Glava VIII

Srbija u politici kompromisa

etniko-britanski odnosi - nerazumevanja i protivurenosti
G
lavno meunarodno uporite komunista kao jezgra narod-
nooslobodilakog pokreta je SSSR. Sovjetska politika nije
bila spremna da rizikuje sukob sa svojim saveznicima zbog
komunistike aktivnosti u zemljama u kojima su obe strane antifaistike
koalicije bile zainteresovane, pa ni u Jugoslaviji. Sovjetska vlada se
pridravala teze da ne eli da se mea u unutranje poslove drugih
drava, da nema obavetenja, da dokazi kojima ona raspolae govore
suprotno od propagande koja je dominirala u zapadnim dravama.
Glavna platforma je bila jaanje antiokupatorskog pokreta otpora, to
je bila politika i jedne i druge strane antifaistikog bloka. Na toj liniji
ona je od leta 1942. isticala uspehe narodnooslobodilakog pokreta, a
kompromitovala poziciju etnika Mihailovia. Ova spoljna strategija joj
nije smetala da odrava vezu od prvog dana sa KPJ preko Kominterne,
odnosno od njenog rasputanja preko Georgija Dimitrova, naelnika
Informativnog odeljenja CK SKP (b). Tim kanalom ona je dobijala
obavetenja Tita o kolaboraciji etnika, koja su uostalom bila - bez
obzira na sva uveliavanja, nepreciznosti, pa i ideoloke pristrasnosti
- preteno dokumentovana. O toj kolaboraciji nije mogla da ne vodi
rauna i britanska vlada kada je dolo do obelodanjivanja ove dokumen-
tacije. Sovjetska vlada je pokazivala retku hladnou prema izbeglikoj
vladi, koja ni u jednoj fazi rata nije uivala njeno poverenje. Ona je u
toj vladi gledala instrument britanske politike. Iz sovjetske dokumenta-
cije jasno proizilazi da su stavljani prigovori da ta vlada nema svoj stav,
niti svoju politiku. Sovjete su protiv ove vlade izazivale i neke linosti
emigrantske politike, koje su bile osvedoeno probritanski raspoloene.
Britanci su, na drugoj strani, podozrevali od prvog dana da SSSR
vodi tajnu politiku preko Kominterne, kao organizacije koja podstie
svetsku revoluciju, iako se ona u ratu nije javno oglaavala. Sumnjali
su, takoe, i na Stanoja Simia, ambasadora Kraljevine Jugoslavije u
SSSR-u posle Milana Gavrilovia, kao na oveka koji se nalazi u slubi
sovjetske vlade ili - kako veli Dord Rendel - u depu (je) Sovjetske
vlade, ili je potpuno usvojio njeno gledite".
St. R. Vlahovi, n. d. , 82.
569
Sovjetska pomo narodnooslobodilakom pokretu ogledala se i u
tome to Sovjetski Savez nije hteo da podlegne britanskim zahtevima
i izbeglikoj vladi da se izjasni za ujedinjavanje svih antiokupatorskih
snaga pod vodstvom Mihailovia. Od polovine 1942. poela je ofanziv-
nija politika SSSR-a, u smislu dezavuisanja Miahilovia kao borca protiv
okupatora na osnovu izvetaja Tita, nezavisno od teke vojne situacije
u kojoj se tada nalazio SSSR. Na Istonom frontu tada je zapravo
poinjala bitka od koje je svetu zastajao dah: hoe li se Sovjeti odrati,
zadrati Nemce na obali Volge ili biti uniteni. Propagandna ofanziva
vodstva KPJ sada je dobila legalitet u komunistikoj i radnikoj tampi
sveta, potpomognuta od Moskve. SSSR je zapoeo i diplomatsku bitku
za Jugoslaviju, na strani narodnooslobodilakog pokreta, iako je sep-
tembra 1942. Tito izrazio nerazumevanje sovjetskog stava o dizanju
poslanstva Kraljevine i obratno na nivo ambasada.
2)
Radilo se o isto
taktikim potezima Sovjetske vlade, koja je veto koristila aktivnost
Mihailovia protiv partizana i pasivnost etnika prema okupatorskim
snagama. Osnovni kriterijum opredeljivanja u toku drugog svetskog
rata, kao rezultat redukcije odnosa na dualnu formulu sukoba faizma
i antifaizma, bio je sudbonosno porazan po Mihailovia koji nije eleo
ili mogao da razume ovu situaciju podajui se statikoj igri iekivanja
koja ga je vremenom bacala na margine dogaaja.
Mihailovi je celokupnu svoju strategiju usmerio u pravcu iekiva-
nja u ime ouvanja bioloke supstancije srpskog naroda, izbegavanja
svega to je moglo izazvati nove rtve, odbacujui sve alternative koje
su mogle naliiti na avanturizam. Ove intencije politike Mihailovia ne
mogu da budu izdvojene iz ukupne analize. Meutim, ako ovu politiku
podvrgnemo dubljem ispitivanju, videemo da je iza nje stajala ideo-
logija status quo, onemoguavanje pobede suparnikog pokreta, od-
brana monarhije i njenih institucija. Srpski narod je bio mali narod, ali
narod sa jako razvijenom istorijskom sveu, tradicijom slobodarstva,
koji ne prima niiju vlast nad sobom. etniki voa j e, meutim,
previao da je saveznika politika u drugom svetskom ratu traila
daleko vee borbeno angaovanje od onog na koje je Mihailovi bio
spreman. Mihailovi je eleo da pomou okupatora u ratu uniti glavnog
protivnika, narodnooslobodilaki pokret, uveren da e se nain njego-
vog unitenja brzo zaboraviti. Kao da mu nije, na drugoj strani, nikako
ulazilo u svest da se suparnik moe tui samo dinaminom strategijom
koja bi maksimalno sauvala Srbe od novih stradanja, ali i obezbedila
prednost etnika u odnosu na partizane kod saveznikih sila. Iako se
samostalna politika malih naroda u prolom ratu nije dozvoljavala, u
okviru saveznike politike moglo se nai prostora i za obezbeenje
svojih nacionalnih interesa. Mihailovi nije naao tu meru. Suprotno
njemu, Tito je od prvog dana imao svoje meunarodno uporite, pa i
kada je bio nezadovoljan politikom svog protektora to nije glasno
2 )
V. Dedi j er, Novi prilozi za biografij u Josipa Broza Ti t a, 2, Ri j e ka - Za gr e b, 1981, 1026.
570
iskazivao, svestan to bi eona konfrontacija sa Staljinom znaila u
vreme dok se pokret nalazio u povoju, a njegov predvodnik tek
prekoraivao prag anonimnosti. Kao revolucionar, ovek koji tei
osvajanju vlasti, nije mnogo razmiljao o ceni pobede. Okvir drugog
svetskog rata istovremeno je predstavljao veliko poprite pojave novih
socijalnih snaga i ideja.
Rezonovanje mnogih emigrantskih pisaca da su etnici bili u pravu
- poueni gorkim iskustvom da je jedina prava politika bila uzdanje
iskljuivo u vlastite snage i svoju mudrost" - pokazala se isuvie
kratkovida i upravo suprotna razvoju dogaaja. etniki pokret je gubio
i izgubio bitku zato to nije imao svoju politiku strategiju usaglaenu
strategiji velikih saveznika. Uz mnoge druge inioce, komunistiko
vodstvo isuvie je dobro, od prvog dana borbe, shvatalo ta znai
meunarodna taka oslonca i razvijanje maksimuma vlastite inicijative
u okviru opte saveznike strategije. Antiokupatorsko ponaanje bilo
je izgraeno u vrhovnu meru vrednosti u antifaistikoj koaliciji. U
sovjetskim diplomatskim analizama nalazimo argumentaciju u prilog
teze da su manje rtve u aktivnom otporu nego u pasivnoj rezistenciji.
Kod Britanaca su sline analize ile ak do neviene take cinizma:
to se trava vie kosi vie raste". Nacionalistiki tragizam etnika i
sve vei izolacionizam pokreta u meunarodnim odnosima proizilazio
je iz nerazumevanja sutine drugog svetskog rata kao sukoba snaga
faizma i antifaizma. Nije li klasian primer ove redukcije pokazao
faktiki ratni savez Velike Britanije i SSSR-a, jedne stare kolonijalne
sile i parlamentarne demokratije sa SSSR-om, totalitarnom dravom
sa socijalistikim predznakom?
Slovenski, ruski faktor, bio je u Srbiji razvijen kod svih snaga bez
razlike, s tim to su snage kolaboracije daleko vie od etnika skretale
panju naroda da se iz SSSR-a ne krije velika slovenska matuka" ve
boljevizam sa svim njegovim nastranostima drutvene organizacije i
ivota. Stoga se prilikom uspeha SSSR-a u drugom svetskom ratu
proslavljala snaga ruskog oruja kao i nekada^ Sovjetizam" se ipak
jedno vreme nije razlikovao od slovenstva". to se tie komunista,
oni su u svojoj politici i propagandi uveliko koristili taj slovenski faktor,
poistoveujui Rusiju" sa SSSR-om. Komunisti su daleko najbolje
koristili naraslo rusko oseanje u narodu, tradiciju, istorijski sentiment,
ne razgraniavajui boljeviku, birokratsku silu kakav je bio Staljinov
SSSR sa Rusijom". Ateistiki pokret koristio je i prie o pravoslavnoj
Rusiji. etnika propaganda u suoavanju sa vlastitim boljevizmom
poela je da razbija simplifikovane identifikacije Rusije i SSSR-a.
Razdvajanje komunizma i sovjetske komponente od rusofilstva i sveslo-
venstva poelo je u etnikoj propagandi tek posle masovnih egzekucija
u vreme tzv. levih skretanja 1942. u Crnoj Gori i Hercegovini.
Slobodan Jovanovi j e, januara 1943, stavio do znanja ambasadoru
Dordu Rendelu da se u Jugoslaviji poslednje godine promenio
sentiment prema komunizmu". Ranije se, naime, moglo rei da su
571
Srbi bili proruski raspoloeni i voljni da prihvate komunizam kao oblik
vladavine u Rusiji, ali posle komunistikog eksperimenta u Jugoslaviji
oni su sada postali antikomunistiki, pravei razliku izmeu prijateljstva
prema Rusiji" i pomaganja sovjetskog reima. Jovanovi je mislio na
likvidacije ljudi, rekviziciju imovine i druge srodne pojave u istonim
delovima zemlje, dok nije dolo do povlaenja narodnooslobodilakih
snaga prema zapadnim krajevima Jugoslavije.
3)
Ovo razgranienje je
dosta vetaki uinjeno, jer je vodstvo KPJ uspelo brzo, posle poraza
i difamacije komunista, da usaglasi borbu u toku sa narodnooslobodi-
lakom strategijom i antiokupatorskom akcijom kao trajnim imperati-
vom, nastavljajui i dalje da poistoveuje Rusiju" i SSSR", to jest
drutveni poredak u SSSR-u kao najpravedniji oblik drutva. Tome je
pogodovala sovjetska kontraofanziva kod Staljingrada, kojoj je pretho-
dio dinovski otpor Sovjeta, to je izazvalo novu plimu zanosa prema
Rusiji - SSSR-u. Mlae generacije u sastavu narodnooslobidlakog
pokreta, koje nisu poznavale predratnu propagandu protiv komunista
i Staljina, doivljavale su na nov nain Sovjetski Savez.
Mihailovi nije mogao da veruje da velika britanska imperija nema
mogunosti da vie pomogne etnike vazdunim putem. Nesumnjivo da
je objektivna britanska situacija bila vie nego teka, jer je Velika
Britanija ratovala na svim takama sveta, oskudevala u ratnom materi-
jalu, a SAD, zemlja nemoguih proizvodnih mogunosti", jo nije
poela da transportuje po Zakonu o Lend Lizu ratni materijal na
Ostrvo. Britanci su se najee opravdavali avionima starog porekla,
esto u kvaru, pri tom malog akcionog radijusa, te da su Nemci
nadmoni u vazduhu. Nestrpljivost etnika da se to pre dobije ratni
materijal prerastala je u nezadovoljstvo. Za etnike je britanska pomo
mogla imati i znaajni psiholoko-politiki efekat.
Mihailovi je ostao trajno nezadovoljan malom britanskom pomoi.
Prvi tovar materijala etnicima je sputen krajem oktobra 1941. godine,
na prostor izmeu Maljena i Suvobora. Isporuke su bacane u limenim
kantama, u kojima se nalazilo italijansko oruje, eksploziv, rublje,
duvan, novac. etnici su bili nezadovoljni i neupotrebljivou sputenog
materijala.
4)
Mihailovi se jula 1942. alio Vladi, optuujui kapetana
Hadsona da je u jesen 1941. ometao dostavljanje pomoi i izazvao
krizu. Bojazan da britanski oficir to i sada ne ini kada je najpotrebnije
i kada se blii slom Nemaca, nije ga ni kasnije naputala.
5)
Hadson je
juna 1942. pisao Mihailoviu da je prolo vreme za primitivno
dramatiziranje" njegove uloge.
3)
St. R. Vlahovi, n. d. , 60- 1.
4)
Zbornik NOR, tom XI V, knj . 1, 212.
5)
No iz nekih depea Mihailovia iz jula 1942. vidi se da on uvaava - bar verbalno -
engleske tekoe zbog stanja u Egiptu". - Isto, 499.
572
Neto slino se deavalo i sa suparnikom stranom - partizanskom,
iji su pripadnici uzaludno oekivali pomo SSSR-a. Moa Pijade je
februara 1942. iskrivio vrat" ekajui uzaludno na Durmitoru da stigne
pomo iz Rusije". Niko se nije ni zapitao da li su Rusi", inae tada
obuzeti svojom odbranom, uopte imali avione dugog akcionog radijusa
koji bi mogli da dostignu crnogorske planine. Pomo NOVJ je poela
tek iz baza u Kalinovki od februara 1944. i juna iste godine iz
saveznikih baza u Bariju. Postojao je nesumnjivo i sloeni splet
meusaveznike politike, koji obe sukobljene strane u Jugoslaviji nisu
dovoljno cenile: za Sovjete od prvog dana ustanka, a za Britance od
polovine 1942. godine. Sovjeti su se izgovarali da nemaju tehnike
mogunosti za dostavljanje pomoi to je tano, mada je ostao prisutan
i moment oportunosti direktnog meanja u jugoslovenske dogaaje koje
je nadzirala Velika Britanija. Sto se tie Britanaca, oni su bili daleko
blii popritu dogaaja, kao sila sa bazama na Mediteranu, ali su i oni
oskudevali u transportnim mogunostima i oruju. Britanija je svuda
po svetu imala posede, bila je angaovana u ratovanju ne samo u Evropi
u smislu odbrane Ostrva, ve i u Africi i Aziji, na svim morima i
okeanima. Mihailovi j e, u svakom sluaju, birtansku pomo ocenjivao
kao nedovoljnu i esto nesvrsishodnu, dok su partizani do jeseni 1943.
bili prinueni da ratuju u stratekoj blokadi.
etnike stareine sa gorinom su procenjivale britansku lakou
potcenjivanja ili rtvovanja saveznika. Zaharije Ostoji je 1942. pokazi-
vao rezerve prema Englezima i njihovom trgovakom shvatanju za
ljudske ivote drugih nacija, koji treba da odigraju crnaku ulogu za
njihovu plemenitu rasu". Februara 1943. Mihailovi e u tom smislu
pred pukovnikom Bilom Bejlijem sroiti jetku optubu protiv Britanaca
koja je zaprepastila erila.
Slobodan Jovanovi je prihvatio Mihailovievu strategiju ekanja,
javljajui etnikom voi aprila 1942. da bez naoruanja i goloruk ne
pristupa veim akcijama zbog nesrazmere u rtvama, da produi
organizovanje u celoj zemlji i da eka na odsudni as. No, septembra
1942. on je obavestio Mihailovia da je general Harold Aleksander
traio da se napadnu neprijateljske komunikacione linije". Stalni
napad na optereene nemake linije mogao je uiniti novu uslugu
saveznikoj stvari. Istog meseca Jovanovi je traio od Mihailovia da
preduzme sabotau najveeg mogueg obima, kako bi se omelo dotura-
nje materijala ka Solunu. Novembra 1942. Jovanovi je upozoravao
Mihailovia da su saveznike trupe prele u ofanzivu u Egiptu i da je
po svaku cenu potrebno da se prekinu saobraajne veze sa bojitem u
Libiji. Stavljao mu je do znanja da prekid linija prema Grkoj doprinosi
i osloboenju Jugoslavije. Englezi insistiraju da traim od vas da
udvostruite napore i raskinete sve nemake komunikacione linije i
573
stvorite najvie moguu dezorganizaciju i nered meu okupatorskim
snagama u Jugoslaviji."
Jovanoviu se pripisuje i krivica to je od Sovjetske vlade u tri
navrata: jula, avgusta i septembra 1942. traio da intervenie u pravcu
da se jugoslovenski komunisti podrede generalu Mihailoviu. Informa-
cije jugoslovenske vlade o dogaajima u Jugoslaviji Sovjeti su ocenili
kao pristrasne avgusta 1942. Time je Vlada ukljuivala u unutranji
odnos veliku savezniku silu, preko Tita dobro snabdevenu injenicama
0 kolaboraciji etnika 1942, koja je u nekim krajevima Jugoslavije bila
vie nego vidljiva, potkrepljena dokumentacijom, omoguavajui SSSR-
u da se slobodnije zauzima za stvar glavnog etnikog suparnika.
Jednom reju, Jovanovi i vlada do kraja su doprineli internacionalizaciji
ranije zapoete intervencije.
6)
Kao da je to zavisilo od nje? Tito je
nezavisno od emigracije, i protiv nje, zapravo njenih eksponenata u
zemlji, otvarao pitanje karaktera unutranjih dogaaja u Jugoslaviji,
to nije moglo da ne utie i na odnose u vrhu saveznike koalicije.
Istovremeno s ovim porukama umnoavale su se vesti o etnikoj
kolaboraciji s Italijanima u Dalmaciji i Hercegovini. Uprkos svim
saveznikim zahtevima za akcijom, koje je prenosio resornom ministru
na popritu, Jovanovi je 30. novembra 1942. upozoravao da blagovre-
meno preduzme mere da Srbi, po svome obiaju, ne ustanu pre vremena
listom i sa motkama krenu na mitralj eze". . . Vodite rauna o
dosadanjim rtvama i mobiliite samo onoliko koliko moete naorua-
ti".
7
' Mihailovievi komandanti su u zapadnim delovima drave ve bili
utonuli u kolaboraciju s Italijanima, etnici zanosili pohodom na NDH
1 partizansku republiku", a Mihailoviu su Britanci svojim stavom
dozlogrdili.
Major Piter Boj , iz sekcije SOE u Londonu, razgovarao je krajem
decembra 1942. sa majorom ivanom Kneeviem, prenevi mu da su
oni u SOE nezadovoljni Mihailo viem. Smatrali su ga kvislingom i da
nije bolji od Nedia, te da je Mihailovi pan-Srbin" i anti-Hrvat".
Pod ovim okolnostima britanska vlada nije bila sklona da ga pomae,
elei da ga zameni novim komandantom. Britanska vlada ve je
razmatrala ukidanje pomoi Mihailoviu.
8
'
Mihailovi nije uoio izmenu pozicije u vrhu Koalicije posle
Staljingrada. Svojom nacionalnom politikom prestao je biti faktor
objedinjavanja obnovljene Jugoslavije, zata se Velika Britanija izjanja-
vala. Njegovi komandanti isuvie su zabrazdili u saradnji s Italijanima,
raunajui da e ih do kraja iskoristiti, iako ih je kolaboracija s njima
samo kompromitovala. Mihailovi nije dinamiki sagledavao znaaj
borbene aktivnosti radi sticanja prednosti; nije imao politikog sluha
niti dobre savetnike. Zalagao se za vojni reim i u tome nije poputao
do jeseni 1943. i Svetosavskog kongresa.
6)
St. R. Vlahovi, n. d. , 58- 9.
7)
AVI I , a, K- 281, Reg. br. 14/1-21.
8)
Referat ivana Kneevia predsedniku Ministarskog saveta od 30. decembra 1942 -
Isto, K- 164, Reg. br. 1/1-100.
574
Slobodan Jovanovi se januara 1943. obratio Idnu, upozoravajui
britanskog ministra da se u znatnom broju lanaka u britanskoj tampi
aktivnost Mihailovia prikazuje u nepovoljnom svetlu, ak optuuje za
saradnju sa zajednikim neprijateljima, s namerom da se potvrdi da
jedini aktivni otpor agresoru u Jugoslaviji pruaju ,,pro-komunistiki
partizani".
9)
Predsednitvo vlade Kraljevine Jugoslavije istovremeno je
zahtevalo od svoje ambasade u SAD da se demantuju vesti po kojima
Mihailovi dirigira pokoljima Hrvata i Muslimana", jer on navodno
pokuava da organizuje saradnju svih Jugoslovena u borbi protiv
Osovine. Jovanovi je obavestio Mihailovia da je sovjetska vlada
saoptila o saradnji etnika sa Italijanima i da je pod zatitom Italijana
unitavao hrvatska naselja u Dalmaciji. Jovanovi je od Mihailovia
februara 1943. traio da izmeni stav prema Italijanima i Jugosloveni-
ma" koji se bore protiv neprijatelja, jer bi inae britanska politika, koja
je dotle pomagala iskljuivo etnike, s iskljuenjem svih drugih centara
otpora u Jugoslaviji, morala da se promeni. Bilo je to posle Mihailovi-
eve izjave u Lipovu, pred pukovnikom Bejlijem, da su partizani,
ustae, Muslimani i Hrvati glavni neprijatelji i da e tek kada sa njima
svri obrnuti oruje protiv Nemaca i Italijana.
Pasivna strategija Mihailovia poela je sa stanovita budunosti
da daje negativne rezultate, kao i njegova nacionalana politika likvida-
cije Hrvata i Muslimana kao nosilaca prvobitnog, neizazvanog genodica.
Tome su i te kako doprinosili predstavnici izbeglike vlade i iz redova
hrvatske emigracije, kojima je difamacija Mihailovia dolazila kao
naruena radi slabljenja srpskog suparnika u zemlji. etniku kolabora-
ciju je u ime svog osnovnog stratekog cilja iskoriavao naroito Tito,
preko Kominterne, u stvari sovjetske vlade. Sloena situacija u kojoj
su delovali etnici, s obzirom na poloaj srpskog naroda i njegove
dotadanje rtve, meunarodni odnosi u Koaliciji, britanski interes da
poputa Rusiji", teko su se odraavali na Mihailovia koji nije
uspevao da nae adekvatni protivodgovor, pogotovu kada je NOVJ
marta - aprila 1943. potukla etnike na Neretvi i Drini, delom i kao
rezultat nemake strateke zamisli o meusobnom unitavanju etnika
i partizana, to je u prolee 1943. odgovaralo i oruanim snagama
narodnooslobodilakog pokreta u smislu da razbiju etnike.
Jovanovi je ve bio prinuen da stavi Mihailoviu do znanja ko
su glavni neprijatelji, protiv kojih treba udruiti sve snage, ostavljajui
po strani sve razmirice. Graanski rat koristi samo neprijatelju i nikome
vie, isticao j e. Iako se borba protiv partizana morala primiti u nekim
situacijama, ona nije opravdavala saradnju s Italijanima, tim pre to se
vojna pomo Britanije nije mogla koristiti za meusobne unutranje
sukobe. Mislimo da je Jovanovi, iako sa zakanjenjem, izvrsno uoio
pogrenost Mihailovieve strategije u narednim reima: Ma koliko
trenutno s pogledom na lokalne prilike italijanska potpora izgledala
9)
AJ , 103 - 25 - 165.
575
korisna, ona bi bila skupo plaena ako bi zbog nje bila dovedena u
pitanje ona mnogo vanija i dragocenija potpora koju nam Velika
Britanija ukazuje".
10
' Jovanovi je tada imao u vidu i drugu stranu
tetnosti Mihailovieve politike vezane za sukobe Srba i Hrvata,
pravoslavaca i muslimana, a na drugoj strani etnika i partizana, j er se
u Britaniji stvaralo uverenje da se Jugoslavija, usled nedovoljnog
moralnog jedinstva", ne moe odrati. Podvlaio je da bi se to uverenje
jo vie moglo pojaati ako bi se otvorio i verski rat izmeu pravoslavnih
i Muslimana. S obzirom na ulogu Turske u saveznikoj politici,
jugoslovenski poloaj na diplomatskom polju time bi jo vie bio otean.
Maja 1943. Jovanovi je ponovo traio prekid faktikog primirja"
izmeu etnika i Italijana, s tim da mora prestati i kontakt ili
kolaboracija sa Nediem. Zahtevani su mirni odnosi" sa partizanima,
ukoliko se ne bi radilo o nunoj samoodbrani.
11
'
Mihailovi kao da nije sagledavao praktine posledice sovjetskih
pobeda na Istonom frontu za j aanj e aktivnije pozicije Sovjetskog
Saveza na Balkanu. Ni saveznici nisu mogli objektivno da sagledaju sve
strane mnogostrane borbe" koja se vodila u Jugoslaviji, naroito u
Bosni (ustae, domobrani, partizani, etnici, HSS, Srbi i Hrvati, Srbi
i Muslimani, Hrvati i Muslimani). Mihailovi j e, prema Bejlijevom
izvetaju, februara 1943. smatrao da su Srbi bez prijatelja, opkoljeni
unutranjim i spoljnim neprijateljima, a sramno zanemareni" od svojih
tzv. saveznika. Napadao je Engleze da se u Jugoslaviji bezoseajno"
bore do poslednjeg Srbina; trude da kupe srpsku krv za neznatne
poiljke oruja. Mihailovi nije bio spreman za ovu sramnu trgovinu
tipinu po englesku tradicionalnu periferiju". Reagovao je na to to ga
Englezi stalno poniavaju, ne dajui mu neposrednu vezu sa jugosloven-
skom vladom; kralj i vlada su, po njemu, bili britanski zatvorenici;
Britanija je vreala suverenitet Jugoslavije svojim direktnim pregovo-
rima sa sovjetskom vladom o unutranjim jugoslovenskim problemima.
BBC je sa odvratnim cinizmom" prestao sa svojom potporom svetoj
srpskoj stvari" i poeo da funkcionie kao agencija za reklamu u korist
jedne grupe terorista. Kritike nije bila poteena ni amerika tampa,
koja radi na izdajnikoj denuncijaciji etnikog pokreta" i potpori
Hrvata protiv Srba i komunista protiv etnika. Mihailovi je odbacivao
kao la shvatanje saveznika da su partizani Srpstvo". Pretio je da e
posle rata raditi na panslovenskom jedinstvu i osvetiti se zapadnim
demokratijama za eksploatisanje" u smislu prolivanja slovenske krvi.
12
'
10)
. . . Primarni objekt pokreta enerala Mihailovia mora biti otpor osovini. U tom
cilju oevidno je potrebno da on koncentrie svoje snage na izgradnji j edne organizacije
koj a moe dati maksimum pomoi saveznikoj stvari i da se nee dati odvui od tog
zadatka iz obzira prema unutranjim razmiricama. Njegovi su neprijatelji osovina, a
ako ima elemenata otpora s kojima on ne moe da sarauje, on mora gledati da
izbegava sukobe sa nj i ma". - AVI I , K- 165a, Reg. br. 34/4-3.
n )
Isto.
12)
Britanski zvaninici gledali su u Vasiu i Moljeviu glavne Mihailovieve savetnike,
koji su pokazivali vrlo naglaeni velikosrpski sentiment, anti-hrvatski i anti-partizan-
ski". - Isto. St. R. Vlahovi, n. d. , 287.
576
Antibritansku politiku Mihailovia podravali su Dragia Vasi i Mirko
Lalatovi. Mihailovi je bio iskreno uveren da su Srbi masakrirani da
bi se priredila jedna saveznika strategijska sveanost".
Britanske diplomate su aprila 1943. strahovale da zemlje jugoi-
stone Evrope spontanim razvitkom pokreta otpora, bez sovjetske
intervencije, organski budu uvedene u rusko sazvee". Britanci su
bili svesni da se predratni nacionalni sistem" nee nikada vie moi
uspostaviti u Jugoslaviji, jer je njegovo razaranje ubrzano okupatorskom
bedom i unitavanjima dravne strukture. Vodili su i te kako rauna
da narode Jugoslavije nee moi mimoii oduevljenje za trijumfalne
sovjetske uspehe u zimu 1942-3, zatim oboavanje" sistema koji trai
pravdu za uniene, a na drugoj strani uverenje da je emigrantska vlada
pala u slubu jedne strane sile. Poraz u ratu utabao je put pobedi
revolucionarnih reima".
Britanija je bila svetska sila, razumljivo u opadanju, ali sa nepro-
menljivim predstavama o svojim interesima. Pogotovu ona nije mogla
zaputati svoje dugorone interese. Otuda esta britanska hladnoa
rezonovanja i lakoa odbacivanja dojueranjih prijatelja i saveznika u
suoavanju sa novim protivsredstvima za obuzdavanje svog glavnog
protivnika - SSSR-a i svetskog komunizma. Prihvatala se u tome tajne
diplomatije, cininih kompromisa, preorijentacije i dogovora, naputa-
njem jednih saveznika u nameri da osigura druge, svesna da u vrhu
koalicije postoje shvatanja koja se ne priklanjaju britanskom razmilja-
nju. Vojniki nije bila dovoljno jaka na jugu Evrope da bi mogla lako
proputati politika reenja. Sa stanovita ishoda u ratu, ona su se
prividno mogla pokazati neuspena, ali posmatrano u duim istorijskim
deonicama ona su bila vie nego porazna za narode Jugoslavije, naroito
Srbe. Sa stanovita globalne strategije protiv komunizma britanska
politika u Jugoslaviji i te kako je dala rezultat.
Pukovnik S. V. Bejli je na katoliki Boi 1942. stigao kod
Mihailovia, ba uoi velikih priprema za pohod na Bosnu pod vidom
borbe protiv ustaa, a u prvom redu protiv narodnooslobodilakih
snaga. Bejli je posle etnikog poraza bio za to da se partizani uvrste
u Hrvatskoj, a etnici u Srbiji. Kasnije e Ministarstvo rata zatraiti od
Mihailovia da se razgranienje napravi zapadno i istono od Kopaoni-
ka. Mihailovi nije pristao da izvri ovo nareenje od kojega su kasnije
odustali i Britanci.
Mihailovi je napustio Lipovo 16. marta 1943. i preko Foe stigao
u Kalinovik. Odatle se ponovo vratio u Lipovo 20. aprila 1943. da bi
12. maja preao Lim na putu za Ravnu goru.
13)
Mihailovi je napustio
Lipovo dan poto je Pavle urii u tabu Prve brdske divizije (11.
maja 1943) nudio razoruanje etnika posle unitenja Tita.
14
' Mihailovi
13)
Novo vreme" je pisalo da je Mihailovi pobegao podmornicom u Englesku. Iz
injenice da Mihailovi nije mnogo govorio o ovom svom boravku u Crnoj Gori, Z.
Vukovi j e sticao utisak da sve nije ilo kao po loju i da je bio zadovoljan to se
vratio u umadiju". - Z. Vukovi, Od otpora do graanskog rata, 39.
14)
Na nemaki Vermaht je gledao kao na jedinu instancu reda. Izjavljivao je spremnost
da se sa jednim delom svoga ljudstva bori na Istoku protiv komunista. Ova ponuda
577
je ve tada bio iznuren dvogodinjim ivotom u umi, nervno iscrpljen,
ali je odbijao da delegira vlast, kako javlja Bejli, zato to je bio svestan
sopstvenih nedostataka, naroito u politikom pogledu. Imao je strah
da e ga, ako bude raspodelio kontrolu, njegovi potinjeni nadmudriti
i iskoristiti. Snage NOVJ polovinom 1943. nalazile su se u prostoru
Jugoslavije koji je Britance manje zanimao, u Bosni. Njihov strateki
interes obuhvatao je kontrolu linije Beograd - Skoplje - Solun (sever-
jug), te komunikacije Centralne Evrope, Italije i junog Balkana,
ukljuujui krajnje take eleznike pruge na Jadranskom moru. Prvu
oblast pokrivao" je Mihailovi, a drugu narodnooslobodilaki pokret.
Vrhovna komanda britanskih trupa 26. maja 1943. prenela je pukovniku
Bejliju da se Mihailovi locira istono od Kopaonika, jer su zapadno -
u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni - njegove snage bile ili likvidirane
ili u tesnoj saradnji sa Osovinom. Partizani pretstavljaju dobru i
efikasnu borbenu snagu u svim reonima gde je eneral Mihailovi
pretstavljen jedino Kvislinzima". Od Mihailovia je traeno da prekine
svaku kolaboraciju i da pree na istok Srbije. Mihailovi se suprotstavio
ovom nareenju, ne pristajui da ga izvri. Bejli je 6. avgusta 1943.
preneo Mihailoviu da se zahtev od 26. maja povlai.
Nesporazumi izmeu saveznikih oficira i Mihailovia nastupali su
1943. na liniji izvoenja veih akcija na vanim saobraajnim arterijama
u dolini Morave, koje je Mihailovi izbegavao, jer nije imao snage za
izvoenje velikih operacija, plaio se protivudara partizana i pre svega
nemakih represalija.
Izmeu Forin Ofisa i ministarstva rata postojala je razlika u prilazu
jugoslovenskom pitanju, jer su kod prvog resora preovlaivali komplek-
sniji politiki razlozi a kod drugog kratkoroni vojni razlozi. Forin Ofis
nije mogao da ne vodi rauna da bi se razgranienjem dovela u pitanje
ideja Jugoslavije i produbila podela izmeu Srbije i Hrvatske. Predajom
Hrvatske u ruke partizana, britanske diplomate uviale su opasnost od
uvrivanja komunistikog reima sa znaajnim posledicama u budu-
nosti. Strahovalo se da se iz Hrvatske ne uspostave veze sa komunistima
u Austriji i Maarskoj i - kao to se vidi iz pisma Dorda Rendela
ser Ormu Sarentu 3. februara 1943 - da je to no sa dve otrice jer
je izraavala situaciju u koj oj se naao, pa je u celini bila liena realnosti. Valter fon
Stetner, komandant divizije, predlagao je da se uriieve snage legalizuju dok se ne
uniti Tito, a i da se bore protiv ilegalnih etnika. Italijanski komandanti su smatrali
da se razoruavanje etnika ne sme vriti bez saglasnosti guvernera Aleksandra Pircija
Birolija. Fon tetner je isticao daj e Musolini izdao nareenje za razoruavanje etnika.
Generalu Ronkalj i nije polo za rukom da spase uriia. etniki voa je razoruan
sa 1.980 etnika i prebaen avionom u Beograd. Nemaki komandant je zabeleio da
italijanski general Ronkalj a nije prezao od toga da crnogorskoj javnosti prui
nedostojnu pozorinu predstavu - da italijanski vojnici i mitraljezi zauzimaju poloaj
pred mojim komandnim mestom". Za Nemce su svi etnici oekivali iskrcavanje na
Balkan i maskirano" se pripremali za tu borbu.
15)
Zbornik NOR, tom XI V, knj. 2, 898; Mihailovi je 7. avgusta 1943. obavestio
komandante etnikih jedinica da je 6. avgusta dobijeno priznanje kako britanske
vlade tako i britanske Vrhovne komande sa obeanj em da e se davati materijalna i
moralna potpora na celokupnoj teritoriji gde etnike jedinice budu u stanju da
preduzmu operacije protiv Osovine. - AVI I , a, k- 2, Reg. br. 3/3.
578
bi se ovim ojaala baza za spontani porast komunistikog pokreta u
jugoistonoj i centralnoj Evropi".
16
'
Mihailovia je na poetku 1943. snala nova nevolja, j er je BBC
zauzeo neprijateljski stav prema etnikom voi. ef Jugoslovenske
sekcije na BBC, H. D. Harison, rukovodio je ovom propagandom sa
nekoliko mlaih jugoslovenskih leviara, neraspoloenih prema Mihai-
loviu, i Elizabet Barker.
17
' Tom propagandom utirao se put buduoj
ravnotei izmeu Mihailovia i partizana, bar u radio-emisijama. Forin
Ofis je narednih meseci nastojao da obuzda neprijateljstvo prema
Mihailoviu na talasima BBC, koji je uveliko bio sluan u Jugoslaviji i
pored opasnosti od zabrana, oduzimanja radio-aparata, kazni.
Poznato je da se nikada kao u ratu ne rairi toliko neistina. Postoje
posebni propagandno-psiholoki centri koji proizvode vesti u cilju
razaranja ratne ili odbrambene, odnosno ustanike volje ili za podizanje
samopouzdanja pokreta otpora i raznih antiokupatorskih grupa okupi-
ranih zemalja. Iregularnost situacije je sama za sebe dovoljna, ali i
nemogunost kontrole emitovanih informacija. Politiki uticaj Radio
Slobodna Jugoslavija", koji je davao vesti od novembra 1941. iz
SSSR-a, bio je za jugoslovensku javnost nesumnjiv, iako sa stanovita
preciznosti podataka o vojnoj strani zbivanja emisije ove radio-stanice
teko mogu izdrati kritiku. Slobodna Jugoslavija" je bila samo jedna
u lancu kominternistikih radio-stanica i pod njenom cenzurom. Snab-
devala se informacijama iz sovjetskih zvaninih izvora, neutralne
tampe, novina neprijatelja, a na drugoj strani depea koje je slao
zagrebaki centar i Tito direktno, posle uspostavljanja neposredne veze
s Moskvom, februara 1942. Preko ove radio-stanice probijala se opta
istina da je narodnooslobodilaki pokret aktivan antiokupatorski inilac
za razliku od etnika, mada tanost emitovanih informacija nije uvek
odgovarala realnom zbivanju na ratitu. Radio-propagandom iz SSSR-a
kontriralo se laima i obmanama Gebelsove propagande, a i saveznikih
radio emisija posveenih Jugoslaviji - Radio-Londona" i Glasa
Amerike", koji su do 1943. podravali etniku stranu.
Sputanje Vilijema F. Dikina na Durmitor, krajem maja 1943,
oznailo je znaajan proboj Britanaca u neposredno osmatranje jugoslo-
venske stvarnosti. Koliko je Dikinov dolazak znaio za narodnooslobo-
dilaki pokret najbolje govori injenica da gaj e Tito ekao na Durmitoru
sedam dana. Dani iekivanja britanskog oficira kao da su bili sudbono-
sni za nemako zatvaranje obrua oko Operativne grupe divizija NOVJ.
Ako se tome jo doda Titovo iznenaenje da su Nemci krenuli na
unitenje partizanske grupacije polovinom maja 1943, onda su u pitanju
injenice od odluujueg znaaja za dalji ishod bitke maja - juna 1943.
godine. Tito j e, pak, sa stanovita spoljne politike pokreta procenio da
je dolazak Dikina i kapetana Vilijema Stjuarta od izvanrednog znaaja
za njegovu i afirmaciju narodnooslobodilakog pokreta. Dikin je bio
16)
St. R. Vlahovi, n. d. , 63.
17)
Harison je poruivao Srbima u toku rata: Sto se trava vie kosi vie raste!" - Isto, 61.
579
erilov mlai saradnik na polju sabiranja dokumentacije, a do polovine
1942. boravio je u Njujorku regrutujui kanadske komuniste jugosloven-
skog porekla koji su imali da postanu most preko kojega je trebalo
doi do drugog pokreta pod vodstvom komunista, dotle zapostavljanog
u korist etnika. Dikin j e, meu ostalim, regrutovao Vilijema Donsona,
kanadskog komunistu, koji se aprila 1943. spustio kod partizana u
Hrvatskoj, pozivajui narod da prie narodnooslobidlakom pokretu
koji se bori na strani Ujedinjenih naroda. Dikinova mar-ruta vodila
je u Kairo, gde e se od polovine 1942. pridruiti sekciji SOE u kojoj
je rukovodei ovek bio Bezil Dejvidson.
erilova politika kompromisa - odbacivanje Mihailovia
U politici oduvek vlada zakon jaeg, vlastite procene koristi i
ostvarivanja nacionalnog interesa. Autentina politika je liena iracio-
nalnosti, emocionalnih obojenosti, svih vrsta fobija ili preuveliavanja
sklonosti, predubeenja, gradei se i primenjujui u skladu sa vlastitim
mogunostima i realizmom nacionalnih i meunarodnih odnosa. Inae,
jednostranou politike, zasnovane na nerealnim osnovama, izabrani-
cima sudbine nije teko izazvati neprijatelje pokreta, nacije ili drave.
Oni mogu sebe rtvovati u ime ideala koji su prvobitno istakli, to je
i moralno, ali imaju li pravo da rizikuju upropaivanje pokreta kojem
stoje na elu ili naroda ije interese navodno zastupaju? Nikada nije
postojala i ne moe postojati monolitna struktura u unutranjim i
pogotovu meunarodnim odnosima u kojoj ne bi delovale raznovrsne
struje na koje se moe uticati i pomou njih pokuavati da se izmeni,
neutralise ili ak i onemogui dominantni pravac jedne politike. S tim
u vezi, bitno je proceniti i analizirati svoj strateki stav, odnos stvarnog
i mogueg, ostvarivanje svojih ciljeva sa modifikovanim projektom,
ukoliko on omoguuje da se bar donekle ispuni zahtev koji koliko -
toliko odgovara pokretu u pitanju. Naravno da je na raskrima vana
blagovremenost izbora i ocena, dok se jo poseduje snaga, uticaj i ivi
od ranije istorijske ili politike slave. Jogunasto i svojeglavo izgleda
sukobljavanje pokreta sa svim protivnicima u svetu i u zemlji, na osnovu
loih procena, neelastinim postupanjem ili direktnim antagoniziranjem
odnosa istovremeno sa svima. Mihailovi moe izgledati, pa i biti
muenik, lino i porodino uzev, ali za istoriju je bitno kakav je rezultat
njegove politike. Neki Mihailovievi motivi humanistiko-nacionalne
prirode mogu se i prihvatiti, ali se u istoriji ukupni rezultat linosti meri
po krajnjem ishodu, koji je u njegovom sluaju katastrofalan, pre svega
za srpski narod u ime kojega je nastupao.
etniki pokret nije uspevao da savlada istovremene suprotne
pojave u sebi. Tom pokretu i njegovom voi nije polo za rukom da
spoji i slije u jedinstvenu, pa makar i neravnomernu celinu svoju
politiku, prevazilazei njene protivurenosti u uslovima jednog antifai-
stikog rata, sa stanovita interesa srpskog naroda i Jugoslavije u duem
580
trajanju. Kontradiktorne strane Mihailovieve strategije neprestano su
se sudarale, da bi na kraju probile i nadvladale one koje su pokret i
njegovog vou vukle na dno dogaaja i ka istorijskoj egzekuciji
pobednika. Pukovnik Bej li lucidno je zapazio da je Mihailovieva
strategija ekanja vodila navikavanju obveznika na neaktivnost, svoe-
njem antinemakog stava na pasivni otpor, imajui za posledicu usah-
nue borbenog morala kod etnikih oficira i ljudstva", pogotovu u
uslovima nepostojanja stalno prisutnih i mobilnih snaga, pokretljivih i
operativno spremnih. Mihailovi nije iskoristio svoje prednosti u Srbiji
1942-1944. Za veinu stanovnitva, po britanskim procenama etnike
akcije mogle su izgledati kao neuspeli i vremenski loe planirani
poduhvat za opti ustanak. Mihailovi nije shvatio da je drugi svetski
rat i okvir u kome se kritiki mora prii prethodnom istorijskom
iskustvu, i drutvenom nasleu, uvaavanjem novih socijalno-ekonom-
skih i politikih ideja, nasuprot tome uporno istrajavajui na starim
idejama i status quo.
Danas se u delu strane i literature na srpsko-hrvatskom u inostran-
stvu Velika Britanija podvrgava estokoj kritici zbog svoje politike
prema Jugoslaviji. U centru kritike je britanska politika prema malim
narodima, koja se ocenjuje kao beskrupulozna. Britanske ustanove i
resori koji su se bavili propagandom nazivaju se fabrikama lai".
Govori se o erilovoj izdaji Mihailovia i srpske stvari. Velika
Britanija se van sumnje ponaala kao velika sila koja primenjuje politiku
koja iskljuivo odgovara njenim interesima. Svaka politika je uostalom
liena emocionalnog odnosa i obojena pragmatizmom. Politika ove
velike kolonijalno-parlamentarne sile u drugom svetskom ratu najmanje
je mogla biti drukija. Britanci su znali ubijati komplimentima",
pretvarati od svojih neprijatelja prijatelje, ali i svoje najblie saveznike
resko, cinino i bezobzirno otpisivati u asu kada se njihovo ponaanje
kosilo sa britanskim dravnim interesima. Na svim stranicama nacio-
nalne i opte istorije nailazimo na takvu bezobzirnost", kojoj se
pripisuje isuvie veliki etiki znaaj. Britanci se igou moralno, osuuju
politiki, napadaju zbog njihove nesentimentalnosti, kao da se zakoni
politike mogu meriti merilima morala i linog doivljaja istorijske
sudbine svojih ili drugih zemalja, pokreta, stranaka.
Svaka od sila u sukobu pred aprilski rat polazila je od ovih merila
trajne prirode kada je re o politikim orijentacijama i vlastitoj
kalkulaciji. Jugoslavija je 1941. imala biti rtvovana u ratu protiv
faizma, j er je Velika Britanija u tome nalazila svoj interes. Ko se tome
suprotstavio postao je rtva. Slina sudbina snala j e, pre kneza, 1939.
Milana Stojadinovia, koji je proveo rat na Mauricijusu, u izgnanstvu,
pod britanskom kontrolom. Politiar kojega su Hitler i ano jedino
cenili u Jugoslaviji, nije mogao biti prihvatljiv za erila, iako je mandat
1935. dobio i uz saglasnost Britanaca, jer se kasnije poneo protivbritan-
ski. Navodi se da gaj e eril smatrao razbojnikom" i neprijateljem".
Drugi zatoenik je bio knez Pavle. Za erila je knez 28. marta 1941.
581
bio Potencijalni srpski kvisling".
18
' Vinston eril j e, takoe, sa
stanovita efikasnijeg voenja rata bio razoaran to britanska ulaganja
u balkanski eksperiment nisu urodila oekivanim plodom. Prigovarao
je kraljevskoj vladi to se povukla iz zemlje, iako se u jugoslovenskim
brdima mogao, po njemu, voditi uspeno rat protiv nemakih tenkova.
Godine 1943. pitae se ta da radi sa jugoslovenskom emigrantskom
vladom. Te iste godine radikalno je menjao svoju taku oslonca u
Jugoslaviji, naputajui Mihailovia i nastojei da privue Tita. Kao to
je godinu dana ranije stvarao mit Mihailovia, tako je uz pomo svoje
propagandne maine katapultirao u svetsku orbitu Tita, potapajui
etnikog vou, s oslonom na daleko vei borbeni efekat NOVJ u
odnosu na etnike koji su oekivali pogodan trenutak. Mihailovi, koji
nije razumevao meunarodne odnose, niti bio sposoban da racionalno
procenjuje meunarodne zaplete u okviru antifaistike koalicije, istupio
je otvoreno poetkom 1943. sa uskonacionalnog, srpskog stanovnitva,
u smislu da ne eli prolivati krv za interese Velike Britanije, oznaava-
jui Italijane, Hrvate i Muslimane za svoje glavne protivnike, ime je
sebi potpisao smrtnu presudu. Njegov suparnik, Josip Broz Tito, i te
kako je bio razoaran pasivnou Kominterne u sferi propagande,
infoimacija i naoruanja, naroito 1941, ali sebi nije dozvolio luksuz
javnog protesta, svestan ta znai konfrontiranje gledita sa svojim
velikim i nemilosrdnim pokroviteljem - Staljinom. ak i kada je branio
svoje saradnike od Staljinovog gnjeva (kao Milovana ilasa pod kraj
1944), radio je to molei Staljina u ime komunizma" i - traei njegovu
intervenciju - kako bi se mogle otkloniti negativne meunarodne
posledice koje su mogle nastupiti zbog ponaanja crvenoarmejaca u
Jugoslaviji.
Britancima nije odgovaralo to se Mihailovi spremao za veliki
finale, vodei srpsku politiku koja nije mogla ujediniti napore ostalih
naroda, to je bilo suprotno britanskoj politici. Saradnici su ga praktino
kompromitovali kao nacionalnog vou. Sve one koji su imali liberalne
poglede on je igosao kao komuniste. Zasnivao je svoj uticaj na snazi
pokreta u Srbiji, u kojoj partizani po Bejliju nisu bili njegova alternacija.
Nije bio spreman za drutvene reforme, oslanjajui se na vojni reim.
Nije, jednostavno, imao vodia" za formulisanje politike.
Kapitulacija Italije omoguila je iznurenim i desetkovanim partizan-
skim snagama na Sutjesci da ponovo izniknu kao feniks u istonoj
Bosni. Toga su bili svesni i Britanci, j er su partizani brojno narasli,
likvidirali etniko vodstvo u Crnoj Gori, dobili italijansko teko i drugo
naoruanje. Mihailovi, koji se prsio da e iskoristiti kapitulaciju Italije,
pokazalo se da nije bio dorastao tom zadatku. Pojaana delatnost
Mihailovia od avgusta do novembra 1943, na koju u poslednje vreme
ukazuje strana literatura, nesumnjivo je injenica, ukoliko se razdvoje
operacije koje su izvodili partizani a etnici prisvajali kao svoje, i
18)
eril i Idn prisili" su mu kasnije stigmu izdajnitva". - Isto, n. d. , 122.
582
obratno, a na drugoj strani ne izgubi iz vida da je ova promena morala
biti promena strategije a ne taktike. Pa i obnova operacija veih razmera
na tlu Srbije, posebno u strateki vanoj dolini Morave, nije mogla
imati vie kobne posledice kao 1941-2, jer Nemci vie nisu imali onu
snagu uzvraanja koja je za njih bila karakteristina dok su se nalazili
na vrhuncu vojne moi. Britanci su vodili bitku u Italiji, gospodarili
vazduhom, bili u stanju da transportuju veliku materijalnu pomo, ali
su u oblasti Balkana ve od Staljingrada bili ograniavani sovjetskim
uticajem koji nije prihvatao britanski mandat kao iskljuiv.
U periodu od avgusta do decembra 1943. dolo je do naputanja
etnika i formulisanja britanske politike kompromisa. Umesto da se i
jedan i drugi pokret podjednako tretiraju i pomau, Britanci su skrenuli
u politiku naputanja etnika i pomaganja iskljuivo partizana; Britanci
su tada nali formulu kako da sauvaju ustavni kontinuitet i interese
krune putem suspenzije, a ne detronizacije monarhije, dok je Tito
morao odstupiti od levog radikalizma u svojoj spoljnoj politici i
prihvatiti real-politiku.
Od septembra 1943. pri Vrhovnom tabu NOVJ nalazio se brigadir
Ficroj Maklejn. U svojim memoarima Maklejn je jasno stavio do znanja
da je Tito klju njihovog problema". Kao dobar poznavalac sovjetskog
sistema, on nije mogao da ne uoi izvesni stepen Titove slobode u
komunikaciji, ponaanju i izjavama. Maklejn u svom poznatom izvetaju
od 6. novembra 1943. istie daj e on radio kao podzemni komunistiki
agent jo od posle Prvog svetskog rata". . . U razgovorima, dok bez
sumnje izraava svoje miljenje o stvarima, ja sam ga uvek naao
razlonim i prijateljskim sa irokim shvatanjem vojnih i politikih
problema, sa dobro razvijenim smislom za humor"... Dogaaji e
pokazati prirodu sovjetskih namera prema Jugoslaviji; mnogo e zavisiti
od Tita, da li on vidi sebe u svojoj ranijoj ulozi agenta Kominterne ili
kao potencijalnog vladara jedne nezavisne jugoslovenske drave. Mnogo
na kraju zavisi i od dela uea drugih sila, koje budu uestvovale u
osloboenju Jugoslavije".
19)
Razvoj dogaaja, posmatran u kontinuitetu, pokazuje da je Tito
drao sve konce u svojim rukama i da je situaciju procenjivao kroz
linu prizmu svoga prestia i uspona. Policentristika koncepcija san-
kcionisana od Staljina opredelila bi njegovo ponaanje i zadovoljila
njegove ambicije, jednako kao to je napad Staljina 1948. doveo da
zaigra, uz pomo Zapada, antistaljinistiku igru, iz koje je sa kremalj-
skim tiraninom izaao kao pobednik. Rezultat je bio preduslov specifi-
nog evolutivnog procesa u Jugoslaviji, svoja varijanta socijalizma, ali
ne i put za naputanje diktature i zasnivanje demokratskog poretka.
Tito je bio isuvie linost takve karakterno-psiholoke, moralne i
ideoloke strukture koja optu stvar posmatra sa stanovita linog
uspona. Britanci i njegovi saradnici od kraja 1943. stvaraju njegovu
19)
Tito - Churchill - strogo tajno (Izabrao i uredio D. Bi ber), Beograd - Zagreb, 3 2 - 3 5 .
583
harizmu. Kardelj je pisao poetkom 1944. slovenakom rukovodstvu:
I u italijanskoj partizanskoj vojsci populariite druga Tita ne samo kao
vou jugoslovenskih naroda, ve i kao vou narodnog demokratskog
otpora u ovom delu Evrope. Objanjavajte italijanskim masama da je
Jugoslavija odnosno narodnooslobodilaki pokret u Jugoslaviji centar
svih narodnih demokratskih pokreta u ovom delu Evrope i da italijanski
narod nee drukije doi do svoje stvarne slobode i nezavisnosti ve
samo u tesnoj povezanosti s narodima Jugoslavije. Populariite ideju
borbenog bratstva italijanskog naroda s narodima Jugoslavije. Popula-
riite Tita kao vou, koji svima narodima u ovom delu Evrope pokazuje
put k slobodi."
20)
Izvetaj Maklejna od 6. novembra 1943, koji je bio sainjen krajem
oktobra 1943, danas mnogo puta kritikovan u emigrantskoj i drugoj
istorijskoj literaturi kao izraz cinine britanske politike, sadravao je
neke postulate koji su jednostavno sugerisali zakljuke za buduu
britansku politiku u irim razmerama. Maklejn je injeniki ilustrovao
erilovu zamisao o poetku nove britanske politike u Jugoslaviji kao
izraz promenjenih odnosa snaga u odnosima antifaistike koalicije.
Maklejn u tome nije bio nevian, ako se ima u vidu njegovo predratno
iskustvo u SSSR-u. Cerilova izvidnica u Jugoslaviji izvodila je od ranije
nauenu politiku slabljenja komunistike moi. Za Maklejna partizanski
pokret dominirao je veim delom Jugoslavije i sa nadmonom vojnom
silom raspolagao efikasnim administrativnim i politikim sistemom.
Bilo mu je jasno da se od samog poetka partizanski pokret zasnivao
na snazi kojim je dirigovala komunistika partija, oliena u Titovoj
linosti, linosti iji se identitet uva u tajnosti". Britanski oficir -
politiar, ili, kako ga je eril nazivao ambasador - voa", uoavao
je impresivnost vojne i politike strukture koju je Tito sa svojim
sledbenicima izgradio za dve godine, i to u zemlji okupiranoj od
neprijatelja i bez strane pomoi. Uoio je ono za ta danas kaemo da
se narodnooslobodilaki pokret borio u stratekoj blokadi. Brigadiru
je bilo jasno da partizanska struktura postaje pobednika, iako je ona
u sutini komunistika i u vojsci i u vlasti. Izbori su samo nominalno
izvoeni na demokratskoj osnovi. Partizanski politiki sistem zasnovan
je na optem antifaistikom frontu pod komunistikim vodstvom, jer
sva vodea mesta zauzimaju lanovi komunistike partije i oni diktiraju
politiku". Pod uslovom da su spremni da prihvate komunistiku
hegemoniju i da slede partijsku liniju, druge partije i ustanove - ma da
ih krajnji Gleichschhaltung bez sumnje oekuje - tolerisane su i
podstaknute da se pridrue optem frontu". Iako nisu postojali znaci
klasne borbe, pokret je pri svemu bitno revolucionaran". Sto se tie
generala Mihailovia, mogao je odricati da je on lino uestvovao u
kolaboraciji sa Osovinom, ali nije mogao odricati kolaboraciju svojih
komandanata, na iji su predlog oni bili odlikovani najveim jugosloven-
20)
Dokumenti o spoljnoj politici FNRJ 1941-1945, knj. II, (priredio Bogdan Popovi),
Beograd, 1988.
584
skim odlikovanjima. Maklejna nije, meutim, zanimalo u kakvim su
uslovima Srbi kao etnici ulazili u kolaboraciju u nacionalno-verski
meovitim krajevima. Uoavao je koliko veliku ulogu SSSR ima u
narodu. Partizani su Sovjetsku Rusiju izjednaavali u svojoj propagandi
sa matukom Rusijom", uzdiui komunistiki SSSR kao zemlju
sree". Rusija" se kod partizana pojavljivala kao politiki mentor, kao
slovenska zatitnica i kao jedina zemlja koja uzima uee u ratu, osim
njih samih.
21)
Sami Britanci nisu prihvatali tezu Maklejna o snazi narodnooslobo-
dilakog pokreta u Srbiji i Makedoniji, znajui iz izvetaja koji su
dobijali da su partizani jo relativno slabi u Srbiji i Makedoniji, te da
Mihailovi jo uiva potporu veeg dela stanovnitva. Prve promene e
se osetiti tek od jeseni 1943, s tim to e do punog poleta narodnooslo-
bodilakog pokreta doi naredne godine. Tome su doprinosili pokuaji
prodora partizanskih divizija u Srbiju, napredovanje junog fronta
Crvene armije, a delom i bombardovanja srpskih gradova koje je uticalo
na stanovnitvo da se sklanja iz gradova i pristupa NOVJ. No,
Mihailovi jo nije bio izgubio bitku za Srbiju, predstavljajui srpskog
nacionalistu" i nosioca otpora komunizmu.
Ser Orme Sarent i drugi britanski funkcioneri uviali su da
predloi Maklejna vode Jugoslaviju u komunistiku diktaturu". Britan-
ska politika imala je pred sobom jednu dugoronu viziju, koja nije
gubila iz vida da mogu postojati razne varijante ove diktature. Ta
politika j e, pre svega, bila podreena odnosima izmeu Velike Britanije
i SSSR-a. Jugoslovenska situacija se nije posmatrala kroz jugoslovensko-
britanski bilateralni odnos, nego kroz odnos Britanije i SSSR-a, u kome
je Jugoslavija bila obian objekt. Uticaj Tita mogao je modifikovati ovu
diktaturu i na taj nain stvoriti presedan u staljinistikom carstvu.
Jugoslavija je usled svog geopolitikog reljefa gledana ve 1944. kao
zemlja koja mora razgraniavati SSSR od ostalog sveta pobednika, bar
kada je re o Bugarskoj i Rumuniji, ako je jo bilo rano za prosuivanje
o Maarskoj i Austriji, gde je Velika Britanija imala mogunosti da
zajedno sa SAD iskoristi svoj poloaj u Italiji invazijom Istre i prodorom
preko ljubljanskih vratnica u Austriju i panonsku niziju, u Podunavlje.
Suoeni sa opasnou da se Jugoslavija nae u sovjetskoj sferi
interesa, neki britanski funkcioneri, poput Orme Sarenta, predlagali
su neku vrstu teritorijalnog kompromisa, mada se u sutini eril
odluio za daleko fleksibiliniju formulu kompromisa, u smislu podele
politikog uticaja, bez tvrdih granica, ali podrazumevanjem da Jugosla-
vija ne moe iskljuivo deliti sudbinu jedne interesne sfere: britanske
ili sovjetske. Meu raznim modalitetima videli su izlaz u komunistikoj
Hrvatskoj i Bosni, i drugom delu Jugoslavije sastavljenom od ranije
Srbije, koja bi bila zemljoradnika i monarhistika. Ovakva podela
vodila je rauna o realnom odnosu snaga u tom asu, ali i o budunosti
21)
Kao pod 19.
585
u kojoj je monarhistika Srbija mogla postati bedem od sovjetske
ekspanzije, dok bi se zapadni komunistiki deo podvrgao uticaju koji
bi ublaavao komunistiku varijantu reima (katolicizmom, susedstvom
Italije i Austrije, drukijim stilom ivota, tradicijama otpornim na
komunistiko-ateistiku vladavinu itd.). Gledite o razbijanju Jugosla-
vije bilo je protivno britanskoj drugoronoj politici, koja je teila
restauraciji Jugoslavije kao centralistike ili federativno organizovane
drave. Britanci su videli dve snage koje tee obnovi Jugoslavije:
komuniste, koji odbacuju verske i rasne podele, te monarhiju koja je
do tada koriena za rekonstrukciju Jugoslavije na federativnoj osnovi
(monarhistika trijalistika Jugoslavija). Ali, nije previana i trea
snaga koja je cepala Jugoslaviju oliena u Mihailoviu, veliko-Srbinu",
koji je bio vie zainteresovan da restaurira Srbiju za Srbe", nego
Jugoslaviju za Jugoslovene".
Iako je eril pravio koncesije Rusima" u Teheranu, nije sasvim
odbacivao mogunost da u narednoj godini, u zajednici sa SAD, iskrca
saveznike snage na Balkanu i prodorom u pravcu Bea i Budimpete
skrati rat. ef amerikog generaltaba, general Dord Maral, saveto-
vao je Ruzveltu da odbaci erilovu balkansku varijantu. Kao to je
poznato, umesto na Balkanu, usvojena je odluka o invaziji june
Francuske posle iskrcavanja u Normandiji. Od napada Nemake s juga,
preko Jugoslavije, nije bilo nita. Nije dolo do analogije iz prvog
svetskog rata. Na neuspeh erilove strateke zamisli uticalo je vie
inilaca, meu kojima nam izgledaju najvaniji: suprotna shvatanja
Sovjeta, nespremnost Amerikanaca da troe svoje vojne snage u
balkanskom prostoru s nepogodnim reljefom i britanska vojna inferior-
nost bez amerike vojne podrke.
Posle Teherana pojaavao se sovjetski uticaj u Jugoslaviji, to je
bilo izraeno dolaskom sovjetske vojne misije sa general-lajtnantnom
Nikolajem Kornjejevom u Vrhovni tab marala Tita, februara 1944.
godine. eril je tim povodom pisao Idnu (1. aprila 1944) da je stigla
grandiozna ruska misija u Titov tab,, i da postoji malo sumnje da
Rusi nee sve uiniti za uspostavljanje komunistike Jugoslavije pod
Titovom upravom, i da e oni sve drugo to se njima protivi denuncirati,
kao 'nedemokratsko"'.
22
'
Dolazak Sovjetske vojne misije, posle de iure priznanja NOVJ u
Teheranu, kod Vrhovnog taba NOVJ februara 1944. uveliko je
doprineo uvrivanju poloaja partizanske Jugoslavije. Vojna misija
NOVJ, sa general-lajtnantom Velimirom Terziem na elu i general-laj-
tnantom Milovanom ilasom, lanom Politbiroa CK KPJ, kao Titovim
politikom izaslanikom, upuena je aprila 1944. u SSSR. Misija je
aktivirala saradnju izmeu vojnih centara Crvene armije i Vrhovnog
taba, uticala na irenje znanja kod sovjetskih ljudi o velikoj epopeji
narodnooslobodilakih snaga i naroda Jugoslavije; radila na formiranju
22)
V. eril, n. d. , V. 456.
586
Prve jugoslovenske brigade u SSSR-u, a kasnije Prve tenkovske brigade
NOVJ. Pribliavanjem trupa Crvene armije granicama nove Jugoslavije,
koliine ratnog materijala (oruja, municije, odee i obue, sanitetskog
materijala, radio-stanica, hrane) sve vie e se uveavati.
Mada je Misija NOVJ u SSSR-u, kao i sovjetska u Jugoslaviji, kod
Vrhovnog taba, bila formalno gledano vojna misija, ona je imala i
politika ovlaenja o emu svedoi njen rad, pa i uloga Milovana ilasa
aprila-juna 1944. u Sovjetskom Savezu, Misija NOVJ predstavljala je
Vrhovni tab kod odgovarajue sovjetske komande, ali je Tito istovre-
meno bio predsednik privremene narodne vlade" i poverenik NKOJ-a
za poslove narodne odbrane. Bliskost odnosa omoguavala je da se na
faktikom nivou reavaju i druga pitanja, a ne samo vojna (ekonomska,
zdravstvena, propagandna, politika itd.). O tome svedoi i zakljuenje
ugovora o zajmu sa SSSR-om to, svakako, ne predstavlja vojni akt
ali, na drugoj strani, time to ugovor nije objavljen govori da je misija
ipak imala status i delokrug vojne misije u javnoj komunikaciji.
Ugovor o zajmu sa predstavnikom sovjetske vlade potpisao je u
ime NKOJ-a general Velimir Terzi juna 1944., a sredstva ovog zajma
koristila su se za potrebe Vrhovnog taba, NKOJ-a i jugoslovenskih
vojnih misija. Vlada SSSR-a dala je besprocentni zajam na sumu od 2
miliona amerikih dolara i 1 milion rubalja za jugoslovenske potrebe
u inostranstvu.
Sovjeti su podravali Tita da napravi kompromis sa ubaiem,
kao dezigniranim predsednikom kraljevske vlade posle obaranja Boi-
dara Puria, i britanskim tienikom. Britancima, pak, nije preostajalo
drugo reenje. Sa Mihailoviem nisu vie mogli raditi zbog neaktivnosti
koja nije bila po volji ni jednom delu njegovih komandanata. Sovjeti
su se sve vie pribliavali Balkanu i Jugoslaviji, a plan o invaziji
Nemake s juga nije bio prihvatljiv za druge dve sile antifaistike
koalicije. Koliko je Titova mo narastala najbolje govori Boidar Puri
u jednom pismu kraljici Mariji, koristei re plima".
23)
U nedostatku
vojnih sredstava Britanci su se opredeljivali za politika reenja. U
britanskoj politikoj istoriji bilo je poznato mnogo reenja koja su ila
na to da se neprijatelj pretvori u prijatelja ili bar potencijalno korisnog
saveznika.
Sa stanovita subjekata koji su predstavljali Jugoslaviju u antifai-
stikom svetu, monarhistikog formalno, a narodnooslobodilakog
pokreta faktiki, kvalitativnu istorijsku promenu predstavlja paralelizam
vlada - NKOJ-a i Jugoslovenske vlade u izbeglitvu krajem 1943.
godine. Partizanska vlada bila je efektivna u zemlji, ali nije mogla
uestvovati u meunarodnim odnosima. Prvoj je rastao kapacitet
ugovorne moi, a drugoj opadao. NKOJ je bio organ koji je dobijao
sve ira ovlaenja, za razliku od inovnike vlade Boidara Puria,
koja je avgusta 1943. zamenila kraljevsku vladu Miloa Trifunovia, da
23)
AJ , 103- 3- 35.
587
bi se odmah nala pod pritiskom saveznika, Velike Britanije pre svega,
a kasnije i SSSR-a da iz svojih redova iskljui Mihailovia. Puri je
ilavo branio Mihailovia, napadajui Britance da rade za Ruse" i da
nemaju strategiju. Na drugoj strani, Mihailovia je izjednaavao sa
zatonikom srpstva koje je egzistencijalno ugroeno. Purievi diplomati
izvetavali su sovjetske kolege o biolokoj ugroenosti srpskog naroda.
Tako je A. G. Avakumovi, kraljevski poslanik u vedskoj, izvestio
predsednika vlade Boidara Puria o svom razgovoru sa sovjetskim
poslanikom u vedskoj, g-om Kolontaj, stavljajui joj do znanja da je
srpski narod izloen istrebljenju od strane okupatora i njegovih slugu.
Jednom rei, prikazao sam joj daj e u pitanju bioloki opstanak srpskog
naroda i da takve situacije namee jedino moguu politiku: spasti narod
od neminovne fizike smrti i konanog istrebljenja". Protivio se sabo-
taama koje esto nisu u srazmeru sa cenom koja se, u ljudskim
ivotima, plaa za to i da, s obzirom na ogromne rtve koje je na
narod pretrpeo i trpi svakog dana i bez sabotaa, namee najvea
obazrivost pri vrenju tih napada". Rusiju" je smatrao glavnim
bojitem", j er Jugoslavija to nije bila; ona je samo jedna velika klanica"
i danas i zaraene strane ne trae odluku na jugoslovenskoj teritoriji".
Avakumovi je uveravao g-u Kolontaj da srpski narod stoji iza
Mihailovia, a hrvatski iza Maeka, koji navodno ele zajedniku
dravu Jugoslaviju.
24)
Izvori pokazuju da je Tito konsultovao Moskvu pre i u toku
prepiske sa britanskim premijerom i da je februara 1944. dobio
saglasnost Georgija Dimitrova, odnosno Staljina, za otvaranje razgovora
sa Britancima, zapravo politiarem kojega Britanci budu istakli da
pregovara sa NKOJ-em. AVNOJ je suspenzijom monarha, umesto
njegovim detoniziranjem, ostavio mogunost ovih razgovora. Tito je
uputio radiogram Dimitrovu jo decembra 1943, obavetavajui ga o
emu se engleska vlada interesovala preko jugoslovenske delegacije u
Kairu. Postavljena su sledea pitanja o kojima su DM" (Dimitrov i
Manuilski) obavestili Staljina, kao to se vidi na dokumentu. Pod 1)
da li mi nastojimo da bi NKOJ bio formalno priznat; 2) da li mi ostajemo
pri naem reenju da pitanje o kralju bude reeno posle rata; 3. hoemo
li mi voditi propagandu protiv kralja. Valter (Tito) je nameravao da
odgovori: 1. Do sada mi nigde oficijelno nismo nastojali da bi NKOJ
bio odmah formalno priznat, no radiemo na tome - kae se -
obraajui panju na interese narodnooslobodilake borbe, ali i opte
saveznike interese. 2. Ostajemo pri reenju da pitanje o kralju i
monarhiji reavamo posle rata; 3. Pitanje propagande protiv kralja
javlja se kao naa unutranja stvar i zavisie od kralja u odnosima
antinarodnih snaga u zemlji i inostranstvu, koje pomau okupatori. -
Dimitrov je odgovorio u toku prepiske izmeu Tita i erila. Dimitrov
je tada bio na poloaju naelnika Informativnog odeljenja CK SKP (b).
24)
ASSI P, Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije u Kairu, A. G.
Avakumovi - B. Puriu 15. februar 1944.
Dimitrov, tj. sovjetska vlada, odgovorio je sledee 9. februara 1944.
godine: Dobili smo vau molbu u vezi s kraljem Petrom. Javljam vam
nae zajedniko miljenje, ukljuujui i miljenje druga kojeg ste
spomenuli (Staljina - B. P. ); ubudue, molim vas, nazivajte ga Prijatelj.
Englez (Vinston eril - B. P. ) zalae se za jedinstvo Jugoslovena, ali
dok postoje dvije vlade - jedna u Jugoslaviji, druga u Kairu - jedinstva
ne moe biti. Zbog toga vlada u Kairu treba da bude eliminisana,
ukljuujui i Drau Mihailovia, pri emu ona treba vladi AVNOJ-a
da podnese potpuni izvetaj o troenju ogromne sume narodnog novca.
2) Vlada u Jugoslaviji, to jest vlada AVNOJ-eva, treba da bude priznata
od strane Engleza i drugih saveznika kao jedina vlada Jugoslavije, pri
emu treba da se potini zakonima AVNOJ-a. 3) Ako kralj Petar
prihvati sve ove uslove, onda se AVNOJ ne protivi saradnji s njim, s
tim da pitanje monarhije u Jugoslaviji reava narod poslije osloboenja
Jugoslavije. Takvo je nae miljenje...
25
'
Poetkom aprila 1944. eril je obavestio Vjaeslava M. Molotova
da je savetovao kralju da odmah otpusti Purievu vladu i da hitno
formira malu administraciju od ljudi koji ne bi bili uvredljivi za Tita,
ali bi jo odravali izvesne veze sa srpskim narodom. Ovaj korak e,
smatrao j e , automatski liiti Mihailovia njegovog poloaja ministra
vojske. eril je smatrao da bi prvi korak nove vlade bio da poalje
sve jugoslovenske kraljevske snage u Egiptu i Bariu, u pomo Titu.
Teio je ujedinjenoj akciji Srba, Hrvata i Slovenaca, svih klasa i
politikih gledita u intenzivnom naporu da bi se Nemci potukli i izbacili
iz Jugoslavije. Posle toga oni bi stupili ,,u prijateljske odnose" sa
gerilcima u Maarskoj, kao i sa Rumunima koji bi im se pridruili na
istonim granicama Jugoslavije.
26
'
Ova politika od ranije je bila odreena porazom Mihailovieve
politike, snagom NOVJ i aktivnim interesovanjem Sovjeta za Balkan.
Obnova Jugoslavije vie nije bila mogua na osnovi Mihailovieve
politike koja je pretrpela slom, samim tim to je jedna velika sila bila
prinuena na promenu svoje politike u Jugoslaviji, oslanjajui se na
saglasnost druge. Totalni promaaj Mihailovieve strategije je politiku
tih sila uslovljavao i olakavao. Kompromis je imao za cilj amalgamisa-
nje raznorodnih snaga i osloboenje komunista od doktrinarne rigidno-
sti.
Antibritanski stav u analizi situacije u drugom svetskom ratu naao
je izraz u etnikoj i vladinoj dokumentaciji 1944, sa teitem napada
na njenog neimara - Vinstona erila. Dovoljno je podsetiti na
Purievu u, izlivenu protiv erila i Velike Britanije zato to predaju
najvernijeg saveznika, Jugoslaviju i Mihailovievu gerilu kao prvu u
Evropi na rtvenik sovjetskom komunizmu; to jednostavno nemaju
svoje politike u Srednjoj Evropi i na Balkanu, ako se izuzme odstupanje
25)
ACKSKJ , Fond CK KPJ - Kl , br. 1944/17; J. B. Tito, Sabrana djela, tom 19 (priredio
D. Braj ukovi), 251.
26)
St. R. Vlahovi, n. d. , 184.
589
pred Rusima". U spisima emigrantskog porekla istie se daj e Boidar
Puri erila smatrao srpskim krvnikom"; navodio je njegovu odvrat-
nost prema Srbima, te shvatanje da u ratu koji se vodio moraju nestati
oba militarizma, pruski i srpski. Sasvim se previa nezavidna vojna
pozicija Britanaca na jugu, vojna premo Sovjeta, otpor Staljina -
pomognutog Ruzveltom, da se Britanci iskrcaju na Balkan, uopte na
jugu Evrope. Godine 1944-1945. nije bilo kopnene snage u svetu koja
se mogla suprotstaviti Crvenoj armiji.
Osnovno pitanje moe se svesti na sledee: zato je eril 1943.
odluio da pomogne komunistiku diktaturu" i napusti Mihailovia
kojega su izvikali" Britanci i emigrantska vlada, stvarajui o njemu
mit koji nije zasluivao sa stanovita akcije protiv okupatora od
novembra 1941. godine.
Britanci su jo poetkom 1943. radili na tome da ujedine sve
elemente otpora u Jugoslaviji" i da im prue pomo, pokuavajui da
za to pridobiju Sovjete, ali je takva kombinacija ve pripadala prolosti.
Sovjeti su tajno podravali jednu stranu i radili to sve vie sa razvijanjem
vojnog samopouzdanja i sagledavanjem nemoi Britanaca na jugu
Evrope. Nali su za to izvanrednu formulu jo 1941: da ne ele da se
meaju u unutranje jugoslovenske stvari. Usled sovjetskog odbijanja,
Britanci su pokuavali da uspostave vezu sa partizanima bez sovjetske
pomoi. Juna 1943. oni su sa zadovoljstvom prihvatili injenicu da su
njihovi oficiri kod partizana bili dobro prihvaeni. Mihailovi je ve
tada bio shvaen kao linost koja nema snage i uticaj a da koordinira
sve snage otpora. On ve nije bio ni linost koja moe da obezbedi
ujedinjavajuu ulogu u Jugoslaviji. Prednost saradnje sa partizanima
ve je dobro uoavana. Britanci su raunali da se izazove kriza vlade
i smeni Mihailovi, ali da s njegova organizacija sauva od raspadanja.
Mihailovievu strategiju ve je bilo teko braniti i prelaziti preko
partizanskih vojnih prednosti, pre svega odnosa sa SSSR-om koji se
zalagao za antiokupatorsku aktivnost. Britanci su, pri tom, bili svesni
partizanskog oduevljenja" i mogunosti da se pripadnici pokreta
oslobode dogmatske komunistike ideologije i oigledno oduevljenje
skrene u jaku zemljoradniku ideologiju". Od kraja maja 1943. eril
je razvio svoju linu diplomatiju u odnosu na Jugoslaviju. Britanci su
mogli polaziti od toga da su crnogorski etnici poraeni, da Mihailovi
ima najjae snage kao glavni organizator otpora" u Srbiji, gde ne
postoje znatne partizanske snage, da su partizani uvreni u Sloveniji,
Hrvatskoj i Bosni, da su britanski oficiri kod partizanskih tabova i da
su partizani najjai protiv-osovinski element u Jugoslaviji van Srbije".
Iz toga je proizilazilo davanje pomoi u budunosti svim pokretima
otpora" bez obzira na njihovu politiku boju". Poelo je usklaivanje
propagande i zahtev suparnikim snagama u Jugoslaviji da ne preduzi-
maju akcije jedni protiv drugih, sem u samoodbrani.
Opredeljujui se za politiku kompromisa, Britanci su krajem 1943.
strahovali da dezavuisanje Mihailovia ne bude iskorieno za propa-
590
gandu kako je Britanija poklekla pred Rusijom". Takvu tezu mogli
su razvijati i nemaki propagandisti, navoenjem daj e Balkan od strane
Engleza prodat SSSR-u. Iz pisma Antoni Idna erilu, od 30. decembra
1943, proizilaze rezerve efa Forin Ofisa: . . . Ja nikad nisam smatrao
za dovoljan razlog da prekidamo sa Mihailoviem zbog njegove neak-
tivnosti. Niti ga mi moemo osuditi jedino zbog toga to se bori protiv
partizana. Prosto bi bilo nemogue dokazati da je on prvo poeo sa
napadom". U drugom pismu od 19. januara 1944. Idn je skretao panju
premijeru na to da Mihailovi jo uvek uiva veliku pomo u celoj
Srbiji.
27
' Idn je oigledno bio protiv odbacivanja Mihailovia, dok se
Tito ne obavee da e prihvatiti kralja.
eril je u Kairu, po povratku iz Teherana, bio zadobijen za
partizansku stvar, to jest za snabdevanje partizana koji su se borili
protiv Nemaca. U to vreme poela je i prepiska Tito - eril. Britanci,
da ne bi vreali kralja Petra II, nisu od jeseni 1943. Tita nazivali
maralom ve samo Tito" ili Vrhovni komandant Tito".
Britansko vezivanje za narodnooslobodilaki pokret bilo j e, izmeu
ostalog, odreeno saznanjem da su partizani u usponu i njihov pokret
rasprostranjen na veoj povrini Jugoslavije, te daj e njegova jugosloven-
ska politika garant obnove Jugoslavije. Provala informacija protiv
Mihailovia, koja je dobijala sve vie maha u sovjetskoj tampi, nije
mogla da mimoie ni zapadnu tampu. Porazom etnika poetkom
1943, nestale su iluzije ideolokog i politikog karaktera da e Mihailovi
moi da se odupre Titu. Decembra 1943. politika kompromisa je
zapoela i sprovoena je lino od premijera. Ova promena je najveim
delom bila uvijena u vojne razloge, to jest daleko veom borbenou
vojnih snaga Tita u odnosu na one Mihailovia. Snage narodnooslobo-
dilakog pokreta su, osim toga, omoguavale da se zapone traenje
reenja izmeu Tita i kralja, jer narodnooslobodilaki pokret, iako u
sutini republikanski, nije razvijao antimonarhistiku propagandu. Od-
luke drugog zasedanja AVNOJ-a ostavljale su pitanje oblika vladavine
za reavanje posle rata. Time su stvorene pretpostavke da se ue u
borbu za stvaranje jedinstvene vlade bez Mihailovia, koja je zavisila
od odnosa unutranjih snaga i meunarodnih utanaenja u vrhu koali-
cije, pre svega izmeu Sovjeta i Britanaca. Mihailovi je bio kamen
spoticanja" u postizanju jugoslovenskog jedinstva. Britanci kao da su
bili svesni da e Jugoslavija posle rata biti komunistika drava,
oslonjena na SSSR, ali nisu prestajali da istiu da je Srbija antikomuni-
stika i da Mihailovi u njoj ima podrku veeg dela naroda koji ne
eli uvoenje komunizma. U raznim kombinacijama na Mihailovia se
27)
No Idn se priklonio erilovom miljenju. Premijer je pisao svom ministru inostranih
poslova 30. decembra 1943: Ni u kom sluaju neemo uspeti da pomirimo ove dve
strane, sve dok se ne odreknemo Mihailovia, ne samo mi ve i Kral j ". Zatim, 2.
januara 1944: Iskazi ljudi koj e poznajem i kojima verujem ubedili su me da je
Mihailovi vodenini kamen privezan o vrat mjadoga kralja i da Kralj nema nikakvih
izgleda sve dok ga se ne otarasi". Posle toga eril je uputio Titu prvo pismo od 8.
januara 1944 - V. eril, n. d. , V, 449.
591
jo gledalo kao na protivteu Titu i komunistima da ne uvedu komuni-
zam i Srbija ne doivi komunistiku sudbinu. U britanskim analizama
krajem 1943. smatralo se da bi bilo korisno i objektivno razgraniiti
Mihailovia od etnika i srpskog naroda. Otuda i ideje da se Mihailovi
zameni ovekom uravnoteenijeg i umeranijeg miljenja i da se onda
ostvari pomirenje, ne rtvujui ni kralja Titu niti Srbiju komunizmu.
Kako ga se reiti kada je on kontrolisao pokret i propagandu? Bilo je
kombinacija da se pozove u Kairo na referisanje i zatim najuri". uli
su se i predloi da se vlada proiri predstavnicima svih pokreta otpora.
Nadvladalo je gledite da se radi na sjedinjenju NKOJ-a i jugoslovenske
izbeglike vlade.
Februara 1944. u Forin Ofisu preovladalo je miljenje da se Draa
Mihailovi ukloni mirnim ili nasilnim putem, pri emu se nije radilo o
fizikoj likvidaciji. Postojao je ve i plan za pu, koji su potvrdili Forin
Ofis i Ministarstvo rata. Pre toga, britanska obavetajna sluba izbu-
ila" je Mihailovievu organizaciju, naavi izvestan broj potinjenih
oficira koji su bili spremni da se za raun Britanaca okrenu protiv svog
komandanta, ali se imena ovih oficira izostavljaju u literaturi. Radilo
se o zamenjivanju Mihailovia iznutra", pretpostavljajui mu nekog
drugog, podesnijeg oficira. Brigadir arls Armstrong, nasuprot optimi-
stima, smatrao je da disidentska grupa oficira nije sposobna da ukloni
Mihailovia. Od Armstronga je poticao predlog da uklanjanje izvri
kralj Petar, time to bi poslao odgovarajueg oficira da zameni Mihai-
lovia. Kairo j e, kao alternativu Armstrongovom gleditu, predviao
davanje britanske podrke partizanima u Srbiji. No, bilo je i protivnika
poslednjeg predloga zato to su partizani delovali na jugu Srbije i u
izolovanim grupama na severu, u blizini Beograda. Orme Sarent je
imao u vidu i rizik u sluaju da Mihailovi odbije poslunost kralju. U
- tom sluaju bi dolo do prekida jedine kraljeve veze sa Jugoslavijom i
sukoba sa Srbima. Na pitanja Forin Ofisa, brigadir Armstrong je
podvlaio da promene mogu potei samo od kralja Petra. Kombinovalo
se da naslednik Mihailovia dovede sa sobom nekoliko eneraltabnih
oficira koji bi bili u stanju da otpuste ili ukrote generala Miroslava
Trifunovia i dr Stevana Moljevia. Brigadir je smatrao da bi Mirko
Lalatovi uradio to mu se kae, a kada bi Mihailovi ve jednom
napustio scenu i novi komandant preuzeo vlast, komandanti korpusa
ne bi sledili Mihailovieva nareenja. Pukovnik Bejli je povodom ovog
puistikog plana navodio mogunost da bi Mihailovi mogao proglasiti
da je kralj zarobljenik u britanskim rukama i obrazovati vladu u zemlji.
Bejli nije video mogunost uklanjanja Mihailovia putem unapreenja.
Ako bi bio unapreen u in feldmarala (vojvode), ne bi se mogao
postaviti na neaktivnu dunost, jer su srpske vojvode iz prolog rata
komandovale armijama na frontu. Nije bilo ni neke druge ustanove
odgovarajue njegovom poloaju u zemlji, na ije je elo mogao biti
postavljen. Nije se iskljuivala ni mogunost da Mihailovi, ostavi sam,
dobije dovoljno vremena da minira" svog naslednika. Armstrong je
592
jedini razlog za smenu Mihailovia nalazio u tome da se zameni sa
nekim ratobornijim etnikim komandantom, lojalnim kralju i savezni-
cima, a ne utabavanjem puta za lake komunistiko zauzimanje
vlasti".
28)
Prilikom obaranja Purieve vlade postojao je strah da Mihailovi
ne formira svoju vladu u zemlji, tako da se na sceni pojave tri vlade:
NKOJ - Titova privremena narodna vlada", ubaieva vlada i vlada
Drae Mihailovia, ime bi se postojei haos poveao. Britansko
pomaganje Mihailovia vie nije bilo mogue, bez obzira to su SAD
jo zadravale neke obzire prema etnikom voi, jer su se primicanjem
Crvene armije granicama Jugoslavije, narastanjem snaga NOVJ, nepri-
hvatljivou Mihailovia od strane Hrvata, Slovenaca i Muslimana,
stvarale pretpostavke za produbljivanje graanskog rata, narastanje
zapleta sa Sovjetima, mogunost sukoba interesa na otvorenoj sceni
izmeu saveznika pre zavretka rata. Mihailovieva strategija dovela je
do situacije u kojoj je rtva postao etniki pokret i veliki deo srpskog
naroda koji ga je podravao. Zahvaljujui Mihailovievoj strategiji bio
je izgubljen srpski narod iz preka", potencijalno, koji je politikom
narodnooslobodilakog pokreta preveden na stranu narodnooslobodi-
lake borbe jo 1941. i u zimu 1941-1942, da bi u drugoj polovini 1942.
na tlu tzv. Bihake republike predstavljao glavnu snagu NOVJ, o emu
govore Tito i Vladimir Bakari. Srpski krajevi na zapadu Jugoslavije
glavni su izvor za mobilizaciju boraca i poligon sa kojega se na prolee
1943. trebalo otisnuti ponovo na istok Jugoslavije, prema Crnoj Gori
i Srbiji. Tito je unutranju bitku za Jugoslaviju dobio snagom srpskih
masa u zapadnoj Jugoslaviji. Pomenute potencijalne komplikacije sa
Rusima", ukoliko bi se na pozornici zadrao Mihailovi, eril je vie
nego jasno sagledavao 13. aprila 1944. prilikom razgovora sa kraljem
Petrom. Prema ambasadoru Ralfu Stivensonu, eril je ukazao kralju
na mogunost brzog ruskog napredovanja preko Balkana, to e
dovesti ruske armije u Jugoslaviju, gde e one, bez ikakve sumnje,
traiti da se spoje sa snagama marala Tita. Ruskom nadiranju mogao
bi se suprotstaviti general Mihailovi, u kom sluaju bi kralj Petar,
savezniki suveren, mogao da se nae, zbog aktivnosti svog ministra
rata, upleten u borbu na strani Nemaca, protiv jedne sile utemeljaa
Ujedinjenih Nacija". U stvari Nj. Velianstvo bi se nalo na pogrenoj
strani". Mihailovia je oznaio za zloduha" koji vodi kralja na dole".
Kralj bi trebalo da se uzdigne iznad razdora koji preovlauje u njegovoj
zemlji.
29
'
U vreme borbe za obaranje Purieve vlade ser Orme Sarent je
imao u vidu sugestiju kralja Petra da se general Borivoje Mirkovi
ukljui u novu, rekonstruisanu vladu. Marta 1944. Mirkovi je izraavao
divljenja prema Drai Mihailoviu. Priznavao je Titovu korisnost sa
vojnikog gledita, ali je partizanskog vou smatrao neprijateljem. Za
28)
St. R. Vlahovi, n. d. , 171-183.
29)
Isto, 202.
593
Mirkovia su etnici i komunisti bili nepomirljivi protivnici. Svaka od
glavnih strana u jugoslovenskoj drami trebalo je da dobije britansku
pomo i da bude svedena na zonu uticaja. Napadao je generala Simovia
zato to je izdao Mihailovia i prodao se Titu". Idn j e, nasuprot kralju,
za novu vladu posle pada Purieve imao u vidu generala Simovia i
bana ubaia, Mihaila Konstantinovia, Slovence Furlana i oka.
Pominjao je da bi se na poloaju naelnika Vrhovne komande umesto
Mihailovia mogao nai Duan Simovi. Imao je ak u vidu kombinaciju
da se general Simovi poalje u Jugoslaviju i preuzme stvar u svoje
ruke.
30
) Idnu je bilo jasno da se svim ovim radilo na rtvovanju
monarhije i njenih institucija, drave, ali je bio raspoloen da se plati
cena Staljinu. No, Srbi su bili antikomunisti, a Hrvati i Slovenci katolici.
eril je u politici kompromisa nalazio zatitu britanskih kratkoronih
i dugoronih interesa. S jedne strane, regulisao je spor oko Jugoslavije
otvoren na Teheranskoj konferenciji sa Staljinom, a s druge, obezbei-
vao da vojno efikasniji pokret nadjaa. Dugorono, obezbeivao je
jedinstvo Jugoslavije preko Tita, koje sa Mihailovievom nacionalnom
politikom nije bilo mogue, a u budunosti uspeno suprotstavljao
moguoj sovjetskoj ekspanziji jednim blaim reimom koji se odrekao
revolucionarnog radikalizma. Rezultati ovakve politike osetili su se
nekoliko godina kasnije, kada je dolo do raskida izmeu Tita i Staljina,
pobune komunistikog disidenta protiv moskovskog pape. Sluaj ras-
kida bio je bez presedana u komunistikom pokretu. Investicije uloene
u politiku 1944. davale su plod etiri godine kasnije. U sukobu velikih
suparnikih sila, ova ulaganja i obrt politike pokazali su se za Zapad
produktivni: osigurana je obnova federativne Jugoslavije i pomognuta
iznutra i spolja otporna mo prema Staljinovoj prevlasti i daljem
prodiranju na Zapad.
Naredni poloaj Srbije u Jugoslaviji reavao se u zavisnosti od
sporazuma Tita sa saveznikim voama velikih sila, erilom i Stalji-
nom. Bez uvaavanja ovih meunarodnih uslovljenosti ili internacio-
nalne dimenzije jugoslovenske revolucije ne mogu se razumeti unutra-
njepolitiki procesi, pa ma koliko god unutranja vrstina i kohezija
prokomunistike strukture narodnooslobodilakog pokreta bila jaka i
uticala na niz modaliteta postignutih sporazuma na saveznikom vrhu.
Politika kompromisa nije bila ideja unutranjih snaga, ve ideja velikih
sila koju je narodnooslobodilaki pokret prihvatio. Neki nemaki
istoriari ovu politiku kompromisa nazivaju skretanjem jugoslovenske
politike narodnooslobodilakog pokreta od revolucionarnog radikali-
zma u pravcu real-politike, nametnute spoj j a.
3
' ' Posle Moskovske
konferencije, oktobra 1944, izmeu Staljina i erila, ona e se u nekim
krugovima i istoriografski na Zapadu nazivati politikom fifti - fifti",
30)
Kralj Petar nije eleo ni da uje za Simovia. - Isto, 201.
31)
Otmar Nikola Haberle u studiji Proces emancipacije KPJ u periodu od 1941. do
1945", Prilozi za istoriju socijalizma, 10, Beograd, 1976.
d
iako je re o naelnom sporazumu o jednakim politikim uticajima u
Jugoslaviji. Za antititoiste, uopte za prostaljinistike snage posle 1948.
ulaenje u politiku kompromisa znailo je degeneraciju revolucije,
njenu izdaju i ulaenje u vode meunarodnog oportunizma tek da se
pobedi, kao da iza te politike nije stajao i inspirisao je i Staljin u cilju
da preko svog pokreta izmanevrie britanskog suparnika u antifaistikoj
koaliciji. U Jugoslaviji j e, ak, do skoro bilo politiara koji su se mrtili
pri pomenu rei kompromis" u jugoslovenskom pitanju 1943-1945,
kao da je re o neemu to skrnavi revoluciju ili umanjuje njenu pobedu.
Kao da je revolucija u sloenim situacijama meunarodnog saveza i
okruenja mogla da se razvije, potvrdi i meunarodno afirmie ostajui
hermetiki zatvorena od spoljnih uticaja, protivureja interesa velikih
sila i njihovih razliitih ciljeva.
Britansku, u stvari erilovu politiku kompromisa, neki istoriari
potcenjuju, smatraju je nerazumnom, da se stari vuk dao lako prevariti
itd., to se granii sa infantilnou rasuivanja o sloenim istorijskim
tokovima u kojima su sve zainteresovane strane gledale da izvuku
najvee mogue koristi u datoj situaciji. Britanci su bili svesni svoje
vojne nemoi na Balkanu u odnosu na neuporedivo nadmoniju
sovjetsku oruanu silu; teili su kompromisu izmeu komunista i
umerenijih graanskih snaga radi ublaavanja komunizma, jaanja
unutranjih otpornih snaga pretpostavljenom sovjetskom pritisku. Bri-
tanska politika j e, uz sve slinosti na jugu Evrope (Jugoslavija, Grka
i Italija), imala izrazite osobenosti u svim ovim zemljama i potpuno
razliite ishode koji su proizlazili iz drukijih odnosa snaga u njima na
kraju rata.
Zabrinuti sovjetskim napredovanjem, Britanci su se politikim
sredstvima borili za svoje interese. Traili su politiki kompromis u
situaciji u kojoj su bili vojno slabi i u kojoj je posle Normandije svakome
bilo jasno da nema invazije na Balkan. Moglo se govoriti tek o
britanskom korienju krajnjeg severozapada Jugoslavije preko Istre i
ljubljanskih vratnica kako bi pretekli Ruse" u trci za Be. eril je
obavestio Ruzvelta 23. juna 1944. da radi na ujedinjenju Titovih snaga
sa snagama u Srbiji i svima onima koji su uz jugoslovensku kraljevsku
vladu, koju smo obojica priznali.
32
' eril j e, takoe, dobro znao ta
strateki znai poraz Grupe armija Juna Ukrajina" kod Jaija i
Kiinjeva. O tome je napisao: Ruska letnja kampanja bila je povest
o zamanim uspesima..." Posle Rumunije i Bugarske zaokrenuvi ka
zapadu, ruske armije su prodrle dolinom Dunava i preko junih Karpata
do maarske granice, dok se njihovo levo krilo juno od Dunava
postrojilo na granici Jugoslavije. Tu su se pripremile za veliko nadiranje
ka zapadu koje je kasnije imalo da ih dovede do Bea".
33
'
32)
V. eril, n. d. , VI , 71- 2.
33)
Isto, 77.
595
Mihailovi i SOE - teorija konspiracije
U delu zapadne literature poslednjih godina prenaglaeno je
istaknut znaaj oficira leviara, koji su radili u SOE, doprinosei
promociji Tita i jugoslovenskih komunista kao rukovodee snage
narodnooslobodilakog pokreta. U kairskom tabu SOE bilo je dosta
leviara, komunista, levih liberala, politikih oficira koji su znali i umeli
da vojnike razloge i ciljeve navrnu na svoju politiku vodenicu".
34)
Meu njima je vanu ulogu u priznanju Tita i odbacivanja Drae
Mihailovia imao Bezil Dejvidson. Preko godinu dana, od prolea 1942.
do kraja juna 1943, Dejvidson je bio u tabu kairskog odeljenja SOE
kao odgovorni oficir za Jugoslaviju. Pristalice teorije konspiracije"
smatraju da su njegovo miljenje i savet uticali na Vrhovnog saveznikog
komandanta na Srednjem istoku, pa i samog predsednika vlade erila.
Od juna 1943. do oktobra 1944. Dejvidson je boravio u Jugoslaviji, da
bi se kasnije preko Vojvodine prebacio u Maarsku, gde je inae sluio
u tajnoj vojnoj slubi jo 1940. godine.
Dejvid Martin izuzetnu ulogu pripisuje Demsu Klugmanu, za koga
i drugi istraivai vele da je predstavljao dinaminog marksistikog
intelektualca", komunistu.
Ne vidimo zato i mi ne bismo prihvatili da su ovi oficiri mogli
isticati vojne prednosti narodnooslobodilakog pokreta, uostalom i
oigledne, koje se nisu mogle ni zatajiti pri iole objektivnijem posmatra-
nju. Uoavali su slabosti predratnih ustanova, kozervativnih i nesposob-
nih politiara i vojnika, to je takoe bilo vidljivo i to britanski
analitiari nisu mogli prenebregnuti. Inae, za britanske ljude i od ranije
je bilo karakteristino da su s rezervom gledali na Kraljevinu Jugosla-
viju, te mogunosti njenog ozdravljenja videli, pre svega, izglaivanjem
srpsko-hrvatskog konflikta i stvaranjem jugoslovenske federacije. Dej-
vidson je i posle rata gledao u Titu progres", nasuprot meuratnoj
Jugoslaviji kao tamnici" u kojoj se narod nalazio u okovima"; zemlji
koja je predstavljala gomilu mraka i zaostalosti", pripisujui sva zla
Srbima i srpskim ustanovama, u prvom redu monarhiji.
35)
Taj stav se
nije mnogo razilazio od oficijelnog britanskog stava.
Oficirima - leviarima u tabu SOE pripisuje se da su kontrolisali
depee Drae Mihailovia. Dejvidson je potapao Mihailovia, drei
njegove komunikacione vorove i kanale, predstavljajui sito" kroz
koje su prolazile sve Mihailovieve depee vladi i obratno. Dejvidson
i njegov naslednik Klugman doterivali su materijal ove vrste po svom
nahoenju. Klugman je u Kairu prepravljao depee brigadira Arm-
stronga i cenzurisao vesti iz Jugoslavije, a Dejvidson je pod svojom
kontrolom imao britansku misiju kod Vrhovne komande i sve podmisije
kod Mihailovia, sve do pada vlade Boidara Puria. Kod Stanie
Vlahovia nalazimo da je Dejvidson uputio Mihailoviu jednu instruk-
34)
St. R. Vlahovi, n.d.., 46. .
35)
Isto, 44.
596
ciju u ime Forin Ofisa, koju ovaj nije ni izdao ni odobrio. Ovi oficiri
su, u osnovi, radili na obaranju Mihailovia i stvaranju partizanske
legende, svodili celo pitanje na otpor - kolaboracija, za ili protiv
okupatora", kao osnovne jednaine jugoslovenske situacije". Ruei
Mihailovia, uzdizali su Tita.
Ove injenice, koje uopte ne moraju biti sporne, ipak, se prece-
njuju sa stanovita uzroka opteg obrta i promene britanske politike.
Vie se nego previa injenica da je eril menjao politiku pod
pritiskom dva osnovna momenta: prvog, unutranje prirode, koji
karakterie etnika defanzivnost, totalna kolaboracija u Crnoj Gori,
Hercegovini, Dalmaciji, Bosni, otvorena i javna, o kojoj je bilo
dokumentacije na pretek, i to u Crnoj Gori kao zemlji u kojoj se
problem egzistencijalnog karaktera nije postavljao. Inkriminisani oficiri
leviari ipak su bili Britanci, ija se zemlja nalazila u savezu sa
SSSR-om. Njihova tenja da ostvare to uspeniji kontakt i sa drugim
antifaistikim pokretom odgovarala je i britanskoj vladi. Vilijemu
Dikinu se bar ne moe pripisivati komunistika orijentacija, iako je
radio na uspostavljanju veza s narodnooslobodilakim pokretom preko
bivih komunista. Postojala je i druga velika sila kao meunarodna
taka oslonca narodnooslobodilakog pokreta o emu drugi, britanski
saveznik nije mogao da ne vodi rauna. Britanci su svojom tehnikom
uspevali da deifruju nemake poruke iz kojih su se mogle videti
razmere operacija protiv NOVJ, tako da i ovim oficirima nije moglo
biti sporno ko nosi otpor, dok u Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji
etniko-italijanska kolaboracija nije ni skrivana. Da li je Britanija u
saveznikom vrhu koalicije mogla tolerisati da se etnici ne bore, te da
ih podrava uprkos tome, a da oni istovremeno ratuju protiv snage
koja je nosila tu borbu uz oiglednu propagandno - politiku podrku
druge velike sile antifaistikog saveza od polovine 1942. godine i to
sile koja je u skladu sa usvojenom strategijom u saveznikoj koaliciji
antiokupatorsku borbu proglasila za imperativni zadatak. Promena na
velikom istonom ratitu, kod Staljingrada, na Volgi, u presudnoj bici
drugog svetskog rata, menjala je poziciju SSSR-a kao pobednike sile,
to nije moglo da ne utie i na britansko ponaanje. SSSR je od 1943.
postao daleko uticajniji faktor balkanske strategije, dok je Velika
Britanija do tada imala apsolutni mandat na Balkan, odreen injenicom
da je posedovala baze daleko blie balkanskim zemljama, ukljuujui
avione dovoljnog akcionog radijusa i podmornice koje su mogle iskrcati
britanske oficire. U novoj situaciji Mihailovi nije izvukao sve zakljuke
iz ovog radikalnog preokreta u drugom svetskom ratu, koji je zahtevao
i promenu njegove strategije, aktivniji odnos prema okupatoru, samo-
stalni nastup i izmenu odnosa prema SSSR-u. Mihailovia su zasleplji-
vala ideoloka predubeenja da je Britaniji komunizam toliko stran da
ona ne moe zaigrati na njegovu kartu, zaboravljajui na privremenost
taktike radi udovoljavanja SSSR-u, procene da su partizani sutranja
snaga sa kojom mogu razblaiti apsolutni uticaj SSSR-a u redovima
597
narodnooslobodilakog pokreta ukoliko mu budu znali prii, sluei se,
pri tom, i komunistikim" sredstvima i putevima: bivim leviarima,
komunistikim parolama, dijalektikim analizama". Jednostavno, ,,u-
pitomiti Tita", kako kae Zivko Topalovi.
Ono to danas nesumnjivo znamo, zahvaljujui istraivaima SOE,
jeste da su u njoj radili bivi komunisti, meu kojima najpre Dems
Klugman, jedan od oficira ove slube u Kairu. Sa stanovita nae
analize, ne mora zbunjivati ni teza Endrju Bojla daj e Klugman pripadao
istoj grupi sovjetskih agenata kakvi su bili Gej Bares, Donald Maklin,
Harold Filbi Kim, koji su postali komunisti jo kao studenti univerziteta
u Kembridu 30-ih godina. Oni su bili nesumnjiva manjina u ovoj slubi
SOE.
36)
Drugu grupu ljudi koje je SOE angaovala predstavljaju bivi
komunisti ili antifaisti jugoslovenskog porekla, koji su uestvovali u
panskom graanskom ratu i u Kanadi, od Britanaca zavrbovani da
preu u Kairo i odatle se upute na osloboenu partizansku teritoriju.
Nae je miljenje da je ova druga grupa ljudi bila kontrolisana od strane
Britanaca i da je njihova ranija leva orijentacija sluila da budu bolje
primljeni, uspostave u dodiru vie poverenja i razumevanja, ostvare
britanske vojno-politike zamisli u krajnjoj liniji. Iz izvora KPJ nedvo-
smisleno proizilazi da se u njih sumnjalo.
Treu grupu oficira, koja nama izgleda najhitnija, koja je odluujue
delovala na preokret britanske politike u Jugoslaviji, ine oni iz
najblieg erilovog kruga. Re je o linoj diplomatiji" koju je zamislio
i ostvarivao Vinston eril, a kojoj pripadaju Vilijem Dikin i Ficroj
Maklejn. Kasnije e se njima pridruiti i sin premijera erila,
37)
s tim
to njegov boravak jo vie posvedouje znaaj line diplomatije, ali
istovremeno govori i o erilovom stavljanju do znanja Titu i ovim
putem vanosti koju pridaje pokretu pod vodstvom komunista.
Pored radikalno - revolucionarnog krila" SOE, koje je podravalo
komuniste, etvrtu grupu ine pristalice Drae Mihailovia koje su u
SOE imale jaku taku oslonca. Oni su podravali tezu da je Mihailovi
prvi nosilac pokreta otpora, voa hrabre gerile, ovek prema kojem
Britanci imaju moralne obaveze i da ne smeju dozvoliti da vojni
razlozi" prevagnu u prilog Tita.
Prvi koji je ukazao na to da su komunistiki elementi u SOE
sabotirali program snabdevanja Mihailovia ratnim materijalom iz
Kaira, nedovoljno ili jednostrano obavetavali zvanine krugove u
Londonu o stvarnim dogaajima u Jugoslaviji, suprotno onome to su
javljali britanski oficiri kod Mihailovia, bio je Martin Dejvid. Zar su
oni bilo ta drugo mogli javljati sem da se legalizovani etnici od
36)
Isto, 61; Dokumenti Huverovog instituta, Rodolj ub ili izdajnik, Sluaj enerala Drae
Mihailovia, Beograd, 116, 119-120.
37)
Randolf. - eril - otac pisao je Titu 8. januara 1944: Brigadir Maclean je takoer
moj prijatelj i moj drug u donjem Domu. Sa njime e uskoro biti na slubi u vaem
tabu moj sin, major Randolph Churchill, koji je takoe lan parlamenta". - Arhiv
J. B. Tita, Fond KMJ I - 3b/880.
598
novembra 1941. bore protiv partizana? No, Mihailovi je optuen za
pasivnost ba u jesen 1943, kada je postao aktivniji u napadima na
Nemce vie nego ikada od novembra 1941, i bio odbaen. Ta pojaana
aktivnost etnika u jesen 1943. bila je neuporedivo manja u odnosu na
aktivnost partizana posle italijanske kapitulacije. Mihailovi nije uspeo
preko ovih lokalnih aktivnosti (ruenje mostova, akcije na prugama,
privremeno zauzimanje Prijepolja, napad na Viegrad i drugo
1
da
smanji utisak prethodne neaktivnosti koja je proizlazila iz njegove
strategije iekivanja. Bio je to samo zakasneli pokuaj neuspenog
korektiva pasivnosti prema okupatoru, koja je ve bila zapaena od
Britanaca od kraja 1942. i predoena saveznikom javnom mnenju.
Britanci su pojaanu aktivnost od Mihailovia ve traili od jeseni 1942.
godine. Mihailovi nije nita uradio da se odrekne svojih kompromito-
vanih komandanta, jer to nije ni mogao, samim tim to se nije odricao
ni svoje osnovne strategije ekanja. Zadravanjem svojih ilegalnih
odreda u Srbiji van kontakta sa Nemcima, bar zapaenijeg, Mihailovi
se u datom trenutku mogao opravdavati zbog kolaboracije etnika u
Crnoj Gori kao neposlunih, divljih odreda, nedisciplinovanih koman-
danata, a na tlu NDH egzistencijalnim razlozima uslovljenim ustakom
politikom genocida. Teza koja se istie u inostranoj literaturi da su
uspehe etnika u borbi protiv okupatora u Srbiji 1943. partizani
prisvajali, zahvaljujui BBC, sukobljava se sa injenicom o pojaanoj
aktivnosti narodnooslobodilakog pokreta. Partizanske snage na jugu
Srbije bile su trajan vojni inilac, a o razmerama borbi jedinica NOVJ
govori za sebe pogibija boraca 1. umadijske brigade u Prijepolju.
Zakasnele etnike aktivnosti nisu mogle da izmene pravac politike
Velike Britanije, koji je od ranije bio trasiran i uslovljen daleko dubljim
razlozima, vezanim za odnos Velike Britanije sa Sovjetskim Savezom.
Narastanje snaga i uticaja narodnooslobodilakog pokreta moglo je
samo olakavati ovu politiku.
Klugman je nasledio Dejvidsona na mestu efa Jugoslovenske
sekcije SOE, a krajem 1943. naao se u Bariju u svojstvu savetnika
Balkanske avijacije zapadnih saveznika, odakle j e, pretpostavljaju
pomenuti pisci, mogao uticati koji e se srpski gradovi bombardovati.
Zato je bombardovan Beograd a poteen Zagreb? Da li to samo
proizilazi iz ukorenjenog shvatanja o partitetima? Poznato je da je
izbeglika vlada, odnosno njeni predstavnici, traila zbog genocida nad
Srbima da se bombarduje Zagreb i uzvrati nosiocima ustake politike.
No, do toga nije dolo. Zagreb je nesumnjivo bio provincijski grad sa
stanovita stratekog znaaja u poreenju sa Beogradom, znaajnim
sreditem saobraajnih vorova, ali se, na drugoj strani, radilo i o
prestonici NDH, koja je aktivno uestvovala u nemakoj kampanji na
Istoku. U Zagrebu su se posle poraza ustaa, odnosno Seste nemake
3S)
Dejvid Martin objaljuje hronoloki pregled izvetaja iz britanskih i amerikih izvora
o sabotaama i antiosovinskim akcijama Mihailovievih snaga, kao i odmazde. -
Rodolj ub ili izdaj nik. . . , 70- 81.
599
armije feldmarala Paulusa kod Staljingrada, vile crne zastave kao i u
Berlinu. Objavila je rat Velikoj Britaniji i SAD. U Zagrebu se zaela
i zlokobna genocidna politika o unitenju jednog naroda - srpskog, u
ime stvaranja nacionalne i katolike drave na Balkanu, Jevreja,
Cigana, antifaista nezavisno od porekla. injenicu da Zagreb nije
bombardovan trebalo bi traiti - mada to pitanje u naoj istoriografiji
nije proueno - i u posrednoj zatiti Vatikana i katolikih krugova u
svetu, ali pre svega u tome da vazdune napade na Zagreb nije traio
Vrhovni tab NOVJ, odnosno Tito.
Ostaje, ipak, neobjanjivo pitanje kako su ovih nekoliko oficira,
ispravkama depea, mogli uticati na naputanje jednog pokreta i
prihvatanje drugog, nasamariti erila, pomoi uspostavljanju komu-
nistike diktature" u Jugoslaviji? Zar Britanci nisu imali svoje oficire
u Jugoslaviji od septembra 1941? Zar pukovnik Bejli nije javio o
antibritanskom govoru Mihailovia u Lipovu? Je li Mihailoviev govor
izmiljen ili prepravljen? Nije li Hadson 1942. znao za antiokupatorske
aktivnosti partizanskih snaga? Zar Britanci nisu mogli znati za nemake
vesti o borbama u Jugoslaviji i nosiocima te borbe? Nisu li, jednom
reju, daleko krupniji razlozi naterali erila da, angaujui se u
jugoslovenskim dogaajima, napusti Mihailovia i priblii se Titu? Kako
analitiari ovih dogaaja nemaju u vidu da su neki od ovih leviara"
bili u funkciji ire britanske politike, pa i daleko pogodniji sa svojim
komunistikim predznakom iz prolosti ili levo liberalnim shvatanjima
da uspostavljaju vezu sa duhovno" srodnim jugoslovenskim komuni-
stima u narodnooslobodilakom pokretu? Kako su oni mogli previati
kraj 1942. i poetak 1943. kada se sva nemaka sila sruila na snage
NOVJ, a etnici pod italijanskim nadzorom sprovodili najveu mobili-
zaciju u istoriji rne Gore protiv partizana pod vidom borbe protiv
ustaa i Muslimana? Za njih, takoe, kao da ne postoji meunarodni
kontekst britansko-sovjetskih odnosa i njegov uticaj na jugoslovenske
dogaaje i britanska opredeljenja. Znaju li oni sistem odluivanja u
britanskom vrhu i ko je stvaralac britanske politike? Jesu li se zapitali
zato je eril u jugoslovenskom sluaju iao na linu" politiku? Tito
e mu 1944. odgovoriti takoe linom diplomatijom", aljui na elu
misije NOVJ u Veliku Britaniju Vladimira Velebita.
Hadson i Dikin ne mogu se uzeti za leviare, komuniste,
marksiste, dijalektiare u marksistikom smislu rei, a oni su odigrali
odluujuu ulogu u naputanju Mihailovia i prihvatanju Tita. Kasnije
je tome definitivno doprineo Ficroj Maklejn. U Kairu je kapetan Dikin
razgovarao sa erilom o Jugoslaviji. Ova grupacija oficira bila je
nadmonija u SOE od one kojoj se pripisuje leviarska orijentacija.
Nijedan od pisaca koji prihvata ovu teoriju konspiracije" ne pripisuje
pomenutim britanskim oficirima leviarima da su bili agenti strane sile
(sem Klugmanu), to jest SSSR-a, ve da su izraavali shvatanja koja
su im bila bliska i da nisu mogli da ih ne primene u uslovima rata
pristajui na stranu levih snaga". Zaboravljaju na ve pomenutu
600
pretpostavku da su kao levicari" bili najpogodniji da se priblie drugom
pokretu, vanom, ali Britancima nepoznatom. Nisu li pre svega bili u
slubi svoje zemlje, no u funkciji pripisane im komunistike politike i
ideologije?
Ove sovjetske krtice", leviarski zaverenici", kako ih nazivaju
poklonici teorije konspiracije", nisu mogli uzdii Tita, likvidirati
Mihailovia i prevariti" erila svojim izvetajima. Tom priom eli
se svesno ili nesvesno revidirati istorija i to u naivno uproenoj i
jednostavnoj detektivsko-pijunskoj verziji. U njihovoj analizi nema
Nemake koja je vojnim porazom Kraljevine stvorila revolucionarnu
situaciju; nema SSSR-a koji podrava ideoloki srodan pokret, istovre-
meno gajei prema njemu znaajne rezerve zbog levog radikalizma koji
bi moskovskom centru mogao poremetiti daleko vanije strateke
zamisli; zar ga i usled toga nije bilo bolje drati pod okom i kontrolisati
u okviru britanskih inicijativa, a i pomagati kao potencijalno svoj"?
Dogaaji vezani za promenu britanske politike zbili su se nakon
smanjivanja znaaja SOE: odreivanja Maklejna, slanja vee pomoi
narodnooslobodilakim snagama, podsticanja Tita da uspostavi saradnju
s kraljem Petrom II. to se tie Klugmana, on je - prema drugim
britanskim istoriarima - promovisan u vanu linost kairske SOE u
vreme kada je organizacija ve bila potisnuta sa scene balkanske politike
i drugi vojno-politiki faktori preuzeli rukovoenje u svoje ruke. SOE
vie nije bila jedini izvor informacija o jugoslovenskoj stvarnosti.
Mitologizacija ove zavere ukazuje i na nerazumevanje funkcionisanja
britanske vojno-politiko-ekonomske mainerije".
Mada je van sumnje istoriografski korisno to se otkrivanjem i ove
grupe u SOE upotpunjava slika istorije jednom bizarnom epizodom,
izgleda nam neistorino od nje praviti odluujuu kariku preokreta
1943-1945. godine, ignorisanjem mnogobrojnih drugih injenica unutra-
njeg i stranog porekla, osvedoenih faktora promena, potiskivanja
snaga koje su zakasnile da se preorijentiu u skladu sa situacijom i
drugih koje su se blagovremeno nale u matici antifaistike strategije.
Srodna gornjoj tezi je i ona koja se sve vie rasprostranjuje, da su
komunisti, u stvari Tito, preveli edne preko vode" Vilijema Dikina
i brigadira Ficroja Maklejna. Teza o komunistikoj obradi erilovih
emisara je teko odriva, jer se radilo o samosvesnim i zrelim, iako
mladim ljudima, od kojih je Maklejn ve pre rata proao kolu
diplomatije, poznavao SSSR i komuniste, prisustvovao procesima
Staljinovim rtvama, a kako nedavno saznajemo, u vreme svoje diplo-
matske misije obilazio jug SSSR-a, Kavkaz i Srednju Aziju. Iz njegovog
pera proiziao je i Memorandum ije je ideje dugo koristila britanska
politika protiv SSSR-a i njegovog razrivanja s juga, izazivanjem antiso-
vjetskih strasti kod muslimanskih fanatika. Ti ljudi su i te kako znali
sovjetsku varijantu i uopte druge varijante komunizma, a na drugoj
strani bili poverljivi izabranici erila (Dikin) ili mu se uspeli i znali
predstaviti (Maklejn). U punom znaenju te rei eril je vodio svoju
601
diplomatiju, zaobilazei resore inostranih poslova i rata, SOE. Organi-
zacija je najmanje mogla uticati i odluivati o promenama generalnog
kursa politike.
Sa druge, Titove strane, nosilac misije je Vladimir Velebit, to
znai da i Tito odgovara poverljivom diplomatijom, to mu nije bilo
nimalo teko jer je u svojim rukama drao sve niti spoljnih poslova.
Velebit je bio ovek tajnih misija i pre rata, kao zagrebaki advokat,
i u toku rata (pregovori sa Nemcima i razgovori sa generalom Gleze
fon Horstenauom u Zagrebu, a kasnije i nosilac misija u Egiptu,
Londonu, Aliru). Slino erilu, prihvatajui politiku kompromisa
koja nije ni zavisila od njega, ni Tito nije konsultovao svoje saradnike
iz Politbiroa, a da ne pominjemo druga tela (AVNOJ, NKOJ) koja su
mu sluila da im tek formalno referie posle obavljenih poslova.
Prilikom prepiske sa erilom, Tito je najverovatnije radei po signa-
lima Maklejna, koji je smatrao da on treba da otvori prepisku jednim
kurtoaznim pismom engleskom premijeru, konsultovao moskovsku
vezu preko Georgija Dimitrova, koji mu je prosledio koordinate
ponaanja u razgovoru sa Britancima. Slino tome, general Nikolaj
Kornjejev e juna 1944. na Visu pokazati Titu kopiju Molotovljevog
pisma upuenog Ivanu ubaiu, ta mu je trebala biti indikacija za
ponaanje.
39
' Titova veza s Moskvom ila je preko misije Kornjejeva
od februara 1944. godine, isto tako kao to je i vezu sa Milovanom
ilasom za vreme njegovog boravka u Moskvi - radi ispitivanja
mogunosti jednostranog priznanja NKOJ-a od strane SSSR-a - odra-
vao istim kanalom.
Teza Dejvida Martina po kojoj su saveznici izdali" Mihailovia
ne obazire se na to da su oni birali izmeu dve strategije, od kojih je
ona etnika bila defetistika i kao takva neprihvatljiva za vrh koalicije,
pre svega za SSSR, dajui prednost drugoj, ofanzivnoj, daleko bolje
prilagoenoj saveznikoj politici i proklamovanim ratnim ciljevima. U
toj svetlosti gledano, spoljno teite je stavljeno na vojni doprinos
NOVJ, koji je bio neuporedivo vei od onog etnikog. Postoji i druga
strana medalje: polazei od ofanzivne strategije, narodnooslobodilaki
pokret je omoguavao SSSR-u da neprekidno kritikuje etniki borbeni
defetizam kod drugih saveznika. Nesumnjivo je da su zapadni saveznici,
a pre svega oslabljena Velika Britanija koja je gubila raniji iskljuivi
mandat za Balkan, na koji SAD nisu obraale panju niti su ga
poznavali, preputajui odluke Engleskoj i SSSR-u, bili svesni koliko
je SSSR postajao sve prisutniji inilac posle strategijske inicijative koju
je Crvena armija stekla posle Staljingrada, ne isputajui je iz ruku do
kraja rata. Od ovog preokreta na Istonom frontu Sovjetskom Savezu
vie nije bilo neophodno otvaranje drugog fronta da bi se do kraja
izvelo osloboenje okupiranih teritorija SSSR-a vlastitom snagom.
Tri etnike teze, kao i pisaca koji zastupaju njihove interese u
prolom ratu, stoje na ranjivim nogama. Prva j e, da je SSSR bio do
39)
Poruka je datirana sa 15. jun 1944 - AJ , 103- 3- 36.
602
kraja naklonjen narodnooslobodilakom pokretu, samo je donekle
tana, jer sovjetska politika kao realna i pregmatizmu naklonjena nije
ideolokim faktorima pridavala odluujuu ulogu. Naravno, pod uslo-
vom da je etnika strana bila spremna ili mogla da se emancipuje i
vodi svoju politiku van kontrole Britanaca. Kada se danas pogleda
jugoslovensko-sovjetska dokumentacija o meusobnim odnosima na
nivou vlada, moe se videti da su Sovjeti uveliko zamerali emigrantskoj
vladi to je do kraja u rukama britanske politike.
Druga etnika teza, po kojoj je u njihovim odnosima sa Britancima
ideoloki faktor bitan u smislu da se moe raunati na razlaz SSSR-a
i Velike Britanije ukoliko bi bili povreeni britanski interesi, kao
vrhovno merilo, te da ih oni nee ostaviti na cedilu ni po koju cenu,
pokazala se kao krajnje netana. etnici nisu izvukli zakljuke iz
promene odnosa snaga posle sovjetske pobede kod Staljingrada i
iskrcavanja zapadnih saveznika u Francuskoj Severnoj Africi, menjajui
svoj odnos prema okupatoru. Umesto toga, oni su sve vie tonuli u
saradnju koja e ih na kraju dovesti do take da im kralj, nesumnjivo
nedorastao mladi, septembra 1944. godine zapreti izdajnikim igom
ukoliko ne stanu uz bok oslobodilake armije pod Titovom koman-
dom.
40
)
Trea etnika teza je sasvim iracionalna, krajnje neistorina,
svedena na statiku komparaciju prednosti svoje strategije u odnosu na
partizansku, sa stanovita marginalizacije jugoslovenskog doprinosa
promenama na svetskim frontovima, precenjivanjem svog legitimiteta,
snage kojoj partizani samo kvare dobro promiljenu poetnu poziciju;
pogotovu to su strani element, ta vie predstavljaju neprirodnu
interpolaciju u organski istorijski proces. Kao da su se oni sluajno
pojavili? Kao da ve nisu bili na sceni, te da i oni nisu bili deo srpskog
naroda bez obzira na njihovo internacionalistiko vaspitanje i zanos.
Srbija 1944. - u aritu zbivanja
U politici KPJ Srbija je bila od prvog dana priprema ustanka, u
toku ustanka i nastavljanja narodnooslobodilake borbe sutinski
kljuna zemlja jugoslovenske revolucije, bez obzira to se to u dokumen-
taciji revolucionarnog subjekta nije uvek iskazivalo, izriito navodilo
ili, najee, ostajalo je zamueno optejugoslovenskom optikom i
40)
Misli se na govor kralja Petra, odran 12. septembra posle bombardovanja Beograda
(6. i 8. septembra 1944. ), u kome poziva Srbe da stanu pod Titovu zastavu, to je
pogodilo sve pristalice monarhije i Mihailovia u zemlji. - Boko N. Kostich, Istina
o Milanu Nediu, Milvoki, SAD, 1965 - Povodom osloboenja Beograda Petar II je
odrao novi govor u kome j e, izmeu ostalog, rekao: Pozdravljajui osloboeni
Beograd, ja pozdravljam sve vas, dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci ispunjen najdubljom
zahvalnou prema j unakoj narodno-oslobodilakoj vojsci i maralu Titu, prema
bratskoj i saveznikoj Crvenoj Armiji i njenom velikom maralu Staljinu i odajem
potu svima herojima i rtvama za nau zajedniku slobodu". - AJ , 83- 2- 657, Bilten
br. 399.
603
jednakou svih nacionalnih subjekata. Razumljivo, nije re samo o
graninom poloaju Srbije prema zemljama satelitima: Bugarskoj,
Rumuniji, te preko Vojvodine Maarskoj. Ali je i taj geopolitiki faktor
1943-1944, u zavrnoj fazi rata, bio znaajan ve od 1941. godine, s
obzirom na Istoni front, naroito dok su bile ive iluzije o brzom i
nezadrivom napredovanju Crvene armije prema Balkanu, preko Kar-
pata i izlaenju na Dunav.
Iluzije o povratku u Srbiju, iako nerealne sa stanovita unutranjih
prilika posle partizanskog poraza i gubitka Uica, ali odravane oeki-
vanjem konanog raspleta na Istonom frontu, sauvale su se kod Tita
sve do juna 1942. godine, podravane od srpskih kadrova. Oekujui
da u Srbiji u prolee ponovo izbije ustanak, generalni sekretar KPJ i
Vrhovni komandant zadravao je partizanske snage na levoj strani
Drine, uveren da e sovjetska prolena kontraofanziva kod Harkova
biti pobedonosna i doprineti i balkanskom raspletu. Kao stoj e poznato,
ove iluzije su se sasvim rasprile, otkrivajui istovremeno svu Titovu
neobavetenost o stvarnim prilikama u Srbiji, razmerama terora nad
pristalicama narodnooslobodilakog pokreta, porazu grupe partizanskih
odreda u zapadnoj Srbiji marta - aprila 1942. godine. Sovjetska
kontraofanziva pak, prema Harkovu, zapoeta 12. maja 1942. godine,
preokrenula se u potpuni poraz.
Titova odluka juna 1942. na Zelengori da partizanska grupacija
krene prema Bosanskoj krajini, pala je posle saznanja da od sovjetske
pobedonosne ofanzive nema nita i da se rat produava. Rukovodstvo
partizanske grupacije na Zelengori znalo je za arite ustanka od 1941.
na Kozari, ali ne i da je poela nemako-ustaka ofanziva na ovu
planinu, posle koje e ona ui u partizansku legendu, ostajui pojam
stradalnitva srpskog naroda. Odluka da se krene na zapad Jugoslavije
doneta je gotovo istovremeno kada i nemaka odluka o poetku velike
ofanzive prema Volgi i Kavkazu i podilaenju sovjetskoj prestonici s
juga, posedanju petrolejskih polja Majkopa i Groznog, prelaenju
Kavkaza i ugroavanju britanskih interesa na Srednjem istoku.
Ponovo oivljavanje interesa za istone delove Jugoslavije - Srbiju,
Kosmet i Makedoniju - oznaavala je misija Svetozara Vukmanovia
Tempa, njegov put od Otrelja preko NDH i Beograda na jug Srbije i
u Makedoniju, na Kosovo i Metohiju, u Grku i Albaniju, koji dobija
puni smisao u vremenskom kontekstu iskrcavanja zapadnih saveznika
na obalama Francuske Severne Afrike i ofanzive Crvene armije kod
Staljingrada, novembra 1942. godine. Saveznika koalicija je preuzimala
strategijsku inicijativu, koja nije mogla da ponovo ne pojaa, kao i
1941. godine, posle napada Nemake na SSSR, znaaj Srbije u narod-
nooslobodilakoj borbi naroda Jugoslavije i u meunarodnim spleto-
vima jugoslovenskog pitanja, posebno 1943-1944. godine.
Na istonoj strani Jugoslavije trebalo je spremno saekati pad
satelitskih reima i susreti sa trupama Crvene armije. No, geopolitiki
poloaj Srbije nije jedino objanjenje znaaja Srbije u jugoslovenskoj
604
revoluciji. Srbija je bila najvea jugoslovenska zemlja, a Srbi najbrojniji
narod u Jugoslaviji, pogotovu sa onima van matice, u kojoj je trebalo
- po koncepciji KPJ - da nadvladaju snage narodnooslobodilakog
pokreta, uniti se etniki pokret, onemogui srpska emigracija i
unutranje snage antipartizanske orijentacije, pa i spree meunarodne
pekulacije" sa Srbijom u okviru britanske politike kompromisa. Srbija
j e, pod partizanskom kontrolom, mogla biti i znaajna mobilizaciona
baza, izvor ekonomske snage i prostor sa kojega se mogla dovriti bitka
za osloboenje zapadnih delova Jugoslavije. U jedinicama NOVJ van
Srbije nalazili su se preteno srpski borci iz Bosne i Hercegovine,
Hrvatske, Vojvodine, koji su bili spremni da krenu u osloboenje
istonih delova Jugoslavije. Ima istoriara koji tvrde da su borci
Bosanske krajine ili na Srbiju da bi se iskupili za srpsku hegemoniju
u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata,
41
' to je zaista preuveliavanje,
nezavisno od propagande protiv Mihailovia i srpskih kolaboracionista
Nedia i Ljotia, te komunistike indoktrinacije o Srbiji kao centru
reakcije.
Glavna operativna grupa divizija NOVJ je u borbama u prolee
1943. uzela pravac prema Albaniji, sa skretanjem prema Sandaku i
Srbiji. Neoekivana ofanziva Nemaca maja-juna 1943. uticala j e, posle
Sutjeske, na povijanje prema istonoj Bosni. Vladimir Dedijer navodi
da je Vrhovni tab i pre neprijateljske ofanzive januara 1943. imao plan
da sa novim, sveim srpskim snagama iz Bosne krene prema Srbiji u
prolee 1943. godine, ali je nemaka ofanziva iznudila pokret NOVJ
ranije i pod borbom. Odavno je poznato da voe ne pokreu svoje
snage uvek onamo i onda kada oni ele, kreui se esto pravcem koji
nameu i odreuju drugi.
Zbog sredinjeg poloaja Srbije na Balkanu i vanih saobraajnica
koje je presecaju, njena odbrana je za komandu Vermahta od leta 1943.
bila od prvorazrednog znaaja, tako da su Nemci, pored politikih
planova Hermana Nojbahera da stvori antikomunistiki front" na
istoku i jugu Jugoslavije, posebnu panju posveivali osujeivanju upada
snaga NOVJ u Srbiju. Misao o prodoru u Srbiju javila se u Vrhovnom
tabu ponovo avgusta 1943, kada su se, pribliavanjem kapitulacije
Italije, mogli oekivati prelomni dogaaji na elom balkanskom ratitu.
Druga proleterska divizija dobila je zadatak da krene za Sandak i Crnu
Goru, kako zbog razoruanja Italijana tako i zbog stvaranja uporita
za upad u Srbiju i spajanja s jedinicama koje su se borile na jugu i
istoku Srbije, te u umadiji. Time se mogla razbuktati borba u Srbiji,
dati snaan podsticaj antifaistikoj borbi u Bugarskoj, ugroziti celo-
kupni nemaki sistem odbrane na Balkanu. Prodor u Srbiju trebalo je
da oznai i razbijanje glavnog protivnika - etnika. Britanska politika
kompromisa imala je za cilj da zloupotrebom Srbije, kao etnike
41)
Polazilo se uopte od toga da je srpski narod sposoban i voljan da dokraja izbrie
onu hipoteku, koj a je nekada teretila i ugroavala jugoslovensku zajednicu". - J.
Pleterski, Nacije Jugoslavija Revolucij a, Beograd, 1985, 508.
605
monarhistike i antipartizanske, obezbedi to jau poziciju Velike
Britanije u odnosu na SSSR, videvi u njemu faktikog meunarodnog
protektora narodnooslobodilakog pokreta, zapravo njegovog komuni-
stikog jezgra. Za nemako komandovanje u jesen 1943. Srbija j e,
takoe, bila klju" odbrane Balkana. Nadiranje jedinica Druge i Pete
proleterske divizije u prvoj polovini novembra 1943. godine do linije
Sargan - Palisad - Ljubi nailo je na jak, gotovo nesavladljiv otpor
Nemaca i etnika. Odmeravanje" snaga u jesen 1943. ukazalo je da
je vreme za upad u Srbiju i probijanje nemako-etniko-nedievsko-ljo-
tievske odbrane bilo jo preuranjeno. Bez jaanja unutranjeg otpora,
pomeranja junog sovjetskog fronta i poetka nemakog izvlaenja iz
Grke, situacija za prodor jedinica NOV u Srbiju nije, oigledno, bila
sazrela. No, pribliavanje jakih partizanskih grupacija NOVJ na domak
Drine, Lima, Ibra i Uvea davalo je vojno-politike i moralno-psiholoke
pretpostavke za uspeh novih akcija u najskorijoj budunosti.
Unutranje ratite u Srbiji, koje je poelo da se razgoreva i iri od
jeseni 1943, bilo je lieno dve velike, tek formirane jedinice, koje su
mogle doprineti rasplamsavanju borbi u Srbiji - 1. junomoravske i 1.
umadijske brigade, koje su po nareenju Vrhovnog taba radio-putem
povuene iz Srbije kada su u njoj bile najpotrebnije. Novoobrazovana
1. umadijska brigada, na putu iz Srbije u Bosnu, iskrvarila je u borbi
s Nemcima 4. decembra 1943, branei, zajedno s 2. proleterskom
brigadom, limski mostobran kod Prijepolja, na kome je palo oko 400
boraca. Sumadinci su na Limu vie nego desetkovani pre nego su i
uspeli da napuste Srbiju. Prva junomoravska brigada prela je u istonu
Bosnu u vreme tzv. este neprijateljske ofanzive i na Devetaku j e, ve
15/16. decembra 1943, razbijena. Od delova ovih dveju brigada obrazo-
vana j e, februara 1944. u ajniu, 3. srpska udarna brigada, koja je
ula u sastav 2. proleterske divizije i u njenom sastavu zadrala do kraja
rata. Izvlaenje ove dve brigade iz Srbije, u Sandak i Bosnu, bilo je
sinhronizovano sa pripremama Udarne grupe, odnosno Operativne
grupe divizija koje su bile spremne na Limu i Drini da prodru u Srbiju,
ali se na drugoj strani najbolja grupacija boraca sa vojnim i politikih
rukovodstvom izvlaila iz Srbije.
U vreme kada su bile najpotrebnije u Srbiji, one su odlazile van
Srbije. S ovim brigadama Srbiju su napustili i Blagoje Nekovi i Moma
Markovi, koji se u nju nisu mogli vratiti sve do jula 1944. godine, tako
da je rukovodstvo praktino bilo obezglavljeno, to nije moglo da se
tetno ne odrazi na ustanak na jugu Srbije i u Sumadiji, a pogotovu na
partijski rad.
Pokrajinsko rukovodstvo KPJ za Srbiju bilo je dugo, dve godine,
odvojeno od Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog taba, bez obzira na veze
koje je Blagoje Nekovi ostvarivao sa centralnim rukovodstvom
posredstvom zagrebakog punkta, preko Vojvodine i Bosne. U svakom
sluaju, te veze su bile slabe, spore, sporadine, esto zaobilazne.
Teite borbi 1942-1944. bilo je u zapadnim delovima Jugoslavije, preko
606
Drine, Lima, Save. Sa snagama NOVJ na zapadu, u njihovom sastavu
nalazile su se i srpske jedinice, koje su se povukle prilikom poraza
partizanskih sanga u jesen 1941, svrstane u bataljonima (srbijanskim)
Prve proleterske i u Drugoj srpskoj proleterskoj brigadi. Ove elitne i
eksteritorijalne jedinice nalazile su se pod Titovim rukovodstvom.
Vodei srpski kadrovi u vrhu Partije, sa Aleksandrom Ranko viem,
Ivom Lolom Ribarom (do pogibije novembra 1943) i Sretenom ujovi-
em, nisu imali bitan uticaj na vojno rukovoenje i spoljnopolitike
veze, koje je u svojim rukama drao iskljuivo Tito. Sreten Zujovi je
poticao iz rukovodstva Milana Gorkia (Josipa iinskog), kao i Tito,
ostajui samim tim trajno obeleen, iako se to javno nije primeivalo.
Njegova elja da postane voa srpske partije nije se nikada ostvarila.
Srpska partija nije imala status nacionalne kompartije jer je zakljuak
u tom smislu donet oktobra 1943, potvren juna 1944. na Visu i
oivotvoren maja 1945. godine. Tito je bio najmarkantija figura narod-
nooslobodilakog pokreta. On je suvereno odluivao, oslonjen i na
srpske snage u zapadnim delovima Jugoslavije, iz ijih je redova izrastao
novi stareinski kadar koji je bio veran onome ko ga je i unapreivao.
Blagoje Nekovi je bio manje poznat u jugoslovenskom komunistikom
pokretu, pa i Srbiji, iako je njegov komunistiki sta bio dug, uee
u panskom graanskom ratu davalo beleg, ali radei uglavnom ilegalno
ostajao nedovoljno poznat irem partijskom lanstvu. Ostavljen je u
Beogradu kao veza sa Kosovom, Makedonijom, Sremom, a na drugoj
strani sa Vrhovnim tabom i CK KPJ, kao privremena i prelazna linost;
bio je majstor konspiracije, neobino zasluan za odravanje rukovod-
stva u trenucima najtee krize, povezivanje partijskih organizacija i
odravanje pokreta pod najnepovoljnijim uslovima. Ostajui u Beogra-
du, Nekovi je dobio uputstva i ovlaenja za svoj rad. On je ispunio
zadatke koji su mu bili povereni, ako je ceniti po verifikaciji njegove
delatnosti na Visu u leto 1944. godine, ime se ne zanemaruju kritika
zapaanja na njegov rad. Analiza poruka koje su upuivane Nekoviu
od CK KPJ, kao i njegovih odgovora i poruka CK KPJ, pokazuju da
u njima nema velikih stratekih zamisli. Tek dolaskom Svetozara
Vukmanovia, preko Beograda, na jug, poinje ostvarivanje znaajnijih
akcija i razgorevanje borbe na istonom Balkanu.
Rukovodstvo Srbije s Nekoviem, umrtvljeno pune dve godine sa
stanovita pokretanja operacija veih razmera, nije, s obzirom na
demokratski centralizam u Partiji - koji je poivao na centralistiko-di-
rektivnom naelu odgovornosti niih organa prema viima - moglo ni
pomiljati niti je pomiljalo na vee borbene operacije. Oigledno je
da Nekovi, bez obzira na svu teinu situacije u Srbiji, teror Nemaca
i kolaboracionista, nije inspirisao nijednu akciju do dolaska Svetozara
Vukmanovia u smislu intenziviranja narodnooslobodilake borbe u
Srbiji. Centralnom rukovodstvu narodnooslobodilakog pokreta, sa
Titom na elu, nesumnjivo nije ni odgovaralo, ak i da su postojali
povoljniji uslovi za borbu, da se ona razbukti i doe do masovnog
607
ustanka na istonom Balkanu, bez uticaja jugoslovenskog rukovodstva
opsednutog dogaajima na zapadu Jugoslaviji i bitkama Glavne opera-
tivne grupe divizija. Ustanak je morao da se vodi pod Titovim simbolom
i rukovodstvom, pogotovu u Srbiji. Poznato je daj e Vrhovni komandant
nareivao svojim komandantima, septembra 1944. iz Krajove, da
obaveste narod preko radija da Tito vri inspekciju NOVJ u zapadnoj
Srbiji, iako se nalazio u Rumuniji. --. .
Udarna grupa divizija, sastavljena od 2. i 5. divizije, sa oko 5.000 )
( boraca, pokuala je ponovo, poetkom marta 1944, da prodre u Toplicu
i Jablanicu, spoji sa snagama NOV na jugu Srbije i stvori uporite za
prodor novih snaga. Iako je uspela da pree Ibar, ona je morala pod
pritiskom jakih snaga Nemaca, Bugara, etnika, Srpske dravne strae,
Srpskog doborovoljakog korpusa i muslimanske milicije da skrene
prema zapadu Srbije. Udarna grupa doprla je do Maljena i Povlena,
ali je u maju 1944. morala da se povue preko Lima. Tek krajem jula
Vrhovni tab je odluio da se teite narednih operacija trajno prenese
na istok Jugoslavije, to jest u Srbiju, radi razbijanja etnika, susreta sa
Crvenom armijom i krize satelitskih reima u Bugarskoj i Rumuniji.
Trebalo je istovremeno spreiti povlaenje nemake armije iz Grke i
Arhipelaga moravskom dolinom prema Beogradu, j er su samim tim
mogle ojaati snage kolaboracije i, moda, u Beogradu-ustoliiti reim
koji bi osujetio planove CK KPJ i Vrhovnog taba/ Operativna grupa^
divizija otpoela je prodor prema Srbiji 28. jula 1944. godine, a
septembra 1944. snage NOVJ ovladale su zapadnom Srbijom.
Srbija je ve od 1943. bila u centru panje nemakih vojnih "
, politikih inilaca. Antikomunistiki blok na Balkanu gradio se pod >
rukovodstvom Hermana Nojbahera od leta i jeseni 1943. godine. Za"
(razliku od Zigmunda Kaea, Nojbaher je traio nain da se pomou"
1
(^razumno tretirane Srbije" sprei slom nemakih trupa na Balkanu^
( onemogui prilaz Treem rajhu s juga, osigura povlaenje trupa j )
i Grke i sa Arhipelaga, pojaa odbrana od nadiruih snaga Crvene
( armije. Otuda politika objedinjavanja svih snaga protiv komunistikih
pokreta, stvaranje sistema vazalnih drava, prevazilaenje nacionalnih
i politikih razlika, j er vie nije bilo vano da l i j e neko beo" ili zelen":
bilo je vano da nije crven"J Od staljingradskog poraza nemaka
politika i propaganda teite su stavljali na to da je Nemaka u slubi
odbrane Evrope i njene civilizacije od nasrtaja azijatskog varvarstva i
boljevizma.
Federacija izmeu Srbije i Crne Gore preko Sandaka takoe je
trebalo da poslui nameravanom cilju koncentracije antikomunistikih
snaga na nacionalnoj osnovi, putem njihove nacionalne integracije.
Gradei Srbiju pod nemakim protektoratom, Nojbaher je mnogo
polagao i na njen antagonistiki pandan u vidu Velike Albanije".
Nemci su preuzimali ulogu da mire i arbitriraju meu svojim tienicima
u okviru glavne zamisli ojaavanja poloaja Treeg rajha na Balkanu.
608
Nojbaherova politika od jeseni 1943. godine menjala je neke
strateke komponente dotadanje nemake politike. Ona nije bila
uslovljena promenom stava Nemaca o srpskom narodu, ve politiko-
vojnim pragmatinim interesima u situaciji povlaenja na Istoku, ispa-
danja" Italije iz rata, pribliavanja saveznika Jugoslaviji i Treem rajhu,
narastanja partizanskih snaga u Jugoslaviji posle italijanske kapitulacije.
Nemaka politika se menjala samo utoliko koliko su to zahtevali novi
vojni momenti. Smatralo se da bi se_u istonim delovima Jugoslavije,
pre svega u Srbiji i Crnoj Gori, .moglo sakupiti oko 80.000 vojnika^*
Cto 50.OOCLeinika Drae Mihailovia u Srbiji i Crnoj Gori, oko 25.0001.
pripadnika Nedieve Srpske dravne strae i oko 5.000 ljotievaca
Srpskom dobrovoljakom korpusu^ Sa tolikim snagama Nojbaher je->
pretpostavljao da bi u sredinjem delu Balkana mogao prekinuti
kontinuitet pokreta otpora pod vodstvom komunista od Peloponeza do
Istre. Ispravljanje nemake politike znailo j e, pre svega, ublaavanje
surovih mera prema srpskom narodu. Nojbaher se posebno zalagao da
se ojaa poloaj Milana Nedia posle britanske politike tzv, duplog
koloseka (iliekviditance") prema Mihailoviu i partizanima. Nedi
je i ranije propagandno radio na integraciji Srbije i Crne Gore, a nakon
Nojbaherove inicijative Nedieva politika dobila je u iznetom pravcu
vrste obrise slanjem pomoi, naoruanja, linim dodirima sa crnogor-
skim kolaboracionistima. Jo u vreme dok je Italija ratovala na strani
Nemake, kao okupaciona sila angaovana u Crnoj Gori i Sandaku,
bile su poznate inicijative Nedia da uspostavi nad Sandakom i Crnom
Gorom civilnu vlast, ostavljajui Italijanima vojnu. Ova aktivnost
Milana Nedia dobila je vei zamah sa Nojbaherovom politikom u jesen
1943. godine, j er je sada naila na potporu nemakog zvaninika.
Nojbaher je oktobra 1943. dostavio Joahimu fon Ribentropu plan
0 srpsko-crnogorskoj federaciji, koji se sastojao iz sledeih est taaka:
1. Stvoriti Srpsku federaciju sastavljenu od Srbije, Crne Gore i
Sandaka, preteno muslimanskog, koji je po raspadu Jugoslavije bio
dodeljen (dobrim delom) Crnoj Gori, ali koji je od nje u stvari odeljen
partizanskim frontom; 2. Armijski general Nedi da bude predsednik
Federacije; 3. Federacija da obrazuje privrednu i valutarnu uniju, ali
da ostanu autonomne uprave, naroito u pogledu unutranjih poslova
1 u kulturnim pitanjima; 4. Federativna vlada da donosi neophodne
odluke o egzekutivi (andarmerija i dobrovoljni savezi); 5. Da se
nacionalne kulturne institucije oslobode tutorstva organa vojne uprave
i da se otvori Beogradski univerzitet; 6. Nemaka vojna uprava da bude
ograniena samo na upravnu kontrolu, a njen aparat da se radiklano
reducira".
42
'
Ujedinjavanjem kolaboracionista raznih boja Nemci su parirali
antinemakom balkanskom frontu koji se posle italijanskog sloma sve
vie razbuktavao.
42)
Oko ove osovine Beograd - Cetinj e trebalo je da se izgradi nova obnovljena drava
srpskog naroda. Federacij a je zamiljena kao privredna i valutna unija, s autonomnom
upravom i prosvetom. - B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucij a. . . , 2, 119.
609
Sam plan o federaciji je jedinstven u istoriji srpskog naroda, jer su
od ranije bile poznate razne varijante ujedinjavanja, ali sada se po prvi
put javljao federativni oblik. Milan Nedi je u odgovoru Ljubu Vuksa-
noviu, predsedniku kvislinke Narodne uprave, pozdravio ideju o
srpsko-crnogorskoj federaciji kao vidu obnovljene drave, iji temelj
mora da bude snana osovina Cetinje - Beograd, oko koje e se izgraditi
nova obnovljena drava srpskog naroda". Samu injenicu to su se
Crnogorci ponovo nali u bratskom zagrljaju sa braom Srbima",
zahvaljivao je velikom Nemakom rajhu i posebno ministru Nojbaheru,
pozivajui Vuksanovia da se Nemcima odue estitom i potenom
pravom srpskom saradnjom". Meutim, Hitler je krajem 1943. u
razgovoru sa Nojbaherom zatraio da se ovaj plan preispita, j er
Nemaka ne sme dozvoliti da jedan narod na Balkanu postane nadmo-
an nad drugim, pogotovu Srbi, kao narod koji je kroz istoriju pokazao
veliku dravotvornu snagu i ije su pretenzije sezale do Egejskog
mora.
43)
Crnogorske kvislinge na saradnju sa Nediem upuivala je i sve
izraenija snaga narodnooslobodilakog pokreta u Crnoj Gori, koji je
posle italijanske kapitulacije pogibije i streljanja etnikih prvaka u
manastiru Otrog (generala Blaa ukanovia, pukovnika Baja Staniia
i drugih) sve vie osvajao prostor izgubljen posle tzv. levih skretanja i
naputanja Crne Gore pod pritiskom etniko-separatistikih i italijanskih
snaga u prolee 1942. godine. Osnovni cilj je bio da se udruenim snagama
to uspenije obrauna sa komunizmom. Ne sme se zanemariti i ekonom-
ska strana pitanja, jer je Srbija preko Sandaka mogla u privrednom
pogledu pomoi narodu Crne Gore. Rezerve prema iznetom federativ-
nom projektu zadravale su separatistike snage koje su u ovom inu
videle odluke Velike podgorike skuptine u novom izdanju.
Aprila 1944. godine Hitler je u Salcburgu jo jednom odbacio
Nojbaherov plan, smatrajui da Trei rajh treba da pobedi, pa sve
ostalo dolazi samo po sebi, ime je sudbina ove ideje bila konano
zapeaena. Ona je imala jo jednog velikog protivnika u zemlji, NDH,
kao nemakog balkanskog eksponenta, ije je interese dosledno i do
kraja zastupao poslanik Treeg rajha pri ustakoj dravi Zigfrid Kae.
Za snage narodnooslobodilakog pokreta nosioci ideje zbliavanja
i ujedinjenja bili su saradnici okupatora, jer se pokrovitelj federacije
nije ni skrivao. Saradnja Nedievih i Ljotievih poklisara sa predstav-
43)
Nojbaher se zalagao da prestane streljanje talaca, oslobodi patrijarh Gavrilo, Nedieva
vlast proiri na Sandak i Crnu Goru, Pavle urii pusti iz nemakog zatvora.
Nemcima su bile potrebne sve antikomunistike snage, a naroito posle kapitulacije
Italije i stvaranja praznine u okupacionom sistemu. Firer se, meutim, suprostavio
ojaavanju Nedievog reima. Nemaka, po Hitleru, decembra 1943. nikako nije smela
da dozvoli da na Balkanu bude jedan nadmoan narod koji smatra da ima politiku
misiju. Srbi su jedan takav narod. Oni su pokazali jednu veliku dravotvornu
sposobnost". - I. Avakumovi, n. d. , 139. - J. Marjanovi, The Neubacher Plan and
Practical Schemmes for the Establisment of a Greater Serbian Federation (1943-1944),
The Third Reich and Jugoslavia 1933-1945, Beograd, 1977, 486-502; Neubacher
Hermann, Sonder - Auftrag Sdost 1940-1945. Bericht eines fliegenden Diplomaten,
Gttingen, Berlin, Frankfurt an Main, 1957, 155-6.
610
nicima kvislinke vlasti u Crnoj Gori i obratno nastavlja se sve do
povlaenja etnika iz Crne Gore, novembra 1944. godine. U leto 1944.
uhvaen je i ubijen kao sprski poklisar Jovan Plamenac na putu Rijeka
Crnojevia - Vir Pazar, bivi regent Crne Gore u emigraciji i poslanik
Kraljevine Jugoslavije po povratku iz egzila, kojeg j e, inae, civilni
guverner Sarafino Macolini proterao posle Petrovdanske skuptine iz
Cetinja, jer se izjanjavao kao Srbin.
Zahvaljujui intervencijama Nedia i Nojbahera, iz nemakog
zarobljenitva osloboen je Pavle urii, razoruan i uhvaen od
Nemaca kod Kolaina, posle etnikog poraza na Neretvi i Drini.
Politiku kompromisa u Jugoslaviji nosili su Velika Britanija i SSSR,
naravno, razliito motivisani, dok su SAD uglavnom sledile politiku
ovih sila, uz odgovarajue rezerve. Pored britanskih oficira, kod
Mihailovia se nalazilo i nekoliko oficira SAD. Potpukovnik Albert
Sajc nalazio se na elu prve amerike misije kod generala Mihailovia
od septembra 1943. do marta 1944. godine. Kapetan Dord Musulin
bio je kod Mihailovia od oktobra 1943. do maja 1944. godine, da bi
se 2. avgusta ponovo naao u Jugoslaviji na elu Vazduhoplovne misije
za spasavanje. Kapetan Valter R. Mensfild boravio je u tabu Mihailo-
via u svojstvu pomonika pukovnika Sajca. Musulina je kod Mihailo-
via nasledio kapetan Nik Lali, u funkciji efa Vazduhoplovne misije
za spasavanje, ostajui kod Mihailovia skoro pet meseci. Pri toj
Vazduhoplovnoj misiji naao se kasnije i radio-telegrafista u mornarici
Artur Dibilian.
4)
Misija potpukovnika (pukovnika) Roberta Makdaula stigla je kod
Mihailovia avgusta 1944. godine. Makdaul je pripadao Servisu generala
Vilijema Donovana - OSS - (Uprava za strateke slube - Office of
Strategic Services). Misija je ostvarena u vreme poetka borbe za Srbiju,
primicanja Crvene armije Dunavu i Jugoslaviji i predstavljanja Srbije
u erilovoj interpretaciji kao etnike i monarhistike, antititovske i
antipartizanske, neke vrste hidre kontrarevolucije, jugoslovenske Van-
deje. Makdaul demantuje da je podsticao Mihailovia da nastavi borbu
protiv partizana i da mu je obeavao ameriku pomo. Izvesno je da
se susreo sa nemakim predstavnikom Rudolfom terkerom, i to na
nemaki poziv, sa odobrenjem svojih pretpostavljenih. Cilj sastanka je
bio da se ispita mogunost predaje nemakih snaga na Balkanu.
45
'
Svakako, Makdaul je probudio neku nadu kod Mihailovia, pa i
kod njegovog predstavnika u Italiji ivka Topalovia, koji je pisao
Mihailoviu 4. septembra 1944. da sa amerikim pukovnikom treba
otvoriti sve politike probleme, jer se samo preko Amerikanaca moe
u)
Z. Vukovi, n. d. , 79.
45)
terker je bio savetnik Upravnog taba Voj nog zapovednika Srbije. Sastao se marta
1944. sa komandantom etnikih odreda u Srbiji generalom M. Trifunoviem u blizini
aka. Razgovor se vodio o snabdevanju etnika municijom i orujem radi borbe
protiv partizana. Do sastanka je ponovo dolo aprila 1944. godine. Mihailovi se tajno
sastao sa M. Nediem 12. i 13. avgusta 1944. u blizini Kosj eria. - M. Borkovi, n. d. ,
2, 331.
1
postii promena politikog kursa saveznika. Oni treba da se uvere da
Tito i Subai nameu odluku orujem u srpskom prostoru i da Srbi
moraju da se brane.
46)
Ima tvrenja, takoe, da je ameriki obavetajni
oficir prekoraivao svoja ovlaenja, obeavajui Mihailoviu podrku
SAD etnicima. Iz ovoga bi se moglo zakljuiti da je ulivao nadu
Mihailoviu, naputenom od Britanaca, da e dobiti podrku tree
velike sile antifaistike koalicije, kada nije mogao oekivati podrku
Sovjeta orijentisanih na pomaganje narodnooslobodilakog pokreta.
Prema nekim posrednim i fragmentarnim podacima iz amerikih izvora
proizilazi da se Makdaul naao u Srbiji da bi bio neposredni svedok
kako ona pada pod vlast komunista. Srbi su u zapadnom javnom mnenju
vaili za ljude individualnih sklonosti i raspoloenja, koji nisu bili
spremni da prihvate kolektivistiku psihologiju i nain ivota koji
namee komunizam.
47)
Da li je eleo da prisustvuje odstupanju Nemaca,
za koje se verovalo da e nastupiti mnogo bre? Znalo se koji su znaaj
Nemci pridavali Srbiji, dolini Morave, uu Save u Dunav, imajui u
vidu odstupanje s juga prema severu, nastupanje sovjetskog junog
fronta, vrenje u satelitskim reimima susednih zemalja, polet narodnoo-
slobodilake borbe u Srbiji.
Makdaulov dolazak mogao je izazvati odreene iluzije kod Mihai-
lovia, ali nije mogao izmeniti njegov kritini poloaj. Protiv prisustva
Makdaulove misije kod Vrhovne komande Drae Mihailovia protesto-
vao je Tito, a eril je odmah zatraio od Ruzvelta da se ova misija
povue iz Srbije.
48
' Makdaul je napustio Mihailovia tek novembra
1944. godine sa improvizovanog aerodroma u Bosni.
Makdaul je eleo da razgovara sa Hermanom Nojbaherom, kojem
Berlin nije dozvolio direktno sueljavanje sa saveznikim oficirom, ve
samo preko posrednika, generaltabnog pukovnika terkera. terker
se po drugi put, u ime Nojbahera, sreo sa amerikim obavetajcem u
blizini Mihailovieve Vrhovne komande. Makdauel se predstavio kao
ovek koji ima ovlaenje da razgovara o elom Balkanu. Izjavio je da
bi specijalnu nemaku delegaciju mogao prevesti avionom na razgovore
sa saveznicima, u Italiju. Joahim fon Ribentrop se nije saglasio da
Nojbaher otpone razgovore sa Amerikancima. Prema Nojbaheru,
Makdaulova misija imala je politiki karakter koji se moe svesti na tri
zadatka: spreiti sovjetsku ekspanziju Balkana, oponirati Titu i pomoi
46)
Amerikanci ine napore da nam pomognu i ne dadu nametanj e reima Balkanu. Ali
oni to mogu initi samo savetima, j er je Balkan englesko voj ite". - AVI I , a, K- 14,
Reg. br. 28/2.
47)
Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 1943-1945 (priredio B. Petranovi), Zagreb, 1981,
32.
48)
Tito je izvestio Glavni tab Srbije 18. septembra 1944, da je ameriki predstavnik kod
Mihailovia Makdaul stupio u vezu s Nemcima. Izvetavao je da su Nemci traili da
im se ne ometa izvlaenje, a da oni za uzvrat nee svoje balkanske trupe upuivati
protiv oruanih snaga zapadnih sila. - AVI I , K- 26, Reg. br. 10-17/13. - eril je 1.
septembra 1944. osudio SAD to otvaraju scenu za graanski rat u Jugoslaviji
pomaganjem Mihailovia, nasuprot njihovoj podrci Titu. Britanski premijer je
ponavljao svoju staru tezu da se jedina ansa nalazila u sporazumu izmeu Tita i
bana", a ne u davanju zatite Mihailoviu. - Zapisnici NKOJ - a i Privremene vlade
DFJ 1943-1945 (priredio B. Petranovi i Lj . Markovi), Beograd, 1991, 167.
611
Mihailoviu da napusti ideju o borbi na dva fronta; smatrao je da je
pametnije grupisati sve snage u borbi protiv Tita nego rasipati energiju
protiv Nemaca koji e i onako napustiti Balkan.
49
'
Snage pod kontrolom Mihailovia spasile su 1944. nekoliko stotina
amerikih pilota i drugog vazduhoplovnog osoblja, koji su bili prinueni
da se spuste na teritoriju koju su nadzirali etnici prilikom bombardo-
vanja objekata u Srbiji i Balkanu uopte, naroito petrolejskih polja
Ploetija. Vazduhoplovce je trebalo prihvatiti, sauvati od Nemaca,
neki put od njih i preotimati, leiti, hraniti i skrivati. Prihvatanje i
odnos prema ovim pilotima govori da je Mihailoviev pokret bio
prozapadni i antinemaki, daj e amerike oficire tretirao kao saveznike.
Radi njihovog spasa rizikovalo se sukobljavanje sa Nemcima ili odbija-
nje nemakih ultimatuma da im oni budu predati. Sa teritorije pod
Mihailovievom kontrolom avijatiari SAD sa aerodroma u Pranjanima
transportovani su u Italiju. Dejvid Martin navodi da su etnici spasili
vie od 500, a moda i svih 600 avijatiara koji su se morali spustiti na
tlo Srbije.
50
' Oko 40 tih avijatiara evakuisano je sa britanskom misijom
prilikom njenog povlaenja iz Mihailovievog Glavnog taba, krajem
maja 1944. godine. Amerika vazduhoplovna misija za spasavanje
evakuisala je od 9. avgusta do 27. decembra 1944. godine 432 lana
amerikih posada i drugih saveznikih avijatiara koje su spasili etnici.
Prema vazduhoplovnom maralu Tederu, snage NOVJ spasile su oko
2.000 avijatiara i drugog osoblja zapadnih saveznika. Po zvaninoj
istoriji amerikog vazduhoplovstva, ovaj broj je daleko manji, naime,
s aerodroma pod partizanskom kontrolom spaeno je 732 pilota, a sa
Mihailovievih 356 do 1. oktobra 1944. godine.
51
'
Ameriki predsednik Hari Truman 19. marta 1948. posmrtno je
odlikovao Drau Mihailovia Legijom za zasluge sa stepenom koji
odgovara inu Glavnog komandanta, imajui u vidu da je bio glavno-
komandujui jugoslovenskih oruanih snaga i docnije kao ministar
vojni", da su njegove jedinice spasle mnoge amerike avijatiare i da
su etnici borei se pod najteim okolnostima, doprineli (su) znatno
saveznikoj stvari i dali svoj udeo krajnjoj pobedi saveznika". Ameriko
odlikovanje bilo je posmrtno i imalo je politiki karakter, budui da je
dato u uslovima zapoetog hladnog rata. Samim tim, nije od veeg
znaaja u razmatranjima sluaja Mihailovi" 1941-1945. godine. Tru-
man se, kako istiu neki publicisti, nije mnogo pretrgao" u vreme
suenja Mihailoviu, polazei od meunarodnih odnosa onog vremena,
49)
U sutini, misija je obavetajnog karaktera, ali je Makdaul prekoraivao svoja
ovlaenja. - V. Bakari je 21. septembra 1944, dostavio izvetaj Titu u kome stoji
da je prigovorio funkcionerima SAD u Italiji zbog slanja misije Mihailoviu, da bi
nova Jugoslavija elela dobre odnose sa SAD i da boravak Makdaula kod Mihailovia
smatramo vrlo nezgodnim incidentom". - Isto, 430-1.
50)
Rodolj ub ili izdaj nik. . . , 11.
51>
Po M. Dejvidu bar stotinu amerikih avijatiara koj e su spasli etnici sprovedeno je
partizanima i evakuisano sa njihove osloboene teritorije. Pod spaenim" NOVJ je
vodila i amerike avijatiare, iji su avioni bili oteeni i spustili se na aerodrom Vis,
pod partizanskom i engleskom kontrolom. - Isto, 11.
613
ali je post festum iskoristio potseanje na istoriju i pomo u spasavanju
dela avijatiara SAD koji su pali na teritoriju pod kontrolom Mihailo-
vievih snaga u politiko manifestativne svrhe.
Kod etnika Dragutina Keserovia od avgusta 1944. nalazio se
porunik Eisford Kremer, lan misije Makdaula, koji je prisustvovao
oslobaanju Kruevca oktobra 1944. godine. Dragutin Keserovi je
strahovao da e Crvenoarmejci koji su se pribliavali gradu pobiti
etnike, nasuprot Kremeru, koji ih je razuveravao, dokazujui da e
Crvena armija sa zadovoljstvom prihvatiti njihovu saradnju. Keserovi
je u Kruevcu proslavio osloboenje s Rusima".
52)
Saveznika bombardovanja bila su izraz koordinacije NOVJ i
nemako-engleskih vazduhoplovnih snaga. Sem to su postizani strateki
efekti napadima na vojne objekte, postrojenja, vane saobraajne
punktove, bombardovanja su otrenjavala neprijatelja koji je izgubio
nadmo u vazduhu i morao prepustiti nebo saveznikoj avijaciji.
Bombardovanja su dovodila i do pranjenja gradova i odlazaka ljudi u
partizane, na slobodnu teritoriju. No, nain bombardovanja i ogromne
rtve meu civilima (tepih sistem" bombardovanja, bacanjem bombi
nasumice nezavisno od vojnih objekata) proizvodili su krajnje suprotan
rezultat, izazivajui velike rtve i grdne materijalne tete. Naroito je
teko bombardovan Beograd na Uskrs 1944, dok se svet nalazio u
crkvama. Najkarakteristiniji je sluaj Podgorice, koja je sravnjena sa
zemljom maja 1944. godine. Na bombardovanju Podgorice graani su
se na jo suroviji nain mogli uveriti to znai pojam koventrirati" (po
engleskom gradu Koventriu). Pod udarom saveznike avijacije nali su
se i drugi gradovi Srbije (Leskovac, Ni, Kraljevo i drugi). Posebno je
pogaala injenica to su saveznici bombardovali Beograd u nedelju,
na Uskrs 1944. godine, potseajui na strahote nemakog bombardova-
nja iz aprila 1941. Tim pre, to je sistemom tepih bombi" smrti bilo
izloeno graanstvo i razarani civilni objekti umesto vojnih.
Razorno bombardovanje Beograda i Podgorice nije se razlikovalo
po brutalnosti od nemakog bombardovanja Beograda 1941. godine.
U literaturi se pretpostavlja da je bombardovanje moralo potei na
Titov zahtev, kao Vrhovnog komandanta NOVJ, preko Ficroja Maklej-
na, koji je jugoslovenske predloge dostavljao strunjacima u Italiji, a
ovi komandantu balkanske avijacije" i komandantu sredozemnomor-
skog ratita. Izvesno je da je Tito ugovorio sa saveznikim komandan-
tima u Italiji avgusta 1944. bombardovanje nemakih grupacija, koje
su se u jesen 1944. povlaile s juga Balkana. Bombardovanje srpskih
gradova u dolini Morave septembra 1944. (operacija Nedelja pacova")
52)
Saradnja je trajala kratko. Posle osvajanja Kruevca 16. oktobra, Keserovi je 18.
oktobra obavestio majora D. Raia, komandanta etvrte grupe jurinih korpusa, da
Rusi" saraduju samo s partizanima. Keserovi je obavestio Vrhovnu komandu da su
Rusi" zatraili da do 18. oktobra u podne etnici poloe oruje. etniki komandant
se povukao iz Kruevca sa 500 etnika. Do drukijeg stava Crvene armije prema
etnicima dolo je posle Titovog protesta u tabu Treeg ukrajinskog fronta. - J.
Tomasevich, n. d. , 349-350.
Md
imalo je za cilj spreavanje povlaenja nemake balkanske armije s
ostrva i Grke moravskim pravcem.
Pored srpskih gradova, bombarodovani su i gradovi NDH, Split i
ibenik, mada su razmere ruenja ovih gradova bile manje u odnosu
na srpske gradove. Nakon bombardovanja usledio je protest J. Krnje-
via i J. uteja, januara 1944. Bombardovanje nekih predgraa Zagreba
izazvalo je februara 1944. i protest nadbiskupa Stepinca, uloen preko
britanske ambasade pri Svetoj Stolici. Na bombardovanje Beograda
reagovala je emigrantska vlada, preko ambasadora na britanskom
dvoru, Bogoljuba Jevtia. Sem pomenutih gradova, bombardovani su
i Banja Luka, Niki i drugi gradovi. Zadar je gotovo sravnjen sa
zemljom, a teka oteenja pretrpeo je i Slavonski brod.
Zbog velikih razaranja i rtava srpskih gradova, saveznici su
omrznuti. General Mihailovi je izvestio o bombardovanju Beograda
16. i 17. aprila 1944. godine, kada su pogoene i bolnice i sanatorijumi.
Najtee su stradali: blizina Tehnikog fakulteta, Studentski dom i
Slavija, Terazije, Nemanjina ulica, Miloa Velikog ulica, kraljice Nata-
lije i Sarajevska ulica, blizina Pozorita, Zeleni venac i Nova pijaca.
Od vojnih objekata bila je pogoena eleznika stanica, jedna vojna
tvornica i zgrada Gestapoa na Dorolu. Protest je uloio i potpukovnik
ivan Kneevi, vojni izaslanik u SAD, ija su majka i sestra nastradale
prilikom bombardovanja.
Britanska strategija polazila je od toga da se, koristei nadmonost
u vazduhu, s oslonom na nepresuni ameriki ratni materijal, stalnim
bombardovanjima Nemci onemogue da pomognu feldmarala Kesel-
ringa u Italiji. Prema nekim miljenjima, Staljinu je opet bilo stalo da
se Nemci to due zadre u Jugoslaviji, Grkoj i Albaniji kako bi
obezbeivali nemaku pozadinu u Italiji, ime su zapadni saveznici
spreavani da prodru u srednju Evropu pre Crvene armije.
53
'
U operaciji Kazna", aprila 1941, Beograd je stradao zbog 27.
marta 1941. godine. Zato je stradao aprila 1944. godine? Moglo bi se
odgovoriti zato to je bio strateki centar, to je uvek tako stradao u
svojoj istoriji i to e tako stradati i u budunosti ukoliko nekom
nesreom ponovo doe do ratova i sukoba svetova. Isidora Sekuli
pisala je da je Beograd izloen i da e biti sve izloeniji ukoliko se bude
vie uspravljao; izloen je i po tome to se niim ne moe zatititi.
Takvi gradovi su", pisala je ova umna ena, kao one krupne ptice
to na stenama ive i svaku nepogodu bez zaklona trpe. Izloenost
Beograda je opasnost njegova. Sve u Beogradu, i stanovnici Beograda
imaju neto od svojevoljnog ispadanja u nezaklonjenost, izlaska na
videlo i na megdan".
No, nedovoljno je te injenice samo propratiti reima da je rat u
pitanju, sa svim svojim svirepostima ili prokleti geopolitiki poloaj; to
nije uverljivo obrazloenje ni za pretrpljene rtve. Bombardovanje je
53)
St. R. Vlahovi, n. d. , 272, 274- 5.
615
imalo za cilj da razori vane objekte, demonstrira nadmo i skoru
pobedu saveznika, demoralise Nemce i njihove saveznike. No, bilo je
vezano i za unitavanje velikog broja pripadnika suparnikih vojnih
formacija, koji su se iz unutranjosti Srbije, Crne Gore, Sandaka i
drugih krajeva slivali u Beograd pred naletom pobedonosnih snaga
NOVJ.
Mada je eril odranije napustio Mihailovia, britanska politika
je pred susret erila sa Staljinom jaala svoju pregovaraku poziciju
u odnosu na sovjetskog tienika Tita, isticanjem da je Srbija antiparti-
zanska i protiv Tita. Kod erila su se mogle meati zablude, sentimenti,
kriva prosuivanja o odnosima snaga u Jugoslaviji u uslovima rata, ali
nadasve je preovlaivala procena britanskih interesa i sagledavanje
budunosti na prostoru koji je oznaavala Jugoslavija sa svojom osobe-
nom istorijom, koja je razdvajala snage saveznika, naroito u asu kada
je dotadanja dualna struktura faistikog i antifaistikog fronta na
kraju rata nestajala. Nita bolje od samih erilovih analiza ne moe
da pokae spoj tih zabluda i hladnih politikih interesa. Pisao je da je
divlja gerila" otpoela po planinama u kojima su se Srbi vekovima
opirali Turcima. General Mihailovi je bio njen prvi i najistaknutiji
borac oko koga se okupila preivela jugoslovenska elita". Istorija,
smatrao je eril, ne treba da izbrie Mihailovia iz spiska srpskih
rodoljuba.
54
' eril je u jesen 1943. uviao da razmimoilaenja izmeu
Titovih partizana" i Mihailovievih etnika" imaju veoma dubok
koren. Odgovorio je 5. februara 1944. na Titovo pismo da bi se
privremenom nagodbom izmeu Tita i kralja konsolidovale mnoge
snage, posebno srpski elementi, koji su se trenutno otuili".
55)
Ili, u
pismu od 17. maja 1944: Nije nam poznato to e se dogoditi u srpskom
delu Jugoslavije. Kao vrhovni komandant, Mihailovi svakako zauzima
moan poloaj na lokalnom planu i ne znai da e izgubiti svoj uticaj
ako prestane da bude ministar rata. Ne moemo predvideti ta e on
uiniti. Takoe postoji vrlo velika masa ljudi iji se broj penje moda
i do 200.000. To su srpski seljaci - zemljoposednici, koji su najstrojeni
antigermanski, ali i jako srpski i koji, prirodno, imaju zemljoposednika
shvatanja suprotna teoriji Karla Marksa. Moj je cilj da nagnam ove
snage da sarauju sa Vama na stvaranju jedne ujedinjene i nezavisne
Jugoslavije koja e sa svoga tla isterati i poslednjeg hitlerovskog ubicu
i osvajaa.
56
)
Kao sprovodnik britanske politike, ubai je javljao iz Londona
1. jula 1944. da nailazi na tekoe zbog konane likvidacije Mihailovia,
jer srpski politiari nisu pristajali da^ se Srbija bori pod Titovom
komandom. Zato je predlagao da se ivko Topalovi vrati u Srbiju,
kao predsednik Svetosavskog odbora, sa instrukcijama od kralja i u
pratnji jednog generala koga e naimenovati kralj kao naslednika
54
> V. eril, n. d. , V, 442.
55)
Isto, 452.
56)
Isto, 456-7.
616
Mihailovia. Taj je general trebalo da stupi u dodir s Titom, kako bi
se ostvario sporazum o stvaranju ujedinjenog faktora. Britanci su
smatrali da je to i najbolji nain da se Mihailovi ukloni iz Srbije.
Na sastanku u Napulju, 13. avgusta 1944, drugi dan razgovora,
eril je Titu podneo Memorandum vlade Nj. velianstva, kojim se
trailo da maral Tito da izjavu da nee nametati komunizam zemlji i
da nee upotrebiti oruanu snagu pokreta kako bi uticao na slobodno
izraavanje volje naroda o buduem reimu u zemlji. Premijer je
smatrao da bi to bio jo jedan doprinos ako bi se Tito sastao s kraljem
Petrom II, po mogunosti na jugoslovenskoj teritoriji, te da se municija
koju alje britanska vlada ne upotrebljava za bratoubilaki rat van
samoodbrane, jer Britanci nisu eleli da budu umeani u jugoslovenske
politike razmirice. Britanska vlada sa najveim divljenjem je gledala
na hrabre ljude" marala Tita, ali nije bila zadovoljna sa stepenom
priznanja koje se ukazuje pravima i moi srpskog naroda".
57
'
Sauvani neovereni zapisnici NKOJ-a
5
^ iz druge polovine 1944.
godine, pokazuju da je partizansko rukovodstvo odbacivalo sliku o
Srbiji koju je stvarao eril. Na sednici NKOJ-a od 27. avgusta 1944.
Tito je isticao da Memorandumom britanske vlade, koja eli da se
postigne sporazum izmeu narodnooslobodilakog pokreta i srpskog
naroda, nije prihvatljiv kao osnova za sporazum. Oigledno je da je
eril dramatizovao sluaj Srbije, nastojei da joj obezbedi neki
poseban subjektivitet naspram narodnooslobodilakog pokreta pod
britanskim starateljstvom, a uoi budueg susreta sa Staljinom, gledajui
budunost kroz prizmu podele politike odgovornosti sa drugom supar-
nikom silom. Tim povodom Tito je izneo sledee protivrazloge: prvo,
narodnooslobodilaki pokret je avgusta 1944. imao neosporno daleko
jae vojne formacije nego to ih ima Draa Mihailovi, koji sarauje
sa Njemcima. Drugo, da je takva formulacija uopte nepravilna, jer
borba srpskog naroda protiv okupatora ukljuena je u narodno-oslobo-
dilaki pokret naroda Jugoslavije i ini sa njim nerazdvojivo i nerazorivo
jedinstvo. I dalje, s takvom formulacijom vrea se i srpski narod koji
je podnio i podnosi nadoveanske rtve i napore u toku ovog
oslobodilakog rata."
59
' Prema neoverenom
60
' zapisniku NKOJ-a od 15.
septembra 1944. Tito je podvlaio da u Srbiji plamti narodni ustanak".
Tito je odnose velikih saveznikih sila prema Jugoslaviji 15.
septembra 1944. razliito klasirao: odnose sa SSSR-om oznaio je kao
odline. Sovjetski Savez prua nam punu politiku pomo u meuna-
rodnim odnosima i mi tu moemo sa puno pouzdanja i povjerenja
gledati na politiku SSSR-a prema nama. U granicama dozvoljene
57)
Tito - Churchill. . . , 274-9.
58)
Zapisnici su objavljeni u zbirci Zapisnici NKOJ - a i Privremene vlade DFJ " , Beograd,
1991.
59)
Isto, 29.
^ Nisu potpisani niti overeni, a ni prihvatani na narednoj sednici. Originali nisu do
danas pronaeni.
617
mogunosti Rusi ine maksimalne napore da pomognu nau vojsku. Ta
pomo sada se naroito osjea, a ubudue kada se stvore povoljnije
tehnike mogunosti, mi emo, to se tie ratnog materijala, dobiti u
neogranienim koliinama, tako da moemo potpuno snabdjeti nau
vojsku".'
61)
Sa Engleskom nai su odnosi uglavnom dobri i nepromjenjeni,
iako nam prave tu i tamo tekoa". Konstatovao je kao primetnu
tendenciju Britanca da se 'instaliraju' na pojedinim naim ostrvima".
62
'
Zvanina amerika vlada vodi prema nama vrlo sumnjivu i
dvolinu politiku". Mi smo znali da se kod Mihailovia nalazi amerika
misija i da Amerikanci Mihailovia pomau u ratnom materijalu.
63
'
to se tie SSSR-a Tito je smatrao: Mi imamo mogunosti da
sopstvenim snagama oistimo zemlju od okupatora i domaih izdajnika.
U sluaju krajnje nude mi emo traiti vojniku pomo od Sovjetskog
Saveza... Sumnjie nas da mi radimo po instrukcijama Rusije i da emo
da uvedemo socijalizam u Jugoslaviji".
64
'
Tito je 30. oktobra 1944, predlaui za namesnika Acu Stanojevia,
rekao da 200.000 srpskih familija, sa kojima su Englezi raunali, danas
ne postoje u onakvom smislu kako su to oni zamiljali. Srpski narod
je uz nas. Treba ga uvrstiti. To je jedan od naih prvih zadataka".
65
'
Pribliavanjem sovjetskih frontova Balkanu, Titu i sovjetskim
vodama Staljinu i Molotovu urilo se sa raspletom u Srbiji, u kojoj su
partizanske snage bile slabije u odnosu na snage NOVJ u zapadnim
delovima Jugoslavije. Srbija je tek bila pred masovnim ustankom, po
drugi put u ratu, sa uporitima NOV u junoj i istonoj Srbiji,
oivljavanjem borbe u umadiji, stvaranjem velikih vojnih jedinica od
novopridolih boraca i mobilisanih. Znaaj Srbije najbolje se moe
videti iz misije Milovana ilasa, prvog rukovodioca KPJ, koji se
neposredno susreo sa Staljinom, i Titovih razgovora septembra 1944,
sa sovjetskim voom koji govore sami za sebe o znaaju jugoslovensko-
sovjetskih razgovora.
Milovan ilas je Titu 26. aprila 1944. pisao da je na putu kroz
Italiju i Kairo, a takoe i u SSSR-u, video da se Srbiji pridaje ogromni,
tako rei, centralni znaaj". Ona je bila argument u rukama neprijatelja
narodnooslobodilakog pokreta u vezi sa priznanjem NKOJ-a, a prida-
vao joj se veliki znaaj i zbog saradnje s Bugarima i stvaranja drave
Junih Slovena, do koje je moglo doi u budunosti. Srbija j e,
izvetavao je general Velimir Terzi Tita 5. juna iz Moskve, bila u
centru panje SSSR-a, a oni su tako malo znali o narodnoosloboilakoj
borbi u Srbiji, tako da je trebalo javljati ak i o najmanjim arkama
sa neprijateljima".
66
'
61)
Isto. 44.
62
> Isto.
63)
Isto 45.
641
Isto.
S5)
Reakcij a na poznatu erilovu tvrdnju o antikomunistikoj opredeljenosti srpskih
domaina". - Isto, 53- 4.
^ Arhiv J. B. Tita.
618
ilas j e, po Titovom nalogu, trebalo da dobije razjanjenje po
pitanju priznanja Komiteta nacionalnog osloboenja Jugoslavije od
strane saveznika i SSSR-a. Sovjeti, oigledno, nisu mislili da idu nekim
svojim individualnim putem, ve su sledili politiku koja je bila odreena
britanskim i jugoslovenskim kontaktom i prepiskom Tito - eril. ilas
je 24. aprila 1944. obavestio Vjaeslava M. Molotova da je uticaj
narodnooslobodilakog pokreta veliki, ali da nije organizaciono uv-
ren. Mihailovia je ocenjivao kao poklonika Engleza, njegove etnike
kao slabe borce i niskog morala, brojano jake oko 15.000, oznaavajui
na drugoj strani ustae fanatinim borcima za ideju Velike Hrvatske".
ilas je za najvaniji zadatak smatrao uvrenje pozicije Tita u Srbiji,
to bi imalo veliki znaaj za meunarodno priznanje.
67
'
Formalno gledano, Sovjeti su traili od NKOJ-a da trupe Crvene
armije preu na teritoriju Jugoslavije, obavetavajui o tome zapadne
saveznike, ime su stvarali presedan za drugu stranu. Faktiki maral
Tito j e, pismima Staljinu i Molotovu od 5. jula 1944, pozvao trupe
Crvene armije na tlo Jugoslavije. U literaturi Titov poziv jedni minimi-
ziraju, a drugi precenjuju.
Tito je pisao Staljinu da je narodnooslobodilakom pokretu neop-
hodno mnogo vie naoruanja i hrane nego to su saveznici dostavili.
Potrebe su rasle sa porastom vojske, jer su hiljade dobrovoljaca ekale
da se naoruaju, naroito u Srbiji. S obzirom na politiku Engleza
prema Srbiji, gde se na sve mogue naine pokuava pojaati pozicija
pristalica kralja, odnosno etnika, a oslabiti nae pozicije, mi ne
moemo raunati na neku efikasnu pomo od strane Saveznika. Ba
ovde bie nam potrebna najvea Vaa pomo da bi mogli to prije reiti
pitanje Srbije, koje je za nas vrlo vano, jer od toga zavisi konaan
uspjeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije". Tito je pisao
Staljinu da se pokret nalazi u tekoj situaciji jer se sa raznih strana
pokuavalo meati u unutranje stvari. U tim pitanjima nam je svaka,
pa i najmanja pomo od strane SSSR-a vrlo dragocena. I ja Vas molim
za tu pomo". Saveznici do tada nisu bili postavili pitanje iskrcavanja.
U sluaju iskrcavanja mi ne moemo pristati na njihovu ma kakvu
vojnu ili civilnu vlast u naoj zemlji, koju Saveznici uspostavljaju tamo
gde dolaze, jer kod nas postoji kako vojna tako i civilna vlast. Isto tako
neemo pristati da bilo kakva naa jedinica bude pod njihovom
komandom". Tito pie Staljinu da bi bila dragocena pomo Crvene
armije. Najjaa, ako bi ona nadirala preko Karpata i Rumunije u pravcu
juga. Takav plan osujetio bi mnoge planove na Balkanu sa strane
onih, koji ele da pomou razdora uvrste svoje pozicije."
68
'
U pismu Molotovu od istog datuma, 5. jula 1944, Tito je situaciju
u Srbiji ocenio na sledei nain: U Srbiji sporazum nije uinio neki
naroiti utisak, jer skoro sva srpska reakcija i onako ide zajedno s
67)
Isto. - ilas je i u pismima od 21. maj a i 5. j una obavetavao Tita o svojim razgovorima
sa Staljinom.
68)
Voprosi istorii KPSS, br. 9, septembar 1984, 14-15.
619
Nemcima i samo jedan mali deo etnika poeo je da se koleba i prelazi
na stranu N.O. Vojske. U Srbiji je velika veina naroda na strani
narodno-oslobodilakog pokreta i jedino veliki teror i do nedavno naa
vojna slabost u toj pokrajini, bili su uzrok da se ustanak nije razvio
kao u ostalim delovima Jugoslavije. Danas je situacija ve druga.
Narodno-oslobodilaka vojska brzo raste i ako budemo dobili na vreme
oruje, mi emo imati u Srbiji za kratko vreme ne manje od 10 divizija...
Ja mislim da nema tete ako se formiranje te vlade to dulje otegne,
jer emo mi dobiti samo na vremenu za uvrivanje naih pozicija u
Srbiji". Tito je smatrao da Britanci ele da dovuku" kralja u Jugosla-
viju, bar u Srbiju, to bi znailo graanski rat, zbog ega je bilo potrebno
boriti se protiv takvog pokuaja.
69
'
Brzi prodor Crvene armije preko Rumunije, s oekivanom skorom
evakuacijom Nemaca i Bugara iz Srbije i Makedonije, izazvali su
general-lajtnanta Velimira Terzia, efa Vojne misije NOVJ u SSSR-u,
da predloi 31. avgusta 1944. privlaenje glavnih snaga Srbije na sektor
Beograd - Dunav. U pitanju je Terzieva lina vojno-politika procena
situacije u Rumuniji, Bugarskoj i u Jugoslaviji, odnosno Srbiji, a o
vanosti sektora Banat - Beograd bilo je razgovora i sa sovjetskim
ljudima", kako kae. Za nas je zanimljiva njegova bojazan da grupa
Nedi - Mihailovi" u uslovima evakuacije Nemaca i Bugara zauzme
Beograd, jer mu se nalazi nadomak, na jugu i jugoistono od Beograda
i verovatno je spremna da se posedanjem glavnog grada pred svetskim
javnim mnenjem predstavi kao njegov osvaja". Otuda predloi da se
Banat aktivira kao operativna baza, ne samo za likvidaciju neprijatelj-
skih snaga istono od Dunava, nego i za sadejstvo sa srpskim snagama
juno od Dunava protiv grupe Nedia i Mihailovia u Srbiji. Glavne
snage Nedia i Mihailovia u rejonu Beograda i umadije nale bi se
tako u tekom poloaju izmeu tri grupe NOVJ: sremske, banatske i
glavne srpske. Terzi je imao u vidu da bi partizanske snage u Banatu,
u sadejstvu sa srpskim snagama u istonoj Srbiji, mogle brzo ovladati
sektorom Dunava od pritoke Morave do pritoke Timoka, koje je
podruje u vezi sa razvitkom operacija u Rumuniji imalo svakim danom
sve vei znaaj. Operativni tab za Banat rukovodio bi narodnim
pokretom, mobilizacijom i operacijom na tom sektoru. Ukoliko nije
bilo mogunosti za operacije na jugoslovenskoj teritoriji, onda su one
mogle otpoeti na teritoriji Rumunije. Brza ofanziva prema jugosloven-
skoj granici aktuelizovala je stvaranje Operativnog taba za Banat.
70
'
Terzi e ponoviti tu ideju 3. septembra 1944, podseajui Tita da je
raspravljao sa predstavnikom General-taba o pitanju svog dolaska na
front Banata sa Moom Pijade.
71
' Operacije za osloboenje Srbije su,
meutim, drukije tekle. Terziev predlog ostaje zanimljiv kao vid
"M^to!
70)
Arhiv J. B. Tita.
71)
Isto.
620
strahovanja od etniko-nedievske koncentracije i prenaglaenih boja-
zni od njihovih snaga.
Udaljeni od stvaranja organa nove Jugoslavije, AVNOJ-a i NKOJ-
a, jugoslovenske federacije i organizacije osloboene teritorije, rukovo-
dioci Srbije, sa Nekoviem, ak i posle boravka na Visu kritikovani
su zbog krivog razumevanja znaaja Srbije, o emu govori okrunica
PK KPJ za Srbiju iz 1944. godine. U reakciji CK KPJ na ovu
okrunicu" Tito, Rankovi, Milutinovi i ilas kritikuju formulacije
da se posle Drugog zasedanja AVNOJ-a teite prenosi ba na narod
Srbije", te da narod Srbije ima ogromnu naprednu ulogu u reavanju
budunosti ostalih naroda Jugoslavije". Smatra se da je nepravilno"
rei da narod Srbije ima takvu ulogu u reavanju budunosti ostalih
naroda Jugoslavije. Iz toga se moglo zakljuiti da narod u Srbiji
oslobaa druge narode Jugoslavije to j e, meutim, oznaeno kao
netano. Pravilno je rei", kae se, da se srpski narod moe osloboditi
samo u zajednikoj borbi s ostalim narodima Jugoslavije, i da u toj
zajednikoj borbi ne moe doi do svoje vlastite slobode ako ne uniti
razne velikosrpske hegemonistike klike". Kritikuju se i stavovi PK o
komunizmu", izdajnicima", ,,o karakteru narodne vlasti" itd.
72)
Ovo
je uobiajeni direktivni nain komunikacije i usaglaavanja linije regio-
nalnih i nacionalnih rukovodstava sa linijom CK KPJ. Formulacije PK
KPJ za Srbiju nisu bile prihvatljive za jugoslovensko rukovodstvo jer
su bile, po njegovom shvatanju, u sutini pogrene. Srpsko rukovodstvo
nije imalo iskustva u radu na tim pitanjima jer se drava stvarala u
zapadnim delovima Jugoslavije, od kojih su istoni dugo bili otkinuti.
CK KPJ je stavio do znanja svoju direktivnu, u stvari naredbodavnu
liniju, koja e se sve vie uvrivati i PK KPJ za Srbiju sve vie
obezliavati. Kako se tada mogla dozvoliti teza o znaaju srpskog
naroda u osloboenju drugih naroda, iako je ona u zavrnoj fazi dobijala
taj karatker, naravno s drugim narodima Jugoslavije, sa stanovita
ogromnih ljudskih mogunosti i ekonomskih izvora, perspektive trajnog
osloboenja Srbije i Vojvodine, dobijanja izvanrednog strategijskog
uporita za dovrenje dela osloboenja. Sto se tie zahteva za eliminaciju
nekih radikalnih stavova o komunizmu" itd., oigledno je da Nekovi
nije bio blie upoznat sa britanskom politikom kompromisa koja je
obavezivala Tita. Generalni sekretar je februara 1944, u vreme kada
je ve tekla njegova prepiska sa Cerilom, traio od tampe narodnoo-
slobodilakog pokreta da prestane sektaki da pie o zapadnim savezni-
cima i njihovoj ulozi u ratu protiv faizma, pre svega o znaaju
bombardovanja nemakih gradova radi slamanja Treeg rajha. Tito je
avgusta 1944. u Italiji prihvatio memorandum britanske vlade, sa
iznetim zahtevima da nee nametati komunizam u Srbiji i Jugoslaviji.
Mada je britanska vlada gledala sa najveim divljenjem na hrabre
ljude" marala Tita, ona nije zadovoljna sa stepenom priznanja koja
72)
ACKSKJ , Fond CK KPJ , CK KPJ - PK KPJ za Srbiju, Vis, 17. septembar 1944,
Reg. br. 1944/297.
621
se ukazuje pravima i moi srpskog naroda". CK KPJ nije prihvatao ni
ocene o osobitosti sadanjeg momenta, kao da se nije radilo o nekim
kvalitativno novim momentima.
Titov put u SSSR - pomo i sadejstvo NOVJ sa Crvenom
armijom u osloboenju Srbije i Vojvodine
Od dolaska sovjetske Vojne misije, februara 1944. godine, maral
Tito razmenjivao je obavetenja i informacije sa general-lajtnantom
Nikolajem Kornjejevom, koji joj se nalazio na elu. O pogledima
Staljina na jugoslovensku situaciju obavetavao ga je i Milovan ilas
koji se naao u SSSR-u, s jugoslovenskom vojnom misijom s general-laj-
tnantom Velimirom Terziem na elu. Tito se prvi put, kao to je
navedeno, obratio pismenim putem Staljinu i Molotovu 5. jula 1944.
godine. Jugoslovenskim istoriarima nije poznato da li je Staljin
odgovorio na ovo pismo i ako jeste ta je odgovorio. Pisma su upuena
(kao i tree Georgi Dimitrovu) u tekoj situaciji po narodnooslobodi-
laki pokret, nastaloj posle sporazuma na Visu, a u Moskvi ih je doneo
- prema Milovanu Delebdiu - general Kornjejev 15. jula 1944.
godine. Mi pretpostavljamo da je morao odgovoriti preko Sovjetske
vojne misije, jer je Tito traio da poseti Moskvu, do ega je i dolo
septembra 1944. godine. Bilo je to drugo Titovo ratno putovanje: posle
razgovora sa britanskim premijerom Vinstonom erilom u Italiji,
avgusta 1944, Tito je narednog meseca otiao i na sastanak sa drugim
voom antifaistike koalicije, Staljinom. Ukoliko bi istoriari pronali
eventualni Staljinov odgovor, moda bi postale jasnije i neke sadanje
nedoumice oko Titovih razgovora sa britanskim premijerom avgusta
1944. godine.
Titovo prvo putovanje u SSSR obavljeno je sa prenaglaenom
tajnou. Niko, te noi 18./19. septembra 1944, sem Tita, nije znao
kuda se leti. Sovjetski avion poleteo je s vikog aerodroma u pravcu
Barija, da bi prema Rumuniji (Turn Severin) nastavio u konvoju 12
istovetnih sovjetskih aviona, od kojih se u jednom nalazio Tito. Od
Turn Severina Tito je autom nastavio put do Krajove, gde se smestio
u jednoj od vila ispranjenih za potrebe taba marala Fjodora Ivanovia
Tolbuhina, komandanta 3. Ukrajinskog fronta. Tito je na sastanak sa
Staljinom otputovao avionom 21. septembra 1944. godine, bez ijednog
Jugoslovena, dok je Moskvu napustio 28. istog meseca.
Razlozi bezbednosti, uslovljeni aktivnou nemake avijacije, opre-
deljivali su van sumnje tajni odlazak s utvrenog ostrva na daleki put,
ali se ne smeju previati ni mere predostronosti zbog Britanaca. U
partizanskim vrhovima, uprkos vojne i politike saradnje NOVJ i
zapadnih saveznika, pa i prisustva Maklejnove misije, postojalo je dosta
raireno nepoverenje u britanske namere. Na stepen toga nepoverenja
upuuje i jedna ilasova poruka iz Moskve, od 5. juna 1944. godine,
622
dostavljena maralu Titu preko generala Kornjejeva, koja sadri vie
upozoranja: savetuje se krajnja opreznost", uvanje od inostranih
prijatelja", izriito pominje kvarenje" aviona u vazduhu
73)
pri emu
se najverovatnije ima u vidu udes" poljskog predsednika vlade Vladi-
slava Sikorskog. Pre odlaska brigadira Maklejna na kopno, Tito mu je
saoptio da e koodinirati poslednju operaciju za Beograd, tako da se
erilovom ambasadoru - voi" uinilo najrazumnijim da je maral
poleteo prema Srbiji, gde se ve nalazila Vojna misija SAD sa
pukovnikom Eleri Hantigtonom, koji je nasledio Lina Feria, poginulog
nedelju dana ranije u svojstvu komandanta" amerike Vojne misije
kod grkih partizana. Za Maklejna je nenadani i neobjanjivi" odlazak
marala Tita prilino naudio naim odnosima sa partizanima". U
Londonu i Caserti", kae smatrali su, ne ba bez razloga, da je takva
tajanstvenost prilino uvredljiva, osobito kad se uzme da je u tadanjoj
fazi bila potrebna najtenja suradnja izmeu saveznika. Osim toga, za
vrijeme Titovog dosustva nije bilo nikoga tko bi mogao donositi odluke
i s kime bi se mogla normalno i prijateljski obavljati svakodnevna veza.
Zbog toga je dolo do trvenja i nai odnosi su se pokvarili". Put marala
Tita kod Britanaca je izazivao srdbu" i stvarao zagonetku". Britanski
eksperti su neoekivani Titov put u SSSR objanjavali njegovim
reosiguranjem u Moskvi, zbog razgovora prethodno voenih sa Ceri-
lom u Italiji. Preovlaivala j e, ipak, pretpostavka da se odnosi Jugosla-
vije sa SSSR-om uspostavljaju na raun Britanaca, koji nisu smeli da
uzvrate pritiskom, plaei se da se narodnooslobodilaki pokret jo vie
ne priblii Rusima". Molotov je Idnu u Moskvi Titov postupak
objanjavao nepoznavanjem diplomatije i pravila ponaanja.
Iz Krajove, 10. oktobra 1944, Tito j e, preko Peka Dapevia i
Sretena ujovia, poruivao Maklejnu i Hantigtonu da je njegov
odlazak s Visa bio diktiran vojnim i dravnim potrebama, da se put
zbog Nemaca morao drati u tajnosti i da nema nikakvih promena u
odnosima izmeu nas i saveznika. Mi smo nezavisna drava", naglaa-
vao je, ,,i ja kao predsjednik Nacionalnog komiteta i Vrhovni komandant
nisam nikome van zemlje odgovoran za svoje postupke i rad koji je u
interesu naih naroda. efovi misija mogli su svravati poslove sa mojim
zamenicima".
74)
Do Titove posete Moskvi dolo je u sklopu sledeih optih dogaaja
koji su opredeljivali karakter razgovora: posle iskrcavanja zapadnih
saveznika u Normandiji, to je konano upuivalo na to da nema
invazije Balkana; odluke Vrhovnog taba NOVJ o pomeranju teita
73)
Sastanku su pored Staljina prisustvovali V. M. Molotov, a kasnije L. Berij a i A.
Mikoj an. ilas je poruivao: U vezi sa svim to se kod Vas dogodilo i u vezi s
mestom gde se nalazite skreem Vam panju na krajnju opreznost. Obratite panju
prilikom prelaska u zemlju i drite u najvepj tajnosti vreme polaska. Ne zaboravite
da se dogaa da se avioni kvare u vazduhu. uvajte se do krajnjih granica inostranih
' prijatelja' . U vezi sa ubaievom vladom, ovde stvar j o nije jasna. Preporuuju,
ako trai sastanak, da sastanak ne odbi j et e. . . " - Arhiv J. B. Tita; V. Dedij er, Novi
prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Zagreb - Ri j eka, 1980, 1069.
74)
AVI I , K- 26, Reg. br. 10 - 38/13.
623
operacije prema Srbiji i uopte istoku Jugoslavije; razgovora marala
Tita sa britanskim premijerom i predstojeeg sastanka Staljina i erila.
Tito je u pismima koje je uputio Staljinu i Molotovu 5. jula 1944.
naveo da je odluio da krene na sastanak sa britanskim generalom.
Tito se obratio Staljinu sa Dragi Josife Visarionoviu"; istakao je da
eli lino da govori s njim, jer ima mnogo krupnih pitanja koja trae
da se rasprave. Ako", kae, Vi smatrate za oportuno i potrebno, ja
sam spreman da poetkom avgusta dodem tamo. No ne bih eleo da
to smatrate mojom neskromnou, ve jedino dubokom tenjom da se
pre mirovnih pregovora objasne neka pitanja i zauzme po njima stav,
jer smatram da je to u interesu balkanskih zemalja i Sovjetskog Saveza".
Umesto na sastanak sa generalom Henri Vilsonom ili u Moskvu, Tito
je otiao u Italiju da razgovara sa drugim saveznikim voom, erilom.
Neto vie od mesec dana posle tog sastanka otputovao je u sovjetsku
prestonicu. Prethodni razgovori sa erilom pokazali su se kao pretpo-
stavka za direktan susret sa Staljinom, bez posrednika. U SSSR-u se
naao ponovo posle pet godina i prvi put susreo sa sovjetskim voom.
Tito je bio sa generalom Sarlom De Golom i ehoslovakim predsedni-
kom Eduardom Beneom, jedan od onih voa koji je razgovarao sa
dvojicom vodeih predstavnika antifaistike koalicije. Pomenuto pismo
Staljinu, ovaj je iskoristio u pritisku na KPJ i Jugoslaviju 1948. godine,
pozivajui se na to da je Sovjetski Savez izvukao narodnooslobodilaki
pokret iz krize u kojoj se nalazio posle drvarskog desanta i prelaska
marala Tita na Vis. Interpretacija ovog pisma vana je i sa stanovita
onovremenog nerazumevanja unutranjih procesa koji su tekli u Srbiji.
Britanci su, zbog Sovjeta i svojih kompromisnih zamisli, Srbiju predstav-
ljali kao Vandeju jugoslovenske revolucije zbog broja etnika, iako su
izvetaji njihovih oficira sa lica mesta govorili o sve iroj osnovi
narodnooslobodilakog pokreta; Tito je u razgovorima sa erilom,
podran od ubaia, isticao polet narodnooslobidlake borbe u Srbiji;
ilas j e, pak, iz Moskve izvetavao da i tamonji krugovi smatraju
Srbiju centralnim pitanjem; nemaka Vrhovna komanda j e, takoe, u
Srbiji gledala kljunu zemlju, zbog geopolitikog poloaja, blizine
satelitskih reima i prodora ukrajinskih frontova marala Malinovskog
i Tolbuhina prema Dunavu.
Bitka za Srbiju tekla je u znaku prodora 1. Proleterskog korpusa
Peka Dapevia i Mijalka Todorovia, dolaska trupa Crvene armije na
jugoslovensko-rumunsku granicu i unutranjeg dejstva srpskih divizija
koje su se na Dunavu srele sa jedinicama 3. Ukrajinskog fronta marala
Tolbuhina. Tito je u pismu Staljinu traio pomo SSSR-a u naoruanju,
naroito za borce iz Srbije. Jug" je bio normalan pravac kretanja
ukrajinskih frontova posle Rumunije i Bugarske. Taj pritisak" spoljnjeg
vojnog faktora vaan je za ceo Balkan, a ne samo za Srbiju, a ima u
vidu neutralizaciju meunarodnih pekulacija" zapadnih saveznika u
tom prostoru. Vojna, sa politikom strategijom druge strane, trebalo
je da amortizuje suprotne interese zapadnih saveznika na Balkanu.
624
Vojni sticaj prilika nesumnjivo je olakao ulazak" divizija NOVJ u
Srbiju, dok su se zapadni saveznici borili na Zapadu.
Analiza ovog pisma ima jo jednu znaajnu sastavnicu sa gledita
kasnijeg sastanka marala Tita sa Staljinom, jer se odnosi na poreklo
jedne formule koja je dobila vidno mesto prilikom moskovskih razgo-
vora dvaju komunistikih voa. Tito j e, naime, isticao da NOVJ ne
moe raunati na efikasnu pomo Saveznika", pod kojim terminom
se iskljuivo misli na zapadne saveznike. On obavetava Staljina da
saveznici nisu postavili pitanje iskrcavanja u Jugoslaviji, to nama",
kae Tito, ne bi bilo drago", ali i ako doe do njega predloiemo
sektor Istre i Hrvatskog primorja, dakle krajnji severozapad Jugoslavije
u susedstvu italijanskog fronta. Izriit je kada kae da, ak i ako doe
do iskrcavanja saveznika, narodnooslobodilaki pokret ne moe pristati
na njihovu vojnu i civilnu vlast, jer mi imamo svoju" vlast.
75
' Time,
u stvari, anticipira reenje prihvaeno docnije od Staljina da sovjetska
vojska prihvati graansku (civilnu) vlast narodnooslobidlakog pokreta
kao realnu injenicu u graninim predelima Jugoslavije prema Rumuniji
i Maarskoj, ime automatski nastaje presedan za snage zapadnih
saveznika. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta, ije je jezgro KPJ,
nije ni u ranijim fazama rata i revolucije skrivalo svoje elje da sovjetske
armije pou u susret narodnooslobodilakim snagama Jugoslavije pre
zapadnih saveznika.
Iz posredne dokumentacije moe se zakljuiti da je u Moskvi bilo
rei o meunarodnom priznanju, nainu ulaska Crvene armije na tlo
istone Jugoslavije u graninom pojasu Rumunije, vojnoj pomoi NOVJ
u naoruanju, odnosima Jugoslavije i Bugarske.
Nikola Petrovi, svedok Titovog povratka iz Moskve u Krajovu,
nije mogao da ne primeti izvesnu Titovu zabrinutost, pa i ljutnju",
izazvanu Staljinovim insistiranjem da se formira kraljevska vlada sa
Subaiem (proirena pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta u
skladu sa britanskim shvatanjem o ukidanju paralelizma), to, meutim,
narodnooslobodilakom pokretu nije bilo potrebno, jer je praktino
imao vlast na osloboenim teritorijama Jugoslavije. Tito je prisutnim
Jugoslovenima rekao: Na kraju krajeva, ne moram ja biti ni predsednik
te vlade", to je ove konsterniralo".
76
'
Prema Vladimiru Dedijeru Tito je septembra 1944. imao dva-tri
sastanka sa Staljinom u Kremlju, a dva puta je bio u Staljinovoj
privatnoj kui, na veeri. Tito je ovaj boravak u SSSR-u zapamtio po
izvesnoj hladnoi". Staljin je iznosio shvatanja koja su se razilazila sa
Titovim (Valterovim) procenama, jer nije poznavao prilike u Jugoslaviji,
a na drugoj strani prihvatio je od decembra 1943. britansku politiku
kompromisa u Jugoslaviji, bez obzira to su britanska i sovjetska
politika bile odreene sasvim drukijim ciljevima i interesima. Iz Titovih
seanja o toj poseti Moskvi i razgovorima koje je imao sa Staljinom
75)
Voprosi istorii KPSS, br. 9, septembar 1984, 14-15.
76)
B. Petranovi, Tito i Staljin (1944-1946), Jugoslovenski istorijski asopis, 1- 2, 146.
625
proizilazi da je Staljin precenjivao snagu buroazije" u Srbiji; da je
bio spreman da se kralj Petar II privremeno prihvati i zatim odbaci,
to je kasnije savetovao i Edvardu Kardelju, kada je ovaj sa ubaiem
novembra 1944. boravio u Moskvi. Staljin se protivio zaotravanju
odnosa narodnooslobodilakog pokreta sa Britancima kako se ne bi
remetila sovjetsko-britanska politika u Jugoslaviji.
77
' Oko ovog pitanja
Petrovi i Dedijer se ne razilaze, jer je pomenuto Titovo neraspoloenje
moglo poticati zbog Staljinovog predloga o kralju, to proizilazi iz oba
kazivanja u konkretnom sluaju.
Vladimir Velebit, nasuprot Dedijeru, smatra da je Staljin hteo da
impresionira marala Tita. On odbacuje da je tu i poetak razmimoila-
enja, sa im se slaemo, jer mi na taj emancipativni tok gledamo
drukije, u procesu. Po Velebitu, Staljin se septembra 1944. nalazio na
vrhuncu svoje moi i slave, pred porazom Hitlera, kada su se trupe
Crvene armije nalazile u Rumuniji i Bugarskoj, koje su ispale iz rata
na strani Nemake (Sari de Gol ga naziva divom iz Kremlja"), a Tito
na poetku svog uspona. Mi bismo tek dodali meunarodnog, koji je
obeleen razgovorima sa erilom, mada je u to vreme ve bio
proslavljeni komandant partizanske armije, voa jugoslovenske revolu-
cije ili, kako se govorilo, na Zapadu - pokreta otpora". Bio j e, kae
Velebit, disciplinovani komunista, divio se Staljinu kojega je smatrao
svojim uiteljem, ceo aktivni vek proveo je pod peatom Staljinovog
politikog autoriteta.
78
'
Poznato je da je Tito u Moskvi dobio pomo u naoruanju veu
od one koju je traio; sporazumeo se o sadejstvu NOVJ i Crvene armije,
obavio niz korisnih stvari za narodnooslobodilaki pokret, odnosno
novu Jugoslaviju. Svojim politikim uticajem pourivao je zavravanje
niza poslova u SSSR-u, od kojih su neke zapoeli general Velimir Terzi
i Milovan ilas, vezanih za emisiju Dinara DFJ , izdavanje partijskih
knjiica, ostvarivanje dolarskog kredita SSSR-a, izradu prvih partizan-
skih spomenica i odlikovanja po nacrtima Antuna Augustinia. Na
savet prijatelja", to jest Staljina te vlastitih kritikih refleksija na nain
podele pomoi opustoenim zemljama, Tito je oktobra 1944. otkazao
pomo Unre.
U vezi sa naoruanjem NOVJ Velebit - Titov diplomata, general-ma-
jor NOVJ, smatra da Britanci nisu bili za metamorfozu" NOVJ, traei
da ona ostane gerilska vojska; da su apotekarskom vagom" odmeravali
pomo, dajui topie" i zastarele tenkove srednje veliine, jednom
reju da su dozirali" vojnu pomo. On smatra da su Britanci ucenjivali
kraljem a ne Sovjeti. Rusi" su, kae, traili umerenost da ne bi imali
sukob sa Zapadom. Suprotno Britancima, Rusi" su bili zainteresovani
da NOVJ preraste (transformie se) u redovnu vojsku, jer su na njenom
elu stajale stareine koje su gajile ljubav prema SSSR-u.
79
' Sovjetskom
77)
Isto; V. Dedij er, n. d. , 384-6.
78)
V. Velebit, Seanj a. Zagreb, 310-311.
79)
Isto, 320-321.
626
pomoi bila je razbijena tendencija za odravanjem monopola Britanaca
na naoruanje NOVJ. Tito je boravak u SSSR-u iskoristio i za
izravnjavanje" jugoslovenske meunarodne pozicije, imajui sovjetsku
podrku u jesen 1944. godine. Mislimo da se jedino tako moe razumeti
protest Radio-stanice Slobodna Jugoslavija" od 27. septembra 1944.
godine, uz Titovu saglasnost, protiv pisanja na Zapadu da je NOVJ od
gerilskih odreda podignuta" u regularnu armiju uz njihovu pomo.
Izjave da bi oruane snage NOVJ ostale skupina gerile" da ih zapadni
saveznici nisu pomogli materijalom, ljudima i avijacijom oznaavane su
kao krivotvorene", jer je glavni izvor naih zaliha oruja i municije
bio, kako se kae, i jo je uvek, uzimanje od neprijatelja.
80
'
Staljin se obavezao da do kraja godine isporui oruje za 12 divizija
(brojnog sastava po 10.000 boraca) i dve vazduhoplovne divizije.
Sporazum o predaji aviona postignut je izmeu marala Tita i koman-
danta 3. Ukrajinskog fronta marala Tolbuhina, 16. oktobra 1944.
godine u Beloj Crkvi, predviajui da se borbeni aparati i razna
tehnika sredstva 10. gardijske jurine i 236. lovake vazduhoplovne
divizije Crvene armije predaju NOVJ. Aprila 1945. ova avijacija je
sasvim prela u ruke obuenog kadra vazduhoplovstva Jugoslovenske
armije. '
80)
J. B. Tito, Sabrana djela, tom 23 (priredio M. Delebdi), 1982, 321.
81)
U pomoi NOVJ sve vie se oseao uticaj SSSR- a, izraavan u vidu isporuka i
konsultacija. Predsednik NKOJ - a J. B. Tito opunomoio j e general-majora Vladimira
Velebita, efa Voj ne misije Vrhovnog taba NOV, da od sovjetske vojne delegacije
primi 100.000 dolara od sume od 350.000 dolara koj e mu delegacija nosi. - Arhiv J.
B. Tita, NKOJ-Punomo, 15. IV 1944 - Prvog avgusta 1944. bilo je pripremljeno 50
radio-telegrafista za samostalni rad koji su se iz SSSR- a mogli prebaciti na rad u
Jugoslaviju. - Isto, V. Terzi maralu Titu, 14. jul 1944 - Istog dana Terzi je molio
Tita da se javi gde treba spustiti medicinske knjige, vojnu potu. Terzi je izvetavao
marala Tita da ivenje uniformi za NOVJ ide prema postojeim obrascima i brzim
tempom. Ve je gotovo nekoliko desetina hiljada pari uniformi koj e e se uskoro
poeti prebacivati u zemlju. - Isto, Terzi - Titu, 14. jul 1944 - Sovjetska vlada je
otvorila kredit od 2 miliona dolara SAD. - Isto, Terzi - maralu Titu, 4. jul 1944 -
Mi ne znamo da li je ovaj kredit i realizovan u celosti. - Pribliavanjem sovjetskih
snaga jugoslovenskoj granici stvarane su i povoljnije pretpostavke za dostavljanje
naoruanja. Terzi je 5. oktobra obavestio marala Tita da je sovjetska vlada izdala
nareenje da se baza za snabdevanje NOVJ organizuje u Krajovi. Ona se ve poetkom
oktobra 1944. nalazila u procesu organizacije. - Isto, 5. oktobar 1944 - General N.
Kornj ej ev obavestio je Terzia da je sovjetska vlada dala na raspolaganje dva
protivavionska puka koji e biti popunjeni sovjetskim ljudima kao specijalistima, a
kasnije se moraju zameniti jugoslovenskim borcima. - Isto, 5. oktobar 1944, Terzi
- Titu. - Terzi je obavestio marala Tita 12. septembra 1944. da je dao nalog Dravnoj
banci da izda 150.000 dolara lanu sovjetske vojne misije u Jugoslaviji Mihailu
Bodrovu, koji tu sumu ima da urui lino maralu Titu. - Isto, Terzi - Titu, 12.
septembra 1944 - Sutradan je Terzi izvestio marala Tita da je avionima poslato:
44.368 raznih ordena i medalja, 100.000 znaaka Tito" i 15.000 komada znaaka
Partizan 1941" - Isto, Terzi - Titu, 13. septembra 1944 - Tito je u svoje ime i u
ime nagraenih generala i oficira NOVJ izrazio Prezidijumu Vrhovnog sovjeta SSSR-a
9. septembra 1944. duboku blagodarnost za visoku nagradu kojom ste nam dodelili
ordene Sovjetskog Saveza". - Isto - Tito se krajem 1944. obratio maralu Staljinu,
traei 2. 000 kamiona sa gorivom za snabdevanje gradova namirnicama u krajevima
u kojima narod formalno umire od gladi, bar oko 1.000 kamiona, dok e se ostalo
pokuati dobiti od Saveznika po Zakonu o zajmu i najmu. - Tito se alio Staljinu to
sovjetska komanda nije potovala dogovor da se zaplenjeni kamioni u beogradskoj
operaciji predaju NOVJ , j er je gotovo sve ove kamione (preko 500) uzela Crvena
627
Prilikom moskovskih razgovora Tita i Staljina dolo je do spora-
zuma o nainu ulaska Crvene armije u granine predele Jugoslavije, s
tim to je Tito kasnije, u Krajovi 5. oktobra 1944, sa tabom Treeg
ukrajinskog fronta razradio detalje o ueu jedinica 2. i 3. Ukrajinskog
fronta Crvene armije u borbama za osloboenje Srbije i Vojvodine,
Molotov je o sovjetskoj molbi Tita da trupe Crvene armije privremeno
preu na teritoriju Jugoslavije obavestio druge dve saveznike sile, SAD
i Veliku Britaniju, iako je poziv potekao od Tita jula 1944. godine.
82
'
Vladimir Velebit smatra da se radilo o besmislenom traenju", jer su
armija, sem est kamiona. - Isto, Tito - Staljinu, Novembar 1944 (?) - Maral Tolbuhin
je traio od NKOJ - a i Tita da se do kraja decembra 1944. izda za potrebe Crvene
armije 5 i po milijardi dinara.- Organima 3. Ukrajinskog fronta bilo je predato 1
milijarda i 600 miliona dinara, a predvieno je izdavanje u toku sutranjeg dana j o
j edne milijarde dinara. Isticalo se, takoe, da e se do polovine decembra izdati dve
milijarde dinara, a ostatak od j edne milijarde do kraj a decembra, j er se itava traena
suma nije mogla izdati odjednom, jednostavno j er j e NKOJ nije imao. Tito j e obeavao
da e izdati nareenje da se dinari i kune svuda obavezno upotrebljavaju kao sredstvo
cirkulacije do putanja nove valute. Nova jugoslovenska valuta koj a se tampa u
Sovjetskom Savezu bie putena u promet u poetku j anuara". - Isto, Tito - Tolbuhin,
30. novembar 1944 - Tito je javljao Bevcu (Kardelj u), Kraj ova, 3. oktobar 1944:
Sovjetski Savez darovao je naoj zemlji prvu pomo od 50. 000 tona ita. ito se ve
ukrcava na brodove i lepove i upuuje se na one take na Dunavu koj e sam ja dao.
Piite o tome u tampi i stavite do znanja naem narodu. Nacionalni komitet neka se
pobrine za nain na koji e se moi doturiti ito u Bosnu, Crnu Goru i druge krajeve,
koji najvie stradaju". - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 23, priredio M. Delebdi,
str. 221.
^ Narodni komesar inostranih poslova SSSR- a V. M. Molotov 26. septembra 1944.
obratio se ambasadoru SAD u SSSR-u, molei ga da informie ameriku vladu da se
nedavno sovjetska komanda obratila vrhovnoj komandi i Nacionalnom komitetu
Jugoslavije s molbom da dozvoli jednom delu sovjetske vojske, radi razvoja operacija
protiv nemako-maarske vojske u Maarskoj, da ue privremeno na teritoriju
Jugoslavije koj a se granii sa Maarskom, s tim da po prestanku potrebe sovjetska
vojska izae iz Jugoslavije. Nacionalni komitet i vrhovna komanda Jugoslavije je izala
u susret molbi sovjetske komande, pod uslovom da u pozadini sovjetske vojske na
teritoriji Jugoslavije funkcionie iskljuivo jugoslovenska graanska administracija
narodno-oslobodilakog pokreta. Sovjetska komanda je prihvatila taj uslov". - Molba
se odnosila na pristanak NKOJ - a i Vrhovnog taba NOVJ za privremeni ulazak
sovjetskih trupa na jugoslovensku teritoriju koj a se granii s Maarskom, ali da e
sovjetske trupe, poto izvre svoje operativne zadatke, biti povuene iz Jugoslavije;
sovjetska komanda je primila uslov postavljen s jugoslovenske strane da e u tim
oblastima delovati civilna administracija Nacionalnog komiteta osloboenja Jugosla-
vij e". . . . U Saoptenju TASS- a takoe stoji: Ulazak sovjetskih trupa na jugoslovensku
teritoriju dogaa se uz dosledno potovanje naela o ravnopravnosti naroda" . . .
Jugoslavija nije jednostavno okupirana drava, nego je Jugoslavija stvorila moni
narodnooslobodilaki pokret iz koga je nikla nova, u narodu ukorenjena vlast.
Jugoslavija ima svoju narodnu vojsku koj a je oslobodila veliki deo nj ene teritorije.
Ona ve vie godina predstavlja za neprijatelja poseban front, s kojim mora raunati.
Jugoslovenski front bio je dugo vremena jedini front koji je sa sovjetsko-nemakog
bojita odvlaio znatne delove neprijateljskih kopnenih snaga. Narodnooslobodilaka
vojska Jugoslavije pod vodstvom marala Tita ini vaan elemenat u ratnim planovima
antihitlerovske koalicij e". O stepenu samostalnosti NOVJ najbolje svedoi i formalna
injenica da je u Saoptenju stajalo da sovjetska komanda nije zahtevala da j oj se
jugoslovenske oruane snage potine za vreme sovjetskih operacija na jugoslovenskoj
dravnoj teritoriji. - Saoptenje TASS- a o sporazumu NKOJ - a i Vrhovnog taba NOVJ
i Sovjetske komande o uslovima ulaska sovjetskih trupa na jugoslovensku teritoriju,
Moskva 28. septembar 1944 - Bive armije satelitskih reima posle 23. avgusta
(Rumunija) i 9. septembra 1944 (Bugarska) nalazile su se pod operativnom sovjetskom
komandom.
628
u pitanju bile okupirane teritorije. Po njemu, ceo kominike o sporazumu
je nategnuta konstrukcija, a sovjetska komanda" nedovoljno definisani
subjekat. Izvesno j e, kae, da saveznici to nisu traili od Holandije,
Norveke i drugih okupiranih zemalja. Preko toga SSSR je faktiki
priznao NKOJ, tj. Tito je tada dobio polupriznanje", podigao samo-
pouzdanje u narodu i vojsci, meunarodno ojaao, jer ga je Staljin
indirektno podrao.
Radilo se, nesumnjivo, o posrednom priznanju nove Jugoslavije,
ignorisanjem izbeglike vlade, ubaieve u stvari, odboru za spoljne
poslove NKOJ-a kako je nazivaju neki britanski oficiri, ali zakasnelom
i formalno defektnom, jer to ini vojni organ (sovjetska komanda) a
ne sovjetska vlada. Bitna j e, po naem miljenju, sovjetska formalna
molba za prelazak na jugoslovensku teritoriju da bi se stvorio presedan
i za drugu stranu - britansku i ameriku. I Velebit govori o presedanu
za druge zemlje, iako nam situacija faktiki ne izgledaju iste (Norveka
i Jugoslavija, ak i Francuska i Jugoslavija), a na drugoj strani Vrhovni
tab i Tito su insistirali na traenju saglasnosti za ulazak saveznikih
brodova u jugoslovenske luke i iskrcavanje komandosa. U jugosloven-
skom sluaju radilo se o snanoj, regularnoj armiji, neprihvatanju
okupacije od aprila 1941. godine, odbacivanju deoba okupatora od
strane saveznika, proglaenju federacije na drugom zasedanju AVNOJ-
a, de iure priznanju NOVJ u vreme Teherana.
Jugoslovenska emigracija j e, i pored pomenutih formalnih nedosta-
taka sporazuma, doivljavala sovjetsku molbu NKOJ-u i Vrhovnom
tabu kao priznanje nove Jugoslavije. Sporazumom o ulasku sovjetskih
trupa, pa makar i privremeno u prostor uz jugoslovensko-rumunsku i
jugoslovensko-maarsku granicu, zapadni saveznici su i te kako bili
pogoeni. Aleksandar Rankovi je izvetavao marala Tita o reakciji
britanskih oficira na ovaj sporazum. Rusi su", javlja on, genijalno
izigrali dogovor na Teheranskoj konferenciji o neuplitanju u naa
pitanja". Njima je teko postaviti slian zahtev NKOJ-u strahujui da
ne budu odbijeni, a na drugoj strani svesni da bi to znailo unekoliko
njegovo priznanje.
83
'
Maral Tito se naao van Jugoslavije u fazi odsudne bitke za istone
delove Jugoslavije, u stvari za osloboenje Srbije sa Beogradom i
Vojvodine.
84
'
83)
ACKSKJ , Fond CK KPJ , 1944, k-26, Leki " (A. Rankoviu) - Nepoznati", 18.
septembar 1944, Reg. br. 1944/239.
841
U ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta na str. 697 zabeleeno j e: Nova
faza je poela kada su, posle otpadanja Rumunije i Bugarske, ruske armije, u sadejstvu
sa rumunskim i bugarskim jedinicama, koje su suprotno oekivanju ostale vrsto u
rukama njihovih vlada, poele brzo da nadiru ka zapadu" . . . Zadatak koji se iz nove
situacije nametao Titu bio je jasan: to bre uspostavljanje veze sa Sovjetima, koji
nadiru sa Istoka, da bi razbio novi nemaki front sever - jug koji se stvarao, bilo u
skladu sa napadom sa zapada u duhu sovjetskih namera, bilo neposrednim sjedinjenjem
sa ovima. Pretpostavlja se da je Tito od Sovjeta blagovremeno primio odgovarajue
direktive. Ali i njegovi sopstveni ciljevi zahtevali su od njega da tako mora da postupa:
njegov socijalni i ekonomsko-politiki program, uvrenje i preuzimanje vlasti u Srbiji,
iskljuenje etnika i nacionalista itd. mogli su ruskom pomoi da se ostvare mnogo
629
Susret srpskih korpusa NOVJ sa Crvenom armijom na Dunavu i
vojno sadejstvo proteklo je u znaku sledeih bitnih okolnosti: grupa
nemakih armija nije mogla na sever dolinom Morave, jer je odbaena
na sporedni pravac odstupanja; NOVJ je dobila od SSSR-a teko
naoruanje - artiljeriju i avijaciju; jedinice NOVJ su se pokazale kao
dorasle za sadejstvo sa Crvenom armijom, titei njen bok; kao to
kau vojni istoriari, probijeno je potpuno strateko zaokruenje" u
kome se ratovalo od 1941. godine; preseene su zamisli da se Srbija
predstavi kao antipartizanska, monarhistika i etnika; poslednji poku-
aj Mihailovia da preko potpukovnika Velimira Piletia obezbedi
sovjetsku podrku, kao saveznike snage je propao. Tito se 11.
septembra 1944. obratio Glavnom tabu Srbije da preko general-majora
Gorkova proveri da li je tano da se Pileti predao Rusima". On je
etnike oficire oznaio kao ratne zloince i izdajnike koje treba kazniti,
dok ostalo ljudsto treba razoruati i drati kao zarobljenike.
85
' Legalni
saveznik je bila NOVJ, a ne etnici, to je bilo predvieno sporazumom
Tito - ubai, koji su sankcionisali Sovjeti i Britanci. Postoji teza da
su se na Dunavu sastale tri vojske, pri emu se misli na etnike koji
su do tada ve doiveli vie poraza: juna 1944. na podruju Okruglice,
Kosanice, Gornje Jablanice; 21. divizija razbila je juna 1944. etnike
na Kopaoniku, potiskujui jedinice Keserovia prema Kurumliji i
Kruevcu. Deset partizanskih brigada u Srbiji maja 1944. i stvaranje
divizija razuveravali su saveznike da Mihailovi moe preokrenuti
rasplet u svoju korist. NOVJ je u jesen imala oko 450.000 boraca.
Poznato je da tri Mihailovieve mobilizacije u septembru 1944. nisu
uspele i da je etniki komandant morao preko Drine napustiti Srbiju.
Iza sporazuma Tito - ubai, koji su srpske snage u emigraciji smatrale
antisrpskom zaverom Hrvata i Britanaca, stajao je kralj, to je psiholoki
i politiki demoralisalo pristalice Mihailovia. Poveana sovjetska
pomo narodnooslobodilakim snagama Srbije podizala je jo vie
samopouzdanje pobednika.
bre i obi mni j e". . . Sada se Tito pojavljuje kao vojni faktor u velikom raspletu na
glavnom borbenom frontu i kao osniva socijalistikog dravnog jezgra u svetu
jugoistonih i istonoevropskih drava, koje su se nalazile u punom preobraaju. Bilo
je tu neke naroite logike to je on pri tome ponovo stupio u vezu sa silom, pod ijom
je zatitom, ako ne po njenoj izriitoj direktivi, otpoeo svoj put. Kao u njegovim
prvim poecima, kada je Engleska priznavala samo Mihailovia i kada nije htela da
ima nikakvog posla sa komunistikim ustanikim pokretom u Hrvatskoj, sada je za
njega ponovo bio odluujui samo Sovjetski Savez: ovoga puta (to on zaista nije
nikada oekivao) neposrednom prostornom blizinom i razvojem vojne moi. Doba
uske saradnje sa Britancima, koj a je Tita iz nepoznatih bosansko-crnogorskih planin-
skih gnezda, preko englesko-jugoslovenske baze na Visu, odvela u Napulj i najzad u
Rim u erilov hotel i crkvu Sv. Petra, sada je opet moralo da izae na videlo samo
kao zavrena epizoda". . . . Sledei vojni zadatak Tita morao se sastojati u tome da
blagovremeno prebacivanje Grupe armija ' E' otea prekidom eleznike pruge Solun
- Beograd, odnosno osujeti na sektoru koji je njemu bio pristupaan. I za to je
blagovremeno dobio direktive od ruskog komandovanja koje je od samog poetka
polazilo od toga da se Grupa armija ' E' odsee i uni ti ". . . - Izvod iz Ratnog dnevnika
Vrhovne komande Vermahta, Vojnoistorijski glasnik, januar - april 1987, str. 412-414.
85)
AVI I , K- 26, Reg. br. 8-4/12.
630
Maral Tito otputovao je s Visa svestan da Jugoslaviji nije potrebno
uee bugarske armije u borbama za osloboenje preostalih delova
Jugoslavije, kao to se to moe videti iz jedne depee upuene Svetozaru
Vukmanoviu Tempu 17. septembra 1944. godine.
86
'
Vladimir Velebit u Seanjima" navodi da su razgovori Tita sa
predstavnicima OF Bugarske u Krajovi doprineli meunarodnoj afirma-
ciji nove Jugoslavije, zapravo legalizaciji revolucionarnog subjekta u
meunarodnim odnosima, jer se bugarski predstavnici obraaju NKOJ-u
a ne kraljevskoj vladi. Mislimo da ovaj argument nema sam za sebe
teinu, pogotovu ako se ima u vidu sloeniji meunarodni okvir
zbivanja, namera i stvarnih inicijativa. Postoji snaan Staljinov impuls
u pravcu prihvatanja Bugarske, a ivo je shvatanje proleterskog inter-
nacionalizma koje opredeljuje novu Jugoslaviju da pomogne rehabilita-
ciji Bugarske; moe li se previati namera da se neutralie zapadna
politika na Balkanu, dinamizam ideja revolucije koji prerasta granice
Jugoslavije, injenica da se nova Jugoslavija nalazila u centru revolucio-
narno-demokratskih pokreta na Balkanu. Staljin je 1944. obnovio ideju
federacije koju je oktobra 1943. preneo iz Moskve Sterju Atanasov,
bugarski komunista, a Politbiro CK KPJ prihvatio na sednici od 16-18.
oktobra 1943. godine, iako ona nije izneta na drugom zasedanju
AVNOJ-a.
Prema Staljinovom predlogu, trebalo je obrazovati federaciju
(konfederaciju) Jugoslavije, Bugarske i Albanije, ime se moglo postii
vie ciljeva: laka Staljinova kontrola budue labave federacije, uz
mogunost njegove arbitrae, s dodavanjem" Jugoslaviji Bugarske i
Albanije kao dva tega koja bi razblaila preveliko oseanje revolucio-
narnog samopouzdanja jugoslovenskog pokreta. Federacijom je Staljin
kontrirao britanskim planovima o balkanskoj uniji", radio na rehabi-
litovanju Bugarske za rat na strani Osovine do septembra 1944. godine,
to je moglo uticati i na zadravanje bugarskih okupacionih trupa u
delu grke Trakije. Posrednim putem, preko kontrolisane federacije,
SSSR je izlazio na Jadransko i Egejsko more. Daleki san o izlasku na
topla mora" kao da je bio oivotvoren, drugim pravcem od onog
tradicionalnog, istorijskog, preko Dardanela i Bosfora.
U Moskvi su razamatrana i pitanja u vezi sa meunarodnim
priznanjem revolucionarnih promena koje su se zbile u Jugoslaviji
1941-1944. godine, to je bilo od osobitog interesa s obzirom na
predstojeu konferenciju Staljina i erila. Tito nije bio zadovoljan
kombinacijom oko kralja, koje je predlagao Staljin, ukljuujui i
stvaranje jedinstvene vlade. Rezutati razgovora Staljina i erila o
Jugoslaviji sadrani su u kominikeu izdatom posle zavretka Moskovske
konferencije: Obje vlade su se saglasile da u Jugoslaviji vode zajedniku
politiku u cilju koncentracije svih snaga protiv Nijemaca koji se povlae
i u cilju rjeavanja unutranjih tekoa Jugoslovena putem ujedinjenja
86)
Isto, Reg. br. 10-16/13.
631
jugoslovenske kraljevske vlade i narodnooslobodilakog pokreta".
87
'
Maklejn je obavestio erila 27. oktobra 1944. iz Beograda da se
posledice premijerove posete Moskvi ovde ve oseaju".
Mihailo vice va neuspela mobilizacija - slom etnitva
u Srbiji
ivko Topalovi otputovao je maja 1944. godine u Italiju, kao
predstavnik Mihailovia kod saveznika, sa zadatkom da im stavi do
znanja njegove ciljeve, vojnu snagu i spremnost da sve svoje jedinice
stavi pod savezniku komandu. Ovaj potez ve je bio uveliko zakasneo,
jer je u punom jeku bilo sprvodenje politike kompromisa koja je vodila
stvaranju jedinstvene vlade. Mihailovieva politika doivela je slom:
Mihailovi vie nije bio ministar vojske i mornarice, dok je za predsed-
nika vlade kralj naznaio Ivana ubaia; na elu narodnooslobodila-
kog pokreta nalazio se Josip Broz Tito, a kao predsednik AVNOJ-a
figurirao je dr Ivan Ribar. Istorijska sluajnost je htela da se dr Ribar
nae na dvema ustavotvornim skuptinama: prve jugoslovenske drave
- Kraljevine SHS 1921, i po drugi put, na elu partizanske skuptine
1942-1945. etnici su ve bili stavljeni pred svren in odlukama drugog
zasedanja AVNOJ-a o suspenziji monarhije, oduzimanju zakonitosti
izbeglikoj vladi u ijem se sastavu nalazio i Mihailovi i proglaenju
jugoslovenske federacije. Dve velike sile koalicije stale su iza politike
koja je teila legalizaciji revolucionarnih promena do kojih je dolo u
sistemu vlasti starog subjekta meunarodne zajednice - Kraljevine
Jugoslavije. Titov pokret je redak u istoriji koji je dobio meunarodno
priznanje jo u toku trajanja rata i revolucije.
U odbrani Srbije u prolee 1944. godine, prilikom prodora grupe
divizija NOVJ, Vrhovna komanda Mihailovia naredila je Ni koraka
nazad". Pravac partizanskih divizija bio je usmeren prema severoistoku
Srbije, u cilju zauzimanja umadije, Suvobora i Rudnika kao centra
Mihailovievog pokreta, a drugim pravcem prema Ibru i Kopaoniku
kako bi se upalo u dolinu Morave izmeu Nia i Vranja. Na tom frontu
etnike snage su bile koncentrisane zajedno sa Nemcima, Bugarima,
SDS, ljotievcima. Opasnost od NOVJ ujedinjavala je sve snage, bez
obzira na njihova razlikovanja. Nojbaherova antipartizanska politika
davala je rezultat. No, prodor je bio jo preuranjen s obzirom na
udaljenost junog sovjetskog fronta, vrstinu odbrane, znaaj Srbije u
zaleu satelitskih reima i sovjetskih armija, kao i injenicu da ie dolina
Morave bila najpovoljniji pravac budueg izvlaenja nemake armije s
Balkana. Osim toga, jo nije bilo dolo do invazije Normandije, ime
bi se razuverile sve snage u Jugoslaviji da naredna operacija saveznika
nee biti usmerena na Trei rajh s juga. Mihailovieva zvezda se i u
87)
Nova Jugoslavij a", br. 13-14/1944.
632
Srbiji u to vreme uveliko gasila. Engleske misije su ve bila napustile
Mihailovia i njegove tabove. Ima pisaca koji iz zadravanja britanskih
oficira posle nareenja o povlaenju izvlae zakljuak da su one preko
brigadira Ficroja Maklejna obavetavale NOVJ o stanju etnikih
poloaja, njihovoj snazi i borakim mogunostima.
88
' Savremenici piu
i o partizanskim snagama kao borbenim i fanatizovanim ,neubedljivo
to pripisujui tome to su se u njihovim redovima nalazili Muslimani
politiki zatrovani da e ih etnici sve poklati ukoliko oni njih prethodno
ne pobiju. Bolje kruum u grudi nego kama pod grlo", jer su ih
partizani uili: Ako koljai pobede, u Bosni nee ostati ni muslimansko
dete u kolevci".
89
'
etniki pokret bio je razrovan politikim intrigama u Vrhovnoj
komandi, samovoljom pojedinih stareina, neposlunou niih stareina
viim, sukobima blaih i radikalnijih struja, politiara i vojnika, naroito
u zavrnoj fazi rata. etniko oekivanje iskrcavanja zapadnih saveznika
izjalovilo se u prolee i leto 1944. godine, jednako kao i godinu ranije.
Mihailovi, lien politikog smisla, bez razumevanja za odnose meu
saveznicima, kao da nikada nije shvatio da se bitka za Jugoslaviju u
sutini bije u vrhu antifaistike koalicije i da prednost dobija vojniki
i politiki daleko organizovanija snaga, koja je u tom smislu stekla vea
vojno-politika preimustva nagomilavana iz godine u godinu u samoj
zemlji kao uporinoj taki za podrku u saveznikom vrhu. Saveznici
su u kritinom trenutku imali da odluuju izmeu jednog rovitog
pokreta i drugog nabreklog od snage, mladosti i pobednikog zanosa
koji je pripremio preuzimanje vlasti u zemlji, oekujui od saveznika
da ga u tome podre. Mihailovi je mogao biti krajnje opasan u trenutku
kada snage rvene armije stignu na granicu i sretnu se sa susretnim
snagama NOVJ, mogunou da pretvori Srbiju u ratnu arenu izaziva-
njem tekih trzavica u frontu koalicije, antagoniziranja na liniji komu-
nizma i demokratije, izdvajanja Srbije iz sastava Jugoslavije. Poseda-
njem Srbije u jesen 1944. narodnooslobodilaki pokret reio je bitku
za Jugoslaviju, jer je sada dobio trajno strategijsko i ekonomsko
uporite, kao i izvor mobilizacije novih boraca.
Mihailovieva defanzivna politika poela je u zavrnoj fazi rata
davati negativne rezultate, sasvim suprotno onoj ofanzivnoj narodnoo-
slobodilakog pokreta. Mihailovi je mogao u delu srpskih slojeva
izgledati kao muenik, rtva za spas srpstva, njegov poslednji brani,
ali je on faktiki izgubio bitku daleko ranije svojom neprimernom
strategijom u svim pravcima. Pokazao se na popritu unutranje i
meunarodne bitke nedorastao dogaajima. Mihailovi je do kraja
popustio svojim komandantima, toleriui im ulaenje u saradnju sa
Nemcima, to je bilo podstaknuto opasnou od narodnooslobodilakog
pokreta, nedostatkom oruja i lekova, oseanjem vlastite bespomonosti
88)
Z. Vukovi. Od otpora do graanskog rata, 68, 111.
89)
Isto, 118.
633
ukoliko ostane bez meunarodne take oslonca, pa makar ona poticala
i od sila koje su okupirale Jugoslaviju i u saveznikom frontu vaile
kao protivnici.
Mihailovieva tragedija je bila dvostruka: to je imao neprijatelja
u narodnooslobodilakom pokretu koji je u njemu gledao glavnog
sutranjeg protivnika, a do kraja mu nije verovao ni nemaki okupator,
jer se u projekciji Nemaca radilo o velikosrpskom i antinemakom,
probritanskom pokretu, ak i onda kada su ga Britanci odbacili.
Potisnut, zajedno sa srpskim prvacima u emigraciji, sa poprita meu-
narodne scene, Mihailovi nije bio svestan kada je proglaavao mobili-
zacije u Srbiji septembra 1944. da je jugoslovenski problem reen na
drugoj osnovi. Posebno je tragino Mihailovievo nerazumevanje poli-
tike, koje se ogledalo u uverenju da su komunisti u krajnjoj liniji za
Britance neprihvatljivi iz ideolokih razloga. Pa i ako je postojalo
trenutno skretanje britanske politike u korist komunista, ono nije moglo
dugo trajati. Bila je to velika zabluda Mihailovia, koji je sasvim
previao sav pragmatizam politike uopte, a posebno britanske. Mihai-
lovi je nudio preko Zivka Topalovia svoje snage saveznikim koman-
dantima u Italiji u vreme kada je eril ve postavio i utvrdio politiku
kompromisa u smislu obrazovanja jedinstvene vlade, kontrole Tita
preko naoruavanja pomorskih i vazduhoplovnih snaga, to je Tito sa
Staljinom prekrio. Mihailovi e preko svojih oficira nuditi pomo
Crvenoj armiji u svojstvu saveznike vojske u vreme kada je ova ve
bila razbijena, posle Titovog boravka u Moskvi i njegovih utanaenja
sa Staljinom. Zakanjavanje u iskoriavanju otsudnog trenutka Mihai-
loviu se teko osvetilo. Bez veza, kao i emigracija, sa SSSR-om, u
iluziji da sebi moe dozvoliti svau sa Vladom Njegovog Kraljevskog
Velianstva, naao se potpuno usamljen i odbaen, pretpostavljajui -
kao i njegovi privrenici u emigraciji - da e bar SAD pokazati
razumevanje za propalu etniku stvar. Nije uoavao da je u pitanju
sfera Britanaca i Rusa" i da predsednik Ruzvelt nije raspoloen da se
uputa u poslove Balkana koji su mu bili daleki, nerazumljivi, sloeni
i osetljivi. U literaturi se navodi da je Ruzvelt za balkansku situaciju
upotrebljavao izraz osinjak". Amerikanci, pri tom nisu mogli narua-
vati sporazume o sovjetskim vojnim prioritetima, a snage NOVJ
pobedonosno su prodirale kroz zapadnu Srbiju i Sumadiju ka Beogradu,
dok je jug bio uveliko pod kontrolom narodnooslobodilakog pokreta
na domaku veza sa frontovima Crvene armije. U prethodnim borbama
na jugu i istoku bila je razbijena i unitena etnika vojna sila. Stoga
su preterane teze pojedinih pisaca da su etnici krili" put Crvenoj
armiji u Srbiji. Mihailoviu je preostalo da preko Drine napusti Srbiju
i pree u Bosnu, doivljavajui svoju golgotu do Vujaka i natrag preko
Sutjeske i Kalinovika, ka Srbiji. Mihailovieva ideja o koncentraciji
srpskih snaga radi ponavljanja primera generala Bora Komorovskog u
Beogradu 1944. pokazala se takoe kao neostvarljiva, j er mu ni Nemci
nisu verovali.
634
Politika Hermana Nojbahera nije dobila podrku Hitlera u odnosu
na Srbe, prema kojima Firer nije prestao da iskazuje nepoverenje do
kraja. Balkanski planovi Nojbahera praeni su nizom poteza prema
Srbima u cilju ispravljanja ranije brutalne politike, kao to je obustav-
ljanje da se streljaju taoci, putanje iz zatvora Pavia uriia, zalaganje
da se iz logora oslobodi patrijarh Gavrilo (mada je Hitler bio protiv),
proire ovlaenja Milana Nedia, ostvare veze sa etnikim komandan-
tima, radi na stvaranju federacije Srbije i Crne Gore, stvori snani
antikomunistiki nacionalni front, obrazuje nacionalna armija, even-
tualno proiri vlast Nedia na istonu Bosnu i Srem. Nojbaherova
elastinija politika nije bila izraz dobre volje prema Srbima ve nemake
krize, imperativa da se po svaku cenu protivstave komunistikoj
opasnosti od Peloponeza do panonske ravnice, stvore vazalne dravice
i reimi koji bi obrazovali odbrambenu liniju na prilazima jugu Treeg
rajha. Stoga nam izgleda neprihvatljivo razmiljanje pisaca koji u
Nojbaherovim potezima vide tenju da se ublai sudbina srpskog
naroda, jer j e, kao to ti isti pisci ne mogu da izostave, sutinski cilj
bio da se pojaaju one snage za koje je (Nojbaher) znao da mogu da
se suprotstave Titu".
90
' Rezerve prema Mihailoviu nije zadravao samo
vrh Treeg rajha ve i vodei vojni i policijski funkcioneri, kao
feldmaral Vilhelm fon Vajks, general SS Majsner i drugi. Hitler je 22.
avgusta 1944. odbio Nojbaherov plan da se Srbima isporui oruje za
50.000 ljudi. Hitler je fon Vajksu i generalu Jodlu stavio do znanja da
su Velikosrbi", dravotvoran narod na Balkanu, iji se planovi moraju
u korenu sasei. Jedna srpska vojska ne sme da postoji. Bolja je ak
izvesna komunistika opasnost". Firer nije imao poverenja u Srbe, koji
su odbacivali novi poredak" i oekivali slom hitlerizma i Treeg rajha.
Poloaj etnikog pokreta sa meunarodne take gledita pokazao
se u leto i jesen 1944. vie nego porazan: etnici su jo 1943. poeli da
gube podrku zapadnih saveznika, praktino Britanaca, a u vreme kada
se Crvena armija nala na Dunavu oni nisu imali vezu sa Sovjetima,
jer njeno uspostavljanje nije polo za rukom ni srpskim politiarima u
emigraciji niti kralju. Stoga su se inicijative Mihailovievih komandanata
da uspostave vezu sa komandama Crvene armije unapred mogle
smatrati neuspenim. Crvena armija se nalazila pod apsolutnom kontro-
lom Staljina da bi mogli uspeti izdvojeni lokalni pokuaji vojne saradnje,
to uostalom pokazuju misije Mihailovievih oficira Velimira Piletia,
Dragutina Keserovia, Predraga Rakovia. Politika prema Jugoslaviji
je ve bila usaglaena u saveznikom vrhu, ukljuujui naputanje
etnika i prihvatanje narodnooslobodilakog pokreta u formi ustavnog
kontinuiteta i stvaranja jedinstvene jugoslovenske vlade kao sutine
britanske politike kompromisa.
Sovjeti i Britanci striktno su primenjivali politiku jednakog politi-
kog uticaja u Jugoslaviji, s tom razlikom to su sovjetske vojne snage
90)
I. Avakumovi, n. d. , 139.
635
bile daleko superiornije, a na drugoj strani mogle su se nasloniti na
Titovu armiju i pokret koji je Staljin stopostotno smatrao svojim
uporitem u Jugoslaviji. Sovjetske trupe privremeno su prole istonim
graninim predelima Jugoslavije iz Rumunije u pravcu Maarske, ali
se nisu kretale zapadnije od Kraljeva. Na drugoj strani pak, britanski
brodovi uplovljavali su i pored protesta Vrhovnog taba u jadranske
luke, a britanske jedinice Flojd 1" i Flojd 2" iskrcale se kod
Dubrovnika pruajui pomo 2. udarnom korpusu u odbacivanju
Nemaca, koji u iz Crne Gore i Albanije pokuavali da se probiju prema
Mostaru. U sledstvu ovih sporazuma na vrhu izmeu Velike Britanije
i SSSR-a, nije se ni mogao oekivati uspean rezultat misije potpukov-
nika Velimira Piletia u sovjetskom tabu u Turn Severinu (Krajovi),
ili od akcije majora Dragutina Keserovia u Kruevcu, tim pre i napadi
potpukovnika Vojislava Lukaevia na Nemce u Hercegovini. Bitka,
politika i vojna, za istoni prostor Jugoslavije bila je dobijena snanim
prodorom NOVJ prema Srbiji, dolaskom Crvene armije na Dunav
septembra 1944. i politikim dogovorima saveznika koji e biti sankcio-
nisani prilikom druge erilove posete Moskvi, oktobra 1944. godine.
Kraljev proglas da se svi patrioti pridrue Titu, rasprio je i poslednje
iluzije etnika. Izvesne nade gajene su jo zbog prisustva amerike
misije potpukovnika Roberta Makdaula, ali je i njena sudbina bila
zapeaena Titovom intervencijom i erilovim pritiskom na Ruzvelta
da se evakuie iz Srbije. Mihailovieve mobilizacije, tri puta proglaa-
vane, nisu dale nikakav rezultat. Mihailoviu je ispostavljen raun za
jednu propalu strategiju u toku rata, koje se drao kao pijan plota" i
slabu teritorijalnu strukturu svoje vojske koja se na kraju pokazala kao
i svaka kombinacija na papiru.
Zivko Topalovi je u memorandumu saveznikim vladama, poet-
kom avgusta 1944, uzaludno upozoravao da se graanski rat u Jugoslaviji
nalazi u svojoj najvioj fazi u kojoj uestvuje 300.000 ljudi, a za naredni
sukob sprema se dva puta toliko. Narodna revolucija u Jugoslaviji
guta svoju decu" i troi u uzajamnoj borbi dve revolucionarne vojske"
koje obustavljaju ili svode na najmanju meru rat protiv okupatora. U
toj narodnoj revoluciji" video je dve strane: Titovu komunistiku
akciju koja se utakala u nju od poetka i dobija meunarodnu potporu
svojih prijatelja i drugu stranu narodne revolucije demokratsko-nacio-
nalne i nekomunistike", koja je postala vrlo odluna u pobijanju one
strane pod komunistikim vodstvom. Topalovi je smatrao da je proces
duhovnog, politikog i vojnikog ujedinjavanja naroda napredovao u
toku 1943. i doveo do stvaranja Jugoslovenske narodne demokratske
zajednice sa ciljem da se prekine rat i obe formacije ukljue (ukopa-
j u") u optu vojnu akciju svetske demokratije. To se moglo postii, po
njemu, samo ako bi se obe strane posvetile iskljuivo vojnoj akciji,
priznale osnovna naela demokratije i prepustile narodu pitanje budueg
politikog i socijalnog poretka u Jugoslaviji. Radilo se o unutranjoj
pacifikaciji, prekidu graanskog rata, vraanju narodne revolucije sa
636
stranputice ka narodnooslobodilakoj borbi protiv okupatora. Veliki
saveznici su, meutim, poli obrnutim putem, priznajui Tita. Topalovi
je upozoravao da Mihailovi raspolae sa 170.000 ljudi i da moe
mobilisati 500.000 ljudi koji e se braniti od Tita kao novog osvajaa i
da e mnogo krvi potei da bi se pokorila Srbija. Od saveznika se
trailo da ne nameu Tita saveznikim orujem. Razumnu politiku
video je u tome da se snage titizma" i Mihailovia razdvoje i kanaliu
ka optim ciljevima, da prekinu meusobnu borbu i sukobljene strane
razdvoje u dve posebne operativne zone (ukopaju ih u dogovorom
utvreni plan ratne akcije na Balkanu"). ' Sve su to bili zakasneli
predloi, jer je politika kompromisa imala drukiji cilj, pogibeljan za
Mihailovia. Mihailovi je postajao rtva svoje dotadanje pasivne
strategije. Ova blaa varijanta etnitva, koju je simbolisao Topalovi,
bila je isuvie odocnela da bi mogla uroditi plodom.
Topalovi je srpsku situaciju poetkom septembra 1944. ocenjivao
kao traginiju od kosovske, ali iz toga nije izvlaio zakljuak o
promaenosti Mihailovieve strategije koja je do takve situacije dovela.
U jednom pismu Mihailoviu iz Italije, poetkom septembra 1944, jasno
je sagledavao slabosti Mihailovievog metoda isticanjem prednosti
Titovog: da je spretno osvojio demokratsku frazeologiju koja gospodari
anglosaksonskim svetom, o emu etnici nisu vodili rauna. Britancima
je odgovarao jugoslovenski pristup, a Titu je polo za rukom da stvori
jugoslovensku kombinaciju". ak je i emigrantska vlada Subaia
shvatila znaaj potinjavanja Englezima. Kralj se odvojio od svog
naroda, od tradicije svojih predaka, ispustio kormilo drave iz svojih
ruku, dok su u njegovo ime radili drugi.
92
'
Mihailoviev otpor nastavljao se i u politiko-propagandnoj sferi.
Pismo Drae Mihailovia i Izvrnog odbora Centralnog nacionalnog
komiteta (CNK) Robertu Makdaulu od 18. septembra 1944. sadravalo
je sledee zahteve: da se ne dozvoli da KPJ, naoruana saveznikim
orujem, obezglavi Srpski narod"; da SAD preduzmu mere da se
sprei dalji graanski rat u Jugoslaviji; da amerika armija obrazuje
komandu u Jugoslaviji pod koju bi se stavili i etnici; da se prekine
slanje oruja i municije komunistima i sprovede plebiscit izmeu
nacionalnih i komunistikih snaga".
93
' Mihailovi je poetkom septem-
bra izdao letak da je partizanima ukinuta svaka saveznika pomo, te
da e se u Jugoslaviji uskoro iskrcati amerike trupe. U letku je stajalo
da su saveznici odluili da se odmah raspuste i razoruaju partizanski
odredi u Italiji i Francuskoj.
94
' Mihailovi je time podizao psiholoko
raspoloenje kod naroda pred konani rasplet u Srbiji, koji je ve
uzimao katastrofalan ishod po njega i njegove snage.
91)
Zbornik NOR, tom XI V, knj. 4, 27-31.
92)
Isto, 185-188.
93)
Isto, 303-306.
94)
Isto, 208.
637
Na tlu Toplice tekle su pripreme za osnivanje JNOF-a Srbije i
odravanje Antifaistike narodnooslobodilake skuptine Srbije. Pod
udarom britanske avijacije, na osnovu sporazuma marala Tita i
britanskih vojnih predstavnika u Italiji avgusta 1944, napadana je pruga
u dolini June Morave, kojom su Nemci pokuavali da se povlae prema
severu. Zatvaranjem tog pravca, uz pomo Crvene armije, istovremeno
bombardovanjem srpskih gradova, naselja, saobraajnih centara, one-
moguavane su nema ke et ni ke koncentracije snaga. Operacija
poznata kao i.Nedelja pacova" uveliko je uticala na demoralizaciju i
Raspadanje etnikih jedinica. Svima je bilo jasno da je buenje Srbije,
uz naraslu i delujuu silu jedinica NOVJ iz Sandaka sa britanskom
akcijom iz vazduha i oekivanjem trupa Crvene armije ukazivalo da je
kraj rata blizu i da je partizanska vojska deo ujedinjenog saveznikog
fronta na bazi prethodnih politikih dogovora i kompromisa.
Stvar Mihailovia branili su u SAD naroito Konstantin Foti i
potpukovnik Zivan Kneevi, nastojei da se probije linija" etnika i
Mihailovia, dobije podrka SAD, kao intervenijenta u sovjetsko-britan-
skom sporazumevanju oko Jugoslavije. Mada su SAD imale rezerve
prema britanskoj politici, od nje se nije moglo odstupati, jer je ona u
krajnjoj liniji bila zajednika politika saveznika.
Britanci su se plaili da Srbija ne postane nova panija, zapravo
da se iz nje ne proiri anarhija" na Maarsku posle dolaska sovjetskih
trupa.
U Mihailovievom proglasu od 1. septembra 1944. o mobilizaciji
Svih Srba, Hrvata i Slovenaca", koja je opta, nareivao je da se sve
izvodi po direktivama Vrhovne komande i da ravnogorska revolucija"
ne sme biti revolucija nereda i ubistava, a da se krivci izvode pred
ravnogorske sudove. Mihailovi je sve radio sa zakanjenjem i u
pogreno vreme. Njegova vojna i politika organizacija pokazala je
svoju inferiornost pred onom narodnooslobodilakog pokreta u kriti-
nom trenutku, koji je inae toliko oekivao. Neprekidna borbena
aktivnost NOVJ pokazala je velike prednosti pred borbeno neprekalje-
nim etnikim snagama, koje su se do tada ogledale samo u sukobima
sa partizanima, i to uz okupatorsku potporu.
Najporazniji utisak na etnike izazvao je govor kralja Petra II
septembra 1944. godine, kojim je pozvao sve Srbe, Hrvate i Slovence
da se ujedine, i pristupe NOVJ pod maralom Titom. Kralj je naglaa-
vao da je njegova vlada, ubaieva, zakljuila vane i korisne spora-
zume sa Naom narodnom vojskom" koja je jednoglasno priznata,
pomagana i podravana od saveznika. Petar II, pod pritiskom Britanaca,
imao je u vidu zakljuak Teheranske konferencije da se NOVJ pomogne
svim sredstvima. Svima onima koji se oslanjaju na neprijatelja i ne budu
se odazvali ovom pozivu nee uspeti da se oslobode izdajnikog iga"
ni pred narodom ni pred istorijom". Ovom porukom kralj je osuivao
zloupotrebu svoga imena i autoriteta krune kojom se pokuavala
pravdati saradnja s neprijateljem i izazivati razdor meu borbenim
638
narodom "..(Kralj je zavravao svoju poruku poklikom velikoj j j l o b o d ^
noj federativnoj Jugoslaviji".
95
'
- Nezavisna grupa nacionalnog otpora Jugoslovenske vojske u otad-
bini 19. avgusta 1944. reila je da otpone ofanzivne operacije protiv
okupatora i svih onih koji se nalaze u njihovoj slubi. Proglas su
potpisali potpukovnik Zaharije Ostoji, potpukovnik Petar Baovi,
potpukovnik Pavle Novakovi, major Vojislav Lukaevi i publicista
Velimir Krivoi. Bio je to pokuaj pritiska na Britance da se zauzmu
za zajednika dejstva protiv neprijatelja, ali rukovodstvo NOVJ nije
bilo spremno da prihvati ovaj zakasneli apel za nastavljanje borbe. Vlado
egrt, komandant 29. hercegovake NOU divizije odbio je molbu V.
Lukaevia od 11. septembra da se obustave napadi na etnike jedinice
i dogovori o zajednikim akcijama protiv Nemaca.
96
'
etnici Lukaevia, s kojim je Mihailovi bio nezadovoljan zbog
vlastitih poteza koje je kao podreeni stareina preduzimao, napali su
Nemce u Trebinju, ali su se kasnije nali u procepu izmeu Nemaca i
jedinica 29. divizije NOVJ, koja je napala etnike u Bilei nanosei im
(Bilekoj brigadi") teke gubitke (samo u toku noi 32 mrtva i 27
ranjenih). Mihailovi je 28. novembra 1944. kritikovao potpukovnika
Pavia Novakovia i majora Lukaevia to su veu o iskrcavanju
Engleza krajem septembra 1944. navukli deo snaga na avanturistike
akcije, koje su ih kotale velikih rtava u Trebinju i kod Bilee, posle
ega je izgubljena cela juna Hercegovina. Lukaevi je traio da se
povlai prema Grkoj, to je takoe oznaeno za veliku vojniku
avanturu".
97
'
Pomenuta etnika delegacija sa Velimirom Piletiem na elu
prela je Dunav 10. septembra 1944. i u Krajovi stupila u kontakt sa
predstavnicima Crvene armije. U Krajovi se zadrala do 1. oktobra
1944. Bio je to pokuaj Mihailovia da napravi sporazum sa Crvenom
armijom, da se predstavi kao saveznik i uzme uee u borbi protiv
Nemaca. Meutim, Mihailovi je i u ovom sluaju gledao na dogaaje
kratkovido i provincijski. Mimoilazio je ranije veze Tita sa SSSR-om i
neprijateljstvo ovog prema etnicima. Na drugoj strani, zanemarivao
je notornu injenicu da Staljinova lina strogo centralizovana politika
nije mogla da se zameni nekim perifernim sporazumom sa jedinicama
Crvene armije. U to vreme je i Tito s Visa poleteo u Rumuniju, odakle
je otputovao u Moskvu, praen, s retkom predostronou, sovjetskim
avionima iz baza u Bariju. Piletieva misija doivela je krah onog asa
kada je bio prepoznat od pristalica narodnooslobodilakog pokreta.
Pileti i njegovi pratioci su kao pijuni prebaeni iz Rumunije u Moskvu.
Miroslav Trifunovi je 31. oktobra 1944. zahtevao od zaostalog
etnikog ljudstva da se u propagandi ne napada komunizam zbog
95)
Kraljev proglas od 12. septembra 1944 - Z. Ostoji i P. Baovi su javljali Mihailoviu
da posle ovakvog Kraljevog govora, nikakva uveravanja, niti autoritet nee moi da
odre narod na okupu niti da ga upotrebe u borbi protiv partizana". - Isto, 376.
96
> AVI I , a, K- 222, Reg. br. 16/3.
97)
Zbornik NOR, tom XI V, 4, 425.
639
Rusa", ve samo jugoslovenski partizani, da se Rusi" tretiraju kao
saveznici, a borba sa partizanima pred Rusima" tumai kao nacionalna
tragedija. Sve su nade polagane u Ruse" da ree ovo pitanje". Nemce
j e, pak, trebalo smatrati za najvee neprijatelje.
98
'
Da je politika Mihailovia pretrpela totalan neuspeh bilo je jasno
i njegovim najpouzdanijim komandantima. Iz memoranduma koman-
danta 4. grupe jurinih korpusa, kapetana Dragoslava Raia, iz
septembra 1944, izbija saznanje da su komunisti preoteli politiki uticaj
na saveznike" i oterali nas u ilegalnost; zapadni saveznici nas ne
priznaju, a Sovjeti ve dugo zauzimaju neprijateljski stav prema nama.
Bio je to poraz meunarodne politike Mihailovia. Rai sagledava da
etnicima nije polo za rukom da izvre nacionalnu revoluciju", jer su
u svoj sastav prihvatili nosioce starog reima. Kolebanja u toku rata
dovela su do poniavanja prema protivnicima, jer smo as paktirali,
as bili legalni, as zauzimali stav oruanog sukoba". Kako se od
saveznika nije mogla oekivati podrka, a dosadanji put je samo
produenje ivotarenja", Rai je predlagao da se prekine sa dosada-
njim stavom iekivanja. ak je predlagao da se potpuno naslonimo
na Nemce", pod uslovom da od njih dobijemo naoruanje kojim bi
mogli unititi komuniste i postati gospodari situacije.
99
' Do poslednjeg
asa traio se spoljni faktor kao presudni inilac.
Vrh oko Mihailovia podsticao je nade da predstoji iskrcavanje
zapadnih saveznika. Iz iskrcavanja Britanaca u Albaniji, na primer,
Isturena komanda je krajem septembra 1944. nalazila da moe doi do
invazije saveznika od Ulcinja do ibenika.
100
' Poznato je da se davlje-
nik" za slamku hvata. Neverovatno je do kog je stepena meunarodna
strana jugoslovenskog pitanja shvatana bez razumevanja sloenog okvira
meusaveznikih odnosa i neuoavano koliko pasivna strategija proteklih
godina bere negativne plodove. Mihailovi je bio opsednut shvatanjem da
iz politiko-ideolokih razloga Jugoslavija nee biti preputena komunisti-
ma, previao je rezultate partizanske ofanzivne strategije, bio nerealno
opsenjen znaajem Srbije i njene antipartizanske pozicije.
Dok je jedna grupacija etnika odstupala s Mihailoviem preko
Drine, druga se iz Srbije povlaila preko Sandaka i Bosne, pod
komandom generala Miroslava Trifunovia Dronje. Crnogorski etnici
odstupali su iz Podgorice novembra 1944. godine, preko Mojkovca i
Sandaka u pravcu Bosne, pod komandom Pavia uriia. S borcima
su odstupali i lanovi porodica, u strahu od partizanskih odmazdi,
mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije Lipovac i vei broj sveteni-
ka. Mada su glavnu re imale vojne stareine sa uriiem, zbog vanih
pitanja sazivan je kao konsultativni organ Nacionalni komitet sa
Milanom Radonjiem, bivim narodnim poslanikom, kao predsedni-
kom. Ukupna snaga etnike grupacije je imala 11.000 ljudi, ali se
98)
Isto, 387.
99)
Isto, 309-312.
100)
Isto, 321-2.
640
pominje i 12.000. etnici su u odstupanju bili izloeni napadima
Albanaca, bombardovanjima saveznike avijacije, zasedama i napadima
ustaa i partizanskih snaga. Pegavi tifus je kosio i borce i neborce. U
sandako-bosanskom bespuu mnogi su stradali i od studeni i gladi.
Kretanje etnika je oteavala i bolnica sa oko 1.200 ranjenika.
Momilo Duji je sa likim i dalmatinskim etnicima odstupio" u
pravcu Istre, posle poraza koji su mu zadale jedinice 8. korpusa NOVJ.
Na severozapadu Jugoslavije nalazile su se ve jedinice Ljotia (dobro-
voljci"), Srpske dravne strae, etnici Dobrosava Jevevia. Ljoti je
pozivao Mihailovia u Istru kako bi odatle zajednikim snagama
otpoeli borbu za osloboenje zemlje od komunista. U svojim govorima
isticao je da, ako je osloboenje 1918. zapoelo preko Soluna, zato
ne bi i sada, 1945. od Triglava. Ideoloke predrasude, a posebno
uverenje o mogunostima meusaveznikog raskida, ak i novog rata
meu njima, remetili su mogunost voama kolaboracije da sagledaju
vlastitu situaciju kao beznadeno izgubljenu.
Mihailovi je 8. novembra 1944. uputio memorandum komandantu
saveznikih trupa u Sredozemlju da komunisti ometaju borbu njegovih
snaga protiv Nemaca, zbog ega je morao napustiti Srbiju, u kojoj su
poela streljanja nacionalista. Stavljao se na raspolaganje saveznikoj
komandi i zahtevao ukljuivanje u ofanzivne planove angloamerikih
armija koje e prodirati u Jugoslaviju. Prisutno je uverenje da postoji
razlaz izmeu saveznika, u kome e Srbija imati veliki znaaj u
moguem sukobu. Traio je snabdevanje municijom i slanje misija u
tab Vrhovne komande i kod etnikih komandanata.
101
'
Jedan od vodeih Mihailovievih stareina, Zaharije Ostoji, traio
je od Mihailovia da nae izlaz iz situacije, polazei od toga da se
etnici ne mogu odrati ako Tito uspostavi vlast a Englezi se ne iskrcaju.
Po njemu, Tito bi pobedio ukoliko bi se organizovao plebiscit pod
njegovom kontrolom. Ostoji je dozvoljavao probijanje bilo za Albaniju
bilo za Istru. I on i Petar Baovi su za situaciju okrivljavali - za to
to su se Srbi jedini na svetu nali u bezizlaznoj situaciji - Vrhovnu
komandu i Nacionalni komitet. Potseali su da su sve zemlje, ukljuujui
i neprijateljske, nale izlaz, pogotovu saveznika Grka stavljanjem
svojih grupa pod savezniku komandu", ime su spasile narod. Iz
Mihailovievog naputanja Srbije preko Drine, kod Badovinaca, 20.
septembra 1944. izvlaili su zakljuak da je Srbija za etnike izgubljena.
Ostoji i Baovi su bili svesni da se Englezi i Amerikanci nee iskcrcati
i da je Sve preputeno Titu", te da su Engleska i Amerika slabe
prema Rusiji". Pesimistiki su sagledavali situaciju, to se vidi iz
sledeeg rasuivanja: Nae je miljenje da vojniku situaciju ne
moemo popraviti jer zato nemamo preduslova, i da je jedini spas za
srpski narod, da se nae pitanje politiki uspeno rei kod saveznika.
rtve koje danas traite od srpskog naroda su potpuno uzaludne. Mi
smo nastavili borbu protiv komunista po Vaem nareenju..."
102
'
101)
Isto, 400-407.
102)
Isto, 373- 4, 375, 378-380.
641