BIBLIOTEKA HORIZONTI

Urednik
VITO MARKOVIC
\
PLATON
DIJALOZI
Preveo
SLOBODAN U. BLAGOJEVI
GRAFOS BEOGRAD
I yHHeeF3HTETOfA 6MEJIH0TEKA
^ i n nt f MAMnmi*>uarpi|
wpwv originala:
PLATONIS OPERA
RECOGNOVIT BREVIQUE ADNOTATIONE
CRITICA INSTRUXIT
IOANNES BURNET
(FIFTEENT IMPRESSION 1977)
OXFORD
DIJALOZI
%
TEAG
. I
121
Demodok: Sokrate, treba da nasamo s tobom
po razgovaram o neemu, ako si dokon. I, ako
nisi ba u nekom velikom poslu, ipak mene
radi nai vremena.
Sokrat: Ali i inae sam dokon, a posebno radi
tebe. Ako hoe neto da govori, izvoli.
De.: eli li da odemo odavde do trema Zevsa
Oslobodioca?
So.: Ako eli . . .
De.: Hajdemo, dakle.
Sokrate, ini se da se svim biljkama, to
rastu iz zemlje, a i oveku i ostalim ivoti
njama, isto dogaa. Naime, nama koji obra
ujemo zemlju lako je pripremiti sve za sa-
enje a i samo saenje je lako; no, kad ve
to to je posaeno zaivi, nega onog to je
uzraslo postane i velika i teka i muna. Sli
no tome je i s ljudima. Iz vlastitog iskustva
zakljuujem i za sve ostale. Naime, meni je
kod ovog ovde sina, najlake od svega bilo
saenje ili raanje, bilo kako da to treba zva
ti, a odgajanje mi je bilo muno i uvek sam
bio u strahu za njega. Moglo bi se o mnogo
emu drugom govoriti, ali njegova sadanja
elja me mnogo plai, jer nije neplemenita, a
opasna je. Ovaj tu, Sokrate, eli da nam, kako
kae, postane mudar. ini mi se da su ga '
nili neki njegovi vrnjaci iz deme koji silaze
u grad. Oni mu pripovedaju nekakve prie, za
kojima on ezne. Odavno mi stvara neprilike
traei da se pobrinem za njega i da dam no
vac nekom sofisti koji e ga uiniti mudrim.
122 A meni je manje do novca, ve smatram da on
tamo kuda uri, ide u ne malu opasnost. Tako
sam ga neko vreme zadravao nagovarajui ga.
A*li, budui da za to vie nisam sposoban, mi
slim da je najbolje da ga posluam, da ne pro
padne druei se esto s nekim bez mog zna
nja. Tako sam doao do istog, zbog ega u
ga preporuiti nekom od ovih koji izgledaju
sofisti. Ti si se zaista u dobar as pojavio,
(jer) najpre bih eleo s tobom da se posave-
tujem o tome, poto neto moram da inim.
Ako ima ta da me posavetuje na osnovu
onoga to si uo od mene, slobodno savetuj i
treba da savetuje.
b So.: No zaista, Demodoe, govori se da je sa-
vet neto sveto. Ukoliko je svet savet bilo o
emu drugom, svet je i ovaj u kome bi se ti
sada savetovao. Jer ne postoji neto boan-
stvenije o emu bi se ovek mogao savetovati
od obrazovanja njega samog i njegovih uku
ana. Sloimo se ja i ti najpre u tome to mi
slimo da je to o emu se savetujemo, da ja ne
c smatram da je to jedno, a ti da je neto sa
svim drugo, pa da kasnije u razgovoru prime-
timo da smo smeni, i ja to savetujem i ti
to si savetovan, poto ne mislimo na iste
stvari.
De.: ini mi se Sokrate da pravilno govori i
treba tako initi.
So.: Jeste, pravilno govorim ali ne ba sasvim.
d Dodajem, naime, neto neznatno. Bojim se da
ovaj momi ne eli to to mi mislimo ve
neto drugo, pa bismo bili jo neobiniji save
tuj ui se o neemu drugom. ini mi se da je
najpravilnije poeli upravo od toga: pitati ga
ta je to to eli.
De.: Izgleda da je najbolje tako kako ti kae.
So.: Reci mi, koje lepo ime nosi mladi? Kako
da ga zovemo?
De.: Zove se Teag, Sokrate. * ^
So.: Zbilja lepo i svetom mestu dolino ime si
dao sinu, Demodoe. Recd nam, Teae, potvr
uje li ti da eli da postane mudar i da
trai od ovog ovde oca da ti pronae drutvo
nekog takvog oveka koji e te uiniti mu
drim?
Teag: Da.
So.: A da li mudrima naziva znalce, pa bilo
u emu da su znalci, ili one koji to nisu?
Te.: Svakako, znalce.
So.: Molim!? Zar te otac nije nauio i obra
zovao u onome u emu su i drugi sinovu lepih
i dobrih otaca obrazovani, kao to je pisanje,
sviranje na kitari, rvanje i ostale borilake
vetine?
Te.: Jeste.
So.: Misli lii da nedostaje jo neko znanje
zbog kojeg prilii da se otac za tebe pobrine?
Te.: Svakako.
So.: Koje je to znanje? Reci i nama, da ti bu
demo zahvalni.
Te.: I ovaj zna, Sokrate poto sam mu e
sto govorio ali namemo govori s tobom
tako kao da doista ne zna ta ja elim. Jer to
to on govori je drugo. On je protiv mene i
ne eli nikom da me predstavi.
So.: No, to to si ti ranije rekao njemu, bilo
je govoreno bez svedoka. Uzmi sada mene za
svedoka i preda mnom reci kakva je to mud
rost za kojom udi. Jer, pretpostavimo da si
poeleo onu kojom ljudi upravljaju brodovima
i da sam te ja sluajno upitao: Teae, koja
ti to mudrost nedostaje pa prekoreva oca da
ne eli da te odvede onima kod kojih bi po
stao mudar?, ta bi mi odgovorio? Koja je
to mudrost? Zar ne mudrost Jkrmarenja?
v Te.: Da.
So.: Kad bi elei da bude mudar u onoj
mudrosti kojom se bojna kola upravljaju pre-
korevao oca, i kad bi te ja opet pitao koja je
to mudrost, ta bi mi odgovori-o? Zar ne da je
to mudrost upravljanja kolima?
Te.: Da.
So.: A ona koju eto sada eli, da li je bezime
na ili ima ime?
Te.: Ja mislim da ima ime.
So.: Da li dakle nju poznaje ali ne i njeno
ime, ili zna i ime?
Te.: I ime.
So.: Pa, koje je? Reci!
Te.: Koje bi drugo ime, Sokrate, njoj moglo
da se da nego mudrost?
So.: Zar nije i upravljanje kolima mudrost?
Ili ti se ini da je to neznanje?
Te.: Nikako.
So.: Ve mudrost?
Te.: Da.
So.: Za ta nam ona koristi? Nije li to ona
pomou koje moemo upravljati jarmovima
konja?
Te.: Da.
So.: Nije li i krmarenje mudrost?
Te.: Meni se ini.
So.: Zar to nije ona kojom moemo uprav
ljati brodovima?
Te.: Ta je.
So.: A ona koju ti eli kakva je to mudrost?
Cime moemo upravljati pomou nje?
Te.: Meni se ini da pomou nje moemo up
ravljati ljudima.
So.: Moda je to ona kojom se upravlja bole
snima?
Te.: Nikako.
So.: Ovo je lekarska vetina/mudrost, zar ne?
Te.: Da.
So.: Da li je to ona pomou koje moemo
upravljati pevaima u horovima?
Te.: Ne.
So.: Jer ova je muzika vetina?
Te.: Svakako.
So.: No, da li je to ona kojom moemo uprav
ljati vebaima?
Te.: Ne.
So.: Jer ovo je gimnastika vetina/mudrost?
Te.: Da.
So.: U kakvoj delatnosti se pomou nje up
ravlja ljudima? Potrudi se da kae kao to
sam ja tebi rekao za prethodne.
Te.: Meni se ini da se pomou nje upravlja
ljudima u gradu/dravi.
So.: Zar nisu u gradu i bolesni?
Te.: Jesu, ali pomou nje se ne upravila je
dino njima ve i ostalima koji su u gradu/dr
avi.
So.: Jesam ld shvatio o kojoj vetini govori?
ini mi se da ne govori o onoj pomou koje
umemo da vladamo eteocima, beraima, oni
ma koji sade, seju i vru. Jer to je zemljo
radnika vetina pomou koje upravljamo tim
ljudima. Zar nije?
Te.: Jeste.
So.: Mislim da ne govori ni o onoj pomou
koje umemo da upravljamo testeraima, svrd-
larima, tesarima i tokarima. Jer, nije li to
graditeljska vetina?
Te.: Da.
So.: No moda je to ona mudrost pomou
koje umemo da upravljamo i samim zemljo
radnicima i graditeljima i svim zanatlijama,
te pojedincima, enama d mukarcima.
Te.: 0 toj odavno, Sokrate, elim da govorim.
So.: Moe Ii da ustvrdi da je Ajgist ubivi
Agamemnona vladao u Argu tim ljudima o ko
jima ti govori, zanatlijama i obinim ljudi
ma, svim mukarcima i enama, ili nekim
drugim?
Te.: Ne, ve ovim.
So.: ta, dakle? Nije li Pelej Ajakovsin vla
dao u Ftiji istim ovim ljudima?
Te.: Da.
So.: Zar Periandra sina Kipselova si ve uo
da je bio vladalac u Korintu?
Te.: Da.
So.: Ne vlada li istim ovim ljudima u svom
gradu/dravi?
Te.: Da.
So.: A Arhelaj sin Perdikin, taj doskoranji
vladalac Makedonije? Ne misli li da je istim
ovim vladao?
Te.: Svakako.
So.: A Hipija sin Peisistratov u ovoj dravi,
ta misli, nad kime je vladao? Zar ne nad
ovim?
Te.: Kako da ne?
So.: Bi Ii mi mogao rei koji naziv imaju Ba-
kid, Sibiia i na zemljak Amfilitoj?
Te.: Koji drugi, Sokrate, nego naziv proroka?
So.: Pravo govori. No, pokuaj da mi i za
ove tako odgovori: koji naziv imaju Hipija
i Periandar zbog iste vlasti?
Te.: Mislim naziv tirana, koji drugi?
So.: Ne udi li onaj koji udi za tim da vlada
svim ljudima u dravi, za istom vlau kao i
oni, za tiranskom vlau, i za tim da postane
tiranin?
Te.: Izgleda.
So.: Ne kae li ti da za takvom vlau udi?
Te.: Tako se ini iz onoga to sam rekao.
125 So.: O luae, zar zato to udi da nam bu
de tiranin odavno prekoreva oca to te nije
poslao nekom uitelju tirana? A tebe, Demo-
doe, nije stid da, iako odavno zna za im
ovaj udi i iako zna gde ga moe uiniti ve-
takom u toj mudrosti za kojom tei, zavidi
i nee da ga poalje? Ali sada vidi li?
poto te je preda mnom optuio, hoemo
li da se ja i ta zajedno posavetujemo kome
bismo ga poslali i usled ijeg bi drutva mo
gao postati mudar tiranin?
b De.: Tako mi Diva, Sokrate, savetujmo se do
ista, jer ini mi se da je tu potreban savet i
to ne lo.
So.: Neka bude, dobri ovee! Prvo da ga
dovoljno ispitamo.
De.: Samo pitaj.
So.: Ne smeta ti ako.se posluimo Euripidom,
Teae?
Euripid, naime, negde kae:
Tirani su mudri usled druenja s mu
dracima.
c Kad bi neko upitao Euripida: Euripide,
u emu su mudri ti mudraci usled ijeg dru
tva isu tirani mudri?, kao to bismo ga da je
rekao:
Zemljoradnici su mudri/veti usled dru
enja s mudracima, pitali u emu su mudri
ti mudraci, ta bi nam odgovorio? Zar bd nam
odgovorio ita drugo do to da su ti mudraci
mudri u stvarima zemljoradnje?
Te.: Ne bi, ve to.
So.: A kad bi rekao:
Kuvari su mudri/veti usled druenja s
mudracima, ta bi odgovorio kad bismo ga
pitali u emu su mudri ti mudraci? Ne bi li
odgovorio da su mudri/veti u kuvarskoj ve-
tini?
Te.: Da:
So.: A kad bi rekao:
Rvai su mudri/veti usled druenja s
mudracima, ta bi odgovorio kad bismo ga
pitadi u emu su mudri ti mudraca?
Ne bi li rekao da su mudri u rvanju?
Te.: Da.
So.: E pa, budui da je rekao:
Tirani su mudri usled druenja s mud
racima, ta bi mogao rei na (nae pitanje:
0 kojim mudracima govori, Euripide? ta
bi bilo to u emu su oni mudri?
Te.: Zevsa mi, ne znam.
So.: Hoe li ja da ti kaem?
Te.: Ako eli . . .
So.: To je ono za ta je Anakreon reikao da to
Kalikritija ume. Zna li tu pesmu?
Te.: Svakako.
So.: ta, dakle?! udi li i ti za takvim dru
tvom nekog oveka koiji je istog zanata kao
Kalikritija Kianska i zna tiranske stvari,
kao to pesnik ree za nju, da bi i sam postao
tiranin nama i dravi?
Te.: Odavtno mi se pocLnuguje i poigrava se
sa mnom, Sokrate!
So.: Molim! Zar ne kae da udi za takvom
mudrou kojom bi mogao vladati svim gra
anima? ta bi drugo do tiranin mogao biti
kad to ini?
Te.: Bio bih, mislim, ponosan da postanem
tiranin. Najradije, tiranin svih ljudi, a ako ne
to, onda velikog broja. Mislim da biste i ti i
svi ostali ljudi bili takoe ponosni da posta
nete tirani, a moda jo vie da postanete bo
govi. Ali nisam rekao da za tim udim.
So.: Pa ta je onda to za im udi? Ne ka
e li da udi da vlada graanima?
Te.: Ne silom, niti kao tirani, ve voljom
graana kao i drugi ljudi znameniti u dravi.
So.: Da li kao Temistokle, Perikle, Kimon i
svi oni koji su izvrsni (deinoi) u poslovima
drave?
Te.: Tako mi Zevsa, o njima govorim.
b So.: ta bi dakle bilo da eli postati vet/mu-
da/r u konjanitvu? Kod koga bi mislio da
treba da doe pa da postane konjanik? Da
li kod drugog nekog do kod konjanika?
Te.: Zevsa mi, ne kod drugog.
So.: Nego kod onih koji su takoe izvrsni u
tome, koji i konje imaju, i koriste se u sva
koj prilici i vlastitim i mnogim tuim.
Te.: Jasno.
So.: A ta da eM postati vet u koplianitvu?
Ne bi li mislio da e postati vet ako doe
kod onih kopljanika koji imaju koplja i ko
riste se -uvelk mnogim i tuim i vlastitim kop
ljima?
c Te.: ini mi se da je tako.
So.: Reci mi, dakle! Poto eli da postane
vet u poslovima drave, misli Ii da e to
postati ako ode kod nekog drugog, a ne kod
tih dravnika koji su i sami izvrsni u tim po
slovima i uestvuju uvek u politici i u vlas
titoj dravi i u mnogim drugim dravama,
budui da se bave i helenskim i varvarskim
dravama? Ili misli da e postati mudar u
tome u emu su oni mudri ako ui kod nekog
drugog, a ne kod njih?
d Te.: Ti uo sam, Sokrate, gde govore da ti
tvrdi da sinovi tih dravnika nisu ni malo
bolji od sinova obuara. I meni, koliko mogu
videti, izgleda da istinu tvrdi. Nerazuman bih
bio da mislim kako bi neko od ovih (dravni
ka) meni preneo svoju mudrost, a ne bi vla
stitom sinu pomogao, kad bi neto mogao da
u tome pomogne bilo kom drugom oveku.
e So.: Kad bi tebi sin, poto se rodio, takve ne
prilike pravio te rekao da udi za tim da po
stane valjan slikar i prekorevao tebe, svoga
oca, to nee da na njega radi toga troi
novac, a stvaraoce same stvari, slikare, pot-
cenjivao i odbijao da od njih ui, ta bi ui
nio? Ili kad bi potcenjivao frulae mada hoe
frula da postane, ili kitarae? Da li zna ta
bi s njim i gde bi ga drugde poslao kad ne
eli da kod ovih ui?
Te.: Diva mi, ne znam.
127 So.: A sada iako sam ini isto to svome ocu,
udi se i prekoreva oca to ne zna ta e s
tobom i gde da te poalje? Meutim upo-
znaemo te s kojim hoe Atenjaninom ugled
nim i vetim u dravnikim poslovima, koji e
se s tobom besplatno druiti te e i novac
sauvati i mnogo vie se odlikovati meu lju
dima nego da se s drugim nekim drui.
Te.: emu to, Sokrate? Zar nisi i ti ugledan
i vet ovek? Jer ako ti hoe da se drui sa
mnom, to je dovoljno i ne traim nikog dru
gog.
b So.: ta to govori, Teae?
De.: Sokrate, zaista ne govori loe, a uz to e
i meni ugoditi, jer ja nita ne bih smatrao
veom sreom nego kad bi ovaj bio zadovo
ljan tvojim drutvom i kad bi ti hteo da se s
njime drui, tavie, sramota me da kaem
kako puno to elim. Molim vas obojicu, tebe
da ne odbija da se s ovim drui, a tebe da
ne trai drugog za druenje osam Sokrata.
c Oslobodiete me mnogih i stranih briga. Jer
sada se puno plaim za ovoga da ne sretne
nekog drugog koji bi ga upropastio. /
Te.: Sad se vie ne boj za mene, oe, ukoliko
moe Sokrata da ubedi da prihvati moje
drutvo.
De.: Ba lepo kae. Naredne rei bi te se,
Sokrate, ve mogle ticati. Jer ja sam, ukratko,
rad da dam i sebe i, koliko je to mogue i
d uopte potrebno, sve svoje, ako primi ovog
mog Teaga i pomogne mu koliko moe.
So.: Demodoe, ne udi me to to si zabrinut,
mada misli da bih mu ja najvie koristio
jer ne znam radi ega bi se pametan ovek *
vie mogao brinuti nego radi vlastitog sina
kako bi to bolji bio no, mnogo me udi
otkud ti to da ja vie mogu koristiti tvome
sinu da postane dobar graanin od tebe sa-
t* moga, i otkud to da on pomisli da u mu ja
vie koristiti od tebe. Prvo, ti si stariji od
mene, a zatim upravljao si ve Atenjanima vr
ei mnoge i najvee funkcije. Dobio si naj
vie poasti od sugraana iz deme Anagiroja,
a i od cele drave nita manje. A niko od vas
dvojice nita od toga ne vidi kod mene. Za
tim, ako Teag zaista potcenjuje drutvo dr-
aivnika, i trai neke druge ljucle koji se sma
traju sposobnim da obrazuju mlade, ovde su
128 i Prodik Kejanin i Gorgija Leontinjanim i Pol
Akragantinjanin i mnogi drugi koji su tako
mudri da idui od grada do grada mame naj
plemenitije i najbogatije mladie, koji se
mogu druiti besplatno s kojim ele graani
nom, i nagovaraju ih da napuste drutvo
tih graana i da se s njima drue, da im pla
te ne malu nadnicu i uz to da im budu za-
h hvalni. Pravo bi bilo da i tvoj sin i ti sam iza
berete neke od ovih, a ne mene. Jer ja nita
od tih naprednih i lepih uenja ne znam, ma
da bih eleo da znam, ve valjda uvek govo
rim da ja tako rei ne znam nita osim neto
malo o erotskim stvarima. Meutim u ovom
uenju se smatram izvrsnim u poreenju s
bilo kojim ovekom koji je ranije iveo ili
sada ivi.
Te.: Vidi li, oe? Ovaj ove Sokrat mi ba
ne izgleda voljan da se nadalje drui sa minom,
c mada bih ja rado, kad bi on hteo ve
nam sve ovo govori u ali. Jer ja poznajem
mladie koji su moji vrnjaci ili su malo sta
riji od mene, kojd nita nisu vredeli pre nego
to su ses ovim druili, a poto su njega su
sreli za sasvim kratko vreme su se pokazali
bolji od svih onih oid kojih su ranije bili gori.
So.: A zna li kako tu stoji stvar, sine Derno-
dokov?
Te.: Zevsa mi znam, jer, da ti hoe, i ja bih
mogao biti takav kakvi su oni.
d So.: Ne, dobri ovee, ve ti ne zna kako je
to. Ja u ti rei.
Na osnovu boanske odredbe postoji neki
demon to me sledi jo od detinjstva. To je
neki glas koji mi, kad se pojavi, uvek nare
uje odustajanje od onoga to bih eleo da
uinim, a nikada me ne nagovara. Takoe,
ako me neki prijatelj pita za saveit i glas se
pojavi, to njega odgovara i ne doputa mu da
ini. Pokazau vam i svedoke za to to govo
rim. Poznajete onog lepog Harmida Glauko-
e novog sina. Jednom, kad je trebao da veba
tranje u Nemeji, sluajno me je upitao za
savet i tek to je poeo da govori da bi tre
bao da veba, javio mi se glas. Spreavao sam
ga i rekao mu: Usred tvog govora javio mi
se glas demona. Nemoj vebati! Valjda ti,
ree on, znamenuje da neu pobediti; no,
meni e koristiti ako za ovo vreme vebam,
ak i ako nije odreeno da pobedim. Re
kavi to, vebao je. Vredi doista priupitati ga
ta mu se dogodilo zbog ovog vebanja. Ako
129 pak hoete, pitajte Kleitomaha Timarhovog
m
brata ta mu je rekao Timarh kada je umirao
zato to se 'suprotstavio demonu. iKleitomah i
Enatlije, trka, prihavati'lii su ga u bekstvu.
Rei e vam da mu je Timarh rekao ovo.
Te.: ta?
So.: Rekao je: Kleitomae, ja sada umirem
zato to nisam hteo verovati Sokratu. A za-
I) to je to rekao Timarh? Ja u vam rei. Kad
su Timarh i Filemon sin Filemonidov ustali s
veere da ubiju Niki ju sina Heroskamandri-
jeva, niko osim njih mije znao za tu nameru,
a Timarh mi ustajui ree: ta veli, Sokra-
te? Vi pijete, a ja moram poi. No, doi u,
uspem li, malo kasnije. Meni se javi glas i
rekoh mu: Ne odlazi! Jer, javio mi se uobia-
jeni demonski znak. I on se siuzdra. Malo
je priekao i opet mu se prohte da ide. Idem
sad, Sokrate, ree. Opet mi se javi glais. Opet
ga pnLsilih da se suzdri. Trei put, elei da
ode kriom, ustade, a da mi nita nije rekao.
Ode neopaeno uvrebavi kad sam drugde gle
dao. I tako brzo ode i uini ono zbog ega
je umro. Zato je rekao bratu ono to sam i ja
vama: da umire zbog toga to meni ne pove
li rova. Uz to, uste ta sam rekao u veza moo-
3
ih na Sikelijli, o propasti vojske. Znalci mogu
a uju i o prolim dogaajima, ali moe se
i ovako okuati govori Ii zaista ovaj znak
neto. Pokazao mi se znak u vezi odlaska u
rat lepog Saniona, a on sad odlazi s Trasilom
da ratuje protiv Efesa i Jonije. Mislim da e
on ili umreti ili zajedno s ovim mnogo pre-
trpeti, a za ostalu vojsku se mnogo plaim,
e Sve sam ti to ispriao zato to je ova
demonska mo svemona i to se tie razgo
vora s onima koji se sa mnom drue. Jer kod
mnogih se ona protivi i takvim ne moe biti
od koristi druenja sa mnom, tako da se ne
mogu s njiima druiti. Meutim kod mnogih
onu me ne spreava da se druim, ali im dru
enje (opet) ne koristi nita. A oni' kojima bi
. ta demonska mo pomogla u druenju, to su
oni koje si i ti video, jer odmah i neposredno
napreduju. Neki od ovih imaju vrstu i po
stojanu korist, ali mnogi dok su sa mnom
zadivljujue napreduju, a kad se odvoje od
mene, opet se nimalo ne razlikuju od drugih.
130 To se jednom dogodilo Aristidu, sinu Lisima-
ha Aristidovog sina. Naime, druei se sa
mnom mnogo je bio napredovao za kratko
vreme. Zatim je otiao u rat, a kad se vratio
zatekao je u mom drutvu Tukidida sina Me-
b lesijina Tukididova. Dan ranije ovaj Tukidid
se bio zbog mrnje posvaao sa mnom. Kad
me je video, dakle, Aristid mi je poto smo
se pozdravili i o svemu razgovarali, rekao:
Sokrate, ujem da se Tukidid neto uznosi
prema tebi i da besni kao da je neka velii
na! Tako je, rekoh ja. ta, ree on, pa
zar ne zna kako je bio neobrazovan pre nego
to je tebe sreo? Tako mi bogova, rekoh
c ja, ne izgleda da zna. Ali, ree on, i ja
sam se nalazim u smenom poloaju, Sokra
te. U emu je tano stvar? Pre nego to
sam otiao u rat, ree on, mogao sam ras
pravljati bilo s kojim ovekom i nisam bio
loiji ni od koga u raspravama, tako da sam
i eleo drutvo najobrazovanijih ljudi. Sada
pak, suprotno tome, beao bih im opazim ne
kog obrazovanog. Tako se stidim zbog svoje
d prostote. Da li te je, rehok ja, ta mo
napustila iznenada ili malo po malo? Malo
po malo. A kad ti se pojavila, rekoh, da
li ti se pojavila poto si neto od mene nauio,
ili na koji drugi nain? Rei u ti, Sokrate,
istinu, mada je, tako mi bogova, neverovatna.
Naime, ja od tebe nikada nisam nita nauio,
kao to i sam zna; ali, napredovao sam kad
god bih bio s tobom, ak i kad bih samo u
istoj kui bio, a ne u istoj sobi. No, vie sam
napredovao kad bih se nalazio u istoj sobi s
tobom, a, inilo mi se, mnogo vie kad bih
nalazei se u istoj sobi gledao u tebe dok go
vori vie nego kad bih drugde gledao.
No, daleko vie i najvie sam napredovao kad
bih kraj tebe sedeo drei te i dodirujui. A
sad je itava ona sposobnost izvetrila.
Takvo je, dakle, Teae, nae druenje.
Bude li bogu drago, napredovae veoma mno
go i brzo, a ne bude li, nee. Gledaj dakle,
ne bi li ti bilo sigurnije da se obrazuje kod
nekog od onih koji su sami gospodari kori
sti koju pruaju ljudima, nego da kod mene
sluajno to postigne.
Te.: Meni se, Sokrate, meutim ini da treba
ovako da uinimo: da druei se meusobno
iskuamo tog demona. Pa ako nam dopusti,
nema boljeg, a ako ne, tada emo se odmah
smesta posavetovati ta da inimo, bilo da se
s drugim druimo, ili da samo to boanstvo
to ti se javlja pokuamo nagovarati molit
vama i rtvama i neim drugim to bi vrai sa-
vetovali.
De.: Sokrate, u ovome nemoj vie protivreiti
mladiu. Jer dobro govori Teag.
So.: No, ako vam se ini da treba tako initi,
inimo tako!
;r
HARMID
St. II
p. 153
a Sino smo doli iz vojnog tabora iz Pote-
idaje, te s radou odoh na uobiajene razgo
vore poto sam se vratio nakon (dueg) vre
mena. Pa, uoh u palajstru Taureja koja je
nasuprot hrama Basile1, i odmah se namerih
b na mnoge, neke nepoznate, ali veinom znan
ce. I kad me videe gde neoekivano ulazim,
odmah su me izdaleka, odkud koji, pozdrav
ljali. A Hajrefont, budui sklon preteramosti,
iskoi iz gomile, pritra mi i uhvativi me za
ruku ree: Sokrate, kako si se spasio iz bitke?
Malo pre nego to emo mi otii bila je bitka
u Poteidaji, u kojoj su bili ovi to su ih sada
ispitivali.
A ja mu odgovorih: Tako kako vidi,
c Ali ovde je, ree, javljeno da je bitka bila
prilino jaka i da su u njoj mnogi poznaiti po
ginuli.
Prilino tano je javljeno, rekoh.
Jesi li bio prisutan?
Jesam.
De, sedi, pa nam ispriaj. Jer neto jo
nismo jasno doznali. I ujedno me odvede i po-
sede do Kritije sina Kalaiskrovog.
d Sedajui kraj Kritije pozdravih i njega i
druge, i priah im o ratnim dogaajima, ta
bi me ko pitao. A svako je drugo pitao.
Kad smo se ve do sita o tome napriali,
ja sam ih zauzvrat pitao o ovdanjim prilika
ma, o tome kako sada stoji stvar s filosofi-
jom, te o mladiima, jesu 11 se pojavili neki
meu njima koji se odlikuju bilo mudrou
154 bilo lepotom, ili i jednim i drugim. Tada Kri-
tija, pogledavi prema vratima i viidevi neke
mladie kako ulaze i prepiru se meu sobom,
i gomilu drugih kako ih sledi, ree: ini mi se
da e odmah saznati neto o lepim mladii
ma. Jer upravo ovi to ulaze jesu predvesnici
i potovaoci onoga koji je, ini se, sada naj-
lepi, a tu je izgleda i on sam i ve blizu pri
lazi.
Ko je taj i iji je? upitah.
Zna ga i ti, ree, no bio je jo nedora-
stao pre nego to si otiao. To je moj roak
b Harmid, sin mog ujaka Glaukona.
Znam ga svakako, Zevsa mi. Ni tada nije
bio obian mada je bio dete, a sada mislim
da bi vrlo lako ve mogao biti momi.
Odmah e videti, ree on, i koliki je i
kakav je. I dok je on to govorio uao je Har
mid.
Aja, prijatelju, nita nisam mogao zaklju
iti jer sam sasvim bela mema linija2 za le-
potane naime, gotovo svi koji su te dobi iz
gledaju mi lepi ali i tada mi se pokazao
zadivljujui po veliini i lepoti. inilo mi se
c da i svi druga ude za njim tako su bili
zbunjeni i uzbueni kad je uao a i meu
onima koji su ga sledili bili su mnogi drugi
oboavatelji. I, to to se s nama odraslim lju
dima dogaalo nije bilo udno, no primetio
sam da i od deaka niko, ni onaj najmanji,
d nije drugde gledao, ve da su svi posmatraili
njega kao kip. A Hajrefont me pozva i ree:
Kako ta se ini mladi? Nije li Iepolik?
Izvanredno, rekoh.
A prohte li mu se da se svue, ree on,
uinie ti se da ima runo lice. Tako divan
stas (to eidos) ima.
I drugi su se sloili s Hajrefontom u to
me. A ja rekoh: Herakla mi, sloiu se s va
ma, jer kaete da je neodoljiv, ako ima samo
jo neto neznatno.
ta?, ree Kriti ja.
e Ako je u dui, rekoh, zaista dobar. A ve-
rovatno je, Kritija, da bude takav poto je iz
vae kue.
I u tome je plemenit i dobar, ree.
Sta, zar mu neemo pre stasa razodenuti
i pogledati duu? Jer sigurno ve eli da raz
govara, budui da je toliki.
Svakako, ree Kritija, poto je zaista fi-
losof, i kao to se ini njemu samom i dru
gima, dobar pesnik.
155 To dobro vam, rekoh, dragi Kritija, odav
no pripada po srodstvu sa Solonom. No zaito
ne pozva mladia ovamo da mi ga predstavi?
Jer ak i da je sluajno mlai, ne bi bilo pre-
korno da s nama razgovara pred tobom, svo
jim starateljem i roakom,
b Dobro govori, ree, i pozvaemo ga. I
odmah se obrati sluzi: Deko, zovi Harmida
i reci da hou da ga upoznam s jednim lekarom
radi slabosti o kojoj mi je onomad govorio.
Okrenuvi se meni Kritija ree: Zbilja mi je
nedavno rekao da ga neto mui glava kad
izjutra ustane. No, ta te spreava da se pre
tvara kako zna neki lek za glavu?
Nita, rekoh ja, samo neka doe.
Ama doi e, ree.
c I tako bi. Doao je i izazvao mnogo srne-
ha. Jer svaki od nas to smo sedeli gurao je,
udaljujui se, svog suseda da bi Harmid kraj
njega seo, sve dok jedan od onih na kraju re
da nije ustao, a drugi pao. A Harmid je do
ao i seo izmeu mene i Kritije. Tada sam,
meutim, dragi moj, ve bio na mukama, i
ranije moje pouzdanje da u lako s njim raz
govarati bi preseeno. A kad me je, poto mu
d je Kritija rekao da sam ja taj koji zna lek,
pogledao, neizrecivo kako, svojim oima i kad
se pripremio da me pita, a svi u palaistri nas
okruie u punom krugu, tada mu se, pleme
niti ovee, rastvorio plat, a ja sam se ras
palio i nisam vie bio pri sebi. Pomislio sam
da je u erotskim stvarima najmudriji Kidija
koji je rekao u vezi lepih deaka, a savetuju-
i drugog, da se treba uvati da mu ne za-
e padne sudbina mesa kao lanetu koje je na
lava nabasalo. inilo mi se, naime, da me je
samog savladalo takvo stvorenje. Ipak kad me
je upitao da li znam lek za glavu, jedva ne
kako odgovorih da znam.
Pa koji je?, ree.
Ja rekoh da je to neki list, ali da postoji
i ndka basma uz ldk. Ako se baja ova basma
i istovremeno koristi lek, ovaj tada potpuno
pomae. No, bez basme ne moe biti nikakve
koristi od leka.
156 A on ree: Zaista u prepisati tu basmu
od tebe.
Da li ako me ubedi, ili i ako me ne ube-
di?
On se nasmeja: Ako te ubedim, Sokraite.
Neka bude, rekoh. Ti mi zna i ime?
Ako te to ne vrea. . . , ree, jer ne govori
se malo o tebi meu mojim vrnjacima, a i se-
am se da si se s Kritijom druio kad sam
bio dete.
b Ba lepo od tebe, rekoh ja, jer u ti slo
bodnije govoriti o tome kakva je to basma.
Taman sam bio u neprilici na koji nain bih
ti pokazao njenu mo. Jer, Harmide, to nije
c takva basma koja samo glavu moe da lei.
Sigurno si ve i ti uo da dobri lekari kad
god im doe neko koga bole oi, govore da se
ne mogu prihvatiti samo leenja oiju, ve da
je nuno negovati i glavu, ako treba da bude
sve dobro s oima i, takoe, da je velika lu
dost misliti da se glava moe izleiti sama za
sebe, bez celog tela. S tog razloga oni se ob
raaju elom telu i pokuavaju da deo negu-
ju i lee zajedno sa celinom. Zar nisi primetio
da tako o tome govore i da je to tako?
Jesam, ree.
Zar ti se ne ini da se dobro govori i pri-
hvata li obrazloenje?
Svakako, ree.
Njegovo odobravanje me ohrabrilo, malo
po malo sam prikupio smelost i oiveo. Pa
rekoh: Tako nekako stoji stvar i s ovom bas-
mom, Harmide. Ja sam je nauio tamo, na
vojnom pohodu, od nekog Traanina, Zalmok-
sidovog lekara, za koje se (lekare) govori da
iz mrtvih podiu. Ovaj Traanin tvrdi da He
leni to to sam ti ja sada rekao, dobro govore.
Ali na kralj, ree mi, Zalmoksid koji je bog,
tvrdi da kao to ne treba pokuavati leiti
oi bez glave nitoi glavu bez tela, tako ne tre
ba pokuavali leiti ni telo bez due. Upravo
to je uzrok to helenski lekari ne mogu da
izlee mnoge bolesti. Jer ne brinu se za ce-
linu za koju bi se trebalo brinuti, poto nije
mogue da delu bude dobro ako nije celini.
Sve, ree, i zlo i dobro za telo i za itavog o-
veka potie iz due i istie odande kao iz gla
ve u oi. Dakle, najpre i ponajvie treba duu
negovati, ako se hoe da i glavi i itavom, telu
bude dobro. A za duu ree, dragi moj, da se
neguje nekakvim basmama i da su te basme
lepi razgovori/govori. Na osnovu ovakvih go
vora nastaje u duama razboritost (sophrosy-
ne), a kad ona nastane i kad je tu, tada..je
ve lako obezbediti zdravlje i glavi i svom o&__
talom telu. Neka te niko, ree, ne ubedi da
mu ovim lekom neguje glavu, dok ti naj-
pre ne dopusti da mu duu odneguje ovom
basmom. Jer to je, ree, ono u emu ljudi
gree: pokuavaju da budu neki lekari za raz
boritost i zdravlje odvojeno. I strogo mi je
c zapovcdio da me niko, ma kako bio bogat,
plemenit ili lep, nc ubedi da inim druga
ije. Ja u ga, dakle, sluati jer zakleo
sam mu se, i moram ga sluati i tebi u
staviti lcik na glavu, alko doputa da ti se
po naredbi stranca najpre dua baja basma-
ma ovog Traanina. Ako pak, ne doputa,
tada ne znam ta bismo mogli uiniti za tebe,
dragi Harmide.
uvi me, Kritija ree: Za mladia bi gla-
d vobolja bila srea, ako bi ga primorala da
zbog glave postane pametniji. Meutim, velim
ti da se Harmid ne ini samo stasom razliit
od svojih vrnjaka, ve i samim time za ta
kae da poseduje basmu. A to je razboritost,
zar ne?
Svakako, rekoh.
E pa, dobro znaj, ree, da se ini najraz
boritijim od sadanjih (svojih vrnjaka) i da
u svemu ostalom nije loiji ni od koga uko
liko mu je doba za to.
e Ta i pravo je Harmide, rekoh ja, da se u
svemu takvome razlikuje od drugih. Jer mi
slim da niko od prisutnih ne bi lako mogao
pokazati dve atenske kue ije bi spajanje
donelo lepi i bolji porod, nego one iz kojih
ti potie. Vau3 oinsku kuu, kuu Kritije
Dropidovog sina, proslavili su Anakreont, So-
158 lan i mnogi drugi pesnici kao izuzetnu i po
lepoti i po vrlini, i po svoj ostaloj dobrobiti,
a isto je i s kuom tvoje majke. Jer govori
se da u Aziji nije bilo lepeg i veeg oveka
od tvog ujaka Pirilampa, kadgod je on tamo
odlazio, bilo kod velikog kralja4 ili kod nekog
drugog kao ambasador, a i sva ta kua nije
ni u emu neznatnija od koje druge. Prirodno
b je da u svemu bude prvi kad iz takvih kua
potie. to se tie izgleda, dragi Glaukonov
sine, ini mi se da ne zaostaje ni u emu ni
za jednim od tvojih predaka. A ako si zaista
dovoljno obdaren i razbori tou i svime os
talim o emu je Kritija govorio, tada te je,
dragi Harmide, majka srenog rodila.
Dakle, ovako stoji stvar. Ako ve ima
razboritost, kao to kae Kritija, i ako si do
voljno razborit, tada ti vie ne bi trebale ni
Zalmoksidove basme, ni basme Abarida Hiper-
c borejca, ve bi ti odmah trebalo dati sam lek
za glavu. Ako pak misli da ti to jo uvek
nedostaje, tada treba bajati pre davanja leka.
Reci mi dakle, sam da li se slae s Kritijom i
tvrdi da si ve dovoljno razborit, ili ti ona
nedostaje?
Harmid je najpre pocrveneo i jo lep-
im se pokazao jer i srameljivost je doliko
vala njegovoj dobi a potom je pouzdano od
govorio. Rekao je naime, da mu sada nije la-
d ko ni da se sloi ni da porekne to to je re
eno. Jer kad bih, ree, poricao da sam raz
borit, bilo bi i besmisleno da sam protiv sebe
tako neto govorim, a i Kritiju i mnoge dru
ge kojima, kako kae Kritija, izgledam razbo
rit, uinio bih laljivcima. A kad bih potvri
vao i hvalio samog sebe, sigurno bih bio ne
ugodan.
e Izgleda mi da pravo govori, Harmide, re
koh. I meni se ini da bismo trebali zajedno is
traivati da li poseduje ili ne to to te pitam,
eda ni ti ne bi na silu govorio ono to ne e
li, ni ja nesmotreno poeo leenje. Daikle,
ako tebi odgovara, elim da zajedno istrau
jemo. A ako ti ne odgovara, batalimo to.
Ama, sasvim mi odgovara, ree, i zato,
to se toga tie, istrauj onako kako sam mi
sli da je bolje istraivati.
159 Mislim da se to ovako moe najbolje is
traivati. Jasno je da, ako poseduje razbori
tost u sebi, moe tada neto o njoj misliti.
Jer, nuno je da ona kad je u tebi, ukoliko
jeste u tebi, prua neko poznanje (aisthesis),
na osnovu koga bi moglo nastati u tebi neko
miljenje o tome ta je i kakva je razboritost.
Zar ne misli da je tako?
Mislim, svakako, ree.
Zar ne bi to to misli jamano mogao i
rei, kad ve zna helenski?
Moda, ree.
Dakle, da bismo pogodili da li je ona u
tebi ili nije, reci ta je po tvom miljenju raz
boritost?
b On je, najpre, aklevao i nije ba eleo da
odgovori. Potom, ree da se njemu meutim,
ini da je razboritost pravilno i mimo de-
lanje, na primer etnja ulicom i razgovara-
nje i vrenje svega drugog na isti nain.
Ukratko, ree, ini mi se da je to za ta Lis
ta neka mirnoa/sporost,
c Da li dobro govori? Zaista, rekoh, Har-
mide, neki tvrde da su mirni ljudi razboriti,
ali pogledajmo da li ita govore. Reci mi, nije
li razboritost nerto plemenito (kalom)?5
Sigurno, ree.
Da li je (kod pisara najbolje to slina slo
va pie brzo, ili sporo?6
Brzo.
ta je s itanjem? Da li je bolje brzo ili
sporo?
Brzo.
Pa, i brzo sviranje na kitari i estoko rva
nje nije li mnogo bolje od sporog i slabog?
Da.
A ta je sa akanjem i pankratijem?7 Zar
nije isto?
Svakako.
d A tranje, skakanje i sve telesne aktivno
sti? Zar ne pripadaju dobru one koje su e
stoke i brze, a onom loem one koje su slabe
i spore?
Izgleda.
Pokazuje nam se, dakle, rekoh ja, da kod
tela nije najbolje ono mimo ve ono najbre
i najee. Zar ne?
Svakako.
A razumnost je neto plemenito?
Da.
Kod tela, dakle, ne bi mirnoa/sporost
bila neto najrazboritije, ako je razboritost
dobro?
ini se da je tako, ree.
Je 1'? Da li je bolja laikoa ili teina
uenja?
Lakoa.
Da li lakoa uenja znai brzo uenje, a
teina sporo i tromo?
Da.
Nije li, takoe, bolje brzo i ustro poua
vati drugoga nego sporo i tromo?
Jeste.
Zatim, da li je bolje seati se i pamtiti
sporo i tromo ili ustro i brzo?
2ustro i brzo, ree on.
160 A otroumlje, nije li ono neka brzina du
e, a ne njena sporost?
To je istina.
Zar nije i shvatanje onog to je reeno,
bilo u sluaju pisara, kitaraa ili bilo gde
drugde, najbolje kad je najbre, a ne kad je
najsporije?
Da.
b Osim toga, u istraivanjima i htenju due
nije onaj najsporiji, kako ja mislim, i onaj
koji se jedva odluuje i jedva otkriva vredan
pohvale, ve onaj koji to ini i lako i brzo.
Tako je, ree.
Ne pokazuje Ili nam se Harmide, i u dui
i u telu da je bolje ono to je brzo i estoko
od onoga to je sporo i mirno?
Izgleda.
Dakle, razboritost ne bi mogla biti neka
mirnoa/sporost niti bi, iz ovog razloga, raz
borit ivot mogao biti miran ivot, kad 'on
mora budui razborit da bude dobar. Jedno
je od dva: ili nikako ili veoma retko su u i
votu spore delatnosti bolje nego brze i snane,
ili one stvarno nisu nita manje dobre od ja
kih i brzih. No, ni tada razboritost ne bi bila
pre sporo delanje, a ne snano i brzo, i to ni
u hodanju ni u govoru ni igde drugde, niti
bi miran ivot bio razboritiji od nemirnog,
poto se u dokazu pretpostavilo da je razbo
ritost neto dobro, a ono to je brzo ne izgle
da manje dobro od onoga to je sporo/mimo.
ini mi se, Sokrate, da si u pravu.
E pa Harmide, rekoh ja, pogledaj u sebe
ponovo i paljivije. Razmisli o tome kakvim
te ini razboritost kada je prisutna i kakva je
ona kad te moe takvim uiniti. Kad sve to
shvati, reci valjano i muki ta ti se ini da
je razboritost?
A on pouta, ba muki razmisli u sebi,
pa ree: Izgleda mi da razboritost ini da se
ovek stidi i da ovetka ini stidlijvim, i da
je razboritost isto to i stid.
Neka bude, rekoh ja. Zar se nisi malopre
sloio da je razboritost neto plemenito?
Sigurno.
Zar nisu razboriti ljudi i dobri?
Jesu.
Da li moe biti dobro ono to ne ini
ljude dobrim?
Nikako.
Nije dakle samo plemenito ve je i dobra
ini mi se.
ta, dakle? Zar ne veruje da Homer dob
ro govori*:
stid nije dobar za siromaha?
Verujem, ree.
Stid dakle, kako izgleda, i jeste i nije
dobro.
Izgleda.
A razboritost je zbilja dobro, ako njeno
prisustvo ini ljude dobrim, a ne loim.
I meni se takoe ini da je tako kako ti
kae.
Znai, razboritost ne moe biti stid, uko
liko je ona neto dobro, a stid nije vie dob
ro nego zlo.
Izgleda mi Sokrate, ree on, da si u pra
vu; no, pogledaj kako ti se ini ovo odree
nje razboritosti. Upravo sam se setio da sam
uo od nekoga da je razboritost raditi svoj
posao. Gledaj da li ti se to ini pravo reeno.
A ja rekoh: Vragolane, to si uo od ovog
Kritije ili od nekog drugog mudraca.
Izgleda da je od drugog uo, ree Kritija.
Jer ja to zbilja nisam rekao.
Ali ta menja ree Harmid, od koga sam
uo?
Nita, rekoh, jer uopte ne treba gledati
ko je to rekao, ve da li je istinito reeno
ili ne.
Sada pravilno govori, ree on.
Da, Zevsa mi, rekoh. No udio bih se ako
uopte otkrijemo kako s tim stoji stvar. Jer,
lii na neku zagonetku.
Zato tako misli?
Zato to jamano nije mislio tako kako
je rekao, ako tvrdi da je razboritost raditi
svoj posao. Zar ti misli da uitelj u pisa
nju ne radi nita kad pie ili ita?
Ja mislim da on neto radi.
Da li ti misli da uitelj pisanja samo
sopstveno ime pie i ita ili samo tome po-
duava vas decu, ili nita manje ne piete ime
na neprijatelja nego vaa imena i imena pri
jatelja?
Nita manje.
Da li se kad to radite upliete u tue
poslove, i jeste li nerazboriti?
Nikako.
A ipak radite ono to nije va posao, uko
liko pisati i itati znai raditi neto.
Znai, svakako.
I leenje, prijatelju, i graenje i tkanje
i proizvoenje bilo kog dela bilo kojom ve-
tinom jamano jeste raditi neto.
Sigurno.
ta, dakle? Zar ti se ini da ibi drava
bila dobro upravljana zakonom koji bi zahte-
vao da svako tka i pere vlastiti ogrta, da
pravi sebi obuu, nakit i ealj i, s istog raz
loga, sve ostalo, te da ne dira tue, a svoje da
proizvodi i radi?
162 Ne ini mi se, ree on.
Meutim, kada bi bila razumno ureena
bila bi dobro ureena/upravljana.
Kako da ne?
Razboritost, dakle, ne moe biti to da se
takve (stvari) proizvode i da se tako radi
svoj posao.
Izgleda.
Znai, zagonetao je, kako izgleda i kao
to ja malopre rekoh, taj to ree da je raz
boritost raditi svoj posao, jer valjda nije tako
prost. Da li ti je to rekao neki blesan, Har
mide?
b Nikako, ree, poto je zaista ba izgledao
mudar.
Tada je jo sigurnije, kako mi se ini, da
je to postavio kao zagonetku mislei da je
teko shvatiti ta je to ,raditi svoj posao'.
Moda, ree.
ta bi moglo znaiti to ,raditi svoj po
sao'? Moe li rei?
Zevsa mi, ree on, ja ne znam. No mo
da nita ne prei da ni on ne zna ta je mi
slio. Na to se nasmeja i pogleda Kriti ju.
Odavno je bilo oito da je Kritija razdra-
en i da je astoljubiv pred Harmiidom i pri
sutnima. I dok se ranije jedva suzdravao,
tada vie nije mogao. ini mi se naime isti
nito vie od svega da je Harmid, to sam ja
i misilo, od Kritije uo taj odgovor o razbo
ritosti. Harmid, elei da ne nosi razgovor
sam, ve onaj iji je to odgovor, podstakao
ga je i izjavio da je odgovor odbaen/pobijen.
A Kritija nije istrpeo ve mi se uini da se
na njega naljutio kao pesnik na glumca koji
loe recituje njegove pesme. Pogledavi ga,
ree: Zar misli, Harmide, da i onaj koji je
rekao da je razboritost raditi svoj posao, ne
zna ta je pod tim mislio, ako ti ne zna?
Ali, rekoh ja, najbolji moj Kritija, uop-
te nije udno to on u toj dobi to ne zna;
a prirodno je i zbog godina i zbog panje
koju si tome posvetio, da ti to zna. Ako se
zaista slae da je razboritost to to taj tvrdi
i ako prihvata raspravu, ja bih mnogo radi
je istraivao zajedno s tobom, da li je to to
je reeno istinito ili nije.
Potpuno se slaem, ree, i prihvatam ras
pravu.
Ba lepo od tebe. Ali reci mi da li se sla
e i s onim tosam malopre pitao, s tim da
sve zanatlije neto stvaraju?
Da.
Da li ti se ini da oni samo svoje stva
raju, ili i ono to pripada drugim zanatli
jama?
I ono to pripada drugim.
I razboriti su mada ne stvaraju samo
svoje?
Th ta smeta?
Meni ne smeta nita, rekoh. No gledaj
da ne smeta onome koji pretpostavivi da je
razboritost raditi svoj posao, opet tvrdi da
nita ne smeta da i oni koji rade posao dru
gih budu razboriti.
Ja sam se valjda, ree on, sloio s time
da su razboriti oni koji rade posao drugih,
ako sam se sloio za one koji stvaraju.
Reci mi, rekoh, da li je za tebe isto stva
rati (to poiein) i raditi (t6 prattein)?
Naravno da nije. Nije isto i proizvoe
nje (to ergadzesthai) i stvaranje. To sam na
uio od Hesioda koji ree da nijedan posao
(ergon) nije sramota'9. Misli li da ibi on, kad
bi tvrdio da se takvi poslovi i proizvode/iz
vravaju i ine, mogao rei da nijednom obu
aru, prodaivcu usoljene robe ili nadniaru u
kui loeg glasa, posao nije sramota. Ne treba
to misliti, Sokrate. I on je mislim smatrao da
je stvaranje (poiesis) razliito od injenja i
obrta, i da posao nije nikada sramota dok
stvaranje katkad to postaje: kad nije spojeno
s dobrim. Jer je on ono to se lepo i korisno
stvara, nazivao poslovima/delima, a takva stva
ranja proizvoenjima i injenjima. Treba rei
i to da je jedino takva dela/poslove smatrao
svojstvenim (oveku), a da je sve tetne sma
trao stranim. Zato valja misliti da i Hesiiod
i koji god drugi pametan ovek, razboritim
zovu onog koji radi svoj posao.
im si poeo Kritija, rekoh, znao sam
dosta tano da e ono to je svojstveno/vla
stito oveku nazvati njegovim dobrom, i stva
ranja dobrog injenjima/radnjama. Jer slu
ao sam i Prodika 'koji pravi hiljadu razlika
u vezi imena. Ali doputam ti da svako ime
prida kako ti eli; objasni samo kako ko
risti ime. A sada odredi) iznova jasnije: da li
tvrdi da je injenje (praksis) dobra, ili stva
ranje ili kakogod ti eli da se to nazove, raz
boritost?
Da, ree on.
Nije znai, razborit onaj koji ini zlo, ve
onaj koji ini dobro?
A tebi se, ree on, najbolji moj, ne ini
tako?
Ostavi se toga, rekoh. Jer ne ispitujemo
kako se meni ini, ve ono to ti sada tvrdi.
E pa, ja zaista poriem da je razborit
onaj koji ne ini dobro ve zlo, a tvrdim da
je razborit onaj koji ini dobro, a ne zlo.
Jer jasno ti definiem razboritost kao inje
nje dobrog.
I moda ti, rekoh, nita ne stoji na putu
da istinu govori. Meutim, udi me to da
misli kako razboriti ljudi ne znaju da su
razboriti.
Ali, ja to ne mislim!
Pa zar nisi malopre rekao da zanatlije ni
ta ne prei da budu razboriti, makar radili
posao drugih?
Rekao sam. Ali ta to sad znai?
Nita. No, reci mi da li ti se ini da neki
lekar koji lei nekog (drugog), koristi i sa
mom sebi i onome koga lei?
Da.
Zair nije razborit onaj koji vri svoju du
nost?
Razborit je, svakako.
Nije li dakle nuno da lekar zna kada je
korisno lei ti, a kada nije? I svaki zanatlija
kad mu mora koristiti posao koji radi, a
kad ne?
Verovatno ne.
Ponekad dakle, rekoh ja, mada je (kori
stio ili nakodio, lekar ne zna kako je uinio;
meutim kada je koristio, kako ti kae, tada
je razborito uinio. Zar nisi tako rekao?
Jesam.
Zar ne izgleda tada da ponekad, kada je
koristio, on radi razborito i razborit je, a sam
ne zna da je razborit?
Ali to, Sakrate, ree on, ne moe biti, ve
ako ti misli da to nuno sledi iz onoga sa
ime sam se ranije sloio, tada bih radije ne
to od toga promenio i ne bih se stideo rei
da nisam pravilno govorio, nego to bih se slo
io da je ovek razborit mada ne poznaje sa
mog sebe. Jer malne samo to, poznavati samog
sebe, zovem razboritou i slaem se s onim
koji je u Delfima postavio takav natpis. Ovaj
natpis, ini mi se, je talko postavljen kao da
je pozdrav od boga za one koji ulaze (u hram)
umesto .zdravo' kao da ovaj pozdrav nije
pravilan te ne treba to da nalau jedan dru
gom, ve razboritost. Tako bog pozdravlja one
koji ulaze u hram razliito nego to se ljudi
pozdravljaju. To je imao na umu postavlja
natpisa. I nikad ne govori drugo onome koji
ulazi nego: Budi razborit. A zbilja veoma
zagonetno, kao prorok, govori. Jer mada ,spo
znaj isebe' i ,budi razborit znae isto, kao
to kau natpisi i ja, mogao bi neko pomisliti
da se razlikuju, to se, izgleda mi, dogodilo i
onima koji su kasnije postavljali natpise, na
pr. plieg suvie' ili ,jemi ld, propast je tu.
Naime oni su pomislili da je ,spoznaj sebe'
savet, a ne pozdrav koji bog upuuje onima
koji ulaze (u hram). Potom, da bi i sami po
stavili nita manje korisne savete, oni isu te
napisali i postavili. Ono radi ega sve to govo
rim, Sakrate, jeste ovo: preputam ti sve to
je ranije reeno jer moda si ti govorio o
tome pravilnije, moda ja, ali jasno nije bilo
nita od onoga to smo govorili no sad e
lim da ovo raspravimo, ako se ne slae da je
razboritost poznavati samog sebe.
Ali Kritija, ti se ponaa kao da sam ja
rekao da znam to o emu pitam i kao da samo
do moje volje stoji da se s tobom sloim. Nije
tako ve ja uvek istraujem zajedno s tobom
ono to je pretpostavljeno zato to sam ne
znam, a kad istraim, imam volju da ti kaem
da li se slaem ili ne. Suzdri se zato dok ne
istraim.
Istrauj, ree.
Pa i istraujem, rekoh. Ako je razboritost
zbilja neko poznavanje, tada je jasno da ona
mora biti neko znanje (episteme). Zar ne?
Jeste, i to znanje o sebi samom.
Zar nije i medicina, rekoh, znanje o
zdravlju?
Svakako.
Kad bi me, dakle, ti pitao za ta nam ko
risti i ta proizvodi medicina, znanje o zdrav-
d Iju, rekao bih ti da nam ona donosi nemalu
korist. Jer, proizvodi zdravlje koje je, ako
nema nita protiv, za nas dobar proizvod.
Nemam nita protiv.
A kad bi me pitao za arhitekturu, koja je
znanje o graenju, koji proizvod proizvodi, re
kao bih ti da proizvodi kue. Isto je i s osta
lim vetinama. E pa, treba da i ti za razbori
tost, budui da tvrdi da je ona znanje o sebi
samom, moe da odgovori na pitanje: Kri-
e t-ija, koji nam to lep i dostojan imena proiz
vod proizvodi razboritost, to znanje o sebi
samom? Hajde, reci!
Ali Sokrate, ree on, ne istrauje pra
vilno. Ta nije ona slina drugim znanjima, a
ni ona nisu jedna drugima slina. Ti, pak, is
trauje kao da su slina. Jer reci mi ta je
takav proizvod u vetini raunanja ili u geo
metriji, kao to je to kua u graditeljstvu, ogr
ta u tkakoj vetini ili mnogi drugi takvi pro
izvodi koji bi se kod mnogih vetina mogli po-
166 kazati? Moe li mi u ovim vetinama pokazati
takav nekakav proizvod? Sigurno ne moe.
Ja rekoh da govori istinu no da mu kod
syih tih znanja mogu pokazati ono o emu su
ta znanja, to se razlikuju od samog znanja.
Na primer, rekoh, vetina raunanja jeste
znanje o parnom i neparnom, o tome kako se
mnotvo odnosi prema njima i kako se oni
meusobno odnose. Nije li tako?
Svakako, ree.
Nije li parno a neparno razliito od same
vetine raunanja?
Kako da nije?
Takoe, vetina merenja je vetina me-
renja teeg i lakeg, a teko i lako se razlikuju
od same vetine merenja. Slae li se?
Naravno.
Pa reci onda o emu je to razliitom od
same razboritosti, razboritost znanje?
To je ono Sokrate!, ree on. Doao si do
istog slutei to po emu se razboritost razli
kuje od svih znanja; no ti trai neku slinost
izmeu nje i ostalih. Nije to taiko, jer dok sva
druga znanja jesu znanja o neemu drugom, a
ne o samima sebi, ona jedina jeste znanje i o
drugim znanjima i o samoj sebi. Daleko od
toga da ti to ne zna; mislim da ini ono to
si malopre poricao da ini: pokuava da
mene opovrgne ostavivi po strani predmet
rasprave.
Kako, rekoh, moe misliti da ja, naravno
ako to inim, opovrgavam radi iega drugog
do radi onoga zbog ega bih i samog sebe is
pitivao?
Jer, bojim se da mi se ne potkrade da
mislim da neto znam, a da zapravo ne znam.
Pa i sada, ja tvrdim da istraujem ponajvie
radi samog sebe, a sigurno i radi drugih, svo
jih prijatelja. Ili ti misli to da se svaka
stvar upozna onakva kakva je, nije zajedniko
dobro gotovo svim ljudima?
Svakako, Sokrate, ree on.
Onda, dragi moj, odgovori smelo kako se
tebi ini, na postavljeno pitanje, i ne misli o
tome da li je opovrgnut Kritija il'i Sokrat.
Obrati panju na sam dokaz i gledaj ta e
se dogoditi s opovrgnutim.
ini mi se, ree, da pametno govori, i
uiindou taJco.
Reci onda, ta tvrdi o razboritosti?
Tvrdim da je ona jedina od svih ostalih
znanja znanje i o samoj sebi i o ostalim
znanjima.
Ukoliko je znanje o znanju, rekoh, zar
ne bi bila i znanje o neznanju?
Svakako, ree.
167 Znai, razborit ovek e jedini poznavati
samog sebe i biti sposoban da prosudi ta zna
a ta ne zna, i isto tako e moi da vidi ta
ostali znaju, misle da znaju i znaju zaista, ili
ta misle da znaju, a ne znaju. Tonee moi
niko drugi do on. I upravo to znai biti raz
borit, razboritost, i poznavati samog sebe: zna
ti ta se zna, a ta se ne zna. Da fo je to ono
to tvrdi?
Jeste.
b Pogledajmo onda ponovo, po trei, sreni
put10, najpre da li je to znati da zna ono
to zna, i da ne zna ono to ne zna mo
gue, a potom, ako je stvarno mogue, kakvu
bismo korist imali od tog znanja.
Zaista treba istraiti.
Hajde, Kritija, rekoh, pogledaj hoe Ii
o ovome izneti na videlo neto prikladnije
nego ja, jer ja sam u neprilici. Da li te zanima
zato?
Svakako, ree on.
Da li sve to to si rekao moe, ako je tako
kako ti tvrdi, znaiti ita drugo do to da
postoji, neko jedinstveno znanje koje nije zna
nje o neem drugom ve o samom sebi i osta-
c Hm znanjima i koje je takoe i znanje o ne
znanju?
Upravo to.
Pogledaj prijane, rekoh ja, kakvu besmi
slicu pokuavamo da tvrdimo. Jer ako isto to
razmotri u drugim (stvarima), mislim da e
ti se uiniti nemoguim.
Kako, i koje su to druge {stvari)?
Ove. Misli li da postoji neko gledanje
koje nije gledanje onoga ega su gledanja os
tala gledanja, nego koje je gledanje sebe sa
mog, ostalih gledanja i ne-gledanja isto tako,
koje mada je gledanje ne opaa nijednu boju,
ve samo sebe i ostala gledanja? Misli li da
postoji neko takvo gledanje?
Zevsa mi, ne mislim.
A sluanje koje ne slua ni jedan zvuk,
ve slua samo isobe, ostala sluanja i ne-slu-
anja?
Ni to.
Ukratko, da li ti se ini da kod bilo kog
opaanja postoji neko opaanje opaanja i sa
mog sebe, koje ne opaa nita od onoga to je
predmet opaanja?
Ne ini mi se.
Ali ini ti se da postoji neka udnja koja
nije udnja ni za kojim uivanjem, ve za
samom sobom i drugim udnjama?
Ama, nikako.
Ni htenje, mislim, koje nee ni jedno
dobro, ve samo sebe i ostala htenja.
Svakako ne.
A da li bi mi mogao rei da postoji takva
ljubav koja nije ljubav ni prema kakvoj le-
poti, ve prema sebi samoj i drugim ljuba
vima?
Ne bih, ree.
Jesi li, ipak, ikada video nekakav strah
koji se boji sebe samog i ostalih strahova, a
ne boji se nieg stranog?
Nisam video, ree.
A mnenje koje je mnenje o mnenjima i o
sebi samom, i koje ne mni nita od onoga to
druga mnenja mni ju?
Nikako.
Meutim, kako izgleda, tvrdimo da pos
toji neko takvo znanje koje nije znanje ni o
kom predmetu uenja, ve je znanje o sa
mom sebi i o ostalim znanjima?
Tvrdimo, zaista.
Nije li neobino, ako zaista postoji? Jer
mi nikako ne tvrdimo da ono ne postoji, ve
jo (uvek) istraujemo da li postoji.
Pravo govori.
Dobro. Ovo znanje jeste znaje o neemu,
i ima takvu nekakvu mo da bude znanje o
neemu. Zar ne?
Svakako.
Upravo kao to vee ima takvu neku mo
da bude vee od neega?
Ima zaista.
Zar ne od neega manjeg, ukoliko treba
da bude vee?
Nuno.
Kad bismo dakle otkrili neto to je vee
od onoga to je vee, i od samog sebe, a koje
nije vee ni od ega od ega je (sve) ostalo
vee, tada bi njemu sigurno pripadalo i to da
bude manje od samog sebe, ukoliko je vee
od samog sebe? Zar ne?
To je sasvim nuno, Sokrate, ree on.
Ili, ako je neto dvostrukost i u odnosu
na druge dvostrukosti i u odnosu na sebe, ne
bi li ono bilo polovina i samog sebe i drugih
dvostrukosti? Jer dvostruko nije dvostruko ni
eg drugog nego polovine.
Istina je.
A ono to je vee od samog sebe bie i
manje, ono to je tee bie lake, a ono to je
starije, mlae, i tako dalje. Sto god se u vla
stitoj moi odnosi prema samom sebi, imae
i onu sutinu prema kojoj se njegova mo
odnosi. Mislim na ovo: sluanje, na primer,
nije sluanje niega drugog do zvuka, zar ne?
/
Da.
Dakle, ukoliko ono treba da slua samo
sebe, ono treba da sebe slua kao neto to
daje zvuk, jer drugaije ne bi moglo uti.
Sasvim nuno.
Pa i vienje, najbotlji moj, nuno treba
imati boju ukoliko treba da vidi samo sebe.
e Jer vienje/vid ne moe videti neto bezbojno.
Svakako ne.
Vidi li Kritija da u svemu ovome to smo
razloili za jedno izgleda potpuno nemogue,
a za drugo veoma neverovatno da se u vlas
titoj moi odnose prema sebi samima? Za veli
ine, mnotva, i tome slino, ovo je sasvim
nemogue. Nije li tako?
Sasvim.
A to se tie sluanja, vienja, toga da
169 kretanje samo sebe kree i toplota pali, i sve
ga takvog, neki u to ne bi mogli verovati, a
drugi moda bi. Zaista velik ovek je potre
ban, prijatelju, koji e zadovoljavajue ovo
podeliti u svemu: da li ni jednoj stvari nije
priroena da se u vlastitoj moi odnosi prema
samoj sebi, ve (samo) prema drugom, ili
nekima jeste a nekima nije priroeno. Tako-
e, ako postoje neke (stvari) koje se odnose
same prema sebi, da li je meu njima znanje
koje mi nazivamo razboritou. Ne verujem
b da ja mogu to razdeliti. Zato niti mogu si
gurno tvrditi je li mogue da postoji znanje
o znanju, niti, ako zaista postoji, prihvatam
da je to razboritost pre nego to ispitam kori
sti li nam takvo neto ili ne. Jer svakako slu
tim da je razboritost neto korisno i dobro.
Dakle, ti, sine Kalaishrov, jer tvrdi da je
to znanje o znanju a i o neznanju, razobritost
pokai na j pre da je to, o emu sam malo-
pre govorio, mogue, a potom da je i korisno
c uz to to je mogue. I tada bi me moda sa-
svim uverio da pravilno govori o tome ta je
razboritost.
Kad je Kritija to uo i kad je video da
sam zapao u tekoe, uini mi se da je i sam
usled mojih tekoa nagnan u tekoe i svla
dan njima, kao otni koji kad drugi pred njima
zevaju zevajiu i sami. Poto je svagda na do
brom glasu, stideo se prisutnih i nije hteo da
se sloi sa mnom da nije mogue razlikovati,
na ta sam ga pozvao, te nije rekao nita ja
ri sno, prikrivajui svoju nepriliku. Tada ja, da
bi se razgovor nastavio, rekoh: Ali, ako hoe *
yi Kritija, sloiemo se zasad u tome da moe
j postojati znanje o znanju, a drugi put emo
Y i istraiti da li je tako ili nije. Ako je to zaista
mogue, reci mi zato to omoguava da se zna
ta neko zna, a ta ne zna? Jer valjda smo
rekli da je to poznavati sebe biti razborit,
zar ne?
e Svakako, ree on, i dogaa se tako, So-
krate. Jer ako neko poseduje znanje koje sa
mo sebe zna, tada on moe biti isti kao ono
to poseduje, kao to je ovek brz kad pose-
duje brzinu, lep kad poseduje lepotu, znalac
kad poseduje znanje. A kad poseduje znanje
koje je znanje o samom sebi, sam e biti zna
lac samog sebe.
Ne sumnjam, rekoh ja, u to da nee po
znavati kad poseduje to to zna samo sebe;
no, kakva je to nunost da onaj koji to ipose-
duje zna ta zna, a ta ne zna?
170 Zato to je, Sokrate, to isto kao ono.
Moda, rekoh, ali ja sam, ini se, uvek
isti. Jer opet ne razumem kako je isto znati
ta se zna i znati ta se ne zna.
Kako to misli?
Ovako, rekoh ja. Da li e ovo znanje o
znanju, budui takvo, moi razlikovati neto
vie do to da ovo jeste znanje, a ono nije?
Nee, ve toliko.
b Je li ono isto kao znanje i neznanje o
zdravom, ili znanje i neznanje o pravednom?
Nikako.
Jedno je, mislim, medicina, drugo poli
tika, a tree nita drugo do znanje (koje tra
imo).
Ta kako da ne?!
Dakle, ako neko ne razume zdravo ili pra
vedno, ve poznaje samo znanje, poto pose-
duje znanje samo o tome da neto zna i da
poseduje neko znanje, tada bi on valjano po
znavao i samog sebe i sve ostalo, zar ne?
Da.
c No kako e pomou ovog znanja znati da
zna? Jer zaista, zdravlje se poznaje pomou
medicine, a ne pomou razboritosti, sklad po
mou muzike, a ne razboritosti, i tako u sve
mu, zar ne?
Izgleda.
1 Kako e se pomou razboritosti, ukoliko
lje ona samo znanje o znanjima, znati da se
poznaje zdravlje ili gradnja?
Nikako.
d Znai, to, znati ta se zna a ta ne ma,
ne bi bila razboritost ve, kako izgleda, s&mo
to da se zna i da se ne zna.
Verovatno.
Dakle, razborit ovek nee moi da ispita
kad neko ustvrdi da zna neto, da li ovaj zna
to to tvrdi da zna, ili ne zna, ve e znati
samo toliko da ovaj ima neko znanje, a o
emu S to mu razboritost nee omoguiti
da zna.
Izgleda da nee.
e Nee, dakle, moi da razlikuje ni onog
koji se pretvara da je lekar, a nije, od onog
koji je to zbilja, niti kog drugog znalca od
neznalice. Pogledajmo to na primeru: ako raz
borit ovek, ili bilo ko drugi, hoe da razlui
istinskog lekara od onog koji to nije, zar nee
ovako uiniti: nee s njim razgovarati o medi
cini, jer lekar, kako rekosmo, ne zna nita
osim zdravog i bolesnog?
Da, uinie tako.
A o znanju ne zna (lekar) nita, ve to
jedino razboritosti pripada.
Da.
Dakle, lekar ne zna nita o medicini, po
to je medicina znanje.
Istina je.
Razborit ovek e, dakle, za lekara znati
da poseduje neko znanje, a ako je potrebno
da iskua i koje je, tada e neto drugo ispi
tivati. Jer, ne odreuje li se pomou ovoga, tj.
svog predmeta, svako znanje da nije s&mo
znanje, ve i koje je?
Upravo pomou toga.
A medicina je odreena kao razliita od
drugih znanja po tome to je znanje o zdra
vom i bolesnom.
Da.
Nije li nuno da onaj koji hoe da istra
uje medicinu istrauje to ime se ona bavi,
a nikako ne ono izvan nje, ime se ona ne
bavi?
Svakako.
Znai onaj koji ispravno istrauje, posma-
trae lekara kao lekara, u sluajevima zdravlja
i bolesti.
Izgleda.
On posmatra (lekara) u takvim stvarima,
bilo da se o njima govori ili da se na njima
radi, da li istinito govori i da li pravilno radi,
zar ne?
Nuno.
Da li bi iko mogao bez (poznavanja) me
dicine pratiti ijedno od ova dva?
Nikako.
c Kako izgleda, ne bi to mogao niko drugi
osim lekara, pa ni razborit ovek. Jer bio bi
lekar uz to to je razborit.
Tako je.
Tada je sigurno da, ako je razboritost
samo znanje o znanju i neznanju, nee ona
moi da razlikuje ni lekara koji zna svoj za
nat od onog ikoji ine zna, ve se pretvara ili
misli da zna, niti ikog drugog koji bilo ta
zna, osim u sluaju kad razborit ovek po
znaje istu vetinu kao i druge zanatlije.
Izgleda, ree.
d Kakve bismo, rekoh, Kritija koristi imali
od razboritosti ako je takva. Jer kad bi, kao
to smo pretpostavili na poetku, razborit o-
vek znao ta zna, a ta ne zna, jedno da zna,
a drugo da ne zna, i kad bi bio sposoban da
ispita i drugog kome se isto ovo dogaa, bilo
bi nam veoma korisno da budemo razboriti.
Jer i mi sami koji posedujemo razboritost, i
ostali kojima bismo upravljali, proiveli bismo
e ivot kao bezgreni. Mi sami ne bismo pokua
vali da radimo ono to ne znamo, ve bismo
pronali one koji znaju, i njima prepustili, niti
bismo doputali da oni kojima upravljamo
rade neto drugo do ono to bi, da rade, pra
vilno radili a to bi bilo ono to znaju i
tako bi se zbog razboritosti dobro upravljalo
i kuom i dravom i svim drugim. Jer kad je
172 greka odstranjena, a pravilnost vlada, tada je
nuno da takvi ljudi sve rade plemenito i do
bro, a da oni koji dobro ine budu sreni.
Nismo li tako, rekoh ja, Kritija, govorili o raz
boritosti istiui koliko je dobro da ovek zna
ta zna, a ta ne zna?
Svakako, ree, tako smo govorili. No, sada
vidi da nam se pokazalo da takva nauka ni
kako ne postoji.
Vidim, ree.
48
te
173
Da li, dakle, to to smo sada otkrili kao
razboritost, to znanje o znanju i neznanju,
prua tu prednost da onaj koji ima razbori
tost ta god da ui ui lake i da mu je sve
jasnije, poto uz sve to ui gleda to znanje,
i da bolje ispituje druge u onome to i sam
ui, dok oni ispitujui bez tog znanja rade to
slabije i loije? Da li je, dragi moj, takva ne
kakva korist koju od razboritosti moemo do
biti, a mi gledamo u neto vee i traimo da
to bude vee nego to jeste?
Moda je tako, ree.
Moda, rekoh. A moda mi nismo valjano
potraili. Zakljuujem po tome to ako je ta
ko, tada se za razboritost pokazuje neto be
smisleno. Pogledajmo to, hoe li? Sloimo se
i s tim da je mogue da se znanje zna, i s
onim to smo na poetku predloili da je raz
boritost znanje o tome ta se zna i ta se ne
zna. Dopustimo sve to fi (nita) ne uklanjajmo.
I pogledajmo sada jo bolje da li bi nam za
ista razboritost ita (koristila, takva kakva je.
Jer ono to smo malopre govorili da bi raz
boritost odreujui upravljanje i 'kuoan i dr
avom, bila veliko dooro kad bi bila takva
ne izgleda mi pravilno, Kritija.
Kako to?
Jer smo se, rekoh ja, olako sloili u tome
da bi za ljude bilo neko veliko dobro kad bi
svako od nas radio ono to zna, a ono to ne
zna preputao znalcima.
Zar se nismo, ree on, s pravom sloili?
Ne ini mi se, rekoh.
Zaista udne stvari govori, Sokrate.
Tako mi psa, rekoh, i meni se tako ini
i sada a i malopre, kad sam rekao da mi se
pokazuje neto neobino i da se bojim kako
ne istraujemo pravilno. Jer zbilja, ako je raz-
boristost zaista neto takvo, ne izgleda mi ni
malo oito da nam ona donosi dobro.
49
Kako to? Reci, da bismo i mi znali ta
misli.
Mislim, rekoh, da govorim besmislice; pa
ipak, ako se ovek imalo brine o sebi, nuno
je da istrauje ono to mu se pokazuje ak i
ako je nepromiljeno.
Dobro govori.
De, posluaj moj san, rekoh, bilo da je
doao kroz rog ili kroz slonovsku kljovu. Kad
bi rozboritost, takva kakvu smo je sad odre
dili, zaista nama vladala, tada bi se sve radi
lo na osnovu znanja i niti bi nas mogao preva
riti neko ko za sebe govori da je krmano, a
nije to, niti bi se mogao prikriti lekar, vojsko
voa i bilo ko drugi ko sebe prikazuje kao
znalca neega to ne zna. A kad bi ovi bili ta
kvi istinski vetaci, da li bi nam se moglo do
goditi ita drugo nego da u telu budemo zdra
viji, da budemo spaeni iz opasnosti na moru
ili u ratu, da nam sva oprema, odea, obua,
i svi predmeti budu veto napravljeni, i mno
go toga drugog? Takoe, i gatanje e, voeno
razboritou, postati znanje o buduim doga
ajima. Laljivci e biti osujeeni, a istinski
gatari e biti postavljeni kao proroci budu
nosti. Da bi ljudski rod tako opremljen, iveo
i radio sa znanjem, s tim se slaem jer raz
boritost koja nas uva ne bi dopustila da nam
neznanje prodrevi postame saradnik ali da
bismo, radei sa znanjem, radili dobro i bili
sreni, e to jo ne moemo shvatiti, dragi moj
Kritija.
Ali zaista, ree on, nee lako pronai neki
drugi cilj dobrog injenja, prezre Ii znalako
injenje.
Poud me jo, rekoh, u neemu neznat
nom. O kom znalakom injenju govori? Da
li o znalakom seenju koa?
Zevsa mi, ne.
Ve o znalakom radu s bronzom?
Nikako.
Ve s vunom, drvetom, ili s neim drugim
te vrste?
Nipoto.
Dakle, rekoh ja, ne ostajemo vie pri tvrd
nji da je onaj koji znalaki ivi srean. Jer
ovi, mada ive sa znanjem, po tebi nisu sreni,
pa mi se ini da si ograniio sreu na neke
koji znalaki ive. Moda misli na onoga o
174 kome sam ja malopre govorio, na onoga koji
zna sve to treba da bude, na gatara. Govori
li o njemu ili o nekom drugom?
I o njemu, ree, i o drugom.
O kome? Zar ne o nekom takvom koji zna
sve o prolosti i o sadanjosti uz to to po
znaje budunost, i za koga nema niega to
ne zna. Pretpostavimo da takav ovek postoji.
Mislim da ne moe rei da postoji neko ko
od ovoga jo znalakije ivi.
Ne mogu, svakako.
eleo bih da znam jo ovo: koje znanje
ga ini srenim? Da li sva jednako?
Nikako, ree on.
b Nego koja ponajvie? Da li ono pomou
koga zna ono to jeste, to je bilo i to treba
da bude? Da li je to ono znanje kockanja?
Ama, kakvo kockanje?
Ve raunanja?
Nikako.
Ve znanje o zdravom?
To pre, ree.
A no koje je najpre, rekoh, o emiu je?
O dobru i o zlu, ree on.
O vragolane, rekoh, odavno me vodi na
okolo krijui (od mene) da ne ini da ljudi
dobro rade i sreno ive znalako ivljenje, pa
c ni posedovanje svih drugih znanja, ve samo
tog jednog znanja, znanja o dobru i zlu. Jer,
Kritija, ako odvoji ovo znanje od ostalih
znanja, hoe li medicina ita manje izleivati,
obuarska vetina proizvoditi obuu, tkaka
vetina tkati, a krmanoka i vojskovodna spre
avati pogibiju na moru ili u ratu?
Nita manje, ree.
No, dragi moj Kritija, nita od ovog nam
nee biti dobro i korisno ako nije prisutno
ovo znanje.
Istinu govori.
Ali ovo znanje, kako izgleda, nije razbo
ritost, ve je to znanje iji je zadatak (ergon)
da nam koristi. Jer ono nije znanje o znanji
ma i neznanjima, ve o dobru i zlu, tako da
ako je ovo korisno, razboritost bi bila neto
sasvim drugo.
Ali zato, ree on, ne bi sama donosila
korist? Jer ako je razboritost zaista znanje o
znanjima, te upravlja (svim) ostalim znanji
ma, tada bi nam koristila poto bi upravljala
bez sumnje i ovim znanjem o dobru.
Zar bi ona, rekoh, stvarala i zdravlje, a
ne medicina? I da li bi i ostale (predmete)
vetina ona sama stvarala, a ne bi one stvarale
svaka svoje? Nismo li se odavno uverili da je
ona samo znanje o znanju i neznanju, ni' o
emu drugom? Nije li tako?
Izgleda,' zaista.
Onda ona nee biti stvaralac zdravlja.
Nikako.
Jer zdravije pripada drugoj vetini, zar
ne?
Drugoj.
Dakle, razboritost nam prijatelju, ne do
nosi ni korist. Jer ovaj smo zadatak malopre
prepustili drugoj vetini, zar ne?
Svakako.
Kako e nam onda razboritost koristiti,
kad ne stvara nikakvu korist?
Izgleda nikako, Sokrate.
Vidi li, Kritija, da se opravdano odavno
plaim i s pravom sebe optuujem da pogre
no istraujem o razboritosti. Jer da sam ja
ita valjao ne bi nam se nikad ono za ta se
slaemo da je od svega najbolje, pokazalo ne
korisno. A sad smo sasvim svladani i ne mo
emo da otkrijemo za koju je uopte stvar za
konodavac postavio ime razboritost'. Meu
tim, sloili smo se oko mnogo toga to nije
sledilo u razgovoru. Sloili smo se da je raz
boritost znanje o znanju, mada to razgovor
nije doputao niti je rekao da je tako. Sloi-
smo se da ovom znanju pripada da poznaje i
zadatke drugih znanja, mada ni to razgovor
nije doputao, da bi nam razborit ovek (na
kraju) postao onaj koji zna da zna ono to
zna i da ne zna ono to ne zna. U tome se
zai'sta sasvim velikoduno sloismo, a da nismo
ni primetili da je nemogue da ovek ipak
nekako zna ono to nikako ne zna. Jer, prema
naem slaganju on zna da ne zna kako ja
mislim, nema toga od ega ovo ne bi bilo ne-
razumnije. I mada smo mi bili blagi, i nismo
bili strogi, istraivanje ipak nije moglo nita
vie otkriti istinu, ve se toliko sebi narugalo,
da nam je veoma drsko kao nekorisno poka
zalo ono oko ega smo se odavno sloili i kao
fikciju postavili. Manje alim sebe samog, no
tebe Harmide, veoma alim. Jer ti, mada si po
liku takav, i uz to najrazboritiji po dui, ni
kakve koristi nee imati od te razboritosti,
niti e ti pomoi u ivotu. Joi vie alim zbog
basme koju sam nauio od Traanina, ako
sam je s velikim naporom uio ni za ta vred-
no. Svakako ne mislim da je to tako ve da
sam ja lo istraiva. Jer mislim da je razbo
ritost zaista neko veliko dobro, i da si srean
(Harmide) ako je zbilja poseduje. Gledaj sa
mo ima li je, i ne trii nikakve basme. Jer
ako je ima, ja bih te radije posavetovao da
mene smatra brbljivcem i nesposobnim da
ita razumom ispitujem, a samog sebe utoliko
srenijim ukoliko si razboritiji.
A Harmid ree: Ali Zevsa mi, Sokrate, ne
znam ni da li je imam ni da li je nemam. Ti
kako bih mogao znati ono to ni vi, kako ka-
b e, ne moete otkriti ta je? Meutim, ja tebi
ne verujem puno i za samog sebe, Sokrate, za
ista mislim da mi treba ta basma. to se mene
tie nita ne prei da mi baja danima dok
ti ne kae da je dovoljno.
Neka bude tako, ree Kritija. Ako to ui
ni Harmide, ako dopusti Sokratu da ti baja
i ako ga ne ostavi ni u velikom ni u malom,
meni e to biti dokaz da si razborit.
Veruj da u ga slediti i da ga neu osta
viti. Jer strano (deina) bih inio, kad ne bih
sluao tebe tvog staratelja i kad ne bih inio
ono to zahteva.
Zahtevam zaista, ree on.
Ciniu tako a to poevi od ovog dana.
ta se, rekoh ja, vas dvojica dogovarate?
ta da inite?
Nita, ree Harmid. Ve smo se dogo
vorili.
Prisilie me znai, rekoh, i nee mi dati
ni da prigovorim?
Da, ree, poto ovaj nareuje. Prema to-
d me, ti razmisli ta e.
Ali nema svrhe, rekoh. Jer tebi se nije
dan ovek ne moe suprotstaviti kad se pri
hvati neega, pa i kad silu upotrebljava.
Ne suprotstavljaj se, ree, dakle ni ti.
Neu se suprotstavljati, rekoh.
NAPOMENE
' Basila (Kraljica) je boanstvo koje je zajedno s Nelejom
i Kodrom potovano u Atini.
* bela merna linija, tj., nesposoban da razlikuje.
* To je porodica kojoj pripadaju i Harmid i Kritija.
4 Veliki kralj je titula persijskog kralja.
* Kalon znai mnogo vie. Dalje je u tekstu samo pozitiv
(kalon) prevoen sa plemenito; komparativ (kallion)
; sa bolje.
* Sokratov argument se zasniva na dvoznanosti izraza
hesykhos (miran, spor).
1 pankration je borilaka vetina sastavljena od akanja
i rvanja.
* Od. 17.347.
' Poslovi i dani, 309.
Kod Platona poslovini izraz trei pehar spasitelju.
Spasitelj je epitet Zevsa. Zevs Spasitelj je imao svoje
hramove u lukama i tu mu se posveivao trei pehar
vina. Ovaj trei pehar je tako postao simbol uspeha, a
trei pokuaj u neemu je postao onaj sreni pokuaj.
LAHET
St. II
p. 178
a Lisimah: Nikija i Lahete, gledali ste oveka
pod oklopom u borbi; no nismo vam rekli
zato smo vas ja i Melesija pozvali da zajedno
posmatramo, pa emo vam sada rei. Smatra
mo da s vama treba slobodno da govorimo,
b jer postoje neki koji se takvima podsmevaju,
te ne kau ono to misle upita li ih ovek za
savet, ve govore drugo, protivno svom uve-
renju, pogaajui (stav) onoga koji trai sa
vet. No poto smo smatrali da vi i dovoljno
poznajete (stvar), i da ete nam rei tano
onako kako vam se ini, mi smo vas, eto, po
zvali da se posavetujemo o tome ta nam je
179 initi.
a Evo zbog ega pravim toliki uvod. Ovo su
nam sinovi, ovaj je Melesijin i po dedi nazvan
Tukidid, a ovaj je moj, i on takoe nosi de-
dovsko ime, ime mog oca zovemo ga, na
ime, Aristeid. Mi smo odluili da im posve
timo svu moguu brigu, i da ne uinimo kao
mnogi, tj., da ih kada se zamome, pustimo
da rade ta im je volja, ve da upravo sada i
b zaponemo da se o njima brinemo koliko god
moemo. I, poto znamo da i vi imate sinove,
smatrali smo da se vi, ako uopte iko, brine
te za sinove kako bi, kad ih odnegujete, bili
najbolji. Ako moda niste esto mislili o tome,
57
mi vas podseamo da to ne treba zanemariti,
i pozivamo vas da se zajedno s nama pobri-
nete za sinove. No, treba da ujete, Nikija i
Lahete, otkud nam to pade na pamet, mada je
malo podue. .
Naime, ja i ovaj ovde, Melesija, ivimo za
jedno, a i nai momci takoe. Kao to sam i
na poetku rekao, biemo otvoreni prema va
ma. Svaki od nas moe da pria mladiima o
mnogim i lepim delima svoga oca, o onim
koja je poinio u ratu, upravljajui saborci-
ma, i o onima koja je poinio u miru, uprav
ljajui gradom; nijedan od nas, meutim, ne
moe priati o svojim vlastitim delima. Zbog
toga nas je stid pred njima i optuujemo svo
je oeve to su nas pustili da ivimo razma
eno kad smo se zamomili, a oni se bavili
brigama drugih. Isto to dokazujemo i ovim
mladiima govorei im da e ostati bez slave
ako se ne brinu za sebe i ne sluaju nas, a da
e moda postati vredni imena koja nose,
ako se budu brinuli. Oni kau da e nas slu
ati, pa mi traimo upravo to usled ega bi,
kad to naue i tome se posvete, postali naj
bolji. Neko nam je savetovao da bi za mladog
oveka bilo dobro da naui boriti se pod oru
jem, hvalio je oveka iju ste predstavu sad
gledali i pozvao nas da pogledamo. Nama se
uini da treba da doemo na predstavu i da
vas pozovemo da zajedno posmatramo, a i da
se posavetujemo i udruimo, ako hoete, u
brizi za sinove. To je ono to smo hteli da
vam saoptimo, a va je ve zadatak da sa-
vetujete o ovom nauku, da li vam se ini da
ga treba uiti ili ne treba, i o ostalom ako
moete da pohvalite neki nauk ili zanimanje
za mladog oveka i da nam kaete hoete
li da se udruimo.
Nikija: to se mene tie, Lisimae i Milesija,
ja hvalim va naum i rad sam da uestvujem,
a mislim da je i s Lahetom isto.
b Lahet: Tano, Nikija. Jer ono to je Lisimah
upravo govorio o svom ocu i o Milesijinom
ocu, ini mi se da je veoma dobro reeno i za
njdh, i za nas, i za sve koji se bave dravnim
poslovima. Njima se uglavnom dogaa to o
emu on govori, i kod dece i kod (svega) os
talog: svoje vlastito zaputaju i nemarno ive.
Ali udim se to nas poziva da se posavetu-
c jemo o obrazovanju mladia, a ovog ovde, So
krata, ne poziva, mada je, prvo, iz tvoje de-
me, a potom uvek boravi tamo gde za mlade
postojii neko plemenito uenje i zanimanje
kakvo ti trai.
Li.: Ma ta govori, Lahete?! Sokrat se bavi
neim te vrste?
La.: Svakako, Lisimae.
Ni.: O tom bih ti i ja mogao (poneto) rei
d ne loije od Laheta, jer je i meni samom ne
davno preporuio uitelja muzike za sina,Da-
mona Agatokleovog uenika, oveka najueni-
jeg ne samo u muzici, ve i u (svemu) dru
gom, sagovornika najvee vrednosti za mla
dia u toj dobi.
Li: Ljudi moje dobi, Sokrate, Nikija i Lahe-
e te, ne poznaju vie mlade, poto uglavnom
zbog godina borave u kui. No ako ti, sine
Sofrotniskov, moe neto dobro posavetovati
svog suoptinara, treba da savetuje. A pra
vian si, i po ocu si nam prijatelj. Jer ja i
tvoj otac smo uvek bilii drugari i prijatelji, i
do njegove smrti nije bilo nesloge meu na
ma. I, priseam se, ba kad neko od ovih
govori, da ova deca esto kod kue u meu
sobnom razgovoru spominju Sokrata i veoma
ga hvale; meutim nikada ih nisam upitao
181 govore li o Sokratu Sofroniskovu. Ali, deco,
recite mi, je li ovo taj Sokrat koga esto spo
minjete?
Sin: Svakako oe, taj je.
Li: Tako mi Here, Sokrate, dobro je to i-
ni ast svom ocu koji je izvrstan ovek, i
to e se, pored toga, naa i vaa kua (po
novo) povezati.
La.: Zaista, Lisimae, ne putaj ga, jer ja
sam ga video kako proslavlja ne samo svog
oca ve i otadbinu. U bekstvu iz Delija on
se povlaio sa mnom, i ja ti kaem da bi
ast nae drave bila sauvana i da ne bi do-
ivela takav pad, da su drugi bili takvi.
Li.: Ova pohvala, Sokrate, je zaista krasna,
budui da dolazi od ljudi vrednih poverenja
u tome u emu te hvale. Dobro znaj da se ja,
kad to sluam, radujem zbog tvog ugleda, i
veruj mi da sam ti veoma naklonjen. Trebao
si nas i ranije poseivati i smatrati nas svo
jim domaim, kao to je i pravo: od danas,
poto smo se sreli, ne ini drugaije ive doi
i upoznaj se i s nama i s ovim mladiima kako
biste i vi uvali nae (porodino) prijatelj
stvo. Ti e to uiniti, a i mi emo te iznova
podseati.
No, ta mislite o onom ime smo zapoe
li? Kako vam se ini? Da li je taj nauk borbe
pod orujem prikladan za mladie ili nije?
Sokrat? Ako budem mogao, Lisimae, ja u
pokuati da te o tome posavetujem i da te
ubudue u svemu posluam. No, ini mi se da
je na j ispravni je da ja, poto sam mlai i ne-
iskusniji od vas, najpre ujem ta vi kaete
i da uim od vas. Ako budem imao neto da
dodam, tada ve treba da poduavam i uvera-
vam i tebe i njih. Ali, Nikija, zato ne govori
neko od vas?
Ni.: Nita ne prei, Sokrate.
Meni se ini da je mnogostruko korisno
da mladii poznaju ovaj nauk. Naime, dobro
je da se u dokolici ne bave neim drugim, i
me mladi ljudi vole da se bave, ve time usled
ega nuno i telesno jaaju jer to nije lo
ije ni od jednog telesnog vebanja, niti je ma
nje naporno a telesno vebanje i jahanje
i prilii ponajvie slobodnom oveku. Jer, je
dino se oni koji vebaju u rukovanju orujem
vebaju za boj iji smo mi bojnici, i u onom
to on trai. Potom, i u samoj borbi e im
koristiti ovaj nauk kad se treba boriti u stro
ju uz mnoge druge, a najvea je korist od
njega kad se stroj rasturi te kad ve treba u
proganjanju napasti nekog ko se brani ili u
bekstvu odbiti progonitelja. Onaj koji to zna
sigurno ne bi trpeo nikakvo (zlo) od strane
jednog protivnika, a moda ni od strane mno
gih, ve bi uvek bio u prednosti. Ovakav nauk
takoe podstie elju za jednim drugim ple
menitim naukom, jer svako ko naui da se
bori pod orujem, poeli i naredni nauk, onaj
0 ureenju vrsta. A kada to naui i postane u
tome astoljubiv, poelee sve to sc tie stra
tegije. Jasno je da je i plemenito i veoma vred-
no za oveka da poznaje i da se marljivo bavi
svim naucima kojima je to predmet, a iji bi
poetak mogao biti ovaj nauk. Pridodaemo
tome ne malu prednost: ovo znanje e sva
kog oveka u ratu uiniti smelijim i hrabri
jim. Nemojmo smatrati nevrednim pomena,
1 ako se nekom to ini beznaajnijim, ni to
da e ovo znanje prouzrokovati da se ovek
pokae plemenitijim tamo gde treba, a isto
vremeno i stranijim za neprijatelje zbog ple
menitosti. Dakle, meni se ini, Lisimae, kao
to sam rekao, da mladie treba poduavati u
tome, i rekao sam s kojih razloga mi se to
ini. No, rado bih uo Laheta, ukoliko on ima
neto da doda.
La.: Teko je, Nikija, za bilo koji nauk tvrditi
da ga ne treba uiti, jer izgleda dobro sve
znati. Pa i taj oklopniki treba uiti, ako to
jeste nauk, kao to tvrde oni koji poduavaju
i kao to Nikija govori. Ako pak, nije nauk,
ve varaju oni koji se izdaju za uitelje, ili
jeste nauk al'i ne ba ozbiljan, zato bi uop-
te trebalo to uiti? Govorim tako mada sam
time zadivljen, zato to mislim da kad bi to
bilo nauk, tada ne bi ostao skriven Lakede-
monjanima, koji se u ivotu ne brinu ni za
ta drugo nego za to da istrauju ono a da
se vebaju u onom to bi im omoguilo da
nadvladaju druge u ratu. Ako pak, oni to ne
znaju, a ovim uiteljima to nije ostalo skri
veno, tada bi neko kad bi se u tome proslavio
kod njih koji najviie od (svih) Helena za to
brinu, i kod drugih najvea blaga mogao za
raditi, kao i tragini pesnik koji se kod nas
proslavio. Stoga onaj ko namerava da valja
no stvara tragediju, ne obilazi Atiku spol ja u
krugu prikazujui je po drugim gradovima
ve hita pravo ovamo, i, opravdano, prikazuje
je ovde. Nasuprot tome, vidim kako oni koji
se bore oklopljeni, smatraju Lakedajmon ne
pristupanim svetitem na koji ne stupaju ni
vrhom noge, ve ga obilaze i svima se radije
prikazuju, a najradije onima koji bi se i sami
sloili da mnogo za njima zaostaju u ratni
kim vetinama. Potom, Lisimae, s ne malim
brojem tih ljudi sreo sam se na samom poslu
i znam 'kakvi su. Moete i odatle (isto) videti,
jer nijedan se ovek izveban za borbu s oklo
pom nikada nije proslavio u ratu. U svemu
drugom znameniti postaju oni koji su se iz-
vebali u svojoj vetini; ovi su pak, ikako iz
gleda, u tome veoma nesreni mimo druge.
Na primer, i ovog Stesilaja, koga ste sa mnom
posmatrali kako se prikazuje pred tolikim na
rodom i kako se velia, ja sam posmatrao na
bolji nain. U stvarnosti kada se uistinu pri
kazivao protiv svoje volje. Kada je laa na
kojoj je on bio mornar prilazila nekom to-
vamom brodu, on se borio srpastim kopljem
oruje je bilo izuzetno kao i on sam. Nije
vredno priati ostalo o tom oveku, no s tom
mudrolijom sa srpom pri vrhu se zbilo ovako.
Dok se on borio, srp se zakai za snast (dru
ge) lae i ostade tamo. Stesilaj cimnu elei
da ga otkai, no nije mogao; a lae su pro
lazile jedna mimo druge. Isprva je on trao
184 po lai drei koplje, no kad je njihova laa
mimoila nau i povukla njega za sobom, on
je propustio koplje kroz ruke dok ga nije
uhvatio za vrh kopljae. Oni sa teretne lae
su se smejali i tapali pred prizorom koji je
pruao, a kada je on, poto je neko bacio ka
men na palubu kraj njegovih nogu, pustio
koplje, tada ve ni ovi sa troveslarke nisu
mogli zadrati smeh kad su videli ono srpa-
sto koplje kako se mjie na teretnjaku.
Moda, dakle, taj nauk moe biti neto,
kao to Nikija tvrdi; no, to je ono to sam ja
b iskusio. Kao to sam i na poetku rekao, bilo
da to jeste nauk te prua tako malo koristi,
ili da nije, ve to samo (neki) tvrde i pretva
raju se, nije vredno pokuavati nauiti ga.
Jer ini mi se da ako neki plaljivac misli
da poznaje taj (nauk), tada e se jasnije po
kazati kakav je ikad usled tog poznavanja po
stane drskiji, a ako je hrabar i ako pogrei
samo malo, tada e mnoga ogovaranja trpeti
poto ga ljudi dre na oku. Jer preuzetnost
c takvoga znanja izaziva zavist, tako da ako
nije zadivljujue to koliko neki ovek nad-
mauje po svojoj vrlini ostale, nema naina
da izbegne podsmeh ako tvrdi da poseduje to
znanje. Takvom mi se nekakvom ini, Lisima
e, marljivost oko ovog nauka.
No, kao to sam ti d na poetku rekao,
treba traiti i od Sokrata da savetuje kako
se njemu ini o tom predmetu, i ne pu
tati ga.
d Li.: I ja to traim, Sokrate. Jer ini mi se kao
da nam je potrebno miljenje onog koji ko
nano odluuje. Da su se ova dvojica sloili,
manje bi nam bio potreban neko takav. No,
Lahet se, kao to vidi, suprotstavio Nikiji, pa
bi bilo dobro uti s kojim od njih dvojice si
ti saglasan.
So.: ta, Lisimae, namerava li da prihvati
ono to veina od nas hvali?
Li.: Ta ta bi ovek mogao (drugo) uiniti,
Sokrate ?
So.: Hoe li i ti, Melesija, uiniti tako? A kad
bi odluivao o tome ta treba sin da ti veba,
da li bi verovao veini nas ili onom koga je
dobar uitelj gimnastike obuio i uvebao?
Melesija: Svakako njemu, Sokrate.
So.: Znai, njemu bi vie verovao nego nama
etvorici?
Me.: Verovatno.
So.: Mislim da ono to treba da bude valjano
odlueno treba odluivati na osnovu znanja,
a ne na osnovu mnotva.
Me.: Kako da ne?!
So.: Ne treba li i sada najpre ispitati upravo
to da li je neko od nas vet u onome o emu
se savetujemo ili nije. Ako jeste, njemu jed
nom treba verovati, a ostale ostaviti, a ako
nije, treba traiti nekog drugog. Misli li da
ti i Lisimah stavljate na kocku neto neznat
no, a ne najvei va posed? Jer itava oinska
kua e biti takva kakvi su sinovi, pa bilo da
su estiti ili tome suprotno.
Me.: Istinu govori.
So.: Znai, tome treba posvetiti punu panju.
Me.: Svakako.
So.: Kako bismo, kao to sam malopre rekao,
mogli istraivati, kad bismo hteli da istrau
jemo ko je od nas najvetiji u gimnastici?
Zar to ne bi bio onaj koji je to nauio i u
tome se izvebao, koji je i uitelje imao za to?
Me.: ini mi se.
So.: Neemo li pre toga istraivati ta je to
za ta traimo uitelje?
Me.: Kako to misli?
So.: Moda e ovako biti jasnije. Ne ini mi
se da smo se na poetku sloili ta je to o
emu se savetujemo i ispitujemo ko je od nas
u tome vet i ko je za to imao uitelje, a ko
nije.
Ni.: Zar ne istraujemo, Sokrate, to da li mla
dii treba ili ne treba da ue nauk borbe pod
oklopom?
So.: Svakako, Nikija. No, kad se istrauje to
da li treba ili ne treba namazati lek na oi,
da li misli da se tada odluuje o leku ili o
oima?
Ni.: O oima.
So.: A kad se ispituje da li konju treba ili
ne treba staviti uzde u odreeno vreme, ne
odluuje li se tada o konju, a ne o uzdi?
Ni.: Tako je.
So.: Jednom reju, dakle, kad god neko ispi
tuje neto radi neega, odluuje se o onome
radi ega se istraivalo, a ne o onome to se
radi neeg drugog trailo.
Ni.: Nuno.
So.: Treba dakle ispitivati savetodavca da ld
je vet u nastojanju oko onoga radi ega is
pitujemo kada ispitujemo.
Ni.: Svakako.
So.: Ne tvrdimo li da sada ispitujemo o na
uku radi due mladia?
Ni.: Da.
So.: Znai, treba ispitati to da li je neko od
nas vet u nezi due, sposoban da je dobro
odneguje, i sa dobrim uiteljima u tome.
La.: ta, Sokrate, zar jo nisi primetio da su
neki postali vetiji u neemu bez uitelja, ne
go sa njima?
So.: Svakako, Lahete. No ti njima ne bi hteo
poverovati kad bi ti rekli da su dobri u svom
poslu, ako ti ne bi mogli pokazati dobro izra-
186 en proizvod svoje vetine, i to jedan ili vie
njih.
La.: To je istina.
So.: Prema tome, i mi moramo, Lahete i Niki-
ja poto su nas Lisimah i Melesija pozvali
da se posavetujemo o njihovim sinovima, e
lei da ovima due budu bolje ako moe
mo, pokazati neke uitelje koji su, prvo, i sa
mi dobri, i due mnogih mladih su odnegova-
li, a potom koji su i nas obuili. Ili, ako
b neko od nas porie da ima vlastitog uitelja
ali moe da navede vlastita dela, tada treba
da pokae neke Atenjane ili strance, bilo da
su robovi ili slobodni ljudi, koji su njegovom
pomoi po optem priznanju postali dobri.
No, ako ne moemo nita od ovoga, treba sa-
vetovati da se trae drugi, i ne izlagati se ni
opasnosti da se kvare sinovi prijatelja, a ni
najveim optubama najbliskijih ljudi. Pre
c svega, Lisimae i Melesija, izjavljujem da sam
nisam imao uitelja u tome, mada jo od
mladosti za time udim. No, ne mogu da pla
am sofistima koji jedini obeavaju da mogu
uiniti oveka plemenitim i dobrim, a sam
opet ne mogu da otkrijem tu vetinu ni dan
danas. Ne bih se zaudio da su Nikija ili La-
het to otkrili ili nauili. Jer mogu i bolje pla
titi od mene, te i od drugih nauiti, a istovre
meno su i stariji tako da su ve mogli otkriti.
Zaista mi se ini da su sposobni obrazovati
oveka, jer da ne veruju da sami to dovoljno
poznaju, oni nikada ne bi (tako sigurno go
vorili o zanimanjima koja su korisna ili tet
na za mladog oveka. No, zaudilo me je to
to se ne slau jedan s drugim. Zato te, Lisi
mae, zauzvrat molim: kao to je malopre La-
het traio od tebe da me ne pusti ve da me
pita, tako i ja tebe sada molim da ne pusti
e ni Laheta ni Nikiju, ve da ih pita i da im
kae kako Sokrat porie da zna ita o tome
i da nije sposoban da odlui ko od njih dvoji
ce govori istinu jer nije ni pronalaza, ni
neiji uenik u takvim stvarima. Neka nam
svako od vas, Nikija i Lahete, kae kod kog
je izvanrednog (uitelja) uio o nezi mladih,
i da li ste to nauili od drugog ili ste sami
otkrili. Ako ste nauili od drugog, recite ko
su bili uitelji svakome od vas i ko su vam
bili drugovi u vetini, da bismo, ako vi ne
mate vremena usled dravnikih poslova, mi
otili do njih i ubedili ih bilo darovima ili
uslugama ili i jednim i drugim da se pobrinu
i za nae i za vae sinove, kako ne bi, postav
i loi, osramotili svoje pretke. Ako ste pak
sami neto takvo pronali, dajte nam tada do
kaz za to da ste ve nokog drugog loeg, po
trudivi se oko njega, uinili plemenitim i do
brim. Jer ako sada po prvi put pokuavate da
obrazujete, treba paziti na to da ste u opas
nosti da eksperimentiete, ne na Karijcu1 ve
na svojim sinovima i na deci svojih prijatelja,
i da vam se, sasvim kao to poslovica kae,
dogodi da ,pokuavate trati pre nego to mo
ete hodati .
Recite nam, dakle, ta tvrdite ili porie
te da od ovoga posedujete, ili da vam pripada.
To ih, Lisimae, pitaj i ne putaj ih.
Li.: ini mi se, ljudi, da Sokrat dobro govori. No
elite li vi, Nikija i Lahete, da o takvim stvari
ma odgovarate na pitanja, to zaista vi sami mo
rate znati. Jasno, meni i Melesiji bi bilo dra
go kad biste hteli odgovoriti na sve to So
krat pita. Jer, i poeo sam odatle da smo
vas zato pozvali na savetovanje to smatramo
da se vi, naravno, brinete i inae o takvim
stvarima, a i zato to su vam sinovi malne
kao i nai u dobi kada ih treba obrazovati.
Dakle, ako se slaete, recite, te zajedno sa
Sokratom istraujte, pitajui i odgovarajui
na pitanja. Jer, on dobro kae da sada odlu
ujemo o neemu to je za nas najvanije.
No, gledajte ini li vam se da treba tako
postupiti.
Ni.: Izgleda mi, Lisimae, da ti u stvari, So-
e krata poznaje samo po ocu, a da se s njim
nisi susretao osim onda kada je bio dete i
kad bi ti, moda, meu suoptinarima pristu
pio pratei svog oca, bilo u hramu ili na ne
kom drugom sastanku suoptinara. No jasno
je da se s ovekom, poto je odrastao, nisi
vie susretao.
Li.: Zato to govori, NikJja?
Ni.: Zato to mi se ini da ne zna da onaj
koji je Sokratu blizu i koji mu prie u raz
govoru, nee moi, ak i ako se ranije poelo
razgovarati o neemu drugom, prekinuti to
188 voenje u krugu od strane Sokrata, pre nego
to o samom sebi kae na koji nain sada
ivi i na koji nain je svoj proli ivot iveo.
A, kad on pone o sebi da govori, Sokrat ga
nee pustiti pre nego to sve to dobro i valja
no ne ispita. No, ja sam na to navikao i znam
da je nuno to trpeti od njega i taikoe znam
da u i sam to pretrpeti. Jer ja se radujem,
Lisimae, to drugujem s tim ovekom i mis-
b lim da nema nikakvog zla u tome to se opo-
minjemo da nismo dobro inili ili da ne ini
mo dobro; nuno je da onaj koji od toga ne
bei i u kasnijem ivotu bude promiljeniji, i
da, kao to Ikae Solon,3 i eli i zavreuje da
naui kako da ivi, a ne da misli da e mu
pamet doi sa starou. Meni nije nimalo ne
obino niti neugodno da me Sokrat ispituje,
ve sam odavno prilino siguran da, kada je
Sokrat tu, neemo razgovarati o deacima, ve
c o sebi samima, to se mene tie, dakle, nita
ne prei da sa Sokratom razgovaram na nje
gov nain. No, pogledaj kakav je Lahetov
stav prema tome.
La.: Moje miljenje o razgovorima, Nikija, je
jednostavno, ili ako hoe, nije jednostavno/
/jednostruko ve dvostruko. Neko bi mogao
misliti da ih volim, a neko opet da ih mrzim.
Jer kad sluam oveka u razgovoru o vrlini
ili o nekoj mudrosti, nekog istinskog oveka
d i vrednog rei koje govori, izuzetno se radu
jem kada vidim da ovek i njegove rei prili
e jedno drugom i da se meusobno slau. I
ini mi se da je takav ovek pravi muziar ko
ji udeava najlepi sklad ne na liri ili na in
strumentima za zabavu, ve u vlastitom ivo
tu u svojim reima i delima, naravno u dor-
skoj meri koja je jedina helenska, a ne u jon
skoj, frigijskoj ili lidijskoj. Takav ovek me
c raduje kada govori, te svakome izgleda da
volim razgovore tako strasno prihvatam
njegove rei a onaj koji radi suprotno
ovome, ljuti me, i to utoliko vie ukoliko bo
lje govori, pa izgleda da mrzim razgovore.
Sokrata ne poznajem po razgovorima, ali
sam se ranije, kako izgleda, upoznao s njego-
189 vim delima, i u njima sam otkrio da on za
vreuje lepe razgovore i potpunu slobodu go
vora. Ako dakle i to ima, tada sc slaem s
Nikijom, veoma rado bih se izloio njegovoj
istrazi i ne bih bio zlovoljan uei od njega,
jer i ja, uz jedan dodatak, mislim kao Solon
da ,elim starei puno nauiti'4 ali ,samo
od dobrih ljudi'. Neka se Sokrat sloi s tim
da je i sam uitelj dobar, da se ja ne poka-
b em kao neko ko sporo i nevoljno ui. Hoe
li pak uitelj biti mlai ili bez slave ni za
ta takve vrste ja ne marim. Prema tome,
Sokrate, pozivam te da me poduava i pobi
ja kako ti hoe, i da ui ono to ja znam
tako mislim o tebi od onog dana kad si
se izvrgao opasnosti sa mnom i kada si dao
dokaze vrline koje moe dati samo ovek
prave vrednosti. Govori dakle ta ti je drago,
ne obazirui se na nae godine.
c So.: Ne mogu rei, kako izgleda, da vi niste
radi i savetovati se i.zajedno istraivati.
Li.: No, to je upravo na zadatak, Sokrate,
a i tvoj jer, tebe smatram jednim od nas.
Pogledaj, dakle, umesto mene ono ta e
limo da saznamo od Niikije i Laheta o mla
diima i sa vetu i razgovarajui s njima. Jer
ja ve zbog godina zaboravljam mnogo toga
d to nameravam da pitam i to mi se odgo
vori, i ne pamtim ako se u meuvremenu o
drugim stvarima pria. Prema tome, vi s&mi
govorite i razlaete predmet rasprave, a ja u
sluati i, kada ujem, uiniu zajedno s Mile-
sijom ono to i vama izgleda (dobro).
So.: Nikija i Lahete, treba posluati Lisimaha
i Melesiju. Moda ne bd bilo loe ispitivati
o nama samima i neto takvo to smo upra
vo poeli razmatrati, naime to ko su nam bili
uitelji u ovakvom obrazovanju i kojim smo
e drugim ljudima pomogli. No, mislim da i
ovakvo razmatranje vodi do istog, a moda je
blie poetku. Ako, naime, znamo da neto,
kada se priblii neemu, ini boljim ono e
mu se pribliilo, i ako uz to moemo da ui
nimo da se to priblii onome, tada je jasno
da znamo kako se ono o emu se savetujemo
moe najlake i najbolje stei. Moda me ne
razumete, no, ovako ete lako razumeti. Ako
190 znamo da vid pridodat oima ini oi bolji
ma, i ako uz to moemo da ga pridodamo nji
ma, tada je jasno da znamo ta je vid, po
to moemo da posavetujemo kako bi se on
mogao najlake i najbolje stei. Jer da ne
znamo ni samo to, ta je vid ili ta je sluh,
b teko bismo mogli postati savetnici i lekari
vredni spomena za oi ili za ui, i za to na
koji nain bi se vid ili sluh najbolje mogli
stei.
La.: Istinu govori, Sokrate.
So.: Nisu li vas, Lahete, ova dvojica pozvali
na savetovanje o tome na koji nain bi stee
na vrlina mogla njihove sinove uiniti boljim
po dui?
La.: Svakako.
So.: Ne moramo li mi posedovati upravo zna
nje o tome ta je vrlina? Jer ako uopte ne
znamo ta je vrlina, kako bismo nekom mogli
c savetovati na koji nain bi to najbolje stekao?
La.: Meni se ini nikako, Sokrate.
So.: Znai, Lahete, mi tvrdimo da znamo ta
je to.
La.: Tvrdimo, zaista.
So.: A ono to znamo, to bez sumnje moemo
i rei?
La.: Ta kako da ne?
So.: Meutim, najbolji moj, nemojmo odmah
o svoj vrlini istraivati jer to je moda
d prevelik zadatak ve pogledajmo najpre da
li dobro poznajemo neki njen deo. Naravno,
tako e nam i istraivanje biti lake.
La.: inimo onako kako ti hoe, Sokrate.
So.: Koji emo deo vrline izabrati? Ili je jas
no da je to onaj prema kome je, izgleda, up
ravljen oklopniki nauk? Mnogima se ini da
je to hrabrost, zar ne?
La.: Zaista im se tako ini.
So.: Dakle, Lahete, najpre emo pokuati da
kaemo ta je hrabrost, a posle toga emo
razmotriti i na koji nain mladii to mogu
stei, ukoliko se to moe stei vebanjem i
uenjem. No, pokuaj da mi odgovori na pi
tanje ta je hrabrost.
La.: Zevsa mi, Sokrate, to nije teko. Jer ako
neko moe ostajui u stroju odbijati neprija
telje i ako ne bei, tada dobro znaj da je
hrabar.
So.: Dobro govori, Lahete. No, moda sam ja
krivac, poto nisam bio jasan, to nisi odgo
vorio na ono to sam te nameravao pitati,
ve na neto drugo.
La.: Kako to misli, Sokrate?
So.: Rei u ti, budem li mogao. Hrabar je,
kako ti kae, onaj koji se, ostajui u stroju,
bori protiv neprijatelja.
La.: Zbilja to mislim.
So.: Pa, i ja. No ta je s onim koji se beei,
a ne ostajui, bori protiv neprijatelja?
La.: Kako beei?
So.: Kao to se za Skite pria da se ne bore
manje beei nego progonei, i kao to Homer
negde, hvalei Ajnejeve konje, ree da oni
umeju ,dobro da progone ovud i onud ili da
bee'5, a samog Ajneju pohvali izato to ima
znanje straha, i ree da je on ,seja straha'6.
La.: I ba dobro ree, Sokrate, jer govorio je
0 bojnim kolima. Takoe, ti govori o Skitskoj
konjici. Konjica se tako bori, a oklopna pea-
dija7 kao to ja kaem.
So.: Osim, moda, Lahete, Lakedajmonska. Jer
pria se da Lakademonjani kod Plateje, kad
su se sukobili s persjskom lakom peadijom,
nisu hteli ostati i boriti se protiv njih, ve su
pobegli, a kad su se redovi Persijanaca ras
turili, vratili se kao konjica i tako pobedili u
toj bici.
La.: Istinu govori.
So.: To je ono o emu sam malopre govorio.
Ja sam krivac to nisi dobro odgovorio, jer ni
sam dobro pitao. Hteo sam da te pitam ne
samo za one koji su hrabri oklopnici, ve i za
konjanike i za sve ratnike, i ne samo za njih
ve i za one koji su hrabri u opasnostima na
moru, i za one koji su hrabri u bolestima, siro
matvu, i u dravnim poslovima, i, takoe, ne
samo za one koji su hrabri u borbi protiv bola
1 straha, ve i za one koji su izvrsni u borbi
protiv strasti ili uitaka, bilo da miruju ili da
se vraaju jer sigurno, Lahete, postoje neki
koji su i u takvim stvarima hrabri.
La.: Itekako, Sokrate.
So.: Dakle, svi ovi su hrabri, no jedni su hra
bri u uivanjima, drugi u bolovima, jedni u
strastima, a drugi u strahu. A drugi su mis
lim, plaljivci u istim tim (stvarima).
La.: Svakako.
So.: Sta je svaki od ovih? To sam pitao. Po
kuaj, dakle, ponovo da kae najpre ta je to
to je isto, hrabrost u svemu ovome. Ili jo
ne shvata ta mislim?
La.: Pa, ne ba.
192 So.: No, mislim ovo. Kad bih te pitao ta je
brzina, koju susreemo i u tranju i u kita-
ranju, i u govoru i u uenju i u mnogim dru
gim stvarima, i posedujemo je u skoro svemu
to je vredno pomena, bilo da je to delatnost
ruku, nogu, ustiju, glasa ili razuma, ne bi li
i ti tvrdio da je to ista brzina?
La.: Svakako.
So.: I kad bi me neko pitao: Sokrate, ta mi-
b sli da je to to u svim stvarima naziva brzi
nom?, ja bih mu rekao da je brzina svojstvo
koje mnogo uini za kratko vreme, bilo da se
radi o govoru, tranju ili bilo emu drugom.
La.: Ba pravilno bi mu rekao.
So.: Pokuaj tada i ti, Lahete, rei tako za
hrabrost: kakvo je to svojstvo koje se zato
to je u uivanju, u bolu i u svemu u emu
smo rekli sada da postoji, naposletku naziva
hrabrost?
c La.: ini mi ise, dakle, da je to neka postoja
nost due ako treba rei ta je to to je u
svemu.
So.: Ali zaista treba, ako odgovaramo na pi
tanje koje nam je postavljeno. No, meni se
ini da nije ba svaka postojanost za tebe
hrabrost a nasluujem to iz ovoga: sigurno
znam, Lahete, da hrabrost smatra neim ve
oma plemenitim.
La.: Dobro znaj da je ja samtram neim naj
plemenitijim.
So.: Nije li razborita postojanost plemenita i
dobra?
La.: Svakako.
So.: A ona nerazborita? Nije li nasuprot onoj
tetna i pogubna?
La.: Da.
So.: Hoe li rei da je lepo neto takvo, to
je tetno i pogubno?
La.: Nikako to ne bi bilo pravo, Sokrate.
So.: Znai nee se sloiti da je takva postoja
nost hrabrost, poto ona nije plemenita, a hra
brost je neto plemenito.
La.: Istinu govori.
So.: Po tvom miljenju bi, dakle, razborita
postojanost bila hrabrost.
La.: Izgleda.
So.: No, pogledajmo, u emu je razborita? Da
li u svemu, i velikom i malom? Na primer,
ako je neko postojan kada razborito troi no
vac, poto zna da e vie stei kad potroi, da
li bi ovoga zvao hrabrim?
La.: Zevsa mi, nikad!
So.: IH na primer, ako je ovek lekar, te se,
kada mu sin, ili neko drugi, ima upalu plua
i trai da mu da da pije ili jede, ne da nago
voriti ve je postojan?
La.: Ni to nikako nije ta postojanost.
So.: Takoe da li bi rekao da je hrabriji onaj
ovek koji je postojan u ratu i eli da se bori,
koji razborito rauna i zna da e mu drugi
pomoi, pa se bori protiv slabijih i loijih
nego to su oni s kojima je, a uz to ima i
bolje mesto, taj koji je postojan uz takvu
razboritost i pripremu, ili onaj koji je spre
man da istra je u (sred) protivnike vojske i
da bude postojan?
La.: Meni se ini, Sokrate, ovaj drugi.
So.: No sigurno, njegova postojanost je neraz-
boritija od postojanosti drugog.
La.: Istinu govori.
So.: Znai rei e da je i onaj &oji je sa
konjanikim znanjem postojan u konjikoj
bici, manje hrabar nego onaj koji je takav
bez tog znanja.
La.: ini mi se da je tako.
So.: I onaj koji je postojan sa praarskom
vetinom ili streljakom ili kojom drugom.
La.: Svakako.
So.: Hoe ii reti da su i ona koji silaze u bu
nar i rone i koji su postojani u tom poslu ili
u nekom drugom slinom, a koji nisu u tome
veti, hrabriji od onih koji su veti?
La.: T& ta bi se drugo moglo rei, Sokrate?!
So.: Nita, ako se tako misli.
La.: No, zaista mislim tako.
So.: Pa ipak, Lahete, takvi ljudi sc nerazbori-
tije izlau opasnosti i nerazboritije su posto
jani nego oni koji (sve) to rade uiz pomo ve-
tine.
La.: Izgleda.
So.: Nije li nam se u ovome pokazalo da je
nerazborita smelost i postojanost runa i
tetna?
La.: Svakako.
So.: A sloili smo se da je hrabrost neto ple
menito.
La.: Sloili smo se, zaista.
So.: Sada, pak, mi nasuprot tome tvrdimo da
runo/nedostojno, ova nerazborita postojanost,
jeste hrabrost.
La.: Izgleda.
So.: ini li ti se da dobro tvrdimo?
La.: Tako mi Zevsa, Sokrate, ne ini mi se.
So.: Znai, ja i ti Lahete se nismo, kao to ti
kae, uskladili u dorskoj meri. Jer, dela nam
nisu saglasna sa reima. Mogao bi neko rei
kako izgleda, da mi po delima uestvujemo
u hrabrosti, ali ne bi, mislim, to rekao za
rei, kad bi nas sad uo u razgovoru.
La.: To je sasvim istinito.
So.: Sta, dakle? Misli li da je dobro da bu
demo u tom poloaju?
La.: ^Nikako.
So.: Pretpostavimo da unekoliko priliva tamo
to to govorimo.
La.: Kako to, i ta?
194 So.: Tu re (logoi) to nareuje postojanost.
Ako se slae, i mi u ovom istraivanju treba
da budemo is trajni i postojani da nas sama
hrabrost ne bi iismejala to je ne traimo hra
bro ako je zaista sama postojanost esto i
hrabrost.
La.: Ja sam nakan, Sokrate, da ne odustanem,
premda sam nevian takvim razgovorima. No,
uhvatila me neka elja za barbom protiv ono
ga to je reeno, i zbilja se ljutim to ovako
b ne mogu da kaem ta mislim. Jer ini mi se
da znam ta je hrabrost, no ne vidim gde ml
je malopre pobegla te ne mogu da je zgrabim
govorom i da kaem ta je.
So.: Ne treba li, dragi moj, da dobar lovac
progoni i da ne odustaje?
La.: Svakako.
So.: Hoe li da onda pozovemo i Nikiju na
hajku? Moda je vetiji od nas?
c La.: Hou, kako da ne?!
So.: Hajde, Nikija, pomozi ako moe, prija
teljima koji su zapali u buru razgovora, i u
tekoama su. Jer vidi u kakvom smo orso
kaku. Moe i nas osloboditi tekoe i sam
uvrstiti ono to misli ako kae ta misli
da je hrabrost.
Ni.: Odavno mi se ini, Sokrate, da ine odre
ujete pravilno hrabrost. Jer ne koristite onu
lepu misao koju sam od tebe uo.
So.: Koja je ta, Nikija?
d Ni.: esto sam te sluao kako tvrdi da je
svako od nas dobar u onome u emu je mu
dar/znalac, a u emu je neznalica, u tome
je lo.
So.: Tako mi Zevsa, Nikija, to je zaista istina.
Ni.: Dakle, ako je stvarno hrabar ovek dobar,
tada je jasno da je mudar/znalac.
So.: Jesi li uo, Lahete?
La.: Jesam, ali ne razumem ba tano ta
misl'i.
So.: Meni se ini da razumem. Ovaj ovek, iz
gleda, tvrdi da je hrabrost neko znanje.
La.: Kakvo znanje, Sokrate?
e So.: Ne pita li to njega?
La.: Svakako.
So.: Hajde, Nikija, reci mu, kakvo znanje bi
po tvom miljenju bila hrabrost. Jer, sigurno,
to nije znanje frulanja.
Ni.: Nikako.
So.: Niti znanje kitaranja?
Ni.: Ni ono.
So.: Pa koje je to onda znanje, i o emu?
La.: Sasvim pravilno ga pita, Sokrate, i neka
kae koje je to znanje.
195 Ni.: To je, Lahete, znanje o onome to izaziva
strah i pouzdanje i u ratu i u svemu ostalom.
La.: Kako udne stvari govori, Sokrate!
So.: Zato si to rekao, Lahete?
La.: Zato? Pa znanje je nesumnjivo razliito
od hrabrosti.
So.: Upravo to Nikija porie.
La.: Zevsa mi, porie; on zaista bunca.
So.: Hoemo li ga poduavati, a ne grditi?
b Ni.: Sigurno, Sokrate. No, meni se ini da La-
het eli da pokae kako i ja nita ne tvrdim,
zato to se sam malopre takvim pokazao.
La.: Svakako Nikija, ti nita ne tvrdi, i po-
kuau to da dokaem. Jer, nisu li lekari ti
koji poznaju ta je strano u bolestima? Ili ti
se ini da hrabni ljudi to znaju? Ili poistove-
uje lekare i hrabre ljude?
Ni.: Nikako.
La.: Verujem da je tako i sa zemljoradnici
ma. Mada nesumnjivo oni poznaju to to je
77
c strano u zemljoradnji, i sve ostale zanatlije
ono to je u njihovim sopstvenim vetinama
strano i bezopasno, nita vie nisu oni hrabri.
So.: ta misli o onome to Lahet tvrdi, Ni
kija? Izgleda zaista da tvrdi neto.
Ni.: Stvarno neto tvrdi, ali ne istinito.
So.: Zato?
Ni.: Zato to misli da lekari znaju neto vie
o bolesnicima osim prirode zdravog i bolesnog,
a oni nesumnjivo znaju samo tolilko. Misli li,
Lahete, da lekari zmaju to da li je ndkom
zdravlje stranije od bolesti. Zar ne misli da
je za mnoge bolje da ne ozdrave nego da oz
drave? Ovo mi reci: misli li da je za sve bolje
da ive, i da mnogima nije bolje da umru?
La.: Svakako, ja to mislim.
Ni.: Misli li da su iste stvari strane za one
kojima je bolje da umru, i za one kojima je
bolje da ive? f N
La.: Ne mislim.
Ni.: No, da li misli da to znaju lekari ili neki
drugi vetaci pored onog koji poznaje to ta
je strano i ta nije strano, a koga ja nazi
vam hrabrim?
e So.: Shvata li, Lahete, ta govori?
La.: Da, shvatam da hrabrima smatra proro
ke. Jer ko drugi moe znati kome je bolje da
ivi ili da umre? Pa ipak, Nikija, da li se sla
e s tim da si prorok, ili s tim da nisi ni pro
rok ni hrabar ovek?
Ni.: ta, zar ti misli da je prorok taj koji
zna ono to je strano i to je sigumo/bez-
bedno?
La.: Mislim, svakako. T& ko drugi?
Ni.: Daleko pre, najbolji moj, onaj o kome ja
196 govorim. Jer prorok treba da zna samo zna
ke buduih dogaaja, na primer, da li e ne
ko umreti, razboleti se, izgubiti blago, hoe li
pobediti ili izgubiti u ratu ili u nekom dru
gom nadmetanju. No, zato bi vie proroku
nego bilo kom drugom priliilo da odlui da
je za nekog bolje da to trpi ili ne trpi?
b La.: Sokrate, ja ne razumem ta ovaj ovek
hoe da kae. Jer on porie da je hrabar o
vek prorok, lekar ili ko drugi osim ako ne
misli da je on neki bog. Meni izgleda da Niki
ja ne eli poteno da prizna da ne tvrdi nita,
ve da se obre gore-dole skrivajui svoju ne
priliku. I ja i ti smo mogli malo pre da se ta
ko izvremo, da smo samo theli da nc izgleda
kako protivreimo samima sebi. Da rasprav
ljamo u sudnici, tada bi takvo ponaanje ima
lo nekakvog opravdanja, no zato bi neko u
ovakvom drutvu badava samog sebe praznim
reima ukraavao?
So.: I meni se ini, Lahete, da za to nema raz-
c loga. Ali moda Nikija smatra da tvrdi neto
i ne govori sve ovo da bi priao. Pitajmo ga
jasnije ta misli. Ako zaista neto tvrdi, mi
emo se sloiti s njim, ako cne tvrdi, podu-
avaemo ga.
La.: Sokrate, pitaj ako eli da pita; ja sam
dovoljno pitao.
So.: Nita me ne spreava, jer to ispitivanje
e biti zajedniko za nas dvojicu.
La.: Svakako.
So.: Onda Nikija, reci mi, ili radije, reci nam
jer ja i Lahet zajedno govorimo da li
tvrdi da je hrabrost znanje o onome to je
strano i o onome to je pouzdano/bezbedno?
Ni.: Tvrdim.
So.: A to ne zna svaki ovek, budui da ni le
kar ni prorok ne mogu to znati niti biti hrab
ri, ako ne steknu samo to znanje. Da li tako
misli?
o Ni.: Tako mislim.
So.: Sigurno je tada, Nikija, da po tebi Ini kro-
mionijska8 svinja nije hrabra. Ne govorim to
u ali, ve smatram da je nuno da onaj ko
to tvrdi ne prihvata da je ijedna zver hrabra,
ili da se slae da je neka zver, lav, panter ili
nerast, tako mudra da zna ono to malo ljudi
zna zato to je to teko znati. Takoe, nuno
je da onaj koji hrabrpst shvata kao ti, tvrdi
da su lav, slon, bik i majmun po prirodi jed
nako hrabri.
197 La.: Tako mi bogova, ba dobro govori So-
krate. Odgvori nam zaista Nikija, da li tvr
di da su te zveri koje svi smatramo hrabrim,
mudrije od nas, ili sme da nasuprot svima
porekne i to da su one hrabre?
Ni.: Ja, Lahete, ne zovem hrabrim ni zveri ni
b bilo ta drugo to se iz bezumlja ne boji onog
to je strano, ve (ih zovem) ne-plaljivim
(aphobos) i ludim. Ili misli da i svu decu,
to se iz ludosti ne plae niega, zovem hra
brom? Mislim da ne-plaljivo i hrabro nisu
istovetni. Veoma malom broju ljudi pripada
hrabrost, a smelost i drskost i ne-plaljivost,
bez smotrenosti, pripada mnogima i mukar
cima i enama i deci i zverima. Dakle, to to
ti i gomila zovete hrabrim, ja zovem smelim/
drskim, a hrabro je to razborito o emu go
vorim.
c La.: Pogledaj, Sokrate, koliko dobro, kako on
misli, ukraava reima samog sebe. One koje
svi smatramo hrabrima, on pokuava da lii
te poasti.
d Ni.: Ne tebe, Lahete, ne boj se. Jer kaem da
si ti mudar, a i Lamah9 i mnogi drugi Atenja-
ni ako ste zaista hrabri.
La.: Neu nita rei na to, mada bih imao ta
da kaem, da ne bi rekao da sam pravi Aikso-
nejac10.
So.: Nemoj ni rei, Lahete. ini mi se da nisi
namirisao otkud mu ta mudrost. Tome ga je
nauio na prijatelj Damon, a Damon puno
druguje s Prodikom, koji se smatra najboljim
sofistom u razlikovanju imena.
80
La.: Pa, sofisti i prilii, Sokrate, da se gizda
takvim stvarima, pre nego oveku koga dr
ava smatra vrednim da joj bude na elu.
e So.: Dragi moj, onom koji upravlja najva
nijim poslovima zaista prilii da poseduje naj
veu razboritost. No, meni se ini da vredi
ispitivati to to Nikija tvrdi, i ta ima na umu
kad ovako odreuje hrabrost.
La.: Onda sam ispituj, Sokrate.
So.: To i nameravam, najbolji moj. Meutim,
nemoj misliti da u te osloboditi nae zajed
nice, nego obrati panju i istrauj sa mnom.
La.: Ako ti misli da treba, neka bude tako.
So.: Mislim.
No, Nikija, ponimo ponovo iz poetka.
198 Ti zna da smo na poetku razgovora razma
trali hrabrost kao deo vrline.
Ni.: Svakako.
So.: Nisi li ti to odvojio kao deo, mada po
stoje i drugi delovi koji se svi zajedno nazi
vaju vrlinom?
b Ni.: Kako da ne?
So.: Da li su to i za tebe oni delovi na koje
ja mislim? Pored hrabrosti, mislim na razbo
ritost, pravednost i tome slino. Zar ne misli
i ti tako?
Ni.: Sigurno.
So.: Dobro, u tome se slaemo. Pogledajmo
sada ono to je strano i ono to je pouzda
no, kako ne bi ti mislio jedno, a mi neto
drugo. Rei u ti ta mi mislimo, a ti e nas
poduavati ako se ne slae. Mi smatramo da
je strano ono to izaziva strah, a pouzdano/
/bezopasno ono to ga ne izaziva. A tstrah ne
izazivaju prola ili sadanja zla, ve ona koja
se oekuju, jer je strah oekivanje budueg
zla. Ili se tebi ne ini tako. Lahete?
La.: Potpuno, Sokrate.
So.: uo si, Nikija, ta mi mislimo. Strano
je budue zlo, a pouzdano/bezbedno je ne bu
* I'eag 81
due zlo, nego dobro. Misli li da je tako ili
drugaije?
Ni.: Tako je.
So.: A znanje o tome ti naziva hrabrou?
Ni.: Tano tako.
So.: Pogledajmo sada da li se slae s nama i
u treem.
Ni.: Sta je to?
d So.: Rei u ti. Ja i on mislimo da ne postoji
jedno znanje o prolosti, drugo o onom to
postaje, a tree o tome kako bi najbolje mog
lo postati i kako e postati ono to jo nije
postalo, ve da je sve to isto znanje. Na pri-
e mer, medicina koja je jedna, razmatra zdrav
lje u svim vremenima, i u sadanjem i u pro
lom i u buduem, a isto tako i zemljoradnja
ono to raste iz zemlje. A to se tie ratnih
stvari, nesumnjivo biste i sami mogli posve-
doiti da strategija najbolje promilja i osta
lo, a i ono to treba da se dogodi, te da ne
misli da treba da slui prorotvu, ve da vla
da njime, poto bolje zna i ono to se doga
a i ono to e se dogoditi u ratu. I zakon
tako odreuje, ne da prorok vlada vojskovo
om, ve vojskovoa prorokom. Hoemo li
tako rei, Lahete?
199 La.: Rei emo.
So.: A ti, Nikija? Hoe li se saglasiti s nama
da isto znanje poznaje iste stvari, bilo da su
budue, sadanje ili prole?
Ni.: Svakako, Sokrate, jer tako mi se ini.
b So.: Nije li, kako ti kae, najbolji moj, hra
brost znanje o stranom i pouzdanom/bezbed-
nom?
Ni.: Da.
So.: No, sloili smo se da je ono strano bu
due zlo, a ono pouzdano budue dobro.
Ni.: Svakako.
So.: I, isto znanje je o istim stvarima, budu
im ili u bilo kom vremenu.
Ni.: Tako je.
So.: Znai, hrabrost nije samo znanje o stra-
c nom i bezbednom/pouzdanom. Jer ona, kao i
ostale nauke, ne poznaje samo budua dobra
i zla, ve i sadanja i prola, i bilo kad da
postoje.
Ni.: Izgleda.
So.: Dakle, Nikija, odgovorio si nam samo za
d trei deo hrabrosti, iako smo mi pitali ta je
hrabrost u celini. I tavie, kako sada govori,
izgleda da po tvom miljenju hrabrost nije
samo znanje o stranom i bezbednom/pouz
danom, ve gotovo o svakom dobru i zlu, bilo
kad da ono postoji. Slae li se da na taj na
in promenimo tvoju odredbu, Nikija?
Ni.: Slaem se.
So.: Da li ti misli, udni ovee, da bi takvom
koji bi znao svako dobro i isto tako, svako
zlo i potpuno kako ono postaje, kako e po
stati i kako je postalo, nedostajalo ita od vr
line? Misli li da bi bio nedovoljno razborit,
pravedan ili svet taj kome jedino prilii da se,
i u boanskom i u ljudskom, oprezno suprot-
e stavlja stranom i da tome suprotno, dobro,
pribavlja, poto zna pravilno da se odnosi pre
ma oba?
Ni.: Izgleda mi, Sokrate, da tu ima neega.
So.: Znai, Nikija, po onome to sada tvrdi,
hrabrost ne bi bila deo vrline, ve sva vrlina.
Ni.: Izgleda.
So.: Ali, rekli smo da je hrabrost jedan od de-
lova vrline.
Ni.: Rekli smo.
So.: No, to to sada govorimo ne izgleda tako.
Ni.: Ne izgleda.
So.: Znai, Nikija, nismo otkrili ta je hrab
rost.
Ni.: ini se da nismo.
200 La.: A ja sam, dragi Nikija, mislio da e ti
otkriti, kad si ve podcenio moj odgovor So-
kratu. Ba sam velike nade gajio da e je ot
kriti tom Damonovom mudrou.
Ni.: Lepo, Lahete. Nita ti vie ne znai to
to se malopre pokazalo da sam nita ne zna
0 hrabrosti, ve samo na to gleda hou li se
1ja takvim pokazati. A ako obojica ne znamo
ono to treba da zna ovek koji dri do sebe,
tada izgleda nee biti vie nikakve razlike iz
meu nas. Cini mi se zaista da postupa kao
i svi ostali: drugog vidi, a sebe ne vidi. Ja
i sada smatram da sam valjano govorio o to
me o emu smo razgovarali, a ako neto od
toga nije zadovoljavajue, to e biti ispravlje
no kasnije uz Damonovu pomo, kome se ti
misli podsmevati premda ga nikada nisi vi
deo, i uz pomo drugih. I kada sve to budem
utvrdio, poduavau i tebe i neu ti to uskra
titi, jer mi se ini da veoma mnogo treba Ida
ui.
La.: T& sigurno, Nikija, ti si mudrac. Pa ipak,
ja savetujem Lisimahu i Melesiji da se, to se
tie obrazovanja mladia, okane nas dvojice,
a da Sokrata, kao to sam i na poetku reikao,
ne putaju. Kad bi i moji sinovi bili u odgo
varajuoj dobi, uinio bih isto to.
Ni.: I ja se slaem s tim da, ako Sokrat eli da
se stara o mladiima, nikog drugog ne treba
traiti. Jer i ja bih najradije njemu poverio
svog Nikerata, kad bi on hteo. No, kad god
ga na to podsetim on mi uvek preporuuje
druge, a sam odbija. No moda e tebe, Lisi-
mae, Sokrat radije sluati.
Li.: Pa i pravo je, Nikija, poto bih i ja za
njega uinio puno toga to za mnoge druge ne
bih. ta kae, Sokrate? Hoe li posluati i
pomoi da mladii postanu to bolji?
So.: Zaista bi bilo strano, Lisimae, ne eleti
pomoi nekome da postane to bolji. Da sam
se ja u ovim razgovorima pokazao znalac, a
ovi kao oni koji ne znaju, tada bi bilo pravo
da najvie mene pozivate na taj posao; no,
201 mi smo svi jednako zapali u orsokak. Zato
bi neko izabrao jednog od nas? Meni samom
se ini da nema razloga. No, kad ve stvari
ovako stoje, pogledajte ta u vam savetovati.
Meu nama reeno, ljudi, ja mislim da svi mi
treba zajedno da traimo to boljeg uitelja,
ponajvie za nas same zaista nam je potre
ban a potom i za mladie, i da pri tom ne
tedimo ni novac ni bilo ta drugo; no ne
savetujem da ostanemo onakvi kakvi jesmo.
I) Ako nam se neko bude podsmevao to se u
tim godinama ne ustruavamo obilaziti uite
lje, ini mi se da se treba pozvati na Homera
koji je rekao da stid nije dobar za siromaha
oveka11. Ne obraajmo dakle panju na to
ta e ko rei, ve se obrazujmo zajedno sa
svojim sinovima.
Li.: Svia mi se to to govori, Sokrate, i kao
najstariji, ja sam i najrevniji da uim s mla
diima. No, uini mi neto. Doi sutra rano
c kod mene da se posavetujemo o tim stvarima,
a sadanji na razgovor zavrimo.
Nemoj da ne doe!
So.: Ama hou, Lisimae, doi u sutra kod
tebe, ako bog da.
NAPOMENE
1Ovaj izraz je poslovian: experimentum facere in cor-
pore vili. Karijac je bio pojam bezvrednog, s ime-se
moglo initi ta se hoe.
* Ova poslovica je na grkom neto drugaija, no smisao
je ovaj. Ista poslovica se nalazi i u Gorgiji (514 e6) i
doslovno prevedena glasi: kao kad bi neko stao izuavati
zanat lonara, pa poeo sa izradom velikog lonca.
* Solon, r. 10
4 Solon, fr. 10.
5 Iliada, 5. 223.
4 Iliada, 8. 108.
7 To je grka teka peadija, tzv., hopliti.
1 Kromion je mesto kraj Korinta.
Lamah je atenski voskovoa.
" Aiksone je jedna od atenskih dema. Njeni stanovnici su
bili poznati po brbljivosti. '
Odys. 17. 347.
LISID
St. II
p. 203
Iao sara putem koji pored gradskih zi-
a dova vodi iz Akademeje pravo prema Likeju.
Kad sam priao malim vratima, tamo gde se
nalazi Panopov izvor, namerih se tu na Hipo-
thala, sina Hijeronimovog, Ktesipa Pajaniejca
i mnoge druge mladie gde stoje u gomili. Vi-
devi me kako prilazim, Hipothal ree: Sokra
te, kuda i otkud?
b Iz Akademeje, rekoh ja, a idem pravo pre
ma Likeju.
Ovamo, ree, pravo na nas. Hoe li svra
titi? Zaista vredi svratiti.
Gde, i ko ste to vi?
Ovamo, ree, i pokaza mi neki ograeni
prostor nasuprot zida i otvorena vrata. Tu,
ree, provodimo vreme i mi sami i veoma
mnogo drugih lepih mladia.
204 A, ta je to, i ime se bavite?
To je, ree, novoizgraena palajstra, a
uglavnom razgovaramo. Rado bismo ti_dqpu-
. stili da uestvuje.
B lepo od vas, rekoh ja. No, poduava
li neko tu?
Tvoj prijatelj i hvalitelj, Mik.
Zevsa mi, rekoh, on nije obian ovek, ve
vrstan sofist. ,
Poi s nama, ree, da vidi one koji su tu.
b Najpre bih rado uo, rekoh, zato treba
da uem, i ko je va lepotan.
"te
Svakom od nas se drugi dopada, Sokrate.
A tebi, Hipothale? To mi reci.
Kad sam ga to upitao, on pocrvene. A ja
rekoh: Hipothale, sine Hieronimov, nemoj rei
vie nita o tome da li voli nekog ili ne voli.
Jer znam ne samo da voli, ve i da si daleko
c odmakao u ljubavi. Ja sam u ostalom bezvre-
dan i nekoristan, no dato mi je od boga to da
mogu brzo prepoznati i onog koji voli i vo
ljenog.
A on, kada je to uo, jo vie pocrvene.
Tada Ktesip ree: Lepo je to crveni, Hipo
thale, i okleva da kae ime Sokratu, no ako
on i za kratko bude u tvom drutvu, namuie
se sluajui te kako o tome esto govori. Bar
nama je, Sokrate, ui probio i napunio Lisi-
dom. A ako popije, tada je lako verovati da
emo od ranog jutra sluati Lisidovo ime. I
nipoto nije najstranije to to nam u prozi
o njemu pripoveda, mada jeste strano, ve
kada pone da nas zatrpava pesmama i govo
rima. Ali jo je stranije od toga to to
peva pesme o svom ljubimcu udnim glasom,
a mi to moramo sluati. A sada crveni to ga
pita.
e Kako izgleda, rekoh, taj Lisid je neki nov.
Nagaam po tome to mi nije po imenu po
znat.
Jer ga, ree on, ne zovu esto njegovim
imenom, ve jo nosi oevo, zato to mu je
otac vrlo poznat. Meutim, dobro znam da
teko moe ne prepoznati njegov lik, a do
voljno je poznavati ga i samo po tome.
Govorite, iji je.
Najstariji sin, ree, Demokrata Aiksonejca.
Oho, Hipothale! Ova ti je ljubav pleme-
205 ni ta i sasvim blistava. No hajde pokai mi ono
to~T Ovima pokazuje, da vidim da li zna
ono to treba ljubavnik da govori o svom
ljubimcu, bilo pred njim ili pred drugima.
Pa, zar ti ita polae, ree on, na to ta
ovaj govori, Sokrate?
Da li porie, rekoh ja, i to da voli onoga
0 kome on govori?
To nikako, ree, ali poriem da pevam o
njemu i da piem govore.
Nije zdrav, ree Ktesip, ve bunca i lu
duje.
A ja rekoh: Hipothale, ne traim da u
jem neki stih ni pesmu, ako si je ispevao o
tom mladiu, ve njihov smisao, da bih znao
na koji nain se odnosi prema svom lju
bimcu.
Ovaj e ti to rei, Sokrate. Jer on tano
zna i sea se, ako je zaista zaglue sluajui
me stalno.
Sigurno, tako mi bogova, ree Ktesip. T&
1 jeste za podsmeh, Sokrate. Biti ljubavnik i
naroito se posvetiti deaku, a ne moi rei ni
ta to i dete ne bi moglo, kako da to nije za
podsmeh?! Peva i govori.ono to itav grad
peva: o Demokratu i Lisidu, dedi deakovom,
o svim precima, o bogatstvu, ergelama i pobe-
dama sa etvoroprezima i jahaim konjima na
pitijskim, istmijskim i nemejskim igrama. Uz
to, peva o jo starostavnijim stvarima od ovih.
Prekjue nam je u nekakvoj pesmi pripovedao
o ugoivan ju Herakla, kao da je njihov pre
dak na osnovu svoga srodstva sa Heraklom
jer sam potie od Zevsa i erke osnivaa deme
primio Herakla u kuu. I ispevao je mnoge
druge takve pesme to ih babe pevaju, Sokra
te. To je ono o emu on govori i peva, i jo
nas prisiljava da ga sluamo.
Kad sam to uo, rekoh: Smeni moj Hipo
thale, pa zar pre nego tQ si pobeio, pravi
J i peva pohvalnu pesmu samom sebi?
Ama ne, Sokrate. Niti pravim niti pevam
za sebe.
Tako ti misli, rekoh.
Kako to?
Te pesme se, rekoh,..svakako odnose na
tebe. Jer ako bude osvojio takvog ljubimca,
tada' e ti ono to si govorio i pevao biti
ukras i, zaista, kao pobcdniku, pohvalna pe-
sma to si uspeo kod takvog ljubimca. A ako
ti bude pobegao, to si vee pohvale izrekao
0 ljubimcu, to e naizgled biti vea lepota i
dobro kojih si lien, i zato, i podsmeh prema
tebi. Onaj ko je mudar u ljubavnim stvarima,
taj, dragi moj, ne hvali ljubimca pre nego to
ga osvoji, poto nije siguran u ono to e se
dogoditi. Takoe i lepotani, kad ih neko hvali
1 velia, uzohole se i postanu obesni, zar ne?
Svakako, ree.
A to su obesniji, to ih je tee uhvatiti?
Po svoj prilici.
Kakav bi po tvom miljenju bio neki lo
vac, ako plai divlja u lovu i oteava hva
tanje?
Jasno, lo.
A velika je to neobrazovanost ne zanositi
reima i pesmama, ve razjarivati, zar ne?
Izgleda.
Obrati panju, Hipothale, da se zbog pe
sme ne izloi optubama svih ovih. Verujem
da se ne bi hteo sloiti s tim da je ovek koji
samo sebi teti pesmom, dobar pesnik, dok
teti samom sebi.
Zevsa mi, ne bih, jer bi to bila velika ne-
razumnost. No, upravo zato, Sokrate, pitam
tebe za savet. Savetuj, ako moe, kako bi se
u razgovoru ili ponaanju moglo omiliti lju
bimcu.
To nije lako rei, rekoh ja. No kad bi mi
omoguio da s njim razgovaram, moda bih ti
mogao pokazati ta treba da mu govori ume-
sto ovog to kau da govori i peva.
To uopte nije teko, ree. Jer, ako bude
uao sa Ktesipom, seo i razgovarao, mislim da
e ti i sam prii izuzetno voli da slua, So
krate. Takoe, mladii i deaci su danas po-
meani poto slave Hermesov praznik, pa e ti
prii. A ako ne prie, dobar je Ktesipov po
znanik preko njegovog roaka Meneksena koji
mu je najbolji prijatelj, pa neka ga Ktesip po
zove ako zaista ne prie sam.
Tako treba initi, rekoh ja. I pooh u pa-
laistru zajedno sa Ktesipom, a ostali su nas
sledili.
Kad smo uli zatekli smo deake sve oki
ene, kako se kockaju, poto su ve zavrili
sa rtvovanjem i posveivanjem. Mnogi su se
igrali napolju u dvoritu, a neki su u uglu
svlaionice igrali par-nepar sa puno kockica
koje su vadili iz nekakvih koarica. Drugi su
stajali oko njih i posmatrali. Jedan od njih
je bio Lisid. Stajao je ovenan meu deacima
i mladiima, izvanredan po izgledu, ne samo
lep, ve i lep i dobar. Otili smo u suprotan
ugao jer tamo je bio mir posedali i ne
to izmeu sebe razgovarali. Lisid se osvrtao
i esto nas pogleivao. Bilo je oito da eli
da nam prie. Neko vreme nije znao ta bi, i
oklevao je da nam pristupi sam. Nato je u
igri Meneksen doao sa dvorita te, kad je
video mene i Ktesipa, doao da nam se pri
drui, a Lisid je sledio Meneksena i seo kraj
njega. Prili su i ostali, pa i Hipothal, kad je
video da se mnogi pribliavaju. Sakrivi se iza
njih, on je stao tamo gde je mislio da ga Lisid
nee ugledati, poto je strepeo da ga ovaj ne
omrzne, i tako je sluao.
Aja se obratih Mcneksenu: Koji je od vas
dvojice stariji, sine Demofontov?
Prepiremo se oko toga.
Prepirete li se i oko toga ko je valjaniji?
Svakako, ree.
A isto tako, mislim, i oko toga ko je lepi.
Obojica se nasmejae.
Meutim, neemo se prepirati oko toga ko
je bogatiji, jer vi ste prijatelji, zar ne?
Svakako, rekoe uglas.
Govori se da je prijateljima sve zajed
niko, tako da u tome nee biti nikakve ne
sloge meu vama, ako zaista govorite istinu
o svom prijateljstvu.
Sloie se.
d Posle toga nameravao sam da pitam ko
je pravedniji i mudriji od njih dvojice. Uto
je neko priao, podigao Meneksena i rekao mu
da ga zove uitelj gimnastike ini mi se da
je trebao rtvovati. Dakle, on je otiao, a ja
upitah Lisida: Da li te Liside otac i majka
veoma vole?
Sigurno, ree on.
Zar ne bi eleli da bude to sreniji?
e Ta, kako da ne? -----
No, misli li ti da je srean ovek kji
robuje i koji ne moe da ini nita od onoga
to eli?
Zevsa mi, ne mislim.
Dakle, ako te otac i majka vole, i ako ele
da bude srean tada je jasno da se na svaki
nain trude kako bi ti bio srean.
Kako da ne?
Oni ti znai doputaju da ini ta hoe,
nita ti ne prebacuju niti te ne spreavaju da
ini ta eli?
Tako mi Zevsa, Soikrate, zaista me esto
spreavaju.
208 Kako to? Mada eli da bude . srean,
spreavaju te da ini ono to eli? Reci mi
ovo. Da poeli da upravlja nekim od oevih
kola u trci, da li ti on to ne bi dopustio, ve
zabranio?
Zevsa mi, ree, sigurno mi ne bi dopustio.
A kome bi?
Ima jedan uzdodra kome otac plaa.
Kako to? Radije najamniku nego tebi do
putaju da ini ta hoe s konjima, i uz to
mu zato daju novac?
Ama sigurno, ree.
No, verujem da ti doputaju da uprav
lja spregom od mazgi, i, kad bi ak hteo
da udari biem mazge, da bi ti to dopustili.
Otkud bi dopustili?
ta, zar nikom nije slobodno da ih udari?
Jeste svakako, ree on, goniu mazgi.
Je li on rob ili slobodan ovek?
Rob, ree.
Izgleda da i roba vie potuju nego tebe
sina, da mu poveravaju svoje vlasnitvo pre
nego tebi, i da njemu doputaju da ini ta
eli, a tebi zabranjuju. Ali reci mi jo ovo. Da
li ti doputaju da upravlja samim sobom, ili
ti ni to ne poveravaju?
Ta kako da dozvoljavaju?
Ve neko upravlja tobom?
Ovaj ovde, ree, nadstojnik (paidagogos).
Valjda ne rob?
Ama, sigurno! Na rob.
Zaista je strano, rekoh, da tobom rob
upravlja, mada si slobodan. No, kako ovaj
nadstojnik upravlja tobom?
Vodi me u kolu.
Valjda ne upavljaju i uitelji tobom?
Svakako, upravljaju.
Znai otac ti je svojevoljno postavio veo
ma mnogo gospodara i*vladalaca. Ali, kad do
e kui kod majke, ne puta li te ona kad
tka, da ini to ti je volja sa vunom ili sa
razbojem, da bi joj bio srean? Jer, ona ti si
gurno ne brani da dira brdo ili unak ili
neko drugo orue za tkanje.
A on se nasmeja: Zevsa mi, Sokrate, ne
samo da brani, ve bi me i istukla kad bih
dirao.
Herakle! T& valjda nisi naneo neku ne
pravdu ocu ili majci?
Zevsa mi, nisam, ree.
No poradi ega te tako strano spreavaju
da bude srean i da ini ta eli, i zato te
po itav dan prisiljavaju a riekome slui i
da jednom reju ne radi maltene nita to e
li? Tako izgleda da ti nemar nikakve koristi
ni od blaga iako ga je toliko, ve svi njime
209 vie upravljaju nego ti, niti od tela, mada je
tako plemenito, ve i njega drugi uva i ne-
guje; a ti, Liside, ne vlada niim niti ini
ita od onoga to eli.
Jer jo nisam odrastao, Sokrate.
Neka te to ne spreava, sine Demokratov,
jer neke ti stvari, kako mislim, i otac i majka
poveravaju i ne ekaju dok odraste. Verujem
b da, kad ele da im se neto proita ili napie,
tebe pre svih drugih ukuana postavljaju na
tu dunost, zar ne?
Svakako, ree.
Ovde ti je, dakle, slobodno da pie po
volji prvo i drugo slovo. Isto to sme i u
itanju. A verujem da ti, kad uzme liru, ni
otac ni majka ne brane da po volji zatee i
otputa strune, ili da ih upka i udara plek-
trom. Ili zabranjuju?
Nikako.
c Sta bi moglo biti razlog, Liside, to te
ovde ine spreavaju, a u onome o emu smo
malopre govorili, spreavaju?
Mislim da je to, ree, zato to ovo znam,
a ono ne znam.
Lepo," najbolji moj, rekoh ja. Znai, otac
ne eka da odraste pa da ti poveri sve, ve
e ti i sebe i svoje vlasnitvo poveriti onoga
dana, kada bude smatrao da si razumniji od
njega.
Ja mislim da hoe.
Dobro, reikoh. Zar ne vai i za suseda
kao za oca isto pravilo u vezi tebe? Da li
misli da e ti on poveriti da mu upravlja
kuom kada te bude smatrao mudrijim u gaz-
dovanju od samog sebe, ili e je sam nad
zirati?
Mislim da e je poveriti meni.
Molim?! Misli li da ti Atenjani nee po
veriti sve svoje, kad primete da si dovoljno
mudar?
Hoe, svakako.
Tako ti Zevsa, rekoh ja, ta e uiniti ve
liki kralj? Da li e, kad se meso kuva, radije
poveriti svom najstarijem sinu, nasledniku
azijskog prestola, da po volji ubaci (meso) u '
orbu, ili nama, ako doemo kod njega i do
kaemo mu da smo pametniji od njegovog
sina u spremanju prismoka?
Jasno je da e nama poveriti, ree.
I njemu ne bi dopustio da ubaci ni mrvu,
a nama bi dopustio, ak i da hoemo aku soli
da uspemo.
Svakako.
A da mu sin ima bolesne oi, da li bi mu
dopustio da dira vlastite oi, iako ga ne sma
tra lekarom, ili bi ga spreio?
Spreio bi ga.
Nas, pak, ako bi nas smatrao lekarima,
ne bi spreio pa i da elimo da, otvorivi
onome oi, uspemo pepela u njih, poto sma
tra da mi to na pravi nain poznajemo.
Istinu govori.
Ne bi li i sve ostalo radije nama poverio
nego sebi samom ili sinu, ukoliko bi mu se
inili mudrijim od njih?
Nuno, Sokrate, ree on.
Znai, to je tako, dragi moj Liside. Svi, i
Heleni i varvari, i muakrci i ene, poverie
nam to u emu smo postali mudri. iniemo
s tim ta nam je volja i niko nam nee na-
memo smetati, ve kao to emo sami biti u
tome slobodni, tako emo vladati i drugima.
I, to e biti nae jer emo od toga imati kori
sti. Ono pak, to nismo shvatili, niko nam
nee poveriti da s tim inimo ono to mi sma
tramo (potrebnim), ve e nam svi, ne samo
tuinci, ve i otac i majka, i neko blii (ako
postoji), smetati koliko god mogu, i sami
emo u tome biti poslunici drugih, a to e
nam biti tue, jer neemo od toga imati ni
kakve koristi. Slae li se da je tako?
Slaem se.
Hoemo li ikome biti prijatelji i hoe li
I nas iko voleti u onome u emu bismo bili
nekorisni?
Nikako, ree.
Znai, niti otac tebe, niti iko voli ikog
drugog ukoliko je ovaj nekoristan.
Izgleda, ne.
Ako, dakle, bude mudar, sinko, svi e ti
. biti prijatelji i ukuani jer, bie koristan i
' dobar a ako ne bude, nee ti Biti prijatelj
ni neko drugi, ni otac, ni majka, ni ukuani,
i,Moe li neko biti ponosan na neto, Liside, to
jo ne shvata?
Kako bi mogao?, ree on.
A ako ti je zaista potreban uitelj, tada
jo ne shvata?
Istina je.
Nisi dakle ponosan (megalophron), ako
zaista jo ne shvata?
Tako mi Zevsa, Sokrate, ini mi se da
nisam.
Kad sam ga uo ja pogledah prema Hipo-
thalu i umalo ne pogreih. Dolo mi je da mu
kaem: Tako treba, Hipothale, razgovarati s
ljubimcem. Treba ga pokoriti i poraziti, a ne
naduvavati i razmaziti Tcao to ti imS! Meu
tim, kaH sam videoTcako je uznemiren i za
brinut razgovorom, prisetih se da se eleo sa
kriti od Lisida, mada je stajao u blizini. Zato
211 se sabrah i suzdrah. Uto se vratio Meneksen
i seo na svoje staro mesto kraj Lisida. A Lisid
mi sasvim deaki i umiljato, kriom od Me-
neksena, tiho ree: Sokrate, reci i Meneksenu
ono to si meni govorio.
A ja rekoh: Ti e mu to rei, Liside, jer
bio si bez sumnje paljiv.
Svakako, ree.
b Pokuaj, dakle, rekoh, da to zapamti to
bolje, da bi ovom sve jasno rekao. No, ako ne
to zaboravi, pitaj me iznova prvi put kad
me sretne.
Uiniu to veoma rado, Sokrate, dobro
znaj. Ali, govori mu neto drugo, da i ja
sluam dok ne bude as da se ide kui.
Treba tako initi, rekoh ja, kad ba tra
i. Gledaj kako e mi pomoi ako me Me
neksen pone pobijati. Zar ne zna da je svad-
ljiv (eristikos)?
c Tako mi Zevsa, ree, veoma je svadljiv.
Upravo zato i elim da ti >s njim razgovara.
Da ispadnem smean?
Ne, boga mi, ree, ve da njega obuzda.
Ama, kako? To nije lako jer je on vet
ovek, uenik Ktesipa. A tu je i on sam, Kte-
sip. Zar ne vidi?
Ne mari ni za koga, Sokrate, ree, ve
hajde razgovaraj s njime!
Dobro, rekoh.
Tada se Ktesip uimea u na razgovor: ta
se vi tu sami gostite, a nama ne dajete deo
d rei?
Zaista, rekoh, treba dati. Ovaj naime ne
razume neto to govorim, ali tvrdi da Menek
sen smatra da zna, i podstie me da njega
pitam.
Zato onda ne pita?
Pa, pitau, rekoh. Odgovori mi Meneksene
ono to u te pitati. Od detinjstva elim jednu
e stvar, kao to uostalom svako (eli) neku. Jer
7 Tag
97
neko eli da stekne konje, neko pse, neko zla
to^ a neko opet poasti. A ja sam (sasvim)
miran to se tie ovih'stvari, no veoma ez
nem za sticanjem prijatelja, eleo bih da na
em dobrog prijatelja radije nego najbolju
prepelicu ili petla na svetu, i, tako mi Zevsa,
radije nego konja i psa. I, tako mi psa, mislim
da bih mnogo vie eleo da stekncm druga
nego Dare j evo blago, vie nego samog Dare ja
212 tako sam drueljubiv. Kad gledam vas,dvo
jicu, tebe i Lisida, zbunjen sam i slavim vas
to ste, mada tako mladi, bili sposobni da
brzo i lako steknete to blago, to si ti tako
brzo i uistinu stekao u Lisidu prijatelja, a i on
u tebi. A ja sam tako daleko od tog blaga da
ne znam ni nain na koji jedan ovek postaje
prijatelj drugom, ve upravo to hou da pitam
tebe kao iskusnog.
Reci mi: Ukoliko neko nekoga voli (phi-
lei), ko od njih dvojice postaje prijatelj (phi-
b los) onom drugom, da Ii onaj koji volTpostaje
prijatelj voljenom, ili voljeni onom koji voli,
ili tu nema nikakve razlike?
i Meni se ini, ree, da tu nema razlike.
/ Kako to?, rekoh. Obojica postaju prija
telji jedan drugom, ako samo jedan voli
drugog?
ini mi se, ree.
ta, zar nije mogue da onaj koji je vo
ljen ne voli zauzvrat onogajcoji ga voli?
Mogue je. -
A, nije li mogue i da mrzi onoga koji ga
voli? I ljubavnici misle da katkad to trpe od
ljubimaca, jer mada ih vole to je mogue
c vie, jedni smatraju da im ljubav nije uzvra
ena, a drugi da ih ljubimci mrze. Zar ti ne
izgleda tako?
Svakako, ree, tako je.
Dakle, u takvom sluaju, rekoh, nije tano
da jedan voli, a drugi da je voljen?
Da.
Ko je od njih dvojice tada prijatelj dru
gome? Je li prijatelj voljenom onaj koji voli,
bilo da ga ovaj zauzvrat voli, ili mrzi, ili vo
ljeni onome koji voli? Ili, pak, takvom slu
aju, ako se meusobno ne vole, niko nije ni
iji prijatelj?
Izgleda da je tako.
Dakle, sada nam izgleda drugaije nego
ranije. Tada smo smatrali da su obojica pri
jatelji, ako jedan voli, a sada da nijedan nije
prijatelj, ako se ne vole meusobno.
Verovatno, ree.
Onom koji voli, dakle, nije drago (philonl
nita sto ga ne voli zauzvrat.
Izgleda nije.
Znai, nisu ni ljubitelji konja oni koje
konji zauzvrat ne vole, ni ljubitelji prepelica,
pasa, magaraca, gimnastike, i mudrosti, ako ih
ona zauzvrat ne voli. Ili svi oni vole, no to
(to vole) im nije drago, ve se pesnik vara
kad kae:
srean je onaj to ima sinove drage i kopito-
nosne konje,
te pse lovce i gosta iz daleke zemlje}
Ne izgleda mi da se vara.
Ve misli da govori istinu?
Da.
Dakle, voljeno je drago onom koji voli,
Meneksene, bilo da ga ono voli ili mrzi, kao
to su sasvim mala deca, koja ili jo (nikog)
ne vole, ili tavie mrze oca i majku kad ih
kanjavaju, i pored toga svojim roditeljima u
toj dobi najdraa od svega.
Meni se ini, ree, da je tako.
Po tome nije prijatelj onaj koji voli, ve
voljeni.
Izgleda.
Pa, i nerpijatelj nije onaj koji mrzi, ve
onaj koga mrze.
Da. ~
Dakle, ako je drago ono to je voljeno, a
ne onaj~to voli, tada mnoge neprijatelji vole'
a prijateljf mrze, te su prijatelji svojim nepri
jateljima, a neprijatelji svojim prijateljima. Pa
ipak, dragi moj prijatelju, velika je nerazum-
nost i, tavie, nije mogue biti prijatelj nepri
jatelju i neprijatelj prijatelju. . ,
Izgleda da govori istinu, Sokrate.
A ako je to nemogue, tada bi onaj to
voli bio drag voljenom.
Da.
Onaj to mrzi bi, opet, bio mrzak onome
koga mrzi.
Nuno.
Moraemo, dakle, tvrditi isto ono to smo
i u ranijim sluajevima tvrdili: da je ovek
esto prijatelj nekome ko mu nije prijatelj, a
esto i neprijatelju kadgod voli nekog ko
ga ne voli, ili alc nekog ko ga mrzi i da je
isto tako esto neprijatelj nekome ko mu nije
neprijatelj i, ak, prijatelju kadgod mrzi
nekog ko ga ne mrzi, ilfak nekog ko ga voli.
Verovatno, ree.
ta emo uiniti, rekoh ja, ako ne treba
da budu prijatelji ni oni koji vole, ni oni koji
su voljeni, ni oni koji vole i 'koji 'su voljeni?
Treba li da tvrdimo da pored ovih postoje jo
neki drugi koji su neprijatelji izmeu sebe?
Tako mi Zevsa, ree, ja ba i ne umem to
izvesti, Sokrate.
Nismo valjda, rekoh, sasvim nepravilno is
traivali, Meneksene?
Meni se ini da jeste, Sokrate, ree Lisid
i odmah pocrvene. Uinilo mi se da su mu se
te rei omakle protiv volje, zato to je veoma
napeto sluao razgovor njegova napetost je
bila oigledna i dok je sluao.
eleo sam da Meneksenu dam da odahne,
a i obradovao sam se Lisidovoj ljubavi prema
c mudrosti, te se tako okrenuh prema njemu i
nastavih razgovor: Liside, mislim da je istina
to to tvrdi da nikad ne bismo tako zalutali
da smo pravilno traili. Ali, hajde da ne idemo
vie tim putem, jer mi izgleda teak, ve kre
nimo ovim kojim treba ii po onome to pes
nici kau, jer oni su nam u mudrosti kao oci
214 i vladaoci. Nesumnjivo je da ne govore loe
kada smatraju da one koji su prijatelji sam
bog ini prijateljima vodei ih jednog ka dru
gom. Mislim da to ovako nekako kau:
jednaka bog udruiuje s jednakim uvek,2
b i ini ga prepoznatljivim. Zar se nisi susreo s
tim stihovima?
Jesam, svakako.
Nisi li se susreo i sa spisima najveih mu
draca u kojima se tvrdi isto to, da je po nu
nosti slino uvek drago slinom? A to su, pret
postavljam, oni mudraci koji govore i piu o
prirodi i celini.
Istinu govori, ree.
Jesu li oni u pravu?
Moda, ree.
Moda su napola u pravu, rekoh ja, a mo
da i u potpunosti, no mi to ne razumemo. Jer
c nam se ini da zao ovek postaje sve mrskiji
zlom oveku to mu blie prilazi, i to se vie
drui s njim. Jer, nanosi mu nepravdu, a onaj
koji ini i koji trpi nepravdu nikako ne mogu
biti prijatelji. Nije li tako?
Jeste, ree on.
Tako, dakle, polovina od onoga to tvrde
ne bi mogla biti istinita, ako zaista tvrde da
su zli ljudi jedni drugima slini.
Istinu govori.
Ali ini mi se da tvrde da su dobri ljudi
slini jedni drugima i da su prijatelji, a zli
ljudi, kao to se i govori za njih, ida nikada
d nisu slini ni samima sebi, ve nestalni i ne
pouzdani. A ono to je samom sebi neslino i
sa samim sobom nesiono, to teko moe biti
slino ili naklonjeno neemu drugom. Ne ini
li se i tebi tako?
Svakako, ree.
Prema tome, prijatelju, ti koji tvrde da je
slino drago slinom, kako se meni ini, neja
sno nagovetavaju da su samo dobri ljudi pri
jatelji, a da zao ovek nikad nije u istinskom
prijateljstvu ni sa dobrim ni sa zlim. Slae
li se?
On potvrdi.
Sada ve znamo ko su prijatelji; jer nam
razgovor pokazuje da su to oni koji su dobri.
Upravo tako izgleda, ree.
I- meni, rekoh ja. Pa ipak, ima u tome ne
ega ime nisam zadovoljan. De, boga ti,
pogledajmo ta slutim. Da li je ovek prijatelj
sebi slinom oveku ukoliko mu je ovaj slian,
i da li je takav ovek koristan takvom o
veku? No, radije pogledajmo ovako: kakvu bi
korist moglo pruiti i kakvu bi tetu moglo
naneti neto onome emu je slino, a da pri
tom ne koristi ili kodi i samome sebi? I ta
bi moglo pretrpeti to ne bi od samog sebe
215 pretrpelo? Kako bi najzad takve (stvari) mo
gle ceniti jedna drugu, kad ne pruaju nika
kvu pomo jedna drugoj? Ima Ii naina?
Nema.
A ono to se ne ceni, kako moe biti
drago?
Nikako.
Ali, moda samo slian ovek nije prija
telj slinom oveku, a dobar bi dobrom bio
prijatelj, ne ukoliko mu je slian, ve ukoliko
je dobar.
Moda.
Sta, zar ne bi dobar ovek, ukoliko je do
bar, utoliko bio dovoljan sebi samom.
102
Da.
A onom koji je zaista dovoljan sebi, nije,
usled dovoljnosti, nita potrebno.
Kako da ne?
Onaj kome nita ne treba ne bi nita ni
cenio.
Ne bi, zaista.
Ali, onaj koji ne ceni, ne bi ni voleo.
Nesumnjivo.
Ako ne voli, nije prijatelj.
Izgleda da nije.
Kako e tada dobri ljudi, po nama, biti
prijatelji dobrim ljudima kada niti ude jedni
za drugima kad su daleko jer su dovoljni
samima sebi i onda kada su odvojeni niti
trebaju jedan drugom kada su zajedno? Kako
je mogue da se takvi ljudi vie meusobno
cene?
Nikako.
No, ne bi mogli biti prijatelji, kad se
meusobno ne cene puno.
Istina je.
Gledaj, Liside, kako smo u greku zapali.
Jesmo li se prevarili u potpunosti, a ne deli-
mino?
Kako to?
Jednom sam uo od nekog tvrdnju
upravo sam se je setio da je slino naj-
protivnije slinom, i, isto tako, da su dobri
ljudi najprotivniji dobrim ljudima. Pa i He-
sioda je taj navodio kao svedoka, tvrdei da
je po Hesiodu:
i lonar na lonara ljut, i pesnik na pesnika,
i prosjak na prosjaka*
I ree da je i u svemu ostalom isto tako nu
no da ponajvie ono to je meusobno naj
slinije bude ispunjeno i zaviu i ljubomo
rom i mrnjom, a ono to je najsuprotnije da
bude ispunjeno prijateljstvom. Jer siromah je
prisiljen da bude prijatelj bogatau i slabi
103
snanome radi pomoi, i bolesnik lekaru i uop-
te svako ko ne zna prinuen je da ceni i
voli onoga koji zna. Stavie, on je produio s
neim jo izvrsnijim tvrdei da slino nikako
nije sklono slinom, ve da je upravo suprotno
tome sluaj: ono to je meusobno najsuprot-
nije jeste ponajvie jedno drugom sklono (phi-
lon). Jer svaka stvar eli neto takvo, a ne ono
to je njoj slino: suvo eli vlano, vlano
suvo, gorko slatko, otro tupo, prazno eli is
punjavanje, a puno pranjenje, itd. Suprotno
je hrana suprotnom; slino pak ne moe imati
216 nikakve koristi od slinog. I zbilja, prijatelju,
izgledao mi je duhovit kad je to govorio, jer
je dobro govorio. No, kako se vama ini?
Dobro, ree Meneksen, kad se prvi put
uje.
Tvrdimo Ii tada da je suprotno suprot
nom ponajvie sklono?
Svakako.
Lepo, rekoh ja. No, nije li to udno, Me-
neksene? Hoe li nas odmah s radou napasti
oni premudri ljudi, odani raspravljanju, i pi-
b tati nije li mrnja neto najsuprotnije prijatelj
stvu? ta da im odgovorimo? Nije li nuno
sloiti se da su u pravu?
Nuno je.
Da li je, dakle, pitae oni, mrnja draga
prijateljstvu ili prijateljstvo mrnji?
Nijedno nije drago drugome, ree.
A pravedno nepravednom, ili umereno ra
zuzdanom. ili dobro zlu?
Ne izgleda mi da je tako.
No naravno, rekoh ja, ako je neto sklono
neemu na osnovu svoje suprotnosti prema
njemu, tada je nuno da i ove stvari budu
sklone (jedna drugoj).
Nuno je.
Znai nije prijateljsko ni slino slinom,
ni suprotno suprotnom.
104
\
Izgleda da nije.
c Pogledajmo nije li nam sada prijateljstvo
jo nepoznatije, poto zaista nije nita od ono
ga to smo naveli. Moda je dobru prijateljsko
ono to nije ni dobro ni zlo.
Kako to misli?, ree on.
Zevsa mi, rekoh, ne znam, ve me zaista i
samog hvata vrtoglavica usled zapletenosti
razgovora. No mogue je da, po prastaroj po
slovici, drago bude lepo. Svakako, prijateljsko
je slino neemu blagom, mirnom i usrdnom,
i verovatno je da nam ono zato to je takvo,
lako izmie i promie. Naime, ja prijateljsko
smatram lepim. A ti?
Svakako.
Tvrdim, prorokujui dalje, da je lepom
i dobrom prijateljsko ono to nije ni dobro
ni zlo. Posluaj zato tako prorokujem.
Cini mi se kao da postoje neka tri roda,
dobro, zlo, i ono to nije ni dobro ni zlo. A
tebi?
I meni, ree.
I ini mi se da nije prijateljsko ni dobro
dobrom, ni zlo zlu, ni dobro zlu, kao to i
e prethodni razgovor zabranjuje; preostaje dak
le, ako je ita iemu prijateljsko da ono to
nije ni dobro ni zlo bude prijateljsko dobrom
ili neemu to je kao i ono, jer nikako ne bi
neto moglo postati prijateljsko zlu.
Istina je.
Ali, malopre smo rekli da ni slino nije
sklono slinom, zar ne?
Da.
Znai ono to nije ni dobro ni zlo nee
biti prijateljsko neemu to je kao ono?
217 Izgleda da nee.
Samo i jedino dobrom moe postati pri
jateljsko ono to nije ni dobro ni zlo.
To je, kako izgleda, nuno.
105
Ne pokazuje Ii nam put to to smo sada
rekli, deco? Ako na primer obratimo panju
na zdravo telo, vidimo da njemu ni malo nije
potrebna ni medicina ni pomo, jer ono je do
voljno u sebi: niko zdrav nije prijatelj leka-
ru zbog zdravlja. Zar ne?
Tano, niko.
Ve je to, mislim, bolestan zbog bolesti.
Svakako. '
Najzad, bolest je zlo, a medicina neto
korisno i dobro.
Da.
A telo, ukoliko je telo, nije ni dobro ni
zlo.
Tako je.
Nuno je da telo zbog bolesti potuje i
voli medicinu.
ini mi se da je tako.
Znai, ono to nije ni dobro ni zlo posta
je prijatelj dobra usled prisustva zla.
Izgleda.
No jasno je da je ono takvo pre nego to
je samo postalo zlo usled zla koje poseduje.
Jer postavi zlo, ono ne bi vie elelo dobro
niti bi mu bilo prijateljsko, poto smo rekli
da je nemogue da zlo bude prijateljsko dobru.
I jeste nemogue.
De, pogledajte ta tvrdim. Tvrdim da su
neke stvari i same takve kakvo je ono to je
prisutno, a neke nisu. Na primer, ako neko
hoe da namae bilo ta nekom bojom, tada
na onome to je namazano prisustvuje ono
to je zalepljeno.
Svakako.
Nije li tada ono to je namazano onakve
boje kao i ono to je na njemu?
Ne razumem, ree on.
Pogledaj ovako, rekoh ja. Kad bi neko
namazao tvoju plavu kosu olovnim belilom,
da li bi ona tada bila bela ili bi se takvom po
kazivala?
Pokazivala bi se, ree on.
Pa ipak bi u njoj prisustvovala belina.
Da.
Ali i pored toga ona ne bi nita vie bila
bela, ve nije ni bela ni crna, premda je beli
na prisutna.
Istina je.
e No, kada najzad, dragi moj, starost njoj
donese istu tu boju, tada je postala kao i ono
to prisustvuje, bela usled prisustva belog.
Svakako.
Dakle, to je ono to hou da pitam. Ako
je neto prisutno u neemu, hoe li ono to
sadrava biti isto kao ono to prisustvuje, ili
e biti takvo ako je ovo prisutno na neki od
reeni nain, a ako nije, tada nee?
Pre ovo drugo, ree.
Znai i ono to nije ni zlo ni dobro kat
kad jo nije zlo premda zlo prisustvuje, a
katkad je ve takvim postalo.
Svakako.
Prema tome, kad jo nije zlo i pored pri
sustva zla, tada samo prisustvo zla ini da
ono eli (dobro), a ono prisustvo zla koje ga
218 ini zlim liava ga i elje i sklonosti/prija
teljstva prema dobru. Jer tada vie nije ni zlo
ni dobro, ve je zlo, a zlo ne moe biti pri
jateljsko dobru.
Ne moe, zaista,
b Upravo zbog toga bismo mogli rei da ni
oni koji su ve mudri, bilo da su to bogovi
ili ljudi, vie ne vole mudrost (philosophein),
a da je ne vole ni oni koji su u takvom nezna
nju da su zli, jer nijedan zao i neobrazovan o-
vek ne voli mudrost. Preostaju tada oni koji
imaju to zlo, zlo neznanja, no jo nisu usled
njega nerazboriti i neobrazovani, ve su jo
svesni toga da ne znaju ono to ne znaju. Za-
to i vole mudrost oni koji nekako nisu ni dob
ri ni zli; oni koji su zli i oni koji su dobri,
ne vole je. Jer u prethodnom razgovoru nam
se pokazalo da nije prijateljsko ni suprotno
suprotnom, ni slino slinom. Zar se ne se-
ate?
Svakako, rekoe uglas.
Znai, rekoh ja, Liside i Meneksene, sad
smo u potpunosti otkrili ta je prijateljsko,
a ta nije. Tvrdimo naime da je i u dui i u
telu i svugde, ono to nije ni zlo ni dobro,
prijateljsko dobru usled prisustva zla.
Oni to u potpunosti potvrdie i sloie se
da je tako.
Pa i ja sam se jako obradovah, kao neki
lovac, premda sam jedva drao plen. Nato
mi se, ne znam odakle, javi neka veoma ud
novata sumnja kako nije istinito to to tvr
dimo, te odmah snueden rekoh: Lehe, Liside
i Meneksene, izgleda da smo se u snu oboga
tili!
Ama zato?, ree Meneksen.
Bojim se, rekoh, da se nismo s ovakvim
reima o prijateljskom sloili kao s nekim
hvalisavim ljudima.
Kako to?
Pogledajmo ovako, rekoh ja. Ako je neko
prijatelj, da li je on neiji prijatelj ili nije?
Nuno neiji, ree on.
Da li (mu je prijatelj) ni radi ega i ni
zbog ega, ili radi neeg i zbog neeg.
Radi neeg i zbog neeg.
Da li mu je prijateljska ona stvar radi
koje je prijatelj prijatelju, ili mu nije ni pri
jateljska ni mrska?
Ne sledim te ba potpuno, ree.
Prirodno, rekoh ja. No moda e me ova
ko slediti, a i ja u tako, mislim, bolje shva
titi ta tvrdim. Nedavno smo rekli da je bole
snik sklon lekaru, zar nije tako?
Jeste.
Nije li bolesnik sklon/prijatelj lekaru zbog
bolesti, a radi zdravlja?
Da.
A bolest je zlo?
Svakako.
A zdravlje? Da li je ono dobro ili zlo ili
ni jedino ni drugo?
Dobro je, ree.
219 Mislim da smo rekli i to da je telo, koje
nije ni dobro ni zlo, zbog bolesti, a to znai
zbog zla, sklono medicini, a ona je neto dob
ro. Medicina pak zadobija to prijateljstvo radi
zdravija, a zdravlje je opet neto dobro,
zar ne?
Da.
Je li zdravlje neto prijateljsko ili ne?
Prijateljsko/drago je.4
A bolest je neprijateljska/mrska?
Svakako.
b Znai, ono to nije ni zlo ni dobro, zbog
zla i onog neprijateljskog jeste sklono dobru
radi dobrog i prijateljskog/sklonog.
Izgleda.
Ono to je prijateljsko takvo je radi pri
jateljskog i zbog neprijateljskog.
ini se da je tako.
Lepo, rekoh ja. Poto smo ve dovde do
li, deco, pogledajmo paljivo nismo li se pre
varili. Ostaviu po strani to to je prijateljsko
postalo prijateljsko prijateljskom, te to i sli
no postaje prijateljsko/sklono slinom, pro
tivno naoj tvrdnji da je to nemogue, ve
u ispitati sledeu stvar da nas ne prevari to
to sada tvrdimo.
Kaemo da je medicina prijateljska/dra-
c ga radi zdravlja?
Da.
Zar nije i zdravlje neto prijateljsko?
Svakako.
109
Ako je doista prijateljsko, tada je to radi
neega.
Da.
Najzad, prijateljsko je neemu, ako treba
da prati to u emu smo se ranije sloili.
Svakako.
Nee li i ono opet biti prijateljsko radi
neeg prijateljskog?
Da.
Zar nije tada nuno da idui tako stane
mo, ili da stignemo do nekog poetka (arkhen)
koji vie nee neemu drugom prenositi to
d prijateljsko, te da doemo do onoga to je
prvo prijateljsko i radi ega i sve ostalo sma-
.tramo prijateljskim?
Nuno je.
To je ono to po mom miljenju treba is
pitati, da nas ne prevari sve ostalo za ta smo
rekli da je radi onoga prijateljsko/drago po
to je kao neka njegova slika (eidola), ve da
bude to prvo koje je zaista prijateljsko/drago.
Pogledajmo to u sluaju oveka koji neto
veoma ceni. Zar ne bi takav ovek, na primer
otac koji katkad sina pazi mimo sve druge
stvari, visoko cenio i neto drugo usled toga
to najvie ceni sina? Tako, kad bi uo da je
ovaj ispio kukutu, ne bi li visoko cenio vino
ako bi verovao da mu ono moe spasiti sina?
Svakako, ree.
Ne bi li cenio i posudu u kojoj je vino?
Sigurno.
Ceni li tada jednako zemljani vr ili tri
ae vina, i svog sina? Ili ovako nekako stoji
stvar: sva takva vrednost ne pripada onome
220 to je pripravljeno radi neega, ve onome ra
di ega je sve to pripravljeno. Ne poriem da
esto govorimo da visoko cenimo zlato i sre
bro, ve da je to na taj nain ita istinitije.
Ono to najvie od svega cenimo, tagod to
bilo, jeste ono radi ega pribavljamo i zlato
i sve to pribavljamo. Hoemo li tako rei?
Svakako.
Ne vai li isto i za to prijateljsko? Jer
kod svega za ta kaemo da nam je prijatelj
sko/drago radi neeg drugog, oito je da u
mnogo rei govorimo o njemu samom. A ono
to je zbilja prijateljsko verovatno je ono sa
mo u emu zavravaju sva ta takozvana pri
jateljstva.
Verovatno je tako, ree.
Ono to je zbilja prijateljsko nije prijatelj
sko radi neeg drugog to je prijateljsko, zar
ne?
Istina je.
Dakle, s tim da prijateljsko nije prija
teljsko radi neega prijateljskog smo zavrili.
No, da li je dobro neto prijateljsko?
Meni se ini da jeste.
Da li se dakle dobro voli zbog zla, i da li
uopte stvar stoji tako da nam dobro ne bi
bilo ni od kakve koristi ve bi postalo neko
risno ako bi od one tri vrste o kojima smo
upravo govorili, naime od dobra i zla i onog
to nije ni dobro ni zlo, preostale dve, i ako
bi se zlo uklonilo s puta te se ne bi doticalo
niega, ni tela ni due ni iega drugog za ta
kaemo da samo po sebi nije ni zlo ni dobro?
Jer kad nam vie nita ne bi 'kodilo, ne bi
nam uopte nikakva pomo bila potrebna, i
tako bi odmah tada postalo jasno da smo dob
ro cenili i voleli zbog zla, kao da je dobro lek
protiv zla, a zlo bolest; lek je meutim potpu
no nepotreban, ako bolest ne postoji. Da li je
od prirode tako da mi koji smo izmeu zla
i dobra, volimo dobro zbog zla, a da nam sa
mo radi sebe uopte nije potrebno?
Izgleda, ree on, da je tako.
Dakle, ono to nam je prijateljsko, u e-
/ mu je zavravalo sve drugo za ta smo rekli
da je prijateljsko radi neega drugog to je
prijateljsko, nije nimalo slino tim stvarima.
Jer one se nazivaju prijateljskim/dragim radi
neega to je prijateljsko, a ono to je zaista
prijateljsko pokazuje se kao neto po prirodi
potpuno suprotno tome, jer nam je prijatelj
sko/drago radi neprijateljskog/mrskog. Ako se
neprijateljsko ukloni, prijateljsko nam, kako
izgleda, vie nee biti prijateljsko.
Izgleda da nee, ree on, po onome to se
sada tvrdi.
Da li, tako ti Zevsa, rekoh ja, ako zlo ne-
221 stane, nee vie biti ni gladovanja ni ei ni ie
ga drugog te vrste? Ili e glad postojati dokle-
god postoje ljudi i ostale ivotinje, no nee biti
tetna? Takoe, hoe li postojati e i ostale
udnje, no ne zle, poto je zlo nestalo? Ili je
smeno pitati ta e tada postojati, a ta nee?
Ta ko to zna? No ovo zaista znamo: i sada je
mogue da oveku glad nakodi, a i da mu ko
risti. Zar ne?
Svakako.
Nije li mogue da e i bilo koja druga
b takva elja katkad bude korisna, katkad tet
na, a katkad ni jedno ni drugo?
Svakako.
Dakle, ako zla nestanu, ima li razloga da
i ono to nije zlo nestane zajedno sa zlima?
Nema.
Dakle, elje koje nisu ni dobre ni zle, po*
stojae i ako zla nestanu.
Jasno.
Da li je mogue da onaj koji neto eli i
ljubi, ne voli to to eli i ljubi?
Meni se ini da nije.
c Postojae, kako izgleda, neto to je pri
jateljsko/drago ak i ako su zla nestala.
Da.
No, kad bi zlo bilo uzrok toga to je ne
to prijateljsko/drago, tada jedna stvar ne bi
bila prijateljska drugoj kad bi zlo nestalo.
112
Jer, ako uzrok ne postoji, tada je sigurno ne
mogue da jo postoji ono iji je to bio uz
rok.
Pravo govori.
Zar se niismo sloili da to prijateljsko voli
neto i da ga zbog neega voli, i zar nismo
tada mislili da ono to nije ni dobro ni zlo
voli (philein) dobro zbog postojanja zla?
Istina je.
d Sada se pak, kako izgleda, pokazuje neki
drugi uzrok tome da ovek voli i da bude vo
ljen.
Izgleda.
Da li je, dakle, kao to smo malopre rekli,
u stvari elja uzrok prijateljstva, i da li je to
to udi prijateljsko tome za im udi i tad
kad udi, a ono to smo ranije smatrali pri
jateljskim, bilo je neko petljanje sastavljeno
kao kakva velika pesma?
Mogue je, ree on.
Ali, rekoh ja, ono to eli, eli ono to
mu nedostaje. Zar ne?
e Da.
A ono emu neto nedostaje prijateljsko
je onome to mu nedostaje?
ini mi se da je tako.
A, nedostaje mu ono to mu je oduzeto?
Svakako.
Izgleda da je ono vlastito, Meneksene i Li-
side, predmet i ljubavi i prijateljstva i udnje.
Obojica potvrdie.
Znai, ako ste vas dvojica prijatelji jedan
drugom, tada vi po prirodi jedan drugom pri
padate?
Sasvim tako, rekoe.
I ako jedan ovek, deco, eli ili ljubi dru
gog, nikada ga on ne bi ni poeleo ni zavoleo
222 niti se u njega zaljubio, da nije nekako sro
dan svome ljubimcu bilo po dui, naravi du
e, navikama ili prirodi (eidos).
I Tcag 113
Svakako, ree Meneksen, no Lisid je u-
tao.
E pa, lepo, rekoh ja. Pokazalo nam se da
je nuno voleti ono to nam je po prirodi
blisko.
Izgleda, ree.
Nuno je, znai, da ljubimci vole istin-
b skog i nelicememog ljubavnika.
Lisid i Meneksen jedva nekako potvrdie,
a Hipothal zbog radosti sve mogue boje iz-
menja.
A ja, elei da zaokruim razgovor, re
koh: Ako postoji nekakva razlika izmeu bli
skog i slinog, tada' bismo, kako se meni ini
Liside i Meneksene, mogli rei ta je prijatelj
sko. Ako je pak, istovetno ono to je slino i
ono to je blisko, tada nije lako odbaciti pret
hodni dokaz da je slino nekorisno slinom
usled svoje slinosti (s njim); a sloiti se da
c je nekorisno prijateljsko, to je pogreno. Ho
ete li, dakle, poto smo ve kao pijani od raz
govora, da se sloimo da je blisko razliito
od slinog?
Svakako.
Da li emo rei i to da je dobro blisko
svemu, a zlo da je svemu tue? Ili da je zlo
blisko zlu, dobro dobru, a ono to nije ni dob
ro ni zlo onome to nije ni dobro ni zlo?
Rekoe da im se ovo drugo ini ispravno,
d Ponovo smo znai, rekoh ja, deco, upali
u one prie o prijateljstvu koje smo ranije
odbacili. Jer nita manje nee biti prijatelj
nepravedan ovek nepravednom i zao zlom,
nego dobar dobrom.
Izgleda, ree.
ta, ako tvrdimo da je dobro istovetno
bliskom, znai li to neto drugo do to da je
samo dobar ovek prijatelj dobrom?
Svakako.
114
Osim toga, i za to smo smatrali da nas
same pobija, zar se ne seate?
Seamo se, rekoe,
c f ta bismo jo mogli zapoeti s ovim? Ili
je jasno da ne moemo nita? Traim, dakle,
kao oni mudri ljudi po sudnicama, da se sve
to je reeno jo jedamput promisli. Jer ako
ni voljeni ni oni koji vole, ni slini, ni nesli-
ni, ni dobri, ni bliski, ni sve ostalo o emu
smo priali ne seam se vie usled mno
ine ako nita od toga nije prijateljsko,
ja tada nemam vie ta da kaem.
Kada sam to rekao, ve sam nameravao
da podstaknem na razgovor nekog od stari-
223 jih, no tada su kao neki demoni, prili peda
gozi Meneksena i Lisida vodei njihovu bra
u, pozvali ih i opomenuli da idu kui. Jer, ve
je bilo kasno. Najpre smo ih i mi i prisutni
posmatrai odbijali, no kad nisu nimalo ma
rili za nas 've se srdili gunajui na loem
grkom i nastavili da zovu deake, nama se
uini da su se podnapili na Hermesov praz
nik, te da bi bilo teko odgovoriti ih po*
b raeni mi se rasturismo. No, ja ipak, kad su
oni ve odlazili rekoh: Kako sada stvari stoje,
Liside i Meneksene, ispali smo smeni, i ja
star ovek, i vi. Jer ovi e, kada budu otili
odavde, rei kako mi mislimo da smo jedan
drugome prijatelji jer sebe ne odvajam
od vas a jo nismo sposobni da otkrijemo
ta je prijatelj.
115
NAPOMENE
' Solon 21.2.
Odys. 17218. .
1 Poslovi i dani, 25. Stihovi koje Platon navodi razlikuju
se od onih u naem Hesiodu.
4Pridev philon u grkom ima i aktivno i pasivno zna
enje, dok nae odgovarajue rei (prijateljsko, sklono,
milo, drago) imaju ili jedno ili drugo. Takoe u prevodu
se gubi veza sa philein (voleti) i sa participima ovog gla
gola (philoun, philoumenon).
EUTIFRON
St. I
p. 2
ti Eutifron: ta je novo, Sokrate? Ne boravi vi
e u Likeju, ve si ovde u kraljevom1 tremu.
Jer ti sigurno nema pred kraljem parnicu,
kao ja.
Sokrat: Svakako Atenjani to, Eutifrone, ne
zovu parnicom2ve optubom,
b Eut.: Ma ta kae? Tebe neko, kako izgleda,
tui; jer ne mogu zamisliti da ti drugog tui.
So.: Pa i ne tuim.
Eut.: Ve tebe tui neko drugi?
So.: Svakako.
Eut.: Ko je taj?
So.: Ni sam ba neto, Eutifrone, ne poznajem
tog oveka. ini mi se da je mlad i nepoznat.
Mislim da se zove Melet. Iz Pitejske je deme,
ako zna nekog Meleta Pitejanina, dugokosog,
ne ba lepe brade i kukastog nosa.
c Eut.: Ne znam, Sorkate. Ali kakvom te tu
bom tui? '
So.: Kakvom tubom?! Ne neplemenitom, ini
mi se. Jer nije neznatno uprkos mladosti znati
takvu stvar. On, naime, tvrdi da zna na koji
nain se mlade kvari i koji su ti to je kvare.
Izgleda da je nekakav mudrac, te opazivi da
ja svojim neznanjem kvarim njegove vrnjake,
on se obraa dravi kao majci da me optui.
I, ini mi se da on jedini poinje svoje poli-
d tike poslove pravilno, jer pravilno je pobri-
nuti se najpre za mlade kako bi bila to bolja
kao to se dobar zemljoradnik opravdano
najpre pobrine za mlade biljke, a posle toga i
za ostale. Melet e nas, moda, najpre oslobo
diti od onih koji, kako kae, kvare mlade, a
potom e poto se i za starije pobrine, oito
postati za dravu uzrokom najveeg dobra,
kako je i pravo da se dogodi onome koji od
takvog poetka poinje.
Eut.: Kamo sree, Sokrate, ali plaim se da ne
bude suprotno. Jer ini mi se sasvim da od
poetka poinje da kodi dravi ikad je spre
man tebi da nanese nepravdu. No reci mi, ta
tvrdi da ti radi pa kvari mlade?
So.: Neobino je, izvrsni moj, kad se tako
uje. Tvrdi da sam ja stvaralac bogova, i op
tuuje me, kako kae, radi starih bogova, po
to ja stvaram nove, a stare ne potujem.
Eut.: Znam, Sokrate! Jer, ti zaista tvrdi kako
ti se uvek javlja boanski glas. On te u svojoj
tubi optuuje da uvodi novotarije u veru, i
dolazi na sud da bi oklevetao poto zna da se
takve stvari mogu lako pogreno protumaiti
gomili. Pa i meni se smeju kao luaku kad u
saboru neto govorim o baanskim stvarima i
kad im proriem budunost, premda ni u e
mu od onog to sam predskazao nisam rekao
neistinu; no, zavide svima takvima kao to
smo mi. Ali o njima ne treba ni malo brinuti,
ve navaliti.
So.: No, dragi moj Eutifrone, svakako ne znai
nita biti ismejan. Atenjane, kako mi se ini,
zaista nije puno briga ako nekog smatraju ve-
tim (deinos) ali ne i eljenim da druge pouava
u svojoj mudrosti. Na onoga, pak, za koga mi
sle da i druge ini takvima, oni se ljute, bilo
to zbog zavisti, kao to ti kae, ili zbog neeg
drugog.
Eut.: to se toga tie, nisam ba eljan da is
kuam kako se prema meni odnose.
So.: Ta moda im izgelda skroman i bez elje
da pouava (druge) u svojoj mudrosti, no bo-
i
'im se da im ja zbog ljubaznosti ne izgledam
:ao neko ko sve to zna opirno govori sva
kom oveku, i to ne samo bez plate ve i do-
davajui rado ako ga neko eli sluati. I kad
bi, kao to sam maiopre rekao, nameravali da
me ismevaju, kao to kae da tebi ine, ne bi
bilo ni malo neugodno boraviti u sudu alei
e se i smejui se. No ako su ozbiljni, tada ve
nije oito, osim vama prorocima, na ta e to
izai.
Eut.: Ali moda se, Sokrate, nee nita dogo
diti ve e se po elji izboriti za svoju stvar,
a mislim i ja za svoju.
So.: A kakav je tvoj sluaj? Da li si tuen ili
tui?
Eut.: Tuim.
So.: Koga?
4 Eut.: Onog koga je ludost tuiti.
So.: Molim? Tui li nekog ko leti?
Eut.: Zaista mnogo mu treba da bi leteo, po
to je veoma star.
So.: Ko je taj?
Eut.: Moj otac.
So.: Tvoj otac, najbolji moj?!
Eut.: Upravo on.
So.: A u emu je krivica, zbog ega ga tui?
Eut.: Zbog ubistva, Sokrate.
So.: O Herakle! Zaista, Eutifrone, gomila ne
zna ta je ispravno, jer ne mislim da to3moe
uiniti bilo ko, nego onaj koji je u mudrosti
ve daleko odmakao.
Eut.: Zevsa mi, Sokrate, daleko!
So.: Da li je taj to ga je tvoj otac ubio neko
od ukuana? Svakako jeste, zar ne? Jer ti ga
ne bi tuio za ubistvo nekog tuinca.
Eut.: Smeno je, Sokrate, to misli da se ita
razlikuje da li je ubijeni tuinac ili ukuanin,
a da ne treba paziti samo na to da li je onaj
koji je ubio ubio s pravom ili ne. 1 ako je s
pravom, treba ga pustiti, a ako nije, tuiti, pa
ak i ako ti je ukuanin i drug za stolom. Jer
jednako oskvmjenje nastaje ako si s takvim
ovekom mada zna, i ako ne oisti i sebe i
njega tuei ga zakonom.
Ubijeni je bio moj nadniar i kad smo ra
dili zemlju na Naksu, on nam je tamo sluio.
Jednom se napio, posvaao se s nekim naim
robom i zaklao ga. Otac mu je svezao noge i
ruke, bacio ga'u neki jarak te poslao ovamo4
oveka da pita savetnika5 ta treba initi. Za
to vreme zanemario je vezanog i nije se bri
nuo za njega poto je ubica te ne mari ako i
umre. I, to se dogodilo. Jer, zbog gladi, zime
i sveza umro je pre nego to je doao glasnik
od savetnika.
Zato su i ljuti (na mene) otac i ostali uku
ani to zbog ubice tuim oca za ubistvo. Oni
tvrde da on nije ubio, i da, ak i da je zaista
ubio, ne treba mariti za ubijenog poto je ubi
ca. Kau da je nesveto da sin tui oca za ubi
stvo; loe shvataju, Sokrate, kakva je boan
ska volja o svetom i nesvetom.
So.: A ti, Eutifrone, tako ti Zevsa, misli da
tako tano poznaje boanske (stvari), te i
sveto i nesveto, da se kad se neto uini ovako
kako govori, ne plai da optuujui oca sam
ne ini nesveti in?
Eut.: Kad ne bih sve takve stvari tano pozna
vao, Sokrate, ne bi od mene bilo nikakve kori
sti niti bi se iim Eutifron razlikovao od osta
lih ljudi.
So.: Onda mi je, izvanredni Eutifrone, najbolje
da postanem tvoj uenik i da pre optube iza
zovem Meleta. Rekao bih da sam ja i ranije
visoko cenio poznavanje boanskih (stvari) i
da sam sada, poto on tvrdi da se ogreujem
0 boanske (stvari) izmiljajui na svoju ruku
1 novaei, postao tvoj uenik. I ako se, Me-
lete, rekao bih, slaem da je Eutifron mudar
b u tim stvarima, tada smatraj da i ja pravilno
mislim i ne tui. Ako se pak ne slae, tada
podnesi tubu protiv mog uitelja, a ne protiv
mene. Optui ga kao onog koji kvari starije,
naime mene i svog oca mene time to me
ui, a svog oca time to ga kori i kanjava. A
ako mi ne poveruje i ne povue optubu, ili
optui tebe umesto mene, tada u isto govoriti
na sudu kao kad sam ga izazivao.
Eut.: Zevsa mi, Sokrate, kad bi mene pokuao
tuiti, razotkrio bih, mislim, kako je nepoten,
te bi se daleko pre o njemu poveo razgovor u
sudnici nego o meni.
So.: Zato to to znam, dragi prijatelju, i ja
elim da postanem tvoj uenik. Jer vidim da
bilo ko drugi a i ovaj Melet, ini se, tebe ni
ne primeuje, a mene je tako lako i jasno opa
zio da me je za bezbonitvo optuio. Stoga,
tako ti Zevsa, reci mi ono za ta si malopre
pouzdano tvrdio da tano zna: ta je po tebi
pobono i bezbono, i u sluaju ubistva i u
d svemu ostalom? Nije li u svakom inu sveto
isto samom sebi, a nesveto sasvim suprotno
svetom, a slino sebi? I, ne poseduje li sve
to god treba da bude nesveto neki jedinstven
lik (idan) na osnovu svoje nesvetosti?
Eut.: Svakako, Sokrate.
So.: Pa reci ta je po tebi sveto, a ta nesveto?
Eut.: Dakle, tvrdim da je sveto to to ja sada
inim, tuiti onog koji je skrivio ubistvo ili
krau svetih predmeta, ili koji grei u bilo
emu te vrste, pa bilo da je to otac ili majka
ili bilo ko drugi, a ne tuiti je nesveto. Pogle
daj Sokrate, kako veliki dokaz u ti dati da
je zakon takav ve sam i drugima rekao da
bi tako bilo prtavilno da ne treba popustiti
bezboniku, bilo ko da je on. Ti sami ljudi
6 smatraju Zevsa najboljim i najpravednijim bo
gom, i slau se da je on vlastitog oca bacio
u okove zato to je ovaj nepravedno progutao
svoje sinove i da je on (Kron) svog oca utro-
jio iz slinih razloga, a srde se na mene to
tuim nepravednog oca. I tako oni sami sebi
protivree u onome to kau o bogovima i o
meni.
So.: Nije li ba to, Eutifrone, razlog s kojeg
me tue? Jer, kad neko takve stvari govori o
bogovima, ja to nekako nerado prihvatam.
Upravo zato se, kako izgleda, moe tvrditi da
greim. Dakle ako i ti koji te stvari dobro
poznaje, misli tako, tada je izgleda aista
nuno da se i mi sloimo. T&ta moemo rei
mi koji i sami priznajemo da nita ne znamo
o tome? Ali, tako ti boga prijateljstva6 reci mi
veruje li zbilja da se to tako dogodilo?
Eut.: I jo udnovatije od toga, Sokrate, to
gomila ne zna.
So.: Znai ti veruje i u to da meu bogovima
zaista postoje rat i strane mrnje i borbe i
mnogo toga drugog to pesnici priaju i to do
bri slikari slikaju na svetim mestima, pa se i
na Velikim Panatenajama na Akropolis (nosi
plat prepun takvih ara? Tvrdimo li da je sve
to istina, Eutifrone?
Eut.: Ne samo to Sokrate, ve kao to rekoh
malopre, i mnogo drugog u ti pripovedati
ako eli, o boanskim stvarima. Siguran sam
da e se zadiviti kad to uje.
So.: Ne bih se udio, ali to e mi pripovedati
drugi put za dokolice. Sada pak, pokuaj mi
jasnije odgovoriti na ono to sam te malopre
pitao. Jer nisi me prijatelju ranije dovoljno
pouio kad sam te upitao ta je sveto, ve si
mi rekao da je sveto to to ti sada ini kad
tui oca za ubistvo.
Eut.: I ba sam istinu rekao, Sokrate.
So.: Moda. Ali, Eutifrone, i za mnogo toga
drugog tvrdi da je sveto.
Eut.: Pa i jeste,
c So.: Sea li se da nisam od tebe traio da
me naui jednoj ili dvema od mnogih svetih
stvari, ve samom onom obliku (eidos) kojim
je sve sveto sveto? Jer rekao si da na osnovu
jednog lika (idea) jeste i nesveto nesveto i
sveto sveto. Sea li se?
Eut.: Seam se.
So.: Dakle, poui me, ta je sam taj lik, da bi
gledajui u njega i sluei se njime kao uzo
rom mogao za ono to je takvo, a to radi
7 bilo ti ili ko drugi, tvrditi da je sveto, a za
ono to nije takvo, poricati.
Eut.: No, ako tako hoe, Sokrate, tako u ti
i rei.
So.: Zbilja hou.
Eut.: JDakle, sveto je ono to je bogovima dra-,
go, a nesveto ono to im nije drago.
So.: Ba lepo, Eutifrone! Sad si odgovorio
onako kako sam traio da odgovori. Meu
tim, da li si istinito odgovorio, to jo uvek ne
znam. No, ti e mi jasno pokazati da je isti
nito to to tvrdi.
Eut.: Svakako. /
So.: De, pogledajmo ta tvrdimo. Ono to je
bogovima drago i bogovima drag ovek, jeste
sveto, a ono to je bogovima mrsko i bogo
vima mrzak ovek jeste nesveto. No, nije li
sveto sasvim suprotno, a ne istovetno, nesve-
tom? Nije li tako?
Eut.: Tako je.
So.: A izgleda da je (ono) dobro reeno?
b Eut.: Meni se ini, Sokrate.
So.: Nije li reeno i to da se bogovi bune, 4a
su meu sobom nesloni i da se svaaju?
Eut.: Reeno je.
So.: A koja vrsta nesloge, najbolji moj, stvara
mrnju i gnev? Istraujmo ovako. Kad se ja
i ti ne bismo slagali koji od dva broja je vei,
da li bi nas takvo neslaganje uinilo neprija-
teljima i gnevnima, ili bismo se brzo toga
otresli obrativi se raunanju?
Eut.: Svakako.
So.: A kad se ne bismo slagali oko veeg i
manjeg, zar ne bismo brzo prekinuli neslogu,
obrativi se merenju?
Eut.: Tako je.
So.: Ao teem i lakem, bismo prosudili, kako
mislim, obrativi se vaganju?
Eut.: Ta kako da ne?!
So.: ta je to u emu neslaganje i nenio da
se doe do odluke ine da se mrzimo meu
sobno i gnevimo? Moda ti nije oito, no gledaj
ta ja mislim: to je pravedno i nepravedno,,
lepo i runo, i dobro i zlo. Nisu li to one stvari
u kojima nae neslaganje i nemo da se doe
do zadovoljavajue odluke ine da postajemo
omraeni jedni drugima, kadgod to (zaista)
postajemo, i ja i ti i svi drugi ljudi?
Eut.: To je to neslaganje, Sokrate, i u tim je
(stvarima).
So.: A ta je s bogovima, Eutifrone? Ukoliko
se uopte u neemu ne slau, ne bi li to bilo
u istom tom?
Eut.: Sasvim nuno.
So.: Znai, po tvom miljenju, izvrsni moj Eu
tifrone, jedni bogovi smatraju pravednim, le-
pim, runim, dobrim i zlim jedno, a drugi
drugo. Jer ne bi meusobno bili u zavadi kad
bi se u tome slagali, zar ne? ^
Eut.: Pravo govori.
So.: I ono to svaki od njih smatra lepiin,
dobrim i pravednim, to i voli, a suprotno
tome mrzi, zar ne?
Eut.: Svakako.
So.: Iste stvari, kako ti tvrdi, jedni smatraju
pravednim, a drugi nepravednim, te poto su
razliitog miljenja u tome, oni su u zavadi
i ratuju izmeu sebe. Zar nije tako?
Eut.: Tako je.
So.: Znai, izgleda da bogovi i vole i mrze iste
stvari, te bi isto bilo ono to je drago i ono
to je mrsko bogovima.
Eut.: Izgleda.
So.: Na osnovu ovog zakljuivanja (logoi), Eu
tifrone, iste stvari bi bile i svete i nesvete.
Eut.: Verovatno.
So.: Nisi, dakle, odgovorio na moje pitanje,
izvanredni moj. Jer nisam te pitao za to to
je jednako sveto i nesveto; ono pak to bi bilo
bogovima drago jeste i mrsko bogovima, kako
izgleda. Tako, Eutifrone, ne bi bilo nikakvo
udo da u tome to sada ini korei svoga
oca, ini ono to je Zevsu drago, a Kronu i
Uranu mrsko, te neto milo Hefestu, a mrsko
Heri, i slino ostalim bogovima ukoliko se oni
u tome slau.
Eut.: Ali, Sokrate, mislim da kod bogova ne
ma neslaganja u tome da mora biti kanjen
onaj koji bi ubio nekog nepravedno.
So.: Molim?! Jesi li ikada uo da neki ovek
porie da onaj koji nepravedno ubija (drugog)
ili nepravedno ini bilo ta drugo, treba da
bude kanjen?
Eut.: Nikako ne prestaju da se oko toga ras
pravljaju, i drugae i u sudnicama. Mada ine
mnogobrojne nepravde, sve rade i govore da
izbegnu kaznu.
So.: Zar se slau, Eutifrone, da je poinjena
nepravda, a ipak tvrde da ne treba da budu
kanjeni?
Eut.: To nikako.
So.: Znai, ne ine i ne govore ba sve. Jer
mislim da se ne usuuju govoriti niti rasprav
ljati o tome da ne treba da budu kanjeni,
ukoliko su zaista poinili nepravdu, ve poriu
da su je poinili, zar ne?
Eut: Istinu govori.
So.: Ne raspravljaju znai, o tome kako ne
treba da bude kanjen onaj koji ini neprav-
*du, ali sigurno raspravljaju o tome ko je poi
nio nepravdu, ta je uinio, i kada.
Eut.: Istinu govori.
So.: Ne dogaa li se isto i kod bogova, uko
liko su, kao to ti tvrdi, nesloni poradi pra
vednog i nepravednog, te jedni tvrde da drugi
ine nepravdu, a drugi to poriu? Jer, nesum
njivo, izvanredni moj, nijedan bog ili ovek
ne usuuje se tvrditi da ne treba kazniti onog
koji ini nepravdu.
Eut.: Da, istina je to to govori,. Sokrate,
uglavnom.
So.: No, o pojedinom inu, Eutifrone mislim
da raspravljaju oni koji raspravljaju, i ljudi
i bogovi, ukoliko i oni raspravljaju. Usled toga
to se ne slau u nekom inu, jedni tvrde da
je pravedno poinjen, a drugi da je nepra
vedno, zar ne?
Eut.: Svakako.
So.: Hajde sad, dragi moj Eutifrane, poui i
mene da bih postao mudriji, kakav dokaz ima
da svi bogovi smatraju da je onaj nepravedno
ubijen koji je kao najamnik ubio oveka te Je,
kad ga je svezao gospodar ubijenog, zavrio
usled sveza pre nego to je onaj koji ga je sve
zao mogao od savetnika nauiti ta treba i
niti s njime, i da je zaista pravo zbog takvog
oveka da sin progoni oca i da ga tui za ubi
stvo. Hajde, pokuaj mi jasno dokazati da zai
sta svi bogovi smatraju da je onaj tvoj in u
ovim uslovima ispravan. A, ako mi dovoljno
dokae, nikada te neu prestati slaviti zbog
mudrosti.
Eut.: Ali, Sokrate, to sigurno ne bi bio mali
posao, premda bih ti mogao dokazati ba ja
sno.
So.: Razumem. Izgledam ti kao neko ko spo
rije ui od sudija, poto e njima jasno doka
zati da je to nepravedno i da svi bogovi takve
stvari mrze.
Eut.: Ba sasvim jasno, Sokrate, ukoliko me
budu sluali dok govorim.
So.: Ama sluae, ukoliko bude izgledalo da
dobro govori. No, dok si govorio ovo pade mi
na pamet i upitah sebe: Kad bi me Eutifron
zaista nauio da svi bogovi smatraju takvu
smrt nepravinom, ta bih vie ja od Euti-
frona nauio o tome ta je sveto, a ta ne
sveto? Jer ovaj in bi, izgleda, mogao biti mr
zak bogovima, ali pokazalo se nedavno da ti
me nije odreeno sveto i nesveto. Jer ono to
je bogovima mrsko, pokazalo se i drago bogo
vima. Zato te oslobaam toga, Eutifrone. Ako
hoe, neka svi bogovi to smatraju nepraved
nim, i neka to mrze. No, da li hoe da to to
sada ispravljamo u promiljaju da ono to
svi bogovi mrze jeste nesveto, ono o svi vole
sveto, a ono to jedni vole a drugi mrze, nije
dno od ta dva ili oba bude novo odreenje
svetog i nesvetog?
Eut. :Ta ta prei, Sokrate?
So.: Mene ba nita, Eutifrone, no to se tie
tebe, gledaj hoe li me, ako to pretpostavi,
tako lako nauiti to to si obeao.
Eut.: No, ja bih zaista tvrdio da je sveto ono
to svi bogovi vole, a suprotno, ono to svi
bogovi mrze, nesveto.
So.: Hoemo li i to razmotriti, Eutifrone, da li
se dobro govori, ili emo ostaviti i tako pri
hvatiti slaui se da je tako samo ako neko
od nas ili ko drugi ustvrdi da je tako? Ili,
treba ispitati ta taj govori?
Eut.: Treba ispitati, no ja mislim da se sada
dobro govori.
So.: Brzo emo, dobri moj, znati bolje. Palo
mi je na pamet neto ovakvo: da li bogovi
vole ono to je sveto, ili je to sveto zato to
ga oni vole?
Eut.: Ne znam ta govori, Sokrate.
So.: Pokuau da ti kaem jasnije. Govorimo
li da je neto ono noeno i ono to nosi, ono
voeno i ono to vodi, ono gledano i ono to
gleda, d zna li da je sve to je takvo razliito
jedno od drugog i kako je razliito?
ut.: ini mi se da znam.
So.: Nije li i ono voljeno neto, a ono to voli
od njega razliito?
Eut.: Ta kako da ne?!
So.: Pa, reci mi, da li je ono noeno ono no
eno zato to se nosi, ili zbog neeg drugog?
Eut.: Ne, ve zbog tog.
So.: A ono voeno zato to se vodi, i ono gle
dano zato to se gleda?
Eut.: Svakako.
So.: Znai, ne gleda se neto zato to je ono
gledano, ve nasuprot ono je gledano zato to
se gleda, niti se neto vodi zato to je ono
voeno, ve je ono voeno zato to se vodi,
niti se nosi zato to je noeno, ve je noeno
zato to se nosi. Da li je jasno, Eutifrone, ta
hou da kaem? Hou da kaem to da, ako
neto postaje ili trpi, ne postaje ono zato to
je postajue, ve je postajue zato to postaje,
niti tipi zato to je trpee, ve je trpee zato
to trpi. Ne slae se da je tako?
Eut.: Slaem se.
So.: Nije li i ono voljeno neto to postaje ili
neto to od neega trpi?
Eut.: Svakako.
So.: Znai i s njim stvar stoji kao s onim
ranijim: oni koji vole, ne vole ga zato to
je voljeno, ve je voljeno zato to ga vole?
Eut.: Nuno.
So.: ta dakle da kaemo o svetom, Eutifrone?
Nije li to ono to, po tvom miljenju, vole svi
bogovi?
Eut.: Da. ,
So.: Da li (ga vole) zbog toga to je sveto ili
da se voli zato to se voli, a drugo se voli zato
to je takvo da se voli. Izgleda, Eutifrone, da
zbog neeg drugog?
Eut.: Ne, ve zbog toga.
So.: Meutim, ono je voljeno i bogovima dra
go zato to ga bogovi vole.
Eut.: Tk kako da ne?
So.: Nije, dakle, to bogovima drago sveto, Eu
tifrone, niti je sveto ono bogovima drago, kao
to ti kae, ve je to razliito od ovoga.
Eut.: Ama kako, Sokrate?
So.: Zato to se slaemo da se sveto voli jer
je sveto, a nije sveto zbog toga to se voli,
zar ne?
Eut.: Da
So.: A ono to je bogovima drago je bogovima
drago samim tim to ga bogovi vole, a ne vole
ga oni zato to je bogovima drago.
Eut.: Istinu govori.
So.: No kad bi to bogovima drago, i sveto,
dragi moj Eutifrone, bili zaista isto, tada bi
i to bogovima drago bilo vol jeno zato to je
bogovima drago ako je sveto voljeno zato to
je sveto, i sveto bi bilo sveto zato to se voli,
ako bi to bogovima drago bilo bogovima dra
go zato to ga bogovi vole; sada pak vidi da
(s njima dvoma) stvar stoji suprotno, poto su
sasvim razliiti meusobno. Jer jedno je takvo
da se voli zato to se voli, a drugo se voli zato
to je takvo da se voli. Izgleda, Eutifrone, da
ti, upitan ta je sveto, ne eli da mi objasni
bivstvo (usian) svetoga, ve govori o nekoj
njegovoj afekciji (pdthos) jer to je afek-
cija svetom da ga svi bogovi vole. No ta ono
jeste, jo nisi rekao. Dakle, ako tebi odgovara,
nemoj mi to zatajiti, ve reci ponovo iz po
etka ta je sveto, bilo da ga vole bogovi ili
da trpi bilo ta drugo jer neemo oko tosra
biti nesloni. Hajde, red od srca, ta je sveto
i nesveto?
Eut.: Ali, Sokrate, ja ne znam kako da ti ka
em ta mislim. Jer nekako nas ono to smo
pretpostavili uvek u krugu obilazi i nee da
miruje gde smo ga uvrstili.
So.: Tvoje rei, Eutifrone, lie na dela mog
pretka Dajdala. I da sam ih ja izrekao i po
stavio, sigurno bi mi se podsmevao kako i
meni na osnovu srodstva s Dajdalom, ta dela
u reima bee i nee da miruju gde ih ovek
postavi; no, sada se radi o tvojim pretpostav
kama. Potrebna je zato neka druga poruga, jer
kao to se ini i tebi samom, nee da ti mi
ruju.
Eut.:- A meni se ini, Sokrate, da mojim re
ima treba gotovo ista poruga. Jer nisam ja
onaj koji ih podstie da obilaze okolo i da ne
miruju na istom, ve si ti, mislim, taj Dajdal,
poto bi one, to se mene tie, ostale, kako
jesu.
So.: Znai, prijane, da sam ja postao vetiji
(deinoteros) u toj vetini od njega, ukoliko je
on samo svoja dela inio nemirnima, a ja uz
svoja, kako izgleda, inim to i s tuini^. I
najbiranije u mojoj vetini jeste to to sam
mudar protiv svoje volje, jer eleo bih da mi
rei miruju i nepomino stoje vie nego da uz
mudrost Dajdalovu steknem blago Tantalovo.
Ali dosta o tome! Poto mi se ini da si ohol,
sam u se potruditi da ti pokaem kako da
me poduava o svetom. Nemoj klonuti! Po
gledaj da li ti izgleda nuno da je sve sveto
pravedno.
Eut.: Izgleda mi.
So.: Da li je onda i sve pravedno sveto? Ili je
sve sveto pravedno, a pravedno nije sve sveto,
ve je neto sveto, a neto nije?
Eut.: Ne pratim, Sokrate.
So.: Pa ipak si mudriji od mene ne manje
nego to si mlai. Ali, ohol si zbog bogatstva
mudrosti. No, dragi moj, napregni se, jer nije
ni teko shvatiti ta govorim. Govorim suprot
no nego pesnik7to ree:
Zevsa koji je sve to uinio i posadio
nemoj vreati, jer gde je strah tu je i stid.
Ja se u ovom ne slaem s pesnikom. Da ti ka
em zato?
Eut.: Svakako.
So.: Ne ini mi se da gde je strah, tu je i
- stid, jer ini mi se da se mnogi boje i bolesti
i siromatva i mnogo toga drugog, ali da se
ne stide ni malo toga ega se boje. Ne ini li
se i tebi?
Eut.: Svakako.
So.: Ali tamo gde je stid, tu je i strah. Jer*
postoji li iko ko se, kad se stidi nekog ina
- i sramota ga je, nije uplaio i istovremeno za
straio zlog glasa?
c Eut.: Zastraio se, svakako.
So.: Znai nije pravilno tvrditi gde je strah,
tu je i stid, ve gde je stid, tu je i strah,
mada stid nije svuda gde je strah. Jer mislim
da je strah obuhvatniji od stida. Stid je deo
straha kao to je neparno deo broja, te tako
neparno nije svuda tamo gde je i broj, a gde
je neparno, tu je broj. Sledi li me sad ne
kako?
Eut.: Svakako,
d So.: E pa, i tamo sam za takvo neto pitao.
Da li je sveto tamo gde je i pravedno? Ili je
pravedno tu gde je sveto, a sveto nije svuge
gde je pravedno, jer je sveto deo pravednog?
Da li emo rei tako, ili se tebi ini druga
ije?
Eut.: Ne, ve tako. Izgleda mi da pravo go
vori.
So.: Pogledaj onda ta sledi. Ako je sveto deo
pravednog, tada mi moramo, kako izgleda, ot
kriti koji je deo pravednog sveto. Kad bi me
ti pitao neto od ovog to (sam sada navodio),
na primer, koji deo broja je parno i kakav je
taj broj, rekao bih da je to onaj koji nije ne-
jednakostranian, ve jednakostranian. Ne
ini li se tebi tako?
Eut.: ini mi se.
e So.: Pokuaj onda i ti mene tako nauiti koji
je deo pravednog sveto, da bismo i Meletu
rekli da nas vie ne mui i ne optuuje za
bezbonitvo, poto smo dovoljno od tebe nau
ili o pobonom, svetom i nesvetom.
Eut.: Meni se ini, Sokrate, da je pobono i
sveto onaj deo pravednog koji se odnosi na
slubu boju, a preostali deo pravednog se
odnosi na slubu/potivanje ljudi.
So.:-'Zaista mi izgleda Eutifrone da dobro go
vori, ali nedostaje mi jo neto neznatno. Jo
naime, ne shvatam ta zove slubom? Jer ve-
rovatno ne govori o takvoj nekakvoj slubi
kakve su druge, kao kad kaemo da ne ume
svako sluiti konje, ve (samo) konjanik, zar
ne?
Eut.: Svakako.
So.: Jer konjanitvo je nekakvo sluenje ko
nja.
Eut.: Jeste.
So.: Ni pse ne ume svako sluiti ve lovac.
Eut.: Tako je. I
So.: Jer lovaka vetina je sluenje pasa.
Eut.: Da.
So.: A govedarstvo sluenje goveda.
Eut.: Svakako.
So.: A svetost i pobonost je sluenje bogova,
Eutifrone? Da li tako tvrdi?
Eut.: Da, tvrdim.
So.: Ne ini li svaka sluba isto? Na primer,
ovako neto: ona jeste za neko dobro i korist
onoga kome se slui, kao to vidi da konji
slueni konjikom vetinom napreduju i bolji
postaju. Ne izgleda li tebi tako?
Eut.: Izgleda.
So.: I psi usled lovake vetine (postaju bolji),
i goveda usled govedarstva, i sve drugo na isti
nain. Ili ti (moda) misli da sluenje postoji
na tetu onog kome se slui?
Eut.: Zevsa mi, ne mislim.
So.: Ve radi koristi.
Eut.: Kako da ne?
So.: Da li dakle i svetost, budui sluba bogo
vima, jeste korist za bogove i ini ih boljima?^
I, da li bi se ti sloio s tim da kadgod radi
neto sveto, ini nekog boga boljim?
Eut.: Zevsa mi, ne bih.
So.: Tt ni ja, Eufrone, ne mislim da ti to tvr
di daleko od toga! nego sam upravo
zato i pitao o kakvoj to slubi bogovima govo
ri, to ne mislim da o takvoj govori.
Eut.: I pravilno, Sokrate. Ja ne govorim o
takvoj.
So.: Neka bude! No kakva bi onda sluba bo
ja mogla biti svetost?
Eut.: Ona kojom, Sokratet, robovi slue gospo
darima.
So.: Razumem. To bi bila, kako izgleda, neka
poslunost prema bogovima.
Eut.: Svakako.
So.: Da li bi mogao rei ta proizvodi poslu
nost prema lekarima? Ne misli li da je to
zdravlje?
Eut.: Mislim.
So.: A poslunost prema graditeljima brodo
va? ta proizvodi ova poslunost?
Eut.: Jasno je, Sokrate, da je to brod.
So.: Prema graevinarima, pak, proizvodi ku
u?
Eut.: Da.
So.: Pa reci, najbolji moj, ta bi proizvodila
poslunost prema bogovima? Jasno je da ti
to zna, kad ve tvrdi da najbolje poznaje
boanske stvari od svih ljudi.
Eut.: I istinu govorim, Sokrate.
So.: Pa reci, tako ti Zevsa, koji je to prelepi
proizvod to bogovi proizvode koristei se na
ma (svojim) slugama/poslunicima?
Eut.: Mnogo toga dobrog, Sokrate. ~
So.: Isto i vojskovoa, dragi moj; ali ipak bi
laiko imogao navesti njihovo glavno delo, po-
bedu u ratu, zar ne?
Eut.: Kako da ne?
So.: Mislim da i zemljoradnici proizvode mno
go toga dobrog, ali je ipak njihov glavni pro
izvod hrana iz zemlje.
Eut.: Svakako.
So.: ta je dakle glavno od mnogo toga dob
rog to bogovi proizvode/stvaraju?
Eut.: I malopre sam ti rekao Sokrate da je
veliki posao tano nauiti kako stoji stvar sa
svim tim, ali ukratko u ti rei ovo: ako neko
ume i govoriti i initi ono to je ugodno bogo
vima, i kad se moli, i kad lije rtvu, tada je
to sveto, i takva (dela) spaavaju i njegove
ukuane i zajednike dravne (stvari), a su
protno onome to je ugodno (bogovima) je
bezbono i to upropauje i unitava sve.
So.: Kad bi eleo, Eutifrone, mogao bi mi zai
sta mnogo krae rei ono glavno za ta sam
te pitao. No, nisi voljan da me poui to je
jasno. I sada, kad si do samog toga doao,
okrenuo si se. A da si odgovorio, ve bih do
voljno bio nauio od tebe o svetosti. Sada pak,
poto je nuno da zaljubljeni prati ljubimca
gde god ga ovaj vodi, ta je opet po tvom
miljenju sveto i svetost? Nije li to neko zna
nje rtvovanja i moljenja?
Eut.: Jeste.
So.: Nije li rtvovanje darivanje bogovima, a
moljenje traenje od bogova?
Eut.: Dakako.
So.: Na osnovu toga bi svetost bila znanje o
traenju i davanju/darivanju u odnosu prema
bogovima.
Eut.: Ba si lepo, Sokrate, shvatio ta sam
rekao.
So.: Jer sam privrenik, dragi moj, tvoje mu
drosti i pazim na nju tako da nee biti uzalud
ono to kae. No reci mi kakva je to poslu
nost/sluba prema bogovima? Tvrdi li da je
zahtevanje od njih i davanje njima (ta po
slunost) ?
Eut.: Jeste.
So.: Zar ne bi bilo pravo da od njih traimo
ono to nam treba od njih?
Eut.: Nego ta (drugo)?
So.: Opet, ne bi li bilo pravo davati im za
uzvrat ono to njima od nas treba? Jer nikako
ne bi bilo razumno da onaj koji daje daruje
nekome neto to mu nikako nije potrebno.
Eut.: Istinu govori, Sokrate.
Eut.: Dakle, Eutifrone, svetost bi bila neka
vetina za meusobnu trgovinu bogova i ljudi.
Eut.: Trgovaka, ako ti se mili da je tako
zove.
So.: Ali nimalo mi se ne mili, ako nije istina.
Kai mi, kakvu korist bogovi imaju od darova
koje od nas dobijaju? Jer ono to daju jasno
je svakom: nema tog dobra to nam ga ne
daju oni. No, ta im koristi ono to od nas
primaju? Ili ih toliko nadmudrujemo u trgo
vini da mi od njih primamo sva dobra, a oni
od nas nijedno?
Eut.: Ali zar misli, Sokrate, da bogovi imaju
koristi od onog to od nas primaju?
So.: No, ta bi inae, Eutifrone, mogli biti ti
nai darovi bogovima?
Eut.: ta drugo misli nego poast, darove i,
kao to sam malopre rekao, zahvalnost (kha-
ris)?
So.: Znai, Eutifrone, sveto je ono to je bogo
vima prijatno (kekharismenon), a nije korisno
ili drago?
Eut.: Mislim da je ponajvie drago.
So.: Dakle, kako izgleda, sveto je opet ono to
je drago bogovima.
Eut.: Ponajvie.
So.: Hoe li se uditi, kad tako govori, ako
se pokazuje da ti rei ne miruju ve da etaju,
i hoe li mene optuivati da ih pokreem kao
Daj dal, kad si ti sam mnogo vetiji od Daj-
dala i kad ih tera uokolo? Zar ne vidi da
nam je razgovor obiavi krug ponovo doao
na isto? Jer sigurno se sea da nam se u
c prethodnom sveto i ono drago bogovima poka
zalo ne kao isto ve kao meusobno razliito.
Ne sea li se?
Eut.: Seam se.
So.: Ne vidi li da sada tvrdi da je to bogo
vima drago sveto? A ta je to nego ono to
bogovi vole? Zar ne?
Eut.: Svakako.
So.: Dakle, ili se pre nismo opravdano sloili,
ili, ako smo se opravdano sloili, sada ne mi
slimo pravilno.
Eut.: Izgleda.
So.: Znai iz poetka treba ponovo istraivati
ta je sveto, jer ja sam voljan da ne odusta
nem pre nego to nauim. Nemoj me prezreti,
ve se sasvim saberi pa mi sada zaista reci
d istinu. Ukoliko iko od ljudi to zna, ti si taj,
pa te ne treba, kao Proteja, pustiti pre nego
to kae. Jer kad ne bi tano znao ja je
sveto, a ta nesveto, tada ne bi nikako mogao
zbog najamnika pokuati starog oca progoniti
za ubistvo, ve bi se i bogova bojao u opas
nosti da ne ini pravo, i ljudi bi se stideo.
e No, ja dobro znam da ti misli kako tano
zna ta je sveto, a ta nije. Reci, dakle, naj
bolji moj Eutifrone, i nemoj zatajiti ta o
tome misli.
Eut.: Drugi put, Sokrate. Jer sad nekud urim,,
i vreme mi je da odem.
So.: Ma ta ini, prijatelju! Odlazi sruivi
mi veliku nadu da u se, poto nauim od tebe
ta je sveto, a ta nije, osloboditi Meletove
optube kad mu dokaem da sam kod Euti-
16 frona ve postao mudar u stvarima vere, i da
vie ne sudim nepromiljeno usled neznanja,
niti uvodim novotarije o tim stvarima, ve da
i sav ostali ivot bolje provodim.
NAPOMENE
' Kralj je titula drugog od devet arhonata u Ateni.
1 Parnica (dike) je privatan spor pred sudom za razliku
od optube (graph) u kojoj jedna od stranaka, umesto
javnog tuitelja koji nije postojao u atikom pravosuu,
zastupa dravu. Svaki graanin je imao pravo da drugog
tui za prekraj zakona u kome on nije bio neposredno
oteen.
to, tj., da tui oca.
4 ovamo tj., u Atenu
* Savetnik (eksegetes) je u Ateni bio tuma svetskih obi
aja i pravila, naina sahranjivanja i okajavanja greha.
To je atribut Zevsa.
7 Stasin. fr. 20.
1 Jednakostranian je onaj broj koji moe biti podeljen
na dva jednaka dela, a takvi su samo parni brojevi.
EUTHIDEM
Kriton: S kim si to jue razgovarao u Likeju,
Sokrate? Okruivalo vas je tako veliko mno
tvo da nisam mogao da ujem nita jasno,
mada sam bio priao s tom namerom. Meu
tim, zavirio sam i pogledao, i uinilo mi se da
je taj s kojim si razgovarao neki stranac. Ko
je to bio?
Sokrat: Za koga pita, Kritone? Jer, bila su
dvojica, a ne jedan.
Kr.: Mislim na onog koji ti je bio trei s de
sna. Izmeu vas je sedco Aksiohov deko.
Uinilo mi se Sokrate da je veoma porastao
i da se po stasu ne razlikuje puno od naeg
Kritobula. No, Kritobul je mrav, a ovaj je
pristao, plemenit i dobar po izgledu.
So.: Taj za koga pita, Kritone, je Euthidem,
a onaj koji je sedeo s moje leve strane je nje
gov brat Dionisodor. I on je uestvovao u raz
govoru.
Kr.: Ne poznajem ni jednog ni drugog, Sokra
te. To su, kako izgleda, neki novi sofisti. Odak
le su? Kakva im je mudrost?
So.: Mislim da su poreklom odnegde sa Hi ja,
ali odselili su se u Thurije; izbegli su i odande
i ve mnoge godine borave u ovim krajevima.
Sto se pak njihove mudrosti tie, Kritone, ona
je zadivljujua: oni su zaista veoma mudri.
Nisam ranije znao da su pankratiasti! Sprem-
ni su, naime, za svaku vrstu borbe, i nisu kao
ona dva brata pankratiasta iz Akarnanije koji
se samo telom mogu boriti. Najpre, oni su i
272 u tom najizvrsniji jer veoma su veti u
borbi orujem i mogu i drugog takvim uiniti,
ako im plati a potom najjai su i u borbi
po sudnicama. Mogu se i sami boriti, a i dru
gog nauiti da govori i sastavlja govore po
trebne na sudu. Ranije su samo u tome bili
veti, no sada su svoju pankratijsku vetinu
doveli do savrenstva, jer su se usavrili u
onoj borbi u kojoj se jedino jo nisu bili oku
ali, tako da nema oveka koji bi im se mo
gao odupreti tako su vrsni postali u borbi
reima i u pobijanju svega to se tvrdi, sve-
b jedno da li je to istinito ili lano. Ja Kritone,
nameravam da poverim sebe ovim ljudima, jer
tvrde da bi za kratko vreme mogli i bilo kog
drugog uiniti vrsnim u istim tim stvarima.
Kr.: ta, zar se ne plai da nisi u toj dobi
prestar za to?
c So.: Ni najmanje, Kritone! Imam zadovoljava
jui dokaz i ohrabren je. Naime, oni sami-su
kao, tako rei, stari ljudi zapoeli da se bave
tom naukom, eristikom; prole ili pretprole
godine jo je nisu poznavali. Jedino ega se,
meutim, bojim jeste to da ne osramotim
strance kao Kona Metrobijevog, kitaristu, koji
me jo uvek ui kitaranju: deaci, moji su
d uenici, posma traju me i rugaju mi se, a Kona
nazivaju uiteljem staraca. I ove strance bi ne
ko mogao ruiti zbog istog tog, a oni tada
moda ne bi hteli iz straha da me prime. Ja
sam, Kritone, nagovorio neke starije ljude da
zajedno sa mnom ue kod Kana, u ovom slu
aju au pokuati da nagovorim druge. Zato
mi se i ti ne pridrui? Kao meku odveemo
im tvoje sinove, jer zinam da e radi njih
pouavati i nas.
Kr.: Nita ne prei, Sokrate, ako ti to hoe.
No, najpre mi ispriaj kakva je nauka tih
ljudi, da bih znao ta emo uiti.
So.: Dobro, ue to uas. Ne bih mogao rei
da ih nisam paljivo sluao, jer i sluao sam
palijvo i zapamtio sam, te u pokuati da ti
sve od poetka ispriam.
Po volji nekog boga sedeo sam sam u
e svlaionici, tamo gde si me i ti video, i ve
sam nameravao da ustanem. No, dok sam us-
tajao javio mi se uobiajen demonski znak.
Ponovo sam seo, i malo kasnije uoe njih
dvojica, Euthidem i Dionisodor, i neki drugi,
273 uglavnom ini mi se, njihovi uenici. Poto su
uli, -etatli su po natkrivenoj stazi. Nisu jo
preli ni dva-tri kruga, a uao je Kleinija, za
koga ti s pravom kae da je mnogo poras
tao. Pratili su ga mnogi oboavatelji, meu
njima i Ktesip iz Pajanieja, veoma lep i po
prirodi dobar mladi, ali obestan usled mla-
b dosti. Videvi me s ulaza kako sedim sam,
Kleinija mi pravo prie i sede mi, kao to i ti
kae, s desna. Kad su ga videli Euthidem i
Dionisodor su najpre stali i razgovarali neto
izmeu sebe, pogleujui svaki as prema na
ma jer, paljivo sam motrio na njih a po
tom su prili, te je jedan, Euthidem, seo kraj
deaka, a drugi s moje leve strane. Ostali,
pak, posedae kako je ko stigao.
Pozdravio sam ih poto sam ih tada vi-
c deo posle dueg vremena, a zatim rekoh Klei-
niji: Kleinija, ova dva oveka, Euthidem i Dio
nisodor, su mudri, i to ne u neemu neznat
nom, nego vanom. Jer, znaju sve to se tie
rata, koliko je potrebno da se postane dobar
vojskovoa; znaju sve o vrstama, o upravlja
nju etama i o borbi s orujem. Takoe mogu
drugog osposobiti da pomae samome sebi na
sudu, ako ga neko optui.
Prezreli su me to sam to rekao. Pogle-
d dali su jedan drugoga i nasmejali se, a Euthi
dem ree: Ne bavimo se vie ozbiljno tim
stvarima, Sokrate, ve nam je to uzgredni
posao.
Ja se zaudih: Mora biti da vam je posao
plemenit, kad su vam tako znaajne stvari uz
gredne. Tako vam bogova, recite mi koji je
taj plemeniti posao.
Verujemo, Sokrate, ree on, da najbolje
i najbre od svih ljudi moemo preneti vrlinu.
0 Zevse, rekoh, kakav uspeh! Gde ste
e pronali to blago? Ja sam vas, kao to sam
ba rekao, smatrao izvrsnim najvie u borbi
orujem, i to sam o vama govorio. Jer seam
se da ste se takvim izdavali kad ste ranije bo
ravili ovde. Ako sad zaista posedujete to zna
nje, budite milostivi obraam vam se ba
274 kao bogovima, poto traim da mi oprostite
to to sam ranije govorio. No, ako govorite
istinu, tada razumete, Euthideme i Dioniso
dore, da usled veliine vaeg obeanja nije
udno to sam nepoverljiv.
Budi siguran, Sokrate, da je sve to tano.
Onda vas zbog tog imetka smatram mno
go srenijim nego velikog kralja zbog njego
vog carstva. No, recite mi da li nameravate
da prikaete tu mudrost. ta ste odluili?
b Upravo zbog toga smo tu, Sokrate, da po
kaemo i poduavamo, ako neko hoe da ui.
Jamim vam da e hteti svi oni koji je ne
poseduju. Prvi u ja hteti', potom ovaj Klei-
nija, a uz nas i Ktesip, i svi ostali, i pri tom
mu pokazah Kleinijine oboavatelje koji su
nas tada ve okruivali. Ktesip je, naime, se-
c deo podalje od Kleinije, a Euthidem mu je,
ini mi se, poto se u razgovoru sa mnom na
ginjao napred, smetao da posmatra Kleiniju
koji je sedeo izmeu nas, te Ktesip, elei da
istovremeno posmatra ljubimca i slua raz
govor, prvi hitro prie, i stade nam nasuprot,
a ostali, i Kleinijini oboavatelji i prijatelji
Euthidema i Dionisodora, kad su njega vide-
li uinie isto i okruie nas. Na njih pokazah
d i rekoh Euthidemu da su svi spremni da ue,
a Ktesip veoma revno potvrdi. Tako uinie
i drugi i pozvae onu dvojicu da im svima
skupa prikau mo te mudrosti.
Tada ja rekoh: Euthideme i Dionisodore,
e molim vas ugodite ovima koliko god moete,
a i radi mene prikaite mo te mudrosti. Ja
sno je da nije mali zadatak prikazati to u ce-
lini, no recite mi ovo: Da li biste mogli samo
onog oveka uiniti dobrim koji je ve uveren
kako treba kod vas da ui, ili i onog koji jo
nije uveren (u to) zato to ne misli da je vrli
na uopte neto to se moe uiti, ili da ste vi
uitelji (vrline)? Odgovorite mi da li je zada
tak te vetine da i onoga koji je takav uveri
kako se vrlina moe poduavati, i kako ste vi
ovde oni kod kojih bi najbolje to mogao na
uiti, ili je to zadatak neke druge vetine?
Ne, Sokrate, ree Dionisodor, to je zada
tak te iste vetine.
275 Znai vi-biste, rekoh ja, Dionisodore, naj
bolje od svih sada ivih ljudi .mogli obratiti
filosofiji i negovanju vrline.
Mi tako mislimo, Sokrate.
Sto se tie svega ostalog, rekoh, za sada
nam nemojte dokazivati, no ovo jedno nam
dokaite: ubedite ovog mladia da treba da'
voli mudrost i brine za vrlinu, i uiniete us
lugu i meni i svim ovim. A s ovim mladiem
ovako nekako stoji stvar: i ja i svi ovi elimo
da bude to bolji. On je sin Aksioha, sina sta-
b rog Alkibijada, a roak je sadanjeg Alkibija-
da. Zove se Kleinija. Mlad je pa se bojimo za
njega, kao to je i opravdano kad je u pita
nju mlad ovek, da nas neko ne pretekne, us-
meri mu misli ka meskom drugom nainu i
vota i upropasti ga. Dakle, vi ste doli u naj
bolji as. Ako nemate nita protiv, upoznajte
momia i porazgovarajte s njim pred nama.
Kada sam ja to rekao, skoro istim ovim
recima, Euthidem hrabro i pouzdano ree:
Am nemamo nita protiv, Sokrate, samo ako
mladi hoe da odgovara.
Ve se navikao na to, rekoh. Jer ovi su
esto s njime, te ga puno pitaju i s njim raz
govaraju, tako da je veoma smeo u odgova
ranju.
Kako da ti valjano ispriam ta je potom
bilo, Kritone? Jer nije to mala stvar izloiti
u pojedinostima mudrost koja je neizmemo
velika. Zato ja, kao to to pesnici ine, moram
na poetku izlaganja zazvati Muze* i Mnemo-
sinu.
Euthidem je, ini mi se, poeo nekako
ovako: Kleinija, koji ljudi su uenici, oni koji
su mudri ili neznalice?
A momi, poto je pitanje bilo veliko,
pocrvene i u nevolji pogleda k meni. Videvi
da se zbunio, ja rekoh: Osmeli se, Kleinija i
hrabro odgovori kako se tebi ini, jer e ti to
sigurno puno koristiti.
Uto se Dionisodor nagne k meni i apne
mi na uvo s osmehom na licu: Gledaj sad,
Sokrate! Proriem ti da e momi biti pobi
jen bilo ta da odgovori.
I dok je on to aputao, Kleinija odgovori
tako da nisam ni mogao opomenuti momia
da pripazi. Odgovorio je da su mudri ljudi
uenici.
A Euthidem ree: Postoje li neki koje na
ziva uiteljima, ili ne?
On se sloio.
Nisu li uitelji uitelji uenika, kao to
su jamano kitara i gramatiar bili uitelji i
tebi i ostalim deacdma, a vi ste im bili ue
nici?
Potvrdio je.
Svakako, dok ste uili niste znali ono to
ste uili?
Nismo, ree.
Da li ste bili mudri kad to niste znali?
Nikako, ree on.
Niste li bili neznalice, ako niste bili mudri?
Svakako.
Dakle, kada ste uili ono to niste znali,
uili ste neznajui.
Momi je klimnuo glavom.
Dakle, neznalice ue, Kleinija, a ne mudri
kao to ti misli.
Kada je on to rekao, tada kao hor na
znak svog upravnika, zabuae i zasmejae se
oni sledbenici Dionisodora i Euthidema zajed
no s njima. I pre nego to je momi mogao
valjano i dobrano da odahne, Dionisodor pri
hvati i ree: A ta je, Kleinija, kad nam gra
ma tiar diktira? Koji deaci su nauili to to
je diktirano, mudri ili neznalice?
Mudri, ree Kleinija.
Znai, mudri ue, a ne neznalice, pa ii nisi
malopre dobro odgovorio Euthidemu.
Oboavatelji ove dvojice divei se njiho
voj mudrosti, tada se zaista puno zasmejae
i zabuae, a mi ostali smeteni utasmo. Eut
hidem videvi da smo smeteni, nije se ostavio
momia, ve je nastavio da ga ispituje da bi
smo mu se jo vie divili. I kao dobri igrai,
on udvoji i okrenu pitanje o istoj stvari, pa
ree: Da- li uenici ue ono to znaju ili ono
to ne znaju?
A Dionisodor mi ponovo tiho doapnu: I
ovo drugo je isto kao ono prethodno, Sokrate.
Zevse, rekoh, pa i prethodno pitanje nam
se zaista dobrim pokazalo!
Mi, ree, Sokrate sve takva pitanja po
stavljamo neizbeljiva.
Zato vas, dakle, rekoh ja, slave vai ue
nici.
Uto je Kleinija odgovorio Euthidemu da
uenici ue ono to ne znaju, a ovaj ga je pi
tao na isti nain kao i pre:
ta, zar ti ne zna slova?
Znam, ree.
Sva?
Potvrdio je.
A kad neko bilo ta diktira, zar ne dikti
ra slova?
Potvrdio je.
Ne diktira li, ree, neto od onoga to ti
zna, ukoliko zna sva?
I to je potvrdio.
ta?! Zair ti ne ui ono to neiko diktira,
a onaj koji ne zna slova ui?
Ne, ree, ve uim.
Dakle ui, ree on, ono to zna, ukoliko
zaista zna sva slova.
On se sloi.
Znai, nisi pravilno odgovorio, ree.
Euthidem jo nije estito to rekao, a Dio:
nisodor prihvati re kao loptu i ponovo je
usmeri ka momiu: Euthidem te je prevario,
Kleinija. Reci mi nije li uenje zadobijanje
znanja o onome to neko ui?
Kleinija se sloio.
A znati, ree, da li to znai ita drugo ne
go ve posedovati znanje?
Potvrdio je. ^
Dakle, ne znati znai jo ne posedovati
znanje?
Sloio se s tim.
Da Ii su oni koji bilo ta dobijaju oni
koji ve imaju ili oni koji nemaju?
Oni koji nemaju.
Nisi li se sloio da onima koji nemaju pri
padaju i oni koji ne znaju? v'
On klimnu.
Uenici dakle pripadaju onima koji do
bijaju, a ne onima koji imaju? . * >f
Potvrdio je.
Znai, ue oni koji ne znaju, Kleinija, a
ne oni koji znaju.
Sada se Euthidem spremao da kao u rva
nju obori mladia po trei put, ali ja videvi
da je momiu voda do gue, elei da mu
dam predah da nam ne bi duhom klonuo, re
koh teei ga: Kleinija, nemoj se uditi ako ti
ovi dokazi izgledaju neobini! Moda ti nisi
shvatio ta ovi stranci rade s tobom; rade
isto ono to rade Koribanti u svom posveiva
nju, kad ustoliuju onoga koga bi trebali po
svetiti. Naime, i tamo ima plesa i igre, kao
to zna ako si posveen; ova dvojica ne ine
sada nita drugo ve pleu oko tebe kao u
igri, da te posle toga posvete. Veruj, dakle,
da sada slua poetke sofistikih vetina. Jer
najpre, kako kae Prodik, mora nauiti pra
vilnu upotrebu rei. Upravo to su ti stranci
pokazivali, jer ne zna da ljudi koriste re
uiti u takvim prilikama kad neko ne pose-
dujui na poetku znanje o nekoj stvari doc-
nije zadobije to znanje, ali da istu tu re upo
trebljavaju i kad neko posedujui znanje pre
gleda tim znanjem istu tu stvar bilo da je ui
njena ili reena. To se pre naziva shvatanjem
nego uenjem, no katkad se naziva i uenjem.
Ali, tebi je, kako oni pokazuju, izmaklo to
da se ista re upotrebljava za ljude koji su
meusobno suprotni, na pr., i za onog koji
zna i za onog koji ne zna. Slino je bilo i u
drugom pitanju, u k<pme su te pitali da li lju
di ue ono to znaju ili ono to ne znaju. A
sve to je igranje nauka, pa zato i kaem da se
oni s tobom igraju. Zovem to igrom zato to,
ako neko naui puno takvih stvari, ili ak sve,
nita vie ne bi znao kako stvari stoje, nego"~
bi (samo) mogao da se s ljudima igra pomo
u razliitog (znaenja) rei, okreui ih i iz
vrui, kao oni to se vesele i smeju kada iz
maknu stolicu onome koji je hteo da sedne,
pa ga vide kako je nauznak pao. Dakle, to
smatraj njihovom igrom s tobom; jasno je da
e ti oni posle ovoga pokazati ozbiljne stvari,
a ja u ih uputiti da bi mi dali ono to su
obeali. Rekli su naime da e pokazati svoju
vetiniu privlaenja/nagovaranja, no dosada sii,
ini mi se, smatrali preim da se poigraju
d s tobom.
e Zato, Euthideme i Diotnisodore, neka ovo
bude kraj igre a moda je i dosta. Poka
ite nam ono to je posle toga nagovarajui
momia kako se mora brinuti za mudrost i
vrlinu. No, najpre u ja vama pokazati kako
to zamiljam, i kakvo je to to elim uti.
Nemojte mi se smejati ako vam se uini da
to inim neveto i smeno, jer (samo) usled
elje da ujem vau mudrost ja u se usuditi
da bez pripreme govorim pred vama. Istrpite
me zato i vi i vai uenici, i posluajte bez
smeha, a ti, sine Aksiohov, mi odgovaraj.
Da Ii svi mi ljudi elimo da inimo dob
ro? Ili je to (moda) jedno od onih smenih
pitanja kojih sam se malopre plaio? Jer, ne
sumnjivo, nerazumno je i pitati tako neto. Ta
koji ovek ne eli dobro da ini?
Nema takvih, ree Kleinija.
b Lepo, rekoh ja. A potom, kad ve elimo
dobro da inimo, kako bismo mogli dobro
initi? Kad bi nam se dogaalo mnogo toga
dobrog, zar ne? Ili je to jo nerazumni je pi
tanje od onoga? Jer, nekako je jasno da je
i ovo tano.
On potvrdi.
Dobro, a koje stvari su dobre za nas? Ili
279 ni to nije teko pitanje, niti je, izgleda, po
treban neki plemenit ovek da to rei? Jer
svako od nas bi rekao da je dobro biti bogat,
zar ne?
Svakako, ree.
Nije li (dobro) i biti zdrav i lep i posedo-
vati sve to sc tela tie?
I on je tako mislio.
Potom, jasno je da su dobri plemenito
poreklo, mo i poasti u vlastitoj dravi.
On se sloio.
ta nam je onda, rekoh, jo preostalo od
dobrih stvari? Sta je sa razboritou, praved-
nou i hrabrou? Tako ti Zevsa, Kleinija,
da li ti mitsli da bismo pravilno uili \&d
bismo i to uvrstili meu dobre (stvari), ili
kad ne bismo? Jer moda bi nam se neko us
protivio. Kako se tebi ini?
ini mi se da su to dobra, ree Kleinija.
Lepo, rekoh ja. A gde emo postaviti mud
rost u tom horu? Meu dobra, ili kako to
misli?
Meu dobra.
Pripazi da ne propustimo neko dobro koje
je vredno pomena.
ini mi se, ree Kleinija, da nismo nijed
no propustili.
Ali ja se setih i rekoh: Zevsa mi, izgleda
da smo propustili najvee dobro!
Ko je to?
Blagostanje (uspeh), Kleinija, za koje svi,
i to ne beznaajni, tvrde da je najvee dobro.
Istinu govori, ree.
Tada ja ponovo porazmislih i rekoh:
Umalo i ja i ti ne ispadosmo smeni pred
ovim strancima, sine Aksiohov.
Ama, zato?
Zato to, mada smo uspeh (eutikhia) u-
brojali u ona ranija dobra, sada ponovo o is
tom govorimo.
Sta je to? \
Nesumnjivo je smeno ono to odavno
tu lei ponovo postavljati i dvaput isto go
voriti
Kako to misli?
Mudrost je, rekoh ja, nesumnjivo blago
stanje. To bi i dete moglo znati.
A on se zaudi tako je jo mlad i
iskren.
e Videvi da se udi, ja rekoh: zar ne zna,.
Kleinija, da su za dobar rad s frulama f ru-*
lai najpovoljniji (eutikhestatoi) ?
Potvrdio je.
Nisu li, rekoh ja, isto to gramatiari za
pisanje slova i za itanje?
Svakako.
Pogledaj opasnosti na mioru. Valjda ne
misli da je neko, uopte govorei, za to po
godniji od mudrih krmanoa?
Nikako.
A s kim bi se u ratu radije izvrgao opas
nosti i sluaju, s mudrim vojskovoom ili s
neznalicom?
S mudrim.
A s kim bi se radije izvrgao opasnosti u
bolesti, s mudrim lekarem ili s neznalicom?
280 S mudrim.
Da li dakle, rekoh ja, misli da bi^bilo
povoljnije (bilo ta) raditi s mudrim nego sa
neznalicom?
Sloio se.
Znai, mudrost svugde donosi blagostanje
ljudima. Jer mudrost nesumnjivo nikad ne mo
e pogreiti, ve ona nuno pravilno- dela i
uspeva, jer inae ne bi bila mudrost.
b Na kraju se, ne znam kako, sloismo u
glavnom da je tako da onome ko poseduje
mudrost, kad je poseduje, nije pored mudro
sti potrebno nikakvo drugo blagostanje. Kad
se u tome sloismo, ja ga ponovo upitah ka
ko po nama stoji s onim u emu smo se slo
ili. Sloili smo se, rekoh, da bismo hili sre-
ni i dobro inili kad bismo posedovali'mnogo
dobra.
Potvrdio je. ^
Da li bismo bili sreni zbog prisutnih do
bara ako nam ona nita ne koriste, ili ako
nam koriste?
Ako nam koriste, ree.
A da li bi nam neto koristilo kad bismo
ga samo posedovali, a ne i koristili? Na pri-
mer, kad bismo imali puno hrane, ali je ne
jeli, ili pia koje ne bismo pili, da li bismo
imali koristi od toga?
Nikako, ree.
A sve zanatlije, kad bi svaki imao sprerti-
no sve to mu je potrebno za njegov posao,
ali kad se ne bi time sluio, da li bi dobro
radio usled (samog) tog poseda, tj. zato to
poseduje sve to zanatlija treba da poseduje?
Na primer kad bi drvodelja posedovao svo
orue i dovoljno grae, no kad ne bi tesao,
da li bi imao koristi od tog poseda?
Nikako, ree.
A ta kad bi neko posedovao bogatstvo i
sva ona dobra o kojima smo malopre govorili,
no kad se ne bi njime sluio? Da li bi bio
srean usled tog poseda dobara?
Nikako, Sokrate.
Znai, rekoh ja, onaj koji treba da bude
srean mora kako izgleda, ne samo da pose
duje takva dobra, ve i da se slui njima,
inae nema koristi od tog posedovanja.
Istinu govori.
Da li je, dakle, Kleinija, to ve dovoljno
da se neko uini srenim, naime to da 'pose
duje dobra i da se njima slui?
Meni se ini da jeste.
Da li, rekoh ja, ako se pravilno slui, ili
ak i ako se nepravilno slui?
Ako se pravilno slui.
Ba lepo govori, rekoh ja. Mislim da je
tetni je ako se neko neim slui nepravilno
nego ako se ne slui uopte. Jer, prvo je zlo,
a drugo nije ni zlo ni dobro. Ne tvrdimo li
tako?
On se sloio.
ta, dakle? Zar je u obraivanju i kori-
enju drvene grae neto drugo ono to omo
guava pravilno korienje, a ne tesarsko
umenje?
Nikako, ree.
Takoe, mislim da umenje omoguava i
pravilnu upotrebu orua?
On je potvrdio,
b Da li, dakle, rekoh ja, i u korienju onih
dobara o kojima smo najpre govorili, naime
bogatstva, zdravlja i lepote, umenje (epist-
me) jeste vodi za njihovu pravilnu upotrebu
i ono to upravlja delanje, ili neto drugo?
Umenje, ree on.
Tada, kako izgleda, umanje/znanje prua
ljudima ne samo blagostanje ve i dobro dela
nje u svakom posedu i poslu.
Sloio se.
Da li nam je tada, tako ti Zevsa, ikakav
drugi posed koristan bez razboritosti i mud
rost? Da li bi mogao imati koristi od velikog
poseda i mnogog delanja ovek koji nema pa-
meti^ili bi pre imao (od malog poseda) onaj
c koji je pametan? Pogledaj to ovako: ne bi li
onaj koji manje ini manje i greio, onaj koji
manje grei ne bi li bio manje lo, a onaj ko
je manje lo, ne bi bio i manje nesrean?
Svakako, ree.
A ko bi pre manje inio, bogat ili siro
maan?
Siromaan, ree.
Da li slab ili jak?
Slab.
Da li ugledan ili neugledan?
Neugledan.
A da li bi manje inio onaj koji je hrabar
i razborit, ili onaj koji je plaljiv?
Plaljiv.
I lenj vie nego vredan, zar. ne?
Sloio se. \
I spor vie nego brz, i onaj koji slabo vidi
ili uje vie nego onaj koji otro vidi ili uje?
U svemu tome smo se sloili.
Glavno je, Kleinija, to da kod svega ono
ga to smo ranije nazvali dobrim, pitanje nije
0 tome kako je to samo po sebi dobro, ve
stvar, kako izgleda, ovako stoji: ako time up
ravlja neznanje, tada je ono vee zlo od svo
je suprotnosti utoliko to moe bolje da po
slui upravljau koji je zao, a ako upravlja
razboritost i mudrost, tada je ono vee dob
ro; no samo po sebi nijedno nije nimalo
vredno.
Izgleda, ree on, da je tako kako ti kae.
ta sledi iz tog to je reeno? Da li (sle
di) ita drugo do to da od drugih stvari ni
ta nije ni dobro ni zlo, a od ove dve da je
mudrost dobro, a neznanje zlo?
Sloio se.
No razmotrimo jo ovo to je preostalo.
Kad ve svi elimo da budemo sreni a
rekli smo da postajemo takvi time to se slu
imo stvarima i to ispravno, i da umenje pru
a pravilnost i blagostanje tada se, kako
izgleda, na svaki nain mora svaki ovek os
posobiti kako bi bio to mudriji, zar ne?
Da, ree.
I mislimo da on to treba da dobije od
oca daleko pre nego bogatstvo, i od nadzira-
telja i od svih ostalih prijatelja i od onih koji
tvrde da su njegovi oboavatelji, bilo da su
stranci ili graani; treba da im trai i da ih
moli da mu daju mudrost. Nije nimalo runo
1 razorno, Kleinija, radi toga sluiti i robo
vati i ljubavniku i bilo kom drugom, za ono
ga koji hoe da asno slui elei da postane
mudar. Ne ini li se i tebi tako?
Izgleda mi da sasvim dobro govori.
Da, Kleinija, ako se mudrost moe uiti,
i ako ne zapada ljudima sluajno. To jo ni-
smo istraili i u tome se nismo ja i ti sloili.
Ali, Sokrate, ree on, meni se ini da se
moe uiti.
d A ja se obradovah i rekoh: Zaista lepo
govori, najbolji moj, i dobro si uinio oslo
bodivi me velikog ispitivanja o tome da li se
mudrost moe uiti Hi ne. A sada, kad ti se ve
ini da se moe uiti, i da je to jedina stvar
koja oveka ini srenim i uspenim, da li
tvrdi ita drugo do da je neophodno voleti
mudrost i da sam ima nameru to da ini?
Svakako, Sokrate, ree on, i to togod vi
e mogu.
Obradovah se kad sam ga uo, pa rekoh:
To je moj primer, Dionisodore i Euthideme,
kakav elim da bude govor privlaenja/nago
varanja. On je moda nevet, izreen na jed-
e vite jade i podugaak, no neka nam jedan od
vas dvojice koristei vetinu pokae isto to.
A ako ne elite to, ponite tamo gde sam ja
stao i po redu pokaite deaku da li mora
stei svo znanje, ili postoji neko koje mora
zadobiti pa da bude srean i dobar ovek, i
pokaite mu koje je to znanje. Jer kao to
283 sam na poetku rekao, puno nam znai da
ovaj mladi postane mudar i dobar.
To je bilo ono to sam ja rekao, Kritone.
Pomno sam pazio ta e biti posle toga, i mo
trio sam na koji nain e prihvatiti raspravu
i odakle e poeti da sokole mladia na ve-
banje u mudrosti i vrlini. Prvi je poeo starjji
brat, Dionisodor, a mi smo svi gledali u nje
ga kao da emo odmah uti neke zadivljujue
rei. Tako je i bilo, jer taj ovek je, Kritone,
poeo sa zadivljujuim izlaganjem. Vredi uti
b kako je bilo podsticajno na vrlinu.
Sokrate, ree on, i vi ostali koji tvrdite
da ovaj mladi eli da postane mudar, recite
da li se alite kad to tvrdite, ili zbilja elite i
ozbiljno brinete?
Ja pomislih da oni veruju kako smo se mi
ranije alili kad smo ih pozvali da razgova
raju s mladiem, i da su se zato poigravali s
njim i nisu bili ozbiljni. Zbog toga im rekoh
jo odlunije da smo zaista ozbiljni.
Tada Dionisodor ree: Pripazi, Sokrate,
da ne porekne to to sada govori.
Pazio sam, rekoh. Nikad to neu porei.
Dobro, ree. Tvrdite li da on hoe da po
stane mudar?
Svakafco.
A sada, ree on, da li je Kleinija mudar
ili nije?
On kae da to jo nikako nije. Nije hvali-
sav, rekoh.
A vi, ree on, elite da on postane mudar,
i da ne bude neznalica.
Sloili smo se.
Dakle vi elite da on postane onaj koji
nije, i da vie ne bude onaj koji je sada.
Zbunih se kad sam to uo, a on videvi
da sam zbunjen, ree: Ne elite Ii, dakle, ka
ko izgleda, da on bude uniten, kada elite da
ne bude vie onaj koji je sada? Zaista, vreni
bi bili takvi prijatelji i ljubavnici koji bi sve
inili da im ljubimci budu uniteni!
Kad je Ktesip to uo zabrinuo se za lju
bimca i rekao: Strane iz Thurija, kad ne bi
bilo neotesano to rei, rekao bih tebi na gla
vu! Jer, mada poznaje i mene i ostale, rekao
si toliku la koju ja ne smem ni da pono
vim kako ja elim da ovaj ovde bude uni
ten.
ta, Ktesipe, ree Euthidem, zar se tebi
ini da se moe rei la?
Tako mi Zevsa, ini mi se, osim ako ni
sam ba lud!
Da li lae onaj koji govori o onome o e
mu je re, ili onaj koji ne govori?
284 Onaj koji govori, ree.
Ukoliko to govori, ne govori li neto dru
go od onoga to zaista govori?
Kako bi on to mogao?, ree Ktesip.
Ali i ono to govori je jedna stvar (bie)
odvojena od drugih.
Svakako.
Ne govori li odreenu stvar (bie) onaj
koji to govori?
Da.
No onaj koji govori odreenu stvar (bie)
i stvari, govori istinu, tako da Dionisodor, uko
liko govori stvari (ta nta) govori istinu i ni
u emu ne lae, kao to ti tvrdi.
Jeste, ree Ktesip, ali onaj ko to govori
b Euthideme, ne govori ono to jeste.
A Euthidem ree: A ono to ne postoji,
to svakako nije?
Nije.
Sigurno, dakle, ono to ne postoji, to nig-
de ne postoji?
Nigde.
Da li je mogue da bilo ko ita uradi sa
onim to ne postoji tako da ga uini onim to
nigde nije?
Meni izgleda da to nije mogue, ree
Ktesip.
Dobro! Kad govornici govore pred naro
dom, da li oni ne ine nita?
ine svakako, ree on. \
c Ne stvaraju li takoe, ukoliko ine?
Da.
Znai, govorenje je i delanje/injenje i
stvaranje?
Sloio se.
Dakle, ree, niko ne govori ono to nije
jer odmah bi neto stvarao, a ti si se slo
io da niko ne moe stvarati ono to nije
tako da po tvojim vlastitim recima niko ne
lae, ve poto Dionisodor govori, on govori
istinu i ono to jeste.
Tano, Euthideme, tako mi Zevsa, ree
Ktesip, ali on govori ono to jeste na neki
nain, a ne kako je zaista.
Kako to misli, ree Euthidem, Ktesipe?
d Postoje li zaista neki koji govore o stvarima
onako kako ove jesu?
Svakako, postoje, ree on. To su ono ple
meniti i dobri, i oni koji govore istinu.
Dobro, ree on. Nisu li dobre stvari dob
ro, a loe loe?
Sloio se.
A ti se slae da plemeniti i dobri ljudi
govore o stvarima onako kako ove jesu?
Slaem se.
Znai, Ktesipe, dobri loe govore o loim
stvarima, ukoliko govore kako ove jesu.
Tako mi Zevsa, ree on, svakako, i to
e bar o loim ljudima. Ako mene slua, pri-
pazie da im ne pripada da ne bi o tebi do
bri ljudi loe govorili. Jer dobro znaj da do
bri ljudi loe govore o loim.
A da li govore veliko o velikim, ree Eut
hidem, i toplo o toplim?
Tano tako, ree Ktesip, bar o dosadnim
dosadno govore i tvrde da (tako) razgovaraju.
Ti vrea, Ktesipe, ree Dionisodor, ti
vrea!
Ama ne, Zevsa mi, ree on. Dionisodore!
285 Ti si mi drag, ali korim te kao prijatelja i
pokuavam da te ubedim da nikad preda
mnom ne govori tako prostaki kako ja elim
da budu uniteni oni do kojih mi je najvie
stalo.
Tada se ja, poto mi se uinilo da su
postali grublji jedan prema drugom, naalih
s Ktesipom i rekoh: Ktesipe, meni se ini da
bismo trebali primiti od stranaca to to go-
vore, ako oni ele da daju, i ne prepirati se
oko rei. Jer ako znaju tako da unitavaju
ljude da iz opakih i nerazboritih stvaraju do
bre i razborite, pa bilo da su to sami otkrili
ili da su od nekog nauili kakva je to smrt i
propast da onaj koji je opak bude uniten i
da se ponovo pojavi kao dobar: ako to znaju
a jasno je da znaju; barem su rekli da nji
hova nedavno otkrivena vetina stvara dobre
ljude iz zlih tada im to priznajmo. Neka
nam unite deaka i neka ga uine mudrim, a
i sve nas ostale. Ako se vi mladi plaite, neka
ogled bude izvren na meni kao na Karijcu.
Budui da sam i star, spreman sam da se
izloim opasnosti i da predam sebe ovom Dio-
nisodoru kao Medeji Kolhidskoj. Neka me
uniti, neka me skuva ako hoe, neka ini ta
hoe, samo neka me uini dobrim.
A Ktesip ree: I ja s&m sam spreman, So-
krate, da predam sebe ovim strancima, pa i
da hoe da mi deru kou jo ee nego to
je sada deru, ukoliko mi koa nee zavriti u
meini kao Marsijma, ve u vrlini. Ovaj Dioni-
sodor misli da sam besan na njega; ja nisam
besan ve se suprotstavljam onom to mi
izgleda neprikladno prema meni. A ti, valjani
moj Dionisodore, nemoj protivreenje nazi
vati vreanjem, jer vreanje je neto drugo.
A Dionisodor ree: Da li to govori, Kte-
sipe, pretpostavljajui da postoji protivree
nje?
Nesumnjivo, ree, itekako. A ti, Dioniso
dore ne misli da postoji protivreenje?
SvaikaK5, ree, ti nikako nee pokazati da
si uo nekoga da protivrei nekom drugom.
Ma je li istina? Pokazujem ti Ktesipa koji
protivrei Dionisodoru poto ga sada sluam.
Da li bi pokuao to i da dokae?, ree on.
Sigurno, ree.
Dobro, ree ovaj. Postoje li rei (lgoi) za
svaku stvar?
Sigurno.
Da svaka stvar jeste ili da nije?
Da jeste.
Jer smo i malopre, ako se sea, Ktesipe,
dokazali da niko ne govori o neemu kao da
nije, jer pokazalo se da niko ne govori o ne-
biu.
Pa ta s tim?, ree Ktesip. Da li ja i ti
neto manje protivreimo jedan drugom?
Da li bismo protivreili jedan drugom ka
da bismo obojica govorili o istoj stvari, ili
bismo tada nesumnjivo isto govorili?
Sloio se.
A kad nijedan od nas, ree, ne govori-
stvari, da li bismo tada pfrotivreili jedan dru
gom? Ili tako nijedan od nas uopte ne bi ni
mislio na tu stvar?
I to je potvrdio.
No, da li protivreimo jedan drugom onda
kada ja govorim jedno o jednoj stvari, a ti
drugo o drugoj? Ili, kad ja neto govorim, a
ti uopte ni ne govori? A kako bi mogao pro
tivrei ti onaj koji ne govori onom koji go
vori?
Ktesip zauta, no ja se zaudih razgovoru
i rekoh: Kako to misli, Dionisodore? Mada'
sam taj dokaz uo od mnogih i to esto, uvek
se udim. Slue se njime estoko i Protagorini
sledbenici, a i oni jo stariji; a meni se taj
dokaz oduvek ini zauujuim poto izvre
i druge i sebe samog. No verujem da u od
tebe najbolje uti njegovu istinu. Je li zaista
nemogue lagati? Jer, to je smisao tog dokaza,
zar ne? Zar onaj koji govori, ili govori istinu
ili ne govori (uopte)?
Sloio se.
Da li tada nije mogue lagati ve (samo)
imati mnenje?
Ni to, ree.
Znai rekoh, uopte ne postaji lano mne-
nje.
Ne postoji.
Ne postoji dakle ni neznanje ni neznalice.
Jer, ne bi li neznanje, kad bi zaista postojalo,
bilo upravo to, biti u zabludi o stvarima?
Svakako, ree.
No, to nije mogue, rekoh.
Nije.
Da li Dionisodore, govori da bi govorio
neobine stvari, ili ti se zbilja ini da nijedan
ovek nije neznalica?
e Samo ti opovrgni, ree.
Da li po tvom miljenju postoji opovr-
gnue kad niko nema lano mnenje?
Ne postoji, ree, Euthidem.
Nije li me malopre, rekoh ja, Dionisodor
pozvao da ga opovrgnem.
Ta kako bi neko mogao podsticati na ne-
bie? Da li ti podstie?
Rekao sam ti Euthideme da se ja ba ne
razumem u te mudre i vrsne stvari, ve ne
kako teko o njima mislim. Moda u zato
287 postavljati prosta pitanja, no vi mi oprostite.
Pogledaj! Ako nije mogue ni imati lano mne
nje, ni biti u zabludi ni biti neznalica, nije li
tada nemogue greiti kad se neto radi? Jer
onaj koji radi ne moe greiti u onome to
radi. Ne tvrdite li da je tako?
Sigurno, ree.
Sada dolazi, rekoh ja, ono prosto pitanje.
Ako zaista ne greimo ni kad inimo ni kad
govorimo ni kad razmiljamo, u emu ste vi,
tako vam Zevsa, doli da poduavate? Niste li
malopre rekli da moete najbolje od svih
b ljudi preneti vrlinu onome koji hoe da ui?
Da li si ti Sokrate, ree Dionisodor poto
je prihvatio razgovor, takav Kron1da nas sada
podsea na ono to smo najpre rekli, i da
me sada podseti ako sam neto rekao prole
godine, a s onim to se sada govori ne zna
ta da uini?
Zato to je, rekoh ja, to (to se sada go
vori) veoma teko opravdano, jer mudri lju
di govore a s tim poslednjim je zaista ve
oma teko neto uiniti, kao to ti kae. Jer
ta misli Dionisodore pod tim da ja ne znam
ta da inim? Nije li jasno da misli kako ga
ne mogu pobiti? Jer, reci mi inae ta drugo
ti znae (noei) te rei ne znam ta da uinim
s tim tvrdnjama?
Ama ono to ti kae, ree. Samo odgo
vori!
Zar pre nego to ti meni odgovori, Dioni
sodore?
Nee li da odgovara?, ree.
Da li je to pravo?
Naravno da je pravo, ree.
Na osnovu kog razloga? Ili je moda ja
sno da (je to pravo) na osnovu toga to si
nam ti doao kao premudar to se rei tie,
pa zna kad treba odgovarati, a kad ne treba?
I sada nita ne odgovara poto zna da ne
treba.
Blebee, ree, i otee s odgovorom. No
dobri moj, pokori se i odgovaraj, kad se ve
i sam slae s tim da sam mudar.
Tada se treba pokoriti, rekoh ja, i to je
izgleda nuno. Jer ti vlada. Nego, pitaj!
Da li ono to misli poseduje duu, ili mi
sli (noei) i ono to nema duu?
Samo ono to ima duu.
A da li ti zna neku re (hrema) koja ima
duu?
Tako mi Zevsa, ne znam!
Zato si me onda malopre pitao ta mi
znae (nooi)2rei?
Pogreio sam zbog svoje ludosti, ta dru
go? Ili moda nisam pogreio, ve sam i to
pravilno rekao, premda sam rekao da rei
misle (noel)? Da li tvrdi da greim ili da ne
greim? Jer ako nisam pogreio, tada ni ti
ne moe opovrgnuti premda si mudar, niti
zna ta da ini s tom tvrdnjom, a ako sam
pogreio, tada isto tako ne govori ispravno
288 poto tvrdi da nije mogue greiti. A sve to
ne govorim za neto to si prole godine tvr
dio.
No, izgleda Dionisodore i Euthideme, da
ovaj razgovor stoji u mestu i da jo pada kao
nekad kad je sruen, tako da ak ni vaa ve-
tina ne moe uiniti da mu se to ne dogaa,
premda je zadivljujua u tanom razlikovanju
rei.
b Tada Ktesi ree: udne stvari govorite,
gospodo Thurijci, Hijani ili po emu i kako
se ve zovete! Jer nita vas nije briga to
brbljate.
Uplaio sam se da ne pone vreanje, pa
ponovo umirih Ktesipa i rekoh: Kt^sipe, ono
to sam malopre govorio Kleiniji, isto to i
tebi govorim: ti ne zna kako je zadivljujua
mudrost ovih stranaca. Meutim, oni ne ele
da nam je ozbiljno pokau, ve oponaaju Pro
teja ajgipti'jskog sofistu i opsenjuju nas. Zato,
c hajde da mi oponaamo Menelaja i da ne pu
stimo ovu gospodu dok nam se ne pokau na
ozbiljan nain, jer verujem da e se pokazati
neto prelepo kada zaponu da budu ozbiljni.
No, hajde da ih molimo i nagovaramo da se
pokau. ini mi se da ponovo ja sm treba
d da ih uputim kakvim da mi se pokau. Poku-
au da nastavim tamo gde sam ranije stao i
da to izloim koliko mogu ne bi li ih nekako
dozvao da se umilostive, saale na mene, moj
napor i moju ozbiljnost, pa da sami budu
ozbiljni.
A ti, Kleinija, rekoh, podseti me gde smo
onda stali. ini mi se, ovde negde. Sloili smo
se na kraju da treba voleti mudrost, zar ne?
Da, ree on.
A istinska ljubav prema mudrosti (philo-
sophia) jeste sticanje znanja, nije li tako?
Jeste, ree.
Koje znanje bismo trebali sticati da bi
smo pravilno inili? Nije li to jednostavno ono
koje e nam koristiti?
Svakako, ree.
Da li bi nam koristilo kad bismo u meli da
idui,okolo pogaamo gde je u zemlji zako
pano zlato?
Moda, ree on.
No, ranije smo, rekoh, opovrgnuli to da
ita dobij amo ak i ako bez rada i kopan
zemlje steknemo svo zlato, tako da ak i da
znamo/umemo da stvaramo zlatne stene, to
znanje nam ne bi vredelo nita. Jer ako se uz
to ne umemo sluiti tim zlatom, tada od njega
nema nikakve koristi. Zar se ne sea?
Svakako, ree on, seam se.
Ni od drugog znanja, bilo da je ono zna
nje sticanja imetka, leenja, ili bilo ega dru
gog, izgleda da nema nikakve koristi, ako ono
ume samo da stvara neto, ali ne i da se slui
onim to stvara. Nije li tako?
Potvrdio je.
Pa i ako postoji neko znanje kako da se
ljudi ine besmrtnim, ni od njega izgleda nema
nikakve koristi bez poznavanja toga kako da
se sluimo besmrtnou ako treba zakljui
vati na osnovu onoga u emu smo se ranije
sloili.
I meni i njemu je sve to izgledalo tano.
Znai, potrebno nam je, lepi moj deko,
takvo neko znanje u kome su se istovremeno
nali i stvaranje i znanje sluenja onim to.se
stvara. v
Izgleda, ree.
Dakle, daleko od toga da mi moramo biti
'kao omi koji prave lire i (kao om koju aies-
tvuju u takvom nekom znanju. Jer, tu su odvo
jene vetina pravljenja i korienje, i svaka se
odeljeno bavi istim. Jer, vetina pravljenja lire
i vetina sviranja na liri3 se meusobno puno
razlikuju. Nije li tako?
Potvrdio je.
Takoe, jasno je da nam nije potrebna i
vetina pravljenja frula, jer i ona je primer
takve vetine.
I njemu se tako inilo.
r No tako ti bogova, rekoh ja, kad bismo .
nauili vetinu sklapanja govora, da li je ona
ta koja bi nas, kad je stekneino, trebala ui
niti srenim?
Ne, mislim da nije, odgovori Kleinija.
d Ima li za to dokaz?
Poznajem, ree, neke pisce govora koji
se vlastitim govorima koje sami stvaraju, ne
umeju sluiti, isto kao i oni koji prave lire
lirama, ve se i ovde drugi umeju sluiti onim
to su ovi proizveli, i to oni koji sami ne
mogu da sklapaju govore. Oito je dakle da
su i u sluaju govora odeljene vetina stva
ranja i vetina korienja.
Izgleda mi, rekoh, da je to dovoljan dokaz
da vetina sklapanja govora nije ta ijim bi
posedom neko mogao biti srean, premda sam
e ja verovao da e nam se tu negde pokazati to
znanje koje odavno traimo. Jer, zaista, Klei
nija, ovi ljudi koji sklapaju govore mi se, kad
god ih sretnem, ine nadmudri, a sama nji
hova mudrost mi se ini boanstvena i uzvi
ena. I to zaista nije nita udno, jer ona je
deo vetine bajanja i za malo je neznatnija od
nje. Jer dok je vetina bajanja aranje guja,
290 paukova, korpija i svih drugih zveri i bolesti,
ova je aranje i ubeivanje sudija, skupti-
nara i sve druge gomile. Ili tebi (moda) iz
gleda da je drugaije?
Ne, ree on, nego i meni izgleda da je
tako kako ti tvrdi.
Pa, kuda da se jo okrenemo? Ka kojoj
vetini?
Ja ne znam, ree on.
No, rekoh, ja verujem da sam otkrio.
Ka kojoj?, upita Kleinija.
Ka vojvodskoj! Ta vetina mi se ini po
najvie onom ijim bi posedom neko mogao
biti srean.
Meni ba ne izgleda.
Zato?, rekoh ja.
To je neka vetina za lovljenje ljudi.
Pa ta?
Nijedna lovaka vetina ne ide dalje od
toga da ulovi i nadvlada, a kad ve nadvlada
^ to to lovi, ne moe se time sluiti, ve lovci
i ribari predaju (svoj ulov) kuvarima, a geo
metri, astronomi i raundije poto ne znaju
da se sami slue svojim oktriima, ve samo
da ih ulove predaju svakako svoja otkria
dijalektiarima da se ovi njima slue to
ine bar oni koji nisu sasvim nerazumni.
Lepo, rekoh ja, najlepi i najmudriji moj
Kleinija. Je li to (zaista) tako?
Sigurno, ree on. Isti je sluaj i s vojsko
voama. im ulove neki grad ili vojsku, oni
ga predaju politiarima jer sami ne znaju da
se slue onim to su ulovili, kao to mislim i
lovci na prepelice predaju (svoj plen) odgaji-
vaima prepelica. Ako nam dakle treba ona
vetina koja e se umeti i sluiti onim to
stekne, pa bilo da to stvara ili plesni, i ako
e nas takva vetina uiniti blaenim, tada
zaista treba traiti neku drugu pored ove voj
vodske.
Kritom: to ti to govori, Sofcrate? Onaj
deak je sve to rekao?!
Sokrat: Zar ne veruje, Kritone?
Kr.: Ama ne, verujem, Zcvsa mi! Mislim
da mu za obrazovanje nije potreban ni Euthi-
dem ni ijedan drugi ovek, ako je to rekao.
So.: Zevse, da nije Ktesip to rekao, a ja
zaboravio?
291 Kr.: Kakav Ktesip!?
So.: Ipak siguran sam da to nije bio ni
Euthidem ni Dionisodor. Ali, boanski Krito-
ne, da nije tu bilo neko monije (bie) i reklo
sve to? Ta dobro znam da sam to uo!
Kr.: Jeste, Zevsa mi, Sokrate! Sigurno je
to bilo neko monije bie. No jeste li posle
toga potraili jo neku vetinu? I jeste li ot
krili ili niste onu radi ikoje ste istraivali?
b So.: Otkud da je naemo, dragi moj!? Ba
smo bili smeni. Kao deca koja ele kacige,
i mi smo uvek verovali da emo odmah e-
pati svako pojedino znanje, a ono bi nam uvek
izbeglo. Zato da ti priam nadugako? Kad
smo doli do vetine kraljevanja i ispitivali
nije li ona ta koja prua i koja omoguava
sreu, tu smo tada kao u neki labirint upali.
Mislili smo da smo ve na kraju, no mi smo
c obili krug i nali se ponovo na poetku istra
ivanja, u istom nedostatku kao i onda kada
smo poeli traiti.
Kr.: Kako vam se to dogodilo, Sokrate?
So.: Rei u ti. Mislili smo da su politika
vetina i vetina kraljevanja isto.
Kr.: I ta onda?
So.: Toj vetini i vojvodska i ostale ve
tine predaju upravljanje nad svojim proizvo
dima, kao onoj koja jedino ume da se njima
slui. Izgledalo nam je pouzdano da je to ona
koju smo traili, da je ona uzrok toga to se
d pravilno u dravi postupa, i da, sasvim po
Ajshilovom jambu, ona sama sedi na krmi
drave upravljajui i vladajui svime, i da sve
ini korisnim.
Kr.: Nije li vam se to dobro inilo, So
krate?
So.: Ti e prosuditi, Kritone, ako hoe
da uje i ono to nam se potom dogodilo.
Nastavili smo da to ispitujemo ovako nekako:
e da li nam vetinu kraljevanja poto vlada svi
me, neto dogotovljuje ili ne dogotovljuje ni
ta? Sigurno, rekosmo jedan drugom. Ne bi li
i ti isto rekao, Kritone?
Kr.: Svakako.
ta bi dakle rekao da je njeno delo? Na
292 primer, kad bih te pitao koji proizvod daje
lekarska vetina vladajui svime ime vlada,
ne bi li rekao da je to zdravlje?
Kr.: Sigurtio.
So.: A ta je s naom zemljoradnikog
vetinom? Sta dogotovljuje vladajui svime i
me vlada? Ne bi li rekao da nam prua hranu
iz zemlje?
Kr.: Sigurno.
So.: A vetina kraljevanja, ta dogotov
ljuje vladajui onim ime vlada? Moda ti ba
nije lako da kae.
Kr.: Zevsa mi, nije lako Sokrate.
So.: Ni nama, Kritone. No sigurno zna
to da ona mora biti korisna ukoliko zaista
jeste ona koju traimo.
Kr.: Svakako.
So.: Ne mora li nam ona tada., donositi
neko dobro?
Kr.: Nuno, Sokrate.
b So.: No, to dobro u kome smo se nekako
sloili izmeu sebe ja i Kleinija, nije nita
drugo do neko znanje.
Kr.: Da, tako si rekao.
So.: Dakle, druga dela za koja bi se moglo
tvrditi da pripadaju politici a ima mnogo
takvih, na primer, uiniti graane bogatim,
slobodnim i nebuntovnim pokazala su se
sva ni zla ni dobra, a potrebnim se pokazalo
da se graani uine mudrim i da im se da
c udeo u znanju, poto znanje treba da bude
ono to im koristi i to ih ini srenim.
Kr.: Tako je; barem ste se u tome sloili,
kako si ti preneo razgovor.
So.: Da li dakle vetina kraljevanja ini
ljude mudrim i dobrim?
Kr.: Tk ta prei, Sokrate?
So.: No, da li ona sve ini dobrim, i to
u svemu? I da li ona daje svako znanje, ko
arsko, tesarsko ili bilo koje drugo?
Kr.: Mislim da nije tako, Sokrate.
d So.: Ve koje znanje ona daje? ta treba
da uinimo s njim? Jer ono ne moe proizvo
diti nikakvo, ni dobro ni loe, delo, a ni dati
neko drugo znanje do samo sebe. Moemo li,
dakle, rei koje je to znanje i ta treba da
uinimo s njim? Moemo li, ako se ti slae,
Kritone, da kaemo da je to ono pomou koga
emo druge uiniti dobrim?
Kr.: Svakako.
So.: A zato e nam ti biti dobri i korisni?
e Moemo li rei da e oni druge uiniti dobrim,
a ovi opet druge? No to da su dobri nikada
nam se ne pokazuje ukoliko potcenjujemo ta
kozvane politike poslove, ve se dogaa sa
svim kao u poslovici5 o Korintu Zevsovom
sinu. I, kao to smo rekli, isto smo tako da
leko ili jo dalje od toga da znamo koje je to
znanje koje e nas uiniti srenim.
Kr.: Zevsa mi, Sokrate, izgleda da ste
upali u velike tekoe.
293 So.: I ja sam, Kritone, kad sam u te te
koe zapao, glas izgubih molei strance kao
Dioskure i pozivajui ih da spasu i mene i
deaka iz te bure razgovora, da se na svaki
nain uozbilje, i da nam tako ozbiljni pokau
koje je to znanje pomou koga bismo valjano
proiveli ostatak ivota.
Kr.: Pa je li Euthidem hteo da vam po
kae?
So.: Ta kako da ne!? Poeo je, prijatelju
moj, ba velianstveno.
Da li da te, ree on, Sokrate, poduavam
u tom znanju koje vam odavno zadaje muke
ili da ti pokaem da ga poseduje?
O dragi moj, rekoh ja, zar ti to moe!?
Svakako, ree.
Onda mi pokai, Zevsa ti, da ga posedu-
jem, jer to je mnogo lake za oveka u mojoj
dobi za uenje.
Hajde, ree, odgovaraj mi! Postoji li ne
to to zna?
Svakako, rekoh ja, mnogo toga neznatnog.
To je dovoljno, ree. Da li misli dk je
mogue da neka stvar ne bude ono to ona
jeste?
Svakako, ne mislim.
Ti onda, ree, neto zna?
Svakako.
Nisi li znalac, poto zna?
Svakako, znalac sam tog istog.
Nema razlike. No, nije li nuno da ti mo
e sve znati budui da si znalac?
Ama ne, rekoh. Jer ima puno stvari koje
ne znam.
A ako neto ne zna, nisi li onaj koji ne
zna?
Sigurno, dragi moj, i to u onome to ne
znam.
Da li si ita manje onaj koji ne zna? Ali
malopre si rekao da si znalac, pa si tako isti
taj koji jesi, a opet nisi taj, i to istovremeno
i u odnosu na isto.
Lepo, Euthideme, rekoh ja. Kao u poslo
vici, dobar udarac! Kako to ja znam ono zna
nje koje smo traili? Budui da je nemogue
da ista (stvar) i bude i ne bude, tada sve znam
ako znam jedno jer ne mogu biti istovre
meno i onaj koji zna i onaj koji ne zna. A
poto sve znam, tada posedujem i ono znanje.
Ne govori ii tako, i nije li to tvoja mudrost?
Ti upavo samog sebe opovrgava, Sokrate.
A tebi se, Eutliideme, rekoh, ne dogaa
isto? Ipak bilo ta da mi se dogaa kad si tu
ti i na dragi Dionisodor, ja se uopte ne uzne
mirujem. Reci mi nije li tano da vas dvojica
poneto znate, a poneto ne znate?
Ni izdaleka, Sokrate, ree Dionisodor.
Kako to mislite? Zar nita ne znate?
Svakako, znamo, ree on.
Da li znate sve, poto znate bilo ta?
Sve znamo, ree. A i ti sve zna, ukoliko
ita zna.
O Zevse, rekoh, kakvo udo! Kako veliko
dobro se pokazalo! Zar i svi drugi ljudi ili
znaju sve, ili nita ne znaju?
Ta sigurno, ree, nije tano da jedno zna
ju, a drugo da ne znaju, te da istovremeno
znaju i ne znaju.
Nego ta?, rekoh.
Svi sve znaju, ukoliko ita znaju.
Tako ti bogova, Dionisodore, da li vas
dvojica zbilja sve znate? Jasno mi je da ste
sada ozbiljni, iako ste se jedva odazvali mom
pozivu. Da li na primer znate tesarsku i obu
arsku vetinu?
Sigurno, ree.
Da li umete i da ijete?
Zevsa mi, i da krpimo, ree.
Da li znate i takve stvari koliko je zvezda
ili peska?
Svakako, ree on, misli li da neemo to
prihvatiti?
Tada se Ktesip umea u razgovor. Zevsa
ti, ree, Dionisodore, pokai mi neki dokaz
kojim bih mogao znati da govorite istinu.
ta da ti pokaem?
Da li zna koliko Euthidem ima zuba, a
Euthidem koliko ti ima?
Zar ti nije dovoljno, ree ovaj, da uje
da znamo sve?
Nikako, ree on, recite nam samo jo ovo
i dokaite da govorite istinu; ako kaete ko
liko svaki od vas ima zuba, i ako se to pokae
tanim kada izbo rij imo, tada emo vam ve
i ostalo verovati.
d Poto su mislili da im se ruga, nisu hteli
da ga posluaju, ve su ponovo ustvrdili da
znaju sve kad rh je Ktesip pitao jedno pitanje
za drugih sasvim otvoreno. Nije zaobiao ni
ta, ak ni ono najrunije pitajui ih da li
znaju. A njih dvojica su se hrabro suoili s
tim pitanjima tvrdei i dalje da znaju, kao
veprovi koji se zajedno suprotstavljaju nesre
i, tako da sam i ja, Kritone, zbog nepove-
renja bio primoran da na kraju upitam Dioni-
sodora da li ume da plee. A on ree: Sva-
. kako, umem.
Sigurno, rekoh, ne moe da plee oko
noa ili da se u tvojim godinama okree na
toku. Jesi li tako daleko odmakao u mud
rosti?
e Nema toga to ja ne mogu, ree.
A da li sve samo sada znate, ili znate i
oduvek?
I oduvek, ree.
I kad ste bili deca i odmah po roenju
sve ste znali?
Potvrdie obojica istovremeno.
295 Nama se to uinilo neverovatno, a Euthi
dem mi ree: Ti ne veruje, Sokrate?
Mogu rei samo to da ste sigurno mudri.
Ali ako eli da mi odgovori, pokazau ti
da se i ti slae s tim zauujuim stvarima.
Zaista bih veoma rado to ispitivao. Jer
ako sam neznajui bio mudar, a ti mi dokae
da sam sve oduvek znao, koje vee blago bih
mogao otkriti u itavom ivotu?
Onda odgovaraj, ree on.
Pitaj! Odgovarau.
Da li, ree, Sokrate, ti neto zna ili ne?
Znam.
Da li dakle zna onime ime si i onaj koji
zna, ili neim drugim?
Onim ime sam onaj koji zna. Pretpostav
ljam da govori o dui, nije li tako?
Nije te sramota, ree, Sokrate?! Zato uz
vraa pitanjem kad si upitan?
Dobro, rdkoh. ALi kaiko da se ponaam?
Uiniu onako kako ti kae. Kada ne razu-
mem ta pita, da li zahteva da ipak odgova
ram, a ne da upitam zauzvrat? *
Valjda shvata, ree, ta govorim?
Svakako, rekoh.
Onda odgovaraj prema onom to shvata.
ta ako ti pita mislei na jedan nain, a
ja shvatam na drugi pa potom prema tome
to shvatam i odgovorim? Da li je tebi do
voljno ako ja uopte ne odgovorim u tom
smislu?
Meni jeste, ree on, no tebi, kako mislim,
nije.
Onda Euthideme, rekoh, tako mi Zevsa,
neu odgovarati pre nego to doznam.
Nee da odgovara prema onom to odu-
vek shvata zato to hoe da zanoveta i zato
to si stariji nego to treba da bude. >
Video sam da je besan na mene to mu
komadam rei, poto je hteo da me ulovi
okruivi me njima. Setih se i Kona koji besni
na mene svaki put kad ga ne posluam, a sada
se manje brine o meni mislei da sam nezna
lica. A poto sam nameravao da i kod ovog
odlazim, pomislih da ga treba posluati, da ne
bi pomislio da sam nespretan i tako me odbio.
Zato rekoh: Ali, ako se tebi, Euthideme, ini
da tako treba, uiniemo tako. Jer ti svakako
bolje zna da raspravlja od mene koji pose-
dujem samo vetinu obinog oveka. Pitaj zato
ispoetka.
Odgovaraj onda, ree, ponovo. Da li ono
to zna pomou neega ili ne?
Svakako, rekoh, pomou due.
296 Ovaj ovek opet, ree on, odgovara vie
nego to je pitan. Jer nisam te pitao ime?,
ve da li neim zna.
Opet sam, rekoh, usled neobrazovanosti,
odgovorio vie nego to treba. Ali, oprosti mi.
Sada u ti prosto odgovoriti da ono to znam
znam pomou neega.
Da li, ree on, pomou istog tog oduvek
zna, ili ponekad time a ponekad pomou ne
eg drugog?
Uvek, rekoh, kad god znam, znam po
mou tog.
Ama hoe li prestati da pridodaje?
No, (inim to) da nas ne prevari to
uvek.
b Mene svakako nee, ve ako ikoga, onda
tebe. No odgovaraj: Da li uvek pomou toga
zna?
Uvek, rekoh ja, kad se ve mora odbaciti
to kadgod.
Dakle, uvek pomou toga zna; a kad
uvek zna, da li neto to zna zna pomou
toga, a drugo pomou neeg drugog, ili sve
zna pomou toga?
Sve to zbilja znam, rekoh, znam pomou
toga.
Opet isto ono pridodaje!
Dobro, rekoh, odbacujem to to zbilja
znam.
Nemoj nita da odbacuje, ree. Nije mi
nimalo potrebna tvoja pomo. Odgovori mi:
c Da li bi mogao da zna sve, kad ne bi znao
sve?
To bi bilo udo, rekoh.
A on ree: Sada dodaj ta hoe, jer sla
e se da zna sve.
Izgleda, rekoh ja, da znam sve, kad ba
nikakvu mo nemaju rei ta znam.
Dakle, sloio si se i s tim da uvek zna
pomou onoga ime zna, bilo to onda kada
zbilja zina ili kako hoe. Jer sloio si se da
d zna uvek i istovremeno sve. Jasno je dakle
da si znao i kad si bio dete, i kad si roen, i
kad si zaet. I pre nego to si postao, i pre
nego to su postali nebo i zemlja, znao si sve,
ako doista uvek zna. I tako mi Zevsa, ti e
sam uvek i znati, i znae sve, ako ja to od
luim! '
T& odlui, rekoh ja, velepotovani moj
Euthideme, ako zbilja govori istinu. No ni- x
sam ba uveren da si dovoljno jak za to, ako
ti se u odluci ne pridrui tvoj brat, ovaj ovde
Dionisodor. Tako bi moda mogao. No recite
e mi ne bih se usudio da se raspravljam s
vama koji ste izvanredni po mudrosti, oko
toga da ja ne znam sve, kad vi ve tvrdite
(suprotno) kako da ustvrdim da znam ova
kve stvari, Euthideme, na primer, da su dobri
ljudi nepravedni?
Svakako zna, ree on.
ta?, rekoh ja.
Da dobri ljudi nisu nepravedni.
297 Sigurno, rekoh, znam to odavno. Ahf 'ne
pitam te to ve kad sam nauio to da aobri
ljudi jesu nepravedni?
Nikada, ree Dionisodor.
Dakle, rekoh, ja to ne znam.
Kvari dokaz, ree Euthidem Dionisodoru.
On e se pokazati kao onaj koji ne zna, pa e
istovremeno i znati i ne znati.
Dionisodor pocrvene, a ja rekoh: No, ta
ti kae Euthideme? Zar ti se ne ini da pra-
b vilno govori tvoj brat koji sve zna?
Dionisodor brzo upade u re: Jesam li ja
Euthidemov brat?
Ja rekoh: Pusti to, dobri moj, dok me Eu
thidem ne podui kako znam da su dobri ljudi
nepravedni, i nemoj mi zavideti na nauci.
Bei, Sokrate, ree Dionsodor, i ne eli
da odgovara.
Prirodno, rekoh. Slabiji sam i od tebe,
tako da mi nedostaje mnogo da od vas dvo-
i
ice ne beim. Jer mnogo sam slabiji od Hera-
:1a koji se nije mogao boriti protiv hidre, so-
fistkinje6, koja je svojom mudrou, ako joj
se odsee jedna glava dokaza, stvarala umesto
jedne mnoge glave, i protiv raka, nekog dru
gog sofiste, koji je ini mi se nedavno bio
doplivao s puine i iziao iz mora. Poto je on
teko muio Herakla s njegove leve strane go
vorei i grizui ga, ovaj je pozvao u pomo
d Jolaja, svog neaka, i Jolaj mu je prilino po
mogao. No kad bi doao moj Jolaj, on bi vie
tete napravio.
Odgovori mi, ree Dionisodor, kad si to
ispevao, da li .je taj Jolaj vie bio Heraklov
neak nego tvoj?
Najbolje mi je, Dionisodore, da ti odgo
varam. Jer, nee prestati da me ispituje
ja to dobro znam poto si zavidan i smeta
mi da me Euthidem poduava u onoj mu
drosti.
Odgovaraj mi onda, ree.
Odgovaram ti, rekoh, da je Jolaj bio He
raklov neak, a nikako moj. Jer, njemu otac
e nije bio Patrokle, moj brat, ve po imenu sli
an Ifikle, Heraklov brat.
A Patrokle je, ree on, tvoj brat?
Da, rekoh ja, on mi je brat po majci, ali
ne i po ocu.
Znai, i brat ti je i nije ti brat.
Ne po ocu, najbolji moj! Jer, njegov je
otac bio Hajredem, a moj Sofronislk.
No i Sofironisik je bio otac, a i Hajredem?
298 Sigurno, rekoh, ovaj je bio moj, a onaj
njegov.
Dakle, ree on, Hajredem je bio drugi
ocu?
Mom jeste, rekoh.
Da li je omda bio otac, ipreanda je drugi
ocu? Jesi mi ti istovetan kamenu?
Bojim se, rekoh, da ne pokae da sam
isti; meutim, ne ini mi se da jesam.
Nisi li, ree, drugi kamenu?
Naravno da jesam.
Nije li tano, ree on, da nisi kamen po
to si drugi kamenu, i da nisi zlato poto si
drugi zlatu?
Tako je. ,
Dakle i Hajredem, ree, nije otac poto je
drugi ocu.
Izgleda, rekoh, da nije otac.
b Tada se Euthidem umea u razgovor: Ako
je Hajredem sigurno otac, tada Sofronisk opet
nije otac, budui drugi ocu, tako da si ti
Sokrate bez oca.
A Ktesip prihvati i ree: A vaem ocu se
ne dogaa to isto? Je li on drugi mom ocu?
Daleko od toga, ree Euthidem.
Ve je isti?, ree ovaj.
Sigurno, isti je.
c Ne bih mu to preporuio. Ali, Euthideme,
da li je on samo moj otac ili je i otac ostalih
ljudi? .
I ostalih ljudi, ree. Ili ti moda misli'da
on nije otac iako ie otac?
Svakako, mislim, ree Ktesip.
A misli li, ree, da neto nije zlato iako
je zlato, i da nije ovek iako je ovek?
Kao u poslovici, ree Ktesip, spaja babe
i abe. Stranu stvar tvrdi ako je tvoj otac
otac svih.
Ali jeste, ree on.
Da li je on samo otac ljudi, upita Ktesip,
d ili i konja i svih ostalih ivotinja?
I svih ostalih, ree.
Je li ti i majka majka svih?
I majka.
Znai, ree, tvoja majka je i majka mor
skih zmija.
I tvoja takoe, ree.
A ti si znai brat riba krkua, kuia i
prasia.
I ti takoe, ree.
Otac ti je dakle vepar i pas.
I tebi, ree.
Tada Dionisodor ree: Odmah e se, ako
mi odgovori Ktesipe, sloiti s tim. Reci mi,
ima li psa?
Da, i to veoma opakog, ree Ktesip.
A ima li on kuie?
e Puno, ree, i to istih kao on.
Nije li pas njihov otac?
Ja sam sam ga video kad je opasao kuku.
Dobro, a nije li pas tvoj?
Svakako, ree.
Nije li on, poto je otac, tvoj otac, tako
da je pas tvoj otac, a ti brat kuia?
I Dionisodor odmah brzo uze re da Kte
sip ne kae neto ranije: Jo mi ovu malen
kost odgovori! Bije li ti tvog psa?
A Ktesip se nasmeja i ree: Tako mi bo
gova, bijem ga, jer ne mogu tebe!
Ne bije li dakle, roenog oca?
299 Zaista bi bilo mnogo opravdanije, ree,
da bijem vaeg oca. Jer to ga natera da rodi
tako mudre sinove?! Pitam se je li mnogo
dorba. video od te vae mudrosti va otac i
otac kuia.
Ali ni njemu Ktesipe, ni tebi, nisu nimalo
potrebna mnoga dobra.
A ni tebi samom, Euthideme?
b Niti ijednom drugom oveku. Reci mi
Ktesipe, da li smatra da je za bolesnika do
bro da pije lek kad mu je potrebno, ili da nije
dobro. Ili kad ide u rat, da pre bude naoruan
nego nenaoruan?
Sigurno, ree. Ali, verujem da e ti rei
neto odlino.
To e ti najbolje znati; no odgovaraj. Bu
dui da si se sloio da je dobro da ovek pije
lek kad mu je potrebno, ne treba li tada da
pije to vie to dobro i nee li tada biti dobro,
ako sebi istuca i umea tovar emerike7?
Ktesip ree: Svakako, Euthideme, kad bi
taj koji pije bio velik kako kip u Delfima.
Ne treba li, dakle, ukoliko je dobro u ratu
imati oruje, imati to vie kopalja i titova,
ukoliko je to dobro?
Mislim da treba, ree Ktesip. A ti Euthi
deme, misli da ne treba, ve jedan tit i jedno
koplje?
Svakako.
Da Ii bi ti, ree, i Geriona8i Briareja9tako
naoruao? Ja sam verovao da si u tome stru
niji poto si okiopnik, kao i tvoj ortak.
Euthidem zauta, no Dionisodor se vrati
onome to je Ktesip ranije odgovorio i upita:
Ne ini li ti se da je dobro posedovati i zlato?
Svakako, ree Ktesip, i to puno!
ta, zar ne misli da dobre stvari treba
imati uvek i svuda?
Svakako, ree.
A slae se da je i zlato dobro?
Sloio sam se, ree on. J
Ne treba li, dakle, to imati uvek, svuda,
i ponajvie u samom sebi? I da li bi ovek bio
najsreniji kad bi imao tri talanta10 zlata u
trbuhu, talant u lubanji i po stater11 zlata u
svakom oku?
Priaju, Euthideme, ree Ktesip, da su
meu Skitima najsreniji i najbolji oni ljudi
koji u svojim lubanjama imaju mnogo zlata
kao to si i ti priao da ima psa za oca
i to je jo udnovati je, da piju iz svojih zlat
nih lubanja drei svoje glave u rukama, i gle
daju zlato koje je unutar njih.
300 Da li, ree Euthidem, Skiti ili bilo ko
drugi, gledaju ono to se moe gledati ili ono
to se ne moe gledati?
Valjda ono to se moe gledati.
A ti?, ree.
I ja.
Vidi li, dakle, nae ogrtae?
Da.
Oni dakle mogu gledati.
Izvanredno, ree Ktesip.
A ta mogu gledati?
Nita, a i ti moda ne misli da oni
gledaju. Tako si sladak! No, ini mi se Euthi
deme, da si zaspao premda ne spava, i da,
ako je mogue da onaj koji govori ne govori
nita, ti to ini,
b Ta zar nije mogue, ree Dionisodor, da
govori onaj koji uti?
Nikako, ree Ktesip.
A da uti onaj koji govori?
Jo manje, ree.
Kad govori o kamenju, drveu ili gvou,
ne govori li o onom to uti?
Svakako ne, ree, ako prolazim kroz ko-
vanicu, ve tamo gvozdeni predmeti govore
u velikom zveketu i buci ako ih neko dohvati,
tako da si ovo zbog mudrosti propustio ne
rekavi o tome nita. Ali pokai mi jo to
drugo: kako moe utati onaj koji govori,
c Tada mi se uini da se Ktesip zbog lju
bimca izlae velikoj opasnosti.
Kad uti, ree Euthidem, ne uti li u
svemu?
Svakako, ree on.
Ne uti li i u stvarima koje govore, uko
liko su one deo svega?
ta, ree Ktesip, zar ne uti sve?
Valjda ne, ree Euthidem.
Ve, najbolji moj, sve govori?
Ono to govori, pretpostavljam.
Ama, ree on, ne pitam te to, ve da li
sve uti ili govori?
Nijedno od ta dva i oba, ree Dionisodor
prekinuvi razgovor. Dobro znam da nee
znati ta da ini s ovim odgovorom.
A Ktesip po svom obiaju prasnu u gla
san smeh, i ree: Euthideme, tvoj brat je do
veo dokaz do protivrenosti, upropastio ga i
ponitio.
Klemija se obradova <i nasmeja, talko da
se Ktesip vie nego udesetorostrui. ini mi se
da je veti Ktesip to pokupio od njih samih,
jer kod drugih ljudi nema takve mudrosti.
Tada rekoh: Zato se smeje, Kleinija, ta
ko ozbiljnim i lepim stvarima?
Jesi li ti ve nekada video neku lepu
stvar?, ree Dionisodor.
Svakako, rekoh, i to mnoge, Dionisodore.
Da li su drugaije od lepog, ili su mu
istovetne?
Sasvim sam se pomeo, ali smatrao sam
da je pravo da pretrpim zato to sam mum-
lao. No ipak rekoh da su drugaije od lepog,
ali da svakom od njih prisustvuje neka lepota.
Dakle, ree on, ako je bik kraj tebe, ti si
bik, i Dionisodor si zato to sam ja sada kraj
tebe?
Ne govori to!, rekoh. J
Ali na koji nain, ree on, bi jedno bilo
drugaije od drugog premda je jedno kraj
drugog?
Da li te to zbunjuje?, rekoh ja. Ve sam
pokuavao da oponaam njihovu mudrost za
kojom sam udco.
T kako, ree, da i mene i sve ostale ljude
ne zbunjuje ono to ne postoji?
Sta govori, "Dionisodore?, rekoh ja. Nije
li lepo lepo, a runo runo?
Ako ja tako mislim, ree.
Ne misli li tako?, rekoh,
c Svakako.
Zar nije i isto isto, a razliito razliito?
Valjda nije razliito isto; mislio sam da ni
dete ne bi sumnjalo u to da isto nije isto.
No, Dionisodore, to si propustio namemo, po
to mi se, to se ostalog tie, ini da ste se u
raspravljanju potpuno usavrili, kao to to
ine zanatlije u onome to svakome od njih
prilii.
Dakle, ti zna, ree, ta prilii svakom
zanatliji? Najpre, zna kome prilii da kuje?
Svakako, kovau.
A da izrauje lonce?
Lonaru.
A da kolje, dere, i da male komade iseo
kanog mesa kuva i pri?
d Kuvaru, rekoh ja.
Nije li tano, rekoh, da e svako pravilno
initi, ako ini ono to prilii?
Svakako.
A prilii li, kako kae, kuvaru da kolje
i dere? Da li si se sloio s tim ili nisi?
Sloio sam se, rekoh, ali imaj milosti!
Jasno je, dakle, ree on, da e neko initi
ono to prilii ako zakolje kuvara, raskoma
da ga, skuva i ispri, i da e i onaj koji kuje
samog kovaa i pravi lonce od lonara, initi
ono to prilii,
e Posejdone!, rekoh. Sad si doveo do vrhun
ca svoju mudrost! Hoe li ikada biti kraj me
ne tako da bude moja vlastita!?
302 Da li bi je prepoznao, Sokrate, ree, da
postane tvoja vlastita?
Ako ti odlui, rekoh, jasno je da u je
prepoznati.
Sta, ree on, misli li da poznaje ono
to je tvoje.
Da, ako ti ne tvrdi neto drugo. Jer mora
se poeti od tebe, a zavriti na ovom ovde
Euthidemu.
Da li, dakle, smatra da je tvoje ono ime
vlada i to moe koristiti kako ti je volja?
Na primer, da li bi smatrao da su bik ili ovca
tvoji poto njih moe i prodati i pokloniti
i rtvovati kojem god hoe bogu, a ono sa
ime to ne moe da nije tvoje?
A ja naime, znao sam da e neto lepo
izroniti iz tih pitanja, i istovremeno sam e-
leo da ujem to pre rekoh: Svakako, tako
je! Samo takve stvari su moje.
Dobro, ree, ne zove li ivim biem (ivo
tinjom) sve ono to ima duu?
b Da, rekoh.
Da li se onda slae da su jedino one i
votinje tvoje sa kojima moe da ini sve ono
o emu sam ja malopre govorio?
Slaem se.
A on zastade pretvarajui se kao da raz
milja o neemu velikom, pa ree: Ima li
porodinog Zevsa?
Posumnjavi da e razgovor doi upravo
tamo gde je okonan, pokuah da pobegnem
uzaludnim okretom, no ve sam bio uvijen i
kao u mreu uhvaen.
Nemam, rekoh.
Znai ti si neki bedan ovek i nisi ni Ate-
c njanin, poto nema ni porodine bogove/4ii
sveti lista ni ita lepo i dobro.
Eh, Dionisodore!, rekoh. Nemoj to govo
riti i muno me poduavati! Tt imam i ja i
rtvenike i svetilita, i vlastita i porodina, i
sva ostala koja ima i bilo koji drugi Atenjanin.
Tada i ostali Atenjani nemaju porodinog
Zevsa?, ree.
Nijedan Jonjanin, ni oni koji su se iselili
iz ovog grada, a ni mi, nema tu eponimiju,
d ve nam je zbog Jonovog porekla Apolon po-
rodini bog. Kod nas se Zevs ne zove poro
dinim ve kunim ili rodnim bogom, a Athe-
na je naa rodna boginja.
To je dovoljno, ree Dionisodor. Jer izgle
da da ti ima Apolona i Zevsa i Athenu.
Sigurno, rekoh.
Nisu li, dakle, oni tvoji bogovi?, ree.
Oni su mi preci i gospodari, rekoh.
Ali tvoji su, ree. Ili se moda nisi sloio
s tim da su tvoji?
Sloio sam se, rekoh, ta sam mogao?
e Nisu li, dakle, ree, ovi bogovi i iva bi
a? Jer sloio si se da je ivo bie sve ono to
ima duu. Ili moda ovi bogovi nemaju duu?
Imaju, rekoh.
Nisu li onda i iva bia?
Jesu, rekoh.
A sloio si se, ree, da su one ivotinje
tvoje koje moe i pokloniti i prodati i rtvo
vati kojem god hoe bogu.
Sloio sam se, rekoh. Nema mi odstupa,
Euthideme.
Hajde, reci mi pravo, ree ovaj, poto se
ve slae da postoje Zevs i ostali bogovi, da
li ih moe prodati ili pokloniti ili uiniti s
njima neto drugo to ti je volja kao s dru
gim ivotinjama?
303 Bio sam, Kritone, kao munjom oinut od
tog dokaza, i leao sam bez glasa. A Ktesip mi
priskoi u pomo i ree: Bravo, o Herakle, le-
pog li govora!
Dionisodor ree: Da li je Herakle bravo,
ili je bravo Herakle?
O Posejdone, uzviknu Ktesip, stranih li
rei! Odustajem, s ovim ljudima se ne moe
boriti.
b Tada zaista, dragi moj Kritone, nije tu bi
lo onoga koji nije pohvalio njih dvojicu i nji
hov govor. Umalo ne onemoae smejui se,
tapui i veselei se. I dok su ranije kod sva-
kog pojedinog dokaza samo oboavatelji Eut-
hidema stvarali veliku buku, sada su malne i
stubo vi u Likeju zabuali i zarado vali se zbog
njih dvojice. I ja sam sam bio doveden u
takvo stanje da se sloih kako nikada nisam
video tako mudre ljude. Njihova mudrost me
je sasvim osvojila, poeh da ih hvalim i veli
am: Blaeni ste zbog svoje zadivljujue moi
(ph^seos), vi koji ste se u tako znaajnom
poslu usavrili tako brzo i za kratko vreme!
Vai dokazi, Euthideme i Dionisodore, imaju i
mnoge druge lepote, no u njima je najizvrs-
nije to to vi ni malo ne marite za mnotvo
ljudi, bilo da su to oni uzvieni, ili oni koji
veruju da su neto i neko, ve samo za one
koji su vam slini. Jer ja sam siguran da sa
svim mali broj ljudi slinih vama ceni te do
kaze, a da su ostalima tako nepoznati da bi
se, u to sam siguran, vie stideli da opovr
gavaju druge tim dokazima nego da sami bu
du opovrgavani. Postoji jo neto drugo o-
vekoljubivo i dobroudno u vaim dokazima:
kad tvrdite da nijedna stvar nije ni lepa ni
dobra ni bela ni neto drugo to je takvo, niti
da je uopte drugaija od neega to je dru
gaije, tada zbilja sasvim zatvarate ljudima
usta, kao to i tvrdite; no, zato to ne zatvara
te samo drugima usta, ve izgleda i sebi sa
mima, to je veoma uljudno i uklanja svu ne
ugodnost vaih dokaza. No najznaajnije je da \
je sve to u vama tako i da ste to tako veto
otkrili da moete tome za veoma kratko vre
me nauiti bilo kog oveka; ja s&m sam pa
ljivo posmatrao Ktesipa i zakljuio da je on
ubrzo bio sposoban da vas bez pripreme opo
naa. Mudro je u vaoj raboti to to je do
bra za predavanje, no nije pogodna za ras
pravu pred ljudima. Ako primate moj savet,
tada pripazite da ne govorite pred mnogima,
da vam ne bi, brzo izuivi (vetinu) uskratili
zahvalnost. Najbolje jedino izmeu sebe ras
pravljajte, a ako ve razgovarate pred nekim
drugim tada to inite samo pred onim koji
vam za to plaa. I svoje uenike, ako ste mud
ri posavetujte iisto ovo: da nikada ne ras
pravljaju ni sa kojim ovekom, osim sa vama
ili izmeu sebe. Jer ono to je retko Euthi
deme, to je dragoceno, a voda koja je najbo
lja, najjeftinija je, kao to ree Pindar. No
hajde, rekoh, primite i mene i ovog ovde
Kleiniju (za uenike).
Poto smo porazgovarali o tome i jo o
neemu ukratko, razili smo se, Kritone. Gle
daj, dakle, kako e poi u kolu kod one dvo
jice, jer oni tvrde da mogu da podue onoga
koji je voljaji da plati, i da nije potrebna ni
nadarenost mi uzrast svako bez muke mo
e nauiti njihovu mudrost. Tvrde takoe
a to posebno ti treba da uje da (to po
duavanje) nimalo ne smeta u sticanju imetka.
Kriton: I zaista, Sokrate, radoznao sam
i rado bih uio, no izgleda da sam ja jedan
od onih koji nisu slini Euthidemu, jedan od
onih o kojima si ti govorio i koji bi radije bili
opovrgavani tim dokazima nego oni koji opo
vrgavaju. Izgleda mi smeno da te opominjem,
no ipak elim da ti prenesem 0110 to sam uo.
uj ta mi je rekao posle vaeg razilaenja
jedan iz te skupine koji mi je priao dok sam
etao. On sebe smatra veoma mudrim i jedan
je od onih koji su veti u govorima na sudo
vima. Rekao mi je:
Kritdne, zar nisi pokuao ove mudrace?
Zevsa mi, nisam, rekoh ja. Nisam mogao
da se pribliim i posluam zbog gomile.
Zaista je, ree, vredelo uti.
Zato?, rekoh ja.
Pa da uje u raspravljanju ljude koji su
sada najvctiji od onih koji se bave takvim
razgovorima.
A ja rekoh: Pa ta misli o njima?
Sta drugo bi uopte mogao misliti ovek
koji je uo takve brbljivce i one koii ulau
bezvredan trud oko neega to ne vredi nita?
Tako nekako, i tim reima je rekao.
Ali ipak, rekoh ja, filosofija je neka izvr
sna stvar.
Ka/kva izvrsna stvair, dragi moj!? Nita
ona ne vredi. Ali da si sada bio prisutan, ve
ru j em da bi se jako postideo zbog tvog pri
jatelja tako je bio bezuman elei da sebe
preda ljudima koje nije briga ta govore, ve
se hvataju za svaku re. A ovi su, kao to sam
rekao malopre, u tome najjai od svih. No,
Kritone, ree, i sama ta stvar i ljudi koji se
njome bave jesu nitavni i smeni.
A meni se, Sokrate, inilo da ni ovaj ni
iko drugi ne ini pravo ako psuje tu stvar;
meutim, izgledalo mi je opravdano prekore-
vati elju da se sa takvima raspravlja pred
mnogim ljudima.
Sokrat: Takvi ljudi su zadivljujui, Kri
tone! No, ja jo uvek ne znam ta treba da
kaem. Sta je bio taj koji ti je priao i ruio
filosofiju? Da li je bio jedan od onih koji su
izvrsni u borbi po sudnicama, neki retor ili
jedan od onih koji takve alju, neki pisac go
vora pomou kojih se retori bore?
Kr.: Tako mi Zevsa, ponajmanje je retor.
Ne verujem ni da ikada zalazi u sudnicu; ali
kau da se razume u tu stvar, da je izvanre^
dan ovek i da izvanredne govore sastavlja.
So.: Aha, sada razumem! 0 .tim ljudima
sam i ja malopre nameravao da govorim. To
su oni ljudi, Kritone, za koje Prodik ree da
su izmeu filosofa i politiara. To su oni koji
veruju da su najmudriji na svetu i da ne sa
mo to jesu ve i da mnogi to misle o njima,
tako da ne znaju drugih takmaca da ih svi
slave pored ljudi koji se bave filosofijom. Za
to smatraju da e izvesno odmah osvojiti kod
svih pobedniku nagradu u slavu svoje mud
rosti, ako obezvrede slavu fiosofa. Oni veruju
da su uistinu najmudriji, no kad se nau .po
jedinano U privatnim razgovorima, oni oko
Euthidema im ne daju iglavu da podignu. S
pravom se smatraju veoma mudrim, jer su
dobri i u filosofiji i u politici i, sasvim razum
no, uestvuju onoliko koliko treba u obe, a
plod mudrosti beru izvan opasnosti i sukoba.
Kr.: Da li ti se Sokrate ini da govore
istinu? Jer nesumnjivo ovaj govor im doli
kuje.
So.: I zaista je tako, Kritone. Ovaj govor
im pre dolikuje nego to je istinit. Jer nije
lako ubediti ih da i ljudi i sve drugo to se
nalazi izmeu dvoga i to u oba uestvuje,
to je sastavljeno iz neeg loeg i neeg dob
rog, od jednog postaje bolje, a od drugog lo
ije; a ono to je sastavljeno iz dva dobra
koja se ne odnose na isto, loije je od oba
u onome u emu je korisno svako od onih
(dobara) iz kojih je sastavljeno; ono pak, to
je sastavljeno iz dva zla koja se ne odnose na
isto, to je u sredini i to je jedino bolje od
svakog od onih u kojima uestvuje. Ako je,
dakle, i filosofija i politiko delanje neto
dobro, no svaka od njih se odnosi na neto
drugo, i ako se ovi koji uestvuju i u obe na
laze u sredini, tada nema niega u onome to
govore jer loiji su i od filosofa i od politi
ara. No ako su one neto dobro i neto loe,
tada su od jednih bolji, a od drugih loiji.
Samo ako su obe neto loe, oni bi govorili
neto istinito, a inae nikako. Ja ne verujem
da bi se oni sloili niti s tim da su i filoso
fija i politika neto loe, niti s tim da je jed
no neto dobro, a drugo neto loe. Dakle,
ti ljudi koji uestvuju i u jednom i u dru
gom zapravo su loiji od oba upravo u ono-
me u emu su i politika i filosofija vredne po-
mena, te premda su uistinu trei, oni zahte-
vaju da se misli kako su prvi. Treba im opro-
d titi tu elju i ne srditi se na njih, meutim
treba ih smatrati takvima kakvi jesu. Jer,
treba ceniti svakog oveka koji- tvrdi bilo
ta to ima razboritosti pa hrabro istrauje
i napree se.
Kr.: Ali i ja s&m Sokrate sam u neprilici,
kao to ti to uvek govorim, ta da uradim sa
svojim sinovima. Onaj mlai je jo mali, ali
Kritobul je ve u dobi kad mu je potreban
neko ko e mu pomoi. Kad god tebe sret-
e nem naem se u takvom stanju da mi se ini
mahnitou tako se truditi oko mnogih drugih
stvari radi dece, i oko braka kako bi imali
najplemenitiju majku, i oko novca kako bi
bili to bogatiji, a ne pobrinuti se za njihovo
obrazovanje. No kada pogledam nekoga od
onih koji tvrde da mogu obrazovati ljude, ja
307 sam smeten i ini mi se, istinu da ti kaem,
kad ih gledam da je svaki od njih nepogodan,
tako da ne znam kako da deka obratim fi-
losofiji.
So.: Dragi moj Kritone, zar ne zna da
su u svakom zanimanju oni loi mnogobrojni
i bezvredni, a.onijdobri malobrojni i vredni
svega? Jer, zar ti se ne ini da je gimnastika
neto lepo, a i vetina sticanja, retorika i stra
tegija?
Kr.: Sigurno da to mislim.
So.: Pa ta? Zar ne vidi da su u svakoj
od ovih vetina mnogi smeni u svakom po-
b jedinom poslu?
Kr.: Tako mi Zevsa, zaista govori istinu.
So.: Zar e, dakle, zbog toga ti sam iz-
begavati sva ta zanimanja i nee dopustiti
sinu da se bavi nekim?
Kr.: To nikako nije opravdano, Sokrate.
So.: Nemoj tada initi ono to ne treba,
Kritone, ve pusti one koji se bave filosofi-
jom, pa bilo da su dobri ili zli, a istrai dob
ro i paljivo samu stvar. Ako ti se pokae
loom tada odvraaj od nje svakog oveka, a
ne samo svoje sinove; ako ti se pak pokae
onakvom kakva ja mislim da je, tada je hrab
ro progoni i vebaj se u njoj, kao to se kae,
i ti sam i tvoja deca.
i
<
NAPOMENE
1 Kron je bio nadimak za matoru izlapelu ludu.
2 Ovaj argument se zasniva na dvoznanosti glagola
noein (misliti, znaiti).
s Sviranje na liri je kitaranje.
4 Tj., vetine koja se razlikuje od odgovarajuih vetina
korienja.
5 Ova poslovica se odnosi na one koji uvek isto po
navljaju.
4 Ova re je Platonova jezika novina.
7 emerika je koriena kao lek protiv ludila.
1 Gerion je sin Hrisaora i Kalirioe, div kojeg je Herakle
ubio.
* Briarej je, pored Kota i Gija, jedan od trojice storukih
divova.
10Jedan talant imao je oko dvadeset est kilograma.
" Stater je takoe mera za teinu i iznosio je oko devet
grama.
HIPIJA VEI
. III
281
Sokrat: To je lepi i mudri Hipija! Posle toliko
vremena opet u Atheni!
Hipija: Nisam imao slobodnog vremena, So-
krate. Jer kad god Elida treba da obavi neki
svoj posao s nekom drugom dravom, uvek
se najpre meni obrati i izabere me izmeu
svih graana za poslanika, poto smatra da
sam najsposobniji sudija i prenosilac onoga
to se u svim dravama govori. esto sam bio
poslanik i u drugim dravama, no najvie i za
najbrojnije i najvanije stvari, u Lakedajmo-
nu. Upravo zato ne dolazim esto u ove kra
jeve.
So.: Ipak, Hipija, velika je stvar biti uistinu
i mudar i savren ovek. Jer ti si sposoban
da i u privatnom ivotu zaradi od mladih
puno novca, i da im zauzvrat jo vie bude
od koristi, a u javnom moe da ini dobro
instva vlastitoj dravi, kao to i treba da ini
onaj koji hoe da izbegne zavist i da se odli
kuje u dravi. Ali, Hipija, ta je uzrok tome
da oni stari mudraci koji su uveni zbog svoje
mudrosti Pitak, Bijant, sledbenici Thaleta
Mileanina i oni kasoije, sve do Anaksagore
svi ili veina njih, oito ne uestvuju u po
litikim poslovima?
Hi.: Sta drugo, Sokrate, misli da je razlog
tome da to to su bili nemoni i nesposobni
d Ha umom obuhvate obe oblasti, i onu dravnih
poslova i onu privatnih?
So.: Tako ti Zevsa, da li prema tome, kao
to su druge vetine napredovale pa su tare
zanatlije loe u poreenju sa dananjim, isto
tako i za tu vau sofistiku vetinu tvrdimo
da je napredovala i da su stari mudraci loi
u poreenju s vama?
Hi.: Sasvim tano govori.
282 So.: Znai, Hipija, da nam sada Bijant oivi,
uinio bi se smenim u poreenju s vama, kao
to za Dajdala kipari kau da bi bio smean
da se sada rodi i da naini ona dela po ko
jima se proslavio.
Hi.: Tako je, Sokrate, kao to govori. Ipak ja
imam obiaj da te nae stare prethodnike sla
vim pre i vie od ovih dananjih, poto se u
vam zavisti ivih, a plaim se gneva umrlih.
So.: ini mi se, Hipija, da si to ba lepo pro-
b mislio i sroio. A mogu ti posvedoiti da go
vori istinu, i da vam je vetina zbilja uzna
predovala prema tome da pored privatnih
moete obavljati i dravne poslove. Jer leon-
tijski sofista Gorgija je ovamo doao od kue
dravnim poslom, kao poslanik, poto je u
tome najsposobniji Leontinjanin, i po optem
priznanju najbolje je govorio pred narodom
u skuptini, a (doao je) i privatnim poslom
poto je pokazivao svoju mo, i druei se sa
c mladima zaradio velike novce i odneo ih iz
ove drave. Takoe i na prijatelj Prodik je^
esto i drugim prilikama dolazio (u Athenu)
dravnim poslom, no poslednji je put doao
onomad s Keja i govorom u Veu se jako
proslavio. Bavio se i privatnim poslom poka
zujui svoju mo, i druei se s mladima uzeo
je zadivljujuu koliinu novca. A od onih sta
rih mudraca niko nikada nije smatrao vred-
nim zaraivanje novca, niti prikazivanje moi
svoje mudrosti svakovrsnim ljudima. Oni su
d bili tako prostoduni da im je ostalo nepo
znato koliko mnogo vredi novac. A od ovih
dananjih svaki je stekao vie novca od mud
rosti nego bilo koji zanatlija od svoje vetine,
a jo pre njih time se bavio Protagora.
Hi.: Ne zna ti, Sokrate, ni za jednu od le-
pota tog posla. Kad bi znao koliko sam ja
novca zaradio, divio bi se. Ostavljam po stra-
e ni druge sluajeve; no, jednom kad sam do
ao na Sikeliju, za kratko vreme sam zaradio
\ie od sto i pedeset mina, premda je tamo
boravio Protagora koji je na glasu i koji je
puno stariji od mene. A samo u jednom sa
svim malom gradu, u Iniku, zaradio sam vie
od dvadeset mina. Kad sam doao kui dao
sam sve to ocu, tako da su on i drugi graa-
y ni bili zadivljeni i zapanjeni. I prilino sam
siguran u to da sam zaradio vie novaca od
bilo koja dva druga sofista zajedno.
So.: Ba lep, Hipija, i velik dokaz daje
283 za tvoju mudrost i mudrost dananjih ljudi,
i za njihovu nadmo prema nekadanjim. Jer
po tvom miljenju neznanje ranijih mudraca
je bilo veliko. Pria se da se Anaksagori do
godilo upravo suprotno nego vama, naime kad
je nasledio veliko blago, on ga je zanemario
i sve izgubio tako je bezumna bila njegova
b njiudrost a i o ostalim starim mudracima
se priaju sline prie. ini mi se zato da je
dobar ovaj dokaz koji daje za mudrost da
nanjih ljudi u poreenju s prethodnima, a i
mnogima se ini da mudrac ponajvie mora
samom sebi da budemudar. Pravi mudrac je,
dakle, onaj koji moe najvie novca da zara
di. No dosta o tome! Reci mi u kom si gradu
od onih u koje si odlazio zaradio najvie nov
ca? Ili je moda jasno da je to Lakadajmon,
u koji si najee odlazio?
Hi.: Ne, tako mi Zevsa, Sokrate.
So.: Kako to? Jesi li tamo zaradio najmanje?
c Hi.: Nikada tamo nisam nita zaradio.
So.: Ma ta kae, Hipija! nije li tvoja mud
rost ona koja svoje pristalice i uenike ini
boljima?
Hi.: I to puno, Sokrate.
So.: Meutim, jesi li ti inikinske sinove mo
gao da uini boljim, a spartanske ne?
Hi.: Daleko od toga!
So.: Ve oito, Sikelijanci ele da budu bolji,
a Lakeajmonjani ne ele?
d Hi.: Mislim da to, Sokrate, i Lakeajmonjani
veoma ele.
So.: Jesu li, dakle, usled nedostatka novca iz-
begli tvom pouavanju?
Hi.: Nikako, poto ga imaju dovoljno.
So.: T& kaiko te onda nisu otposlali (punog
novca kada ele (da budu bolji) i kad su bo
gati, a ti im moe na i vie koristiti? Valjda
nije to u pitanju to Lakeajmonjani bolje od
e tebe mogu obrazovati svoju decu? Da kaemo
da je tako, slae li se?
Hi.: Nikako.
So.: Da li onda nisi mogao da ubedi mladie
u Lakedajmonu kako e vie napredovati u
vrlini ako se budu druili s tobom nego sa
svojim zemljacima, ili nisi mogao ubediti nji
hove oeve da tebi treba da ih prepuste pre
nego da se sami za njih brinu, ako uopte
imalo mare za sinove? Jer, sigurno nisu zavi-
deli svojoj deci da budu to bolji.
Hi.: Ne, mislim da im ne zavide.
So.: Osim toga, Lakedajmon ima ba dobre
zakone.
Hi.: T&kako da ne!?
284 So.: A u dravama sa dobrim zakonima vrli
na je najcenjenija.
Hi.: Svakako.
So.: Ti pak, najbolje na svetu ume da je pre
da drugom.
Hi.: I to daleko najbolje, Sokrate.
So.: Zar ne bi onaj koji najbolje ume da po
duava u konjikoj vetini od sve Helade naj
vie bio cenjen i najvie novca uzeo u The-
taliji, i drugde gde god se ljudi time marljivo
bave?
Hi.: Naravski.
So.: Nee li istom i onaj koji moe da pre
nese znanja koja su od najvee vanosti za
vrlinu ba u Lakedajmonu, ili u bilo kojoj
drugoj Helenskoj dravi koja ima dobre za
kone, biti ponajvie cenjen i zaraditi, ako od
lui, najvie novca? Misli li, prijatelju da e
bolje proi na Sikeliji ili u Iniku? Da li da
verujemo u to? Ako ti zahteva, tada treba
verovati.
Hi.: Lakeajmonjani, Sokrate, nemaju obiaj
da menjaju zakone niti da obrazuju svoje si
nove drugaije nego to je uobiajeno.
So.: Kako to misli? Zar Lakeajmonjani ne
maju obiaj da rade pravilno, ve da gree?
Hi.: To svakako ne bih mogao rei, Sokrate.
So.: Ne bi li pravilno postupali kad bi bolje,
a ne loije obrazovali svoje sinove?
Hi.: Postupali bi pravilno. Ali po njima nije
zakonito obrazovati stranim obrazovanjem,
jer, budi siguran, da je iko ikada u obrazo
vanju tamo zaradio novac, ja bih zaradio da
leko najvie. Oni vole da me sluaju i hvale
me. Ali, kaem ti, nije zakon.
So.: A da li zakon, Hipija, smatra tetom ili
koriu za dravu?
Hi.: Pa mislim da se z^kon donosi radi ko
risti, no ponekad i kodi ukoliko je loe
postavljen.
So.: ta, zar ih oni koji ih postavljaju ne po
stavljaju kao najvee dobro za dravu ? I nije
li nemogue ureivati (dravu) zakonito bez
toga?
Hi.: Istinu govori.
So.: Znai kad god oni koji pokuavaju da
postavljaju zakone ne postiu dobro, oni ne
postiu ni zakonito ni zakon, ili kako ti misli?
e Hi.: Tano govorei, Sokrate, to je tako; me
utim, ljudi nemaju obiaj da o tome tako
govore.
So.: Da li, Hipija, oni koji znaju ili oni koji
ne znaju?
Hi.: Mnogi.
So.: A jesu li ti mnogi oni koji znaju ta je
istina?
Hi.: Nikako.
So.: Ali ipak oni koji znaju smatraju da je
ono to je korisnije zakonitije uistinu za sve
ljude od onoga to je nekorisnije. Ne slae
li se?
Hi.: Da, slaem se da je uistinu zakonitije.
So.: Nije li, dakle, upravo tako kao to sma
traju oni koji znaju?
Hi.: Svakako.
285 So.: Ali za Lakedajmonjane je ipak, kako ti
kae, korisnije da se obrazuju tvojim obra
zovanjem premda je strano, nego svojim do
maim.
Hi.: I istina je to to tvrdim.
So.: No tvrdi li i to, Hipija, da je ono koris
nije zakonitije?
Hi.: Tako sam rekao.
So.: Znai, po tvom miljenju je za Lakedaj-
monske sinove zakonitije da se kod Hipije
obrazuju, a nezakonitije da se obrazuju kod
svojih otaca, ukoliko e zaista kod tebe imati
vie koristi.
Hi.: Sigurno e imati vie koristi, Sokrate.
b So.: Dakle, Lakedajmonjani postupaju protiv
zakona to ti ne daju novac i ne poveravaju
svoje sinove.
Hi.: Slaem se s tim, jer ini mi se da je do
kaz na mojoj strani pa mu se uopte ne mo
ram suprotstavljati.
So.: Dakle, otkrivamo da su Lakedajmonjani
c kritelji zakona i to u onom najznaajnijem
u emu se smatraju najzakonitijim. A u emu
te onda veliaju do bogova, Hipdja, i u emu
se raduju sluajui te? Ili je (moda) jasno
da je to ono to ti najbolje zna, naime zvez-
de i nebeske pojave?
Hi.: Nikako. To ne podnose.
So.: Da li se onda raduju sluajui o geomet
riji?
Hi.: Nikako, poto tako rei mnogi ne znaju ni
da broje.
So.: Znai, daleko su od toga da podnose kad
im poikazuje raun.
Hi.: Zaista su daleko, Zevsa mi!
d So.: No, bez sumnje je (ono emu se raduju)
to to ti ume najtanije na svetu da razliku
je, naime svojstva slova, slogova, ritmova i
harmonija.
Hi.: Ma kakvi ritmovi i harmonije, dobri
moj?!
So.: Pa ta je onda to u emu te rado slua
ju i zbog ega te hvale? Reci mi sam poto ja
ne uviam.
Hi.: Najradije Sokrate, sluaju o rodovima he-
e roja i ljudi, o osnivanju gradova i o tome
kako su se davno ustanovili gradovi, i uopte
o staroj istoriji, tako da su me prinudili da
sve takve stvari izuim i pomno izvebam.
So.: Tako mi Zevsa, Hipija, ba si srean to
se Lakedajmonjani ne raduju ako im neko
nabraja nae arhonte poev od Solona. Inae
bi imao muke da sve to izui.
Hi.: Zato, Sokrate? Mogu po seanju da po
novim pedeset imena koja sam jedamput uo.
So.: Istina, zaboravio sam tvoju vetinu pam-
286 enja! Sada vidim da ti se Lakedajmonjani
raduju s pravom poto puno zna i slui im
kao to starice slue deci, za prijatno pripo-
vedanje.
Hi.: Da, tako mi Zevsa, Sokrate, i nedavno
sam se tamo proslavio pripovedajui o lepim
zanimanjima kojim se mladi ovek treba ba
viti. Sastavio sam o njima prelepi govor, do
bro sainjen i po izrazima, a i inae. A uvod
i poetak govora su ovakvi: posle pada Troje,
Neoptolem pita Nestora koja su to dobra za
nimanja u kojima bi se ovek i pored mlado
sti mogao proslaviti. Posle toga govori Nestor
i pokazuje mu veoma mnogo lepih i uobia
jenih zanimanja. Ovaj govor sam i tamo izlo
io, a nameravam da ga uz puno toga drugog
to vredi uti, izloim i ovde za tri dana, u
Phejdostratovoj koli. To mi je traio Eudik
Apemantov. Hajde doi i sam i dovedi i druge
koji su sposobni da posle sluanja prosude
govor.
So.: To e biti, Hipija, ako bog bude hteo.
Meutim, odgovori mi sada neto ukratko o
tome. U dobar as si me podsetio. Nedavno
me je, najbolji moj, kad sam u nekim govori
ma neto umanjivao kao runo, a drugo hva
lio kao lepo, jedan ovek bacio u nepriliku
upitavi me ovako nekako, veoma drsko: Ot
kud ti zna, Sokrate, koje su stvari lepe, a
koje rune? Hajde onda, ako zna, moe li
rei ta je lepo? A ja zbog svoje nesposob
nosti nisam znao ni kud ni kamo i nisam mu
mogao dati zadovoljavajui odgovor. Kad
smo se rastali ljutio sam se i prekorevao sam
sebe. Obeah sebi da u im sretnem nekog
od vas mudrih, nakon to ga posluam, na
uim to i sve pomno prouim, otii ponovo
kod onoga to me je to pitao i opet poeti
bitku. Kao to kaem, doao si u dobar as.
Podui me dovoljno u tome ta je samo lepo,
i pokuaj da mi to moe tanije odgovori,
da se ne bih, kad me opovrgne po drugi put,
opet izvrgao ruglu. Jer ti nesumnjivo to tano
zna, i to je neznatan deo tvog velikog znanja. *
Hi.: Zevsa mi, Sokrate, zaista je neznatan i
takorei bezvredan.
So.: Dakle, lako u nauiti i niko me vie nee
opovrgnuti.
287 Hi.: Sigurno nee, jer tada bi moj poisao bio
bezvredan i obian.
So.: Ba dobro, Hipija, Here mi, ako nadvla
damo tog oveka! AU hoe Ii ti smetati ako
ja budem oponaao onoga i stavljao primed-
be na tvoje odgovore, da bi me ti to bolje
izvebao? Jer, prilino sam iskusan u stav
ljanju primedbi. Dakle, ako je tebi svejedno,
ja u postavljati primedbe da bih postojanije
nauio.
Hi.: Ama, samo ti postavljaj primedbe. Jer,
b kao to sam malopre rekao, to nije veliko pi
tanje; mogao bih te nauiti i da odgovara
i na mnogo tea pitanja od tog, tako da te
nijedan ovek ne bi mogao opovrgnuti.
So.: Ao, divno! No hajde, kad ve i ti zahte-
va, pretpostavimo da sam ja postao sasvim
kao onaj i da pokuavam da te ispitujem.
Da si njemu izdeklamovao taj govor o kome
pria taj govor o lepim zanimanjima
c on bi te posluao, pa bi, kad zavri, pre sve
ga drugog upitao o lepom takav mu je
obiaj rekao bi: Strane iz Elide, nisu li
pravedni pravedni pravednou? Odgovori,
Hiipija, kao da te on pita.
Hi.: Odgovaram da su pravedni pravednou.
So.: Nije li tada pravednost neto odreeno?
Hi.: Svakako.
So.: Nisu li onda i mudraci mudrou mud
ri, i nije li na osnovu dobra dobro sve to je
dobro?
Hi.: Kako da ne!?
So.: Na osnovu neega odreenog to posto
ji, jer nesumnjivo ne na osnovu neega nepo
stojeeg.
Hi.: Svakako, na osnoviu neega postojeeg.
d So.: Zar nisu onda i sve lepe stvari lepotom
lepe?
Hi.: Da, lepotom.
So.: Onom koja postoji?
Hi.: Da, tom, ta bi drugo?
So.: Reci onda, strane, rei e on, ta je
to lepo (lepota)?
Hi.: Zar ne trai, Sokrate, taj koji to pita da
dozna ta je lepo?
So.: Ne izgleda mi, Hipija, da to trai, ve ta
je lepota.
Hi.: Pa u emu je tu razlika?
So.: Misli li da je nema?
Hi.: T&nema razlike,
e So.: Sigurno. Oito je da ti zna bolje. Ipak,
dobri moj, razmisli. Jer ne pita te ta je lepo,
ve ta jeste lepota.
Hi.: Razumem, dobri moj, rei u mu ta je
lepota, pa da nikad ne budem opovrgnut. Jer,
Sokrate, budi siguran da je, ako treba govoriti
istinu, lepa devojka lepota.
288 So.: Tako mi psa, Hipija, ba lep i cenjen od
govor si dao. Hou li ja, ako tako odgovorim,
odgovoriti na pitanje i to pravilno, i da ni
kada ne budem opovrgnut?
Hi.: Kako bi, Sokrate, mogao biti opovrgnut,
kad svi tako misle, i kad e ti svi koji budu
uli posvedoiti da ispravno tvrdi?
So.: Svakako. No, dopusti da u sebi ponovim
ta tvrdi, Hipija. Onaj e me pitati ovako ne
kako: Hajde Sokrate odgovodi mi: da li je
sve to za ta tvrdi da je lepo lepo ako postoji
neto to je sama lepota? Da li u mu rei
da, ako je lepa devojka lepo, tada postoji
ono usled ega su sve te stvari lepe?
Hi.: Misli li da e i dalje pokuavati da te
opovrgne kao da lepo nije ono to ti tvrdi?
Nee li biti smean ako to pokua?
b So.: Siguran sam, izvanredni moj, da e. po
kuati; da li e biti smean ako pokua, to e
se samo pokazati. Meutim, elim da ti kaem
ta e reci.
Hi.: Reci.
c So.: Kako si sladak, rei e, Sokrate! Nije
li neto lepo i lepa koliba koju je i bog u
proroanstvu pohvalio? ta emo rei, Hipi
ja? Zar ne moramo rei da je i koliba, barem
ona koja je lepa, lepa? Ta kako bismo smeli
poricati da je lepo ono to je lepo!?
Hi.: To je istina, Sokrate, jer bog je to zaista
pravilno rekao. Prelepe su kobile kod nas.
So.: Lepo, rei e onda, no ta je s lepom
lirom? Nije li ona neto lepo? Hoemo li
potvrditi to, Hipija?
Hi.: Da.
So.: Zakljuujui po njegovoj naravi, gotovo
sam siguran da e posle toga rei: O, naj
bolji moj, a ta je s lepim loncem? Zar on
nije neto lepo?
d Hi.: Kakav je to ovek, Sokrate?! Kako je
samo neobrazovan! Usuuje se da se u uzvie
noj raspravi slui prostim izrazima.
So.: On je od one vrste, Hipija, neprefinjene
i vulgarne koja ne mari ni za ta drugo osim
e za istinu. Ipak, treba mu odgovoriti, jer po
t mom miljenju ako je lonac izradio dobar
lonar, ako je on gladak, okrugao i dobro ispe
en kakvi su neki lepi lonci sa dve ruice
koji sadre est khoa1, prelepi, ako za ta
kav lonac pita, treba se sloiti da je lep. Jer,
kako bismo mogli tvrditi da nije lep iako je
lep? H
Hi.: Nikako, Sokrate.
So.: Nije li, dakle, rei e on, i lep lonac
neto lepo? Odgovori!
Hi.: Mislim da je tako, Sokrate. I ta posuda
je lepa ako je lepo izraena, no uopte to ne
289 zavreuje da se smatra lepim u odnosu na
kobilu, devojku i sve druge lepe stvari.
So.: Dobro, razumem Hipija. Znai kad me to
upita, treba da mu odgovorim: ovee, ti ne
shvata istinu Herakieitovih rei da je naj-
lepi majmun ruan u poreenju s ljudskim
rodom2 i da je najlepi lonac, kako tvrdi
mudrac Hipija, ruan u poreenju s devoj-
kama. Ne treba li tako da odgovorim, Hipija?
Hi.: Svakako, Sokrate, pravilno si odgovorio.
So.: Posluaj sad! Siguran sam da e posle
toga rei: ta, Sokrate, nee li se i rodu de-
vojakom, ako ih uporedimo s rodom bogo
va, dogoditi isto ono to se dogodilo i loncima
u poreenju s devojkama? Nee li se i naj-
lepa devojka pokazati runom? Ne tvrdi li
i Herakleit, koga ti navodi, isto to: Naj
mudriji ovek e se u odnosu na boga poka
zati majmunom i po mudrosti i po lepoti i
po svemu ostalom3? Hoemo li se sloiti Hi
pija, da je najlepa devojka runa u poree
nju s bogovima?
Hi.: T& ko bi se mogao tome usprotiviti, So
krate?
So.: Ako se u tome sloimo, on e nam se
smejati i rei e: Sokrate, sea li se ta sam
te pitao?
Svakako, rei u, pitao si me ta je lepo-
ta sama.
Dakle, da li ti kad si upitan o lepoti od
govara za ono to, kako sam kae, nije vie
lepo, nego runo?
Izgleda, rei u. ta mi ti, dragi moj, sa-
vetuje da kaem?
Hi.: Upravo to, jer zaista on e biti u pravu
kad tvrdi da ljudski rod nije lep u poreenju
s bogovima.
So.: Da sam te na poetku pitao, rei e
on, ta je i lepo i runo, ne bi li pravilno
odgovorio da mi odgovori kao sada? No da
li jo (uvek) smatra da je sama lepota kojom
je sve drugo uraeno i usled koje se pokazuje
lepim, kad mu pristupi onaj oblik (eidos),
da li smatra da je to devojka, kobila ili
e lira?
Hi.: Ali, ako to trai, Sokrate, lake je od sve
ga odgovoriti mu ta je ta lepota kojom je
sve drugo uraeno i ijim prisustvom se po
kazuje lepim. Taj ovek je sasvim prost i ne
zna nita o lepim dragocenostima. Jer ako mu
odgovori da ono to pita nije nita drugo do
zlato, nai e se u neprilici, i nee pokuati
da te opovrgne. Tk pretpostavljam da svi zna
mo to da emu god se ono priblii to se, ak
i ako se ranije pokazivalo kao runo, poka
zuje kao lepo poto je zlatom ukraeno.
So.: Ti ne zna, Hipija, kako je on opak i ka
ko nita ne prima lako.
290 Hi.: ta misli, Sokrate? T& nuno je da pri
mi ono to je ispravno, ili da bude smean
ako ne prima.
So.: Pa ipak, najbolji moj, ovaj odgovor ne
samo da nee primiti, ve e mi se i jetko na-
. ^rugati: O ti luae, smatra li da je Pheidija
lo umetnik?
A ja u, verujem, rei: Nikako.
Hi.: Sasvim tano, Sokrate.
So.: Tano, svakako. Tada e on, kad se ja
b 4 sloim da je Pheidija dobar umetnik, rei: Da
li misli da Pheidija nije znao za tu lepotu
o kojoj ti govori?
A ja u rei: Svakako, znao je.
to se tie toga, rei e, da ni oi Athe-
ne, ni ostalo njeno lice, ni njene noge i ruke
nije napravio od zlata ve od slonovae, oito
je da je tu, ukoliko bi najlepe bilo da je sve
od zlata, usled neukosti pogreio ne znajui
da je zlato qno to sve, emu god pristupi, ini
l lepim.
ta da mu odgovorimo kad to bude rekao,
Hipija?
* c Hi.: To uopte nije teko. Rei emo da je na-
pravio kako treba. Jer ja i slonovau smatram
lepom.
So.: Zato, rei e, nije i enice napravio od
slonovae, ve od kamena koji joj je bio to
je mogue vie slian? Ili je moda i lep ka
men neto lepo?
Hoemo li to potvrditi, Hipija?
Hi.: Svakako, potvrdiemo da je lep kad god
odgovara.
So.: A kad neodgovara, onda je ruan?
Da li da se sloim ili ne?
d Hi.: Sloi se kad ba ne odgovara.
So.: Sta dalje? Ne ine li, rei e, ti mud-
rae, slonovaa i zlato kada odgovaraju, da se
neto pokae lepim, a kada ne odgovaraju,
runim?
Hoemo li to porei ili emo se sloiti da
on ispravno govori?
Hi.: Sloiemo se s tim da svaku pojedinu
stvar ono ini lepom to joj odgovara/prilii.
So.: Dakle, rei e on, kad neko kuva onaj
lepi lonac o kome smo malopre govorili pre-
e pun lepe kae, da li tom loncu odgovara kut
laa od zlata ili od smokvinog drveta?
Hi.: Herakle, pa kakav je to ovek, Sokrate?!
Hoe li mi rei ko je taj?
So.: Ne bi znao kad bih ti rekao njegovo ime.
Hi.: Ali i ovako vidim da je neki neobrazovan.
So.: Ba je uasan, Hipija. Ali ipak, ta emo
rei? Koja od kutlaa odgovara kai i loncu?
Ili je moda oito da je to ona od smokvinog
drveta? Jer ona nekako ini kau mirisnijom,
i istovremeno, prijatelju moj, ne moe nam
razbiti lonac, prosuti kau, ugasiti vatru, a one
koji treba da jedu ostaviti bez veoma dobrog
291 prismoka; a ona zlatna moe sve to da uini
tako da mi se ini da, ako ti nema nita pro
tiv, treba da kaemo kako drvena kutlaa vie
odgovara nego zlatna.
Hi.: Ta vie odgovara, Sokrate. Meutim ja ne
bih razgovarao s ovekom koji postavlja tak
va pitanja.
So.: I s pravom, dragi moj. Jer ne prilii da
se kvari takvim izrazima, tebi koji si tako
lepo obuen, i lepo obuven, tebi koji si meu
svim Helenima slavan zbog mudrosti. No me
ni nita ne znai da se s njim nosim. Mene,
dakle, podui, i radi mene odgovori.
On e rei: Ako zaista drvena kutlaa
vie odgovara od zlatne, zar ne bi ona bila
i lepa, budui da si se sloio Sokrate, da je
ono to odgovara lepe od onog to ne odgo
vara?
Zar se ne slaemo, Hipija, da je drvena
kutlaa lepa od zlatne?
Hi.: Hoe li, Sokrate, da ti kaem odredbu
lepote kojom e se osloboditi tih mnogih ras
prava?
So.: Svakako, meutim ne pre nego to mi ka
e za koju od one dve kutlae o kojima sam
malopre govorio, da mu odgovorim da je od
govarajua i lepa.
Hi.: Pa, ako hoe, odgovori mu da je to ona
od smokvinog drveta.
So.: A sada mi reci ono to si malopre name-
ravao. Jer po ovom odgovoru, ako kaem da
je lepota zlato, izgleda mi da se nita lepe
nee pokazati ono to je zlatno od onoga to
je od smokvinog drveta. A sada, jo jednom,
ta je po tebi lepota?
Hi.: Rei u ti. Jer, ini mi se da trai da ti
se odgovori za takvu nekakvu lepotu koja se
nikad, nigde i nikom nee pokazati runom.
So.: Upravo tako, Hipija. Sad si ba dobro
shvatio.
Hi.: Posluaj me onda. Znaj, alko ti se iko u
tome usprotivi, moe rei da ne znam ama
ba nita.
So.: Tako ti bogova, govori to bre.
Hi.: Dakle, uvek i svakome i svuda najlepe
292 je za oveka da bude bogat, zdrav, da ga He
leni potuju, da stigne do starosti, da lepo sa
hrani svoje roditelje kad umru, da ga lepo i
velianstveno pokopaju njegovi potomci.
So.: Iju, ijuju, Hipija! Zaista si to rekao divno,
velianstveno i dostojno sebe. Tako mi Here,
divim ti se to mi dobrohotno, svim svojim
moima, pomae. Ali, dobro znaj da se ne
dohvatamo time tog oveka, ve da e nam se
sada i ponajvie podsmevati.
Hi.: To je nitavan podsmeh, Sokrate, jer kad
se podsmeva, a ne moe nita protiv toga da
kae, samom sebi e se podsmevati, i sam e
pred prisutnima biti smean.
So.: Moda je tako; meutim, moda se kod
ovog odgovora, kako slutim, nee samo meni
podsmevati.
Hi.: ta misli?
So.: Da e, bude li imao tap, pokuati da me
dobro dohvati ako mu ne umaknem.
b Hi.: Ma ta kae?! Je li tebi taj ovek kakav
gospodar, pa da ne bude uhapen i osuen ako
to uini? Ili moda vaa drava nije pravedna,
ve doputa da graani nepravedno tuku jedni
druge?
So.: Nikako ne doputa.
Hi.: Dakle, kaznie onoga ko te nepravedno
tue.
So.: Ne izgleda mi tako, Hiipija, ne izgleda!
Odgovorim li to, ini mi se da bi me praved
no tukao.
Hi.: Onda se i meni tako ini, Sokrate, poto
ti sam to misli.
So.: A da ti kaem i zato bi, po mom milje
nju, bilo pravedno istui onoga ko tako odgo
vara? Ili e me moda i ti bez suda tui?
Prima li razgovor?
c Hi.: Ta strano bi bilo da ne primam, Sokra
te. No, ta misli?
So.: Rei u ti. Isto kao malopre oponaau
njega, ali ti neu govoriti onim reima, mu
nim i odurnim, koje bi on meni rekao. Budi
siguran da e rei: Reci mi, Sokrate, da li
smatra nepravednim da dobije batine onaj
koji je tako loe otpevao toliki ditiramb sa
svim neusklaen s pitanjem?
Kako to?, rei u ja.
Kako!?, rei e. Zar nisi sposoban da
d upamti da sam te pitao za lepotu samu, za
onu koja svemu emu je priodata, bilo da
je to kamen, drvo, ovek, bog, bilo koji in ili
znanje, daje svojstvo lepote. Ja te, ovee,
pitam, ta je sama lepota, ali tebi to ne mo
gu uliti u glavu nita vie nego da kraj mene
sedi kamen, onaj vodeniki, koji nema ni ui
ju ni mozga. Zar se ne bi ljutio, Hipija, kad
bih ja u strahu na te rei odgovorio: ali Hi
pija je rekao da je to lepota, premda sam ga
e -ja pitao isto tako kao ti mene za ono to je
svima i uvek lepo? ta kae, zar se nee
naljutiti ako to kaem?
. Hi.: Potpuno sam siguran, Sokrate, da je svi
ma lepo to to sam rekao, i da e tako i iz
gledati.
So.: Zar e i biti lepo?, rei e on. Jer, lepo
je valjda uvek lepo.
Hi.: Svakako.
So.: Nije li i bilo lepo?, rei e.
293 Hi.: I bilo je.
So.: Zar je i za Ahileja, rei e on, taj
stranac iz Elide rekao da je lepo da bude sa
hranjen kasnije od predaka, i za njegovog de-
du A jaka i za druge potomke bogova, i za sa
me bogove?
Hi.: ta ie to? Neka ide d o . . . sree4! Ova mu
pitanja, Sokrate, nisu ni pristojna.
So.: ta, nije li veoma nepristojno rei da je
to tako kada drugi pita?
Hi.: Moda.
So.: Moda si dakle ti taj, rei e on, koji
tvrdi da je za sve i uvek lepo biti pokopan
b od potomaka, a pokapati roditelje. Nije li je
dan od tih svih bio i Herakle, i svi oni o ko
jima smo malopre govorili?
Hi.: Ali ja nisam mislio na bogove.
So.: Niti na heroje, kako izgleda.
Hi.: Ne na one koji su bili deca bogova.
So.: Ve na one koji nisu?
Hi.: Svakako.
So.: Nije li dakle po tvojim recima, kako iz
gleda, od heroja Tantalu, Dardanu i Zethuto
strano, bezbono i runo, a Pelopu i drugim
koji su tako roeni, lepo?
c Hi.: ini mi se.
So.: Dakle, rei e on, ti misli, suprotno
onom to si malopre rekao, da je za onog ko
je pokopao svoje roditelje ponekad runo da
ga pokopaju njegovi potomci. tavie, izgleda
nemogue da se svima to dogodi i da im bu
de lepo, tako da s tim stvar stoji isto kao i s
onim ranijim, s devojkom i loncem, i da, jo
smenije, to za neke jeste, a za neke nije lepo.
I dan-damas, rei e, Sakrate, nisi sposoban
da odgovori na pitanje ta je lepota.
S pravom e mi prebacivati to i tome sli-
d no, ako mu tako odgovorim. Uglavnom, Hipi-
ja, on tako razgovara sa mnom. Ponekad kao
da se saali na moje neiskustvo i neobrazo
vanost pa mi sam postavlja pitanja, i pita da
li mi se ini da je lepota takva i takva, ili ne
to drugo to trenutno ispituje ili o emu se
razgovara.
Hi.: Zato to govori, Sokrate?
e So.: Rei u ti. Premili moj Sokrate, rei
e on, prestani da daje takve odgovore i na
taj nain jer su besmisleni i lako se mogu
opovrgnuti ve pogledaj ovakvo neto. Ma
lopre smo se u jednom odgovoru dotakli le-
pog, kada smo rekli da je zlato lepo za ono
emu prilii, a da nije lepo za ono emu ne
prilii, i da je lepo sve drugo emu se ta (od-
294 redba) moe pridruiti. Pogledaj nije li slu
ajno lepo samo to prilino/odgovarajue i su
tina (ph^sin) samog pri-linog.
Ja imam obiaj da takve tvrdnje potvr
dim uvek jer ne znam ta da kaem no
da li ti misli da je to odgovarajue lepota?
Hi.: Svakako, Sokrate.
So.: Pogledajmo, da se ne prevarimo.
Hi.: Tako treba da inimo.
So.: Pogledaj onda. Da li zovemo odgovaraju
im ono to svojim prisustvom ini da ono e
mu je prisutno izgleda lepo, ili to ini da
to bude lepo, ili nijedno od toga?
Hi: Ja mislim da je to ono to ini da neto
izgleda lepo, kao to neko izgleda lepi ako
obue prikladno odelo i obuu, pa i ako je
(inae) smean.
So.: No, ako to odgovarajue (t6 prepon) ini da
b stvari izgledaju lepe nego to jesu, zar ne
bi ono bilo neka prevara u odnosu prema le-
pom, te to ne bi moglo biti ono to traimo,
Hipija? Jer, mi smo valjda traili ono-ime su
lepe sve lepe stvari kao to su sve velike
stvari velike onim to nadvisuje, te su time ve-
c like i nuno je da budu velike ukoliko nadvi
suju, ak i ako ne izgledaju (velike). Upravo
tako pitamo ta bi bilo to lepo ime je sve
lepo, pa bilo da takvo izgleda ili ne izgleda?
To, po tvojim recima ne bi moglo biti to odgo
varajue, jer ono ini neto lepim nego to je
ste, a ono to jeste lepo spreava da se poka
e. Treba pokuati rei ta je to to, kao to
sam upravo *rekao, ini stvari lepim, bilo da
takve izgledaju ili nc. Jer, to traimo ako tra
imo lepotu.
Hi.: Ali Sokrate, to odgovarajue svojim pri
sustvom ini da stvari i budu i izgledaju lepe.
So.: Znai, nemogue je da ono to je zaista
lepo ne izgleda lepo, ako je prisutno ono to
ini da takvo izgleda?
d Hi.: Nemogue je.
So.: Hoemo li se onda sloiti u tom, Hipija,
da se svi obiaji i zanimanja koji su zaista
lcpi, i smatraju lepim i uvek takvim izgleda
ju svima, ili da, sasvim suprotno, vlada nezna
nje o njima i da ponajvie oko njih postoji
prepirka, i sukob izmeu pojedinaca i izmeu
drava?
Hi.: To pre, Sokrate. Vlada neznanje.
So.: Ne bi vladalo, kad bi izgled (lepote) bio
s njima zdruen, a bio bi zdruen kad bi to
e odgovarajue bilo lepo i kad ne bi inilo samo
to da stvari budu lepe, ve i da izgledaju tak
vim. Tako bi to odgovarajue, ako je to ono
to ini da su stvari lepe, bilo ono lepo koje
traimo, meutim ne bi bilo ono to ini da
stvari izgledaju lepe. A ako je pak to odgova
rajue/dolino ono to ini da stvari izgledaju
lepe, tada ono ne bi bilo to lepo koje traimo.
Jer to lepo je ono to ini da stvari jesu lepe,
a isto nikada ne bi moglo uiniti da neto i
bude i izgleda ne samo lepo ve i bilo ta
drugo. Izaberimo dakle: to odgovarajue ini
da stvari ili izgledaju lepe ili budu lepe.
Hi.: Ja mislim, Sokrate, da izgledaju.
So.: Eto, Hipija, izmaklo nam je i pobeglo
ta je to lepota, poto se to odgovaraj ue/do-
lino pokazalo kao neto razliito od lepog.
Hi.: Da, Sokrate, Zevsa mi, i to me veoma
udi!
295 So.: Meutim, prijane, ne odustajmo jo. Jer
jo se nekako nadam da e nam se pokazati
ta je lepota.
Hi.: Nesumnjivo, Sokrate, jer to nije ni teko
otkriti. Siguran sam da bih ti to mogao rei
potpuno tano kad bih kratko vreme u miru
to za sebe promotrio,
b So.: Eh, Hipija, ne preteruj. Zna koliko nam
je posla to ve zadalo, i nemoj da se naljuti
na nas pa da nam jo vie pobegne. Meutim,
nita ne tvrdim! Verujem da e ti to lako
otkriti, kad bude sam. No, tako ti bogova,
otkri to preda mnom, ili ako hoe, istrauj
sa mnom kao i dosada, pa ako otkrijemo bie
najbolje, a ako ne otkrijemo ja u se prepu
stiti sudbi, a ti e kad ode lako otkriti. Ako
sada otkrijemo, ja ti svakako neu biti tego
ban zato to znam za tvoje vlastito otkrie.
Stoga pogledaj to to je po tebi lepota. Tvr
dim da je to ali promatraj s punom pa
njom da ne bih priao besmislice pretpo
stavimo dakle da je lepo ono to nam je ko
risno. To sam rekao na osnovu sledeih raz
loga. Kaemo da su lepe ne one oi koje iz
gledaju kao da nemaju mo vienja, ve one
koje tu mo imaju i koje su korisne za gle
danje, zar ne?
- Hi.: Da.
So.: Tako i za celo telo govorlimo da je depo/
/dobro, ponekad za tranje, a ponekad za
rvanje. I sve ivotinje, lepog konja, petla i
prepelicu, svu opremu, kola, morske brodo
ve i troveslarke, sve instrumente za muziku i
ostale umetnosti, i ako hoe, obiaje i zako
ne, gotovo sve to nazivamo lepim na isti na
in. U svakome od njih gledamo kako je pri
rodno postalo, kako je izraeno i kako je
postavljeno, i lepim zovemo ono to je koris
no i to onako kako je korisno, za ono za ta
je korisno i onda kada je korisno; a ono to
uopte nije tako korisno, runo je. Zar se ne
ini i tebi daje tako, Hipija?
Hi.: Svakako.
So.: Znai tano je da je korisno pre svega
(drugog) lepo?
Hi.: Tano je, svakako, Sokrate.
So.: Nije li dakle, ono to moe neto da do-
296 gotovi i korisno za to to moe da dogotovi,
a ono to ne moe, nekorisno?
Hi.: Svakako.
So.: Znai, mo je neto lepo, a nemo runo?
Hi.: Dakako. I druge stvari nam svedoe So
krate, da je to tako, a i politika. Jer i u po
litikim poslovima uopte, a i u vlastitoj dr
avi, najlepe od svega je biti moan, a naj
runije od svega nemoan.
So.: Dobro govori! Da li je dakle, tako ti bo
gova, Hipija, usled toga mudrost najlepa od
svega, a neznanje najrunije?
Hi.: ta ti misli, Sokrate?
So.: Stani malo, dragi prijatelju! Jet, bojim
se toga to govorimo.
Hi.: Zato se opet boji, Sokrate, kad ti je
b dokaz sada prelepo napredovao.
So.: Zeleo bih da je tako, no promotri sa
mnom i ovo. Da li bi ovek mogao uiniti ne
to to niti poznaje niti moe da uini?
Hi.: Nikako, jer kako bi uinio ono to ne
moe?
So.: Da li oni koji gree, koji su uzronici zla
i koji ga nehotice ine, ne bi to nikad inili
kad ne bi mogli to da ine?
Hi.: Oito da ne.
c So.: Meutim, oni koji mogu mogu usled mo
i; ta valjda ne usled nemoi.
Hi.: Nikako. .
So.: A svi koji ine, mogu da ine ono to
ine?
Hi.: Da.
So.: Svi ljudi poevi od detinjstva ine da
leko vie a nego dobra, i nehotice gree.
Hi.: Tako je.
So.: ta dakle? Hoemo li za tu mo i za te
korisne stvari, koje su korisne za injenje ne
kog zla, rei da su lepe ili da su daleko od
d toga?
Hi.: Mislim da su daleko od toga, Sokrate.
So.: Znai, Hipija, ono to je mono i korisno,
kako izgleda, nije po nama ono to je lepo.
Hi.: Jeste, Sokrate, ako je mono za injenje
dobra i ako je za takve svrhe korisno.
So.: No, propala je ona tvrdnja da su mo i
korist prosto naprosto neto lepo. Da li je
Hipija ono to smo mi hteli rei bilo to da je
lepo ono to je korisno i mono za injenje
nekog dobra?
Hi.: I meni se ini.
So.: No, to je isto to i probitano, zar ne?
Hi.: Svakako.
So.: Tako su onda i lepa tela i lepi zakoni i
mudrost i sve ono o emu smo malopre govo
rili, lepi zato to su probitani.
Hi.: Oito.
So.: Znai, izgleda da je po nama lepota to
probitano, Hipija.
Hi.: Nesumnjivo, Sokrate.
So.: No, ono to je zaista probitano, jeste
ono to stvara_dobro?
Hi.: Jeste.
So.: A to to stvara nije nita drugo do uz
rok, zar ne?
Hi.: Tako je.
So.: Dakle, lepo je uzrok dobra.
Hi.: Jeste.
So.: Meutim, Hipija, razlikuju se uzrok i ono
ega je uzrok uzrok. Jer uzrok nikako ne mo
e biti uzrok uzroka. Pogledaj to ovako: nije
li se uzrok pokazao kao neto to stvara?
Hi.: Svakako.
So.: A ono to stvara, stvara samo ono to po
staje, a ne i ono to stvara, zar ne?
Hi.: Tako je.
So.: Nije li razliito ono to postaje (to gi-
gnomenon) od onog to stvara?
Hi.: Jeste.
So.: Znai uzrok nije uzrok uzroka, ve ono
ga to usled njega postaje.
Hi.: Svakako.
So.: Ako je onda lepota uzrok dobra, tada bi
dobro postajalo usled lepote. I kako izgleda,
zbog toga se marljivo trudimo oko razborito
sti, i oko svih ostalih lepih stvari to je nji
hovo delo i njihov potomak ono oko ega se
moramo marljivo truditi, dobjo. I po onom
e to smo otkrili ini se da je lepo neka vrsta
oca dobru.
Hi.: Svakako. Dobro govori, Sokrate.
So.: Ne govorim li dobro i to da ni otac nije
sin, niti sin otac?
Hi.: Dobro, zaista.
So.: A ni uzrok nije neto to postaje, niti je
to to postaje, opet, uzrok.
Hi.: Istinu govori.
So.: Tada Zevsa mi, najbolji moj, ni lepo nije
dobro, niti dobro lepo. Ili se tebi moda ini
da iz onog to je ranije reeno to moe biti?
Hi.: Tako mi Zevsa, ne izgleda mi.
So.: Da li nam, dakle, godi, i da li bismo hteli
tvrditi da lepo nije dobro niti da je dobro
lepo?
Hi.: Tako mi Zevsa, ne. Ne godi mi puno.
d So.: Sigurno, Hipija. I meni to godi najmanje
od svih tvrdnji koje smo izrekli.
Hi.: Razumljivo.
So.: Tada izgleda da je tvrdnja koja nam se
ranije inila najboljom, tvrdnja da su probi
tanost, korist i mo stvaranja nekog dobra
ono to je lepo, zapravo netana i da je, ako
je to uopte mogue, smenija od onih prvih
tvrdnji kad smo mislili da je lepota devojka
ili neto od onoga to je ranije reeno.
Hi.: Izgleda.
So.: Ja zaista vie ne znam gde da se okre
nem, ve sam u neprilici,
Hipija. Moe li ti neto rei?
e Hi.: Sada ba ne mogu, ali, kao to sam ti ne-
davno rekao, siguran sam da u otkriti kad
razmotrim.
298 So.: Ali, ini mi se da nisam sposoban, usled
udnje za znanjem, da te ekam; tavie mis
lim da sam upravo neto dohvatio. Pogledaj!
Kad bismo rekli da je lepo ono to nas ini
radosnim ne mislim na svaki uitak, ve
samo na uitke sluanja i vida kako bismo
se mogli (s tim) boriti? Sigurno, Hipija, i lepi
ljudi, i svi uresi i slike i kipovi privlae nas
kad ih gledamo, ako su lepi. Isto to prouzro-
kuju i lepi zvuci, sva muzika, govori i prie.
Kad bismo zato odgovorili onom drskom o-
veku: Plemeniti ovee, lepo je prijatno koje
dolazi preko sluha i vida, ne misli li da bi
smo suzbili njegovu drskost.
Hi.: Sada mi se ini, Sokrate, da smo sasvim
b dobro odredili ta je lepo.
So.: ta, zar emo i za lepe obiaje i zakone,
Hipija, rei da su lepi zato to su prijatni
sluhu i vidu, ili (emo rei) da oni pripadaju
nekoj drugoj vrsti?
Hi.: Moda to, Sokrate, taj ovek i ne primeti.
So.: Tako mi psa, Hipija, ne onaj kojega bih
se ja ponajvie stideo kad bih brbljao i kad
bih se pretvarao da neto tvrdim premda ne
tvrdim nita,
c Hi.: Ko je taj?
So.: Sin Sofroniskov koji mi nita vie ne bi
dopustio da olako govorim o neemu neistra
enom, nego da govorim kao da znam o ono
me to ne znam.
Hi.: Tada se i meni i njemu, kad si ve iska
zao, ini da je sa zakonima drugi sluaj.
. So.: Mirno, Hipija! Jer zaista, izgleda mi da
mislimo da smo nekako na dobrom putu,
premda smo upali u istu neizvesnost o lepoti
kao malopre.
d Hi.: Kako to misli, Sokrate?
So.: Rei u ti ta mi se pokazuje ako do
ista ima neega u tome. Moglo bi se, moda,
e ispostaviti da zakoni i obiaji nisu izvan gpa-
aja sluha i vida. Meutim, zadrimo tu tvrd
nju da je lepo prijatno koje dobijamo preko
ovih ula ne iznosei uopte na sredu to pita
nje o zakonima. No, ta emo rei, Hipija,
ako nas neko, bilo ovaj o kome ja govorim,
bilo neko drugi, upita: Zato ste, Hipija i
Sokrate, iz prijatnog izdvojili to to je prijat
no na taj nain koji vi smatrate lepim, a po
riete da su lepc prijatnosti ostalih ula, jela,
pia, ljubavnih naslada, i svega ostalog to je
takvo? Ili moda tvrdite da to i nisu prijat
nosti i da uopte u takvim stvarima nema uit
ka, ve samo u gledanju i sluanju, i ni u e
mu drugom?
Hi.: Nesumnjivo je, Sokrate, da emo rei
da i drugde postoje veoma velika uivanja.
So.: Zato onda, rei e on, njih liavate
toga imena i uskraujete im da budu lepa
premda nisu nita slabija uivanja od onih?
Zato to, rei emo, ne bi bilo onoga ko
299 nas ne bi ismejao da kaemo da jesti nije pri-
jato, ve lepo, i da prijatno mirisati nije pri
jatno, ve lepo. A to se tie ljubavnih nasla
da svi bi se borili protiv nas za to da je to
neto najprijatnije; no to treba, ako se uop
te ini, initi tako da niko nita ne vidi, poto
b je to gledati neto najrunije.
Kad mi to kaemo, Hipija, on bi moda
rekao: Razumem i s&m da se ve dugo stidi
te rei da su ta uivanja lepa, zato to ljudi
tako ne misle. Ali ja vas ne pitam ta je lepo
po miljenju gomile, ve ta ono jeste.
Verujem da emo rei ono to smo (ra
nije) postavili: Mi tvrdimo da je taj deo pri
jatnog, koji postaje u gledanju i sluanju,
lepo.
Ali moe li ti jo neto predloiti, ili
emo neto dodati, Hipija?
Hi.: Prema onome to je reeno, Sokrate, nu
no je govoriti to i nita drugo.
So.: Zaista lepo govorite, rei e on. Ako
je prijatnost vida i sluanje lepo, tada je jas
no da ne bi moglo biti lepo ono zadovoljstvo
koje nije takvo, zar ne?
Hoemo li se sloiti.
Hi.: Da.
So.: Da li je, dakle, rei e, ono to je
preko vida prijatno prijatno preko vida i slu
ha, a ono to je preko sluha prijatno prijatno
preko sluha i vida?
Nikako, rei emo. Tako bi prijatnost koja
postoji preko jednog, postojala preko oba
jer, ini nam se da je to smisao tvoje tvrd
nje. Mi smo rekli da je i svaka od ovih prijat
nosti sama po sebi lepo, i da su obe lepe. Ne
emo li tako odgovoriti?
Hi.: Svakako.
So.: Da li se onda, rei e, bilo koja pri
jatna stvar razlikuje od bilo koje prijatne
stvari po tome to je prijatna? Ne mislim na
to da li je neko uivanje vee ili manje, jae
ili slabije, ve na to da li se neko razlikuje
samim tim to je ono uivanje, a neko drugo
to nije?
Nama ne izgleda, zar ne?
Hi.: Ne, zaista.
So.: Dakle, rei e, zbog neega drugog, a
ne zato to su uivanja, vi ste izabrali ta ui
vanja izmeu ostalih. Videli ste na obema ne
to takvo i takvo da se razlikuju od dru
gih uivanja i s obzirom na to tvrdite da
su ta uivanja lepa. Jer uivanje koje nastaje
preko vida nije valjda zbog toga lepo to na
staje preko vida. Kad bi to bilo uzrok to je
ono lepo, tada nikako ne bi to drugo, koje
nastaje preko sluha, moglo biti lepo.
Hoemo U rei da govori istinu?
Hi.: Rei emo.
So.: Ali ni uivanje koje nastaje preko sluha
nije lepo zaito to nastaje preko sluha, jer
tada, opet, ono koje nastaje preko vida ne bi
nikako moglo biti lepo, poto nikako nije ono
koje nastaje preko sluha.
Hoemo li rei, Hipija, da govori istinu
onaj koji to govori?
Hi.: Hoemo.
So.: Meutim, oba su lepa, kako tvrdite.
Tvrdimo li?
Hi.: Tvrdimo.
So.: Znai poseduju neto isto to ih ini le-
pima, to zajedniko, to je i pri obema zajedno
i pri svakom posebno. Tk inae nikako ne bi
mogla biti lepa i oba zajedno i svako poje
dino.
Odgovori meni kao njemu da odgovara.
Hi.: Odgovaram da se i meni ini da je tako
kako kae.
So.: Ako su tada oba ova uivanja zajedno od
reena, no ako nije svako za sebe odreeno,
tada ne bi mogla biti lepa po ovom odree
nju (pathemati).
Hi.: Kako je mogue to Sokrate, da kad ni
jedno nije odreeno bilo kakav da je to
nain potom ipak oba budu odreena, tim
odreenjem kojim nijedno nije odreeno?
So.: Ti misli da to nije mogue?
Hi.: Ta inae ne bih znao nita ni o predmetu
nae rasprave ni o nainu na koji se ona vodi.
So.: Ba lepo, Hipija. No ipak, ini mi se da
vidim jedan primer onoga to ti smatra ne
moguim; premda moda ne vidim nita.
Hi.: Ne ini se to tebi Sokrate, ve s dobrom
namerom pogreno gleda.
So.: Zaista mi mnogo takvih primera pada na
pamet! Ali ja nemam poverenja u njih zato
to se ne pokazuju tebi, oveku koji je na
mudrosti zaradio vie novca nego iko iv, ve
meni koji nisam nikada nita zaradio. I pre
miljam, prijatelju dragi, ne ali li se ti sa
mnom i ne obmanjuje li me hotimice tako
jasno i u velikom broju mi naviru (ti pri-
meri).
Hi.: Niko, Sokrate, nee bolje od tebe znati da
li se alim ili ne kad pone da opisuje to to
ti se ukazuje, jer e se ispostaviti da nita ne
tvrdi. Ta nikad nee otkriti neto to nije ni
moja ni tvoja odredba, a ipak je odredba obo
jice.
So.: Kako to misli, Hipija? Moda u tome
i ima neega, a ja ne razumem. Ali, da ti ob
jasnim ta hou da kaem! Meni izgleda mo
gue da ono to nije ni moja ni tvoja odred
ba, ipak bude odredba obojice i da opet, neke
druge odredbe koje su odredbe obojice, ne
budu odredbe nijednog od nas dvojice po
sebno.
Hi.: Ovaj odgovor, Sokrate, jo ti je udniji
od prethodnog. T& pogledaj! Ako smo oboji
ca pravedni, ne bi li takav bio i svaki od nas,
ili, ako je svaki nepravedan, nismo li tada
obojica takvi, ili ako smo zdravi, nije li tada
i svaki od nas zdrav? Ili, kad bi svaki od nas
bio umoran, ranjen, udaren, ili kad bi bio
odreen na bilo koji drugi nain, zar ne bi
smo i obojica isto to pretrpeli? Takoe, kad
bismo bili zlatni ili srebrni ili od slonove ko
sti, ili ako hoe, kad bismo bili plemeniti,
ili mudri, ili ugledni, ili stari, ili mladi ili
imali koju god hoe ljudsku odredbu, zar
nije sasvim nuno da i svaki od nas bude
takav.
So.: Nesumnjivo.
Hi.: Ali dakako, ti Sokrate i oni s kojima ima
obiaj da raspravlja, ne promatrate celinu
stvari ve lepotu utvrujete u izdvojenosti, i
svako pojedino bie komadate u svojim raz
govorima. Upravo zato su vam izmakli veliina
i povezanost delova koji sainjavaju njenu su-
tinu. I sada je tebi to skriveno toliko da ve-
ruje da postoji neto, bilo odredba (pathos)
c ili sutina, to pripada istovremeno i obema,
a ne pripada svakom posebno, ili pak, to pri
pada svakom pojedinom, a ne pripada obema.
Tako nerazborito, nepromiljeno, prosto i ne
razumljivo mislite!
So.: Takva nam je sudbina, Hipija! Ljudi od-
uvek tvrde da ne ini ovek ono to hoe, ve
ono to moe. No, ti nam pomae svojim
stalnim opomenama. Ipak, hoe li da ti, pre
tvojih pouka o prostoti naeg miljenja, pot
punije izloim ta mi mislimo o tim stvarima,
d ili ne?
Hi.: Znam ta e rei, Sokrate. T znam ta
misli svako od vas koji se bavite raspravlja
njem. No ipak, ako ti je tako drae, reci.
So.: Pa, drae mi je, svakako. Pre nego to w
si ti ovo rekao, mi smo, najbolji moj, bili
tako glupi da smo mislili da je svaki od nas
jedan, a da nismo obojica ono to je svaki od
e nas jer dva smo, a ne jedan tako smo
bili prosti. No sada smo ve od tebe nauili
da ako smo obojica zajedno dva, nuno je da
i svaki od nas bude dva, a ako je svaki od
nas jedan, nuno je da i obojica budemo je
dan. Jer po Hipijinom celovitom pojmu su
tine ne moe biti drugaije ve ono to su
oba to je i svaki posebno, a ono to je svaki
posebno, to su i oba. Evo, seim ovde poto
si me uverio. Meutim, podseti me, Hipija, da
li smo ja i ti dva, ili si i ti dva i ja dva?
Hi.: ta govori, Sokrate?
So.: Upravo to to govorim. Jer bojim se da
302 ti govorim otvoreno, zato to se srdi na mene
kad god ti se uini da si u pravu. Ipak, reci
mi jo ovo: nije li svaki od nas jedan, i nema
li tu odredbu da bude jedan?
Hi.: Svakako.
So.: Dakle, ukoliko je jedan, svaki od nas bi
bio i neparan. Ili ti moda ne misli da je
jedan neparno?
Hi.: Mislim, svakako.
So.: Jesmo U i obojica zajedno neparni, prem
da smo dva?
Hi.: To nije mogue, Sokrate.
So.: Ve smo obojica zajedno parni, zar ne?
Hi.: Svakako.
So.: Zar je zbog toga to smo obojica zajedno
parni, i svaki od nas paran?
Hi.: Nikako.
So.: Dakle, nije sasvim nuno, kao to si ti
malopre tvrdio, da svaki pojedino bude ono
to su oba zajedno, i da oba budu ono to
je svaki pojedino.
Hi.: Nije kod takvih stvari, ali jeste kod onih
0 kojima sam ja ranije govorio.
So.: To je dovoljno, Hipija. I to treba ceniti,
poto pokazuje da kod jednih jeste, a kod dru
gih nije tako. Naime, ako se sea odakle smo
bili zapoeli, ja sam rekao da uivanja koja
nastaju preko sluanja i vida nisu lepa usled
toga to je svako od njih bilo tako odreeno,
a oba nisu bila, ili to su oba bila tako odre
ena, a svako posebno nije, ve usled onoga
ime su i oba, d svako posebno biili odreeni
i stoga si se ti sloio da su ona lepa i oba
zajedno i svaka posebno. Upravo zato sam
mislio da, ako su oba lepa, moraju biti lepa
tom sutinom koja prati oba, a ne nekom ko
ja nedostaje u jednom (ili drugom), i jo uvek
tako mislim. Ali reci mi kao na poetku: Ako
su i uivanje koje nastaje preko vida i ono
koje nastaje preko sluha oba lepa, i ako je
lepo i svako posebno, zar tada ono to ih ini
lepim ne prati i oba zajedno i svako posebno?
Hi.: Svakako.
So.: Jesu li dakle ona zato lepa to je uivanje
1 svako posebno i oba zajedno? Ili moda
zbog toga i sva druga uivanja ne bi bila
manje lepa? Jer, ako se sea, nisu se poka-
e zala uivanjima nita manje.
Hi.: Seam se.
So.: No, reeno je da su ova lepa zato to na
staju preko sluha i vida.
Hi.: Da, tako je reeno.
So.: Pogledaj da li govorim istinu. Reeno je
naime, koliko se ja seam, da nije sve to je
prijatno lepo, ve (samo) ono prijatno koje
nastaje preko vida i sluha.
Hi.: Istina je.
So.: A ta odredba (pathos) pripada oboma za
jedno, a ne svakom pojedino, zar ne? Kao to
je reeno ranije, ne postaje svako od njih
preko oba (ula), ve oba postaju preko oba,
a ne svako pojedino, nije li tako?
Hi.: Tako je.
So.: Znai, nije svako od njih lepo na osnovu
onoga to ne pripada svakom od njih, jer
ono to je od oba zajedno ne pripada sva
kom od njih posebno, tako da se po toj pret
postavci moe rei da su oba zajedno lepa,
no da svako posebno to nije. Nije li to nuno?
303 Hi.: Izgleda.
So.: Tvrdimo li dakle da su oba zajedno lepa,
a da svako posebno to nije?
Hi.: T&ta prei?
So.: ini mi se, dragi moj, da prei to to
smo za ono to tako pripada pojedinoj (stva
ri), za sve to si ti razlikovao, rekli da, ako
pripada ofeema zajedno, tada pripada i sva
koj posebno, i ako pripada svakoj posebno,
tada pripada i obema zajedno. Zar ne?
Hi.: Da.
So.: Za one pak koje sam ja razlikovao, to
ne vai. A njima je pripadalo i to svako i to
oba. Je li tako?
Hi.: Jeste.
b So.: U koju grupu, Hipija, po tvom miljenju
spada lepota? Da li u onu o kojoj si ti govo
rio: ako sam ja snaan i ako si ti snaan,
snani smo obojica, ako sam ja pravedan i
ako si ti pravedan, pravedni smo obojica, a
ako smo obojica to, tada je i svaki ponaosob.
Da li isto tako vai da ako sam ja lep i ako
si ti lep, tada smo obojica lepi, i ako smo
obojica, tada je i svaki ponaosob lep? Ili mo
da nita ne prei da bude kao kod brojeva:
premda neki brojevi zajedno ine paran broj
svaki ponaosob moe biti i neparan i paran,
i opet, premda je svaki ponaosob iracionalan,
oba zajedno mogu initi i racionalan i iracio
nalan broj. Ima bezbroj drugih takvih primera
koji mi, kao to rekoh, padaju na pamet. U
koju grupu postavlja lepotu? Da li se i tebi
ini isto kao i meni? Ti izgleda mi sasvim ne-
dosledno da nas dvojica zajedno budemo lepi,
a da svaki ponaosob to ne bude, ili da svaki
ponaosob to bude, a obojica zajedno da ne
budemo, ili bilo ta drugo slino tome. Uzima
li da je tako kao to ja mislim, ili onako?
Hi.: Sigurno, Sokrate, tako.
So.: Ba dobro Hipija, da se potedimo dalj
njeg istraivanja. Jer, ako lepota spada u tu
grupu, tada ono to je prijatno preko vida i
sluha ne moe vie biti lepo; to preko vida
i sluha ini obe (prijatnosti) lepim, no ne i
svaku posebno. A slaemo se da je to nemo
gue, Hipija.
Hi.: Da, slaemo se.
So.: Znai, nemogue je da prijatnost koja
nastaje preko vida i sluha bude lepa, poto u
tom sluaju, ako se to pretpostavi, sledi neto
nemogue.
Hi.: Tako je.
So.: Tada ponovo iz poetka recite, rei e
on, poto ste ovog puta sasvim promaili,
ta je po vama ta lepota koja je u oboma ui
vanjima i zbog koje ste ta uivanja cenili vie
od ostalih i nazvali ih lepim?
Izgleda mi nuno, Hipija, odgovoriti da su
ta uivanja najmanje kodljiva i da su, i oba
zajedno i svako pojedino, najbolja. Ili ti mo
da moe navesti neto drugo ime se razliku
ju od drugih?
Hi.: Nikako. Ona su zbilja najbolja.
So.: Znai, rei e on, to je po vama le-
pota probitano uivanje?
Izgleda, rei u. A ti?
Hi.: I ja.
So.: A probitano je, rei e ono to stvara
dobro; no, malopre nam se pokazalo razlii
tim ono to stvara i ono to je stvarno, pa
304 smo tako ponovo doli na ono isto od ranije.
Jer ni dobro ne moe biti lepo ni lepo dobro,
ako je svako od njih neto drugo.
Sasvim sigurno, rei emo Hipija, ako
smo razboriti. Jer nikako nije red ne sloiti se
s onim ko ima pravo.
Hi.: Ali Sokrate, ta misli da je sve ovo?
Kao to sam rekao malopre, to su usitnjeni
komadi i okrajci dokaza. Ono to je i lepo
i najvrednije jeste biti sposoban dobro i lepo
b govoriti na sudu, u venici ili pred nekom
drugom vlasti, uveriti (sluaoce) i otii odno
sei ne najmanje ve najznaajnije nagrade,
vlastiti spas, spas svog imanja i prijatelji. Na
tome ovek treba da ustraje i da ne mari za
ta cepidlaenja, da ne izgleda sasvim nerazu
man brbljajui i bavei se lakrdijama kao mi
sada.
c So.: Dragi moj Hipija, ti si blaen! Jer zna
ime ovek treba da se bavi i kako kae, do
voljno si se u tome uvebao. Meni je, pak, ka
ko izgleda, zapala neka udna sudbina. Vazda
lutam i sumnjam, a kad svoje nedoumice iz
loim vama mudracima, bacate blato na mene
im vam ih izloim. Tvrdite, kao i ti sada, da
se bavim luckastim, sitnim i bezvrednim stva
rima. A kad opet, zaveden govorim kao vi da
* je daleko najbolje moi dobro i lepo sastaviti
d govor pa pobediti na sudu ili na nekom dru
gom skupu, tada mi i neki drugi, a i taj ovek
koji me uvek opovrgava, govore silne nepo
doptine. Naime, on mi je rodom najblii i
ivimo u istoj kui, pa kada doem kui i kad
me on uje da to tvrdim, pita me zar me nije
stid da drsko raspravljam o lepim zanimanji
ma kad sam tako belodano razotkriven u
svom neznanju toga ta je lepo. A kako mo
e znati, rei e on, da je govor lepo sa
stavljen ili ne, ili da li je lep bilo koji drugi
e in, kada ne zna ta je lepota? I kad tako
s tobom stoji stvar, zar misli da ti je bolje
da ivi nego da si mrtav?
Moja je sudbina, kao to kaem, da me i
vi grdite i kudite, a i on. No moda je nuno
sve to izdrati, jer ne bi bilo udo da imam
od toga koristi. I zaista, Hipija, ini mi se da
sam imao koristi od oba druenja. Jer, izgleda
v mi da shvatam znaenje poslovice:
Sve lepo je teko.
NAPOMENE
1 khoe je rtva levanica koja se prinosila za mrtve iznad
grobova. Sastojala se obino od meda, vina i vode koji
su se izlevali jedni za drugim.
1 Her. fr. 82 (Diels)
1 Her. fr. 83 (Diels)
4 Ovo je eufemizam za psovku.
BELEKA PREVODIOCA
GUrih nekoliko Platonovih dijaloga, koji se ovde pojavljuju
po prvi put ili iznova u naem prevodu, stoje u senci nje
govih velikih, osnovnih dela. No, to nikako ne znai da
su ovi dijalozi bez umetnike ari i bez filosofske vredno-
sti. Kao i u ostalim Platonovim delima oboje i ono estet
sko i ono umno (noetsko), izviru iz istog: iz Sokratove li
nosti i iz suprotstavljanja Sokrata i njegovih sagovomika
koji tek u tom suprotstavljanju eventualno mogu dobiti
odreenost Sokratovog postojanja-u-istini. Tako nam se ov
de kroz razgovor pojavljuju konkretni likovi deaka Tea-
ga, Harmida i Lisida, uvaenih atenskih graana Laheta i
Nikije, proroka Eutifrona i sofist& Eutidema, Dionisodora
i Hipije, uz mnotvo drugih sporednih jednako majstor
ski ocrtanih u nekoliko poteza.
Autentinost ovih dijaloga uglavnom nije osporavana i ve
u Antici nalazimo svedoanstva o Platonovom autorstvu.
Jedino su Teag i, u manjoj meri, Hipija Vei bili ospora
vani kao Platonova dela.
Slobodan U. Blagojevi
s a
SADRAJ
TEAG ............................................................................ 7 $
HARMID ......................................................................23
L A H E T ............................................................................ i f T ) i
LISID ............................................................................U7 i
^ E U T I F R O N ......................................................................11^ f:
E U T H I D E M ......................................................................19
HIPIJA VEI ............................................................... 191J L
PLATON
DIJALOZI
*
Urednik
Vito Markovi
Grafiko oblikovanje
Mia Popovi
Korektor
Olga Tot
*
Izdava
IRO Grafos, Beograd,
Simina 9a
Za izdavaa
Viktor eerovski
tampa
RO tamparija Budunost, Novi Sad,
umadijska 12
. tampano u 3000 primeraka
1982.