Izvetaj o istraivanju javnog mnenja

Odnos graana prema diskriminaciji u

Srbiji














Beograd, decembar 2013. godine



SADRAJ

1. METODOLOKE NAPOMENE ........................................................................................................ 3
2. OPIS UZORKA .................................................................................................................................. 5
3. SAETAK............................................................................................................................................ 6
4. KONTEKST ISTRAIVANJA .......................................................................................................... 12
5. DISKRIMINACIJA: upoznatost, stavovi i percepcija stanja u Srbiji .......................................... 14
5.1. Indeks diskriminacije .................................................................................................................. 14
5.2. Upoznatost i stavovi prema diskriminaciji ................................................................................. 17
5.3. Percepcija stanja u Srbiji ............................................................................................................ 20
6. PREDRASUDE I TOLERANCIJA: etnika i socijalna distanca ................................................... 31
7. ODGOVORNOST I ULOGA INSTITUCIJA .................................................................................. 37
8. LINA ISKUSTVA SA DISKRIMINACIJOM ................................................................................ 41
9. INFORMISANJE O DISKRIMINACIJI I DISKRIMINISANIM GRUPAMA ................................ 44
10. PREPOZNATLJIVOST POVERENIKA ZA ZATITU RAVNOPRAVNOSTI ............................ 49
PRILOG 1. PROFIL NE/DISKRIMINITORA: klaster analiza - stavovi graana prema
diskriminaciji i vrednosna matrica ................................................................................................... 50



1. METODOLOKE NAPOMENE

Realizacija istraivanja CeSID Beograd
Terenski rad
U periodu izmeu 21. i 28. novembra 2013.
godine
Tip i veliina uzorka za Republiku
Srbiju
Sluajni, reprezentativni uzorak od 1.200
graana starijih od 15 godina, u Republici
Srbiji, bez Kosova i Metohije
Okvir uzorka
Teritorija birakog mesta, kao
najpouzdanija registarska jedinica
Odabir domainstva
Sluajno uzorkovanje bez prava zamene u
okviru birakog mesta, svaka druga kuna
adresa od poetne take
Odabir ispitanika u okviru
domainstva
Sluajno uzorkovanje bez prava zamene
izbor ispitanika metodom prvog
roendana u odnosu na dan anketiranja
Istraivaka tehnika
Licem u lice, u okviru domainstva (F2F,
face to face)
Istraivaki instrument Upitnik




Istraivanje javnog mnenja realizovao je CeSID, a sprovedeno je u periodu izmeu
21. i 28. novembra 2013. godine na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije.
Istraivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.200 graana i graanki
Republike Srbije, bez Kosova i Metohije, starijih od 15 godina.
Kao istraivaki instrument korien je upitnik, formiran u saradnji sa UNDP i
Poverenikom za zatitu ravnopravnosti.
Intervjuisanje graana je sprovedeno tehnikom licem u lice, direktnim kontaktom
sa ispitanikom (F2F, face to face). Prilikom obuke anketara, treneri su insistirali na
sprovoenju i potovanju dva veoma vana pravila koja, osim samog uzorka,
znaajno utiu na reprezentativnost istraivanja - potovanje koraka i pravilo prvog
roendana.
Potovanjem koraka se obezbeuje da anketar sveobuhvatno pokrije kompletan
istraivaki punkt, dok se pravilom prvog roendana iskljuuje mogunost da na
upitnik odgovaraju samo oni graani koji prvi otvore vrata domainstva anketaru.
Naime, od anketara se zahtevalo da u domainstvu anketira osobu stariju od 15
godina kojoj prvoj dolazi roendan u odnosu na dan posete.
Tako je obezbeena polna, obrazovna i starosna reprezentativnost ispitanika.



2. OPIS UZORKA

Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovoenja ovog istraivanja
obuhvaene su sledee kategorije ispitanika u Republici Srbiji, bez Kosova i Metohije:
Pol: muko (48%); ensko (52%)
Starost: 15 - 18 (2%); 19 - 29 (17%); 30 - 39 (18%); 40 - 49 (17%); 50 - 59 (17%); 60 -69
(18%); 70 i vie (11%)
Obrazovanje: zavrena osnovna kola ili manje (18%); kola za radnika zanimanja
(12%); srednja kola (43%); via kola ili fakultet (22%); uenik ili student (5%)
Trenutni radni status: zaposlen u javnom sektoru (13%); zaposlen u privatnom sektoru
(18%); vlasnik firme (3%); nezaposlen (32%); neaktivan/u penziji, invalid (27%);
uenik/student (7%)
Prosena primanja u RSD (po lanu domainstva): do 10.000 (24%); 10.00020.000
(27%); 20.00040.000 (19%); 40.00060.000 (8%); vie od 60.000 (2%); ne zna/odbija da
odgovori (20%)
Nacionalnost: srpska (87%); maarska (3%); bonjaka (2%); romska (1%); ostali (7%)







ODRICANJE ODGOVORNOSTI
Miljenja izneta u ovom izvetaju su miljenja autora izvetaja i ne predstavljaju nuno
stanovite Programa Ujedinjenih nacija za razvoj ili Poverenika za zatitu
ravnopravnosti.

* Svi rei/pojmovi upotrebljene u ovom izvetaju u mukom gramatikom rodu
obuhvataju i muka i enska lica na koja se odnose.

3. SAETAK

Istraivanje koje je pred Vama, realizovao je CeSID u drugoj polovini novembra 2013. godine,
na zahtev institucije Poverenika za zatitu ravnopravnosti i uz podrku i pomo Programa
Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Prilikom definisanja metodolokog okvira, aktivno
smo saraivali sa predstavnicima institucije Poverenika za zatitu ravnopravnosti. Cilj je bio
da se ponude odgovori na kljuna pitanja u vezi sa stavovima o diskriminaciji i percepcijom
diskriminacije u Srbiji kao i da se uoe odreene promene i tendencije u odnosu na rezultate
istraivanja koja su raena 2009. , 2010. i 2012. godine.
Analiza je podeljena u nekoliko tematskih celina: upoznatost, stavovi i percepcija stanja u
Srbiji, predrasude i tolerancija, odgovornost i uloga institucija, lina iskustva, informisanost
o diskriminaciji, prepoznatljivost institucije Poverenika za zatitu ravnopravnosti i profil
onih koji ne/diskriminiu.
KONTEKST ISTRAIVANJA. Prilikom tumaenja istraivakih nalaza treba voditi
rauna o dva dogaaja koja su se poklopila sa radom anketara na terenu: prvi dogaaj je
kampanja protiv nasilja nad enama, a drugi, protesti protiv azilanata u Obrenovcu.
Pokazalo se da su oba dogaaja i medijsko izvetavanje o njima, uticala na javno
mnenje u smislu da su se ene i azilanti/migranti, u veoj meri nego ranijih godina,
javili kao ugroene i diskriminisane grupe. Oba dogaaja su imala veliki medijski
publicitet (posebno protesti protiv azilanata), a neretko su bili praeni i
senzacionalistikim naslovima i alarmantnim podacima.
INDEKS DISKRIMINACIJE. Distanca od godinu dana izmeu dva ciklusa je mala da bi
se stvari u Srbiji dubinski promenile. Analiza pokazuje da najvee predispozicije za
diskriminaciju postoje u odnosu prema LGBT osobama, pripadnicima drugih etnikih
zajednica i pripadnicima manjinskih verskih zajednica.
Koliko su ispitanici zaista spremni da diskriminiu, u najveoj meri se moe saznati kroz
njihove stavove o pojedinim pitanjima ili potencijalnim grupama koje se diskriminiu.
Podaci pokazuju odreena odstupanja u odnosu na prologodinje istraivanje, ali i
potvruju ve nekoliko puta iskazan stav - da se dubinski stvari u Srbiji znaajno ne
menjaju sa malim protokom vremena. Postoje znaajne predispozicije da se
diskriminacija ostvaruje prema LGBT osobama (49% se slae sa tvrdnjom da je
homoseksualizam bolest koju treba leiti), prema pripadnicima drugih etnikih

zajednica i prema pripadnicima manjinskih verskih zajednica (38% graana se slae
sa tvrdnjom da normalan ovek priznaje samo tradicionalne vere odnosno 35% da male
verske zajednice kradu duu ljudima).
Generalno gledano, u odnosu na 2012. godinu, smanjio se broj onih koji su spremni da
diskriminiu, ali se smanjio i broj onih koji ne diskriminiu odnosno onih koji su
spremni da se suprotstave diskriminaciji.
UPOZNATOST I STAVOVI PREMA DISKRIMINACIJI. Za graane u Srbiji, prva
asocijacija na pojam diskriminacije je ugroavanje ili uskraivanje prava. Vie od proseka
to misle osobe starosti izmeu 30 i 59 godina, sa viom ili visokom kolom i manjinske
zajednice.
Za graane u Srbiji, diskriminacija je, u najveoj meri, ugroavanje ili uskraivanje
prava (22%), omalovaavanje (13%) i nejednakost (7%). Istovremeno, etiri petine
populacije jasno razgraniava da se ne moe uskratiti pravo nekome samo na
osnovu nekog linog svojstva. Meutim, kao i prole godine, postoji nemali broj
graana (16%) koji nam kau da to uglavnom nije opravdano, ali da postoje okolnosti
koje bi to opravdale!
PERCEPCIJA STANJA U SRBIJI. Dve treine ispitanih kae da je diskriminacija
prisutna u naoj zemlji, a porastao je i broj onih koji nam kau da je diskriminacije sada
vie nego pre tri godine. Ogroman broj smatra i da je nasilje nad enama rasprostranjeno
u Srbiji vie od dve treine. Najvie diskriminisane grupe u Srbiji su, prema miljenju
naih ispitanika, ene i Romi.
Veina graana je miljenja da je drutvo u kome ivimo diskriminatorsko. Tako
nam u ovom istraivanju, dve treine ispitanih kae da je diskriminacija prilino ili mnogo
prisutna u naoj zemlji. Raste i broj onih koji kau da je diskriminacije sada vie u
odnosu na period od pre tri godine skok sa 36% u 2012. na 46% u 2013. godini. Vie
od dve treine ispitanih (69%) kae nam i da je nasilje nad enama rasprostranjeno
u Srbiji. Da nasilja nad enama uopte nema misli samo 2% ispitanih.
Koje su grupe najvie diskriminisane u Srbiji? Nekoliko je razlika u odnosu na 2012.
godinu. Prva razlika koju beleimo u odnosu na prethodnu godinu je manje onih koji ne
znaju, nisu dali odgovor ili su neopredeljeni, pa je to uticalo da neke grupe budu
vidljivije nego u ranijim ciklusima. Druga i najvea razlika u odnosu na sve istraivake
cikluse jeste podatak da se na prvom mestu po izloenosti diskriminaciji nalaze ene
to nam je ukupno navelo ak 42% ispitanih. Na drugom mestu se nalaze Romi
(41,5%), koji su u ranijim istraivanjima bili na prvom mestu 2012: 37,8%; 2010: 45% i
2009: 50%. Iza Roma se u ovom istraivanju nalaze: osobe sa invaliditetom (28,4%),
siromane osobe (27%) i starije osobe (24,5). Visoko na listi su i deca (18,6%) i pripadnici
seksualnih manjina (16,4%).

Veina graana (57% anketiranih) pripada grupi onih koji znaju da je
diskriminacija zabranjena, ali misle da se sankcije selektivno primenjuju (tu
posebno prednjae Beograani).
Lo ivotni standard i visoka stopa nezaposlenosti opredeljuju mnenje kada je re
o oblastima ivota u kojima je diskriminacija najprisutnija, pa nam vie od treine
ispitanih kae da je diskriminacija najvea prilikom zapoljavanja (blagi pad za 2% u
odnosu na 2012. godinu).
Broj onih koji nam kau da je diskriminicija izuzetno znaajan problem i da mora
biti svrstan meu prioritete je u padu u odnosu na prethodna dva istraivanja -
2010: 41%, 2012: 37% i 2013: 35%. Istovremeno, u stalnom je rastu broj onih koji smatraju
da je diskriminacija znaajan problem, ali da postoje vei problemi sa kojima se nai
graani susreu od 34% u 2010. godini preko 45% u 2012. godini do polovine populacije u
ovoj godini. Ovo, zapravo, znai da ekonomski problemi nadilaze sve druge probleme u
naem drutvu.
MERE AFIRMATIVNE AKCIJE. Graani su spremniji da podre mere afirmativne
akcije prema manjinama u oblasti zapoljavanja, nego prilikom upisa na univerzitet. Vie
od proseka se graani Beograda ne slau da bi drava trebala da finansira manjinske
medije ili da se omogui manjinama obraanje institucijama na maternjem jeziku, ukoliko
te stvari kotaju budet.
Kada je re o merama afirmativne akcije, indikativno je da bi graani radije podrali
takve mere u oblasti zapoljavanja nego prilikom upisa na univerzitet (78%
naspram 73%)! Graani imaju najvie razumevanja za kolovanje na maternjem jeziku:
41% anketiranih se slae sa tim da manjine trebaju da imaju kolovanje na
maternjem jeziku, iako to kota budet uz veliki broj onih koji se tome i protive (39%).
Kod preostale dve tvrdnje koje smo postavili graanima, vee je neslaganje nego slaganje
sa predloenim merama. Tako se 46% ispitanih ne slae sa tim da je drava duna da
finansira medije nacionalnih manjina, a 49% je protiv da pripadniku nacionalne
manjine treba uvek omoguiti da se obraa dravnim institucijama na sopstvenom
jeziku, iako to kota budet. Oni koji ive u Beogradu, vie od proseka se uopte ne
slau da drava treba da finansira medije nacionalnih manjina niti da se pripadnici
manjina trebaju obraati dravnim institucijama na sopstvenom jeziku, ukoliko to kota
budet Republike Srbije. Oekivano, obe mere, vie od proseka podravaju pripadnici
nacionalnih manjina.
ETNIKA I SOCIJALNA DISTANCA. Etnika distanca je najvea prema Albancima;
prema Hrvatima i Bonjacima je neto manja u odnosu na raniji ciklus, dok se kod Roma
izrazito poveava kada je re o stupanju u brak sa njima. Najvea socijalna distanca je
prema LGBT i HIV pozitivnim osobama.

Etnika distanca. Najvei stepen etnike distance postoji prema Albancima i on je
najvii od svih drugih etnikih grupa u svih osam socijalnih interakcija u neto
proirenoj Bogardusovoj skali koju smo koristili. Prema Hrvatima je dolo do osetnog pada
distance prema svim merenim kriterijumima, a u poslednjem koji ukazuje na
najznaajniju socijalnu interakciju (brak) distanca je znatno manja prema Hrvatima
nego prema Bonjacima. Kada su u pitanju Romi, distanca prema njima u odnosu na
druge etnike grupe nije visoka u socijalnim interakcijama koje su nieg ili srednjeg
stepena (faktiki sve do stupanja u brak ili porodicu, kada distanca prema njima raste).

Socijalna distanca. Kada je re o socijalnoj distanci, opti pregled dobijenih nalaza
ukazuje da postoji najvea socijalna distanca prema LGBT i HIV pozitivnim
osobama. U odnosu na prolu godinu, moe se primetiti da distanca prema LGBT
osobama u veem broju nivoa interakcije pada, sem u poslednjem kada je u pitanju
ulazak u porodine odnose sa pripadnicima ove grupe (tu distanca raste sa inae
visokih 80% u prolom, na 82% u ovom istraivanju). Kod HIV pozitivnih osoba
imamo porast distance u svim merenim segmentima odnosa, a on je najvei u
poslednjem stepenu (brak, porodica) i porastao je sa 80% na 85% ispitanika koji na ovom
nivou iskazuju distancu. Distanca prema verskim manjinama je pala u svih osam
merenih segmenata, dok je porasla prema izbeglicama i migrantima/azilantima.
Ono to moe biti zabrinjavajue u ovom istraivanju jeste da trend blagog pada
distanci prema etnikim skupinama (Hrvati, Bonjaci) prati porast distance prema
Romima i drugim socijalnim grupama koje su marginalizovane (LGBT populacija,
HIV pozitivne osobe). Graani smatraju, takoe, da je u sluaju dve grupe dolo do
poveanja diskriminacije prema njima. To se odnosi na grupu azilanata/migranata gde
je dolo do porasta indeksa diskriminisanosti za 0.2, dok je za grupu kojoj
pripadaju ene porastao indeks diskriminisanosti za 0.3 indeksna boda.

ODGOVORNOST I ULOGA INSTITUCIJA. Graani percipiraju da je Vlada institucija
koja najvie diskriminie, ali ujedno i institucija koja treba najvie da pomogne u ovoj
oblasti. Policija se smatra manje odgovornom za pojavu diskriminicije u odnosu na
prethodnu godinu, dok graani sve manje veruju da Poverenik za zatitu ravnopravnosti
moe biti institucija koja e uticati na smanjenje diskriminacije.
Prema miljenju anketiranih, institucije koje najvie diskriminiu graane su
politike stranke, vlada, skuptina i pravosue. Iznenaenje je to se visoko na listi
nalaze mediji i sami graani koji bi pre trebali da budu zatitinici diskriminisanih, a ne
kreatori diskriminacije.
Kada je re o institucijama koje bi trebalo da spreavaju diskriminaciju, opet su institucije
- vlada, skuptina, mediji, politike stranke i pravosue najodgovornije za spreavanje

diskriminacije, ali blizu njih se oekuje i odgovornost svih drugih, poput Zatitnika
graana, samih graana, porodice.
Policija se u odnosu na 2012. godinu, smatra manje odgovornom i za pojavu
diskriminacije i za proces njenog reavanja. Poverenik za zatitu ravnopravnosti se
ne percipira kao institucija koja je odgovorna za pojavu diskriminacije. S druge
strane, ispitanici smatraju da ona nije odgovorna za spreavanje diskriminacije.
LINA ISKUSTVA SA DISKRIMINACIJOM. Kao i 2012. godine, 16% graana nam je
reklo da je imalo lino iskustvo sa diskriminacijom. Diskriminacija u Srbiji je najvea na
radnom mestu.
Procenat diskriminisanih je identian kao i 2012. godine i iznosi 16% koliko nam je
reklo da su lino bili izloeni diskriminaciji. Radi se o napretku koji je ostvaren u
odnosu na period od pre tri odnosno etiri godine kada je 24% odnosno 22% graana bilo
diskriminisano. Diskriminacija je najvea na radnom mestu. Oni koji e se nekom obratiti,
ukoliko bi bili diskriminisani, naveli su sledee institucije: policija (10%), Zatitnik
graana (4%) i pravosue (3%). Povereniku za zatitu ravnopravnosti bi se, u sluaju
diskriminacije, obratilo 2,3% anketiranih, to je na prologodinjem nivou.
INFORMISANJE O DISKRIMINACIJI. Graani prepoznaju probleme diskriminisanih
grupa, ali reavanje njihovih problema uglavnom preputaju drutvu u celini. Najmanje
razumevanja pokazuju za LGBT osobe, verske i nacionalne manjine.
Najvei deo graana ocenjuje da mediji posveuju malo panje problemu
diskriminacije u Srbiji (56%, to je za 3% vie u odnosu na 2010. i 2012. godinu).
Graane smo pitali da nam kau koliko o ranjivim grupama razgovaraju sa prijateljima,
koliko o njima izvetavaju mediji i koliko bi drutvo trebalo da im posveuje panju.
Anketirani graani sa prijateljima najvie priaju o siromanim i starim osobama,
a istovremeno ocenjuju da mediji najvie panje posveuju osobama drugaije seksualne
orijentacije (to nam kae skoro dve petine ispitanih). S druge strane, graani misle da se
ranjivim grupama najvie treba da bavi drutvo u celini. Tako, na primer, 76% kae da
drutvo treba mnogo panje da posveti siromanim osobama; 72% osobama sa
invaliditetom; 71% nasilju nad enama itd. Jedino se graani drugaije seksualne
orijentacije i verske manjine izdvajaju kao grupe kojima drutvo nimalo ne bi trebalo da
posveuje panju, prema oceni anketiranih (24% odnosno 18%).
Ovi rezultati znae da graani (za veinu grupa) pokazuju svest o njihovim
problemima (izuzetak su LGBT osobe i, u manjoj meri, verske manjine i
nacionalna pripadnost), ali da za reavanje njihovih problema odgovornost treba
da snosi drutvo u celini.



POVERENIK ZA ZATITU RAVNOPRAVNOSTI. Ohrabrujue je to od 2010. godine
raste broj onih koji znaju da u Srbiji postoji institucija koja titi ravnopravnost svih
graana: 2010. godine je to znalo 21%; 2012. godine 31%, dok ove godine to zna treina
populacije.

Ove godine je svaki 11. ispitanik rekao da u Srbiji ne postoji ovakva institucija, to je blagi
rast u poreenju sa prolom godinom. Uoava se, gledano kroz seriju istraivanja, da se
smanjuje broj onih koji kau da ta ustanova ne postoji, ali je porastao broj onih koji su
neodluni ili ne znaju odgovor.

PROFIL NE/DISKRIMINITORA. U Srbiji je 15% onih za koje moemo rei da su skloni
diskriminisanju. To su, uglavnom, mukarci, starije dobi (stariji od 60 godina), radno
neaktivni i sa niim obrazovanjem.
Graani koji nisu skloni diskriminaciji su dominantno ispitanici srednjih godina (od 30 do
50), uglavnom enskog pola; imaju zavrenu (dominantno) viu kolu ili fakultet, a
minimalno srednju kolu i iznad proseka rade u javnom sektoru. U uzorku ih je 24%.

Meu onima koji su skloni diskriminaciji, vee je uee mukaraca, a radi se dominantno
o osobama koje imaju iznad 60 godina starosti, sa obrazovanjem (iznad proseka) osnovna
ili srednja kola. U velikoj meri se radi o radno neaktivnim osobama (penzioneri). U
uzorku ih je 15%.










4. KONTEKST ISTRAIVANJA

Izvetaj koji je pred vama rezultat je istraivanja koje je za potrebe institucije
Poverenika za zatitu ravnopravnosti sproveo CeSID, uz podrku i pomo
Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Ovo je etvrto po redu istraivanje
ovakve vrste u Srbiji. Prvo istraivanje je sprovedeno 2009. godine; drugo 2010. godine, a
tree po redu istraivanje sprovedeno je tokom novembra 2012. godine, kao nastojanje da
se obezbedi kontinuirano praenje stavova graana o pojavi diskriminacije i stepenu
(ne)tolerancije, o rasprostranjenosti predrasuda, kao i nivoa socijalne i etnike distance
meu pojedinim drutvenim grupama.
Izmeu 21. i 28. novembra 2013. godine, realizovan je etvrti ciklus istraivanja o
odnosu graana prema diskriminaciji u Srbiji. Najvaniji nalazi (uporeeni sa ranijim
ciklusima) predstavljeni su u ovom izvetaju. Istraivanje je omoguilo i da se stekne uvid
u to koliko su graani zadovoljni radom dravnih organa koje se bave zatitom ljudskih
prava, da li su i u kojoj meri informisani o njihovim nadlenostima i nainu na koji im se
mogu obratiti. Ovo istraivanje ima i dodatni kvalitet, jer je, po prvi put ukljuilo i neka
specifina pitanja koja nisu bila zastupljena u prethodnim ciklusima, poput
odnosa prema enama i nasilju nad njima.
Kao i ranijih godina, istraivanje je realizovano na reprezentativnom uzorku u
Republici Srbiji (ovoga puta na uzorku od 1.200 ispitanika), bez teritorije Kosova i
Metohije, metodom lice u lice (face to face). Imajui u vidu da se radi o etvrtom po
redu istraivanju, u mogunostima smo da sagledamo trendove u duem vremenskom
kontinuumu. To je posebno vano, imajui u vidu da je Zakon o zabrani diskriminacije
relativno nov zakon (usvojen 2009. godine), pa je vano ispratiti promene koje se deavaju
u javnom mnenju, ali i sagledati kakav je odnos graana prema instituciji Poverenika za
zatitu ravnopravnosti, koji je ustanovljen ovim zakonom.
Iako je terenski rad na ovom istraivanju sproveden u relativno kratkom vremenu
(21.-28. novembar 2013. godine), dva su vana dogaaja u tom periodu mogla da utiu
na percepciju odnosa graana prema diskriminaciji u Srbiji.
Prvi dogaaj je kampanja Ne okrei lea nasilju, prijavi ga koju je, na
Meunarodni dan borbe protiv nasilja, pokrenulo Ministarstvo rada i socijalne
politike. Tim povodom je Odbor za ravnopravnost polova Narodne skuptine
organizovao debatu Interesorna saradnja i mehanizmi podrke rtvama nasilja, na kome
je i promovisan spot za prepoznavanje i spreavanje nasilja u porodici. Spot se emitovao
od 25. novembra, pa narednih 16 dana na televizijskim i radijskim stanicama u Srbiji. Ono
to je vanije i to je u veini medija imalo najvei publicitet jesu podaci koji su

tom prilikom izneti: 6.000 porodica prijavilo je nasilje u svojoj porodici tokom
2013. godine, a 27 ena je direktno ubijeno kao rtve porodinog nasilja!
1
Ovo su
samo neki od naslova koji su se mogli sresti u ovdanjoj tampi/portalima:
Ubijeno 46 ena u Srbiji (Novi magazin, 25/11),
Srbija: Ove godine 27 ena ubijeno kao posledica porodinog nasilja (Veernje novosti,
25/11),
okantni podaci uprave za rodnu ravnopravnost Svaka druga ena je rtva nasilja (Alo!,
24/11).
Drugi dogaaj je imao svoj predistoriju i ranije, sa protestima u Banji Koviljai, ali je
kulminacija bila krajem novembra (sa poetkom 27. novembra). Radi se, naime, o
protestima metana sela Ue kod Obrenovca koji su blokirali raskrsnicu kod
Termoelektrane Nikola Tesla B, protestujui zbog odluke Vlade da osamdesetak
azilanata bude smeteno u blizini Termoelektrane. Zapaljena je i baraka za smetaj
azilanata. Podrku demonstrantima pruila je indirektno i lokalna vlast u Obrenovcu.
Da se radi o dogaajima koji su uticali na odgovore ispitanika, pokazuju i nalazi koje smo
dobili u ovom istraivanju: ene se od strane graana u veoj meri percipiraju kao
ugroene i diskriminisane grupe, prema azilantima/migrantima se javlja vea distanca i sl.




1
Podaci citirani prema:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/997252/Stop+nasilju+nad+%C5%BEenama.
html (poseeno dana 8. decembra 2013. godine).


5. DISKRIMINACIJA: upoznatost, stavovi i percepcija stanja u Srbiji

5.1. Indeks diskriminacije

Koliko su ispitanici zaista spremni da diskriminiu, u najveoj meri se moe
saznati kroz njihove stavove o pojedinim pitanjima ili potencijalnim grupama koje
se diskriminiu. Kroz parove tvrdnji eleli smo da saznamo kolika je osnova za
diskriminaciju sledeih grupa: Romi, LGBT osobe, ksenofobija (etnike manjine), verska
iskljuivost, antisemitizam (Jevreji), osobe sa invaliditetom i osobe obolele od HIV-a.
Ukupno smo ispitanicima ponudili 16 tvrdnji po osam parova ukupno. Za razliku od
prole godine, ovoga puta smo dodali i dve nove tvrdnje o enama odnosno nasilju nad
njima (par 8.1. i 8.2.). Graanima smo ponudili skalu od 1 do 5, gde 1 oznaava uopte se
ne slae, a 5 - u potpunosti se slae (videti Tabelu 5.1.1).
Podaci pokazuju odreena odstupanja u odnosu na prologodinje istraivanje, ali i
potvruju ve nekoliko puta iskazan stav - da se stvari u Srbiji znaajno ne menjaju
protokom vremena. Na osnovu dobijenih podataka moemo rei da postoje znaajne
predispozicije da se diskriminacija ostvaruje prema LGBT osobama (49% se slae sa
tvrdnjom da je homoseksualizam bolest koju treba leiti), prema pripadnicima drugih
etnikih zajednica i prema pripadnicima manjinskih verskih zajednica (38%
graana se slae sa tvrdnjom da normalan ovek priznaje samo tradicionalne vere odnosno
35% da male verske zajednice kradu duu ljudima). Po tome se ovaj nalaz poklapa sa
podacima od pre godinu dana. U meuvremenu su stavovi prema manjinskim
verskim grupama postali dodatno negativni, a kako se u kasnijoj analizi moglo videti
kroz distancu prema Romima, porastao je negativan stav i prema ovoj etnikoj skupini.
On se potvruje kroz poveanje broja graana koji se slau sa izjavom da nemaju nita
protiv Roma, ali da oni ipak vole da kradu.
Stavovi ispitanika ukazuju na manje predispozicije za diskriminaciju veine grupa koje su
obuhvaene istraivanjem, ali moe da zabrinjava pojava da je u odnosu na prolu
godinu 10% manje onih koji smatraju da su HIV pozitivne osobe same krive za
svoju bolest: prole godine se sa tom tvrdnjom nije sloilo 52% anketiranih, a ove
godine 42%. Istovremeno, sa ovom tvrdnjom se sloilo 28% ispitanika.
Kada je u pitanju odnos prema enama, na postavljene tvrdnje (ene nemaju uvek potrebne
kvalitete i vetine za pozicije koje nose odgovornost i ene rtve nasilja obino izazovu
nasilnika zvocanjem), pokazalo se da za nasilje nad enama 10% ispitanika optuuje
upravo same ene (toliko njih se sloilo sa tvrdnjom da ene rtve nasilja obino izazovu
nasilnika zvocanjem) !


Tabela 5.1.1. Tvrdnje koje formiraju indeks diskriminacije (u %)
Neslaganje

Neodluan


Slaganje

Istraivaki ciklus 2012 2013 2012 2013 2012 2013
1.1. Lako je podravati Rome kad ti nisu u komiluku 49 46 20 20 31 34
1.2. Nemam nita protiv Roma, ali oni, ipak, vole da kradu 42 38 22 23 37 39
2.1. Homoseksualizam je bolest koju treba leiti 32 30 20 21 48 49
2.2. Nemam nita protiv homoseksualaca, ali neka oni to
rade kod svoje kue
17 12 13 14 71 74
3.1. Treba biti oprezan prema drugim narodima i kada se
pokazuju kao prijatelji
32 31 20 23 48 46
3.2. Srbija treba da bude drava samo srpskog naroda jer je
on veinski narod
61 59 15 18 24 23
4.1. Normalan ovek priznaje samo tradicionalne vere
(pravoslavlje, katolike, islam)
37 39 22 24 41 38
4.2. Male verske zajednice kradu duu ljudima 33 33 35 32 33 35
5.1. Ima neke istine u knjigama koje objanjavaju
postojanje jevrejske zavere
34 30 46 54 20 16
5.2. Jevreji nastoje da izvuku korist ak i iz sopstvenog
stradanja
34 33 43 48 23 19
6.1. Decu sa smetnjama u razvoju ne bi trebalo meati sa
ostalom decom
61 62 19 25 20 13
6.2. U naem narodu nema mnogo osoba sa invaliditetom 61 57 29 33 10 10
7.1. Zdravstvene ustanove bi trebale da odbiju leenje
obolelih od HIV/AIDS
85 84 11 12 4 4
7.2. Za svoju bolest, oboleli od HIV/AIDS su sami krivi 52 42 25 30 23 28
*8.1. ene nemaju uvek potrebne kvalitete i vetine za
pozicije koje nose odgovornost
67 19 14
**8.2. ene rtve nasilja obino izazovu nasilnika
zvocanjem
72 18 10

Polazei od navedenih tvrdnji, formirali smo jedan zbirni pokazatelj koji ukazuje na
to koliko su nai graani, generalno gledano, skloni diskriminaciji. U poreenju sa
periodom od pre godinu dana, smanjio se broj onih koji su spremni da diskriminiu,
ali se smanjio i broj onih koji ne diskriminiu odnosno onih koji su spremni da se
suprotstave diskriminaciji, barem po iznetim stavovima u ovom istraivanju. I jednih i
drugih je sada za po 3% manje nego pre godinu dana, dok se broj onih koje smo definisali
kao neutralne poveao sa 50% na 56% od ukupnog broja ispitanika.





Grafikon 5.1.2. Indeks diskriminacije (u %)







5.2. Upoznatost i stavovi prema diskriminaciji
Nakon to smo metodoloki definisali indeks diskriminacije (videti Poglavlje 5.1.) i
predstavili najznaajnije rezultate prelazimo na detaljnu interpretaciju istraivakih
nalaza. Sve nalaze porediemo sa prologodinjim istraivanjem koje je realizovao CeSID
(sa metodolokim okvirom koji je identian ovom istraivanju u 90% upitnika), ali i sa
nekim ranijim
2
, gde je to statistiki mogue.
Kao i u ranijim istraivakim ciklusima, na poetku smo graane pitali da nam kau ta
oni podrazumevaju pod pojmom diskriminacija? ta je to to je njihova prva asocijacija na
ovaj pojam? Radi se o spontanim odgovorima, jer se radilo o otvorenom pitanju.
Odgovore smo dobili od tri etvrtine populacije, to je na nivou od pre godinu
dana. Od onih koji su imali stav i ponudili neku od definicija pojma diskriminacije,
izdvajaju se tri vrste odgovora:
1. ugroavanje/uskraivanje prava (22%),
2. omaloavanje/poniavanje (13%) i
3. neravnopravnost/nejednakost (7%).
Redosled asocijacija je identian kao i prole godine, dok je u istraivanju iz 2010.
godine, na prvom mestu bila definicija diskriminacije kao
odbacivanja/iskljuivanja iz zajednice (ove godine nam je to reklo 6%). Od ostalih
asocijacija, u znaajnijem procentu se pominju jo: razliitost/ugroavanje zbog razlika i
nasilje/zlostavljanje/maltretiranje.
Da je diskriminacija ugroavanje ili uskraivanje prava, vie od proseka nam kau graani
starosti izmeu 30 i 59 godina; sa VII stepenom obrazovanja; vlasnici preduzea ili
zaposleni u javnom sektoru i pripadnici manjinskih zajednica (posebno bonjake, gde je
ak 40% navelo upravo ovu asocijaciju na re diskriminacija to je skoro duplo vie od
proseka).







2
Istraivanja koja je realizovao Ipsos Strategic Marketing.


Tabela 5.2.1. ta Vi podrazumevate pod pojmom diskriminacija? (u %)
2012 2013
Ugroavanje/uskraivanje prava 23 22
Omalovaavanje, poniavanje 17,8 13,1
Neravnopravnost, nejednakost 11,9 7,5
Odbacivanje, iskljuivanje iz zajednice 7,7 6
Razliitost/ugroavanje zbog razlika 4 4,5
Nasilje, zlostavljanje, maltretiranje 2,1 3,8
Versko nerazumevanje/ugroavanje 1,2 1,1
Rasna diskriminacija, rasizam 1,3 1,3
Nacionalna pripadnost, netrpeljivost, ugroavanje 1,1 3
Radna diskriminacija, diskriminacija na poslu 0,9 1,8
Ograniavanje (zabrane) osoba ili grupe 0,8 0,7
Ignorisanje, zapostavljanje osobe ili grupe 0,7 0,9
Loe postupanje, svae, mrnja, vreanje 0,4 1,5
Nepotovanje razlike u miljenjima 0,4 1,4
Zloupotreba sile, ugroenost slabijih 0,3 0,2
ene/diskriminacija ena/zlostavljanje 0,2 1,4
Ugroavanje/uskraivanje prava manjina 0,2 1,4
Imovinske razlike, diskriminacija siromanih 0 0,4
Odnos prema starima, bolesnima, invalidima 0 0,1
Ostalo 0,9 3,8
Ne znam, nemam stav 25 24,2

Pitali smo graane da li je opravdano nekome uskratiti neko pravo (pravo na rad, na
kolovanje i sl.) samo na osnovu nekog linog svojstva (nacionalne pripadnosti,
veroispovesti, pola...)? Radi se, zapravo, o pitanju koje predstavlja i sutinu diskriminicije
onako kako je to kod nas vidi Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine
3

etiri petine populacije jasno razgraniava da se radi o neopravdanom postupku,
odnosno da se ne moe uskratiti pravo nekome samo na osnovu nekog linog
svojstva. Meutim, kao i prole godine, postoji nemali broj graana (16%) koji nam kau
da to uglavnom nije opravdano, ali da postoje okolnosti koje bi to opravdale! Budui da

3
U lanu 1 se kae da izrazi diskriminacija" i diskriminatorsko postupanje oznaavaju svako
neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje,
ograniavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na lanove njihovih porodica, ili
njima bliska lica, na otvoren ili prikriven nain, a koji se zasniva na rasi, boji koe, precima,
dravljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili politikim ubeenjima,
polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, roenju, genetskim osobenostima,
zdravstvenom stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti, starosnom dobu,
izgledu, lanstvu u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno
pretpostavljenim linim svojstvima (u daljem tekstu: lina svojstva).

se radi o osetljivom pitanju, ova grupa moe da bude ona koja je, pod odreenim
okolnostima, spremna da diskriminie.
Zanemarljiv je broj ispitanika koji misle da je to opravdano u veini sluajeva.
Koje se ciljne grupe nalaze meu onima oni nam kau da uglavnom nije opravdano
uskratiti neko pravo samo na osnovu linog svojstva, ali i da postoje okolnosti u kojima je
to opravdano? Meu njima je vie od proseka itelja Vojvodine, mladih (starosti
izmeu 15 i 18 godina), onih sa srednjom kolom ili uenika/studenata.
Grafikon 5.2.1. Da li je opravdano nekome uskratiti neko pravo (pravo na rad, na kolovanje
i sl.) samo na osnovu nekog linog svojstva (nacionalne pripadnosti, veroispovesti, pola...)?
(u %)




5.3. Percepcija stanja u Srbiji

U ovom poglavlju, prezentovaemo optu sliku o odnosu graana prema diskriminaciji u
Srbiji.
Kao i prole godine, veina graana je miljenja da je drutvo u kome ivimo
diskriminatorsko. U prilog tome ide i injenica da skoro dve treine (65%) ispitanih
kae da je diskriminacija prilino ili mnogo prisutna u naoj zemlji. Ako na to
dodamo i 12% onih koji kau i da i ne i 15% koji ocenjuju da je malo prisutna, uoavamo
da je broj onih koji kau da diskriminacije uopte nema, na nivou statistike greke. U
svim istraivakim ciklusima od 2009. godine, broj ispitanih koji kau da u Srbiji
postoji prilino ili mnogo diskriminacije bio je oko 60%, ali je sada taj procenat
najvei i iznosi 65%.
Grafikon 5.3.1. U kojoj meri diskriminacija postoji u naoj zemlji? (u %)

Da bismo upotpunili optu sliku o prisutnosti diskriminacije u Srbiji, pitali smo graane za
njihovu percepciju da li u naoj zemlji diskriminacija raste ili se smanjuje u odnosu na
period od pre tri godine. Nalazi su u korelaciji sa prethodnim zakljukom (Grafikon 5.3.1.),
jer u ovom istraivanju raste broj anketiranih koji kau da je diskriminacije sada
vie u odnosu na period od pre tri godine skok sa 36% u 2012. na 46% u 2013.
godini. Za 5% se smanjio broj ispitanih koji su neopredeljeni odnosno broj onih koji kau
da je stanje identino.
Gotovo da nema nikakvih korelacija u odnosu na socio-demografske karakteristike
ispitanika.


Grafikon 5.3.2. Da li u Srbiji diskriminacija raste ili se smanjuje u odnosu na period od pre
tri godine? (u %)?

Za razliku od prole godine, ove godine smo graane pitali i za njihov odnos prema
rasprostranjenosti nasilja nad enama. Vie od dve treine ispitanih (69%) kae nam
da je nasilje nad enama rasprostranjeno u Srbiji; 13% kae i da i ne; a svaki deveti
ispitanik kae da je to nasilje malo rasprostranjeno. Da nasilja nad enama uopte
nema misli samo 2% ispitanih. Kao to se vidi, percepcija graana je da je u Srbiji, u
znaajnoj meri, prisutno nasilje nad enama, to je podatak koji obeshrabruje i trai
aktivniji angaman dravnih organa i organizacija civilnog drutva.
Mlai ispitanici i oni sa srednjim ili visokim primanjima vie od proseka misle da je nasilje
nad enama prilino ili mnogo rasprostranjeno u Srbiji.










Grafikon 5.3.3. Koliko je nasilje nad enama rasprostranjeno u Srbiji? (u %)

Koje su grupe najvie diskriminisane u Srbiji? Graane smo pitali da nam spontano
navedu koje su grupe, prema njihovom miljenju, najvie diskriminisane u naoj zemlji.
Ponudili smo im mogunost da navedu ukupno tri grupe koje su najvie izloene
diskriminaciji. Nalaze smo prikazali kumulativno tako to smo sabrali sve odgovore (u
prvom, drugom i treem izboru), jer su na taj nain nalazi uporedivi sa svim ciklusima od
2009. godine.
Prva razlika koju beleimo u odnosu na 2012. godinu je manje onih koji ne znaju,
nisu dali odgovor ili su neopredeljeni, ime nalazi prikazani u Tabeli 5.3.1. dobijaju na
dodatnoj verodostojnosti.
Druga i najvea razlika u odnosu na sve istraivake cikluse jeste podatak da se na
prvom mestu po izloenosti diskriminaciji nalaze ene to nam je ukupno navelo
ak 42% ispitanih. Ako to uporedimo sa prolom godinom, vidimo da je to za dva i po
puta vie. Kako tumaiti ove rezultate? Jedan od moguih razloga (verovatno ne i jedini) je
i taj to se period terenskog rada poklopio sa kampanjom Ne okrei lea nasilju, prijavi
ga, koju je na Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad enama, pokrenulo Ministarstvo
rada i socijalne politike. Debata koja je tim povodom organizovana pokrenula je mnotvo
medijskih natpisa sa alarmantnim podacima da je u Srbiji u ovoj godini ubijeno 46 ena,
od kojih je 27 sluajeva direktna posledica nasilja u porodici.

Na drugom mestu se nalaze Romi (41,5%), koji su u ranijim istraivanjima bili na
prvom mestu 2012: 37,8%; 2010: 45% i 2009: 50%. Iza Roma se u ovom istraivanju
nalaze: osobe sa invaliditetom (28,4%), siromane osobe (27%) i starije osobe (24,5).
Visoko na listi su i deca (18,6%) i pripadnici seksualnih manjina (16,4%). ta
uoavamo, kada detaljnije pogledamo ove rezultate? Prvo, Romi, siromani i osobe sa
invaliditetom se i sada nalaze u vrhu liste najugroenijih grupa s tim to za Rome i osobe
sa invaliditetom beleimo rast u odnosu na prolu godinu (iako su Romi i dalje manje
zastupljeni u odnosu na period 2009-2010). Drugo, beleimo vee pominjanje starijih
osoba (sa 17,6% na 24,5%) i, posebno, dece sa 3,9% u 2012. na 18,6% u 2013. godini.
4
Blag
rast beleimo i za osobe drugaije seksualne orijentacije. Jedno od moguih tumaenja
ovakvih nalaza jeste da je pitanje nasilja nad enama esto u svesti ispitanika povezano i
sa decom, dok su za LGBT osobe i starije osobe jo uvek relativno svea seanja na
dogaaje oko Parade ponosa odnosno Meunarodnog dana starih.
Tabela 5.3.1. Koje grupe su najvie diskriminisane u Srbiji (mogunost tri odgovora)? (u %)
Istraivaki ciklus 2012 2013
Romi 37,8 41,5
Siromane osobe 27,8 27
Osobe sa invaliditetom 22,3 28,4
ene 17,3 41,9
Starije osobe 17,6 24,5
Pripadnici seksualnih manjina 14,2 16,4
Srbi 4,9 4,1
Radnici 4,8 5,2
Nacionalne manjine 4 7,6
Izbeglice, raseljena lica 5,1 4,5
Osobe sa posebnim potrebama 3,2 0,2
Deca 3,9 18,6
Nezaposleni 3,4 5,9
Mladi 2,9 3,3
Bolesne osobe 3,9 6
Osobe sa sela 2,9 1,4
Verske manjine 2 3,6
Muslimani/Bonjaci 2 3,1
HIV/AIDS osobe 2,5 3,2
Osobe drugaijih politikih uverenja 0,6 1,1
Neobrazovani 0,7 0,9
Albanci 1,6 1,9
Hrvati 0,9 2,1

4
Podseanja radi, 19. novembra 2013. godine, Poverenik za zatitu ravnopravnosti je predstavio Poseban
izvetaj o diskriminaciji dece. Javna rasprava je odrana u Narodnoj skuptini, a vest su preneli brojni
elektronski i tampani mediji. Kod tumaenja podataka o diskriminaciji dece, treba imati u vidu i ovaj
dogaaj iako se on odigrao pre terenskog rada anketara.

Ostalo 7,1 9,3
Maari 0,5 1,2
Veoma je vano da znamo koliko graani znaju da je diskriminacija u Srbiji zakonom
zabranjena i kakve su posledice za one koji taj zakon prekre. Veina graana (njih 57%)
pripada grupi onih koji znaju da je diskriminacija zabranjena, ali misle da se
sankcije selektivno primenjuju; 20% ne zna ili nema stav; 14% veruje da svi oni koji
prekre zakon za to snose i posledice, dok je 9% onih koji nam kau da
diskriminacija u naoj zemlji uopte nije zabranjena i da samim tim nema
nikakvih sankcija. Rezultati su gotovo identini onima iz prole godine, dok je u odnosu
na istraivanja iz 2009. i 2010. godine ostvaren napredak u pogledu smanjenja broja
ispitanih koji kau da diskriminacija uopte nije zabranjena u Srbiji - 8% u 2012; odnosno
9% u 2013. godini naspram 8% u 2010. godini.
Beograani spadaju u grupu onih koji sumnjaju u implementaciju zakona, jer nam
ak 78% anketiranih iz glavnog grada kae da je diskriminacija zabranjena, ali da
se se sankcije selektivno primenjuju. To je za petinu vie od proseka za celu Srbiju to
je vie i u odnosu na prolu godinu (i tada su Beograani bili na vrhu). Sumnju u
sprovoenje zakona imaju i osobe sa veim primanjima, kao i oni sa visokim
obrazovanjem.
Grafikon 5.3.4. Da li je u naoj zemlji diskriminacija zabranjena zakonom i koliko se to
potuje? (u %)

Lo ivotni standard i visoka stopa nezaposlenosti opredeljuju mnenje kada je re
o oblastima ivota u kojima je diskriminacija najprisutnija. Naime, vie od treine
graana nam kae da je diskriminacija najvea prilikom zapoljavanja (blagi pad
za 2% u odnosu na 2012. godinu), dok 8% graana navodi zdravstvo kao oblast u
kojoj se najee diskriminie. Svi drugi odgovori su ispod 6%.

Indikativno je da oni sa najveim obrazovanjem misle da je zapoljavanje oblast u
kojoj je diskriminacija najvea. Od ostalih grupa, Bonjaci su iznad proseka u grupi
onih koji najveu diskriminaciju vide u zapoljavanju.
Grafikon 5.3.5. U kojoj oblasti ivota je diskriminacija najprisutnija? (u %)

Pitali smo graane i da nam kau da li se smatraju pripadnikom neke od (potencijalno)
diskriminisanih grupa. Ogromna veina (80%) kae da se ne osea pripadnikom
nijedne od navedenih grupa, 13% se osea siromanim, a 4% sebe vidi kao osobu
drugaijih politikih uverenja u odnosu na okruenje. Svi ostali odgovori su na nivou
statistike greke.









Grafikon 5.3.6. Da li se smatrate pripadnikom neke od sledeih grupa? (u %)


Do kraja ovog poglavlja ispitaemo i odnos graana prema merama koje bi poboljale
poloaj diskriminisanih grupa (u razliitim segmentima), ali uz izdvajanja iz budeta.
Govoriemo, zapravo, o razliitim modalitetima afirmativne akcije. eleli smo da istraimo
odnos graana prema ovim merama ako one zahtevaju trokove svih graana, odnosno ako
podrazumevaju izdvajanja iz dravnog budeta.
Prvo pitanje sa kojim smo krenuli je ono o merama koje bi obezbedile da
poslodavci u odgovarajuem procentu zaposle pripadnike diskriminisanih grupa
(osobe sa invaliditetom, ene, Romi), iako to kota budet.
Kao i prole godine, rezultati su ohrabrujui, jer nam 78% ispitanih kae da bi takve
mere podrali. Svaki deseti stanovnik Srbije nema stav, dok je 12% onih koji to ne bi
podrali, jer bi one ile na tetu veine graana. Interesantno je da stanovnici
Beograda iznadproseno ne bi podrali ove mere 24% to je duplo vie u odnosu
na prosek. Tako je bilo i prethodne godine, samo to je ove godine to odstupanje jo vee.
Oekivano, u Vojvodini je vie graana koji bi podrali mere koje bi stimulisale
zapoljavanje pripadnika diskriminisanih grupa, bez obzira na budetska izdvajanja.




Grafikon 5.3.7. Kakav je Va stav prema uvoenju mera koje bi obezbedile da poslodavci u
odgovarajuem procentu zaposle pripadnike diskriminisanih grupa (osobe sa
invaliditetom, ene, Romi), iako to kota budet? (u %)

U drugom pitanju smo traili od graana da nam kau da li bi podrali mere koje
bi obezbedile poseban tretman manjinskih grupa (osobe sa invaliditetom, siromani
ljudi, Romi itd.) prilikom upisa na univerzitet, iako to kota budet. Porastao je broj
onih koji ne bi podrali uvoenje takvih mera, sa 13% u 2012. na 17% u ovoj godini.
Istovremeno se smanjio broj neopredeljenih i zadrao broj graana koji bi ovakve mere
podrali (73%).
Indikativno je, dakle, da bi graani radije podrali mere afirmativne akcije u oblasti
zapoljavanja nego prilikom upisa na univerzitet! Nema bitnijih statistikih korelacija
sa socio-demografskim karakteristikama graana.








Grafikon 5.3.8. Kakav je Va stav prema uvoenju mera koje bi obezbedile poseban
tretman manjinskih grupa (osobe sa invaliditetom, siromani ljudi, Romi itd.) prilikom
upisa na univerzitet, iako to kota budet? (u %)

Graanima smo potom predoili tri tvrdnje o merama koje mogu poboljati poloaj
nacionalnih manjina, pri emu te mere istovremeno podrazumevaju i odreena budetska
sredstva.
Kao i prole godine, graani imaju najvie razumevanja za kolovanje na maternjem
jeziku: 41% se slae sa tim da manjine trebaju da imaju kolovanje na maternjem
jeziku, iako to kota budet uz veliki broj onih koji se tome i protive (39%).
Kod preostale dve tvrdnje koje smo postavili graanima, vee je neslaganje nego slaganje
sa predloenim merama. Tako se 46% ispitanih ne slae sa tim da je drava duna da
finansira medije nacionalnih manjina, a 49% je protiv da pripadniku nacionalne
manjine treba uvek omoguiti da se obraa dravnim institucijama na sopstvenom
jeziku, iako to kota budet. U oba sluaja se blago poveao broj onih kojih se sa ovim
tvrdnjama ne slau u odnosu na istraivaki ciklus iz 2012. godine.
Oni koji ive u Beogradu, vie od proseka se uopte ne slau da drava treba da
finansira medije nacionalnih manjina niti da se pripadnici manjina trebaju
obraati dravnim institucijama na sopstvenom jeziku, ukoliko to kota budet
Republike Srbije. Oekivano, obe mere, vie od proseka podravaju pripadnici nacionalnih
manjina.


Tabela 5.3.2. Odnos graana prema merama koje bi poboljale poloaj nacionalnih
manjina (u %)


2012
Ne slaem
se Neodluan
Slaem
se Uk.
Nacionalne manjine bi trebalo da imaju kolovanje na maternjem jeziku, iako
to kota budet
37 18 45 100
Drava je duna da finansira medije nacionalnih manjina, iako to kota budet 42 22 36 100
Pripadniku nacionalne manjine bi trebalo uvek omoguiti da se obraa
dravnim institucijama na sopstvenom jeziku, iako to kota budet
46 19 35 100
2013
Nacionalne manjine bi trebalo da imaju kolovanje na maternjem
jeziku, iako to kota budet
39 20 41 100
Drava je duna da finansira medije nacionalnih manjina, iako to kota
budet
46 20 34 100
Pripadniku nacionalne manjine bi trebalo uvek omoguiti da se obraa
dravnim institucijama na sopstvenom jeziku, iako to kota budet
49 21 30 100

Na kraju, graane smo pitali da li bi za osobe sa invaliditetom trebalo da se obezbedi
nesmetan pristup svim dravnim zgradama, iako to kota budet. Odgovori su vie nego
jasni, jer se 96% graana saglasilo sa predloenom merom.
Grafikon 5.3.9. Da li bi za osobe sa invaliditetom trebalo da se obezbedi nesmetan pristup
svim dravnim zgradama, iako to kota budet? (u %)

Poglavlje zavravamo pitanjem, da li drava problem diskriminacije treba da svrsta meu
prioritete koje treba reavati? Ovo pitanje je vano da bismo saznali, koliko visoko graani
rangiraju problem diskriminacije u naem drutvu. U celini gledano, radi se o relativno

dobrim trendovima, iako postoje odreeni negativni podaci. Tu, najpre mislimo, na
injenicu da je broj graana koji nam kau da je diskriminicija izuzetno znaajan
problem i da mora biti svrstan meu prioritete u padu u poreenju sa dva
prethodna istraivanja - 2010: 41%, 2012: 37% i 2013: 35%. Dobro je to je na istom nivou
broj ispitanih koji ocenjuju da diskriminacija u naoj zemlji nije posebno znaajan
problem 7% to je identino kao prethodne godine, a duplo manje nego pre tri godine.
Istovremeno, u stalnom je rastu broj onih koji smatraju da je diskriminacija
znaajan problem, ali da postoje vei problemi sa kojima se nai graani susreu
od 34% u 2010. godini preko 45% u 2012. godini do polovine populacije u ovoj
godini. Ovo nam sugerie, zapravo, da je ekonomija najvei problem za sve i da ostali
problemi ne mogu biti na vrhu liste prioriteta. Od kada se rade ova merenja, najmanji je
broj onih koji su neopredeljeni.
Grafikon 5.3.10. Da li drava problem diskriminacije treba da svrsta meu prioritete koje
treba reavati? (u %)







6. PREDRASUDE I TOLERANCIJA: etnika i socijalna distanca

Osnovana je pretpostavka da su etnika, odnosno socijalna distanca preduslov za
pojavu diskriminacije, pa je pojava distance ogledalo pojave diskriminacije. U
istraivanjima koje smo sproveli prethodne i ove godine eleli smo da vidimo u kojoj meri su
nai sugraani skloni da prave distancu prema razliitim etnikim i socijalnim grupama.

U oba istraivaka ciklusa koristili smo proirenu verziju Bogardusove skale koja
je najoperativnija kada je u pitanju utvrivanje ovakvih stavova. Koriena skala ima
osam nivoa. Na prvom se polazi od najirih socijalnih kontakata - da osoba pripadnik neke
socijalne grupe bude:
1) dravljanin nae zemlje, 2) da bude komija), potom slede srednji oblici socijalne
interakcije - da bude:
3) saradnik na poslu, ima rukovodei poloaj u 4) preduzeu ili u 5) dravi) pa ide sve do
najintezivnijih socijalnih kontakata - da se sa pripadnicima grupe:
6) druite i poseujete, da budu 7) vaspitai Vaoj deci ili da sa njima 8) Vi ili vaa deca
stupite u brak.
Za razliku od prethodnog istraivanja kada smo testirali odnos prema 17 razliitih grupa,
ovaj put je broj testiranih grupa bio manji i iznosio je 11 razliitih socijalnih grupa. Kod
pojedinih grupa nije se pokazalo kao opravdano korienje ove skale, jer u pojedinim
dimenzijama odnosi nisu mogui (osoba sa mentalnim invaliditetom da bude ef na poslu
ili dravnik; za veinu stanovnitva nije operativno pitanje o enama u porodici i sl.) ili se
radi o samoidentifikaciji velikog broja ispitanika sa pojedinim navedenim grupama
(siromane ili starije osobe), pa se odnos distance teko moe sagledati u pravom svetlu.

Kao i u prethodnom istraivanju, podelu ovih grupa smo vrili prema prirodi grupe, na
etniku distancu (kada govorimo o etnikim ili nacionalnim skupinama) i na socijalnu
distancu (kada govorimo o drugim/neetnikim kriterijumima definisanja tih grupa).

ETNIKA DISTANCA

Podatke o etnikoj distanci, treba itati u kontekstu etnike pripadnosti veine ispitanika.
Tako je ovaj put 87% Srba u uzorku to je vie za 2% u odnosu na prologodinje
istraivanje; procenat Maara, Bonjaka i Roma je isti kao i pre godinu dana - 3%, 2%
odnosno 1%, dok je svih ostalih sada 7% to je za 2% manje nego prole godine.
Dobijeni podaci ukazuju na promene po svakom od osam nivoa u odnosu na prethodno
istraivanje.
Najvei stepen etnike distance postoji prema Albancima i on je najvii od svih
drugih etnikih grupa u svih osam ispitivanih odnosa/socijalnih interakcija.
Rezultati koji se odnose na distancu u prvim stepenima odnosa su neto povoljniji nego
pre godinu dana, ali kada se doe do najznaajnijih socijalnih interakcija stvari ostaju iste.

Distanca prema Bonjacima i Maarima se nije bitno menjala u odnosu na prolu
godinu, osim kod stepena gde se meri distanca prema pripadnicima koji bi mogli da
zauzmu dravniki poloaj (za Bonjake je tu distanca smanjena, dok je za Maare ostala
ista). Prema Hrvatima je dolo do osetnog pada distance prema svim merenim
kriterijumima, a u poslednjem koji ukazuje na najznaajniju socijalnu interakciju
(brak) distanca je znatno manja prema Hrvatima nego prema Bonjacima.
Kada su u pitanju Romi, distanca prema njima u odnosu na druge etnike grupe
nije visoka u socijalnim interakcijama koje su nieg ili srednjeg stepena (faktiki
sve do stupanja u brak ili porodicu). To moemo nazvati i izvesnom optom mimikrijom,
ali se ona belodano otkriva tek u poslednjem nivou, kada distanca prema Romima biva
nia samo za 1% u odnosu na Albance. Distanca prema Srbima je oekivano najmanja,
a neto vei procenat kod poslednjeg stepena sastoji se u injenici da Bonjaci i
Romi nisu spremni na brak sa pripadnicima srpskog naroda. Sveukupno uzev,
distanca je manja, jer je uee Srba u ukupnoj ispitivanoj populaciji poveano.

Tabela 6.1. Etnika distanca (u %)

Nivo interakcije Ciklus Romi Bonjaci Maari Hrvati Albanci Srbi
Dravljanin

2012 6 10 6 16 23 2
2013 6 9 6 11 20 1
Komija

2012 13 12 7 17 26 3
2013 14 11 7 14 25 1
Kolega

2012 11 11 7 16 27 3
2013 11 10 7 13 23 1
ef

2012 19 16 13 23 34 3
2013 20 16 11 19 32 2
Dravnik

2012 28 32 30 40 49 3
2013 28 28 26 35 47 1
Prijatelj
2012 18 14 10 19 33 3
2013 20 15 9 16 33 1
Vaspita deci
2012 26 22 16 26 42 2
2013 27 22 15 22 41 1
U porodici
2012 53 41 30 41 57 5
2013 56 43 31 39 57 4

SOCIJALNA DISTANCA

Za socijalne grupe koristili smo istu metodologiju kao i za etniku distancu. Cilj je bio da
uvidimo koliki je stepen socijalne distance prema pojedinim socijalnim
skupinama, odnosno da istraimo koliko postoji prostora za potencijalnu diskriminaciju.
Opti pregled dobijenih nalaza ukazuje da postoji najvea socijalna distanca
prema LGBT i HIV pozitivnim osobama. U odnosu na prolu godinu, moe se primetiti
da distanca prema LGBT osobama u veem broju nivoa interakcije pada, sem u

poslednjem kada je u pitanju ulazak u porodine odnose sa pripadnicima ove grupe
(tu distanca raste sa inae visokih 80% u prolom, na 82% u ovom istraivanju). S
druge strane, kod HIV pozitivnih osoba imamo porast distance u svim merenim
segmentima odnosa, a on je najvei u poslednjem stepenu (brak, porodica) i
porastao je sa 80% na 85% ispitanika koji na ovom nivou iskazuju distancu. Distanca
prema verskim manjinama je pala u svih osam merenih segmenata, dok je ona
porasla prema izbeglicama i migrantima/azilantima. ini se da su esta medijska
izvetavanja o ovim grupama, dovela do porasta distance prema njima. Na to smo ukazali
u uvodu istraivanja, jer se period terenskog rada poklopio sa protestima u Obrenovcu.
Kod etnike distance, razlike izmeu ispitanika se pojavljuju shodno nacionalnoj
pripadnosti ispitanika. Kada su u pitanju distance prema drugim socijalnim
grupama ne postoje znaajnija odstupanja shodno socio-demografskim
obelejima ispitanika. Kao i u istraivanju iz 2012. godine, jedino je kod odnosa prema
crkvi, odnosno veri, zabeleeno da su oni koji sebe doivljavaju kao vernike koji
redovno idu u crkvu ili su aktivni u crkvenim organizacijama pokazali vei stepen
distance prema LGBT osobama i prema pripadnicima manjinskih verskih
zajednica.

Tabela 6.2. Socijalna distanca (u %)

Ciklus LGBT Verske manjine Izbeglice Azilanti HIV pozitivni
Dravljanin
2012 24 11 4 19 12
2013 23 10 4 20 13
Komija
2012 30 16 5 19 21
2013 29 16 5 23 22
Kolega
2012 33 16 4 20 26
2013 29 14 5 20 26
ef
2012 41 22 9 29 31
2013 36 20 11 31 32
Dravnik
2012 48 33 16 48 36
2013 43 29 21 47 35
Prijatelj
2012 46 24 6 24 38
2013 46 23 7 29 42
Vaspita deci
2012 59 31 7 35 55
2013 55 29 9 37 55
U porodici
2012 80 48 15 45 80
2013 82 45 18 50 85


Ukoliko pogledamo promene u distancama prema razliitim etnikim i socijalnim
grupama u nekoliko poslednjih godina primeujemo da se one ne menjaju znaajno. To je
samo teza koja ide u prilog injenici da su distance deo predrasuda i stavova koji se
formiraju u periodu socijalizacije mladih i da se one posle toga ne menjaju u

veem obimu. Pojedine situacije i okolnosti mogu da poveaju ili smanje distancu
prema razliitim grupama, ali trendovi su relativno gledano stalni i oni su
promenljiva kategorija tek u dugom vremenskom periodu. Ono to moe biti
zabrinjavajue jeste da trend blagog pada distanci prema etnikim skupinama
(Hrvati, Bonjaci) prati porast distance prema Romima i drugim socijalnim
grupama koje su marginalizovane (LGBT populacija, HIV pozitivne osobe).

Tabela 6.3. Promene u etnikim i socijalnim distancama (u %)

KOMIJA U PORODICI
2009 2010 2012 2013 2009 2010 2012 2013
Romi 11 12 12 14 46 52 53 56
Bonjaci 10 16 17 11 40 48 41 43
Maari 5 7 7 7 24 28 30 31
Hrvati 10 17 17 14 31 39 41 39
Albanci 26 31 26 25 55 64 57 57
LGBT 21 40 30 29 69 82 80 82
Izbeglice 4 3 5 5 11 7 15 18
HIV pozitivni 28 35 21 22 78 82 80 85

Nezavisno od etnike/socijalne distance eleli smo da saznamo od ispitanika da li oni
primeuju da se prema nekoj od ovih navedenih grupa postupa diskriminatorski od strane
veine. Ovaj put smo mogli da ukljuimo sve socijalne grupe koje nismo merili kroz
Bogardusovu skalu (poput osoba sa mentalnim invaliditetom, na primer). Najpre smo
postavili pitanje za svaku od navedenih grupa da li prema njoj ima diskriminacije,
a onda smo kroz posebno (diferencirajue pitanje) eleli da utvrdimo prema kojoj
grupi graani smatraju da ima najvie diskriminatornog ponaanja. Imajui u vidu
nain na koji je postavljeno pitanje treba rei da to je indeks nii to graani imaju
percepciju da je navedena grupa izloenija diskriminaciji.

Najpre ukazujemo na promene koje su nastale u jednoj godini u percepciji diskriminacije
odreenih grupa (2012.-2013. godina). Graani smatraju da je u sluaju dve grupe
dolo do poveanja diskriminacije prema njima. To se odnosi na grupu
azilanata/migranata gde je dolo do porasta indeksa diskriminisanosti za 0.2, dok
je za grupu kojoj pripadaju ene porastao indeks diskriminisanosti za 0.3 indeksna
boda. U sluaju diskriminacije Srba ispitanici misle da je dolo do poboljanja stanja i
sada je ovaj indeks pao za 0.2 boda. Kod svih ostalih ispitivanih grupa nije bilo znaajnijih
promena u odnosu na prologodinje istraivanje (Tabela 6.4.).
Kada su u pitanju etnike skupine, veina graana ne percipira da su etnike grupe,
osim Roma, izloene diskriminaciji u naoj zajednici. Percepcija da postoji
diskriminacija Roma iznosi 2.9 to ukazuje da veina stanovnitva nalazi odreene
elemente diskriminacije prema ovoj etnikoj skupini. Kod drugih socijalnih grupa

najvei stepen diskriminacije trpe siromane osobe, a potom osobe sa
mentalnim i fizikim invaliditetom.

Tabela 6.4. Indeks percepcije diskriminacije socijalnih grupa (u %)

2012 2013
Romi 2.8 2.9
Bonjaci 3.9 4.0
Maari 4.3 4.4
Hrvati 4.1 4.2
Osobe sa fizikim invaliditetom 2.5 2.5
Osobe sa mentalnim invaliditetom 2.4 2.4
Starije osobe 2.8 2.8
ene 3.1 2.8
Siromani ljudi 2.4 2.3
LGBT populacija 3.1 3.1
Verske manjine 3.6 3.8
Albanci 3.8 3.9
Srbi 3.7 3.9
Izbeglice 3.6 3.9
Migranti/Azilanti 3.7 3.5
Stranci 4.3 4.4
Osobe obolele od HIV-a 2.7 2.8
Deca bez roditelja 2.8

U Grafikonu 6.1. su predstavljeni procenti koji ukazuju na percepciju graana o tome
koliko su neke grupe diskriminisane (ovde se radi o pitanju gde su ispitanici mogli da se
opredele samo za jednu grupu). Podaci se u odreenoj meri razlikuju i u odnosu na 2012.
godinu i u odnosu na ocene o diskriminaciji kada smo ih pitali za svaku grupu posebno.
Najpre, Romi vie nisu prioritetno diskriminisana grupa, ve su to siromani ljudi.
To je posledica injenice da se radi o delu samoidentifikovanih ispitanika sa tom
socijalnom grupom, u okvirima teke ekonomske krize koja traje u Srbiji. Diskriminacija
osoba sa fizikim invaliditetom i LGBT populacije u percepciji ispitanika nema znaajnih
pomeranja, dok je oekivano dolo do prepoznavanja ena kao grupe koja je
diskriminisana vie nego pre godinu dana. Kaemo oekivano, jer se kroz itavo
istraivanje ene u veoj meri vide kao ugroena grupa. Deca bez roditelja su, takoe
grupa koja se percipira kao ugroena, mada ove grupe nije bilo u ponuenim odgovorima
pre godinu dana. Sve ostale grupe, koje se ne nalaze na ovom grafikonu, a bile su
ponuene kao mogui odgovori imaju manje od 1% ispitanika koji smatraju da su one
najvie najdiskriminisanije u Srbiji.




Grafikon 6.1. Koga najvie diskriminiemo (u %)






7. ODGOVORNOST I ULOGA INSTITUCIJA

Kroz dva niza pitanja pokuali smo da saznamo u kojoj meri je diskriminacija prisutna u
dravnim i politikim institucijama. Jedan niz se odnosio na percepciju koliko
navedene institucije diskriminiu graane, a drugi niz pitanja se odnosio na
percepciju ispitanika koliko bi navede institucije trebalo da utiu na smanjenje
diskriminacije. U obe oblasti institucije su bile ocenjivane kolskim ocenama, od jedan
do pet, a na osnovu tih ocena dobijena su dva indeksa. Prvi koji govori o tome koliko
pojedine institucije diskriminiu graane, a drugi o tome koliko pojedine institucije treba
da rade na spreavanju diskriminacije.

INSTITUCIJE KOJE DISKRIMINIU
Graani uoavaju razliku izmeu institucija kada je u pitanju percepcija da li one
diskriminiu graane ili ne. Tako su one institucije koje najvie diskriminiu graane
upravo politike stranke, vlada, skuptina i pravosue, kao akteri u polju politiko-
dravnih institucija. Iznenaenje su mediji i sami graani koji bi pre trebali da budu
zatitinici diskriminisanih, a ne kreatori diskriminacije. Prema svim ovim
navedenim institucijama prosene ocene se kreu od 3.7 do 4.1, to predstavlja visoke
vrednosti i one ukazuju na postojanje oseaja diskriminacije koju ove institucije
proizvode.

INSTITUCIJE KOJE SPREAVAJU DISKRIMINACIJU
S druge strane, razlike izmeu navedenih institucija, kada je u pitanju njihova uloga u
spreavanju diskriminacije, je znaajno manja. Opet su institucije - vlada, skuptina,
mediji, politike stranke i pravosue najodgovornije za spreavanje
diskriminacije, ali blizu njih se oekuje i odgovornost svih drugih, poput Zatitnika
graana, samih graana, porodice.
U odnosu na prologodinje istraivanje, razlike u indeksima su minimalne, s tim da
postoje dva vana odstupanja. Prvo, policija se smatra manje odgovornom i za
pojavu diskriminacije i za proces njenog reavanja. Drugi nalaz se tie percepcije
javnosti o mogunostima institucije Poverenika za zatitu ravnopravnosti da utie na
smanjenje diskriminacije. Poverenik za zatitu ravnopravnosti se ne percipira kao
institucija koja je odgovorna za pojavu diskriminacije. S druge strane, ispitanici smatraju
da ona nije odgovorna za spreavanje diskriminacije.








Grafikon 7.1. Dravne institucije i diskriminacija (u %)



INSTITUCIJE KOJE DISKRIMINIU I INSTITUCIJE KOJE BI TREBALO DA SPREAVAJU
DISKRIMINACIJU

Ukoliko elimo da odredimo koga graani smatraju najodgovornijim za proces
diskriminacije, odnosno ko bi mogao najvie da pomogne da se ona izbegne koristimo dva
diferencirajua pitanja, odnosno odgovore na njih. Podatke smo prikazali uporedno i sa
prologodinjeg i sa ovogodinjeg istraivanja, da bi se videle promene u vremenskim
serijama.
Od strane ispitanika Vlada, odnosno izvrna vlast se vidi i kao institucija koja
najvie diskriminie, ali i kao ona koja treba najvie da pomogne u ovoj oblasti.
Skoro 28% graana je navelo ovu instituciju kao onu koja najvie diskriminie. Dvocifren
procenat graana u Srbiji smatra da, osim Vlade, stranke i sami graani predstavljaju
najvee kreatore diskriminacije. U oba sluaja (stranke i graani), postoji relevantan
porast u odnosu na prolu godinu, dok je kod vlade zabeleen mali pad. Sve ostale
institucije su viene kao one koje manje diskriminiu i nema znaajnijih promena u
odnosu na prolu godinu.





Grafikon 7.2. Koja institucija najvie diskriminie (u %)




S druge strane, vie od 30% ispitanika percipira vladu kao kljunog aktera u
reavanju ovih problema, a osim nje dvocifren skor imaju samo medijski poslenici.
Meutim, odgovornost na ovom planu se vidi i kod samih graana, porodice i pravosua.
Tako je u periodu od godinu dana poraslo oekivanje od porodice sa 4.9% na 7.6%
to je najznaajnija promena koju smo uhvatili u ovoj oblasti.













Grafikon 7.3. Koja institucija treba da spreava pojavu diskriminacije (u %)







8. LINA ISKUSTVA SA DISKRIMINACIJOM

Da bismo stekli potpuniji uvid u to kakav je odnos graana prema diskriminaciji, pitali
smo ih i da nam prenesu njihova lina iskustva, ukoliko su bili diskriminisani. Procenat
diskriminisanih je identian kao i 2012. godine i iznosi 16% koliko nam je reklo da
su lino bili izloeni diskriminaciji. Radi se o napretku koji je ostvaren u odnosu na
period od pre tri odnosno etiri godine kada je 24% odnosno 22% graana bilo
diskriminisano.
Kada je re o okolnostima pod kojima se desila diskriminacija, imamo neto drugaiji
redosled nego pre godinu dana, iako se radi o malim odstupanjima. Ove godine je
najvei broj onih koji su doiveli diskriminaciju na radnom mestu (4% ili etvrtina
od broja onih koji su imali iskustva), a potom sledi diskriminacija u svakodnevnom
ivotu (2,9% odnosno 18%) i prilikom traenja posla/zapoljavanja (2,8% ili 18%).
Kao to se uoava, najvea diskriminacija u Srbiji se deava u radnom okruenju ili
prilikom zapoljavanja!
Tabela 8.1. Izloenost diskriminaciji (u %)
2012 2013
Ne, nisam bio izloen 83,6 84,3
Prilikom zapoljavanja/traenja posla 3,5 2,8
Na radnom mestu 3,2 4
U svakodnevnom ivotu, drutvu 2 2,9
Verska diskriminacija 1,2 0,1
U zdravstvenoj ustanovi 1,2 0,9
U koli ( fakultet, predkolsko) 1,2 0,5
Otkaz, ostali bez posla 0,6 0,4
ekanje u redu, pred alterom, kod slubenika 0,5 0,1
Ostvarivanje prava (penzija, socijalno...) 0,4 1,1
U policiji, sukob sa policijom 0,3 0,2
U vreme izbora, promena, sukob sa vlastima 0,1 0,3
Ostalo 2,1 2,4
Ukupno 100 100

Ukoliko su graani izloeni diskriminaciji, kojoj bi se zvaninoj ustanovi obratili?
Neznatno se poveao broj onih koji bi se nekome obratili, to je ohrabrujui pokazatelj.

Kao institucije kojima bi se obratili, graani najvie pominju: policiju (10%), Zatitnika
graana (4%) i pravosue (3%). Poverenika za zatitu ravnopravnosti je pomenulo 2,3%
anketiranih, to je na prologodinjem nivou. Relativno je veliki broj ispitanih koji ne
znaju kome bi se uopte obratili (6%).
Tabela 8.2. Ukoliko ste bili ili ukoliko budete izloeni diskriminaciji, kojoj ste se ili kojoj
ete se zvaninoj ustanovi obratiti? (u %)
2012 2013
Nee se nikom obratiti 72,2 67,5
Policija 12,5 9,6
Zatitnik graana 3,5 3,9
Pravosue 3,3 3,4
Optine/gradovi 2,2 2,1
Poverenik za zatitu ravnopravnosti 2,1 2,3
Republika Vlada 0,4 1
Nevladine organizacije 0,4 0,1
Mediji 0,3 0,4
kola 0,2 0,4
Poverenik za informacije od javnog znaaja 0,1 0,3
Ne zna kome 0,8 5,6
Ostalo 2,1 3,6

Graane smo pitali zato se nisu obratili nikome ako su ve bili diskriminisani, odnosno
zato to ne bi uradili u budunosti. Ovo pitanje je i indikator poverenja koje graani imaju
u institucije. U odnosu na 2012. godinu, smanjio se broj onih koji ne znaju kome da
se obrate (sa 61% na 44%), iako se i dalje radi o visokom procentu.
Meutim, beleimo negativne trendove u grupi onih koji su nam naveli neki od razloga
zbog ega se nisu ili se ne bi obratili nikome. U poreenju sa 2010. i 2012. godinom,
uveao se broj onih koji nemaju poverenja u institucije (sa petine populacije na
29% ispitanih u ovoj godini). Istovremeno je, u poreenju sa prolom godinom,
porastao broj graana koji kau da su im procedure suvie komplikovane (sa 8%
na 11%). U blagom je rastu i broj onih koji kau da u njihovom mestu ne postoji
relevantna institucija kojoj bi se obratili.
Nepoverenje u institucije kao razlog neobraanja vie od proseka navode Beograani
(38%), oni izmeu 60 i 69 godina (37%) i oni koji imaju izmeu 40 i 60 hiljada dinara
primanja po lanu domainstva - meseno (44%).




Grafikon 8.1. Zato se niste, odnosno zato se ne biste obratili nikome? (u %)




9. INFORMISANJE O DISKRIMINACIJI I DISKRIMINISANIM
GRUPAMA

Neizostavan segment jedne ovakve analize jeste i odnos graana prema informisanju o
diskriminaciji i diskriminisanim grupama, ulozi medija i nadlenih institucija. Poseban
kvalitet u ovom poglavlju su i pitanja o tome koliko se drutvo bavi ranjivim grupama ili
koliko graani u svakodnevnom ivotu posveuju panje njihovim problemima (u
razgovoru sa prijateljima, na primer).
Nema velikih odstupanja u odnosu na ranije istraivake cikluse. Najvei deo graana
ocenjuje da mediji posveuju malo panje problemu diskriminacije (56%, to je za
3% vie u odnosu na 2010. i 2012. godinu). Svaki peti graanin ocenjuje da mediji imaju
meru odnosno da izvetavaju taman koliko treba (to je na nivou prethodnih godina); 7%
misli da mediji uopte ne posveuju panju ovom problemu, a 6% da se o problemima
diskriminacije pie i pria previe u medijima (da je tema predstavljena znaajnijom nego
to jeste).
Grafikon 9.1. Koliko mediji posveuju panju problemu diskriminacije? (u %)

Nakon uvodnog pitanja o odnosu medija prema problemu diskriminacije uopte, graane
smo pitali da nam kau koliko sa prijateljima razgovoraju o osam ugroenih grupa
ili problema; kakva je njihova ocena odnosa medija prema istim
grupama/problemima i koliko drutvo kao celina treba da posveti panje ovim
pitanjima. Dakle, ili smo od najnieg nivoa interpersonalne komunikacije (od koje sve i

poinje), preko medija kao srednjeg nivoa do najoptijeg plana odnosa celokupnog
drutva prema ranjivim grupama i njihovim problemima.
Kada govorimo o interpersonalnoj komunikaciji, svi trendovi od prole godine nastavljeni
su i u ovoj: od ugroenih grupa, samo su siromani i stari esta tema razgovora sa
prijateljima - da o njima mnogo priaju kae nam 28% odnosno 21% ispitanih.
Graani u velikim procentima ne priaju uopte o verskim manjinama (50%), osobama
drugaije seksualne orijentacije (42%) i o nacionalnoj pripadnosti (38%). Te grupe su bile
na zaelju i prole godine, samo su sada pokazatelji jo loiji. Ove godine smo u analizu
uvrstili i nasilje nad enama i dobili smo sledee rezultate: 14% anketiranih mnogo pria o
toj temi sa prijateljima; 26% osrednje; 35% malo, a 25% nimalo ne pria o tome.
Tabela 9.1. Koliko o sledeim temama razgovarate sa prijateljima? (u %)
Istraivaki ciklus 2012 2013 2012 2013 2012 2013 2012 2013
Nimalo Malo Osrednje Mnogo
Ravnopravnost izmeu mukaraca i ena 23 26 31 35 32 26 14 13
Osobe drugaije seksualne orijentacije 34 42 34 34 24 17 8 7
Osobe sa invaliditetom 22 25 37 40 30 25 11 10
Siromani ljudi 12 15 24 29 35 28 29 28
Stari ljudi 16 20 30 31 31 28 23 21
Nacionalna pripadnost 31 38 37 38 23 18 9 6
Verske manjine 43 50 33 34 18 13 6 3
*Nasilje nad enama 25 35 26 14

Graane smo na drugom nivou pitali i to koliko ovim temama mediji posveuju
panju. Pitanje je vano, jer moemo da ga uporedimo sa onim to graani ine na linom
planu, u svakodnevnom ivotu. Dobijeni rezultati su u obrnutoj proporciji sa onim
koliko graani o ovim temama/grupama priaju sa svojim prijateljima. Naime,
ispitanici ocenjuju da mediji najvie panje posveuju graanima drugaije
seksualne orijentacije (to kae skoro dve petine ispitanih) dok se ta tema na nivou
interpersonalne komunikacije nalazi pri samom dnu. Istovremeno, graani
ocenjuju mediji ne posveuju nimalo panje starim i siromanjim osobama (po
23%) i verskim manjima (21%). U prethodnoj tabeli (Tabela 9.1.) smo videli da su stari i
siromani, od svih ranjivih grupa koje smo im ponudili, najea tema razgovora sa
prijateljima (oekivano, radi se samoidentifikaciji u nemalom broju sluajeva).
Kada je re o nasilju nad enama, 15% graana smatra da mediji mnogo izvetavaju o
tome, a svaki deseti da tome ne posveuju nimalo panje.





Tabela 9.2. Koliko sledeim temama mediji posveuju panju? (u %)
Istraivaki ciklus
2012 2013 2012 2013 2012 2013 2012 2013

Nimalo Malo Osrednje Mnogo
Ravnopravnost izmeu mukaraca i ena
12 12 40 42 36 35 12 11
Osobe drugaije seksualne orijentacije
7 8 25 26 33 27 34 39
Osobe sa invaliditetom
17 18 48 52 28 24 7 6
Siromani ljudi
20 23 45 48 26 22 9 7
Stari ljudi
19 23 48 51 27 20 6 6
Nacionalna pripadnost
11 17 39 43 39 30 11 10
Verske manjine
17 21 42 44 33 27 8 8
*Nasilje nad enama
10 38 37 15

Tabela 9.3. je i najbolji indikator odnosa graana prema problemima sa kojima se susreu
ranjive grupe. Svi procenti u kategoriji da drutvo treba mnogo panje da posveti
ovim temama/grupama rastu u odnosu na medijsko izvetavanje i razgovore
graana sa svojim prijateljima (Tabele 9.1. i 9.2). Tako, na primer, 76% kae da drutvo
treba mnogo panje da posveti siromanim ljudima; 72% osobama sa
invaliditetom; 71% nasilju nad enama; 68% starim ljudima i 53% ravnopravnosti
izmeu polova. Prema miljenju naih ispitanika, jedino se ljudi drugaije seksualne
orijentacije i verske manjine izdvajaju kao grupe kojima drutvo nimalo ne bi
trebalo da posveuje panju (24% odnosno 18%).
Ovi rezultati znae da graani (za veinu grupa) pokazuju svest o njihovim
problemima (izuzetak su LGBT osobe i, u manjoj meri, verske manjine i
nacionalna pripadnost), ali da za njihovo reavanje iskljuivo drutvo snosi
odgovornost. Naalost, ni prole godine nisu bili bitno drugaiji nalazi.
Ljudi drugaije seksualne orijentacije su u najloijoj poziciji u odnosu na ostale
grupe koje su obuhvaene istraivanjem: o njima se meu prijateljima uopte ne
pria - 42%; 39% graana ocenjuje da su medijski veoma eksponirani, a etvrtina
populacije smatra da se drutvo ne treba baviti njihovim problemima.







Tabela 9.3. Koliko sledeim temama drutvo treba da posveti panje? (u %)
Istraivaki ciklus 2012 2013 2012 2013 2012 2013 2012 2013
Nimalo Malo Osrednje Mnogo
Ravnopravnost izmeu mukaraca i ena 6 4 10 8 35 34 49 53
Osobe drugaije seksualne orijentacije 24 24 20 22 31 27 25 27
Osobe sa invaliditetom 5 2 4 5 25 21 66 72
Siromani ljudi 4 2 4 3 20 19 72 76
Stari ljudi 5 2 6 6 26 24 63 68
Nacionalna pripadnost 10 12 19 24 40 33 31 31
Verske manjine 13 18 23 26 38 31 26 25
*Nasilje nad enama 2 5 22 71

Osim medija, veoma je vano i da odgovorne institucije u Republici Srbiji informiu
graane o problemima diskriminacije. Koliko one to ine? Nedovoljno, ako je suditi prema
nalazima iz ovog istraivanja: vie od polovine populacije (55%) smatra da institucije
malo informiu graane o diskriminaciji i aktivnostima drave, dok svaki deveti
graanin ocenjuje da uopte ne informiu to je blagi rast u odnosu na ranije
cikluse! Da institucije dovoljno (taman koliko treba) informiu graane o diskriminaciji
misli 16% (to je na nivou prethodnog istraivanja) a jo 3% ocenjuje da informiu previe.
Grafikon 9.2. Koliko odgovorne institucije informiu graane o problemima diskriminacije
i aktivnostima drave u vezi sa tim problemom? (u %)


Koliko bi sami graani eleli da se bolje upoznaju sa problemima diskriminacije? Vie od
polovine populacije (53%) zainteresovano je da bude bolje upoznato sa
problemima diskriminacije u naoj zemlji, od ega je 25% onih koji su zaista
zainteresovani i 28% onih koji nisu preterano zainteresovani. Gledano u celini, to je
pad za 4% u odnosu na prolu godinu (tada ih je bilo 57%) odnosno 1% u odnosu na 2010.
godinu (54%).
Meu onima koji su bez ograda zainteresovani da budu vie informisani o diskriminaciji
nalaze se mlade osobe (srednjekolci) odnosno uenici/studenti.
Dve petine ispitanih nije zainteresovano da bude bolje upoznato sa problemima
diskriminacije u naoj zemlji i aktivnostima drave koje su u vezi sa tim
problemom: prva grupa (njih 20%) zbog toga to smatraju da je to stvar drave, a da
graani imaju i svojih problema i druga grupa (19%) koja nije zainteresovana jer su ve
sada dovoljno infomisani.
Grafikon 9.3. Da li biste Vi lino eleli da budete bolje upoznati sa problemima
diskriminacije u naoj zemlji i aktivnostima drave vezanim za taj problem? (u %)

10. PREPOZNATLJIVOST POVERENIKA ZA ZATITU
RAVNOPRAVNOSTI

Narodna skuptina Republike Srbije je usvojila Zakon o zabrani diskriminacije
2009. godine. Njima su stvoreni uslovi za formiranje nezavisnog, samostalnog i
specijalizovanog organa Poverenika za zatitu ravnopravnosti. Stoga je vano u
kontinuumu meriti kolika je njegova prepoznatljivost u javnosti i kako graani ocenjuje
njegov rad. Od usvajanja zakona prole su etiri godine, a od formiranja ovog organa tri
godine, i to predstavlja dovoljnu distancu da sagledamo koliko, zapravo, graani znaju da
u naoj dravi postoji institucija koja titi ravnopravnost svih graana.
Ohrabrujue je to od 2010. godine raste broj onih koji znaju da u Srbiji postoji
institucija koja titi ravnopravnost svih graana: 2010. godine je to znalo 21%; 2012.
godine 31%, dok ove godine to zna treina populacije. Istovremeno, smanjio se u
odnosu na prolu godinu i broj onih koji ne znaju ili su neopredeljeni (sa 62% na 58%).
Ove godine je svaki 11. ispitanik rekao da u Srbiji ne postoji ovakva institucija, to je blagi
rast u poreenju sa prolom godinom. Uoava se, gledano kroz seriju istraivanja, da se
smanjuje broj onih koji kau da ta ustanova ne postoji, ali je porastao broj onih
koji su neodluni ili ne znaju odgovor.
Graani koji ne znaju da u naoj dravi postoji institucija koja titi ravnopravnost graana
iznad proseka ive u Centralnoj Srbiji (65%) i radi se mahom o graanima sa manjim
stepenom obrazovanja (osnovna kola i kola za radnika zanimanja).
Grafikon 10.1. Da li u naoj dravi postoji ustanova koja titi ravnopravnost svih graana,
odnosno kojoj se graani u sluaju diskriminacije mogu obratiti za pomo? (u %)



PRILOG 1. PROFIL NE/DISKRIMINITORA: klaster analiza - stavovi
graana prema diskriminaciji i vrednosna matrica

Istraivako iskustvo je pokazalo da se stavovi razliitih grupa ispitanika znaajno
vie razlikuju shodno njihovim vrednosnim podelama, nego prema demografskim
obelejima. Ovakve nalaze smo dobili i u prologodinjem i u ovogodinjem istraivanju
o diskriminaciji u Srbiji.
Ponovili smo pitanja kojima se odslikavaju stavovi ispitanika u vezi sa etiri vrednosna
opredeljenja i dva situaciona stava. Odnos prema vrednostima, kao i situacioni stav smo
dobili kao rezultat odgovora na nekoliko tvrdnji na osnovu kojih pravimo sloen
pokazatelj za svaku od vrednosnih matrica ili stavova.
U upitniku su tretirane etiri vrednosti (tradicionalizam, konformizam, autoritarnost i
nacionalizam) i dva situaciona stava (odnos prema EU i odnos prema demokratiji).
Vrednosna opredeljenja smo dobili kao rezultat odgovora na nekoliko tvrdnji na osnovu
kojih smo napravili sloene pokazatelje.

Pokazatelj tradicionalizma smo dobili iz odgovora na sledee tvrdnje:
Rukovodea mesta u poslovnom svetu treba da budu u rukama mukaraca
Najvanija vrlina svake ene je da bude dobra domaica
Treba se vrsto drati narodnih obiaja i tradicije
Treba se drati onog morala koji propoveda moja verska zajednica

Pokazatelj konformizma smo dobili iz odgovora na sledee tvrdnje:
Uvek se ponaam onako kako to okolina od mene oekuje
Ne volim da se raspravljam sa nekim o neemu ako imamo razliito miljenje
Trudim se da se ne razlikujem previe od drugih ljudi iz svog okruenja
Ne volim iznositi svoje miljenje ako znam da e se ono razlikovati od drugih

Pokazatelj autoritarnosti smo dobili iz odgovora na sledee tvrdnje:
Decu treba vaspitavati u strogoj disciplini
Uitelji i nastavnici treba da budu strogi sa uenicima
Ovoj dravi je potreban jak voa koga e narod slediti bez pogovora
Potovanje autoriteta je najvea vrlina koju ljudi treba da gaje

Pokazatelj nacionalizma smo dobili iz odgovora na sledee tvrdnje:
Spreman sam da se rtvujem za interese svog naroda
Zbog meanja razliitih kultura preti nam opasnost da izgubimo svoj identitet


Situacione stavove smo dobili kao rezultat odgovora na nekoliko tvrdnji na osnovu kojih
smo napravili sloene pokazatelje.


Pokazatelj odnosa prema EU smo dobili iz odgovora na sledee tvrdnje:
Ulaskom u EU rizikujemo da izgubimo nacionalni identitet i kulturu
EU je garant mira, stabilnosti i razvoja Srbije

Pokazatelj odnosa prema demokratiji smo dobili iz odgovora na sledee tvrdnje:
Demokratija moda ima mana, ali je bolja od svih drugih oblika vladavine
Demokratije nisu uspene u odravanju reda

Svaki od tipova vrednosti odnosno situacionih stavova podelili smo na negativni pol
(odgovori uopte se ne slaem/uglavnom se ne slaem), pozitivni pol (odgovori uglavnom
se slaem/potpuno se slaem) i sredinu, koja je po formi neutralna (odgovor niti se
slaem niti se ne slaem).

Analiza koja sledi odnosi se, dakle, na etiri vrednosti (tradicionalizam, konformizam,
autoritarnost i nacionalizam) i dva situaciona stava (odnos prema EU i odnos prema
demokratiji).

Najpre, moemo rei da ne postoje znaajnije promene stavova graana u odnosu
na prethodnu godinu. To nije neoekivano, jer se radi o temeljnim stavovima
graana koji se utvruju procesima socijalizacije i politizacije, pa ostaju najee tvrdo
utemeljeni u individuama do kraja njihovog ivota. Minimalne promene koje dobijamo po
vrednosnim matricama i stavovima ispitanika mogu se pripisati i greci koje svako
javnomnenjsko istraivanje sadri.
Kao opti zakljuak moemo rei da u svakoj od est ispitivanih kategorija ne
postoji natpolovina veina koja ide ka pozitivnom polu vrednosti ili stavova, to u
velikoj meri kreira i negativne diskriminatorske procese. Ipak, nije stvar ni toliko
negativna, jer identifikovanje sa negativnim vrednosnim i stavovskim
opredeljenjima pretee kod autoritarnosti i odnosa prema EU, s tim da te razlike
nisu velike u odnosu na pozitivan pol. Najvei deo populacije pripada kategoriji koja
se klasifikuje kao neutralna, a u praksi povlauje stavovima onih koji prevladaju
bilo sa pozitivnog ili sa negativnog pola.
Pojedinano gledano, vrednosni i situacioni stavovi ispitanika su u velikoj korelaciji sa
indeksom diskriminacije. Tako su oni koji su tradicionalisti, konformisti, autoritarni
i nacionalisti ili imaju negativan odnos prema EU i demokratiji znaajno vie
skloniji diskriminaciji od onih koji se nalaze na suprotnom polu vrednosti i
situacionih stavova.





Tabela 1. Vrednosne i stavovske osnove populacije Srbije (u %)

2012 godina 2013 godina
Tradicionalizam


modernisti 32 33
neutralni 44 43
tradicionalisti 24 24
Konformizam


nekonformisti 34 35
neutralni 45 45
konformisti 21 20
Autoritarnost


neautoritarni 28 27
neutralni 41 40
autoritarni 32 32
Nacionalizam


internacionalisti 27 29
neutralni 47 46
nacionalisti 26 25
Odnos prema EU


pristalica EU 24 23
neutralan prema EU 46 50
protivnik EU 30 27
Odnos prema demokratiji


demokrata 28 30
neutralan 60 59
nedemokrata 13 11


Ukoliko elimo da podatke o vrednosnim i stavovskim opredeljenjima predstavimo zbirno
po jednoj grupi, neophodno da se kroz klaster analizu takve grupe izgrade. Postupak
koji sprovodimo je identian onom od pre godinu dana, a dobijeni podaci se na nivou
optih karakteristika grupa ne razlikuju. Klaster analiza (videti Tabelu 2) nam omoguava
da prikaemo zbir svih obeleja koja se odnose na vrednosti i stavove ispitanika i njihov
odnos prema diskriminaciji.

PROFILI NE/DISKRIMINITORA
Formirane grupe ispitanika imaju slina obeleja i dele vrednosne stavove po razliitim
kategorijama. Tako u Grupi 3 najvei broj ispitanika ine modernisti, nekonformisti,
neautoritarni, internacionalno su orijentisani, pristalice su ili neutralno orijentisani prema
EU i prepoznavanju demokratije kao poeljnog politikog poretka. Ova grupa ini neto
ispod etvrtine populacije u Srbiji (24%). Kao to se moe videti ova grupa nije sklona
diskriminaciji i moemo ih imenovati kao NEDISKRIMINATORI.

Osim Grupe 3 i Grupa 2 pokazuje dominantno nediskriminatorski stav. Ova grupa je
skoro po svim elementima koje smo ispitivali definisana u neutralnom polju, ali preteu i
stavovi koji iskazuju pozitivna vrednosna ili stavovska polazita. Shodno ovim

karakteristikama za njih moemo rei da su NEUTRALNO NEDISKRIMINATORI i oni
ine oko osmine populacije.

Nasuprot ovim grupama, Grupu 5 ve moemo imenovati kao DISKRIMINATORE. Oni
iznad ostalih pokazuju sklonost ka diskriminaciji, a njihova kljuna obeleja su da su
tradicionalisti, autoritarni, nacionalisti i negativno orijentisani ka EU. U sluaju
konformizma nalaze se izmeu neutralnog i negativnog odnosa, dok demokratiju
sagledavaju kao poeljan poredak.

Kod tri preostale grupe ne postoje znaajne indikacije da su oni skloni diskriminaciji, a
odnos izmeu onih koji diskriminiu i onih koji to ne rade je u ravnotei ili u blagoj
prednosti za one koji ne diskriminiu. Stoga njihove nazive moemo definisati prema
njihovim drugim kljunim obelejima. Grupa 1 u svim kategorija koje smo ispitivali ima
najvei broj neodlunih odgovora i njih upravo zbog toga moemo i nazvati NEUTRALNI.

Grupa 4 kao kljuno obeleje ima konformizam i to je onaj deo populacije koji e se uvek
prilagoavati veinskom stavu, te njih zovemo KONFORMISTI.

Grupa 6 je skup onih graana koji imaju tradicionalno poimanje drutva, ali kod njih
dosta negativno stoje odnosi prema demokratiji i vrednovanje EU. Njih moemo nazvati
TRADICIONALISTI.

Ukoliko rezimiramo klaster analizu, uoavamo da postoji est razliitih grupa u naem
drutvu koje imaju svoje specifine osobine i odnos prema diskriminaciji i stoga smo ih
nazvali:


NEDISKRIMINATORI (24%),
NEUTRALNO NEDISKRIMINATORI (13%),
DISKRIMINATORI (15%),
NEUTRALNI (24%),
KONFORMISTI (11%) i
TRADICIONALISTI (14%).













Tabela 2. Vrednosna obeleja grupa koje ne/diskriminiu (u %)

1
Neutralni
2
Neutralno
diskri
iminatori
3
Nedisk
rimina
tori
4
Konformis
ti
5
Diskrimi
natori
6
Tradi
ciona
listi
Diskriminacija


ne diskriminiu 14 54 73 10 2 14
neutralni 74 46 26 71 56 64
diskriminiu 12 1 1 18 42 22
Tradicionalizam


modernisti 36 12 82 2 21
neutralni 61 68 18 33 31 51
tradicionalisti 3 20 68 67 28
Konformizam


nekonformisti 27 4 81 1 60
neutralni 70 61 19 28 50 40
konformisti 3 35 72 49 1
Autoritarnost


neautoritarni 1 47 79 5 11
neutralni 59 53 20 37 33 43
autoritani 40 1 63 62 46
Nacionalizam


internacionalisti 23 47 69 17 1
neutralni 72 51 30 73 19 27
nacionalisti 4 2 1 10 81 72
Odnos prema EU


pristalica EU 25 44 39 25 1
neutralan prema EU 71 49 50 70 26 24
protivnik EU 4 7 11 5 74 76
Odnos prema
demokratiji


demokrata 18 47 47 14 45 6
neutralan 75 53 51 71 50 49
nedemokrata 8 1 2 15 5 45
Obim klastera 24 13 24 11 15 14


Ove pojedine grupe ispitanika se sada razikuju po nekim kljunim socio-demografskim
obelejima. ini se da je kljuna razlika (a za ovo istraivanje i najvanija) koja se moe
uspostaviti definisana izmeu grupa 1 NEDISKRIMINATORI i 5 DISKRIMINATORI i na
taj nain dobijamo tipska obeleja ispitanika koji ne/diskriminiu.






PROFIL NEDISKRIMINATORA U SRBIJI: SKORO ETVRTINA POPULACIJE (24%)

U Grupi 3 - NEDISKRIMINATORI su dominantno ispitanici srednjih godina (od 30 do 50
godina); uglavnom osobe enskog pola, imaju zavrenu (dominantno) viu kolu ili
fakutet, a minimalno srednju kolu i iznad proseka su zaposlene u javnom sektoru.


PROFIL DISKRIMINATORA U SRBIJI: 15% POPULACIJE

U Grupi 5 DISKRIMINATORI je vee uee mukaraca; radi se dominantno o osobama
koje su starije od 60 godina, sa zavrenom osnovnom ili srednjom kolom (iznad proseka).
U velikoj meri su radno neaktivni (penzioneri).