Dva glavna pitanja:

1.)Jesu li jedinice govora statine ili dinamine precizirane geste?

Dostupni dokazi idu u prilog zakljuku da svojstva dinamikog signala imaju
vanu ulogu u percepciji govora. Meutim perceptivni znaajnost govorne
dinamike ne prisljava nas da zakljuimo da je input u sustav proizvodnje govora
dinamian. tedljivost diktira da se prvo tre!amo !aviti "ziolo#kim i
!iome$anikim karakteristikama govorne produkcije %prije no #to uemo u
pro!lematiziranje dinamiko motoriki$ nared!i).
&.)Jesu li govorne jedinice artikulacijske ili perceptivne?
'o pitanje proizlazi iz esto spominjani$ programatski$ izjava (tetsona i
Jako!sona. Dokaz je razmotren ukazuju)i da su govorni pokreti* kao negovorni
pokreti* prilagodljivo organizirane i mogu !iti planirane tako da !i se olak#ao
slu#ateljev zadatak* pojaavaju)i perceptivnu korelaciju +onetiki$ kategorija.
Meutim* postoje i podaci koji ukazuju da te kategorije imaju jaku podudarnost s
procesom artikulacije.,e moe sa sigurno#)u zakljuiti odgovor na pitanje o tome
gdje su u govornom lancu jedinice naj!olje de"nirane.
-d kada su u #iru upotre!u u#le metode istraivanja spektrogra+om i raznim
drugim instrumentalnim te$nikama* istraivanjima o govoru !ogato su
dokumentirane kompleksne relacije izmeu fzikih svojstava iskaza i
njihovih lingvistikih opisa. Jo# od pedeseti$ godina !ilo je jasno da je
sveo!u$vatni izazov !io o!jasniti snanu ovsnost o kontekstu i varija!ilnost
izmeu akustiki$ uzoraka. .e)ini ud!enika i lanaka zajedniko je
indenti"ciranje koartikulacije kao najve)eg doprinositelja neusklaenosti izmeu
dinamiki$ i lingvistiki$ pogleda na govor. /!og toga postoji i velik !roj studija
na tu temu. 0ksperimentalna istraivanja prvo su se +okusirala na istraivanje
govora u la!oratoriju* ali u zadnje vrijeme interes je usmjeren prema spontanom
govoru i #irem rasponu govorni$ stilova i ekspresivni$ o!lika. 'akav razvoj jo# je
vi#e naglasio veliinu zadatka s$vatiti kompleksnost procesa govora %govorne
proizvodnje).
Dananja opaanja fokusirana su na samo planiranje govorinih pokreta.
1123.(tevens i 4ouse o!javili studiju o vokalima engleskoga jezika %ameriki
engleski). ,ji$ova studija !itna je zato #to daje prvu skicu modela govorne
proizvodnje !aziranu na artikulacijskoj dinamici.