MAINE ZA VALJANJE (staboliaciju) TLA-TEHNIKI OPIS

Sabijanje tla predstavlja proces kojim se ono dovodi u stanje sposobnosti da na

sebe primi odredjeno optereenje.Od stabilizacije tla zavisi vek trajanja
objekta.Po vrednosti,stabilizacija tla iznosi 5-6% ukupne vrednosti zemljanih
radova.Kako se tlo sastoji po prirodi najee iz tenih i gasovitih faza,potrebno
je stabilizacijom tla tj.sabijanjem izvriti istiskivanje tene i gasovite faze i u to
veoj meri postii sabijenost vrstih estica shodno naim potrebama.

Valjci (engl. rollers) su maine za zbijanje valjanjem veih masa zemljanih,
kamenih vezivom stabiliziranih materijala, krupnozrnih betona (tzv.valjani
betoni),kao i asfaltnobetonskih zastora. Valjci mogu biti:

Vueni valjci

Samohodni valjci

Savremena tehnoloka reenja za zbijanje tla podrazumevaju sledee principe
rada:

Statiki princip - gde se sabijanje zemlje vri valjanjem (statiki valjci)

Dinamiki princip - gde se sabijanje zemlje vri pomou pojedinanih udara ili
vibriranjem (eksplozivni nabija i vibronabija)

Kombinovani pristup - dobijen kombinovanjem prethodna dva principa -
vibrovaljci

U smislu konstrukcije, odnosno materijala obloge samog valjka mogu biti:

1-elini (glatki) valjci i jeevi - glatki mogu biti: laki, srednji i teki valjci

2-Valjci na pneumaticima

Zamenom omotaa valjak je ili glatki valjak ili je. Postoji kombinacija glatkog
valjka, odnosno jea i valjka na pneumaticima na jednoj maini (engl.
combination compactor).


Vueni su samo sa jednim valjkom (engl. towed roller). Vua je uglavnom uz
pomo dozera, koji mogu vui vie valjaka (tzv. voz valjaka). Samohodni valjci
su dvoosovinski valjci koji mogu biti:

Sa jednim valjkom i gumenim pneumaticima (engl. single-drum compactor)

Sa dva glatka valjka (tandem valjak)

Posebna vrsta valjaka su kompaktori. Traeni parametri zbijanja (potrebna
energija zbijanja) postiu se kod odredjene mase valjka regulacijom amplitude
(odskoka), te broja vibracija i prelaza valjaka.


Valjci na pneumaticima (engl. rubber tyred roller, pneumatic tyred roller) su
vrsta samohodnih valjaka. Zbija gnjeenjem to je kombinacija zbijanja u smeru
kretanja i upravno na smer kretanja pneumatika. Slui za zbijanje
asfaltnobetonskih zastora, zatim tanjih slojeva praha ili gline, konstrukcija od
kamene sitnei pribline veliine i granulometrijskog sastava (filterski i drenani
slojevi). Moe osim statikog naina, da zbija i putem vibracija. Ima nekoliko
pneumatika ispred i pozadi, iji se tragovi delimino preklapaju. Traeni
parametri zbijanja postiu se promenom mase valjka, broja prelaza ili
frekvencije vibriranja.

Valjci na pneumaticima koji su statikog tipa se dele na:

Vuene jednoredne valjke velike mase od 60 do 100 t

Vuene dvoredne valjke mase do 15 t

Samohodne valjke mase od 15 do 40 t

Kod ovih koji nisu samohodni (vueni valjci), manje vuku traktori na
pneumaticima, dok valjke vee mase vuku traktori guseniari. Kod valjaka mase
do 50 t pritisak u gumama iznosi od 0,57 do 1 MPa u zavisnosti od broja
tekstilnih uloaka pneumatika.

Tandem (vibracioni) valjci (engl. tandem roller) su vrsta samohodnog valjka -
valjka sa dva glatka valjka koji ujedno slue za kretanje i za zbijanje, sa
statikim nainom ili putem vibracija. To su valjci koji pri valjanju
asfaltnobetonskih zastora posebno zamenjuju dva do sada koriena valjka: 1)
teki statiki valjak (ima tri valjka koji mogu zbijati samo statikim nainom) za
poetno zbijanje iza finiera (u ovom sluaju tandem - valjak zbija vibracijama),
2) laki statiki valjak za zavrnu obradu (u ovom sluaju tandem valjak zbija bez
vibracija).


Jeevi (engl. sheepsfoot roller) su u stvari gletki valjci kome su po obodu
zavarene bodlje, noice sa zadatkom da prodru u nasutu zemlju i na taj nain
vre sabijanje. Duina noge je od 18 do 23 cm, a oblik im je takav da one ne
upaju zemlju tokom kretanja. Podela jeeva prema ukupnoj masi je sledea:

Jeevi srednje duine od 2 do 4 t

Teki jeevi od 8 do 14 t

Specijalni jeevi od 60 do 100 t (velike dimenzije)
Prilikom valjanja jeeve najee grupiemo zajedno po dva, tri ili ak etiri
komada zajedno. Tako grupisani moraju imati mogunost prilagoavanja
neravninama na nasipu i zato bi trebalo da budu vezani pomou zglobova. Ako
nisu samohodni, jeeve vuku traktori guseniari. Koriste se posebno za zbijanje
glinovitih materijala. Posebna vrsta jeeva su kompaktori.

Kompaktor (engl. tamping compactor) je posebna vrsta samohodnih valjaka,
odnosno dozera ili utovarivaa na gumenim tokovima. Na tokove kompaktora
navueni su omotai valjaka sa bodljama - pa je on takoe posebna vrsta valjaka
- je. To je istovremeno univerzalna graevinska maina, jer sa prednje strane
ima dozerski no ili utovarnu lopatu. Koristi se uglavnom za razastiranje, grubo
planiranje, zbijanje glinovitih materijala, kao i otpada na velikim deponijama.


Preporuke za optimalan izbor graevinskih maina za zbijanje u zavisnosti od vrste tla
Legenda:
N-najbolji rezultati rada
P-podesno za primenu
PN-primena u nedostatku boljih maina
SP-specijalna primena

Vrsta tla
Statiki
valjak
Kompaktori
Vibro
valjak
Vibro
ploe
Je
Vibro
je
1. Pesak SP
2.
Peskoviti
ljunak
N PN SP
3. ljunak N PN SP
4.
Glinoviti
ljunak
N PN SP PN
5. Les PN SP PN
6. Peskue SP
7. Ilovaa N N
8. Glina N N
9.
ljunkovita
glina
P N
10. kriljci P SP N
11. Tucanik N P SP
12.
Lomljeni
kamen
PN N
13.
Kameni
nabaaj
PN




Zbijanje tla ima dvostruki cilj:
poveanje nosivosti prirodnog tla ili nasutih slojeva
skratiti vreme sleganja nasutih slojeva
Tlo se moe zbijati
valjanjem - pri emu se dejstvo zbijanja ograniava
uglavnom na samu povrinu tla
sabijanjem - ime se deluje i na dublje slojeve tla.
Sabijanjem se smanjuje zapremina tla koje se sabija i to na
raun vazduha i vode. Kod koherentnog tla (pesak, ljunak...)
nije veliki problem istisnuti vodu dok je kod koherentnih tla
(glina, ilovaa...) istiskivanjue vode dug proces i obavlja se
tokom konsolidacije. Efekat sabijanja tla zavisi osim o
sredstvima za sabijanje tla i od granulometrijskog sastava tla,
oblika i veliini estica tla i od koliine vode u tlu.
Vrednost maina za zbijanje tla ceni se i uporeuje prema
energiji zbijanja koji troe za dobijanje 1m
3
definitivno
zbijenog tla. Odluujuu ulogu pri tome igra optimalna vlanost
nabijenog tla i debljina sloja.

Izbor maina za zbijanje tla zavisi od mnogo parametara od
kojih su najznaajniji vozni park firme, vrsta tla, vlanost tla,
angaovanost maina i drugo. U narednoj tabeli dati su predlozi
za angaovanje maina prema vrstama tla:




Vrsta tla
Redosled maina za sabijanje
prema povoljnosti
Optimalna
vlanost
(%)
granulirani
materijal
1. vibracioni valjak
2. pneumatski valjak
3. glatki valjak
7 - 15%
granulirani
materijal sa
zemljom
1. vibracioni valjak
2. pneumatski valjak
3. glatki valjak
9 - 18%
fini isti pesak
1. pneumatski valjak
2. glatki valjak 9 - 15
praina
1. je
2. pneumatski valjak
3. glatki valjak
10 - 20
elastina
praina
1. je
2. vibracioni valjak
3. pneumatski valjak
4. glatki valjak
10 - 35
prainasta
glina ilovaa
1. je
2. pneumatski valjak
3. glatki valjak
10 - 30
elastina
prainasta
glina, glina
1. je
2. vibracioni valjak
3. pneumatski valjak
4. glatki valjak
20 - 35
15 - 35





VALJCI SA STATIKIM DEJSTVOM

Kod masina za zbijanje tla sa statikim dejstvom zbijanje se vri
valjanjem uz pritisak sopstvenom teinom maine na tlo.
Osnovna podela maina za zbijnje tla sa statikim dejstvom je po obliku
pritisne povrine i ovde se izdvajaju sledei tipovi maina:
glatki valjci
valjci na pneumaticima - kompaktori
valjci sa ovijim nogama - jeevi
Prema ukupnoj teini maina, postoje lake (do 8t) srednje teke (8-12t), teke (12-
24t) i kompaktori (30-50-100-200t). Teina moe biti stalna ili promenljiva.
Maine za zbijanje tla sa statikim dejstvom koriste se za zbijanje srednje
koherentnih tla peskovito-glinena, u malo ili nimalo restresitom stanju, dakle blie
prirodnom, sa malim upljinama ispunjenim vazduhom i vodom.

GLATKI VALJCI



Osnovne karakteristike (prosene vrednosti):
Snaga: 15 - 60 KW
Uinak: 250 - 2500 m
2
/h
Teina: 4-15 t
irina valjaka: 1,5 - 3 m
Brzina: 0,5 - 7 km/h

Glatki valjci su najstariji predstavnik maina za zbijanje
tla. Prvi valjci nastali su jo u 19. veku i bili su na parni
pogon. Danas su uglavnom na motorni pogon sa
hidraulikim sistemom za kontrolu upravljanja.
Konstrukcija:
Postoje valjci sa dva valjka, istog ili slinog prenika
(tandem valjci) i sa tri toka, jednim prednjim za
upravljanje, irim i niim, i dva zadnja pogonska,
jednaka i uporedna, via i ua. Pogon je motorni,
najee dizel ali ima i benzinskih. Upravljanje
prednjim tokom je hidrauliko. Pogon je najee na
zadnjim tokovima, sa 2 - 5 brzina napred i nazad
Primena:
Glatki valjci slue za valjanje - obradu povrina glaanjem. I pored velikog
specifinog optereenja po izvodnici valjka dejstvo rada im je ogranieno na malu
dubinu. Danas se valjci koriste iskljuivo za valjanje, tj. obradu povrine (glaanje,
peglanje) i to kao dupuna ostalih sredstava za zbijanje.

Primenjuju se za nabijanje tampon slojeva i kolovoznih
zastora a najmanje su pogodni za zbijanje tla
U pogledu teine dele se na
lake glatke valjke
srednje glatke valjke
teke glatke valjke
Uinak:
Uinak glatkih valjaka se proraunava kao i za ostale
maine za zbijanje tla. Izraava se u m2 povrine koja je
zbijena u zavisnosti od broja prelaza sa kojima je zbijanje izvreno. Za obraun po
m3 obraun se vri zavisno i od broja slojeva iz koliko je izveden m3 zbijene mase,
kao i sa koliko je prelaza svaki pojedini sloj nabijen.



























VALJCI NA PNEUMATICIMA KOMPAKTORI







Snaga: 35 - 200 KW
Uinak: 250 - 2500 m
2
/h
Ukupna teina: 4-80 t
irina nabijanja: 1,5 - 4,5 m
Brzina: 2 - 8 km/h
Kompaktori su maine za zbijanje tla kod kojih se pritisak -koji potie od vode,
peska ili tegovana maini, na tlo prenosi preko guma.
Konstrukcija:
Valjak na tokovima sastoji se od elinog sanduka, koji lei na veem broju
naduvanih guma. Sanduk se optereuje vodom, peskom ili tegovima. Da bi se
obezbedilo podjednako prenoenje optereenja na tlo treba da postoji ureaj za
jednaku raspodelu tereta na sve tokove, bez obzira po kakvom se terenu kree.
Prema konstrukciji, kompaktori se dele na:
vuene jednoredne valjke, teine od 60 do 100t
vuene dvoredne valjke teine do 15t
samohodne valjke, teine od 15 do 40t
Primena:
Kompaktori se primenjuju pri izgradnji puteva, nasutih brana, aerodromskih pista i
sl.
Kompaktore najee vuku traktori na neumaticima dok tee kompaktore vuku
traktori na gusenicama. Uobiajen broj prelazaka preko jedne trake je od 6 do 10.
Debljinu nasipanja treba odrediti nakon izvrenih opita na probnom polju. Faktori
koji utiu na debljinu sloja su optereenje po jednom toku kao i pritisak vazduha u
gumama. Kod iste teine valjka, sabijanje e biti vee ukoliko je pritisak u gumama
vei.

Kod kompaktora zbijanje tla se postie
pribliavanjem estica tla pod pritiskom,
bez veih kretanja estica to dosta
podsea na proces konsolidacije tla. Efekat
rada na zbijanju zavisi od tri osnovna
parametra:
optereenje po toku
geometrija toka i pritisak vazduha
broj prelaza
Jedna od glavnih prednosti kompaktora je
finoa rada i brzina sabijanja bez udara. Uspena primena zahteva: ravnomernu
debljinu razastrtog sloja (grejder); poznavanje prirodne i optimalne vlanosti
zbijanog materijala (probe); podeavanje vlanosti zbijanog materijala do
optimalne prokvaavanjem; povrinsko drljanje nabijenog sloja pre razastiranja
novog radi veze.
Uinak:
Vreme ima bitnu ulogu kod sabijanja tla kompaktorima i zato je potrebno da brzina
kretanja ne bude velika, naroito kod najteih tipova.


VALJCI SA OVIJIM NOGAMA-JE





Osnovne karakteristike (prosene vrednosti):
Snaga traktora za vuu: 35 - 220 KW
Uinak: 80 - 200 m
2
/h
Teina: 2-325 t
irina valjaka: 1,5 - 4 m
Brzina: 4 - 6 km/h

Valjak sa "ovijim nogama" - je, sastoji se od glatkog valjka, kome su po obimu
zavarene "noge", sa zadatkom da prodiru u nasutu zemlju, i na taj nain je sabiju.
Konstrukcija:
Valjak je izraen od lima debljine 15 - 30mm , sa zatvorenim stranama, tako da
moe da se puni bilo vodom, bilo peskom. Duina nogu je od 18 do 23cm i oblik
im je takav da ne raskopava nasuti sloj. One mogu biti okruglog ili kvadratnog
preseka.
Podela jeeva prema ukupnoj masi je sledea:
jeevi srednje teine od 2 do 4t
jeevi teine od 8 do 14t
specijalno teki jeevi
Primena:
Valjke sa ovijim nogama najee vuku traktori guseniari. Da bi se nasip
podjednako sabio zemlju treba nasipati u slojevima jednake debljine i da se izvri
odreen broj prelaza, u zavisnosti od zahtevanog stepena sabijanja i teine jea. .
Broj prelaza je najee 8 12.Dok u prvim prolazima, noge potpuno upadaju u tlo,
pri poslednjim prolazima, one jedva ulaze u tlo i sam valjak ne dodiruje tlo.
Debljina nasutog sloja treba da je jednaka duini noge, i nikako ne sme da
pree20% preko te debljine.
Efikasnost jea potie otuda to se pri kotrljanju celokupna njegova teina
koncentrie na srazmerno malu povrinu gaenja nogama du jedne izvodnice (3,5
kg-m2 za pesak, 7 -14 za gline i ilovae, a 14 - 28, ponekad i do 45, za teka
lepljiva tla s kamenitim materijalom.). Poto valjak tone u svee nasuti sloj za
visinu svoje noge, prvo se zbijaju najnie estice sloja, pa postupno one gornje.
Debljina pojedinih slojeva nasutih za nabijanje ne treba da je via od visine nogu,
ak treba da je i malo nia od njih. Sloj je nabijen kada se valjak kotrlja po njemu
bez upadanja nogu. Vrnih 3 - 5 cm zavrnog sloja treba nabiti drugim oruem.
Brzina pri valjanju, ukoliko je u razumnim granicama, nema uticaja na kvalitet
nabijanja.
Vuna sila za kretanje odreenog valjka zavisi od tla koje se nabija, kao i od brzine
kretanja. Kao poetna vrednost, moe se raunati sa srednjom veliinom potrebno
vune sile koja je 0,25Gv (Gv je teina valjka) kod koherentnog zemljita, odnosno
0,4Gv kod jako koherentnog zemljita.
Pored samostalnog jea, u primeni su i kombinacije 2, 3 i 4 jea.
Uinak:
Uinak se rauna kao i kod ostalih maina za sabijanje tla. Izraava se u m2
povrine koja je zbijena u zavisnosti od broja prelaza sa kojima je zbijanje
izvreno. Za obraun po m3 obraun se vri zavisno i od broja slojeva iz koliko je
izveden m3 zbijene mase, kao i sa koliko je prelaza svaki pojedini sloj nabijen.


MAINE SA DINAMIKIM DEJSTVOM


Maine za zbijanje tla dinamikim dejstvom su novije konstrukcije od maina sa
statikim dejstvom. One na tlo deluju dinamiki, usled ega se njihovo dejstvo
znatno poveava. Zbog ovoga, njihova teina moe biti znatno manja od teine
maina sa statikim dejstvom.
Primena ovih maina vezana je prvenstveno za sabijanje nekoherentnih materijala,
iako daju dobre uinke i kod valjanja lako vezanih tla gde bi vibracioni valjak
odgovarao glatkom valjku sa, priblino 6 puta veom teinom. Njihova masa kree
se od 0,34 t za valjke manje mase do 5,0 t za valjke vee mase.
Maine za zbijanje tla dinamikim dejstvom dele se na:
vibro valjke
vibro jeeve
ostale maine sa dinamikim dejstvom
Pobuivai vibracija su najee zamajci sa ekscentrinom masom - jedan, dva ili
vie, ugraenih u ploi, odnosno valjku, tako da sa vibracionim elementom ine
kruto spojenu celinu, elastino obeenu o asiju. Amplituda izazvane vibracije
zavisi od mase estica tla koje se vibriranjem zbija i od njene udaljenosti od centra
koji izaziva vibriranje. Na efekat utiu vlanost i debljina sloja, a potpomau ga
udar i pritisak.
Svako tlo (kao i svaka druga masa) ima ima ve svoju sopstvenu frekvencu, pa e
pobueno vibriranje biti efikasnije ako bude u rezonanci sa prirodnim tlom, inae
dolazi do njihovog uzajamnog priguenja. Otuda potie konstruktivni uslov da se
frekvencija oscilacija moe menjati tokom rada maine radi usklaivanja sa
prirodnom frekvencom tla.


Vibro valjci


vibro jeevi




ostale maine



VIBRO VALJCI


Osnovne karakteristike (prosene vrednosti):
Snaga: 6 - 10 KW(runi), 12 - 100 KW
(vueni)
Uinak: 50 - 200 m
2
/h (runi), 90 - 500 m
2
/h (vueni)
Teina: 0,3 - 1,5 t (runi), 1,5 - 8 (vueni)
irina valjaka: 0,7 - 0,9 m (runi), 1 - 2 m (vueni)
Brzina: 1 - 2.5 km/h (runi), 1 - 4 km/h (vueni)
Vibro valjci na tlo deluju dinamiki, ime se njihovo statiko
dejstvo znatno poveava. Zato teina ovih valjaka moe da
bude dosta manja od teine valjaka sa statikim dejstvom.
Vibro valjci vibriraju bez odskoka, tj. neprekidno ostajui u
prisnom dodiru sa zbijajuom masom (vibriranje udrueno sa
pritiskom).
Konstrukcija

Vibro valjci mogu biti runii -
sa jednim ili dva cilindra,
samohodni sa dva tandem
cilindra i vueni sa jednim ili
dva cilindra. Kod tandem
valjaka, samo jedan cilindar
vibrira dok drugi deluje
statiki i za upravljanje. Za
pogon pobuivaa vibracija
koristi se dizel ili benzinski
motor i ceo sistem je smeten
na asiji valjka.
Primena
Primena vibracionih valjaka prvenstveno je za sabijanje
nevezanih materijala, iako daju dobre uinke i kod valjanja lako
koherentnih materijala. Teina vibracionih valjaka kree se od
0,34t za lake valjke do 5t za tee valjke. Frekvencija se kree od
20 - 75 Hz.(od 1.000 - 3.750 o/min).
Vibriranje ne treba koristiti na samom poetku zbijanja i pri
okretanju maine jer se time stvaraju talasi na jo mekom i
svee nasutom sloju. Valjak u poetku rada, tone u svee nasuto
tlo i sa njim ima veu dodirnu povrinu - manji pritisak. sa
poveanjem zbijenosti, smanjuje se dodirna povrina i raste
pritisak, to valjak ini praktinijom mainom od vibro
ploa koje uvek gaze istom povrinom i iji se hod zasniva na
vibriranju.
Kod primene vibracionih valjaka sutinu problema predstavlja
problem predaje energije sabijanja i to izmeu predajnika
(obloge koja vibrira) i prijemnika - tla na dubini z.Amplituda
obloge (teoretska - A
t
) zavisi od karakteristika valjka, dok
stvarna o ostvarivanju uzajamne veze obloga/tlo.

Prednost vibracionih valjaka
nad statikim je i u tome to
im se u toku rada moe
iskljuiti vibrator te oni deluju
kao statiki valjci, mrtva
teina valjka je znatno manja
te oni zahtevaju manju vunu
silu, tj tede na pogonskoj
energiji, uspeno sabijaju
nevezani materijal debljine
nasutog sloja do 40cm sa
samo nekoliko prelazaka, a uz to mogu uspeno da valjaju i
slabo vezane materijale.


Orijentacione debljine slojeva tla koji se sabijaju samohodnim
vibracionim valjcima
Orijentacione debljine slojeva tla koji se sabijaju samohodnim
vibracionim valjcima date su u sledeoj tabeli:
Lepljivi materijali:
Jako glinast pesak, peana glina, glina, masna
ilovaa, suva glina, laporac, les, trona glina,
(sadraj vlage do 20%)
do 60
cm
Slabo lepljivi materijali:
Pesak, ljunak, meavine peska i ljunka, lak
drobljen meki kamen (sa procentom veziva do
30%)
do 100
cm
Materijali koji se ne vezuju:
Razne vrste peska i ljunka, meavina peska i
ljunka
do 120
cm
Prosejani tucanik
do 50
cm
Pear
do 70
cm
Suvi krenjak
do 70
cm
Meki kamen
do 80
cm
Jednozrnasti eruptivni bazalt, jednozrnasti
drobljeni kamen (tucanik, drobljeni krenjak,
drobljeni pesak)
do 40
cm
Jednozrnasti drobljeni ljunak i pesak
do 30
cm
Stabilizacije cementom i kreom
do 40
cm
Stabilizacije cementom ili katranom, meavina
peska i ljunka
do 40
cm



VIBRO JEEVI


Snaga vunog traktora: 80 - 250KW
Uinak: 75 - 600 m
2
/h
Teina: 0,5 - 3t
irina valjaka: 1.5 - 2.6 m (vueni)
Brzina: 2 - 6 km/h
Vibro jeevi su maine koje se koriste za sabijanje tla koristei
dinamiko dejstvo. Predstavljaju modifikaciju valjka sa ovijim
nogama (jea). Primenjuju se za sabijanje nekoherentnih i
slabokoherentnih materijala. Najee se izvode kao vueni.
Konstrukcija

Vueni vibro valjci
snabdeveni su
irokim bodljama i
ureajem za
izazivanje
frekvenci. Za
pogon pobuivaa
vibracija koristi se
dizel ili benzinski
motor i ceo sistem
je smeten na asiji
valjka. esto se izvodi konstrukcija vunog elementa kod koje
mogu da se menjaju valjci tako da maina moe da radi kao
vibro valjak ili vibro je. Vibrirajua masa i amplituda mogu da
se variraju tako da se za konkretno tlo dobija optimalno
zbijanje.
Primena
Vibro jeevi se primenjuju za zbijanje jako lepljivih materijala i
lepljivih materijala sa visokim sadrajem vode. U zavisnosti od
vrste materijala postiu se debljine zbijanja do 60cm.
Sposobnosti savljadavanja strmina su do 45%.
Debljina nasutog sloja treba da je jednaka duini noge, i nikako
ne sme da pree 20% preko te debljine.Efikasnost jea potie
otuda to se pri kotrljanju celokupna njegova teina koncentrie
na srazmerno malu povrinu gaenja nogama du jedne
izvodnice (3,5 kg-m2 za pesak, 7 -14 za gline i ilovae, a 14 -
28, ponekad i do 45, za teka lepljiva tla s kamenitim
materijalom.). Poto valjak tone u svee nasuti sloj za visinu
svoje noge, prvo se zbijaju najnie estice sloja, pa postupno
one gornje. Debljina pojedinih slojeva nasutih za nabijanje ne
treba da je via od visine nogu, ak treba da je i malo nia od
njih. Sloj je nabijen kada se valjak kotrlja po njemu bez
upadanja nogu.
Uinak
Uinak vibro jeeva rauna se kao kod drugih maina za
zbijanje tla.









Vibro ploe
Eksplozivne nabijae
Maljeve
Vibroploe
Vibro ploe su graevinske maine koje se koriste za
stabilizaciju podloge od nevezanih materijala, peska,
ljunka, zemlje i sl. Pogon je motor sa unutranjim
sagorevanjem (benzin, nafta). Imaju ugraen vibrator
sa frekvencijama koje se kreu od 40 do 80 H
z
, i tako
su konstruisani da se prilikom rada sami kreu unapred
(poskakuju), te je potrebno samo odravanje pravca
kretanja, to se postie upravljaem. Masa vibro ploa
kree se od 200 - 800 kg. Radna irina ovih maina
kree se od 60 do 80 cm, zavisno od modela, a radna
brzina se kree od 15 do 20 m/min. Sposobni su da
savladavaju uspone do 25%.
Vibro ploe se koriste za zbijanje tla u slojevima od 40 do 80 cm. Dok vibracioni
valjci imaju bolje dejstvo u gornjim slojevima, dotle vibracione ploe imaju bolje
dejstvo u donjim slojevima. Za radove na veim povrinama postoji mogunost
spajanja vie maina u sistem ploa kojim rukuje jedan rukovalac.








OSTALE MAINE ZA SABIJANJE





Nabija na eksplozivni pogon - "aba"
Nabija na eksplozivni pogon "aba" slui za
sabijanje veih i manjih zemljanih povrina kod
izgradnje puteva i nasipa i to onih delova koji su teko
pristupani za valjke, kao to su veze izmeu bokova
brana i nasipa, betonskih delova i nasipa, Vri zbijanje
zemlje u dva maha i to prilikom odskoka od tla i pri
padu teinom dinamikog udara, pri emu se kreu
brzinom od 12 do 14m/min. "abe" imaju znatno
dejstvo u dubinu (oko 40 - 90cm) i udarnu silu od 40
do 130KN. Snaga motora je od 1,5 do 3 kW.
Maljevi
Mehaniki nabijai, maljevi, prave se teine od 1,75 do
3t, veliine su 0,60 x 0,60 do 1,10 x 1,10. Padaju sa
visine od 1,5 od 2 m. Posluuje ih kran ili univerzalni
bager sa dizalicom.
Maljevi se automatski podiu do gornjeg mrtvog poloaja, odakle slobodno padaju
na nabijano tlo, pri emu se kinetika energija pada udarom preobraa u pritisak na
tlo, praen i potresanjem tla. Prema pogonskoj energiji dele se na: kranske,
eksplozivne, elektrine i pneumatske.
Primenjuju se za raznovrsne materijale, vezane i nevezane, kamenite i zgrudvane
koje drobi udar ali neprikladna visina pada i teina mogu dovesti do prekomernog
usitnjavanja estica ruenjem njihove strukture i stvaranja praine.








PRORAUN UINKA MAINA ZA SABIJANJE




Osnovni parametar za proraun uinaka maina za zbijanje tla je
koliina energije sabijanja koju treba da primi svaki kubni metar tla.
Ispitivanje zbijanja se radi Proktorovim opitom u kome standardni
malj teine G pada sa visine h na uzorak zapremine V i time mu predaje
energiju koja je jednaka:

U gradilinim uslovima, energija sabijanja moe se odrediti empirijski,
formulom:

u kojoj je:
n broj prelazaka valjka po jednoj traci
Z efektivna vuna sila na kuki traktora
b korisna irina valjka (oko 20cm manja od stvarne irine valjka)
d debljina nasutog sloja posle nabijanja (priblino 65% debljine sloja pre
nabijanja)
Na osnovu prethodne formule, prvo je potrebno sraunati potreban broj
prelazaka prema:

Ukoliko se maina kree radnom brzinom v, teorijski uinak za n prelazaka
jednak je:

Praktini uinak U
p
dobija se kada se teorijski uinak redukuje koeficijentom
radnog vremena k
v



PRORAUN SNAGE MAINA ZA SABIJANJE

Za vreme procesa valjanja ukupni otpor kretanju F
uk
sastoji se od otpora
valjanju- F
v ,
otpora nagiba terena-F
n,
otpora trenja u leitima-F
t,
otpora
kretanju u krivini-F
K,
i otpora ubrzanja F
u.
Ukupni otpor kretanju iznosi :

F
UK=
F
v +
F
n+
F
t+
F
K+
F
u

Ako se u obzir uzmu najnepovoljniji uslovi primene, za ukupan otpor se dobija
znatno vea vrednost u odnosu na instalisanu snagu.Zato se proraun uglavnom
zasniva na otporima F
v
i F
n
i to za maksimalni nagib od 25 %. i brzinu
valjka od v= 1,52 km/h.

F
UK
F
v
+F
n

Otpor valjanju F
v
zavisi od oblika tela cilindra. U sluaju glatkog tela dobija se
otpor kotrljanja elinog valjka po elinoj glatkoj podlozi sa korekturnim
faktorom k za uticaj stvarne podloge od zemlje ili drugog materijala:

Gde je : z-broj tela cilindara.
m-masa cilindra sa punjenjem
R
i
-poluprenik cilindra
H
i
-dubina prodiranja valjka
F
osi
-optereenje po osovini.

Vrednost korekturnog faktora k iznosi : k=2, za nevezani ili slsbo vezani
materijal i pogonjene valjke, k=1-2, za slobodne (negonjene) cilindre.Manja
vrednost vai za vee prenike.

Otpor nagiba F
n
zavisi od mase valjka i ugla nagiba terena (
max
=14, to
odgovara nagibu od 25%)

F
n
= mgsin

Na bazi ovih otpora dobija se potrebna snaga:

P= F
UK
/



Gde je -stepen iskorienja pogonskog sistema i iznosi =0.8-0.85.

Pri ema mora biti ispunjen i uslov da ukupni otpori budu manji od raspoloive
obimne sile na tokovima.(valjku).

F
UK
< F
o

Pri emu obimna sila na pogonskim tokovima iznosi:

F
o
= k
a
G
Pri emu je : G-deo teine koji se prenosi na podlogu preko pogonskih
tokova , ukljuujui i dodatna optereenja.
k
a
- koeficijent adhezije izmedju pogonskog valjka i
podloge.Njegova vrednost za kontakt glatkog valjka i zemlje iznosi k
a
= 0,6-
0,8.
Obimna sila predstavlja tzv. Silu vue koja se esto daje kao karakteristika
pojedinih maina.Otpor kretanju se smanjuje od prolaza do prolaza pa se dalja
deformacija tla ne vri.AKO JE U TOM SLUAJU SABIJENOST MALA,
MORA SE UPOTREBITI VEI VALJAK.

ODRAVANJE GRADJEVINSKIH MAINA

Primena hidraulike u savremenim uslovima eksploatacije grdjevinskih maina
je nezaobilazna.Posebno se istie primena uljne hidraulike.U naoj zemlji
razvoj hidrostatikog prenosa je vrlo mlad.Vezan je za na prvi traktor
Zadrugar i prvu kiper instalaciju na naim kamionima.Kasnije su razvijene i
hidrostatike komponenete za gradjevinske maine i time je proireno polje
primene hidrostatikog prenosa snage.Mehaniki prenos energije preko
poluga,zupanika,lananika,kainika, itd., je veoma jednostavan ,ali sa nizom
ogranienja, naroito kod nekih gradjevinskih maina.Novi kriterijumi
pootravaju izlazne parametre sistema pa mehanikim prenosnici postaju sve
manje upotrbljivi u ovakvim sistemima.Takve i druge sloene zahteve uspeno
reavaju prenosnici hidraulne energije naroito kada je :
-rastojanje izmedju izvora energije i mesta njenog korienja veliko
-esta promena pravca i smera kretanja,
-neophodno obezbediti kontinualno kretanje,
-potrebno menjati optereenje i brzinu kretanja,
-na raspolaganju mali prostor ili ako prenosnik mora biti male teine.
Hidrostatika transmisija ima samo dva uredjaja: pumpu i motor, sa
prateim komponentama upravljake jedinice.
Odravanje u ispravnom stanju saglasno DIN 31 051, obuhvata sledee
oblasti radova: inspekcije,odravanja i opravke.
Inspekcijske aktivnosti se planiraju i sprovode u toku eksploatacije
hidraulinih sistema za vreme rad ili kada iz neko razloga stoje.Vanije
aktivnosti inspekcija su:
-provera nivoa tenosti u rezervoaru.-Provera se vri u redovnim razmacima ,
a u poetku rada ee.Takodje se vri i posle popravki.

-provera zaptivenosti sistema spolja.-

-provera koliine unutranjih curenja.-Lagano izvalaenje ili uvlaenje
klipnjae cilindra koji su pod spoljnim optereenjem,pri zatvorenim organima
,navode na zakljuak da su oteene zaptivke na klipu te dolazi do pretakanja
iz jedne u drugu komoru.

-provera temperature tenosti u radu.-Uzroci promene temerature u radu
mogu biti, zaprljanost hladnjaka za ulje, ne funkcionie ventilator,prekinut ili
smanjen dotok vode,neispravan hladnjak za vodu,zaprljanost cevovodazbog
unutranjih curnja i dr.

-provera pritiska.-
-provera istoe radne tenosti.-Moe se vriti vizeuelno,ali nije precizno.Za
preciznije odredjivanje koriste se tri metode.Prva je grafometrijsko
odredjivanje prisustva vrstih estica u ulju pomou finog filtriranjauzorka ulja
100 ml.Meri se teina pre i posle filtriranja ime se stie uvid .Druga metoda je
brojanje estica sa elektronskim uredjajima i sortiranje.Ovo moe da se radi i
automatski.Trea metoda je mikroskopsko ispitivanje tako to se nekoliko kapi
ulja stavi preko lista upijaa ili lista fitera.

-provera zaprljanosti filtera.-estice vrstog materijala u ulju su glavni uzrok
habanja hidraulikih komponenti.Do 80% hidraulikih uredjaja koji se
remontuju su otkazali zbog habanja u toku rada, a oko 10% otkaza zbog
kavitacije.Moe se obaviti vizuelno ,ali se taniji podaci dobijaju
postavljanjem manometara koji meri razliku pritisaka na filteru, ispred i iza
filtera.Zamena filtera se najee vri po preporuci proizvodjaa na osnovu
asova rad.

-provera hemijske osobine radne tenosti.-Tu se vri ispitivanje kiline
kiseline,sapunifikaciono broj,udeo produkta oksidacije,viskozitet,indeks
viskoziteta itd. Ovakva ispitivanja se vre za velike koliine ulja , atza manje
koliine jeftinije je zameniti ga novim.

-provera snage i brzine.-Vri se merenjem vremena izvlaenjai uvlaenja
klipnjaa u poredjenju sa projektovanim vrednostima, merenje izlaznih brojeva
obrtaja kod motora,kontrola snage za pogon pumpe.

-provera sistema cevovoda i crevovoda.-Ovde se proverva zaptivenost,
naleganje i i mogunost kretanja crevovoda ili njegovog nagnjeenja itd.

-provera akumulatora.-Periodino se vri provera pritiska predpunjenja gasa
pri temperaturi okline i bez pritiska u hidraulinom sistemu.

-provera temperature u mestima uleitenje.-Najpovoljniji uslovi su na
temperaturi oko 50 C.Temperatura iznad 70 C poveava sklonost ka starenju
ulja,smanjije sposobnost podmazivanja.Potrebno je vriti kontrolu ulja na
mestima gde se oekuju poveanja temperature usled trenja klizanja i trenja
kotrljanja.












AKTIVNOSTI NA ODRAVANJU RADNE ISPRAVNOSTI

Aktivnost inspekcije i odravanja nisu strogo podeljene. Tu spada:

-dopunjavanje radne tenosti,
-zamena radne tenosti,
-ienje filtera-zamena
-podeavanje pritiska
-otklanjanje curenja u sistemu cevovoda
-ienje postrojenja
-odravanje rezervoara pod pritiskom
-zamena habajuih delova
-pre putanja u rad kontrolisati prisutvo vazduha u sistemu.

Najefikasniji nain da se utvrdio stanje hidraulike komponente je radni
sto, ali kako u realnim uslovima to esto nije mogue,neophodno je da se
razlog otkata utvrdi na samoj instalaciji sistemu.Za obavljanje ovakve
operacije potrebno je izvrsno poznavanje rada hidraulikog
sistema,poznavanje komponenti koje su ugradjene.Pravilna dijagnoza je
polovina obavljenog posla za ispitivanja na terenu.