Duan Vasiljev

Nedelje
asovi mojih nadahnua,
oh, svete moje Nedelje,
zato mi se ee ne prikradate?
Ja sam na va oltar prineo
sve moje vere i molitve i adete,
i vi ste me za svoga sina primile,
oh, svete moje Nedelje.
Oh, svete moje Nedelje,
asovi mojih nadahnua,
vidite moje pune stolove
praznih, belih papira,
i staklenih putira
sa plavim i rnim mastilom,
i novih, elinih pera,
da prime vae dare!
"elje i misli i bolove,
i nove psovke, i grehe stare,
i sve nade svih zora,
i sav oaj svih predveerja . . .
Oh, kada bi mi svakodnevno dole,
moje bi oi stalno sjale,
i pred vaim sjajem u mojim oima
sve bi zavese pale,
i sva bi se podigla vela . . .
# mo"da nebi tu"na bila opela,
kada bi mi svakodnevno dole,
asovi mojih nadahnua,
oh, svete moje Nedelje$
ovek Peva Posle Rata
Ja sam gazio u krvi do kolena,
i nemam vie snova.
%estra mi se prodala
i maji su mi posekli sede kose.
# ja u ovom mutnom moru bluda i kala
ne tra"im plena&
oh, ja sam "eljan zraka$ # mleka$
# bele jutarnje rose$
Ja sam se smejao u krvi do kolena,
i nisam pitao! zato?
'rata sam zvao dumanom kletim.
# kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
i onda leti k vragu i 'og, i ovek, i rov.
( danas mirno gledam kako mi "eljnu "enu
gubevi bakalin grli,
i kako mi s glave, raznosi krov, )
i nemam volje ) il* nemam snage ) da mu se svetim.
Ja sam do jue pokorno sagibo glavu
i besno sam ljubio sram.
# do jue nisam znao sudbinu svoju pravu )
ali je danas znam$
Oh, ta ja sam ovek$ ovek$
Nije mi "ao to sam gazio u krvi do kolena
i pre"iveo rvene godine +lanja,
radi ovog svetog %aznanja
to mi je donelo propast.
# ja ne tra"im plena!
oh, dajte meni jo aku zraka
i malo bele, jutarnje rose )
ostalo vam na ast$
Pla Matere ovekove
,anas je nesrean dan sinuo,
i prvi mu je pogled pao na bedu!
najbli"u njemu, u tihom predgra-u,
jedna je .ajka rasplela kosu sedu,
jer joj je sin preminuo.
,anas je umro jedan ovek,
i .ajka mu je vriskala!
Oh, kada ovek nije ovek,
ve rob Nekog, koga nema,
od koga sam do jue milost iskala&
oh, kada je ovek gori nego rv, )
neka se raspe po zemlji anathema,
i neka se prolije sva rvena krv$ . . .
Oh, %ine, moj dobri %ine$
Ota ti nije %veti ,uh,
ni ,rvodelja sa livanskih puta.
%ine, ti si plod dve neme "udnje
i jednog besvesnog minuta.
Nisam te rodila u jaslama,
ve u krvavoj postelji,
izme-u etiri vla"na duvara
jednog arenog, zamrzlog januara.
%ine, tebi su i meni rekli
da smo robovi,
i naa su sra bez milosti sekli,
i nau su snagu bez milosti razvlaili.
# sve su nam uvek tumaili
da se setimo
da to bog tako "eli$
/o-eni, mrtvi %ine, bog je la",
i nai su ga dumani izumeli.
0stani, %ine, da se svetimo,
da krvlju vekovnih namesnika boga
posvetimo 1orume /ima,
i da kopljem ponovo probodemo rebro
0itelju iz Jerusalima.
,a iskopamo Judino srebro,
i da na tome svetom mestu
podignemo oveku hram,
i da dovedemo u hram nau Novu 2estu
koja e sebe iskreno dati.
0stani, %ine, da grozne la"i
koje se ra-aju u ime Oa i %ina,
sahrane %in i .ati . . .
,anas je umro jedan ovek,
i zalud je .ajka sede kose upala
i u grudi se lupala, )
nije se probudio.
Onda ga je sama okupala
i obukla ga u rno.
# u dnu svoga vrta, o ponoi,
sama ga je sahranila.
# tu"na se majka ovekova
tu, pored groba, nastanila . . .
ice
3ut nam je svima u bolu isti,
ma se mi kako zvali&
beli generali
ili rveni ekstremisti.
2idik nam je siv od "ia,
i nebo je sivo,
i dua je siva,
u valu smrti, ti1usa, padavia.
Neemo u smehu podii glave
ako se nad nama beli "dralovi jave&
na e osmeh za njima da se vine
u nedokune, sluene visine.
# kad nam nad glavom zatutnji,
i zaljulja se nebo, i sune, i "ie,
ne mo"emo da odolimo tekoj, krvavoj slutnji,
i gledamo preda se netremie.
O, bolje da smo prezreni u stidu
pali na nekom neprekoraivom zidu.
3uti su nam sada od bola i bede sliveni,
i "ie nam poglede u nebo krate.
4judi su u nama duboko, duboko skriveni,
i ne mogu,
ne mogu,
ne mogu da se vrate . . .
Groznica
%eam se da su preko neba
besni leteli "dralovi,
i da je neko od naih lipa
veala sekao,
i da su me vijali neki valovi,
i da sam jedva utekao
u neku tamu . . .
. . . # u bolnii sam se probudio
beskrajne jedne noi.
Oi su me pekle
i suzile,
5valjda su me bele "ene urekle?6
i po telu su mi puzile
neke hladne bubie ili mravi.
# drhtei sam ekao petla
da zoru javi,
i da pred mene bai
dve7tri pregrti svetla.
# vetra, da sljuti sa zemlje koru
koja je obvila no.
# nekog, da mi donese vode.
# kada je zora prispela,
sve se predamnom tada
besomunim taktom poelo okretati!
stolovi, ubrusi, lavori, klupe,
nedelje, godine, vekovi,
dani i asovi, minuti . . .
( boie i lekovi
u njima, "uti,
duboko su mi se poklonili,
i proletnjim glasom drveta koja pupe,
u ui su mi zvonili!
) 8in, ne boj se %mrti$
Ona se od nas plai,
kao od vatre vuk.
8in, ona se na nas
iz daleka samo plazi,
ali nas uvek obilazi,
jer smo joj jednom
slomili struk.
8in, ne boj se %mrti$
8in, in, in . . .
# ponovo je pala no.
U kolibama smrti
Oblak se nadvija k9 pijan mese
nad kolje u nebo ubodeno,
i tee rvena krv rekom.
# putevi su u magle utkani
to su legle po drveu.
Oseamo da po kuama naim senke kostura eu,
u selu vetnom, dalekom.
# nieg nema to bi nas opilo u tom asu,
i svi smo silni, krvavi atamani
u ovom klanju.
# zar da od lasta ekamo da na spasu,
ljubei se po krvovima danju?
2e legnemo niie u vla"ne kute,
i sluamo kako tiine
zaapu slatko, pa uute.
( iznad glava kia nam se sliva,
i "uto, uvelo vla"no snoplje
sva nam je prespektiva.
#za grma ako padnemo kad otvor smrti zasjaji, )
to su svi va"ni doga-aji.
# po"ar su u"asni pohotno valja
preko svih reka, mora zemalja,
0mreemo i mi, sutra, ili neto kasnije,
%mru, vrelom, podmuklom.
5:ar nije jo u"asnije
"iveti dan7dva sa lobanjom puklom?6
'eli, porueni zvonii zabrinuti stre
i misli da e odmah da potre,
i da odu u neznano ) sanjano.
# nieg nema to bi u nas unelo istou,
jedno oajno gromovito ;; hou <<,
ili po glavi jedan strahovit udar,
pa da se ve jednom svega zasitimo,
krvavi i razbarueni.

o!u
=ou da pod teretom mesa,
pod biem krvi,
prvi, prvi
dostignem nebesa.
=ou da na svakom koraku,
svakim dahom,
oko sebe ljubav sejem,
pa da se mahom
slatko nasmejem.
=ou da po-em bledom
mrtvau u rovu,
i da se veseo vratim&
da jednim pogledom
sve vidike obuhvatim.
=ou da u sutone neke
u sebi rasturim goleme po"are,
da me ozare
dok zurim u svetove daleke.
=ou da budem sam sebi strah,
da u sebi na-em Novo
i 'eskrajno,
pa da se od smeha zaenim
ko 'og, kada je tajno
skov*o
od svojih strasti ljude.
"mrt #okolenja
.i sreni nismo bili.
Nismo oprali na vrelu bratstva oi,
nego smo u groblju, na hladnoj, kamenoj ploi
sluali kako .ajka za %inom vili.
#z groblja doli smo isti,
kroz oblake dima
nadzirao se svetlosti nove lu, )
i vi nas doekaste
pletenim, trostrukim bievima.
# vae ruke, ko "elezni obru
koji gui, gui . . . gui . . . ,
obavie se oko naih grudi.
.i smo tada u dui
prokleli i vas i sebe&
i od bola
promenili smo sto idola,
i na sto staza htedosmo stati.
(li na svakoj po jedna .ati
ree nam da ni mi nismo ljudi.
# tada smo odrekli se svega$
No svugde, kao i pre. # tama . . .
.i izgibosmo pod rnim zastavama,
a vi slavite pompezan pir . . .
No svugde,
# tama.
# mir . . .
Mladost
#spod nedogledne visine plave,
ja sam danima lutao pognute glave,
i tra"io nega"ene staze,
i poljsko vee brao.
# mislio sam da zbog prolene kie
uzbrano vee ne mirie,
jer ga je pljusak u pupoljku sprao.
Ja sam onda jo bio mlad,
i bilo mi je "ao
mirisne pupoljke brati.
Ja sam onda jo ozbiljno mislio
na svakom pragu stati,
i svugde nai veselje lako&
i da e me onda u kuu zvati
bistrim i srenim pogledom,
i da u svuda biti brat.
#, mesto toga, na svakim vratima
oi to su me bile ledom
i novembarskim mrazom&
a nigde bratskog pozdrava ni ruke.
Ja sam onda tri dana, noi plak*o,
i poao uga"enom stazom.
>eim se da nisam bio prvi,
i time ) to je tada bio /at . . .
Prolo$
%ve jedno sa ili bez rime,
nema va"nosti oprema i sjaj,
ako dua bolna
bolnim osmehom nad prolou bdi.
Nema praznika ni nedelja,
i sva je srea u sunu
to nas pokatkad u stari "ivot vrati,
i razbudi u nama ponovo drvodelje
sa livanskih i balkanskih gora.
( trag je dubok i straan
i nee ga nikad niko zatrpati.
3omislimo i sami da smo pozeri
kad vinogradi i "ita zru,
pa pono do-e i rane se raskrvave,
i svejedno! #susi ili (hasveri$
,rugi bi nas samo oblii spasli.
# do-emo do kraja puta,
a te oblike jo neemo nai!
o, mi to znamo.
Osnovna je naa boja siva,
kao nebo jesenje,
kao duh ubie druga.