NASTAVA MATEMATIKE

2005, L, 4, str. 512

Dr Milosav M. Marjanovi
DIDAKTIQKA ANALIZA PLAN ZA RAZMATRAE
Rezime. Skiciran je celovit kurs (didaktike) matematike za uqitee i
nastavnike, inspirisan idejom Frojdentalove didaktiqke fenomenologije. Za-
snovana na istoriji matematike i obrazovaa, matematike kao nauke i psiholo-
giji, didaktiqka analiza sadraja je posmatrana kao jezgro takvog kursa. Samo
na osnovu te analize mogue je istinsko oblikovae didaktiqke transpozicije
sadraja koje bi, zatim, bilo xiroko prihvaeno od uqitea.
Razmotrena je i posebno sporna tema osnove matematiqke logike u xkoli.
Predloen je naqin razrade koji povezuje sadraje prisutne u xkolskoj matema-
tici sledei ihovu interpretaciju, a bez upotrebe istinitosnih tablica.
Sadraji koji se razmatraju
Uloga matematike u kursu za obrazovae uqitea i nastavnika.
Objediavae istorije matematike, matematiqkog sadraja i metodike na-
stave matematike.
Bitni sadraji kurseva za obrazovae uqitea koji se odnose na geometriju,
broj i logiku.
1. Zalagae za didaktiqku analizu sadraja
Matematika se qesto posmatra kao nexto nepromenivo i okameeno. Sa
takve taqke gledixta bi sledilo da nastavnici treba da nauqe samo jox jednu
stvar kako da je prenesu na svoje uqenike. Izjaxavajui se protiv toga,
poqiemo sa glavnim taqkama ovog qlanka.
Svi sadraji xkolske matematike imaju jedan od sledeih aspekata:
istorijski kada se oni vide kakvi su nekada bili, in statu nascendi
1
nauqni kada se oni vide izloeni na logiqki kompaktan naqin,
didaktiqki kada se oni transponuju tako da budu podesni za uqee.
U vezi sa xiroko prihvaenim principom da razvoj jedinke sledi razvoj vr-
ste, izvesna upoznatost uqitea i nastavnika s glavnim qienicama iz istorije
Prevod qlanka Didactical analysisa plan for consideration, prikazanog na 10. kongresu o
nastavi matematike ICME10, Kopenhagen, 411. juli 2004, i objavenog u qasopisu The Teaching
of Mathematics, Vol. VI, 2, str. 97104. Preveo V. Mii.
1
u stau nastajaa (lat.)
6 M. M. Marjanovi
matematike (i obrazovaa) neosporno je vana. Podesan izbor takvih qienica
bi uvek zavisio od specifiqnih sadraja.
Dobro poznavae nauqnog aspekta slui struqaku iz metodike matematike
da izvrxi logiqku analizu relevantnih sadraja. Drugim reqima, takvo znae
je osnova na kojoj se precizira znaqee osnovnih matematiqkih pojmova, xto
pomae takvom struqaku da izbegne formirae kvazi-pojmova i iskrivavae
znaqea (tako qesto prisutno u ubenicima za poqetnu nastavu). U izvesnom
stepenu takvo znae se moe smatrati korisnim qak i za uqitee.
Ako su istorija matematike i matematika kao nauka dva stuba na kojima stoji
didaktiqka analiza, trei je nauka o uqeu i iskustvo u obrazovnoj praksi.
Istraivaa naqina na koji mi opaamo i shvatamo bila su tradicionalna
preokupacija filosofije. Danas, izloena eksperimentalnim verifikacijama,
ona su, preteno, predmet psihologije. Figurativno govorei, psiholozi nam
obezbeuju meaxe koji odreuju ovaj domen interesovaa, ali nam oni ne mogu
rei kako da ga ,,poploqamo. Ovo poploqavae je suxtina didaktiqke analize.
Pregledae ubenika iz vixe zemaa je najboi put da se sagleda stae
matematiqkog obrazovaa u egovoj najrelevantnijoj realnosti. Uoqava se da
su ubenici za osnovnu xkolu puni grexaka i, uopxte, sreu se brojna pogre-
xna tumaqea. Oslaajui se na tradicionalne kurseve metodike matematike
mnogi autori ovih kiga pokazuju potpun nedostatak produbenog znaa o sa-
draju. Stoga, bez dvoumea, didaktiqka analiza glavnih tema xkolske nasta-
ve matematike treba da bude jezgro svih kurseva metodike matematike. Ovo bi
osposobavalo studente na obrazovnim institucijama da dostignu majstorstvo u
poznavau predmetnih sadraja, tako da kasnije, kada se nau u odeeu, budu
u stau da slede didaktiqke transpozicije tih tema sa potpunim razumevaem.
Moda bi to moglo da ih ohrabri da razviju kritiqko mixee umesto pri-
hvataa zdravo za gotovo svega xto im govore raznorazni ,,eksperti? Ako ova
zapaaa ukazuju na uznemiravajuu stvarnost u nastavnoj praksi, ona isto tako
ukazuju na obrazovae uqitea i nastavnika kao na poqetak svake promene.
Oqigledno je da je naxe zalagae za didaktiqku analizu pod neposrednim
uticajem stavova Hansa Frojdentala. Izrazi ,,logiqka analiza sadraja, ,,di-
daktiqka fenomenoloxka analiza, ,,didaktiqka fenomenologija ukazuju na ona
mesta u egovim kigama ([2], [3]) gde su formirani elementi didaktiqke feno-
menologije matematiqkih pojmova. Fenomenologija, razvijena od strane Edmunda
Huserla, insistira na intuitivnom zasnivau i verifikaciji pojmova, bez oba-
ziraa na tradicionalna epistemoloxka pitaa.
Budui da mi predlaemo prilaz didaktiqkoj analizi ,,odozdo, predsta-
viemo ovde izbor relevantnih tema i veza koje ih objediuju, odraavajui
unutraxu celovitost sadraja. Saglasno s takvim stavom uzdraemo se od
formulisaa opxtih zakuqaka i zapaaa razdvojeno od ihove osnove u kon-
kretnom materijalu koji se obrauje. Koreni ovih zapaaa nalaze se u autoro-
vom iskustvu, zasnovanom na kursevima koje je predavao studentima uqiteskih
fakulteta i seminarskom radu s ima u kojem su oni analizovali i kritikovali
postojee ubenike a zatim uobliqavali delove didaktiqke transpozicije, koje
Didaktiqka analiza plan za za razmatrae 7
su proveravali kroz svoju xkolsku praksu.
U xkoli su ovi studenti uqili euklidsku geometriju koja poqie sa nedefi-
nisanim pojmovima i pretpostavenim odnosima meu ima. Ovom pristupu kroz
nauqno izlagae trebalo bi suprotstaviti geometrijske aktivnosti posmatraa,
oblikovaa i crtaa, xto detetu pomae da stigne do osnovnog razumevaa tih
pojmova. Postojea praksa da se takvi studenti upuuju na dodatne kurseve ma-
tematike je diskutabilna ne izgleda li boe da se oni upute na uqee ponovo
onoga xto ve znaju, ali na produbeni naqin?
2. Analiza geometrije za mlae razrede osnovne xkole
Ako je xkolska geometrija u osnovi neka verzija euklidske geometrije, bez
obzira koliko pojednostavene, onda bi geometrijske sadraje u programima za
mlae razrede osnovne xkole
2
trebalo zvati ,,predgeometrija. Zahvaujui .
Pijaeu i egovim eksperimentalnim rezultatima, sada znamo da dete spontano
razvija svoje sopstvene intuitivne geometrijske ideje u redosledu: topoloxke
projektivne euklidske. (Za matematiqki zasnovano izlagae ovih ideja vide-
ti qlanak u The Teaching of Mathematics, vol. IV, 1, pp. 4170; videti i na
http://www.komunikacija.org.yu/teachmat e.) Izvesno je da su ti rezultati
dali vaan podsticaj izboru i sreivau predgeometrijskih tema.
2.1. Istorija spisak tema.
Pregled aktivnosti qoveqanstva iz arheoloxke proxlosti: oblikovae ka-
menih alatki, dekoracije na keramiqkim predmetima, slike na zidovima
peina. Dizajni na tlu koje prave udi koji pripadaju primitivnim ci-
vilizacijama. Oblik kao svojstvo objekata realnog sveta. Geometrija u
preistorijskim civilizacijama (Daleki istok, Sredi istok, Stari Egi-
pat).
Raae prvih grqkih xkola. Talesov dokaz da je ugao upisan u polukrug
prav i poqeci logiqkog mixea. Pitagora i shvatae da su matematiqki
objekti apstraktne ideje. Pitagorino shvatae matematike kao suxtinske
strukture univerzuma. Eratostenovo izraqunavae duine Zeminog meri-
dijana (uporeeno sa prividnom i fantazijskom Homerovom slikom sveta).
Euklidovi ,,Elementi i geometrija shvaena kao zatvoren sistem koji sa-
dri uzroke enih sopstvenih fakata. Grqki pojam jednakosti povrxina i
zapremina.
Komentar. Izabrane teme iz istorije geometrije bi trebalo da iz-
loe poreklo matematiqkih pojmova koji se odnose na sadraje iz mlaih
razreda osnovne xole. Inaqe, bez tragaa za ihovim intuitivnim zna-
qeem, geometrijske qienice i aksiome, uzete kao istine prihvative a
priori, vode u mistifikaciju i neraumevae.
2
U daem emo, skraeno, govoriti ,,osnovne xkole.
8 M. M. Marjanovi
2.2. Uvodni pojmovi iz psihologije spisak tema.
Funkcija oka (sliqnosti i razlike sa kamerom). Interpretacija opaaa.
Principi opaaa. Kuqevi koji omoguuju sagledavae dubine.
Pojmovi kao trodelni entiteti koji, kao svoje sastavne delove, imaju: odgo-
varajuu klasu primera, mentalnu sliku i ime (ukuqujui i mogui simbol
(znak)). Brunerove vrste reprezentacija: enaktivna, ikoniqka i simboliq-
ka. Ikoniqka i simboliqka reprezentacija pojmova. Geometrijski crtei
kao ikoniqki znaci.
Uporeivae pojmova prema ihovom stepenu apstraktnosti. Pojam skupa
kao najopxtiji pojam u odnosu na sve ostale pojmove klasiqne matematike.
Nivoi apstraktnosti. Pojmovi na opaajnom nivou.
Definicije kao reqenice koje odreuju neki pojam preko drugog pojma vixeg
reda, uz iskazivae specifiqne razlike (dierentia specica). Tendencije
da se prerano definixe ili dokazuje.
Ontogenetski razvoj govora prema L. S. Vigotskom ([6]). Spontani i nauqni
pojmovi. Sistemi pojmova. Strukture i kognitivne sheme.
Komentar. Pretpostava se, takoe, da su studenti odsluxali jedan
ili vixe kurseva psihologije. Ovaj spisak predstava izbor onih tema
koje su posebno korisne, i efektivno objaxive preko sadraja geometrije
i aritmetike u mlaim razredima osnovne xkole.
2.3. Nabrajae geometrijskih sadraja.
Inherentna geometrija i znaqee reqi koje oznaqavaju mesto, pozicione od-
nose objekata u prirodnom okrueu, smerove kretaa itd.
Percepcija prostornih objekata i formirae geometrijskih ideja. Odnos
,,objekt pojam i reverzibilnost deqjeg mixea.
Intuitivno opisivae i razlikovae topoloxkih, projektivnih i euklid-
skih svojstava.
Usloveno i namerno ignorisae prostornih prostiraa i formirae poj-
mova: taqka, linija, povrx. Odnosi incidencije: taqka-linija, taqka-po-
vrx, linija-linija.
Prave linije i krive linije (kao projektivni pojmovi). Otvorene krive i za-
tvorene krive (topoloxki luk i topoloxki krug). Prepoznavae geometrij-
skih oblika: du, kruna linija, pravougaonik, kvadar (paralelepiped),
cilindar, lopta. Uloga ovih oblika u aktivnostima uporeivaa: dui,
xiri, vixi od, itd.
Komentar. Svi predgeometrijski pojmovi su na opaajnom nivou inhe-
rentni u svetu realnih objekata i ikoniqkih reprezentacija. Stoga proces
uqea ide od posmatraa prema razumevau, pa bi precizan naqin verbal-
nog izraavaa trebalo da razlikuje posmatrane stvari od nauqnih poj-
mova u ranoj fazi ihovog izgraivaa. Predstavae empirijskih situ-
acija pomou geometrijskih crtea eliminixe postojei xum i otvara
put prema apstrakciji. Takve aktivnosti pomau detetu da sredi svoje
sopstvene misli o strukturi sveta koji ga okruuje i dexavaima u emu.
Didaktiqka analiza plan za za razmatrae 9
3. Analiza osnovnoxkolske aritmetike
U danaxe vreme se vidi da su aritmetiqke kige pretrpane lepim ilu-
stracijama. Opqieni ihovom lepotom, mogli bismo lako prevideti kako je iz
ih sistematsko izlagae aritmetike gotovo ixqezlo. Nema niqeg retrogradnog
u tome da prizovemo sledee didaktiqke maksime Pestalocijevih sledbenika iz
19-og veka:
Kraji ci nastave aritmetike je izgrada apstraktnih pojmova.
Pojam broja mora biti formiran na osnovi koja obezbeuje znaqee i oqi-
glednost.
Ova osnova se ne sme pretvoriti u puku igrariju.
Kako su oni bili u pravu, tada kao i sada!
Izraavajui naxe uveree da deca uqe aritmetiku s jasnoom i lakoom
samo kada je ona na pravi naqin strukturirana i obraena sa puno pae i finih
detaa, pau ponovo obraamo na didaktiqku analizu.
3.1. Istorija spisak tema.
Gramatiqki oblici u savremenim jezicima koji ukazuju na postojae ma-
lih brojevnih sistema u predistorijskim kulturama. Brojevi kao qovekovi
primarni pojmovi. Vavilonski brojevni sistem. Egipatski brojevni si-
stem. Grqki (aleksandrijski) naqin zapisivaa brojeva. Indijsko-arapski
pozicioni sistem i egovo xiree u Evropu. Paralelni razvoj ideja o bro-
jevima kao koliqnicima celih brojeva i odnosima veliqina. Otkrie nesa-
merivih veliqina. Vietova logistica speciosa. Dekartova ,,koordinacija
prave. Razvoj aritmetiqkih oznaka. Decimalni razlomci. Izgrada simbo-
liqke algebre.
Obrazovno naslee: grqka logistica numerosa, sredevekovna skolastika, vi-
zuelni metod Komenskog, Pestalocijeva didaktika brojevi, oblici i reqi
kao osnova elementarnog obrazovaa, podela na blokove brojeva fon Rohova,
Grubeov monografski metod itd.
Komentar. Prirodni brojevi i ihovi odnosi su se uvek odnosili na
diskretne realnosti (ukuqujui sve vrste skala na koje se veliqine mer-
ivih stvari transponuju). Meutim, duine, povrxine i zapremine qi-
sto geometrijskih objekata su nosioci znaqea realnih objekata.
3.2. Nabrajae aritmetiqkih sadraja.
Skupovi na opaajnom nivou. Asimilacija reqi ,,skup, ,,element. Kanto-
rov kognitivni princip invarijantnosti broja ,,ubijae dve vrste xuma,
prisutne kod kolekcija stvari koje se mogu opaati: prirode elemenata koje
treba brojati i bilo koje vrste ihove organizacije.
Izgrada blokova brojeva (do 10, 20, 100, . . . ). Uloga jednostavnih aritme-
tiqkih izraza koji iznaqavaju zbirove i proizvode kao sredstvo proxiri-
vaa blokova. Blokovi kao sistemi meusobno povezanih pojmova. Specifi-
qni didaktiqki problemi koji se prirodno pojavuju pri takvoj izgradi
bloka: proceduralno zasnivae glavnih pravila aritmetike u momentima
10 M. M. Marjanovi
kad su specijalno operativni i ihovo retoriqko izraavae, korixee
pravila kao osnove za objaxea aritmetiqkih postupaka koji se izvode,
formirae aritmetiqkih tablica, itd.
Uloga draqa mesta u realizaciji proceduralnih zadataka aritmetike.
Slova u ulozi nepoznatih. Jednostavne jednaqine i ihovo rexavae za-
snovano na meuzavisnosti operacija. Dai koraci u razvijau ideje pro-
menive. Simboliqko izraavae glavnih pravila aritmetike, itd.
Komentar. Ceo proces uqea aritmetike mora se posmatrati na na-
qin koji poqie stvarima koje se opaaju, nastava se korixeem ikoniq-
kih znakova koji su znaqei za pojmove i zavrxava se simboliqkim kodovima
aritmetike. Citirajui Huserla, prirodni brojevi i qetiri operacije ni-
su ,,gotovi proizvodi, ve treba da budu sintetizovani u svesti uqenika
kroz briivo planirane i voene aktivnosti. Svaki pojedinaqni broj je
pojam za sebe i, koristei se operacijama, oni postaju meusobno povezani,
formirajui sisteme (strukture) poqetnih blokova. Devijantne savreme-
ne tendencije ignorisaa fundamentalne uloge ovih sistema umauju ra-
zumevae i ostavaju neke suptilne delove aritmetike da nikad ne budu
obraeni.
Do sada smo pokuxali da damo skicu, nipoxto potpunu, didaktiqke analize
dveju velikih tema osnovnoxkolske matematike. Sledei uobiqajeni tok ide-
ja, trebalo bi obraditi teme kao daa proxirea brojevnih sistema i ihovo
strukturirae, razvoj kuqne ideje promenive, itd. No, sada emo ostaviti
takva razmatraa po strani i skrenuti naxe razmatrae na specijalno kontro-
verznu temu logika u xkoli.
4. Osnove matematiqke logike
Razvoj logiqkog mixea je uvek naglaxavan kao jedan od glavnih cieva ma-
tematiqkog obrazovaa. Xiroko posmatrano, ovo mixee ukuquje sposobnost
apstrahovaa, precizno korixee nauqenih pojmova, i sposobnost formiraa
i logiqkog vrednovaa sloenih reqenica. U svakodnevnom govoru, dve reqenice
se kombinuju, stvarajui treu, pomou veznika ,,i, ,,ili, ,,ako . . . tada . . . .
Logiqka funkcija tih veznika se uqi spontano, kroz govor. U obrazovnoj praksi
nekih zemaa se jox odrava ovaj tradicionalni prilaz spontane asimilacije
logiqkih funkcija veznika. Ali, sa porastom kompleksnosti reqenica koje iz-
raavaju razne matematiqke uslove, posebno u simboliqkoj formi, raste potreba
za preciznom upotrebom ovih reqi. Qienica da u prirodnom jeziku ovi vezni-
ci povezuju, kako parove reqi ili fraza, tako i skraene oblike reqenica koje
qesto imaju razliqite subjekte, qini ovu potrebu za preciziraem jox bitnijim
didaktiqkim zadatkom.
U inovacionom periodu za vreme ,,Nove matematike (New Maths), osnovi
matematiqke logike su uvedeni u xkolske programe u obliku koji se nalazi u
nauqnim izlagaima. U programima u kojima su se odrali, nalazimo te osnove
kako poqiu istinitosnim tablicama i slovima koja oznaqavaju iskaze. Daju se
zadaci tipa ,,odrediti istinitosnu vrednost od (i uqenici ih lako rexavaju).
Didaktiqka analiza plan za za razmatrae 11
Ova situacija postaje problematiqna kada se slova koja oznaqavaju iskaze zamene
tvreima koja nexto znaqe. Tada se, na primer, obe implikacije
1 > 2 = 3 < 4, 1 > 2 = 3 > 4
prihvataju kao taqne, i tada ta pravila poqiu da izgledaju kao da su proiz-
vono birana. Bez jasne uzroqno-poslediqne veze, ovakva sloena tvrea nor-
malno aci doivavaju kao apsurdna, pre nego kao taqna. Podseajui da sve
sloene reqenice koje nalazimo u matematici imaju ili retoriqke promenive
kao subjekte (sluqaj geometrije), ili su to predikatske formule koje sadre je-
dnu ili vixe promenivih (sluqaj algebre), razmatraemo sad glavni nedostatak
ovakvog prilaza logici. One reqenice koje su nosioci nekog znaqea (Raselova
reqenica), odreuju propozicione funkcije koje u svakoj taqki svog domena de-
finisanosti imaju iskaze kao svoje vrednosti. Zato, prelaz sa propozicija na
propozicione funkcije je jedan jox nagliji skok nego xto je to u algebri prelaz
sa brojevnih na slovne izraze. Bez razumevaa uloge logike u radu sa reqeni-
cama koje imaju promenive kao svoj subjekat, logika u xkoli moe izgledati
kao beskorisna tema. Formalno izlagae koje poqie istinitosnim tablicama
sigurno nije odgovarajua didaktiqka transpozicija ove teme.
Uobiqajeno je da razvoj logiqkog mixea u ovom uem smislu poqie na po-
qetku Pijaeovog perioda formalnih operacija i treba ga nastavati kroz qitav
taj period. Uprkos qienici da postoji veliki broj istraivaqkih radova koji
obrauju pitae uqea osnova logike u xkoli, ne postoje opxte prihvaena kon-
cepcija i plan uvoea logiqkih sadraja u matematiqke kurseve. Ovi sadraji
su svakako implicitno sadrani u dugoroqnim temama xkolske matematike kao
xto su rexavae jednaqina i ihovih sistema, rexavae nejednaqina, itd. I
upravo kroz takve teme treba poqeti sa promixenim uvoeem osnova mate-
matiqke logike. Izostavajui detae i stupeve obrade, skiciraemo glavne
ideje plana izlagaa, koristei apstraktan jezik matematiqke logike (umesto
egove zamene u vidu adekvatnijih termina didaktiqke transpozicije ove teme).
Sintaksu matematiqke logike treba videti kao uopxtee algebarskog jezika.
Znaqee veznika ,,i, ,,ili i ,,ne treba povezati sa skupovnim operacijama
,,presek, ,,unija i ,,komplement.
Samo reqenice koje imaju isti subjekat treba povezivati u sloene reqe-
nice. (U najjednostavnijem sluqaju takve reqenice su: ,,x pripada A, ,,x
pripada B.)
U poqetnom stadijumu razrade, veznici ,,ako i samo ako i ,,ako . . . tada
. . . interpretiraju se kao relacije u skupu propozicionih funkcija, a ne
kao logiqke operacije. Tada, nalaeem istinitosnih skupova, ovi veznici
se povezuju, redom, sa jednakoxu i inkluzijom skupova.
Sva izlagaa treba da su suxtinski ukuqena u matematiqke sadraje,
sluei ihovom preqixavau.
Ovo je jox jedna situacija u kojoj se pojam skupa pokazuje korisnim alatom
u formirau pojmova.
12 M. M. Marjanovi
Nasuprot osnovama teorije skupova, koje su naxle svoje pravo mesto i stvar-
nu didaktiqku transpoziciju u savremenim xkolskim programima, osnove matema-
tiqke logike jox uvek qekaju adekvatnu elaboraciju, koja e se postupno razviti
kroz niz didaktiqkih transformacija, koje bi dolazile jedna za drugom .
LITERATURA
1. Howson, A. G. (Ed.), Developments in Mathematical Education, Procee-
dings of the Second International Congress on Mathematical Education, C.U.P.,
Cambridge, 1973.
2. Freudenthal, H., Mathematics as an Educational Task, D. Reidel Publishing
Company, 1973.
3. Freudenthal, H., Weeding and Sowing, D. Reidel Publishing Company, 1978.
4. Husserl, E., Meditations Cartesiennes, Librairie Philosophique J. Vrin, Paris,
1966.
5. Kolmogorov, A. N., Matematika nauka i professi, Biblioteqka
Kvant, Moskva, 1988.
6. Vygotski, A. S., Mixlenie i req, Izbrannye psihologiqeskie issle-
dovani, Moskva, 1956.