BKScas1 14

BEINI KOMUNIKACIONI
SISTEMI
Elektronski fakultet Ni,
Studijski ro!ra"
Teleko"unika#ije,
$I se"estar
%rof& 'r Bratisla( Milo(ano(i)
*& U$O'
Telekomunikacije su vana industrijska grana sa ogromnim

uticajem na ekonomsku sferu jedne zemlje ili regiona, a napredak
komunikacionih tehnologija i servisa doprinosi optem razvoju
drutva, socijalnom i kulturnom povezivanju ljudi, itd.
Savremene telekomunikacije doivele su izuzetnu ekspanziju,

kako sa aspekta uvodjenja novih tehnologija i servisa, tako i sa
aspekta poveanja broja korisnika u svetu.
Elektronski fakultet Ni, Studijski ro!ra" Teleko"unika#ije, $III se"estar&
*& U$O'
Poslednjih godina oblast telekomunikacija karakterie reforma koja se

bazira na dva osnovna principa slobodnoj konkurenciji i privatizaciji.
Telekomunikaciona trita veine zemalja u svetu transformisala su se od

potpunih dravnih monopola u liberalne sredine koje nude ravnopravne
trine mogunosti raznim u!esnicima, to podsti!e dalji razvoj
telekomunikacionih sistema i usluga.
"izija prema kojoj se ubrzano ide, su irokoojasne ko"unika#ije, kao

neophodni element infrastrukture za industrijski i drutveni razvoj u svim
delovima sveta.
#udue telekomunikacione mree treba da omogue trenutni renos i

ro#esiranje !o(ora, teksta, (ideo sadr+aja i odataka i,"edju -ilo
koji. loka#ija na ,e"ljinoj ku!li&
*& U$O'
Posebno mesto u savremenim telekomunikacijama zauzimaju "ikrotalasni

ko"unika#ioni siste"i. $ni koriste frekvencije iz mikrotalasnog dela
frekvencijskog spektra, tj. izmedju /&0 12, i 0// 12,.
%ajvei broj dananjih mikrotalasnih komunikacionih sistema baziran je na

bei!nom prenosu signala, kod kojih se kao prenosni medijum koristi
slobodan prostor, zbog !ega e u daljem tekstu panja biti posveena
upravo ovim sistemima.
&ikrotalasi omoguavaju prenos informacija u irokim

frekvencijskim opsezima.
Sa porastom frekvencije ' vee poja!anje korienjem antene

datih fizi!kih dimenzija'smanjenje veli!ine predajne i prijemne
opreme komunikacionih sistema.
&ikrotalasi poseduju kvaziopti!ka svojstva ( ponaaju se sli!no

kao svetlost ' mikrotalasi se koriste za usmereni prenos informacija
na vrlo velikim rastojanjima, na primer u satelitskim
komunikacijama.
)zme*u predajne i prijemne antene zahteva se opti!ka vidljivost.

*& U$O'
Karakteristike "ikrotalasa
*& U$O'
&ikrotalasi prodiru kroz jonizovane slojeve +emljinog omota!a

+a primenu u satelitskim komunikacijama, ispitivanju kosmosa,
ostvarivanju veza izme*u svemirskih stanica i +emlje, itd.
Karakteristike "ikrotalasa
,-ticaj atmosfere na prostiranje mikrotalasa veoma zavisi od frekvencije
'mali uticaj u donjem delu mikrotalasnog opsega .do desetak /0z1.
' na viim u!estanostima javljaju se efekti apsorpcije 2& talasa i
rasejanja talasa na !esticama.
+bog ovih efekata dolazi do poveanog slabljenja, promene
polarizacije talasa, promene intenziteta 2& polja na mestu
prijema i sli!no&
*& U$O'
#ei!ni komunikacioni sistemi se -r,o i lako instaliraju bez potrebe za

obimnim gradjevinskim radovima i naruavanjem postojee infrastrukture.
)nvesticije u bei!ne sisteme su po pravilu nie. &ikrotalasni radio sistemi

su !esto "no!o jeftiniji od oti3ki., specijalno za manje kapacitete.
#ei!nim sistemima moe se reavati problem tzv. 3oslednje "ilje4&

%aime, krajnji korisnici )nterneta imaju potrebu da primaju i alju informacije
velikim brzinama prenosa, to sadanje bakarne parice u dovoljnoj meri ne
omoguavaju.
Pored toga, bei!ni sistemi se ponekad instaliraju kao alternativa opti!kim,

jer su otorniji na rirodne katastrofe kao to su zemljotresi ili poplave
*& U$O'
5e"aljski radio6relejni linko(i predstavljaju jednu od osnovnih primena mikrotalasa u

oblasti komunikacija bei!nim putem. To su sistemi tipa ta!ka'ta!ka. $ni su bazirani na
prostiranju mikrotalasa du linije opti!ke vidljivosti, a domet u okviru jedne deonice
limitiran je na oko 45 km pa se po pravilu koriste sistemi sa vie relejnih stanica
.repetitora1. Sistemi tipa ta!ka'ta!ka koriste se za prenos razli!itih tipova informacija.
Slika 4.3 Mikrotalasni link realizovan u vie skokova Slika 4.4 Mikrotalasni link u planinskom regionu
*& U$O'
Satelitski ko"unika#ioni siste"i koriste se za prenos govora, video sadraja i

podataka. $vaj na!in prenosa signala omoguen je zahvaljujui svojstvu mikrotalasa da
prolaze kroz jonosferu. Satelitski sistemi omoguavaju komunikaciju na veoma velikim
rastojanjima, prakti!no izmedju bilo koje dve ta!ke na planeti. &edju satelitskim
sistemima posebno vano mesto zauzimaju satelitski radiodifuzni sistemi, /PS sistemi,
satelitski sistemi za prenos podataka itd.
Slika 6.1 Ilustracija satelitskog komunikacionog sistema
*& U$O'
Mo-ilni ko"unika#ioni siste"i doiveli su najveu ekspanziju u odnosu na ostale

telekomunikacione sisteme i imaju ogroman broj korisnika u svetu. %jihov razvoj je i dalje
intenzivan i ide u pravcu uvodjenja novih, irokopojasnih servisa i poboljanja kvaliteta usluga.
*& U$O'
%eki zemaljski radiodifu,ni siste"i rade takodje u oblasti mikrotalasa. %a primer, jedan broj T"
kanala smeten je u donjem delu mikrotalasnog frekvencijskog opsega.
7M'S .Local Multipoint Distribution Systems1 i MM'S .Multipoint Multichannel Distribution

Systems1 obezbedjuju irokopojasne bei!ne veze izmedju centralne stanice i veeg broja
korisnika. $vi sistemi mogu da obezbede individualnim korisnicima i kompanijama prenos
podataka velikim brzinama, brzi pristup )nternetu, telefonske veze, video prenos i sli!no
*& U$O'
Posebnu grupu bei!nih sistema !ine -e+i3ne ra3unarske "re+e,

kao to je 87AN .Wireless Local Area Network1. 678% mree
omoguavaju vezu izmedju ra!unara na manjim rastojanjima, tipi!no
unutar jedne zgrade.
*& U$O'
877 .Wireless Local Loop1 sistemi sli!ni su mobilnim celularnim

sistemima, ali namenjeni su obezbedjivanju servisa unutar manjih
oblasti .kompanije, kampusi, zdravstveni centri i sli!no1.
*& U$O'
9:I' .Radio Frequency Identiication1 sistemi koriste se za kontrolu

pristupa personala, kontrolu robe itd.
*& U$O'
Teorijska i eksperimentalna istraivanja nau!nika krajem 9:. veka
&a;<ell, 0eaviside, i 0ertz
9=>?. godine, @ames &a;<ell matemati!ka formulacija prostiranja

elektromagnetnih talasa.
Aesetak godina kasnije, 0eaviside teorijske osnove za prakti!nu

primenu vo*enih elektromagnetnih talasa i transmisionih linija
Brajem 9:. veka 0einrich 0ertz serijom eksperimenata potvrdio

&a;<ell'ovu teoriju o postojanju i zakonima prostiranja
elektromagnetnih talasa.
Kratak istorijski re!led
*& U$O'
Aoprinos u oblasti radio prenosa dao je ubrzo nakon toga i Nikola

!esla, koji je 9=:C. godine predstavio bazi!nu ideju za radio prenos, a
9=:=. godine patentirao upravljanje modelom !amca putem radio
talasa.
- medjuvremenu, 9=:4. godine, Marconi je po prvi put demonstrirao

bei!nu telegrafiju, koja je ostvarena dugim talasima sa veoma
velikom snagom na predaji od preko C55 k6.
&nogi zbog toga Marconi'ja smatraju ocem dananjih radio sistema,

dok je Teslin rad vezan za radio ostao manje poznat. %eki od Marconi'
jevih patenata su !ak uklju!ivali reenja koje je originalno razvio Tesla,
to je on dugo godina pokuavao da razrei sudskim putem. %a
alost, sud je reio spor u Teslinu korist tek 9:D?. godine, nakon
njegove smrti.
*& U$O'
)nteresantno je pomenuti da izraz Ebei!ne komunikacijeE .en.

wireless communications1 zapravo poti!e iz tog perioda kako bi se
istaklo da se veza izmedju predajnika i prijemnika ostvaruje bez
korienja transmisionih linija kao to su koaksijalni kablovi, talasovodi
ili recimo svetlovodi .opti!ki kablovi1.
)ako je ovaj termin kasnije u prili!noj meri zamenjen terminom

EradioE, danas se ponovo sve vie koristi pogotovu kada je re! o
mobilnim komunikacijama, linkovima za prenos podataka i satelitskim
sistemima.
*& U$O'
Prvi transatlanski radio renos ostvaren je 9:59. godine
9:5>. godine, ostvarene su prve komercijalne transatlanske bei!ne veze, a

za tu svrhu koristile su se ogromne primopredajne stanice sa veoma visokim
antenama. - to vreme odrana je i prva S(etska ad"inistrati(na radio
konferen#ija, !iji je zadatak bio da koordinie globalno korienje radio
frekvencija.
*& U$O'
Prva radiodifuzija ostvarena je 9:5F. godine kada je R" Fessenden

za #oi emitovao govor i muziku. Superheterodinski prijemnik
razvijen je 9:9C. godine. )ste te godine, potapanje Titanika ukazalo je
na potrebu za bei!nim komunikacijama u plovidbi ' narednih godina
je ustanovljena pomorska radio telefonija. 9:94. godine uspostavljen
je prvi sistem za prenos govora izmedju %jujorka i San Granciska.
*& U$O'
Tokom ) svetskog rata demonstriran je zna!aj sistema za radio

prenos, pri !emu je tenja bila ka to manjim i lakim primopredajnim
stanicama.
%akon ) svetskog rata dolo je do velike ekspanzije radiodifuznih

sistema i do komercijalizacije radio prijemnika.
Tako je 9:C5. godine u Pitsburgu po!ela sa radom r(a

ko"er#ijalna radiodifu,na stani#a&
$vo je rezultovalo daljim nastojanjima da se regulie korienje

radio spektra i uspostave standardi, tako da je na internacionalnoj
radio'telegrafskoj konferenciji u "aingtonu 9:C>. godine osnovano
telo pod imenom CCI9 ;International Radio Consultative
Committee<, koje je trebalo da se bavi tehni!kim aspektima radio
prenosa. Standardizovano je korienje frekvencija do 9.4 &0z. .
*& U$O'
Po!etak primene kratkih talasa, to je predloio Marconi jo 9:C5

godine, imao je veliki zna!aj zbog osobine reflektovanja od
jonosfere. %a taj na!in je ostvarena komunikacija na velikim
razdaljinama.
Avadesetih godina prolog veka pojavili su se, takodje, prvi

eksperimenti vezani za jednosmerni "o-ilni radio renos za
potrebe policije u Aetroitu, odnosno 7ondonu.
9:CF. godine instaliran je r(i telefon u (o,u, na liniji #erlin '

0amburg.
%r(i ko"er#ijalni radio za primenu u auto"o-ili"a pojavio se

9:C>. godine.
*& U$O'
Tridesetih godina irom sveta radilo je mnotvo radio stanica. $d

9:C=. godine nadalje, nakon brojnih eksperimenata, dolo je do
ra,(oja T$ difu,ije&
&edjutim, amplitudska modulacija nije omoguavala dovoljno

dobar kvalitet prenosa.
+na!ajan korak napred predstavljao je koncept frekvencijske

modulacije, koji je predloio #" Armstron$ 9:??. godine.
*& U$O'
,
Tokom )) svetskog rata dolo je do masovne proizvodnje mobilne
radio opreme za vojne potrebe.
,
Heeni osnovni problemi tehni!ke primene mikrotalasa za potrebe
radiolokacije ' generisanje, prenos i prijem mikrotalasnog signala
,
Hazvijeni radarski sistemi su imali zna!ajnu ulogu u pobedi saveznika
%akon rata proizvodnja mobilnih stanica preusmerena je za civilne

potrebe.
Aodatni podstrek razvoju telekomunikacionih uredjaja dala je pojava

tranzistora.
Poluprovodni!ka tehnologija je omoguila da se veli!ina i potronja

snage uredjaja znatno smanje, da dodje do njihove masovne
proizvodnje, kao i do pada cene.
*& U$O'
Pored zemaljskih radiodifuznih sistema i usmerenih radio'relejnih veza !iji

su razvoj i komercijalna primena otpo!eli neto ranije, u drugoj polovini II
veka dolazi do naglog razvoja i drugih tipova bei!nih komunikacionih
sistema, od !ega su najintenzivniji rast doiveli
mobilna telefonija,
satelitski komunikacioni sistemi,
bei!ne lokalne ra!unarske mree .678%1,
sistemi za globalno pozicioniranje pomou satelita ./PS1.

*& U$O'
Hadarske sistemi.
&ikrotalasni komunikacioni sistemi
&obilne komunikacije
mobilni sistemi )) generacije ./S&1 , izme*u )) i ))) generacije ' :55, 9=55 ili
9:55 &0z,
))) generacija 'oko C /0z.
Satelitske komunikacije ' prenos podataka, T" i telefonskih signala na

velikim rastojanjima.
J ' F K D /0z
Bu ' 9D K 99 /0z
Ba ' ?5 K C5 /0z
Hadiorelejne veze
Hadioastronomija
%ri"ene "ikrotalasa
*& U$O'
&ikrotalasi ' elektromagnetne oscilacije ?55 &0z ?55 /0z
veoma irok opseg spektra talasa, obuhvata ? podopsega

(
decimetarski talasi ' 9m 9dm . ?55 &0z ? /0z1
(
centimetarski talasi ' 9dm 9cm . ? /0z ?5 /0z1
(
milimetarski talasi ' 9cm 9mm . ?5 /0z ?55 /0z1
*& U$O'
Sektar "ikrotalasa
*& U(od
Frekvencijski
opseg
Oznaka
opsega
Naziv
frekvencija
Tipina primena
3 - 30 kHz VLF vrlo niske navigacija, telegrafija, sonar
30 - 300 kHz LF niske !gotalasni raio, navigacija
300 " 3000 kHz #F srenje $# raio if!zija %f&'3' - ()0' kHz*
3 - 30 #Hz HF visoke kratkotalasni raio
30 - 300 #Hz VHF vrlo visoke F# raio if!zija %f & ++-(0+#Hz*, neki zemaljski i
pomorski servisi, TV if!zija %," -. kanal/ f& '--
0,#Hz, '-). kanal/ f& 0) -++#Hz, 0"(3. kanal/ f
&(0--,()#Hz*
300 - 3000
#Hz
1HF !ltra visoke mo2ilne kom!nikacije, raionavigacioni sistemi,
TV if!zija %(-. - +3. kanal/ f & -00 - +30#Hz*,
mikrotalasne pe4nice %f & ,.-' 5Hz*
3 - 30 5Hz 6HF s!per visoke mikrotalasni linkovi, raari, satelitske kom!nikacije
30 - 300 5Hz 7HF ekstremno
visoke
specijalni raioif!zni sistemi,
vojne primene
IEEE odela radio frek(en#ija na ose!e
*& U(od
Frekvencijski opseg
%5Hz*
6tara oznaka Nova oznaka
( " , L 8
, " 3 6 7
3 " - 6 F
- " ) 9 5
) " + 9 H
+ " (0 : ;
(0 " (,.- : <
(,.- " (+ =! <
(+ " ,0 = <
,0 " ,).' = =
,).' " -0 =a =
Mikrotalasni frek(en#ijski odose,i
*& U(od
Slika 1.2 Pojednostavljena blok ema beinog komunikacionog sistema
*& U$O'
=edan na3in klasifika#ije "o+e -iti re"a to"e da li se radi o

jednos"erno" ili d(os"erno" toku infor"a#ija&
U jednos"erno", ili si"leks siste"u ;en& simplex system<

ko"unika#ija se ost(aruje u jedno" s"eru, od redajnika do
rije"nika&
%ri"er si"leks siste"a su siste"i ,a difu,iju radio i tele(i,ijski.

ro!ra"a&
Ako o-e strane koje ko"uni#iraju "o!u i da ri"aju i da alju

infor"a#ije, radi se o d(os"erni" ili duleks siste"i"a ;en& duplex
system<&
'alje se dule> siste"i "o!u klasifiko(ati na otune duleks

siste"e ;en& full-duplex system<, kod koji. se "o+e ost(ariti
si"ultana ko"unika#ija u o-a s"era, i olu6duleks siste"e ;en& half-
duplex system<,
*& U(od
Slika 1.3 PTP sistem koji povezuje dve primopredajne stanice preko dva repetitora
sistemima tipa ta!ka'ta!ka .en. point%to%point, PTP1 tj. jedna

primopredajna stanica .terminal1 je u vezi samo sa drugom
primopredajnom stanicom
*& U(od
Slika 1. P!P sistemi
Sistemi ta!ka ' vie ta!aka .en. point%to%multipoint, P&P1 povezuju centralnu
primopredajnu stanicu .en. hub1 sa vie moguih terminalnih stanica
*& U$O'
Sistemi tipa vie ta!aka ' vie ta!aka .en. multipoint%multipoint1 omoguavaju
istovremenu komunikaciju izmedju individualnih korisnika .koji ne moraju da
budu na fiksnim lokacijama1.
*& U$O'
Podela bei!nih komunikacionih sistema se, pored toga, moe vriti na
fiksne i mobilne,
zemaljske i satelitske,
analogne i digitalne,
irokopojasne i uskopojasne,
licencirane i nelicencirane
*& U$O'
- oblasti upravljanja frekvencijama treba razlikovati sledee

pojmove
%amena .allocation1 frekvencijskog opsega je upis odredjenog

frekvencijskog opsega u tzv. tabelu frekven cijskih namena, u svrhu
njegovog korienja od strane jedne ili vie radiokomunika cijskih slubi.
Haspodela .allotment1 radio'frekvencije ili radio'frekvencijskog kanala je

upis odredjenog frekvencijskog kanala u dogovoreni plan, prihvaen na
nadlenoj konferenciji, radi korienja u jednoj ili vie zemalja ili geograf
skih oblasti.
Aodela .assi$nment1 radio'frekvencije ili radio'frekvencijskog kanala je

odobrenje koje se daje radio KT" stanici ili nekom drugom bei!nom
sistemu za korienje pod odredje nim uslovima.
*& U$O'
+adatak da dodeljuje i kontrolie korienje pojedinih delova
frekvencijskog spektra pripada medjunarodnoj organizaciji pod nazivom
)nternacionalna Telekomunikaciona -nija .)T-1, koja je uspostavljena od
strane -jedinjenih %acija i ima sedite u Lenevi.
Hadi lake koordinacije, svet je od strane )T-'a podeljen na ? regiona
Hegion 9 obuhvata 2vropu, Srednji )stok, 8friku i prostor biveg

Sovjetskog Saveza
Hegion C obuhvata Severnu i @unu 8meriku
Hegion ? obuhvata ostatak 8zije, 8ustraliju i Pacifik.

*& U$O'
Ava osnovna ogranka )T- od zna!aja za oblast bei!nih
komunikacionih sistema su
)T-'T .ranije JJ)TT1 ' !elecommunication sector
)T-'H .ranije JJ)H1 ' Radiocommunication sector.

*& U$O'
8meri!ka nacionalna agencija
GJJ .Federal &ommunications &ommision1.

- 2vropi
2HJ ' #uropean Radiocommunication &ommittee i
J2PT' #uropean &onerence o 'ostal and !elecommunications.

*& U$O'
2TS) ' 2uropean Telecommunications Standards )nstitute,
koja je odgovorna za standardizaciju i koju sa!injavaju nacionalna tela
za standardizaciju, predstavnici operatera, proizvodja!a, korisni!kih
grupa i istraiva!kih instituta.
Bod nas se o ovim pitanjima stara Hepubli!ka agencija za
telekomunikacije.
*& U$O'
Aa bi se postigla harmonizacija izmedju zemalja i regiona u oblasti regulative, )T-'H
periodi!no odrava konferencije pod nazivom
6HJ ' World Radio &onerence,
na kojima se izmedju ostalog definiu medjunarodna pravila za dodelu frekvencija u
sva tri regiona.
0armonizacija na globalnom nivou je teak zadatak jer u mnogim regionima i

zemljama ve postoji obimna telekomunikaciona struktura bazirana na odredjenoj
tehnologiji tako da nije jednostavno promeniti frekvencijske opsege radi harmonizacije.
&edjutim, razvoj globalnih sistema kao to su satelitski sistemi ili mobilni sistemi
sledeih generacija sam po sebi namee reavanje ovog pitanja.


BKScas1 14

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

BKScas1 14

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

BEINI KOMUNIKACIONI

Telekomunikacije su vana industrijska grana sa ogromnim

Savremene telekomunikacije doivele su izuzetnu ekspanziju,

Poslednjih godina oblast telekomunikacija karakterie reforma koja se

Telekomunikaciona trita veine zemalja u svetu transformisala su se od

"izija prema kojoj se ubrzano ide, su irokoojasne ko"unika#ije, kao

#udue telekomunikacione mree treba da omogue trenutni renos i

Posebno mesto u savremenim telekomunikacijama zauzimaju "ikrotalasni

%ajvei broj dananjih mikrotalasnih komunikacionih sistema baziran je na

&ikrotalasi omoguavaju prenos informacija u irokim

Sa porastom frekvencije ' vee poja!anje korienjem antene

&ikrotalasi poseduju kvaziopti!ka svojstva ( ponaaju se sli!no

)zme*u predajne i prijemne antene zahteva se opti!ka vidljivost.

&ikrotalasi prodiru kroz jonizovane slojeve +emljinog omota!a

#ei!ni komunikacioni sistemi se -r,o i lako instaliraju bez potrebe za

)nvesticije u bei!ne sisteme su po pravilu nie. &ikrotalasni radio sistemi

#ei!nim sistemima moe se reavati problem tzv. 3oslednje "ilje4&

Pored toga, bei!ni sistemi se ponekad instaliraju kao alternativa opti!kim,

5e"aljski radio6relejni linko(i predstavljaju jednu od osnovnih primena mikrotalasa u

Satelitski ko"unika#ioni siste"i koriste se za prenos govora, video sadraja i

Mo-ilni ko"unika#ioni siste"i doiveli su najveu ekspanziju u odnosu na ostale

7M'S .Local Multipoint Distribution Systems1 i MM'S .Multipoint Multichannel Distribution

Posebnu grupu bei!nih sistema !ine -e+i3ne ra3unarske "re+e,

877 .Wireless Local Loop1 sistemi sli!ni su mobilnim celularnim

9:I' .Radio Frequency Identiication1 sistemi koriste se za kontrolu

9=>?. godine, @ames &a;<ell matemati!ka formulacija prostiranja

Aesetak godina kasnije, 0eaviside teorijske osnove za prakti!nu

Brajem 9:. veka 0einrich 0ertz serijom eksperimenata potvrdio

Aoprinos u oblasti radio prenosa dao je ubrzo nakon toga i Nikola

- medjuvremenu, 9=:4. godine, Marconi je po prvi put demonstrirao

&nogi zbog toga Marconi'ja smatraju ocem dananjih radio sistema,

)nteresantno je pomenuti da izraz Ebei!ne komunikacijeE .en.

)ako je ovaj termin kasnije u prili!noj meri zamenjen terminom

Prvi transatlanski radio renos ostvaren je 9:59. godine

9:5>. godine, ostvarene su prve komercijalne transatlanske bei!ne veze, a

Prva radiodifuzija ostvarena je 9:5F. godine kada je R" Fessenden

Tokom ) svetskog rata demonstriran je zna!aj sistema za radio

%akon ) svetskog rata dolo je do velike ekspanzije radiodifuznih

Tako je 9:C5. godine u Pitsburgu po!ela sa radom r(a

$vo je rezultovalo daljim nastojanjima da se regulie korienje

Po!etak primene kratkih talasa, to je predloio Marconi jo 9:C5

Avadesetih godina prolog veka pojavili su se, takodje, prvi

9:CF. godine instaliran je r(i telefon u (o,u, na liniji #erlin '

%r(i ko"er#ijalni radio za primenu u auto"o-ili"a pojavio se

Tridesetih godina irom sveta radilo je mnotvo radio stanica. $d

&edjutim, amplitudska modulacija nije omoguavala dovoljno

+na!ajan korak napred predstavljao je koncept frekvencijske

%akon rata proizvodnja mobilnih stanica preusmerena je za civilne

Aodatni podstrek razvoju telekomunikacionih uredjaja dala je pojava

Poluprovodni!ka tehnologija je omoguila da se veli!ina i potronja

Pored zemaljskih radiodifuznih sistema i usmerenih radio'relejnih veza !iji

satelitski komunikacioni sistemi,

bei!ne lokalne ra!unarske mree .678%1,

sistemi za globalno pozicioniranje pomou satelita ./PS1.

&ikrotalasni komunikacioni sistemi

))) generacija 'oko C /0z.

Satelitske komunikacije ' prenos podataka, T" i telefonskih signala na

&ikrotalasi ' elektromagnetne oscilacije ?55 &0z ?55 /0z

veoma irok opseg spektra talasa, obuhvata ? podopsega

=edan na3in klasifika#ije "o+e -iti re"a to"e da li se radi o

U jednos"erno", ili si"leks siste"u ;en& simplex system<

%ri"er si"leks siste"a su siste"i ,a difu,iju radio i tele(i,ijski.

Ako o-e strane koje ko"uni#iraju "o!u i da ri"aju i da alju