiga i korisi se za dobijanje raznih privrednih, upravnih i
statistickih podataka.
Zemljisnje knjige, kao pravna evidencija, pruzaju pouzdane i javne informacije o
pravima na nepokretnosti, cime omogucavaju nastanak i publikovanje stvarnih prav
ubrzavaju i osiguravaju pravni promet.
Svoje funkcije evidencija nepokretnosti postize upisom i publikovanjem
podataka o neokretnosti, pretpostavkom tacnosti i principom pouzdanja u javne
registre.. Publicitet se ostvaruje upisom sticanja i brisanja stvarnih prava cija je
funkcija da pravo svojine i sva ogranicenja budu javni i podaci o tome svima
pristupacni.
Pravo sledovanja je opsta karakteristika stvarnih prava omogucena upisom ovih prava.
Njegov znacaj je posebno naglasen kod hipoteke.
Javn registar ima veoma znacajnu funkciju i u dokazivanju prava. Postojanje svojine,
hipotekarnog i drugih registarskih prava, doikazuje se izvodom iz zemljisnji ili
intabulacionih knjiga.
PREDMET UPISA U EVIDENCIJU NEPOKRETNOSTI I PRAVA
Pod predmetom evidencije podrazumevamo fakticke cinjenice o nepokretnostima
(fakticka evidensija) i o pravima na nepokretnostima koja se evidentiraju u javni
registar tzv.zemljisnoknjizna prava (pravna evidencija).
Predmet fakticke evidencije su:
- Nepokretnosti (zemljista, zgrade, stanovi, poslovne prostorije...);
- Fakticko stanje nepokretnosti (polozaj, oblik, bonitet, klasa ...).

Predmet pravne evidencije su:


- Subjektivna stvarna prava na nepokretnostima (svojina, sluzbenosti,
hipoteka, realni tereti....)
- Odredjena obligacina prava na nepokretnostima (pravo prece
kupovine, dugorocni zakup, smatra se duzi od 10 godina)
- Vrsi se i evidentiranje drzaoca na zgradama ukoliko se ne moze utvrditi
ili izvrsiti upis vlasnika.
- Odredjena stanja titulara prava znacajna za pravni promet (maloletstvo
vlasnika, lisavanje poslovne sposobnosti..) i pravne cinjenice vazne za
promet nepokretnosti (stecaj, hipotekarna tuzba ...)
Fakticka i pravna evodencija su medjusobno povezane i uslovljene evodencije
bez obzira da li se vode u posebnim javnim knjigama (katastar i zemljisna
knjiga) ili u jednom registru (jedinstvena katastarska evidencija).
97. NACELA EVIDENCIJE NEPOKRETNOSTI I PRAVA
Nacelo upisa oznacava da se stvarna prava na nepokretnostima mogu steci,
modifikovati ili prestati samo upisom u registar nepokretnosti. (predvidjeno Zakonom
o zemljisnjim knjigama, Zakonom o katastru, ZOSPO)
Upis je sredstvo publiciteta, dejstvo upisa je u tome:
- Za svako pravo koje je upisano u zemljisnje knjige vazi oboriva
pretpostavka da punovazno postoji u korist upisanog lica;
- U pogledu pribavioca vaze samo ona ogranicenja, tereti ili hipoteke
koje su u knjige upisani.
Nacelo javnosti se ogleda u tome da evidencija nepokretnosti i prava se sastoji iz
javnih knjiga u ciju sadrzinu svaki gradjanin moze d izvrsi uvid i zatrazi pismeni
izvod sa podacima iz javnog registra, osim ako je to pravo ograniceno (kod nas se ne
trazi pravdani pravni interes). Moderna tehnologija omogucava uid u centralnu bazu
podataka skoro sa svakog mesta i u svako vreme, cime je pojacano dejstvo publicitet i
pravni subjekti se ne mogu pozivati na nepoznavanje neke cinjenice o nepokretnosti
jer se rai o neoborivoj pravnoj pretpostavci. (samo poznavanje odredjene cinjenice u
javni regidtar a ne njena tacnost.)
Nacelo pouzdanja (poverenja) oznacava da je sadrzina javnih knjiga verodostojna
istinita i potpuna. Ovo nacelo se moze posmatrati sa formalnopravnog aspekta
koje znaci da se evidencija nepokretnosti nalazi pod javnom kontrolom i da je
dostupna svima i sa materjanopravnog aspekta koje znaci da lice koje je preduzelo
odredjene pravne radnje na osnovu zemljisnoknjiznog stanja zasticeno pravnim
poretkom cak i kada stvarno stanje odstupa od evidencionog stanja.
Takodje ovo nacelo ima i pozitivni (stvara oborivu pretpostavku da je istinito sve sto
je upisano) i negativni (oboriva pretpostavka da pravno ne postoje prava koja nisu
upisana) aspekt.
Zainteresovana lica mogu traziti da se iz zemljisnje knjige brise upis za koji smatraju
da nije tacan. To se cini pravnim sredstvom koji se zove rekurs u roku od 30 dana
od upisa. Tuzba za brisnje upisa mogu koristiti u roku od 3 godine od upisa ako o
tome nisu bili obavesteni. Nakon proteka roka od 3 godine prema savesnim
zemljokljisnim titularima nastupa fikcija apsolutne tacnosti zemljisnjih knjiga.
Pozitivni aspekt pouzdanja se otklanja brisanjem pogresnog upisa a negativni
naknadnim upisom.

Nacelo legaliteta oznacava obavezu zemljisnknjiznog suda da po sluzbenoj


duznosti ispita da li su ispunjeni svi zakon predvidjeni uslovi za upis (tacnost i
istinitost podataka, dopustice upis :
- Ako prema zemljisnoknjiznom stanju nema prepreka za upis;
- Ako su stranke sposobne da raspolau predmetom na koji se upis
odnosi, a podnosilac ovlascen da podnese molvu;
- Ako se predlog za upis zasniva na sadrzini podnetih isprava;
- Ako isprava ima oblik poteban za dopustanje upisa.
Nacelo prvenstva oznacava da ranije upisano pravo ima prvenstvo u odnosu na
kasnije upisano pravo u javni registar. Ovo nacelo je najznacajnije kod hipoteke, na
osnovu kojeg hipotekarni poverilac ima prevenstvo u odnsu na obicne poverioce i u
odnosu na kasnije upisane titulare stvarnih prava. To je posledica prvenstva stvarnih
prava nad obligacionim, odnosno prvenstva ranga izmedju vise stvarni prava. Takodje
Zakon o hipoteci predvidja mogucnost vlasnika hipotekovane stvari koristi sistem
fiksnog ranga, mada moze da se obaveze voljom i na klizeci rang (uknjizbom ili
predbelezbom bez diranja u red prvenstva ostalih uknjizenih prava.
98. VRSTE UPISA I PRIORITET UPISA U JEDINSTVENI KATASTAR
Upis ima visestruko znacenje vodi nastanku, promeni i prestanku stvarnih prava;
publikuje zemljisnoknjizno stanje, zakonska je pretpostavka za tacnost i nacelo
pouzdanja u zemljisne knjige; jaca poverenje u registar itd. Upis je nacin sticanja
(modus asquirendi) stvarnih i odredjenih obligacionih prva na nepokretnostima. U
nasem pravu upis je kauzaln sto znaci da nije dovoljan samo upis za sticanje prava
vec se mora oslanjati na punovazan pravni osnov. Upis moze imati konstitutivan
karakter (kada pravo nastaje momentom upisa, kod sticanja svojine, hipoteke,
sluzbenosti (stvarnih i licnih), ili dugorocnih zakupa na osnovu pravnog posla ili
sudske odluke) i deklarativan karakter kada se samo potvrdjuje, vrsi publicitet, vec
stecenog prava (pravo prece kupovine, otkupa i prekupa, kao i kod originarnih nacina
sticanja stvarnih prava, sticanje svojine odrzajem, od nevlasnika).
Za upis prenosa svojine potrebni su sledeci uslovi:
a) postojanje punovaznog pravnog osnova zaljucenog izmedju vlasnika i
sticaoca;
b) clausula intabulandi to je formalna, jednostrana izjava prenosioca da
nema pravnih smetnji za prenos prava i dopustenje da se prenos sobrazno
pravnom osnovu moze izvrsiti. Ona moze biti data posebno ili u sastavu
pravnog osnova, data samostalno predstavlja de nacina sticanja (modus
asquirendi);
c) uknjizba sticanja za novog titulara i uknjizba prestanka prava za dosadasnjeg
vlasnika.
Za upis hipoteke potrebni su sledeci uslovi:
a) zemljisnoknjizna isprava pravni osnov (iustus titulus). Mora da sadrzi
iznos potrazivanja, visinu kamate i opsis zemljisnoknjiznog tela;
b) clausula intabulandi.
Vrsenje poslova premera i izrade katastra i upisa prava na nepokretnostima obavlja
Republicki geodetski zavod na osnovu Zakona o drzavnom premeru i upisa prava na
nepokretnostima. Time je vrsenje poslova upisa izuzetoiz sudske nadleznosti.
Upisi u katastar nepokretnosti su:

1) uknjizba kojom se konacno sticu, prenose ili prestaju prava na


nepokretnostima. Vrsi se na osnovu isprava koje su podobne za konacan upis
prava (pravosnazna sudska odluka, po samom zakonu, pravni poslovi sacinjeni
u skladu sa zakonom....);
2) predbelezba kojom se uslovno sticu, prenose ili prestaju prava na
nepokretnosti. Predmet predbelzbe mogu biti sva ona prava koja mogu biti i
predmet uknjizbe, vrse se na osnovu onih isprava koje nisu podobne za
konacan upis prava (neovereni ugovori, nedostaje clausula intabulandi...)ako
se otklone smetnje u roku od 6 meseci ona se pretvara u uknjizbu i tada pravo
stice rang prema momentu predbelezbe.
3) Zabelezba je upis odredjenih cinjenica vaznih za postojanje prava na
nepokretnosti. Pravne cinjenice se mogu odnositi na vlasnika nepokretnosti
(maloletstvo, starateljstvo, lisenje poslovne sposobnosti...) ili na samu
nepokretnost (pokretanje spora za utvrdjivanje prava na nepokretnosti,
pokretanje postuoka eksproprijacije).