Predrag Babic III7

Rodjen 1451. godine u Djenovi.

On je bio istrazivac i trgovac koji je prvi
presao Atlantski okean i otkrio Ameriku 1492.
godine pod zastavom Spanije.

Verovao je da je Zemlja lopta i da se putujuci
na zapad moze doci do Dalekog istoka.

Glavni cilj njegovih putovanja je sirenje
Hrianstva.

Umro je misleci da je otkrio put za Indiju.


Najslavnije putovanje

Isplovio je iz luke Palos sa tri broda Santa Marija, Pinta, Ninje i posadom od 90
ljudi

Putujuci na zapad stigao je do ostrva San Salvador

Uveren da je stigao u Indiju njene stanovnike je nazvao Indijancima.
Cilj drugog putovanja je da osnuje koloniju na Haitiju
Krece sa flotom od 17 brodova, 1500 clanova posade, 700 kolonista, 12
misionara i domacim zivotinjama
Na ovom putovanju otkriva mnoga ostrva u Bahamskom arhipelagu
Italijanski moreplovac i pisac
Bio je vodja panske pomorske
ekspedicije (1499-1500)
Predvodio je Portugalsku
ekspediciju (1501-1502)
Amerigo Vespuci je bio poznat po svojim putopisima Mundus Novus i
Quatuor Navigaciones

Dok je Kolumbo bio dokumentarista, Vespuci je bio knjizevnik koji je podsticao
mastu citalaca u svojim putopisima.

Za razliku od Kolumba , on je bio uveren da je otkrio Novi svet koji se nalazi na
putu izmedju Azije i Evrope.

Zahvaljujuci kartografima koji su zanemarili Kolumba , i njegovoj popularnosti
koju je stekao pisajuci putopise, novi kontinent je po njemu
dobio ime - Amerika .
Oni su bili zainteresovani za sever , gde su moreplovci Dzon i Sebastijan
Kabot otkrili Severnu Ameriku: Njufaundlend i Grendland ( 1497,1498),
Labrador (1517)


Sebastijan Kabot
Kraljici Isabelli je bilo potrebno 6 godina da pristane na Kolumbov
plan.
Kristofer Kolumbo je verovao da je najvei problem nabaviti novac i
brodove, ali je shvatio da postoji problem vei i od tog. Kada je kraljica
Isabella prihvatila njegov predlog, Kolumbo je krenuo u potragu za
posadom. To je bio jo vei problem. Tada jo uvek niko nije verovao da je
Zemlja okrugla i svi su se bojali da e brod, kada doe do kraja Zemljine
ploe, pasti i da e svi izginuti.
Doneta je odluka da e protiv svih zloinaca biti obustavljen postupak
ukoliko se odlue da postanu deo Kolumbove posade. ak i uz takvu
ponudu, posada Kristofera Kolumba je brojala samo etiri
zatvorenika.
Iako je tri puta bio i vratio se, Kristofer Kolumbo nije nikad zakoraio
na tlo severne Amerike.