You are on page 1of 240

Mostovi

^asopis za prevodnu knji`evnost


Broj 131132
julidecembar 2005.
Izdava~:
Udru`enje knji`evnih
prevodilaca Srbije
Francuska 7
11000 Beograd
tel. 627-493
Sekretar redakcije: Mirna Uzelac
Redakcija:
Arijana Bo`ovi}
Drinka Gojkovi}
(glavni urednik)
Ana Ristovi}
U ure|ivanju ovog broja
u~estvovala je
Aleksandra Bajazetov-Vu~en
Oblikovanje: [KART
Prelom: studio ^avka (Neboj{a ^ovi})
Lektura i korektura: Zorica Galonja
Kompjuterska priprema: Radovan Galonja
[tampa: Zuhra, Beograd
Tira`: 500
Rukopisi se ne vra}aju
Ukr{tanja
Prvi put na srpskom jeziku
Robert Muzil
^ovek bez osobina (odlomak iz knjige u {tampi)
preveo s nema~kog Branimir @ivojinovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Anketa Mostova
Ri{ard Kapu{}injski
Prevodilac li~nost XXI veka prevela s poljskog Ljubica Rosi} . . . . . 14
Drinka Gojkovi}
Prevodilac, ~ovek za sva vremena danas?
Uvodna bele{ka za anketu Mostova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
STANJE STVARI U PREVODILA[TVU DANAS
[ta ka`u knji`evni prevodioci iz Austrije, Hrvatske, Kanade,
Ma|arske, Nema~ke, Norve{ke i Slovenije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
[ta ka`u knji`evni prevodioci iz Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Prevo|enje i `ivot: Zoran Muti}, Bosna i Hercegovina . . . . . . . . . . . . . . 107
[ta ka`u izdava~i iz Beograda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Problemi prevo|enja
Aleksandra Bajazetov-Vu~en
Prevo|enje, uradi sam Neke opaske o prakti~noj nastavi jezika
na Filolo{kom fakultetu u Beogradu i o ulozi prevo|enja u njoj . . . . . . . 150
Ivana Spasi}
Prevoditi i pisati sociologiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Nade`da Milenkovi}
Kosa pod stresom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
Umberto Eko
Kazati gotovo istu stvar
preveli s italijanskog Mirela Radosavljevi} i Aleksandar Levi . . . . . . . . 180
s
a
d
r
`
a
j
v
4
Knji`evnost u svetu
I{tvan Er{i
Bolesni rak preveo s ma|arskog Arpad Vicko . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Prevo|enje u svetu
Kvint Horacije Flak:
Tri ode u prevodu na engleski preveo Ewan Whyte . . . . . . . . . . . . . . . 196
Esej Mostova
Ana Vje`bicka
Pojam sre}e i njegovo mesto u razli~itim jezicima i kulturama
prevela s engleskog Aleksandra Bajazetov-Vu~en . . . . . . . . . . . . . . . 199
Putopis Mostova
Anika Krsti}
Kratka {etnja po Tbilisiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
In memoriam
Ivan Dimi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
Olivera Mili}evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Dragoslav Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
I{tvan Er{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
s
a
d
r
`
a
j
4
YU ISSN 0350-6525
Prvi put na srpskom jeziku
Robert Muzil
Iz romana
^ovek bez osobina
Preveo s nema~kog Branimir @ivojinovi}
II, 28
Suvi{e veselosti
Agata se s prirodnom spretno{}u koristila preimu}stvima koja su joj
se pru`ala u dru{tvu, i weno sigurno dr`awe u krajwe pretencioznom
krugu svidelo se wenom bratu. ^inilo se da su s we ne ostaviv{i traga
otpale one godine kad je bila supruga jednog sredwo{kolskog
nastavnika u provinciji. Ali Ulrih je za sada sle`u}i ramenima
rezultat sa`eo u slede}e re~i: Visokom plemstvu se svi|a {to nas
nazivaju sraslim blizancima: ono je uvek imalo vi{e interesovawa za
mena`erije nego, na primer, za umetnost.
S pre}utnom saglasno{}u su se prema svemu {to se de{avalo odnosili
samo kao prema nekom intermecu. Bilo je potrebno da se u stawu
wihovog doma}instva mnogo {ta promeni ili da se nanovo sredi, {to
im je ve} od prvoga dana bilo jasno; ali oni to nisu ~inili, jer su se
pla{ili ponavqawa jednog ozbiqnog razgovora ~ije se granice nisu
mogle sagledati. Ulrih, koji je svoju spava}u sobu ustupio Agati,
smestio se u sobi sa ormanima, odvojen kupatilom od sestre, a najve}i
deo ormana joj je naknadno ustupio.
Da zbog toga bude sa`aqevan, to je on odbio ukazuju}i na ro{tiq
svetog Lovre; ali Agati uop{te nije ozbiqno padalo na pamet da je
mogla poremetiti moma~ki `ivot svoga brata, po{to ju je on uveravao
da je veoma sre}an i po{to je ona imala samo vrlo neizvesnu predstavu
o stepenima sre}e na kojima se on pre toga morao nalaziti.
Sad joj se svi|ala ova ku}a s wenim negra|anskim na~inom obitavawa, s
wenim nekorisnim vi{kom ukrasnih i sporednih prostorija oko
malobrojnih i sad pretrpanih soba; ku}a je imala ne{to od zametne
u~tivosti minulih vremena, koja se ne mogu braniti kad sada{we doba
prema wima postupa blago i sa mangupskim u`ivawem, ali ponekad je
nemi prigovor tih lepih prostorija zbog provale nereda bio i tu`an,
5
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
kao {to su pokidane i zamr{ene `ice nad nekim poletno izrezbarenim
instrumentom.
Agata je onda videla da wen brat ovu ku}u odvojenu od ulice nikako
nije izabrao bez uno{ewa i razumevawa, mada je druge hteo da uveri u
to, i iz starih zidova je izvirao jedan jezik strasti koji nije bio ni
sasvim nem ni sasvim ~ujan. Ali ni ona ni Ulrih nisu ispoqavali
ne{to drugo do u`ivawe u nesre|enosti. @iveli su neudobno, posle
Agatinog upada naru~ivali su jelo iz hotela i u svemu pronalazili
pomalo prekomernu veselost, kakva nastaje na pikniku, kad se na zelenoj
zemqi jede lo{ije nego {to bi za stolom bilo nu`no.
U takvim prilikama nedostajala je i prava posluga. Od iskusnog sluge,
kojeg je Ulrih kad se nastanio u ovoj ku}i uzeo samo za kratko vreme
jer to je bio star ~ovek, koji je ve} hteo da se povu~e u mirovinu i samo
je ~ekao jo{ ne{to {to se moralo regulisati nije se smelo mnogo
o~ekivati, i Ulrih je gledao da ga {to je mogu}e mawe trudi; ali ulogu
sobarice morao je sam da preuzme, jer prostorija u koju bi se neka
redovna slu`avka mogla smestiti jo{ se nalazila tek u stawu namere,
isto onako kao i sve drugo, i nekoliki poku{aji da se pre|e preko toga
nisu doveli do dobrih iskustava.
Ulrih je, dakle, postigao veliki napredak kao pa` pri spremawu svoje
plemi}ke gospodarice za wena dru{tvena osvajawa. U me|uvremenu je
Agata uz to jo{ pre{la na dopuwavawe svoje opreme i punila je ku}u
kupovinama. Po{to je ku}a bila zidana kako je zidana i nigde nije
bila pode{ena za neku damu, Agata je stekla naviku da se wome u celini
koristi kao garderobom, usled ~ega je Ulrih, hteo-ne hteo, u~estvovao u
novim nabavkama. Vrata izme|u soba su stajala otvorena, wegove
gimnasti~ke sprave slu`ile su kao stalci i ve{alice, sa pisa}eg stola
je radi neke odluke odazivan kao Sinsinat od pluga.
Ovo osuje}ivawe wegove voqe za radom, koja je jo{ postojala, mada u
stawu o~ekivawa, on nije trpeo samo zbog pretpostavke da }e ono pro}i
nego i zato {to mu je pri~iwavalo i u`ivawe koje je za wega bilo novo
kao kakvo podmla|ivawe. Prividno nezaposlena sestrina `ivahnost
pucketala je u wegovoj usamqenosti kao vatrica u dotle hladnoj pe}i.
Svetli talasi qupke veselosti, tamni talasi qudskog poverewa
ispuwavali su prostorije u kojima je `iveo i oduzimali im prirodu
prostora u kojem se on dotle kretao samo po svojoj voqi. A pre svega ga
je u toj neiscrpnosti ne~ijeg prisustva zapawivala ta posebnost da su
nesabirqive ni{tavnosti od kojih se sastojala u svom zbiru
predstavqale jednu nepostoje}u ogromnu svotu, koja je bila sasvim
druk~ije vrste: nestrpqewe da }e gubiti vreme, to neutoqivo ose}awe,
koje ga celog `ivota nije napu{talo kad god bi se latio neke od onih
stvari {to se smatraju velikim i va`nim, be{e na wegovo ~u|ewe
potpuno nestalo, i on je prvi put uop{te ni{ta ne misle}i voleo svoj
svakodnevni `ivot.
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
6
[tavi{e, s preteranom qubazno{}u je zaustavqao dah kad je Agata, sa
ozbiqno{}u kakvu `ene umeju da za to prikupe, nudila wegovom
divqewu hiqadu qupkih sitnica koje je kupila. Pravio se da ga na
neodoqivo interesovawe primorava sme{na neobi~nost da je `enska
priroda uz podjednako uvi|awe osetqivija od prirode mu{karca i
upravo zato pristupa~nija ideji da se kiti na brutalan na~in, koji od
planske ~ove~nosti jo{ vi{e odudara od mu{kar~eve. I mo`da je i
zaista tako bilo. Jer mnogobrojne, sitne, ne`no sme{ne ideje s kojima
se sretao: ukra{avati se |in|uvama, nagorevawem kose, glupim
linijama ~ipaka i vezova, namamqivim bojama upravo zlo~ina~ke
odlu~nosti, te lepote srodne sa zvezdama na va{arskim spremi{tima,
koje prozire svaka pametna `ena, mada one time ni najmawe ne gube od
privla~nosti za wu, po~ele su da ga omotavaju nitima svog blistavog
ludila.
Sve, pa makar bilo i budalasto i neukusno, kad se ~ovek time ozbiqno
bavi i stavi se na ravnu nogu s wim, razvija svoju sre|enost u skladu sa
sopstvenim o~ima, razvija opojni miris qubavi prema sebi, u sebi
prisutnu voqu da igra i da se dopada. To je iskusio Ulrih pri
poslovima vezanim za spremu wegove sestre. Nosio je tamo-amo, divio
se, ocewivao i bivao pitan za savet, pomagao prilikom proba. Stajao je
sa Agatom pred ogledalom.
Danas, kad pojava `ene podse}a na pojavu dobro osmu|ene koko{ke, koja
ne zahteva mnogo cifrawa, te{ko je zamisliti wenu raniju pojavu sa
svom dra`i dugo odlaganog apetita, koja je u me|uvremenu izvrgnuta
podsmehu: duga~ka sukwa, koju je kroja~ prividno pri{io za tle, a ona
se ipak nekim ~udom kretala, ukqu~ivala je najpre potajne lake sukwe,
koje su bile {arene latice od svile i ~ije je lako lelujawe onda
iznenada prelazilo u bela, jo{ mek{a tkawa i tek svojom ne`nom
penom dodirivalo telo; i ako je ova ode}a li~ila na talase po tome
{to je spajala ne{to {to se primamqivo kre}e i ne{to {to odbija
pogled, ona je bila i ve{to sastavqen sistem me|uzadr{ki i
me|uutvr|ewa oko spretno brawenih ~udesnih stvari i kraj sve svoje
neprirodnosti pametno zavesama ogra|eno qubavno pozorje, ~iju je
pomr~inu, od koje zastaje dah, osvetqavala samo mutna svetlost ma{te.
Ulrih je sad svakodnevno vi|ao kako se taj vrhunac priprema
razgra|uje, rastura, i takore}i vi|ao sa unutra{we strane. I mada
`enske tajne to za wega ve} odavno nisu bile, i upravo zato {to je
celog `ivota hitao kroz wih kao kroz predsobqa ili predwe ba{te,
one su sasvim druk~iju va`nost dobijale sada, kad nije bilo ni nekog
prolaza ni nekog ciqa. Napetost, koja je le`ala u svim ovim stvarima,
udarala je unatrag. Ulrih bi te{ko mogao re}i kakve je promene ona
stvarala. Sebe je s pravom dr`ao za ~oveka koji mu{ki ose}a, i ~inilo
mu se pojmqivo da takvog ~oveka mo`e primamqivati da ne{to tako
~esto `u|eno jednom pogleda i s druge strane, ali ponekad je to
postajalo prosto stravi~no, i on se nasmejan bunio protiv toga.
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
7
Kao da su preko no}i zidovi nekog devoja~kog pansiona porasli uvis
oko mene, pa me sasvim zagradili! primetio je.
Zar je to stra{no? upita Agata.
Ne znam, odgovori Ulrih.
Onda ju je nazvao biqkom meso`derom, a sebe jednim insektom koji je
umileo u wenu blistavu ~a{ku. Ti si je sklopila oko mene, rekao je,
i ja sad sedim usred boja, mirisa i sjaja i o~ekujem, protiv svoje
prirode ve} postao deo tebe, mu`jake koje }emo primamiti!
I zaista mu je za~udo bilo kad je postao svedok utiska koji je wegova
sestra u~inila na mu{karce, on, ~ija se briga ipak sastojala ba{ u
tome da joj na|e mu`a. Nije bio qubomoran u kom bi svojstvu to i
trebalo da bude?! svoju dobrobit je podre|ivao wenoj i `eleo joj je da
se ubrzo na|e neki dostojan ~ovek i izbavi je iz prelaznog stawa u koje
je zapala usled odvajawa od Hagauera: a uprkos tome, kad bi je video
usred grupe mu{karaca koji se trude oko we, ili kad bi joj se na ulici
neki ~ovek, privu~en wenom lepotom i ne vode}i ra~una o pratiocu,
zagledao u lice, on prosto nije znao kako mu je.
I tada mu je, po{to mu je bilo zabraweno da se jednostavno iskali
mu{kom qubomorom, ~esto na du{i bilo kao da se oko wega sklapa
jedan svet u koji jo{ nikada nije ulazio. Iz iskustva je poznavao
mu{kara~ke skokove isto onake kao i oprezniju `ensku qubavnu
tehniku, i kad bi video da je Agata tome izlo`ena i da to ~ini, patio
je; verovao je da prisustvuje udvarawu kow ili mi{eva, i rzawe i
wi{tawe, {iqewe i razvla~ewe usta, ~ime se strani qudi jedno
drugome samodopadqivo i dopadqivo predstavqaju, wemu je, koji je to
posmatrao bez saose}awa, bilo gadno kao neko te{ko o{amu}ivawe koje
se di`e iz unutra{wosti tela.
I kad bi se uprkos tome slagao sa sestrom, kao {to je odgovaralo
dubokoj potrebi wegovog ose}awa, opet ponekad ne bi mnogo
nedostajalo pa da on naknadno, smu{en od tolikog trpqewa, do`ivi
stid kakav ose}a ispravan i po{ten ~ovek kad mu se pod nekim
izgovorom pribli`i neko ko to nije. Kad je to odao Agati, ona se
nasmeja. Pa postoji i nekoliko `ena u na{em krugu koje se veoma trude
oko tebe, odgovorila je.
[ta se tu de{avalo?
Ulrih re~e: Ti poznaje{ Valtera: mi ve} odavno ne marimo jedan za
drugog; ali iako se qutim na wega i isto tako znam da ga razdra`ujem,
ja ipak ~esto osetim, samo li ga pogledam, neko prijateqstvo, kao da se
tako lepo sla`em s wim kao {to se ustvari ne sla`em. Vidi{, u `ivotu
razumemo mnogo {ta sa ~im nismo saglasni; a biti s nekim unapred
saglasan, pre nego {to ga ~ovek najpre razume, stoga je tako bajkoliko
lepa besmislica kao kad voda u prole}e sa svih strana te~e u dolinu!
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
8
I osetio je: Sad je tako! I mislio je: ^im uspem da prema Agati
vi{e nemam nikakvo samoqubqe i egoizam i nijedno jedino ru`no-
ravnodu{no ose}awe, ona }e izvu}i osobine iz mene kao magnetni breg
~avle iz broda! Bi}u moralno razlo`en u neko praatomsko stawe u
kojem nema ni mene ni we! Mo`da je takvo bla`enstvo?!
Ali rekao je samo: Toliko je zabavno gledati te!
Agatu obli tamno rumenilo; rekla je: Za{to je to zabavno?
Ah, ne znam. Ti se ponekad stidi{ preda mnom, re~e Ulrih. Ali
onda pomisli{ da sam ja ipak samo tvoj brat. A drugi put se nimalo
ne stidi{ kad te iznenadim u okolnostima koje bi za nekog tu|eg
gospodina bile veoma privla~ne ali najednom ti ipak dolazi do svesti
da to nije za moje o~i, koje bih smesta morao da okrenem...
A za{to je to zabavno? upita Agata.
Mo`da pri~iwava sre}u pratiti nekog o~ima ne znaju}i za{to, re~e
Ulrih. To podse}a na qubav deteta prema wegovim stvarima; bez
duhovne nemo}i deteta...
Mo`da ti je samo zabavno, uzvrati Agata, da se igra{ brata i sestre,
po{to ti je i odve} dosadilo igrawe mu{karca i `ene?!
I to, re~e Ulrih i pogleda je. Qubav je prvobitno jednostavan nagon
za pribli`avawem i instinkt hvatawa. Wu su razlo`ili na dva pola,
na gospodina i damu, sa sumanutim napetostima, sputavawima, trzajima
i izopa~avawima, {to je sve u me|uvremenu nastalo. Nama je danas
dodijala ta naduvena ideologija, koja je ve} gotovo sme{na kao
gastrosofija. Ube|en sam da bi ve}ina rado videla, Agata, kad bi se
ovaj spoj jednog ko`nog nadra`aja sa celim ~ove~anstvom mogao
opovrgnuti! A uskoro ili kasnije nastupi}e jedno doba jednostavnog
seksualnog drugarstva, kada }e mladi} i devojka sa slo`nim
nerazumevawem stajati pred starom gomilom polomqenih nagonskih
opruga koje su ranije stvarali mu{karac i `ena!
Ali kad bih ti sada htela re}i da smo Hagauer i ja bili pioniri tog
doba, ti bi mi to opet zamerio uzvrati Agata uz osmeh opor kao dobro
neza{e}ereno vino.
Ja ni{ta vi{e ne zameram, re~e Ulrih. Ratnik iskop~an iz oklopa!
Prvi put posle nezamislivog vremena on na ko`i ose}a vazduh prirode
umesto kovanog gvo`|a i vidi kako mu telo postaje toliko umorno i
ne`no da bi ga ptice mogle odneti! tvrdio je.
I tako se osmehuju}i, jednostavno zaboravqaju}i da s tim prestane,
posmatrao je sestru kako sedi na ivici jednog stola i wi{e nogom
obuvenom u crnu svilenu ~arapu; osim ko{uqe nije na sebi imala
ni{ta sem kratkih ga}ica; ali to su bili utisci takore}i odvojeni od
svog odre|ewa, utisci koji su postali slikovno-pojedina~ni. Ona je
moj prijateq i na ushi}uju}i na~in mi predstavqa `enu, mislio je
Ulrih. Kakva je realisti~na upetqanost to {to je ona zaista `ena!
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
9
A Agata zapita: Zar odista ne postoji qubav?
Postoji! re~e Ulrih. Ali ona je izuzetan slu~aj. To moramo
razdvojiti: tu je, prvo, jedan telesni do`ivqaj, koji spada u klasu
ko`nih nadra`aja; ali to se mo`e probuditi i bez moralnog pribora,
~ak i bez ose}awa, kao ~ista prijatnost. A onda, drugo, obi~no postoje
du{evne uzburkanosti, no one se, istina, `estoko spajaju sa telesnim
do`ivqajem, ali ipak samo tako da su sa malim odstupawima kod svih
qudi iste; te glavne trenutne qubavi bih zbog wihove prinudne
istovetnosti ipak jo{ pre ubrojao u telesnu mehaniku nego u du{u.
A tu je, najzad, i onaj pravi du{evni do`ivqaj voqewa: samo {to
uop{te nije nu`no da bude povezan sa ona druga dva dela. Mogu}e je
voleti Boga, mogu}e je voleti svet; ~ak je mo`da uop{te mogu}e voleti
samo Boga ili svet. U svakom slu~aju, nije neophodno voleti nekog
~oveka. Ali ako to ~inimo, telesnost privla~i sebi ceo svet, tako da se
on takore}i posuvra}a Ulrih se prekide.
Agatu obli tamno rumenilo.
Da je Ulrih svoje re~i namerno tako uredio i slo`io da s wima
neizbe`no povezane predstave qubavnog procesa licemerno prinese
Agatinim u{ima, ostvario bi svoju voqu.
Tra`io je neku {ibicu, samo zato da time nenameravano nastali odnos
bude prekinut nekim reme}ewem. Svakako, rekao je, qubav je, ako je
to qubav, izuzetan slu~aj i ne mo`e poslu`iti kao uzorak za
svakodnevno zbivawe.
Agata je uhvatila krajeve stolwaka i obvila ih oko nogu. Da li strani
qudi, kad bi nas videli i ~uli, ne bi govorili o izvesnom
protivprirodnom ose}awu? upitala je iznenada.
Besmislica! tvrdio je Ulrih. Ono {to svako od nas ose}a jeste
zasen~eno udvostru~avawe sebe samog u suprotnoj prirodi. Ja sam
mu{karac, ti si `ena; ka`u da ~ovek uz svaku osobinu u sebi nosi i
zasen~eno unetu ili potisnutu protivosobinu: u svakom slu~aju, u wemu
postoji ~e`wa za wom, ukoliko na neizle~iv na~in nije sam sa sobom
zadovoqan. Onda se, dakle, moj protiv~ovek iza{av{i na dnevnu
svetlost uvukao u tebe, a tvoj u mene, i veli~anstveno se ose}aju u
razmewenim telima, prosto zato {to ne ose}aju preveliko po{tovawe
prema svom ranijem okru`ewu i prema pogledu koji im se iz wega
pru`ao!
Agata pomisli: O svemu je ve} jednom vi{e govorio; za{to to sad
oslabquje?
Ono {to je Ulrih govorio svakako je prili~ilo `ivotu kakav su wih
dvoje vodili kao dva druga, koji se katkad, kad im dru{tvo drugih qudi
taman ostavi vremena, dive {to su mu{karac i `ena, a istovremeno i
blizanci. Kad izme|u dva ~oveka postoji takvo saglasje, wihovi
razdvojeni odnosi prema svetu sti~u dra` nevidqivog skrivawa jednog u
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
1
0
drugome, mewawa ode}e i tela i vedre, iza dvojake maske spoqa{we
pojave skrivene prevare dvojednih prema onima koji tu prevaru ne slute.
Ali ova razigrana i odve} nagla{ena veselost kao {to deca ponekad
di`u buku umesto da budu buka! nije bila u skladu sa ozbiqno{}u
~ija je senka {to pada s velike visine s vremena na vreme nenamerno
u}utkivala srce brata i sestre. Tako se jednom uve~e, kad su pre odlaska
na spavawe slu~ajno ponovo po~eli da razgovaraju i kad je Ulrih zatekao
sestru u spava}ici, desilo da je hteo da se na{ali, pa joj je rekao:
Pre sto godina bih sada uzviknuo: An|ele moj! [teta {to se ta re~
izobi~ajila! Tada je za}utao i pomislio zbuweno: Nije li to jedina
re~ koju bi trebalo da upotrebim za wu?! Ne: prijateqice, ne: `eno!
Govorilo se i: ti, nebesko bi}e! To bi verovatno bilo i pomalo
sme{no-poletno, ali ipak boqe nego da ~ovek uop{te nema hrabrosti
da veruje sebi!
A Agata je mislila: Mu{karac u pi`ami ne izgleda kao an|eo! Ali
on je izgledao divqe i {irokople}no, i wu je iznenada posramila `eqa
da joj ovo kosom uokvireno mo}no lice zamra~i pogled. Na telesno
nevin na~in bila je ~ulno uzbu|ena. Krv joj je silovitim talasima
tekla kroz telo i {irila se po ko`i uzimaju}i svu snagu unutra{wem
bi}u. Po{to nije bila onako fanati~an ~ovek kao wen brat, ose}ala je
{to je ose}ala. Kad je bila ne`na, bila je ne`na; ne svetla od misli
ili moralno prosvetqena, mada je to u svemu isto onoliko volela
koliko je i zazirala od toga.
I neprestano, iz dana u dan, Ulrih je sve sa`imao u slede}u misao: To
je u osnovi protest protiv `ivota! I{li su kroz grad dr`e}i se ispod
ruke. Visinom prikladni jedno drugom, godinama prikladni jedno
drugom, nastrojewem prikladni jedno drugom. Kora~aju}i bok uz bok,
nisu mogli jedno od drugog mnogo videti. Visoke, uzajamno prijatne
prilike, izlazili su na ulicu samo iz radosti i pri svakom koraku su
ose}ali da{ak svoga dodirivawa usred svega tu|ewa {to ih je
okru`ivalo. Mi spadamo zajedno! Ovo ose}awe, koje je bilo sve drugo
samo ne neobi~no, ~inilo ih je sre}nima, i upola u wemu, upola protiv
wega, Ulrih re~e: Sme{no je {to smo mi toliko zadovoqni time {to
smo brat i sestra. Za ceo svet je to svakida{wa pojava, a mi u to
unosimo ne{to posebno!?
Mo`da ju je time uvredio. Dodao je: Ali ja sam to uvek `eleo. Kad sam
bio de~ak, odlu~io sam da se o`enim samo `enom koju }u ve} kao
devoj~icu prihvatiti kao k}er i vaspitavati je. Istina, verujem da
mnogim mu{karcima dolaze takve ideje, one su prosto banalne. Ali ja
sam se jednom kao odrastao ~ovek zaista zaqubio u takvo jedno dete,
iako samo za dva-tri sata! I produ`io je da joj o tome pri~a:
Bilo je to u tramvaju. Tad se popela i sela jedna mlada devojka, mo`da
joj je bilo dvanaest godina, u pratwi svog veoma mladog oca ili
starijeg brata. Kad je u{la i sela i kondukteru nemarno pru`ila novac
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
1
1
za oboje, sva je bila dama; ali bez ikakvog traga detiwske
izve{ta~enosti. Na isti na~in je govorila i sa svojim pratiocem ili
ga }ute}i slu{ala. Bila je prelepa; kestewaste kose, punih usana, jakih
obrva, malo pr}asta nosa: mo`da neka tamnokosa Poqakiwa ili
Ju`noslovenka.
Mislim da je nosila i haqinu koja je podse}ala na neki nacionalni
kostim, ali s dugim jelekom, uzan u struku, sa uskim op{ivnim trakama
i naborima oko vrata i {aka, u svojoj vrsti isto onako savr{enu kao
{to je bila i cela ta mala osoba. Mo`da je bila Albanka? Sedeo sam
predaleko da bih mogao ~uti kako je govorila. Palo mi je u o~i da su
crte wenog ozbiqnog lica predwa~ile wenim godinama i delovale
potpuno odraslo; uprkos tome, nisu obrazovale lice neke patuqaste
`ene nego bez ikakve sumwe lice deteta.
S druge strane, ovo de~je lice nimalo nije bilo neki prethodni nezreli
stupaw odraslog ~oveka. Izgleda da je `ensko lice ponekad sa dvanaest
godina dovr{eno, a i du{evno kao da su ga veliki majstorski potezi
ve} prvom skicom uobli~ili, tako da sve {to razvijawe kasnije unosi u
wega samo kvari prvobitnu veli~inu. ^ovek se mo`e strasno zaqubiti
u takvu pojavu, smrtno, a zapravo bez po`ude. Znam da sam se boja`qivo
obazirao da pogledam druge qude, jer ~inilo mi se da svaki poredak
uzmi~e od mene. Potom sam za tom malom si{ao iz tramvaja, ali sam je
izgubio u uli~noj gu`vi, zavr{i on svoju malu pri~u.
Nakon {to je jo{ neko vreme ~ekala, Agata osmehuju}i se upita: A
kako se to sla`e s tvrdwom da je vreme qubavi pro{lo i da ostaju samo
jo{ seksualnost i drugarstvo?
Uop{te se ne sla`e! uzviknu Ulrih smeju}i se.
Wegova sestra promisli i primeti upadqivo oporo, delovalo je to
kao namerno ponavqawe wegovih sopstvenih re~i kazanih one ve~eri
kad su se ponovo videli: Svi mu{karci ho}e da se igraju brace i
sestrice. To zaista mora zna~iti ne{to glupo. Bratac i sestrica ka`u
jedno drugom tata i mama kad se malo nacvrcaju.
Ulrih se tr`e od ~u|ewa. Agata ne samo {to je bila u pravu, nego
darovite `ene jesu i neumoqivi posmatra~i mu{karaca koje vole; samo
{to ne raspola`u nikakvim teorijama, pa zato ni svoja otkri}a ni za
{ta ne upotrebqavaju, sem kad su razdra`ene. Ose}ao se pomalo
uvre|en. To je, naravno, ve} psiholo{ki obja{weno, rekao je
oklevaju}i. Ni{ta nije ni bli`e pomisli da smo mi psiholo{ki
sumwivi. Incestuozna sklonost, koja se mo`e dokazati u ranom
detiwstvu kao i nesocijalna podloga i protestni stav prema `ivotu.
Mo`da ~ak i nedovoqno u~vr{}ena jednopolnost, mada ja .
Ni ja! ubaci Agata i ponovo se nasmeja, iako zapravo ne s voqom. Ja
uop{te ne marim za `ene!
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
1
2
A i svejedno je, re~e Ulrih. Eventualno du{evna utroba. Na to
mo`e{ re}i jo{ i da je sultanska potreba da sasvim sm obo`ava i da
bude obo`avan iskqu~uju}i ostali svet; na starom Istoku to je
stvorilo harem, a danas za to imamo porodicu, qubav i psa. I mogu
re}i: manija da se neki ~ovek toliko jedino poseduje da niko drugi ne
mo`e ni pri}i jeste znak li~ne usamqenosti u qudskoj zajednici, znak
koji ~ak i socijalisti retko pori~u. Ako ho}e{ da to tako posmatra{,
mi nismo ni{ta drugo do gra|anski prestup. Gle {to je ovo divno!
prekide se on i povu~e je za ruku.
Stajali su na ivici male pijace izme|u starih ku}a. Oko
klasicisti~kog kipa neke duhovne veli~ine le`alo je {areno povr}e,
nad pija~nim tezgama bili su razapeti veliki suncobrani od sargije,
kotrqalo se vo}e, vu~ene su korpe i psi terani od izlo`enih divota,
videla su se rumena lica grubih qudi. U vazduhu su treskali i
{tektali glasovi uzrujani radino{}u i mirisalo je na sunce, koje
obasjava zemaqsku papazjaniju. Zar ~ovek ne mora voleti svet kad ga
samo gleda i miri{e?! upita Ulrih odu{evqeno. I dodade: A mi ga
ne mo`emo voleti, po{to nismo saglasni sa onim {to se de{ava u
wegovim glavama .
To razdvajawe nije ba{ bilo po Agatinom ukusu, pa nije odgovorila.
Ali priqubila se uz bratovqevu ruku, i oboje su to razumeli tako kao
da mu ona blago stavqa {aku na usta.
Ulrih re~e smeju}i se: Ja ni za samog sebe ne marim! To je posledica
kad ~ovek uvek ima ne{to da zamera qudima. Ali i ja ipak moram mo}i
da ne{to volim, a tu je jedna sijamska sestra, koja nije ni ja ni ona, i
isto toliko je ja koliko i ona, o~igledno jedina ta~ka preseka svega!
Opet se razveselio. A wegovo raspolo`ewe je obi~no povla~ilo i
Agatu za sobom. Ali onako kao prve no}i wihovog ponovnog vi|ewa,
ili pre toga, nikad vi{e nisu govorili. To je bilo nestalo kao
natorla{eni oblaci: kad oni umesto nad samotnim predelom stoje nad
gradskim ulicama prepunim `ivota, u wih se stvarno ne veruje. Uzrok
je mo`da trebalo tra`iti samo u tome {to Ulrih nije znao koliki
stepen ~vrstine sme da pripi{e do`ivqajima koji su ga uzbu|ivali;
ali Agata je ~esto verovala da on u wima vidi samo jo{ fantasti~an
izgred.
I nije mu mogla dokazati da je druk~ije; jer ona je uvek govorila mawe
od wega, nije to poga|ala i nije verovala u sebe da to ume. Samo je
ose}ala da on izbegava odluku i da to ne bi smeo. Tako su se zapravo
oboje skrivali u svojoj {aqivoj sre}i bez dubine i te`ine, i Agata je
zbog toga iz dana u dan postajala tu`nija, mada se smejala isto onoliko
~esto kao i wen brat.
(Napomena: Roman ^ovek bez osobina uskoro }e se pojaviti u izdawu podgori~kog
CID-a)
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
1
3
Roman ^ovek bez svojstava Roberta Muzila (Robert Musil, Der Mann
ohne Eigenschaften) pojavio se po~etkom tridesetih godina pro{log
veka. Pedesetih godina postaje poznat {irom sveta. Porede ga sa
Xojsovim Uliksom, Prustovim U tragawu za izgubqenim vremenom,
Kafkinim Procesom, najve}im romanima Tomasa Mana. Robert
Muzil danas va`i za jednog od najve}ih romansijera nema~kog
jezika (mnogi smatraju da je i najve}i).
Branimir @ivojinovi} (1930, Beograd) najve}i je srpski prevodilac
s nema~kog jezika i jedan od najve}ih prevodilaca na srpski jezik
uop{te. Zadu`io je srpsku kwi`evnost i kulturu prevodima
najzna~ajnijih nema~kih i evropskih klasi~nih i modernih
pesnika, proznih pisaca i mislilaca, kao i vlastitom lirikom,
objavqenom u nekoliko zna~ajnih zbirki.
n
o
v
a

k
l
a
s
i
k
a
1
4
Ri{ard Kapu{}injski
Prevodilac li~nost
XXI veka
Prevela s poljskog Ljubica Rosi}
Po{tovana gospodo!
Kad su mi predlo`ili da pripremim i odr`im ovo predavanje, obuzeli su me
sumnja i strah, jer nisam profesionalni prevodilac i nemam u toj oblasti ni
iskustva, ni dostignu}a. Nisam ni prou~avalac, ni teoreti~ar knji`evnosti, ili pak
bogate i slo`ene umetnosti prevo|enja.
Ako se ipak usu|ujem da nastupim ovde pred vama, onda to ~inim zato da bih
rekao da smo ovoga trenutka, ba{ ovoga trenutka, svedoci ra|anja nove uloge i
novog mesta prevoditeljke i prevodioca u svetu, u savremenoj kulturi i
knji`evnosti. Mo`da to jo{ uvek ne prime}ujemo i ne ose}amo, ali trenutak je
zna~ajan i zaslu`uje pa`nju.
Tradicionalno, mesto prevodioca u knji`evnoj hijerarhiji nalazilo se prili~no
nisko, a prevodioci su ~esto bili nepoznati, njihova imena izostavljana,
ograni~ena na inicijale ili zamenjivana pseudonimima. Sa izuzecima, malo ili
ni{ta ne znamo o onima koji su, prevode}i, sa~uvali za nas veliko blago
anti~ke, a kasnije i srednjovekovne knji`evnosti, ili nam pribli`ili bogatu
ba{tinu vanevropskih knji`evnosti. Naravno, se}amo se knjiga {tampanih u
XIX, pa ~ak i u XX veku, u kojima ne mo`emo da na|emo imena
prevoditeljke ili prevodioca, a uop{te nije u pitanju bulevarska ili petpara~ka
knji`evnost ve} va`no knji`evno ili nau~no delo.
Ovo stanje po~elo je da se menja nabolje poslednjih decenija pro{loga veka, a
ve} zadnjih godina XX veka po~inje radikalno da se menja, kao rezultat
nekoliko faktora koji se javljaju istovremeno;
prvo: zavr{ava se hladni rat koji je za pola veka zamrznuo situaciju u svetu,
ote`avaju}i ili ~ak onemogu}avaju}i odnose me|u zemljama i kulturama,
izme|u ostalog me|u jezicima. Posle njegovog zavr{etka svet je postao
otvoreniji, demokrati~niji. Porasla je {ansa za me|usobno pribli`avanje i
upoznavanje, dijalog, razgovore, razmene sudova i mi{ljenja. Svi su ipak brzo
shvatili da ova {ansa ne}e biti iskori{}ena bez prisustva i posredstva nekoga ko
}e prevesti re~i i misli jednoga jezika na drugi, druga~iji dakle, bez
prevodilaca. Prisustvo prevodioca, tj. nekoga ko }e prevesti razgovor ili pak
tekst postaje uslov postojanja i su`ivota ljudske zajednice ljudske porodice;
1
5
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
drugi faktor: to prethodno pomenuto otvaranje sveta omogu}ilo je da se bolje
vidi i oseti njegova raznovrsnost i slo`enost, a naro~ito njegova multikulturalnost
(pa samim tim i multijezi~nost). Naravno, to je bilo poznato odavno, od biblijskih
vremena, od vremena Vavilonske kule, vodila se borba s tim problemom, ali sada,
krajem XX veka, ra|a se op{ta svest, planetarna svest o toj multikulturalnosti i
multijezi~nosti ljudskog roda. Podaci su zapanjuju}i po~etkom XX veka imali
smo preko {est hiljada jezika u svetu, preko dve hiljade u samoj Africi, gde
svako pleme, a ~esto i pojedina sela govore posebnim jezikom. Za{to? Za{to
jedna ista re~, na primer drvo, ima desetine, ~ak stotinu razli~itih naziva ve}
godinama razmi{ljaju lingvisti. To za~u|uju}e me{anje jezik nije ipak po
Bibliji simbol bogatstva ~ovekove ma{te ve} kazna poslata na njega, neka
vrsta zarobljavanja koje ga izoluje i ograni~ava. To stanje odvajanja i izolacije ne
do`ivljavaju samo pojedina~ni ljudi ve} se u njemu nalaze ~itava dru{tva i narodi
koji govore razli~itim jezicima. Ata nemogu}nost, taj nedostatak komunikacije,
ima svoje posledice, ne samo lingvisti~ke, ve} i psiholo{ke, a ~esto i politi~ke
prirode. Dovoljno je da neko ne zna moj jezik, pa ga ve} smatram gorim, ni`im,
dostojnim prezrenja. Tako je upravo bilo u anti~koj Gr~koj. Za onda{njeg Grka,
neko ko nije govorio njegovim jezikom bio je brbaros, {to zna~i, neko ko ne{to
nerazumljivo mrmlja, trabunja kao ludak. Aludak mo`e da bude opasan,
agresivan. Eto kako nepoznavanje jezika mo`e da postane izvor straha,
neprijateljstva, a usled toga i rata. Uostalom, koliko je samo u istoriji bilo
konflikata i jezi~kih ratova, koliko tragedija, `rtava i razaranja! Ali i obratno
poznavati jezik Drugoga je {ansa za sporazumevanje s njim, otpo~injanje
razgovora, dijaloga i za saradnju.
Sve navedene situacije pokazuju nam koliku va`nost i zna~aj imaju
me|ujezi~ka komunikacija i uloga prevodioca koja odatle proizlazi, uloga koja
kulturno i dru{tveno prelazi i nadma{uje smo prosto obavljanje zadataka i
ispunjavanje obaveza profesionalca.
Aipak, i pored fundamentalnog zna~aja koji jezi~ko razumevanje ima u
me|uljudskoj komunikaciji, zaprepa{}uje koliko je vremena, koliko godina,
~esto i vekova proticalo izme|u nastanka originala nekog dela i njegovog
prevoda, mada se tu moglo raditi o delima ljudi i kultura koji su `iveli u
susedstvu. Tako je bilo npr. s Kuranom, svetom knjigom muslimana, s kojima
je Evropa bila u kontaktu jo{ od VII veka. Ali tek hiljadu godina kasnije
pojavljuju se prvi evropski (latinski i engleski) prevodi Kurana. Dakle, tokom
~itavih hiljadu godina Evropa se grani~i i koegzistira s civilizacijom, ne
poznaju}i glavni klju~ za njeno razumevanje, kakav je upravo Kuran, i ~ak ne
ula`u}i ve}i napor da bi ga stekla. Po{to se to u na{em vremenu promenilo,
tako ogromno odugovla~enje izgleda nam prosto nemogu}e!
Danas, ovo otvaranje sveta, ve}e mogu}nosti upoznavanja sveta, kao i ovu
svest o njegovoj multikulturalnosti, a samim tim i multijezi~nosti koja se svuda
budi, prati velika komunikativna revolucija, elektronski prevrat koji stvara
{ansu za brzo i op{te zbli`avanje, me|uljudski kontakt. Ovde tako|e, kao i u
prethodnim slu~ajevima, u prvi plan izbija li~nost prevodioca, kome kojoj
}e se svi obra}ati, jer o~igledno je da su bez njih bilo kakav dijalog,
upoznavanje i sporazumevanje nemogu}i.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
6
U svemu tome posebnu ulogu ima prevodilac tekstova, prevodilac
knji`evnosti, po{to je na{a civilizacija, i pored velikog zna~aja slike i zvuka,
civilizacija teksta, re~i pisane i ovekove~ene {tampom.
Truizam je da se planeta na kojoj `ivimo nalazi u procesu ubrzane i duboke
promene, a tom zakonu ubrzavanja podle`e i svet jezika. Veoma mnogo jezika,
stotine, ~ak hiljade, nikada i nigde zapisanih, i{~ezlo je i nastavlja da i{~ezava,
jer taj fenomen uni{tenja traje i dalje, po{to izumiru nosioci tih jezika
plemena i rodovi. To se odnosi uglavnom na vrele, tropske klimatske pojase. U
umerenim i hladnim klimama jezici pokazuju ve}u postojanost. Ranije su oni
koji su zapisivali jezike nepoznate u Evropi bili misionari ali danas je njihov
broj sve manji, tako da i sada mali jezici bespovratno i{~ezavaju u d`unglama
Konga i {umama Amazona.
Kao u mnogim drugim oblastima, kroz jezi~ki svet tako|e proti~u dve suprotne
struje. S jedne strane to je struja unifikacije, univerzalizacije koja te`i da {to
vi{e ljudi govori {to manjim brojem jezika. U toj struji danas su najdinami~niji
engleski, kineski i {panski. Tu se nota bene najbolje vidi kako ekonomska mo}
uti~e na polo`aj i zna~aj jezika.
Suprotna struja te`i odr`avanju, ja~anju i razvoju jezika pojedinih narodnosti,
etni~kih grupa i regija. Ova tendencija ispoljava ponekad impozantnu vitalnost.
U Francuskoj, {est regionalnih jezika bori se za ravnopravnost, sli~no kao
baskijski i katalonski u [paniji, ke~ua i aimara u Peruu i Boliviji, berberski u
zemljama Magreba, hausa u Nigeriji ima desetine, ako ne i stotine primera te
velike invazije ambicioznih, manje poznatih jezika. Narodi koji njima govore
pridaju veliki zna~aj njihovom napretku i vitalnosti, spremni da u ime toga
snose najve}e materijalne tro{kove.
Ponekad dolazi do suprotnih situacija. Kad je 1990. godine Jermenija prestala
da bude deo SSSR-a i objavila nezavisnost, odlu~eno je da se u {kolama ukine
ruski i predaje samo na jermenskom, mada je to jezik na kome deca nisu
mogla da se dalje obrazuju, jer nije postojao ni u gimnazijama, ni na
univerzitetu. Aipak, dru{tvo je moralo da pro|e kroz ovaj period jezi~ke
euforije pre nego {to su se sti{ale strasti i prihvatila realisti~nija re{enja. Jezik
je toliko va`na i dragocena stvar da u ekstremnim slu~ajevima ljudi za njegovu
odbranu `rtvuju `ivot ~ak je i danas mogu}e uveriti se u to, u Indiji i
Pakistanu; uostalom, i u mnogim drugim zemljama. Tokom mnogih svojih
putovanja vi{e puta sam se li~no uverio kako domoroci cene ako se prido{lica
trudi da nau~i bar dve-tri re~i na njihovom maternjem jeziku. Tada mu se
otvaraju sva vrata, a gost se srda~no prima i nudi mu se {to u ku}i ima. Jer,
trude}i se da ka`emo ne{to na lokalnom jeziku, ispoljavamo po{tovanje prema
doma}inima, priznajemo njihovo dostojanstvo. Jezik je najve}e blago kulture,
a istovremeno najosetljiviji i najprepoznatljiviji znak identiteta.
Podse}am na ovo da bih istakao s koliko osetljivom i delikatnom materijom
barata prevodilac, kako mora da ima izo{tren vid i jezi~ki sluh, jezi~ki ukus i
intuiciju, jezi~ko pam}enje. To su najneophodnije odlike, tim pre {to i jezici s
kojima prevodilac ima posla podle`u stalnoj promeni, stalnim preobra`ajima, u
neprestanom su pokretu, bogate se, evoluiraju, pojedine re~i dobijaju nove
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
7
nijanse i zna~enja. Kakvo su iskustvo, budnost i ukus potrebni da bi se uhvatili
i pro~itali signali ovih promena koji dolaze do nas iz ~itanog teksta, iz
njegovog skrivenog sloja, iz njegove nutrine!
Ali zadaci prevodioca ne ograni~avaju se danas na prevo|enje jednog teksta na
drugi, s jednog jezika na drugi. Kao autor, do`ivljavao sam, a ose}am i dalje
njihovu veliku blagonaklonost i pomo} na mnogim poljima i u raznim
oblicima. Jer, prevodilac je tako|e neko poput knji`evnog agenta ili prosto
ambasadora datog autora, a ~esto i strasnog obo`avaoca njegovog dela, neko
ko ga predla`e i preporu~uje izdava~ima, skre}e na njega pa`nju doma}ih
medija, pi{e recenzije i preporuke. On je {ire poznavalac i kriti~ar
knji`evnosti, kojoj pripadaju njegovi autori. Stoga, imati stalnog i poznatog
prevodioca u nekoj zemlji, daje piscu veliko ose}anje sigurnosti i mira. Zato
smo toliko oplakivali na{e nedavno umrle prijatelje i prevodioce iz Holandije i
Rusije Gerarda Ra{a i Sergeja Larina.
Moja prevoditeljka, moj prevodilac, moja autorka, moj autor neobi~no su
dragocena ova poznanstva i prijateljstva, kakva se vremenom mogu uspostaviti
izme|u dve strane: znam to iz li~nog, za mene veoma va`nog, iskustva.
Prevoditeljka, prevodilac, istovremeno su najva`niji ~itaoci i urednici; koliko
sam samo puta dobijao od njih pisma u kojima su mi skretali pa`nju na
nepreciznosti i gre{ke napravljene u tekstovima ~ega se, evo, i ovde se}am sa
zahvalno{}u.
Ova ambasadorska uloga prevodioca ima poseban zna~aj kad je re~ o
knji`evnostima stvaranim na jezicima koji ne spadaju u grupu najmo}nijih,
najpoznatijih u svetu. Istrajnost i stalna uveravanja prevodioca mogu ponekad,
u takvim slu~ajevima, da odlu~e da li }e se neki autor pojaviti na nekom tr`i{tu
ili ne}e. Aulazak na novo tr`i{te i sticanje trajnog polo`aja na njemu ne
doga|a se danas lako, jer osim tradicionalne konkurencije, danas u raznim
zemljama postoji tendencija vi{e ka zatvaranju nego ka otvaranju vrata stranoj
knjizi. Ovoga meseca u~estvovao sam u Njujorku na Svetskom forumu pisaca
koji je organizovao ameri~ki Pen klub. Ovaj forum je sazvan na inicijativu
kolega iz Pen klub-a, potaknutih padom ~itanosti knjiga neameri~kih autora u
Sjedinjenim Dr`avama. U ovom trenutku, od ukupnog broja knjig prodatih u
SAD samo dva procenta napisali su neameri~ki autori (uostalom, na sli~an
na~in je za evropsku knjigu zatvoreno drugo ogromno tr`i{te kinesko).
Dakle, i takve zabrinjavaju}e pojave tako|e se javljaju u na{em
izdiferenciranom i stalno promenljivom svetu knjige.
U poljskom jeziku glagol prevoditi ima dva razli~ita zna~enja, ~ija je
semanti~ka podudarnost ipak izrazita, a danas u multikulturnom svetu posebno
karakteristi~na i zna~ajna.
Dakle, prevoditi tekst, prevoditi knji`evnost, knjigu u tom zna~enju Lindeov
1
re~nik naziva onoga koji prevodi prevodnikom. Prevoditi, odnosno prenositi
s jednoga jezika na drugi relacija je ovde precizna, a granica proizvoljnosti
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
8
1 Samuel Bogumil Linde, 17711847, lingvista, istaknuti leksikolog, autor {estotomnog Re~nika
poljskoga jezika (Sownik jzyka polskiego).
uska ali i vekovima sporna: {ta ima prevagu, prednost slovo ili duh, kako
odrediti proporcije i zavisnosti, {ta prihvatiti kao zlatnu sredinu, kao najbolje
re{enje? Svi se godinama, od prve prevedene re~enice, borite s tim problemom.
Me|utim, u drugom, {irem zna~enju, po Karlovi~u,
2
prevoditi (na
polj.tumaczy}) zna~i obja{njavati, interpretirati, ~ak shvatati. I zato
je upravo danas, u na{em multikulturnom svetu, uloga prevodioca posebno
odgovorna da nam, prevode}i, omogu}ava da postanemo svesni postojanja
drugih knji`evnosti i kultura, postojanja Drugoga, njegove posebnosti i
neponovljivosti, ~injenice da zajedno ~inimo veliku ljudsku porodicu ~iji je
uslov za pre`ivljavanje bli`e upoznavanje i me|usobno prihvatanje, su`ivot.
U tom smislu, prevode}i tekst otvaramo Drugima novi svet, tuma~imo ga, a
tuma~e}i pribli`avamo, omogu}avamo da u njemu boravi, ~inimo ga deli}em
na{eg li~nog iskustva. Kako se samo, zahvaljuju}i naporu prevodioca,
pro{iruju na{i misaoni horizonti, produbljuje na{e razumevanje i na{e znanje,
o`ivljava na{a osetljivost.
Danas, u XXI veku, to je posebno va`no, jer na{em svetu, koji se tako burno
razvija, razlikuje i menja, potrebno je neprestano tuma~enje i obja{njavanje, u
~emu poma`e i knji`evni prevod dakle, delo svih vas ovde prisutnih. To je
{ira dimenzija i dodatni smisao rada savremenog prevodioca. Zahvaljuju}i
njemu, autori mogu da sti`u svuda, a ~itaoci da otkrivaju narode i zemlje koji
su im jo{ do ju~e bili nedostupni. Uostalom, znamo u kojoj je meri prevodilac
koautor knjige, u kojoj meri na datoj teritoriji ta knjiga mo`e da nastane samo
zahvaljuju}i njemu. Otuda neprestana zahvalnost svih ~italaca i autor
prevodiocima, otuda srda~no zahvaljujemo svima vama, gospodo!
Ri{ard Kapu{}injski (Ryszard Kapuciski, 1932), jedan od najve}ih
poljskih savremenih pisaca i publicista, dobro je poznat i na{oj ~itala~koj
publici (Car, [ahin{ah, Fudbalski rat, Imperija, Lapidarijum). Tekst koji
objavljujemo Kapu{}injski je pro~itao na sve~anom otvaranju Prvog
svetskog kongresa prevodilaca poljske knji`evnosti, odr`anog od 12. do
14. maja 2005. godine u Krakovu. Kongres je organizovao Knji`evni
institut, pod patronatom Ministra za kulturu Poljske. Cilj Kongresa bio je
da skrene pa`nju na ulogu prevodilaca poljske knji`evnosti u svetu i
njihovo stvaranje pozitivne slike o Poljskoj izvan njenih granica. Na
Kongresu je u~estvovalo 180 prevodilaca iz svih krajeva sveta. Gostima su
predstavljena najnovija izdanja poljske poezije i proze, posebno mladih
knji`evnika. U tzv. radionicama analizirana su pojedina dela. Prevodioci
sa ukrajinskog, litvanskog, {panskog, arapskog, turskog, holandskog...
govorili su tada o skoro nepremostivim te{ko}ama na koje nailaze
prilikom prevo|enja.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
9
2 Jan Aleksander Karlovi~, 18361903, lingvista i muzikolog, autor Re~nika poljskog jezika
(Sownik jzyka polskiego).
Prevodilac,
~ovek za sva vremena danas?
O stanju u prevodila{tvu Mostovi su anketirali knji`evne prevodioce
dva puta u poslednjih desetak godina.
Godine 1997, na adrese ~lanova Udru`enja knji`evnih prevodilaca Srbije
poslat je upitnik sa {est pitanja, o saradnji sa izdava~ima, visini prevodila~kih
honorara i eventualnim o~ekivanjima od Udru`enja (naslov ankete: Moj(i)
izdava~(i) i ja). Od stotinu pozvanih odazvalo se deset prevodilaca. Odgovori
su objavljeni u broju 109. Velikog nezadovoljstva u njima zapravo nije bilo.
Ve}ina u~esnika ankete bila je zadovoljna nekolicinom izdava~a; ve}ina je, bez
prate}ih prigovora, tra`ila da Udru`enje bude jaka, ekskluzivna esnafska
organizacija, koja }e mo}i da name}e uslove prevodila~kom tr`i{tu (od
utvr|ivanja visine honorara do u~e{}a u izdava~kim planovima), da pru`a
pravnu pomo} i postavlja i {titi visoka profesionalna merila. U to vreme,
honorari su iznosili izme|u 60 i 100 tada jo{ uvek va`e}ih DM, u dinarskoj
protivvrednosti, a poneko je uspevao da dobije i vi{e od toga.
Godine 2001, anketa se sastojala samo od jednog pitanja Ima li smisla
prevoditi? Iako je ono podrazumevalo pre svega (mada ne eksplicitno)
materijalni kontekst prevodila~kog posla, ispostavilo se da za jedanaest
prevodilaca i tri pisca-prevodioca koji su odgovorili na anketu (vi{e ne znam
koliko je ukupno pozvano) smisao prevodila{tva le`i s onu stranu
materijalnog `ivotnog standarda. David Albahari je tada napisao: Posle
Gospodnjeg gneva nad Vavilonskom kulom, prevodioci su oni koji dr`e svet na
okupu. Bez njih bez nas sve bi se raspalo. Prilike, pisali su ostali, mo`da
umeju da budu neprijatne, mu~ne, pora`avaju}e ponekad, ali prevodila~ki
posao ne obesmi{ljavaju(visina honorara tada nije ni pominjana). Taj takore}i
jednodu{ni entuzijazam in vivo ima i danas, za onoga koga to zanima, pravi
vitaminski efekat.
Ova tre}a anketa mo`da ne bi ni bila sprovedena da u julu 2005. nije stupio na
snagu novi zakon o obavljanju umetni~ke delatnosti, kojim zakonodavac
obavezuje slobodne umetnike da od avgusta teku}e godine sami (= od
sopstvene zarade) upla}uju doprinose za socijalno i penzijsko osiguranje.
1
Ovo
potr`i{njavanje samostalne umetni~ke delatnosti donelo je slobodnjacima
namete koje mnogi od njih, a me|u prvima knji`evni prevodioci, budu}i
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
0
1 U prethodnom `ivotu ( odnosno, ranijem sistemu), ove doprinose je za samostalne umetnike
pre 1983. upla}ivao Republi~ki sekretarijat za kulturu, a od 1983. do avgusta 2005. to je ~inio
Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
veoma slabo i neredovno pla}ani za svoj rad, prosto nisu kadri da snose.
2
Da bi
samostalni knji`evni prevodilac mogao da zaradi za `ivot i za tr`i{tem
izazvane namete, on sada, u novokomponovanom kapitalizmu,
3
mora jo{
vi{e nego ranije da se tu~e za {to vi{e posla ne pitaju}i koliki je honorar i
prinudno zanemaruju}i kvalitet prevoda. Na generalnijem nivou, iz toga
proizlazi pitanje da li je od prevo|enja knji`evnosti i humanisti~kih nauka vi{e
uop{te mogu}no `iveti, to jest mo`e li ono da ostane i profesija, ili mu je
su|eno da bude samo hobi, odnosno sporedna profesija, u kojoj se u`iva ali se
od nje ne `ivi. Na jo{ generalnijem nivou, zakon je, moglo bi se re}i,
simboli~no overio op{ti (= ne ti~e se samo slobodnjaka, nego svih koji se bave
knji`evnim prevo|enjem) `alostan status prevodila{tva i prevodilaca, koji, u
Srbiji, neumoljivom progresijom iz godine u godinu postaje samo sve gori (ne
samo materijalno! pre svega po tome {to ta profesija ne u`iva vi{e nikakvo
po{tovanje). Odgovornost za to ne le`i samo na dr`avnim institucijama,
institucijama kulture, medijima itd., mada je tamo, naravno, najve}a. Kako
ta~no izgleda taj status, i vide li prevodioci i sebe kao aktere eventualne
promene ta pitanja bila su povod za ovu anketu. Kao neka vrsta idealne
projekcije, ali i ironi~nog prologa, poslu`io nam je tekst Prevodilac li~nost
XXI veka Ri{arda Kapu{}injskog.
4
Na u~e{}e u anketi pozvani su knji`evni prevodioci iz zemlje i inostranstva, i
izdava~i iz Beograda. Od oko ~etrdeset pozvanih doma}ih koleginica i kolega
(isklju~ivo onih koji komuniciraju elektronski) odazvala se polovina. Na poziv
upu}en u inostranstvo na li~ne adrese i na adrese prevodila~kih asocijacija u
Evropi i Americi
5
odazvale su se koleginice i kolege iz Austrije, Bosne i
Hercegovine, Hrvatske, Kanade, Ma|arske, Nema~ke, Norve{ke i Slovenije. I
najzad, od osam beogradskih izdava~a na anketu su odgovorila ~etiri. Svima
srda~no hvala. Posebna zahvalnost ide, naravno, inostranim koleginicama i
kolegama i prevodila~kim asocijacijama koje su omogu}ile kontakt sa njima.
Zahvaljuju}i njihovom odzivu i njihovim odgovorima, kona~no mo`emo
konkretno da poredimo i da mo`da na~elnije zaklju~ujemo o dana{njem stanju
u prevodila~koj profesiji.
Za anketu su napravljena tri upitnika: dva srodna, mada ne identi~na, za
doma}e i strane prevodioce, i tre}i za izdava~e. Upitnici za inostrane i doma}e
prevodioce u prili~noj meri se podudaraju kako bi se omogu}ilo direktno
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
1
2 Argument kojim je zakonodavac, u liku aktuelnog ministra finansija, branio zakon bio je:
Kakav je to umetnik koji nije u stanju da zaradi ni za tri hiljade dinara doprinosa mese~no! Po
novom zakonu, naime, doprinosi za najni`u osnovicu osiguranja, predvi|eni u ~etvorostepenoj
skali, iznose 3.180 dinara, odnosno oko 35 evra. Zakonodavac nije predo~io kolika penzija ~eka
onoga ko se odlu~i za najni`u osnovicu (oko 9.000 dinara, odnosno oko 110 evra).
3 Ovaj odli~an kvalifikativ dugujem koleginici Du{anki Zabukovec iz Slovenije.
4 Nije na odmet pomenuti i to da je koleginica Ljubica Rosi}, koja je tekst odavno prevela,
poku{avala da ga udomi u raznim glasilima, svakako ~itanijim nego {to su Mostovi. Ali ta
glasila, dabome, nisu marila.
5 Uspostavljanje kontakata sa kolegama iz ostalih zemalja sveta, ~ije bi iskustvo bilo izvanredno
zanimljivo, predstavljalo je u ovom trenutku na`alost neostvarljiv poduhvat.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
2
pore|enje, ali je doma}im prevodiocima ipak postavljen ve}i broj pitanja, da bi
se doma}a situacija {to jasnije ocrtala.
Odgovori na anketu dati su slede}im redosledom: na prvom mestu su odgovori
inostranih koleginica i kolega, i to ne samo iz gostoprimstva, nego i zato {to
oni uspostavljaju dobrodo{ao i neophodan {iri, komparativni kontekst. Osnovni
biobibliografski podaci o inostranim koleginicama i kolegama dati su posle
bloka njihovih odgovora. Zatim idu odgovori doma}ih prevodila~kih poslenic
i poslenika. Za njima dolazi, integralno, iscrpan esej koji je, odgovaraju}i na
anketna pitanja, napisao kolega Zoran Muti} iz Bosne i Hercegovine. Posle
njega, u zavr{nici ankete, nalaze se odgovori beogradskih izdava~a.
Anketa, generalno, ima dva cilja. Jedan je da eventualno zainteresovanoj, kao i
onoj nezainteresovanoj kulturnoj javnosti crno na belo i detaljno poka`e {ta
knji`evni prevodioci danas rade, koliko moraju da rade, u kakvim okolnostima
i uz ~iju podr{ku; kako od toga uspevaju ili ne uspevaju da `ive; i koliko
dru{tvo ceni njihov rad.
6
Adrugi da pripadnice i pripadnike bran{e (dakako,
doma}e) podstakne da i sami po~nu da menjaju ono {to bi moralo da bude
druga~ije.
Drinka Gojkovi}
6 Zbog toga je, recimo, postavljeno i naizgled apsurdno pitanje koliko vam je vremena potrebno
za prevod jedne strane. Za sve one koji ne razumeju da je knji`evno prevo|enje spor, pipav i
krajnje zahtevan posao odgovori na njega bi}e dosta pou~ni.
Stanje stvari u prevodila{tvu danas
[ta ka`u knji`evni prevodioci
iz Austrije, Hrvatske, Kanade,
Ma|arske, Nema~ke, Norve{ke
i Slovenije
I
1. a) Sa kog jezika prevodite? b) Da li je prevo|enje Va{a osnovna ili
Va{a sporedna profesija?
Lajo{ Adamik: a) S nema~kog na ma|arski i obrnuto. b) To mi je ve}
dvadesetak godina glavna profesija.
Drago Bajt: a) Prevodim pre svega sa ruskog jezika, a pre nekoliko godina
sam ne{to vi{e prevodio i sa hrvatskog, srpskog i slova~kog jezika.
b) Prevo|enje je moj honorarni posao. Ina~e, najpre sam bio novinar za kulturu
na Radiju Slovenija i kasnije urednik u razli~itim slovena~kim izdava~kim
ku}ama.
Ludwig Bauer: a) Prevodim s ~e{kog, engleskog, ruskog, slova~kog na
hrvatski i s hrvatskog na engleski. b) Osnovna mi je profesija knji`evni rad, ali
prevodim kada god mi se ~ini potrebnim. Za biblioteku koju ure|ujem preveo
sam dva romana, jer je bila rije~ o piscima do kojih mi je posebno stalo
^apek i Fuks.
Tomas Brovo: a) Sa {panskog na nema~ki. b) Jeste, knji`evno prevo|enje mi
je glavna profesija, a usput obavljam i razne srodne poslove (dr`im seminare
za prevodioce, radim kao agent za knji`evne prevodioce). Pored toga,
povremeno preuzimam i poslove kojima mogu da prehranim porodicu.
Igor Buljan: a) S ruskog. b) Sporedna.
Ur{ka ^erne: a) Sa nema~kog na slovena~ki jezik. b) Osnovna, pored
bavljenja publicistikom i organizacije razli~itih stvari koje su u vezi sa
knji`evno{}u (festivali, knji`evne ve~eri nema~kih i slovena~kih autora...).
Fabjan Hafner: a) Sa slovena~kog i srpskog na nema~ki. b) Sporedna.
Rut Kin: a) S engleskog. b) Jedina.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
3
Bord Kranstad: a) S portugalskog, engleskog, {vedskog. b) Osnovna
profesija.
N.N.: a) Engleskog i njema~kog. b) Osnovna profesija.
Nenad Patrun: a) S engleskog i na engleski. b) Osnovna profesija.
Ljiljana S}uri}: a) S engleskog. b) Osnovna profesija (samostalni umjetnik).
Evan Vajt: a) Latinski i gr~ki. b) Pi{em fikcionalnu prozu i ponekad poeziju.
Prevo|enje poezije je moje sekundarno zanimanje.
Du{anka Zabukovec: a) S engleskog, francuskog, italijanskog. Nekad sam
prevodila i sa kompilacije zvane srpsko-hrvatski, ali danas se ne usu|ujem ni
da govorim na tim jezicima. b) I jedno i drugo. Rukovodim prevodila~kim
odeljenjem na Slovena~koj televiziji; prevodim knjige za slovena~ke izdava~e
u slobodno vreme, ako se to mo`e tako nazvati.
2.
a) Da li prevodite knjige iz neke specifi~ne oblasti?
b) Kako se obave{tavate o oblasti iz koje prevodite (pretplata na
~asopise, kupovina stranih knjiga)?
c) [ta ste prevodili u poslednje dve godine? Da li je ono {to ste preveli
i objavljeno?
Lajo{ Adamik: a) Iz knji`evnosti i teorije umetnosti. b) Uglavnom preko
razgovora s drugim kolegama i preko prikaza u ~asopisima i novinama na
internetu (Perlentaucher, Arts and letters daily).
Drago Bajt: a) Prevodim pre svega knji`evnost ruskog modernizma, posebno
prozu nastalu u periodu izme|u simbolizma i socijalisti~kog realizma
(18901940). Posebno me interesuje poezija ruskog simbolizma i akmeizma
(Andrej Beli, Mandelj{tam) i proza nastala nakon Oktobarske revolucije
(Piljnjak, Zamjatin, Platonov, Harms); prevodio sam i teorijske knjige ruskog
formalizma, kao i Bahtina. b) Ve} skoro 40 godina kupujem ruske knjige,
pratim i savremenu periodiku koju dobija slavisti~ka biblioteka Filozofskog
fakulteta u Ljubljani, pre svega zbog knji`evno-istorijskih rasprava i aktuelne
rusistike. Vi{e ne dobijam ~asopise neposredno iz Rusije, a ruske knjige
naru~ujem od privatnih preduze}a u Sloveniji i od Gelikona u Berlinu. c) U
poslednje dve godine sam preveo uglavnom Piljnjakovu novelu Ivan Moskva
(objavljena je u Novoj reviji), roman Mali |avo F. Sologuba (koji }e biti
objavljen 2006. godine u izdava~koj ku}i V.B.Z.) i dve pripovesti Andreja
Platonova (Kotlarnik, More mladosti, bi}e objavljene 2006. godine u
[tudentskoj zalo`bi u Lj.). Usputne prevode za ~asopise i radio ne nabrajam.
Ludwig Bauer: a ) Prevodim sve oblike knji`evnosti, ali i stru~ne tekstove.
b) Uglavnom se oslanjam na informacije iz novina na raznim jezicima i s
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
4
interneta. c) Objavljena su dva romana u mom prijevodu s ~e{kog Karel
^apek: Rat s Da`devnjacima i Ladislav Fuks: Mi{evi Natalije Mooshaber;
objavljeno je ~asopisno ne{to stihova koje sam prevodio sa slova~kog.
Objavljen je prijevod s engleskog Joyceove bajke Ma~ak i vrag, kao
slikovnica, a na sli~an na~in i Sretni princ, Oscara Wildea. Prijevodi dvaju
mojih dramskih tekstova bit }e objavljeni po~etkom sljede}e godine. Posebno
sam ponosan na prepjev pjesme Sea Fever Johna Masefielda objavljen u
~itanci za osmi razred.
Tomas Brovo: a) Knji`evnost: visoku knji`evnost i (po mogu}stvu
inteligentnu) zabavnu literaturu. b) Ranije sam ~esto putovao u zemlje
{panskog govornog podru~ja i intenzivno ~itao, danas za to na`alost jedva da
imam vremena.
Igor Buljan: a) Zasad isklju~ivo beletristiku. b) Radim u izdava{tvu, pratim
knji`evnu scenu, kupujem strane knjige. c) Prevodi u poslednje dve godine:
Mihail Bulgakov, \avolijada (objavljeno 2003), Boris Akunin, Azazel
(objavljeno 2004), Boris Akunin, Levijatan (u pripremi za objavljivanje), Boris
Akunin, Ahilova smrt (izlazi sljede}e godine), Viktor Pelevin, Kaciga u`asa
(izlazi ovih dana), Ljudmila Ulicka, Veseli pogreb (tra`im izdava~a). Preveo
sam i jo{ neke fragmente romana Darje Doncove, Viktora Pelevina i Vladimira
Nabokova ne{to prema narud`bi, a ne{to samoinicijativno.
Ur{ka ^erne: a) Da, knji`evnost i humanistiku. b) Putem pretplate na ~asopise
(dosta i isklju~ivo putem interneta), kupovinom stranih knjiga (ili mi inostrane
izdava~ke ku}e {alju knjige na ~itanje), putem internet-foruma i magazina,
privatnih konsultanata (pisaca, knji`evnih kriti~ara, urednika, izdava~a,
novinara...). c) Sve je bilo objavljeno kako treba: Ginter Gras (Im Krebsgang),
dosije o Srebrenici, poezija Margret Krajdl, Vladimir Kaminer (Russendisko). I
nekoliko prevoda objavljeno je u {tampanim i internet ~asopisima.
Fabjan Hafner: a) Uglavnom liriku. b) Preko recenzija, preporuka, knjiga
koje mi izdava~i poklanjaju, besplatnih knji`evnih ~asopisa. c) Samostalni
radovi (pored brojnih prevoda objavljenih po ~asopisima). Jo{ iz {tampe nije
iza{ao izbor pesama Ane Ristovi}. Objavljeni su: Fran Levstik, Martin Krpan,
Toma` [alamun, Ballade fr Metka Kra{ovec, Neue Bltter aus der
slowenischen Lyrik, Peter Svetina, Das kleine Walross bekommt eine Brille.
Mro`ek dobi o~ala.
Rut Kin: a) Uglavnom knji`evnost, humoristi~ku i kriminalisti~ku prozu, a
ponekad i (bolje pla}ene) novinske ~lanke. b) Kupujem knjige na engleskom
kako bih ostala u kontaktu s jezikom; tu mi Google uglavnom re{ava sve
probleme. A~asopis New Yorker dobijam od prijatelja. c) Prevodi u poslednje
dve godine: Georgie Hale, Das Gift der Rose i Gebrochene Flgel (i jedno i
drugo kriminalni romani); Kathy Lette, Zu gut fr diese Welt i Keine Frau ist
eine Insel; Julius Posener, Heimliche Erinnerungen. In Deutschland
19041933. (uz pomo} stipendije Nema~kog prevodila~kog fonda); David
Nicholls, Keine weiteren Fragen.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
5
Bord Kranstad: a) Uglavnom knji`evnost. b) Sve pomenuto plus internet.
N.N.: a) @enska i dje~ja knji`evnost, popularna znanost (sociologija,
seksologija). b) Sva{ta. c) U poslednje dve godine prevodila: Dje~ju
knji`evnost, popularnu znanost (psihoanalizu, sociologiju), filmove. Da sve je
objavljeno.
Nenad Patrun: a) Beletristika, kulinarstvo. b) Kupovina stranih knjiga.
c) Beletristiku, SF, prehrambene priru~nike, kuharice, znanstvenopopularna
djela.... sve je objavljeno.
Ljiljana [}uri}: a) Ne. b) Kupovina knjiga, savjetovanje sa stru~njacima iz
pojedinih podru~ja; internet. c) Objavljeno je sve {to sam prevela u posljednje
dvije godine dvadesetak knjiga i niz televizijskih dokumentaraca.
Evan Vajt: a) Da. b) Uvek ima ne~eg novog kod klasika.
Du{anka Zabukovec: a) Ne. Vi{e volim knji`evnost, ali prevodim tekstove
koji mi se nude, a da li }u ponudu prihvatiti zavisi od samog teksta. Jedine
specifi~ne oblasti kojima se bavim su knji`evnost i knji`evna teorija.
b) Kupujem strane knjige, ali uglavnom koristim internet. Ponekad se pitam
kako smo se uop{te snalazili bez njega. Ali snalazili smo se i to dobro.
3. Da li sami predla`ete naslove izdava~u ili izdava~ vama nudi knjigu
na prevod?
Lajo{ Adamik, Bord Kranstad, Nepoznata koleginica, Nenad Patrun,
Ljiljana [}uri} i Evan Vajt odgovorili su: I jedno i drugo, odnosno
Oboje.
Ostale kolege ka`u:
Drago Bajt: Uvek sam sam birao knjige koje }u prevoditi i predlagao ih
izdava~u. Retke su bile ponude koje su mi odgovarale i koje sam prihvatio (pre
svega prevo|enje za antologije i ~asopise, posebno nekada{nja
jugoslovenska poezija). Prevodio sam ona dela koja spadaju u elitnu
kategoriju moderne ruske knji`evnosti i koja su i na slovena~kom nacionalnom
spisku bila navedena kao dela svetske knji`evnosti koja treba prevoditi, zbog
~ega su ti prevodi obi~no bili subvencionisani.
Ludwig Bauer: U pravilu, da.
Tomas Brovo: Nekada sam predlagao knjige izdava~ima danas izdava~i
meni nude knjige. Akako insistiram na minimalnom honoraru i procentu od
prodaje i izvedenih prava, takvih izdava~a sve je manje.
Igor Buljan: Uglavnom sam predla`em naslove.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
6
Ur{ka ^erne: U oko 80 odsto slu~ajeva sama predlo`im knjigu, a u 20 odsto
dobijam ponudu izdava~a.
Fabjan Hafner: Va`nu ulogu igraju ~lanci u ~asopisima i preporuke koje
dolaze od autora pojedinih izdava~kih ku}a. Potom dobijam ponudu za prevod.
Rut Kin: U devet od deset slu~ajeva izdava~ mi nudi knjigu.
Du{anka Zabukovec: Do{la sam do zaklju~ka da na{i urednici uglavnom vi{e
vole da sami pronalaze i odabiraju knjige, bar oni iz velikih izdava~kih ku}a za
koje radim.
4. Da li prevodite ne{to za fioku, odnosno za svoju du{u?
[ta nameravate s time?
Lajo{ Adamik: Da, s vremena na vreme prevodim i za svoju du{u, pa onda
nekom izdava~u ili ~asopisu predlo`im da to objavi.
Drago Bajt: Preveo sam nekoliko dramskih dela (Suhovo Kobilin, L.
Andrejev), koja u ovom trenutku ne mogu ni {tampati ni na}i odgovaraju}e
slovena~ko pozori{te koje bi ih predstavilo na sceni. Kako sam do sada,
zapravo (prevodim od 1972. godine), ve} preveo skoro sve {to me je posebno
interesovalo od ruske knji`evnosti, ponekad po~nem pone{to da prevodim za
svoju du{u; re~ je o delima starije, klasi~ne ruske knji`evnosti. Tako sam
nedavno preveo (i objavio u ~asopisu) Karamzinovu Jadnu Lizu, a u fioci
imam skoro dovr{en prevod Idiota Dostojevskog; koji ~eka na odgovaraju}i
trenutak za {tampu.
Ludwig Bauer: U pravilu prevodim za odre|enog izdava~a.
Tomas Brovo: Sve knjige koje prevodim za izdava~e prevodim sa
zadovoljstvom.
Igor Buljan: Stalno prevodim ne{to za svoju du{u i to namjeravam ponuditi
izdava~ima.
Ur{ka ^erne: Sve {to prevodim prevodim za svoju du{u, ali na osnovu
potpisanog ugovora. Pone{to prevodim samo za sebe, privatno, jer,
jednostavno, kada mi se dopadne ono {to je napisano, moram ad hoc da
prevedem. Ne znam {ta }u sa tim, jer je u pitanju lirika. Ukoliko poznajem
autora, {aljem mu prevod kao informaciju.
Fabjan Hafner: Da, prevodim. Anameravam da objavim.
Rut Kin: Ne, nikad. Radim samo za novac (treba ponekad ne{to i pojesti
ka{ikom).
Bord Kranstad: Retko.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
7
N.N.: Ne, jer je to protivno zakonu, treba imati prava za prevo|enje. Uostalom,
sve {to `elim prevesti preporu~im izdava~u.
Nenad Patrun: Nemam vremena.
Ljiljana [}uri}: Ne.
Evan Vajt: Ponekad, da. Uvek je prekrasno probati ne{to {to je nemogu}e.
Kao {to svi znamo, prevod bilo kog velikog pesnika samo je jedno mogu}no
~itanje originala na drugom jeziku, dvodimenzionalni pogled na prizor
trodimenzionalnog originala, gde prevodilac bira liniju pogleda, pa kasnije
obi~no za`ali i menja je.
Du{anka Zabukovec: Iz zadovoljstva prevodim poeziju to stavljam u
fioku. Uglavnom za takve stvari nemam vremena, posebno ako su tekstovi
duga~ki. U`ivam u prevo|enju filmova, tim pre {to sam u prilici da biram; u
pitanju su, naime, zahtevni ili vrlo specifi~ni filmovi, oni za koje se prevodioci
ba{ ne otimaju. Iz zadovoljstva prevodim i tekstove za popularnu muziku, ali
za to dobijam honorar. Da li se ovo ra~una u zadovoljstvo?
5.
a) Koliko strana mese~no prevedete?
b) Koliko sati Vam je potrebno za jednu stranu (max min)
c) Imate li dovoljno vremena za rad na prevodu (dovoljno dug rok)?
Lajo{ Adamik: a) Zavisi, izme|u 100 i 200. b) Pretpostavljam da je 30 minuta
minimum, a jedan sat maksimum. c) Imam; ako nemam, i ne prihvatam posao.
Drago Bajt: a) Te{ko mogu da izra~unam. Ponekad nekoliko meseci ne
prevodim, ponekad intenzivnije prevodim du`e vremena, sve u zavisnosti od
ponuda i drugog posla (uredni~kog i autorskog, naime, izme|u ostalog sam i
sam autor, publicista, esejista i leksikograf). b) Prose~no prevodim 12 strane
na sat (proza), ponekad i 3 (publicistika). Poeziju prevodim rukom, isklju~ivo
uve~e. c) Uvek se dogovaram za rokove koji mi omogu}avaju da imam
dovoljno vremena na raspolaganju.
Ludwig Bauer: a) Prevodim suvi{e neredovito da bih mogao odgovoriti.
b) Procjenjujem da mi je potreban jedan sat. c) Nikada.
Tomas Brovo: a) Kako kad. Ako radim normalno radno vreme, onda mo`da
80 strana mese~no. Amo`da i manje. b) Dva do ~etiri sata. Ili prosto koliko
treba. c) Imam. (S tim {to to u ovoj bran{i uop{te nije pravilo: mnoge kolege
moraju da se bore sa sve kra}im rokovima za predaju.)
Igor Buljan: a) Oko 80 kartica, recimo. Ako je hitno, i vi{e. b) Minimalno 20
minuta, maksimalno 2 sata. c) Da.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
8
Ur{ka ^erne: a) Maksimalno 80 strana ili minimalno 10 strana ~istog prevoda
(1 A4 strana u Sloveniji iznosi 1875 kompjuterskih znakova sa proredom). b)
Nemogu}e je to proceniti, jer ima toliko razli~itih primera potrebnog dodatnog
researcha, komunikacije sa autorom, tra`enja ritma, rime itd. "Normalna"
prozna strana savremenog jezika mo`e da bude zavr{ena u 23 sata (inkl.
research, internet, telefon itd.). Ali Elfriede Jelinek (dramolet Schneewittchen)
sam radila 10 strana 32 dana skoro po ~itav dan. c) Da. Do sada sam imala
sre}e: drugo ne prihvatam.
Fabjan Hafner: a) U proseku mo`da deset strana, ali realno: ili mnogo
odjednom,ili ni{ta. b) To se kod lirike ne mo`e re}i. c) Otkako ne `ivim od
prevo|enja: da.
Rut Kin: a) To ne bih umela da ka`em. Sve zavisi od posla. Pet strana dnevno
za novinski ~lanak, sedam do osam dnevno za lak{i prozni tekst, pola godine
za te{ku esejisti~ku knjigu od 400 strana. b) Minimum pola sata, maksimum
dva. c) Ne ba{ uvek. To poku{avam da preciziram prilikom pregovora. Radim
sporo, {to jeste hendikep, ali moji izdava~i to uglavnom ve} znaju, a znaju i da
}e upravo zahvaljuju}i tome dobiti kvalitetniji prevod.
Bord Kranstad: a) Broj jako varira. Od 50 do 200 strana. b) Ne znam
odgovor. Nekad nedelju dana, nekad dvadeset minuta. c) Uglavnom ne.
N.N.: a) 150200. b) 45 min 1 sat. c) Da.
Nenad Patrun: a) 150. b) Sat vremena. c) Gotovo uvijek.
Ljiljana [}uri}: a) Pribli`no 300, no to varira. b) Nisam mjerila, vjerojatno
petnaestak-dvadeset minuta. Katkad brzinom tipkanja. c) Da, tako se uvijek
dogovorim s nakladnicima.
Evan Vajt: a) Zavisi od dobrote bogova. Ako oni odlu~e da se ne nasme{e,
onda mo`e da bude kao u 9. knjizi Odiseje, Kiklopi i ostalo. b) ? c) Ponekad.
Du{anka Zabukovec: a) Zavisi od knjige koju prevodim. Pedeset strana je ok,
ali kada moram da savladam i celih sto, tempo je ubita~an (s obzirom da to
radim u slobodno vreme). Dana{nji izdava~i teraju nas da radimo
navrat-nanos (koriste ~ak i dvoglave, a odnedavno i ~etvoroglave
prevodioce), ali takvim se poslovima ne radujem. Po{to zavr{im neki prevod,
obi~no mi treba vremena da se odmorim i opustim. b) Kako kad. Gotovo nikad
ne prevodim knjige o lepima, bogatima i zlima, {to }e re}i da su moji
tekstovi te{ki. Recimo petnaest minuta po strani, ali ponekad utro{im i pun sat.
c) Kao {to sam rekla, rokovi su naj~e{}e ubita~ni, a redovno se pojavi i neki
urednik koji bi `eleo da uglavim i njegov tekst, pogotovu ako smo prijatelji.
Anaj~e{}e to i radim.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
2
9
6. [ta smatrate zadovoljavaju}im uslovima za prevodila~ki rad i
prihvatljivom mese~nom zaradom?
Lajo{ Adamik: Hm, zadovoljavaju}i uslovi, zavisi od prohteva. Ja, recimo,
smatram da se broadband internet veza danas podrazumeva. Hiljadu evra
mese~no bi moglo biti ok, a ja u proseku otprilike toliko i zaradim.
Drago Bajt: Autorski honorari prevodilaca u Sloveniji su se u poslednjih
1015 godina smanjili za nekih 100 odsto. Danas prevodilac mora da za
250.000 tolara mese~no (1.000 evra) svakog meseca prevede najmanje 5
autorskih tabaka (80 strana) i istovremeno ih i objavi, dakle proda; u tom
slu~aju, ukoliko bi to ~inio, prevodilac bi mese~no uspevao da zaradi pribli`no
onoliko koliko i prose~an urednik neke izdava~ke ku}e, {to mi se ~ini
prihvatljivim. Nikada nisam bio slobodni prevodilac i nisam morao da se
upu{tam u tako te{ko zara|ivanje za hleb. Profesionalni prevodioci koji imaju
status slobodnog prevodioca takav tempo ne mogu da izdr`e vi{e od nekoliko
godina, jer su uslovi za rad iz godine u godinu sve lo{iji, a honorari sve ni`i.
Ludwig Bauer: Mislim da bi se prevo|enjem moralo zaraditi bar 1.500 eura
mjese~no.
Tomas Brovo: Zadovoljavaju}im bih smatrao honorar od kog mogu makar da
prehranim porodicu, i odgovaraju}i procenat od prodaje knjiga.
Igor Buljan: Razuman rok za prijevod i isplata honorara na vrijeme. Cijena bi
trebala biti oko 10 eura po kartici, ali nikad nisam dobio vi{e od 6.
Ur{ka ^erne: 2530 evra po strani normalnog teksta (2.0002.400 evra
mese~no), a autorski ugovor godinu dana pre roka. Minimalno 50 odsto da je
pla}eno prilikom potpisivanja ugovora, a 50 odsto prilikom predaje prevoda. A
prihvatljivo je i 1518 evra po strani.
Fabjan Hafner: Onu od koje se mo`e pristojno `iveti. To u Austriji nije
mogu}e, osim ako ne re{ite da se satrete od posla ili ako odbacite sve
kriterijume.
Rut Kin: Bila bih zadovoljna kad bih zara|ivala koliko i prose~ni
vodoinstalater u ovoj zemlji. (Pri tom ja spadam u bolje pla}ene prevodioce.)
Bord Kranstad: 2.0003.000 evra neto.
N.N.: Samostalan rad kod ku}e i zarada usporediva s pla}om
visokoobrazovanog zaposlenika u kulturi s istim sta`om, dakle cca. 1.000 eura
mjese~no, ako radim puno radno vrijeme.
Nenad Patrun: Maksimalno 5 kartica dnevno i 1.000 eura mjese~no
Ljiljana [}uri}: Budu}i da mi je to jedina djelatnost, prihvatljiva mjese~na
zarada bila bi oko 1.000 EU.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
0
Du{anka Zabukovec: Te{ko mi je da procenim jer imam stalni posao, ali ovo
bi bila situacija iz snova: 100 strana i 3.000 evra mese~no, a da ne radim ni{ta
drugo osim prevo|enja.
7.
a) Da li je Va{a profesija cenjena?
b) Kako prime}ujete da jeste, odnosno da nije?
c) Da li je Va{ prevod i prevod uop{te prime}en u kulturnoj i medijskoj
javnosti? Na koji na~in?
d) Da li neko ocenjuje Va{ prevod?
e) Od koga o~ekujete ocenu, od koga je dobijate?
f) Postoji li javno vrednovanje prevoda?
Lajo{ Adamik: a) Ma|arska ima veoma jaku i zaista veoma dobru tradiciju
knji`evnog prevo|enja. Kako je Ma|arska jezi~ki izolovana, od polovine XIX
veka najbolji pisci i pesnici ujedno su bili i prevodioci remek-dela svetske
knji`evnosti, i to izuzetno dobri prevodioci. Ta tradicija `ivi i danas, i ona
predstavlja neku vrstu podsvesne samokontrole za sve aktivne prevodioce. e)
Smatram da knji`evne prevode uvek treba da ocenjuju stru~njaci: stru~njaci za
jezik koliko i za knji`evnost. Ko radi, taj i gre{i. f) Javno vrednovanje: u
kritikama se lo{i prevodi pominju ~esto, dobri prevodi retko.
Drago Bajt: Profesija prevodioca je u Sloveniji sve manje cenjena, pre svega
zbog toga jer se te profesije prihvataju po~etnici koji prevode bilo {ta i bilo za
koga (takav polo`aj su zakuvali slovena~ki izdava~i koji su sve vi{e
naklonjeni onome {to je komercijalno i objavljuju one autore koji su {to
jeftiniji). Dobar, iskusan prevodilac, ~iji rad se odlikuje visokim kvalitetom i
oven~an je nagradama, sve te`e uspeva da realizuje svoje predloge koje
podnosi izdava~kim ku}ama; kvalitetnih prevoda je sve manje, a najva`niji
prevodioci se, ipak, svake godine nagra|uju specijalnom nagradom (Sovreova
nagrada). Klasi~na dela svetske knji`evnosti se poslednjih godina najvi{e
objavljuju u masovnim, ponovljenim izdanjima i starijim prevodima (edicija
Vrhunci stoletja (Vrhovi veka) koju objavljuju dnevne novine Delo). Pri tome
je karakteristi~no da se ime prevodioca sve manje pominje u javnosti,
izdava~koj propagandi i reklamama, prevodilac kao autor je, takore}i, pre}utan
(retki izuzeci su one edicije gde je prevodilac naveden na koricama, na
naslovnoj strani), pri ~emu je Udru`enje slovena~kih prevodilaca ve} nekoliko
puta uzalud protestovalo. Novi prevodi se, dodu{e, uglavnom pominju
prilikom izlaska knjige, ~esto su i ocenjivani (barem ona najbolja dela);
kriti~ari su danas uglavnom mla|i knji`evnici, nekada{nji studenti knji`evnosti
ili teorije knji`evnosti, koji nisu uvek najbolje kvalifikovani za taj rad. Re|e se
bave kritikom i stru~njaci (knji`evni istori~ari), od kojih bi se mogla o~ekivati
profesionalna ocena. Dodu{e, struka po~inje da obra}a pa`nju na prevod tek
nakon nekoliko godina ili decenija (diplomski radovi, magisteriji, doktorati,
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
1
knji`evne monografije). Najve}a gre{ka aktuelne kritike prevoda je u tome da
pi{e o prevodu kao o svakom (originalnom) delu, a ne upu{ta se u
komparativno vrednovanje i analizu prevoda i originala; pored toga, ona je
naj~e{}e kratka i povr{na.
Ludwig Bauer: Danas se cijeni brzina, u svemu. Moji su prijevodi cijenjeni
zato {to to dobro radim. S njima nema problema, poput lektorskih i sl. Stidio
bih se uraditi ne{to lo{e. O dru{tvenim priznanjima nemam iluzija, pa me
previ{e ne zanimaju.
Tomas Brovo: To varira: i velik ugled i potpuno ignorisanje, kako u
izdava~koj bran{i, tako i u medijima. Knji`evne kriti~are stalno morate
podse}ati na to da kad ~itaju knjigu izvorno napisanu na stranom jeziku prosto
ne ~itaju original. Argumentovana kritika prevoda retka je i u feljtonima, jer
ve}ina kriti~ara nema dovoljno li~nog iskustva u prevo|enju, pa nije ni
kompetentna za kritiku prevoda. Najbolji ~itaoci i kriti~ari prevoda jesu (sve
re|i dobri) lektori po izdava~kim ku}ama i drugi prevodioci. Me|utim, treba
pomenuti da postoji i nekoliko prevodila~kih nagrada.
Igor Buljan: Nije cijenjena zato {to je slabo pla}ena. Ali, jo{ ve}i je problem
ka{njenje honorara neki izdava~i odugovla~e s isplatom godinama, {to je
sramotno. Pro{le godine je ustanovljena knji`na nagrada Kiklop, a postoji i
kategorija najboljeg prijevoda. Da bi se neki prijevod ocijenio potrebno je
pro~itati i original. Na prevoditelje se obra}a pa`nja uglavnom kada je neki
prijevod izrazito lo{ ili izrazito dobar.
Ur{ka ^erne: a) Cenjena je manje nego {to vredi, ali to nije tragi~no. Ima
odjek u medijima; me|utim, ponekad se i dalje zaboravlja da se pomene
prevodilac. b) Prime}ujem da je moja profesija cenjena kad god se dogodi da
mi pri|e neko iz lai~ke javnosti i ~estita mi. Ili kada to u~ine prijatelji. d, e, f)
Kritike prevoda ima veoma malo. Poku{avali smo da ne{to promenimo, ali je
te{ko i{lo. Trebalo bi da po~nemo da sistemati~no pi{emo kritike prevoda.
Fabjan Hafner: U stru~nim krugovima jeste, i te kako. Prevodio~evo ime
navodi se na naslovnoj strani, ponekad ~ak i na koricama, prevodioci se
pominju u recenzijama, mogu da dobiju stipendije, finansijsku podr{ku i
nagrade. Aocene uglavom daju kolege, ponekad i traduktolozi. Me|utim, {ira
javnost jedva da je svesna fenomena prevo|enja.
Rut Kin: Ove godine dobila sam dve prevodila~ke nagrade, pa utoliko imam
ose}aj da se moji prevodi cene, i to mi je veoma va`no. Na~elno gledano,
me|utim, prevodioci su u Nema~koj jo{ uvek zapostavljeni: premalo zara|uju,
a ni mediji ih uglavnom ne prime}uju i ne odaju im dovoljno priznanja. Delom
to ima veze i s tim {to ni sami izdava~i ne pominju prevodioce dovoljno (u
reklamama, na primer).
Bord Kranstad: O ve}ini mojih prevoda objavljeni su prikazi u novinama i
~asopisima. Dobio sam i nekoliko nagrada za svoj rad.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
2
N.N.: Me|u obrazovanijima jest, ali ima i onih koji misle da mi pretipkamo
na drugi jezik. U Hrvatskoj postoji nekoliko nagrada za najbolji prijevod
(dr`avna Iso Velikanovi} od 2004.; strukovna nagrada Dru{tva hrvatskih
knji`evnih prevodilaca; nagrada Kiklop pulskog sajma knjiga Sa(n)jam knjige).
Kad knjiga dobije neku od tih nagrada, onda mediji objave. Javno vrednovanje
prijevoda doga|a se jedino u obliku ponekih (prerijetkih) novinskih recenzija
knji`evnih kriti~ara ili ako je neki skandal, kao sa Da Vincijevim kodom.
Nenad Patrun: a) Ne osobito. b) Prevodila~ki rad je potcijenjen u nov~anom
smislu. c) Da, knjige se prodaju, neke ~ak i u velikim (za hrvatske okolnosti)
nakladama. d) Naj~e{}e izdava~. e) Naj~e{}e prijevod ocjenjuju kolege po
struci (obitelj ne ra~unajmo). f) Ponekad se zalomi kakva recenzija prijevoda
u novinama, ali to je rijetkost.
Ljiljana [}uri}: Koliko znam, na{a profesija nigdje nije osobito cijenjena,
osim unutar same bran{e. Prikazi prevedenih knjiga u novinama i ~asopisima
~esto ni ne spomenu tko je knjigu preveo. Za pravu ocjenu prijevoda bilo bi
potrebno da ocjenitelj pro~ita i izvornik, {to nije uobi~ajeno, barem koliko je
meni poznato.
Evan Vajt: U Kanadi je prevodilac klasi~ne poezije omiljen otprilike koliko i
ledena ki{a. Kad ona kona~no stane, po~inje hokej. Moji prevodi Katula
pobudili su ve}e zanimanje nego {to sam o~ekivao, ali njegov lascivni predmet
uvek privla~i pa`nju. Horacije je manje tra`en, a mnogo je ve}i pesnik i
mnogo ga je te`e plasirati, osim mo`da u Velikoj Britaniji i Njujorku. O mojim
prevodima K. i H. se pisalo, ali su to ponekad ~inili ljudi koji se bolje
razumeju u hokej nego u knji`evnost.
Du{anka Zabukovec: Ne, op{te uzev, mislim da nije dovoljno cenjena. ^esto
~ujemo kako bi svako mogao da radi taj posao; a mnogi ga i rade, i to lo{e.
Slu{ala sam kako cve}arke i frizerke govore da bi svako umeo da prekuca
tekst, a na to se svodi prevo|enje (za pomenute cve}arke i frizerke, dakako),
ali i aran`iranje cve}a i ~e{ljanje kose zahteva mnogo znanja. Moji prevodi su
dobro ocenjeni me|u kolegama i urednicima, ali kriti~ari se gotovo nikad ne
bave prevodom, bar ne u pravom, kriti~kom smislu. Upore|ivanje prevoda sa
izvornikom je pipav posao, a potrebno je i mnogo teorijskog i prakti~nog
znanja i mnogo vremena. Takve kritike bile bi dobrodo{le, ali te{ko je do}i
do njih, {to }e vam potvrditi svaki novinski urednik. Moji prevodi se ocenjuju
kad dobijem neku nagradu, ali po{to su nagrade u na{oj struci izuzetno retke,
isto va`i i za kriti~ke ocene.
8. Da li (bi)ste se bavili kritikom prevoda? Za{to da, za{to ne?
Lajo{ Adamik: Nisam, nikad, i ne bih. To je posao za kriti~are, i to treba da
bude posao za kriti~are.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
3
Drago Bajt: To sam radio u mla|im godinama, dosta sam pisao i o
prevedenim knjigama; istina, u kratkoj formi i ne dovoljno duboko, jer su tako
zahtevali mediji. Danas to vi{e ne bih radio, vi{e me interesuje da pi{em o
prevo|enju sa knji`evno-istorijskog i sociolo{kog aspekta.
Ludwig Bauer: Ima toliko lo{ih prijevoda da to obeshrabruje konzekventniju
kriti~nost. S druge strane, interpretacija dobrog prijevoda tra`i toliko truda da
to nije naplativo. Prevoditelj Karman preveo je, primjerice, Indijsku legendu
Thomasa Manna tako dobro da bi se o tome mogao napisati ud`benik, ali
nikome ni{ta. Osim mene, urednika, nitko to i ne zna...
Tomas Brovo: Nisam dosad. Za{to nisam? Dobro pitanje.
Igor Buljan: Nemam afiniteta za to.
Ur{ka ^erne: Napisala sam tri kritike prevoda i diplomski rad na temu Kritika
knji`evnog prevoda (i upisala doktorske studije na tu temu, ali sam ih za sada
ostavila po strani). Trenutno ne pi{em kritiku prevoda, jer u Sloveniji ne
postoji pozitivna klima za to. Bavila bih se time jer mislim da vredi
signalizirati "kriterijume" vezane za kvalitetan prevod; a na drugoj strani, ne
bih se bavila time, jer u tome postoji ne{to "arogantno" i "moraliziraju}e".
Tako|e, ukoliko pi{e{ kritiku prevoda, mora{ da investira{ minimalno onoliko
vremena i kompetencije koliko i sam prevodilac a to nikada nije tako dobro
pla}eno da bi taj uslov mogao da ostvari{.
Fabjan Hafner: Bavio sam se. Tako ~ovek stekne malo prijatelja a mnogo
neprijatelja. Its a dirty work but somebody gotta do it. Trapave ocene laika
donose vi{e {tete nego koristi.
Rut Kin: Zavisi. Ponekad mi se neki prevod ~ini tako beznade`no lo{im da
bih najradije pocepala knjigu. S druge strane, opet, znam da neko ko radi za 13
evra po strani prosto ne mo`e da na~ini dobar prevod, nema tu pri~e. Aina~e
mislim da bih radije pisala prikaz prevoda koji mi se ~ini izuzetno dobrim.
Bord Kranstad: Dr`im se prevo|enja i ne pi{em prikaze i recenzije. Ne bih
voleo da ocenjujem tu|e prevode.
N.N.: Da, jer mislim da iz recenzija i kolege prevoditelji mogu puno nau~iti, a
publika mo`e ocijeniti `eli li kupiti takvu knjigu ili ne.
Nenad Patrun: Nisam se bavio time, nisam imao vremena.
Ljiljana [}uri}: Ne, nemam ni interesa ni vremena.
Evan Vajt: Da. To je odli~an na~in da steknete prijatelje i da uve}ate {iroko
rasprostranjenu ljubav prema kriti~kim prikazima.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
4
Du{anka Zabukovec: ^esto sam obe}avala da }u to uraditi ali nikad nisam
nalazila vremena. Jo{ uvek nisam odustala od tog projekta, pre svega zato {to
slobodni prevodioci zavise od objavljenih ocena svoga rada. Ako bi drugi to
mogao da radi nego prevodioci koji poznaju i teoriju (ili vice versa)?
II
1. Kako se u Va{oj zemlji postaje prevodilac? Postoje li prevodila~ke
{kole? [ta je njihov program?
Lajo{ Adamik: Na filolo{kim fakultetima ve}ine univerziteta postoje kursevi
za prevo|enje kao sastavni deo kurikuluma, i pretpostavljam da se tako i
postaje prevodilac: izu~avanjem jezika i knji`evnosti na nekom univerzitetu.
Postoje i prevodila~ke {kole, ali uglavnom za konferencijske i stru~ne
prevodioce.
Drago Bajt: Prevodioci u Sloveniji su samouki ljudi koji po~inju da se bave
tim poslom obi~no tokom studiranja jezika, knji`evnosti, teorije knji`evnosti i
istorije, i nakon toga se osposobljavaju u praksi. Ne postoje posebne {kole, ali,
ipak, poslednjih nekoliko godina, mla|i prevodioci sve ~e{}e u~estvuju u
knji`evnim odnosno prevodila~kim radionicama u inostranstvu i kod ku}e, gde
se uglavnom bave prakti~nim prevo|enjem. Postoji i teorijski orijentisano
Odeljenje za prevo|enje na ljubljanskom Filozofskom fakultetu, koje je
proiza{lo iz katedre za engleski jezik; ono se pre svega bavi prakti~nim
prevo|enjem za televiziju, interesuju ga razli~ite struke, naj~e{}e sa aspekta
jezika, leksike, a mnogo manje prevo|enje estetski relevantnih knji`evnih dela.
Ludwig Bauer: Prevodilac se postaje slu~ajno.
Tomas Brovo: Na univerzitetu u Diseldorfu postoji smer za knji`evno
prevo|enje, na univerzitetu u Minhenu postdiplomske studije za knji`evno
prevo|enje s engleskog. Me|utim, daleko su va`niji talenat, zadovoljstvo i
strast: gotovo svi prevodioci dolaze nekako preko reda, mo`da i jesu zavr{ili
studije filologije, a do prevo|enja su do{li na ovaj ili onaj na~in. Mogu}nost za
usavr{avanje prevodiocima nude i neke institucije koje nemaju veze s
univerzitetima, a pre svih Deutscher bersetzungsfond (Nema~ki prevodila~ki
fond).
Igor Buljan: Na Filozofskom fakultetu je prije par godina otvorena katedra za
prevo|enje, ali samo za engleski jezik (mo`da i njema~ki, nisam siguran).
Program mi nije poznat.
Ur{ka ^erne: Postoji fakultet (Prevajalski oddelek Filozofske fakultete v
Ljubljani Odeljenje za prevo|enje Filozofskog fakulteta u Ljubljani) ali on
nije specijalizovan za knji`evni prevod (imaju kurseve po dva sata nedeljno, i
predmet Deskriptivna kritika prevoda). Postoje i filolo{ki fakulteti na F.F. i
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
5
komparatistika. Potrebno je imati odgovaraju}i knji`evni senzibilitet, poznavati
knji`evnost, savr{eno poznavati jezik i stranu kulturu, a i strukturu knji`evnog
dela. Ponekad neke institucije nude posebne kurseve (~asopis Literatura,
fakultet Institut fr Angewandte und Theoretische Translationswissenschaft na
otoku Premuda u Hrvatskoj) za studente ili mlade koji bi `eleli da se bave
prevo|enjem. Ponekad to funkcioni{e i tako {to mladi na adrese knji`evnih
~asopisa {alju svoje prve prevode proze ili poezije, pa se to onda, ako je dobro,
i objavi, a kasnije mogu da {alju prevode izdava~kim ku}ama. Dobro je ako te
neko primeti i preporu~i urednicima.
Fabjan Hafner: Mo`e da prevodi svako ko se usudi da to radi. Na tri
univerziteta (u Be~u, Gracu i Insbruku) postoje katedre za nauku o prevo|enju,
ali knji`evno prevo|enje tamo je bezmalo ne{to egzoti~no.
Rut Kin: Neki univerziteti i vi{e {kole imaju posebne kurseve i studije, ali
prevodioci naj~e{}e prosto sednu i rade. Poznanstva su daleko bitnija od
diplome s nekog prevodila~kog fakulteta.
Bord Kranstad: Ne postoje {kole za knji`evne prevodioce, osim
tradicionalnih filolo{kih fakulteta. Postoji, me|utim, {kola za tehni~ko i sudsko
prevo|enje, ali ne znam mnogo o njihovom programu.
N.N.: Slu~ajno. Prevodila~ki studij se temelji na stru~nom i tehni~kom
prevo|enju, ne na knji`evnom, a i taj program je prili~no amaterski.
Nenad Patrun: Samo upornim radom i zanimanjem za tu djelatnost. Nema
prevodila~kih {kola.
Ljiljana [}uri}: Mogu govoriti samo o svojem iskustvu prevodilac sam
postala onog dana kad mi je prvi nakladnik dao knjigu na prijevod. U to
vrijeme (prije desetak godina) nije bilo prevodila~kih {kola. Mislim da sad
postoji poslijediplomski studij.
Evan Vajt: Postoje prevodila~ki programi na nekim univerzitetima, ali je
obi~no naglasak na francuskom za administraciju i biznis. Knji`evno
prevo|enje je na margini.
Du{anka Zabukovec: Na Fakultetu umetnosti Ljubljanskog univerziteta
postoji Odsek za prevodila{tvo. Kad steknete diplomu, zvani~no postajete
prevodilac. Studenti moraju da odaberu po dva jezika od ponu|enih: engleski,
nema~ki, francuski ili italijanski. Od tre}e godine, program se deli na dva
smera: studije za prevodioce i studije za tuma~e.
Ova katedra osnovana je tek nedavno, 1997. Pre toga, svi koji su `eleli da
postanu tuma~i ili prevodioci morali su da studiraju odgovaraju}e jezike.
Problem je bio u tome {to takvi programi studentima nisu pru`ali dovoljno
znanja o samom prevo|enju. Naglasak je bio na pedago{kom pristupu.
Program se sastoji od teorijskih predmeta i ve`bi. Detaljniji podaci mogu se
na}i na internet strani: http://prevajalci.ataco.si/lang/smeridodipl.php
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
6
2. Da li postoje zakoni koji reguli{u prevodila~ku delatnost? Da li su
se oni menjali u poslednjih 10 godina? U koju vrstu delatnosti se
svrstava prevo|enje?
Lajo{ Adamik: Koliko je meni poznato, zakonska regulativa ne postoji a
moram priznati da, bar kad je knji`evno prevo|enje u pitanju, ne ose}am ni
potrebu za njom. A{to se ra~unovodstva ti~e: sada imamo dve kategorije za
prevode, jednu za knji`evne prevode i jednu za sve druge, a PDV na knji`evne
prevode ni`i je od PDV-a za druge (15 odsto 25 odsto).
Drago Bajt: O prevo|enju pre svega govori Zakon o autorskim i srodnim
pravima, izglasan 1995. godine, koji je u me|uvremenu bio jednom ili dvaput
u izvesnoj meri a`uriran. Prevodioci spadaju u knji`evne autore, njihova
autorska (velika) prava {titi pomenuti Zakon i ugovori koji se sklapaju sa
izdava~kim ku}ama, a mala autorska prava (objavljivanja prevoda u masovnim
medijima, posebno na radiju) {titi organizacija ZAMP, koja od prikupljenog
novca daje doprinos za reprize knji`evnih dela na RTV Slovenija i drugim
slovena~kim RTV-stanicama, kao i za javne knji`evne promocije (biblioteke,
proslave itd.).
Ludwig Bauer: Nije mi poznata zakonska regulativa, ali valjda neka postoji.
Tomas Brovo: Zakon ka`e da su prevodioci autori svog dela, te da u tom
smislu imaju isti rang kao i pisci: prevedena knjiga ima dva autora. Godine
2002. u Nema~koj je izmenjen zakon o autorskim pravima, a najva`nija
izmena glasi: Autorima se kori{}enje njihovog dela mora adekvatno
nadoknaditi, a {ta je adekvatno, to me|u sobom dogovaraju udru`enja (na
primer, Udru`enje prevodilaca i Udru`enje izdava~a), odnosno dato autorsko
udru`enje sa svakim korisnikom (izdava~em) pojedina~no. U slu~aju spora,
odluka se donosi sudskim putem, a ugovori koji sadr`e neprimerene odredbe
mogu se naknadno izmeniti (prilagoditi). (Zakon, uzgred, knji`evne
prevodioce navodi kao primer autorske grupe koja se ne pla}a adekvatno.
Prevodioci su se vi{e od ma koje druge grupe autora anga`ovali na menjanju
zakona.) Trenutno, Udru`enje prevodilaca pregovara s Udru`enjem izdava~a i
nekoliko drugih izdava~a, jo{ uvek bez rezultata. Osim toga, trenutno ima bar
desetak kolega koje su podnele tu`be sudu i zahtevale naknadnu izmenu
(prilago|avanje) ugovora.
Igor Buljan: Koliko je meni poznato, ne postoje.
Ur{ka ^erne: Svrstava se u grupu autorske delatnosti, i regulisano je
Zakonom o autorskom pravu (civilno pravo). Koliko znam, zakoni se nisu
menjali. Upravo sada se radi na Prevodila~kom kodeksu u okviru DSKP-a
(Dru{tvo slovena~kih knji`evnih prevodilaca, Tom{i~eva 12, 1000 Ljubljana).
Fabjan Hafner: Ne postoje posebni, postoje samo zakoni koji va`e za
knji`evnu bran{u uop{te, a ti~u se za{tite autorskih prava i naknade za njihovo
kori{}enje.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
7
Rut Kin: U Nema~koj svako mo`e da postane knji`evni prevodilac. Za sudske
i za zvani~ne tuma~e postoje odre|eni zakoni i pravila.
Bord Kranstad: Zakoni o za{titi intelektualne svojine va`e i za knji`evne
prevode, a menjani su tokom poslednjih deset godina.
N.N.: Prevoditelj kao zanimanje ne postoji. Mo`e se svrstati pod pru`anje
intelektualnih usluga ili inokorespondent.
Nenad Patrun: Uslu`na, samostalna djelatnost. Nisam osobito potanko
upoznat sa hrvatskim zakonodavstvom u svezi s prevodila{tvom.
Ljiljana [}uri}: Knji`evno prevo|enje svrstava se u umjetni~ku djelatnost, a
~lanstvo u Dru{tvu hrvatskih knji`evnih prevodilaca otvara vrata (barem
teoretski) za ulaz u Hrvatsku zajednicu samostalnih umjetnika, gdje postoji
zakonska regulativa.
Evan Vajt: Postoje striktni kriteriji za prevo|enje za administraciju.
Du{anka Zabukovec: Zakon predvi|a samo status kulturnih radnika
(slobodnjaka), a uslovi se stalno pogor{avaju. Poreski zakoni su takvi da je
izuzetno te{ko pre`iveti u ovoj profesiji, a nakon izmena najavljenih za 2006.
bi}e jo{ te`e. Prevodioci su svrstani u kulturne radnike, a tih ima mnogo na
spisku.
3. Postoji li institucionalna podr{ka prevodnoj knji`evnosti i
prevodiocima dotacije za {tampanje izdava~ima; pla}eno socijalno i
penzijsko osiguranje za prevodioce; stipendije (vrsta; visina; koliko
~esto); nagrade?
Lajo{ Adamik: Nacionalni fond za kulturu sufinansira izdavanje prevoda
ma|arske knji`evnosti u inostranstvu. Prevodioci s nema~kog i njihovi
izdava~i mogu da podnesu zahtev za finansijsku pomo} fondacijama u
Nema~koj, Austriji i [vajcarskoj. Posebni fondovi za prevodioce ne postoje, ali
postoje stipendije (Bosch Stiftung, DAAD, KulturKontakt Austria i
sterreichische Gesellschaft fr Literatur).
Drago Bajt: I (dobri, zna~ajni) prevodi dobijaju subvencije Ministarstva za
kulturu, ali te subvencije uzima izdava~ka ku}a, a ne autor. Samostalni
prevodioci pla}aju doprinose za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje;
njihove penzije su male, bez obzira na visinu prihoda. Stipendije dodeljuje
Ministarstvo za kulturu (za prevodioce postoji mali broj takvih stipendija,
nisam informisan o njihovoj visini), Dru{tvo slovenskih knji`evnih prevajalcev
(Udru`enje slovena~kih knji`evnih prevodilaca) poslednje dve godine
dodeljuje prevodila~ke stipendije od novca koji se prikupi od knjiga
pozajmljenih u slovena~kim javnim bibliotekama (oko 16 miliona SIT
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
8
godi{nje*, stipendije po 300.000800.000 SIT*). Svake godine se dodeljuju
12 Sovreove nagrade (po 70.000 SIT*).
Ludwig Bauer: Nedavno sam dobio stipendiju za Antologiju suvremene
slova~ke poezije od Ministarstva kulture. To je po`eljan oblik stimulacije, ali je
sve to nedovoljno sistemati~no.
Tomas Brovo: Izdava~i imaju ~itav niz institucija kojima mogu da se obrate za
finansiranje prevoda.
Prevodioci pak, osim malobrojnih regionalnih, od 1997. godine imaju i
stipendije Nema~kog prevodila~kog fonda (www.uebersetzerfonds.de): to su
radne stipendije za konkretne projekte, stipendije za putovanja ili za rad s
mentorom. Konkursi se raspisuju dvaput godi{nje. Tako kod naro~ito
komplikovanih, kompleksnih projekata prevodioci makar malo mogu da ubla`e
gubitak koji im donosi lo{a zarada.
Prevodioci su, kao i drugi umetnici, uglavom osigurani preko posebnog
osiguranja za umetnike (koje pokriva zdravstveno i penziono osiguranje i
medicinsku negu), i, kao i slu`benici, pla}aju polovinu sume za osiguranje, a
drugu polovinu osiguranju upla}uju korisnici prevodila~kih usluga i dr`ava.
Kako ve}ina prevodilaca malo zara|uje, pa malo i upla}uje za osiguranje,
tro{kovi zdravstvenog osiguranja i medicinske nege nekako se jo{ i pokrivaju,
ali zato penzija na kraju ispadne niska toliko niska da se od nje ne mo`e
`iveti.
Igor Buljan: Postoje donacije izdava~ima Ministarstva kulture, raznih stranih
kulturnih organizacija i ambasada. Problem je {to mnogi izdava~i, nakon {to
dobiju donaciju za prijevod, ne isplate honorar prevoditelju. Pla}eno socijalno i
mirovinsko osiguranje imaju samo ~lanovi Zajednice samostalnih umjetnika
(me|u njima ima i prevoditelja). Stipendije za poticanje knji`evnog
stvarala{tva od ove godine dodjeljuje Ministarstvo kulture. Od 25 stipendija 4
su za prijevod (iznos od cca. 2.500 eura do cca 11.500). Nagrade za najbolji
prijevod dodjeljuje Dru{tvo hrvatskih knji`evnih prevoditelja i nagrada Kiklop.
Ur{ka ^erne: Postoji izvesna vitalna podr{ka prevodnoj knji`evnosti: dotacije
za prevod, dotacija za {tampanje, pla}eno socijalno i penziono osiguranje
prevodiocima kojima je Ministarstvo za kulturu priznalo "status slobodnog
prevodioca", postoje stipendije koje se dodeljuju jednom godi{nje
(od 840 evra do 4.100 evra). Postoji i jedna nagrada (Sovreova nagrada), koja
je dotirana (na`alost, ne znam koliko, tu informaciju poseduje DSKP), i jedna
povelja za mlade prevodioce, koja nije dotirana. Prevodioci mogu da se
kandiduju i za neke knji`evne nagrade i nagrade iz kulture, ali to se ne doga|a
~esto.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
3
9
* 16 miliona SIT (slovena~kih tolara) cca. 67.000 evra. Prim. prev.
* 300.000 SIT (slovena~kih tolara) cca. 1.250 evra. Prim. prev.
* 70.000 SIT cca. 291 evro. Prim. prev.
Fabjan Hafner: Posebna slu`ba pri Birou saveznog kancelara koja u Austriji
zamenjuje ministarstvo za kulturu finansijski poma`e izdava~e, a postoji i
Prevodila~ko dru{tvo. Osim toga, tu su i razli~iti modaliteti finansijske
podr{ke: naknadno dotiranje prevoda na osnovu stru~nog mi{ljenja, od 750
do 2.200, sufinansiranje prevoda u maksimalnoj visini od 2.200 po
prevodu, kao i Nagrada dr`ave Austrije za knji`evni prevod, u visini od
7.300, koja se svake godine dodeljuje na dva mesta: jednom za prevod dela
austrijske knji`evnosti na strani jezik i jednom za prevodioca iz Austrije koji
prevodi sa stranog jezika na nema~ki.
Rut Kin: Postoji Deutscher bersetzungsfonds (Nema~ki prevodila~ki fond),
odli~na institucija koja daje prevodila~ke stipendije i finansira putovanja.
Stipendije dobijaju prevodioci, a ne izdava~i. [to se socijalnog osiguranja ti~e,
tu imamo socijalno osiguranje za umetnike, u koje samostalni umetnici, pisci
i sl. mese~no upla}uju (uglavnom malu) svotu novca, u zavisnosti od zarade.
Bord Kranstad: Ne postoje posebni penzijski fondovi za prevodioce, ali
imamo sve ostalo gore pomenuto.
N.N.: Postoji potpora za izdavanje koja nije uvjetovana kvalitetom prijevoda.
Postoji dr`avni otkup za knji`nice koji tako|er nije uvjetovan kvalitetom
prijevoda. Postoji institucija samostalnih umjetnika kojima se pla}a
zdravstveno i mirovinsko osiguranje ako im trogodi{nji prosjek primanja ne
prelazi brutto pla}u visokoobrazovanog zaposlenika u kulturi.
Stipendije ne postoje, tek je 2004. osnovana prevodila~ka ku}a u Podstrani
koja jo{ nije zapo~ela s radom.
Nagrade (vidi pitanje I. 8.)
Nenad Patrun: Ne{to je krenulo sa stipendiranjem prijevoda, a postoji
zdravstveno i mirovinsko osiguranje za samostalne umjetnike prevoditelje,
koji se u~lane u Hrvatsku zajednicu samostalnih umjetnika (HZSU).
Ljiljana [}uri}: Pla}eno socijalno i mirovinsko osiguranje postoji za ~lanove
Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika.
Evan Vajt: Postoje (udru`enja prevodilaca) to je u prili~noj meri sme{an
dru{tveni klub, kao {to je ~esto slu~aj sa knji`evnom scenom u malim
zemljama. Oni izvan Kanade nikada ne bi dali stipendije i nagrade ve}ini ljudi
koji ih u Kanadi dobijaju. Kanada je, sasvim u Orvelovom duhu, mala bara sa
mnogo Snoubolsa i premnogo Napoleon (pogledajte @ivotinjsku farmu).
Du{anka Zabukovec: Da, postoji sve navedeno. Izdava~i dobijaju pomo}, ali
ona ne pokriva prevodila~ke honorare, koji realno postaju sve ni`i. Dotacije za
socijalno osiguranje slobodnjaka uslovljene su prevodio~evim prihodom (ispod
3.900 tolara godi{nje) i kvalitetom prevoda. Stipendije odobrava Ministarstvo
kulture, a raspodeljuje ih Udru`enje slovena~kih knji`evnih prevodilaca (prema
odlukama posebne komisije). Mnogi prevodioci konkuri{u za inostrane
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
0
stipendije, ve} prema jeziku s koga prevode. Zemlje poput Velike Britanije,
Francuske, Nema~ke, Austrije i Italije spremne su da ulo`e dosta truda kako bi
njihove knji`evnosti dospele do potencijalnih novih tr`i{ta. Postoje i inostrani
prevodila~ki centri u kojima prevodioci mogu da rade i `ive besplatno
(Nema~ka, Italija, Engleska, [vajcarska, Gr~ka, itd.).
4. Da li je u Va{oj zemlji mogu}no `iveti od prevo|enja? Koliki su
prevodila~ki honorari? Koliki su porezi? Kako se utvr|uju porezi na
autorske honorare?
Lajo{ Adamik: Mo`e se `iveti od prevo|enja, ali ne samo od prevo|enja
knji`evnih tekstova. Najni`e honorare pla}aju izdava~i; ja, na primer, po
pravilu dobijam pet ili {est puta ve}i honorar za tehni~ke prevode ili za
prevode iz teorije umetnosti. (Ra~unamo po broju slovnih mesta; izdava~i u
proseku pla}aju 0,60 HUF, a u proseku 3,00 HUF dobijam za sve ostalo; 250
HUF = 1 EUR).
[to se poreza ti~e: da bi uop{te mogao da izda ra~un, svaki prevodilac je ~lan
deoni~arskog dru{tva. Za preduze}a koja godi{nje zarade manje od deset
miliona forinti od pre dve ili tri godine imamo pojednostavljeni poreski
sistem, i ona pla}aju 15 odsto od zarade. Zato onda i ne dobijamo PDV nazad,
ali kako PDV za prevode iznosi 25 odsto, u}arili smo 10 odsto. (!)
Drago Bajt: Kao {to se iz gore nabrojanog mo`e primetiti, prose~an
prevodilac veoma te{ko `ivi od prevo|enja. U Sloveniji trenutno postoji preko
300 slobodnih prevodilaca, odnosno prevodilaca koji imaju status slobodne
profesije, odnosno samostalnih stvaralaca u kulturi; 115 tih prevodilaca je
ostvarilo mogu}nost da im dr`ava pla}a doprinose za socijalno, zdravstveno i
penziono osiguranje, a svi drugi (oko 230 prevodilaca) te tro{kove pla}aju
sami. Slovena~ke izdava~ke ku}e trenutno pla}aju od 30.000 do 45.000 SIT*
po autorskom tabaku. Samostalni prevodioci godi{nje mogu da zarade do 3,9
mil. SIT* bez poreza, ina~e bivaju oporezovani i moraju da vode
knjigovodstvo (visina njihove neoporezovane godi{nje zarade }e porasti u
2006. godini). Olak{ice vezane za materijalne tro{kove su se u poslednjih
godinu dana snizile sa 40 odsto na 10 odsto. Honorari se ubrajaju me|u sve
druge dohotke autora i oporezuju se u celini, u zavisnosti od ukupne visine
godi{nje zarade.
Ludwig Bauer: Mo`e se od toga `ivjeti, ali je to te{ko. Honorari stra{no
variraju.
Tomas Brovo: Ko mnogo i brzo prevodi i ne prehranjuje porodicu, mo`e da
`ivi od prevo|enja skromno, ali mo`e.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
1
* 30.000 SIT cca. 125 evra; 45.000 SIT cca. 187 evra. Prim. prev.
* 3.900.000 SIT cca. 16.250 evra. Prim. prev.
Uobi~ajeni honorari (13 do 20 evra po {lajfni, 30 redova x 60 slovnih mesta)
jedva da mogu da pokriju tro{kove `ivota, a procenat od prodaje dosad se
ispla}ivao retko ili je bio veoma nizak. S novim zakonom to bi trebalo da se
promeni, ali da li }e tada bolje zara|ivati svi prevodioci ili samo prevodioci
bestselera, to }emo tek da vidimo.
Kao mali preduzetnik, prevodilac pla}a porez na zaradu kao i svi. Samo {to
kod PDV-a za autorska dela va`i ni`a stopa: 7 odsto a ne 16 odsto.
Igor Buljan: Mogu}e je `ivjeti od prevo|enja samo ako imate dovoljno
narud`bi. As obzirom da se uglavnom prevodi s engleskog, prevoditelji s
drugih jezika nemaju mnogo {ansi.
Ur{ka ^erne: Mo`e, skromno. Ukoliko poseduje{ nacionalni status
slobodnog prevodioca i dobre partnere-izdava~e, onda dobija{ dosta ponuda.
Honorari za prevod proze kre}u se od (minimalno) 78 evra do (maksimalno)
19 evra po strani, a za prevod poezije od 0,5 evra do 2,5 evra po stihu; kada su
u pitanju prevodi za pozori{te, sve zavisi od veli~ine imena prevodioca: od
1.300 evra pa do 4.000 evra za dramu.
Porezi zavise od administrativnog statusa. Najmanji porez iznosi 16 odsto
(akontacije poreza dohodnine) i najvi{i 25 odsto. Porezi na autorske
honorare se utvr|uju na osnovu statusa.
Fabjan Hafner: Od knji`evnog prevo|enja nije mogu}no `iveti. Za jednu
stranu (1.800 slovnih mesta s belinama) mo`e se dobiti do 20 evra, dok se za
prevod stru~nog teksta mo`e dobiti i trostruki iznos. Na pitanje o porezima ne
mo`e se dati uop{ten odgovor, po{to porez zavisi od visine ukupnih prihoda i
od njihovog tipa.
Rut Kin: Ne, nije mogu}e. Ve}ina nas su mazohisti. Aporezi su niski jer se
razrezuju u skladu sa zaradom. Pa jo{ i porez na autorske honorare??? Kamo
lepe sre}e...!
Bord Kranstad: U principu, norve{ki prevodioci ne sklapaju autorske
ugovore. Potpisujemo ugovore sa fiksnom cenom po strani.
N.N.: Da mo`e se `iveti, ali vrlo skromno. Honorari su izme|u 5 i 10 eura po
kartici prijevoda na maternji jezik me|u profesionalcima, studenti idu ispod
cijene kod izdava~a koji tvrde da ne mogu vi{e platiti. Prijevodi na strani jezik
kre}u se izme|u 10 i 15 eura po kartici (kartica je 1.800 znakova s bjelinama).
Porezi su podijeljeni na kategorije od 15 do 40% proporcionalno zaradi, a
prevoditelji imaju posebne olak{ice kao povremeni autori. Za ovu godinu je
zakon promijenjen, ali jo{ ne znamo detalje.
Nenad Patrun: Mo`e se pre`ivjeti od prevo|enja: naravno, dobro se `ivi od
simultanog prevo|enja, konsekutive, a od knji`evnog se prevo|enja
pre`ivljava. ^lanovi udruge knji`evnih prevodilaca imaju poreznu olak{icu u
iznosu od 25 odsto od ukupnog dohotka.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
2
Ljiljana [}uri}: Da, mogu}e je `ivjeti od samostalnog prevo|enja ja tako
`ivim ve} deset godina. Honorari, dakako, variraju. Porezima se bavi moj
ra~unovo|a, pa o tome ne bih znala pojedinosti.
Evan Vajt: Zavisi od toga koga poznajete ili koliko malo mo`ete da jedete.
Du{anka Zabukovec: O~igledno je mogu}e (dokaz su mnogi prevodioci koji
`ive od svog rada), ali te{ko. Me|utim, ve}ina izdava~kih ugovora sadr`i
klauzule koje prevodioca prisiljavaju da proda sva materijalna prava, {to
izdava~u daje pravo da prodaje ponovljena izdanja bez isplate procenta
prevodiocu. Oporezivanje je isto kao i za svaku drugu delatnost (trenutno
progresivno, ali idu}e godine se uvodi fiksna stopa od 20 odsto). Ranije nam se
od osnovice odbijalo 40 odsto za re`ijske tro{kove, ali ove godine je to
smanjeno na 10 odsto. Trenutno se pripremaju novi poreski zakoni, i
o~ekujemo da }e stanje biti jo{ gore.
5. Postoje li u Va{oj zemlji profesionalne prevodila~ke asocijacije
(udru`enja prevodilaca)? Odakle se one finansiraju? [ta su njihove
funkcije i ciljevi?
Lajo{ Adamik: Imam kolege koji ve} godinama poku{avaju da organizuju
ne{to nalik tome; zasad imaju e-mail forum, pa tim putem razmenjuju
informacije, razja{njavaju tehni~ke probleme i sli~no. Ne znam da li dobijaju
ikakvu finansijsku pomo}, pretpostavljam da ipak ne. Glavni cilj im je za{tita
prava prevodilaca u slu~aju spora s izdava~ima.
Drago Bajt: U Sloveniji deluje Dru{tvo slovenskih knji`evnih prevajalcev
(DSKP), koje nema zaposlenih (predsednik i sekretarica rade volonterski, na
osnovu izbora i glasanja, kao i izvr{ni odbor dru{tva), osim honorarno
pla}anog administratora. Finansira ga Ministarstvo za kulturu na osnovu
njegovog godi{njeg programa, akcija i aktivnosti, a najvi{e novca dobija za
organizovanje svakogodi{njeg prevodila~kog susreta, za pripremu
prevodila~kog zbornika i za Sovreovu nagradu. Dru{tvo okuplja eminentne
knji`evne prevodioce (u 2005. godini broji 205 ~lanova), bavi se polo`ajem
prevo|enja i prevodilaca, planiranjem nacionalnog programa prevo|enja,
kodeksom prevo|enja, politikom autorskih honorara, negovanjem teorije
prevo|enja i istorije prevo|enja, odr`avanjem estetske ravni prevodila~ke
profesije. Dru{tvo se ne bavi tra`enjem posla za svoje ~lanove, oni to ~ine
sami. (Time se, na primer, bavi Dru{tvo znanstveno-tehni~nih prevajalcev
(Udru`enje nau~no-tehni~kih prevodilaca), koje je ve} privatizovano, a pored
njega postoji jo{ i Dru{tvo konsekutivnih in simultanih prevajalcev in tolma~ev
(Udru`enje konsekutivnih i simultanih prevodilaca i tuma~a.) ^lanovi dru{tva
nemaju posebne privilegije i pogodnosti.
Ludwig Bauer: Dru{tvo hrvatskih knji`evnih prevoditelja brani cehovska
prava ~lanova. Financira ih dr`ava.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
3
Tomas Brovo: Za knji`evne prevodioce imamo Verband deutschsprachiger
bersetzer literarischer und wissenschaftlicher Werke (Vd, Udru`enje
knji`evnih i nau~nih prevodilaca za nema~ki jezik,
www.literaturuebersetzer.de), i to Udru`enje je deo Udru`enja nema~kih
pisaca, pa time i Ujedinjenog sindikata uslu`nih delatnosti (ver.di). ^lanovi
Udru`enja pla}aju sindikatu uobi~ajenu ~lanarinu, u zavisnosti od visine
prihoda, i neznatnu sumu novca Udru`enju prevodilaca. Osnovni ciljevi jesu
pobolj{anje pravne i ekonomske situacije, profesionalizacija, razmena
informacija.
Igor Buljan: Postoji Dru{tvo hrvatskih knji`evnih prevoditelja. Financira se
~lanarinom, a valjda dobivaju ne{to i od dr`ave.
Ur{ka ^erne: Postoji Dru{tvo slovenskih knji`evnih prevajalcev Udru`enje
slovena~kih knji`evnih prevodilaca (DSKP), koje se, koliko znam, finansira od
~lanarine i subvencija Ministarstva kulture.
Postoji i DZTPS (Udru`enje prevodilaca nauke i tehnike), ali nisam upu}ena u
to na koji na~in se oni finansiraju.
Fabjan Hafner: Prevodila~ko dru{tvo finansira se od priloga svojih ~lanova, a
u`iva i podr{ku dr`ave; ima funkciju sindikata i trudi se da uti~e na javno
mnjenje i da ga koriguje.
Rut Kin: Imamo Verband deutschsprachiger bersetzer literarischer und
wissenschaftlicher Werke (Vd, Udru`enje knji`evnih i nau~nih prevodilaca za
nema~ki jezik), ono je deo na{eg sindikata ver.di; proverite kod njih.
Udru`enje ima i odli~nu veb-stranu, www.literaturuebersetzer.de
Bord Kranstad: Postoji nekoliko prevodila~kih udru`enja, a me|u njima i
udru`enje knji`evnih prevodilaca. Ovo udru`enje finansira se prihodima od
autorskih prava.
N.N.: Dru{tvo sudskih tuma~a, Hrvatsko dru{tvo znanstvenih i tehni~kih
prevoditelja i Dru{tvo hrvatskih knji`evnih prevodilaca. Kao registrirane
udruge, dobivaju dotaciju od dr`ave za redovne djelatnosti i posebne programe
i primaju ~lanarinu, ali ne smiju zara|ivati jer su neprofitne organizacije.
Funkcija je {irenje informacija me|u ~lanstvom koje bi mogle biti relevantne
za profesiju i za porezne uvjete te pobolj{anje statusa prevodilaca u dru{tvu.
Nenad Patrun: Postoji nekoliko udruga prevodilaca.
Ljiljana [}uri}: Kako sigurno znate, u Hrvatskoj postoji profesionalna udruga
Dru{tvo hrvatskih knji`evnih prevodilaca, koje nastoji pobolj{ati uvjete rada
prevodilaca.
Evan Vajt: Ima ih...
Du{anka Zabukovec: Postoje dva udru`enja. Udru`enje slovena~kih
knji`evnih prevodilaca, osnovano 1953, delimi~no se finansira iz bud`eta
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
4
Ministarstva kulture, ali samo za pojedina~ne projekte koji se s detaljnim
obrazlo`enjem podnose na godi{nji konkurs ministarstva. Udru`enje se oslanja
na volonterski rad ~lanova i najve}im delom se finansira od ~lanarine i
donacija. Cilj udru`enja je da promovi{e na{u profesiju i rad, i da uti~e na
stalno pobolj{avanje kvaliteta knji`evnih prevoda. Udru`enje objavljuje
godi{nju zbirku stru~nih eseja o prevo|enju, organizuje predavanja, seminare,
knji`evne ve~eri, me|unarodne susrete, itd. Dalji podaci o udru`enju mogu se
na}i na internetu (www.dskp-drustvo.si).
Drugo je Udru`enje nau~nih i tehni~kih prevodilaca, koje funkcioni{e na
komercijalnoj osnovi, napla}uje usluge u ime svojih ~lanova i nalazi im
poslove. Njihova ~lanarina je mnogo vi{a. Udru`enje ne zavisi od volonterskog
rada, ali za informacije preporu~ujem internet stranu (www.drustvo-ztps.si).
6. Da li ste ~lan profesionalne prevodila~ke asocijacije? Da li je to
va`no za Va{ prevodila~ki rad (ostvarivanje prava, borba za honorare,
posredovanje u nala`enju /i napla}ivanju obavljenog/ posla itd.)?
Imate li i neke obaveze kao ~lan prevodila~ke asocijacije? Koje biste
obaveze prihvatili?
Lajo{ Adamik: Ne, trenutno nisam. Anisam ba{ ni zainteresovan za ~lanstvo
u ma kojoj organizaciji.
Drago Bajt: ^lan sam DSKP-a, u ~ijem radu aktivno u~estvujem, posebno na
podru~ju autorskih prava. Svaki ~lan dru{tva pla}a ~lanarinu i nema drugih
obaveza; dru{tvo mu ni samo ne nudi ne{to drugo osim tu i tamo mogu}nost
posete nekoj radionici ili prevodila~kom forumu u inostranstvu.
Ludwig Bauer: Kao ~lan Dru{tva hrvatskih knji`evnih prevoditelja nemam
posebnih obaveza, ali postoje kriteriji prema kojima se postaje ~lan.
Tomas Brovo: ^lan sam Udru`enja prevodilaca, a mislim da je to va`no za
sve profesionalne knji`evne prevodioce (v. gore). ^lanovi sindikata mogu da
dobiju pravnu za{titu (kao u slu~aju pomenutih zahteva za naknadno
prilago|avanje ugovora, ili u slu~aju da izdava~ ne isplati honorar, da ne
navede autora i sli~no). Udru`enje ne poma`e pri nala`enju posla, ali vodi
spisak svojih ~lanova, koji se mo`e na}i i na homepage-u Udru`enja.
Igor Buljan: ^lan sam spomenutog dru{tva, {to je va`no vi{e zbog kontakata.
Obaveza mi je da pla}am ~lanarinu, sudjelujem u radu dru{tva, obnavljam
podatke o svojim prijevodima itd.
Ur{ka ^erne: Nisam jo{. Za sada sam simpatizer.
Fabjan Hafner: Jesam. Ponekad moram da dam stru~no mi{ljenje, a ina~e se,
bar {to se mene ti~e, korist od tog ~lanstva ograni~ava na kolegijalnu
solidarnost. ^lanovi se obavezuju na to da }e po{tovati etiku prevodila~ke
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
5
struke (na primer, da ne}e anga`ovati saradnike a da ih ne pomenu imenom, da
ne}e izostavljati ni dodavati delove teksta a da to jasno ne nazna~e, i, {to ja
smatram najva`nijim, da ne}e raditi po dampin{kim cenama).
Rut Kin: ^lan sam Vd-a, i od tog ~lanstva imam veliku korist. Udru`enje mi
pru`a zakonsku za{titu, koja mi je u nekoliko navrata bila veoma bitna
(naj~e{}e u sporovima oko autorskih prava). Obaveza nemam, osim da im
upla}ujem neznatan procenat od zarade, kako bi Udru`enje moglo da pokriva
tro{kove.
Bord Kranstad: ^lan sam dva prevodila~ka udru`enja, i oba su mi veoma
korisna. ^lanstvo nije uslovljeno nikakvim obavezama.
N.N.: Da, znanstvene i knji`evnoprevodila~ke. Kao ~lan
knji`evnoprevodila~ke sam i samostalna umjetnica i dr`ava mi pla}a
zdravstveno i mirovinsko te imam posebne porezne olak{ice. Posao nalazim
sama. Obaveze ne bih imala da nisam ujedno i ~lan upravnih tijela.
Nenad Patrun: ^lan sam Dru{tva hrvatskih knji`evnih prevoditelja, a mo`da
ostvarim pravo na zdravstveno i mirovinsko osiguranje ukoliko budem
primljen u HZSU.
Ljiljana [}uri}: Kako sam ve} spomenula, ~lan sam DHKP-a, a bez tog
~lanstva ne bih mogla postati ~lanom HZSU. DHKP ne posreduje u nala`enju
poslova, ali ~lanstvo u Dru{tvu pove}ava ugled prevodioca. Osim pla}anja
skromne ~lanarine, nemam drugih obveza prema DHKP-u.
Evan Vajt: Postoji udru`enje knji`evnih prevodilaca, ali knji`evni agenti
imaju, izgleda, vi{e uticaja.
Du{anka Zabukovec: ^lan sam Udru`enja slovena~kih knji`evnih
prevodilaca. Za moj rad ovo jeste va`no u profesionalnom smislu, ali ne u
egzistencijalnom, budu}i da je u pitanju dobrovoljno strukovno udru`enje a ne
komercijalno. Obavezna sam jedino da pla}am ~lanarinu, sve ostalo je
dobrovoljno. Deset godina sam radila u upravi, prvo kao izvr{ni sekretar a
kasnije i kao predsednik. Trenutno sam ~lan jedne komisije. Posao predsednika
udru`enja oduzimao mi je mnogo vremena, ali pru`ao mi je i veliko
zadovoljstvo; bilo je potrebno mnogo organizatorske ve{tine i diplomatije. I
dalje sam spremna da pomognem u svemu {to bi unapredilo rad udru`enja, ali
radije se prihvatam zadataka koji ne oduzimaju previ{e vremena. Me|utim,
takav volonterski rad uvek je stvar sporazuma.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
6
Osnovni podaci o inostranim koleginicama i kolegama
Lajo{ Adamik (1958, Ma|arska) studirao je nema~ku i rusku filologiju i
op{tu lingvistiku na univerzitetu u Budimpe{ti. Radio je u izdava{tvu
(Helikon, Atlantisz). Od 1995. je samostalni prevodilac. Odabrana
bibliografija: Paracelzus, Paragranum; Majster Ekhart, Propovedi; Ejbi
Vorburg, Eseji o umetnosti; Egon Fridel, Kulturna istorija novog veka;
[tefan Cvajg, Pisma prijateljima; Arno [mit, U~enja~ka republika;
Kristof Ransmajer, Morbus Kitahara; Peter Tru{ner, Zmijsko dete;
Herman Ni~, Teorija Orgijasti~ko-misti~kog pozori{ta.
Drago Bajt (1948, Slovenija) je prevodilac, esejista, publicista, knji`evni
kriti~ar, urednik, sastavlja~ zagonetki. Studirao je rusistiku i komparativnu
knji`evnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Radio je kao urednik na
radiju i u izdava~kim ku}ama; od 2004. godine urednik je u Zalo`bi Nova
revija. Preveo je sa ruskog dela Belog, Zamjatina, Piljnaka, Remizova,
Brodskog, Dostojevskog, Limonova, Vojnovi~a, Jerofejeva, Harmsa,
Bulgakova, Bitova, Mandelj{tama...; sa hrvatskog i srpskog poeziju
Mato{a, Gudelja, Rai~kovi}a, Sekuli}a, Raki}a, a sa slova~kog savremenu
prozu i poeziju. Pisao je o modernoj ruskoj knji`evnosti od simbolizma do
postmodernizma, savremenoj slovena~koj knji`evnosti, nau~noj fantastici,
teoriji i istoriji prevo|enja, kao i o zagonetkama, a priredio je razli~ite
izbore iz ruske proze i antologije. Poslednjih godina radi i na sastavljanju
popularnih leksikona (Vsevednik /Sveznalica/), a u poslednje vreme se
bavi pre svega kulturnom publicistikom. Dobitnik je zna~ajnih nagrada za
prevo|enje: Sovreove 1979. godine, @upan~i~eve 1985. godine i nagrade
Pre{ernovog sklada 1991. godine.
Ludwig (Ljudevit, Lujo) Bauer (1941, Hrvatska), knji`evnik, urednik,
prevoditelj. Diplomirao slavistiku u Zagrebu, {kolovanje nastavio u
Bratislavi i Pragu. U {irokom spektru njegovih delatnosti (profesor i
u~itelj u Zagrebu, Londonu i Washingtonu, glavni urednik izdava~ke ku}e
Globus, Zagreb, i knji`evnog ~asopisa Na{a knjiga, Zagreb, analiti~ar
javnog mnjenja i propagandist, profesionalni {ofer, scenarist, istra`iva~
interkulturalnih pitanja i kolumnist) dominira knji`evni, uredni~ki i
prevoditeljski rad. Autor je, izme|u ostalog, prvog prevoda knjige o
kibernetici na hrvatskom jeziku J. Bober: ^ovjek, stroj, dru{tvo, Zagreb,
1967.
Knji`evnu prozu objavljuje od 1973, kada je za prvu objavljenu pri~u
dobio tada uglednu Politikinu nagradu. Prevo|en je na razli~ite jezike, ali
je posebno popularan u Slova~koj. Dobitnik je ve}eg broja nagrada, kao i
stipendije Ministarstva kulture za sastavljanje Antologije suvremene
slova~ke poezije.
Tomas Brovo (Thomas Brovot, 1958, Nema~ka) studirao je romanistiku
i politikologiju; knji`evnim prevo|enjem bavi se od 1989. i prevodi
uglavnom sa {panskog (izme|u ostalih Lorku, Gojtisola, O. Pasa;
bibliografija na
http://www.literaturuebersetzer.de/pages/verzeichnis/eintr/Brovot_Thomas.
htm). Od 1997. vodi razne prevodila~ke seminare; 19901995 imao je
malu izdava~ku ku}u, potom je pre{ao u gra|evinarsku bran{u, a od pre
nekoliko godina radi i kao akviziter za oglase pri jednom knji`evnom
~asopisu. Suosniva~ je agencije za knji`evne prevodioce (2003),
19972004. bio je ~lan predsedni{tva Udru`enja knji`evnih prevodilaca, a
od 1997. ~lan je predsedni{tva Nema~kog prevodila~kog fonda.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
7
Igor Buljan (1974, Hrvatska) diplomirao je komparativnu knji`evnost i
rusistiku.
Prevodi sa ruskog i do sada je objavio prevode Mihaila Bulgakova,
avolijada, Borisa Akunjina, Azazel i Levijatan, i Viktora Peljevina
Kaciga u`asa.
Ur{ka ^erne (1971, Slovenija) studirala je prava, germanistiku i
komparatistiku u Mariboru i Ljubljani. Prevodi sa nema~kog na
slovena~ki i sa slovena~kog na nema~ki, i to: poeziju D. Grnbeina, H. C.
Artmanna, E. Erb, D. Falba, M. Kreidl, prozu G. Grassa, H. von
Hofmannsthals, W. Kaminera, eseje W. Benjamina, M. Reich-Ranickog,
R. Schindela, kao i dramske tekstove E. Jelinek. Pi{e esejistiku i kritiku
prevoda. Organizuje knji`evno-prevodila~ke susrete i vodi prevodila~ke
radionice.
Fabjan Hafner (1966, Austrija) studirao je slovena~ku i nema~ku
filologiju u Gracu, gde je i magistrirao. Od 1990. do 1998. predavao je na
Institutu za knji`evne i simultane prevodioce Univerziteta u Gracu. Radio
je kao lektor na Institutu za germanistiku Univerziteta u Ljubljani. Od
1998. predaje na univerzitetima u Ljubljani, Klagenfurtu i Gracu. Od
1984. prevodi sa slovena~kog na nema~ki i obrnuto; preveo je poeziju i
prozu F. Lipu{a, D. Zajca, T. [alamuna, Maru{e Krese, Maje Vidmar, J.
Virka, K. Kovi~a, U. Zupana, M. Kravosa, F. Levstika, P. Svetine, Ane
Ristovi}.
Nosilac je uglednih austrijskih i nema~kih knji`evnih i prevodila~kih
nagrada (izme|u ostalih, Petrarkine nagrade i nagrade Forum Stadtpark
Graz). Pi{e poeziju, esejistiku i knji`evnu kritiku.
Rut Kin (Ruth Keen, 1952, Nema~ka) studirala je kineski na Slobodnom
univerzitetu u Berlinu i magistrirala 1982. godine. Radila je u Kelnu kao
lektor i prevodilac za kinesku knji`evnost, a od 1993. ponovo `ivi u
Berlinu i prevodi s engleskog.
(Za{to s engleskog? Pa zato {to prevo|enje s kineskog traje ~etiri puta
du`e, a pla}a se svega tri ili ~etiri evra po strani vi{e od engleskog. Bolje
se gladuje kad prevodite s engleskog.)
Prevela je dve knjige kineske spisateljice Sjao Hong, o kojoj je pisala i
magistarski rad, zatim Montija Pajtona i D`ona Kliza (Fali~ni hotel),
krimi}e D`ord`a Baksta, Dejvida M. Pirsa i Dika Frensisa (kod njega
sam prvi put dobila i procenat od prodaje koji vredi pominjati, oko 160
{vajcarskih franaka godi{nje, {ta ka`ete!). Povremeno, i rado, prevodi i
`enske romane, jer se oni dobro pla}aju, a relativno se lako rade.
Nagradu za prevod esejistike vrednu 10.000 evra, koju svake druge godine
dodeljuje izdava~ka ku}a C. H. Beck, dobila je 2005. za prevod knjige
Tajne uspomene. U Nema~koj 19041933. Julijusa Pozenera. Na sajmu
knjiga u Frankfurtu 2005. dobila je, zajedno sa Suzanom Ekerle (Susanne
Aeckerle), jednokratnu nov~anu pomo} Harija Rovolta za
prevoditeljice
1
(u visini od oko 2.000 evra), koju Hari iz ~iste simpatije,
~ini mi se, dodeljuje prevoditeljicama koje su se bez svoje krivice na{le u
nevolji. Jeste da je vi{e {tos u pitanju, ali zgodan {tos.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
8
1 Hari Rovolt (Harry Rowohlt), ~uveni prevodilac, recitator i kolumnista, veoma samosvojna
li~nost nema~ke kulturne scene.
Bord Kranstad (Brd Kranstad 1961, Norve{ka) studirao je latinski,
portugalski i intelektualnu istoriju na Univerzitetu Oslo u Norve{koj i
Univerzitetu Koimbra u Portugalu. Petnaest godina radio je kao stru~ni
prevodilac. [est godina je bio zaposlen u Ministarstvu inostranih poslova u
Oslu. Preveo je sa engleskog i portugalskog knjige Ri~arda Forda, @oaoa
Gimaraisa Rose, Fernanda Pesoe, Paula Koelja, Su Monk Kid i mnogih drugih.
N.N. (Hrvatska)
Nenad Patrun (Hrvatska) preveo je s engleskog na hrvatski dela Brucea
Feilera, Donne Leon, Dana Simmonsa, Rogera Zelaznyja, Georgea Mikesa,
Bezimena, Alana Tilliera, Arthura Agatstona, James L. Halperin, Deborah
Tannen, Spencera Johnsona, Michaela Levinea, Kim Stanley Robinsona,
Bruce Foglesa.
Ljiljana [}uri} (1956, Hrvatska) diplomirala je komparativnu
knji`evnost i op}u lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. ^lan je
Dru{tva hrvatskih knji`evnih prevodilaca i Hrvatske zajednice samostalnih
umjetnika. Prevo|enjem se bavi od 1990. godine. Prevela je gotovo
stotinu naslova, me|u kojima osobito valja spomenuti prijevode
pripovjedaka Janka Poli}a Kamova na engleski, koji su objavljeni u
ameri~kim ~asopisima The Partisan Review i Grand Street; s engleskog na
hrvatski prevela je me|u ostalim Obavijesti o kretanju brodova E. Annie
Proulx, Svi posjetitelji na obalu i Makutu C. K. Steada, Eukaliptus
Murraya Baila s Jadrankom Pintari}, Ameri~ki psiho Bretta Eastona Ellisa,
Dug u`itku Johna Lanchestera, Bilje{ke o Virginiji Thomasa Jeffersona s
Mirjanom Pai}-Jurini}, Ubiti pticu rugalicu Harper Lee, Let preko
kukavi~jeg gnijezda Kena Keseyja, a uz to i niz romana s ameri~kog Juga,
kao {to su U hladu sasafrasa Olive Anne Burns, Lude `ene Michael Lee
West, Pohane zelene raj~ice Fannie Flagg itd.
Evan Vajt (Ewan Whyte, Kanada) je pesnik i romanopisac. Studirao je
klasi~ne jezike na univerzitetu u Otavi. U izdanju Mosaic Press objavio je
prevod Katulove lirike pod naslovom Catullus: Lyric, Rude & Erotic.
Neposrednost i poetski kvaliteti njegovog prevoda Horacijevih oda su, po
nekim mi{ljenjima, daleko iznad poznatih prevoda kojima su se u
akademskom svetu proslavili Sidney Alexander i Joseph P. Clancy.
Du{anka Zabukovec (Slovenija) od blizu stotinu prevedenih naslova
izdvaja slede}e: Ernest Hemingway, The Garden of Eden; Brian Freemantle,
Octopus; Meindert de Jong, The Wheel on the School (Prix Andersen 2000);
John Grisham, The Summons, The Last Juror i The Broker; Douglas
Preston, The Codex; John Fowles, The Collector (jo{ neobjavljeno), veliki
broj de~jih knjiga, poezija e.e. kamingsa, Rough for Theatre Samjuela
Beketa, i prevodi slovena~ke knji`evnosti na engleski: Pro{nji dan Florjana
Lipu{a, Otroka reke Daneta Zajca i Hribci Marjana Man~eka.
Pi{e knji`evne portrete za radio (Vilijam Golding, Kazuo I{iguro, Doris
Lesing, Rut Prouer D`abvala, Penelopi Lajvli, Rodi Dojl i drugi). Prevela
je preko 1.500 igranih filmova, izme|u ostalog: The Phantom of the
Opera, Mr. Deeds Goes to Town, Out of Africa, Paris Texas, The Scarlet
Rose of Cairo, The Last Temptation of Christ, Jesus Christ Superstar, An
American in Paris, Danny Rose, Terms of Endearment, The Wizard of Oz,
Gigi, A Hard Days Night, Selena, Some Like It Hot.
Pored prevo|enja, povremeno je i gostuju}i predava~ na univerzitetima u
Ljubljani i Gorici.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
4
9
[ta ka`u knji`evni prevodioci
iz Srbije
Moja profesija
1. a) Sa kog jezika prevodite? b) Da li je prevo|enje Va{a osnovna ili
Va{a sporedna profesija?
Aleksandra Bajazetov: a) S nema~kog i engleskog. b) Tu moram da
napravim malo druga~iju podelu, naime podelu na radno mesto i na posao.
Prevo|enje mi je onda posao.
Arijana Bo`ovi}: a) S engleskog. b) Osnovna.
Arpad Vicko: a) S ma|arskog na srpski. b) Premda sam stalno zaposlen kao
novinar, prevo|enje smatram svojom osnovnom profesijom, posve}ujem mu
vi{e i pa`nje i vremena, u toj profesiji se usavr{avam i napredujem.
Slobodanka Gli{i}: a) S engleskog. b) Osnovna.
Dubravka \uri}: a) Sa engleskog. b) Pored prevo|enja pi{em poeziju i
kritiku i urednica sam u jednom ~asopisu.
Kornelija I~in: a) Sa ruskog profesionalno. Za potrebe istra`ivanja sa
raznih. b) Sporedna, ukoliko se ima u vidu novac kao sredstvo prometa.
Ana Jovanovi}: a) Sa francuskog. b) I osnovna i sporedna.
Olga Kostre{evi}: a) Prevodim s nema~kog i engleskog jezika. b) Prevo|enje
je moja osnovna profesija.
Anika Krsti}: a) Sa engleskog i francuskog. I na engleski. b) Prevo|enje je
moja osnovna profesija, kojom se bavim ve} dvadeset i vi{e godina, ali sam
zbog ~esto nestalnih ugovora i niskih honorara po~ela da se bavim i drugim
poslovima, pre svega radom u nevladinim organizacijama.
Za sve to vreme i dalje intenzivno prevodim i nikad nisam prekidala status
samostalnog umetnika. Ostale poslove obavljam honorarno, kao i prevo|enje.
Srpko Le{tari}: a) S arapskog, uglavnom. Ali, ~esto prevodim i s engleskog. S
engleskog po pravilu na arapski, retko na srpski. Pone{to prevedem i s ruskog.
Ho}u da ka`em, ovo pitanje trebalo je formulisati alternativno s kog/kojih,
itd., jer ima onoliko kolega i koleginica koji stvarno prevode sa vi{e od jednog
jezika, zar ne? (Ne zbog mene, moja {a{ava varijanta nema veze.) b) Osnovna.
Dejan Markovi}: a) Prevodim sa engleskog i na engleski jezik. b) Prevo|enje
je moja osnovna profesija. Pored prevo|enja bavim se i pisanjem.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
0
Slavica Mileti}: a) Sa engleskog i francuskog. b) Osnovna. Od ranih
devedesetih do danas, samo oko dve godine dobijala sam redovan uredni~ki
honorar; ostalo vreme `ivela sam samo od prevo|enja.
Ljubinka Milin~i}: a) Sa ruskog. b) Sporedna.
Ljubi{a Raji}: a) Sa skandinavskih jezika i, u znatno manjoj meri, na njih. b)
Sporedna.
Ana Ristovi}: a) Sa slovena~kog i engleskog jezika. b) Prevo|enje je moja
sporedna profesija.
Gordana ]irjani}: a) Sa {panskog i engleskog. b) Nije ni osnovna ni
sporedna, nego paralelna, uz pisanje.
Miroslava Spasi}: a) S engleskog na srpsko-hrvatski. Zbog dugotrajnog
nekori{}enja ruski mi vi{e nije aktivan. b) Od 197l, kada sam stekla status
samostalnog prevodioca, do 1993, kad sam oti{la u penziju, prevodila{tvo je
bilo moje osnovno zanimanje. I sada mi je glavno zanimanje, ali od njega vi{e
ne zavisim egzistencijalno.
Jelena Staki}: a) Prevodim sa francuskog i engleskog na srpski. b) Osnovna.
Dragana Star~evi}: a) Sa engleskog, francuskog i {panskog. b) Sporedna.
Svetlana Stojanovi}: a) Sa francuskog. b) Prevo|enje je moja osnovna
profesija, ali ne profesija od koje `ivim.
2.
a) Da li prevodite knjige iz neke specifi~ne oblasti?
b) Kako se obave{tavate o oblasti iz koje prevodite (pretplata na
~asopise, kupovina stranih knjiga)?
c) [ta ste prevodili u poslednje dve godine?
Aleksandra Bajazetov: a) Uglavnom prevodim esejistiku (s nema~kog i
engleskog), povremeno i prozu (s nema~kog). b) Glavni izvor novije literature
mi je Geteov institut, glavni izvor informacija internet, tj. nekoliko odli~nih
nema~kih sajtova. Na ~asopise nisam pretpla}ena ({to mogu, pratim preko GI i
interneta), knjige sve re|e kupujem, iz razloga od kojih finansijski nesumnjivo
jeste na prvom mestu, ali nije i jedini. c) Hans Ci{ler, Kafka ide u bioskop,
Fridrih [lajermaher, O razli~itim metodima prevo|enja, Dejvid Kristal, Smrt
jezika, Inka Paraj, Krotiteljka senki, Tomas Hilan Eriksen, Etnicitet i
nacionalizam, Rafik [ami, [aka puna zvezda, Stef Jansen, Antinacionalizam.
Etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu.
Arijana Bo`ovi}: a) Knji`evnost anglofonskih zemalja. b) Pretpla}ena sam na
nekoliko ~asopisa; pratim vesti i novinske prikaze na internetu; kupujem
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
1
knjige. c) S engleskog: D`. M. Kuci: Elizabet Kostelo; @ivot i vremena Majkla
K; Spor ~ovek; Ted Hjuz: Teologija; Jaguar. Na engleski: Anne Leila Ollivier:
Ten Years On.
Arpad Vicko: a) Prevodim skoro isklju~ivo savremene autore, prozaiste, neke
od njih imao sam prilike da prevodim i kontinuirano (dvanaest knjiga \er|a
Konrada i osam knjiga Lasla Vegela npr). Osim toga, prevodim i humanistiku
u naj{irem smislu re~i (istorija, filozofija, politikologija, antropologija) i
tekstove iz oblasti savremene likovne umetnosti. b) De{avanja u ma|arskoj
knji`evnosti pratim naj~e{}e preko dva-tri izvrsno ure|ivana internet-portala
posve}ena knji`evnosti. Sadr`aj ve}ine relevantnih ~asopisa tako|e je dostupan
na internetu. Osim toga, postoji i veoma ozbiljna institucija u Budimpe{ti
Hungarian Book Foundation koja brine o tome da prevodioci ma|arske
knji`evnosti u svetu dobiju, na zahtev, knjige koje ih zanimaju iz teku}e
produkcije. c) Pro{le godine sam zapo~eo niz prevoda, neke sam i okon~ao, a
ove godine su u mom prevodu u obliku knjige objavljene sabrane drame Lasla
Vegela, roman ma|arskog nobelovca Imrea Kertesa Kadi{ za nero|eno dete,
izbor novela Ildiko Lova{ Via del Corso, i izbor kratkih proznih formi Ota
Tolnaija Krvolo~na ze~ica. Izdava~ najavljuje do kraja godine i zbirku eseja
Zoltana [ebeka Parazitska kultura. Trenutno (oktobar 2005) radim na romanu
Petera Esterhazija Pogled grofice Han-Han i zavr{avam zbirku pesama Ota
Fenjve{ija.
Slobodanka Gli{i}: a) Iz antropologije, kulture, sociologije, psihologije,
istorije itd. i lepu knji`evnost. b) Uglavnom preko interneta. c) Majkl Hercfeld,
Kulturna intimnost (XX vek); Ger Dejzings, Religija i identitet na Kosovu (sa
Slavicom Mileti}) (XX vek); Sini{a Male{evi}, Ideologija, legitimnost i nova
dr`ava (Fabrika knjiga); Adam Hazlet, Vi niste ovde stranac (Dejadora);
Dejmon Galgut, Dobri doktor (Dejadora), Brajan Mur, Objava (Fabrika
knjiga); Majkl Fejn, [pijuni (Dejadora); D`on D. Tredvej, Soko i orao: Crna
Gora i Austrougarska 19081914 (Istorijski institut Crne Gore).
Dubravka \uri}: a) Prevodim ameri~ku poeziju i teoriju poezije, teoriju
vizuelnih umetnosti kao i teoriju roda. b) Knjige uglavnom kupujem. Drugim
re~ima, dovijam se kako da do|em do njih. Molim one koji putuju ili `ive u
inostranstvu da mi ih kupe i donesu. Ponekad dobijam i od autora koje
prevodim. c) Kao koprevodilac prevela sam pet novih britanskih drama.
Kornelija I~in: b) Kupovina knjiga i pra}enje tridesetak ~asopisa. c) Za
Antologiju ruske pri~e XX veka Lj. Petru{evsku i V. Kazakova, za Radio
Beograd nekoliko filozofskih tekstova. Upravo zavr{en moj veliki projekat
Sabrana dela Harmsa (od 6 tomova), od ~ega sam ja prevela tri i po toma.
Ana Jovanovi}: a) Esejistika i knji`evnost. b) Pra}enje francuske publicistike
i kupovina stranih knjiga. c) Mark O`e, Varljivi kraj stole}a, (esejistika); Pol
Virilio, Rat i film (esejistika, zajedno sa Vesnom Cakelji}); Ana Gavalda, @eleo
bih da me neko negde ~eka (zbirka pripovedaka); Raul Mil, Moja rivijera
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
2
(esejistika, zajedno sa Jelenom Staki} i Marinom Furlan); Deni Tilinak,
Beznade`ne borbe (roman, zajedno sa Marinom Furlan); Mark O`e, Nemesta
(esejistika); @an-Lik Nansi, Ogledi o filmu (esejistika); Mark O`e, Prilog
antropologiji savremenih svetova (esejistika); Ser` @onkur, Leto (roman);
@an-Pjer Ri{ar, Saznavanje i ne`nost kod Stendala (esejistika)
Olga Kostre{evi}: a) Prevodim knjige iz oblasti filozofije, estetike,
humanistike uop{te. c) Prevodila sam Filozofiju novca od Georga Zimela,
Cicerone od Jakoba Burkharta i Poznije filozofsko-esteti~ke spise od [ilera.
Anika Krsti}: a) Najvi{e prevodim lepu knji`evnost (proza), ali i esejistiku i
stru~nu literaturu, istra`ivanja i sli~no. Ovo poslednje je ~esto neposredno
povezano sa radom u nevladinom sektoru. b) Povremeno ~itam ~asopise i sama
kupujem strane knjige koje imaju veze sa onim {to radim (u NVO ili kao
prevodilac). c) Spisak prevedenih knjiga od 2002. do 2005: Kamil Gifard:
Priru~nik za izve{tavanje o slu~ajevima mu~enja Dokumentovanje slu~ajeva
mu~enja i postupci u okviru me|unarodnog sistema za za{titu ljudskih prava;
Torture in War: Consequences and Rehabilitation of Victims Yugoslav
Experience (prevod na engleski, sa J. Antonijevi}); Ameli Kurt: Stari Istok,
prvi tom; Living in Post-War Communities, istra`ivanje (prevod na engleski, sa
B. Radovi}em).
Srpko Le{tari}: a) Prevodim savremene arapske kratke pri~e, romane i
usmenu (dijalekatsku) knji`evnost. b) Knjige dobijam od autora, kupujem na
poslovnim putovanjima ili sam skupljam gra|u na terenu i sabiram po
arhivima. Ni internet vi{e nije bez sve`ih informacija vezanih za arapski jezik i
knji`evnost. c) S arapskog: tri zbirke kratkih pri~a savremenih autora; jednu
zbirku kratke proze za decu; jedan blok izvornih narodnih pripovedaka
(opscenih); narodne uspavanke i druge pesme za malu decu (studija i prevod
korpusa zapisanog na terenu); klasi~nu poeziju. S engleskog: jednu savremenu
englesku dramu.
Dejan Markovi}: a) Ve} godinama sam usredsre|en na posleratnu ameri~ku
kulturu-knji`evnost-umetnost-film... i klasi~nu japansku i kinesku literaturu. b)
Poneka knjiga/~asopis/tekst, koje dobijem od prijatelja, Internet, poma`u mi da
budem u toku. c) Preveo sam: Daisetz T. Suzuki: Zen i japanska kultura, Bob
Dylan: Chronicles I, tekstove za temate: Bit generacija, Tomas Pin~on (^asopis
ART 32, ^a~ak)
Slavica Mileti}: a) Rekla bih da sam prevodilac op{te prakse. b) Obave{tavam
se uglavnom preko Interneta, a koristim i biblioteke. Nisam pretpla}ena ni na
jedan ~asopis. Ponekad kupim knjigu, iz potrebe ili zadovoljstva. c) Ovo nije
potpun spisak: D`on Berd`er, Ljiljak i Steg, roman petnaest irskih autora Jejts
je mrtav, V. R. Bion, Odabrani tekstovi o psihoanalizi, Ger Deijzings, Religija i
identitet na Kosovu (sa Slobodankom Gli{i}), Nova francuska pri~a (s Mirom
Vukovi}), @an-Lik Nansi, Iskustvo slobode, An Lejla Olivje, Deset godina
posle, An Lejla Olivje, Zona ~ekanja, tri enciklopedijske knji`ice za decu
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
3
(Sunce, Putovanja u svemir, Dinosaurusi), tekstovi za tematski broj Kulture o
obi~ajima vezanim za ishranu, eti~ki kodeksi novinskih agencija za zbornik
Etika i mediji, nekoliko tekstova za Re~...
Ljubinka Milin~i}: a) Iz raznih oblasti. b) @ivim u Rusiji. c) Ljudmilu Ulicku,
Andreja Bickova, Rubena Galjega, Anatolija Tosa, Lava Vigotskog.
Ana Ristovi}: a) Prevodim isklju~ivo poeziju, prozu i esejistiku. b) O oblasti
iz koje prevodim obave{tavam se preko ~asopisa koje dobijam iz Slovenije, i
preko knjiga koje mi {alju njihovi autori i izdava~i. c) U poslednje dve godine
prevela sam nekoliko knjiga (ako ne ra~unam ono {to sam objavila u
knji`evnim ~asopisima), u pitanju je bila beletristika i poezija. Aza brojne
knji`evne ~asopise sam prevodila prozu, poeziju i esejistiku sa slovena~kog i
engleskog jezika.
Ljubi{a Raji}: a) Lepa knji`evnost i stru~na literatura iz humanisti~kih i
dru{tvenih nauka. b) Sam se obave{tavam pre svega preko elektronskih izdanja
~asopisa, preko ~asopisa koje dobijam i posetama knji`arama. c) Sm nisam
preveo ni{ta, ali sam redigovao nekih desetak knjiga studentskih prevoda.
Gordana ]irjani}: a) Prevodim samo knji`evne tekstove: poeziju, prozu,
esejistiku. c) Od knjiga, pripovetke Juana Rulfa Dolina u plamenu i esejistiku
Huana Oktavija Prensa Sveti dim.
Miroslava Spasi}: a) Prete`no prevodim tekstove iz oblasti humanistike, mada
u bibliografiji imam i prozu i de~ju knji`evnost. Poeziju ne prevodim. b)
Naslove stranih knjiga pogledam na Sajmu. Za neke ~ujem u razgovoru. Ne
pratim nikakve posebne informativne publikacije. c) Ri~ard de D`ord`,
Poslovna etika, i Pol Kerc, Kako preurediti savremeni svet.
Jelena Staki}: a) Poslednjih godina prevodim romane i publicistiku. b) Ne
obave{tavam se nikako. c) Sedam romana, dve publicisti~ke knjige, dve drame,
nekoliko dokumentarnih televizijskih serijala i emisija, nekoliko ~lanaka,
preradila sam nekoliko svojih starih prevoda...
Dragana Star~evi}: a) Uglavnom iz oblasti dru{tvenih nauka: savremene
istorije, sociologije, knji`evnosti. b) (kupovinom stranih knjiga).
c) 2003: sa engleskog: dve kratke pri~e Anabel Lajon za Pismo u okviru izbora
savremene kanadske pri~e; tri teksta za ~asopis za umetni~ku igru Orchestra;
2004: tekst Mard`ori Perlof za Profeminu; 2005: na engleski: tekst Mi{ka
[uvakovi}a Teorijski performans za ~asopis Maska koji izlazi dvojezi~no u
Ljubljani, Slovenija.
Svetlana Stojanovi}: a) Decenijama sam prevodila filozofiju, poslednjih
godina isklju~ivo lepu knji`evnost. c) Selin, Smrt na kredit; Luis Bunjuel,
Moja labudava pesma.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
4
3. Da li sami predla`ete naslove izdava~u ili izdava~ vama nudi
tekst/knjigu na prevod?
Aleksandra Bajazetov: Retko kad stignem da predlo`im, uglavnom me
izdava~i preduhitre svojim idejama, {to je i razumljivo: ukoliko postoji
izdava~ki program, jasno je da }e izdava~ ciljano pratiti stvari koje bi mu
mogle biti zanimljive. Prime}ujem, me|utim, da se radoznalost za nema~ku
prozu kod ovda{njih izdava~a zadr`ava u okvirima provereno komercijalnog,
mada ne isklju~ujem ni mogu}nost da je njihova profesionalna hrabrost
zauzdana diktatom tr`i{ta (za {ta, opet, nemam mnogo razumevanja). Kad
pogledam broj naslova prevedenog s nema~kog na hrvatski i broj naslova
prevedenog s nema~kog na srpski, vidim da u Hrvatskoj od nema~kog mo`ete
`iveti ~ak i kao knji`evni prevodilac. S esejistikom stvari stoje malo, ali samo
malo bolje.
Arijana Bo`ovi}: Sama predla`em.
Arpad Vicko: Poslednjih desetak godina sam u polo`aju da izdava~i
manje-vi{e prihvataju moje sugestije.
Slobodanka Gli{i}: I jedno i drugo.
Dubravka \uri}: Uglavnom biram sama {ta }u prevoditi, {to zna~i da je
dobar deo moje prevodila~ke produkcije objavljen po ~asopisima.
Kornelija I~in: Uvek sama predla`em, ponekad za prijatelje prevedem
tekstove pesni~ke, prozne ili filozofske.
Ana Jovanovi}: Ovo drugo, ponekad i prvo.
Olga Kostre{evi}: Izdava~ mi skoro uvek nudi knjigu za prevod.
Anika Krsti}: Naj~e{}e mi izdava~ predla`e prevod. Poku{ala sam nekoliko
puta tokom poslednjih godina da sama ne{to predlo`im, ali uvek je iskrsavao
problem autorskih prava, izdava~kih prioriteta i sli~no.
Srpko Le{tari}: Isklju~ivo sam biram {ta }u prevoditi i nudim tek kad
prevedem. Izdava~a biram prema vrsti dela i komercijalnom interesu.
Povremeno predla`em izdava~ima da prevedu s engleskog i objave ovu ili onu
zanimljivu knjigu, ali bez mene (osim {to tada pi{em recenziju; tako|e
nebitno).
Dejan Markovi}: Dosad sam, u najve}em broju slu~ajeva, sam predlagao
izdava~u konkretnu knjigu za prevod.
Slavica Mileti}: Uglavnom prihvatam ponu|ene predloge, osim u Fabrici
knjiga gde radim kao urednik.
Ljubinka Milin~i}: Sama predla`em.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
5
Ana Ristovi}: I jedno i drugo. Prevodim isklju~ivo poeziju, prozu i esejistiku.
O oblasti iz koje prevodim obave{tavam se preko ~asopisa koje dobijam iz
Slovenije, i preko knjiga koje mi {alju njihovi autori i izdava~i.
Ljubi{a Raji}: Knji`evnost koju mi naru~i izdava~, a stru~ne knjige po mom
izboru. Knjige sam nabavljam.
Gordana ]irjani}: Isklju~ivo prevodim pisce koje sama odaberem, po
srodnosti.
Miroslava Spasi}: U ve}ini slu~ajeva, prevod izdava~ predla`e meni.
Jelena Staki}: Nude mi izdava~i.
Dragana Star~evi}: Do sada mi je samo izdava~ nudio knjige za prevod.
Svetlana Stojanovi}: I jedno i drugo, ponekad izdava~ izabere pisca, a ja
naslov.
4. Da li prevodite ne{to za fioku, za svoju du{u? [ta nameravate s
time?
Glatko i kratko Ne odgovor je Slobodanke Gli{i}, Ane Jovanovi}, Olge
Kostre{evi}, Slavice Mileti}, Ljubinke Milin~i}, Gordane ]irjani}.
Ostale kolege odgovorile su:
Aleksandra Bajazetov: Ne, za fioku ne prevodim vi{e ni{ta, delom zato {to ne
sti`em odnosno zato {to za tim nema potrebe, a delom pou~ena lo{im
iskustvom s po~etka, tjah, karijere: tada sam, zaredom, prevela dve knjige da bi
se odmah potom ispostavilo da ih je upravo ve} preveo neko ve}i, bolji,
pametniji, iskusniji, sre|eniji i neko ko je ve} imao dogovor s izdava~em.
Arijana Bo`ovi}: Da, kao oglede i stilske ve`be. Nije mi bitno da li }e ti
prevodi biti objavljeni.
Arpad Vicko: Za fioku uglavnom prevodim poeziju. Nadam se da }e kad-tad
da se uobli~i zbirka i da }u mo}i da je ponudim nekom izdava~u. Ali de{avalo
se ne jednom da prevedem i ~itav roman siguran u njegovu vrednost i uvek
sam nalazio izdava~a.
Dubravka \uri}: Sve {to prevodim ima veze sa pisanjem ili zanimanjima za
teoriju.
Kornelija I~in: Ne, jer nemam vremena za tako ne{to.
Anika Krsti}: Za sada nemam takvih prevoda. Avolela bih da radim i ne{to
za svoju du{u...
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
6
Srpko Le{tari}: Ne. Sve {to prevedem odmah ode. Tj. ~im to proglasim
gotovim.
Dejan Markovi}: Naravno, kad god za to imam vremena. I {to je najlep{e, od
toga uvek, uglavnom, nakon du`eg ili kra}eg ~ekanja, ne{to i bude, tj. prona|e
izdava~a, kao i put do {ire publike.
Ana Ristovi}: Ukoliko mi tekst koji prevodim nije unapred naru~en,
uglavnom po~injem da ga prevodim ne razmi{ljaju}i unapred o tome gde }u ga
objaviti. Tek kasnije ga ponudim nekom ~asopisu.
Ljubi{a Raji}: Za potrebe nastave sam preveo stotine strana tekstova, ali sam
ih samo umno`io za studente (besplatno), a imam jo{ mnogo tekstova u fioci,
samo {to se nisam odlu~io {ta }u sa njima.
Jelena Staki}: Izuzetno, i onda ne znam {ta }u s tim.
Dragana Star~evi}: Ne. Nemam vremena za bacanje.
Svetlana Stojanovi}: Upravo se spremam da prvi put prevedem jedan roman
za fioku, pa da ga kao gotov proizvod ponudim izdava~ima. Svakako ne `elim
da mi prevod ostane u fioci.
5. Da li (bi)ste se bavili kritikom prevoda?
Aleksandra Bajazetov: Dosad usmeno i uglavnom tra~erski, ako izuzmem
neke poku{aje u tom smeru u okviru nastave poku{aje isto tako usmene, ali
ne tra~erske, usled neupu}enosti publike. Ako dobro vidim, za kritiku prevoda
nedostaje otprilike ono {to nedostaje i za dobru nastavu prevo|enja, a to je
spremnost da se radi 1 : 1, dakle, jedan kriti~ar/predava~, jedan prevod(ilac),
levo original, desno prevod, i spremnost da se radi detaljno, kao da se radi
redaktura prevoda. Li~ne obzire, poznanstva, interese, op{tu osetljivost
ostavljam po strani. Mislim da su nedvosmisleno lo{i prevodi suvi{e lak plen
za kritiku prevoda (oni su stvar {ire kulturne i izdava~ke politike, oni mogu biti
predmet ~lanaka u dnevnim novinama, reakcija zbog dodatnog srozavanja
jezi~ke kulture i sl.). Ozbiljna kritika prevoda treba da se bavi solidnim, mo`da
i dobrim prevodima koji imaju specifi~ne mane: prevodima koji su prihvatljivi
kao tekst, koji ne nanose {tetu jeziku, ali koji se oglu{avaju o ton i nameru
izvornog teksta. Ane vidim ni za{to bi ta ozbiljna kritika prevoda isklju~ivala i
pohvalu dobrog prevoda i detaljno obazlo`enje te pohvale.
Kratak odgovor na pitanje: da, ali.
Arijana Bo`ovi}: Nisam, a bih.
Arpad Vicko: Nisam se bavio, i mislim da se u to bar u dogledno vreme ne}u
upu{tati. Poznajem nekoliko vrsnih znalaca koji bi mogli da se bave tim
poslom, ali i njima je privla~nije da sami prevode.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
7
Slobodanka Gli{i}: Ne.
Dubravka \uri}: ^ini mi se da je kritika prevoda u uslovima srpske kulture
gotovo nemogu}a, mada je neophodna jer je veliki procenat prevoda
nezadovoljavaju}eg kvaliteta. Ako bi se kritika prevoda ustanovila kao
kriti~arska praksa, mo`da bih se povremeno time bavila. Ali mi se ~ini da u
uslovima u kojima `ivimo svaka kritika odlazi u vetar ili, jo{ gore, nije ni
mogu}a, jer se odmah smatra za napad na lik i delo, itd.
Kornelija I~in: Nikada. Jer bih tra`ila da bar 80 odsto prevodila~ke populacije
s ruskog jezika izgubi pravo na prevo|enje.
Ana Jovanovi}: To ve} radim profesionalno, sa studentima francuskog
jezika.
Olga Kostre{evi}: Ne bih se rado bavila kritikom prevoda. Mislim da je za to,
osim stru~nosti, potrebno mnogo vremena.
Anika Krsti}: Kritikom prevoda (mahom pesni~kih) bavila sam se tokom
osamdesetih godina, jo{ na studijama. Verujem da }u se tome vratiti kad
budem mogla da `ivim samo od prevo|enja i kad kritika prevoda bude zna~ila
ne{to u kaubojskom svetu priu~enih izdava~a i osiroma{enih ~italaca. Ili kad se
taj svet promeni nabolje.
Srpko Le{tari}: Tu i tamo pisao sam ne{to {to bi se moglo nazvati kritikom
prevoda, kad me je primamio zanimljiv slu~aj. Ali, ne bavim se time, ili bar ne
mogu da se tome znatnije posvetim. Mada je u`asno potrebna i pru`a sjajne
izra`ajne mogu}nosti, kritika prevoda iziskuje mnogo vremena za upore|ivanje
i analize, a nosi i neugodnu vrstu odgovornosti. [to rek onaj, najlak{e je
~oveka ocrniti, daj ti ~oveku pomozi.
(U stvari, s arapskog se tako malo prevodi, ba{ bih mogao koji put da se dam
anga`irati... I ako nema {ta drugo, kao {to obi~no nema, mogao bih da
opau~im malo po svojim starijim prevodima. Evo, ba{ je ovih dana izi{lo
drugo izdanje Salihove Sezone seobe na sever (Clio), koje sam revidirao od
po~etka do kraja, po~ev od izbora drugog izvornika, jer sam u prvom uo~io
neke manjkavosti.)
Dejan Markovi}: Mislim da ne bih. Jedini na~in na koji bih kritikovao neki
ve} postoje}i prevod bio bi moj, novi, vlastiti prevod.
Slavica Mileti}: Bih kad bi za to postojali uslovi.
Ljubinka Milin~i}: Ne.
Ana Ristovi}: Da.
Ljubi{a Raji}: Da, ako bih imao vremena.
Gordana ]irjani}: Ne bavim se kritikom prevoda, ali da procenjivanjem
prevoda, kao zahtevni ~italac, a pogotovo kad se prihvatim da radim u nekom
`iriju ili komisiji.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
8
Miroslava Spasi}: Kritikom prevoda se u praksi bavim kad recenziram ne~iju
molbu za prijem u UKPS, ili kada se bira prevod za nagradu Aleksandar
Spasi}. Da li bih pisala formalne prikaze za {tampanje, ne znam. Za to
nemam dovoljno teorijsko znanje.
Jelena Staki}: Ne bih, mo`da izuzetno.
Dragana Star~evi}: Nisam o tome ozbiljno razmi{ljala.
Svetlana Stojanovi}: Ne bih, ali bih mo`da dr`ala {kolu knji`evnog
prevo|enja.
Moj poslodavac
1.
a) Da li radite za jednog ili za vi{e izdava~a?
b) Da li ste zadovoljni odnosom izdava~a prema Vama kao
prevodiocu?
Aleksandra Bajazetov: a) U poslednjih nekoliko godina za Fabriku knjiga i
za XX vek. b) Za oba pomenuta izdava~a vezuju me krajnje korektni, gotovo
prijateljski odnosi. Pod korektno{}u podrazumevam pre svega razumne rokove,
ponekad i pomo} i podr{ku u re{avanju terminolo{kih pitanja, i dozvoljenu mi
kontrolu nad svim fazama sa~injavanja rukopisa (lektura i prelom; ovo je
mo`da vi{e psiholo{ka nego prevodila~ka i izdava~ka kategorija). Umesto da
sam zahvalna za veliku slobodu koju mi ova dva izdava~a ostavljaju, ponekad
bih po`elela manje automatskog poverenja a vi{e polemi~ki odnos prema
tekstu (ali i ovo je mo`da vi{e psiholo{ka nego prevodila~ka i izdava~ka
kategorija). Tim vi{e onda cenim dobru lekturu.
Arijana Bo`ovi}: a) Uglavnom za jednog. b) Lepi gestovi izdava~a pru`aju
trenutno zadovoljstvo ali ne menjaju su{tinu odnosa. Niski i neredovni
honorari automatski stavljaju prevodioca u podre|en polo`aj.
Arpad Vicko: a) Radim za vi{e izdava~a. b) Uglavnom jesam.
Slobodanka Gli{i}: a) Nekoliko stalnih izdava~a. b) Odnosom da, parama ne.
Dubravka \uri}: a) Nemam izdava~a jer prevodim uglavnom po sopstvenom
izboru.
Kornelija I~in: a) Ne radim ni za jednog. Radim sa onima s kojima sam
duhovno bliska, moraju biti ushi}eni umetno{}u i kulturom. b) Ne razmi{ljam
o tome, vi{e me interesuje da li je autor (obi~no biolo{ki mrtav) zadovoljan
mnome, da li se potpisao ispod mog prevoda.
Ana Jovanovi}: a) Za vi{e izdava~a. b) Nisam.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
5
9
Olga Kostre{evi}: a) Poslednjih godina radim samo za jednog izdava~a.
Ranije sam prevodila skoro za sve poznatije izdava~e u Beogradu. b) Vrlo sam
zadovoljna odnosom svog izdava~a prema meni.
Anika Krsti}: a) Radim za nekoliko izdava~a. b) U velikoj meri sam
zadovoljna svojim izdava~ima, ukazuju du`no po{tovanje prevodila~kom
zanatu i prevodila~koj umetnosti, otvoreni su prilikom pregovora o
honorarima, honorari su razumni i ispla}uju se redovno (iako unazad, kad je
prevod zavr{en i predat izdava~u).
Srpko Le{tari}: a) Ve} odgovoreno ne radim za izdava~e, prevodim {to sam
odaberem. Izdava~i su mi razni: 10+x knjiga, 10+x1 izdava~a (valjda 14:13).
Ipak, odskora imam na~elni usmeni ugovor s jednim, pa {to god da
proizvedem, ali bez obaveza na mojoj strani. I so far so good. Tu }u izdati
jo{ najmanje tri knjige (jedna je iza{la proletos, jedna }e sad za sajam, jo{
jednu sam ugovorio i predao i za jo{ jednu imam na~elnu saglasnost za idu}u
godinu). Dotle }e valjda do}i vreme za ozbiljnu reviziju dogovora o cenama,
pa }u dalje videti {ta }u. Zavisi}e od njega.
b) Nisam. Prvo, ugovori su im du{manski jednostrani i aljkavi do vulgarnosti.
Sva prava i sva za{tita izdava~u, sve obaveze i pretnje prevodiocu. Prevodiocu
ostaju samo pravo na honorar, ~esto bez avansa, i na nekoliko primeraka
knjige. Drugo, honorari su mizerni i te{ko ih je naplatiti, ~ak i kada izdava~
dobije stranu donaciju ili subvenciju za odre|enu knjigu ili ediciju. Tre}e,
mnogi izdava~i izbegavaju da plate lekturu, ili slabo pla}ene lektore pu{taju da,
tr~e}i za dinarom, obrade samo prvu polovinu knjige. ^etvrto, marketin{ka
promocija je mahom slaba, ~ime je ugro`en i rad prevodioca. Najzad, malo se
koji izdava~ udostoji da obavesti prevodioca kada knjiga izi|e, da i ne
pominjemo tajno do{tampavanje tira`a, la`ne izve{taje o prodaji kad se
ugovori pla}anje na tantijeme i sli~ne ujdurme, od kojih prevodilac, prakti~no,
uop{te nije za{ti}en. Evo, ju~e slu~ajno saznam da je jedna moja knjiga iz
2000. jo{ 2002. {tampana Brajevim pismom. Izdava~ se pravi Englez. Pita}u
ga o tome.
Kriti~no pitanje ovde jeste pitanje obligacionog odnosa, tj. ugovora. Postoje}i
ugovori, koji nepravi~no reguli{u odnos izdava~a i prevodioca, ne reflektuju
samo aktuelni tr`i{ni polo`aj obeju strana, ve} jo{ vi{e, mo`da i ponajpre,
bla`enu (~itaj: ubita~nu) dezorganizovanost prevodilaca. Predla`em da se u
Mostovima objavi uporedna analiza sa stru~nim komentarima: dva-tri postoje}a
tipska ugovora prema jednom ~estitom projektu teksta ugovora. Potonji bi
ravnopravno {titio obe strane. Predla`em i da UKPS pokrene neku vrstu
sindikalnog organizovanja svog ~lanstva.
(Izdava~i su predstavnici kapitala, prevodioci radna snaga, zar ne? Kapital zna
samo za autoritet sile i prinude, ne i za silu autoriteta. Dobro, dakle, zapitajmo
se da li mi raspola`emo kakvom silom. Na primer: {ta bi bilo kad bismo mi
bili malo nevaljali, kad bismo na~as prestali da im se podme}emo pod no`?
Ve} i sama najava eventualnog tromese~nog bojkota izdava~a od strane nekog
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
0
sindikata prevodilaca, ne{to kao najava generalnog {trajka, ~ak
jednomese~nog, privolela bi izdava~e na pregovore. Oni najpre ne bi verovali
ro|enim u{ima, onda bi pali u nesvest, da bi na kraju sami dotr~ali na dogovor,
jer bi realizacija takve strahovite pretnje ve}inu njih oterala u bankrot, dok
sami prevodioci ne bi pretrpeli ve}u {tetu. Uostalom, {tetu koju bi pretrpeli
prevodioci bi ubrzo i {tedro nadoknadili, a potom bi bili na dobitku. Verovatno
je ovo samo utopija, ali druk~ije ne}emo ni{ta posti}i, zadugo.)
Dejan Markovi}: a) Broj izdava~a za koje radim sveo se, na`alost, tokom
poslednje decenije na minimum. b) Mislim da se izdava~i sa kojima sara|ujem
odnose prema meni korektno i profesionalno, tako da nemam razloga da
budem nezadovoljan.
Slavica Mileti}: a) Prevodim za nekoliko izdava~a. b) Trudim se da radim
samo sa korektnim izdava~ima. U poslednje vreme imam vi{e dobrih nego
lo{ih iskustava.
Ljubinka Milin~i}: a) Za vi{e. b) Uglavnom ne.
Ana Ristovi}: a) Radim za vi{e izdava~a, nemam stalnog izdava~a koji
objavljuje knjige koje prevedem, s obzirom da je re~ o slovena~koj
knji`evnosti, za kojom postoji manja potra`nja. b) Uglavnom ne, a razlozi
nezadovoljstva se u ve}ini slu~ajeva odnose na nekorektan odnos izdava~a
prema prevodiocu kada je u pitanju isplata honorara.
Ljubi{a Raji}: a) Vi{e njih. b) Uglavnom.
Gordana ]irjani}: a) Kao pisac, za jednog; kao prevodilac, za razne.
b) Od prilike do prilike.
Miroslava Spasi}: a) Za razne izdava~e. b) Nisam. Na primer, Filip Vi{nji}
daje male honorare, mada uredno ispla}ivane, i ne ula`e nikakav trud u
promociju izdate (ro|ene) knjige, pa time ni prevoda. Zavod za ud`benike
pla}a malo ali uredno (ili obrnuto). Vodim spor s izdava~em Ginko zbog
neispla}enog honorara za Istoriju jevrejskog naroda; spor je u toku pred
Okru`nim sudom (zastupa me Autorska agencija).
Jelena Staki}: a) Uglavnom za jednog, poslednjih godina je to Laguna,
ponekad ne{to manje i za druge uporedo. b) U okolnostima u kojima `ivimo,
jesam.
Dragana Star~evi}: a) Tri od pet knjiga koliko sam prevela bile su za
Feministi~ku 94, jedna za B92 i jedna za XX vek Ivana ^olovi}a. b)
Uglavnom jesam.
Svetlana Stojanovi}: a) Radim za vi{e izdava~a. b) Izdava~ se prema
prevodiocu odnosi po principu uzmi ili ostavi. Prevodilac gotovo da ne mo`e
da uti~e ni na jednu stavku ugovora, koji vi{e li~i na robovlasni~ki list nego na
ugovor o autorskom radu.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
1
2. Imate li omiljenog, odnosno neomiljenog izdava~a? Navedite
razloge (ne morate da navodite imena izdava~a).
Aleksandra Bajazetov: Trenutno ne radim s neomiljenima, prestala sam zbog
mizernog pla}anja koliko i zbog aljkavog odnosa prema tekstu.
Arijana Bo`ovi}: Omiljeni je imaginaran: ima jasne planove i nastoji da vodi
kulturnu politiku; svestan je da je ve}inu klasi~nih dela svetske knji`evnosti
pro~itao u prevodu; zna za{to je anga`ovao odre|enog prevodioca; ako je
zadovoljan prevodio~evim radom, korektno ispunjava svoje obaveze prema
njemu; ako je veoma zadovoljan, pove}ava mu honorar.
Neomiljeni je stvaran: ne zna ni{ta o delu koje namerava da objavi, niti ga to
zanima; nema urednika koji zaista ~ita tekst pre {tampanja; izbegava pla}anje
autorskih prava; do{tampava tira`e bez znanja prevodioca; otima se za priznate
pisce a zatim ih svesno poverava nadriprevodiocima.
Arpad Vicko: Omiljeni izdava~, ili moj favorit, {tampa vredne, skromno,
ali ukusno opremljene knjige od najboljih autora i u prevodu najboljih
prevodilaca, produkcija u celini ima svoj prepoznatljiv profil, brine o
tekstovima (dobro obavljena lektura i korektura). Ali taj izdava~ ujedno ima
veoma ograni~ene materijalne mogu}nosti. Samim tim su i honorari koje mo`e
da ponudi prevodiocu niski i ispla}uje ih sa zaka{njenjem i u ratama. Mada
odskora imam i druga~ija iskustva: dobre knjige, dobro ure|ivane edicije, u
potpunosti sre|ena autorska prava, solidni i odmah po predaji rukopisa
ispla}eni prevodila~ki honorar. Imam i jednog samo uslovno re~eno
neomiljenog izdava~a koji tako|e objavljuje dobre knjige, ali je mu~no
do~ekati dok prihva}enu, pa delom ~ak i ispla}enu knjigu, od{tampa.
Slobodanka Gli{i}: Radim samo za omiljene, a omiljeni su mi zato {to svom
poslu pristupaju ozbiljno, objavljuju dobre knjige, vode ra~una o svojim
obavezama prema meni, dobronamerni su, neki su mi i prijatelji.
Kornelija I~in: Imam van zemlje. Specijalizovani izdava~i u Francuskoj
Belles Lettres i Rusiji Aleteja za anti~ku knji`evnost i umetnost, na primer.
Ana Jovanovi}: Jedan je omiljen (Ivan ^olovi}, XX vek), ostali nisu.
Olga Kostre{evi}: Dragi su mi svi izdava~i koji ozbiljno obavljaju svoj posao.
Anika Krsti}: Omiljeni izdava~i (ima ih nekolicina) su mi omiljeni zbog
po{tovanja koje ukazuju, otvorenosti, dobre literature koju objavljuju, redovne
isplate honorara i odgovaraju}e promocije i knjige i prevoda. Oni se ponose
svojim prevodiocima i nastoje da okupe najbolje delatnike u toj oblasti.
Neomiljeni se pona{aju kao prodavci bilo koje robe {iroke potro{nje, svejedno
im je {ta i kako objavljuju, ~esto imaju skrpljene prevode, zbog ~ega i ne
`ele da promovi{u prevodioca, ne pla}aju ni autorska prava, a kamoli normalne
honorare.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
2
Srpko Le{tari}: Nemam ni omiljenog ni neomiljenog. Svi su d`imrije,
non-stop vrte istu plo~u o ceni papira i razvla~e isplatu honorara do pakla i
natrag.
Slavica Mileti}: Da, i omiljene i neomiljene. Za neomiljene izdava~e
ne radim.
Po{to `ivim od knji`evnog prevo|enja, uredno pla}anje je nu`an uslov. Ali ne i
dovoljan. Volim da radim sa izdava~em (urednikom) koji zna sve elemente
svog posla i ne potcenjuje nijedan od njih. To zna~i: 1) zna da kompetentno
pro~ita prevod; 2) zna koliko je va`no da anga`uje dobrog lektora i korektora;
3) brine o izgledu knjige. Ne na poslednjem mestu, va`an mi je profil
izdava~a, tj. ideje (umetni~ke, socijalne...) koje manje ili vi{e direktno
promovi{e svojim izborom knjiga.
Ljubinka Milin~i}: a) Ne. b) Da. Nepo{tovanje dogovora, nepla}anje
Ana Ristovi}: Da bih govorila o nekom izdava~u kao omiljenom ili
neomiljenom, morala bih sa njim da imam dugoro~niju saradnju, i da na
osnovu toga izvedem odre|eni zaklju~ak.
Ljubi{a Raji}: Najbolje sara|ujem sa Geopoetikom, XX vekom i Platoom,
nezadovoljan sam saradnjom sa Stubovima kulture.
Gordana ]irjani}: Me|u onima s kojima sam radila kao prevodilac, imam i
omiljenog i neomiljenog. Obojica objavljuju prevashodno prevedenu
knji`evnost. Prvi me ne munta, drugi me munta sa tira`om, honorarom i
ugovorom kojim je sebe dobro obezbedio a meni zavezao ruke s prevedenom
knjigom za vjeki vijekova.
Miroslava Spasi}: Ne iz sopstvenog iskustva ve} prema svedo~enju drugih,
korektni izdava~i su Clio, Geopoetika. Na osnovu li~nog kontakta (poslovnog),
svaka pohvala malom privatnom izdava~u Utopija.
Jelena Staki}: Svi izdava~i za koje redovno radim ili sam radila su mi
omiljeni. Sa neprijatnima ne `elim da radim. Najgori je bio Verzalpres, ali s
tim izdava~em saradnja se nije ni uspostavila. Meni je va`no da izdava~
objavljuje ono {to prevedem, da mu je stalo do mog prevoda, da vodi ra~una o
plasmanu knjige, da imam korektan odnos s njim, da mi uredno pla}a, da ima
izdava~ki program u kom nalazim sebe.
Dragana Star~evi}: Najbolje iskustvo mi je sa Feministi~kom 94 i Slavicom
Stojanovi}. Rokovi su bili odli~ni, nisu me po`urivali, platili su koliko smo se
dogovorili i nisam ih jurila za honorar. Po svemu {to sam do sada ~ula od
kolega nikad ne bih radila za Narodnu knjigu.
Svetlana Stojanovi}: Nemam omiljene i neomiljene. Omiljeni su mi svi
izdava~i koji barem uredno ispunjavaju uslove ugovora koje su sami
odredili.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
3
3. Da li izdava~i posve}uju dovoljno pa`nje prevodima/prevodiocima?
U ~emu se sastoji ta pa`nja (ili njeno odsustvo)?
Aleksandra Bajazetov: Imam utisak da se izdava~i neretko pona{aju kao
nezainteresovani laici i da ve}u pa`nju posve}uju komercijalnom nego
tekstualnom aspektu svog posla, ali kod nekih je to, s obzirom na profesionalni
background, pretpostavljam, i razumljivo. Osim toga, privatni izdava~i po
pravilu funkcioni{u kao one man band, pa je u takvim preduze}ima jedan
~ovek i vlasnik i urednik i finansijski direktor i portparol a ko bi onda od
svih njih i stigao da se bavi prevodom? Ako dobro sagledavam situaciju, kod
ve}ine se pa`nja ograni~ava na izbor knjige, ostatak smatraju zanatskim delom
i prepu{taju ga prevodiocima i, u optimalnom slu~aju, lektorima. Kad biraju
renomirane prevodioce, biraju ih da se ne bi bavili kvalitetom teksta, kad biraju
nerenomirane, biraju ih da bi ih platili {to manje.
Arijana Bo`ovi}: Mali primer pa`nje i nepa`nje: mnoge dobre knjige
objavljuju se po izboru i preporuci prevodioca, ali izdava~ ih u javnosti
naj~e{}e predstavlja kao svoju zaslugu.
Arpad Vicko: Za mene se ta pa`nja ogleda u tome da me izdava~ s vremena
na vreme nazove i raspita se {ta se de{ava u ma|arskoj knji`evnosti, {ta radim
i {ta bih voleo da radim, da li imam neki predlog za njega.
Slobodanka Gli{i}: U principu, ne. Postoje oni koji ni ne pro~itaju prevod niti
`ele da se udube u probleme koji iskrsnu. Pa`nja se sastoji u dobroj saradnji,
kad vas urednik ne do`ivljava kao nu`no zlo kojeg `eli {to pre da se otarasi,
kad ne mo`ete ni da mu pristupite nego uredni~ki posao obavlja preko
sekretarice.
Kornelija I~in: Za mene je dovoljna pa`nja to {to moj predlog (za prevode
koje rade drugi, pre svega) u`iva poverenje i {to biva realizovan.
Ana Jovanovi}: Ne posve}uju, prevode naj~e{}e ne ~itaju.
Olga Kostre{evi}: Mislim da ima dosta prevedenih dela, ali ne mogu da
tvrdim da su svi izdava~i pa`ljivi prema prevodiocima.
Anika Krsti}: Izdava~i sa kojima trenutno radim posve}uju du`nu pa`nju i
prevodu i prevodiocu, jer im je stalo do dobre i valjano prevedene knjige,
jama~no zato {to su posve}eni svojoj profesiji i razmi{ljaju o ~itaocu koji }e tu
knjigu imati u rukama. Mnogi to ne ~ine i pona{aju se prema prevodu kao
nekakvom nu`nom zlu (kad ve} autor nije mogao da napi{e na srpskom).
Mislim da bi na tom planu moglo da se uradi jo{ vi{e, da se unapredi
promocija prevoda kao sastavnog dela `ivota knjige od originala do ~itaoca,
kroz ~asopise, kroz dnevne novine, kroz koordinaciju i bolju saradnju
izdava~a, knji`ara i prevodilaca uop{te. Kao kad imamo velika sportska
nadmetanja pa nam reprezentacija ili predstavnik pobedi, da na sli~an na~in
javno proslavljamo velike prevode velikih knjiga, ili ne{to sli~no {to }e podi}i
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
4
svest ~italaca. Aobrazovana publika }e ve} umeti da i sama kontroli{e kvalitet
knjiga tako {to }e kupovati ono {to valja, a kritikovati ili izbegavati ono {to je
ne zadovoljava.
Srpko Le{tari}: Na ovo pitanje ne mo`e se odgovoriti generalno. Neki
posve}uju dovoljno pa`nje, neki ne. Neki se staraju da se ispune sve tehni~ke
procedure, od zaklju~ivanja ugovora, anga`ovanja dobrog lektora, slaga~a,
korektora i dizajnera, do pla}anja honorara, a neki, kako ~ujem, izbegavaju ~ak
i ugovor da potpi{u, daju prekratke rokove, prevod i ne ~itaju, a o drugom da i
ne govorimo.
Dejan Markovi}: ^emu se to kod nas jo{ posve}uje dovoljno pa`nje?!
Slavica Mileti}: Neke izdava~e zanima samo jedno: da u datom roku dobiju
finalni proizvod. Sre}om, ima i izdava~a s kojima prevodilac mo`e da sara|uje
u pravom zna~enju te re~i.
Mnogim izdava~ima nije va`an kvalitet prevoda, ali za to ne bi trebalo kriviti
samo njih. ^injenica je da tr`i{te ne podr`ava dobar prevod. Bolje se prodaje
lo{e prevedena a jevtina knjiga, nego dobro prevedena a skuplja. Ponekad se
odli~no prodaje skupa i lo{e prevedena knjiga. Izdava~ kome je stalo do
dobrog proizvoda gubi na tr`i{tu ~ak i ako prevodiocu ne pla}a vi{i honorar
(sporiji je, pla}a lekturu, korekturu, opremu, slog mu ne li~i na uputstvo za
lekove, itd.) Kvalitet, naravno, ko{ta i prevodioca. Tr`i{no gledano, dobra
knjiga naj~e{}e donosi gubitke i izdava~u i prevodiocu.
Mo`da bi redovna kritika prevoda bar malo doprinela menjanju takvog stanja.
Ljubinka Milin~i}: Ne. ^esti su lo{i prevodi, lo{a lektura i korektura ili je
uop{te nema.
Ana Ristovi}: Izdava~i, `ure}i da objave neku knjigu, veoma malo pa`nje
posve}uju kvalitetu prevoda. Ta~nije, kako su dana{nji prevodioci naj~e{}e
osu|eni na brzinu obavljanja posla, kojom ih uslovljava izdava~ (nekada se na
prevodu radilo i po godinu dana, danas se zahtevne knjige prevode u roku od
2-3 meseca) dolazi i do oma{ki u samim prevodima i njihovog lo{ijeg
kvaliteta. Za to nisu krivi toliko prevodioci, koliko izdava~i.
Ljubi{a Raji}: Sem retkih, ne posve}uju dovoljno pa`nje, a neki se, kao
Narodna knjiga, pona{aju van zakonskih normi.
Gordana ]irjani}: U principu ne. Honorari su mizerni, a generalno se {tedi i
na lektorima.
Miroslava Spasi}: Izdava~i naj~e{}e zanemaruju prevodioce pla}aju}i ih slabo
za njihov rad. Desi se da ponove izdanje bez pitanja i dogovora s prevodiocem.
^esto kasne s isplatom. ^esto umesto honorara daju primerke knjiga. ^esto
ime prevodioca nije na knjizi dovoljno vidno. ^esto su ugovori neprecizni i
o{te}uju autora. Desi se da se ne zna ta~an tira`. Ponekad se izdava~ dovoljno
ne zala`e za reklamiranje sopstvene knjige, te ni prevodioca. [to se ti~e
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
5
prevoda, izdava~i se o njega ogre{uju time {to mu ne obezbe|uju lektora i
korektora, pa pristojan prevod strada zbog tu|eg nemara.
Jelena Staki}: Moj sada{nji izdava~ posve}uje veliku pa`nju prevodima,
podvrgava ih vi{estrukoj lekturi i redakturi, i pri tome uva`ava i mi{ljenje
prevodioca.
Dragana Star~evi}: Slavica Stojanovi} je do sada najbolji primer saradnje
koji ja imam sa izdava~em. Uvek sam pozivana na promociju objavljene
knjige. B92 nas (dve prevoditeljke) uop{te nije udostojio tog poziva nismo ni
znale, dok nismo videle na televiziji, da je promocija odr`ana. B92 nas nikad
nije obavestio da li je {tampao novi tira` knjige Mi{e Glenija BALKAN
18041999: Nacionalizam, rat i velike sile I-II, a samim tim ni da li nam je
du`an odgovaraju}i honorar za isti.
Svetlana Stojanovi}: Izdava~i primete prevodioca kada treba promovisati
knjigu ili do~ekati prevedenog autora, ako je me|u `ivima. Po visini autorskih
honorara za prevo|enje, koji jo{ umeju da kasnije i po godinu dana, ne cene ih
uop{te.
4. Kakva su Va{a iskustva s lektorima? Kakve sugestije prihvatate?
Aleksandra Bajazetov: Tu sam imala dva opre~na iskustva: suvi{e
restriktivne i suvi{e permisivne lektore, i ~ini mi se da sam ipak vi{e
nau~ila od onih prvih: ne mislim da se jezi~ka ispravnost ili prihvatljivost
nalaze na aritmeti~koj sredini izme|u, s jedne strane, prevodio~eve usled
bliskosti s originalom anestezirane kriti~nosti prema jeziku na koji prevodi i,
s druge, lektorove profesionalno-deformisane opsednutosti normom i jednom
ipak konzervativnom jezi~kom tradicijom, ali mislim da je ovakav dijalog i te
kako koristan. Dragocene su mi, recimo, sintaksi~ke ispravke, ispravke u
rekciji, primedbe na nehoti~ne personifikacije (koje se, koliko god da ih
trebim, uvek uvuku iz nema~kog i engleskog), ukazivanje na neke pravopisne
brljotine, ali oko stru~ne terminologije i stranih re~i nisam spremna da
pregovaram.
Arijana Bo`ovi}: Pora`avaju}a. Rado prihvatam sve sugestije koje spadaju u
profesionalni delokrug lektora.
Arpad Vicko: Sa nekim lektorima imam izuzetno dobra iskustva, od njih sam
mnogo nau~io, njihova saradnja je neophodna u ovom poslu. Uglavnom
prihvatam njihove sugestije, osim ako nastoje da suvi{e pojednostave
re~enicu, ako nemaju sluha za uneobi~avanja raznih vrsta, kakvima
savremena ma|arska knji`evnost obiluje, ako umesto manje upotrebljavanih,
neobi~nih re~i predla`u jednostavnije, uobi~ajenije sinonime.
Slobodanka Gli{i}: I dobra i lo{a. Propusti se uvek dese i zahvalna sam kad ih
neko uo~i.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
6
Dubravka \uri}: Imam utisak kao ~itateljka da institucija lektora u ve}ini
izdava~kih preduze}a ne postoji. Ponekad je problem sa lektorima {to ne znaju
novu terminologiju ili nove teorijske koncepte.
Kornelija I~in: Nisam ih nikada imala u na{oj zemlji.
Ana Jovanovi}: Lektori retko imaju ikakve sugestije prilikom rada na mojim
prevodima.
Olga Kostre{evi}: Odavno mi lektori ne daju nikakve sugestije, ali prihvatala
sam i prihvatila bih svaku njihovu sugestiju koja je dobronamerno ukazivanje
na bolje re{enje o prevodu.
Anika Krsti}: Razna. Jedno od traumati~nijih iskustava bila je postarija
gospo|a lektorka koja je sistematski preorala tekst, menjaju}i stil, red re~i u
re~enici, leksiku (zamerila mi je da koristim kroatizme) i sve ostalo, bez
ikakvog uvida u original i bez znanja jezika izvornika. Naravno, ja sam se
pobunila i izdava~ je stao na moju stranu, odrediv{i drugu lektorku, s kojom
sam lepo zavr{ila posao.
Nedavno sam imala prijatno iskustvo rada sa jednim lektorom, koji je nadasve
razumno pristupio poslu, pitao sve {to mu nije jasno, predlagao re{enja koja
nisu uticala na stil prevoda ({to je meni isto {to i stil originala).
Prihvatam konstruktivne sugestije gramati~kog tipa, pravopisne sugestije i sve
ono {to po mom jezi~kom ose}aju mo`e da jo{ ulep{a prevod. Ve}e
intervencije koje zadiru u stil odbacujem u startu. I uop{te, ne volim naro~ito
da mi se neko petlja u tok teksta...
Srpko Le{tari}: Odli~na, uglavnom. Ipak, pomenu}u dve-tri stvari. Puristi su,
bez iznimke, misle da im je to u opisu radnog mesta. To je {tetno, ali nema
nade da se brzo promeni. U stvari, ve}ina lektora koje sam upoznao nema
izgra|ene jasne lingvisti~ke predstave o jeziku/jezicima, o nu`nom razvoju
jezika, ne shvata da je dijalekat samo jezik koji nije politi~ki uspeo. Ne
pomi{ljaju da je ~ak definicija re~i u raznim jezicima razli~ita. Ve} sam
pomenuo da im pa`nja popu{ta od polovine knjige, {to je ordinarni
bezobrazluk. Slabo pla}eni, tezgare na sve strane. Ipak, ~ak i tako vrede tri
careva grada i ja im se duboko klanjam ma {ta klanjam, kle~im pred njima!
Po{to usvajam 99 odsto njihovih primedaba i predloga la`em, mislim da se
to vrti oko 80 do 85 odsto popuste i oni kad ja ba{ zadrem.
Dejan Markovi}: Dosad sam imao veoma pozitivno iskustvo s lektorima.
Mislim da je taj vid saradnje: lektor-prevodilac od velikog zna~aja za sve kojih
se to ti~e.
Slavica Mileti}: Razli~ita. Po mom mi{ljenju dobra saradnja s lektorom
izgleda ovako: lektor pa`ljivo pro~ita tekst, zatim se na|e s prevodiocem i oni
zajedno pregledaju sve ispravke. Podrazumeva se da je oboma stalo do
kvalitetnog rezultata i da su otvoreni za argumente. To je veoma prijatno
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
7
iskustvo koje podrazumeva da i prevodilac i lektor dobro rade svoj posao, a to
opet podrazumeva da su svesni da niko nije savr{en. Radila sam tako s najvi{e
dva-tri lektora. Zahvalna sam lektorima i urednicima koji su pomogli da moj
prevod bude bolji.
Ali doga|alo mi se da radim s potpuno nekompetentnim lektorom koji ne zna
elementarnu gramatiku i pravopis, a ne odstupa od svojih ispravki. Onda
urednik mora da interveni{e, a ako ni urednik ne zna, nastaje ozbiljan problem.
Jednom mi je jedan urednik prigovorio {to sam menjala red re~i u tekstu.
Ljubinka Milin~i}: Prihvatam sve sugestije dobrog lektora.
Ana Ristovi}: Razli~ita. Ponekad se de{avalo da lektor obra}a pa`nju
isklju~ivo na su{ta jezi~ka pravila, zapostavljaju}i stilske finese. Sugestije
prihvatam ukoliko ne podrazumevaju odstupanje od individualnog jezika kojim
je pisana odre|ena knjiga koju sam prevela. Primera radi: ukoliko sm autor
namerno naru{ava pravila sopstvenog jezika (koriste}i, na primer, sleng ili
svakodnevni govor u kome se takva odstupanja javljaju), onda smatram da
lektor takve namerne oma{ke ne treba da ispravlja. I tome sli~no.
Ljubi{a Raji}: Uglavnom dobro sara|ujem i uglavnom se na kraju
dogovorimo. Malo popustim ja, jer se oni sa kojima sam sara|ivao stvarno
trude, a malo oni, samo ne znam da li zbog moje ubedljivosti u argumentisanju
ili zbog mojih titula. Ne volim {to su previ{e skloni, uglavnom zbog zahteva
izdava~a, da se u svemu dr`e na{eg lo{eg pravopisa, i {to se izdava~i boje da
idu mimo uobi~ajenih shvatanja.
Gordana ]irjani}: Ako procenim da mi treba lektor, a smatram da je uvek
dobro da ~etvore o~i pogledaju tekst, sama anga`ujem onog lektora u koga
imam poverenja. Kad postoji uzajamno uva`avanje izme|u autora i lektora,
sve sugestije su dobro do{le.
Miroslava Spasi}: Moja iskustva s lektorima su dobra. Izvanredno sam
sara|ivala s Ljubicom Uro{evi}, s kojom sam pro{la celi prevod u dva toma, i
razgovarala o svakoj primedbi, gde je presu|ivao bolji razlog. Ljubica Mileti}
u Prosveti je bila korektna, ali nije imala mnogo primedbi. Ratko Pekovi} u
Filipu Vi{nji}u imao je malo primedbi, i to pisanih grafitnom olovkom, i oko
njih smo se lako sporazumeli. Poslednji prevod, Pol Kerc, mislim da niko nije
posebno lektorisao i da je oti{ao u obliku u kojem sam ga dala na disketi. Kod
izdava~a uvek insistiram da se u tekstu ne interveni{e bez moga znanja. U
tome sam odlu~na, dok se oko honorara uglavnom ne raspravljam take it or
leave it.
Jelena Staki}: Uglavnom povoljna. Smatram sebe osobom spremnom na
saradnju i ne vre|am se na primedbe. Prihvatam sve umesne sugestije za koje
mi se ~ini da moj prevod ~ine boljim. Odbacujem ~isto formalne a nepotrebne
ispravke, ispravke nastale iz lektorovog nerazumevanja teksta ili isterivanje
maka na konac.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
8
Dragana Star~evi}: Ja sam uvek sama sebi bila lektor. Niko mi nije ni{ta
ispravljao.
Svetlana Stojanovi}: Profesija lektor je jedno vreme potpuno i{~ezla. Stono
izdava{tvo je smatralo da kompjuter mo`e sve, ~ak i da prevodi. Lektor je
vema va`na karika u proizvodnji dobre knjige. Moja iskustva sa lektorima su
dobra od njih ne o~ekujem ni{ta vi{e nego da mi poprave pravopisne i slovne
gre{ke.
Moja prevodila~ka egzistencija
1. a) Koliko strana mese~no prevedete? b) Koliko sati Vam je potrebno
za jednu stranu (max min)
Aleksandra Bajazetov: a) To varira, ne umem da ka`em. b) Te{ko mi je da to
procenim, po{to ne gledam na sat nego na kalendar. Pretpostavljam da, sa svim
~itanjima i i{~itavanjima i obilascima biblioteka, na stranu u proseku ode do
jednog sata. Imala sam i nekoliko (sre}om, kra}ih) tekstova kod kojih mi je na
stranu sigurno odlazilo i po sat i po. Kako bilo, imam utisak da je mese~no
nemogu}e (a mislim i nepotrebno) dobro uraditi vi{e od 6 do 7 tabaka
srednjete{kog teksta pri ~emu i to podrazumeva radnu disciplinu koja se
grani~i s fanati~no{}u.
Arijana Bo`ovi}: a) 3040. b) 14 h.
Arpad Vicko: a) To mnogo zavisi od vrste teksta, ali i od godi{njeg doba.
b) Od tridesetak minuta pa sve do sat i po, dva.
Slobodanka Gli{i}: a) ^etiri do pet tabaka. b) Zavisi od strane. Naj~e{}e
prevedem 35 strana dnevno, retko vi{e (810 sati rada), ne ra~unaju}i vreme
koje mi je potrebno za redigovanje.
Dubravka \uri}: a) Zavisi od toga {ta prevodim. Poeziju uglavnom stalno
prevodim. b) Dnevno mogu da prevedem oko 4 strane.
Kornelija I~in: a) Na ova pitanja zaista ne mogu da odgovorim, jer ne `ivim
od prevo|enja. Brzina prevo|enja je individualna (nivo vladanja jezikom) i
zavisi prevashodno od teksta. Naj~e{}e je stvar koautorstva `ivota sa delom i
prevo|enja kao po diktatu autora, to je posebno stanje inspiracije i egzaltacije.
Ana Jovanovi}: a) Kada radim intenzivno na prevodu, obi~no 50 do 60. b) 2
do 3 sata, maksimalno 4 do 5.
Olga Kostre{evi}: a) Prevodim prose~no oko 60 strana mese~no, ranije sam
prevodila vi{e od toga. b) Potrebno mi je, naj~e{}e, maksimalno 30 minuta za
re{avanje svih problema na jednoj strani teksta.
Anika Krsti}: a) Kad radim intenzivno i samo prevodim, mogu da prevedem
oko 150 strana mese~no, ponekad i vi{e, u zavisnosti od teksta i potrebe za
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
6
9
dopunskim istra`ivanjima povezanim sa prevodom. b) Ako je tekst srednje
te`ine, jednu autorsku stranu mogu da prevedem za 45 minuta a da ne o{ljarim.
Srpko Le{tari}: a) Knji`evnost prevodim samo u tzv. slobodnom vremenu.
Kad se sabere {ta sam objavio za dvanaestak godina, izgleda da prose~no
prevodim oko 30 strana knji`evnih tekstova mese~no, ra~unaju}i da su tu
ura|ene tri, kod narodne knji`evnosti i ~etiri ruke. (Jednu dnevno! Nikad ranije
nisam razmi{ljao o ovome. Aimao bih vremena da prevedem bar duplo, mo`da
i ~etiri puta vi{e. Gospode, koja sam ja len{tina! Ne mo`e od popa da bude
~ovek, pa to ti je!) b) Stranu savremenog proznog knji`evnog teksta u prevodu
sa stranog jezika, prva ruka? Arapski maks. 1 sat, min. 20 minuta. Engleski
maks. 40 minuta, min. 15 minuta.
Dejan Markovi}: a) To je zaista te{ko odrediti. Sve zavisi od toga koliko ima
posla, a zatim, kakav je kvalitet samih tekstova za prevod. Ponekad, iz ovog ili
onog razloga, jedna strana, pa i jedna jedina re~enica, zahtevaju dugotrajan,
studiozan rad (barem u mom slu~aju). b) Odgovor na ovo pitanje, mislim da se
mo`e na}i u prethodnom.
Slavica Mileti}: a) Izme|u 60 i 70. b) Kad je posredi srednje te`ak tekst,
prevodim u proseku stranu na sat. Ali to je prva ruka, i treba dodati jo{
najmanje pola sata po strani do finalnog proizvoda. Ali to je samo rad za
kompjuterom, nisu ura~unati odlasci u biblioteku, tra`enje citata, raspitivanje...
Gotovo da nema beletristi~kog teksta za koji prevodiocu nisu potrebna razna
posebna znanja; npr. deo romana zbiva se na gradili{tu, a nema re~nika u
kojem }ete na}i gra|evinarski `argon. Ili je glavni junak lekar, pa vam je na
svakom koraku potrebno medicinsko znanje koje prevazilazi op{tu kulturu.
Kad je re~ o teorijskom tekstu, ~esto morate da smi{ljate terminologiju, a uvek
da tragate za postoje}om.
Ljubinka Milin~i}: a) stosto pedeset. b) Deset minuta do jednog sata.
Ana Ristovi}: b) Sve zavisi od toga {ta prevodim ukoliko je to knjiga od
npr. 200 strana koju moram da prevedem u roku od tri meseca, onda 60.
Ukoliko je u pitanju prevo|enje za knji`evne i druge ~asopise, onda manje.
Ljubi{a Raji}: a) Ne znam, nikada nisam brojao, ali se se}am da sam Sofijin
svet (preko 500 strana) preveo za 28 radnih dana. b) Kada prevodim bez
prekida, prevedem 45 strana proze za sat vremena, stru~nu literaturu
prevodim ne{to sporije zbog kontrolisanja podataka, a poeziju prevodim znatno
sporije ako moram da prepevavam. Najsporije prevodim tekstove sa
staroskandinavskih jezika i tekstove do predromantizma, jer moram da
proveravam da li su re~i promenile zna~enja tokom istorijskog razvoja.
Gordana ]irjani}: a) Zavisi od teksta. Budu}i da radim isklju~ivo zahtevne
tekstove, s tridesetak strana mese~no sam zadovoljna. b) Minimalno tri sata,
maksimalno deset.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
0
Miroslava Spasi}: b) Od pedeset minuta do sata i po, plus redakcija od
trideset do pedeset minuta.
Jelena Staki}: a) Osamdeset do sto, nekad manje, a nekad i vi{e. b) Od
~etrdeset minuta do nekoliko sati...
Dragana Star~evi}: a) Nemam redovni prevodila~ki posao tako da ne mogu
da odgovorim. b) Nisam to nikad uspela da izmerim.
Svetlana Stojanovi}: Ne prevodim na kubik. Smatram da je neljudski
o~ekivati od knji`evnog prevodioca vi{e od 45 tabaka mese~no (6080
strana), svih 12 meseci u godini zna~i bez godi{njeg odmora, bez prava da se
razboli. b) Minimum onoliko koliko mi je potrebno da otkucam stranu
(kucam slepo, s deset prstiju). Ali je se na tu stranu (sigurno ne na svaku)
ponekad vratim jo{ hiljadu putu. Prve dve strane (ta~nije, stranu i po) romana
Smrt na kredit, kad je prevod ve} bio potpuno zavr{en i pro{ao dva lektorska
~itanja, radila sam tri dana!
2. Imate li dovoljno vremena za rad na prevodu (dovoljno dug rok)?
Aleksandra Bajazetov: Uglavnom da, iako mi pred kraj, kao i svojevremeno
za ispite, uvek nedostaju bar jo{ tri-~etiri dana. Me|utim, i te kako mi je,
naro~ito u slu~aju ~asopis, poznat i fenomen hitnih tekstova, koji, pre no {to
do|u kod prevodioca i po{to odu od njega, po uredni~kim fiokama provedu
triput vi{e vremena nego kod prevodioca. (I pro{li put sam se ponovo zarekla
da to vi{e ne}u prihvatati.)
Arijana Bo`ovi}: Da.
Arpad Vicko: Uvek vodim ra~una o tome da ugovorom ne bude striktno
odre|en rok predaje rukopisa prevoda. Ili ako jeste, da postoji mogu}nost da se
aneksom ugovora taj rok prema potrebi produ`i. Svakom prevodu dajem
onoliko vremena koliko konkretni prevod zahteva. Mada umem i da po`urim,
ali nikad to ne ~inim na {tetu kvaliteta prevoda.
Slobodanka Gli{i}: Uglavnom da.
Dubravka \uri}: Uglavnom imam.
Ana Jovanovi}: Da.
Olga Kostre{evi}: Izdava~ mi ostavlja uvek dovoljno dug rok.
Anika Krsti}: Obi~no nemam! Nekoliko puta sam sa o~ajanjem morala da
predam tekst za koji znam da nije pro~itan jo{ jednom i da se sigurno potkrala
makar pravopisna gre{ka ili gre{ka u kucanju. U poslednje vreme dobijam
naprosto nemogu}e rokove...
Srpko Le{tari}: Uvek imam dovoljno vremena, jer nema rokova. Kad uradim,
uradio sam.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
1
Dejan Markovi}: Uvek se trudim da sa izdava~em, unapred, dogovorim
dovoljno dug rok, tako da ni tu onda nemam nikakvih problema.
Slavica Mileti}: Uglavnom da, zato {to sama produ`im zadati rok. Meni je u
interesu da {to pre zavr{im posao, ali procena izdava~a ponekad je nerealna.
Ponekad je nerealna i moja procena na osnovu letimi~no pro~itanog teksta.
Doga|a se i da neopravdano kasnim kad prihvatim drugi posao pre nego {to
zavr{im prvi. To radim ili zato {to ne mogu da pre`ivim od honorara (tekst je
te`ak, pa odmi~e sporije) ili zato {to moram sama sebi da organizujem stalni
priliv posla (dakle, da unapred znam {ta }u raditi barem u narednih nekoliko
meseci). Zato radim nekoliko knjiga ili tekstova uporedo, pa rokovi trpe.
Ljubinka Milin~i}: Da.
Ana Ristovi}: Kao {to sam ve} pomenula, rok od 23 meseca za prevod jedne
knjige je isuvi{e kratak.
Ljubi{a Raji}: Nikada nisam imao dovoljno dug rok, svima se `uri. Nikada
nisam imao vremena da prevod odle`i.
Gordana ]irjani}: Da. Rokove obi~no odre|ujem sama.
Miroslava Spasi}: Ugovaram samo rokove koje mogu da prihvatim za spor i
temeljan rad, makar na svoju {tetu.
Jelena Staki}: Imam. Ne prihvatam kratke rokove, osim izuzetno za neke
kra}e tekstove. Obi~no sama odredim sebi rok i onda se trudim da ga se
pridr`avam.
Dragana Star~evi}: Uglavnom sam imala.
Svetlana Stojanovi}: Trudim se da sa izdava~em ugovorim razuman i
komotan rok, a kada je prevod gotov, to odlu~ujem ja.
3. a) Dobijate li honorar za prevod koji uradite? b) Na koji na~in se on
ispla}uje (u celini, u ratama, avansno, po predaji rukopisa)? c) Ako
ste prevodilac u samostalnom statusu, da li od honorara mo`ete da
`ivite, ili morate da radite jo{ ne{to pored prevo|enja?
Aleksandra Bajazetov: Osim nekoliko gafova u novije vreme, honorar sam
dobijala redovno, po predaji rukopisa (a to u dogovoru s izdava~em, po{to je
meni ovo ipak dodatni izvor prihoda; u svakom drugom slu~aju takvu praksu
smatrala bih bezobrazlukom), u dva-tri navrata mo`da u dva dela, ali bez ve}eg
otezanja. Za gafove se nadam da }e biti ispravljeni; toleri{em ih upravo zato
{to su se donedavno honorari ispla}ivali korektno, a delom i iz infantilnog
poludivljenja prema Dejanovom Ili}, Fabrika knjiga hazarderstvu (kad ve}
pominjem psihologiju).
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
2
Arijana Bo`ovi}: S velikim zaka{njenjem i u nepredvidljivim ratama.
Povremeno radim neknji`evne prevode, ali ni to nije dovoljno za egzistenciju.
Arpad Vicko: Nisam prevodilac u samostalnom statusu, pre svega zbog toga
{to sam procenio da samo od prevo|enja (od prevo|enja onih tekstova koje ja
prevodim, dakle prevo|enja knji`evnih tekstova) ne bih mogao da opstanem.
Ina~e, imao sam iskustva sa svim gore navedenim na~inima isplate
pojedina~no i u me|usobnim kombinacijama.
Slobodanka Gli{i}: Dobijam naj~e{}e u ratama jer mi tako odgovara. Ali sve
tri mogu}nosti su u opticaju. Ja sam penzionerka, ali je penzija, naravno,
zanemarljiva stavka, {to zna~i da `ivim od prevo|enja. Jedino {to mogu jeste
da povremeno prevodim neke stvari koje su bolje pla}ene i br`e se rade
(neknji`evne stvari), ali za to retko imam vremena.
Dubravka \uri}: Za prevo|enje po ~asopisima retko kad se dobija honorar.
Ana Jovanovi}: Za isplatu honorara prevodilac je prinu|en da se bori, da se
cenjka i da se poni`ava. Honorari se uglavnom ne ispla}uju, ili se ispla}uju u
ratama, po predaji rukopisa jedan deo, i nakon izlaska knjige iz {tampe drugi.
Potrebno je promeniti modalitet isplate: profesionalni prevodioci, koji su se
ve} dokazali i na osnovu toga stekli svoje ~lanstvo u cehovskom udru`enju,
moraju biti pla}eni bar delom avansno, a delom nakon predaje rukopisa.
Neophodno je, tako|e, formirati pravnu instituciju (vrstu menad`erske
agencije, mo`da pri Udru`enju knji`evnih prevodilaca) koja bi zastupala prava
prevodilaca, sklapala sa izdava~ima ugovore u ime prevodilaca, odre|ivala
visinu honorara, izborila se za navedeni neponi`avaju}i modalitet isplate, kao
i za sva ona prava koja slede prevodiocu nakon drugog, tre}eg i daljih izdanja
njegovog prevoda.
Olga Kostre{evi}: Honorar mi se ispla}uje po dogovoru. Najvi{e mi odgovara
isplata svakog meseca, za onoliko strana koliko sam prevela za to vreme. Kad
sam bila samostalni prevodilac, `ivela sam samo od prevo|enja. Sada sam u
penziji, pa mi honorar predstavlja dodatni prihod.
Anika Krsti}: Do sada sam uvek dobijala honorar za prevod koji sam uradila.
Obi~no se ispla}uje u celini posle predaje rukopisa. Sasvim retko je bilo da je
honorar i{ao u ratama. Naravno, nikad unapred ili tokom rada na prevodu, iako
se ponekad veliki prevodi razvuku i na nekoliko meseci.
Kao {to rekoh ranije, ne mogu da `ivim samo od prevodila~kih honorara, ako
ho}u da `ivim normalno. Zato radim honorarno u nevladinim organizacijama.
Srpko Le{tari}: Dobijam, uvek. Avans 50 odsto po potpisu ugovora (u mom
slu~aju to je uvek i datum predaje finalnog rukopisa), ostatak po objavljivanju
knjige. Desilo se samo dvaput da izdava~i to cepkaju u rate i cede na sitno
cedilo. ^asopisi pla}aju u celini, mahom mesec-dva po objavljivanju.
(Nisam samostalac, zaposlen sam.)
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
3
Dejan Markovi}: Uglavnom dobijam honorar za ono {to uradim, ali u
odre|enim opravdanim slu~ajevima radim i besplatno, {to, naravno, ne
zna~i, da od toga nemam neke druge koristi. Honorar mi se ispla}uje, po
pravilu u ratama (na ~emu insistiram kada se radi o obimnijem poslu). Kao
samostalni prevodilac ne uspevam da `ivim od pomenutih honorara, tako da
se, u intervalima, bavim i pisanjem za stru~ne ~asopise.
Slavica Mileti}: Doga|alo mi se da honorar dobijem dve godine nakon
predaje teksta. U nekim slu~ajevima sam bila donekle sama kriva jer nisam
pa`ljivo pro~itala ugovor (npr. polovina honorara se ispla}uje po predaji teksta
a druga polovina kad knjiga bude objavljena a nigde ne stoji u kom roku
izdava~ mora da objavi knjigu, ili stoji da je rok x godina). Uop{te, ugovori se
uglavnom tretiraju kao puka formalnost, sve se podrazumeva. Gotovo svi
ugovori koje sam imala u rukama nepovoljni su za prevodioca, a ~esto su takvi
da bi ih potpisao samo lud ili o~ajan ~ovek.
Uglavnom tra`im (i uspevam da postignem) isplatu na rate. Dakle, izdava~ mi
pla}a ono {to sam uradila proteklog meseca.
Ve}ina izdava~a i dalje pla}a 50 evra po tabaku, {to zna~i 3,25 evra po strani.
Ta cena ne mo`e nikog motivisati da radi najbolje {to zna i ume. Ponekad mi
je potreban ceo dan da raspletem jednu re~enicu. Taj trud ne ulazi u cenu
prevoda, to je nenagra|eni ljubavni trud. Moram da ~itam, u~im, obilazim
biblioteke, raspitujem se. [to bolje radim, to vi{e gubim jer sam pla}ena po
komadu: otkucanoj strani, to jest karakteru. Moji najbolji prevodi skupo su me
ko{tali i zapravo su rezultat inata, mazohizma, entuzijazma, gluposti kako
god to zvali.
Ako se u proseku (godi{njem) prevede ~etiti tabaka mese~no, zaradi se 200
evra. Od toga treba platiti sredstva za rad (kompjuter, {tampa~, papir, toner,
re~nike, telefon, ~lanarinu za doma}e i strane biblioteke sigurno sam ne{to
zaboravila), a treba ura~unati i bar dve nedelje bolovanja i jo{ toliko odmora.
Kad se sve to oduzme, ispada da je maksimalna zarada, pod uslovom da posao
redovno pristi`e, oko 12.000 dinara. Ja otprilike toliko pla}am stan i
komunalne tro{kove jer imam sre}u da stanujem u zadu`bini; neko drugi
toliko pla}a lekove; neko struju. Gotovo svako ima vanredne tro{kove.
Ipak, odgovaram na ovu anketu, dakle postojim. Zahvaljuju}i tome {to `ivim
sa sinom koji je zaposlen, {to mi majka poma`e od svoje penzije...
Ljubinka Milin~i}: Honorari kasne, pla}aju se u ratama po predaji rukopisa,
onda kad izdava~ na|e za shodno. Od honorara se ne mo`e `iveti.
Ana Ristovi}: Pravilo potvr|uje da su knji`evni ~asopisi u Srbiji (govorim
isklju~ivo o onima koji ispla}uju honorare saradnicima, a takvih ima nekoliko)
mnogo korektniji prema prevodiocima kada je u pitanju isplata honorara.
Prevela sam nekoliko knjiga za razli~ite izdava~ke ku}e u Srbiji i za sada sam,
i pored potpisanog ugovora sa njima, dobila honorar samo od jedne. Taj
honorar mi je ispla}en u dve rate prvi deo nakon predaje rukopisa prevoda,
drugi deo neposredno pred izlazak knjige iz {tampe. Od honorara, u Srbiji,
nikako ne mo`e da se `ivi.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
4
Ljubi{a Raji}: Ja sam poslednjih godina honorar uglavnom dobijao iz
skandinavskih zemalja, i on je redovno ispla}ivan, a ponekad svoj prevod dam
besplatno.
Gordana ]irjani}: Uvek dobijem ono {to je dogovoreno, a to je i uobi~ajeni
prevodila~ki honorar, {to zna~i mizeran u odnosu na ulo`eno vreme. Dodu{e,
neomiljeni izdava~ zakine neki procenat, o~ekuje moljakanje telefonom dok
prevodiocu ne dosadi. Isplata je obi~no po predaji rukopisa. Sa mojim ritmom
prevo|enja, od toga ni u snu ne bih mogla da `ivim.
Miroslava Spasi}: Uglavnom dobijam. Naj~e{}e, predujam po potpisivanju
ugovora, i ostatak po predaji rukopisa. Dok sam bila samostalni prevodilac, od
prevoda nisam mogla da `ivim, pa sam ga dopunjavala honorarnim radom.
Jelena Staki}: Dobijam. Za redovnu saradnju honorar dobijam obi~no u
delovima, kad zatra`im, a zatra`im kad uradim odre|en broj strana. To je uslov
koji postavljam za redovnu saradnju. Za prevode van toga tako|e dobijam
honorar, ali ~esto moram da ~ekam ili da moljakam da mi se isplati.
Dragana Star~evi}: Za knjige sam tra`ila avans i dobijala ga, a po predaji
rukopisa dobijala sam ostatak u celini.
Svetlana Stojanovi}: Dok sam bila u statusu samostalog prevodioca,
napla}ivala sam honorar u ratama, i uglavnom dobijala na vreme. Avansno
nisam nikada. Od prevodila~kih honorara se ne mo`e `iveti.
4
a. Da li se visina honorara menjala u poslednje dve godine?
b. U koju kategoriju biste svrstali svoju zaradu: niska; ni`a srednja;
pristojna srednja? Ili?
Aleksandra Bajazetov: a) Nije, nije u poslednjih deset. b) Ni`a srednja.
Arijana Bo`ovi}: a) Da. b) U kategoriju nepristojna, jer se stidim da ka`em
koliko zara|ujem.
Arpad Vicko: a) Veoma malo, skoro neprimetno, navi{e. b) Niska.
Slobodanka Gli{i}: a) Visina honorara nije se menjala od 1994. godine. Tek u
poslednjih nekoliko meseci nas nekoliko iz bran{e dogovorili smo se da
povisimo cenu. b) U nisku.
Dubravka \uri}: b) Nestabilna.
Ana Jovanovi}: b) Niska.
Olga Kostre{evi}: a) Visina honorara se udvostru~ila u poslednje dve godine.
b) Svoju zaradu bih svrstala u pristojnu srednju, kad je re~ o honoraru.
Anika Krsti}: a) Ne u zna~ajnoj meri, uvek se kretala oko 70 evra po tabaku,
give or take a little. b) Zaradu od prevodila{tva svrstala bih u ni`u srednju. O
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
5
zaradi iz drugih izvora ne znam {ta da ka`em, spada u pristojne, ali to nije
trajan posao i menja se iz godine u godinu.
Srpko Le{tari}: a) Valjda jeste, ne{to malo. b) Vi{a, za prevode s arapskog.
Dupla tarifa, vi{e-manje. Za engleski 25 odsto vi{e od standardne cene u
gradu.
Dejan Markovi}: a) Ukoliko se i menjala, onda se, po mom mi{ljenju, samo
jo{ vi{e smanjila. b) Niska zarada.
Slavica Mileti}: a) Cena je i dalje 50 evra kod najve}eg broja izdava~a. Neki
izdava~i prate rast evra, neki ni to. U poslednjih nekoliko meseci uspevam da
naplatim 5 evra po strani, tj. 80 evra po tabaku. b) Niska.
Ljubinka Milin~i}: a) Ne. b) Pristojna srednja.
Ana Ristovi}: a) Ne.
Ljubi{a Raji}: a) Smanjivala se. b) Ne `ivim od prevo|enja, pa nikada ne
sabiram, ali mislim da sam bio uglavnom pristojno pla}en (naravno, za na{e
uslove). Studentske prevode sam, blizu trideset knjiga, besplatno redigovao, a
zara|eni novac sam ulagao u nastavu.
Gordana ]irjani}: a) Ne. Nije se menjala poslednjih deset godina.
b) Prevodila~ka zarada je ispod niske. Radni sat ku}ne pomo}nice je mnogo
skuplji od prevodio~evog radnog sata.
Miroslava Spasi}: a) U poslednje dve godine visina honorara se nije
povi{avala, ali se zato ~esto smanjivala. b) Svoju bih zaradu svrstala u nisku
(ako je to poslednja kategorija).
Jelena Staki}: a) Nije, osim {to donekle prati rast kursa evra. b) Niska srednja
je dobra odredba. Za okolnosti u kojima `ivimo.
Dragana Star~evi}: a) ^ujem da Laguna pla}a 3 evra po strani za prevod
knjige i smatram da je to sramno malo. Ne znam za ostale izdava~e. b) Da
`ivim samo od prevo|enja, verovatno bih do sada umrla od gladi.
Svetlana Stojanovi}: a) Nije i vi{e od sedam godina. Ako sam 1998. dobijala
za prevod 100 nema~kih maraka po tabaku, a sada 50 evra, mislim da mi se
honorar, po realnoj vrednosti, prepolovio. b) Svoju zaradu od prevo|enja
svrstala bih u kategoriju izuzetno niska.
5. Znate li koliki procenat prevodila~kog honorara odlazi
na poreske obaveze?
Da ne znaju, odgovorili su Arpad Vicko, Dubravka \uri}, Ana Jovanovi},
Ljubinka Milin~i}, Ana Ristovi}, Ljubi{a Raji}, Dragana Star~evi}.
Ostale kolege ka`u:
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
6
Aleksandra Bajazetov: Mislim 14 odsto, ali to smatram izdava~evom brigom,
po{to se nepromenjena cena iz 4a valjda ra~una kao neto cena.
Arijana Bo`ovi}: Da, veliki.
Slobodanka Gli{i}: Nisam sigurna, ali znam da je dosta.
Olga Kostre{evi}: Mislim da odlazi oko 20 odsto za poreske obaveze.
Anika Krsti}: Mislim oko 20 odsto, ono {to pla}a izdava~ kao poslodavac, a
onda jo{ toliko ili vi{e iz neto zarade za penziono i zdravstveno.
Srpko Le{tari}: Ne. Valjda oko 20 odsto.
Dejan Markovi}: Ne znam ta~no, mo`da 2030 odsto.
Slavica Mileti}:
Ne znam ta~no, ~ula sam razli~ite cifre.
Gordana ]irjani}: Upu}ena sam.
Miroslava Spasi}: Oko 21 odsto.
Jelena Staki}: Maglovito. Bilo je ne{to preko 17 odsto, sad ~ujem da je vi{e.
Trudim se da honorar ugovorim u neto iznosu.
Svetlana Stojanovi}: To neka ra~una izdava~. Niko me ne}e ubediti da
izdava~i proizvode knjige radi ~uvene kulturne misije. Oni na njima zara|uju.
Neka izdava~ pravi svoju ra~unicu, a prevodilac svoju. Porez se, ina~e, mora
platiti dr`avi na sve {to se prodaje.
6. [ta biste smatrali zadovoljavaju}im uslovima za prevodila~ki rad i
prihvatljivom mese~nom zaradom?
Aleksandra Bajazetov: Da se sa 35 sati rada nedeljno (ovde ne mislim na
efektivni rad) mo`e zaraditi 800 evra neto u dinarskoj protivvrednosti. Znam
vrlo dobro da niko od nas ne dobaci ni do polovine te sume, da se
podrazumeva da opremu za rad i entuzijazam svakako ve} imamo i da se i
jedno i drugo obnavlja samo od sebe, ali kad me ve} pitate
Arijana Bo`ovi}: Profesionalni ugovori koji ne navode isklju~ivo prava
izdava~a i obaveze prevodioca (model gospodar-rob), nego i prevodio~eva
prava i izdava~eve obaveze. Za prevodioca koji se bavi isklju~ivo knji`evnim
prevo|enjem, i pod uslovom da je neprekidno anga`ovan, minimalna
prihvatljiva zarada bila bi 150 evra po tabaku.
Arpad Vicko: Mislim da bi profesionalni knji`evni prevodilac morao da
zara|uje najmanje koliko i jedan gimnazijski profesor.
Slobodanka Gli{i}: Ukidanje neravnopravnog polo`aja prevodilaca u
slobodnom statusu (po novom zakonu), ali ne samo vra}anje na staro nego i
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
7
neka vrsta institucionalizacije koja }e zaista pobolj{ati polo`aj svih
prevodilaca. Uvo|enje bonusa za kvalitet prevoda. 1.000 evra, ali to su pusti
snovi.
Dubravka \uri}: Minimum minimalna mese~na plata.
Ana Jovanovi}: Deo odgovora dala sam ve} u odgovoru pod 4a. Prihvatljiva
cena po tabaku smatram da bi bila 300 evra, odnosno 20 evra po {lajfni
zahtevnog esejisti~kog ili knji`evnog teksta.
Olga Kostre{evi}: Smatram da bi poznat prevodilac, {to zna~i onaj ko se
kvalitetom svojih prevoda ve} dokazao, trebalo bi da zara|uje mese~no izme|u
400 i 500 evra u dinarskom iznosu, razume se, za odgovaraju}i broj strana.
Anika Krsti}: Tehni~ki svoj radni prostor, kompjuter, re~nike, enciklopedije
i pristup srodnim resursima za istra`ivanje; korektan ugovor sa izdava~em i
isplatu honorara tokom obavljanja posla ukoliko prevod zahteva vi{e od tri
meseca rada.
Prihvatljiva mese~na zarada aktivnog prevodioca ne bi smela biti ispod 600
evra u dinarskoj protivvrednosti neto, kad se odbiju sve da`bine na soc-penz. i
sli~no.
Srpko Le{tari}: Dobre ugovore i dobre tarife.
Dejan Markovi}: Mislim da bi prevodila~ki honorar, po strani, morao da
bude, u sada{njem trenutku, barem 2-3 puta ve}i!
Slavica Mileti}: Mese~no 400 evra neto, dakle 100 evra po tabaku za umereno
te`ak tekst.
Ne znam ta~nu ra~unicu, ali mislim da ne}u mnogo pogre{iti ako ka`em da bi
cena knjiga kakve ja prevodim trebalo najmanje da se udvostru~i a da nivo
prodaje ostane isti da bi neki izdava~i za koje radim mogli da mi isplate
toliki honorar.
Va`no i nimalo jednostavno pitanje je u kojoj meri prevodilac i izdava~
dele istu sudbinu.
Ana Ristovi}: Ukoliko je prose~na zarada u Srbiji npr. 200, 250 evra, i
ukoliko za prevod knjige na kojem ste, na primer, radili godinu dana, dobijete
500 ili 600 evra od izdava~a, to zna~i da ste godinu dana, svakodnevno, radili
za dve prose~ne mese~ne plate u Srbiji. Zadovoljavaju}i uslovi bi bili ukoliko
bi se honorari ispla}ivali po ugovoru, ukoliko bi ugovori bili ozbiljniji, ukoliko
bi se izdava~i pridr`avali ugovora, i ukoliko bi, naravno, sami honorari za
prevod bili vi{i. Prihvatljiva mese~na zarada je svaka ve}a od pomenute,
prose~ne zarade u Srbiji, koja se, na`alost, uglavnom ne odnosi na prevodioce,
jer oni skoro da i ne zara|uju.
Ljubi{a Raji}: Nemam pojma, ali mislim da bi prevodioce trebalo osloboditi
pla}anja poreza na nabavku knjiga i omogu}iti im da rade otpis vrednosti
kompjutera, {tampa~a, skenera i knjiga kao osnovnog sredstva za rad.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
8
Gordana ]irjani}: Ne bih o mese~noj zaradi, jer zavisi ko kako radi, i koliko.
Kad bih za autorski tabak prevoda mogla dobiti 200 evra, bila bih motivisana
da vi{e prevodim, a ne samo ovako kako to radim po srodnosti, da ne ka`em,
za du{u.
Miroslava Spasi}: 300350 evra mese~no.
Jelena Staki}: Bilo bi dobro kad bismo u zemlji imali neki prevodila~ki centar
poput [tralena ili Arla, gde bismo mogli da se sklonimo kad nam je potrebna
potpuna koncentracija. Ne znam {ta zna~i prihvatljiva zarada, ja prihvatam
svaku. Zadovoljavaju}a bi bila ona od koje bismo mogli da `ivimo i radimo
bez natezanja i odricanja. Ne umem da zamislim koliko je to, niti umem da
zamislim tzv. normalan `ivot. Mo`da neka protivvrednost od 1.500 evra
mese~no, da budem skromna, po{to prevodioci nigde nisu pla}eni kao trgovci,
menad`eri itd.
Dragana Star~evi}: Razumni rokovi, obavezan avans, pla}anje u celosti
odmah po predaji rukopisa; smatram da bi 600 evra bila donja granica
prihvatljive mese~ne zarade.
Svetlana Stojanovi}: Ne mo`e se ra~unati mese~no. Niti su svi prevodila~ki
zadaci jednake te`ine. Komplikovano pitanje koje bi trebalo regulisati tipskim
ugovorom prevodilaca.
Moj socijalni status
1. Da li neko ocenjuje Va{ prevod? Od koga o~ekujete ocenu, od koga
je dobijate?
Aleksandra Bajazetov: Od porodice i prijatelja automatsku i ni~im uslovljenu
pozitivnu, lako navija~ki intoniranu (fantasti~an ose}aj i pored ponekad dirljivo
sme{nih pojavnih oblika te podr{ke). Kad sam po~injala da radim, najvi{e mi
je zna~ilo to {to su Drinka Gojkovi} i Srdan Bogosavljevi} imali strpljenja da
~itaju neke rukopise; u oba slu~aja bilo je to vi{e obazrivo ohrabrenje nego
ocena, ali mislim da to i jeste presudilo. Na neki ~udan na~in, me|utim, ocena
o prevodiocu donosi se gotovo jednom za svagda: jednom vas etiketiraju kao
groznog ili kao sjajnog, i posle toga to vi{e niko i ne proverava, kao da i
dobar prevodilac ne mo`e napraviti lo{ ili nedora|en prevod (i kao da i
lo{em prevodiocu ne mo`e da se omakne koje sre}no re{enje).
Arijana Bo`ovi}: Ako dobijem ocenu u okviru prikaza, ona je uvek izme|u
zapeta, neobrazlo`ena, i mislim da vi{e zavisi od imena (izvikanosti)
prevodioca nego od stvarnog kvaliteta prevoda. O~ekujem ocenu u svakom
prikazu, kao priznanje prikaziva~a da delo nije ~itao u originalu. U nedostatku
takve u~tivosti, oslanjam se na ocene koleginica i kolega.
Arpad Vicko: Prevod ocenjuje jedino izdava~ i do sada mi se nije desilo da mi
bude vra}en prevod na popravku. Prevod ocenjuju i razni `iriji za
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
7
9
(malobrojne) prevodila~ke nagrade ukoliko se prevod uop{te na|e na njihovom
horizontu.
Slobodanka Gli{i}: Ocenjuju ga prijatelji prevodioci, prijatelji ~itaoci,
urednici. Prikaziva~i knjiga retko se osvrnu na prevod, pa ~ak retko i pomenu
ime prevodioca, a pretpostavljam da bi oni najpre trebalo da ocenjuju i tu
stranu izdava{tva.
Dubravka \uri}: Ponekad urednici koji ~itaju prevod imaju sugestije.
Kornelija I~in: Ni od koga ne o~ekujem da me ocenjuje i ne znam ko bi vr{io
ocenjivanje. U jezi~kim pitanjima moj jedini konsultant u na{oj zemlji je M.
Jovanovi} (i ja njegov), a oboje svima drugima.
Ana Jovanovi}: Urednici i izdava~i, ponekad, ocenjuju prevod, ukoliko ga
pro~itaju. O~ekujem ocenu od njih, kao stru~nih lica, i posredno od ~italaca,
kojima je prevod namenjen.
Olga Kostre{evi}: Ocenu svojih prevoda dobijam od ~italaca iz struke, iz
oblasti koja je predmet mog prevodila~kog rada. Od njih tu ocenu i o~ekujem.
Anika Krsti}: Moj prevod najpre obi~no ocenjuju meni bliski ljudi, jer ~esto
~itam {ta sam prevela da bih ~ula kako zvu~i na jeziku prevoda. ^esto i
urednici izdava~kih ku}a za koje prevodim. Ponekad u toku rada tra`im i
mi{ljenje kolega. Kriti~ari koji govore o prevedenim knjigama obi~no niti se
trude, niti umeju da ka`u i{ta o vrednosti prevoda. Najdragocenija ocena za
mene je kad mi obrazovan ~italac knjige ka`e da nije ni primetio da je ~ita u
prevodu.
Srpko Le{tari}: Ne znam ko bi ocenjivao moje prevode, osim u povr{inskom
nivou, a to je, ipak, nedovoljno. U nas malo ko dobro zna obi~an knji`evni
arapski, a i ko zna, ne mari da se bak}e s pore|enjem originala i prevoda.
Kompetentne ocene onih koji ne znaju dobro jezik originala ali formacijski
na to imaju licencu (katedra) tragikomi~ne su, bilo da su pristrasno
blagonaklone, bilo maliciozne. Akad je re~ o prevodima autenti~ne narodne
knji`evnosti, nema ni govora o svemu tome, jer se arapskim govornim
dijalektima u nas ne bavi ba{ niko osim mene. Od koga, dakle, da o~ekujem
ocenu?
Neke se ocene, istina, ~uju, te koje nazivam povr{inskim (jer uzimaju u obzir
samo ono {to se vidi u srpskom tekstu), ali to je prepu{teno li~nom ukusu
pripadnika elite koja ~ita knji`evne ~asopise, onih koji se zainteresuju kad vide
da je ne{to prevedeno s arapskog, i sl. Ljudima se, po prilici, dopadne sama
pri~a, autorovo pismo i vizura, svakako i te~an prevod. Ali, tu jo{ nema mesta
za prave kriti~ke ocene. Kritika prevoda u nas gotovo da i ne postoji, ni za
evropske jezike, a kamoli za arapski. U vezi s tim re}i }u i ovo: ljudi dobiju
\uri}evu nagradu za zbilja izvrsne prevode odli~nih knjiga u kojima, me|utim,
nailazimo 50 puta na oblik svo, ili, na drugom mestu, 3 puta na srpsko tutor za
englesko tutor, 10 puta na pedalj za inch, itd. itd. To jesu sitnice, ne ka`em, ali
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
0
ti prevodi pro{li su kroz re{eto peto~lanog `irija sastavljenog od eminentnih i
ina~e aktivnih ~lanova. Gde je tu kriti~ki pristup? Kako se formiraju ocene? I
za{to se niko ne oglasi post festum tim povodom? Bar engleski zna i malo i
veliko.
Najzad, desi se i pokoji izuzetak. Uo~i promocija jedne zbirke Tamirovih pri~a
i Salihove Sezone seobe na sever u mome prevodu, Darko Tanaskovi} se
potrudio i pro~itao te knjige u originalu, pa su njegove usmene ocene bile
zasnovane na poznavanju stvari. Ali, on o tome nije ni{ta napisao, a nekoliko
prigodnih re~i na promociji nisu kriti~ka ocena prevoda. Naravno, slu~aj nas
arabista malo je atipi~an i utoliko nebitan za ovu anketu, ali {to me pita{,
pravo da ti ka`em. Nemam od koga da o~ekujem ocene, jer se arabisti~ka
katedra davi u glibu ignorancije, pod te{kom `abokre~inom, i to tako traje ve}
decenijama. (Ili, eno, recimo, Dragane Kujovi}, prevodi D`ubrana i Mahfuza s
arapskog, zna arapski i dobro prevodi, ali time ne zatvara vrata nama ostalima
za kriti~ku {etnju kroz njene prevode; niti je kritika samo lov na gre{ke, niti su
pa njeni prevodi savr{eni ni~iji nisu. Badava, niko ni mukajet. Kritiku
prevoda treba platiti ~estito, masno, i vest o takvoj nameri udariti na velika
zvona, pa }e i kritike biti, nema da brine{. Naravno, treba postaviti i neke
propozicije, da ne bi po~eo da kritikuje i Kurta i Murta.)
Dejan Markovi}: Kako da ne. Pre svega sm izdava~, lektor, verovatno
poneki ozbiljniji ~italac, a najdra`a procena/kritika moga rada dolazi od mojih
prijatelja, ro|aka, kolega, poznanika...
Slavica Mileti}: Izdava~i i kolege, ponekad ~itaoci iz kruga prijatelja.
Ljubinka Milin~i}: Zvani~no, niko.
Ana Ristovi}: Ne. Pisci knji`evnih kritika vezanih za prevedene knjige
uglavnom ne obra}aju pa`nju na prevod, ta~nije, kvalitet prevoda u svojim
tekstovima danas gotovo da ne pominju.
Ljubi{a Raji}: O njima razgovaram sa izdava~em, ta~nije re~eno sa
Vladislavom Bajcem i Ivanom ^olovi}em, te sa lektorima.
Gordana ]irjani}: Prijatelji, kolege, ~itaoci. Procene su retke i slu~ajne, ali
svakako dragocene. Kritika prevoda, profesionalna, ne postoji.
Miroslava Spasi}: Urednici i lektori u izdava~kim ku}ama, pretpostavljam.
Jelena Staki}: Izdava~i koji tra`e od mene da prevodim za njih, ako se to
ra~una u ocenu. Odavno sam prestala da o~ekujem ocene svojih prevoda.
Dobijam ih od kolega koje pro~itaju moj prevod, od lektora i od ~italaca koji
me li~no poznaju.
Dragana Star~evi}: Niko ni{ta ne ocenjuje. Sve je dobro i sve prolazi.
Primer za grozan prevod koji mi pada na pamet je prevod Hari Potera na
srpski! Kakav je to u`as! Koje su to gre{ke! Kakav je to srpski jezik! Izdava~
se hvali kako su knjige brzo prevedene, a niko da se usudi da napi{e koja je to
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
1
blama`a! Obi~no samo neki novinar napi{e prikaz u svom listu. To je sve {to
sam ja videla. O~ekivala bih ocenu od stru~nog lica, dakle od nekog iskusnog
kolege prevodioca.
Svetlana Stojanovi}: Ocenjuju ~itaoci. Komplimente naj~e{}e dobijam od
~italaca, pre svega od pisaca.
2. Da li je Va{ prevod i prevod uop{te prime}en u kulturnoj i medijskoj
javnosti? Na koji na~in?
Aleksandra Bajazetov: S obzirom na kulturu i na javnost i na medije,
pretpostavljam da je ~udo kad se ikako primeti ijedna knjiga koja nije iz serijala
o Hariju Poteru. Dakle, ni{ta li~no, prevodioci se prosto ne zarezuju kao esnaf:
koliko je samo ~asopisa ili kulturnih podlistaka s visokim pretenzijama objavilo
prikaze prevedenih knjiga ne navev{i prevodioca ne zato {to misle zlo nego
zato {to ne misle uop{te. Te{ko mogu da se otmem utisku da ova zanemarenost
stoji u direktnoj srazmeri s prose~nom visinom honorara.
Daleko je, me|utim, bitnije to {to jo{ nismo formirali relevantnu stru~nu,
prevodila~ku javnost koja bi se, u forumima koji prevazilaze godi{nja
okupljanja i (istina, potrebno i korisno) }askanje me|u prijateljima i kolegama,
na radnim sastancima sa precizno odre|enim temama bavila, na primer, nekim
prevedenim tekstom ili prevedenim autorom. Kao zgodan primer za
razmi{ljanje navodim radionicu Knji`evnog kolokvijuma u Berlinu (LCB) pod
naslovom Kolege rediguju kolege, pa mo`da ~ak i Seminar srpske jezi~ke
kulture na Kolarcu (mada to na nevi|eno).
Arijana Bo`ovi}: U oba slu~aja: mehani~ki, uzgredno i slu~ajno. Za urednike
i kriti~are koji ~ine kulturnu i medijsku javnost, svi prevodi su podjednako
nevidljivi: lo{i, prose~ni, dobri, odli~ni i nagra|eni.
Arpad Vicko: Bavim se knji`evnim prevo|enjem ravno trideset godina, stru~na
javnost je upoznata s mojim radom, adekvatno ga je i vrednovala (nagrade
Milo{ N. \uri}, Ba`alikom i godi{nja nagrada Dru{tva knji`evnika
Vojvodine, kao i nagrada za knji`evno prevodila{tvo Milan Fi{t Ma|arske
akademije nauka). U stru~noj javnosti bilo u Srbiji, bilo u Ma|arskoj
rezultati mog rada su poznati. Velikim delom su poznati u krugovima tzv.
kulturne birokratije i u jednoj i u drugoj zemlji. Govorim, dakle, o stru~noj
javnosti. Mediji se relativno ~esto (dodu{e uglavnom u letnjem periodu)
interesuju za moj rad. Sam prevodilac ili prevedena knjiga nije dovoljan povod
za medije, mora da postoji i doga|aj vezan za prevodioca ili prevedenu
knjigu, ili za autora prevedene knjige, da bi se privukla pa`nja medija.
Slobodanka Gli{i}: U kulturnoj da, mislim na najbli`u okolinu stru~nih ljudi
koji ponekad prokomentari{u ono {to sam uradila. U medijskoj ne.
Dubravka \uri}: Prevo|enje savremene eksperimentalne poezije je posebna
pri~a. Ali urednici po ~asopisima su otvoreni i za takvu poeziju i to me raduje.
Do antologije je te`e do}i, ali ni to nije nemogu}e.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
2
Kornelija I~in: Sebe ne smatram primarno prevodiocem, pa to i ne pratim.
Uop{te, prevodiocima se mora odati priznanje za entuzijazam i trebalo bi im
posve}ivati vi{e pa`nje, jer ne zaostaju u prezentovanju drugih kultura na{oj
javnosti.
Ana Jovanovi}: Prime}en je nedovoljno, u skladu sa sve manjom ulogom i
sve manjim vrednovanjem koje knji`evnost, i knjiga uop{te, danas imaju.
Olga Kostre{evi}: Smatram da je u medijskoj javnosti malo pa`nje posve}eno
dobrim prevodima. ^ak se ~esto ne pominje ni ime prevodilaca. Moji prevodi
su nailazili na pristojan odjek u na{oj javnosti.
Anika Krsti}: Prime}en je samo kad je po sredi kakva veoma va`na ili
mega-popularna knjiga, koja se predstavlja na knji`evnim ve~erima ili
specijalizovanim emisijama na radiju i TV, pa se onda pri~a i o prevodu,
izazovima tog prevoda i dotakne se umetnost prevodila{tva.
Srpko Le{tari}: Prevodi se u nas uop{te uzev prime}uju, koliko god
prevodila{tvo tavorilo u zape}ku dr`avnog gazdovanja koje se o kulturi ili
nikako ne stara, ili je uvi|avno gu{i. Redakcije su se privikle na misao da
moraju da plate ne{to prevodiocu ako ho}e da objave njegov prevod. (Preostaje
da ih naviknemo da moraju platiti i za intervju, jer ima i opse`nih intervjua s
prevodiocima u uglednim dnevnicima i ~asopisima.) O prevodima knjiga ~esto
se pi{e u kulturnim rubrikama dnevnih novina, boljih revija i knji`evnih
~asopisa, pa se izrekne i koja o samom prevodu. I moji prevodi su, o~ito,
prime}eni u kulturnoj javnosti. ^esto se iznenadim da me po prevodima znaju
ljudi ~ije delo ja veoma cenim, ali ih li~no nisam upoznao. Ili neki deveti ljudi,
~isto tako.
Dejan Markovi}: Mislim da jeste, s obzirom na naslove/tematiku dela koje
prevodim, kao i zahvaljuju}i odre|enom broju ljudi u medijima koji me znaju i
ve} du`e vreme prate moj rad.
Slavica Mileti}: Nisam primetila da je prime}en. Prikaziva~i knjiga obi~no se
i ne osvrnu na prevod; ako pomenu prevodioca, zadr`e se na formulaciji za
prevod se postarao/la ili sli~no.
Ljubinka Milin~i}: Prevod uop{te nije prime}en, niti se u dru{tvu dovoljno
ceni. U medijima se ~esto objavi da je iza{la knjiga nekog pisca a da se ne
ka`e ko ju je preveo.
Ana Ristovi}: Videti odgovor na prethodno pitanje.
Ljubi{a Raji}: Pojma nemam da li su moji prevodi prime}eni, a mislim da se
o prevodima pi{e malo, koliko i o stru~noj literaturi i {kolskim ud`benicima.
Gordana ]irjani}: U kulturnoj javnosti: jave mi se kolege, katkad,
telefonom, da mi ka`u da im se neki prevod veoma dopao. U medijskoj
javnosti: kao pisac, relativno ~esto dajem intervjue u kojima se
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
3
novinari, obi~no u svom poslednjem pitanju, interesuju i za moj prevodila~ki
rad.
Miroslava Spasi}: U kulturnoj i medijskoj javnosti ne, van kruga
kolega-prevodilaca.
Jelena Staki}: Nije. Ponekad knjiga koju sam prevela dobija publicitet
zahvaljuju}i nastojanju izdava~a, pri tome se ponekad pomene da sam
prevodilac te knjige ja. Bez toga ni moji prevodi ni prevodi uop{te u medijskoj
i kulturnoj javnosti kao da ne postoje.
Dragana Star~evi}: Mislim da se pored eventualnog prikaza u novinama
nikakva ozbiljna pa`nja ne posve}uje kvalitetu prevoda uop{te, ni mog ni bilo
~ijeg.
Svetlana Stojanovi}: Pa mislim da jeste. ^ujem da ljudi smatraju da dobro
radim svoj posao ({to se ni na koji na~in ne odr`ava na moju prevodila~ku
zaradu).
3. Da li je Va{a profesija cenjena? Kako prime}ujete da jeste, odnosno
da nije?
Aleksandra Bajazetov: Nije cenjena jer nije adekvatno pla}ena. Moram li
dalje da pravdam ovaj vulgarno-materijalisti~ki odgovor?
Arijana Bo`ovi}: Nije. Prime}ujem po znacima opisanim pod 2.
Arpad Vicko: Ova profesija je depresivno potcenjena. Prime}uje se to po
tome {to se od nje, ~ak iako se njome bavimo na najvi{em profesionalnom
nivou, ne mo`e `iveti.
Slobodanka Gli{i}: Mislim da nije. U institucijama sasvim sigurno nije, a za
ve}inu izdava~a prevodilac je levo smetalo, zlo koje se mora pretrpeti i platiti
({to je manje mogu}e). Me|u njima ima i onih koji nemaju pojma {ta sve
prevodila{tvo podrazumeva. [to se obi~nih ~italaca ti~e, ve}ina mojih prijatelja
van profesije po~ela je da prime}uje prevode tek po{to su se zbog mene za to
zainteresovali.
Dubravka \uri}: Mislim da nije u dovoljnoj meri. Jo{ ne postoji svest da bez
prevodilaca nema ni prevoda.
Kornelija I~in: Veoma, van zemlje. Ovde fakti~ki ne postojim kao istra`iva~
ruske knji`evnosti i kulture. Moje kolege u Rusiji, Italiji, Nema~koj i SAD-u
su bile iznena|ene kad su ~ule za izdanje Harmsa, da se uop{te i time bavim,
pored {tampanja knjiga i studija, pa sam tako prvi put shvatila da se
prevodila{tvo veoma visoko ceni u tim zemljama i ~ak izaziva divljenje. I to
tek pre mesec dana.
Ana Jovanovi}: Prevodila~ka profesija svakako je potcenjena, a merilo su
mizerni honorari i nipoda{tavaju}i odnos izdava~a prema prevodiocima.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
4
Olga Kostre{evi}: Mislim da na{a profesija nije dovoljno cenjena. To se vidi
po nedovoljnom broju valjanih intervjua, napisa i prikaza u medijima.
Anika Krsti}: Mislim da nije dovoljno cenjena. ^ak se ni mnogi izdava~i ne
sete da pomenu prevodioca koji im je omogu}io da objave neku vrednu knjigu.
Moj primer je jo{ i pozitivan, ali od mnogih kolega ~ujem da moraju da se
nate`u s izdava~ima za honorar, da se cenjkaju, a to kazuje o slabom
uva`avanju na{eg posla. Novinari }e ~esto pogre{no napisati va{e ime ili ga
ne}e uop{te pomenuti, kao da je prevodilac neko nu`no zlo... Neretko ~ujem
od ljudi nipoda{tavaju}e izjave tipa ha, nije to ni{ta, mogu i ja da prevodim,
u~io sam engleski u {koli. Atu onda nastaje haos kad priu~eni
nadri-prevodioci krenu da nam srozavaju ugled profesije.
Srpko Le{tari}: Cenjena je srednje `alosno. S jedne strane, uvek je bilo i sve
vi{e ima ljudi koji shvataju da prevo|enje nije puka pomo}na, ve} vitalna
funkcija u transferu informacija, osobito kad je re~ o transferu neophodnih
tehnolo{kih znanja (u lancu kompleksnog in`enjeringa). Po prirodi svoga
polo`aja, izdava~i su me|u ovima na prvom mestu. Najzad, ve} i sama
~injenica da je za prevodila~ka radna mesta, gde god da su, propisana
univerzitetska diploma, svrstava prevodioce u klasu vi{ih srednjih platnih
razreda, pa im pribavlja i izvestan dru{tveni ugled koji uz to ide. S druge strane,
i danas ima mnogo onih koji prevo|enje u domenima ekonomije, politike,
medija i industrije tretiraju kao nu`no zlo, obi~nu konvejersku traku, sumnjivo
~aranje i prodaju magle. Ovo se na terenu humanisti~kih disciplina i, nadasve, u
gledanju na knji`evne prevode, pretvara u sud da prevo|enje neumitno oduzima
najbolje dra`i originalu i baca pred ~itaoca samo njegovu senku, da je ono,
dakle, hermeti~na aktivnost nepouzdanih individua, koja nam, koliko god
nu`na, donosi samo surogat originala. Ljudi masovno veruju da bi ~itanje dela u
originalu uz lai~ko znanje stranog jezika pru`ilo pouzdaniju sliku originala nego
{to ga omogu}uje ~itanje ma i najboljeg prevoda. Ova opaka zabluda oduvek
prati i umnogome odre|uje prevodila~ku sudbinu, pa samim tim i prevodio~ev
ugled u dru{tvu. (O tome sam pisao u pogovoru jednoj svojoj knjizi, pretpro{le
godine, mislim.) Naravno, za to je dobrim delom odgovorno i samo prevo|enje,
jer ~esto ne dosti`e potreban nivo kvaliteta, a to niko iz esnafa i ne pomi{lja da
kritikuje. Najve}e {tete nastaju kada lakomi izdava~i u trci za profitom
nametnu, a neodgovorni prevodioci prihvate, redukovane procedure u
proizvodnji knjiga (obi~no kod o~ekivanih tr`i{nih hitova posle dodele kakve
ugledne nagrade: anga`ovanje nekompetentnog prevodioca ili grupe
prevodilaca nejednake kompetencije uz prekratak rok i odustajanje od lekture,
ukidanje jedne ili ~ak dve od propisane tri korekture, i sl.).
Sve u svemu, prevodilac kao naziv zanimanja ostavlja na ljude utisak
kudikamo slabiji nego, recimo, pravnik, in`enjer, lekar ili profesor ({to je po
tradiciji titula prevodilaca s visokim filolo{kim obrazovanjem), utisak gotovo
tugaljiv i sa`aljiv, kao da tu ima neka gre{ka. Profesor koji je, eto, sticajem
okolnosti spao na to da je samo prevodilac! Ne{to pomo}no, nuzgredno, kao
pribogu onaj Mujo iz vica kojem dadnu bijele rukavce i }istu, finu krpu da
samo bri{e pra{inu s atomske bombe.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
5
Dejan Markovi}: Opet }u odgovoriti pitanjem: A~ija je to profesija kod nas
cenjena? Prevodila~ka profesija sigurno nije.
Slavica Mileti}: Nije. Prevodilac u na{oj sredini danas ne postoji izvan kruga
kolega i neposrednih saradnika. Cena prevoda adekvatno izra`ava odnos
dru{tva (ili ta~nije tr`i{ta) prema radu knji`evnog prevodioca.
Ljubinka Milin~i}: Nije, kao {to nije cenjena nijedna profesija.
Ana Ristovi}: Ne. Nije cenjena zahvaljuju}i odnosu samih izdava~a prema
prevodiocima. Naravno, ovo se odnosi na knji`evne prevodioce, ne na stru~ne,
ili na one koji su ~lanovi takvih udru`enja.
Ljubi{a Raji}: Osrednje, ali su za nove uzdava~e prevodioci samo radna
snaga, da ne ka`em radna stoka, naravno, sa ~asnim izuzecima.
Gordana ]irjani}: Cenjena je isklju~ivo unutar esnafa. Mislim da se samo
filolo{ko obrazovanje, koje bi prevodilac morao da ima, mo`e danas smatrati
iole ozbiljnim op{tim obrazovanjem, a dru{tvu to, reklo bi se, niti je
potrebno, niti ho}e da vrednuje. Knji`evno prevodila{tvo je gurnuto na tr`i{te,
kao uostalom i knji`evnost. Dr`ava bi, kroz svoje Ministarstvo kulture, morala
da {titi te su{tinski va`ne delatnosti umesto {to ih grubo zapostavlja. Izdava~i
ne mogu sami, bez pomo}i dr`ave, da pru`e prevodiocu bolji tretman, jer
`ivimo u maloj zemlji, sa oskudnim pa jo{ i siroma{nim ~itaocima, gde su
tira`i ograni~eni.
Miroslava Spasi}: Pre ne postoji javna svest o njenom zna~aju nego da nije
cenjena. Ako se knjige izdaju, prodaju, ~itaju i ocenjuju, a to kod nas jo{ jeste
slu~aj, implicitno se priznaje i va`nost prevodila{tva, samo to treba da stigne u
svesnu zonu.
Jelena Staki}: Neki u`i krug poznavalaca i intelektualaca je ceni (na re~ima),
ostali ne znaju ni {ta je to knji`evni prevodilac. Smatram da ta profesija danas
nije cenjena, po~ev od toga {to je slabo pla}ena. To {to nema publiciteta nije
nevolja, ni ne treba da ga ima previ{e, ali sve je vi{e i onih koji znaju za nju i
trebalo bi da je cene, a naprosto je ignori{u.
Dragana Star~evi}: Mislim da je potcenjena. Nije to vi{e ono {to je nekad
bilo. Danas je odnos prema prevodiocima isti kao prema molerima, dakle kao
prema najamnim radnicima i to fizikalcima. I kao {to svako mo`e da kre~i,
tako svako mo`e i da prevodi. Zato se prevodila~ka profesija toliko srozala i
svako mo`e da vas ucenjuje za cenu prevoda. Ja se samo pitam jedno: kad svi
znaju engleski, za{to sami ne uzmu da prevode i onda sebi plate po toj ceni
koju nude nama.
Svetlana Stojanovi}: Ne da nije cenjena, nego sam ube|ena da ni svi izdava~i
ne znaju kakav je to uop{te posao, o ~emu se tu uop{te radi. Mislim da to znaju
samo pisci.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
6
4. Kako je regulisano Va{e socijalno i penziono osiguranje?
Aleksandra Bajazetov: Preko radnog mesta.
Arijana Bo`ovi}: Nikako.
Arpad Vicko: Preko jedne druge delatnosti.
Slobodanka Gli{i}: Ja sam u invalidskoj penziji.
Dubravka \uri}: Preko UKPS-a.
Kornelija I~in: Preko fakulteta.
Ana Jovanovi}: Imam stalni posao u dr`avnoj instituciji.
Olga Kostre{evi}: Bila sam u statusu istaknutog samostalnog umetnika. Od
1992. godine sam penzioner.
Anika Krsti}: Do sada je Sekretarijat za kulturu grada Beograda pokrivao
tro{kove, po{to sam u statusu samostalca od 1989. Tokom najnovijih izmena
zakona, podnela sam tra`enu prijavu i ve} uplatila ono {to dr`ava od mene
tra`i. Naravno, ne od prevodila~kog honorara, nego od zarade ostvarene na
drugim poslovima. U o~ima dr`ave, na{ posao mu do|e kao hobi koji
samofinansiramo...
Srpko Le{tari}: Zaposlen sam u privredi.
Dejan Markovi}: Jo{ uvek, do daljnjeg, imam status slobodnog umetnika
prevodioca.
Slavica Mileti}: U poslednjih {est godina imala sam status samostalnog
umetnika i Skup{tina grada Beograda je upla}ivala doprinose za mene. U
avgustu je usvojen novi zakon o samostalnim delatnostima i sad ne znam {ta
}e biti. Ali znam da ne mogu da pla}am akontaciju za doprinose. Borimo se za
promenu tog zakona.
Ljubinka Milin~i}: Trenutno nikako.
Ana Ristovi}: Moje socijalno i penziono osiguranje nije regulisano
zahvaljuju}i tome {to sam ~lan udru`enja knji`evnika (Srpskog knji`evnog
dru{tva) koje dr`ava nakon 5. oktobra jo{ uvek nije priznala, a sa druge strane,
po novom zakonu }u o~igledno kao i ve}ina drugih slobodnih umetnika i
prevodilaca biti prinu|ena da sama sebi pla}am doprinose, bez obzira na to da
li i{ta zara|ujem. Dakle, knji`evno re~eno, pla}a}u od sada unapred doprinose
sebi za vazduh, koji uglavnom ne dobijam, a kada bude do{lo vreme za
penziju, tada }e mi doprinose koje sam sebi upla}ivala pre trideset godina
progutati dr`ava, ili tada novi sistem u kojem }e moji sada{nji dinarski
doprinosi biti svedeni na nulu.
Ljubi{a Raji}: Preko posla na fakultetu.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
7
Gordana ]irjani}: Samostalni umetnik, do ju~e korisnik pomo}i grada
Beograda. Budu}i da ne zara|ujem dovoljno da bih odvajala i za svoje
socijalno osiguranje, mo`da }u, zbog novih propisa, morati da pre|em na biro
za nezaposlene da lepim tapete, kako se to ve} ka`e, bez uvrede za tapetare.
Miroslava Spasi}: Ja sam u penziji.
Jelena Staki}: U`ivam penziju koju sam stekla kao prevodilac u statusu
samostalnog umetnika, i kao penzioner sam i zdravstveno osigurana.
Dragana Star~evi}: Ja sam profesor engleskog u stalnom radnom odnosu.
Svetlana Stojanovi}: Stalno sam zaposlena.
5. Koliko ~esto odlazite u zemlju sa ~ijeg jezika prevodite?
Aleksandra Bajazetov: Neredovno, mo`da u proseku jednom godi{nje, i
isklju~ivo zahvaljuju}i stipendijama.
Arijana Bo`ovi}: Dva-tri puta godi{nje.
Arpad Vicko: Samo zahvaljuju}i tome {to Ma|arska nije daleko, odlazim
tamo relativno ~esto, na neke manifestacije redovno npr. Nedelja ma|arske
knjige, po~etkom juna. U proseku, ~etiri do {est puta godi{nje.
Slobodanka Gli{i}: Poslednji put sam bila 1980. godine.
Dubravka \uri}: Povremeno sam ranije odlazila, u poslednje vreme ne.
Kornelija I~in: Stalno, dva puta godi{nje, ove godine sam bila {est meseci.
Ana Jovanovi}: Odlazim veoma retko.
Olga Kostre{evi}: Odlazim svake druge godine u Nema~ku i svake godine u
Austriju.
Anika Krsti}: Toliko retko da se ne usu|ujem ni da ka`em. Putujem mahom
zbog drugih poslova.
Srpko Le{tari}: Neujedna~eno. Uvek slu`beno. Nekad pet puta u godini,
nekad jednom u dve godine. Arapski je zvani~ni i glavni jezik u 22 dr`ave ~iji
se dijalekti me|usobno razlikuju bar koliko i slovenski jezici me|u sobom, nije
svejedno u koju se zemlju ide.
Dejan Markovi}: Poslednjih pet godina nijednom.
Slavica Mileti}: Ne odlazim.
Ljubinka Milin~i}: @ivim u njoj.
Ana Ristovi}: Do pro{le godine sam sedam godina `ivela u toj zemlji, a sada
odlazim na svakih ~etiri do {est meseci.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
8
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
8
9
Ljubi{a Raji}: U poslednjih deset godina u proseku dva-tri puta godi{nje.
Gordana ]irjani}: U proseku jednom godi{nje, s tim {to i to sada dolazi u
pitanje.
Miroslava Spasi}: Uop{te vi{e ne idem. Bila sam 1975. u Engleskoj, i
19841985. u SAD-u.
Jelena Staki}: U Francusku retko, u zemlje engleskog govornog podru~ja
nikako. Novac, vize...
Dragana Star~evi}: Koliko ~esto? Ovo je za mene `alosno pitanje. Bolje da
ne ka`em kad sam poslednji put bila u zemlji engleskog, francuskog ili
{panskog govornog podru~ja!!! Od kojih para da odem?
Svetlana Stojanovi}: U`asno retko, jednom u ~etiri godine, kada dobijem
njihovu stipendiju.
6. Da li Vam je poznato kako se stvara prevodila~ki podmladak?
Postoji li razlika u odnosu na vreme kad ste Vi po~injali da prevodite?
Aleksandra Bajazetov: Stvara se slu~ajno i uprkos svemu. U stvaranje
podmlatka moraju da se uklju~e pre svega izdava~i odnosno privreda (mislim
da se va`nost dobrih prevodilaca u privredi ne mo`e preceniti; ovo, dodu{e,
izlazi iz okvira knji`evnog prevo|enja, ali model je, manje-vi{e, isti), a znam
za nekoliko slu~ajeva u kojima su zainteresovani studenti vrbovani da u
nenormalnim rokovima i za sramne honorare prevode te{ke tekstove, i ne treba
se ~uditi ako im je to ogadilo prevo|enje koliko im je i otvorilo o~i za pravila
biznisa. Mislim da posle deset godina rada na Filolo{kom fakultetu smem da
tvrdim da ta institucija nije u stanju da proizvede prevodila~ki podmladak, ali
da to mo`da i ne treba da bude isklju~ivo njen zadatak. Ne razumem za{to bi
poslodavac (izdava~) o~ekivao da odmah dobije superkompetentnog saradnika
a da u njegovu kompetentnost nije ulo`io ni dinara (da sad ne izvodim
pore|enje s in`enjerima, recimo, ili s lekarima).
Arijana Bo`ovi}: Zahvaljuju}i }utanju kulturne javnosti, podmladak
proizvode i name}u izdava~ke ku}e pinkovskog usmerenja. Razlika je u
promeni zna~enja engleske re~i pink.
Arpad Vicko: U odnosu na vreme kad sam ja po~injao (prva polovina
sedamdesetih), danas postoji ozbiljna katedra za ma|arski jezik i knji`evnost
na beogradskom Filolo{kom fakultetu. Prvi rezultati rada te katedre se, i na
planu prevo|enja, pojavljuju. To je pozitivan pomak. Negativan pomak se
ogleda u okolnosti da smo mi, po~etkom sedamdesetih, imali mnogo vi{e
mogu}nosti za objavljivanje. Aosim redovnog studiranja, prevodilac se postaje
tako {to osoba koja se za taj posao opredeli, prevodi i objavljuje. Danas
nema toliko ni knji`evnih listova, ni ~asopisa, koliko ih je bilo u moje vreme
da ne govorimo o tome da je tada postojao i ogroman jugoslovenski knji`evni
prostor, ja sam npr. svoje prevode objavljivao u Sarajevu, Zagrebu, Osijeku,
Puli, Rijeci...
Slobodanka Gli{i}: Mislim da se sve de{ava stihijski. Neko ima sre}u (kao {to
sam je ja imala) da upozna ljude koji znaju, umeju i voljni su da pomognu,
podu~e, uka`u na gre{ke i re{enja. Mislim da nema razlike.
Dubravka \uri}: Nije mi poznato. ^ini mi se da danas mnogo vi{e mladih
ljudi zna jezike nego ranije. Profesija prevodilac je ~ini mi se isto tako
dostupnija. Problem je u tome {to kriterijuma vi{e gotovo da i nema, pa se
mnoge knjige objavljuju kao lo{i prevodi.
^ini mi se da je neophodno anga`ovanje UKPS-a kroz radionice da bi se mladi
prevodioci dodatno obu~ili. To je u drugim sredinama jedna od delatnosti
sli~nih udru`enja.
Kornelija I~in: Ne znam, mogu da navedem samo svoj primer. Uklju~ivanje
mladih ljudi podrazumeva individualni rad s njima, davanje re{enja,
upu}ivanje u misaonu laboratoriju, njihovo osloba|anje od sterilnog filolo{kog
prevoda bez poleta, ~emu ih u~i sistem obrazovanja i neinventivne li~nosti koje
su se zatekle na takvim mestima.
Ana Jovanovi}: Retki entuzijasti, uglavnom svr{eni studenti Filolo{kog fakulteta,
privu~eni prevo|enjem a bez iskustva i, samim tim, bez poznavanja odnosa
ulo`eno vreme ispla}eni honorar, upu{taju se u knji`evno prevo|enje da bi ga
ubrzo napustili. Mislim da je jedina razlika u sve le`ernijem odnosu izdava~a
prema prevodiocima i sve mizernijim honorarima koji se za taj posao dobijaju.
Olga Kostre{evi}: Nije mi poznato kako se stvara prevodila~ki podmladak, i
mislim da na odgovaraju}im fakultetima, pa i u na{em udru`enju treba tome
posvetiti vi{e pa`nje. U doba kad sam ja po~injala kao prevodilac, tako|e se
nije posve}ivalo dovoljno pa`nje mladim prevodiocima.
Anika Krsti}: Ne bih mogla re}i da mi je poznato, jer nisam u kontaktu sa
{kolstvom koje treba da obrazuje prevodioce. Gledaju}i sa strane, imam neko
neobi~no ose}anje sve prisutnije dajd`est kulture, gde mladi prevodioci
znaju jezik ali ne znaju op{tu kulturu, jer nemaju ba{ gde da je nau~e. Kad vide
kako se postupa sa uglednim starijim kolegama, naravno da }e ljudi izgubiti
motivaciju i odmah postati hobisti. ^ast izuzecima, razume se. Mislim da se
u na{e (jo{ malo pa davno) vreme svet mo`da sporije kretao, pa smo imali vi{e
vremena da se oku{amo pre no {to sami zaplovimo prevodila~kim vodama.
Osim toga, ja sam imala od koga da u~im dok je stara garda bila me|u
`ivima. Nadam se da }emo mi to uspeti da prenesemo dalje...
Srpko Le{tari}: Prevodila~ka reprodukcija danas je ve}a nego ikad, jer je
potreba za prevo|enjem u globalnom selu sve ve}a. Taj trend je stabilan i
nastavi}e se uprkos eksplozivnom {irenju engleskog jezika. Sve je vi{e
fakulteta na kojima jezi~ke katedre osnivaju prevodila~ke smerove, na kojima
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
0
se programski izu~avaju traduktologija i traduktika. Ipak, ni{ta bez zanata
praksa je i dalje najva`nija, pa bitne razlike u odnosu na ranija vremena jo{
nema. Prevodioci se i danas uglavnom ra|aju i postaju, a manje se
proizvode, uprkos goru}oj potrebi da se to stanje promeni.
Dejan Markovi}: Ta problematika mi nije poznata.
Slavica Mileti}: Ne znam, slutim da je samonikao. Mladi prevodilac mo`e se
smatrati sre}nim ako nai|e na kompetentnog kolegu ili urednika koji }e
odvojiti malo vremena da ga uputi u neke tajne zanata.
Izvesna razlika svakako postoji ako ni{ta drugo, u to vreme se knjigom
bavilo mnogo vi{e kompetentnih ljudi. Prevodilac je mogao vi{e da o~ekuje od
urednika, lektora... Od prevoda se moglo `iveti, {to zna~i da je bilo vremena i
za u~enje.
Ljubinka Milin~i}: Nije mi poznato.
Ana Ristovi}: Ono {to u Srbiji nedostaje su ~este prevodila~ke radionice na
kojima mladi prevodioci imaju mogu}nost da se susre}u sa poznatim
prevodila~kim imenima, diskutuju sa njima o pitanjima prevo|enja, i da svoje
prevodila~ko ume}e koje se tek gradi poka`u i u praksi, uz grupni rad.
Gordana ]irjani}: Obrazovanjem, obrazovanjem i obrazovanjem, i
podsticanjem talentovanih mladih prevodilaca re~ima, ni~im drugim. Razlika
postoji: podsticanje lepim re~ima je bilo ~e{}e, a i honorari su pre ~etvrt veka,
kad sam po~injala, bili pristojniji.
Miroslava Spasi}: Stvara se na jezi~kim grupama filolo{kih fakulteta, ili u
privatnom aran`manu, uz pomo} srodnika/prijatelja koji se bave prevodila~kim
poslom, ili samouko. Ne vidim veliku razliku u odnosu na nekada{nje vreme; i
dalje stvar zavisi prete`no od li~ne inicijative.
Jelena Staki}: Stvara se tako {to neki mladi ljudi po~nu da prevode. Mislim
da razlika u odnosu na ranije vreme ne postoji, i dalje se u kolo hvata ko ho}e,
ostaje ko mo`e.
Dragana Star~evi}: Nemam pojma. Pretpostavljam da se u ve}ini slu~ajeva
podmladak regrutuje sa fakulteta, a tamo mo`e da se zaposli samo onaj ko ima
debelu vezu, tako da to nije uvek pouzdan kriterijum.
Svetlana Stojanovi}: Ja sam po~ela da prevodim jo{ na drugoj godini studija.
Imala sam dobro profesore u svakom pogledu, pa i dobrog lektora za
prevo|enje. Ne znam kako je sada. Ali znam da sam, dok sam radila kao
urednik u jednoj privatnoj izdava~koj ku}i, sa velikim zadovoljstvom
odnegovala bar desetak odli~nih mladih prevodilaca.
7. [ta mislite o {kolama za prevo|enje?
Aleksandra Bajazetov: Preko potrebne, ali mislim da bi za po~etak ve} i
ozbiljni a manje ambiciozni kursevi ili seminari bili dobri.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
1
Arijana Bo`ovi}: Jedinu pravu {kolu ~inili bi dobar urednik, redaktor i kriti~ar
prevoda.
Arpad Vicko: Nemam nikakva iskustva sa njima. Tamo gde ih ima, obrazuju
se uglavnom tuma~i konsekutivni i simultani prevodioci.
Slobodanka Gli{i}: Mislim da bi to bilo izuzetno korisno i za prevodioce i za
na{u kulturu uop{te. Rado bih u tome u~estvovala.
Dubravka \uri}: Mislim da su neophodne i da je potrebno da ih ima na vi{e
nivoa, kako na fakultetima, tako i na posebnim specijalizovanim kursevima.
[kola ili radionica mo`e biti zanimljiva forma dodatnih treninga, koji bi
obuhvatili praksu prevo|enja, ali i teoriju prevo|enja, koja je u svetu u usponu,
a kod nas jedva da postoji, ili ako postoji onda to nije dovoljno prisutno u
kulturi. UKPS tu mo`e da bude va`an ~inilac kako na prevodila~kim susretima
(~esto se u okviru susreta organizuju radionice), tako i u okviru dodatnih
aktivnosti koje bi se mogle posebno pokrenuti kao jedna nova delatnost.
Kornelija I~in: Besmisleno. Kao i {kole pisanja. Razviti postoje}i talenat,
podr`ati ga, dati mladom ~oveku {ansu i individualno raditi s njim to je
drugo, jer to podrazumeva potpunu i nesebi~nu predaju sa obe strane.
Ana Jovanovi}: Kao dopuna fakultetske diplome, koja podrazumeva sticanje
op{tih znanja, {kole za prevo|enje mogu biti neka vrsta u`e specijalizacije.
Olga Kostre{evi}: [kole za prevo|enje nisu lo{a ideja, ali nju je te{ko ostvariti
zato {to zahteva stalne pristojne prihode {kole i stalno osoblje, nastavno i
administrativno.
Anika Krsti}: Iskreno re~eno, ne znam da tako ne{to postoji kod nas, osim
{kole simultanog i konsekutivnog prevo|enja pri Udru`enju stru~nih
prevodilaca. Mislim da bi to bilo zdravo ako se uredi po principu interaktivne
{kole kreativnog pisanja i prevodioci oslobode da razmi{ljaju i stvaraju. U
svetu jama~no postoje primeri na koje bismo se mogli ugledati ili prosto tra`iti
da nam ljudi otvore ispostavu svoje {kole u Srbiji.
Srpko Le{tari}: U na~elu, sve najbolje. U praksi, rezultati su i dalje slabi.
Dejan Markovi}: Mislim da je to dobra ideja ukoliko se realizuje na pravi
na~in. Sve se mo`e nau~iti ako ima od koga.
Slavica Mileti}: Nemam nikakvo iskustvo ni sa jednom takvom {kolom.
Mislim da bi mogle biti korisne. Pitanje je samo za{to bi neko tro{io vreme i
novac da nau~i zanat od kojeg se ne mo`e `iveti.
Ljubinka Milin~i}: Ne znam da li uop{te postoje.
Ana Ristovi}: Mislim da su one veoma korisne.
Gordana ]irjani}: Sistematizovanje znanja na fakultetu je neophodno, posle
~ega je kafana najbolja {kola.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
2
Miroslava Spasi}: Korisne su ako su dobre. Za sada, esnafski, samo
Udru`enje nau~nih i stru~nih prevodilaca ima etabliranu, pla}enu {kolu za
(nau~no) prevo|enje.
Jelena Staki}: Pa nema ih... Mislim da se prevo|enje mo`e u~iti, i da se u~i
kroz prakti~an rad. Verujem da bi prevodila~ke radionice i mentorski rad s
po~etnicima pomogle mladim prevodiocima da br`e nau~e neke prevodila~ke
postupke.
Dragana Star~evi}: Nemam pouzdane informacije.
Svetlana Stojanovi}: Umetnost se ne mo`e nau~iti. Ali svaka umetnost ima i
svoja pravila zanata. Da, mislim sve najbolje o {kolama ili kursevima jezika.
8. Da li ima razloga za postojanje statusa samostalnog prevodioca?
Aleksandra Bajazetov (kategori~ki): Da.
Arijana Bo`ovi}: Ne, ako ne pru`a nikakve beneficije.
Arpad Vicko: Taj status treba institucionalizovati tako da ima smisao. Ali ~ini
mi se da za to u ovom dru{tvu jo{ nema uslova.
Slobodanka Gli{i}: Ima. Prevodioci su iovako usamljena grupa, prepu{tena
sama sebi: od brige da pre`ive, potrebe da sami obezbede sredstva za rad (koja
nisu nimalo jeftina i zahtevaju stalno modernizovanje), do toga da nemaju
privilegije kakve imaju ljudi zaposleni u preduze}ima i ustanovama (regres,
dotiranu ishranu, kartice, kredite, mogu}nost povoljnije kupovine i sl. Up.
poslanike.) Pomo} zajednice je neophodna ukoliko nam uop{te treba kultura.
Dubravka \uri}: Da.
Kornelija I~in: U na{oj sredini i te kako ima smisla. To je mo`da jedini izlaz
da daroviti ljudi u~ine ne{to za na{u kulturu, jer su{tinski oni nemaju gde da
rade (da se bave knji`evno{}u pa makar kroz prevo|enje, predgovore ili
sastavljanje komentara uz knjige), ukoliko nisu na Filolo{kom fakultetu.
Ana Jovanovi}: Ima, onako kako je taj status ve} re{en u zemljama ~lanicama
Evropske unije.
Olga Kostre{evi}: Razloga za postojanje samostalnih prevodilaca ima, ali }e
to te{ko biti i dalje odr`ivo, dok je na{e dru{tvo nezainteresovano za
finansijsku podr{ku poslenika u kulturi. Verujem da bi trebalo aktivirati ve}
postoje}i sindikat u UKPS-u, reformisati ga saobrazno sada{njoj situaciji, i
prepustiti mu da zastupa prava samostalaca, uz podr{ku Udru`enja.
Anika Krsti}: Naravno da ima, kao {to postoje (sa puno smisla) free-lance
fotografi, glumci, slikari, peva~i... Slobodna profesija je sasvim legitimna
profesija, to zna~i da smo samozaposleni a ne vezani za nekakvu kancelariju
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
3
od osam do tri. Slobodni umetnik knji`evni prevodilac je sasvim normalno
zanimanje, prema kojem se, na`alost, spolja{nja sredina odnosi nenormalno.
Kad je re~ o dosada{njem poimanju statusa, da smo mi neka za{ti}ena vrsta
koju dr`ava mora da dotira, to ve} nema toliko smisla i ne vidim za{to bi nas
oni dotirali. To se mora re{iti druga~ije. Tranzicija...
Srpko Le{tari}: Razloga ima napretek. Najbolje je kad je ~ovek sam svoj
gazda, a potreba za prevo|enjem je u porastu. Pismeno prevo|enje je posao
koji se, u eri kompjutera, gotovo bez izuzetka mo`e efikasno raditi u ku}i i
prevodi se mogu brzo isporu~ivati udaljenom naru~iocu. Kad je re~ o
konsekutivnom i simultanom prevo|enju, potreba za sve u`om
specijalizacijom po stru~nim domenima raste, a {irenje game jezika i tema od
interesa za potencijalne korisnike je tako|e neizbe`no. Samostalca ne vezuje
propisano radno vreme, kao ni mesto rada. Utoliko je sve manje kurentno da
preduze}a dr`e stalno zaposlene prevodioce za sve potrebne jezike i sve
domene. Poslovna dinami~nost samostalnih prevodilaca sve je dragocenija.
Izdava{tvu pogotovu odgovaraju samostalci, jer mogu br`e da zavr{e prevode
potencijalnih bestselera.
Dejan Markovi}: Apsolutno.
Slavica Mileti}: Zasad da. Zasad dok se ne uspostave pravni i finansijski
uslovi u kojima prevodilac mo`e da `ivi od svog rada: razumna cena prevoda,
korektni ugovori, pravni instrumenti za naplatu honorara i za{titu drugih prava,
tr`i{na podr{ka i/ili bud`etska pomo} dobrom prevodu, itd.
Ljubinka Milin~i}: Da.
Ana Ristovi}: Postojao bi razlog ukoliko ne bi bio donet zakon po kome se
samostalni prevodilac (ili umetnik) izjedna~ava sa samostalnim poduzetnikom
koji svakako mo`e sam sebi da pla}a socijalno i zdravstveno osiguranje, za
razliku od samostalnog prevodioca ili umetnika koji to nikako ne mo`e.
Ljubi{a Raji}: Da, apsolutno, samo {to, izgleda, nisu potrebni nijednoj vladi
po{to, izgleda, ovde nijednoj vladi ne treba kultura.
Gordana ]irjani}: Kako da ne. Ali osnovni na{ problem je intruzionizam:
ko god natuca jezik, a danas se mnogo putuje, la}a se prevo|enja. Pri tom je
ve}ini izdava~a zgodnije da sara|uju s neznalicama koje rade brzo i za brzu
slavu, prihvataju}i bilo koji honorar.
Miroslava Spasi}: Ima. U svim zemljama postoje free-lance umetnici, ~iji je
status re{en na razne na~ine. Na svakom umetni~kom polju ~esto slobodnjaci
daju ultimni doprinos, a uvek }e postojati i ljudi koji iz ube|enja ili po svom
psihi~kom sklopu `ele da zauzmu ovakvu poziciju u odnosu na svoj posao, ili
na sistem.
Jelena Staki}: Ima, i te kako. Ako dru{tvo mo`e da izdvaja novac za kulturnu
birokratiju, moralo bi i za neposredne stvaraoce, dakle i prevodioce. Nije u
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
4
pitanju samo zdravstveno i penziono osiguranje. Kad bi honorari bili
zadovoljavaju}i, sami prevodioci bi ih mogli pla}ati, {to da ne. Ali postoje i
drugi oblici vo|enja ra~una o samostalcima oni ipak otvaraju sebi radno
mesto i trebalo bi da ih dru{tvo u tome podsti~e i olak{ava im `ivot. Za
po~etak, ovo {to su samostalni prevodioci imali ne bi smelo da se izgubi.
Dragana Star~evi}: Razloga, naravno, ima. Ali da li je to mogu}e u na{im
uslovima, to je drugo pitanje.
Svetlana Stojanovi}: Takav status je neophodno obezbediti knji`evnom
prevodiocu.
Moja prevodila~ka asocijacija
1.
a) Da li ste ~lan neke profesionalne prevodila~ke asocijacije
(prevodila~kog udru`enja)?
b) Za{to ste / za{to niste ~lan profesionalne prevodila~ke asocijacije?
[ta o~ekujete od profesionalne asocijacije?
c) Da li ovakva profesionalna asocijacija odgovara dana{njem
vremenu?
d) Da li biste mogli da predlo`ite neke oblike reforme Va{e asocijacije?
Svi anketirani odgovorili su da su ~lanovi Udru`enja knji`evnih prevodilaca
Srbije, izuzev Ane Ristovi} (koja je u me|uvremenu tako|e postala ~lan) i
Srpka Le{tari}a.
Aleksandra Bajazetov: b) U~lanila sam se 1995, na nagovor starijih i
iskusnijih, ne bih li regulisala svoj status pred zakonom; stariji i iskusniji su
tada ve} {kiljili prema penziji (mojoj, naravno), a ja sam gledala kako da ih
najlak{e primirim. Stvar se posle re{ila na drugi na~in. Ali i nevezano s tako
maglovitim kategorijama kakva je penziono osiguranje: bilo mi je veoma bitno
da se nekako profesionalno odredim, i rado sam se u~lanila u UKPS, jer sam
`elela da se pove`em s iskusnijim ljudima iz bran{e.
Jasna o~ekivanja prema Udru`enju i dalje nemam u koli~ini koja bi me
nagnala na bolju artikulaciju, ali podvla~im da sam, za razliku od mnogih
kolega, stalno zaposlena, i to u instituciji koja, i mimo onog {to zdrav razum
nala`e, ne mora da strahuje za svoje postojanje i ne mora da se legitimi{e.
c) Ne. Ako uop{te reagujemo, reagujemo sporo, anarhi~ni smo, nenavikli da se
anga`ujemo i uvek nekako zate~eni doga|ajima i nepovoljnim zakonima
(mada to dana{nje vreme, istini za volju, pogoduje jedino ljudima ispod
trideset godina starosti, u odli~noj fizi~koj kondiciji i s fleksibilnim poimanjem
obaveza i op{tih pravila). Imamo administraciju koja iz nekih razloga zazire od
elektronske po{te, {to bi moglo biti {armantno da je konvencionalna po{ta
pouzdana. Ni tu ne vidim drugi lek osim vulgarno-materijalisti~kog: mnogo
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
5
toga moglo bi se re{iti zapo{ljavanjem i razumnim i redovnim pla}anjem
jednog slu`benika koji se dobro snalazi u administrativnim poslovima. (Znam,
znam) d) Mo`da pre svega ipak stro`e obaveze za ~lanstvo: obaveza
prisustva skup{tinama i pla}anja ~lanarine, stro`i uslovi za ostanak u
Udru`enju. Ne bih marila, ka`em ovo svesna rizika, ni da se ~lanarina osetno
podigne i da se deo novca onda odvoji za onog jednog administrativca iz ta~ke
3. Za vi{u ~lanarinu plediram i zato {to je ona jedan od izvora za finansiranje
Mostova, ~iji opstanak i redovno izla`enje smatram izuzetno zna~ajnim.
Arijana Bo`ovi}: b) Knji`evni prevodioci su najbolje tajno dru{tvo koje mogu
da zamislim. Ne o~ekujem usluge od udru`enja, samo podr{ku.
c) Ne. d) Anga`ovaniji i hrabriji nastup u javnosti. Godi{nje predavanje o
prevodila{tvu u okviru dodele nagrada Milo{ \uri}. Stro`i uslovi prilikom
podno{enja zahteva za prijem: ~injenica da je neki prevod objavljen vi{e nije
merilo vrednosti. Obavezno pla}anje ~lanarine. Osnivanje nezavisnog fonda za
penzijsko-zdravstveno osiguranje i fonda za pomo} ~lanovima. Sporazumi sa
izdava~ima koji bi ~lanovima omogu}ili popust pri kupovini knjiga.
Arpad Vicko: b) UKPS treba da bude cehovsko udru`enje, ali ono je u
specifi~nom polo`aju u odnosu na druga profesionalna udru`enja (advokati,
lekari, piloti, fudbalski treneri, pa ~ak i taksisti) jer za knji`evno prevo|enje
nije potrebna nikakva licenca. Svaki izdava~ mo`e da anga`uje za prevo|enje
knji`evnog dela koga ho}e, nastala {teta od neprofesionalno ura|enog prevoda
se ne mo`e ni na koji na~in sankcionisati, iako je ona evidentna. Zahvaljuju}i
poplavi malih izdava~a koji izdava{tvo shvataju kao bilo koji biznis koji treba
da donosi samo profit, namno`ili su se jeftini i nabe|eni knji`evni prevodioci.
c) Ona je takva kakva jeste, ne mo`e da bude mimo {ireg dru{tvenog
okru`enja. d) Najpre je neophodno reformisati dru{tvo, treba stvoriti takav
ambijent u kojem }e UKPS mo}i da nastupi kao cehovsko udru`enje.
Slobodanka Gli{i}: b) Automatski sam to postala kad sam dobila nagradu
Milo{ \uri}. O~ekujem da brani interese prevodilaca (nabrojane pod 4), da
delovanjem kroz institucije pobolj{a polo`aj i brani prava prevodilaca.
c) Ona ~ini {to mo`e, a sigurno mo`e i vi{e, ali potrebna je jaka i obuhvatna
solidarnost prevodilaca, {to je te{ko posti}i. Drugo, ljudi koji su izvr{ioci
poslova u Udru`enju bedno su pla}eni, {to zbog nedostatka sredstava {to zbog
toga da se ne bi probudila zavist drugih prevodilaca. Prevodioci ~esto misle da
su drugi prepla}eni, a ima dosta i onih koji jo{ uvek tvrde da sve aktivnosti
treba obavljati besplatno.
Dubravka \uri}: b) S jedne strane, da bih regulisala status slobodnog
umetnika. S druge strane, mislim da je u svakom slu~aju dobro da se ljudi
strukovno povezuju i u okviru jedne organizacije kao {to je Udru`enje.
Osnovna funkcija je briga oko i za{tita strukovne delatnosti i njena promocija u
javnosti. c) Neki smatraju da su to institucije vezane za socijalisti~ka vremena i
da su u obliku u kojem postoje prevazi|ene. Verovatno bi udru`enja slobodnih
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
6
umetnika, knji`evnika i prevodilaca morala da se transformi{u, ali u kom
smeru ne znam. Koliko mi je poznato na prostorima biv{e Jugoslavije sli~na
udru`enja su se odr`ala. d) Mislim da su sve institucije u principu inertne i da
je reforme te{ko sprovesti. Reforme se sprovode onda kada je to imperativ
dru{tva. Mislim da udru`enja koja danas postoje nisu za dru{tvo u tranziciji
ne{to {to je bitno, od nacionalnog interesa. Inertno je i ~lanstvo i ne znam na
koji na~in bi se ono moglo vi{e aktivirati. Problem je i to {to je za dodatne
aktivnosti potreban novac a novca iovako nema.
U svakom slu~aju mislim da bi se mogla pokrenuti neka mala {kola
prevo|enja, koja bi trajala zavisno od jednog do tri meseca. Koja bi obuhvatila
ve`be prevo|enja poezije, proze i teorije, kao i mali kurs iz savremenih teorija
prevo|enja. Mogla bi se organizovati predavanja, a mogli bi se organizovati i
razgovori o knji`evnoj i teorijskom produkciji u pojedinim zemljama.
Kornelija I~in: b) Primljena sam na predlog, 1991. ili 1992, jer sam imale
prevode zbirki poezije Gumiljova, Ivanova, Solovjova. Volim to Udru`enje jer
se pokazalo kao ~asno i sa najvi{im stepenom svesti tokom niza godina.
O~ekujem da se zauzme maksimalno energi~no u za{titi prava prevodilaca
samostalnih umetnika, kojima je to `ivotno opredeljenje.
d) O~ekujem susrete pisaca i prevodilaca (poput Ekovog projekta) sa
problematizovanom diskusijom. Regularno dovo|enje pisaca ~ija se dela
prevode. Formiranje biblioteke od ~asopisa koji izlaze na raznim jezicima a
koji su posve}eni inostranoj knji`evnosti (da se porede interesovanja i tempo
prezentacije novih dela autora koji se prevode). Generalno, treba se zalo`iti za
projekte sabranih dela klasike. Moraju se popuniti ogromne praznine u anti~koj
knji`evnosti koja manjka na na{em jeziku, tj. od anti~ke knji`evnosti pa
nadalje. Isto se odnosi na filozofiju, dela iz oblasti umetnosti. Mora se zauzeti
za plan o`ivljavanja na{e kulture kapitalnim izdanjima za sva vremena. Platon
celokupna dela, Aristotel celokupna dela, itd. Treba se zauzeti sa
sistematsko pra}enje literature, ne nasumi~ne izbore u prevo|enju. Prevodilac
mora biti i znalac.
Ana Jovanovi}: b) ^lan sam zato {to je to moje cehovsko udru`enje, kojem
pripadam na osnovu profesionalnih interesa i li~nih afiniteta. O~ekujem za{titu
svojih profesionalnih interesa, na na~in na koji sam to objasnila u ta~ki 4a
(obrazovanje pri Udru`enju menad`erske agencije, kao posrednika izme|u
izdava~a i prevodilaca, a koji bi potpisivao ugovore u ime prevodilaca i borio
se za njihov {to bolji materijalni i moralni status). c) Ne odgovara. UKPS je
zaostatak iz minule epohe, kada se dr`ava starala o statusu umetnika. d) Ve}
sam predlo`ila.
Olga Kostre{evi}: b) Pre skoro tri decenije sam primljena u UKPS i stekla
status samostalnog umetnika. O~ekujem da svaka takva asocijacija ima
sindikat ili sli~nu korporaciju za za{titu prava prevodilaca. Ina~e, na BEPS-u i
drugim skupovima saznajem pone{to novo o prevodila{tvu, o temama koje me
zanimaju; upoznajem rad drugih prevodilaca. c) Zavisi {ta o~ekujete od takve
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
7
asocijacije. Nije svaka takva asocijacija agencija za za{titu autorskih prava.
Ova na{a je, mo`da, pomalo elitisti~ka, ali ne mislim da u takvom udru`ivanju
valjanih prevodilaca nema dobrih strana. To pokazuju i molbe za prijem
mnogih kandidata za ~lanstvo u UKPS: ve}ina nema potrebe za stupanje u
status slobodnog umetnika, i zna da ~lanstvo u UKPS-u zna~i samo ve}i ugled
u dru{tvu. d) Aktiviranje sindikata (koji odavno postoji) u UKPS-u.
Organizovanje prevodila~kih manjih skupova po oblastima prevo|enja, ili po
jezicima s kojih se prevodi. Prijem prevodilaca sa na{eg na strane jezike.
Anika Krsti}: b) ^lan sam zato {to verujem u aktivno udru`ivanje ljudi koji
se bave istom profesijom, koje nam omogu}ava da razmenjujemo iskustva,
u~imo jedni od drugih, promovi{emo svoj rad i profesiju, pru`amo ljudsku i
profesionalnu podr{ku, imamo svoj kutak gde }emo govoriti samo o
profesionalnim stvarima do kojih nam je stalo, a za koje spolja{nji svet mo`da
ne daje ni pet para. b) Od profesionalne asocijacije o~ekujem to {to ve}
prethodno pomenuh, a povrh toga i sindikalnu za{titu prava prevodilaca,
standardizaciju i cenovnik usluga, pravnu podr{ku i za{titu u eventualnim
sporovima sa izdava~ima itd. koji se oglu{uju o uslove ugovora, vode}u ulogu
u zagovaranju i lobiranju zakonodavstva koje reguli{e polje kulture, umetnosti
i radnih odnosa. c) Kratko i jasno NE. Jedino {to smo se modernizovali
uvo|enjem website-a. d) Pravna osnova ve} postoji, UKPS je udru`enje
gra|ana. Dakle, treba usvojiti metod rada nevladinih organizacija,
Predsedni{tvo kao upravno telo treba da napravi manju radnu grupu koja }e
istra`iti kretanja na polju kulture u Evropi i svetu, postaviti prioritete za
saradnju UKPS-a sa drugim asocijacijama, utvrditi potencijalne izvore
finansiranja (Evropska komisija, me|unarodne kulturne organizacije, privatne
fondacije koje podr`avaju projekte kulture i razmenu, doma}i izvori, itd.) pa
onda sesti i napisati nekoliko projekata za po~etak koje bismo verovatno dobili
bez ve}ih problema, uklju~uju}i podr{ku za ~asopis Mostovi. Treba se povezati
sa pravnicima, mo`da ba{ iz NVO sektora, koji bi bili voljni da pru`e podr{ku
i pomo} u pravno-zakonodavnim pitanjima koje UKPS ho}e da pokrene. Treba
obnoviti i aktivirati ranije veze sa me|unarodnim asocijacijama tipa FIT,
makar sami prilo`ili za ~lanarinu.
Ne bi bilo na odmet mo`da ve} na osnovu ove ankete provesti strate{ko
planiranje u UKPS-u da stvarno vidimo gde su nam prioriteti i kakvim
resursima raspola`emo (osim neuni{tivog entuzijazma).
Srpko Le{tari}: a) Jesam, ta~nije, bio sam ~lan UNSPS-a. Pa i sad, kad se
setim ili pro|em krajem oko Kaleni}a pijace, svake druge godine otprilike,
svratim i obnovim ~lanarinu. No, to udru`enje ve} godinama prakti~no ne
funkcioni{e.
b) Svojevremeno sam se u~lanio u UNSPS (Udru`enje nau~nih i stru~nih
prevodilaca) ra~unaju}i na mogu}nost da tamo ne{to vi{e nau~im na
skupovima i seminarima, kao i radi dobijanja tezgi. Svega toga je i bilo, a
sara|ivao sam i u organu tog udru`enja, ~asopisu Prevodilac. Nadao sam se i
da bi UNSPS moglo prerasti u sindikat nau~nih i stru~nih prevodilaca, s
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
8
posebnom filijalom esnafom sudskih tuma~a. To se zasad nije dogodilo, i
ne}e skoro, ali }u se tome i dalje nadati. Kada bi UKPS uvrstilo sli~nu te`nju u
svoj program i steklo mo} da me kao svoga ~lana zastupa kad mi takva pomo}
zatreba (pravni saveti, agencijske usluge, istupanje pred sudom u slu~aju spora,
intenzivniji rad na organizovanju skupova, savetovanja i kurseva vezanih za
kreativno prevo|enje, prire|ivanje knjiga i pisanje pogovora, i uop{te, za
usavr{avanje knji`evnoprevodila~kog zanata), smesta bih se u~lanio. Ovako,
kao stalno zaposlen nemam za to osobitog interesa, a ne vidim ni kako bih sam
mogao doprineti napretku UKPS-a.
c) Nastojanja UNSPS-a i UKPS-a generalno jesu na liniji razvoja koji
odgovara vremenu, ali su jo{ uveliko maglovita, nedefinisana i, {to je
najva`nije, neodlu~na. Mora da se stvori neformalna grupa koja bi povukla,
inicirala nove, prelomne korake, privukla pa`nju ~lanstva, organizovala i
koncentrisala njegovu energiju na putu ka sagledanim ciljevima. Pre toga valja
definisati te ciljeve, slo`iti se oko njihovog izbora.
d) (Vidi gore.)
Dejan Markovi}: b) Mislim da profesionalci jednostavno obavezno moraju
imati svoju sopstvenu profesionalnu asocijaciju. Od nje uvek, i redovno,
o~ekujem pone{to (kvalitetnu interakciju, recimo) {to bi bilo od pomo}i u
zajedni~kom radu, i {to bi meni omogu}avalo da dajem svoj li~ni doprinos
svojoj profesionalnoj asocijaciji.
c) Sve profesionalne asocijacije moraju svakodnevno hvatati korak s
vremenom.
d) Potrebno je vi{e komunikacije, redovnog dru`enja, tribina, savetovanja,
predavanja, knji`evnih ve~eri pojedina~nih ili grupa prevodilaca, grupnih i
pojedina~nih konsultacija i razmena mi{ljenja, stru~nog usavr{avanja...
Slavica Mileti}: b) To je jedino mesto gde se razgovara o problemima
vezanim za struku i gde se bar ne{to preduzima. Mislim da bi u ovom ~asu
ve}a o~ekivanja bila prili~no nerealna.
c) Ne. Ali smatram da je tu re~ o vrzinom kolu: da bi se asocijacija promenila,
potrebno je da izvestan broj ~lanova ulo`i mnogo energije u njeno
preoblikovanje. Aenergija se tro{i na zara|ivanje za opstanak.
d) Mo`da bi se do dobrih predloga moglo do}i u radnoj grupi.
Ana Ristovi}: a) Ne. b) ^lan sam Srpskog knji`evnog dru{tva preko koga sam
mislila da se mo`e re{iti moj radni sta`. Prvu knjigu sam objavila 1994. godine
i do sada, nakon deset godina svog rada u kulturi, nemam ni dan radnog sta`a.
Prvu knjigu sam prevela 2001. godine, ali kako stoje stvari sa novim zakonom,
i da se u~lanim u Udru`enje prevodilaca, svoj radni sta` }u finansijski kreirati
sama bez obzira na to ~ime se bavim. Od svake profesionalne asocijacije
o~ekujem, izme|u ostalog, redovno posredovanje informacija svojim
~lanovima o razli~itim konkursima, stipendijama, seminarima, radionicama,
tribinama, skupovima, knji`evnim ve~erima.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
9
9
c) Dana{njem vremenu ne odgovara nijedna profesionalna kulturna asocijacija
koja je locirana u Srbiji, ako ni zbog ~ega drugog, onda zbog toga {to op{ti
standard Srbije i finansijski polo`aj svih institucija, a posebno onih kulturnih,
ne odgovaraju dana{njem vremenu.
d) Nisam ~lan Udru`enja prevodilaca, tako da u tom smislu ne mogu ni da
dajem nikakve sugestije. [to se ti~e ~lanstva u drugim asocijacijama, imam
mnogo sugestija.
Ljubi{a Raji}: a) Na{eg udru`enja, ali nisam ba{ aktivan. Ipak, bar redovno
pla}am ~lanarinu.
b) O~ekujem da prvenstveno bude sindikat, a sekundarno kulturni forum.
Gordana ]irjani}: b) Zato {to uva`avam tu asocijaciju, a zbog nekoliko
nesumnjivo va`nih autora koje sam prevela, smatram prirodnim da budem ~lan
te asocijacije. Ne o~ekujem bogzna {ta: pre svega kontakt sa kolegama i, s
druge strane, u~e{}e u frontu borbe protiv Ministarstva kulture kako bi
promenilo optiku prema kulturi i pobolj{alo svoj tretman knji`evnosti i
knji`evnog prevodila{tva.
c) Odgovara svakom vremenu.
d) Odskora sam njen ~lan, pa jo{ nemam kriti~ki odnos. Agilnost je u svakom
slu~aju neophodna; i profesionalni, da ne ka`em strogi kriterijumi u svemu.
Miroslava Spasi}: b) Da bih bila u svom prirodnom okru`enju. O~ekujem da
tu, ako je potrebno, dobijem moralnu i profesionalnu podr{ku, da se sre}em sa
sli~nima sebi, u~im od njih, i njima prenosim ono {to mislim da im mo`e
koristiti.
c) Mo`da ne odgovara svetskom vremenu, ali manje-vi{e odgovara na{em
out-of-joint vremenu, gde ve}ina stvari nije na svome mestu. Ne mo`e se
preokret zapo~eti s jednog (na`alost) ivi~nog polja.
d) Pre dopune nego reforme. Vreme za korenite reforme jo{ nije do{lo. Pre je
stvar u intenzitetu, osnovni okvir nije lo{. Korisno bi bilo poja~ati solidarnost
me|u ~lanovima, spremnost na altruisti~no gubljenje svog vremena radi op{teg
dobra. Aodatle bi izi{le razne zgodne stvari razni oblici dru`enja, razmene i
me|upomo}i. Najrealnije bi bilo poku{ati da se pro{iri izdava~ka delatnost,
koja ima najbli`e veze s Udru`enjem, i za to posebno tra`iti novac. Mo`da se
treba ~e{}e i odlu~nije ogla{avati u javnosti, i pored zajedni~kog delovanja
kroz Asocijaciju umetni~kih udru`enja.
Jelena Staki}: b) ^lan sam zato {to mi je potrebno da budem s ljudima koji se
bave istim poslom kao ja. Kao samostalni prevodilac, nisam imala i nemam
drugog kolektiva. Od ove sada{nje profesionalne asocijacije o~ekujem da
opstane i da se transformi{e u znatno efikasniju asocijaciju koja bi mogla da
{titi i zastupa svoje ~lanove i da im omogu}i i nove pogodnosti osim
postoje}ih. To nije mogu}e bez u~e{}a ~lanova.
c) Na{e udru`enje kakvo je sad ne odgovara ni~emu...
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
0
d) To bi trebalo da bude asocijacija onih koji se zaista bave knji`evnim
prevo|enjem i kojima je stalo da afirmi{u na{u profesiju. Danas u Udru`enju
ima onih koji nisu knji`evni prevodioci, a mnogo knji`evnih prevodilaca nije u
Udru`enju. U okolnostima u kojima `ivimo mislim da bi reformisana
asocijacija morala prvenstveno da se zala`e za afirmaciju prevodila{tva i
prevodilaca. Te{ko je govoriti o reformama jedne asocijacije iz resora kulture
kad je kultura u celini u na{oj zemlji na strmoj nizbrdici.
Dragana Star~evi}: b) Zato {to smatram da takve institucije treba da postoje.
O~ekivala sam da }e {tititi interese prevodilaca, da }e se izboriti za minimalnu
cenu prevoda, za to da ne mo`e svaki polupismeni i poluobrazovani pojedinac
da bude prevodilac i tako srozava ugled na{e profesije i izvrgava je ruglu,
nanose}i time nevi|enu {tetu na{oj kulturi. Na`alost, ni{ta od toga nije
u~injeno.
c) Iz prethodnog odgovora je jasno da ne odgovara.
d) Prvo, da se nametne kao nezaobilazna institucija u kulturnom `ivotu na{e
zemlje; da na neki na~in (ne znam koji) uspe da ostvari materijalnu nezavisnost
(mo`da bi dijaspora mogla da pomogne?) i da postavi stroge norme i standarde
kvalitetnog prevo|enja. Da se ta~no zna da ljudi bez diplome Filolo{kog
fakulteta (ili ve} neke druge adekvatne institucije) NE MOGU da rade ovaj
posao; drugo, koliko sam do sada uspela da vidim, u telima i organima na{e
asocijacije vrte se stalno ista imena i isti ljudi koji o~igledno nisu sposobni ili
ne `ele ili ne mogu da poprave stanje stvari; tre}e, treba vr{iti konstantan i jo{
ve}i pritisak na dr`avu da obezbedi deo sredstava ili celokupni iznos za
redovno {tampanje Mostova.
Svetlana Stojanovi}: b) Kada sam se ja u~lanila u UKPS, to je bila velika ~ast
i nije se nimalo lako ulazilo. O~ekujem da {titi moja autorska prava, da me
esnafski brani, da na razgovore sa izdava~em mogu i ja da ponesem svoj tipski
ugovor, c) Ne, model po kojem funkcioni{e UKPS ne odgovara ovom
vremenu, mada ima mla|ih ~lanica koje ula`u po{tovanja vredan trud u na{u
kompjuterizaciju. d) Neka ih predlo`e mla|i koji }e ih i sprovesti.
2.
a) Da li smatrate da profesionalna prevodila~ka asocijacija adekvatno
zastupa Va{a prava?
b) [ta podrazumevate pod svojim pravima: borbu za honorare;
posredovanje u nala`enju /i napla}ivanju obavljenog/ posla; sporove s
izdava~ima...? Koja svoja prava smatrate ugro`enima?
Aleksandra Bajazetov: a) Nisam samostalac, pretpostavljam da je to ipak
pitanje za njih. U povremenim napadima sindikalne svesti po`elim da
Udru`enje, recimo, podigne tu`bu ili da tra`i od{tetu od novina ili ~asopisa
koji u prikazu knjige ne pomenu prevodioca, ~isto pedago{ki, ili da, ne iz
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
1
pedago{kih nego iz principijelnih koliko i prakti~nih razloga, tu`i izdava~a koji
ukrade prevod ili zaboravi da navede prevodioca (znam za slu~aj u kom je
zaneseni izdava~ pogre{io ime: Jelena ili Tanja, kao da je bitno), ili da zahteva
da se u Zakon o knjizi (ako to uop{te postoji) ili Zakon o autorskim pravima
unese stavka da se prevodilac mora jasno i uo~ljivo navesti na tre}oj strani, ako
ve} ne na naslovnoj, a ne negde pored slovoslaga~a ali trenutno prioritet
Udru`enja zaista mora da bude spasavanje samostalnih prevodilaca. b) Volela
bih da mogu da se oslonim na Udru`enje u slu~aju eventualnog pravnog spora
s izdava~em. I volela bih da se cenovnik koji Udru`enje usvoji uzima ozbiljno.
Arijana Bo`ovi}: a) Da, u granicama trenutnih mogu}nosti. b) Podrazumevam
obi~na ljudska prava: pravo na honorar za ura|eni posao i pravo da pla}am
porez kao svi ostali, dakle za prihod koji prelazi zakonom propisanu sumu.
Smatram da mi je prvo ugro`eno, a drugo ukinuto.
Arpad Vicko: a) Nemamo ba{ neka prava koja bi mogla da budu zastupljena.
Zakonska regulativa se formira tako {to se subjekti (bilo da su penzioneri,
zaposleni, nezaposleni) ne moraju ni za {ta pitati. Nema javne rasprave, sve
odluke donosi ovakva ili onakva skup{tinska ve}ina. Kudikamo ja~i radni~ki i
strukovni sindikati, sa izgra|enom infrastrukturom, ostado{e bez ikakvog
ozbiljnijeg uticaja. Vlast ne mora ni na kakva, i ni na ~ija mi{ljenja da se
obazire, to je jasno demonstrirala i prilikom dono{enja regulativa u vezi sa
samostalnim umetnicima.
b) Za honorar, za visinu honorara mora svaki prevodilac sam da se izbori, ss
obzirom na okolnost da danas mo`e svako da bude prevodilac, i stoga
udru`enje uzalud postavlja nekakve minimume na koje bi potom pojedinac u
pregovorima sa izdava~em mogao da se poziva. Izdava~ mo`e, i ne mora to da
uva`i, anga`ova}e jeftine samozvance. Smatram da udru`enje ne treba da
posreduje u nala`enju poslova re~ je o knji`evnim prevodima! mi nismo
udru`enje stru~nih ili nau~nih ili sudskih prevodilaca ili tuma~a ali mo`e da
se javno zauzima u sporovima prevodilaca sa izdava~ima {tite}i samo njihova
ve} ugovorena, a neispunjena prava.
Slobodanka Gli{i}: a) Ona ~ini {to mo`e, a sigurno mo`e i vi{e, ali potrebna
je jaka i obuhvatna solidarnost prevodilaca, {to je te{ko posti}i. Drugo, ljudi
koji su izvr{ioci poslova u Udru`enju bedno su pla}eni, {to zbog nedostatka
sredstava {to zbog toga da se ne bi probudila zavist drugih prevodilaca.
Prevodioci ~esto misle da su drugi prepla}eni, a ima dosta i onih koji jo{ uvek
tvrde da sve aktivnosti treba obavljati besplatno.
b) Borba za honorare je veoma va`na, ali na`alost i me|u prevodiocima ima
onih koji misle da im je to ispod ~asti ili da je to sporedna stvar u ovom poslu
iako drugi `ive upravo od njega. Koliko ja znam, Udru`enje poma`e u
sporovima: unajmljuje advokate i sl. Na`alost, pitanje je koliko prevodioci
znaju da mogu da se obrate za pomo} a, {to je najva`nije, ve}ina nas radi bez
ugovora, na re~, tako da svoja prava ne mo`emo ostvariti na sudu. Ugro`eno je
moje pravo da kvalitetno `ivim od svog rada.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
2
Dubravka \uri}: a) S obzirom na trenutno stanje stvari, verujem da bi sva
udru`enja morala da izvr{e ja~i pritisak na dr`avne organe, jer su ljudi koji se
bave kulturom kao slobodni umetnici ovim ugro`eni i tendencija je da se
visoka kultura prakti~no ukine.
b) Po{to sam, kao i ostali, primorana da sama pla}am makar i minimum za
socijalno i penzijsko osiguranje, ose}am da je moj polo`aj dodatno ugro`en.
Smatram da je taj potez usmeren protiv visoke kulture koja je i u razvijenijim
zemljama dotirana. Ne mogu da verujem da u drugim zemljama u tranziciji
dr`ava mo`e da na|e novac da pokrije slobodnjake, jedino u Srbiji ne mo`e ili
ne `eli jer kultura u Srbiji nije od nacionalnog interesa. Kao knji`evnica,
urednica ~asopisa i prevodilac, sve moje delatnosti se odvijaju u neprofitnom
sektoru. Mnogi moji prijatelji knji`evnici, umetnici i prevodioci su u ve}oj ili
manjoj meri izdr`avana lica.
Kornelija I~in: Morao bi da postoji pravni tim koji bi {titio prava prevodioca
(u vezi sa naplatom honorara) i intelektualnom svojinom (predlozi koje daje
prevodilac sa razra|enim planom, ne mogu biti sprovedeni u delo bez
njegovog znanja).
Ana Jovanovi}: a) Ne smatram da ih zastupa u potpunosti, jer u okviru
asocijacije ne postoji pravna institucija koja bi neposredno, prakti~no,
pravno-administrativno, {titila prava prevodilaca i borila se za odgovaraju}u
materijalnu naknadu za njihov rad. Da je takva pravno-menad`erska agencija
obrazovana, honorari prevodilaca bi mo`da danas mogli da se mere sa
{oferskim, ili vodoinstalaterskim. Ovako su daleko ispod.
b) Da, sve navedeno. Sva su ta prava ugro`ena, odavno.
Olga Kostre{evi}: a) Ja sama zastupam svoja prevodila~ka prava.
Sindikat bi to, mo`da, mogao jo{ bolje da obavlja. b) Dogovor o
honorarima. Nisam ni za kakve vidove borbe, pa ni za honorare. Sa svakim
izdava~em mo`e se posti}i dogovor pre prihvatanja posla i potpisivanja
ugovora. Ako izdava~ stvarno `eli da mu prevodi neko od nas, potrudi}e se da
postigne sporazum. Tako|e, na~in isplate honorara ne mo`e niko da ujedna~i.
Za mene je najbolje posti}i dogovor o mese~nom iznosu honorara za odre|eni
broj autorskih tabaka, {to podrazumeva i po{tovanje rokova na obema
stranama.
Anika Krsti}: a) Ne ba{. b) Pod pravima podrazumevam: standardizaciju
honorara i borbu za njihovo po{tovanje u saradnji sa izdava~ima; pomo} u
eventualnim sporovima sa izdava~ima; pravnu pomo} u regulisanju statusa
samostalnog umetnika (kako se podnosi prijava, ko je za {ta nadle`an itd.);
unapre|enje profesije i njenog ugleda kroz razne obrazovne i promotivne
aktivnosti...
[to se posredovanja u nala`enju posla ti~e, to je tako|e va`an aspekt, ali da bi
to stvarno funkcionisalo kako treba, UKPS bi trebalo da postane agencija, sa
odgovaraju}im ugledom i mogu}nostima za pravnu za{titu. Za sve ovo ima
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
3
sigurno primera u inostranstvu, {to bli`em {to daljem, pa je besmisleno
izmi{ljati toplu vodu ako mo`emo preuzeti kakvu dobru praksu.
Sva ova prava smatram ugro`enim, ali samo zbog toga {to UKPS zapravo ima
nejasan mandat na ovom planu i previ{e zavisi od jednog ve} umornog
donatora, te nema finansijskih mogu}nosti da organizuje ozbiljnu za{titu prava.
Srpko Le{tari}: a) Ne, naravno. UNSPS ne ~ini ni{ta za mene, ve} godinama,
ve} petnaest godina. Ne ~ini ni za koga, osim za lice koje je uzurpiralo
imovinu tog udru`enja i koristi je kao svoju pr}iju, mali porodi~ni biznis. Ali,
to nema naro~ite veze s knji`evnim prevodiocima.
b) Sve to, i drugo. Sva su prava u ovoj zemlji ugro`ena, nema potrebe za
nabrajanjem.
Dejan Markovi}: a) Mislim da moja profesionalna asocijacija, u tom smislu,
~ini sve {to je u ovom trenutku mogu}e. b) Borbu za honorare; i eventualno
posredovanje u nala`enju /i napla}ivanju obavljenog/ posla. Pravo da profesija
mojih kolega kao i moja, kao i na{ rad budu adekvatno cenjeni.
Slavica Mileti}: a) Ne, ali u ovom obliku ona to i ne mo`e. b) Pre svega borbu
za honorare i sporove s izdava~ima (odgovor na oba pitanja).
Ljubinka Milin~i}: a) Onoliko koliko mo`e. b) Sve to.
Ana Ristovi}: a) Nisam ~lan profesionalne prevodila~ke asocijacije. Sve
navedeno. Sva svoja prava kao nekoga ko ve} deset godina na ovaj ili onaj
na~in doprinosi kulturnom `ivotu Srbije smatram ugro`enima.
Ljubi{a Raji}: a) Nikada se nisam obratio ni za {ta, jer nisam samostalac, ali
mislim da je udru`enje dosta dobro radilo s obzirom koliko u njemu ima
gnjavatora, turbopatriota i mlatitelja prazne slame. b) Sve to, dakle, sve ono {to
spada u sindikalna prava, i smatram da su samostalcima ugro`ena sva ta prava,
malo od strane izdava~a, malo od strane vlasti.
Gordana ]irjani}: a) Ovaj posao danas ne podrazumeva, rekla bih, nikakva
prava. U na{oj zemlji jo{ ne postoji ni zakon o autorskim pravima.
b) Egzistencijalna, ukoliko i dalje ho}u da se bavim ovim {to dobro radim i {to
volim da radim.
Miroslava Spasi}: Asocijacija mo`e da deluje onoliko koliko, prema svojoj
registraciji, ima zakonskih ovla{}enja. Ona za honorare mo`e da se bori samo
moralno, istupima u javnosti, organizovanjem gra|anskih oblika protivljenja.
Ona ne mo`e da posreduje u nala`enju posla, jer je registrovana kao neprofitno
dru{tvo gra|ana. Zasada mo`e, {to i radi, da zainteresovane korisnike prevoda
snabdeva podacima o mogu}nim izvr{iocima posla, dakle, da obavlja
informativno-posredni~ku funkciju. Poslovno posredovanje je celokupna druga
pri~a. To zna~i osnivanje agencije registrovane kao poslovna firma, itd., kao
Udru`enje nau~nih prevodilaca, koja }e uzimati i davati posao, propisivati
tarife i uzimati procenat, a pla}ati dr`avi porez. To mo`e da bude samo neko
novo udru`enje prevodilaca, jer bi sada{nje promenom statusa izgubilo sve
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
4
povlastice koje dobija od dr`ave re~ju, spalo bi sa bud`eta i pre{lo na
samofinansiranje. Bilo bi logi~nije da se, uz postoje}e Udru`enje prevodilaca,
osnuje i agencija za prevodila~ko posredovanje.
Zasad Udru`enje ne mo`e da zastupa ~lanove u sporovima s izdava~ima, to
radi Autorska agencija ili odabrani advokati, koji imaju ovla{}enja za zakonsko
zastupanje; UKPS mo`e da daje mi{ljenja, preporuke, podr{ku, itd.
Jelena Staki}: a) Ne zastupa ih uop{te. b) Ugro`ena sam na svim pomenutim i
nepomenutim poljima, borim se sama. Ali to i ne ra~unam u svoja prava.
Dragana Star~evi}: a) Ne vidim da ih uop{te bilo gde i bilo kada zastupa. Ne
vidim da uop{te postoji!!! Osim ako se pod postojanjem ne misli na ona
idiotska, farsi~na, jadna i `alosna pisanija pod imenom BILTEN? b) Sve
navedeno. Ugro`ena sam u tom smislu {to je sve u op{tem haosu, a na{e
udru`enje ne reaguje ili bar ne dovoljno da ja to uop{te primetim.
Svetlana Stojanovi}: a) Ne zastupa ih uop{te. b) Sva ta prava su nam
ugro`ena.
3. Koje obaveze imate kao ~lan profesionalne asocijacije? Koje biste
obaveze bili spremni da prihvatite?
Aleksandra Bajazetov: Trenutno nemam nikakve, a u prihvatanju ozbiljnijih
obaveza bi me ograni~ile obaveze na radnom mestu. Ali kratkoro~ni anga`man
u koordinisanoj i ciljanoj akciji bih prihvatila, da.
Arijana Bo`ovi}: ^lan sam uprave i povremeno radim recenzije prevoda koje
podnose kandidati za prijem. Prihvatila bih sve obaveze koje sam u stanju da
ispunim.
Arpad Vicko: Osnovna je obaveza da se pla}a ~lanarina (onaj ko ne plati
~lanarinu morao bi da bude samo pasivan ~lan udru`enja, bez prava glasa), da
se adekvatno sposobnostima i afinitetima u~estvuje u radu udru`enja, u
njegovim manifestacijama. Smatram, osim toga, da ~lanovi udru`enja moraju
biti me|usobno solidarni u odnosu na izdava~e. To se naro~ito odnosi na
prevodioce s tzv. velikih jezika, koji su brojniji i me|u kojima je konkurencija
ve}a.
Slobodanka Gli{i}: ^lan sam Uprave. [to se drugih obaveza ti~e, tu se opet
postavlja pitanje vremena. Ali, eto, rado bih se anga`ovala u {koli za
prevo|enje.
Dubravka \uri}: Povremeno u~estvujem u Upravi i u pojedinim `irijima.
Ana Jovanovi}: Godi{nje skup{tine UKPS-a i uplata ~lanarine jedine su
obaveze ~lanstva, ali se i one ne po{tuju. Nepo{tovanje tih minimalnih obaveza
samo je odraz odnosa koji ~lanstvo ima prema Udru`enju, upravo zato {to ono
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
5
nije onakva cehovska institucija kakvu zahteva doba liberalne ekonomije i
uskla|ivanja svih mehanizama sa imperativima zapadnoevropskog na~ina
poslovanja.
Olga Kostre{evi}: Bila sam vi{e puta ~lan uprave UKPS-a i ~etiri godine
predsednik UKPS-a. Nisam spremna da prihvatam nikakve obaveze u
UKPS-u, s obzirom na svoje godine. Razume se, spremna sam da pomognem
uvek kad je moja pomo} potrebna.
Anika Krsti}: Trenutno nemam nikakvih obaveza kao ~lan, osim da pla}am
~lanarinu.
Ranije sam bivala ~lan Predsedni{tva, njegov potpredsednik, urednik Biltena
UKPS-a, ~lan jednog od `irija za nagrade i nastojala da radim aktivno,
transparentno i sa entuzijazmom koji bi motivisao i druge.
Bila bih spremna da prihvatim ponovo neku od tih du`nosti, ali i u eventualno
novoj strukturi UKPS-a da se pozabavim prikupljanjem sredstava
(fundraising), lobiranjem, kontaktima sa inostranstvom, {to su mahom stvari
koje umem dobro da radim i gde bih mogla biti od koristi Udru`enju. Mogu i
da provedem radionicu strate{kog planiranja ako bude neophodno.
Srpko Le{tari}: Profesionalne asocijacije ne mogu od ~lanova tra`iti vi{e od
pla}anja ~lanarine u ovom ili onom vidu i, u razumnoj meri, u~estvovanja u
radu skup{tina. Ipak, pravo ~lana da se uklju~i u rad izabranih organa
asocijacije i samo predstavlja izvesnu obavezu, makar samo moralnu. Sli~no je
s pravom ~lana da javno izrekne svoju re~ u kriznim situacijama. Prihvatio bih
se obaveza koje proizlaze iz rada u izabranim organima svoje asocijacije tek
kada bih bio jako, jako motivisan. Ne znam u ~emu bi mogla da se na|e ta
motivacija. Nisam sklon volonterstvu, ugled koji treba da proistekne iz vr{enja
javnih funkcija neprivla~an mi je, a eventualne privilegije me ne zanimaju.
Dejan Markovi}: @eleo bih vi{e profesionalnih obaveza u tom pogledu. U
svakom trenutku spreman sam da budem od koristi svojoj profesionalnoj
asocijaciji/kolegama.
Slavica Mileti}: Obaveza nemam mnogo, a ni njih ne izvr{avam redovno zato
{to nemam vremena. Ne bih mogla da prihvatim ve}e obaveze dok se ne
pove}a moja zarada od prevo|enja (ili nekog drugog posla).
Ljubinka Milin~i}: S obzirom da ne `ivim tamo nikakve.
Ana Ristovi}: U Srbiji, ako ste ~lan neke profesionalne asocijacije, vi ne znate
ni koje su njene obaveze prema vama kao ~lanu, a ni vas prema toj asocijaciji.
U tom smislu, sve se svodi na li~ni ose}aj. Nave{}u jedan primer, ~isto radi
pore|enja: ove godine sam bila u Berlinu u okviru jedne stipendije za pisce
koju sam dobila, individualno se prijaviv{i za nju (o postojanju takvih
stipendija u Srbiji pisce ne informi{e nijedna asocijacija). Istovremeno kada i
ja, u Berlinu je, privatno, boravila osoba koja je prevodilac sa nema~kog jezika
na slovena~ki, ina~e moja prijateljica. Ona je, kao svoju du`nost, koju joj niko
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
6
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
7
nije nametnuo, ose}ala da je potrebno da raznim nema~kim piscima,
urednicima i ~lanovima njihovih asocijacija i institucija, deli prili~no obiman
zbornik koji je objavilo Udru`enje slovena~kih knji`evnika, dvojezi~no, na
engleskom i slovena~kom jeziku, u kome su pored biografija svih ~lanova tog
udru`enja predstavljeni i odlomci iz njihovih dela, telefoni, e-mail adrese ...
Vrlo rado bih sa sobom ponela jedan takav zbornik, ali ga nema. Eto, izme|u
ostalog, to bih smatrala svojom du`no{}u. Du`nost svake asocijacije bi bila da
takav zbornik, za po~etak, {tampa. Razume se, najmanje na dva jezika.
Du`nost Ministarstva kulture bi bila ta da finansira projekat {tampanja takvog
zbornika. Du`nost svake asocijacije, ako ve} ima od{tampan takav zbornik,
bila bi da ga svojim ~lanovima podeli, a ne dr`i u nekoj fioci. I tako dalje.
Ljubi{a Raji}: Da budem aktivan ~lan, to jest u~estvujem u onom delu koji je
i sindikalni i kulturni, ali me odgovornost za jednu veliku grupu na fakultetu
spre~ava da se anga`ujem.
Gordana ]irjani}: Za sada sam novi ~lan.
Miroslava Spasi}: Honorarni sekretar za me|unarodnu saradnju, honorarni
urednik Prevodila~ke tribine. Povremeno ~lan Uprave i raznih `irija.
Jelena Staki}: Nemam nikakve, bila sam ~etiri godine potpredsednik
Udru`enja, o`ivela sam Bilten, u~estvovala sam nekoliko puta u radu `irija itd.
Danas bih bila spremna da u~estvujem u prakti~nim radionicama ili nekim
dru{tvenim aktivnostima u Udru`enju. Znatno bi mi lak{e bilo kad bih bila
materijalno obezbe|enija te mi ne bi glavnina energije odlazila na rad za
novac.
Dragana Star~evi}: Imam obavezu da pla}am ~lanarinu. Pitanje o prihvatanju
novih obaveza je suvi{e uop{teno. Da li postoji plan za reformu udru`enja? U
~emu se on sastoji? Kad mi ne{to od toga bude bilo poznato, mo`da bih mogla
da odgovorim na ovo pitanje.
Svetlana Stojanovi}: Imala sam ih dosta. Ne bih vi{e obaveza.
Prevo|enje i `ivot: Zoran Muti},
Bosna i Hercegovina
I
1. Sa kog jezika prevodite?
Sa engleskog i novogr~kog (pone{to sam do unazad deset godina prevodio i sa
slovena~kog, a prije dvadesetak godina pomalo i sa talijanskog i {panskog).
2. Da li je prevo|enje Va{a osnovna ili Va{a sporedna profesija?
Posljednje tri godine jeste, mada se ve} trideset pet godina bavim prevo|enjem
kao najva`nijom sporednom djelatno{}u imao sam privilegiju da radim
druge poslove koji su mi obezbje|ivali egzistenciju, tako da sam se mogao iz
hobija posvetiti knji`evnom prevo|enju. Nekoliko stru~nih prevoda kojih sam
se poduhvatao po~etkom osamdesetih odradio sam za dobre honorare kojima
sam sebi obezbje|ivao putovanja po svijetu. U drugu ruku, od sredine
devedesetih godina svi poslovi kojima sam se bavio (u nevladinom sektoru i
novinarstvu) podrazumijevali su pisanje na stranim jezicima, bilo da se radilo o
dopisni{tvu ili pisanju projekata, izvje{taja, bud`eta, planova i programa.
Me|utim, kada je rije~ o knji`evnom prevo|enju, ova moja donekle
aristokratska situacija omogu}ila mi je da se s izuzetkom dva ili tri slu~aja
prete`no posvetim prevodima knjiga koje sam sm izabrao. Bitno je naglasiti
da ni prilikom prihvatanja ona dva ili tri naru~ena prevoda nisam radio zato {to
sam egzistencijalno bio prisiljen, uglavnom se radilo o izazovima. U drugu
ruku, ta aristokratska situacija je u velikoj mjeri bila i dvosjekli ma~. ^esto se
de{avalo da knjiga koju prevedem za svoju du{u ~eka po nekoliko godina,
sad kod ovog, sad kod onog izdava~a.
3. Da li prevodite knjige iz neke specifi~ne oblasti?
Nije mi ba{ najjasnije {ta bi trebalo da bude oblast. U principu sam
prevodio uglavnom dobru prozu, poeziju i esejistiku da, i ne{to dramskih
tekstova. Kad razmislim, vidim da se kod dobrog dijela tih tekstova radilo o,
re~eno nekada{njim `argonom, anga`ovanim tekstovima naime, o
tekstovima u kojima su autori imali jasno definisan politi~ki stav ili su pisali o
nekim klju~nim problemima svog vremena ili zemlje u kojoj su `ivjeli. U
ovom smislu posmatram dobar dio opusa Grasa, ^apeka, Helera, svakako i
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
8
ve}i dio romana D`ozefa Konrada, A~ebea, Egziperija, pa i najve}i dio
Vonegatovih knjiga. Dakle, ne govorim o piscima koji su po definiciji pisali
anga`ovano, kao Sol`enjicin, Ri~ard Rajt, Mejler ili Kesler. Uostalom, zar i
nezauzimanje politi~kog stava u tekstu nije odre|enja vrsta stava, kao kod
Borhesa ili Prusta? Od lijepe knji`evnosti koju sam ja prevodio ovdje bih
bez imalo razmi{ljanja uvrstio Ru`dijevu Djecu pono}i, nastalu davno prije
nego {to je on sam postao politi~ki slu~aj, Kako spasiti sopstveni `ivot Erike
D`ong (kod nas Jong) i Berlinove eseje, kao i gotovo sve {to sam prevodio sa
gr~kog, bilo da se radilo o gastarbajterskoj prozi u farmerkama Andonisa
Surunisa, pisca donekle nalik Bukovskom, ili o romanu Sanduk Arisa
Aleksandrua, satiri~noj metafori o jednoumlju i totalitarizmu, ili o poeziji. Ne
ka`em da sam se nu`no rukovodio tim kriterijumom pri izboru knjiga koje
sam `elio prevesti. Mo`da se radi o generacijski iskrivljenom (jo{ uvijek
smatram pozitivno iskrivljenom) pogledu na svijet: odrastali smo uz ubistvo
Lumumbe i antikolonijalne pokrete u Africi i Aziji (bez obzira na to u {ta se
ve}ina njih kasnije izrodila), ja sam bio dvije-tri godine premlad za
{ezdesetosma{a, ali sam demonstrirao protiv Amerikanaca u Vijetnamu i Rusa
u ^ehoslova~koj. Zatim sam mo`da imao sre}u da godinu dana provedem u
Americi kad je bilo najzanimljivije uz Votergejt, krah u Vijetnamu, stalne
sukobe Crnih pantera, Indijanaca i Meksikanaca s establi{mentom, da se
potom u Gr~koj dru`im s ilegalcima koji su se krili od vojne hunte i da
do~ekam pad te hunte, kao i pad hunti u [paniji i Portugaliji sve me je to
obilje`ilo. Mo`da je sre}a {to sam bio u stanju da od te, opet ka`em uslovno
re~eno, anga`ovane knji`evnosti prepoznam prave stvari. Seferis sigurno
nije samo politi~ki pjesnik, ali je i te kako i politi~ki pjesnik. Da ne govorim o
ogromnoj ve}ini gr~kih pisaca koji se bez politi~kog anga`mana u `ivotu ili
u djelu ne bi mogli zamisliti. Dobro, Gr~ka je tu stvarno vrlo specifi~na i o
tome se mogu pisati i napisane su knjige i knjige. Ali, recimo, iako sam
preveo ~ak i jednu knjigu iz filozofije (Rortijevu Filozofiju i ogledalo prirode),
ta me vrsta prevoda nikad nije privla~ila. Kao {to me i sada privla~i jedan T. E.
Lorens sa svojim pustinjskim ratovanjem a ne jedan D`ojs koga rado ~itam,
ali da se upustim u prevo|enje, to ne. Kao {to ve} godinama ho}u da privedem
kraju davno zapo~et prevod Eliotove Old Possums Book of Practical Cats, a
na pamet mi ne pada Pusta zemlja; kao {to godinama ho}u da se bacim na
Paundovu ne pretjerano poznatu poemu Pierre Vidal Old, a ni za `ivu glavu ne
bih dotakao Kantose; kao {to ve} dugo pomalo prevoduckam Bredlijevu
knjigu o [ekspirovim tragedijama, ali se samog [ekspira definitivno klonim;
kao {to sam na tre}oj godini fakulteta po~eo prevoditi ^oserove Kanterberijske
pripovijesti na neki svoj amalgam renesansnog dubrova~kog (tada sam bio
najsvje`iji, istovremeno sam slu{ao predavanja iz staroengleskog i na{e
srednjovjekovne knji`evnosti, a zanimalo me je i igranje s jezikom) i to ~ak
nije bilo lo{e ura|eno kao eksperiment, nekih prvih 950 stihova, ali su me od
toga odgovorili neki ozbiljniji i stariji prevodioci, kao i ~injenica da sam
saznao kako ^osera upravo prevodi Luko Paljetak il miglior fabbro. U
posljednje vrijeme tu je Sud pravni tekstovi
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
0
9
3. Kako se obave{tavate o oblasti iz koje prevodite (pretplata na ~asopise,
kupovina stranih knjiga)?
Oblast je ponovo termin koji mi je pomalo stran. Pretpostavljam da je anketa
dobrim dijelom namijenjena onima koji se bave i tehni~kim prevodima. Mada
ponavljam da sam tu mnogo manje na svom terenu, da ka`em da se
snabdijevam rje~nicima i drugom referentnom literaturom ~esto kupujem ono
{to mi neko iskusniji u toj oblasti preporu~i. [to se ti~e knji`evnih prevoda,
ako mislite na nove naslove, dobro, tu su povremeno ~asopisi, mada sigurno ne
u onolikoj mjeri kao nekad prije svega, toliko toga se objavi da ne biste stigli
pro~itati ni samo nagra|ena djela sve i kad biste htjeli. Tu je, naravno, opet
mi{ljenje drugih, provjerenih poznavalaca, prijatelja, kolega, s kojima imate
sli~an ukus, a tu je u posljednje vrijeme i Internet mada njemu moramo
pristupati s velikom skepsom. Zatim, ako pod terminom oblast
podrazumijevate `anrove u knji`evnom prevo|enju, mislim da je sva
referentna literatura bitna, ~ak i ona od koje ne}e biti neke koristi bar znate
{ta da elimini{ete, na {ta da se usredsredite. Na primjer, kada sam prevodio
Drevne ve~eri Normana Mejlera, znam da sam i{~itao sedam-osam knjiga
vezanih za stari Egipat. Tu mi je Egipatska knjiga mrtvih vrlo malo pomogla,
jer se Mejler nije toliko oslanjao na izvornu mitologiju, to jest, oslanjao se, ali
samo u onolikoj mjeri koliko mu je to bilo potrebno da izgradi nekakvu svoju.
Na`alost, nemam ovdje svoju biblioteku a pam}enje u ovim godinama nije
toliko pouzdano da bih se na njega oslonio tako da se ne mogu sjetiti naslova
nekoliko drugih knjiga, ali bilo ih je, od istorija umjetnosti do ponovnog
i{~itavanja Faraona Boleslava Prusa. Za prevod dvije knjige Lorensa Darela iz
ciklusa Avinjonski kvintet bilo je potrebno stalno listati enciklopedije, rje~nike
citata, geografske mape, Frojdovu biografiju, istoriju Vatikana, podatke o
tajnim dru{tvima. To smatram slabijim Darelovim djelom, budu}i da sam
pro~itao ve}inu onoga {to je on napisao i mislim da znam ne{to o tome, ali
sam se prihvatio prevoda i zbog toga {to Darela volim, a on sam smatrao je da
je to kruna svega {to je napisao i u tome je sa`eo svoje cjelokupno `ivotno i
knji`evno iskustvo. Drugu od te dvije knjige prevodio sam s Amelom Simi} i
sje}am se da smo zbog jednog jedinog navodnog citata iz [ekspira dva dana
prekinuli prevo|enje koje je ionako bilo vezano apsurdno kratkim rokom i
pro{li kroz cijelog [ekspira: ne ~itaju}i ga, naravno, samo jure}i kroz drame,
tragaju}i za onim {to se u kompjuterskoj obradi teksta zove string, niz od
dvije ili tri rije~i koje bi nam pomogle da identifikujemo iz koje je drame citat
uzet, jer Darel to nije nazna~io. Gdje su dana{nja vremena sa Internetom! to
bi se uradilo za nepunih pola sata s komandom find. Na kraju smo ustanovili
da se baraba igrala, kao i sa brojnim drugim navodnim citatima: toga nema u
[ekspiru, pa smo fino i to nazna~ili u fusnoti. U drugu ruku, mnogo nam je
pomogao tada{nji lektor na sarajevskoj anglistici, Bil Trajb, koji je i sam bio
Darelov obo`avalac, a bio je izuzetno {irokog obrazovanja. On je identifikovao
mnoge stvari koje jednostavno ne mo`ete znati ne samo ako vam engleski
jezik nije maternji ve} i ako niste odrasli ba{ u britanskom okru`enju, i to
relativno obrazovanom, i to tridesetih do pedesetih godina 20. vijeka jer se i
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
0
neke reference gube. Nekad bi nam se jednostavno u~inilo da neka re~enica
zvu~i pomalo arhai~no ili neprikladno svakodnevnom govoru. Onda bi Bil
lupao glavu: gdje je to ~uo? Pa bi se u neko doba sjetio da je, recimo,
~etrdesetih godina, u vrijeme Drugog svjetskog rata kad se radnja romana
otprilike odvija na radiju bilo ne{to kao reklama, koja je istovremeno
predstavljala i upozorenje, tipa, [pijuni su svuda oko nas i tome sli~no. Ato
vam nikakva knjiga ne mo`e objasniti, ~esto ~ak ni ljudi poput Bila Trajba
toliko je vremena pro{lo, zaboravilo se, mo`da te konkretne parole jo{ postoje
samo negdje u arhivi BBC-ja. Provjeravao sam kasnije nijednom
Amerikancu koga sam pitao to ni{ta nije zna~ilo, ~ak ni kad bih objasnio
kontekst, a nekoliko Britanaca, mo`da ~ak obrazovanijih od Bila, ali mla|e
generacije, mislilo je da ih zezam. Isto je sa uspavankama, dje~ijim igrama i
sli~no mo`da bi dana{njim klincima trula kobila jo{ ne{to mogla zna~iti,
ali bilo je i kod nas igara koje su se na razli~ite na~ine igrale u Splitu,
Sarajevu, Novom Sadu, a ve}ina ih je ionako odumrla, tako da danas
reference na njih ni{ta ne zna~e ko se jo{ igra klisa? Zna~i, apsolutno je
neophodno slu`iti se i najnekonvencionalnijim izvorima. Kada sam prevodio
Konrada, za prevo|enje terminologije vezane za pomorstvo, a posebno za
jedrenjake, pomogla mi je Enciklopedija pomorstva, ali puno vi{e jedan stari
prevod Vernove Djece kapetana Granta s hiljadama korisnih fusnota kako se
nekad ve} pedantno radilo. Da bi me nedavno Gordana Viskovi}, koja ho}e da
se poduhvati istog prevoda, pitala kao sasvim normalno da li sam se slu`io
pomorskim rje~nikom bakarskih ili kotorskih mornara na svoju sramotu,
morao sam priznati da prvi put u pedesetoj godini ~ujem da su postojali takvi
rje~nici. Akoliko puta sam ali pretpostavljam da se to svima de{ava
naknadno otkrio da je ne{to bila referenca {to u prvi mah nisam prepoznao.
Kad smo Sveta Koljevi} i ja radili na Djeci pono}i, on je proveo skoro mjesec
dana u Oksfordu, sa dvojicom profesora hindologije, i rije{io sva pitanja koja
smo nakupili. I to je bio izuzetno temeljito odra|en prevod. Aonda nam je, kad
je knjiga ve} bila objavljena, Rada Ivekovi} otkrila, u sasvim nevezanom
razgovoru, da jedno ime, nije vi{e bitno, recimo da se radilo o toponimu,
uop{te nije toponim ve} u slengu ima posebno zna~enje. I ne vrijedi poslije
argument, Kako sam mogao znati da to nije kvart u Bombaju? Da ne
govorimo o tome da vam ~esto rje~nici i druga referentna literatura ne daju ono
{to vam je potrebno. Donedavno se ve}ina termina vezanih za seks {tampala s
prvim slovom i tri ta~kice. ^ak i kad je to prestalo, lektori su vas ~esto
cenzurisali. Ja sam to do`ivio upravo s Erikom Jong i to je, i sad tvrdim,
upropastilo ina~e vrlo dobru knjigu i, bez imalo skromnosti ka`em, jako dobar
prevod. Ali, kako se sve mijenja, name}u se neke druge konvencije. Mislim da
je Srem~ev prevod Tarasa Buljbe i danas jedan od najpitkijih tekstova na
na{em jeziku, upravo zato {to je majstor prevodio majstora. Ali je pitanje ho}e
li se ikad vi{e pojaviti i takav tekst i takav prevod. Danas skoro nemate romana
u kom se na prvih sedam-osam strana ne provu~e barem jedna psovka ili
nekoliko polnih organa, ali nas, s druge strane, politi~ka korektnost goni da
cenzuri{emo sve one prili~no rasisti~ke epitete koje je Gogolj dodjeljivao
Jevrejima i Poljacima. Ali da se vratim prevo|enju. U principu, da biste
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
1
stvarno ne{to preveli izbjegavaju}i upravo te sitne zamke o krupnima ne
govorim, one su manje-vi{e uo~ljive morali biste re~enicu po re~enicu
prevoditi sa samim autorom, {to je iluzorno.
1
Ponekad ni to nije garancija.
Kada sam prevodio Tre}i vijenac, tri puta sam se nalazio s autorom Kostasom
Tahcisom i on me je ~ak jednom pitao znam li {ta zna~i neki termin za
homoseksualca. Rekao sam da znam, prvo, jer sam se ve} raspitao kod drugih
gr~kih prijatelja, a drugo, sam kontekst je bio takav da nije bilo sumnje na {ta
se doti~na rije~ odnosi. Tek dvije-tri godine kasnije saznao sam da postoji,
skriven od javnosti, ali objavljen po~etkom sedamdesetih, rje~nik gr~kih
homoseksualaca, takozvana kaljarda, ~iji je autor, ~uveni etnolog Ilijas
Petropulos, zbog izazivanja javne sablazni osu|en na dugogodi{nji zatvor, pa
je morao pobje}i iz Gr~ke umro je pro{le godine u izgnanstvu u Parizu. I
niko, do danas, od mojih silnih prijatelja i poznanika u Gr~koj, intelektualaca i
manuelnih radnika, ljevi~ara i desni~ara, nije nikad u svojim rukama dr`ao taj
rje~nik, mada povremeno na|ete da ga neko spominje. Naravno da on negdje
postoji, barem kod kolekcionara i po nekim arhivama, i vjerovatno bih ga
na{ao da mi je ba{ bilo stalo. Ai u Gr~koj se klima promijenila, {tampaju se
stvari sto puta sablaznije, tako da }e se vjerovatno i taj rje~nik ponovo objaviti,
samo {to u ono vrijeme meni nije bio dostupan. I, bez tog rje~nika ja nisam
mogao znati da na gr~koj gej-sceni postoji ~etrdesetak naziva za mu{ke
homoseksualce, po~ev{i od naj~e{}ih, za pasivne i aktivne, do onih koji
opisuju karakter ili pona{anje, da kaljarda nije samo `argon, ve} pravi, cijeli
jezik, sa sopstvenom gramatikom i sintaksom.
4. Da li sami predla`ete naslove izdava~u ili izdava~ vama nudi knjigu
na prevod?
I jedno i drugo, mada, kao {to sam ve} rekao, bio sam u situaciji da ne zavisim
od prevo|enja. Prve stvari koje sam objavljivao bile su poezija i ne{to
pripovijedaka, valjda je to bilo dovoljno kvalitetno, tako da sam stekao ime,
pa su izdava~i po~eli sami da mi nude naslove. Nekako se potrefilo da su neke
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
2
1 Da ovo ipak dopunim iskustvom jedne gr~ke prijateljice koja prevodi s njema~kog. Kada je
trebao biti objavljen posljednji Grasov roman, u vrijeme njegove kandidature za Nobelovu
nagradu, izdava~ je, znaju}i da }e potra`nja u svakom slu~aju biti ogromna, rukopis poslao na
adrese 26 dotada{njih Grasovih prevodilaca u raznim zemljama i ponudio im da roman
prevedu. Zatim im je svima platio put u Njema~ku i sedam dana neke vrste seminara, kome je
dva dana prisustvovao i sam Gras i odgovarao na njihova pitanja. Tako ih je ve}ina rije{ila
brojne nedoumice ~esto ne{to i ne zapazite jer vam se ~ini da u va{em jeziku to nije
problem, a onda kolega koji prevodi, recimo, na japanski, postavi neko zanimljivo pitanje i
vama sine da ste upravo to pogre{no shvatili... Potom su se svi vratili ku}ama, bacili se na
prevo|enje, a Grasovi izdava~ i agent su kontaktirali izdava~e u tim zemljama u vezi s
autorskim pravima: ko ne bi objavio novi roman jednog Grasa, i to dok se ~eka da dobije
Nobelovu nagradu? Tako je ve}ina prevoda bila ve} gotova, a ve}ina rukopisa u {tampi kad je
objavljeno da je Gras novi nobelovac. Izdava~ima u tim zemljama ostalo je samo da publici
serviraju gotovu knjigu i pokupe kajmak. Ali to sve podrazumijeva i dobru reklamu, dobru,
ako ho}ete, izdava~ku i prevodila~ku infrastrukturu.
od tih knjiga bile one koje bih i sam kad-tad ponudio za objavljivanje, pa sam
prihvatao. Ponavljam, u knji`evnim prevodima nikad mi motiv nije bio
honorar. Mo`da sam tako stekao i reputaciju da nisam ba{ preveliki aristokrata
u prevo|enju jer i taj suprotan ekstremni stav, to jest da nudite samo ono {to
ste sami izabrali, mo`e biti vrlo negativan, po~nu da vas zaboravljaju,
mimoilaze. Pretpostavljam da sam bio negdje u sredini. Nisam prihvatao sve, a
kad bih ne{to prihvatio, radio sam to solidno. I u~io. Mislim da je to bitno
stalno ponavljati mla|im prevodiocima, koji me ponekad zaprepa{}uju
samouvjereno{}u koja ~esto prelazi u aroganciju, neznanjem, i {to je jo{ gore
nedostatkom `elje da rupe u znanju popune. U drugu ruku, to {to sam mnogo
vi{e radio za svoju du{u imalo je tako|e silne nedostatke. Izdava~i imaju svoju
logiku, svoje programe, pa kad im do|ete s nekim gotovim prevodom, nekad
su u nedoumici u koju biblioteku da to svrstaju, bez obzira na to {to vide da
se radi o dobrom tekstu? Nekada se, naravno, radi o tome da urednici ne
prepoznaju dobar tekst. Meni je karakteristi~no bilo obrazlo`enje jedne
sarajevske urednice kad je odbila Tahcisov Tre}i vijenac. Rekla je, Evo, opet
jedan mu{karac koji pi{e u ime `ene, pa jo{ vijenac! (Mihailovi}ev Petrijin
venac upravo je po~eo da `anje uspjeh.) Iako je roman u {est-sedam izdava~kih
ku}a dobijao najbolje recenzije, objavljen je tek osam godina nakon {to sam ga
preveo. Seferisove Sabrane pjesme nudio sam od 1984. i na kraju ga objavio o
sopstvenom tro{ku. Recimo, krajem osamdesetih ~vrsto sam rije{io da osim
tri-~etiri knjige (opet one koje sam sebi na neki na~in rezervisao) do kraja
`ivota ni{ta vi{e ne}u prevesti sa engleskog, a radi se o kapitalnim djelima, bez
kojih je, mislim, na{a kultura siroma{na. Smatrao sam da ima sasvim dovoljno
dobrih prevodilaca s engleskog koji }e, po narud`bi, prevoditi ostalo, Keroaka
ili Doktorova ili Harta Krejna ili Ambroza Pirsa. Rije{io sam da se posvetim
prevo|enju isklju~ivo sa gr~kog, jer sam u prethodnih petnaest godina
intenzivno i{~itavao i prevodio tu knji`evnost i shvatio koliki je to beskona~an
rudnik zlata. Ali ~ovjek je potkupljiv, mo`da ne za novac, ali za slavu
nekad ti neko pritisne dugme na koje reaguje{, bilo da se radi o ne~emu {to
voli{ ili iz sujete Tako je bilo kad su mi iz Narodne knjige ponudili da
prevedem Faulzovog Kolekcionara. Meni je Faulz jedan od omiljenih pisaca, u
stvari, smatram ga jednim od najboljih engleskih pisaca 20. vijeka. (Dok sam
privodio kraju ovaj tekst saznam da je umro, i on.) Godinama sam ~ekao ho}e
li BIGZ prihvatiti moj prijedlog da prevedem Maga, po mom mi{ljenju
njegovo najzrelije djelo, i nisam do~ekao. U me|uvremenu je i u Beogradu i u
Zagrebu objavljena @enska francuskog poru~nika, pa me je i to malo snu`dilo.
Zatim, ljudi s kojima sam sara|ivao u Narodnoj knjizi bili su ina~e na istim
talasnim du`inama kao i ja. Tako da sam pogazio rije~. Isto je bilo i krajem
devedesetih, kad mi je jedan sarajevski izdava~ ponudio da prevedem izbor
eseja Isaije Berlina, posebno zato {to je meni prepustio da napravim izbor.
Mada, jo{ jednom ponavljam, moj slu~aj je prije izuzetak nego pravilo. U
principu, tako se ne radi. Procedura bi trebalo da bude: izdava~, to jest urednik
u izdava~koj ku}i, po svojim kriterijumima izabere neku knjigu, predlo`i ti, a ti
prihvati{ ili odbije{. U suprotnom, desi}e ti se kao meni: i sada imam gotovih
jedanaest knjiga, od toga {est mo`e sutra u {tampu. Ostale treba jo{ jednom
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
3
i{~itati, dopuniti nekim fusnotama, u jednoj ili dvije napisati predgovore. Asve
to vjerovatno nikad ne}e biti objavljeno. Recimo, ja sam imao sre}u {to sam
na{ao zajedni~ki jezik i vjerovatno ukus sa jednim malim izdava~em iz
Ulcinja, Plimom, koji je objavio, izme|u ostalog, @enu sa Zakinta, poemu
Dionizija Solomosa, najzna~ajnijeg gr~kog pjesnika 19. vijeka, i to u posebnoj
knji`ici. Ali radi se o tome da je taj prijatelj dovoljno entuzijasta ponekad
mislim, dovoljno lud kao i ja da se upusti u to. Kao da svjesno ide na to da
objavljuje stvari u koje vjeruje, makar u najmanjem tira`u, i da svjesno bude
na finansijskom gubitku. Planirali smo nekoliko antologija gr~ke poezije,
pripovijetke, drame i eseje, i ~etiri petine toga je ve} davno gotovo, ali je sve
stalo izme|u ostalog, upravo zato {to ~ovjek ne mo`e priu{titi da ba{ ode u
du`ni~ki zatvor zato {to objavljuje tekstove koji mu le`e. Zato i namjeravam,
kad zavr{im ovaj posao ovdje koji je bezobrazno dobro pla}en i kad se
vratim, da pokrenem sopstvenu izdava~ku ku}u. Objavljiva}u tri ili ~etiri
naslova godi{nje, prodava}u ih budza{to, uop{te ne}u i}i po sajmovima i
gleda}u samo da pokrijem tro{kove {tampe. Polovinu }e dobijati besplatno, na
adrese, prijatelji i poznanici, sladokusci, a ostatak }e mo}i da priu{te studenti i
oni koji nisu ba{ dubokog d`epa. Objavljiva}u samo ono {to mi se svi|a a
mislim da sam sa pedeset i kusur godina `ivota izgradio dovoljno ukusa i
ono {to prethodno ja ocijenim da valja, bilo da je po mom izboru ili po
prijedlogu prijatelja, provjerenih poznavalaca. Honorari }e biti najmanje
dvostruko ve}i od prvog sljede}eg koji najvi{e pla}a, tako da }e se i
kvalitetnim prevodiocima isplatiti. U stvari, cijeli problem sa izdava{tvom se
svodi na to a o ovom }emo ne{to kasnije da treba potpuno potkopati
dana{nji koncept, da ~isto anarhisti~ki rasturimo ovaj pristup primitivnog
kapitalizma koji danas divlja na na{im prostorima. Vjerujte mi, sara|ivao sam i
prije rata godinama s izdava~ima po cijeloj biv{oj domovini, a i u inostranstvu,
a poslije raspada, upoznao sam iz prve ruke stanje i u Sloveniji gdje je uvijek
bilo daleko najbolje a vrlo dobro ga poznajem i u Bosni i u Hrvatskoj, a i u
Srbiji i Crnoj Gori. Prevodila~ka profesija jeste bila malo vi{e cijenjena, ali
nikad onoliko koliko zaslu`uje, a danas je to zanat kojim se bavite jedino ako
morate ili ako ste mazohista, pa u`ivate kad vas potkradaju ili poni`avaju, kad
moljakate za ono {to ste po{teno odradili.
2
5. [ta ste prevodili u poslednje dve godine? Da li je ono {to ste preveli
i objavljeno?
Vrlo malo, u odnosu na ono {to i koliko sam dosad radio. Budu}i da mi je
radni dan u cijelosti ispunjen jednoli~nim, nimalo inspirativnim prevo|enjem,
pomalo je i te{ko o~ekivati da do|e{ ku}i i ponovo se lati{ prevo|enja. ^ak i
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
4
2 Sje}am se kako je na jednom prevodila~kom skupu prije dvadesetak godina pri~ao Eugen
Verber: Ja imam penziju nacionalnog umjetnika, dodatak na bora~ki sta`, honorarno predajem
hebrejski na beogradskoj Orijentalistici, igrao sam ljetos u jednom filmu, a ove godine mi je
objavljen i prevod Talmuda i dobio sam Nagradu AVNOJ-a, dakle, vjerovatno sam bio najbolje
pla}en prevodilac ove godine u cijeloj Jugoslaviji, a opet jo{ nisam u{ao u kategoriju gra|ana
koji pla}aju porez na ukupan prihod.
kad sam sebi postavi{ rokove. Ovdje sam donio gomilu knjiga, rje~nika i
hartija plus knjige koje sam u me|uvremenu nabavio kao i nekoliko ve}
zapo~etih prevoda, od prve plate kupio sam kompjuter i mislio: Sad }u se tek
baciti na posao. Aradio sam u stvari veoma malo, mo`da nekoliko stotina
strana za tri godine. Jesam napisao nekoliko ~lanaka koji su objavljeni, i to ne
`alim. Ali mi je `ao {to nisam uradio mnogo, mnogo vi{e. Vremenski sam
mogao, bar sam tako ra~unao, ali izgleda da nekad jednostavno ne mo`emo
protiv fizi~kog zamora. Poku{ao sam nastaviti neke prevode u koje sam ve}
duboko zagrizao, recimo, jedan gr~ki roman, trilogiju, po mom mi{ljenju
najbolji roman ili drugi najbolji roman, uz Sanduk Arisa Aleksandrua, koji
sam ve} preveo napisan u 20. vijeku. Zatim, dvije-tri knjige pripovijedaka
savremenih gr~kih pisaca, neke od njih su dopola prevedene. Onda, uvijek
iskrsne ne{to novo. Tako sam prije godinu-dvije ponovo pro~itao jednu
knji`icu koju sam ranije samo ovla{ preletio, radi se o kratkom romanu koji je
skoro u potpunosti dijalog, jednoiposatni, recimo, bra~nog para na rubu
razvoda, savr{en za kamernu scenu. I onda, i tu do|em do polovine, pa
ostavim. Pa sljede}i put, kad imam inspiracije, to jest `ivaca, nastavim ne{to
drugo. Pretpostavljam nisam siguran da bi sve bilo druga~ije kad bih znao
da }e se ne{to od toga objaviti, kad bih bio natjeran i rokom, a ovako, rekao
sam ve}, jedanaest knjiga prevedenih ve} ~eka, a ja prevodim jo{ i jo{
Pomalo valjda gubim i volju, mada se nadam da me apatija ne}e potpuno
obuzeti. Ili barem da }e me pro}i kad krenem sa sopstvenim izdava{tvom
Zatim, jedno vrijeme upustio sam se u saradnju s jednim sarajevskim
izdava~em, bez ikakve materijalne nadoknade, uredio sam, vrlo pedantno,
upravo redaktorski i lektorski, desetak knjiga, tako da ipak nisam uzaman
tra}io vrijeme taj posao sam batalio kad sam shvatio da se radi o istoj pri~i
kao i kod ostalih izdava~a danas, upravo o odnosu prema prevodiocima, knjizi
kao robi i milionu sli~nih pitanja.
[to se ti~e drugog pitanja, jeste, objavljene su mi u me|uvremenu tri knjige od
onih koje sam ranije imao prevedene. Smilovali se izdava~i, pretpostavljam
zato {to sam se u sva tri slu~aja odrekao honorara. [tavi{e, obezbijedio sam da
se autori odreknu autorskih prava. Kad sad pogledam CV koji dostavljam u
prilogu, vidim da je u stvari posljednjih {est knjiga tako objavljeno. Zna~i, uz
onih jedanaest mo`emo dodati i njih, i to vam ne{to govori o prevo|enju za
svoju du{u prevesti, bez izvjesnosti da }e vam biti objavljeno, sedamnaest
knjiga, u zemlji u kojoj ih dobar dio populacije toliko nije ni u ruci dr`ao. Ne,
to se apsolutno ne isplati.
6. Koliko strana mese~no prevedete?
I ovo je pomalo pitanje koje ne bi postavio neko ko se profesionalno bavi
knji`evnim prevo|enjem. Nema pravila. Ako je rije~ o poeziji, mo`e se desiti
da pjesmu od sedamdeset-osamdeset stihova manje od dvije strane
prevodite dva mjeseca. Jednom sam devet sati prevodio ~etiri Konradove
re~enice. Jednom sam za prevodom jedne rije~i tragao tri ili ~etiri dana
dobro, nastavio sam dalje prevoditi, ali sam se njoj vra}ao svakog dana, lupao
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
5
glavu, dok nije ispalo savr{eno. Jasno mi je da se kod stru~nih prevoda to ne
mo`e priu{titi, ~esto ni kod knji`evnih. Ali zato i dobijamo prevode kakve
dobijamo. Kada smo Amela Simi} i ja prevodili ve} pomenuti Darelov roman,
uradili smo to za mjesec dana toliko nam je dao izdava~, jer je knjiga morala
u {tampu, e da bi stigla na Frankfurtski sajam, a kako je bila dio petoknji`ja,
i ostale ~etiri, ve} {tampane, ostale bi neobjavljene. Radilo se o tome da je
prevodilac koji je trebalo da je prevede tih dana otputovao u Ameriku na
jednogodi{nju stipendiju, a nama je ostavio desetak prevedenih strana, koje su
bile neupotrebljive. Onda smo Amela i ja uzeli godi{nji odmor, ja sam preselio
kod nje, njen mu` je pazio djecu, kuvao, donosio papire i indigo tad se jo{
radilo na pisa}e ma{ine budio nas u tri ujutro da nastavimo, posljednjih dana
je prelistavao rje~nike zajedno s nama i lektorisao, a jo{ jedna prijateljica je
dolazila pet-{est puta i ostajala s nama do duboko u no} lektori{u}i ili kucaju}i
na ma{inu. I zavr{ili smo i iskreno mislim da smo ~ak profesionalno dobro
obavili taj posao ho}u re}i, to u svakom slu~aju nije prevod kog bih se iz bilo
kog razloga zastidio. Ajedine gre{ke koje smo kasnije uo~ili bile su opet do
izdava~a valjda u prelomu, korekturi Ali tako se jednostavno ne radi. Tri
stotine strana zahtjevnog knji`evnog prevoda za mjesec dana! Koliko god
ka`em da smo to odradili profesionalno, sa zanatske ta~ke gledi{ta to je bilo i
pogre{no, kao ustupak izdava~u, i neprofesionalno. To ru{i sve kodekse, stvara
utisak da je prevo|enje dje~ija igra pa ljudi s razlogom po~nu da ga
potcjenjuju, uspostavlja vrlo ru`an presedan, jer }e i tebi i tvojim kolegama
izdava~ sljede}i put postaviti idiotski kratak rok, i, na kraju krajeva, pitanje je
koliko je i moralno. Ho}u re}i, prodati se, doslovno, tim prije {to smo odranije
i Amela i ja imali veoma ~vrst princip, da ne dopustimo da nas izdava~i na
sli~an na~in ucjenjuju. Uop{te ne `elim da spominjem mizeran honorar, bilo je
u tada{njim dinarima ekvivalentan prosje~noj tromjese~noj plati, {to je za toliki
trud ~ak i tada bilo premalo, pa kad to podijeli{ na dvoje, pa kad se sjeti{ da su
nam umjesto u maju isplatili u septembru, kad je inflacija pojela dvije tre}ine,
doslovno: naplatili smo zajedno oko 300 dana{njih eura u dinarima.
Ali, da se vratim pitanju. Recimo, za Mejlerove Drevne ve~eri dobio sam rok
od devet mjeseci, {to za knjigu od 900 strana nije ba{ mnogo. Posebno zato {to
ja insistiram na tome da uvijek, nakon {to zavr{im prevod, ma koliko dug bio,
imam barem jo{ mjesec dana ekstra za dodatne ispravke, novootkrivene
podatke za fusnote, korekturu. U stvari, smatram da bi najidealnije bilo da
prevodilac knji`evnog djela ima nekoliko mjeseci fore, da svoj tekst u
potpunosti zaboravi i bavi se drugim stvarima. Onda, kada mu se vrati{ nakon
pauze od tri-~etiri mjeseca i ovo govorim iz iskustva, ponavljam, jer sam
tako radio s ve}inom prevoda koje sam napravio za svoju du{u kad je pred
tobom tekst koji ti izgleda sasvim tu|, ho}u re}i, kao da ga nisi ti radio, ima{ i
te kako primjedbi na brojna rje{enja koja su ti se na prvu loptu u~inila
najboljim. Ovo posebno va`i kad je rije~ o poeziji. I drugdje sam govorio, u
stvaranju poezije prva rije~ je obi~no ona prava, mada sami pjesnici znaju
koliko moraju da te{u jedan stih. U prevo|enju je samo posljednja ona prava,
{to }e re}i da je u stvari nema. Ja sam Seferisove pjesme prvi put imao
zavr{ene 1983. godine. ^ekaju}i izdava~e, dotjerivao sam ih u godinama koje
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
6
su slijedile. Prve sam objavljivao po knji`evnim ~asopisima {est-sedam godina
prije toga, sredinom sedamdesetih. Ve} tada one nisu bile iste. Devedesetih
godina, u Ljubljani, ponovo sam ih, jednu po jednu, pomno preradio. Pred
{tampanje, jo{ jednom, sve. Ko se potrudi da uporedi prvoobjavljene i ove u
kona~nom izdanju, u knjizi, pomisli}e da su ih prevodila dva razli~ita ~ovjeka.
Vjerovatno bih i danas, da ih ponovo uzmem ~itati, na{ao pone{to {to bi
trebalo promijeniti. Knjigu D`eralda Darela Lorensovog mla|eg brata
Moja porodica i druge `ivotinje prevodio sam, dobro se sje}am jer je to bio
prvi prevod koji sam radio na kompjuteru, nekih {est mjeseci, a ima 300
strana, kao i gorepomenuta knjiga njegovog brata. Ponudio sam je jednom
beogradskom izdava~u, koji je odjednom odustao od knjige. Naravno da sam
je preveo na srpski, to jest ekavski, to jest srpskohrvatsku varijantu koja je
bli`a beogradskoj nego sarajevskoj publici. Onda je po~eo rat, ja sam bio u
Ljubljani, sestra mi je iz Beograda poslala disketu na kojoj je bio prevod i ja
sam rije{io da je objavim u Sloveniji, za bosanske izbjeglice ~ak sam dobio
prava od samog autora, kao i mig slovena~kog PEN-a da }e oni to finansijski
pogurati. Naravno, srpska varijanta iz stotinu razloga vi{e nije dolazila u
obzir. Ko dovoljno poznaje na{ jezik, ili na{e jezike, zna da su razlike
mnogo ve}e nego samo u ekavici i ijekavici po~ev{i od leksike do
konstrukcija, pa sve do slenga i igara rije~i Tako da je to bilo u stvari
prevo|enje nanovo. Onda je PEN odustao od {tampanja, ali mi se javila jedna
urednica iz Novog Sada i rekla da bi ona vrlo rado objavila malog Darela.
Budu}i da sam kod nje ve} objavio dva gr~ka romana, prihvatio sam od sveg
srca, ali, avaj! Kao posljednji po~etnik u radu na kompjuteru, bosansku
verziju sam radio preko srpske, tako da sam opet morao ispo~etka. Na kraju,
ni od tog prevoda nije bilo ni{ta. Objavio sam jedan-dva odlomka, opet
ijekavizirana, po knji`evnim ~asopisima u Bosni, ali se u cijeli roman nisam
vi{e upu{tao. Kad mi je prije nekoliko godina jedan mali sarajevski izdava~
ponudio da je objavi, morao sam je jo{ jednom vra}ati na ijekavski, i jo{
jednom prolaziti cijeli tekst. Dakle, kako se tu mo`e procijeniti koliko je
vremena trajalo prevo|enje? Efektivno, sigurno ne{to manje od dvije godine
za trista strana. Ali to je silan trud, i stvarno ne bih nikome savjetovao da se na
taj na~in bavi ovim poslom. Dok ne dobijete potpisan ugovor s izdava~em,
ni{ta. Ai onda gledajte da tra`ite {to du`i rok. Neka ~ekaju.
Kada je rije~ o stru~nom prevo|enju, to je druga stvar. Naravno da mnogo
zavisi od oblasti koju prevodite. Ka`em, u ono nekoliko stru~nih prevoda
koje sam radio u vrijeme kad nisam morao, ve} da bih popunio d`eparac, znam
da sam za sebe formulisao neke zakonitosti. Ma koliko nepoznat bio teren po
kom se kre}ete, prvih nekoliko strana je najte`e. Recimo, u procentima, da se
radi od sedam do deset odsto teksta. Na primjer, dobri ste u dru{tvenim
naukama, radili ste pone{to o botulinu i kvazarima, ve} imate iskustva sa
mikroprocesorima i makrobiotikom, a onda dobijete 350 strana teksta o
hidroelektranama. Od toga na stranu i po mogu stati rije~i ~ije zna~enje ne
znate ni na maternjem jeziku, od raznih {rafova do cjev~ica za podmazivanje
turbina. Zna~i, prvi put se uop{te susre}ete s takvim tekstom. Ako nemate
nikakav drugi posao koji vas obavezuje i ograni~ava vam vrijeme koje biste
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
7
posvetili prevo|enju, bacite se zdu{no na terminologiju, izlistavate literaturu,
konsultujete prijatelje i poznanike koji rade upravo na tim stvarima i polako
prevodite. Prvih tridesetak strana sigurno pet-{est dana, to jest te{ko da }ete
mo}i i pet ili {est strana dnevno uostalom, toliko su i neke me|unarodne
norme. Svaki ~as listate rje~nike, priru~nike, tlocrte, presjeke, okre}ete
telefone. Onda, kad ste se potpuno ufurali u tekst, kad vam se ~ini, poslije tih
nekih prvih 10 odsto, da cijeloga `ivota niste ni{ta drugo ni prevodili, krene
vam tako da vam rje~nik vi{e nije potreban nema u takvim tekstovima
slaganja vremena i skrivenih subjekata. Onda prevodite onom brzinom kojom
mo`ete kucati. Ja sam prije nekoliko godina dobio 22 strane koje sam morao
prevesti do sutra, a ve} je bilo podne. Pla}ao je OEBS i honorar je bio jako
dobar za to doba u Bosni, moje dvije mjese~ne plate, tako da sam batalio sve
ostalo, isklju~io telefone i sjeo i u komadu odradio za nepunih {est i po
sedam sati. Mada, moram priznati, radilo se o oblasti koja mi je bila bliska, a
terminologija svakodnevna, ljudska prava, demokratizacija, mirno rje{avanje
konflikta, bla-bla, mislim da nijednom nisam otvorio rje~nik. Znam da je u
velikim preduze}ima prije rata, recimo u Energoinvestu, koji je imao veliko
prevodila~ko odjeljenje, dnevna norma za prevodioce bila osam strana. To
izgleda malo krupan zalogaj, ali i tu treba imati u vidu da se uglavnom radilo o
tipskim prevodima, terminologiji koja se ponavljala, ili o dopisima, a, isto tako,
i da se ~esto strana od desetak redova ra~unala kao puna strana.
Da rezimiram. Jeste, sve zavisi od vrste teksta, od predispozicije prevodioca
pretpostavljam da se vra}amo na knji`evne prevodioce kao i od desetine
spoljnih razloga (druge obaveze, rad pod stresom, fizi~ko zdravlje prevodioca
iliti kondicija). Recimo da bih se, u idealnim uslovima, i stimulisan dobrim
honorarom, prihvatio da neki roman Roberta Ladlama od 300 strana prevedem
predam u kona~noj verziji za mjesec i po dana. Ponudite mi knjigu Kurta
Vonegata, iste du`ine, koga neuporedivo vi{e cijenim i volim, i tra`i}u
trostruko du`i rok.
7. Koliko sati Vam je potrebno za jednu stranu (max min)
Mislim da sam dovoljno op{irno obrazlo`io u prethodnom odgovoru. Ali,
recimo da ponovimo ne{to konkretnije. Ako je zahtjevniji, ozbiljniji prevod,
jedna strana mo`e uzeti od dva sata do dva dana. Ako je ne{to lak{e,
neobaveznije politi~ki komentar, esej iz oblasti koja mi je bliska, mo`e biti i
pola sata. Ako se radi o stru~nom prevodu, opet iz oblasti koja mi je blista,
otprilike isto toliko.
8. Imate li dovoljno vremena za rad na prevodu (dovoljno dug rok)?
Iz svih gorenavedenih razloga, do sada sam uglavnom imao. Ali ponavljam,
moj slu~aj je izuzetak od pravila. Uglavnom gledam da uredniku obrazlo`im
za{to smatram da su njihovi rokovi nerealni. Uostalom, to je i bio razlog
{to sam napustio ovo nedavno uredni~ko mjesto nisam mogao da se
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
8
izborim sa izdava~em ne samo za pristojne honorare, ve} ni za razumne
rokove.
10. Da li prevodite ne{to za fioku, odnosno za svoju du{u?
[ta nameravate s time?
Uglavnom tako i prevodim. Gore sam obrazlo`io {ta }u s tim. Samo se nadam
da }u dovoljno dugo po`ivjeti.
11. [ta smatrate zadovoljavaju}im uslovima za prevodila~ki rad i
prihvatljivom mese~nom zaradom?
Dva pitanja u jednom, ali nema veze, vidio sam da ih kasnije ima i vi{e. Oba
tra`e op{irniji odgovor. Ako pod uslovima ne podrazumijevate sve ono {to je
potrebno za prevo|enje, od ~ega sam ne{to ve} pomenuo referentnu
literaturu, motivaciju pretpostavljam da se ovo odnosi na ono {to se nekad
nazivalo uslovima rada. Recimo, idealno bi bilo raditi kod ku}e, mada mi je
jasno da to nije uvijek mogu}e. Kad radite u kancelariji, prekidaju vas drugi,
kolege, stranke, telefoni, nije uvijek mogu}e da se usredsredite na posao koji
radite. Zna~i, ti{ina, mir. Nekada sam slu{ao muziku dok sam radio, za~udo ne
klasiku ni rok otkrio sam ovu gr~ku muziku, njihov urbani bluz, takozvane
rebetske pjesme, i posebno dok sam prevodio sa gr~kog volio sam da pustim
da relativno glasno svira. Nekad bih zapjevao s izvo|a~ima. Danas najvi{e
volim da radim u apsolutnoj ti{ini, smeta mi i {um vode u radijatorima, zvuci
sa ulice. I jo{ ne{to, nimalo neva`no, a i ta mudrost valjda dolazi s godinama.
Polo`aj, fizi~ki, kako sjedite. Po{to je ovo sedatorni zanat, poslije godina
rada po~inje me relativno brzo hvatati umor u ki~mi, krstima, trtici. Valjda bi
fizi~ke vje`be rastezanja mogle pomo}i, ali kad se ufuram u ono {to radim,
ili zaboravim na to, pa kasnije trpim napade i{ijasa, ili sam previ{e lijen da
ustanem i protegnem se. Uglavnom, dobra stolica, nekakav naslon za le|a,
ne{to pod noge, ekran u visini o~iju, sve to bi trebalo da pomogne da se manje
zamaramo. Iluzorno je danas ra~unati na prirodno osvjetljenje ionako ve}i
dio vremena radimo no}u. Zna~i, osvjetljenje bi trebalo da bude {to manje
agresivno, posredno, da se ne oslanjamo samo na ono sa ekrana. Meni se u
posljednjih dvadeset godina dioptrija skoro udvostru~ila, a sve je to
posljedica buljenja u slova. Na kompjuteru barem mo`emo da odredimo
veli~inu fonta, pa i to mnogo zna~i, da ne naga|amo pod lupom kakve bubice
~itamo.
[to se ti~e pitanja zarade, smatram da bi nekakav minimum za pet strana
dnevno, 22 do 24 radna dana u mjesecu, morao da bude pristojna mjese~na
plata u svakom dru{tvu, ne prosje~na, prili~no iznad prosje~ne, otprilike kako
se nekad rangiralo u dru{tvenim preduze}ima, koliko je procijenjena visoka
stru~na sprema na kraju krajeva, ipak smo zavr{avali nekakve fakultete, ~itali
desetine hiljada strana, postali malobrojni koji mogu da rade ovaj posao. Sad,
na sli~an na~in bi trebalo izvesti ra~unicu za slobodnjake, to jest one koji
nemaju stalno zaposlenje. Zna~i, stotinjak strana trebalo bi da vrijedi
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
1
9
minimalno koliko dvostruka prosje~na mjese~na plata. Namjerno ka`em
minimalno jer zaboravljamo da zaposleni, opet ka`em u normalnim
dru{tvima, ne u ovim na{im imitacijama normale, imaju zdravstveno i
penzijsko osiguranje, godi{nje odmore, da firma pla}a sve doprinose na
njihovu zaradu, dok slobodnjak sve to mora da plati sam, od poreza nadalje,
tako da u startu on/ona dobija otprilike jednu tre}inu onoga {to redovno
zaposleni prime. Da ne govorimo o tome da ne}e ni{ta dobiti ako se razboli,
dok zaposleni idu na bolovanje, a njihov posao preuzima neko drugi. Zaposleni
obi~no imaju potrebnu referentnu literaturu, tim prije {to obi~no pokrivaju
samo jednu oblast, a slobodnjak mora sve da sam nabavlja i danas prevodi
tekst o amebama, a sutra o Dioklecijanovoj palati. Zatim, na sve ovo treba
dodati te`inu teksta. Ponovo insistiram na tome. Nije isto prevoditi Harija
Potera i Gospodara prstenja, nemaju istu te`inu tekstovi Karla Maja i Tomasa
Mana. Tako da tu razliku u te`ini tekstova naru~ilac mora da kompenzira ili
uve}anom cijenom strane ili znatno du`im rokom. Ja sam, ne{to po
sopstvenom izboru, ne{to silom prilika, uvijek `ivio prili~no boemski, kad sam
imao novaca, to mi nije ni{ta zna~ilo i olako sam ga tro{io. Vrijeme rata me je
nau~ilo da budem oprezniji zbog drugih o kojima sam morao brinuti, ne zbog
sebe. Ali sam uvijek najbolje funkcionisao u asketskim uslovima. Dobro, znam
da se mo`e re}i da posjedovanje dobrog kompjutera ne zna~i asketizam, ali ja
kompjuter smatram samo sredstvom za rad, kao {to je nekad bila pisa}a
ma{ina. Ho}u da ka`em, jedine potrebe koje imam su pristojan krov nad
glavom, pristojan sto i stolica, pristojan krevet i knjige. To sam definitivno
potvrdio samom sebi kada sam sredinom devedesetih godina bio na nekakvom
tromjese~nom seminaru u Norve{koj, gdje sam imao savr{enu sobicu u
studentskom domu, sa zajedni~kim tu{em i klozetom na ~etiri sobe, ma{inom
za ve{ u podrumu, i obezbije|ena tri obroka dnevno. Tada sam shvatio da bih
tako mogao do kraja `ivota. Sli~na je bila i pri~a iz mojih ljubljanskih dana.
Jedan prijatelj, izbjeglica iz Dubrovnika, i ja stanovali smo kod ovih prijatelja,
svi u jednom jednosobnom stanu, relativno velikom, ali jednosobnom, a ~esto
je mjesecima tu boravila i prijatelji~ina majka. Ponekad bi do{ao i jedan bra~ni
par Beogra|ana iz Istre i preno}io. Po sistemu, ~eljad nisu bila bijesna I svi
smo savr{eno funkcionisali, pisali, ~itali, dru`ili se, `ivjeli intenzivnim
intelektualnim `ivotom meni su to bila najplodnije stvarala~ke godine.
Objavio sam i neke knjige u Gr~koj, izme|u ostalog i izbor Andri}evih
pripovijedaka. Kad sam se poslije rata vratio u Sarajevo, imao sam relativno
veliku platu za bosanske uslove. Me|utim, kako sam u me|uvremenu za{ao u
godine i manuo se boem{tine u drugu ruku, za takav `ivot potrebno je
dru{tvo, a moje dru{tvo se ili razi{lo, ili nije moglo priu{titi boem{tinu a
stanovao sam kod roditelja, odvajao sam od svake plate sebi samo za cigarete,
a sve ostalo davao njima. Dakle, ja nisam mjerilo ni kad se radi o tome kakve
prohtjeve treba imati moji su previ{e ograni~eni. Televiziju skoro nikad ne
gledam, osim vijesti i ponekog filma. I od filma sam se odu~io nekad sam
i{ao u tri razli~ita bioskopa dnevno, u Kinoteku svakodnevno. Nijedan film mi
nije promakao, uklju~uju}i i prve honkon{ke kung fu spektakle, remek-djela,
njema~ke krimi limunade po Edgaru Valasu, danske polupornografske. Au
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
0
posljednjih dvadesetak godina bio sam mo`da sedam-osam puta u kinu.
Smije{an je razlog ne mogu izdr`ati dva sata bez cigarete. Muziku, kao {to
sam rekao, tako|e vi{e ne slu{am. Kupim tu i tamo poneki CD i zaboravim ga
naviti kad do|em ku}i, pa po dva-tri mjeseca kupi pra{inu. Naravno, ne mo`e
se zahtijevati od ljudi da se odreknu toliko toga, porodice, sitnih zadovoljstava,
da `ive, jekti~ni, u nekoj pariskoj mansardi i pi{u uz svije}u u krajnju ruku,
to je i pitanje izbora. Ponavljam, ja sigurno nisam uzor kad je rije~ o
normalnom `ivotu. Ali sam se uvijek borio za dostojanstven status prevodioca,
posebno jedno vrijeme nekoliko godina pred rat, kad sam bio i predsjednik
Udru`enja knji`evnih prevodilaca BiH. Ovo nije ni u kakvoj kontradikciji sa
~injenicom da za neke knjige nisam uzimao honorare, kao ni sa tim {to imam
gomilu ve} prevedenih knjiga bez izgleda za objavljivanje u skoroj budu}nosti.
Radilo se o mojoj odluci, o tome da su honorari bili toliko mizerni da sam
radije odustajao od njih, ili mi je jednostavno bilo stalo da se knjiga pojavi po
svaku cijenu, pa sam odustajao. Ali, kad god sam mogao, tra`io sam i ~esto
dobijao dobar honorar. Berlinove eseje je prije nekoliko godina finansirao
Fond Otvoreno dru{tvo BiH, [oro{ova fondacija, a po{to sam posredno i sam
radio za njih i znao koliko ta~no daju izdava~u za objavljivanje, za {tamparske
tro{kove, za reklamu, za prevod, insistirao sam na tome da mi do posljednjeg
dinara plate dio namijenjen prevo|enju. I dobio sam, za tada{nje prilike u
Bosni, nevjerovatno visok honorar, recimo 12 eura po strani. Naravno da su
barabe opet imale posljednju rije~, uvijek te nekako izigraju. Odradio sam im i
korekturu, napisao pogovor i ni{ta od toga mi nisu platili, a od 10 knjiga na
koje sam tako|e imao pravo, dobio sam samo jednu. Znam da je danas vrlo
te{ko savjetovati vrsnim prevodiocima koji nemaju hljeba da se dr`e tako
aristokratskih stavova i, ponavljam, jasno mi je da sam ja uglavnom bio u
privilegovanom polo`aju. Ali eto, radije sam se odricao honorara nego da
prihvatim neku crkavicu, a ako sam radio ne{to {to je bivalo naru~eno,
insistirao sam na svojoj cijeni. Ako je ne bih dobio, odbijao sam. Radije }u
~itati ne{to ili opet prevoditi, za svoju du{u, {to nikad niko ne}e objaviti, nego
da prevodim ne{to {to nije moj par rukava.
12. Da li je Va{a profesija cenjena? Kako prime}ujete da jeste, odnosno da
nije? Da li je Va{ prevod i prevod uop{te prime}en u kulturnoj i medijskoj
javnosti? Na koji na~in? Da li neko ocenjuje Va{ prevod? Od koga
o~ekujete ocenu, od koga je dobijate? Postoji li javno vrednovanje
prevoda?
Idemo jedno po jedno. Naravno da nije. Prvi je upravo ovaj faktor o kom sam
do sada govorio prete`no finansijski. Drugo, svi misle da mogu da prevode.
Ne govorim samo o klincima koji su zavr{ili nekoliko kurseva stranih jezika,
pogledali tridesetak stranih filmova ili ovo je slu~aj posebno u Bosni, za
vrijeme rata gdje je isplivala cijela generacija onih koji su natucali strane
jezike, mada uglavnom engleski, pa su pripadnici UNPROFOR-a, Crvenog
krsta, posmatra~kih misija i silni novinari bili prisiljeni da koriste njihove
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
1
usluge. Neki od njih su ostali u ovom poslu, {to danas ima porazne posljedice.
Samo sjedite pred televizor i pogledajte neki film, vi{e je nego izvjesno da }ete
na}i desetine klju~nih gre{aka koje poti~u uglavnom od nepoznavanja jezika,
ali i od nedostatka {ireg obrazovanja. Zatim, tu su i svi oni direktori, ministri i
ambasadori koji misle da znaju jezike poslu{ajte intervjue koje daju stranim
novinarima, ne samo unaprijed napisana saop{tenja za {tampu. U drugu ruku,
vidim da usmeno prevo|enje, kako simultano tako i konsekutivno, vrlo dobro
prolazi. U Bosni je i to problem nekoliko najboljih prevodilaca bavi se sada
samo time. Za{to bi radili duge dosadne knjige kad za jedno popodne zarade
mjese~nu platu? Ali ja mislim da ovdje prije svega govorimo o pisanom
prevo|enju.
Da li neko primje}uje prevode uop{te? Zapitajte se sami. Koliko puta ste
obratili pa`nju na ime prevodioca? Ko se danas, recimo, sje}a krasne gospo|e
Razije Sarajli} a ona je prevela devedesetak knjiga s talijanskog! U Beogradu
mo`da za nju nisu ni ~uli. Ja je pamtim jo{ iz prvog razreda osnovne {kole, kad
sam le`ao u bolnici od krajnika, a moji mi donijeli knjigu Pinokio. Neko
vrijeme ~ak sam, po navici, recitovao, Kolodi, Pinokio, prevela Raza
Sarajli}, a valjda jo{ nisam znao {ta zna~i ono prevela. U gimnazijskim
danima sam saznao da je ona sestra Izeta Sarajli}a, a jo{ kasnije smo ~ak
zajedno bili u Predsjedni{tvu Udru`enja prevodilaca mo`ete misliti, neko ~ije
ste ime ~itali u osnovnoj {koli sjedi pored vas i oslovljava vas sa vi! Ne bih
bio vi{e po~astvovan ni da je sam Kolodi sjedio pored mene. Josipu Torbarini,
osniva~u zagreba~ke anglistike i vrhunskom prevodiocu [ekspira, objavili su
tek poslije vi{e od {ezdeset godina doktorat iz Kembrid`a u prevodu. Ko danas
pominje Vinavera, a samo zahvaljuju}i njemu je Tom Sojer dio na{eg
kulturnog naslje|a. Ja znam dosta prevodilaca, mnoge sam i li~no poznavao, i
opet ih ne pamtim onoliko koliko bih `elio, koliko bi trebalo. Recimo, znam da
je Dubravka Ugre{i} prevodila Harmsa, ali ne pamtim ime njegovog
beogradskog prevodioca. Znam da je Sava Babi} prevodio Hamva{a, a Milan
Mili{i} i Zoran Stanojevi} Tolkina, ali ne znam zagreba~ke prevodioce tih
pisaca. Vi{e se ne sje}am ko je prevodio Babelja, a znam ga skoro napamet
(kako po~inje pri~a Pismo? Draga mama Jevdokija Fjodornovna), i sad
mi je tu, pri ruci, ono staro Radovo izdanje, biblioteka Re~ i misao, i
mogao bih varati, da ustanem i pogledam ime prevodioca ~ini mi se da je
bila prevoditeljica, nisam siguran. Znam Slamniga i [oljana, koji su prakti~no
donijeli modernu englesku poeziju na ove prostore, znam Ivana Ivanjija, Tonka
Maroevi}a, Kolju Mi}evi}a, jo{ petnaestak-dvadeset, ne nabrajam ih ni po
kakvom prioritetu. Asretao sam s prevodiocima na kongresima i
konferencijama, na prevodila~kim susretima, raspravljali smo o
prevodila~kim problemima koji su bili sli~ni sada su mo`da samo ja~e
izra`eni ponekad bismo u pauzi porazgovarali, {ta sada prevodite, vidjela
sam da ste objavili to i to, a opet, nismo se znali. Recimo, na jednom takvom
skupu Nada [oljan uzgred ka`e, Kad sam prevela Faulza a ja pojma
nisam imao, a jo{ smatram Faulza svojim piscem, mislio sam da pratim sve
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
2
o njemu, i kod nas i u svijetu.
3
Tako, pretpostavljam, na tim skupovima nisu
znali ni za mene. Dobro, mo`da su ~uli, dobio sam i neke nagrade, ali da je
neko posebno znao ~ime se bavim i {ta sve prevodim, ~isto sumnjam. Pa ako
kolege iz bran{e ne znaju {ta radite, kako }e znati ostali? Ja sam do sredine
devedesetih na prostoru srpskohrvatskog objavio vi{e, koli~inski, tekstova sa
novogr~kog nego sve {to je do tada objavljeno u 100 godina. Ajo{ smo kao
neki prijatelji s Grcima Vidim da sada u Beogradu ima nekoliko solidnih
prevodilaca s gr~kog i to mi je drago, ali ko ih prati? Mo`da ja, jer me ta
knji`evnost zanima, jer ho}u da vidim {ta se radi na tom polju. Ostali ~itaju
usput, ako ~itaju. Jedan mali izdava~ sada u Sarajevu ide sa izdanjcima do sto
primjeraka, od toga tre}ina ide autoru, kao dio honorara. U Beogradu i
Zagrebu veliki je doga|aj ako se knjiga {tampa u vi{e od 500 primjeraka.
Jedan od ja~ih beogradskih izdava~a prije nekoliko godina rekao mi je da
objavljuje jedan ud`benik za novinare, i pisanih i elektronskih medija, ne{to
bez ~ega se u novinarstvu, posebno ovom na{em dana{njem, apsolutno ne
mo`e. Budu}i da sam tada radio u sarajevskom Media centru i to upravo na
edukaciji novinara, rekao sam mu da samo za Bosnu predvidi najmanje 500
primjeraka, kao, mi }emo to otkupiti i dijeliti besplatno. On je samo odmahnuo
rukom i rekao da se jednostavno, pou~en dotada{njim iskustvom, ne usu|uje
{tampati vi{e od 1.000 primjeraka. Kako o~ekujete da neko zna za prevodioce
u publici koja se sastoji od 500 potencijalnih ~italaca? ^uli ste hiljadu puta,
~itali komentare, kako je neka knjiga izvrsno napisana, kako je ovo ili ono
genijalno re~eno niko nikad nije rekao, stani malo, pa ne samo da to ne bi
bilo genijalno re~eno, ~ak ni sama knjiga ne bi postojala (na na{em jeziku)
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
3
3 Jedna od najdra`ih Ljermontovljevih pjesama mi je Borodino, i znao sam je napamet u ne
znam ~ijem prevodu, mogu}e Bertolinovom. I onda, krajem osamdesetih, nai|em na jedan
fantasti~an prevod, koji sasvim potisne stari a znate {ta to zna~i, kao kad biste rekli da vam
nije vi{e omiljeno jelo pasulj s rebarcima nego tiramisu. Ispostavi se da je prevodilac Ljubi{a
Ba~i}. Ja dotad nisam ni znao da se Baja bavi prevo|enjem, posebno poezije, mada sam znao
da je objavio tri ili ~etiri knji`ice pjesama za djecu, koje mi nikad nisu do{le do ruku. Volio
sam ga kao glum~inu, ali prevodioca... I uvijek sam `elio da mu se javim, da mu nekako
stavim do znanja koliko me je taj njegov `estoki, namjerno ka`em mu{ki prevod uzdrmao i,
naravno to nikad nisam uradio i sad duboko `alim. Ka`imo to kolegama, ionako imaju vrlo
malo te vrste satisfakcije. Nema ljep{eg komplimenta nego {to je onaj koji do|e od nekog ko
zna {ta ste uradili. Prije nekih pet godina, na jednom skupu u Londonu, jedan kolega sa
Filozofskog fakulteta u Pri{tini ka`e mi, Znate, malo je prevo|eno na albanski, ali smo bar
imali knjige na srpskohrvatskom. ^itao sam ~etiri prevoda Kavafijeve pjesme Grad na
srpskohrvatski i va{ me se najvi{e dojmio. Skoro me rasplakao, ne zbog toga {to me je
rangirao kao prvog. Ate pjesme su objavljene prije ~etvrt vijeka u jednoj opskurnoj knji`ici. A
jedna prijateljica, ina~e istori~arka umjetnosti, koja je tu i tamo prevodila stru~ne tekstove,
rekla mi je za jednu antologiju gr~ke pripovijetke: Kako ste uspjeli da pogodite stil svakog
pisca! Vjerujte, taj kompliment mi zna~i mnogo vi{e nego nagrada za prevod Ru`dija. Za
nagrade nikad ne znate {ta je bio odlu~uju}i faktor, kom ~lanu `irija se {ta dopalo, a ovo je bilo
vrlo konkretno. Osim toga, to mi osim nje niko nije rekao, a ja sam upravo na to bio
najponosniji. Radilo se o autorima iz 19. vijeka, jedan je pisao tzv. folklornu pri~u, drugi
istorijsku, tre}i porodi~nu dramu, i stvarno su se svi me|usobno razlikovali kao da dolaze iz
razli~itih kultura {to donekle i jeste bio slu~aj, jedan je radio kao ljekar u Parizu, drugi kao
seoski u~itelj, tre}i je `ivio u jo{ turskom dijelu Gr~ke, ~etvrti na Jonskim ostrvima. Ada ne
govorimo da su neki od njih pisali jednim `estokim, arhai~nim oblikom gr~kog jezika koji
niko vi{e nije govorio. I na sve to sam ja bio ponosan, a jedino je ta prijateljica to prepoznala.
da nije bilo prevodioca. I to rade svi, ~ak i mi, prevodioci: kada prikazujemo
neku knjigu, recimo u nekom knji`evnom ~asopisu, mo`da jo{ pomenemo ime
prevodioca, negdje sitnim slovima, pri dnu, ali uglavnom pri~amo o pi{~evom
jeziku, o pi{~evoj versifikaciji i metaforama,
4
o pi{~evim fantasti~nim
rje{enjima i stilu, kao da smo sve te knjige ~itali u originalu pa znamo, a da
nije bilo prevodioca, ni~ega, ni metafora ni stila...
[to se ti~e vrednovanja u javnosti, mora}u da opet navedem primjere iz
sopstvenog iskustva, {ta mogu, ono mi je nekako najbli`e. Ja sam veliki dio
svog opusa ve} objavio do 1988. godine, kada sam pre{ao na Tre}i program
radija. Zna~i, bio sam na neki na~in prisutan. Organizovao sam nekakve
susrete, knji`evne ve~eri, promocije, u krajnjoj liniji, motao sam se po sli~nim
manifestacijama, a i ono boemsko nije bilo nezanemarljivo, dobar dio svijeta
iz kulture, kako oni iz mainstreama to se tada nazivalo sinekurom tako i
alternativci, visio je po kafanama. Pa ipak, tek kad sam postao urednik na
radiju, kad sam po~eo s mikrofonom dolaziti u pozori{te ili intervjuisati ovog
ili onog, vidio sam kako mi ugled ska~e. Ne zato {to su saznali da sam
prevodilac, ve} {to su znali da sam novinar! Valjda po principu da se ne{to nije
dogodilo ako to mediji nisu zabilje`ili. Apazite, radilo se o kulturnom
programu, gdje je 60 odsto vremena odlazilo na klasi~nu muziku, a ostalo na
visokoumne razgovore ili ~itanje tekstova iz filozofije, nauke, umjetnosti;
programu vrlo male slu{anosti. Ponekad bismo dobili pismo nekog slu{aoca,
pa smo se i mi sami, u redakciji, zezali: evo ga, onaj jedan se javlja, jer,
navodno, niko osim nas samih nije ni slu{ao na{ program on ni u kom
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
4
4 Znam da je ovome mjesto drugdje na nekom prevodila~kom skupu ali ve} neko vrijeme
razmi{ljam o kontekstualnom i konceptualnom prevo|enju. O kontekstualnom govorim
ne{to ni`e, kad spominjem film Sjever-sjeverozapad. U posljednje vrijeme me vi{e zanima
konceptualno. Upravo kada je rije~ o metaforama recimo, prevodim neku narodnu pjesmu, a
ne `elim stavljati fusnote ({to je prednost proznog prevoda), kako da u jednom stihu prenesem
ono {to je Grcima ~empres, simbol lijepog, sna`nog mu{karca, ili trska, simbol vitke,
lijepe, krhke, a ipak nesalomljive `ene. Kod nas ~empresa nema prije ju`ne Hercegovine i
nikome ni{ta ne zna~e, osim {to nas mo`da podsje}aju na godi{nji odmor. Ovdje bi prije i{ao
jablan ne ni hrast, koji je samo sna`an. Jablan ima i vitkost nalik ~empresu, i `estinu
hrast je trom. @ena bi, valjda, bila breza. Ali ja li~no brezu do`ivljavam kao pomalo
bole{ljivu, mo`da zahvaljuju}i Slavku Kolaru. U drugu ruku, brezu, ma koliko bila i na{a,
nekako vi{e ve`emo za ruske prostore. Apada mi na pamet i jedan argument koji sam prije
nekoliko godina iznio na jednom skupu u Norve{koj, nakon {to sam doputovao poslije
mno{tva peripetija s vizama. Rekao sam: Rije~ viza ista je u ve}ini evropskih jezika, ~ak i
tamo gdje ima i drugi termin za nju, razumje}e o ~emu govorite. Strogo neutralno govore}i, na
nivou leksike, viza ozna~ava dokument koji ovla{}eno diplomatsko predstavni{tvo jedne
zemlje izdaje podaniku druge zemlje kako bi mu omogu}ilo da pre|e njenu granicu i boravi
odre|eno vrijeme u njoj. Me|utim, ono o ~emu razmi{ljamo jedan Norve`anin i ja kad ~ujemo
samo rije~ viza sigurno nije isto. Njemu to podrazumijeva dosadnu proceduru jer mu za
ve}inu zemalja viza nije ni potrebna da ode u strani konzulat, popuni neke papire, sa~eka
deset minuta i onda mu udare nekakav pe~at u paso{. Ja moram da stojim u redu od ~etiri
ujutro, sa doslovno 26 dokumenata /toliko mi je bilo potrebno za norve{ku vizu/, od rodnog
lista, potvrde o zaposlenju, dr`avljanstvu, vakcinisanju, tri posljednje plate, nekretninama, o
tome ako sam razveden da li su djeca pripala meni ili `eni... I onda, lako je mogu}e da ne
dobijem vizu. Ai ako je dobijem, slu`benik na paso{koj kontroli ima diskreciono pravo da me
ne pusti u zemlju... Imam jo{ primjera, ali za drugi put.
slu~aju nije bio ni blizu ni najnegledanijoj televiziji. Tada sam shvatio svu mo}
medija i opasnost koja im je uro|ena, da manipuli{u. Ljudi koji su me do
ju~e znali samo preko {anka u kafi}u odjednom su po~eli da mi se klanjaju na
ulici. Bilo je i apsurdnih situacija. Jednom me je jedna gospo|a, dramaturg
jednog sarajevskog pozori{ta, s kojom sam htio da pravim intervju u vezi s
nagradom koju je nedavno prije toga dobila, prvo napala, za{to sam kupio
kartu i u{ao na ulaz za publiku?, zatim smo kafenisali do duboko u po~etak
predstave, potom me je vrlo nepristojno uvela, sve lupaju}i vratima i stolicama
dok je predstava uveliko tekla u centralnu lo`u, koja je, sre}om, bila
prazna, htio sam u zemlju da propadnem, a onda mi je i to sve u toku
predstave u lo`u po poslu`itelju poslala kafu i pepeljaru (samo ti pu{i, ko ih
jebe). Ja sam se sav uvukao u sebe, vidio sam prezrive poglede oko sebe koji
nisu prestali do kraja predstave, u stvari, ja sam bio predstava. Ljudi su
vjerovatno mislili da sam kakav visoki funkcioner. Ali, vi|ao sam kolege koji
su koristili takve privilegije, koji su pu{ili u pozori{tu za vrijeme predstava.
Kasnije sam shvatio da je sirota `ena ne{to pobrkala, valjda je mislila da sam
sa televizije i da }u praviti veliku reporta`u, jer je stalno zapitkivala kako mi se
svidio pogled iz lo`e Kada sam prije nekoliko godina pravio promociju
Sabranih pjesama Jorgosa Seferisa, organizovao sam to nekako
multimedijalno, i to u Media centru, a pozvao sam pedesetak ljudi, prijatelja
i poznanika, za koje sam znao da }e sigurno do}i, da }e do}i zbog mene.
Medije namjerno nisam zvao, ali potrefilo se da je jedan od njih u to doba
bio urednik u jednom od sarajevskih nedjeljnika, pa je poslije poslao nekog
novinara da sa mnom obavi intervuju. Onda su navalili iz svih drugih medija,
iz drugih novina i ~asopisa, sa radija i televizije. Tako je ispalo ~ak zabavno
poslije toliko godina rada shvatite da ste u stvari potpuno bezna~ajni, da je
sredina u kojoj `ivite silna provincija u kojoj mediji moraju nadoknaditi
nedostatak zbivanja pra}enjem bilo kakvog malog doga|aja. Ka`em, ta
promocija je bila gotovo potpuno privatni doga|aj, uz }eretanje s publikom,
zezanje s tehni~arima zbog mikrofona koji nisu funkcionisali, na kraju smo
imali ~ak i tombolu, podijelio sam nekakvu gr~ku keramiku, fla{u uza i karte
tipa figurae veneris pre{tampane sa vazni iz anti~ke gr~ke. Aipak, bila je to
prva javna satisfakcija koju sam do`ivio poslije trideset godina bavljenja ovim
poslom.
13. Da li (bi)ste se bavili kritikom prevoda? Za{to da, za{to ne?
Jednom ili dvaput ne{to sam pisao o tome, ne{to sam malo vi{e govorio na
skupovima. Mislim da i uredni~ki posao kojim sam se bavio i na Tre}em
programu radija, kao i ovaj posao sada, i onaj privremeni pri pomenutom
sarajevskom izdava~u na neki na~in svi predstavljaju i kritiku prevoda. Imam
ogroman dosije, ili fajl, ako ho}ete, u kom sam sakupio stotine primjera ne
samo pogre{nog prevo|enja, ve} vi{e ne{to nalik Klajnovom Rje~niku jezi~kih
nedoumica. Kad god radikalnije interveni{em kao redaktor, poku{avam da
prevodiocu objasnim za{to sam to uradio, za{to smatram da je moja varijanta
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
5
bolja, vi{e sugeri{em nego {to mijenjam. Kao prvo, ljudi su sujetni, s pravom,
a kao drugo, za{to bi moja bila posljednja? Zato u principu ne interveni{em
ako ono {to je prevodilac ponudio mo`e pro}i. Ne govorim o o~iglednim
gre{kama, lapsusima, previdima tipa, Tri najljep{e rije~i su volim te, gdje je
prevodioca o~igledno povukao original. Da, vrlo rado }u se i ubudu}e baviti
time, ili analizama prevoda, valjda sve u svrhu kvalitetnije ponude. U drugu
ruku, rijetko se pojavi prava kritika prevoda, koja je najbolja kad je pi{u
upravo prevodioci, jer oni bar znaju o ~emu govore. Tako me je odu{evila
sama ~injenica da je nekoliko vrsnih hrvatskih prevodilaca reagovalo mada
nije bilo rije~i o pravoj kritici, svelo se na nabrajanje primjera gdje se grije{ilo
na u`asno traljav prevod Da Vin~ijevog koda, koji je uradila jedna valjda
ina~e solidna prevoditeljica. Ali i tu treba biti oprezan. Nedavno je jedna mlada
i nadobudna bosanska prevoditeljica, ~ije sam nesuvisle prevode kao i
polupismene autorske tekstove i ranije ~itao i zgra`ao se nad njima, objavila u
sarajevskom Odjeku ni{ta manje do analizu prevoda pjesama Silvije Plat, koji
je objavila jedna druga mlada i nadobudna bosanska prevoditeljica. [ta da
ka`em, rugala se tava loncu. U drugu ruku, nekad se i sami prevarite. Jedna
mla|a prevoditeljica u koju sam imao prili~no povjerenja, na neki posredan
na~in sam joj bio valjda i mentor, mada mi je bilo jasno da je prili~no povr{na,
prevela je prije nekoliko godina, kad smo pokretali Sarajevske sveske, jedan
vrlo zna~ajan esej, ali dozlaboga zbrda-zdola. Pa`ljivo sam ispravio sve gre{ke,
sjeli smo zajedno i odr`ao sam joj predavanje o povr{nosti, ali sam redakciji
rekao da ipak ra~unaju na nju. I sad, u posljednjem broju, iza|e njen prevod
jednog eseja o Ki{u koji je napisao Mark Tompson. Tu nailazite na gluposti
tipa Novi testament ili Njegov Ki{ov partner, Paskal Delpe{, koji je ve}i
dio njegovih djela preveo na francuski Tu se ne radi samo o neznanju, rekli
smo da niko ne zna sve, ali zato se mo`e raspitati, pro~itati, izlistati, tragati
Radi se o krajnjoj nezainteresovanosti za ono {to radi{, o opasnom otaljavanju
po mom mi{ljenju prili~no odgovornog posla. Jer, za razliku od usmenih
prevodilaca, ~ija fama volat, na{a scripta manent.
II
1. Kako se u Va{oj zemlji postaje prevodilac? Postoje li prevodila~ke {kole?
[ta je njihov program?
Stigli smo do drugog dijela, a jo{ uvijek se bojim da ja udaram u klin, a vi u
plo~u. Mo`da je odmah na po~etku trebalo da defini{emo prevodioca, jer su
nam, o~ito, koncepti razli~iti. Meni je ovo kao da pitate, kako se postaje
pliva~? Treba pitati prevodioce. Ho}u da ka`em, svaki je to postao na svoj
na~in. Ali da ne ispadnem arogantan, hajde da ubla`im. Vi o~ito stalno mislite i
na stru~ne i na knji`evne prevodioce, dok ja mislim samo na ove druge to {to
sam spominjao i stru~no prevo|enje bilo je zato {to su pitanja bila tako
formulisana. To su dvije razli~ite dimenzije sli~nog ali nikako istog posla,
mada se stru~ni prevodioci mogu baviti knji`evnim prevo|enjem, i obratno. To
je kao kad bismo rekli da se i arhitekte i slikari bave vizuelnim sredstvima
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
6
Poku{a}u prvo da odgovorim na drugo i tre}e pitanje. Prevodila~ke {kole u
Bosni ne postoje, mada postoji Odsjek za anglistiku na Filozofskom fakultetu.
I ja sam na njemu diplomirao, ali nisam siguran koliko me je on osposobio za
prevodioca. Mislim da isto va`i za sve filolo{ke fakultete kod nas, jer su nam
programi bili sli~ni. Ho}u re}i, naravno da nau~i{ jezik, naravno da se usmjeri{
i disciplinuje{, naravno da ti neke pre~ice postanu bli`e kako se slu`iti
rje~nikom, na primjer ali definitivno nismo sa njega izlazili kao prevodioci.
Bili smo osposobljeni za rad u {kolama, u prevodila~kim biroima gdje nas
je tek o~ekivalo u~enje kako da prevodimo i to je to. Ne mo`ete me ubijediti
da se knji`evno prevo|enje u~i mislim institucionalno. Naravno da smo, uz
u~enje subjekta i predikata i intrusive R i metafizi~ara i generativne
gramatike i Gather ye rosebuds while ye may i za{to se mo`e re}i Im
counting on you a ne at you, pone{to i prevodili, na vje`bama. I onda je to
ocjenjivano. I na ispitima se moglo pasti ako ne prevede{ kako treba. Ali niko
nas nije u~io stilu, niko nam nije rekao da Novi testament jeste ta~an prevod
sintagme New Testament, a zna~enje ipak nije ta~no, da se mora prevoditi u
zavisnosti od konteksta, da rije~i mijenjaju zna~enje. Da je make love do
unazad ~etrdeset godina zna~ilo udvarati se, pa dobijate apsurdnu situaciju,
kao u filmu Sjever-sjeverozapad, kad bjegunac od zakona Keri Grant u vozu
pri|e Iv Meri Sent i po~ne ne{to petljati, a ona ka`e, Ne marim mu{karce koji
bi da me potucaju pri prvom susretu, a u stvari ka`e, koji mi se udvaraju pri
prvom susretu, samo {to to siroti dana{nji prevodilac ne zna, nau~io je iz
savremenih filmova samo ovo prvo zna~enje. Azamislite matorog,
konzervativnog Hi~koka, i to iz vremena suknji do ispod koljena, pa da u
njemu jo{ `ensko tako ne{to ka`e! Vidio svojim o~ima, i na zagreba~koj i na
sarajevskoj televiziji. Sumnjam da je bolje na beogradskoj. Imenica rape je,
zahvaljuju}i ameri~kim filmovima iz sudnica, a i doma}im ratovima, ostala sa
jednim jedinim zna~enjem, silovanje, a u Filipovi}evom velikom rje~niku iz
sedamdesetih njeno prvo zna~enje je jo{ uvijek otmica. Dajte nekom
mla|em da prevede naslov potencijalnog filma po Aleksandru Poupu, The
Rape of the Lock i bez sumnje }ete dobiti Razvaljivanje katanca bi}e
toliko razborit da }e znati da nije Silovanje katanca, misli}e da se radi o
nekom trileru. Znam da se moji prijatelji koji rade na fakultetima vjerovatno
ne}e slo`iti sa mnom, a ni neke kolege prevodioci, ali knji`evno prevo|enje se
ne u~i na fakultetu. Fakultet ti pru`i umije}e i to dobro, ako ga zna{ iskoristiti,
ali ni{ta ne mo`e nadomjestiti ono drugo. Opet bih napravio pore|enje: sa
fakultetskom diplomom germaniste, romaniste, sinologa, ti si kao diplomirani
in`enjer gra|evine. Zna{ da crta{ i projektuje{, zna{ koliko brzo cement vezuje,
koji profil `ice nosi koliko optere}enje, ali uop{te ne mora{ znati da svojim
rukama postavi{ ciglu na ciglu. Kao prevodilac, ti si prije zidar, prakti~ar.
Gledao sam na ljubljanskoj Komparativistici, studenti u~e ~ak kako da
komponuju stihove. [to je fantasti~no, ako ima{ talenta, to ti mo`e pomo}i, ako
ne, nau~i{ barem dovoljno da pristojno prevede{ neku pjesmu. Naravno,
mislim na klasi~ni, vezani stih. Nau~e da ih prepoznaju, svrstavaju, da na
osnovu nekoliko stihova, izva|enih iz konteksta, mogu zaklju~iti da li je
pjesma nastala u doba renesanse ili moderne. Super! I {ta? Ni{ta. Onaj ko se
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
7
tim bavi takve stvari }e kad-tad sam apsolvirati. Ali ima ne{to drugo kod
Slovenaca. Oni uop{te ne ~itaju. Pitanje je da li za svaku {kolsku godinu imaju
vi{e od tri knjige u lektiri. I kako sutra mo`e{ da ka`e{ da si komparativista
ako si tokom studija pro~itao tridesetak knjiga? Zato ima{ gomilu osrednjih
prevodilaca i samo desetak vrsnih.
5
Mi smo u Sarajevu imali desetak knjiga iz
svakog predmeta, za svaki semestar ne ka`em da su ih svi studenti ba{ sve
pro~itali, ali neki jesu, a neki su i mnogo vi{e. Za vrijeme jednogodi{njeg
studija u Americi iz svakog predmeta sam morao ~itati po dvije knjige
nedjeljno, iz svakog predmeta, i o ve}ini napisati po esej. Ja sam svoju
prevodila~ku {kolu u~io od na{ih velikih pisaca, od izvrsnih prevoda, a kasnije
originala. U~io sam je od ]opi}a i Nazora i Skendera i Miljkovi}a, od
pripovjeda~a kao {to su Sijari} i Mihailovi}, od zaboravljenog Desnice, od
Tabakovih prevoda Andersena i iz jedne prastare knjige, {tampane 1918. u
Solunu, u prevodu potpukovnika Ljubomira Dabi}a, koji ju je posvetio seni
svoje mile majke Jelene, a naslov joj je bio Sirano de Ber`erak i znao sam je
napamet ve} u drugom razredu osnovne {kole, a i danas mislim da je to
najbolji prevod Sirana kod nas. U~io sam je iz Seferisovog prevoda Eliota na
gr~ki, koji mi je ukazao na to koliko je mno{tvo proizvoljnosti u prevodu
Lali}a i Hristi}a. U~io sam je nekoliko godina, privatno, kod Svetozara
Koljevi}a, ne samo kad smo zajedno prevodili Ru`dija, ve} i mnogo ranije, na
drugim rukopisima, kad sam mu nosio prve prevode ili kad sam bio prvi
~italac nekih njegovih rukopisa, od njegovog insistiranja na tome da ne mogu
sa gr~kog jednu frazu prevesti kao mirna Bosna do mog smijanja nad
njegovom sintagmom blind woman from Grgurevci i u sitne sate, kad bismo,
iznureni, ostavljali rukopis i popili po ~a{u vina uz komentar, Aje l da, ba{
smo ovo dobro uradili. U~io sam je od Feride Durakovi}, koja je godinama
lektorisala moje tekstove, posebno poeziju, i posebno Seferisa, od Milene
Popovi}, penzionisane lektorke Vojnoizdava~kog zavoda, od Zvonka
Radeljkovi}a, Samira Busova~e, Dragana Hamovi}a, Mirze Hasanbegovi}a,
Vlade Albaharija za koga i dalje mislim da je najve}i majstor srpskog i
hrvatskog kao jezika na ovim prostorima i od Dace D`amonje, ko }e ih sve
nabrojati. Pravila na{eg jezika sam u~io od dobrih profesora stare {kole,
Svetozara Markovi}a, Jovana Vukovi}a ve} je, jadnik, bio senilan, nije
pamtio studente, ali je zato jezik imao i svakoj }eliji tijela. U~io sam ga od
Na|e Taso i Herte Kune, a Midhat Ri|anovi} me je nau~io da nisu pravila
fiksirana za sva vremena, da je jezik `ivi organizam. Ne, druge su {kole ove
koje ja imam na umu kad govorim o knji`evnom prevo|enju. Ako je knji`evno
prevo|enje, a posebno prevo|enje poezije, vrhunske pa jo{ uspje{no, kad te
kao dobrog prevodioca ocijene ne prevodioci nego pjesnici re-kreacija,
ponovno pisanje poezije, samo na drugom jeziku, a u tome se sla`u brojni
pametniji od mene, to se sasvim izvjesno ne u~i u nekoj standardnoj {koli.
Meni je va`nije to {to mi Ferida i Marko Ve{ovi} ka`u da sam neku pjesmu
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
8
5 Dok sam ovo privodio kraju, pro~itam na web-sajtu B92 o studentima Filolo{kog fakulteta u
Beogradu koji {trajkuju gla|u. Ma{ala! Izgleda da je najbolje da zahtijevamo da nam se ukine i
ono malo stranih jezika koje smo, bogu hvala, prisiljeni da u~imo.
dobro preveo nego deset doktora filologije sad, {to je i Marko u
me|uvremenu doktorirao, to je njegov problem, on je za mene prije svega
pjesnik. I to upravo jedan koji zorno pokazuje da ne mora{ biti prevodilac da
bi nekog pjesnika prenio u svoj jezik. Ne znam koliko poznaje francuski, ali
znam koliko ne poznaje engleski. Aopet su njegovi prevodi Emili Dikinson,
Bodlera i Jejtsa najbolji na srpskohrvatskom. [ta je Vladimir Devid po struci
matemati~ar, i to vrstan, a bez njega haiku i japanologija na ovim prostorima
ne postoje a i u svijetu ga i te kako cijene. Od desetine najboljih gr~kih
prevodilaca koje znam samo je jedan filolog pa i sam Seferis je bio pravnik.
^ovjek koji je najvi{e preveo s na{eg na gr~ki u posljednjih trideset godina je
sociolog, radi kao novinar i sebe uop{te ne smatra prevodiocem to {to je
savr{eno prevodio Me{u i Andri}a i Du{anov zakonik i Pavi}a i Stevanovi}a on
smatra da je bila njegova li~na stvar. I sam ka`e da smatra da mu je u stvari
najuspje{niji prevod Smrti gospodina Golu`e, koji je uradio kad je na{ jezik
poznavao nepunih {est mjeseci zaboravljamo da je u ovoj vrsti prevoda,
dakako, va`no znati jezik originala, ali je mnogo va`nije poznavati svoj jezik.
Kod nas je odnekud prevladavala mitologija da fakultet proizvodi prevodioce,
jer je sve bilo proizvodnja. Nemam razloga ni da hvalim ni da kudim fakultet,
na kraju krajeva, i ja sam na njemu diplomirao. Ali ho}u re}i, ja bih bio ovo
{to sam sad i da nisam diplomirao mo`da zato {to je to jedino {to znam.
Fizi~ki nisam posebno spretan, prirodne nauke mi nisu i{le, ne vozim, zna~i ne
bih bio ~ak ni dobar drvosje~a ili taksista, mo`da bih bio osrednji kelner, dobro
kuvam kafu. Ali ja sam svoju prvu knji`icu jednu slikovnicu s Pajom Patkom
preveo ve} u ~etvrtom razredu osnovne {kole, naslov je bio, sje}am se,
Donald Private Eye i ja sam to glatko preveo kao Privatno oko, iako
sam ve} ~itao [erloka Holmsa i Lemija Kou{na. U gimnaziji sam preveo jednu
knji`icu pri~a Stivena Krejna i [tajnbekovog Ri|eg ponija, naravno vrlo
po~etni~ki, ni za kakvo objavljivanje. Valjda sam slutio u kom }u smjeru
Ali, da ne bih bio potpuno nepravedan, moram re}i da {kole za stru~ne
prevodioce smatram i te kako potrebnim, {tavi{e neophodnim. Poznat mi je
program Univerziteta u Patri, koji {koluje simultance za Evropski parlament,
pa mogu ne{to re}i o tome. Od bruco{a se o~ekuje da njegov nivo poznavanja
engleskog ili francuskog, ili oba jezika jer ima i takav smjer, bude ve} ondje
gdje su na{i diplomci. Onda se dvije godine u~e razne tehnike prevo|enja, radi
se i ne{to teorije, ali sve uglavnom vje`ba. Azatim se posljednje dvije godine
intenzivno rade prevo|enja po oblastima, iz kabina, sa slu{alicama, jedan
semestar samo medicina, jedan semestar samo pravo, i tako dalje. Samo ja opet
ka`em, sa njima se ne bih mijenjao. Ta vrsta posla nosi jedan sasvim druga~iji
pristup, drugu vrstu koncentracije i odgovornosti. Ja im se mogu diviti, kao {to
se divim artistima Pekin{ke opere koji su umije}e vladanja tijelom i
gravitacijom doveli do savr{enstva, ali me ne privla~i da se ja na njihov na~in
izvr}em i ska~em. U drugu ruku, i znam da }e mi i ovdje neke kolege
zamjeriti, imao sam priliku da prolazim kroz pisane prevode nekih od
vrhunskih simultanaca i osim u tri-~etiri slu~aja ~esto sam bivao zbunjen
razlikom izme|u profesionalizma koji pokazuju u kabini i otaljavanja kad je
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
2
9
rije~ o bacanju rije~i na hartiju. Jednako imam utisak da na neki na~in
potcjenjuju ovo drugo, kao, oni su iznad toga mo`da i zbog toga {to ti
dru`enje sa akademicima i ministrima i kamere i reflektori i }askanja po
predsjedni~kim ve~erama i {ta ja znam {ta sve udari u glavu, a za ovo drugo
zna{ da }e do}i do malobrojne publike. Amo`da i upravo stoga {to njihov glas
odlazi u vjetar, ne}e ba{ rat izbiti ako i poneki klju~ni termin pogre{no prevedu
na mirovnoj konferenciji. Pamtim jedan slu~aj u Tuzli prije {est-sedam godina,
kad je jedan solidan prevodilac jednako lupao bilo je rije~i o ograni~enju
ovla{}enja policiji da bi naposlijetku briljirao kad je preveo da policija ne
mo`e da vr{i arbitra`na hap{enja. Ja sam sjedio me|u u~esnicima
konferencije, ispred nezavisnih medija, i tada mi je stvarno prekipjelo,
proderao sam se, da me ~uje i on, u kabini, i svi ostali, arbitrarna, samovoljna,
na svoju ruku, zavirite malo u Vujakliju! I, brate, ne slu`e se rje~nicima.
Tolikog samouvjerenja jo{ nisam vidio. Ja i sada znam otvoriti i na{ i
oksfordski rje~nik engleskog i pro}i kroz sva zna~enja rije~i thing {ta ja
znam, mogu}e je da }e me asocirati na neko bolje rje{enje. Znam ih koji rade
bez ijednog rje~nika na stolu. Kakva je to pretencioznost? Nema dobrog pisca
koji sve rije~i svog jezika dr`i u glavi, a ne stranog. Ama, izvini, ja mogu do}i
kod ljekara koji nema ba{ bijelu kecelju i izlo`enu svu onu inkvizitorsku
skalameriju na stolu, ali ako nema ba{ ni~ega {to bi nagovje{tavalo ~ime se
bavi, nijednog simbola svog zanata, sumnjam da bih ga pitao za dijagnozu. Da
zavr{im, dakako da su {kole potrebne, ali sasvim druge vrste od ovih
postoje}ih. Mo`emo jednog dana posebno porazgovarati i o njihovoj
eventualnoj strukturi i programima.
2. Da li postoje zakoni koji reguli{u prevodila~ku delatnost? Da li su se oni
menjali u poslednjih deset godina? U koju vrstu delatnosti se svrstava
prevo|enje?
Ne. Amislim da malo gdje i postoje, i to je dobro. Osim ako pod zakonima
ne podrazumijevate pravnu regulativu nagra|ivanja, ali onda pitanje opet nije
najsre}nije formulisano. Zakon niti mo`e niti smije da odre|uje ko mo`e da
prevodi. I nije lo{ ni ovaj na{ haos danas, jer djelimi~no vjerujem u onu
komunisti~ku maksimu da iz kvantiteta mo`e izrasti kvalitet. Naravno, na umu
imam normalne dr`ave, ne ove na{e kvazidr`avice. Zaboga, pa i u biv{oj
Jugoslaviji je postojala konkurencija, ako ste bili slab prevodilac, ako ste na
nekoj konferenciji kiksali ili smlatili prevod nekog filma, vi{e vas nisu
pozivali. Ako ste bili solidni, kad-tad biste se probili, preko lokalnih ~asopisa
za kulturu, preko priloga na lokalnom radiju. Pogledajte samo ove silne pisce
iz isto~ne i zapadne Hercegovine {to sjede po Beogradu i Zagrebu na stranu
njihov politi~ki anga`man, na to se slobodno ispovra}ajte. Ali nisu oni uhvatili
tolika uredni~ka mjesta samo zahvaljuju}i nacionalisti~kim lobiranjima
nekad je selekcija ipak podrazumijevala rad, talent, upornost. [to je dobar dio
njih to iskoristio u druge svrhe, to je sedmi pade`. Mo`e dana{nji izdava~
pogurati bilo kakvo sme}e od prevoda Da Vin~ijevog koda koji smlati neki
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
0
student za crkavicu, ali samo zato {to ne postoje druge dimenzije koje reguli{u
upravo tr`i{te, tr`i{te knjige. Zato {to je publika `edna bilo ~ega, a i ta
malobrojna publika nije vi{e ona nekada{nja dobar dio nje je u inostranstvu,
a ova koja je ostala mo`da vi{e i ne mo`e da priu{ti 15-20 eura po knjizi. Ali i
to }e do}i na svoje. Kako je sada dr`avi glavno da naplati porez, ona }e ga
prevodiocu odrezati kao i svakom drugom, na honorar koji dobije{ plati{
procenat koji pla}a privatni zubar ili cvje}ar ili bakalin zaboga, pru`io si
uslugu i nema nikakvih stimulacija u vidu osloba|anja poreza ili bar ni`e
stope za intelektualne usluge. I onda, logi~no, dosta toga se radi na crno.
Upravo kao {to vam i taksista ili kelner u kafi}u ne izdaje ra~un, upravo kao
{to vi ne izdajete ra~un moleru koji vam ofarba stan, tako i vi za Crveni krst ili
Fond za razvoj multidemokratskih parainstitucionalnih inicijativa prevedete
sedamdeset strana, oni to plate iz bud`etske stavke ostali tro{kovi, i svi su
zadovoljni. Osim dr`ave. I onda sve ukrug, vrzino kolo.
3. Postoji li institucionalna podr{ka prevodnoj knji`evnosti i prevodiocima
(dotacije za {tampanje izdava~ima; pla}eno socijalno i penzijsko osiguranje
za prevodioce; stipendije (vrsta, visina, koliko ~esto); nagrade?
I da i ne, mada se na kraju sve ipak svede na jedan vid plja~ke. Ne znam kakvo
je stanje u Srbiji i Crnoj Gori danas, ali znam da u Hrvatskoj ve} neko vrijeme
Ministarstvo za kulturu otkupljuje od svih izdava~a izvjestan broj knjiga od
svakog izdanja. To je, naizgled, za op{tu sliku kulture vrlo pozitivno, te knjige
onda idu u Nacionalnu knji`nicu, neke se {alju {kolama ili sveu~ili{tima ili
bibliotekama, a neke vjerovatno ~ame po samom Ministarstvu. Ali, ruku na
srce, od toga profitira samo izdava~, koji je ipak kapitalista, preduzetnik {ta
ipak, koji je prije svega kapitalista i jo{ dobija tu beneficiju od dr`ave, od
dru{tva, kako se ranije govorilo. Tako da su i ovdje lon~i}i polupani jer
niko ne}e da prizna da smo uistinu tek u fazi prvobitne akumulacije kapitala,
tamo gdje su Engleska i Njema~ka bile prije 150200 godina. Vidite,
komunizam nije lagao kad nam je govorio o negativnim dimenzijama
kapitalizma eksploatacija radnika, vlast nad sredstvima za proizvodnju i tako
dalje. Samo nam je pre}utkivao i pozitivne strane razvijenog kapitalizma, u
kom imate i neku vrstu socijalne sigurnosti, fleksibilnost u izboru zanimanja,
fluktuaciju rada, fantasti~nu za{titu na radu, a sve je to ostvareno
sindikalnom, upravo cehovskom borbom u ovih 200 godina. To {to kod nas
izdava~ mo`e da ti naru~i rukopis od 250 strana za mizernu cijenu, a onda ti
mjesecima ne pla}a, ili jednostavno ka`e da odustaje od narud`be iz bilo kog
svog razloga jer s tobom ionako nije potpisao nikakav ugovor nije samo
odraz ukupnog stanja u kom velika riba i tako dalje. Da se vratim na molere.
Pa isti taj izdava~, kad bi pozvao molera i ovaj mu ofarbao stan, a on rekao,
stani malo, odustajem, ili, ne dopada mi se, pogleda}u, mo`da Perica to radi
bolje a jeftinije, dobio bi ako ni{ta drugo, ono barem kantu s bojom u glavu. To
je ve} postalo pitanje mentaliteta. Za{to im to dozvoljavamo? Pla}eno
socijalno i penzijsko, koliko znam, u Bosni imaju samo oni koji su redovno
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
1
zaposleni. Ne znam da li se u posljednje tri godine status sa slobodnjacima
promijenio ne pri~am ba{ o tome kad odem dole ali jedno vrijeme to su bili
samo slikari, muzi~ari, glumci, i to njih nekolicina. Ali kako u Bosni ina~e
veliki broj stvari jo{ nije zakonski regulisan, nekoliko profesionalnih
prevodilaca koje znam dakle, oni koji mogu da `ive od prevo|enja, oni
najbolji, simultani koristili su upravo te manjkavosti u zakonu i prijavljivali
se na biro za zapo{ljavanje kao nezaposleni kako bi imali pokriveno bar
zdravstveno osiguranje. [to se ti~e stipendija i nagrada, to zaboravite i
vjerovatno jo{ dugo vremena ne}e biti ni~ega nalik tome. Za kulturu generalno
jo{ uvijek se odvaja najmanje. Jasno je da je i dr`ava siroma{na, ali ipak
Kada smo prije nekoliko godina organizovali PEN-ov kongres, od Ministarstva
za kulturu Sarajevskog kantona dobili smo, ~ini mi se, 20.000 eura i te pare
jo{ nismo ni vidjeli, oni su u stvari platili smje{taj gostiju u hotelu, {to je bilo
bar neka olak{ica. Sre}om, veliki broj gostiju iz inostranstva na{ao je sponzore
da im plate put, bilo ih je ~ak odnekud i {estoro iz Japana koji su sami sebi
platili i put. Bilo je novca i sa drugih strana, naravno, od samog PEN-a iz
Londona, od nekoliko fondacija, ali u principu sve se svodi na to. Mora{
mjesecima unaprijed po~eti da lobira{, moljaka{ za novac, tra`i{ partnere,
pi{e{ ambasadama i velikim firmama kojima, kad ih ima samo nekoliko?, a
onim najuspje{nijim ne mo`e{ da se obrati{ kako bi me|unarodnim gostima
objasnio da te sponzori{e Fabrika duvana, iako su upravo oni bili spremni da
nas doniraju? I tako se snalaze svi kulturnjaci. Sve ove festivale {to vidite
MESS, Filmski festival, sve je to od stranog novca. Dobre dvije-tri godine
neposredno poslije rata sve knjige koje su se {tampale izvan produkcije
nekoliko dnevnih listova i sve kulturne ~asopise finansirao je [oro{, to znam
jer znam kakva je bila produkcija, a bio sam i u odboru za raspodjelu tih
sredstava. Samo o ovome i o nagra|ivanju mogao bih napisati cijelu knjigu.
Zatim, to {to postoji ~uveni Bajbok i jo{ jedna-dvije knji`are u Sarajevu, kao
isto toliko u Banjaluci, pa zatim po jedna-dvije u Tuzli, Mostaru, Zenici,
mislim da je stvarno zanemarljivo. Koliko ih je u Vi{egradu ili Kalesiji ili
Modri~i? [ta je sa Biha}em, koji je i prije onog rata imao dvije akademije i tri
knji`evna ~asopisa? I, {to je jo{ najgore, i publika koja pi{e je, kao i ona koja
~ita, svedena gotovo na prste nekoliko ruku. Ima ne{to malo nagrada ne,
ovdje pretjerujem, sada ih ima ~ak previ{e, samo ve}ina ih je nov~ano
bezna~ajnih, a {to se ti~e kvaliteta knjiga koje nagra|uju, na`alost, daleko su
od vrhunskih, uz izuzetke jedne iz Tuzle i jedne-dvije koje su formalno ostale
jo{ od prije rata. Ali opet u `irijima sjede uvijek ista lica, jedni drugima pi{u
recenzije ili kritike, a sli~no je i sa ~asopisima. Sje}am se jednog sastanka
redakcije jednog solidnog ~asopisa kad su se urednici po~eli me|usobno
propitkivati, [ta ima{ ti za sljede}i broj? prvo popuni{ sopstvenim
tekstovima, pa onda, ako ostane love za honorare, tra`i{ rukopise izvan
redakcije. Zatim, kako je jedno vrijeme bila aktuelna pri~a o multikulturalnosti,
sje}am se kako smo jednom tra`ili novac od {vajcarskog ata{ea za kulturu i
hvalili se kako u redakciji imamo i Banjalu~ane, a ina~e imamo dosta priloga
iz Banjaluke, pa iz Danske, pa iz Rusije, pa iz Crne Gore, pa iz Slovenije. Na
{to je siroti ~ovjek, zbunjen, pitao, Ama dobro, ali ve} nekoliko brojeva
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
2
nemate nikoga iz Zenice ili Tuzle. Ko `eli stipendije, sam prati {ta se
objavljuje na konkursima u inostranstvu ono malo {to se pojavi po dnevnoj
{tampi uglavnom je za lokalno obrazovanje, a ako je za inostranstvo, onda su
to obavezno prirodne nauke. Ponekad bude i ne{to van toga, ali onda morate
sve uviti u pri~u o demokratizaciji, ljudskim pravima, restituciji, tako da to
opet ka~i politologe ili pravnike, u posljednje vrijeme i feministe. Ja sam se
godinama po~eo sam to jo{ prije rata redovno prijavljivao za ljetnju {kolu
pri Atinskom univerzitetu, ~ak i kad mi nije bio nu`no potreban novac, koji je
svake godine zbog sve ve}eg broja prijavljenih studenata neohelenistike
postajao sve manje dovoljan, ali ionako sam stanovao kod prijatelja, a
stipendija mi je bila potrebna kako bih mogao dobiti vizu na dva mjeseca. Da
dodam da je Ministarstvo za kulturu tokom posljednje dvije godine i u Bosni
po~elo ne{to kao i u Hrvatskoj. Otkupljuje jedan dio knjiga od ve}ine izdava~a.
Ali opet ka`em, po{to i tu poznajem situaciju iznutra, od toga koristi ima samo
izdava~. I pazite kako funkcioni{e savremeni bosanski izdava~. Recimo da
regularno plati autorska prava, koja nisu velika, za ove prostore prava za
relativno uspje{nu knjigu su oko 500 eura s tim {to on gleda da i to dobije
badava mal~ice moljaka{, pa znate, kod nas je bio rat, tako da ~esto ni to ne
plati. Zatim, obi~no ima {tampariju ne vi{e svoju, kao {to su svi ve}i izdava~i
imali nekad, ali zato je sad niknulo hiljade malih {tamparija u kojoj {tampa i
druge stvari, reklamne letke, priru~nike, kalendare, upalja~e, i tu budza{to
od{tampa knjigu. Pet stotina primjeraka ne mogu ga ko{tati vi{e od 1.000 eura.
Dvadeset }e dati novinarima koje }e pozvati na eventualnu promociju, i oni
}e te knjige prikazati, zna~i i reklama mu je d`aba. Bivao sam na promocijama
koje su bile skuplje nego knjige koje su se promovisale. Televizija ionako sve
bilje`i, u nedostatku drugih doga|aja Neka ga je sve dosad ko{talo 2.000
eura. Prevodiocu }e ionako platiti za godinu dana, od knjiga koje se, mo`da,
prodaju. Zna~i, ako je za tu knjigu dobio 2.000 eura od Ministarstva, pokrio je
ve} sve tro{kove i svaka knjiga koju uop{te proda je ~isti dobitak. Pa ko ne bi
tako bio izdava~? I naravno da mu je onda svejedno da li se ta knjiga uop{te
prodaje. Ja sam ove Seferisove sabrane pjesme polovinom devedesetih
ponudio jednom izdava~u u Beogradu, prijatelju, obezbijedio sam da se
pjesnikova udovica odrekne autorskih prava, sm sam knjigu kompjuterski
prelomio, odrekao se svojih prava ~ak osakatio knjigu, jer sam nekih 200
strana komentara i bilje{ki, kao i dugi pogovor, drasti~no skratio, na kraju
obezbijedio i 4.000 eura (govorim u dana{njem novcu da biste shvatili omjere)
od gr~kog Ministarstva za kulturu. Taj izdava~ je ~ak tri godine na svom web-
sajtu dr`ao reklamu za Seferisa kao narednu knjigu u tom i tom kolu Aonda
je po~eo da zivka, Kad }e Grci uplatiti onu lovu? Ama, stani malo, pa ti
ho}e{ da zaradi{ na knjizi, a nisi je jo{ ni prelistao a kamoli dao u {tampu?
Izvinite, ali to je debela zarada. Naravno, Grci su javili da }e uplatiti
kompletnu sumu nakon {to dobiju pet primjeraka knjige. I poslije toga ni{ta.
Zato sam knjigu i objavio o svom tro{ku, skoro svu svoju dotada{nju
u{te|evinu dao sam na {tampanje, PEN je formalno bio izdava~, zamolio sam
ih, da ne tro{im jo{ na gluposti kao {to je registrovanje izdava~ke ku}e radi
jednog naslova, tro{kovi su bili malo iznad 2.500 eura, a vrlo je luksuzno
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
3
izdanje, 500 strana, 500 primjeraka, i to je to. Kad sam dobio onih 4.000 eura
iz Gr~ke, platio sam kona~no dvojici prijatelja, jednom koji je napravio
ilustracije i drugom koji je sve to grafi~ki dizajnirao i prakti~no iznio {tampu
na svojim le|ima i oni su to radili bez zarade na umu, za mene. Na promociji
sam prodao tridesetak primjeraka po pet eura po komadu dvije porcije
}evap~i}a i to je bila jedina zarada (ne ra~unam tro{kove promocije). Tako
sam na kraju ostao na pozitivnoj nuli i sa 450 primjeraka knjige, koju sam
poslije dijelio prijateljima, stotinjak poslao po{tom bibliotekama i knji`arama
po svijetu: uzgred, ho}ete li jednu? Jedan drugi izdava~ u Sarajevu objavio je
knjigu pomenutog Surunisa i svjesno sam i{ao na to da mi ne}e platiti honorar.
Ali njega je valjda ipak grizla savjest, pa me je ubijedio da odemo do gr~kog
ambasadora, s kojim sam se ina~e poznavao, on je i razgovarao s
ambasadorom ja sam se stidio, bilo mi je kao da prosim za ne{to {to sam ve}
bio halalio i ~ovjek je fino uzeo sto primjeraka knji`ice (navodno za gr~ke
biblioteke koje crne biblioteke, ko to tamo ~ita na{ jezik?) i iz svog
nov~anika izvadio i platio 500 eura. Ka`em, na sarajevski ili beogradski
na~in svako mo`e biti izdava~. I jo{ ne{to. Znate li za ove uslovno nazvane
stipendije, to jest stimulacije za prevodioce? To je krenulo prije petnaestak
godina i prvi su, naravno, opet bili Nijemci, s tim {to su u me|uvremenu to
uveli u ve}ini zemalja zapadne Evrope. To su grantovi upravo namijenjeni
prevodiocima ne samo iz isto~nih zemalja, znaju ljudi da je svuda posao
knji`evnog prevodioca potcijenjen, a na taj na~in promovi{u dio svoje kulture.
Takav je bio i taj grant koji sam ja dobio za Seferisa. I bi}e da sam bio prvi,
da je u gr~kom Ministarstvu kulture to tek bilo pokrenuto, jer ni sami nisu
znali ba{ proceduru i prili~no je trajalo u drugu ruku, gr~ka birokratija
Elem, te stipendije se ve`u isklju~ivo za ime prevodioca. Sve {to vi imate da
poka`ete je ugovor potpisan sa izdava~em i da, po objavljivanju izvjestan broj
primjeraka obi~no pet do deset po{aljete Ministarstvu, i dobijate relativno
normalnu nagradu, nezavisno od toga koliko vam je platio izdava~. Pazite,
ovo zna~i da vam izdava~ svakako pla}a ili vas vu~e za nos ali to nema
nikakve veze s njim, on ~ak ne mora znati da ste se vi javili doti~nom
ministarstvu. I zamislite, prije nepunih mjesec dana ka`e mi jedna draga
prijateljica, ina~e krasna osoba, ali valjda rad sa izdava~ima korumpira, Zna{,
ovi nekakvi grantovi {to dodjeljuju strana ministarstva, mi sad potpi{emo
fiktivan ugovor sa prevodiocem i isplatimo mu koliko mi ocijenimo, a od para
koje nam daju ta ministarstva {tampamo knjige. I ona kao i niko drugi ne
vidi tu ni{ta nemoralno! Jo{ ne{to, jedan izdava~ s kojim sam radio tra`i od
svih izvr{ilaca usluga, jer ih sve anga`uje po projektu, i prevodioce, i
lektore, i korektore, da unaprijed sami uplate porez za honorar koji }e im
isplatiti. Onda mu odnese{ potvrdu od banke i on ti uredno, poslije dva-tri
mjeseca, godinu dana, isplati honorar. I zamislite sad nekog nezaposlenog
lektora, kome od honorara od 400 eura zavisi ho}e li jesti sljede}eg mjeseca,
kako pozajmljuje 150 eura da uplati porez na novac koji tek treba da vidi. Ne,
apsolutno nemam ni{ta protiv toga da izdava{tvo ovakvo kakvo je
propadne.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
4
4. Da li je u Va{oj zemlji mogu}no `iveti od prevo|enja? Koliki su
prevodila~ki honorari? Koliki su porezi? Kako se utvr|uju porezi na
autorske honorare?
Mislim da sam uglavnom odgovorio na ovo pitanje kroz cjelokupnu
dosada{nju pri~u. Samo da jo{ jednom istaknem mo`e se `ivjeti, ali ih je
vrlo, vrlo malo. I to su jedino simultani prevodioci, a i njih je dvadesetak
barem su se uspjeli izboriti za neki monopol, ali i kvalitet. Ho}u re}i, naravno
da se sve vrti oko dvadesetak ljudi ja prvi ne bih, zbog obraza, anga`ovao da
mi na nekom skupu prevodi neko ko ne zna razliku izme|u arbitrarno i
arbitra`no.
5. Postoje li u Va{oj zemlji profesionalne prevodila~ke asocijacije
(udru`enja prevodilaca)? Odakle se one finansiraju? [ta su njihove
funkcije i ciljevi?
Ne. Mada jeste bili govora da se obnovi ne{to. Me|utim, knji`evni prevodioci
ono {to ih je bilo nisu ni prije rata bili ba{ organizovani, a stru~ni nisu
zainteresovani. Valjda zasad idu po sistemu, zagrabi dok mo`e{, dok se nije
regulisalo.
6. Da li ste ~lan profesionalne prevodila~ke asocijacije? Da li je to va`no za
Va{ prevodila~ki rad (ostvarivanje prava, borba za honorare, posredovanje u
nala`enju /i napla}ivanju obavljenog/ posla itd)? Imate li i neke obaveze kao
~lan prevodila~ke asocijacije? Koje biste obaveze prihvatili?
Ne, budu}i da ne postoji. Smatram da je veoma va`no osnovati neko cehovsko
udru`enje, ali za sada ne vidim kako }e i}i. Dakle, ni na ostatak pitanja ne}u
odgovoriti, ali opet mogu da se vratim na ono kako je nekad bilo, jer,
ponavljam, bilo je veoma dobrih rje{enja i za{to ih danas ne primijeniti?
Udru`enje knji`evnih prevodilaca BiH osnovano je pedesetih godina,
pretpostavljam, po inerciji postojala su u drugim republikama, a bilo je i
po`eljno da se u okviru Socijalisti~kog saveza radnog naroda osnivaju
takva udru`enja gra|ana malo si ih mogao i dr`ati pod kontrolom. U drugu
ruku, ve}ina tih udru`enja bila su podstanari pri dru{tvima knji`evnika
va{e je i danas. Na{e nije imalo ni prostorije, tek neposredno pred rat dobili
smo jednu sobicu u jednom objektu, biv{oj vili nekog funkcionera, koja je
dodjeljena Udru`enju pisaca i odmah pretvorena u vrlo pristojan restoran.
Pisci su to dobili od tada{nje Samoupravne interesne zajednice za kulturu kao
poklon, pod uslovom da dijele sa nama, ne bismo li i mi dobili krov nad
glavom. Sje}am se sva|a po dnevnoj {tampi sa tada{njim predsjednikom
Udru`enja pisaca i ljudi u SIZ-u koji su slijegali ramenima, da bi ih na kraju
ipak malo pritisnuli. I te prostorije smo koristili jednom mjese~no, nekad i
rje|e. Prije toga, svu dokumentaciju, ra~une i pe~at udru`enja dr`ali su
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
5
predsjednici Udru`enja knji`evnih prevodilaca kod ku}e. Dok je Sulejman
Grozdani} bio predsjednik, a istovremeno i direktor Orijentalnog instituta,
sastanke smo odr`avali u Institutu. Kasnije smo ih dr`ali u Klubu
Svjetlosti. Ne{to malo novca {to smo dobijali od SIZ-a tro{ili smo na
organizaciju Prevodila~kih susreta, a gledali smo da se oni poklope sa
Sarajevskim danima poezije, jer su brojni knji`evni prevodioci u biv{oj
Jugoslaviji bili i pisci, pa nismo imali tro{kova za njihov put budu}i da su
ve} bili u Sarajevu, odvojili bi jedan-dva dana da prisustvuju na{im
susretima. Krajem osamdesetih godina objavili smo i nekakav Leksikon
knji`evnih prevodilaca sa li~nim i biografskim i bibliografskim podacima.
Nije nas bilo ni mnogo, na hartiji mo`da tridesetak, ja ih nikad nisam
upoznao vi{e od desetak. I ve}ina je bila prili~no starija generacija mo`ete
misliti da sam ja bio najmla|i kad sam u trideset petoj godini izabran u
Predsjedni{tvo. Toliko o tome {ta je dru{tvo radilo i kako je funkcionisalo.
Udru`enje stru~nih prevodilaca osnovano je krajem sedamdesetih ili ~ak
po~etkom osamdesetih i u stvari njegova svrha postojanja bila je upravo
samo ovo {to ste napomenuli da posreduje u nala`enju posla i ubira dio
honorara za posredni~ke usluge. Oni se jesu namlatili para, jer je tu uvij bilo
posla i imali su vi{e od stotinu pedeset ~lanova. Kada sam, na prvim
vjetrovima demokratizacije, 1987. godine, ~ini mi se, ja izabran za
predsjednika Predsjedni{tva Udru`enja knji`evnih prevodilaca, znao sam da
je to najve}im dijelom bilo zato {to niko nije volio obaveze, pa su ih vrlo
rado ustupili, ali je djelimi~no razlog ipak bio taj {to je neko prvi put iza{ao
sa programom moj je bio upravo pobolj{anje statusa knji`evnih
prevodilaca. Primili smo nekoliko mla|ih (ve} u ranim tridesetim
godinama!), ali smo imali i podr{ku nekoliko doajena, uklju~uju}i i
pomenutu Razu Sarajli}, koja je bila vrlo radikalna i smjesta je predlo`ila da,
koliko je to u na{oj mo}i, organizujemo bojkot izdava~a. Previ{e su bile jake
dru{tvene struje i premalo je bilo privatnih izdava~a u Bosni je tada bio
samo jedan, a on je uglavnom objavljivao djela doma}ih autora za djecu da
bi se oni usudili da anga`uju nekog izvan udru`enja, opet ka`em ne toliko
zbog toga {to smo bili iole zna~ajni, naprotiv, ve} zato {to nas je jednostavno
bilo tako malo da smo se svi znali me|usobno. Htjeli smo da utvrdimo neki
tarifnik, minimalne cijene strane ili tabaka. Naravno, stru~ni prevodioci za
to nisu bili zainteresovani, a izdava~i su nam zaprijetili otvoreno:
Anga`ova}emo prevodioce iz Beograda i Zagreba. Tako je taj poku{aj nije
ostao samo poku{aj prvi put su se barem upu{tali u dijalog s nama,
obe}avali su, makar uprazno, a i mi smo njima prijetili skandalima. Barem
smo znali da je cijelo ~lanstvo uz nas, Predsjedni{tvo, koje je guralo cijelu
pri~u. I tako se to vuklo sve do rata
Ali, htio sam u stvari da ispri~am jedno sli~no iskustvo iz Slovenije, koje
pokazuje da se ipak mo`e Negdje sredinom osamdesetih bio sam na nekom
prevodila~kom skupu u Dom`alama kad su nam Slovenci demonstrirali koliko
su ispred nas. Kod njih su stru~ni i knji`evni prevodioci u istom udru`enju,
~ije prostorije su, opet, u prostorijama Dru{tva pisaca. Kako ih je bilo svuda, u
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
6
svim sektorima dru{tva, bili su i prili~no artikulisani i u jednom trenutku su
iza{li pred Skup{tinu sa zahtjevom da formiraju tarifnik usluga. Parlamentarci
su to s podsmijehom odbili. Onda su ~lanovi Dru{tva proglasili op{ti {trajk. I
to su prihvatili apsolutno svi, od onih zaposlenih u Slovenija cestama do
prevodilaca u vladinim organima, od slobodnjaka do nastavnika u osnovnim
{kolama koji su slu~ajno bili i ~lanovi Dru{tva a veliki broj ih je bio. Protiv
{trajka~a se nije ni{ta moglo, prijetnjama otkazima, posebno u toj fazi, kad su
se vlasti stvarno po~ele pribojavati gra|anske neposlu{nosti godinu kasnije
po~e}e kod njih prve mirne demonstracije zbog vojnog su|enja civilima, Jan{i
i kompaniji. U drugu ruku, Slovenci su ipak bili malo obrazovaniji od ostalog
dijela biv{e zajedni~ke domovine, tako da je sasvim pristojan broj politi~ara,
direktora firmi, in`enjera, govorio strane jezike, tako da su se jo{ uvijek,
kako-tako, mogli odr`ati poneki sastanci sa stranim delegacijama, mogao se
naru~iti neki {raf ili lijek iz uvoza, ali je malo-pomalo privredni `ivot
doslovno po~eo da zamire. Sve to potrajalo je, sa varakanjem, neka tri do
~etiri mjeseca. Sve je bilo prili~no tiho, ni mediji nisu previ{e pri~ali o tome,
~ak ni Mladini to nije izgledalo previ{e ozbiljno. Inflacija je ve} jela cijelu
zemlju i neke stvari su jednostavno prestajale da funkcioni{u. Na koncu su
~lanovi Skup{tine sjeli s predstavnicima prevodilaca i dogovorili sasvim
razumne cijene naravno, ni oni nisu bili previ{e alavi. Ne sje}am se njihovih
tada{njih cijena u dana{njim eurima, ali znam da smo mi iz ostalih republika
bili zgranuti. Na{e cijene po tabaku kretale su se izme|u 2,5 miliona (mislim,
Bosna i Makedonija) i 4,5 miliona (Hrvatska). Kod njih je bila 22 miliona!
Skoro deset puta vi{e od najni`e. Aoni su se jo{ `alili da malo ko toliko
stvarno dobije, uglavnom se zara|uje po 15 do 18 miliona. [to je za nas jo{
uvijek bila cijena iz snova.
Me|utim, tokom mog boravka u Sloveniji u ratnim godinama veoma ~esto sam
navra}ao u Dru{tvo pisaca imao sam tamo prijatelje, bili su mi na pet minuta
hoda od ku}e, pa sam ~esto koristio njihov faks, a povremeno smo
organizovali knji`evne ve~eri i antiratne manifestacije. Znam da su svake
nedjelje objavljivali, za cijelu Sloveniju, novi tarifnik, prilago|en inflaciji, dok
god je inflacija trajala. I tamo su bili sasvim lijepo raspore|eni jezici po
kategorijama, vrste prevoda po oblastima, i i{lo se do takve preciznosti da se
ta~no znalo koliko ko{ta jedan stih napisan na slovena~kom, stih preveden sa
engleskog (najmanje) do stiha prevedenog s arapskog ili hebrejskog (najvi{e).
Sve to postignuto je zahvaljuju}i cehovskom udru`enju koje je bilo doraslo,
ako ho}ete, svojoj istorijskoj odgovornosti pred ~lanovima. I sve je bilo
mogu}e zahvaljuju}i tome {to nije bilo {trajkbrehera, {to su prevodioci svi
do jednog solidarno stali jedni uz druge. Kada }e to biti mogu}e u ovim na{im
dru{tvima, ne znam. U drugu ruku, mo`da nije ni fer pozivati na {trajk nekog
ko sljede}eg mjeseca ne}e imati {ta da jede ako ne prevede onih sedamnaest
strana za Crveni krst Ili za izdava~a. Aopet, mo`da zvu~im cini~no sa ove
pozicije, ali mo`da je bolje da gladujemo neko vrijeme ne bismo li natjerali
one koji `ive od na{eg truda i znoja da nam barem plate toliko da se ne
moramo stiditi sami sebe
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
7
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
8
Zoran Muti} (Bosna i Hercegovina) prevodi sve knji`evne `anrove sa
gr~kog, engleskog i slovena~kog, kao i na te jezike. Radio je u politi~kim
institucijama BiH, na Univerzitetu u Ljubljani, u Media centru u
Sarajevu... Bio je urednik u mnogim knji`evnim redakcijama. Od 2000.
godine radi u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju u
Hagu.
Preveo je preko pedeset knjiga (izme|u ostalog: Jorgos Seferis, Sabrane
pjesme; Isaiah Berlin, Nacionalizam i drugi eseji; Ferida Durakovi}, Heart
of Darkness; Salman Ru`di, Deca pono}i (sa Svetozarom Koljevi}em);
D`ozef Konrad, Crnac sa Narcisa; Aris Aleksandru, Sanduk;
Sevdalinka (monografija, prevod na engleski, sa Feridom Durakovi});
Leonidas Had`iprodromidis, Umorstvo Jugoslavije; Josip Osti, knjiga
pjesama Sarajevska knjiga mrtvih) i dramskih tekstova. Autor je preko sto
tekstova o knji`evnosti, prevo|enju, demokratiji, ljudskim pravima...
Nosilac je nagrad Osebnost leta, Dru{tvo za razvijanje preventivnega in
prostovoljnega dela, Ljubljana, Slovenija, godi{nje nagrade Ameri~kog
PEN-a Freedom to Write Award (na prijedlog Slovena~kog PEN-a),
nagrade Tre}eg programa Radio-Sarajeva za doprinos oblikovanju profila
programa, Godi{nje nagrade Udru`enja knji`evnih prevodilaca Bosne i
Hercegovine za najbolji prevod, i Godi{nje nagrade BIGZ-a (Beogradski
grafi~ko-izdava~ki zavod) za najbolji prevod.
[ta ka`u izdava~i iz Beograda
1. Imate li svoje prevodioce?
Gojko Bo`ovi} (Stubovi kulture): Da, sara|ujem redovno sa nekoliko
prevodilaca. Mislim da je ta redovnost u saradnji dobar znak. Kao {to po tome
da li jedan izdava~ sara|uje sa jednom ili dve {tamparije ili pak sa mno{tvom
njih lako prepoznajemo da li izdava~ uredno izmiruje svoje obaveze, tako i po
tome koliko ~esto neki izdava~ ~esto menja prevodioce za odre|eni jezik
mo`emo da vidimo da li je tom izdava~u zaista stalo do kvaliteta prevoda.
Stalnost prevodilaca je izraz obostrano korektne saradnje.
Zoran Hamovi} (Clio): Da (ukoliko to zna~i da najve}im delom ili u
potpunosti prevode samo za nas ali nisu u radnom odnosu).
Dejan Ili} (Fabrika knjiga): Trudimo se da ih imamo, ali nam to te{ko polazi
za rukom, jer ne mo`emo da im obezbedimo dovoljno posla i redovnu isplatu
honorara. S druge strane, skloni smo pre da sa~ekamo na{e prevodioce da
zavr{e poslove koje rade za druge izdava~e pa da onda urade prevode za nas
nego da se dogovaramo sa drugim prevodiocima.
Mihajlo Panti} (Filip Vi{nji}; Srpski Pen Centar): I da i ne. Sticajem
izdava~kih okolnosti sa nekima sam sara|ivao ~e{}e, a sa nekima samo
jednom.
2. Kako birate prevodioce?
Gojko Bo`ovi}: Prevodioce biram tako {to aktivno ~itam prevode. Ja sam
radoznao ~italac, pa mi ta osobina veoma koristi u uredni~kom i izdava~kom
poslu. Nikako ne treba generalizovati stvari, pa na jednoj strani stvarati front
prevodilaca, a na drugoj front izdava~a. Kao {to postoje beskrajno razli~iti
izdava~i, tako imamo i beskrajno razli~ite prevodioce. Imamo prevodioce koji
prevode i prevodioce koji prepri~avaju. Imamo prevodioce koji znaju i jezik sa
koga prevode i jezik na koji prevode, ali imamo i prevodioce koji jedva ako
znaju i samo jedan od ova dva jezika. Svratite u bilo koju beogradsku knji`aru
i ubrzo }ete lako prepoznati ogromne razlike me|u aktuelnim prevodima i
me|u dejstvuju}im izdava~ima. Stubovi kulture objavljuju ozbiljnu literaturu
i tu je saradnja sa vrhunskim prevodiocima od prvorazrednog zna~aja.
Zoran Hamovi}: Javljaju se sami, na preporuku, a i mi sami po{to pro~itamo
neki objavljeni prevod pozivamo na saradnju. Kada prvi put sara|ujemo,
prevodioci dobijaju 30 strana teksta (iz knjige koju nameravamo da objavimo)
za probni prevod i razgovor.
Dejan Ili}: Po na{em mi{ljenju, za nas rade prevodioci koji spadaju u red
najboljih prevodilaca na srpski jezik me|u onima koji su trenutno aktivni.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
3
9
Drugim re~ima, trudimo se da radimo sa izuzetnim prevodiocima i u tom
izboru oslanjamo se na vlastiti sud.
Mihajlo Panti}: Uglavnom ih poznajem odranije i obi~no razgovaram o tome
{ta je aktuelno i {ta bi se moglo prevesti. Morate im verovati, oni bi po prirodi
svoga posla morali biti kompetentni za knji`evnost jezika sa kojeg prevode.
Ako se ispostavi da nisu, onda je saradnja zavr{ena.
3. Da li ste se sami oprobali u prevo|enju?
Gojko Bo`ovi}: Prakti~no i nisam. Samo sam jednom, kao urednik ~asopisa
Re~, bio prinu|en da, u nedostatku slobodnog i adekvatnog prevodioca, sam
prevedem jedan teorijski tekst.
Zoran Hamovi}: Da.
Dejan Ili}: Da.
Mihajlo Panti}: Da, sa bugarskog i sa engleskog. I tek tada video koliko je
prevo|enje te`ak posao. Bez mistifikacija, molim, zaista te`ak.
4. [ta je po Va{em mi{ljenju dobar prevodilac?
Gojko Bo`ovi}: Dobar prevodilac je dobri duh ~itanja: onaj koji se ne vidi, i
dobar je sve dok se upadljivo ne vidi, a koji je stalno prisutan u tekstu. Dobar
prevodilac je vrhunski ~italac, neko ko vlada tekstom koji prevodi i ko u
dosu|enom vremenu koje mu stoji na raspolaganju uspeva da jezik izvornika
saobrazi sa jezikom novog ~itaoca. Dobar prevodilac mora da nas navede da
zaboravimo da delo koje ~itamo nije napisano na na{em jeziku.
Zoran Hamovi}: Dobar prevodilac je onaj koji podjednako valjano poznaje
svoj i strani jezik, uspe{no prenosi smisao teksta u (novi) kontekst,
zadr`avaju}i potpunu osobenost autorskog stila. Avrhunske prevodioce krasi
majstorstvo potpunog usagla{avanja mere, preciznost koja ~itaocu omogu}ava
najverniji i najpouzdaniji put do autorove poetike ili informacije.
Dejan Ili}: Osoba koja dobro vlada i jezikom sa kog se prevodi i jezikom na
koji se prevodi. Zatim osoba koja razume oblast kojoj pripada tekst na kome
radi. Osoba koja poznaje kulturu jezika na koji prevodi u dovoljnoj meri da
mo`e da izabere registar koji odgovara registru u kom je tekst izvorno napisan,
{to onda zna~i da mora poznavati i kulturu jezika originala. Drugim re~ima
dobar prevodilac mora biti i dobar pisac i dobar stru~njak i dobar tuma~.
Mihajlo Panti}: Onaj koji prona|e jezi~ku ekvivalenciju izme|u originala i
verzije koja nastaje na njegovom jeziku (prevodi su uvek verzije mogu}ih
prevoda) i, u nekoj idealnoj projekciji, koja se ne mo`e dosegnuti, u~ini da
imamo iluziju da je prevedeni tekst koji ~itamo primarno napisan na srpskom.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
0
5. [ta su Va{a najgora, a {ta najbolja iskustva s prevodiocima? [ta su
Va{e naj~e{}e muke (problemi) s prevodiocima?
Gojko Bo`ovi}: Obazriv sam u izboru autora i prevodilaca tako da nemam
neko iskustvo koje bih mogao da nazovem najgorim. Najbolje iskustvo u
saradnji sa prevodiocima jesu trenuci dok ~itam rukopis u prevodu, recimo,
Elizabet Vasiljevi}, Biserke Raj~i}, Ane Adamovi}, Anike Krsti}, Branimira
@ivojinovi}a ili Arpada Vicka i prepoznajem apsolutno, pri tome i dvostruko,
jezi~ko ~ulo. Naj~e{}e muke? Na primer, rokovi. Izdava{tvo je posao sa
rokovima, ali moram da ka`em, po cenu da oslabim svoju pregovara~ku
poziciju, da mi je kvalitetan prevod uvek va`niji od dogovorenih rokova.
Zoran Hamovi}: Najgori je slu~aj kada smo dobijali nepopravljive prevode s
kojima nismo znali {ta da radimo! Odnosno znali smo, ali je to krajnje
neprijatna situacija. Bili su to doga|aji kada smo pla}ali danak neiskustvu i
kada smo neke preporu~ene, ili kod drugih izdava~a ve} prihva}ene
prevodioce, anga`ovali bez prethodne provere. Bez obzira na argumente i
jedne i druge strane, lo{ prevod se ne sme objaviti, a prevodioci koji takve
prevode donose ne prihvataju naj~e{}e svoju odgovornost. @alosno je {to odu
kod drugog, manje zahtevnog izdava~a, i nastave da rade pokazanim
kvalitetom i znanjem, sa uverenjem da nije potrebno da i{ta poprave.
Imali smo posebne slu~ajeve, npr. kad se jedan prevodilac iznenadio tekstom u
objavljenoj knjizi koji nije `eleo da prihvati kao svoj, jer su ga lektori svojim
intervencijama upropastili. Kada su na njegovo javno ogla{avanje reagovali
lektori daju}i analizu teksta koji je predao i razloge za intervenciju, on je
prestao da se ogla{ava. Po{to se javno `alio i na sli~ne postupke drugih
izdava~a, svi su shvatili da se radi o prevodiocu koji ima potrebu da privu~e
medijsku pa`nju na sebe kao autora prevoda, ali jo{ vi{e kao autora knji`evnih
tekstova.
S najboljim prevodiocima je lako i lepo. Ali treba ih i stvarati. Veliki broj
prevodilaca se javlja i nudi saradnju ili ve} gotov prevod. Uglavnom su to
mladi ljudi bez mnogo iskustva i s nejasnom predstavom o svojim obavezama.
^esto se bave prevo|enjem iz hobija ili su boravili dugo u nekoj stranoj zemlji
pa `ele da iskoriste znanje. Razgovori sa njima podrazumevaju odre|enu
skepsu s na{e strane i zato, kada smo u nekoliko slu~ajeva otkrili dobre i
talentovane prevodioce, posve}ene poslu, bili smo odu{evljeni, a oni su postali
na{i stalni saradnici.
Dejan Ili}: U poslednje vreme uglavnom nemam problema sa prevodiocima
jer smo napravili izbor koji spre~ava da do takvih problema do|e. Najgore
iskustvo: kada prevod odstupa u znatnoj meri od originala, i kada mora
prakti~no tekst iznova da se prevodi. Ne{to bla`i oblik: kada je tekst doslovan
prevod originala i kada ga treba prilago|avati duhu, {ta god to bilo, srpskog
jezika. Ovakve stvari se uglavnom doga|aju kada prevodilac ne vlada znanjem
potrebnim da se razume originalni tekst. S terminolo{kim gre{kama i stilskim
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
1
nezgrapnostima se lak{e izlazi na kraj, i one su uglavnom svojstvene
prevodiocima koji nemaju previ{e iskustva.
Mihajlo Panti}: Najgora, svakako nedovoljno poznavanje mogu}nosti
sopstvenog jezika. Anajbolja: izvesna tihost, neeksponiranost ega koja je u
knji`evnim poslovima ina~e neizbe`na, tegobna osobina. Nemam problema sa
prevodiocima, radne sva|e unapre|uju i sam prevod i na{e odnose.
6. Sara|ujete li s prevodiocem, razgovarate li s njim o mogu}im
re{enjima?
Gojko Bo`ovi}: Naravno. Razgovaram sa prevodiocima, isto kao i sa drugim
autorima. Neke probleme razre{avamo u na~elnim razgovorima, dok
uspostavljamo odgovaraju}e standarde, mogu}a konkretna re{enja predla`em
posle ~itanja rukopisa prevoda.
Zoran Hamovi}: S obzirom na ~injenicu da su na{a izdanja iz razli~itih
oblasti humanisti~kih disciplina, sa veoma slo`enim zadacima za prevodioca,
ne razgovara sa njim ili njom samo glavni urednik ve} i ~itav niz stru~njaka.
Pre svih urednik edicije i recenzent, zatim stru~ni redaktor, stru~ni saradnici,
po potrebi i jezi~ki redaktor, i na kraju lektor. Korektor razumljivo ne sara|uje
sa prevodiocem, osim u izuzetnim slu~ajevima.
Dejan Ili}: Da.
Mihajlo Panti}: Svakako. Svaku prevedenu knjigu koju potpi{em kao urednik
vrlo pa`ljivo pro~itam, sa olovkom u ruci, nekada i dva puta. Ako ne verujete,
pitajte prevodioce.
7. Pravite li razliku izme|u odli~nih, osrednjih i slabih prevodilaca i
kako se ona izra`ava?
Gojko Bo`ovi}: Apsolutno pravim razliku izme|u ove tri vrste prevodilaca i
izra`avam je tako {to sara|ujem samo sa onim prevodiocima ~iji su me
prevodi uverili da je re~ o odli~nim prevodiocima.
Zoran Hamovi}: Rukopis prevoda pravi razliku me|u njima. Slabima
smatramo one za koje nema pomo}i i sa njima sara|ujemo na jednom prevodu
ukoliko je upotrebljiv ili damo drugom prevodiocu da knjigu prevede.
Osrednji su manje po`eljni od slabih! Mogu da vas zavaraju i potro{e mnogo
vremena a da se ni posle ogromnog truda redaktora nikada ne do|e do
valjanog prevoda. Smatram da je adekvatnija kategorizacija onih pod brojem
dva: aljkavi. To su dobri, prihvatljivi prevodi, nedisciplinovano ra|eni i predati
sa neopravdanom `urbom ali popravljivim propustima. Posebno ako su mla|i,
trudimo se da ih motivi{emo da rade profesionalnije i dostignu standard koji je
u na{oj ku}i postavljen.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
2
Najboljih je, kao i u svemu drugom, malo. Sa njima nikada nema problema i
prevod neosetno pre|e iz rukopisa u knjigu. Najozbiljnije sara|uju sa lektorom
i drugim saradnicima. Ponekad jedini problem mo`e biti probijanje roka,
ugovorom predvi|enog, za predaju prevoda, ali to bez primedaba
toleri{emo.
Dejan Ili}: Da, i ona se ogleda u izboru prevodilaca sa kojima sara|ujemo.
Na`alost, to razlikovanje ne podrazumeva i razlike u visini honorara.
Mihajlo Panti}: Najva`nije je da svako daje svoj maksimum. Prirodno je da
pravim tu razliku. Ne volim, recimo, kada primetim da prevodilac ne ~ita ni{ta
iz knji`evnosti jezika na koji prevodi (u ovom slu~aju to je srpska knji`evnost).
Da se razumemo: ne mora on ~itati dnevne novotarije, ali mora biti nablizu sa
piscima i delima koji su uspostavili knji`evnu sintaksu. Bez znanja o dubinskoj
prirodi ovda{nje re~enice te{ko da mo`e biti dobrog prevodioca.
8. Da li imate stalne lektore? Kakve su njihove kvalifikacije?
Gojko Bo`ovi}: Stubovi kulture imaju stalne i adekvatno kvalifikovane
lektore, kao i korektore.
Zoran Hamovi}: Ekipa od 18 lektora i korektora na ~elu sa koordinatorom
Slavicom Koledin. Najve}i broj lektora je sa iskustvom od preko 20 godina, a
imamo i mla|e, ali tako|e sa iskustvom ne manjim od pet godina aktivnog
rada i odgovaraju}om stru~nom spremom.
Dejan Ili}: Da. [kolska sprema i iskustvo u poslu.
Mihajlo Panti}: Na`alost, nisam u prilici da imam stalne lektore. Opet te
proklete izdava~ke okolnosti. Dovijam se i pitam, uklju~uju}i i moju suprugu
koja je profesionalni lektor. Ina~e, znam nekoliko vrhunskih lektora (taj posao
sa kompjuterskom tehnologijom intenzivno odumire) i sre}an sam kada imam
mogu}nost da sa njima sara|ujem, uvek i sam pone{to nau~im.
8a. Da li ste bili u prilici da presu|ujete u sporu izme|u lektora i
prevodioca? Da li se, i u kojoj meri, upu{tate u jezi~ku stranu teksta?
Gojko Bo`ovi}: Vi{e puta sam presu|ivao u sporu izme|u lektora i
prevodioca. Razgovaramo o mogu}im re{enjima, pa se onda priklonimo
onome koje deluje najprirodnije sa stanovi{ta jezi~ke strane teksta.
Zoran Hamovi}: Zadatak glavnog urednika i jeste da pre svega stvori uslove
da do spora ne do|e izborom dobrih saradnika. Ali praksa ponekad ipak u~ini
da se mora na~initi arbitra`a i doneti argumentovana odluka. U skladu s
kompetencijama glavni urednik ima pravo da donese i odluku koja se ti~e
jezika, ali to pravo je kori{}eno na osnovu jasnog uvida i niza dodatnih
konsultacija. Na sre}u takvih slu~ajeva je ipak bilo malo.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
3
Dejan Ili}: Da, to ulazi u domen posla koji obavlja urednik. Ne znam koja jo{
strana teksta postoji pored jezi~ke, tako da se u to upu{tam u najve}oj mogu}oj
meri.
Mihajlo Panti}: Podrazumeva se, i jedno i drugo. Ipak, potpisujem te knjige
kao urednik i programski pazim da broj gre{aka svedem na podno{ljivu meru.
Ne zavaravajmo se: nema idealnog prevoda.
9. Da li vra}ate r|avo ura|en prevod (ako da, pod kojim uslovima)?
Da li nagra|ujete posebno dobro ura|en prevod (ako da, kako)?
Gojko Bo`ovi}: Vratio sam vi{e prevoda knjiga koje su me ina~e zanimale i
kao ~itaoca i kao urednika, jer su jezi~ki standard prevoda i stepen o~uvanih
zna~enja izvornog teksta bili daleko od zadovoljavaju}eg. To mi se nikada nije
dogodilo sa prevodima nekoliko prevodilaca sa kojima stalno sara|ujem. U
Stubovima kulture svi tekstovi, i doma}ih autora i prevodi, ~itaju se vi{e
puta (uredni~ki, lektorski, korektorski, nekada i redaktorski), o svim
tekstovima se razgovara sa autorima, nekada ima vi{e, nekada manje sugestija.
Ali se tekstovi uvek ~itaju, {to je, kako vidim, sve re|i slu~aj u srpskom
izdava{tvu. Posebno dobro ura|en prevod nagra|ujem najpre tako {to
nastavljam saradnju sa njegovim prevodiocem.
Zoran Hamovi}: U ~etiri slu~aja do sada bili smo primorani da vratimo
prevod i anga`ujemo drugog prevodioca. Na osnovu ugovora koji potpisuje,
prevodilac je svestan svoje odgovornosti i mogu}nosti da mu prevod ne bude
prihva}en, uz odgovaraju}u argumentaciju.
Dejan Ili}: Kada radimo sa prevodiocima koji nemaju previ{e iskustva, imamo
obi~aj da im vratimo prevod na doradu po{to im uka`emo na gre{ke koje su
naj~e{}e pravili. Iskusnim prevodiocima ne vra}amo prevod jer za to naj~e{}e
nema potrebe, a kad ima to uglavnom nije rezultat neznanja ili nepa`nje nego
nekih drugih razloga, i onda je jednostavnije da sami popravimo prevod.
Nekoliko puta smo smanjili honorar za nedovoljno dobro ura|en prevod.
Na`alost, nismo u situaciji da posebno nagradimo odli~no ura|ene prevode.
Mihajlo Panti}: Do sada nisam vratio nijedan, zato {to sam pa`ljivo birao
prevodioce. Nekoliko knjiga koje sam uredio dobile su zna~ajne nagrade za
prevod. Voleo bih da mogu da posebno nagradim dobro ura|en prevod, ali,
ponavljam se, i ve} sam samom sebi dosadan, znate, te proklete izdava~ke
prilike. U prevodu na srpski: nema para.
10. Da li kvalitet prevoda uti~e na prodaju knjige? Ako da, kako?
Ako ne, za{to?
Gojko Bo`ovi}: Na`alost, ne. To nije prijatno saznanje, ali ga ne treba
ignorisati. I to uop{te nije usamljen primer kako dobro ura|eni poslovi nisu
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
4
garancija da }e kvalitet biti uistinu prime}en. Ali to nikako ne sme da bude
alibi da se poslovi u izdava{tvu, pa tako i samo prevo|enje, rade
neprofesionalno. Nu`no je da svako radi svoj posao najbolje {to mo`e i ume:
od autora i prevodilaca do urednika i lektora. To je va`no kako zbog
po{tovanja ~italaca kojih u Srbiji ima vi{e nego {to se to ~esto priznaje, tako i
zbog samopo{tovanja sopstvene profesije i nas samih. S druge strane, knjiga se
ne objavljuje samo za ovaj mesec, za ovaj Sajam knjiga, za ovu sezonu ili za
aktuelnu kampanju. Vrednost jednog izdava~kog posla proverljiva je sve dok i
jedan primerak objavljene knjige negde fizi~ki postoji: u nekoj knji`ari,
antikvarnici, u javnoj ili privatnoj biblioteci, u rukama namernog ili slu~ajnog
~itaoca. Zato je va`no kakve su knjige, pa, naravno, i kakvi su prevodi.
Zoran Hamovi}: Na`alost ne! Lo{i prevodi, ukori~eni u bro{uru ili knjigu,
koji su sada pre pravilo nego izuzetak, nikada nisu, bar da se tako ne{to ~ulo,
bili vra}eni i zatra`en novac u knji`ari nazad. Ako dakle ~itaoca posmatramo
kao potro{a~a, on bi trebalo da ima pravo da bude za{ti}en od robe s gre{kom i
pravo na povla{}enu cenu ili povra}aj novca. Osiroma{eni jezik novina i
elektronskih medija odnegovao je generaciju nervoznih, povr{nih i sve manje
obrazovanih ~italaca. Njima nije potreban precizan i jasan prevod niti dobar
prevod jer oni ne mogu da primete razliku. Dakle sve manje je onih koji
predstavljaju kriti~an broj ~italaca dovoljan da uti~e na javno mnjenje i spre~i
da lo{i prevodi dopru do ~italaca. Jeftini bro{irani bestseleri proizvode sve
jeftiniji ~itala~ki ukus, a poja~avaju prevodila~ku rutinu. I honorar... Tr`i{na
u`urbanost daje alibi svim u~esnicima koji odustaju od kvaliteta korumpiraju}i
sebe kvantitetom.
Dejan Ili}: Ne uti~e. Ne znam za{to ne uti~e.
Mihajlo Panti}: Te{ko pitanje. Mislim da ipak uti~e, posredno. Jer, ako je
knjiga dobro legla u jezik na koji je prevedena, objektivno ima vi{e {ansi da
bude ~itana, pa time i bolje prodavana. Govorim iz li~nog ~itala~kog iskustva, i
to iz negativne perspektive: koliko sam puta odbacio ina~e potencijalno
zanimljivu knjigu zato {to je bila puna gre{aka od ove ili one vrste: aljkav
prevod, lo{a {tampa, neura|ena lektura, obilje korekturnih gre{aka, itd.
11. [ta je, po Va{em mi{ljenju, prevodila~ka norma
za jedan mesec?
Gojko Bo`ovi}: Norma zavisi od specifi~nosti teksta. Ali, u na~elu, to je
negde oko pet tabaka.
Zoran Hamovi}: Norma knji`evnog teksta je 4 strane dnevno, a stru~nih
tekstova od dva do ~etiri, ali se to ipak mora utvrditi na osnovu uredni~ke
procene i dogovora sa prevodiocem. To bi zna~ilo da je mese~na norma oko
sto strana knji`evnog teksta.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
5
Dejan Ili}: Uzima se kao uobi~ajeno da prevodilac prevede ~etiri strane na
dan. Ako ima dvadesetak radnih dana u mesecu, bilo bi logi~no da je norma
oko osamdeset strana mese~no. Me|utim, te{ko je ustanoviti normu jer se
tekstovi koji se prevode znatno razlikuju i neki zahtevaju mnogo vi{e
vremena.
Mihajlo Panti}: Zavisi {ta se prevodi. I prevodilac je pisac, makar
sekundarno, makar tako {to pi{e preko napisanog. Recimo, jedna manja pesma
ili jedna prozna strana dnevno. Dakle, negde oko dva tabaka mese~no, ako se
radi svaki dan.
12. Smatrate li da Va{a ku}a adekvatno pla}a prevodila~ki posao?
Da li Va{ cenovnik prevodila~kih usluga uzima u obzir karakter i
te`inu teksta originala (to jest, rad koji se ne mo`e izraziti brojem
karaktera)?
Gojko Bo`ovi}: Mislim da je korektno da odgovor na prvi deo Va{eg pitanja
prepustim na{im prevodiocima. ^itav niz poslova u izdava{tvu, u izdava{tvu u
jednoj tranzicijskoj zemlji svakako vi{e nego drugde, ne mo`e se izraziti
brojem karaktera. U svim prilikama insistiramo na standardima, kako u
pogledu prevodila~kog posla, tako i u pogledu na{ih obaveza prema
prevodiocima.
Zoran Hamovi}: Voleo bih da pla}amo adekvatno, ali izme|u `elja i
mogu}nosti jo{ uvek je razlika prili~no velika. Po{tujemo nepisanu
tr`i{nu cenu kao i ve}ina izdava~a. To je ono {to mo`emo da izdr`imo ili
odr`imo.
Dejan Ili}: Ne smatram. Mislim da prevodioci, kao i svi drugi u~esnici u
izdava~kom poslu, treba da budu bolje pla}eni. I ne uzimamo u obzir prirodu
teksta koji se prevodi prilikom odre|ivanja honorara. To, me|utim, nije
posledica na{ih zlih namera nego okolnosti u kojima obavljamo posao. ^itav
izdava~ki posao u Srbiji je u ozbiljnoj krizi, i prevodila~ka struka, kao i svi
ostali segmenti tog posla, trpi posledice r|avih prilika u kojima radimo. Tr`i{te
naprosto ne ostavlja u ovom trenutku prostor za pove}anje honorara, a dr`avna
intervencija u skladu sa nekim javno obznanjenim planom za kulturno
delovanje ve} godinama izostaje. Sasvim je jednostavno: pove}anje honorara
bilo kome u lancu proizvodnje knjige dovelo bi nu`no do pove}anja cene
knjige. Po mojoj proceni, knjige u Srbiji morale bi da poskupe za 100 odsto
kako bi svi bili nagra|eni u skladu sa te`inom posla koji obavljaju. ^itaoci
me|utim nisu spremni da prihvate takvu cenu kao vid nagrade proizvo|a~ima
knjiga za dobro obavljen posao.
Mihajlo Panti}: Na`alost, ni{ta od svega toga. Honorar se ugovara uvek
iznova i zavisi od mnogo faktora. Ima sto razloga zbog ~ega zvono ne zvoni u
na{em selu, a prvi je nema zvona! Prevodilac ode na razgovor kod direktora,
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
6
pa kako se dogovore, tako bude. Osobno nikada nisam nazo~an tome ~inu. Sve
je toliko bedno, ali, objektivno, {ta danas nije bedno. Novi realpoliti~ari koji
belodano dokazano nisu pro~itali nijednu knjigu posle velike mature (da jesu,
ne bi govorili tako kako govore) odlu~uju o sudbini umetnosti u ovoj zemlji.
Nemam komentar.
13. Da li imate standardni ugovor? Koja prava prevodilaca su u njemu
navedena?
Gojko Bo`ovi}: Imamo standardne ugovore. Ali su konkretne odredbe
poslovna tajna onih koji ugovore sklapaju.
Zoran Hamovi}: Imamo standardni ugovor sa uputstvom o na~inu na koji se
predaje tekst prevoda. Time smo `eleli da olak{amo rad i usmerimo
prevodioca, pru`aju}i mu uslove da po{tuje podjednako svoja prava i obaveze.
Dejan Ili}: Imamo. To je pored ostalog ugovor kojim se garantuje isplata
honorara i reguli{e se odnos izme|u prevodioca i izdava~ke ku}e u slu~aju da
do|e do neslaganja u vezi sa tekstom prevoda i njegovim kona~nim izgledom.
Mihajlo Panti}: Mogu vam dati telefone direktora izdava~kih ku}a sa kojima
sara|ujem. Od slu~aja do slu~aja.
14. Kako ocenjujete socijalni status prevodilaca (javni ugled; visina
honorara)?
Gojko Bo`ovi}: Javni status celokupne kulture je daleko od po`eljnog i
prihvatljivog. To se onda, po sistemu spojenih sudova, prenosi na pojedina~na
zanimanja. Budu}i da je ovo vreme prvobitne akumulacije, i da to traje
najmanje petnaest godina, sve ostalo se uzima kao manje va`no. Otuda je
do{lo do gubitka profesionalnih standarda i do izneveravanja vlastite profesije.
Poslovi se ~e{}e otaljavaju nego {to se ozbiljno i posve}eno rade. Ako je re~ o
umetni~kim profesijama, meni tu prevodioci deluju nekako najorganizovanije,
pogotovu u pore|enju sa piscima.
Zoran Hamovi}: Javni ugled ne zavisi od honorara ve} honorar od javnog
ugleda. Ugled prevodioca zavisi od obrazovanja i znanja koje je nesporno i
rezultata koji izazivaju divljenje i me|u kolegama i me|u ~itaocima. ^ini se da
sami prevodioci ne veruju u dignitet profesije. Razapeti raznim isku{enjima i
poku{ajima da stignu kra}im putem do cilja, neprimetno odustaju od autorstva
i prepu{taju se zlokobnom najamni~kom odnosu. Kao izdava{tvom ili
novinarstvom, i prevo|enjem mo`e da se bavi ko god po`eli. Tu vrstu
demokratizacije i tr`i{ne slobode prevodioci, moglo bi se re}i, prihvataju
ravnodu{no, konfuzno i neorganizovano. Ne reaguju dovoljno sna`no u
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
7
javnosti na deprofesionalizaciju, gubitak autonomije struke, ve} se prepu{taju
efektima pojedina~ne (auto)korupcije. Prihvata se ~injenica da se bez ikakvih
sankcija mogu anga`ovati na slo`enim prevodila~kim zadacima (enciklopedije,
leksikoni, istorijske knjige ili medicinske publikacije) neuki ljudi i amateri
kojih je sada u javnom prostoru sve vi{e (prevodioci potpisani npr. ispod
filmskih titlova). Njihov glas postaje dominantniji, broj~ano nadmo}niji, i oni
sve vi{e odre|uju status profesije. Oni koji savesno i stru~no obavljaju svoj
posao svojim }utanjem (tj. nezalaganjem) bivaju potisnuti i prikazani kao
nemo}ni i nepotrebni.
Tako socijalni status prevodilaca biva neutralisan nelojalnom konkurencijom i
kontaminacijom radnog prostora. Sve dok samo imena {kolovanih i
licenciranih prevodilaca (odgovorno izabranih u ~lanstvo Udru`enja) ne budu
stajala u impresumima objavljenih knjiga, filmova, prevodioci ne}e imati
odre|en i po{tovan socijalni status.
Dejan Ili}: Prevodioci imaju onaj status koji ima i izdava{tvo u celini. Ve}
sam rekao to je lo{ status i u vezi sa ugledom i u vezi sa visinom honorara.
Promena tog statusa zavisi, razume se, i od nas. Akonkretno u slu~aju
prevodilaca mo`da bi stvari krenule nabolje kada bi sami prevodioci javno
ukazivali kako na odli~ne tako i na o~ajno ura|ene prevode. Ne se}am se da se
ne{to sli~no ukazivanje na o~ajne prevode kojih ima previ{e nedavno
dogodilo.
Mihajlo Panti}: Ve} sam odgovorio, po`urio sam i preduhitrio va{e pitanje.
Ni`e od najni`eg peska ove no}i, {to bi rekao Du{an Mati}.
15. Mislite li da je potrebno da postoji kategorija samostalni
prevodilac?
Gojko Bo`ovi}: Da.
Zoran Hamovi}: Ona je po`eljna, jer ustanovljava instituciju koja daje
legitimitet i jasan dru{tveni polo`aj. Trenutne dru{tvene okolnosti ne daju
previ{e optimizma, ali za sopstveni status se prevodioci sami moraju
organizovano i dosledno izboriti. Pored ostalog i kvalitetom rada i
diferenciranjem od onih koji to nisu u stanju da ~ine ve}, la`no se
predstavljaju}i, dovode u pitanje poverenje socijalnog okru`enja u
autonomnost ~itave struke.
Samostalni prevodioci bi trebalo da donesu i garantuju jo{ izo{trenije stru~no
usmerenje i kad je materija, odnosno oblast u pitanju.
Dejan Ili}: Ne razumem se u to. Ne znam {ta ta kategorija podrazumeva.
Mihajlo Panti}: Naravno, kultura jedne zemlje koja ozbiljno misli o sebi
nezamisliva je bez prevodilaca.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
8
16. Kako se informi{ete o novim knjigama, kako ih birate? Da li
prihvatate sugestije prevodilaca i da li to tretirate kao uredni~ki
posao?
Gojko Bo`ovi}: Stubovi kulture su vrlo profilisan izdava~, ne bavimo se
svim oblastima, ne objavljujemo knjige uzgred i slu~ajno, to je na{ posao i tim
poslom se bavimo svakoga dana. Dakle, postoje oblasti kojima se bavimo i
postoje pisci koji me zanimaju. ^esto dobijam sugestije od prevodilaca i te
sugestije do`ivljavam kao glas ljudi koji o nekoj temi govore iznutra. To ne
tretiram kao uredni~ki posao, jer prevodioce ne optere}ujem ni uredni~kim ni
lektorskim obavezama, ve} kao sastavni deo pripreme za prevo|enje.
Zoran Hamovi}: O knjigama se obave{tavamo naj~e{}e u neposrednom
kontaktu sa izdava~ima i agencijama. Predloge prihvatamo i od prevodilaca, ali
uglavnom oni dobijaju uredni~ki izabrane knjige. Uva`avamo kompetentne
preporuke prevodilaca, ali ih ne tretiramo kao uredni~ki ve} recenzentski
anga`man u odre|enim slu~ajevima. Uredni~ki posao podrazumeva pored
izbora naslova ure|ivanje rukopisa za {tampu i redakcijski rad sa ekipom
saradnika kao i druge poslove u promociji.
Dejan Ili}: Trudim se da ~itam {to vi{e mogu literaturu na engleskom jeziku, i
knjige biram u skladu sa tim kako sam zamislio Fabriku knjiga i njenu ulogu
na doma}oj knji`evnoj sceni. U Fabrici knjiga kao urednice rade jo{ i
Slavica Mileti} i Aleksandra Bajazetov-Vu~en koje pokrivaju jezike koje ja ne
znam. Obe urednice spadaju u red najboljih prevodilaca na srpski jezik.
Drugim re~ima, prihvatam njihove sugestije i smatram da to jeste obavljanje
uredni~kog posla.
Mihajlo Panti}: Samo tako, prevodilac je prvi urednikov saradnik. Ali, kako i
urednik ima odre|enu viziju i odre|enu koncepciju, prirodno je da njegova
bude poslednja.
17. ^itate li knjige koje objavljujete?
Gojko Bo`ovi}: Hvala na pitanju, ~itam. Knjige koje ure|ujem ~itam dva
puta, jednom u rukopisu, kako bi bile odabrane za {tampu, drugi put u
nedeljama ili mesecima posle izlaska knjige iz {tampe. Ure|uju}i neke knjige,
~itam ih i po dva puta u rukopisu. Ina~e, Va{e pitanje je na mestu. Srpski
izdava~i se me|usobno najvi{e razlikuju po tome da li ih ure|uje po{tar, pa se
objavljuje sve {to se po{alje na adresu izdava~a, da li ih ure|uje sponzor, pa se
objavljuje sve {to neko plati, da li ih ure|uju fondacijski trendovi, pa se
ure|iva~ka koncepcija izdava~a menja br`e od godi{njih doba, da li ih
ure|uju bestseler liste velikih svetskih medija, pa se onda dobija copy-paste
izdava{tvo. Najmanje je urednika, dakle, onih koji ~itaju barem rukopise koje
objavljuju.
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
4
9
a
n
k
e
t
a

m
o
s
t
o
v
a
1
5
0
Zoran Hamovi}: Kad sam strasno krenuo u avanturu koja se zove Clio, imao
sam ideju da bi trebalo da objavim samo onoliko knjiga godi{nje koliko sam
`elim i mogu da pro~itam. Cilj mi je bio da stvorim dobru lektiru za sebe i
druge i da u tome u`ivam. Uspevao sam.
Dejan Ili}: U nekim drugim okolnostima ovo pitanje bih uzeo kao nepristojno.
U ovakvim okolnostima DA, svi urednici u Fabrici knjiga ~itaju knjige,
vi{e puta, pre njihovog objavljivanja.
Mihajlo Panti}: Bogami, kada iza|u iz {tampe, vrlo retko. Toliko se iscrpim
rade}i na njima da posle godinu dana ne mogu da ih vidim o~ima. Tako valjda
mora biti. Ali, to je najmanje va`no. Kada iza|u, prevedene knjige vi{e ne
pripadaju ni piscima, ni prevodiocima, ni urednicima nego pre svega
~itaocima. Onda se slu{a njihov sud.
Aleksandra Bajazetov-Vu~en
Prevo|enje, uradi sam
Neke opaske o prakti~noj nastavi jezika
na Filolo{kom fakultetu u Beogradu
i o ulozi prevo|enja u njoj
U novoj zgradi Filolo{kog fakulteta na svakom spratu stoje po dva velika
~etvrtasta ~asovnika. To {to oni ni na istom spratu ne pokazuju ba{ isto vreme
sastavni je deo {arma ove zgrade, uostalom, nismo na aerodromu. Me|utim,
dva puta godi{nje, kad se u prole}e i u jesen pre|e na letnje odnosno na
zimsko ra~unanje vremena, ti ~asovnici bar jo{ nekoliko dana pokazuju ono
neva`e}e vreme prosto nije bitno koliko je sati: studenti i predava~i gledaju
svako na svoj sat, a Filolo{ki fakultet jo{ malko ostaje bla`en u svom
jedno~asovnom jet-lagu. I pre nego {to se neko opet doseti tetkic, ve~ito za po
ne{to krivih, i pre nego {to mi i one (i jedino one s pravom) prebace
sitni~avost: ne{to malo bezazlene malicioznosti prema radnom mestu valjda
mogu sebi da dopustim, tim pre {to jednako ostajem na njemu.
Opaske najavljene u podnaslovu po~ivaju na desetogodi{njem radnom
iskustvu, koje je ujedno i desetogodi{nje iskustvo u oslu{kivanju,
prepri~avanju, i{~u|avanju, snala`enju u nerazmrsivim me|uljudskim
odnosima, iskustvo u formulisanju nedoumica i nevoljnom povla~enju prebrzo
donetih sudova; i ni`em ih ovde u neobi~noj poziciji nekoga ko i posle deset
godina rada i dalje va`i kao mlada koleginica, i ko }e pod tom firmom
verovatno mo}i da se provla~i jo{ neko vreme (samo {to ga makar ne}e vi{e
izbacivati iz profesorskog lifta), a onda }e odjednom pre}i u staru gardu. Ali
mogu}e da je to preskakanje ili prespavavanje optimalnih godina ipak vi{e
endemska boljka nego {to je specifi~no za fakultet na kom radim.
S druge strane, posle ne{to vi{e od deset godina prevo|enja, iskustvo u
domenu izdava{tva nije mi dovoljan motiv za kona~no napu{tanje nastave. U
zavisnosti od situacije, mogu da tvrdim da sam u procepu izme|u nastave i
izdava{tva ili da sam na njihovom preseku a da se pri tom ne nadam da }e
haos puta haos dati red. Povod za ovo glasno razmi{ljanje vi{e i nije toliko
bitan, ali recimo da ono sa`ima vi{egodi{nje nezadovoljstvo, najpre studentsko
a potom i lektorsko, nastavom prevo|enja. Zaista, {ta se mo`e o~ekivati na
fakultetu na kom se i lo{ autorski rad ra~una vi{e od dobrog prevoda, ili na
kom jedan sasvim nesumnjivo dobronameran mentor ka`e za mla|u
koleginicu: Eh, pametna je to glava, samo da se ne oda prevo|enju? ^udnog
li poroka I {ta je starije: nipoda{tavanje prevo|enja na Filolo{kom fakultetu
ili lo{e osmi{ljena nastava prevo|enja?
1
5
1
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
Bi}e mi `ao ako ovakvo uop{tavanje naljuti one kolege koje se trude da u
op{tem anything goes u~ine {to mogu kako bi ~asovi prevo|enja ipak bili
korisni. Za nastavu prevo|enja va`i {to i za nastavu uop{te: ona nema jasno
definisan cilj (ili taj cilj, ako i jeste definisan, vi{e ne korespondira s potrebama
tr`i{ta), ona ne podle`e nikakvoj kontroli i ne uskla|uje se s drugim
predavanjima i ve`bama, odvija se u prevelikim grupama i u potpunosti zavisi
od anga`mana predava~a. Nema tu mesta paranoji: nije da neko nastavi
prevo|enja misli lo{e nego prosto ne misli na nju uop{te. Ako to ikoga mo`e
da ute{i.
Stanje na terenu
Akoliko ste ~asova imali dnevno? upita Alisa brzo,
u `elji da promeni razgovor.
Deset ~asova prvog dana, odgovori La`na Kornja~a,
devet slede}eg i tako dalje.
Ala je to bila neobi~na nastava! uzviknu Alisa.
Zato se i zovu predavanja, objasni Grifon, jer se
svakom danu preda po jedan ~as.
Za neupu}ene ili one na bezbednoj distanci: predmeti se na jezi~kim katedrama
Filolo{kog fakulteta dele na op{te (uvod u lingvistiku, uvod u teoriju
knji`evnosti, istorija filozofije, kulturologija, pedago{ka psihologija na
nastavni~kim katedrama i socijalna ekologija na svim) i u`estru~ne (uglavnom
knji`evnost na sve ~etiri godine, lingvisti~ki predmeti na sve ~etiri i savremeni
jezik na sve ~etiri; na nekim katedrama se i kulturna istorija pola`e kao poseban
ispit). Koli~ina gradiva koju treba probaviti ume i drasti~no da varira od katedre
do katedre. Prevo|enje, jasno, potpada pod jezi~ku praksu, ali i u okviru nje
ono zauzima specifi~an i, smatram, po mnogo ~emu problemati~an polo`aj.
U razgovorima s kolegama kao lajtmotivi javljala su se dva na~elna prigovora:
jedan vezan za broj studenata a drugi za njihovu motivisanost. Na velikim
katedrama grupe ponekad broje i vi{e od ~etrdeset studenata, {to mo`da jeste
prihvatljivo za predavanja ali za ve`be, za prakti~nu nastavu jezika, nije; nivo
znanja ponekad je toliko razli~it da, ~ak i na ~etvrtoj godini, na primer, mo`e
da se`e od studenata koji s mukom ~itaju naglas tekst na stranom jeziku do
studenata koji su gotovo native speakeri; na manjim i malim katedrama
1
pak u
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
5
2
1 Ne postoje va`ne i neva`ne katedre, postoje samo male i velike, prema broju studenata i
predava~a, a Vavilon u poku{aju, kakav je Filolo{ki fakultet, svakoj katedri mora da pokloni
du`nu pa`nju. Uz to, presti`nost nekih katedara ne kazuje mnogo o kvalitetu nastave, ne
kazuje mnogo ni o realnim potrebama koje vladaju na tr`i{tu rada ili ovde zaista ima posla
za 85 italijanista ili 90 hispanista, koliko je, na primer, upisano 2005/06 godine? Ili makar i za
tre}inu njih? Sve to, naravno, ne osloba|a same katedre obaveze da nastavu organizuju {to
smislenije, ali mo`e da nagovesti koliko je to ponekad te{ko u~initi.
poslednjih nekoliko godina postoji mo`da i znatan broj studenata koji, bez
obzira na visok prosek ocena iz srednje {kole ili solidan rezultat na prijemnom
ispitu, nisu uspeli da se upi{u na neku od popularnijih katedara, pa ovde
sta`iraju i ~ekaju da ispune uslov da se prebace na `eljene studije. I dok velike
katedre imaju problem s neujedna~enim nivoom znanja, male katedre, bar u
prvo vreme, imaju problem s ujedna~enim nivoom neznanja.
Prakti~nu nastavu jezika katedre su organizovale na razli~ite na~ine, i valjda
svaka najbolje {to je umela sa saradnicima, doma}im i stranim, kojima
raspola`e, i nivoom znanja koji studenti donose. Nastavni plan uglavnom
predvi|a osam ~asova jezi~ke prakse nedeljno i za katedre na kojima se
prou~avaju {kolski jezici i za katedre koje nastavu jezika prakti~no po~inju
opismenjavanjem, i ta jezi~ka praksa se na gotovo svim katedrama i na gotovo
svim godinama sastoji od gramati~kih ve`bi i od prevo|enja sa stranog jezika i
na strani jezik. I time kona~no sti`em do pravog po~etka ~itave ove pri~e:
kako se prevodi, {ta se prevodi, za{to se uop{te prevodi i dokle tako?
Prevo|enje, to be{e ona disciplina za koju je, bar u nekoj {iroj oblasti kojoj
tekst pripada, neophodno gotovo jednako dobro poznavanje jezika s kog se
prevodi i jezika na koji se prevodi? I ona disciplina za koju je gotovo jednako
dobro poznavanje tih dvaju jezika nu`an ali ne i dovoljan uslov? I zanat koji
se, kao i svaki drugi, sti~e uz sre}nu razmeru talenta i truda?
Ne treba biti stru~njak za metodiku, dovoljno je i malo zdravog razuma pa da
se zaklju~i da je prevo|enje neefikasan metod za u~enje stranog jezika,
pogotovu kad taj jezik nije latinski. Ako nastavom stranog jezika studente treba
{to pre dovesti do toga da se sami snalaze u autenti~nom tekstu ili govornoj
situaciji, ako ih treba navesti na to da misle samo ono {to mogu i da ka`u,
koliko god to sku~eno bilo u po~etku, dakle, da se koriste samo onim
sredstvima koja su im na raspolaganju, umesto da najpre smisle
odgovor na maternjem pa ga prevedu na strani, onda to zna~i da ih u {to
ve}oj meri treba udaljiti od automatizma maternjeg jezika. Ne tvrdim ovim da
je prevo|enje beskorisno u u~enju stranog jezika: nikad se maternji jezik ne
mo`e toliko gurnuti u drugi plan usudila bih se, me|utim, da tvrdim da
prevo|enje na prve dve godine studija ne sme da bude stub prakti~ne
nastave, i da ga treba svesti na najmanju mogu}u meru, odnosno sasvim
izbaciti.
2
To bi moglo da va`i za prevo|enje u oba smera. Jer, da li na ~asu prevo|enja
sa stranog jezika na srpski dobijamo dobar prevod ili te`imo razumevanju
teksta na stranom jeziku? Ako te`imo dobrom prevodu, vi{e }emo se baviti
ciljnim jezikom; a ako te`imo razumevanju teksta, vi{e }emo analizirati rekciju
pojedinih re~i, kolokacije, sintaksu izvornog jezika, i tu je od prevodnog
ekvivalenta neke re~i va`nije njeno pona{anje u izvornom jeziku, i jednojezi~ni
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
5
3
2 Koliko vidim, ovo se zasad dosledno praktikuje jedino na katedri za holandski, osnovanoj pre
~etiri godine; na katedri za nema~ki prevo|enje je pre tri godine ukinuto na prvoj godini, samo
na njoj.
re~nik va`niji od dvojezi~nog, prevodila~kog. Ako se fond re~i i mo`e uve}ati
prevo|enjem, sintaksa stranog jezika ne savladava se prevo|enjem, niti se
putem prevo|enja sti~e okretnost u aktivnoj upotrebi jezika. U redu, jedno ne
isklju~uje drugo, ili jednog nema bez drugog, prevoda bez prethodne analize,
ali sve to ima smisla tek na nekom vi{em nivou znanja jezika, na nivou
na kom je upotreba stranog jezika ve} u velikoj meri automatizovana. Adok se
ne do|e dotle, prevo|enje je kao metoda u nastavi stranog jezika
kontraproduktivno.
Zaista, nejasno je kako je jedna prakti~na ve{tina (uz to, podse}am, sve samo
ne cenjena) dobila tu ~ast da bude odabrana za glavni modus nastave stranog
jezika za{to nikom ne pada na pamet da ~itavu medicinu predaje preko
hirurgije, i to od prve godine? Noviji priru~nici, uzgred (Wilss), pored one
~etiri ve{tine poznate iz metodike (~itanje i slu{anje, pisanje i govorenje),
prevo|enje, mo`da donekle slikovitosti radi, navode kao petu ve{tinu.
3
Kako
uop{te sti}i do onih bezbrojnih ~isto prevodila~kih, zanatskih, tehni~kih
problema koji iskrsavaju ~ak i prilikom prevo|enja najjednostavnijih tekstova
ako jo{ moramo da se presli{avamo o upotrebi dativa i akuzativa i participa?
No dobro, kako izgleda ~as prevo|enja? ^etrdesetak studenata na jednog
predava~a, studenti su, razume se, svi uradili doma}i zadatak, prvo neko
pro~ita naglas originalni tekst, desetak redova, pa onda pro~ita naglas to {to je
preveo, a predava~ u letu i na sluh hvata gre{ke, pa ih onda tako i ispravlja, tu i
tamo neko ima jo{ jednu i jo{ jednu varijantu, onda neko slede}i pro~ita
slede}ih desetak redova zzzzzzzz. Pristupi variraju, od minimalisti~kog
(300400 re~i po dvo~asu) do maksimalisti~kog (45 strana). Akakvog teksta?
Po pravilu knji`evnog, i ne nu`no savremenog, zaklju~ujem iz razgovora s
kolegama, ta gde ako ne na Filolo{kom, mada se, istini za volju, sve vi{e rade i
novinski i esejisti~ki tekstovi.
Za prevo|enje sa srpskog na strani jezik situacija je, me|utim, neuporedivo
gora: ako su za prevo|enje zaista najzgodniji stilski (i ideolo{ki) koliko-toliko
neutralni (uza sve ograde na ovom mestu) publicisti~ki tekstovi, bojim se da
nas doma}a produkcija u poslednjih petnaestak godina stavlja pred veoma
su`en izbor. Pogled na kulturne rubrike dnevnih novina ili vikend-dodatke
(ina~e ~est izvor tekstova za prevo|enje sa stranih jezika) kazuje dovoljno. (A
pomislite samo kako je onima koji u inostranstvu studiraju srpski) Opet, i
kad su noviji knji`evni tekstovi u pitanju nisam sigurna koliko su, na primer,
tekstovi Davida Albaharija ili Dragana Veliki}a ili Vladimira Arsenijevi}a ili
ba{ du{u dali za prevo|enje, a ni aktuelna dramska produkcija ne nudi mnogo
mogu}nosti. (I pitam se, uzgred, da li postoji makar jedna katedra na kojoj se
nije radio ise~ak iz Ki{ovog De~ak i pas.) Pouzdanost dvojezi~nih re~nika i
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
5
4
3 Ovo bi mogao biti poen za kolegu koji na jednoj velikoj katedri predaje prevo|enje na tre}oj i
~etvrtoj godini i koji tvrdi da je svaka godina na kojoj se ne prevodi izgubljena godina: ako
pri~a s petom ve{tinom nije metafori~na, onda zaista nema razloga da se svih pet ve{tina ne
ve`ba od po~etka. Ja bih, me|utim, ipak bila sklonija onoj {koli mi{ljenja koja zahteva da se
nastava stranog jezika jasno odvoji od nastave prevo|enja (Wilss, Macheiner).
nesklonost studenata da koriste jednojezi~ne sad ostavljam po strani, ali da li se
na takvim ~asovima mo`e posti}i i{ta vi{e od elementarne gramati~ke
korektnosti re~enice na stranom jeziku? Idiomatski korektan prevod ostaje
retkost.
Na tipi~no metodi~arsko pitanje {ta se uop{te proverava time?, tim
prevodom na strani jezik, ne bih umela da dam dobar odgovor, ali jednako ne
bih umela da osporim ni re~i jedne iskusne koleginice koja smatra da se
upravo na prevodu na strani jezik vidi koliko dobro neko vlada njime. Sad,
zaista Me|utim, sve to nekako suvi{e podse}a na nepotrebno mu~enje kakvo
je, recimo, trka s preponama kao da i trka bez njih nije ve} dovoljno
naporna. Vladanje stranim jezikom mo`e se valjda oceniti i preko pisanog
sastava: ta i iskusni prevodioci mogu da nasednu na interferencije i la`ne
prijatelje, a kamoli studenti. (Ovo ne va`i za ispite na kojima se daju
pojedina~ne, vakuumirane re~enice koje sugeri{u odre|eni gramati~ki
problem: pogodbene re~enice, re~enice kojima se uve`bavaju vremena i
sli~no.)
I dobro, pro|e {kolska godina sa svoje dvadeset ~etiri radne nedelje, do|e ispit,
ako ste predavali prevo|enje, prevo|enje }ete i ispitivati samo, {ta na tom
ispitu ocenjujete? Gramati~ku normu? Snala`ljivost? Ili mo`da o~ekujete i
idiomatski korektan tekst, na makar jednom, na bilo kom jeziku, iako znate
koliko je godina rada i profesionalnim prevodiocima potrebno dok ne do|u
dotle? Kako bodujete gre{ke, kako ocenjujete prevod, kako odre|ujete koje
gre{ke uti~u na razumljivost teksta ({to je jedno od mogu}ih merila, mo`da ~ak
i ne najlo{ije)? Ako na ispitima nije dozvoljeno kori{}enje re~nika, odnosno
ako je u najboljem slu~aju dozvoljeno kori{}enje jednojezi~nih re~nika, da li to
zna~i da proveravate prevashodno fond re~i?
No dobro, godine rada u nastavi napravile su od vas pragmati~ara s lakom
notom rezignacije u tonu, pa o gramati~koj normi ne pregovarate, ali se ipak
zadovoljavate ne~im {to ne dobacuje ba{ mnogo dalje od nje, i potajno se
nadate da autori re~enica Pri tom mu je po{lo za rukom svedo~anstvo, da se
ni jedna, skoro potpuno asimilovana grupa stanovni{tva ne mo`e za{tititi od
projekcija kao stranaca i neprijatelja ili Osnovao je Aleksandar Veliki 331.
god. pre Hrista, kome je, za svoje osvojene dr`ave trebao glavni grad ili
Ne samo da knjige imaju svoju sudbinu, ve} i rukopisi: tako je u op{toj
ti{ini zavr{io kratki knji`evni kriminalni roman me|u zapostavljenim
delovima Valter Bend`aminovih radova, ali ipak sa sretnim zavr{etkom, sve
apsolventi, ne}e ba{ zara|ivati hleb prevo|enjem, ali ne stoje li onda trud i
vreme, va{e i studentsko, ulo`eni u nastavu u poraznoj nesrazmeri s njenim
rezultatom?
Moram, me|utim, da dodam da nisu sve kolege delile moje ko~operno
nezadovoljstvo nastavom prevo|enja, i da se u razgovorima pokazalo koliko je
na policentri~nom fakultetu kakav je ovaj generalizacija gotovo nemogu}a. Iz
na{eg neslaganja mogu da zaklju~im da ovde nemamo o~ekivani spor starih i
mladih i to je zapravo dobra vest.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
5
5
Bauk Bolonje
La`na Kornja~a nastavi:
Dobila sam najbolje obrazovanje U stvari, i{la sam
u {kolu svakog dana
I ja sam i{la u {kolu svakog dana, upade joj u re~
Alisa. Ba{ i ne mora{ da se razme}e{.
Ajeste imali i neobavezne predmete? zabrinuto }e
La`na Kornja~a.
Novi zakon o visokom {kolstvu, koji je stupio na snagu septembra 2005,
predvi|a da se na novu organizaciju nastave pre|e najkasnije {kolske 2007/08.
godine. Najve}i deo konkretnog posla u restrukturiranju ostavljen je
pojedina~nim fakultetima, i dobro je {to je to tako, a fakulteti }e, sva je prilika,
najve}i deo konkretnih odluka ostaviti pojedina~nim katedrama i tu
verovatno treba o~ekivati prve ozbiljnije probleme. Jer kako }e katedre,
naro~ito ove ve}e i sujetnije, koje ~esto ni unutar sebe nisu uspevale da se
koordini{u kako valja, tek mo}i ili hteti da se koordini{u jedna s drugom, ve}a
s manjom, katedra s jednog s katedrom s drugog fakulteta?
Me|utim: nisu ni dosad zakoni spre~avali predava~e da na svojim ~asovima
uvode novine koje smatraju opravdanim. Nastavno gradivo i nastavni metodi
na fakultetu predstavljaju bezmalo naslednu bolest: nije jedan novi mladi
saradnik na pitanje {ta i kako treba da radi ~uo odgovor Pa setite se kako ste
radili dok ste bili student. (Ne izmi{ljam, nema potrebe.) Pa ste onda jo{
jedno deset-petnaest godina mladi kolega ili mlada koleginica, valjda dokle
god vama samima to odgovara. Jer kao {to ne postoje jasne predstave o tome
{ta to ta~no ho}emo s nastavom koju dr`imo, tako ne postoje ba{ ni stroge
ograde u onom {to se na toj nastavi sme raditi almost anything goes. Pa
onda, dok vam biologija jo{ ide naruku, i dok se zaista jo{ se}ate kako ste
radili i {ta vas je nerviralo dok ste bili student, promenite ono {to mo`ete i {to
jeste u va{em domenu. Ima ne~eg u iskustvu, ali ima ne~eg i u energiji. A
ponekad i u jednokratnom bezobrazluku ograni~enog dometa.
Jo{ jednom o realnom stanju stvari, ovaj put o op{tijim, koncepcijskim
pitanjima, i to prevashodno zato {to se na Bolonjsku deklaraciju po~elo kukati
daleko pre no {to je ona i ovde usvojena, i daleko pre no {to je Beogradski
univerzitet prestrojio svoju nastavu prema novom zakonu. Kako se to i za{to
zahtev za efikasnijim studijama ovde tuma~i kao napad na dobre tekovine i
praksu dosada{nje univerzitetske nastave?
Za po~etak, ~ini mi se da nema mnogo smisla da efikasnost studija merimo
samo odnosom izme|u broja studenata koji se upi{u i broja onih koji u
razumnom roku diplomiraju, i to iz jednog jedinog razloga: o broju novih
studenata odlu~uje finansijer univerziteta, u ovom slu~aju vlada Republike
Srbije. Vlada se rukovodi interesom koji je njoj pre~i od nauke i nastave:
prosto joj je dra`e da deo mladih ljudi na neko vreme smesti na fakultete nego
na biro rada, pa i ne mari mnogo {to time od univerziteta ~ini socijalnu
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
5
6
ustanovu. Afakulteti, opet, jednom delu tih nezaposlenih na prinudnom
{kolovanju napla}uju svoje usluge. Jeste ta~no da se ovde dugo studira iz
razloga koji i te kako imaju veze s nastavnim planovima i programima, ali je
ta~no i da u tu statistiku ulaze i studenti koji se na fakultet upisuju po istoj onoj
inerciji po kojoj su se upisali i u srednju {kolu. I kad smo ve} kod neprijatnih
tema: efikasnost studija ima}e smisla ukoliko njoj sledi jednaka efikasnost u
zapo{ljavanju. Dalje, koliko god to bilo izli{no nagla{avati: zahtev za
efikasno{}u studija nikako ne podrazumeva odustajanje od kriterijuma (ono se,
koliko vidim, javlja samo na dru{tvenim fakultetima, koji `ive u ve~itoj krizi
identiteta i pod stalnim legitimacijskim pritiskom; ili bi se neko mo`da usudio
da spusti kriterijum za prolaznost na medicini?), ve} podrazumeva stro`a
pravila igre, jasno definisan kurikulum i ve}e obaveze i za studente i za
predava~e.
Ali, da se vratim na ono {to nekako jo{ i mogu da sagledam, na prakti~nu
nastavu jezika na Filolo{kom fakultetu. Od svih formalnih prepreka koje
studenti treba da presko~e da bi upisali narednu godinu (na po~etku svake
{kolske godine javlja se, na primer, problem s nepolo`enim op{tim ispitima iz
druge godine zbog kojih ne mo`ete upisati ~etvrtu, ~ak i ako ste polo`ili
u`estru~ne ispite; re{avanje tog problema onda se odgodi do januara, kada ide
takozvana revizija upisa, {to zna~i da ~itav prvi semestar predava~i ne znaju ko
treba da im sedi na ~asovima, kao {to ni studenti ne znaju da li mo`da uzalud
sede na ~asovima, jer ako ne polo`e sporni op{ti ispit u januaru, ipak moraju
da ponove godinu, to jest da je obnove, kako glasi zvani~ni eufemizam za taj
po~asni krug),
4
sam jezik koji studiraju izgleda da je najmanja: i pored
nekoliko inicijativa, zainteresovani/pogo|eni predava~i nikad nisu uspeli da
sprovedu zahtev da se polo`en ispit iz jezika ra~una kao uslov za upis naredne
godine studija. Tako vam onda na tre}oj godini na ~asove dolazi i neko ko se
nije pomerio s ispita na prvoj, ali taj totalni free style nije korak ka
fleksibilnosti kakvu treba da donese re`im studija pravljen prema Bolonjskoj
deklaraciji: on samo dodatno ote`ava osmi{ljavanje prakti~ne nastave, slabijim
studentima ionako ne donosi veliku korist, a bolje studente ko~i i s vremenom
demotivi{e.
Naro~ito osetljivo, a ni izdaleka specifi~no za Filolo{ki fakultet, jeste pitanje
ispita, ta~nije, fenomen sta`iranja. Nijedan skoriji zakon o univerzitetu, pa ni
ovaj usvojen septembra 2005, ne ograni~ava broj izlazaka na ispit: mo`ete se
prijaviti na ispit pa se ne pojaviti na njemu, mo`ete se pojaviti na njemu
turisti~ki, da vidite kako to izgleda, mo`ete i dvadeset puta pasti na ispitu i
pojaviti se dvadeset i prvi a da se nikom ni{ta ne dogodi. Razumem da je
dr`avi dra`e da joj deca budu ve~iti studenti nego da budu nezaposleni, ali ne
razumem za{to je to i samoj deci i njihovim finansijerima dra`e, i ne razumem
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
5
7
4 Tu se, opet, ~esto setim kako je jedan profesor te{io studentkinju arapskog ~uv{i da je pala
godinu: Koleginice, kad u~ite arapski, nijedna godina nije izgubljena. Nije, sa stanovi{ta
ve~nosti i bezobalja koje svaki jezik predstavlja sigurno nije, ali zar {kola ne bi trebalo da ima
ne{to manje ambiciozan plan i ne{to jasnije propozicije za polaganje ispita?
za{to se univerzitet ba{ nikako ne buni protiv toga. Da li i{ta re~itije svedo~i o
nepostojanju jasnih kriterijuma nego to {to student zna da }e mu se upornost
pre ili kasnije ipak isplatiti? E sad, muka je u tome {to broj izla`enja na ispit
mo`ete da ograni~ite tek po{to ste jasno definisali kurikulum, tek po{to ste
jasno definisali {ta o~ekujete na ispitu i to gotovo matemati~ki precizno
formulisali, to jest odustali od impresionizma na koji predava~i s dru{tvenih
nauka tako vole da se pozivaju. Koleginica je mlada, ona misli da se to sve
mo`e tako svesti na formule, ali znate, ovo je ipak jezik/knji`evnost
originalni citat, treba li da nagla{avam?
Pri tom, da ne ispadne da sve to zapravo vi{e radite zbog lo{ih nego zbog
dobrih studenata, po{to se dobri valjda ne bune i sve im je potaman, nego se
bune samo lo{i kad padnu: definisanje kurikuluma i kriterijuma izgleda mi kao
jedini na~in da fakulteti odnosno predava~i iza|u na kraj s brojem studenata
koji prevazilazi njihove fizi~ke sposobnosti (neugodno pitanje kako }e svr{eni
studenti posle pro}i na tr`i{tu rada ostavljam po strani). Polaganje ispita ne
sme da bude pitanje pregovaranja ili strpljenja. Atreba imati u vidu i da su
studije u ovoj zemlji ve} du`i niz godina izuzetno skupe, i da je u ugovoru koji
student koji sam finansira svoje studije jasno samo {ta se od studenta o~ekuje,
tj. kad se o~ekuje koja rata, ali ne i {ta mu fakultet daje za tako velike pare
da li mu, na primer, vra}a novac ukoliko se neki ~as otka`e, da li mu stavlja na
raspolaganje neophodnu literaturu? Kao da se i ovde vrtimo u istom krugu
koji se mo`e zate}i i u ma kojoj drugoj firmi: ta nama razbaru{enima tako
nesimpati~na, nekako hladna i nekreativna strogo}a i disciplina zahteva da obe
strane u nastavnom procesu, kako to metodi~ari vole da zovu, da studenti
koliko i predava~i ve} jednom re{e da li studiraju ili ne studiraju, odnosno da li
rade ili ne, i gde rade, tj. gde rade vi{e, i da prestanu da se izgovaraju te{kom
op{tom finansijskom i politi~kom situacijom. I sklona sam da tvrdim da se na
fakultetu, kao i u ma kojoj firmi, takva disciplina uvodi odozgo: to {to studenti
poku{avaju da izigraju sistem mnogo vi{e kazuje o sistemu nego o studentima.
Jedan od prvih udara na dosada{nju dolce vita bi}e kvantitativne prirode: novi
na~in studiranja zahteva}e daleko ve}i anga`man od dosada{njeg, i to od
studenata koliko i od njihovih predava~a. Ako je dosad glavna provera znanja
odga|ana ~ak do ispita (na tehni~kim fakultetima ispitna gra|a se usitnjava
preko kolokvijuma, preko kojih se pre svega name}e redovniji i kontinuirani
rad tokom godine; na Filolo{kom fakultetu predmeti su najve}im delom
dvosemestralni, ima i ~etvorosemestralnih, pa ~ak i {estosemestralnih), na
~emu jedva da je i{ta menjala ~injenica da je ocena i u dosada{njem zakonu
definisana kao odraz rada i zalaganja tokom cele godine, novi na~in rada
predvi|a ~e{}e provere znanja, vi{e rada u manjim grupama, vi{e
individualnog rada, ~e{}e kontakte s predava~em, mada ostavlja i dovoljno
prostora za formulisanje tih obaveza (i njihovo kreativno tuma~enje).
Istini za volju, ne mo`e se re}i da se Filolo{ki fakultet nije i sam trudio da
malo razdrma re`im studiranja. Ne umem da ka`em koliko su se i takve
promene svodile na prelivanje iste gra|e u nove kalupe, nego me zanima ne{to
{to je i golim okom vidljivo.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
5
8
Statut je na Filolo{kom fakultetu menjan ~etiri puta u poslednjih dvadeset
godina, a ja }u se ovde zadr`ati na promenama koje su zahvatile jezi~ke katedre.
Najpre su 1987. godine ukinuti smerovi, nastavni~ki i prevodila~ki, s
argumentom koji je, dodu{e, te{ko sasvim odbaciti: naime, {ta bi se desilo sa
studentima nastavni~kog smera koji na|u posao u prevo|enju, ili obrnuto? Bilo
bi, naravno, zgodno znati da li je neko odbijen na konkursu zato {to je s
pogre{nog smera, a ostaje nejasno i koliko je ukidanje smerova dalo kvalitetnije,
{ire obrazovane stru~njake, ali pouzdan ar{in za to ionako ne postoji.
U slede}em naletu reformatorske energije na jezi~kim katedrama ukinuti su
teorija prevo|enja, kontrastivna analiza i srpski jezik. Kako je teorija
prevo|enja uglavnom predavana nekako in vitro, bez jasne veze s prakti~nom
nastavom prevo|enja (mada od takvog nedostatka koordinacije izgleda pati sva
nastava, i tu je, bojim se, sud studenata relevantniji od profesorskog) i bez
gotovo ikakve veze s profesionalnom stvarno{}u prevodila{tva, pretpostavljam
da je njeno ukidanje ostavilo tek neznatan broj o`alo{}enih. Me|utim, {ta li je
koga moglo nagnati da ukine kontrastivnu analizu i srpski jezik, makar i kao
izborni predmet, ili srpski jezik makar u sastavu kontrastivne analize, kao
kolokvijum ili {togod sli~no? Ta~no je da ni polo`en ispit iz srpskog jezika ne
mo`e da garantuje da vam neko na ~etvrtoj godini na ispitu ne}e napisati ja
bi ili nemogu (ne izmi{ljam, nema potrebe), ali makar umanjuje
verovatno}u da }e se to dogoditi. Pamtim, dodu{e, i da su profesori koji su to
ispitivali u svakom roku bili na izmaku snaga i da im je takav ispit bio ravan
kazni, ali ko ka`e da ispit iz srpskog treba da bude puko recitovanje pravila?
Jednim ranijim reformatorskim potezom ukinuta je i mogu}nost
dvopredmetnih studija, a ostavljena je organizaciono, administrativno i
materijalno komplikovanija mogu}nost uporednih studija. Vi{e, dakle, niste
mogli studirati na dve katedre i kombinovati njihove predmete po odre|enim
pravilima, ve} ste, s godinu dana zaka{njenja, mogli vanredno upisati (i
pla}ati) studije na drugoj katedri, da biste, pred diplomiranje, shvatili da prvo
treba da diplomirate drugu pa onda prvu, logi~no, jer preko prve i povla~ite
status studenta, i jer }ete u protivnom nema veze. Detalji kod upravnika
Fakulteta. Tako je Filolo{ki fakultet, koji je notu interdisciplinarnosti ionako
dobijao samo preko naslednika ideolo{ki obele`enih predmeta, institucionalno
ograni~io svoje studente na znanje/poznavanje jednog stranog jezika;
uporedimo to, recimo, sa statutima nekih nema~kih fakulteta, na kojima studije
romanistike, na primer, podrazumevaju u~enje dva romanska jezika i uporedne
istorije romanskih jezika, i jednog neromanskog,
5
ili na kojima studije
germanistike podrazumevaju u~enje ili dokaz o polo`enim ispitima
6
iz tri `iva
jezika (ili dva `iva i latinskog). I kad smo ve} kod drugog stranog jezika, on se
na Filolo{kom slu{a ~etiri semestra; ubedljivo najve}i broj studenata, mo`da i
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
5
9
5 Sli~no pravilo ovde postoji na slavistici.
6 Ne mogu da odolim: tra`i se, jo{ jednom, dokaz o polo`enom ispitu. Poku{ajte da nekome na
Filolo{kom ka`ete da imate, na primer, Cambridge Proficiency Certificate, mislite da }e vas to
osloboditi polaganja ispita koji dobacuje taman do nivoa First Certificatea? Ma hajte,
koleginice, ako ste polo`ili to te`e, onda }ete polo`iti i ovo lak{e.
~itavih 80 odsto, odlu~uje se za engleski (ispit na drugoj godini otprilike
odgovara nivou B2),
7
i mislim da nema potrebe do~aravati kako mo`e da
izgleda nastava jezika koju (treba da) poha|a oko 900 studenata podeljenih u
grupe, dodu{e. Ili pak ispit. Pri tom katedra za engleski na ovom predmetu
anga`uje pet lektora s punim fondom ~asova.
Ukinuv{i dvopredmetne studije po~etkom devedesetih, Filolo{ki fakultet nije
samo pokazao nezainteresovanost za organizaciju sli~nih studija u drugim
zemljama, ve} se pokazao i kao kratkovid i nemaran prema svojim svr{enim
studentima. Da li negde na samom Fakultetu slu~ajno postoje podaci o tome
gde su se zaposlili njegovi diplomci, i koliko njih `ivi od onoga {to su u~ili
tokom studija? I da li je ta~an podatak koji Ljubi{a Raji} ve} godinama navodi:
da studenti u kasnijem profesionalnom `ivotu koriste oko 4 odsto (slovima:
~etiri) gradiva koje su pre{li tokom studija i da li bi nekom bilo lak{e i da je
to 20 odsto, dakle pet puta vi{e od Raji}evih 4 odsto?
Mo`da se pone{to zna i bez statistike: studenti egzoti~nih katedara uglavnom
`ive od neegzoti~nog engleskog, studenti op{te knji`evnosti neretko `ive od
novinarstva, a studenti katedara ~iji se jezici niti predaju u {koli niti se ~esto
prevode, tjah, valjda se i oni sna|u pre ili kasnije a najkasnije kad zaborave
jezik kojem su posvetili bar ~etiri godine truda. Jedino re{enje tu mogu da budu
dvopredmetne studije, egzoti~an jezik u kombinaciji s neegzoti~nim ili s op{tom
lingvistikom ili op{tom knji`evno{}u, ili egzoti~an jezik u kombinaciji s grupom
s nekog drugog dru{tvenog fakulteta. Od same gre{ke gore }e biti samo ako se
ona ne ispravi ni sad kad se nudi tako zgodna mogu}nost da se to podvede pod
firmu novog zakona (i mogu}nost, uz to, da se ne postavi pitanje da li su i
ukidanje i ponovno uvo|enje dvopredmetnih studija potpisali isti ljudi).
Osim po veli~ini, katedre se razlikuju i po jo{ jednom faktoru koji bitno uti~e na
nastavu jezika. Naime, od svih jezika koji se mogu studirati na Filolo{kom
fakultetu, tokom osnovnog i srednjeg {kolovanja u~e se svega ~etiri: engleski,
ruski, francuski, nema~ki (tim redosledom), i to su i jezici koji se pola`u na
prijemnom ispitu. Pored ove ~etiri, jo{ i katedre za italijanski i za {panski mogu
ra~unati s tim da im studenti dolaze s kakvim-takvim predznanjem sve ostale
katedre nastavu jezika prakti~no po~inju s opismenjavanjem, ali zato, makar u
po~etku, mogu ra~unati s homogenim grupama. To, dalje, zna~i da mogu}nost
zapo{ljavanja u {koli imaju gotovo samo studenti one prve ~etiri katedre, po{to
broj {kola u kojima se u~e {panski, italijanski, {vedski, gr~ki ne prelazi 1 odsto, i
to na nivou ~itave Srbije. (Apretpostavljam da se to ne}e bitno promeniti ni od
{kolske 2007/08, kada se i u osnovne {kole uvede obavezan drugi strani jezik:
prosto }e se tra`iti vi{e od istog.) Stvarno, za {ta onda Filolo{ki fakultet priprema
svoje studente japanskog ili arapskog ili poljskog ili ~e{kog? I koliko je njih u
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
0
7 Can understand main ideas of complex text on both concrete and abstract topics, including
technical discussions in his/her field of specialisation. Can interact with a degree of fluency
and spontaneity that makes regular interaction with native speakers quite possible without
strain for either party. Can produce clear, detailed text on a wide range of subjects and explain
a viewpoint on a topical issue giving the advantages and disadvantages of various options. (A
Common European Framework of Reference for Languages)
kasnijem profesionalnom `ivotu vi{e koristi imalo od engleskog nego od jezika
koji je studiralo? Koliko osnovnih ili ~ak i srednjih {kola kao nastavnike
engleskog prihvata i apsolvente bilo koje katedre, samo ako su polagali engleski
kao drugi strani jezik (prelistati oglase, tek op{teg utiska radi)?
8
i prinuda pore|enja
Pogled preko plota, na filolo{ke fakultete ili na prevodila~ke fakultete i vi{e
{kole u inostranstvu, mo`e biti porazan koliko i pou~an. Ovde }u se zadr`ati na
ovom drugom (ono prvo mo`e i bez izvirivanja) i ukratko navesti primere s
nekih nema~kih fakulteta, prosto zato {to su mi oni najbliskiji. (Ai zato {to
tako zgodno potvr|uju ono {to ovde poku{avam da proturim kao predlog.)
Filolo{ki fakulteti nude i jezi~ke kurseve za po~etnike, da, ali kurseve
prevo|enja preporu~uju u najboljem slu~aju tek od druge, a ~e{}e tek od tre}e
godine studija. Kao i ovde, i tamo ve}e katedre imaju bolju, razu|eniju ponudu
od manjih, ali i manje katedre, ba{ kao i ve}e, na ~asovima prevo|enja
obra|uju uglavnom tekstove iz novina i ~asopisa, i tekstove nevelikog obima; i
manje katedre, kao i ve}e, pored op{tih nude i specijalizovane seminare, ali tu
sve vreme treba imati u vidu da niko ne studira samo na jednoj katedri, ve} da
je i pre reforme u skladu s Bolonjskom deklaracijom svaki student imao
slobodu da, po odre|enim okvirnim pravilima, kombinuje seminare, slobodu
zbog koje tamo{nje studije, upore|ene s ovda{njim, podse}aju na jedan veliki,
{areni Vudstok. [to se pak prevodila~kih fakulteta i vi{ih {kola ti~e, to su
strogo stru~no orijentisane institucije s intenzivnom prakti~nom nastavom
jezika, ~asovima kontrastivne analize, stru~ne terminologije i predavanjima iz
struke koja se prevodi (Uvod u javno pravo, Istorija zaraznih bolesti). Jedini
izuzetak predstavljaju studije knji`evnog prevo|enja u Diseldorfu, ali i one su
u zadivljuju}oj meri pragmati~ne: zahtevaju se dva strana jezika, od kojih
jedan mora biti engleski ili francuski, a drugi se bira izme|u tri-~etiri jezika
koja su najvi{e zastupljena u izdava~kim programima, kao drugi glavni
predmet radi se nema~ki kao ciljni jezik, a te`i{te nastave je, u skladu sa
zahtevima tr`i{ta, na knji`evnosti XX veka.
Na ovom mestu me upravo to insistiranje na maternjem jeziku kao jeziku cilju
i navodi na kra}u digresiju. Iako ovo jeste pri~a o prevo|enju, {teta bi bilo
presko~iti i takozvane mati~ne katedre Filolo{kog fakulteta i njihovu nastavu
stranih jezika: Katedru za srpski jezik sa ju`noslovenskim jezicima, Katedru za
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
1
8 I kad smo ve} kod oglasa, zanimljivo je videti koliko se ~esto, bar kod ovih netehni~kih struka,
tra`i fakultetska diploma bilo kog fakulteta, ili nekog od sedam-osam raznorodnih, po{to je
fakultetska diploma o~igledno odavno stekla zna~aj voza~ke dozvole, ne~ega {to vas, dodu{e,
ovla{}uje da sami sednete u kola ali {to ne kazuje ni{ta o tome da li umete dobro da vozite.
Za{to bismo onda studentima uzimali za zlo to {to im je glavni cilj da {to pre i {to
ekonomi~nije do|u do diplome, ta ljudi se prosto pona{aju razumno, daleko razumnije nego
{to se pona{a fakultet na kom studiraju.
srpsku knji`evnost sa ju`noslovenskim knji`evnostima, kao i Katedru za op{tu
knji`evnost i teoriju knji`evnosti i Katedru za op{tu lingvistiku. Osim na
katedrama za op{tu knji`evnost i za op{tu lingvistiku, na kojima se jedan strani
jezik u~i ~etiri a jedan {est semestara (lingvisti kao bonus imaju i jedan
klasi~ni), na srpskim katedrama u~enje stranog jezika prestaje ve} posle
~etvrtog semestra, dakle, u najboljem slu~aju na nivou B2, i svakako se
ograni~ava na normativnu gramatiku datog jezika, uz ne{to kolateralno
pokupljenih podataka o kulturi.
Opet, i ovde kao kontraprimer navodim fakultete u Nema~koj, na kojima
student germanistike mora da pola`e ispite iz tri `iva strana jezika, ili iz dva
`iva strana i iz latinskog, i to s dobrim razlogom, ~ini mi se, dok se kod
uporednih katedara (uporedne lingvistike ili uporedne knji`evnosti) mora ta~no
znati {ta se to i s ~im poredi, pa i tu va`i pravilo o prou~avanju konkretnog
jezika i njegove knji`evnosti, a ne prou~avanje dostupne prevedene
knji`evnosti. Pri tom bi studenti ovda{nje uporedne knji`evnosti, ~ije se studije
zaista baziraju isklju~ivo na prevedenoj knji`evnosti, i koji pola`u dva strana
jezika, jezika, nota bene, koji se i za njih svode na normativnu gramatiku bez
optere}uju}ih detalja iz kulturne istorije, na primer, mogli biti idealni budu}i
prevodioci: na~itani mladi ljudi s anahrono {irokim obrazovanjem i
interesovanjima. Za svaki slu~aj: jasno je da i s dobro organizovanih
fakulteta izlaze lo{i studenti, ba{ kao {to i s lo{ih fakulteta mogu iza}i dobri,
samo {to su oni u obe te kombinacije slu~ajnost.
^ari tr`i{ta I (sa stanovi{ta univerziteta)
[to va`i za druge velike dr`avne firme, va`i i za fakultete. Ne treba Filolo{ki
fakultet da se suo~i samo sa ~injenicom da ve} uveliko ima konkurenciju u
vidu privatnih fakulteta i fakulteta, nego treba da shvati da je sam sebe
doveo u poziciju da ga i dobri |aci napu{taju ili u startu izbegavaju. Malo je
verovatno da }e pravila protokapitalizma zaobi}i ba{ samo univerzitet: u
jednom trenutku i on }e svog finansijera morati da ube|uje u opravdanost svog
postojanja, i pitanje je koliko }e mu u takvoj prilici snobizam biti dovoljna
preporuka. Znam za nekoliko studenata, i to ne lo{ih, koji su uz studije stranog
jezika upisivali i kurs tog istog jezika na Kolarcu, ili ne~em sli~nom.
9
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
2
9 A propos: da li je mogu}e da je Kolarcu lak{e da organizuje seminar jezi~ke kulture, na kom
}e uglavnom anga`ovati aktivne i penzionisane profesore s Filolo{kog fakulteta, seminar, pri
tom, za krajnje heterogenu publiku? I {ta spre~ava Filolo{ki fakultet da napravi ne{to sli~no za
potencijalne prevodioce s razli~itih katedara? Ali izgleda da su i tu manje, fleksibilnije i
budnije institucije daleko svesnije potreba, ili makar spremne da br`e reaguju na njih. Nije to
stvar glomazne birokratije Filolo{kog (ili bilo kog drugog) fakulteta nego inicijative i dobre
volje, verovatno deficitarnih dobara u bud`etskim firmama. Kao da smo svi navikli da
razmi{ljamo samo u blokovima i semestrima. Ve~iti i endemski problem s koordinacijom i
ovde nam se obija o glavu: kao, Kolarac mo`e da koordini{e desetak predava~a a njihov
mati~ni poslodavac ne mo`e.
Kurseve za stru~ne prevodioce odavno ve} nudi Udru`enje stru~nih
prevodilaca (uslov je fakultetska diploma), a pri AAOM-u su od akademske
2005/06. pokrenute i ~etvorosemestralne studije za usmeno prevo|enje, zasad
samo za francuski jezik (finansijer vlada Republike Francuske): Cilj programa
je da se diplomirani stru~njaci razli~itih obrazovnih profila osposobe za
pismeno (op{te i specijalizovano) i usmeno (simultano i konsekutivno)
prevo|enje (drugi detalji vezani za uslove upisa i organizaciju studija na
www.aaen.edu.yu). Tako Filolo{ki fakultet postaje vrsta pripreme za neke
konkretnije studije, {to mo`da predstavlja udarac na njegovu sujetu, ali bi bilo
dobro da on onda makar te pripreme obavi kako valja, dok jo{ ima ljudi koji
smatraju da vredi studirati ~etiri-pet godina na Filolo{kom, pa potom jo{
dve-tri negde drugde, i to sve mo`da i pla}ati, ili za to vreme makar ne
zara|ivati ni{ta. Zaista, pitanje je kako }e Filolo{ki fakultet, ili dr`avni
univerziteti uop{te, podneti tu tako hvaljenu zdravu tr`i{nu konkurenciju na
polju obrazovanja, i koga }e br`e gubiti, studente ili saradnike.
^ari tr`i{ta II (sa stanovi{ta diplomaca)
Kona~no, kad su ve} svima puna usta tr`i{ta rada i njegovih zahteva: neka bude
da s Filolo{kog fakulteta treba da iza|u mladi stru~njaci kompetentni za strane
jezike, i neka bude da, osim nastavom, deo njih treba da se bavi prevo|enjem
za{to njihov budu}i poslodavac o~ekuje da }e odmah, bez ikakve specifi~ne
obuke, mo}i da ih uklju~i u rad? Mogu samo da se nadam da se privrednici tu
ipak pona{aju trezvenije od izdava~a i da shvataju da su s prevodiocem
pripravnikom dobili nekoga ko }e tek u radu s iskusnijim kolegom i tek posle
nekoliko meseci postati koristan za firmu ({to ne zna~i da i iskusni ne moraju da
trpe ono ajd prevedi mi ovo ~askom). Ne znam kako se uop{te mo`e izra~unati
koli~ina novca koja se u privredi, ~ak i ovakvoj privredi, zaradi u poslovanju s
inostranstvom, poslovanju kojeg nema bez prevo|enja i prevodilaca, ali vidim da
se sa stru~nim osposobljavanjem prevodilaca ~eka sve do njihovog ulaska u
zgradu firme kao da velike firme, firme upu}ene na saradnju s inostranstvom,
ne bi mogle da odvoje dve ili tri stipendije za zainteresovane studente, stipendije,
uz to, povezane s praksom u samoj firmi, ako ne i s mogu}no{}u kasnijeg
zapo{ljavanja. (Isto, uzgred, va`i i za razna ministarstva, koja }e tokom slede}ih
godina lokalne zakone i propise morati da uskla|uju sa zakonima i propisima
Evropske unije, be{e li to onih 150.000 strana teksta.)
Aknji`evno prevo|enje? Da li bi ijedan izdava~ pristao da se uklju~i, da se
finansijski uklju~i, u obrazovanje knji`evnih prevodilaca ne ~itavih
generacija prevodilaca nego nekoliko njih, koliko smatra da mu je, u skladu s
njegovim izdava~kim programom, potrebno? Ili o~ekuje da mu, u poslu u kom
su godine rada nu`an (mada ne i dovoljan) uslov za kvalitet prevoda, na vrata
zakuca gotov i pouzdan dvadesettrogodi{nji prevodilac? Za{to izdava~i
redakturu prevoda smatraju suvi{nim izdatkom, pa joj pribegavaju samo kad
dobiju neki izrazito lo{ tekst (a i to ~ine samo savesniji me|u njima, pa smo tu
ve} u domenu ni`ih jednocifrenih brojeva), umesto da redakturu shvate kao
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
3
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
4
mogu}nost da se s jednim prevodiocem radi na tekstu sve dok se tekst ne
dotera tako da bude gotov za lekturu? Au da, u stvari, i ona je suvi{an
izdatak Sa sigurno{}u mogu da tvrdim da se tako najbolje u~i, jer pored
talenta i interesovanja i pola ka{i~ice mazohizma postoji i ~itav niz zanatskih,
~isto jezi~kih stvari koje se najbolje usvajaju u konkretnom ali nadziranom
radu o tome najbolje svedo~e prevodila~ke radionice.
Prevodila~ke radionice, kakve se povremeno organizuju u naletima
predava~kog entuzijazma, mogu da posvedo~e o tome da je nastava
prevo|enja, mo`da ~ak i dobra nastava prevo|enja, sasvim mogu}a u maloj,
motivisanoj grupi studenata.
10
Pa jo{ ako se tekstu koji se tamo radi sme{i i
objavljivanje, ako se, dakle, poka`e da prevo|enje nije samo ne{to {to se tek
tako trenira u prazno nego da se taj rad jednog dana mo`e pojaviti i kao gotov
proizvod s koricama, ako se poka`u i neki konkretniji tehni~ki aspekti posla
(prepiska oko prava, mo`da i kontakt s autorom, lektura, uno{enje ispravki,
prelom, korice, pa onda i marketing), stvar postaje gotovo uzbudljiva i prosto
sla|a ako se radi timski. Nije ovo ta~ka na kojoj se javlja sukob interesa
izme|u fakultetske nastave i izdava{tva, recimo, nego je ovo ta~ka na kojoj
imamo njihov presek. Hm, ali {ta nas spre~ava da i na ~asovima radimo kao
na sastancima u radionici? Osim broja studenata (koji, ~ak i kad nemaju
obavezu da prisustvuju ~asovima, dolaze da vide kako da se spreme za ispit) i
velikih razlika u znanju i zainteresovanosti, tu je i jedan momenat zbog kog, u
nedostatku svesti o dugoro~nim potrebama, {kripi i izdava{tvo: tekstovi koji
nastaju kao prevod moraju se pregledati do poslednjeg detalja, kao kad se radi
redaktura levo original, desno prevod, ispred i iza re~nici i priru~nici.
Predava~, odnosno redaktor prevoda, mora tekst da ~ita i vra}a na ~itanje
onoliko puta koliko je potrebno da bi se dobio dobar prevod. To, dodu{e,
obja{njava retkost radionica ovog tipa, ali ne menja ni{ta na ~injenici da je
ovakav rad svrsishodan. Dobra vest: u poslednjih nekoliko godina odr`ano je
vi{e prevodila~kih radionica. Jo{ bolja vest: na katedri za francuski i katedri za
~e{ki neki lektori su uveli prevod kao vrstu seminarskog rada, pa njegovo
pregledanje onda i jeste prava redaktura. Ajednako je va`no i to {to se takav
model rada sasvim dobro uklapa u ono {to novi zakon predla`e.
Pe{~anik, istureno odeljenje
I pre nego {to samoj sebi zali~im na nekoga ko je oduvek hteo da u~estvuje u
Pe{~aniku samo nije imao ko da ga pozove: ima li i~eg {to valja na tom
fakultetu, ima li i~eg u nastavi {to treba zadr`ati i u novom, reformisanom
pristupu? I {ta sve to zna~i za nastavu prevo|enja?
Za po~etak, ~ini mi se da zbog imperativa efikasnosti i (valjda ne tako nove)
potrebe da se studentima prenese neka konkretnija ve{tina ne treba olako
odustajati od odre|ene {irine gradiva (oko koje se, naravno, tek treba dogovoriti)
10 Upu}ujem na ~lanak Mirjane Dani~i} o jednoj takvoj radionici, Jedan eksperiment u nastavi:
teorije i tehnike prevo|enja, u: Philologia, br. 2, maj 2004, Beograd, str. 143146.
pod uslovom, dabome, da se savladavanje tog gradiva ne svede na puko
memorisanje podataka ili da se studenti, zbog preobimne materije, ne navedu na
razne ekonomi~ne metode za njeno savladavanje i zaobila`enje. U redu, op{te
obrazovanje se ne sti~e na kursevima tipa From Plato to NATO,
11
i opet u redu,
predava~i, ljudi koji se godinama bave jednom stvari, zaboravljaju kad su oni
prvi put ~uli za Valtera Benjamina, recimo, pa su skloni da se sablazne nad time
{to njihovi studenti, ljudi od dvadesetak godina, jo{ nisu, ali ne vidim razlog da
se, bar kad je knji`evnost u pitanju, odustane od kakvog-takvog kanona ili je
sad odjednom ok biti germanista i bez pro~itanog Fausta?
Ukoliko se odlu~i za model 3 + 2 (tri godine studija za bakalaureat i jo{ dve za
zvanje magistra), koji mi se, bar za jezi~ke katedre, ~ini sasvim prihvatljivim,
Filolo{ki fakultet bi, kad jednom precizira kakve }e stru~njake obrazovati
tokom trogodi{njih studija (i uz pretpostavku da se to kasnije i prilikom
zapo{ljavanja uzima ozbiljno), nastavu prevo|enja mogao da uvede na tre}oj
godini. Tada bi se na prve dve godine nastava jezika morala intenzivirati, a
pitanje predava~a delom re{iti i anga`ovanjem onoga {to novi zakon (~lan 71)
naziva saradnicima u nastavi, dobrim studentima vi{ih godina s kojima bi se
sklapao ugovor o radu; u idealnom slu~aju, posle dve godine takve nastave,
kod prvog stranog jezika trebalo bi dosti}i nivo C1,
12
a ni elementarnu nastavu
istorije kulture ne bi imalo smisla ostavljati tek za kasnije semestre (kako to za
ve}inu katedara predvi|a sada{nji statut). Prevo|enje bi na tre}oj godini onda
imali studenti i nastavni~kog i prevodila~kog i nau~nog smera, i to nikako kao
jedini oblik prakti~ne nastave jezika, a svakako s te`i{tem na prevo|enju sa
stranog jezika. (To {to }e neko raditi u nastavi ne zna~i da ne treba da bude u
stanju da sa~ini korektan prevod.) Prevo|enje na magistarskim studijama onda
bi ve} vi{e li~ilo na prevo|enje.
Ipak, i dalje ostaje nere{eno pitanje vrste teksta koji }e se raditi na takvim
~asovima, i na dodiplomskim i na magistarskim studijama. Prema nekim
procenama, od svih tekstova koji se prevode, 80 odsto, ako ne i 90 odsto
(Macheiner, odnosno Wilss) jesu stru~ni tekstovi: uputstva za upotrebu ili
instaliranje, nau~no-tehni~ki izve{taji, ugovori i sli~no (Macheiner).
13
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
5
11 Od Noja do Avnoja, hvala Miodragu Zecu za ovu nehoti~nu pomo} u prevodu.
12 Can understand a wide range of demanding, longer texts, and recognise implicit meaning.
Can express him/herself fluently and spontaneously without much obvious searching for
expressions. Can use language flexibly and effectively for social, academic and professional
purposes. Can produce clear, well-structured, detailed text on complex subjects, showing
controlled use of organisational patterns, connectors and cohesive devices.
13 Na sajtu lajpci{kog univerzitetskog projekta XLATIO nalazim podatak da potreba za
prevodiocima raste svake godine po stopi od 14 odsto, a da se za potrebe nema~ke privrede
godi{nje prevede jezivih trideset miliona strana; Volfram Vils skre}e pa`nju i na to da se na
(sve uglednijim) vi{im prevodila~kim {kolama bud`eti ne kre{u, a da se na analognim
univerzitetskim smerovima to de{ava ve} godinama, i bez mnogo sentimentalnosti. Na
http://www.uni-leipzig.de/~xlatio/frs-allg.htm, uzgred, i {to{ta korisno o osnovnim pravilima
struke; pominjem to ne zato da bi se ve} aktivni profesionalci presli{avali nego kao mogu}
orijentir za nekoga ko }e jednog dana unositi malo reda u nastavu prevo|enja ili mo`da ~ak
praviti posebnu {kolu za prevodioce.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
6
Verovatno}a da }e neko od svr{enih studenata Filolo{kog fakulteta `iveti od
prevo|enja knji`evnih tekstova srazmerno je mala, ~ak i u slu~aju
najprevo|enijeg jezika, engleskog. No, da ne bih preuveli~avala ovaj problem i
mistifikovala prevo|enje: nepoznavanje stru~ne terminologije sanira se
skrupulozno{}u i praksom i, naro~ito bitno, ~itanjem raspolo`ivih tekstova iz
date oblasti na jeziku na koji se prevodi, i nema razloga da se prevo|enje na
Filolo{kom fakultetu, bar u ovakvim uslovima, bavi dalekim mu strukama i
terminologijama. Bar jo{ desetak godina mo}i }emo samo ~eznutljivo da
gledamo prema pravim prevodila~kim fakultetima ili vi{im {kolama koje nude
specijalizovane kurseve iz oblasti prava, gra|evinarstva, elektrotehnike i ~ega
sve ne, i posebne kurseve za simultane i konsekutivne prevodioce ali ih nude
polaznicima koji ve} dobro vladaju stranim jezikom.
Koliko god to neambiciozno zvu~alo: ako po|emo od toga da se ~ak i u
najstru~nijem tekstu vi{e od 80 odsto problema svodi na op{ta pitanja jezi~ke
norme jezika na koji se prevodi (oslanjam se ovde na Macheiner; nebitni su mi
procenti, bitno mi je da malo uti{am kuknjavu koja se ponekad podigne oko
toga {to, eto, ne nudimo superstru~ne kurseve, kao da smo sve {to njima treba
da prethodi sredili, pa sad eto ne}emo, a mogli bismo), nije li svrsishodnije da
se nastava prevo|enja ~ak i na vi{im godinama najve}im svojim delom ipak
dr`i srednje te{kih publicisti~kih tekstova, sada zahvaljuju}i internetu
dostupnijih nego ikad ranije? Ta i srednje te`ak tekst od petstotinak re~i ve}
mo`e da otvori dovoljno te{kih jezi~kih pitanja na koja ponekad ode i ceo ~as.
Amuka s knji`evnim tekstovima, ~ak i onim najjednostavnijim, jeste u tome
{to se njihova dra` i njihov kvalitet ogledaju u idiosinkrati~nosti stila, pa kako
nju da primetimo ako se jo{ uvek rvemo s osnovnim pravilima zanata?
Pore|enja radi, na prevodila~kim fakultetima ~ije sam sajtove gledala,
knji`evno prevo|enje se u najboljem slu~aju javlja kao ravnopravno sa svim
ostalim stru~nim oblastima, ako nije i sasvim marginalizovano; na filolo{kim
katedrama ono jeste ne{to vi{e zastupljeno, ali nigde knji`evni tekstovi ne ~ine
po~etak i kraj nastave prevo|enja.
Aako se na prevodila~kom smeru uvede i prevo|enje stru~nih tekstova, ko
treba da dr`i tako specijalizovane i usitnjene kurseve? Malo je verovatno da }e
to mo}i da rade lektori op{te prakse, ~ak i ako me|u njima nesumnjivo ima i
dobrih, iskusnih prevodilaca. Ho}e li fakultet tada smo}i snage da se odrekne
svoje opsednutosti titulama i hijerarhijom, pa se za pomo}, uz ugovor o delu i
pristojno pla}anje, obratiti onim prekaljenim prakti~arima
14
koji su svoje
veliko i {aroliko znanje stekli van fakulteta, i da im omogu}i ne{to fleksibilniju
blok-nastavu? Zakon ostavlja dovoljno prostora za to.
14 Uzgred, sve ono {to je re~eno za pismeno prevo|enje jo{ u ve}oj meri va`i za usmeno:
tek je njega iluzorno raditi u velikim grupama i u situaciji u kojoj u nivou znanja
postoji tako dramati~na razlika izme|u dva jezika. Koliko znam, usmeno prevo|enje
ve`balo se u nastavi samo na katedri za ruski, donedavno i na katedri za arapski.
Aupravo bi kod usmenog prevo|enja i privreda mogla da se uklju~i u obrazovanje
prevodilaca.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
7
Jo{ smo, dakle, suvi{e daleko od prevodila~kog fakulteta na kom bi se mogli
razmatrati op{ti problemi prevo|enja za studente razli~itih grupa i na kom bi se
u okviru jednog seminara mogli smenjivati predava~i i jedne nedelje dr`ati
predavanja na temu Introjekcije u prevodima Maksa i Morica na razli~ite
jezike, a idu}e na temu Analiza novog prevoda Kamoin{ovih Lusitanaca, a
da i ne pominjem {ira kulturolo{ka pitanja, koja bi samo po{la od prevo|enja
tekstova da bi do{la do prevodivosti kulturnih kategorija, ali nije to na{ glavni
hendikep. Seminari poput Prevo|enje za film i pozori{te, Prevo|enje
krimi}a, Prevo|enje titlova za film, Lokalizovanje softvera, Web
publishing (univerzitet u Majncu, ispostava u Germershajmu) zaista su
mogu}i samo u grozno bogatim zemljama s visoko specijalizovanim
zanimanjima, i nama }e oni jo{ dugo ostati vi{e kuriozitet nego stvar kojoj
treba stremiti. U trajno siroma{nim sredinama takva specijalizovanost je
luksuz, mo`da je ~ak i nepotrebna ali stru~nost nije luksuz.
Pa dobro, dajte da krenemo odnekud. Komisiju smo osnovali.
Beograd, novembra 2005.
Napomena: Ovaj tekst samo je delom suma li~nog iskustva i razmi{ljanja:
pored priru~nika na temu prevo|enja i prevo|enja u nastavi (Judith
Macheiner, bersetzen. Ein Vademecum, Eichborn Verlag, Frankfurt/Main
1995; Wolfram Wilss, bersetzungsunterricht. Eine Einfhrung, Gnter
Narr Verlag, Tbingen 1996) veoma su mi korisni bili razgovori s
kolegama s raznih katedara na Filolo{kom fakultetu. Veliko hvala Marijani
Dan, Oliveri Durbabi, Dragani \or|evi}, Borisu Hlebecu, Ani Jovanovi},
Aleksandru Leviju, Marini Ljuji}, Jelici Novakovi}-Lopu{ina, Ljubici
Rosi}, Sergeju Macuri, Maji Mati}, Tatjani Milenkovi}, Marini Petkovi},
Novici Petrovi}u, Sr|i Sardeli}u, Vojislavu Simi}u, @elmiri Spasi},
Vladislavi Stamenkovi} i Daliboru Vrcelju.
Alisa u zemlji ~uda citirana je prema prevodu Luke Semenovi}a.
Aleksandra Bajazetov-Vu~en (1969) prevodi esejisti~ke, prozne i
dramske tekstove s nema~kog i engleskog. Radi na Odseku za
nema~ki jezik i knji`evnost Filolo{kog fakulteta u Beogradu.
Nagra|ena je 2002. godine nagradom Milo{ N. \uri} za prevod dela
Rad na nacionalnom pam}enju Alaide Asman, s nema~kog jezika.
Ivana Spasi}
Prevoditi i pisati sociologiju
Ovaj tekst govori pre o problemima nego o njihovim re{enjima. On odra`ava,
vi{e nego i{ta drugo, moje li~no ose}anje slu|ene bespomo}nosti u pogledu
tema o kojima je re~. Posao mi je da predajem i pi{em o sociolo{koj teoriji, pa
sam ve} samim tim prinu|ena da se nosim s mnogim pitanjima iz domena
stru~ne terminologije bez kojih bih ina~e rado `ivela. Osim toga, i sama
prevodim. Iz svih tih razloga, jezi~ke oznake ne do`ivljavam kao puko
tehni~ko pomagalo od kojeg se tra`i samo preciznost i ni{ta vi{e; niti jezi~ku
formu kojom se misli iskazuju do`ivljavam kao neva`an i sporedan aspekt koji
sa sadr`ajem nema veze. Umesto toga, uporno sanjam o onim ~arobnim,
savr{enim re{enjima koja }e u sebi objediniti niz prekrasnih osobina i
zadovoljiti mno{tvo nemogu}ih, me|usobno protivre~nih zahteva.
Ti nemogu}i zahtevi predstavljaju parametre mog odnosa prema stru~nom
jeziku. On se ne ti~e isklju~ivo prevo|enja ve} i samog pisanja. Jer, jezik za
sociologiju predstavlja osnovno sredstvo rada, pa i vi{e od toga: njegov
konstitutivni deo. I najkvantitativnija sociologija, koja barata gomilama brojki i
tabela, mora najpre, upotrebom jezika, do}i do tih numeri~kih podataka; a
potom, kad svoje nalaze predstavlja publici, mora ih na neki na~in, jezikom,
objasniti i obrazlo`iti, jer ko veruje da tabele govore same za sebe obmanjuje
sebe i druge. Problem jezika je u dru{tvenim naukama, u pore|enju s
prirodnja~kim posebno osetljiv stoga {to je, prvo, jezik integralna sastavnica
samog njihovog predmeta; i drugo, one se bave stvarima koje se ti~u svih
~lanova dru{tva, te su njihovi rezultati, bar potencijalno, namenjeni ne samo
u`em strukovnom krugu ve} i {irem ~itateljstvu.
Sociogovor
Sociolo{ki jezik kod nas stigao je u jednu zanimljivu fazu koja se d objasniti
istorijskim i strukturnim razlozima, ali to njene `alosne rezultate ne ~ini
prihvatljivijima.
1
Sociologija je u na{oj sredini mlada nauka: kao akademska
disciplina zvani~no postoji pola veka, {to nije ba{ mnogo, a jo{ va`nije, njen
profesionalni samoidentitet nije imao povoljne uslove da se u tom razdoblju
u~vrsti. Osporavana i sumnji~ena za vreme prevlasti marksisti~kog pravoverja,
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
8
1 Da ne bude nesporazuma, kad govorim o doma}im sociolozima i njihovom jeziku, niti
mislim na sve njih bez razlike, niti sebe nu`no isklju~ujem iz onoga {to kritikujem. Poku{avam
da ocrtam neke tendencije koje danas obele`avaju struku, velikim delom dejstvom bezli~ne
logike nenameravanih posledica kolektivnog delanja. Tako|e, velik deo onoga o ~emu
govorim ti~e se i drugih, srodnih disciplina, kao {to su antropologija, politi~ka teorija, socijalna
filozofija i studije kulture.
potkopavana i spolja i iznutra, ona je tek u poslednjih dvadesetak godina
koliko-toliko stala na noge, mada su prepoznatljivost i ugled te nauke u,
kako se to obi~no ka`e, {iroj dru{tvenoj zajednici jo{ uvek neizvesni. Imam
utisak da je nesigurnost doma}e sociologije u sebe samu imala posledica po
na~in na koji ona govori: sociolozi su po~eli da razvijaju takav jezik mo`emo
ga nazvati sociogovorom koji }e se, rastu}om profesionalizacijom i
tehnizacijom, sve nedvosmislenije odeljivati i udaljavati od obi~nog, lai~kog
jezika, te i na taj na~in dodatno potvrditi profesionalnu samobitnost i nau~ni
karakter sociologije. Kako baratanje tehni~kim jezikom postaje sve imperativnije,
tako po~inju da trpe elementarni gramati~ki i komunikativni zahtevi jezika u
njegovom izvornom zna~enju sredstva oblikovanja i saop{tavanja misli.
Te`nja za potvr|ivanjem profesionalnog identiteta kroz jezik ukrstila se
poslednjih godina sa drugim procesom, anglicizacijom jezika, koja dakako,
nije karakteristi~na samo za sociologiju, niti samo za na{u sredinu. Anglofona
sociolo{ka produkcija je daleko najobimnija, najnaprednija i najreferentnija;
tako|e, engleski je jezik me|unarodne stru~ne komunikacije, te preko njega
upoznajemo i rad kolega iz tre}ih zemalja. Engleska jezi~ka forma u kojoj nam
sti`e savremena produkcija nije tek forma; nove ideje, novi pristupi i novi
na~ini rada dobijaju svoja imena odnosno, novi pojmovi se kuju ponajpre na
engleskom; i ako vi, u istra`ivanju koje sami sprovodite, `elite da budete u
toku, da se doka`ete kao obave{ten sociolog koji, prema uobi~ajenoj frazi,
prati najnoviju literaturu, nemate drugog izbora do da te nove pojmove
preuzmete i uradite s njima {ta znate. (U praksi, naglasak je naj~e{}e na onom
prvom: preuzimanju.) Zato su pitanja prevo|enja i pisanja u sociologiji
kao i, verujem, u drugim dru{tvenim naukama toliko stopljena; zato ~ine
zapravo jedno te isto pitanje, pitanje kulture profesionalnog govora.
2
Bez znanja engleskog, dakle, danas ne mo`ete biti sociolog s iole ambicija.
Prakti~no, svi doma}i sociolozi mla|ih generacija to su shvatili, {to je, bez
sumnje, za svaku pohvalu. Mali problem je u tome {to je njihovo vladanje
engleskim rezultat naj~e{}e krajnje nesistemati~nog u~enja, kroz ~itanje
stru~ne literature i me|unarodnu razmenu, a bez ikakve filolo{ke podloge. Uz
to, ~oveku ~esto do|e da im skrene pa`nju na ~injenicu da znanje engleskog,
ako je neophodno, nije i dovoljno: nije zgoreg, naime, znati i maternji. Akako
sada stoje stvari, u borbi sa stru~nom terminologijom i engleskom literaturom
po~inju da nam u se}anju blede lekcije iz predmeta Srpski jezik i knji`evnost
iz vi{ih razreda osnovne {kole.
3
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
6
9
2 Nesrazmerno veliki zna~aj engleskog za savremene dru{tvene nauke bi}e jedan razlog {to }e
se moji primeri u ovom tekstu ticati prenosa iz engleskog u srpski. Drugi razlog jeste taj {to ja
sama prevodim s engleskog.
3 Da ne bude i druge vrste nesporazuma, primeri prevodila~kih re{enja koje navodim bi}e
preuzimani i iz srpske i iz hrvatske sociolo{ke literature (prevodne ili autorske). Time ne `elim
da zastupam bilo kakvo odre|eno stanovi{te o odnosu izme|u ta dva jezika, ve} sam naprosto
prinu|ena da u radu sa studentima koristim oba (i kada se uzmu zajedno, jedva da
zadovoljavaju osnovne potrebe nastave). Osim toga, ne mogu da odolim pakosnom zapa`anju
da je Lenjost (v. dalje u tekstu) sasvim ravnomerno zastupljena na obe strane, i manifestuje se
u sasvim sli~nim oblicima.
Parametri izbora
Prvi parametar mog odnosa prema izboru stru~nog nazivlja jeste nepristajanje
na Lenjost. Kad ka`em Lenjost, mislim na specifi~nu vrstu lenjosti koja je
uzela velikog maha me|u kolegama u mojoj struci. To je lenjost kombinovana
s kolebanjem zbog nesigurnosti koja nas, u prevo|enju i pisanju nau~ne ili
prakti~nopoliti~ke literature, navodi na slede}u logiku: Ipak je najbolje da se
ja dr`im {to bli`e originalu, za{to da rizikujem. Ne}e ba{ biti doma}e, ne}e
zvu~ati najljupkije, ali ko }e sad da se bak}e s tim jezi~kim za~koljicama. A
uostalom, svi iz moje profesionalne potkulture tako govore, pa }e razumeti.
Zbog Lenjosti se nacrt istra`ivanja sve ~e{}e zove dizajn istra`ivanja,
prijava na konkurs aplikacija, ciljani uzorak targetirani uzorak,
uklju~enost (anga`ovanost, upletenost...) involviranost, sredina
(kontekst, teren, situacija...) seting, predvi|anje predikcija... Da
Lenjost vremenom napreduje svedo~i sudbina nekih termina, kao {to je recimo
variable, koji su na{i najstariji sociolozi zvali promenljivom, a ovi dana{nji
znaju samo za varijablu (koja se jo{ mo`e dopuniti ponekim milozvu~nim
pridevom, kao {to je eksplanatorna ili interveniraju}a). Ili, institution: u
sociologiji vi{e uop{te nema dru{tvenih ustanova, ve} samo institucija.
Nekada smo imali pokazatelje, danas isklju~ivo indikatore. Ograni~enja
i granice su se pretvorili u limite, uporedno u komparativno (ima i
gore: uporedivo komparabilno), uzro~no u kauzalno, izabrano u
selektovano, a protivre~nost u kontradikciju. Postoji i jedna prava
puslica, re~ proliferacija, za koju nikako da shvatim {ta ta~no zna~i, a
podrobnijim razmatranjem tekstova koji njome vrve mogla sam jedino da
zaklju~im da to ne znaju ni njihovi autori. Jedino je gender, hvala bogu, postao
rod,
4
a dru{tveni sloj jo{ uvek kako-tako odoleva, mada su naleti
stratuma (ili, jo{ gore, u mno`ini: strata) sve `e{}i.
@elela bih da naglasim i to je moj drugi parametar kako mi nipo{to nije do
toga da se tu|ica zameni kakvom lepom, na{om, srpskom re~ju po svaku
cenu. Znatno mi vi{e smeta to {to zadr`avanje strane re~i, u napola
podoma}enoj formi, ukazuje na ozbiljnu nebrigu prema jeziku, ili jo{ gore, na
ozbiljno odustajanje od mi{ljenja. Ponekad problem stvarno postoji bi}e za
to dosta dokaza ve} u malom izboru primera koje nudim ali ~esto postoje
ustaljene doma}e re~i jasnog zna~enja (kao ustanova) ili se do doma}e
varijante mo`e do}i ulaganjem neznatnog truda. E, kad se i od tolikog truda
unapred odustane, prosto zato {to nam nije palo na pamet, u `urbi da delujemo
moderno, onda ne znam koje se obrazlo`enje za to mo`e ponuditi. Osim
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
0
4 Makar ga morali/morale svaki put iznova obja{njavati nepoverljivim mu{kim kolegama; i
makar se brkao sa onim rodom (u smislu ljudskog, ~ove~anskog) koji je tzv. humanisti~ki
marksizam, kod nas nesrazmerno prisutan {ezdesetih i sedamdesetih godina, preuzeo iz
Marksa, kao u formuli rodno bi}e (na engleskom species being). [to se ovog drugog izvora
pometnje ti~e, sre}na je okolnost da tu dolazi do segmentacije profesionalnih krugova s
obzirom na teorijsko pripadni{tvo: onaj ko govori o gender, naj~e{}e nema niti `eli da ima
pojma o species being. Stoga mo`ete, uz malo obave{tavanja, lako pogoditi na {ta se misli,
samo ako pogledate ko govori.
toga, nemaju sve re~i stranog porekla isti status: kontekst, klasa ili
interes, recimo, sigurno ne smetaju jednako kao diverzifikacija,
disperzirano, neintendirano, ekstenzija ili perzistencija.
Zatim, smatram da nije dobro za teorijski termin, makar bio i precizno-
tehni~ki, i obja{njiv putem bele{ke, uzeti re~ koja je uobi~ajena i ima jasno
zna~enje u lai~kom jeziku, te kao takva navodi na jake asocijacije koje odvla~e
na neku drugu stranu od one koja se `eli posti}i. Bolje je napraviti neku novu,
koja je, budu}i nova, o~i{}ena od asocijacija. Naravno, idealno bi bilo skovati
takvu koja mo`e da pro|e kao prirodna; ali kad to nije mogu}no, kao {to
obi~no nije, ako treba birati izme|u stare re~i, sa novoprogla{enim ve{ta~kim
zna~enjem, i sasvim ve{ta~ke re~i, mislim da je bolje ovo drugo.
Kona~no, moja u`a oblast, sociolo{ka teorija, optere}ena je i nekim dodatnim
te{ko}ama. Li{ena oslonca na neki konkretan, empirijski uhvatljiv ise~ak
stvarnosti, ona se kre}e na visokom nivou apstrakcije i bavi se temama koje se
ti~u celokupne sociologije, ali ne samo to: njeni pojmovi se nerazdvojno
prepli}u sa kategorijama {ire dru{tvene teorije, humanisti~kih disciplina, pa i
lai~kih razmi{ljanja o dru{tvu. Iz tih razloga, tehnizacija jezika u njenom
slu~aju deluje posebno izve{ta~eno. No, budu}i da se formirala kao zasebna
podoblast sociologije, ona, kao i svaka podoblast, ima vlastitu terminologiju, a
ova opet ima sopstveni, unutra{nji istorijat. Stoga se svaka sada{nja upotreba
naslanja na naslage prethodnih upotreba, s kojima je u saglasju ili u polemici.
Zato je vrlo te{ko po~eti ~itanje te literature otpozadi, od najnovijih radova,
bez detaljnog poznavanja prethodnih putanja upotrebljenih pojmova.
Terminologija kao proizvod vlastite istorije tako|e ima svoje mode, svoje
re~i koje su in i one koje to vi{e nisu, svoje simboli~ke oznake kojima autor
saop{tava poruku: ja sam u toku. Posledica toga je da savremeni autori
ponekad biraju odre|ene re~i koje su trenutno u opticaju da bi rekli ne{to {to se
moglo re}i i na neki drugi, normalniji na~in (fraza structure vs. agency dobar
je primer za to). E sad, ako vi, sme{teni izvan engleskog govornog podru~ja,
pi{ete kakav autorski rad, mo`ete odlu~iti da se re{ite belaja tako {to }ete
naprosto presko~iti problemati~ne termine X ili Y i svoje misli iskazati tim
drugim, normalnijim re~ima. Ali, ako prevodite, ili pi{ete prikaz neke
konkretne teorije u kojoj pojmovi X i Y igraju sredi{nju ulogu, ili tu teoriju
treba da predstavite studentima, te{ko }ete zaobi}i koske.
Te koske, koje glo|em ve} godinama, sve su redom va`ni pojmovi sociolo{ke
teorije: commodification, opportunity costs, need-disposition, negotiation,
agency, agent, action, actor. Po~e}u od sitnijih, takore}i koskica, s kojima bi se
nekako i dalo iza}i na kraj, da bih potom pre{la na krupne koske, kosketine, koje
kod ~oveka koji razmi{lja na ove teme ne mogu izazvati ni{ta drugo do o~ajanje.
Koskice
Commodification. Ovo je engleska re~ koja zna~i pretvaranje u robu i ima
izvori{te u marksisti~koj teoriji. Ona se odnosi na proces kojim, u
kapitalisti~kom ustrojstvu, svi proizvodi ljudske prakse i elementi ljudske
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
1
egzistencije uklju~uju}i i emocije, me|uljudske odnose, identitet koji su
nekada pripadali privatnoj sferi nenov~anih razmena i individualnog
samoostvarivanja prerastaju u robu, dakle dobra koji se iznose na tr`i{te da bi
se tamo prodavala i kupovala po odre|enoj ceni. Ova engleska re~ je, dakako,
izvedena iz druge engleske re~i, commodity roba. Me|utim, {ta vam prvo
padne na pamet kad u srpskom tekstu nai|ete na re~ komodifikacija?
5
Atako
se, avaj, commodification uglavnom prevodi ako se to mo`e nazvati
prevodom. Budu}i da formula X + fikacija ozna~ava proces kojim neki
entitet poprima svojstvo X ili postaje X (kao u amplifikaciji,
stratifikaciji, identifikaciji... da ne pominjem nesre}nu toplifikaciju),
jasno je da, u engleskom, commodification zna~i da ne{to postaje commodity,
dakle, roba. U srpskom, me|utim, nalepljivanje -fikacije na osnovu koja ima
sasvim drugo zna~enje nego u engleskom mo`e upu}ivati jedino na pretvaranje
ne~ega u komotno, u komoditet... ili mo`da u komodu?
Ja sam uobi~ajila da ovaj pojam prevodim kao porobnjavanje, i kao takvog
sam ga upotrebila u nekoliko svojih tekstova. Meni ta re~ zvu~i prihvatljivo,
deluje mi kao kovanica koja sledi sva pravila tvorbe re~i u na{em jeziku. No,
verovatno se mnogi ne}e sa mnom slo`iti. (Slutim da je moje porobnjavanje
pre`ivelo lektorsku kontrolu samo zato {to su ga lektori nehotice pro~itali kao
porobljavanje, te ga nisu dirali.) Za one kojima porobnjavanje
nepodno{ljivo smeta, re{enje se mo`da krije u francuskoj varijanti. Tamo
postoji logi~an sled march (tr`i{te) marchandise (roba) marchandisation
(potr`i{njavanje). Prebacivanjem s korena roba na koren trg (tr`i{te) ne
gubi se su{tina smisla pojma. Glasam, dakle, za potr`i{njavanje.
Opportunity costs. U teoriji racionalnog izbora, opportunity costs predstavlja
va`an pojam. Ozna~ava tro{kove koji nastaju odustajanjem od opcije X, samim
tim {to smo se opredelili za opciju Y; drugim re~ima, gubitak onoga {to smo
mogli ste}i da smo izabrali X. Taj gubitak se mora ura~unati ako ho}emo da se
na racionalnim osnovama prora~unom tro{kova i koristi (costs and benefits)
odlu~imo za Y: opportunity costs, zajedno sa drugim costs, moraju biti manji
od benefits koje sti~emo opredeljivanjem za Y. Na primer, opportunity costs
`ena iz srednje klase koje same ~uvaju svoju decu mnogo su ve}i nego
opportunity costs `ena iz radni~ke klase, jer bi prve, ako bi umesto ~uvanja
dece radile svoj posao, zara|ivale znatno vi{e nego radnice. Celokupna teorija
racionalnog izbora nije bila naro~ito sre}ne ruke na doma}em tr`i{tu ideja,
budu}i da je morala da sa~eka sumrak marksisti~ke ortodoksije da bi uop{te
do{la do glasa. Kratko}a vremena koje je bilo na raspolaganju da bi se
nadoknadilo propu{teno doprinela je osobeno ve{ta~kom jeziku u kojem nam
teorije racionalnog izbora sada sti`u. Tako doma}i ekonomisti i demografi
prevode opportunity costs na na~in koji zaslu`uje da se kandiduje za Prvu
nagradu iz Lenjosti: oportunitetni tro{kovi. U na{em jeziku, prvo,
oportunitet uop{te ne postoji; drugo, srodne re~i oportuno, oportunista,
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
2
5 U daljem tekstu, izvorni engleski termini bi}e pisani kurzivom, a njihovi predlo`eni prevodi
masnim slovima.
eventualno oportunost iako semanti~ki nisu daleko od engleskih analogona,
budu}i da i jedni i drugi vuku koren iz latinskog opportunus (povoljan,
pogodan, zgodan; koristan; sposoban, snala`ljiv) ukazuju na korist,
okori{}avanje, iskori{}avanje datih okolnosti zarad svojih interesa, uz jednu
konotaciju moralne sumnjivosti takvog postupanja. Po{to nam nedostaje
neutralno zna~enje opportunity kao prilike, {anse, kombinacija
oportunitetni tro{kovi upu}uje na potpuno suprotnu stranu od one koja nam
ovde treba. Ako se sledi jezi~ki ose}aj, oportunitetni tro{kovi bi bili tro{kovi
koje moramo da podnesemo da bismo dobili ono {to ho}emo; ~ak sitni, usputni
tro{kovi, u smislu da smo jeftino pro{li?! Za razliku od prethodnog slu~aja,
ovde je problem manje u nepostojanju korenske re~i istog zna~enja kao u
engleskom, a vi{e u razlici u sintaksi~kim logikama: dok se u engleskom
nizanjem imenica mo`e posti}i {irok spektar zna~enja, u na{em jeziku se
potpuno gubi osnovna poruka da je prilika o kojoj je re~ propu{tena. Glasam
za tro{kovi propu{tenih mogu}nosti (prilika, {ansi).
Need-dispositions. Ovaj pojam je ograni~en na sasvim konkretnu teoriju,
naime onu Talkota Parsonsa, te njegova te{ka prevodivost nanosi {tete
relativno malih razmera. Pominjem ga zbog toga {to je i u ovom slu~aju na
delu fleksibilnost engleske konstrukcije postignute nizanjem imenica, {to se pri
prevo|enju nije imalo na umu. Prevod Ognjena ^aldarovi}a (George Ritzer,
Suvremena sociologijska teorija, Sveu~ili{na naklada, Zagreb 1997) glasi
potreba-dispozicija. E sad: Parsonsova ideja pri uvo|enju ovog termina, kao
osnovne jedinice analize na nivou li~nosti jednom od ~etiri op{ta nivoa
ili sistema delanja bila je upravo u tome da poimanje individualne li~nosti,
kakvo je smatrao jedino podesnim za sociologiju, udalji od fizikalizma i
biologizma konotiranih u pojmu potrebe (kao prirodne, uro|ene konstante).
Need-disposition ozna~ava dispoziciju (sklonost, nastrojenost) koja se vi{e
odnosi na potrebe no {to je njima uslovljena; kod ljudskog bi}a, koje je, prema
Parsonsu (i ne samo njemu), uvek socijalizovano bi}e, svaka potreba se javlja
kao ve} oblikovana, posredovana kulturnim sadr`ajima dru{tva. Stoga need-
disposition usmerava ~oveka da se pona{a na odre|eni na~in u vezi s nekom
potrebom, ali ne nu`no da je zadovolji; ~ovek mo`e i odustati od
zadovoljavanja potrebe, ili ga odlo`iti. U sasvim linearnom prevodu
potreba-dispozicija dva sastavna termina postavljena su u odnos
ravnopravnog paralelizma kojeg u engleskom nema, a izgubljen je teorijski
bitan zna~enjski sloj. Bolje bi, dakle, bilo re}i dispozicija zasnovana na
potrebi, ili mo`da najpre dispozicija prema potrebi.
Negotiation. Ovaj pojam, budu}i zapravo neprevodiv, zaslu`ivao bi da se
ubroji u velike koske, a to ne ~inim samo zato {to je njegov doma{aj relativno
mali, i zamislivo je baviti se {irokim prostorima sociologije a nikad na nj ne
nai}i za razliku od ~etiri jaha~a apokalipse koje razmatram u narednom
odeljku.
Negotiation, svaki re~nik }e vam re}i, zna~i pregovaranje, pregovori. U
dru{tvenoj teoriji, njegovo je mesto pre svega u interpretativnim,
konstruktivisti~kim pravcima, koji nagla{avaju da dru{tvene pojave nisu
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
3
unapred date, nego se tek stvaraju u interaktivnim situacijama, delovanjem
uklju~enih aktera. Dok imenicu jo{ i mo`emo prevesti kao pregovaranje,
prave te{ko}e nastaju s glagolom to negotiate primenjenim kao prelazni ({to on
u na{em jeziku nije), koji dobija dopunu u vidu pravog objekta: taj objekt
(predmet radnje ozna~ene glagolom) mo`e biti, recimo, definicija situacije,
dru{tvena uloga, zna~enje i sli~no. Ishod tog procesa jesu entiteti ~ija se
preoblikovanost procesom pregovaranja izra`ava pro{lim participom:
negotiated role, negotiated meanings... sve do negotiated order, {to bi bila
predstava o dru{tvenom poretku kao rezultatu mnogostrukih procesa
pregovaranja kroz sitne situacije svakodnevnog `ivota kakvu grade
simboli~ki interakcionizam ili etnometodologija. Ho}emo li onda re}i
pregovorni poredak? pregovara~ki poredak? ispregovarani poredak? Zar
nam to zvu~i prihvatljivo? Jedino preostaje nezgrapna fraza poredak kao
rezultat pregovaranja.
Osim pregovaranja, u prevodu se ponekad koristi i dogovaranje. U tom
slu~aju, objekti radnje dobijaju pridev dogovorni dogovorna uloga,
dogovorno zna~enje, dogovorni poredak. Osim {to ru`no zvu~i, mana tog
re{enja jeste da je dogovaranje suvi{e svesno i ciljano: kao da su se u~esnici
okupili s eksplicitnom namerom da razmotre uloge i zna~enja o
poretku da se i ne govori i tako sedeli i dogovarali se sve dok nisu do{li do
dogovora. (Ne{to nalik na dogovornu ekonomiju, koje se neki me|u nama
jo{ uvek se}aju...) Me|utim, u sociolo{kim tradicijama koje barataju ovim
pojmom, stvari uop{te ne stoje tako: negotiation se odvija najve}im delom na
implicitnom, polusvesnom, ~esto neverbalnom nivou.
Velike koske
Najve}e koske od svih jesu ~etiri engleska termina: agency, agent, action,
actor. Svi su izvedeni iz razli~itih oblika latinskog glagola ago, agere, egi,
actum od ~ijeg se mno{tva izvornih zna~enja u savremenim evropskim
jezicima o~uvalo ~initi, delovati, pokretati, kao i glumiti. Ove re~i su
jezi~ke oznake za, slobodno se mo`e re}i, sredi{nje pojmove sociologije; ne
mo`ete se baviti ovom disciplinom a njih izbe}i. Te{ko}e s njima nisu
posledica samo problema u prevo|enju na druge jezike nego i zbrke koja me|u
tim pojmovima postoji ve} u samom izvornom jeziku, i teorijske je prirode.
Pogledajmo najpre agency. U svim savremenim uvodima u sociologiju koji se
pi{u na engleskom, odmah negde pri po~etku nai}i }ete na sintagmu agency vs.
structure. Kada treba najkra}e opisati sociologiju, njen predmet i sadr`aj,
naj~e{}e se ka`e da se sociologija bavi odnosom (ili dijalektikom,
preplitanjem, suprotno{}u...) izme|u agency i structure. I ne samo u
uvodima: svi traktati o istoriji ili savremenosti sociolo{ke teorije prakti~no se
okre}u oko ovog terminolo{kog para. Protivstavljenost i dijalog izme|u
glavnih teorijskih stanovi{ta u sociologiji najsa`etije se mo`e predstaviti kao
debata izme|u agency i structure.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
4
Sa structure smo imali sre}e: to je, dakako, struktura. Ali, {ta }emo s
agency?
Agency kao teorijski pojam ozna~ava aktivno delovanje ljudskih subjekata, bilo
individualnih ili kolektivnih, ono {to oni unose u svet, ono ~ime ga menjaju,
naj~e{}e nasuprot i uprkos ograni~enjima koje postavlja dru{tvena struktura. U
uticajnoj formulaciji Entonija Gidensa, agency je su{tinski obele`ena time da
se moglo postupiti i druk~ije.
Ve} je na prvi pogled jasno da se agency ne da lako prevesti na na{ jezik (ako
}emo pravo, ni na jedan). Problem je do sada re{avan uglavnom tako {to bi se
agency naprosto pro~italo kao srodan pojam action, koji je potom prevo|en
kao akcija, delanje ili delovanje. Me|utim, action i agency u engleskoj
teorijskoj terminologiji (unutra{nji istorijat...) nisu sasvim istovetni. Agency
ima ja~u konotaciju dejstvovanja, sile, snage, pokretanja, zna~i podrazumeva
jasniju usmerenost, ustremljenost, ciljanost. S druge strane, agency je
istovremeno uop{tenije, apstraktnije od action. Osim onoga {to se ~ini, dakle
prakse, ispoljavanja, materijalizacije nekog odre|enog sadr`aja, agency zna~i i,
od sadr`aja ispra`njenu, samu sposobnost ili kapacitet ili potencijal za takvu
praksu. O tome govori i ~injenica da agency nema mno`inu, dok je action ima:
actions. Aactions nekog subjekta mogu se na srpski preneti kao postupci,
dela, ili pak koraci i mere koje subjekt preduzima. Zato u engleskom
pojam action, i kada se koristi u jednini kada je po zna~enju sasvim blizak
agency ipak funkcioni{e kao jedna obi~nija, neutralnija re~.
[to se srpskog i hrvatskog ti~e, za agency sam nedavno nai{la na inovativno
re{enje, koje je duboko zagreblo moje osetljivo uho: agencija (Nicos
Mouzelis: Sociologijska teorija: {to je po{lo krivo?, izdanje Naklade Jesenski i
Turk i HSD, Zagreb 2000; prevod Suzane Kova~evi}, redaktura Ognjena
^aldarovi}a). Redaktor dodaje bele{ku u kojoj, izme|u ostalog, pi{e:
Agencija ozna~ava u suvremenoj sociologiji i pojam ljudskog djelovanja
(ljudska akcija, akcija) odnosno agente/aktere koji se kod razli~itih autora
pojavljuju u razli~itim zna~enjima... Obzirom da u hrvatskom jeziku ovaj
pojam mo`emo korektno prevesti samo kao agencija zadr`at }emo se kod
takvog prijevoda uz ovo tuma~enje (str. 24). Dobro, hajde, makar smo dobili
obja{njenje, {to zna~i da su prevodilac i redaktor razmi{ljali; ali ne mogu se
oteti utisku da je Lenjost igrala ulogu u opredeljivanju za ovo re{enje. Zar
zaista moramo u tekstu o sociolo{koj teoriji da se bavimo agencijama? Nije
li se makar moglo re}i agentnost, da ~itaocu smesta bude jasno da nije re~ ni o
kakvoj turisti~koj agenciji, niti agenciji za promet nekretninama, za
zapo{ljavanje, za kredite, za atomsku energiju, ili za mala i srednja preduze}a?
Privremeni izlaz koji sam, rvu}i se s agency, sama na{la i branila ga u nekim
tekstovima bio je dlatnost, s kratkouzlaznim naglaskom da bi se nazna~ilo da
nije u pitanju obi~na delatnost neutralna i praznjikava re~ koja zna~i,
otprilike, aktivnost, posao, sadr`aj rada, delokrug. Ideja sa dlatno{}u bila je
da se u samoj formi jasno ozna~i njeno poreklo u pridevu delatan, dakle sa
zna~enjem osobina onoga koji je delatan; a to zbog one pomenute
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
5
zna~enjske sastavnice kapaciteta, potencijala bitne u engleskom pojmu, koja
bi se u obi~noj delatnosti sasvim izgubila.
6
No, taj moj izlaz bi imao nekog smisla kad bi ga moja okolina prihvatila.
Ovako, ostaje li~na idiosinkrazija. [tavi{e, moje re{enje ima i dodatan
problem: naime, trebalo bi biti dosledan u izvo|enju ostalih, s agency
povezanih termina. Agency mora da ima svog subjekta, onog ko se u nju
upu{ta, ko je njen nosilac; u engleskom, to je, dakako, agent. Sad bi taj agent,
logikom mog re{enja, trebalo da bude nekakav delatnik, ili kakvo drugo,
originalnije i novoskovano re{enje izvedeno iz delati, da bi se izbegla
obi~nost delatnika. No, ja nisam imala smelosti da idem dotle, te sam
reterirala na agens. Zastupnici agencije bi me s pravom mogli upitati:
kako subjekt dlatnosti mo`e da bude agens? {ta onda fali agenciji?
^ak i ako odbacimo re~i sa doma}im korenom del- i sledimo strani koren, opet
imamo problem: da li je bolje englesko agent preneti kao agens ili kao agent?
Meni je agent opet smetao, i opet iz istog razloga: tajni agent, dvostruki agent,
agent osiguravaju}eg dru{tva... Opet re~ jasnog zna~enja, ra{irena u obi~nom
jeziku. (Agent je zaista ono {to ide skupa s agencijom!) Agens mi je zvu~alo
bolje: neobi~na re~, koja se, koliko znam, koristi samo u tehni~kim naukama,
kao fizi~ki ili hemijski agens, pokreta~ nekog prirodnog procesa. Ta
asocijacija prisutna je i u engleskom pojmu (npr. ~uveni Agent Orange). No, u
srpskom je agens veoma bezli~an, te{ko ga povezujemo sa stvarnim, `ivim
ljudima.
Kako ja vidim stvari, pravci u kojima bi vredelo razmi{ljati jesu: a) razvijati
latinski koren ag i smisliti ne{to formalno blisko izvornom agency i agent, ali
ako je ikako mogu}no, da to ne budu agencija i agent; b) umesto korena del-,
problemati~nog zbog obi~nosti i eksploatisanosti u lai~kom jeziku, te zato da
bi se ostavio prostor za prevo|enje termina action (v. ni`e), opredeliti se za
izvo|enje iz re~i dejstvo, budu}i da je, od svih na{ih re~i, upravo dejstvovanje
ono {to je najbli`e su{tini ideje agency. Mo`da agency = dejstvenost,
agent = dejstvenik? Zvu~i ve{ta~ki, priznajem, ali mo`da ne i nepodno{ljivo
za tehni~ki termin.
Pogledajmo sada paralelni par radnjasubjekt radnje, naime action i actor.
Sre}na je okolnost da se u re~niku doma}e sociologije kao prevod za action
manje-vi{e ustalila re~ delanje. Ka`em, sre}na, zato {to kazuje upravo to {to
treba da kazuje, a istovremeno je relativno neuobi~ajena re~, te kao takva
smesta pali lampicu kod ~itaoca da je posredi tehni~ki termin preciznog
zna~enja.
7
Taj razvoj doga|aja duguje se istorijskim vezama doma}e kulture s
nema~kim kulturnim krugom, koje datiraju iz vremena mnogo pre aktuelne
sveop{te anglicizacije. Jedan izraz tih veza jeste ~injenica, koja nam mo`e
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
6
6 Izvesnu utehu predstavljalo mi je otkri}e da agency nema svoj gotov ekvivalent ni na
francuskom. Predlog na koji sam nai{la tako|e uz op{irnu fusnotu glasi agencit, sledi
logiku sasvim sli~nu mojoj i zvu~i jednako izve{ta~eno kao dlatnost.
7 Zbog toga je delanje bolje nego delovanje, kako se action ponekad prevodi, a u hrvatskom
skoro isklju~ivo (djelovanje).
slu`iti na ~ast, da se knjiga Privreda i dru{tvo Maksa Vebera, jedan od svetih
tekstova sociologije, pojavila na srpskom (u prevodu Olge i Tihomira
Kostre{evi}a, Nolit, Beograd 1976) samo nekoliko godina posle engleskog, a
pre francuskog prevoda. U toj knjizi je izneto prvo i do danas najva`nije
odre|enje delanja (nem. handeln). Sve kasnije koncepcije delanja polaze od
Veberove definicije, po kojoj ono ozna~ava ljudsko pona{anje koje je za svog
nosioca obdareno subjektivno pripisanim zna~enjem, a dru{tveno delanje je
ono u kojem se akteri orijenti{u prema zna~enjima koja drugi pripisuju svom
delanju. I u engleskom se action, kao teorijski razra|en i zna~enjski zaokru`en
pojam, formirao tek posle Vebera i na njegovom tragu; u predveberovskoj
anglofonoj sociologiji, action nije bilo jasno odeljeno od svog lai~kog,
uop{tenog zna~enja (vidljivog u mno`inskim oblicima). Su{tina veberovskog
zna~enja action ponajpre se mo`e shvatiti ako pogledamo ~emu se
suprotstavlja: za razliku od agency, kojoj je suprotnost struktura, action `eli
da se razlikuje pre svega od pona{anja (behavior, conduct), kategorije koja
tako|e ozna~ava ljudsku aktivnost, ali ne nu`no obdarenu subjektivnim
zna~enjem, dakle i onu koju mo`emo pripisati i nekim vrstama `ivotinja, ili
onu koja je plod ~istog automatizma.
Kad je na scenu stupio engleski, me|utim, ve} uhodano delanje je po~elo da
klizi u akciju. Sociolozi koji ~itaju najnoviju literaturu iz svoje uske oblasti, ali
nisu ~itali Vebera, ili su ga ~itali veoma davno, nemaju vremena da misle je li
ta njihova supermoderna i superobave{tena akcija isto ono {to se kod Vebera
zove delanje, niti ih brine konfuzija koju na taj na~in stvaraju, naro~ito kod
studenata.
Ja, dakle, volim da action zovem delanje. Ali opet, kako da se zove onaj ko
upra`njava delanje? I opet se ja povla~im, biraju}i izraz akter. Razlozi koje
mogu da ponudim za ovu nelogi~nu kombinaciju (delanje-akter) jesu, prvo,
negativni iz delanja bi se te{ko izvela potrebna re~ za njegovog nosioca
koja bi i zvu~ala dobro i bila ta~na; a s druge strane pozitivni re~ akter ima
dobru ravnote`u neobi~nosti (to nije ba{ re~ sa pijace) i prirodnosti (ne
grebe).
Odnos izme|u agent i actor problemati~an je, kao {to sam rekla, i u izvornoj,
engleskoj terminologiji. Koliko je re~ o dva imena za istu stvar a koliko ne, i u
~emu bi se ta razlika sastojala tu se mi{ljenja razilaze bezmalo od autora do
autora i odra`avaju vijugave puteve njihovih teorijskih lojalnosti. Ponekad je
razlika izme|u agent i actor nebitna, a ponekad odra`ava duboka teorijska
neslaganja; zbog toga, prilikom prevo|enja, ~esto moramo da uzmemo u obzir
mesto i vreme pisanja teksta koji je pred nama, i da doku~imo s kime doti~ni
autor polemi{e, a s kime `eli da se svrsta. Kad se razlika pravi, naj~e{}e se
pravi s obzirom na {irinu slobode delovanja koja se subjektu pripisuje. Tako je
agent vi{e subjekt koji u svojim aktivnostima nastupa iz dru{tvenih struktura,
tim strukturama je u izvesnoj meri i sam oblikovan, a podru~ja njegovog
mogu}nog delovanja su, makar u prvom koraku, tim strukturama odre|ena.
Ovo na prvi pogled zvu~i kao protivre~no samoj ideji agency koja se, po
definiciji, uvek sprovodi uprkos strukturama ali ne mora to biti:
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
7
me|usobna suprotstavljenost agent i structure zna~i i njihovu me|uzavisnost,
odnosno, mera inovacije i promene koju agency unosi u svet ne mo`e se
proceniti druga~ije do naspram pozadine prethodnih strukturnih konfiguracija,
koje agent zati~e. Actor, naprotiv, ne mora biti tako blisko vezan za strukturu;
njegovo polje slobode je {ire, te se za termin actor odlu~uju teorije koje
zastupaju ideje o istorijskoj misiji ovog ili onog (pojedina~nog ili kolektivnog)
subjekta radni~ke klase, novih dru{tvenih pokreta, `ena i sli~no. Tako|e, actor
u engleskom zadr`ava konotaciju svog drugog zna~enja, naime glumljenja,
igranja uloge; stoga teorijske {kole koje daju velik zna~aj preuzimanju
dru{tvenih uloga i oblikovanju identiteta kao simboli~ki interakcionizam ili
Gofmanova dramaturgija barataju pojmom actor a ne agent.
Ima i drugih predloga u vezi s razlikom agent/actor. Recimo, kod britanske
sociolo{kinje Margaret Ar~er (sa stanovi{ta prevodila~kih muka, mo`emo
jedino da se radujemo {to niko jo{ nije bio prinu|en da prevodi njene radove o
morfogenetskoj teoriji!), agents su uvek kolektivni subjekti, koji se formiraju
na strukturnoj osnovi ali potom svojom agency menjaju i strukture i same sebe,
dok je actor pojedinac koji, preuzimaju}i uloge koje su mu na raspolaganju,
stvara svoj osobeni, li~ni identitet.
Cela ova zbrka dodatno je zakomplikovana posebnostima raznih nacionalnih
tradicija onim unutra{njim istorijatima koje sam pominjala. Margaret
Ar~er toliko bri`ljivo defini{e ove pojmove izme|u ostalog i zato da bi
pokazala kako glavna meta njene kritike teorija strukturacije Entonija
Gidensa to propu{ta da u~ini. U francuskom miljeu,
8
Pjer Burdije koristi
isklju~ivo agent, izme|u ostalog zato da bi naglasio svoje neslaganje sa
postavkama suparni~ke {kole Alena Turena, ~iji je povla{}eni pojam upravo
acteur. U nema~ku scenu nemam uvid, a mogu samo da zamislim {ta se sve
tamo mo`e na}i.
I gde smo tu, kona~no, mi? I kad ostavimo na stranu unutra{nje istorijate i
lokalne sva|e u sociolo{koj porodici, opet ne znamo kako }emo prevesti agent
i actor. Za actor smatram, kao {to sam ve} rekla, da je re{enje akter sasvim
dovoljno dobro. Agent u nekim situacijama kada, na osnovu svog prethodnog
znanja, zaklju~imo da nije posredi insistiranje na njegovoj posebnosti tako|e
mo`emo prevesti kao akter. No, kada jeste upotrebljen s namerom da se razlikuje
od actor, onda sam pre za agens no za agent. Ada li }emo onda agensa staviti
u jezi~ki nelogi~nu spregu sa nekakvom dejstveno{}u, ili }emo iskovati agentnost,
ili ne{to tre}e... ostaje kao jedan od mnogobrojnih zadataka za budu}nost.
Ivana Spasi} (1965) je docent na katedri za sociologiju Filozofskog
fakulteta u Beogradu. Autor je, izme|u ostalog, knjig Zna~enje susreta
Gofmanova sociologija interakcije (Beograd 1996), Politika i svakodnevni
`ivot (sa Z. Golubovi} i \. Pavi}evi}em, Beograd 2003), kao i prevoda
knjige Kako se predstavljamo u svakodnevnom `ivotu Erwinga Gofmana.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
8
8 Francuski par agent/acteur ekvivalentan je engleskom agent/actor.
Nade`da Milenkovi}
Kosa pod stresom
Devedesete jo{ nisu ~estito ni zapo~ele, a mi smo sedeli u prvoj jugoslovenskoj
agenciji koja je postala deo dva najve}a svetska lanca reklamnih agencija i
nestrpljivo ~ekali da njihovi klijenti po~nu da sti`u i na na{e tr`i{te. O~ekivali
smo Johnson & Johnson, Mars, Proctor & Gamble... poznate i nepoznate nam
proizvo|a~e iz sveta, ali nam je od svih njih prvi stigao Me|unarodni
komitet Crvenog krsta iz @eneve. I, na na{e iznena|enje, zatra`io da
prevedemo bro{ure o tretmanu civila tokom ratnih sukoba!? I to na srpski,
hrvatski i bosanski jezik! Kao prvo, to je isti jezik, obja{njavali smo im, vi
mislite na nare~ja, kao drugo... I kao poslednje pa ne mislite valjda da bi kod
nas...?! Mislili su.
*
Kasnije su ipak stigli i oni drugi, mnogo manje zloslutni klijenti. Asa njima i
novi problemi. Prevesti ili ostaviti u originalu? Prevesti ili adaptirati? Prevesti
ili popraviti original? Ovo poslednje je posebno mamilo kad su stizali
poni`avaju}e lo{i spotovi ra|eni za sve biv{e socijalisti~ke zemlje, jer
takozvani brand manageri koji su te spotove slali naj~e{}e nisu znali ili nisu
hteli da saznaju da smo mi i ranije vi|ali i pravili reklame (i to jako dobre).
Dileme sli~ne onoj koju je ranih sedamdesetih imao prevodilac kad je prvi
morao da odlu~i ho}e li pizza napisati po Vuku i izazvati zgra`avanje
~italaca Politike, mu~ile su i ljude u agenciji. Novi proizvodi, novi pojmovi.
Mogu li ulo{ci da budu sa krilcima? Ho}e li potro{a~i razumeti {ta je fej{l
vo{, koji, ako se se}ate, ima pe-ha vrednost 5.5? Naro~ito kad klijent ne
dozvoljava da upotrebite re~ sapun jer insistira na tome da se njegov proizvod
razlikuje od sapuna mada je po funkciji ba{ to. Profesionalni spikeri i novinari
dodatno su unosili pometnju. Internet adrese su godinama najavljivane ne kao
dabl ju niti kao duplo ve, ve} kompromisno dabl ve! ^ak su i re~i odavno
odoma}ene po~ele da dobijaju nove oblike. Novo gramati~ko pravilo
jedna~enje suglasnika po te`ini izgovora, zavladalo je na svim televizijama.
Kokretno mislim na re~i kao {to su komadant i koferencija, na primer.
Op{ta nebriga za jezik donosila je sve nelogi~nije i rogobatnije pojave. Divno
ide uz tvoju intenzivnu boju kose. Da li i va{a pasta za zube vodi ra~una o
va{im desnima? I moja omiljena uporne mrlje (ho}e li mrlje uskoro da
budu i tvrdoglave, bezobrazne, nevaspitane?). Na{a kosa ne samo da je po~ela
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
7
9
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
0
da ima volumen, nego joj je priznato i pravo da bude pod stresom (samo da od
toga na kraju ne dobije i ~ir na dvanaestopala~nom, daleko bilo).
Prevode}i za klijente, agencije su zaboravile da prevedu za sebe. Dobili smo
advertajzing koji mnogi tako i pi{u, ivente i hepeninge, Viajpi partije (mada
DHL nije postao Diej~el)... Akad se ne{to i prevodi prevede se pogre{no.
Filmovi u kojima se pojavljuju ljudi iz reklamnih agencija dobijaju ~udne
zaplete i to isklju~ivo zaslugom na{ih prevodilaca. Account, {to u agenciji
ozna~ava projekat i klijenta ili osobu koja je za njih zadu`ena, u prevodu
postaje ra~un i ra~unovo|a, kao {to i kreativac copywriter postaje pravnik
koji brine o copyright-u.
Stvarno, na kraju ~ovek ne zna {ta je gore: lo{ prevod ili dobar prevod, ali
gluposti. I {ta }e nam vi{e do}i glave anglicizmi, tu|ice, rogobatni prevodi,
nepismenost ili pak pismeni maternji jezik koji raspiruje mr`nju?
Nade`da Milenkovi} je kolumnistkinja nedeljnika Vreme i autorka knjige
Kako da najlak{e upropastite ro|eno dete.
Umberto Eko
Kazati gotovo istu stvar.
Preveli s italijanskog Mirela Radosavljevi} i Aleksandar Levi
Prevod knjige Dire quasi la stessa cosa (u {tampi pod naslovom Kazati gotovo
istu stvar) stavio nas je pred te`ak zadatak da odgovorimo na slo`ene zahteve
Umberta Eka. Naime, ova knjiga predstavlja teorijske stavove oca semiotike
o prevo|enju. Eko se u ovom delu potrudio da svoje ideje potkrepi mno{tvom
primera na engleskom, francuskom, nema~kom, {panskom i drugim jezicima
da bi ~itaoci koji ne govore vi{e jezika mogli da shvate autorovu intenciju. U
ve}ini slu~ajeva Eko je analizirao prevode vlastitih romana, kao i svoje i tu|e
prevode Nervala i Kenoa na italijanski jezik. Smatrali smo da knjiga ne bi bila
od velike koristi na{im ~itaocima i prevodiocima ako Ekovom korpusu ne
bismo pridodali i prevode na srpski (a ponekad i na hrvatski) jezik. Citati koje
smo preuzeli naj~e{}e su jedini prevodi na srpski jezik, a u pojedinim
slu~ajevima morali smo da damo nove prevode. Izabrali smo dva poglavlja sa
mno{tvom zanimljivih primera.
Mirela Radosavljevi} i Aleksandar Levi
5.6 Kompenzovanje obradom
U ovom poglavlju ne}e biti re~i o korenitoj odnosno apsolutnoj obradi o kojoj
}u govoriti u dvanaestom poglavlju ve} me sada prvenstveno interesuje
situacija u kojoj se radi postizanja istog efekta koji ima originalni tekst
pribegava delimi~noj odnosno lokalnoj obradi.
U mom Imenu ru`e pojavljuje se jedan lik, Salvatore, koji govori me{avinom
raznih jezika. Naravno da u italijanskom uvo|enje pojmova na stranom jeziku
ima svrhu potu|ivanja, ali ako bi neki lik rekao Ich aime spaghetti a engleski
prevodilac preveo ovu vi{ejezi~nu tvorevinu sa I like noodles, izgubio bi se
vavilonski efekat. Dakle, evo mog originalnog teksta i re{enja tri prevodioca
koji su, u skladu sa vlastitim jezikom i kulturom, uspeli da prerade na
odgovaraju}e jezike re~enice mog lika:
Penitenziagite! Vide quando draco venturus est a rodegarla lanima tua! La mortz
est super nos! Prega che vene lo papa santo a liberar nos a malo de todas le
peccata! Ah ah, ve piase ista negramanzia de Domini Nostri Iesu Christi! Et anco
jois mes dols e plazer mes dolors... Cave el diabolo! Semper maguaita in
qualche canto per adentarme le carcagna. Ma Salvatore non est insipiens! Bonum
monasterium, et aqui se magna et se priega dominum nostrum. Et el resto valet un
figo seco. Et amen. No?
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
1
Penitenziagite! Watch out for the draco who cometh in futurum to gnaw your
anima! Death is super nos! Pray the Santo Pater come to liberar nos a malo and all
our sin! Ha ha, you like this negramanzia de Domini Nostri Jesu Christi! Et anco
jois mes dols e plazer mes dolors.... Cave el diabolo! Semper lying in wait for me
in some angulum to snap at my heels. But Salvatore is not stupidus! Bonum
monasterium, and aqui refectorium and pray to dominum nostrum. And the resto is
not worth merda. Amen. No? (Viver)
Penitenziagite! Voye quand dracon venturus est pour la ronger ton me! La mortz
est super nos! Prie que vient le pape saint pour liberr nos a malo de todas les
pchs. Ah ah, vous plait ista ncromancie de Domini Nostri Iesu Christi! Et anco
jois mes dols e plazer mes dolors... Cave el diabolo! Semper il me guette en
quelque coin pour me planter les dents dans les talons. Mais Salvatore non est
insipiens! Bonum monasterium, et aqui on baffre et on prie dominum nostrum. Et
el reste valet un queue de cerise. Et amen. No? (Skifano)
Penitenziagite! Siehe, draco venturus est am Fressen anima tua! La mortz est
super nos! Prego, da Vater unser komm a liberar nos vom bel de todas le
peccata! Ah ah, hihhi, Euch gfallt wohl ista negramanzia de Domini Nostri Jesu
Christi! Et anco jois mes dols e plazer mes dolors... Cave el diabolo! Semper
maguaita, immer piekster und stichter, el diabolo, per adentarme le carcagna. Aber
Salvatore non est insipiens, no no, Salvatore wei Bescheid! Et aqui bonum
monasterium, hier lebstu gut, se tu priega dominum nostrum. Et el resto valet un
figo secco. Amen. Oder? (Kreber)
Pokorajte! Gle, zmaj venturus est, da rodega du{u tvoju! Smrt est super nas! Moli
se da dojde papa svetac da nas izbavi od lukavago i od todos grehovi! Ha, ha, ha,
vi se dopada isto vra~anje na Domini Nostri Jezu Kristi! Et jo{ `oa me boli iliti
radost mi dolor Kave od el dijabola! On semper se u busiju dene da me za pete
zubima dovati. Al Salvatore mu nije tupavi insipijens! Bonum monasterijum, et aki
em jede{, em se moli{ dominum nostrum. Et sve resto ne valet ni pi{ljiva boba. Et
amen. Je l da?
(prevod Milane Pileti}, u: Umberto Eko, Ime ru`e, Paideia, Beograd 2000)
Penitenziagite! Pokajte se! Vide quando draco venturus est da poglo|e du{u
tvoju! La mortz est super nos! Moli da vene sveti papa da oslobodi nos a malo de
todas grijeha! Ha, ha, gu{ta vas ista negromancija de Domini Nostri Iesu Christi!
Et anco jois mes dols i plazer mes dolors... Cave el diabolo! Semper me u nekom
kutu aguaita, vreba me da me ugrize za pete. Ali Salvatore non est lud, non est
insipiens! Bonum monasterium, et ovdje, aqui se ji et se moli dominum nostrum.
Et ostalo valet smokvu suhu. Et amen. Zar ne?
(prevod Morane ^ale, u: Umberto Eco, Ime Ru`e, Grafi~ki Zavod Hrvatske,
Zagreb 1984)
U Fukoovom klatnu jedan od likova, Pjer, pri~a italijanski sa podosta primesa
francuskog. To nije predstavljalo nikakvu pote{ko}u za ve}inu prevodilaca,
trebalo je samo da zamisle kako bi neko govorio njihov jezik sa francuskim
naglaskom i ubacuju}i francuske re~i, ali se francuski prevodilac na{ao na
ozbiljnim mukama. On je mogao na primer da poku{a da Pjeru nametne
{panski ili nema~ki naglasak, ali je vrlo dobro shvatio da je ovaj moj junak
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
2
suvi{e vezan za francuski okultizam fin de siclea. Stoga je odlu~io da glavna
karakteristika ovog mog junaka ne bude to da je Francuz, ve} je ovom
karikaturalnom liku pripisao marseljsko poreklo, {to se jasno mo`e nazreti iz
njegovog gorenavedenog govora.
Lep primer delimi~ne obrade nalazi se u {panskom prevodu Ostrva dana
pre|a{njeg. Ja sam upozorio prevodioce da tekst vrvi od baroknih re~i, te da se
likovi ~esto slu`e poetskim sastavima italijanskog baroka.
Evo primera jednog odlomka u koji sam uklju~io stihove koje je ispevao
\ovan Batista Marino (Giovan Battista Marino). I ovde sam ja umetnuo kose
crte kako bih podelio stihove.
Da quel momento la Signora fu per lui Lilia, e come Lilia le dedicava amorosi
versi, che poi subito distruggeva temendo che fossero impari omaggio: Oh
dolcissima Lilia, / a pena colsi un fior, che ti perdei! / Sdegni chio ti riveggi? / Io
ti seguo e tu fuggi, / io ti parlo e tu taci Ma non le parlava se non con lo
sguardo, pieno di litigioso amore, poich pi si ama e pi si inclini al rancore,
provando brividi di fuoco freddo, eccitato degra salute, con lanimo ilare come
una piuma di piombo, travolto da quei cari effetti damore senza affetto; e
continuava a scrivere lettere che inviava senza firma alla Signora, e versi per Lilia,
che tratteneva gelosamente per s e rileggeva ogni giorno.
Scrivendo (e non inviando), Lilia, Lilia, ove sei? ove tascondi? / Lilia fulgor del
cielo / venisti in un baleno / a ferire, a sparire, moltiplicava le sue presenze.
Seguendola di notte mentre rincasava con la sua cameriera (per le pi cupe selve, /
per le pi cupe calli, / godr pur di seguire, ancorch invano / del leggiadretto pi
lorme fugaci), aveva scoperto dove abitava.
Od tog trenutka Gospa za njega postade Lilija, i Liliji je posve}ivao ljubavne
stihove koje je netom uni{tavao, strahuju}i da nisu dostojan dar: Ah prislatka ma
Ljubice, / ~im cvijet uzbrah, ti nestade! / Ne dava{ mi da tv lice jo{te gledam za
m jade? / Ja te slidim ti mi bje`i{, / ja ti zborim a ti mu~i{... Ali nije joj se
obra}ao do pogledom, prepunim svadljive ljubavi, jer {to se vi{e ljubi to se vi{e
naginje omrazi, ose}aju}i kako ga pro`ima jeza ledenog plama, uzbu|en bolesnim
zdravljem, vedrog duha poput olovnog pera, prega`en onim dragim posledicama
ljubavi bez ljubavi; i nastavljao je da pi{e pisma koja je bez potpisa slao Gospi, i
stihove za Liliju, koje je ljubomorno ~uvao za sebe i ~itao ih svakog dana.
Pi{u}i (a ne {alju}i) Skladno ti te narav mila, oh Ljubice ma ljubljena, / svijem
prili~nu satvorila munji od neba zacrljena. / U hipu se munja zgodi, stravi, udri i
raznese; / m u hipu ti pogodi srce i sobom sad odnese, umno`avao je njeno
prisustvo. Prate}i je dok se no}u vra}ala ku}i sa svojom slu{kinjom (najmrklijim
po {umama, najmrklijim po putima / za bjegu}im tvim stopama trag slijedit }u ja
danima. / I mada, ah, znaju} da zaman ta je sledba, du{a }e pjevaju} dospjeti do
neba...), otkrio je gde stanuje.
(prevod Elizabet Vasiljevi} u: Umberto Eko, Ostrvo dana pre|a{njeg, Narodna
knjiga Alfa, Beograd 1995)
Od tog trenutka Dama za njega bija{e Lilia i kao Lilii joj posve}iva{e ljubavne
stihove; netom napisani, odmah bi ih uni{tavao iz bojazni da joj nisu dostojan
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
3
poklon: O, preslatka Lilio / tek {to jedan ubrah cvijet, a ve} te izgubih / Odbija{
prezirno moj ponovni pogled? / Ja slijedim te, a ti bje`i{ / Ja zborim ti, a ti {uti{...
No nije joj zborio, nije joj se obra}ao osim pogledom, punim prijeporne ljubavi
jer {to ~ovjek ja~e ljubi, vi{e je sklon nekoj skrovitoj kivnji osje}aju}i pritom
trnce hladne vatre, uznemiren bolesnim nekim zdravljem, du{e vedre poput olovna
pera, skrhan onim milim efektima ljubavi bez afekta; i nastavljao bi pisati pisma
koja bi nepotpisana slao Dami, i s druge strane stihove za Liliu, koje bi ljubomorno
zadr`avao za sebe i svakoga dana iznova ~itao.
Pi{u}i (ali ne i {alju}i) Lilio, Lilio, gdje li si sad? gdje li se krije{? / Lilio, sjaju
nebeski / bljeskom munje ti do{la si / da ranila bi, i nestala, umnogostru~avao je
njezine prisutnosti. Slijediv{i je no}u dok bi se sa svojom sobaricom vra}ala ku}i
(po najmra~nijim {umama, / po najmra~nijim ulicama, / s veseljem }u silnim,
premda uzalud, jednako slijedit / lahke no`ice mile kratkoga vijeka trag...) bija{e
otkrio gdje joj se nalazi dom.
(Prevod Ite Kova~ u: Umberto Eco, Otok Prethodnoga dana, Izvori, Zagreb 1997)
Viverov engleski prevod pravopisno i leksi~ki podra`ava jezik XVII veka, ali
gotovo bukvalno prevodi stihove originala. Sigurno je da je uzrok tome
prili~na distanca izme|u kon~etizma i engleske poezije te epohe, koja
prevodioca nije ohrabrila da potra`i sli~ne stihove u vlastitom jeziku.
From that moment on the Lady was for him Lilia, and it was to Lilia that he
dedicated amorous verses, which he promptly destroyed, fearing they were an
inadequate tribute: Ah sweetest Lilia / hardly had I plucked a flower when I lost it!
/ Do you scorn to see me? I pursue you and you flee / I speak to you and you are
mute ()
Lilia, Lilia where are thou? Where dost you hide? Lilia, splendor of Heaven, an
instant in thy presence / and I was wounded, as thou didst vanish
Potpuno druga~ija je bila odluka {panskog prevodioca Elene Losano, kojoj je
na raspolaganju stajala {panska knji`evnost Zlatnog veka (Siglo de oro), po
mnogo ~emu sli~na italijanskom kon~etizmu. U eseju u kome govori o svom
iskustvu (Lozano 2001) ona ka`e: Uzoriti ~italac Ostrva i Eka uop{te jeste
onaj koji `udi za otkri}em i koji beskrajno u`iva kada prepozna neke pi{~eve
skrivene izvore. Zato uzoriti ~italac u {panskom prevodu ne bi ni postojao bez
ubacivanja tekstova iz Zlatnog veka.
Elena Losano se odlu~ila za obradu. U jednom odlomku kao {to je ovaj, u
kome se opisuju beskrajni ljubavni jadi, uop{te nije va`no {ta ka`e ljubavnik
ve} je bitno da to bude u skladu sa na~inom iskazivanja ljubavi u {panskom
Zlatnom veku. Izbor stihova bazirao se na bitnoj karakteristici prekrajanja
koja je dominirala prevodima u to doba: prvo bi se odredilo funkcionalno
jezgro (u vidu forme ili sadr`aja) a onda se pristupalo razvijanju po
sopstvenom naho|enju. U na{em slu~aju bitne izotopije bile su identifikacija
Lilija/cvet, voljena koja izbegava pesnika, i besomu~no proganjanje. Ja sam to
poku{ala da ostvarim poslu`iv{i se Hererom (Herrera), manje zna~ajnim
opusom Luisa de Gongore (Luis de Gngora) i uz poneku primesu Garsilasa
(Garcilaso). Ostvarila sam svoj naum.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
4
Evo kako glasi njen prevod:
Desde ese momento, la Seora fue para l Lilia, y como Lilia dedicbale amorosos
versos, que luego destrua inmediatamente temiendo que fueran desiguales
homenajes: Huyendo vas Lilia de m, / oh t, cuyo nombre ahora / y siempre es
hermosa flor / fragrantsimo esplendor / del cabello de la Aurora! Pero no le
hablaba, sino con la mirada, lleno de litigioso amor, pues que ms se ama y ms se
es propenso al rencor, experimentando calofros de fuego fro excitado por flaca
salud, con el nimo jovial como pluma de plomo, arrollado por aquellos queridos
efectos de amor sin afecto; y segua escribiendo cartas que enviaba sin firma a la
Seora, y versos para Lilia, que guardaba celosamente para s y relea cada da.
Escribiendo (y no enviando) Lilia, Lilia, vida ma / adnde ests? A d
ascondes / de mi vista tu belleza? / O por qu no, di, respondes / a la voz de mi
tristeza? multiplicaba sus presencias. Siguindola de noche mientras volva a casa
con su doncella (Voy siguiendo la fuerza de mi hado / por este campo estril y
ascondido) haba descubierto dnde viva.
U ovom slu~aju obrada je zaista verno preslikala original: smatram da ovaj
odlomak koji je prevela Elena Losano u potpunosti stvara efekat koji je hteo da
izazove original. Istina je da neki u~eni ~italac mo`e da primeti da tekst
upu}uje na {pansku a ne na italijansku poeziju, no ne treba zaboraviti da je to
bila epoha {panske dominacije u onom delu Italije u kojem je sme{tena radnja
romana, pa ni ~injenicu koju pominje i sama autorka prevoda: da je glavna
caka u tome da odlomak bude prili~no nepoznat. Na kraju krajeva, i ona je
primenila tehniku kola`a, te je {panskim ~itaocima bilo prili~no te{ko da
prepoznaju odakle poti~u stihovi: njima je samo omogu}eno da omiri{u
same stihove, a to je upravo ono {to sam ja hteo da postignem na italijanskom.
Najinteresantniji slu~aj delimi~ne prerade, s iznena|uju}im rezultatima,
predstavlja prevod prvog poglavlja mog romana Baudolino. U njemu sam
izmislio nekakav pseudopijemontski jezik kojim je pisao gotovo nepismen
de~ak u XII veku, u doba kada jo{ nisu postojali pisani dokumenti na
italijanskom jeziku, barem ne u tom delu Italije.
Nisam imao nikakve filolo{ke intencije, premda moram da priznam da sam,
po{to sam gotovo u dahu napisao ovo poglavlje, rukovode}i se se}anjima iz
detinjstva i izvesnim dijalektalnim izrazima iz mog rodnog kraja, prevrnuo sve
mogu}e istorijske i etimolo{ke re~nike kako bih izbegao vidljive anahronizme.
Tom prilikom sam ustanovio da su neke so~ne psovke, koje se i dan-danas
koriste, longobardskog porekla, te sam stoga mogao da pretpostavim da ih je
padanski dijalekat tog doba preuzeo. Naravno, ukazao sam prevodiocima na to
da treba da stvore analognu jezi~ku situaciju, ali sam bio svestan da }e ova
problematika morati da se re{ava na razli~ite na~ine od zemlje do zemlje. U
isto doba se u Engleskoj govorio Middle English, koji bi bio potpuno
nerazumljiv dana{njem ~itaocu sa anglosaksonskog podru~ja, u Francuskoj je
ve} postojala poezija na langue doc i langue doil, dok je u [paniji ve}
postojao Cid.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
5
Zaista je {teta {to ovde ne mo`emo da izlo`imo sve postoje}e prevode, jer bi se
tada jasno videlo kako je svako poku{ao da ovaj nepostoje}i jezik prilagodi
duhu sopstvenog jezika, pri ~emu su postignuti najrazli~itiji mogu}i efekti. Ja
}u se ograni~iti samo na neke primere.
Baudolino se pla{i da }e neko u carskoj pisarnici primetiti da je izgrebao i
pretvorio u palimpsest bitno delo biskupa Ota kako bi na pergament preneo
svoja maglovita se}anja; ali potom se te{i da tamo niko to ne}e ni da primeti,
pa se usu|uje i da ubaci jedan so~an izraz koji br`e-bolje precrtava i zamenjuje
drugim dijalektalnim izrazom. Obratite pa`nju na to da je precrtani izraz
tipi~an za pijemontski dijalekat, dok je njegova zamena vi{e vezana za
Lombardiju (no ja sam pretpostavio da je Baudolino izme{ao razne padanske
dijalekte):
ma forse non li importa a nessuno in chancelleria schrivono tutto anca quando
non serve et ki li trova questi folii se li infila nel bs del k non se ne fa negott
a mo`da ih ba{ briga sve nji u pisarnice sva{ta pi{u i kad ni~emu ne slu`i i ko ih
na|e listine ove neka njima prkno zajazi ne}e ni prstom ma}i
(prevod Mirele Radosavljevi} i Aleksandra Levija, u: Umberto Eco, Baudolino,
Narodna knjiga, Beograd, 2001)
ali mo`da nisu va`ni nikome, u khancelariji pi{u sva{ta ~ak i kad ne slu`i ni{ta i
ko ih na|e ove listove nek si ih uvu~e u rup od guz nek s njima ne napravi ni{ta
(prevod Lie Pai} u: Umberto Eco, Baudolino, Izvori, Zagreb, 2001)
U filolo{kom smislu re~i ovom problematikom se najvi{e bavila Elena Losano,
koja je re{ila da moj tekst prebaci u {panski koji bi podse}ao na El cantar de
mio Cid i na Fazienda de Ultramar, od kojih ovaj potonji obiluje tu|icama
(Lozano 2003). Ona je htela da na neki na~in odr`i i zvu~nost koja je postojala
u originalu, ne poku{avaju}i da po svaku cenu preradi tekst u srednjovekovni
{panski. Zbog toga u precrtanom izrazu `eli da o~uva gotovo originalnu dikciju
time {to arhaizuje vulgarnu re~ ojete i poja~ava je krnjenjem re~i kulo (daju}i
slobodu ~itaocu da odlu~i da li je u pitanju dvostruka cenzura ili je mo`da
samo re~ o fonetskoj apokopi tako uobi~ajenoj u svakodnevnom govoru). Evo
tog prevoda:
Pero quiab non le importa a nadie en chancellera eschrivont tot incluso quando
non sirve et kien los encuentra isti folii se los mete en el ollete del ku non se faz
negotium.
Izraz koji je usledio ne{to kasnije, fistiorbo ke fatica skrivere mi fa gi male
tuti i diti,
1
po{to je ra{~istila da je to dijalektalna kletva koja zna~i Dabogda
oslepeo, Losano se odlu~uje da je latinizuje u fistiorbus ke cansedad eskrevir
uz priznanje da je usvojeni neologizam sigurno nejasan {panskom ~itaocu, ali
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
6
1 strinu ti }oravu al je te{ko pisati ve} me bolu svi prsti (prevod Mirele Radosavljevi} i
Aleksandra Levija u: Umberto Eco, Baudolino, Narodna knjiga, Beograd, 2001) Prim. prev.
uz opasku da ni italijanski ~italac koji ne poznaje alesandrijski dijalekat nije u
boljem polo`aju.
Interesantno je videti kako su reagovali drugi prevodioci. ^ini mi se da je
Arenas Nogera (Arenas Noguera) u prevodu na katalonski imala istu ideju
vodilju barem {to se ti~e prvog dela u odlomku.
mes potser no. l interessa negu a cancelleria scriuen tot ancar quan no val e qu.ils
trova (ests folii) se.ls fica forat del cul no.n fa res
[to se pak ti~e drugog izraza, Arenas Nogera je poku{ala da ostvari gotovo
bukvalan prevod. Budu}i da ne vladam katalonskim jezikom, ne mogu da
prosudim {ta eu tornare orb kazuje ~itaocu ciljnog jezika.
Skifano kao i obi~no poku{ava da pribli`i prevod francuskom i to, ~ini mi se,
sa poprili~nim uspehom:
mais il se peut ka nulk importe en la cancellerie ils escrivent tout mesme quanto
point ne sert et ke ki les trouve (les feuilles) kil se les enfile dans le pertuis du k
nen fasse goute
[to se pak ti~e fistiorbo, on uspeva da prona|e adekvatan narodski izraz na
francuskom, morsoeil. Viver se (kao {to }emo da vidimo u slede}em
poglavlju) odlu~uje na podoma}ivanje i modernizovanje (fistiorbo postaje Jes
koji kao uzvik razo~arenja uop{te nije lo{ ali ne upu}uje na nekakav
druga~iji jezik) te se odlu~uje za gotovo savremeni engleski jezik, pri ~emu
iz pristojnosti ne navodi re~ koju ~italac bez problema mo`e da pogodi.
but may be nobody cares in the chancellery they write and write even when theres
no need and whoever finds them (these pages) can shove them up his... wont do
anything about them
Ipak, najinteresantnije je analizirati Kreberova re{enja. Fistiorbo posle
germanizovanja postaje verflixt swr ({to otprilike zna~i prokleto te{ko) ali
na prvi pogled ~ini se da u drugom odlomku prevodilac iz filolo{kih pobuda
`eli da sa~uva original:
Aber villeicht merkets ja kainer in der kanzlei wo sie allweil irgentwas schreiben
auch wanns nimandem nutzen tout und wer diese bgen findet se li infila nel bs
del k denkt sie villeicht weiter darbei.
Naoko se ~ini da je re~ o poku{aju da se prika`e slikovitost originalnog
dijalekta, ali ja ne verujem da je to u pitanju. Ovde je re~ o jednoj veoma
{kakljivoj temi. Naime, u uvodnim stranicama romana, napisanim
baudolinovskim jezikom, sve vrvi od nepristojnih re~i, a one se i kasnije u
tekstu tu i tamo pojavljuju, i to onda kada likovi iz naroda pri~aju me|usobno,
te samim tim koriste i lokalne psovke.
Italijanski (kao i ostali romanski jezici) obiluje psovkama i bezobraznim
re~ima, dok je nema~ki tu znatno siroma{niji. Stoga izraz koji na italijanskom
mo`da zvu~i pomalo nepristojno ali nikako ne i neobi~no na nema~kom mo`e
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
7
da zazvu~i kao nedopustivo bogohuljenje, a u svakom slu~aju deluje prili~no
vulgarno. Svako ko je video film Vudija Alena (Woody Allen)
Deconstructing Harry zna da se u njemu pojavljuje jedna njujor{ka gospo|a
koja ponavlja izraz fucking svakih deset sekundi, me|utim takvu po{tapalicu
neka gospo|a iz Minhena nikada ne bi mogla tako nehajno da izgovori.
Na po~etku drugog poglavlja mog romana, Baudolino na konju ulazi u crkvu
Svete Sofije u Carigradu, sa `eljom da o~ita bukvicu krsta{ima koji plja~kaju
svetinje i skrnave hram. Ovim pripitim grabe`ljivcima Baudolino se obra}a sa
nekoliko so~nih kletvi. Naravno, namera mi je bila da izazovem komi~an
efekat. Da bi optu`io osvaja~e za skrnavljenje bo`je ku}e, Baudolino po~inje
da bogohuli premda su mu namere bile ~asne i plemenite. Dakle, on nije
nikakav Nekrst ve} dobar hri{}anin koji je zapanjen onim {to vidi, mada bi
mogao malo da zauzda svoj jezik.
Stoga Baudolino ule}e i sa isukanim ma~em vi~e na oskvrnitelje:
Ventrediddio, madonna lupa, mortediddio, schifosi bestemmiatori, maiali
simoniaci, questo il modo di trattare le cose di nostrosignore?
Sunce-ti-bo`je, majku-ti-bo`ju, krvi-ti-isusove, bogohulnici ogavni, svinje
simonija~ke, zar tako sa svetinjama Gospoda Na{eg?
(prevod Mirele Radosavljevi} i Aleksandra Levija, u: Umberto Eco, Baudolino,
Narodna knjiga, Beograd, 2001)
Trbuha vam bo`jega, gospe vam vu~ice, smrti vam bo`je, odvratni bogohulnici,
simonija~ki prasci, zar se tako postupa sa stvarima na{eg gospodina?
(prevod Lie Pai}, u: Umberto Eco, Baudolino, Izvori, Zagreb, 2001)
Bil Viver poku{ao je da bogohuli onoliko koliko je to mogu}e na engleskom i
preveo na slede}i na~in:
Gods belly! By the Virgins death! Filthy blasphemers, simonist pigs! Is this any
way to treat the things of Our Lord?
Naravno da je izgubio narodsku notu koju ima Madonna lupa. Taj izraz sam ja
kao mladi} ~uo tokom slu`enja vojnog roka. Vodnik koji je bio zadu`en za
obuku regruta upotrebljavao ga je svaki ~as. Poznato je da anglosaksonci i
ameri~ki protestanti nemaju obi~aj da budu tako bliski sa nebeskim stvarima
kao katoli~ki narodi ([panci na primer imaju neverovatan repertoar bogohulnih
izraza). Stoga prevodioci na {panski, brazilski, francuski i katalonski nisu imali
nikakvih problema da iska`u Baudolinov gnev pravednika:
ventredieu, viergelouve, mordiou, rpugnants sacrilges, porcs de simoniaques,
cest l manire de traiter les choses de notreseigneur? (Skifano)
Vientrededis, virgenloba, muertededis, asquerosos blasfemadores, cerdos
simonacos, es sta la manera de tratar las cosa de nuestroseor? (Losano)
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
8
Ventre de deus, me de deus, morte de deus, nojentos blasfemadores, cerdos
simonacos, este o modo de tratar las coisas de Nosso Senhor? (Lukezi)
Pelventre dedu, mareddeudellsops, perlamortededu, blasfemadores fastigosos,
porcos simonacs, aquesta s manera de tractar les coses de nostre Senyor?
(Nogera)
Nema~ki prevod je izuzetno bogoboja`ljiv i prili~no ~edan:
Gottverfluchte Saubande, Lumpenpack, Hurenbcke, Himmelsakra, ist das die
Art, wie man mit den Dingen unseres Herrn umgeht? (Kreber)
Kao {to se vidi, Kreber direktno ne pominje ni Boga ni Bogorodicu, i vre|a
krsta{e tako {to ih naziva svinjama koje je bog prokleo, bednicima,
prosta~inama i kurvinim sinovima, a jedino pseudohuljenje koje iskazuje
Baudolino jeste psovka koju bi samo nevaspitan Nemac u krajnjem gnevu
mogao da ka`e a to je Himmelsakra {to mu do|e ne{to kao Nebesa i
Sakrament zaista premalo za raspomamljenog seljaka iz Pijemonta.
U prvom poglavlju (koje je napisano na baudolinovskom jeziku) opisuje se
opsada i pad Tortone, a najsuroviji osvaja~i bili su iz Pavije.
2
Evo kako glasi
original:
Et poi vedevo i derthonesi ke usivano tutti da la Citt homini donne bambine et
vetuli et si plangevano adosso mentre i alamanni li portavano via come se erano
beeeccie o vero berbices et universa pecora et quelli di Papa ke al al entravano a
Turtona come matti con fasine et mertelli et masse et piconi ke a loro sbatere gi
una citt dai fundament li faceva sborrare.
Azatim videh dertonjane kako izlego{e iz grada mu{kinje `enskinje deca i starine
i plakahu gorko dok su ih alamani odvodili ko ooov~ice iliti blejala bo`ija il
jagnjad i Papijce kako ajmo ajmo nadiru u Turtonu ko ludi sa snopovima pru}a za
potpalu, pijucima, buzdovanima jer svr{avaju od sre}e kad im se uka`e prilika da
neki grad sravne sa zemljom.
(prevod Mirele Radosavljevi} i Aleksandra Levija, u: Umberto Eco, Baudolino,
Narodna knjiga, Beograd, 2001)
Et ondak sam vidio derthonce kako svi izlazaju iz Grada mu{karci, `ene, djeca,
staraci et plakali su si na le|ima dok ih alamani odnosaju kao da su beeekala ili
ofce et universa pecora et oni iz Papije koji su trk trk nagrnuli u Turtonu kao ludi
sa sve`njovima prut}a et ~eki}ima et toliagama et budacima jer njima je ru{enje
grada do temelja ~inilo da svr{avaju.
(prevod Lie Pai}, u: Umberto Eco, Baudolino, Izvori, Zagreb, 2001)
Zavr{ni izraz je svakako veoma narodski, ne ba{ prefinjen, ali prili~no
uobi~ajen. @an-Noel Skifano nije oklevao da na francuski prevede:
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
8
9
2 U to doba Tortona je nosila naziv Terdona ili Dertona, dok je tada{nji naziv Pavije bio Papia
Prim. prev.
Et puis je veoie li Derthonois ki sortoient toz de la Citet homes femes enfans et
vielz et ploroient en lor nombril endementre que li alemans les emmenoient com se
fussent breeebies oltrement dict des berbices et universa pecora et cil de Papiia ki
ale ale entroient a Turtona com fols aveques fagots et masses et mails et pics qua
eulx abattre une citet jouske dedens li fondacion les faisoient deschargier les
coilles.
Elena Losano mi je objasnila da na {panskom postoji istovetan izraz, correrse,
ali ta re~ istovremeno bukvalno zna~i i correre (tr~ati), te u ovakvom opisu gde
su se svi kretali tamo-amo nije htela da rizikuje da izgubi seksualnu konotaciju
jer bi neko mogao da pomisli da Pavijce prilika da sru{e neki grad podsti~e na
op{tu strku. Stoga se okrenula latinizmu koji ~itaocu ne ostavlja nikakvu
nedoumicu:
Et dende veia los derthonesi ke eixian todos da la Cibtat homini donne ninnos et
vetuli de los sos oios tan fuerternientre lorando et los alamanos ge los lleuauan
como si fueran beejas o sea berbices et universa ovicula et auellotros de Papia ke
arre arre entrauan en Turtona como enaxenados con faxinas et martillos et mazas et
picos ca a ellos derriuar una cibtat desde los fundamenta los fazia eiaculare.
Bil Viver nije poku{ao da ostvari arhai~ne obrade niti je koristio izraz koji je
ranije pomenuta gospo|a iz filma Vudija Alena stalno pominjala. Meni se
u~inilo da je bio previ{e u~tiv i da je mogao da se poslu`i slengom. No mo`da
se njemu u~inilo da su drugi izrazi suvi{e moderni ili preterano ameri~ki.
And then I saw the Derthonesi who were all coming out of the city men women
and children and oldsters too and they were crying while the Alamans carried them
away like they were becciee that is berbices and sheep everywhere and the people
of Pavia who cheered and entered Turtona like lunnatics with faggots and hammers
and clubs and picks because for them tearing down a city to the foundations was
enough to make them come.
Kao i obi~no, najstidljiviji je bio Burkhart Kreber:
und dann sah ich die Tortonesen die aus der stadt herauskamen mnner frauen
kinder und greise und alle weinten und klagten indes die alemannen sie wegfrten
als wrens schafe und andres schlachtvieh und die aus Pavia schrien Al Al und
strmten nach Tortona hinein mit xten und hmmern und keulen und piken denn
eine stadt dem erdboden gleichzumachen daz war ihnen eine grsze lust
Eine grsze lust mo`da i jeste arhai~an izraz ali to u najboljem slu~aju zna~i
velika naslada. No mo`da je to dovoljno da se opi{e gotovo telesno
zadovoljstvo koje su Pavijci ose}ali dok su ru{ili grad. U svakom slu~aju, na
nema~kom nije mogu}e prona}i adekvatnije re{enje.
I u preostalom delu teksta u kome sam primenio savremeni italijanski
Baudolino i njegovi zemljaci ~esto upotrebljavaju dijalektalne izraze. Vrlo
dobro sam znao da }e to umeti da cene samo oni koji taj dijalekat i koriste, no
nadao sam se da }e i ~itaoci koji ne poznaju pijemontsko nare~je uspeti da
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
9
0
prepoznaju stil i dijalektalnu intonaciju, na isti na~in kao Italijani iz
Lombardije kada slu{aju nekog napuljskog komi~ara poput Troizija (Troisi).
Za svaki slu~aj, pobrinuo sam se za neku vrstu prevoda nerazumljivih izraza
odnosno rukovodio sam se principom koji je tipi~an za dijalekte, a to je da iza
`argonskog izraza odmah usledi i ekvivalentni izraz na italijanskom, {to jo{
vi{e nagla{ava taj izraz. To je bio ozbiljan izazov za prevodioce, jer su morali
da prona|u odgovaraju}i dijalektalni izraz na svom jeziku ako su hteli da
o~uvaju i dijalektalnu i knji`evni crtu, ali bi u tom slu~aju Baudolinov jezik
li{ili prizvuka padanskog nare~ja. U ovakvim slu~ajevima gubitak je
neminovan, osim ako se ne desi neko ~udo.
Evo odlomka iz XIII poglavlja, gde sam italijanizovao ({to je tako|e ~est
obi~aj koji praktikuju dijalekti) veoma slikovit izraz squatagn cmn babi. Taj
izraz opisuje radnju u kojoj se stopalom gazi `aba koja tako spljeskana na
suncu podse}a na suvi list:
S, ma poi arriva il Barbarossa e vi squatagna come un babbio ovvero vi spiaccica
come un rospo.
Jeste, ali kad do|e Barbarosa upljeska}e vas kao `abu, spljeskati kao kreketu{u.
(prevod Mirele Radosavljevi} i Aleksandra Levija u: Umberto Eco, Baudolino,
Narodna knjiga, Beograd, 2001)
Da ali onda dolazi Barbarosa, zgazi vas kao mrava, ili vas zgnje~i kao `abu.
(prevod Lie Pai}, u: Umberto Eco, Baudolino, Izvori, Zagreb, 2001)
Neki od prevodilaca odrekli su se igre izme|u dijalektalnog izraza i prevoda i
jednostavno iskoristili neki narodski izraz iz vlastitog jezika da bi na adekvatan
na~in prikazali radnju iz originala:
Si, pero desprs arribar Barba-roja i us esclafar com si res. (Nogera)
Yes, but then Barbarossa comes along and squashes you like a bug. (Viver)
Ja, aber dann kommt der Barbarossa und zertritt euch wie eine Krte. (Kreber)
Elena Losano je iskoristila ~injenicu da se izraz ponavlja dva puta te je
dijalektalni izraz pretvorila u bizarni neologizam i fonetski ga prilagodila
{panskom, dok je Skifano ~ak i poja~ao `argonsku crtu ali je sve prilagodio
francuskoj sredini:
S, pero luego llega el Barbarroja y os escuataa como a un babio, o hablando
propiamente, os revienta como a un sapo. (Losano)
Oui, mais ensuite arrive le Barberousse et il vous rduit une vesse de conil,
autrement dit il vous souffle comme un pet de lapin. (Skifano)
Upotrebom samo jednog izraza umesto dijalektalnog i knji`evnog, katalonski,
engleski i nema~ki prevod su postali kra}i od {panskog i francuskog (kao i od
samog originala).
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
9
1
Siri Nergor, u: Sulla traduzione intersemiotica (VS 8587. 2000, str. 289),
primetila je da je ponekad obrada jedini na~in za ostvarenje vernog prevoda i
po tom pitanju citira svoj norve{ki prevod poglavlja Fragmenti iz mog
Minimalnog dnevnika. Tu zami{ljam budu}e dru{tvo koje posle nuklearne
katastrofe ponovo pronalazi zbirku italijanskih {lagera i pomi{lja da je re~ o
kapitalnim delima italijanske poezije XX veka. Komi~ni detalji nastaju
prilikom kriti~ke analize pesama poput Pippo non lo sa
3
ili kancona sa San
Rema. Ona je je shvatila da bukvalni prevod italijanskih kancona ne bi zna~io
ni{ta norve{kim ~itaocima jer im ni{ta ne bi bilo sme{no kad ne poznaju te
pesme. Stoga se odlu~ila za to da italijanske kancone zameni norve{kim
ekvivalentima. Isto to je uradio i Bil Viver prilikom prevoda na engleski, koji
mogu bolje da procenim s obzirom da poznajem popularne brodvejske
refrene.
4
Naravno, ovde je re~ o delimi~noj odnosno lokalnoj obradi. Pesma je
zamenjena, ali ostatak pri~e ostaje isti; bolje re~eno, pesma je zamenjena
upravo zbog toga da bi se na ciljnom jeziku razumeo ostatak pri~e i da bi se
postigao isti ukupni efekat. Kao {to }emo videti u XII poglavlju, postoje i
druga~iji primeri, koje nazivam totalnom odnosno korenitom obradom.
U svim ovim primerima prevodioci su (neko manje a neko vi{e) postigli efekat
koji je italijanski tekst hteo da stvori. [to se ti~e procene njihove ispravnosti,
mo`emo da ka`emo da je ona na nivou X
n1
ako uzmemo da je original X
n
. Ne
`elim time da diskrimini{em prevod. Jedini kriterijum kojim mo`emo da se
poslu`imo da bismo ustanovili da li je re~ o prevodu jeste da proverimo
reverzibilnost.
Dabome, opet dolazimo da zaklju~ka da se do reverzibilnosti dolazi
pregovaranjem. Verujem da bi se u slu~aju da neko odlu~i da ponovo prevede
na italijanski pomenuti odlomak Ostrva iz {panskog prevoda Elene Losano
do{lo do prevoda koji bi podse}ao na originalni tekst bez obzira na to {to bi se
stihovi koje je napisao zaljubljeni Roberto promenili. [tavi{e, prevodilac koji
ima dobar njuh morao bi da shvati da je neophodno prona}i ekvivalente u
italijanskoj baroknoj poeziji (mo`da ne iste koje sam ja upotrebio, ali
ekvivalente koji mogu da ostvare isti efekat). Isto to va`i i za slu~aj koji je
pomenula Siri Nergor: prevodilac koji bi sa norve{kog ponovo prevodio moj
tekst morao bi da pretvori skandinavske pesmice ako ne u Pippo non lo sa a
ono barem u I pompieri di Viggi.
5
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
9
2
3 [lager iz 1940. ~iji su autori Kramer-Panceri (Panzeri) i Rasteli (Rastelli). Ponovo je postao hit
1967. godine u izvo|enju Rite Pavone. Prim. prev.
4 Francuski, katalonski, {panski i portugalski prevodioci opredelili su se da o~uvaju italijanske
tekstove. O~ito je da je sli~nost kulture omogu}ila da se prepozna o kakvom je tipu pesme re~, a
mo`da je i sama pesma poznata u tim zemljama. Ipak, u fusnoti, dali su obja{njenje. Interesantno
je da se nema~ki izdava~ opredelio da ovu pri~u izbaci i da je zameni drugom. Prim. aut.
5 Jo{ jedna pesma iz ~etrdesetih godina dvadesetog veka koja govori o vatrogascima iz mesta Vi|u.
Ovu pesmu je tokom Drugog svetskog rata napisao poznati kompozitor Armando Franja (Armando
Fragna) koji je u tom mestu prona{ao uto~i{te. Tekst ove pesme napisao je Leri~i-Rasteli (Lerici-
Rastelli). Po ovoj pesmi Mario Matjoli (Mattioli) je 1949. snimio film. Prim. prev.
8.1 Hipotipoza
Hipotipoza je retori~ki postupak u kojem upravo re~i predo~avaju vizuelne
pojave. Na nesre}u, sve definicije hipotipoze su kru`ne, {to zna~i da se u njima
kao hipotipoza defini{e ona figura kojom se pomo}u verbalnih postupaka
predstavljaju ili evociraju vizuelna iskustva (a to va`i za celokupnu retori~ku
tradiciju). Tokom poslednjih godina imao sam prilike da analiziram vi{e
verbalnih tekstova kako bih odredio razli~ite tehnike pomo}u kojih pisac
ostvaruje hipotipozu, i za to upu}ujem na jedan svoj raniji spis.
6
Ovde }u samo
pomenuti da se hipotipoza mo`e posti}i pomo}u denotacije (na primer kad
tvrdimo da rastojanje izme|u dva mesta iznosi dvadeset kilometara), zatim
pomo}u podrobnog opisivanja (kao kad ka`emo da je na nekom trgu crkva s
desne a stara palata s leve strane), ali ovom tehnikom se mogu dosti}i i mnogo
vi{i stadijumi prefinjenog detaljisanja, kao u pojedinim Rob-Grijeovim (Robe-
Grillet) opisima, pomo}u nabrajanja (dovoljno je da se setimo kako je Homer
u Ilijadi pobrojao vojske pod zidinama Troje ili da pomislimo na... doista
bulimi~ki popis predmeta koji se nalaze u kuhinji Leopolda Bluma, u
pretposlednjem poglavlju D`ojsovog (Joyce) Uliksa) i, najzad, pomo}u
nagomilavanja doga|aja i likova, {to nam predo~ava prostor u kom se sve to
odigrava (kod Rablea (Rabelais) se mogu na}i izvrsni primeri za ovu tehniku).
Ovde je dovoljno da napomenemo da ove tehnike ne zadaju prevodiocima
neke naro~ite probleme. Me|utim, problem se javlja kad se neki verbalni opis,
kako bi do~arao vizuelnu predstavu, oslanja na prethodno ~itao~evo iskustvo.
Katkad je re~ o eksplicitnom upu}ivanju, kao kad u nekom romanu pro~itamo,
na primer: ^istota njenih crta lica bila je kao u Bern-D`onsove (Burne Jones)
prerafaelitske device. Da budem iskren, to mi izgleda kao lenjost opisiva~a.
Ponekad, opet, pisac neposredno poziva ~itaoca da se sam uveri u iskustvo na
koje upu}uje. Neka nam kao primer poslu`i jedna od mnogih stranica Abotove
Fletlandije (Abbott, Flatland), gde autor tra`i od ~itaoca da zamisli {ta zna~i
kad `ivimo i opa`amo svoju sabra}u na dvodimenzionalnoj, u potpunosti
euklidovskoj povr{ini, u kojoj je tre}a dimenzija nepoznata.
Posate una monetina nel mezzo di uno dei vostri tavolini nello Spazio, e chinatevi
a guardarla dallalto. Essa vi apparir come un cerchio.
Ma ora, ritraendovi verso il bordo del tavolo, abbassate gradatamente locchio
(avvicinandovi cos sempre pi alle condizioni degli abitanti della Flatlandia), e
vedrete che la monetina diverr sempre pi ovale, finch da ultimo, quando avrete
locchio precisamente allaltezza del piano del tavolino (cio, come se foste un
autentico abitante della Flatlandia), la monetina avr cessato di apparire ovale, e
sar divenuta, per quanto potrete vederla, una linea retta.
7
Stavite jedan nov~i} na sredinu jednog od va{ih stolova u Prostoru, nagnite se nad
njega, pa ga odozgo pogledajte. Izgleda}e vam kao krug.
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
9
3
6 Les smaphores sous la pluie, u: Eco (2002). Prim. aut.
7 Prevod Mazolina dAmika (Masolino dAmico) sa engleskog na italijanski (Flatlandia,
Milano: Adelphi 1966). Prim. aut.
Asada, povla~e}i se ka ivici stola, lagano spu{tajte pogled (tako da se sve vi{e
stavljate u polo`aj stanovnika Fletlandije), i vide}ete kako }e vam nov~i} izgledati
sve jajastiji i jajastiji; i na kraju, kada se zagledate u samu ivicu stola (to jest, kao
da ste zbilja gra|anin Fletlandije) nov~i} vam vi{e uop{te ne}e izgledati jajast,
nego }e se pretvoriti, bar koliko vidite, u pravu liniju.
(prevod Milane Pileti}, u: Umberto Eko, O knji`evnosti, Narodna knjiga, Beograd,
2002)
Katkad je upu}ivanje znatno uvijenije, tako da postoji opasnost da ga
prevodilac i ne prepozna kao upu}ivanje. U vezi s tim (vidi: Eco 2002) naveo
sam dva stiha Bleza Sandrara (Blaise Cendrars, Prose du transsibrien). Ina~e,
posredi je tekst u kome se, po{to treba govoriti o veoma dugom putovanju,
koriste mnoge tehnike koje sam ve} definisao, od nabrajanja do podrobnog
opisivanja. Na jednom mestu Sandrar se prise}a kako:
Toutes les femmes que jai rencontres se dressent aux horizons
Avec les gestes piteux et les regards tristes des smaphores sous
la pluie
Prevod Rina Kortijane (Rino Cortiana) glasi:
Tutte le donne che ho incontrato si erigono agli orizzonti
Come i pietosi gesti e gli sguardi tristi dei semafori sotto la
pioggia.
Sve `ene koje sam susretao pomaljaju se na obzorjima
S `alostivim pokretima i tu`nim pogledima signala na
ki{i.
(prevod Milane Pileti}, u: Umberto Eko, O knji`evnosti, Narodna knjiga, Beograd,
2002)
To re{enje se nekako name}e samo od sebe, i, ako se ne varam, i drugi
prevodioci su ga sledili. Pa ipak, na francuskom semaphors nisu na{i gradski
semafori (koji su za Francuze feux rouges), nego `elezni~ki signali: onaj ko je
iskusio sporo kretanje vozova u maglovitim no}ima mo}i }e da prizove u
se}anje one fantomske prilike koje lagano ~ile dok sipi ki{a, kao da se u njoj
rastapaju, a mi gledamo kroz prozor polja utonula u mrak i slu{amo kloparanje
`elezni~ke kompozicije u ritmu karioke, koje Montale priziva u se}anje u
svome Zbogom, zvi`duci u mraku (Addio, fischi nel buio).
Kao prvo, postavlja se pitanje koliko ovi stihovi mogu da zna~e onima koji su
se rodili (to va`i i za francuske ~itaoce) u doba ekspresnih vozova, gde su
prozori hermeti~ki zatvoreni. Se}am se kako sam nedavno, u nameri da svojim
studentima predo~im kako izgleda jedan grad zagubljen u pustinji koji sam
upravo posetio, rekao da li~i na Hiro{imu u avgustu 1945. godine. Ali ja dobro
pamtim kako je izgledala Hiro{ima po{to je na nju ba~ena prva atomska
bomba, zato {to sam video fotografije u svim tada{njim novinama, pa mi se ta
slika urezala u pam}enje kao jedna od najpotresnijih iz moje rane mladosti.
Me|utim, odmah sam shvatio da za dana{nje dvadesetogodi{njake to
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
9
4
p
r
o
b
l
e
m
i

p
r
e
v
o
|
e
n
j
a
1
9
5
podse}anje uop{te nije tako o~igledno. Kako reagujemo na hipotipozu koja
priziva se}anje na ne{to {to nikad nismo videli?
U svom ve} pomenutom eseju odgovorio sam da reagujemo pretvaraju}i se da
smo ne{to videli, a na osnovu podataka koje nam pru`a izra`ena hipotipoza. U
kontekstu onih dvaju Sandrarovih stihova govori se o vozu koji danima i
danima prolazi kroz beskrajne ravnice. Pomenuti signali nejasno nas podse}aju
na obli~ja koja izranjaju iz mraka, dok nas obzorje navodi na zamisao da se ti
signali gube u daljini, a uprkos tome {to se voz sve vreme kre}e udaljenost
uvek ostaje ista. Uostalom, i onaj kome su znani samo dana{nji ekspresni
vozovi gledao je kroz prozor svetlosti koje i{~ezavaju u no}i. I gle, stidljivo se
ukazuje do`ivljaj kojeg se treba setiti: hipotipoza ume i da kreira uspomenu
koja joj je potrebna da bi se ostvarila.
Kao drugo, postavlja se pitanje kakve su reakcije italijanskih ~italaca na
Sandrarov podsticaj, budu}i da re~ semafori tako zlosre}no priziva u se}anje
semafore na gradskim raskrsnicama. Na{i semafori svetle (~ak su i nekako
veseli, onako trobojni), dok Sandrar pominje gestes piteux koji podse}aju na
tamne prilike u no}i koje `alosno pokre}u svoje mehani~ke udove, ma{u}i kao
kakav udaljeni, nekako prete}i mornar koji u mraku podi`e signalne zastavice
(a, razume se, druga~ije poimamo i beskrajno obzorje ako umesto
neograni~enog vidika gledamo gradsku ulicu). Pamtim da sam u mladosti, kao
Sandrarov ~italac, u tim stihovima dugo video treperenje pa makar i `alosno
i zamagljeno zelenog i crvenog svetla, a ne o~ajni~ke pokrete jadnih
marioneta. Ne verujem da postoji neko re{enje za ovaj problem, kao {to ga
verovatno nema ni za ono Valerijevo toit tranquille.
I{tvan Er{i
Bolesni rak
Preveo s ma|arskog Arpad Vicko
Dobio sam, boqe re}i, zapatio,
mladun~e raka, stvorewe qupko,
ali sam ubrzo morao da shvatim
malecni rak je bolestan ozbiqno.
Poput na svetu svih rakova,
kako re~nih, tako i morskih,
i on bi hteo unazad da hoda,
ali mu samo napred uspeva.
"Molim te, nek ti to ni{ta ne smeta,
ni napred hodati nije grehota,
ovako se kre}u, evo vidi,
i korwa~e, i foke i mor`evi."
Al ko je rak, nek savr{enstvu stremi,
i {to samo on zna, neka to ~ini!
I krene ponovo, vidim da se mu~i,
al opet samo napred hodaju}i.
Turoban {qapkam za wim,
po ritovima vla`nim, glibavim.
Zaputismo se u nigdinu i na vremena ve~na,
napred rak, a iza wega ja.
7. maja 2005.
1
9
6
k
w
i
`
e
v
n
o
s
t

u

s
v
e
t
u
k
w
i
`
e
v
n
o
s
t

u

s
v
e
t
u
1
9
7
Kvint Horacije Flak
Tri ode u prevodu na engleski
Preveo Ewan Whyte
I, XXXIII
Albi, ne doleas plus . . .
Albius, in your elegies,
do not remember only
in sorrow Glycera
and her sweet cruelty.
It is no surprise that
she deceived and left
you for a younger man.
Lycoris greatly desires
Cyrus and he is sick with
love for arrogant Phloe,
but goats and Apulian
wolves will mate before
she would take a poor man.
Such is the way of Venus,
who plays with us with
cruel humour, placing
those unequal to tasks
of love in her bronze yoke.
I was once a victim of her
laughter, a remarkable woman
offered herself to me but
I stayed with my mentally ill
freed woman, though she is
sometimes as harsh as the
Adriatic when it carves cliffs
from the Calabrian shore.
Liber primus, Carmen XXXIII
Albi, ne doleas plus nimio memor
Inmitis Glycerae, neu miserabilis
Decantes elegos, cur tibi iunior
Laesa praeniteat fide.
Insignem tenui fronte Lycorida
Cyri torret amor, Cyrus in asperam
Declinat Pholoen; sed prius Apulis
Iungentur capreae lupis,
Quam turpi Pholoe peccet adultero.
Sic visum Veneri, cui placet inparis
Formas atque animos sub iuga aenea
Saevo mittere cum ioco.
Ipsum me melior cum peteret Venus,
Grata detinuit compede Myrtale
Libertina, fretis acrior Hadriae
Curvantis Calabros sinus.
p
r
e
v
o
|
e
n
j
e

u

s
v
e
t
u
p
r
e
v
o
|
e
n
j
e

u

s
v
e
t
u
1
9
8
Liber tertius, Carmen XVIII
Faune, Nympharum fugientum amator,
Per meos finis et aprica rura
Lenis incedas abeasque parvis
Aequus alumnis,
Si tener pleno cadit haedus anno
Larga nec desunt Veneris sodali
Vina creterrae, vetus ara multo
Fumat odore.
Ludit herboso pecus omne campo,
Cum tibi nonae redeunt Decembres;
Festus in pratis vacat otioso
Cum bove pagus;
Inter audacis lupus errat agnos,
Spargit agrestis tibi silva frondes,
Gaudet invisam pepulisse fossor
Ter pede terram.
III, XVIII
Faune, Nympharum fugientum
amator . . .
Faunus, lover of Nymphs
Passes gently every year
Through my sunlit fields
Offering goodwill to my lambs
And goats, his passing
Scarcely leaves a trace
He knows that the end of every
year Brings about the sacrifice
Of one of these to him and his host
And the ancient shrine only fields away
will yield up incense in his rite with
the drinking cup of wine lifted high.
With December Nones appear,
the farm animals Play with autumn
celebration and even wolves walk
among the unstirred sheep. The trees
throw a cover on the ground and
the farmer dances on the barren soil.
III, XXVI
Vixi puellis nuper idoneus . . .
Until recently I kept myself
ready for the wars of love
and I was not without success
Now I have put aside my lyre
and other tools of love in the
niche that guards the left
Liber tertius, Carmen XXVI
Vixi puellis nuper idoneus
Et militavi non sine gloria:
Nunc arma defunctumque bello
Barbiton hic paries habebit,
Laevom marinae qui Veneris latus
Custodit: hic, hic ponite lucida
Funalia et vectis et arcus
Oppositis foribus minacis.
p
r
e
v
o
|
e
n
j
e

u

s
v
e
t
u
1
9
9
side of seaborn Venus. Here
set down all levers and axes
menacing opposing doors
O you who rule over blessed
Cypress and Memphis, far from
snowy Thrace lift high your lash and
let it fall just once on arrogant Chloe.
O quae beatam diva tenes Cyprum et
Memphin carentem Sithonia nive,
Regina, sublimi flagello
Tange Chloen semel arrogantem.
Izvor latinskog originala: Bibliotheca Augustana,
http://www.fhaugstury.de/~harich/a_index.html
Ana Vje`bicka
Pojamsre}e i njegovo mesto
u razli~itim jezicima i kulturama
Prevela s engleskog Aleksandra Bajazetov-Vu~en
Na po~etku ~esto citiranog ~lanka Ko je sre}an, psiholozi Dejvid Majers i Ed
Diner prime}uju da su o ljudskoj patnji dosad napisane knjige i knjige. U
prvom veku svog postojanja psihologija se daleko vi{e bavila negativnim
stanjima, poput depresije i straha, nego pozitivnim, kakva su sre}a i
zadovoljstvo. No, to se sad menja, i to primetno, dodaju Majers i Diner s
odobravanjem.
1
Naravno, postoji dobar razlog {to su se o ljudskoj patnji dosad pisale knjige i
knjige. Bol i patnja sastavni su deo `ivota ve}ine ljudi, dok sre}a to nije ili se
bar tako ~inilo ve}ini ljudi u gotovo svim vremenima. U autobiografskom
romanu Ahdaf Suvejf, britanske spisateljice ro|ene u Egiptu, tetka, prava
Egip}anka, pita junakinju, svoju sestri~inu koja je prihvatila zapadnja~ki na~in
`ivota, za{to je napustila mu`a. Nismo bili sre}ni, odgovara ova. Atetka na
to pita u ~udu: Niste bili sre}ni? Da nerazumnih re~i Ako je sre}an, dete?
2
Meni se ~ini da ovaj razgovor odra`ava tipi~an sudar razli~itih, kulturno
specifi~nih matrica mi{ljenja, vrednovanja i o~ekivanja.
U prvom veku svog postojanja psihologija se, kako Majers i Diner isti~u,
daleko vi{e bavila negativnim ose}anjima nego pozitivnim, ali taj je vek ujedno
bio i vek dvaju svetskih ratova, holokausta, arhipelaga Gulag, izme|u ostalog,
vek u kom su milioni ljudi, s namerom ili od nemara, na smrt izgladnjivani: u
Ukrajini i drugde pod Staljinom, u Kini pod Maom Cedungom, u Kambod`i
pod Polom Potom. Krajem XX veka vi{e nije bilo ni Hitlera ni Staljina ni Maoa
ni Pola Pota, ali malo je ljudi koji redovno gledaju vesti na televiziji a koji bi
rekli da se svet bitno promenio od vremena njihove vladavine.
U tom smislu Majersova i Dinerova tvrdnja da je ve}ina ljudi relativno
sre}na, ali da su neki ljudi sre}niji od drugih zvu~i prili~no ~udno. Ve}ina
ljudi je relativno sre}na? Ko su uop{te ti navodno sre}ni ljudi?
Ako je suditi prema studijama koje Majers i Diner navode, najve}i broj sre}nih
ljudi koncentrisan je u SAD. U ispitivanjima sprovedenim na nivou cele
zemlje, pi{e Majers, tre}ina Amerikanaca ka`e da su veoma sre}ni. Svega
2
0
0
1 David G. Myers/Ed Diener, Who is Happy?, u: Psychological Science, januar 1995, str. 10.
2 Ahdaf Soueif, In the Eye of the Sun, London: Bloomsbury, 1992, str. 747.
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
jedan od deset ka`e da nije ba{ sre}an. Ostatak, ve}ina, dakle, smatra sebe
prili~no sre}nim. AEvropljani, dodaje Majers, uglavnom ispoljavaju manji
stepen zadovoljstva nego gra|ani SAD, mada i Evropljani svoj `ivot
uglavnom ocenjuju pozitivno. ^etiri petine ka`u da su uglavnom ili veoma
zadovoljni svojim svakodnevnim `ivotom.
3
Kako ka`u Majers i Diner, narodi se upadljivo razlikuju po tome koliko su
sre}ni: u Portugalu desetak odsto ljudi ka`e da je veoma sre}no, dok u
Holandiji to tvrdi ~etrdesetak odsto. Ova dva nau~nika nagla{avaju i to da se
narodi bitno razlikuju u tome koliko su sre}ni ~ak i kad se zanemare razlike u
zaradi.
4
Mo`e li se onda re}i da se narodi me|usobno razlikuju po tome
koliko su sre}ni? Ili pre treba re}i da se razlikuju u onome {to pristaju da
odgovore na pitanje koliko su sre}ni?
Politikolog Ronald Ingelhart je ne{to obazriviji od Majersa i Dinera, pa govori
samo o razlici u izjavama o sre}i, a ne o sre}i samoj, a i rezultate takvih
ispitivanja uzima s ve}om rezervom. Tako se Ingelhart, na primer, pita:
Ali na ~emu uop{te po~ivaju tako velike i prili~no konstantne razlike me|u
narodima? Da li je mogu}e da su Italijani, Francuzi, Nemci i Grci stvarno daleko
manje sre}ni i daleko manje zadovoljni svojim `ivotom nego {to su to Danci,
[vajcarci, Holan|ani i Irci? Nije sudbina valjda bila tako okrutna da ~itave
narode osudi na nesre}u samo zato {to su se, eto, rodili na pogre{nom mestu?
5
Ako `elimo da odgovorimo na ovo pitanje, pre ili kasnije mora}emo da se
pozabavimo i jednim ~isto jezi~kim problemom. Na primer, ako 14 odsto
Nemaca izjavi da su sehr glcklich a 31 odsto Amerikanaca ka`e da su very
happy, da li se ovakvi rezultati uop{te mogu porediti ako glcklich i
happy uop{te ne zna~e isto?
6
Ingelhart najpre pominje mogu}nost da drugi jezici nemaju prave ekvivalente
za englesko happy (sre}an) i satisfied (zadovoljan), ali potom
samouvereno odbacuje ~itavo to pitanje, pozivaju}i se na slu~aj [vajcarske:
bez obzira na jezik, nema~ki, francuski ili italijanski, [vajcarci su veoma
zadovoljni svojim `ivotom, i to daleko vi{e nego Nemci u Nema~koj, Francuzi
u Francuskoj ili Italijani u Italiji. Me|utim, koliko god primer sa [vajcarskom
bio ubedljiv, te{ko je prihvatiti uop{teni zaklju~ak koji Ingelhart iz toga izvodi:
Ve} i na osnovu rezultata iz [vajcarske lako se mo`e odbaciti svaki poku{aj
da se razlike me|u narodima objasne kao posledica razlika u jezicima.
7
Ta~no je da se razlike izme|u onog {to Francuz u Francuskoj i [vajcarac u
frankofonom delu [vajcarske podrazumevaju pod bonheur (i pridevom
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
1
3 David G. Myers, The Pursuit of Happiness, New York: Avon Books, 1992, str. 25.
4 Myers/Diener, Who is Happy?, str. 4.
5 Ronald Ingelhart, Culture Shift in Advanced Industrial Society, Princeton, NJ: Princeton
University Press, 1990, str. 79.
6 Upor. Anna Wierzbicka, Emotions Across Languages and Cultures: Diversity and Universals,
Cambridge: Cambridge University Press, 1999.
7 Ingelhart, Culture Shift, str. 78.
heureux) ne mogu objasniti razlikama u jeziku,
8
ali to valjda ne zna~i da
razlike izme|u onog {to Francuzi ka`u o sebi i onog {to Amerikanci ka`u o
sebi nemaju ba{ nikakve veze sa semanti~kim razlikama izme|u francuske re~i
heureux i engleske re~i happy.
Prosto je neverovatno s kakvom povr{no{}u autori novijih studija o sre}i
odbacuju jezi~ke razlike. Ekonomista Ri~ard Lejard, na primer, ka`e:
Naravno da bismo se mogli zapitati da li re~ sre}an zna~i isto na svim
jezicima. Ako ne zna~i, onda ne vredi da poredimo razli~ite zemlje. Tek {to je
pomenuo to pitanje, Lejard ga odbacuje i uverava svog ~itaoca da se jasno
mo`e dokazati da se kod znatnog broja jezika zna~enje ove re~i ne razlikuje.
Da bi potkrepio tu tvrdnju, Lejard navodi grupu kineskih studenata koji su na
pitanje o sre}i odgovarali prvo na kineskom, pa onda i na engleskom
Rezultati su bili gotovo isti i na kineskom i na engleskom. Umesto da se
zapita zbog ~ega bi to moglo biti tako, Lejard ka`e da je ovakav zaklju~ak
veoma ubedljiv, po{to su engleski i kineski tako razli~iti jezici, i da je pojam
sre}e jednako poznat u svim kulturama.
9
Me|utim, ako pogledamo podrobnu raspravu lingvistkinje D`engdao Je o
pozitivnim ose}anjima u kineskom, vide}emo da kineski na spisku
tradicionalnih osnovnih ose}anja ima dva pojma za sre}u, ali da se oba
razlikuju od engleskog hapiness. Tu je najpre xi, koje Je defini{e kao
razdraganost, i le, koje otprilike zna~i dosti`an u`itak ili zadovoljstvo.
Jeova izme|u ostalog ka`e da kod xi pozitivno kognitivno vrednovanje,
individualni karakter i neo~ekivanost doga|aja doprinose tome da se ~ovek
iznenadno i intenzivno dobro ose}a, {to se naj~e{}e manifestuje mimikom i
gestikulacijom. S druge strane, le otprilike pokriva neke nijanse koje u
engleskom imaju happy i neke sli~ne re~i. To je neka me{avina re~i
zadovoljstvo, u`itak i zabava. Jeova naro~ito isti~e aktivni aspekt le, `elju
da se u~ini ne{to kako bi se trenutno stanje odr`alo, i svoju raspravu o
etni~kim razlikama na polju emocija zaklju~uje ovim re~ima:
Reklo bi se da u na~inu na koji Kinezi percipiraju i pojmovno uobli~uju
~ovekovo emocionalno iskustvo s dobrim doga|ajima postoje dva gotovo
suprotna aspekta: jedan ima veze s nekom bezmalo misterioznom spoljnom
silom na koju ~ovek reaguje aktivno i do`ivljava pri tom trenutno, intenzivno
ose}anje potaknuto spoljnim faktorima, dok je drugi vezan za ~ovekov trud.
Oba ova aspekta su jednako va`na i kulturno specifi~na, i oba pojma imaju
svoje ~vrsto mesto me|u osnovnim ose}anjima.
10
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
2
8 Kad su [vajcarci u pitanju, prvo na {ta }emo pomisliti jeste ~injenica da njihova zemlja, za
razliku od svih susednih, nije u~estvovala u Drugom svetskom ratu. Studije o sre}i ~esto
potpuno zanemaruju i istorijski i jezi~ki i kulturni aspekt ~itavog problema.
9 Richard Layard, Happiness: Has Social Science a Clue?, Lionel Robbins Memorial Lectures,
London School of Economics, mart 2003, str. 17.
10 Zhengdao Ye, Why Are There Two Joy-like Basic Emotions in Chinese? Semantic
Theory and Empirical Findings, u: Love, Hatred and Other Passions: Questions and Themes
on Emotions in Chinese Civilisation, prir. Paolo Santangelo, Leiden, The Netherlands: E. J.
Brill, u pripremi.
To {to izme|u kineske i engleske re~i ne postoji ekvivalentnost ne zna~i da se
stavovi njihovih govornika prema `ivotu ba{ nikako ne mogu porediti mogu,
samo {to tada treba primeniti isti ar{in. U tom slu~aju mera mogu da nam budu
oni prosti i univerzalni pojmovi koji postoje u svim jezicima: dobro, lo{e,
znati, misliti, `eleti, ose}ati, `iveti, i jo{ pedesetak drugih. Na ovom
spisku, me|utim, nema kompleksnih i kulturno specifi~nih re~i kakve su
sre}an, zadovoljan ili prijatnost.
11
Utoliko i jeste iluzorno misliti da engleske re~i happy (sre}an) i happiness
(sre}a) imaju potpune semanti~ke ekvivalente u kineskom ili pak u nekom od
evropskih jezika. I ispostavlja se da su te razlike naro~ito upadljive na polju
prideva.
Jezikom prostih i univerzalnih ljudskih predstava re~eno, zna~enje re~i sre}a
mo`e se povezati sa slede}im kognitivnim scenarijima: a) dogodilo mi se
nekoliko veoma dobrih stvari; b) `eleo/`elela sam da se te stvari dogode; c)
trenutno ne mogu ni da po`elim ni{ta vi{e. Za razliku od toga, kognitivni
scenario za zna~enje re~i sre}an/sre}na mogao bi se predstaviti ovako: a)
dogodilo mi se nekoliko dobrih stvari; b) `eleo/`elela sam da se te stvari
dogode; c) trenutno ne `elim ni{ta vi{e. To bi onda zna~ilo da je glavna razlika
izme|u pojmova sre}a i sre}an razlika izme|u veoma dobro i dobro
(pod a) i razlika izme|u trenutno ne mogu ni da po`elim ni{ta vi{e i trenutno
ne `elim ni{ta vi{e (pod c). U sre}i, srce nam je tako puno da se preliva, pa
izgleda kao da tu nema prostora za neke druge (neispunjene) `elje ili prohteve.
Sre}a, happiness, mo`e se otprilike uporediti s francuskim bonheur,
nema~kim Glck, italijanskim felicit i ruskim s~aste: kao i sve ove
re~i, i happiness se odnosi na jedno egzistencijalno stanje koje va`i kao
nekakav apsolut. Me|utim, pridev sre}an, happy, ne podrazumeva nu`no
stanje sre}e. Na primer, ako ka`em da sam happy (zadovoljna) trenutnim
stanjem stvari, to ne zna~i da do`ivljavam sre}u ili da se nalazim u stanju
sre}e, happiness. To bi onda zna~ilo da je happy nekako slabije od
happiness, dok heureux, felice, glcklich i s~astlivy nisu na
odgovaraju}i na~in slabiji od bonheur, Glck, felicit odnosno
s~aste.
Semanti~ke razlike izme|u prideva happy i onog {to naj~e{}e smatramo
njegovim ekvivalentima u evropskim jezicima po pravilu su nazna~ene i u
dvojezi~nim re~nicima, koji upozoravaju svoje korisnike da re~ happy ne
prevode kao, na primer, heureux, ve} da odaberu neku malo slabiju re~. Evo
nekoliko primera iz Kolinsovog i Roberovog englesko-francuskog re~nika:
Ill be quite happy to do it. Je le ferai volontiers; a ne me derange pas de le
faire. (Rado }u to u~initi. Nije problem da to uradim.)
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
3
11 Cliff Goddard/Anna Wierzbicka, prir., Meaning and Universal Grammar, 2 toma,
Amsterdam: John Benjamins, 2002, i Anna Wierzbicka, Semantics: Primes and Universals,
Oxford: Oxford University Press, 1996.
Im happy here reading. Je suis trs bien ici lire. (Prija mi {to mogu da
~itam ovde na miru.)
Im not happy about leaving him alone. Je ne suis pas tranquille de le
laisser seul. (Ne dopada mi se {to moram da ga ostavim samog.)
Sama ~injenica da je re~ happy, za razliku od ovih drugih, razvila to slabije
sekundarno zna~enje ukazuje na semanti~ko pomeranje koje je nesumnjivo
doprinelo ~e{}oj upotrebi te re~i u engleskom, i to na {tetu re~i s ne{to
intenzivnijim zna~enjem, poput rejoice (radovati se) i joy (radost). Za
razliku od heureux, s~astlivy i glcklich, happy nije ograni~eno na
izuzetna stanja (poput ushi}enja), ve} se odnosi na stanja koja svak mo`e da
do`ivi. Nema ni~eg izuzetnog u tome {to je neko happy, pa zato mo`ete biti i
sasvim happy, prili~no happy, relativno happy, nimalo happy, i tako
dalje.
Kao {to sam ve} rekla u knjizi Ose}anja u razli~itim jezicima i kulturama:
razlike i sli~nosti, i sama predstava o tome da neko mo`e biti prili~no happy
jeste, da tako ka`em, otkri}e modernog doba. U vreme u kom je pridev
happy bio semanti~ki blizak imenici happiness, kolokacije poput prili~no
happy u engleskom nisu ni postojale, a govornici engleskog su stanje u kom
je neko happy smatrali veoma retkim, {to, na primer, mo`emo da vidimo i
po sentenci iz Jacula Prudentium D`ord`a Herberta: Postoji jedan ~as u
kom bi ~ovek mogao biti sre}an za ~itav `ivot, samo kad bi mogao da ga
na|e.
U odre|enoj meri, sre}u, happiness, i danas mo`emo smatrati ne~im retkim i
izuzetnim, kao i bonheur i felicit. Me|utim, pridev happy toliko se
udaljio od imenice happiness da bismo gotovo mogli re}i da se on sad nalazi
na pola puta izme|u sre}e i ne~eg {to je u redu, OK; sintaksi~ke kombinacije
poput Zadovoljna sam (happy) trenutnim stanjem stvari odra`avaju ovo
slabljenje u zna~enju. Opet, i to slabljenje mo`emo smatrati izrazom jednog
op{tijeg prigu{ivanja emocija {to i jeste trend angloameri~ke kulture koji ide
na u{trb intenziteta emocija.
12
Uporedo s ovim neobi~nim {irenjem zna~enja re~i happy do{lo je i do
slabljenja negativnih re~i poput woes, sorrows i griefs (jad, `alost,
~emer, tuga).
13
Kao {to sam poku{ala da doka`em u knjizi Ose}anja u
razli~itim jezicima i kulturama, savremeni engleski jezik je, da tako ka`em,
egzorcirao jad, `alost, ~emer, tugu iz tkiva normalnog `ivota. U starijoj
upotrebi, woes, sorrows i griefs (tako u mno`ini) ~esto su se koristili u
svakodnevici, dok je grief u dana{njem engleskom uglavnom ograni~eno na
tako izuzetne doga|aje kakvi su, recimo, smrt voljene osobe. Au isto vreme,
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
4
12 Peter N. Stearns, American Cool: Constructing a Twentieth-Century Emotional Style, New
York: New York University Press, 1994.
13 Anna Wierzbicka, Emotion and Culture: Arguing with Marta Nussbaum, u: Ethos (u
pripremi).
happiness se vi{e ne smatra ne~im retkim i neobi~nim, ve} je ona postala
nekako sasvim obi~na, a re~ happy sada je jedan od naj~e{}e kori{}enih
prideva u engleskom, ako ne i naj~e{}e kori{}en pridev uop{te. Prema
podacima iz Kolinsovog korpusa savremenog engleskog (COBUILD), happy
se ne koristi samo ~e{}e od sad (tu`an, odnos otprilike 3 : 1) i joyful
(radostan, oko 36 : 1), ve} i daleko ~e{}e nego {to se, pore|enja radi,
heureux koristi u francuskom (otprilike 5 : 2).
Stanislav Baranj~ak, poljski pesnik koji je emigrirao u Ameriku, o{troumno
prime}uje ovaj semanti~ki razlaz izme|u engleske re~i happy i njenih
najbli`ih ekvivalenata u nekim evropskih jezicima, i oslanja se pri tom na li~no
iskustvo:
Uzmimo samo re~ happy, re~ koja se u elementarnom ameri~kom mo`da i
naj~e{}e koristi. Onda otvorimo bilo koji englesko-poljski ili englesko-ruski
re~nik i potra`imo tamo ekvivalentni pridev. Pokaza}e se da on, u stvari,
uop{te nije pravi ekvivalent re~i happy. Poljska re~ za happy (a
pretpostavljam da isto va`i i u drugim slovenskim jezicima) ima daleko
su`enije zna~enje: ona se po pravilu ~uva za stanja velikog ushi}enja ili
potpunog zadovoljstva tako ozbiljnim stvarima kakve su ljubav, porodica,
smisao `ivota, i tako dalje. S tim u skladu, ona se u poljskom i ne koristi onako
~esto kako se happy koristi u svakodnevnom ameri~kom govoru Uzgred,
zanimljivo je i da slovenski jezici nemaju precizan ekvivalent za glagol to
enjoy (u`ivati, zabavljati se). Ne `elim time da ka`em da su Amerikanci narod
povr{nih ljudi koji samo tako u`ivaju i svaki ~as vas ne{to tap{u po ramenu, za
razliku od nas napa}enih Slovena: poku{avam samo da uka`em na jedan
primer za one semanti~ke nepodudarnosti koje su tako duboko utkane u jezike
i kulture da je zbog njih komunikacija ponekad gotovo nemogu}a.
14
U knjizi s naslovom Traganje za sre}om, Dejvid Majers pita: Koliko su ljudi
sre}ni? S obzirom na ra{irenu pretpostavku da se re~ happy na druge
evropske jezike mo`e prevesti lako i bez ikakvih promena u nijansi zna~enja,
zanimljivo je primetiti da pitanje postavljeno u naslovu tog poglavlja nikako ne
mo`e da se prevede na mnoge druge jezike. Na primer, na slede}im jezicima
nikako ne mo`ete postaviti pitanje koje bi bilo ekvivalentno engleskom How
happy are people?:
Comment (*combien) heureux sont les gens?
*Comme felici sono gli uomini?
*Kak s~astliv ldi?
Problem kod svih ovih nespretnih re~enica jeste to {to, za razliku od happy,
re~i heureux, felice i s~astlivy ne mogu da se porede: one se sve
odnose na ne{to apsolutno, na vrhunac nekog iskustva ili stanja koje nema
slede}i stepen. Tra`iti od nekoga da izmeri svoj bonheur ili s~aste na
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
5
14 Stanislaw Baranczak, Breathing Under Water and Other East European Essays, Cambridge,
Mass.: Harvard University Press, 1990, str. 12.
skali od jedan do deset isto je kao i tra`iti da se ushi}enje izmeri na takvoj
skali.
Kad govori o istra`ivanjima o sre}i sprovedenim u Evropi, Ronald Ingelhart se
poziva na podatke tzv. Evrobarometra i tvrdi da pitanja adaptirana iz
odgovaraju}e ankete sprovedene u Americi (na primer, Kako vam ide u
poslednje vreme? Da li biste rekli da ste veoma happy, relativno happy ili
ne ba{ happy?) sasvim pouzdano mogu da izmere ose}anja sre}e i u
Evropi. Ta ose}anja sre}e problemati~na su koliko i ideja da se takva
ose}anja mogu pouzdano izmeriti.
Ako ponovo pogledamo primere iz francuskog i ruskog, vide}emo da se
bonheur i s~aste, grubo govore}i, pre odnose na egzistencijalno stanje
nego na trenutno ose}anje, a da sintagma ose}anja sre}e, feelings of
happiness, ne mo`e bukvalno da se prevede ni na francuski ni na ruski (*les
sentiments de bonheur; *~uvstva s~asta). Mo`da upravo iz tog razloga
primedba ekonomiste Danijela Kanemana da se sre}a (happiness) bolje mo`e
prou~avati ako ispitanike navedemo na to da se zapitaju o subjektivnim
svojstvima trenutnog stanja, umesto da uop{teno procenjuju svoj `ivot, pre
mo`e va`iti za engleski nego za druge jezike.
15
Na primer, u francuskom bi se
trenutna dobra ose}anja koja se javljaju tokom obi~nog dana pre povezala sa
zadovoljstvom (plaisir) nego sa sre}om (bonheur), kao {to bi se i u ruskom
pre povezala s udovolstvie (otprilike: zadovoljstvo) nego sa s~aste.
U studijama o sre}i ~esto se polazi od toga da se ne~ije subjektivno
zadovoljstvo pouzdano mo`e oceniti na osnovu onoga {to on sam o tome ka`e.
Pouzdanost takvih iskaza ponekad se, dodu{e, i dovodi u sumnju, ali se preko
tog problema ipak naj~e{}e prelazi.
Na primer, Ri~ard Lejard, odbaciv{i odmah pitanje da li re~ happy zaista
zna~i ba{ isto u svim jezicima, ka`e: Me|utim, da li }e ljudi u ovoj ili onoj
zemlji mo`da iskazati visok ili nizak stepen sre}e zbog kulturnih normi koje
va`e u njihovoj sredini? Za to nemamo jasne dokaze: na primer, u zemljama u
kojima se individualizmu pridaje velik zna~aj ne postoji na~elna sklonost da se
iska`e visok stepen sre}e, kao {to ni u zemljama koje su sklonije kolektivizmu
ne postoji na~elna sklonost da se iska`e nizak.
16
Zanimljivo je da se ovde podela zemalja na one koje forsiraju individualizam i
one koje forsiraju kolektivizam uzima zdravo za gotovo, a kako izme|u
individualizma (onako kako ga ovakve klasifikacije shvataju) i izjave o sre}i
nema nikakve jasne veze, zaklju~uje se da izjava koju neko daje o tome da li je
sre}an pouzdano mo`e da se meri realnim blagostanjem ljudi u svim jezi~kim i
kulturnim sredinama.
Dejvid Majers ve} zvu~i ne{to obazrivije kad govori o tim iskazima, ali ni ta
obazrivost ne vodi ga do interkulturnog stanovi{ta. Majers najpre ka`e da
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
6
15 Daniel Kahnemann, Objective Happiness, u: Daniel Kahnemann/Ed Diener/Norbert
Schwarz, prir., Well-Being: The Foundations of Hedonic Psychology, New York: The Russell
Sage Foundation, 1999.
16 Layard, Happiness, str. 19.
~ovek sam najbolje mo`e da proceni koliko je sre}an: Ako vi ne mo`ete da
ka`ete da li ste sre}ni ili niste, ko mo`e? I nastavlja: Pa ipak, iako ~ovek sam
najbolje mo`e da prosudi sopstveno iskustvo, da li mo`emo po}i od toga da }e
on biti i iskren? Iskazi koje ljudi daju o sebi podle`u dvama faktorima koji
ograni~avaju, mada ne poni{tavaju, njihovu autenti~nost.
17
Jedno od tih
ograni~enja, ka`e Majers, jeste trenutno raspolo`enje: Po{to uti~u na op{tu
ocenu o kvalitetu `ivota, trenutna raspolo`enja umanjuju pouzdanost takvih
iskaza. Moramo priznati da je termometar za sre}u nesavr{ena naprava. Ljudi
su, ka`e Majers, skloni da prenaglase dobre stvari: pomislio bi ~ovek da nema
te stvari koja bi im mogla poljuljati optimizam. Pa ipak, ovo ne predstavlja
ozbiljniju prepreku u nau~nom radu, zato {to istra`iva~ mo`e da umanji ono
{to ljudi ka`u o tome da li su sre}ni za, recimo, dvadesetak odsto, pa da onda
na{i termometri za sre}u ipak budu relativno pouzdani.
18
Ne bih da osporavam Majersove pretpostavke i zaklju~ke kad je u pitanju
subjektivno zadovoljstvo Amerikanaca. Me|utim, treba praviti razliku izme|u
svih Amerikanaca i svih ljudi. Mo`da i jeste opravdano pretpostaviti da su na{i
termometri za sre}u relativno pouzdani i prihvatljivi ako poredimo pojedince
koji govore isti jezik i imaju iste kulturno specifi~ne norme. Ali kad treba da
poredimo razli~ite kulture, tu se situacija bitno menja.
Zna~i, kad Majers i Diner ka`u da se narodi upadljivo razlikuju po tome
koliko su sre}ni: u Portugalu desetak odsto ljudi ka`e da je veoma sre}no, dok
u Holandiji to tvrdi ~etrdesetak odsto, oni ~ine neprimetan korak od razlike u
onom {to ljudi ka`u o sebi ka razlici u realnom blagostanju. U stvari, Majers i
Diner i sami priznaju da u nekim dru{tvima norme vi{e idu u prilog
do`ivljavanju i izra`avanju pozitivnih ose}anja.
19
No, ako je to tako, kako se
onda razlike u iskazima i razlike u realnom blagostanju uop{te mogu porediti
od naroda do naroda i od kulture do kulture?
Pomalo zbunjuje i to {to Majers i Diner tvrde da se, u ravni iskaza, u
kolektivisti~kim kulturama sre}e ni`i nivo subjektivnog zadovoljstva nego u
individualisti~kim, dok Lejard, kao {to smo videli, tvrdi da u tom pogledu ne
postoji jasna razlika izme|u takozvanih individualisti~kih i takozvanih
kolektivisti~kih zemalja. I {to jo{ vi{e zbunjuje, Lejard samouvereno odbacuje
mogu}nost da }e ljudi u ovoj ili onoj zemlji mo`da iskazati visok ili nizak
stepen sre}e zbog kulturnih normi koje va`e u njihovoj sredini.
Ima dovoljno dokaza za to da kulturne norme u datoj sredini uti~u na ve}u ili
manju sklonost ka iskazivanju sre}e ili, ne{to uop{tenije, pozitivnih ose}anja.
Dokazi ovog tipa ne mogu se izvu}i iz anketa zasnovanih na iskazima koje
ljudi daju o sebi ali na raspolaganju su nam drugi metodi. Tu je, najpre, sve
ve}i broj dokaza u autobiografijama ljudi koji su promenili kulturnu sredinu, a
imamo i bogat korpus dokaza u domenu jezika.
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
7
17 Myers, The Pursuit of Happiness, str. 27.
18 Ibid., str. 28.
19 Myers/Diener, Who is Happy?, str. 12.
U svojim memoarima Izgubljeno u prevodu: `ivot u novom jeziku, spisateljica
Eva Hofman, koja je ro|ena u Poljskoj a s trinaest godina je s roditeljima
emigrirala u Severnu Ameriku, poredi dve kulturne matrice kad opisuje
razli~ite rituale opra{tanja, onako kako ga je do`ivela u Poljskoj, a dve godine
kasnije i u Americi:
Ali, kako se bli`i vreme na{eg odlaska, Basja se ponovo prisetila na{eg
prijateljstva. Opet dugo razgovaramo; tera me da joj obe}am da je ne}u
zaboraviti. Naravno da ne}u! Ona {alje spomenar sa lepim, izvezenim
platnenim koricama mojim drugovima iz razreda, u koji treba da upi{u
prigodne opro{tajne re~i. Ve}ina njih bira melanholi~ne stihove u kojima se
`ivot opisuje kao dolina suza ili reka patnje, ili bolno putovanje na koje
kre}emo. U tom `alosnom tonu svi u`ivamo. On nas nagoni da ose}amo te`inu
`ivota, pa je vrlo zahvalno imati pravi tragi~ni doga|aj rastanak za sva
vremena da mo`emo da damo odu{ka takvim romanti~nim ose}anjima.
Dve godine kasnije i}i }u na jednomese~no putovanje autobusom po Kanadi i
Sjedinjenim Dr`avama sa grupom tinejd`era, koji su na rastanku jedni drugima
u sveske ispisivali razne re~enice za uspomenu. Ba{ smo se lepo proveli
zajedno!, kli~u oni na stranicama moje sve{~ice. Nemoj nikada da izgubi{
svoju prijatnu li~nost! Budi uvek vesela i ni{ta ru`no ti se ne}e desiti!,
nala`u mi oni, i dok poredim ova dva niza uspomena, znam da sam, bez obzira
na kratak vremenski razmak, zaista do{la u drugu zemlju.
20
Sli~an autobiografski prikaz sudara izme|u poljskih i ameri~kih kulturnih
matrica daje nam Lora Klos Sokol, Amerikanka koja se udala za Poljaka i
pre{la da `ivi s njim u Var{avi:
U nekoj meri Poljaci vole onu ameri~ku uzlaznu intonaciju i razdraganost. [ta
fali kad je neko dobro raspolo`en? Pa ipak, Poljake ponekad i nervira taj
povr{ni penu{avi ameri~ki entuzijazam. Zatra`ite od Poljaka da vam imitira
Amerikanca, i najverovatnije }ete videti osmeh od uha do uha, ~uti jedno dugo
woooooow! i suuuper!, sve s podignutim palcem.
Jedna Poljakinja mi je rekla: Prvi utisak koji sam tamo stekla bio je da su
Amerikanci sigurno jako sre}ni ljudi. Ali, potom je i ona, kao, uostalom, i
mnogi drugi Poljaci, prozrela {ta je ovde posredi: Poljaci prosto imaju
druga~ija o~ekivanja. Ne{to {to je Amerikancu fantasti~no meni mo`da uop{te
nije fantasti~no. Ajedan drugi Poljak mi je rekao: Kad Amerikanci ka`u da je
ne{to super, znam da je to dobro, kad ka`u da je dobro, znam da je okej, a kad
ka`u da je okej, onda znam da ne valja.
21
Gledaju}i svoju ameri~ku kulturu, kulturu u kojoj je ro|ena, s novog,
usvojenog poljskog stanovi{ta, Klos-Sokolova se ruga: Wow! Super! Odli~no!
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
8
20 Eva Hoffmann, Lost in Translation, New York: E. P. Dutton, 1989, str. 78 (ovde citirano
prema prevodu Ra{e Sekulovi}a, Beograd: Geopoetika, 2002). Rasprava o tome kod Mary
Besemeres, Translating Ones Self: Language and Selfhood in Cross-Cultural Autobiography,
Oxford: Peter Lang, 2002.
21 Laura Klos Sokol, Shortcuts to Poland, Warsaw: Wydawnictwo IPS, 1997, str. 176.
Fantasti~no! Fenomenalno sam se provela! Bilo je divno! Lepo se provedite!
Prokleti Amerikanci, kako su tako dobro raspolo`eni!
Pored rutinskih verbalnih izraza kakvi su ovi, i pored ~este upotrebe
neprevodivih kulturno specifi~nih {ifri poput fun (zabava, zezanje, u`itak) i
enjoy (u`ivati), razlike izme|u dveju kulturnih matrica primetne su i u
neverbalnoj komunikaciji, a naro~ito u osmehivanju:
Jedna Poljakinja koja je `ivela u SAD do{la je posle {est godina u Poljsku.
Kad je u nekom kafeu trebalo da se upozna s nekoliko ljudi, odmah je
prepoznala ko je Amerikanac po tome {to se ovaj sme{io. Ovde se ljudi ne
sme{e, ka`e ona. Ajedna druga Poljakinja ka`e: Amerikanci se u su{tini sve
vreme sme{e. Aovde ljudi na ulici izgledaju zabrinuto.
22
Prime}uju}i da se Amerikanci sme{e i u onim prilikama u kojima se Poljaci
ne sme{e, Klos-Sokolova ka`e: U ameri~koj kulturi ne udarate ba{ na velika
zvona da vas boli glava, to tamo va`i kao nepristojno, nego prema Pravilniku o
osmehivanju molim lepo izvijete uglove usana, ili se makar potrudite.
Zato se s pravom mo`emo zapitati koliko su ispravne tvrdnje kakva je, na
primer, slede}a: Ako se izjave o sopstvenom zadovoljstvu pove`u s drugim
parametrima, ispostavlja se da su one ipak koliko-toliko pouzdane. One se,
naime, podudaraju s u~estalo{}u osmehivanja tokom razgovora.
23
Me|utim,
ovde se zapravo previ|a ~injenica da kulturne norme uti~u i na osmehivanje,
bar u nekoj meri, i da su norme za osmehivanje tesno povezane s normama
koje va`e i za verbalno pona{anje (uklju~uju}i tu i iskaze o sopstvenom
stanju).
Sa stanovi{ta pomenutih pisaca doseljenika, reklo bi se da je nesporno da
angloameri~ka kultura neguje i stimuli{e pokazivanje dobrog raspolo`enja,
pozitivno mi{ljenje i samokontrolu. Da jo{ jednom citiram Evu Hofman:
Ako je svaka neuroza oblik potiskivanja, onda je svakako i poricanje patnje i
bespomo}nosti tako|e oblik neuroze. Svi na{i poku{aji da izbegnemo tugu
sasvim izvesno se preokrenu u specifi~an, opor bol i samopotiskivanje. Aako
je to tako, onda je kultura koja insistira na razdraganosti i odr`avanju kontrole
kultura koja u skladu s jednom od onih ironija koje preovladavaju u
nepokornom kraljevstvu unutra{njeg `ivota propagira sopstvenu vrstu
bola.
24
Bez obzira na to da li je ovakva procena o psiholo{koj ceni obaveznog
dobrog raspolo`enja ta~na ili nije, malo ko bi porekao da ameri~ka kultura
forsira ve} ne{to nalik dobrom raspolo`enju.
Doda}u na ovom mestu jo{ jedno autobiografsko svedo~anstvo o razlikama
izme|u sre}e i pozitivnih ose}anja u poljskoj i angloameri~koj kulturnoj
matrici; to je ise~ak iz pesme ]askanje Stanislava Baranj~aka:
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
0
9
22 Ibid., str. 117.
23 Ed Diener/Eunkook M. Suh, National Differences in Subjective Well-Being, u:
Kahnemann/Diener/Schwarz, prir., Well-Being, str. 437.
24 Hoffmann, Lost in Translation, str. 271.
Kako si, Dobro sam; ko ka`e
da je me|u nama
razgovor ba{ stvarno nemogu}, ko ka`e
da nema op{tenja izme|u
sivog kamenog zida,
ili prozorskog okna {to podrhtava, ili
ulja prolivenog po asfaltu
koje se preliva u svim nijansama duge, i mene; kako za
ime bo`je
moj dijalog s njima mo`e biti la`, kako
mo`e biti nem
ovaj razgovor izme|u hidranta, magle, stepenica,
grane, {kripe guma,
i mene, kojem se oni obra}aju na svakoj
stazi, kad god pro|em,
uvek isto i nepromenljivo ljubazno
pitanje,
[ta ima novo, Ma sve OK.
25
Za imigrante poput Baranj~aka, rutinske konverzacijske formule na engleskom,
poput kako si, dobro sam, predstavljaju prepreku autenti~noj komunikaciji
a isto, kao {to smo ve} videli, va`i i za ~estu upotrebu re~i happy. U tom
smislu, sklonost Amerikanaca da u anketama u kojima se istra`uje subjektivno
zadovoljstvo ka`u za sebe da su happy treba sagledavati u kontekstu istih
onih normi koje zahtevaju osmehivanje u dru{tvu, dobro raspolo`enje, ~estu
upotrebu re~i super!, i tako dalje.
26
Da zaklju~im: da bi se u interkulturnim istra`ivanjima o sre}i i subjektivnom
zadovoljstvu postigao ikakav napredak, potrebna nam je daleko ve}a jezi~ka i
interkulturna osetljivost od one koja se mo`e opaziti u velikom delu literature
koja trenutno postoji o tom pitanju. Da bismo poredili zna~enja re~i u
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
1
0
25 Stanislaw Baranczak, Small talk, in: The Weight of the Body. Selected Poems, Evanston,
Ill.: Triquarterly Books, 1989.
26 Iako sam ovde anglo-ameri~ke norme posmatrala s poljskog stanovi{ta, do sli~nih bi se
rezultata do{lo i kad bi se stvar gledala iz drugog ugla; upor. Eunkook M. Suh, Self: The
Hyphen Between Culture and Subjective Well-Being, u: Ed Diener/Eunkook M. Suh, prir.,
Culture and Subjective Well-Being, Cambridge, Mass.: MIT Press, 2000. U ~lanku
objavljenom u ovom va`nom zborniku, Suh, ameri~ki nau~nik korejskog porekla, prime}uje
dramati~nu razliku izme|u severnih Amerikanaca i isto~nih Azijaca kad su u pitanju
subjektivno zadovoljstvo i pozitivna autopercepcija. Suh navodi da severni Amerikanci
svom subjektivnom zadovoljstvu daju daleko vi{u ocenu nego {to to ~ine isto~ni Azijci. Na
primer, u anketi koju su me|u mu{kom populacijom sproveli Dinerovi Ed Diener/Marissa
Diener, Cross-Cultural Correlates of Life Satisfaction and Self-Esteem, u: Journal of
Personality and Social Psychology 68 (1995), str. 653663, 36 odsto Japanaca i 49 odsto
Korejaca na pitanje da li su zadovoljni svojim `ivotom daje pozitivan odgovor, dok me|u
Amerikancima takav odgovor daje 83 odsto, a me|u Kana|anima 78 odsto ispitanika.
razli~itim jezicima, potreban nam je dobro utemeljen metajezik; a da bismo
mogli da tuma~imo iskaze koje ljudi razli~itih kultura daju o sebi, potebna nam
je metodologija za prou~avanje kulturnih normi koje mo`da uti~u na odgovore
na{ih ispitanika. Ja smatram da prirodni semanti~ki metajezik, zasnovan na
univerzalnim pojmovima, mo`e da re{i prvi problem, a da metodologija
kulturnih matrica mo`e da re{i drugi i da tek zajedno oni mogu doneti bitniji
napredak u tom zanimljivom i kompleksnom polju kakvo ~ine istra`ivanja o
sre}i.
Ana Vje`bicka (Anna Wierzbicka) predaje lingvistiku na Australijskom
nacionalnom univerzitetu; osim lingvistikom, Vje`bicka se u svojim
radovima bavi i antropologijom, psihologijom, epistemologijom,
filozofijom i uporednom teologijom. Autor je brojnih knjiga, u koje,
izme|u ostalog, spadaju i: Cross-Cultural Pragmatics (1991), Semantics:
Primes and Universals (1996), Emotions Across Languages and Cultures:
Diversity and Universals (1999) i What Did Jesus Mean? Explaining the
Sermon on the Mount and the Parables in Simple and Universal Human
Concepts (2001).
Naslov originala: Happiness in cross-linguistic and cross-cultural
perspective, objavljeno u: Daedalus, Spring 2004, MIT Press.
e
s
e
j

m
o
s
t
o
v
a
2
1
1
Anika Krsti}
Kratka {etnja po Tbilisiju
Dedakalaki iliti prestonica
Dila mshvidobisa kalbatonebo da batonebi... pevu{i {efica ekipa`a u Boingu
Airzena Georgian Airlines dok se usnuli ili tek poluusnuli putnici prote`u,
neki ve} u sletanju vade}i mobilne telefone da objave svoj dolazak onima koji
~ekaju. Pogled kroz prozor ne kazuje bezmalo ni{ta tu i tamo poneko
usamljeno svetlo {kilji iz mraka dalekog praskozorja u ~etiri ujutru po
gruzijskom vremenu. Njeno dobro jutro dame i gospodo tek prividno razgr}e
tamu zaspale prestonice, jo{ nevidljive ispod nas. Septembar 2004, no}ni
vazduh blag i miri{e na toplo, Ru`i~asta revolucija jo{ ni godinu nije napunila,
putevi i ulice su prepuni rupa, a nesta{ica struje i vode spada u redovne stvari.
Ketili ikos tkven mobrdzaneba Sakartveloshi! Dobro do{li u Gruziju!
Danas je Revolucija starija, neke od puteva i ulica smo popravili, nesta{ice
struje su re|e, ali od vode i dalje ni traga tokom no}i. Uostalom, to smeta samo
onima koji ustaju pre prvog petla a nemaju red preventivnih balona s vodom u
kupatilu. Iskusni stanovnici Tbilisija, uklju~uju}i i mnogobrojne privremene
dedakalakiste u koje se zasad i sama ubrajam, uvek imaju rezervu, a ostala
je i stara navika da se zlu ne trebalo na kakvom dostupnom mestu dr`e
sve}e i {ibice. Dakle, ni na istoku ni{ta novo. Zapad smo ve} videli...
Na obalama reke Mtkvari
Ste{njen me|u okolnim brdima, s pogledom na udaljene planine Velikog
kavkaskog masiva, Tbilisi se prote`e du` obala reke Mtkvari, za lepog
vremena plavkaste u spokojnom toku, za vreme ki{a sme|e i zapenu{ane.
Drevni, umnogome evropejski grad, razbaru{en i oronuo, jo{ nosi tragove ne
tako davnih sukoba, gra|anskog rata tokom devedesetih, kriminalnih obra~una
i zemljotresa iz 2002. Novo vreme se name}e samo od sebe i kalemi se ~esto
nespretno ali neumoljivo na slojeve istorije. Jedna statistika veli da je
nacionalni dohodak po glavi stanovnika ove godine vi{i nego pro{le, ali druga
ka`e da sve vi{e ljudi `ivi u bedi. Kontrast je tako|e odlika gruzijske
prestonice, kao, jama~no, mnogih prestonica sveta gde ljudi dolaze uvereni da
se ba{ tu krije zlatni grumen koji }e im promeniti `ivot. Neretko se krije ne{to
sasvim drugo...
2
1
2
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
Izme|u sasvim obi~ne povesti o naseobinama na tlu dana{njeg grada jo{ u
doba neolita i romanti~ne legende o kralju Gorgasaliju, koji se danas slavi kao
svetac, Gruzini }e bezmalo uvek izabrati da vam ispri~aju ovu drugu, kao
jedinu verodostojnu pri~u (u dve varijante, zavisno od pogleda na svet) o tome
kako je u petom veku na{e ere, u vreme kad prestonica drevne Gruzije be{e
Mtskheta, nastao Tbilisi. Elem, doti~ni kralj krete jednog dana u lov na fazana
ili na jelena (kako prema kojoj varijanti pri~e) i kao dobar lovac pogodi svoj
plen; u taj mah pogo|eni fazan pade u topli sumporni izvor i prigodno se
skuva za ve~eru (verzija prva) ili ranjeni jelen pade u taj isti sumporni izvor i
~udesno se isceli (verzija druga). Bilo kako bilo, kralj je shvatio mo} toplog
(na gruzijskom: tbili) izvora i odlu~io da na tom mestu osnuje grad. Tako je
Tbilisi dobio ime, a izvori su jo{ tu, i dalje privla~e posetioce, ali bez
sudbonosnih posledica.
Posle tog lova~kog priklju~enija, kralj Gorgasali je premestio prestonicu iz
Mtskhete u Tbilisi i najzad preoteo grad od Persijanaca, koji ga behu osvojili
polovinom ~etvrtog veka, kao va`nu stanicu trgova~kih puteva od zapada ka
istoku jo{ od vremena Helena (po svoj prilici, Jason je tra`e}i zlatno runo u
Kolhidi zapravo dospeo na gruzijsku obalu Crnog mora) i Rimljana, ali i
zna~ajnu ta~ku na Putu svile. Veliki kralj, avaj, nije po`iveo da vidi zavr{etak
gradnje nju je nastavio i dovr{io sin mu, kralj Da~i. No budu}i prirodno
bogata zemlja na raskr{}u puteva gde se sudarahu mo}na carstva, Gruzija je
ubrzo potom bila preplavljena novim osvaja~ima: u sedmom stole}u stigli su
Arapi, a Tbilisi je pod njima postao emirat koji }e potrajati ~etiri veka, dok se
nije pojavio mo}ni kralj David Aghmashenebeli (Graditelj), potukao Arape kod
Didgorija i 1121. zauzeo grad, u~iniv{i ga prestonicom nove ujedinjene
Gruzije. Nastupilo je zlatno doba Tbilisija, grad se {irio, postao politi~ki i
kulturni centar zemlje, imao 80.000 stanovnika raznih naroda i rasa. Kralja
Davida nasledila je k}i, velika kraljica Tamar, nastaviv{i s kulturnim i nau~nim
napretkom. No sa slede}im okretom to~ka, nakon smrti Tamar 1213, nastalo je
opadanje zlatnog doba, koje su najzad dokraj~ili Mongoli. Za njima je usledila
kuga, potom Tamerlan i Persijanci. Tokom sedamnaestog i osamnaestog veka,
pod vla{}u Persijanaca, Tbilisi je donekle nastavio da se razvija; tek je u
devetnaestom veku, s dolaskom Rusa, po~ela velika promena {iroke ulice,
{kole i biblioteke, pozori{ta i zdanja, dolazak novih stanovnika iz daleke
Nema~ke i Poljske. Ubrzo je u Tbilisiju `ivelo oko 160.000 ljudi, me|u njima
tek ~etvrtina Gruzina. Ve}ina stanovni{tva bili su Rusi i Jermeni. (Danas Tbilisi
ima oko milion i dvesta hiljada stanovnika, uklju~uju}i prognanike iz Abhazije
i Ju`ne Osetije. Gruzini ~ine ve}inu.) Sovjetska era nije donela gradu ni{ta
osobito, premda je na vlasti bio i zemljak D`uga{vili relativan napredak i
pristojan `ivot bili su sve {to se moglo o~ekivati (nakon ~istki i izme|u njih), a
Tbilisi je postao daleka provincija, dok se krajem osamdesetih nije pobunio
protiv sovjetske vlasti, kojom prilikom je sovjetska vojska u aprilu 1989.
napravila masakr u centru grada. Nezavisnost je osvojena, ali je tokom
devedesetih, pod vla{}u Gamsahurdije, besneo gra|anski rat tokom kojeg su
ljudi doslovno umirali od gladi na ulicama Tbilisija. I taman kad su se svi
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
1
3
ponadali da }e kona~no zavladati mir, dedakalaki je najednom postala
prinudni dom za Gruzine izbegle pred etni~kim sukobima u Abhaziji. U
dvadeset prvom veku, sukobi su zamrznuti, Tbilisi raste i razvija se, nema
vi{e takvog kriminala kao tokom devedesetih, vlast je demokratska, Rusi su
oti{li iz baza u provinciji Samskhe-D`avakheti, a bogati Zapad je i dalje
{tedar.
U stvari, Tbilisi je veoma nalik na druge prestonice nekada{njeg isto~nog
bloka i SSSR-a koje se tek pribiraju i vra}aju sebi nakon decenija totalitarne
vlasti. Amerikancima i Zapadnjacima uop{te uklju~uju}i i one koji su se
po`enili ili poudavali ovde on je privla~an i romanti~an, premda }e neretko
ubaciti kakav cini~an ili podsme{ljiv komentar na temu stepena civilizovanosti
i zamornih narodnih obi~aja. Najzad, to je njihov grad. Na{ Tbilisi, sa sve
rupama u asfaltu i blatom posle ki{e.
[etnja
Kora~aju}i oprezno kako bismo izbegli doti~ne rupe, grbe i druge sli~ne
prepreke nastale na razne na~ine, mahom od zapu{tenosti, polazimo u {etnju s
vrha tvr|ave Narikale, odakle puca vidik na grad, reku i Bolj{oj Kavkaz daleko
na horizontu. Uz malo opreznosti i odva`nosti lako se prolazi bezmalo
nevidljivom i razume se ni~im obezbe|enom stazom s jednog na drugi kraj
Narikale, zarasle iznutra u travu i korov i sa neizbe`nim ostacima ljudskog
prisustva bacanje |ubreta odvija se spontano po svim delovima grada,
uklju~uju}i Botani~ku ba{tu ispod tvr|ave, kao i put u planine: ~ini mi se da
nije toliko u pitanju spora smetlarska slu`ba koliko svest stanovnika, koja
neretko ne prelazi granice sopstvena ~etiri zida. Zvu~i poznato?
Kao svaka dobra tvr|ava, Narikala stoji na strate{kom brdu ponad starog
grada, na desnoj obali reke nekad davno bila je persijska citadela, na koju su
kasnije dogra|ivane dana{nje zidine. One su mahom iz perioda arapskih emira,
koji su u osmom veku naredili da se utvrde temelji i podignu zidovi; potom su
se na dogradnji tvr|ave smenjivali Gruzini, Turci i ponovo Persijanci, a najzad
i Rusi, tokom ~ijeg je vremena eksplodirao magacin sa municijom i uni{tio deo
tvr|ave i tamo{nju crkvu Svetog Nikole, koju je nedavno obnovio lokalni {ef
policije. Premda on jama~no ima svoje ra~une sa Svevi{njim, sam ~in nije
neobi~an, jer su Gruzini veoma predani svojoj hri{}anskoj tradiciji i
pravoslavnoj veri neizostavno }e se prekrstiti kad prolaze pored crkve, a
voza~i koji hitaju putem pored Mtskhete i manastira D`vari (na dvadesetak
kilometara zapadno od Tbilisija) obi~no di`u ruke s volana i krste se triput
zaredom.
Sa uzvi{enja nedaleko od Narikale, nad gradom bdi Kartlis Deda (Gruzijska
majka ili Majka Gruzija, kako vam drago) dvadeset metara visoka `enska
figura od aluminijuma, podignuta ranih {ezdesetih. U desnoj ruci ona dr`i ma~
koji je spustila vodoravno preda se, a u levoj uzdignutu kupu vina: savr{en
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
1
4
simbol ne samo gruzijskog ve} op{tekavkaskog nacionalnog karaktera (u
Jerevanu stoji ista takva statua, ali Majka Jermenija) topla dobrodo{lica za
goste koje }emo napojiti i nahraniti, ali i strastvena, neumoljiva borba protiv
onih koji dolaze u otima~inu kao neprijatelji. Sticajem okolnosti, susedi na
Kavkazu su pre~esto vadili ma~ jedni na druge, a ~ini se da jo{ nije sve
zavr{eno. Zato su na{e zajedni~ke ve~eri (Jermeni, Azerbejd`anci, Gruzini,
Dagestanci, Rusi, Osetini i poneki Balkanac, poput mene) uz vino i zdravicu
toliko dragocene, iako ih nije lako izdr`ati...
Si{av{i s tvr|ave sti`emo na Gorgasalis moedani (Gorgasalijev trg) gde se
susti~u Gorgasalis kucha (ulica), Leselidzis kucha i Metekhis khidi (most
Metehi) koji je nekad bio glavna tr`nica u Starom gradu (dzveli kalaki) ili,
kako ga stanovnici Tbilisija jo{ nazivaju, Moedani ili Kala. Na kraju trga
prema zidinama stoji jermenska katedrala Svetog \or|a, osnovana polovinom
trinaestog veka. Tu je za vreme invazije Persijanaca u osamnaestom veku
ubijen Sajat Nova, prognani dvorski pesnik kralja Iraklija II; nadgrobni
spomenik pred ulazom u crkvu podse}a {eta~a na to vreme.
Centar dru{tvenog `ivota starog grada u ranijim vremenima (a vremena se
menjaju) bila su Abanotubani tbiliska sumporna kupatila. Tu su se kupali, u
pari sedeli i u masa`ama u`ivali i Pu{kin i Aleksandar Dima. Oko niskog
ulaza na~i~kane su poput tajanstvenih ko{nica kupole podzemnih odaja
kupatila, a svud unaokolo {iri se blagi vonj sumpora. U istoj ulici je i
nadzemno kupatilo Orbeliani, sa srednjoazijskom fasadom od plavi~astog
mozaika.
Malo dalje uz ulicu nalazi se i jedina d`amija u Tbilisiju: sve ostale uni{tene su
tokom antiverskih ~istki i ru{enja tridesetih godina, po nare|enju Lavrentija
Berije, jama~no da stanovni{tvo ne bi ostalo pod uticajem vere kao opijuma
za narod. Nedaleko odatle, na po~etku ulice Leselidze (nazvane prema
gruzijskom generalu iz Drugog svetskog rata) stoji glavna tbiliska sinagoga,
privla~no zdanje s po~etka dvadesetog veka, koje se jedva odr`alo u
zemljotresu iz 2002. Ukoso od sinagoge je crkva, podignuta na ostacima hrama
iz petog veka, Jvaris Mama (doslovno: otac krsta), iz koje zra~i smirenost,
uprkos mar{rutkama koje uz ulicu hitaju ka Tavisuplebis moedani (Trgu
slobode).
Isprepletanim uli~icama u pe{a~koj zoni starog grada, sa mno{tvom kafea i
restorana, zanatlijskih i umetni~kih radnji i dve precenjene starinarnice s
}ilimima i starim no{njama, dolazi se do saborne crkve Sioni, gde je i sedi{te
gruzijske pravoslavne crkve i Katolikosa (Patrijarha) Ilije II. Nakon {to je na
ovom mestu podignuta prva crkva u {estom veku, bilo je toliko ru{enja i
gradnje da je te{ko odrediti iz kog su perioda koji delovi crkve. Izuzev
nekoliko novijih dodataka, Sioni se mahom odr`ala u svom
jedanaestovekovnom izdanju. U crkvi se ~uva krst svete Nino (kapadokijske
kalu|erice koja je u ~etvrtom stole}u donela hri{}anstvo na tle Gruzije; kao i u
slu~aju kraljice Tamar, mnoge `ene u Gruziji nose to ime) na~injen kako veli
legenda od vinove loze i obmotan vlasima svetice. Starija od Sioni i
nesumnjivo najstarija sa~uvana crkva u Tbilisiju je Anchiskhati, koju je u
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
1
5
{estom veku podigao Da~i, sin kralja Gorasalija; ova trobrodna bazilika je
obnavljana nekoliko puta, ali prvobitni zidovi i lukovi jo{ stoje netaknuti.
Ako krenemo dalje ulicom Shavteli, prema de~jem i lutkarskom pozori{tu na
{umnoj Baratashvilis kucha, sti`emo do neobi~nog i kosmopolitskog mesta za
predah (~aj, kafa, pivo, {a{lik, ve} {ta je po volji) po imenu Au Sans Souci
restoran koji dr`i Rezo Gabriadze, reditelj u Lutkarskom pozori{tu. Stari drveni
stolovi i stolice, plakati po zidovima, svako }o{e kao scena iz predstave i
lagana muzika ~esto su nam bili kratak odmor posle dugih {etnji.
Prvi most podignut na reci Mtkvari (koja se su`ava podno litice Avlabari, s
leve strane reke nasuprot tvr|ave Narikale) upravo je ve} pomenuti Metekhis
khidi, odakle su se ne jednom za drevnih ratova u vodu bacali hri{}ani koji
nisu hteli pre}i u islam. Strate{ka kontrola nad mostom pripadala je utvr|enju
sagra|enom na samoj litici, gde sad stoji crkva Metehi, kraj koje nad mostom i
dalje bdi konjanik, kralj Gorgasali. Levu obalu su tradicionalno nastanjivali
Jermeni.
Tbilisi kao i Gruzija uop{te prepun je legendi i predanja. Po jednom od
njih, na litici je jo{ u petom veku bila podignuta crkva gde je potom sahranjena
sveta [u{anik, koju je mu` nasmrt izmu~io zato {to je odbila da se preobrati u
zoroastrizam. Sama re~ metekhi, u slobodnom prevodu, zna~i mesto za
palatu. Palata je zaista postojala, zajedno sa crkvom: u njoj je kraljevala
Tamar, i u tim kraljevskim odajama saznala za smrt oca, Davida Graditelja.
Potonja sudbina ove strate{ke uzvisine ponavlja sudbinu grada kroz vreme
najpre su palatu i crkvu uni{tili Mongoli po~etkom trinaestog veka, potom je
crkvu potkraj istog stole}a obnovio kralj Demetre Tavdadebuli (samopo`rtvovani);
palata je obnavljana nekoliko puta dok je krajem osamnaestog veka Persijanci
nisu kona~no sravnili sa zemljom; po~etkom devetnaestog veka tu je nikao
zatvor (u kome je jedno vreme boravio i Maksim Gorki), pa je zatim sru{en
tridesetih godina 20. veka; sedamdesetih je crkva pretvorena u pozori{te
(umesto opijuma za narod) da bi najzad po~etkom osamdesetih ponovo bila
osve{tana. Danas je jedno od omiljenih mesta za ven~anja.
Neuporedivo najve}a crkva u Tbilisiju i na Kavkazu je Sameba (crkva
Svete Trojice); dovr{ena tek nedavno posle sedam godina gradnje u gruzijskom
stilu sa visokom kupolom, Sameba uliva strahopo{tovanje neverovatnim
unutra{njim prostorom. Nije izvesno kako Svevi{nji gleda na to {to temelji
crkve po~ivaju na drevnom jermenskom groblju...
Predah od mnogo istorije i legende pru`a elegantna avenija Rustaveli sa
mno{tvom radnji, kafea, bioskopom, muzejima, operom, pozori{tem,
ministarstvima i starinskim evropejskim zdanjima. Negde na polovini puta od
Tavisuplebis moedani prema slede}em trgu je mnogima ve} poznata iz
reporta`a 2003 zgrada skup{tine, gde je Ru`i~asta revolucija (zdu{no
potpomognuta aktivistima Otpora, ve} prekaljenim u takvim akcijama, uz
pripadnike lokalnog pokreta Kmara) najurila [evarnadzea i ustoli~ila novu
demokratsku vlast. Ovo impresivno zdanje, podignuto izme|u 1938. i 1953,
zavr{ili su nema~ki ratni zarobljenici. Za pro{logodi{nju Tbilisobu (Dan
Tbilisija, poslednji vikend u oktobru) zgrada skup{tine je doterana, {to je
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
1
6
uklju~ivalo i pu{tanje u pogon ki~aste raznobojne fontane du` cele glavne
fasade.
Ukoliko vam se posle svega ovoga pije dobra kafa, pravo mesto je
kafe-knji`ara Prosperos Books na Rustaveliju, nezaobilazna stanica svih
pute{estvuju}ih stranaca, ali i onih koji `ive u Tbilisiju, razume se. Za
prestoni~ke uslove, cene spadaju u bezobrazno visoke, ali u`itak zaista vredi
nekoliko lara vi{e. Pristojan izbor knjiga na engleskom i drugim jezicima ne
jednom mi je dobrodo{ao u retkim trenucima dokolice.
Od Prospera vi{e nije daleko do Rustavelis moedani, gde kraj male fontane
stoji spomenik velikom gruzijskom pesniku [oti Rustaveliju. Sasvim
neprili~no za jednog drevnog pesnika, [ota se kupa u sinteti~kom vonju prvog
Mekdonaldsa u Gruziji, ~iju gradnju u neposrednoj blizini nisu uspele da
spre~e ni narodne demonstracije.
Jo{ sasvim malo i sti`emo do ulice Meliki{vili i Vera distrikta, u kojem
trenutno stanujem ta pri~a nas ~eka malo ni`e, kad odmorimo noge...
^em bolj{e, tem lu~{e
Tbilisi, naravno, ima metro, ali se on osobito ne preporu~uje strancima, osim u
slu~aju krajnje nu`de. Bilo kako bilo, idu}i nadzemnim transportom, {ta god da
izaberete, bar se mo`e posmatrati grad. Otkako su u ~ast vizite D`ord`a Bu{a
juniora, ameri~kog predsednika, u maju 2005 sve`e asfaltirane glavne ulice i
avenije, kao i put do aerodroma (trajnost tih radova tek treba da izdr`i proveru
vremena), vo`nja po prestonici postala je prijatnija, iako su krkljanci i
saobra}ajne gu`ve jo{ gori nego pre. Kao {to su se nekad trkali na konjima,
lokalni d`igiti se sad utrkuju d`ipovima, beemveima, ili {ta im ve} do|e pod
ruku. Biti pe{ak u Tbilisiju zna~i nositi glavu u torbi i biti spreman na
budisti~ku smirenost me|u automobilima koji jure bez namere da se zaustave
kako bi vas propustili. Ponekad ~ak ni na zvani~nom semaforu. Ipak,
pretr~avanje ulice je koji put bezbednije po zdravlje nego ulazak u podzemni
prolaz, gde nas redovno do~ekuje zagu{ljivi vonj urina, znoja i sme}a. Tu i
tamo i kakav d`eparo{, ka`u.
Osim retkih trolejbusa i autobusa, Tbilisijem caruje mar{rutka zapravo
minibus kojim se mo`e upravljati i uz obi~nu voza~ku dozvolu. Nebrojene
mar{rutke {partaju utvr|enim rutama (da bih pro~itala kuda idu, morala sam,
razume se, da savladam gruzijsku azbuku), vo`nja u gradu ko{ta pedeset
tetrija (tetri je stoti deo lara, a lari je gruzijska valuta koja po vele ne ba{
realnom kursu vredi ne{to manje od pola evra); a ukoliko vam se ide do
Kutaisija (drugi grad po veli~ini u Gruziji, u zapadnom delu, na putu ka
crnomorskoj obali i trenutno otcepljenoj Abhaziji), to zadovoljstvo }e vas
stajati tridesetak lara. Carstvo mar{rutki do`ivelo je udarac kad su im, posle
velikog prole}nog asfaltiranja, zabranili da voze po avenijama Rustaveli i
^av~avadze, te ih proterali u okolne ulice. Za nas koji `ivimo u Barnovoj i
radimo u Aba{idze bio je to tako|e udarac nekad spokojna {iroka ulica,
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
1
7
obrasla visokim platanima, sa starinskim zgradama i devetnaestovekovnim
{armom, preko no}i se pretvorila u bu~nu i smrdljivu saobra}ajnu
arteriju.
Kao i u nekim drugim biv{im sovjetskim gradovima, Tbilisijem krstari
mno{tvo taksista, mahom samostalaca, koji voze sve od polurashodovanog
`igulija, preko oronule volge, do mercedesa ili kakvog drugog
zapadnja~kog automobila. Utvr|ene tarife, razume se, nema (nisam je zapazila
ni kod one dve-tri zvani~ne kompanije) i sve je prepu{teno nepisanim
pravilima, obi~aju, dare`ljivosti putnika i bezo~nosti voza~a. Pozdrav i
instrukcija izgovoreni na gruzijskom (ili na ruskom, kao drugom jeziku ve}ine
Gruzina) umnogome poma`u da i cena vo`nje bude razumna. Stranci su,
naravno, plen. No podjednako ~esto znaju da me stave u nedoumicu taksisti
kod kojih se tarifa odre|uje po broju cipela ili {irini putni~ke ruke: jedno
~em bolj{e, tem lu~{e ({to vi{e, to bolje) na moje pitanje ramdeni (koliko)
obi~no vodi u kratak razgovor koji se zavr{ava tako {to pla}am srazmerno
razumnu cenu, koja mo`e biti sve od dva lara pa do svih sedam ili osam, ve}
prema dobu dana i kraja grada u koji sam se zaputila. Predstavnici klana ~em
bolj{e tem lu~{e naj~e{}e vole da razgovaraju, naro~ito ako odmah shvate da
niste iz Gruzije.
Kad ~uju da sam ja Serbia-dan (iz Srbije) a moja prijateljica Horvatia-dan,
po~inju prise}anja na davna vremena Sovjetskog Saveza i Var{avskog pakta i
na nekada{nju soc-Jugoslaviju kao na zapad na{eg istoka; nabrajaju se
prednosti i vrednosti biv{eg re`ima (kad su svi imali posao i pravo na odmor
u zamenu za velik deo li~ne slobode, ali o tome nije umesno govoriti), a
odatle je samo korak do hvalospeva zemljaku Josifu Visarionovi~u, koji je
znao kako treba.
Odnos Gruzina prema Staljinu je kakav bi druga~iji bio kontroverzan. Ipak
je u pitanju na{e gore list, iako mu je majka (prema nekim pouzdanim
izvorima) bila Ju`noosetinka. Premda najve}i broj mladih i ne{to starijih
nastoji da napravi otklon od tog dela zajedni~ke pro{losti, drug Koba jo{ ima
ozbiljan krug pristalica ili bar ljudi koji su istinski fascinirani likom i delom.
Staljinov muzej u gradu Goriju (Gori je na sedamdesetak kilometara od
Tbilisija, bezmalo na samoj granici otcepljene Ju`ne Osetije) kultno je mesto i
za strance koji bi da vide duh diktatora izbliza. Pod neoklasicisti~kim
stubovima, natkriljena staklenim krovom, nalazi se tako imenovana rodna
ku}a Josifa Visarionovi~a D`uga{vilija, odakle je najpre krenuo u popove a
potom shvatio da prava mo} le`i u novoj, tek nadiru}oj religiji komunizma-
bolj{evizma. Muzej (sa fotografijama, relikvijama, poklonima dr`avnika,
radnim stolom, stolicom, upotrebnim stvarima i, najzad, jednom od Staljinovih
posmrtnih maski) tako|e je neoklasicisti~ko zdanje koje je doti~ni diktator
po~eo da gradi jo{ za `ivota (za tu priliku su stanovnici ku}a na tom par~etu
zemlje iseljeni u novo soc-zdanje odmah preko puta; svako je dobio sobu s
pogledom). Tu nas do~ekuje `ena kustos koja prepri~ava `ivotni put druga
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
1
8
Kobe s takvim neskrivenim divljenjem i zanosom, poput sve{tenice u hramu
kakvog okrutnog boga ~ija se veli~ina ne dovodi u pitanje. Ni u njenom zanosu
ni u entuzijazmu tbiliskog taksiste nema mesta za staljinske ~istke, prisilno
preseljavanje kavkaskih naroda tamo i amo, ru{enje hramova, poni{tavanje
ljudskog bi}a. Elektrifikacija plus industrijalizacija jednako komunizam, bolj{e
ni~evo. Za njih, on je dobio Drugi svetski rat i to je dovoljno. U zaslepljuju}em
svetlu pobede sasvim bledi ~injenica da je D`uga{vili svesno posejao seme
budu}ih ratova i me|uetni~kih sukoba devedesetih, crtaju}i granice na
Kavkazu politi~kim i fizi~kim nasiljem, vlakovima bez voznog reda punim
^e~ena, Kabardinaca, Meshetinaca, koga sve ne, i stvaranjem prividnog
zajedni{tva koje se mo`e odr`ati samo ~eli~nom rukom neumoljivog diktatora.
Ponekad takva ruka mo`e nositi i belu svilenu rukavicu, ali zato nije manje
surova...
Jama~no se i Visarionovi~ rukovodio idejom ~em bolj{e (mrtvih protivnika)
tem lu~{e (za moju vlast). Svako ima svoj interes u velikoj igri `ivota. Dva
lara ili dva miliona ljudi samo su veli~ine u ne~ijoj jedna~ini...
Gde stanujete u Tbilisiju?
Odgovor na ovo pitanje, razume se, zavisi od toga ko ste to vi.
Ljudi koji kratko borave u Tbilisiju a imaju puno novca ili ih pla}a kompanija,
mogu sebi priu{titi Mariot Tbilisi na prospektu Rustaveli ili [eraton
Metehi na levoj obali reke ili neki od jednako skupih hotela manje zvu~nog
naziva. Ljudi koji dugo borave a imaju novaca `ive u novim zgradama
(gde su ~uvari strogi i uvek ima vode) ili u sopstvenim vilama visokih
ograda.
Na drugom kraju ovog dru{tvenog spektra su ljudi koji veoma dugo, ne
svojom voljom, `ive u prestonici, ne pla}aju ra~une, ali zato, recimo, spavaju,
jedu, kupaju se, rade doma}e zadatke, `ene se, udaju i sve ostalo u zajedni~kim
sobi~cima navrat-nanos (lo{e) prilago|enog drugog sprata tbiliske `elezni~ke
stanice. Nezaposlenost je i mnoge druge sjurila u bedu neretko }e vas na
uglovima ulica, kod semafora, ispred skupih radnji, na istom tom prospektu
Rustaveli (kao nedavno na dan Tbilisobe, praznika grada Tbilisija, kada su svi
bili napolju, mahom u dobrom raspolo`enju) do~ekati ispru`ena ruka i
obavezno damekhmarot (pomozite). Jedni pomognu, drugi ne. Dovoljno za
dnevni puri (hleb) i jo{ pone{to.
Mi ostali smo izme|u, u zavisnosti od finansijskih mogu}nosti. Takozvana
radni~ka klasa u`iva u sasvim nepresti`nim ~arima visokih i napadno bezli~nih
socrealisti~kih spavaonica u delu grada po imenu Saburtalo (ili daleko bilo, u
blagodetima aerodromskog naselja Novo-Aleksejevke). Istini za volju,
Saburtalo, osobito delovi bli`e centru, koji su izgra|eni ranije, krije lepu{kaste
ulice i sasvim pristojne a ne preskupe radnje. U presti`ne delove grada gde
mahom stanuju ekspati, stranci koji u Gruziji rade za me|unarodne
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
1
9
organizacije ili kompanije spadaju Vake i Vera, na potezu izme|u Saburtala i
Dzveli kalaki (starog grada).
Udolinom ispod Vera distrikta proti~e malena pritoka reke Mtkvari, po kojoj je
ovaj kraj dobio ime. Popre~ne ulice, mahom kaldrmisane i bez vidljivih
znakova odr`avanja, strmo se penju uzbrdo, gde u jednom trenutku prestaje
grad i po~inje prore|ena {uma. Vera je bli`e samom centru grada i odi{e nekim
starinskim gra|anskim {armom.
Ulicom Meliki{vili, preko raskrsnice Varaziskhevi (jedne od najbu~nijih u
gradu), sti`e se u Vake distrikt, kroz koji vodi {iroki Chavchavadzis gamziri
(avenija ^av~avadze), sve do velikog Vake parka, podno {umovitog brda iza
kojeg se krije maleno Kornja~ino jezero, omiljena lokacija ljubitelja jutarnjeg
tr~anja i fitnesa uop{te. Vake je posebno omiljen me|u lokalnim
nouveau-riches, jama~no stoga {to ima dovoljno prostora za nove stambene
kreacije. Razume se, ni doti~ni bogatuni ni obi~an svet koji stanuje u
vi{espratnicama ne haje naro~ito (a mo`da i ne zna) za ~injenicu da je ~itav
kraj podignut na masovnim grobnicama `rtava staljinisti~kih ~istki iz tridesetih
godina. Nije nemogu}e da se me|u tim kostima nalazi i poneki direktni predak
ponekog dana{njeg stanovnika.
Kad smo kod pro{losti, ve} pomenuti Vake park se nekad nazivao parkom
Pobede u njegovom sredi{tu je i dan-danas grob Neznanog junaka iz Drugog
svetskog rata, i vi{estepena ogromna fontana 19411945, uz ~ije se stepenice
sti`e do masivne statue koja simbolizuje veliku pobedu. Sam park je prijatno
mesto na preko dve stotine hektara, omiljen me|u mladim majkama i decom
koja veselo jurcaju unaokolo i u`ivaju u zabavnom parku. Na`alost, ali sasvim
o~ekivano, podjednako ga vole d`eparo{i i podobni ~udni likovi.
^eki} i burgija
U Tbilisiju je buka u modi! Nema tog kraja grada u kojem vas ne}e do~ekati
{ut i cigla, celodnevna lupa ~eki}a, zvrndanje burgija, bacanje dasaka,
brundanje kamiona, dovikivanje radnika na gra|evini. S pauzom za ru~ak,
razume se. U na{em dvori{tu ve} znamo kad ko po~inje i kad zavr{ava
najpre se javlja kom{ija iz prizemlja koji renovira stan (~eki}, burgija), potom
kre}e neumorni voza~ vreme{nog renoa koji ve} peti put popravlja
poluosovinu na zadnjem levom to~ku, stanari sa gornjeg sprata ponovo
menjaju raspored vuku}i name{taj po podu, a kad se sve naoko smiri, na scenu
stupa lokalni cepa~ drva, ne bi li nas podsetio da je vreme za ve~eru...
Nedavno sam se i sama posredno priklju~ila ovom bu~nom dru{tvu kad je
prezaposlena stanodavka u osam uve~e do{la sa dva radnika da ugradi gasnu
pe} u stanu koji od nje iznajmljujem. Na prvi pogled ~inilo se da zgrada,
imaju}i radijatore po sobama, ima i centralno grejanje, no kad je zahladnelo
(premda Tbilisi ima bla`u klimu nego {to bi se moglo o~ekivati dovoljno je
daleko od Velikog Kavkaza, a izme|u dva mora, tako da zimi bezmalo uop{te
nema snega, samo dosadna, uporna ki{a, malo mraza i jak, neumoljiv vetar,
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
2
0
neretko sa severozapada, koji nosi miris sne`nih vrhova od Elbrusa naovamo
i kad sam po`elela da se ogrejem, ispostavilo se da je za to nu`na logisti~ka
operacija postavljanja novog grejnog tela. Tako je gazdarica kupila gasnu
pe} i dovela ljude sa ~eki}ima i burgijama: iskustvo ~ini ~uda, pa je zid
izbu{en i olupan za tili ~as, pe} postavljena i priklju~ena, sa sve kratkim
kursom za upotrebu, jer se sa gasom nije {aliti. Iako ve} imam iskustva sa
karmom (tako se naziva taj tip pe}i), pomno sam odslu{ala i ponovila sve {to
su mi pokazali, jer me gasno grejanje uvek podseti na pe~alnu sudbinu Zuraba
@vanije, koju nipo{to ne `elim da iskusim na sopstvenoj ko`i.
(Elem, Zurab @vanija je bio mozak Ru`i~aste revolucije, ve{t i pametan
politi~ar koji je potom dobio zaslu`eno mesto premijera u Saaka{vilijevoj
vladi. Kako biva u mla|ahnim demokratijama koje ni~u na ostacima
totalitarnih re`ima, doti~na vlada je imala silnih problema sa korupcijom,
kriminogenim elementima koji su do{li da naplate dug i tome sli~no, pa se
premijer Zurab spremao da povu~e neke po svoj prilici nepopularne poteze.
Po~etkom 2005. nesre}ni Zurab je na|en mrtav u stanu svog prijatelja u
Tbilisiju: zvani~no obja{njenje trovanje gasom zbog neispravne gasne pe}i
iranske proizvodnje nisu imali karmu. Svi su se prigodno isplakali, odr`ali
govore, sahranili Zuraba i nastavili dalje. Zvani~na verzija o nesre}nom slu~aju
tu i tamo je odmah dovedena u pitanje za{to je on bio tu u to doba dana,
za{to nije bilo ni traga od dima i cigareta kad znamo da je @vanija bio
strastven pu{a~ a u stanu su proveli nekoliko sati, kako to da su obojica umrli
istovremeno u razli~itim delovima stana, da li su oni zapravo bili vi{e nego
prijatelji? ali su nepo}udni glasovi u}utkani, na mesto premijera postavljen je
novi Zurab Nogaideli i svi se pravimo da je sve u savr{enom redu, da ne
bismo do{li na red.)
Kad smo ve} kod buke, u na{oj zgradi nemogu}e je ne znati raspored dolazaka
i odlazaka dragih suseda lupanje vratima i dovikivanje po hodniku je prosto
na~in pona{anja, a na vrata se zvoni ili udara kao da ku}a gori. No sve je to
dobar kondicioni trening za ono {to nas ~eka na ulici, uklju~uju}i i nervozne
voza~e s posebnom naklono{}u ka sireni i posebnom nenaklono{}u ka
pe{acima, tandrkanje poluraspadnutih prevoznih sredstava s propalim
auspusima, uzaludno zavijanje alarma i sve srodne ~ari prestoni~kih
kolovoza.
Tbilisi se neumitno gradi, privatizacija te~e, sve je uglavnom na prodaju
zemlji{te, stari sovjetski hoteli, ru{evne ku}e u starom gradu. Ako nije na
prodaju, onda nova vlada ima neke planove s tim. Ada bismo izgradili,
moramo najpre pone{to i sru{iti. Tako je na red ovog leta do{la i gra|evina
popularno nazvana Andropovljeve u{i, na suprotnoj strani Rustavelis
moedani. To neobi~no i ru`njikavo betonsko zdanje sa tri vi{eslojna zaobljena
ulaza (zaista nalik na neke monstruozne u{i) podigla je sovjetska vlast za
vreme predsednikovanja Jurija Andropova. [ta li su te u{i ~ule a {ta mogle da
dojave u Moskvu, nije mi poznato; bilo kako bilo odo{e u{i, temeljito
razvaljene macolama i burgijama slabo pla}enih zidara, ru~no i mukotrpno. Na
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
2
1
njihovom mestu bi trebalo da nikne bezli~an tr`ni ili kakav sli~an centar u
gvo`|u i staklu, kako to obi~no biva.
Preko puta odlaze}ih u{iju stoji hotel Iveria, nekad ponos sovjetskog
Tbilisija, potom prinudni sme{taj za raseljene iz Abhazije, a sada vlasni{tvo
konzorcijuma Silk Road, koji se ve} mesecima priprema da ga obnovi.
Sli~na sudbina zadesila je i hotel po imenu Ad`ara, na drugom kraju grada
u oba slu~aja raseljeni su se ponovo raseljavali pod prinudom, ovog puta uz
dr`avnu finansijsku pomo} od prose~nih sedam hiljada dolara, namenjenih
kupovini novog, trajnog sme{taja. ^im se taj pristup integraciji prognanika
ra{~uo, cene stanova u Tbilisiju su se udvostru~ile, potom utrostru~ile. Ljubi
bli`njeg svog, po svaku cenu...
Ra ginda?
Oni koji sebi ne mogu da priu{te svakodnevnu kupovinu u precenjenim
samoposlugama ili preskupim radnjama du` glavnih tbiliskih avenija, ili
naprosto imaju zdrav odnos prema ku}nom bud`etu, obi~no odlaze u
nabavku na Bazrobu pija~ni kompleks na levoj obali reke, pored fudbalskog
stadiona (gde trenira prestoni~ki klub Dinamo). Bazroba je istovremeno i
zelena pijaca i buvljak, u najboljem stilu od igle do lokomotive, s ve~itim
gu`vama, guranjem, nadvikivanjem, neumornim dozivanjem: Modia, modi!
Ra ginda? (Do|i vamo, do|i! [ta treba?) [ta god da vam treba, na}i }e se.
[erpa i tiganj za petnaest lara, pantalone (koje u gradu ko{taju sto lara) za
dvadeset, uvek s mogu}no{}u dodatnog cenkanja za koji lari manje. Bela
tehnika, lusteri i lampe, kozmetika, {rafovi i ekseri, kofe, konopci,
kancelarijski pribor, ode}a, posu|e, alati... Dugi prenatrpani prolazi vrve od
kupaca posebno je `ivo pred nevelikim izlozima gde se prodaju mobiluri
teleponi (mobilni telefoni) prema kojima Gruzini gaje silnu naklonost.
Vodi se nadahnuta rasprava o performansama ovog ili onog modela, `ustro se
ukr{taju argumenti, skoro do ta~ke usijanja, posle ~ega obi~no niko ni{ta ne
kupuje, ve} se odlazi dalje, da vidimo {ta ima po drugim {tandovima. Na
drugom kraju Bazrobe je zelena pijaca, zavu~ena u polutamu ogromne
zasvo|ene prostorije. Pod ve{ta~kim svetlom te{ko je oceniti punu sve`inu
zeleni{a, paradajza i paprika, patlid`ana, kupusa, {argarepe, cvekle, luka i ve}
svega {to tu stoji izlo`eno na kamenim stolovima obilato po{kropljeno
vodom, ne bi li tako privuklo pa`nju iskusnih doma}ica. Iznad ovog
sumra~nog zdanja je niz tezgi na otvorenom, gde se prodaje tucana paprika,
kardamom, {afran i mno{tvo drugih za~ina, ali i pe~urke za koje gljivari-
prodavci tvrde da su jutros brane (premda njihov izgled obi~no {alje sasvim
druga~iju poruku). Bazroba mo`e biti naporna, ali je nesumnjivo zabavna i
pou~na u svojoj planskoj dezorganizovanosti. Za ljubitelje sterilne
hipermarket kupovine, kao i za lagani odmor nas ostalih od buvlja~ke
u`urbanosti, tu je uvek Gudvil, na samom izlazu iz grada. Svakom prema
potrebama...
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
2
2
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
2
3
Hleb i vino
Hrana i pi}e su na Kavkazu, pa dakle i u Gruziji, ozbiljna stvar, sa
pripadaju}im protokolom. Tako je bilo i na ro|endanskoj ve~eri kod Iraklija,
koji je nedavno punio ~etrdesetu i kona~no na{ao ljubav svog `ivota. Be{e to
prava pravcata supra (ve~era) sa doma}im vinom i omiljenim (~ak obaveznim)
specijalitetima; slavljenik je sam bio tamada (glavni ceremonijal-majstor stola)
i dr`ao zdravice a potom davao re~ svakom od gostiju. Gruzijska (to jest
kavkaska) zdravica je slo`ena pripovest u ~ast nekog od prisutnih, ili odsutnih
prijatelja, ili u ~ast roditelja (osobito majki), sestara, bra}e ili kolega;
neizostavno se pije za mrtve, za sre}u, za `ene (prisutne i uop{te), za
domovinu... Onaj ko dr`i zdravicu (a isto va`i za prisutne mu{karce uop{te)
ispija ~a{u do dna uz op{ti uzvik Gaumardjos! (`iveli!). Nazdravlja se
isklju~ivo vinom, tu i tamo mo`e i votka. (Gruzini imaju odli~na vina: ako ste
ljubitelj belog suvog, prija}e vam Tsinandali; ako vas vi{e privla~i crno suvo,
onda je va{ izbor Saperavi ili Mukuzani ili {togod sli~no; ukoliko `elite
polusuvo ili slatko crno vino, tu je Khvanchkara ili Odjaleshi, za koji vele da
je bio omiljeno Staljinovo vince.) Ako vam, pak, u Gruziji nazdravim pivom,
zna~i da ste moj neprijatelj i da vam ne mislim dobro. Kod Iraklija niko nije ni
pomislio na takvo {to, a da bismo se izborili sa koli~inom vina koje valja
popiti pri zdravicama (~im se ispije, ~a{a se ponovo naliva u drevna vremena
vino se pilo iz rogova, kako se kogod ne bi prevario da ne popije naiskap;
tradicionalni rogovi su omiljeni suvenir stranaca) mora se {togod i
prezalogajiti. Zato je tu khatchapuri (zapravo hlebna pita sa sirom u raznim
oblicima, naj~e{}e nalik na picu; omiljena brza hrana diljem Gruzije) i chadi
(kukuruzni pe~eni hlep~i}i) da lak{e savladamo pkhali (hladno jelo od
mlevenog spana}a, patlid`ana i cvekle, za~injeno belim lukom i zeleni{em;
servira se, kao i ve}ina sli~nih zadovoljstava, sa zrnevljem nara) i savr{eno
spremljene patlid`ane sa orasima; sve to nas priprema za {a{lik, satsivi (hladni
sos od oraha, u kojem se obi~no slu`i piletina ili }uretina), chakapuli (sitno
seckana jagnjetina i iznutrice u sosu, s taragonom i belim lukom i, naravno, jo{
oraha), odjakhuri (pe~eno meso s krompirom, lukom i za~inima) i jo{ vina
koje se to~i izme|u zalogaja. Kad smo svi ve} posustali, a tamada i njegovi
zamenici ucaklili o~ima od silnog pi}a, sti`u vo}e i kola~i (s orasima,
naravno). Pri svemu tome, bila je to veoma umerena supra, u pore|enju sa
nekim drugim prilikama. Jedino {to nismo probali kod Iraklija jesu khinkali u
Gruziji podjednako omiljeno jelo kao i pomenuti ha~apuri zapravo neka vrsta
knedle punjene mesom (ali mo`e i sirom, gljivama, krompirom) nalik na
gigantski ravioli: prose~an hinkali ima promer dlana, a koli~inom pojedenih
hinkala meri se kapacitet, a time i mu{kost lokalnih hinkalista. Ritual jedenja
zahteva da se na tanjir ne izlije nijedna kap te~nosti iz vrelog mesnog fila;
zadebljano testo na vrhu se ne jede i lokalci }e vam se silno nasmejati ako to
u~inite. Ja sam dogurala do deset hinkala, no malih. Prose~an posetilac
Hinkali centra utamani bar dvaput toliko, ali velikih. Kao {to rekoh
ozbiljna stvar je u pitanju...
Sve {to prepri~ah kroz {etnju i prizore iz Tbilisija, ~ini mi se da je lako na}i i
prepoznati u tradicionalnoj muzici Gruzije odjeci dalekih planina u vi{eglasju
mu{kih horova, `ustre melodije uz koje se izvode ratni~ke igre sa {titom i
ma~em, ~e`nja za slobodom, ali i za snagom i ljubavlju kroz fine melodije
`enskih glasova, pobo`nost, hrabrost, greh, krv, smeh, suze, rat, mir... I
strastvena ljubav prema zemlji gde su ro|eni, pa kako god im bude.
Oktobar/novembar 2005, Tbilisi, Gruzija
Anika Krsti} (1962) diplomirala je na Katedri za op{tu knji`evnost i
teoriju knji`evnosti. Prevodi s francuskog i engleskog na srpski i sa
srpskog na engleski. Od svojih prevoda najvi{e voli prevod romana
Kim Radjarda Kiplinga. Anikinu bibliografiju za poslednje dve
godine videti na str. 53. Anika Krsti} tako|e je anga`ovani borac
za ljudska prava i demokratiju.
p
u
t
o
p
i
s

m
o
s
t
o
v
a
2
2
4
In memoriam
Ivan Dimi}
Dr Ivan Dimi}, uva`eni kolega, nosilac najvi{ih prevodila~kih priznawa,
predsednik Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije, ~uveni profesor
romanistike na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, preminuo je 19. oktobra
2004. godine.
Donosimo re~i opro{taja, koje su koleginice i kolege izgovorili na
komemoraciji u Udru`ewu.
Miroslava Spasi}: (...) Koincidencijom, koju ne mo`emo da ne smatramo
simboli~nom, toga dana, utorka, devetnaestoga oktobra, kad je Rob
Grije otvorio Sajam kwiga, preminuo je profesor Ivan Dimi}. (...) Bio
je voqen i po{tovani profesor, bio je predava~ i tuma~, bio je
istra`iva~ i pisac, bio je novinar, bio je kwi`evni prevodilac, bio
je sportista u mnogim disciplinama, koji je doneo normativnu
ko{arku u Jugoslaviju, bio je slikar u raznim tehnikama, bio je
pijanista sa apsolutnim sluhom, bio je drag prijateq i plemenit
porodi~an ~ovek. Wegov se `ivot mo`e sagledati kao jedan
celo`ivotni program dru`ewa sa francuskim jezikom i francuskom
kulturom, po~ev od ro|ewa i {kolovawa u @enevi, u [vajcarskoj, gde
je otac Branko bio diplomata pri Dru{tvu naroda, pa zavr{no sa
objavqivawem prevoda @ivog oka @ana Starobinskog ove godine za
Sajam kwiga... @ana Starobinskog, sa kojim se on, kako sam ~ula, igrao
kao mali (...)
Ivanka Pavlovi}: (...) Svakako da je imao jedan neposredan i divan
{arm, ali kod nas, kad ka`ete {armantan, to nekako asocira na nekog
blistavog ali i nekog brzopale}eg, koji prqi po povr{ini. Ivanov
{arm je u stvari le`ao na wegovom ose}awu za druge, na wegovom
iskri~avom humoru, na duhovitosti koja nikada nije bila ni za koga
uvredqiva i koja je uvek vodila ra~una da nikoga ne povredi. (...) Nije
bio sujetan, nikad nije bio arogantan i uvek je pazio na svog
sagovornika. (...) Uvek nasmejan i vedar, kao da mu sve u `ivotu ba{ ide
onako kako bi trebalo. A wegov smeh je bio iskren i, verujte, zarazan.
Jo{ jedna zanimqiva pojedinost: Ivan je uvek kroz grad i{ao pe{ice i
mene je to malo ~udilo jer, iako je Beograd toga vremena bio mawi nego
{to je sada, ipak su to bile distance, a on mi je vrlo logi~no i
racionalno objasnio da, nezavisno od gu`vi u saobra}aju, nezavisno od
lo{eg ili boqeg prevoza, on ta~no zna koliko mu vremena treba za
odre|ene distance. To je, ka`e, ta~no kad izrecitujem to i to u sebi. (...)
2
2
5
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
A wegov francuski, verujte mi, mogla bih da navedem jedva na prste
jedne ruke qude koji su ga tako govorili recimo, jedan od onih koje
pamtim je profesor Milutin Gara{anin sa takvom lako}om i
istovremeno sa takvom precizno{}u!
Svakako da su radoznalost i stremqewe ka novom privukli Ivana
Dimi}a novom romanu. Krajem pedesetih, {ezdesetih godina, tokom
{ezdesetih, koje danas Francuzi nazivaju zlatnim {ezdesetim, grdne su
se raspre vodile u francuskoj kwi`evnosti oko novog romana, a te
zlatne {ezdesete na kraju su kulminirale {ezdeset osmom (...) Ivan
Dimi} je na{im studentima govorio o novom romanu u vreme kad se o
tome govorilo po ~asopisima ali nikako na francuskim
univerzitetima. (...)
Ja moram da priznam da bi, bez obzira na nekakvo prevodila~ko
iskustvo, prevod Georgika ili Bitke kod Farsale za mene bila bo`ija
kazna. Ja to jednostavno ne bih imala hrabrosti da prevedem. Klod
Simon je posebno komplikovan. Ivan u svom predgovoru Georgikama
navodi jedan citat iz pristupne besede u Stokholmu, kada je Klod
Simon obja{wavao svoju poetiku onima koji su mu 85. godine dodelili
Nobelovu nagradu. Simon ka`e: Pred svojom praznom stranicom...
suo~en sam s jedne strane s mutnom magmom ose}awa, uspomena, slika
koje se nalaze u meni, a s druge s jezikom, re~ima koje }u da lovim da bih
iskazao tu magmu, sintaksom kojom }e se te re~i rasporediti i u kojoj
}e se one na neki na~in iskristalisati. (...) Sam tekst je takav da je
zaista bio potreban analiti~ki duh Ivana Dimi}a, wegova sposobnost
da prodre u dowe slojeve, da bi pohvatao niti, da bi pohvatao porekla
re~i, da bi, zahvaquju}i svom suverenom vladawu istorijom francuske
kwi`evnosti, povezao sve to i osvetlio taj podtekst i ono {to je pisac
hteo da ka`e. Taj prevod, to je zaista ne{to sasvim izuzetno, jer nizom
jako dugih re~enica, sa vrlo mnogo umetnutih re~enica, sa zagradama
koje traju (recimo, jedna od tih zagrada prostire se na dve strane
kwige, od velikog slova, pa umetnuta re~enica, pa zagrada, pa umetnuta
re~enica, i to traje dve strane), tako ne{to prevoditi, to je zaista
podvig te sve te{ko}e, te sve zamke Ivan je vrlo jasno uspeo da
prevazi|e. Wegov izbor re~i, re~eni~nih obrta, daje mogu}nost
strpqivom i upornom ~itaocu da korak po korak {to bi se na
francuskom reklo cheminement prati opise, a ti opisi polako
izrawaju u neku fotografiju, ali ne u fotografiju koja je gotova, nego
kao kad izazivate negativ, prvo mutni obrisi, pa onda malo jasniji, pa
onda boqi. (...) Ja bih mo`da, ako mi bude dozvoqeno, napravila jo{
jednu digresiju, pomenula bih Ivanovo bavqewe Prustom, od koga je,
izgleda, sve po~elo. Ja Prustu, priznajem, godinama nisam ni
prilazila, smatraju}i da je to vrlo slo`eno i tanano {tivo i da }u ja
i bez toga pre`iveti. Me|utim, Ivan je zapo~eo niz predavawa o
Tragawu za izgubqenim vremenom. Ja sam iz radoznalosti oti{la na
prvo predavawe, a onda sam skoro tri meseca prelazila svake nedeqe
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
2
6
tih sedam kilometara koliko me je delilo od centra da bih pratila
Ivanova predavawa. (...)
Kad razmi{qam, kao {to sam razmi{qala ovih dana i nedeqa o Ivanu,
nekako me je ute{ila ~iwenica da je on uspeo pre svega da sve vreme
svog `ivota ne pravi kompromise, da bude veran svom pogledu na svet,
da radi ono {to voli, da, imaju}i uz sebe Lolu, energi~nu, dinami~nu i
~vrstu ko grad utemeqen na wihovim zajedni~kim sklonostima. Ivan je
imao tu sre}u, rekla bih, da je dobar deo `ivota posvetio upravo onome
{to je voleo da radi i {to je `eleo da radi. A po nekim starinskim
shvatawima, ~ovek takvih kvaliteta zaista biva sre}an ~ovek.
(...)
Dana Milo{evi}: Ja sam zabele`ila {ta bih htela da ka`em, jer sam se
pla{ila da }u se rasplakati i da }e na tome da se zavr{i. Zato vas
molim da me izvinite. Tu`na sam zbog toga {to ne govorim, ve} ~itam.
Dugovala sam Ivanu da govorim, kao {to je divno govorio Ivan. (...)
Ivan je bio izuzetna li~nost, vrhunski intelektualac, vrhunski znalac
francuskog jezika i kwi`evnosti, autenti~ni gospodin od
najplemenitijeg kova, mogu da ga uporedim samo sa Svetom Brki}em,
koji je napisao prvu antologiju engleske kwi`evnosti sa Mijom
Pavlovi}em. Diskretan, blag, dru`equbiv, nije paradirao svojim
visokim francuskim odli~jem. Bio je po`rtvovan. Svog
hendikepiranog kolegu koji je, ako se ne varam, izgubio vid prilikom
bombardovawa, dovodio je ~esto na fakultet i vra}ao ga ku}i na smenu
sa kolegama. Svestrana li~nost. ( ... ) Spava}u i radnu sobu krase
wegovi radovi, a na sednicama fakultetskim skicirao je portrete
kolega, tako da ima jedan niz fantasti~no pogo|enih portreta. ( ... )
Osim {to je nabavio prva pravila, nabavio je i prve rekvizite za
ko{arku, jer nije se igralo ni po pravilima, niti su bile rekvizite
kakve su predvi|ene za ko{arku. Bio je tu reprezentativac, kao {to je
bio reprezentativac u fudbalu. Tog divnog ~oveka svi su voleli.
Studenti svih generacija su ga obo`avali. Kad bih mu telefonirala,
redovno bih ga pitala: Je li to obo`avani Ivan? A on se smejao eto,
Ivanka je govorila o tom wegovom smehu onim svojim
karakteristi~nim smehom koji je izra`avao i radost i dobrotu. Taj
smeh ~ujem... jedan divan smeh je to bio. Nisam se ustru~avala da ga
zamolim da mi pomogne ako bih nai{la na nere{ivu te{ko}u i uvek se
najsvesrdnije odazivao. I ne samo meni, ve} svima koji su mu se
obra}ali. Neke 58. godine dobila sam da prevedem Mitologike Rolana
Barta i naravno da je bilo te{ko i naravno da mi je Ivan pomogao, a
se}am se da je u kurzivu bila stavqena re~ reissi. [ta zna~i reissi?
Nema je u re~niku... Pa jeste, to sad ti zna{, ali... 58. godine Ivan je
rekao res, rei stvar, predmet, opredme}en. On je re{io. (...)
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
2
7
Radivoje Konstantinovi}: (...) Ne znam o ~emu bih mogao vi{e da
govorim, ali ~ini mi se da je najva`nije da je to postalo jedinstvo
~oveka i izvanrednog poznavaoca francuske kwi`evnosti i ~oveka
neobi~no {irokih interesovawa i velikog obrazovawa. Kao i mnogi
inteligentni qudi, Ivan je u osnovi bio pesimista. Me|utim, on je
negovao neku vrstu vedrog pesimizma. Uvek nasmejan, on je, vaqda u
uverewu da svet nije dobar, ~inio koliko mo`e da ga u~ini boqim. On
je bio od onih qudi koji uop{te nisu {tedeli svoja znawa. (...) On je
rasipao svoje znawe, trudio se da pomogne i ja se se}am nekih wegovih
dragocenih saveta. Pri~ao mi je o arhipelagu, o svom arhipelagu. Rekao
je: Zna{, ima{ jedno ostrvo i onda, posle toga, ono se {iri. Treba da
krene{ od stvari koje poznaje{. I ja sam posle video wegove
arhipelage i to, u stvari, jedinstvo dela. Jer delo koje je ostavio za
sobom je neobi~no jedinstveno, istra`ivawe pre svega francuskog
romana, ali, dodao bih, i francuskog pozori{ta. O pozori{tu je
ne{to mawe pisao, ali je o romanu ostavio jednu od najboqih kwiga
posledwih decenija, Od Stendala do Beketa, ogledi o francuskom
romanu, ne{to mawi broj ogleda o romanu 19. veka (tu je pre svega
Stendal, wegova velika qubav, zatim Balzak, Dode, Dima,), potom
pisci 20. veka, romansijeri, ( ... ) zatim tekstovi o @ilu Romenu,
tako|e o wegovoj velikoj qubavi Heksonu, koga je stalno ~itao, pa i
prevodio i, naravno, moderni roman, od Prusta pa do Kloda Simona.
Tu su tekstovi o Kamiju, kome je posvetio i ~itavu jednu kwigu, zatim
Mi{el Bitor, Margerit Diras, Natali Sarot, o kojoj je posebno lepo
pisao i koju je posebno cenio, Alen Rob Grije i Klod Simon. ( ... )
Preveo je ne samo niz velikih romana, nego i velike kriti~are, tako da
sada imamo takore}i celokupnog Starobinskog, koji je, po op{tem
mi{qewu, jedan od najve}ih kriti~ara 20. veka, a i jedan od najve}ih
kriti~ara uop{te u francuskoj tradiciji. (...) On je bio ~ovek koji je
stalno radio, od onih qudi koji nisu mnogo govorili o tome koliko
rade. (...) Evo i odlomka iz wegovog uvoda za kwigu Od Stendala do
Beketa, u kome Ivan govori o ~itaocu, jer on je isticao ve}i zna~aj
~itaoca od pisca i koji pokazuje wegovu poetiku prou~avawa
kwi`evnosti: Ako pod radoznalim ~itaocem podrazumevamo onog koji
je `edan svakovrsnog saznawa, koji te`i da zao{tri svoju mo}
rasu|ivawa i ujedno neprestano ispituje sopstvenu ose}ajnost, koji te
potencijalne sposobnosti unosi u svet prisnijim dodirom upravo sa
literaturom, onda biva jasno da se tom duhu koji te`i za osloba|awem
ne mogu nametati nikakvi metodi, ma koliko oni izgledali, ili zaista
bili, opravdani (...) nudi ~itaocu kao vrstu kompasa, na~elo otvorenog,
slobodnog i samostalnog pristupa delu. [ta to zapravo zna~i? Ne
optere}uju}i se krivicom {to nedovoqno ili povr{no poznaje
kwi`evnu teoriju, a odbacuju}i odlu~no praksu lewih qubiteqa, za
koje je kwi`evnost puka zabava, ~italac se u`ivqava u nepoznato delo,
ono kroz koje prvi put prolazi, tra`e}i uporno i, slobodno mogu re}i,
strasno one elemente koji najve}ma odgovaraju wegovom bi}u, wegovim
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
2
8
li~nim karakternim osobinama, wegovom temperamentu i wegovom
znawu. Tek posle toga dolazi pomno ispitivawe i dela i sopstvene
reakcije na delo, provera da li i u kojoj meri wegovi prvi utisci
odgovaraju romanesknim ~iwenicama, nije li tokom ~itawa odlutao u
svom ma{tawu i raskinuo vezu sa delom. Ovaj zakon da se ~italac
oslawa na tu|a mi{qewa tek po{to je obezbedio dragocenost prvog
slobodnog susreta sa delom nudi se ovde kao jedina metodolo{ka
sugestija. Osloboditi ~itaoca mo}nog pritiska teoreti~ara s jedne
strane, a s druge strane one ve~ite gri`e savesti zbog vazda nedovoqnog
znawa i silnih nepro~itanih kwiga. Ovakva vrsta osloba|awa, duboko
sam uveren, mo`e otvoriti put ka istinskom izgra|ivawu sopstvenog
kriti~kog suda, sve tananijeg i sigurnijeg ukusa. (...)
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
2
9
In memoriam
Olivera Mili}evi}
Olivera Mili}evi}, vrsni prevodilac, magistar, vi{i lektor za francuski
jezik na Filolo{kom fakultetu u Beogradu i vi{egodi{wa predsednica
Me|unarodnih prevodila~kih susreta, preminula je 18. septembra 2004.
Donosimo re~i opro{taja, koje su koleginice i kolege izgovorili na
komemoraciji u Udru`ewu.
Alen Kapon, prevodilac srpske kwi`evnosti na francuski, koji je sa
Oliverom preveo na francuski Slovo qubve, pi{e u pismu sau~e{}a:
(...) Nemam ni bra}e ni sestara, a imam utisak da sam izgubio ro|enu
sestru.
Radivoje Konstantinovi}: (...) Bila je izvanredni znalac ne samo
francuskog ve} i starofrancuskog jezika. Weni prijateqi voleli su
wenu blagu narav i po{tovali weno neobi~no {iroko znawe u raznim
oblastima od kwi`evnosti do likovne umetnosti, psihologije i
estetike. (...) Za sobom je ostavila jednu obimnu i zapa`enu studiju,
desetak prevedenih kwiga i brojne priloge u periodici: prevode,
oglede, prikaze, razgovore sa francuskim piscima. Najvi{e je
prevodila francuske i frankofone pesnike: Filipa @akotea,
Aleksandra Voazara, Mi{ela Degija, @ida Stefana, Anrija Mi{oa,
Remona Kenoa (...) i vi{e kwig proze E`ena Joneska, Danijela Penaka,
Robera Pen`ea, @aka [esea, Mi{ela Lerisa i zna~ajne tekstove Luja-
Ferdinanda Selina, Antonena Artoa i Semjuela Beketa (...) prevode
fablioa, francuskih sredwovekovnih {aqivih pri~a u stihu, kojima je
posvetila i svoju obimnu magistarsku tezu Komika u fablioima...
Du{an Stojkovi}, profesor, urednik i izdava~ iz Mladenovca govorio
je o Oliverinim tekstovima u Antologiji mladenova~ke esejistike, koji,
okupqeni na jednom mestu, daju potpuniju sliku o rasponu autorkinih
interesovawa i prijem~ivosti za one prave me|u modernim piscima i
delima. Zalo`io se i za celovito izdawe wenih razgovora sa evropskim
literarnim veli~inama, sada rasutih po dnevnoj {tampi i periodici.
Priznao je i da wegov izbor Oliverinih tekstova koje je u antologiju
uvrstio nije bio podudaran sa wenim, kao i da je naknadno za`alio
{to je neke od wih skratio po vlastitom naho|ewu, podre|uju}i ih
nu`nom uravnote`avawu celine. Pomenuo je i wenu vidovitost pri
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
0
odabiru, sa ~ijim se je sudovima uvek naknadno sagla{avao. Neki od
prevo|enih pesnika postali su ve}i zaslugom Oliverinih prevoda, a
neki drugi, oskudno poznati u na{oj sredini, zaslu`ili su preko tih
prevoda da im se pokloni mnogo vi{e pa`we.
Nikola Bijeli}, asistent Univerziteta u Kragujevcu, naveo je da je o
Oliverinim prevodima jednom negde re~eno kako ih radi pa`qivo,
reklo bi se ~ak oprezno, nenametqivo i smerno pred originalom, ta~no
u polutonovima i gami tonova odslikavaju}i atmosferu i da je wen
prevod sav u srebrnastim odsjajima originala. Moglo bi se isto re}i i
za celokupan rad Olivere Mili}evi} da je bio nenametqiv i sav u
odsjajima. Na fakultet je do{la tek 1955. godine, kasno, na `alost po
studente. Dr`e}i nastavu o prevo|ewu francuskog klasi~nog
aleksandrinca, prijatno iznena|ena zanimawem studenata za poeziju i
darovito{}u ispoqenom pri wenom prevo|ewu, Olivera je po~etkom
1996. okupila studente u prevodila~ku radionicu pri Katedri za
romanistiku Filolo{kog fakulteta. Ohrabrila je studente koji su
bili ispomo} pri organizaciji Beogradskih prevodila~kih susreta da
na wima nastupe i sa vlastitim izlagawima. U svom stanu je
organizovala soarea na kojima se razgovaralo o kwi`evnosti,
recitovalo i pevalo, ali i nesebi~no nudio sme{taj u~esnicima
Susreta koji nisu mogli da usklade svoj odlazak sa redom vo`we.
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
1
In memoriam
Dragoslav Andri}
Dragoslav Andri}, izuzetan prevodilac, autor prvog re~nika `argona i jo{
neobjavqenog re~nika rim, sjajan {ahista, neumorni borac za stale{ka prava
prevodilaca, preminuo je 27. maja 2005. godine.
Donosimo re~i opro{taja, koje su koleginice i kolege izgovorile na
komemoraciji u Udru`ewu.
Nikola Bertolino: (...) Zapravo sam ga upoznao tek kad su izi{li
[tihovi. Kad sam pro~itao tu kwigu, ostao sam zate~en, shvativ{i da
imam pred sobom neku vrstu prevodila~kog uxbenika, i to uxbenika
jedne posebne vrste prevodila{tva, one najkreativnije, one kod koje
prevodiocu biva omogu}eno da ostaju}i potpuno veran duhu originala
d maha vlastitoj jezi~koj kreativnosti i dopusti sebi mnogo
legitimne slobode.
U to vreme nameravao sam da se zaposlim u izdava~kom preduze}u
Kultura, gde su [tihovi iza{li. Taman je trebalo da stupim u
Kulturu, kad je to preduze}e palo pod ste~aj, progutao ga je BIGZ, tako
da sam ja, umesto u Kulturu, primqen u BIGZ, da ure|ujem Xepnu kwigu.
Moja velika ambicija, me|utim, bila je da tu pokrenem, ako je mogu}e,
ediciju poezije, koju je Kultura po~ela da objavquje. Na`alost,
rukovodstvo BIGZ-a u to vreme nije bilo sklono takvoj vrsti
izdava{tva. Nameravali su da ukinu neke Kulturine biblioteke koje su
imale veliku kulturnu vrednost, na primer Filozofsku biblioteku, a
pogotovu ediciju poezije. Nisu verovali da ne{to tako
nekomercijalno mo`e da opstane. Me|utim, meni su pomogli
[tihovi. Rekao sam: Pogledajte [tihove! Kwiga je muwevito
postala popularna! A pri tom se desilo da se Andri} ba{ u tom
trenutku pojavio kod nas u BIGZ-u i sa Sme{nom sme{om. Nameravao
sam da upravo pomo}u te dve kwige pokrenem nastavak edicije poezije,
koju je zapo~ela Kultura. Imao sam pri tom dosta problema. Najpre,
Andri} je tra`io veoma visoke honorare. Po{tovao je sebe, s punim
pravom, i postavqao takve zahteve koji su izazivali otpor kod
direktora i drugih koji su odlu~ivali o materijalnom poslovawu.
Zatim, pojavqivao se sa svojim ugovorom, otkucanim na pisa}oj
ma{ini, jer nije priznavao {tampani formular izdava~a (koji je,
uzgred, u pojedinim svojim stavkama zaista li~io na zasnivawe
robovlasni~kog odnosa). Namu~io sam se dok nisam postigao
kompromis. Andri} je na kraju prihvatio {tampani formular, ali
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
2
tako {to je u wega uneo zna~ajne korekcije. Me|utim, visok honorar je
ostao, s pravom, jer su ta dva wegova kapitalna prevodila~ka dela to
zaslu`ivala. Ali, pojavio se jo{ jedan veliki problem. Na omotu
kwige, koji je, kao i ilustracije, bio delo na{eg uglednog slikara
Du{ka Risti}a, bio je ispisan naslov Sme{na sme{a Ogdena Ne{a, a
ispod toga, slovima iste veli~ine, U prevodu Dragoslava Andri}a. (...)
Direktor, koji je trebalo da potpi{e ugovor, smatrao je to
prepotentnim i neprihvatqivim izjedna~avawem autora i prevodioca.
Dugo sam se mu~io da mu objasnim da je to izjedna~avawe u ovom
slu~aju sasvim opravdano, a na kraju sam u o~ajawu rekao: Pa nemojmo
da zbog te sitnice izgubimo Sme{nu sme{u, nemojmo izgubiti dobit
koju ona donosi! Taj komercijalni argument je prevagnuo, kwiga je
{tampana onako kako je Andri} zahtevao. Po{to sam izvojevao tu
bitku, dobio sam od Andri}a, na svom uredni~kom primerku kwige,
slede}u posvetu: Nikoli Bertolinu, umesto ordena za zasluge za
(kwi`evni) narod, srda~no Dragoslav Andri}. (...)
Ne samo da je Andri} pokazao poznavawe i ose}awe jezika originala,
wegovog ritma, svih wegovih formalnih vrednosti, kao i inventivnost
i izuzetnu kreativnost u nala`ewu re{ewa u na{em jeziku, nego je,
uveren sam, u izboru tekstova za prevod i u na~inu prevo|ewa, vodio
ra~una i o univerzalnoj vrednosti onoga {to je poklawao na{em
~itaocu, nastoje}i, na primer, da pri prevo|ewu Ne{ovih stihova, to
ne budu samo duhovite, ironi~ne i sarkasti~ne slike ameri~kih naravi
i ameri~kog na~ina `ivota, ve} da se u prevedenim stihovima
prepoznaju i na{e prilike i naravi. S tananim smislom, dakle, za
univerzalne vrednosti poetskog izraza, Andri} je postigao ve~itu
aktuelnost svojih prevoda. Tu aktuelnost, na primer, danas mo`emo
prepoznati u pesmi Svi mi sva{ta pri~aju iz zbirke Sme{na sme{a:
Vrlo mi je te{ko izvesti
Ohrabruju}e zakqu~ke iz teku}ih vesti.
Ba{ kad se ~oveku u~ini da je situacija sre}om toliko
lo{a da ne mo`e biti gora, ona se jo{ pogor{a da ~ovek
prosto izludi.
Te zato i ne volim vesti, jer nikad nije ko danas toliko
mnogo stvari toliko dobro i{lo toliko velikom broju
toliko pogre{nih qudi.
(...) Kao stvaralac pun inventivnosti, kreativnog duha, nepresu{ne
duhovitosti, te uza sve to i ~ovek ogromne energije, Dragoslav Andri}
ostaje, jednom zauvek, veliko ime na{eg prevodila{tva.
Dana Milo{evi}: (...) Na dva dana pred smrt, ta~no na dva dana pred
smrt, 25. maja, objavio je u Politici testamentalni ~lanak pod
naslovom Lipsavawe vrednosti, koji je potpisao kao kwi`evni
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
3
prevodilac i leksikograf. Nemerqiva je Andri}eva zasluga na poqu
leksikografije. Andri}ev Dvosmerni re~nik srpskog `argona do danas
je ostao najtemeqniji vodi~ kroz pulsiraju}i `ivot jezi~kog
saobra}aja ka`e u Glasu Predrag Dragosavac, zbog koga }u po~eti
da kupujem Glas. U srpskoj kulturi nastavqam wegov tekst
hroni~no bolesnoj od kvaziozbiqnosti i suvoparnog frazeolo{kog
akademizma, niko se nije tako predano bavio i zabavqao trima glavnim
tokovima supkulture 20. veka: rokenrolom, grafitima i `argonom i,
povrh svega, {ahom. U vreme kada je nekada{wa Jugoslavija bila
{ahovska velesila, Andri}eva kwiga Igra miliona bila je {ahovski
bukvar za vi{e generacija budu}ih velemajstora i entuzijasta amatera
savr{eno ta~no kazuje u Glasu isti autor. (...) U svom pismu koje mi je
23. septembra 1991. godine na dve gusto kucane strane poslao iz ^ikaga,
Dragan mi javqa: Zimus sam se bio osmelio da predlo`im
Fulbrajtovoj komisiji u Beogradu moj boravak u Sjediwenim Dr`avama
od mesec dana radi pripreme antologije ameri~kog humora. Ocenili su
da mi je za taj projekat mesec dana malo, pa su predlo`ili pet meseci, s
tim da ne{to predajem. Tako ti ja, akobogda, 30. septembra po~iwem
jesewi semestar na University of Chicago, slavisti~ki odsek, gde }u
tokom jeseni predavati kreativno prevo|ewe literature, a ekstra
pone{to o `argonu mladih, pokretnoj poeziji, o grafitima i sli~no.
Unapred u`ivam, mada, kao {to zna{, nikad nisam redovnije nigde
predavao. Imao sam samo, istina dosta ~esto, predavawa pomalo u
stilu estradnih nastupa tu i tamo o prevo|ewu, `argonu, jeziku i
stilu u medijima, odnosu izme|u poezije i humora itd. Nadam se,
me|utim, da }e moj uobi~ajeni na~in predavawa, zabavan pre svega,
nai}i i ovde na dobar prijem.
(...) Stalo mi je do toga da istaknem Andri}evu ulogu tribuna u na{em
Udru`ewu. Taj daroviti, vredni, neumorni Andri}, koji je imao
vremena samo za svoje stvarala{tvo, prevode i {ah, koji je na sastanke
Udru`ewa dolazio kad uveliko po~nu, a odlazio obavezno pre nego {to
se zavr{e, stizao je ipak kao intelektualac najplemenitijeg kova da se
oglasi kad god je kwiga dovo|ena u pitawe, kad god su na{a stale{ka
prava bivala ugro`ena. Na dva dana pred smrt, kao {to sam ve}
pomenula, jauknuo je do neba: Sramota, sramota, sramota, ukazuju}i ne
samo na bedan polo`aj kwige, ve} i na poni`avaju}i status likovnih
umetnika, filmskih stvaralaca, qudi iz kulture, daju}i ujedno recepte
{ta nam je ~initi da bi nam bilo boqe. (...)
Du{an Jak{i}: (...) Nije bilo zamislivo u Beogradskom dramskom, koje je
tada prvo po~elo da gaji muzi~ke komade i mjuzikle, po~ev od Pla~i
voqena zemqo, da Dragan ne napravi prosto novo delo prepevavaju}i
te songove, daju}i nam izvanredan stimulans da glumimo i pevamo.
Bili su tu Olivera Markovi}, Pepi Lakovi}, \uza Stojiqkovi}, bio
sam ja, glumci koji su znali i da pevaju, i on je, kao {to sam malopre
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
4
rekao, prepevavao i stvarao tekstove misle}i na onoga ko }e to
interpretirati i to je radio savr{eno. Mi smo mu, kad god je to moglo,
pomagali kao glumci koji su znali poetsku ritmiku i poetske zakone
mada to nije bilo potrebno a on je rado prihvatao sugestije, rado
prihvatao i popu{tao pred na{om gluma~ko-peva~kom varijantom. Tu u
Profesorskoj koloniji su se za~eli svi na{i budu}i poslovi i
preokupacije, i gluma i poezija i muzika. Ne smem da zaboravim da vam
ka`em da je on bio savr{eni igra~ bugi-vugija. Bugi-vugi je tada bio
ne{to kao danas rokenrol i, razume se, onaj ko je dobro znao da igra
bugi-vugi bio je posebno cewen i posebno po{tovan, a Dragan je to
radio maestralno. Kad smo i{li na igranke, oko wega se skupqao krug
posmatra~a koji su gromko aplaudirali, a on tome nije pridavao mnogo
va`nosti. A bio je sav u ritmu, u muzici, u tempu koji je diktirao taj
zanos.
Bio je nezaobilazan i nezamenqiv saradnik Soje Jovanovi}. Soja ga je
mnogo volela i cenila. Li~no sam pevao mnogo songova na wegove
tekstove. Prvo je bila Pla~i voqena zemqo, pa Majka hrabrost. (...)
Imao sam ~ak i tu ~ast da igram glavnu ulogu u jednom wegovom
prevodu u Savremenom pozori{tu. (...) Kada se pojavio wegov prevod
[tihova Ogdena Ne{a, prosto je eksplodirala wegova popularnost.
Gimnazijalci, studenti, intelektualci sredwih godina, i ne samo
intelektualci, znali su napamet stihove, a naro~ito onu ~uvenu pesmu
^ak na Tibet `ivi lama (Jak{i} ~ita pesmu, posle ~ega se razle`e
pqesak). Ovo je, razume se, aplauz upu}en Draganu, bi}e ih jo{,
nad`ive}e ga wegova slava i wegova popularnost, i wegovo ume}e da
prevede i da prepeva. Ima jedna pesma na kraju wegove Sva{tare, u
kojoj on skoro nepogre{ivo govori neke istine ve~ite i zavr{ene.
Uop{te, ta Sva{tara je ~udesna kwiga. Kad je ~ovek ~ita, ne mo`e da
shvati da je to sve jedan ~ovek pisao. Ali ova jedna pesma, kratka,
sasvim bi mogla da se stavi na wegov grob kao epitaf, a ona se i zove
simboli~no ^itav `ivot na jednoj strani:
[ta je detiwstvo? Posuda za vodu. Za{to? Jer je vedro.
[ta je mladost? Hodnik. Za{to? Jer je prolazna.
[ta je zrelost? Konzerva. Za{to? Jer je mesna.
[ta je starost? Silikat. Za{to? Jer je te{ka.
[ta je `ivot? Dugme. Za{to? Jer visi o koncu.
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
5
In memoriam
I{tvan Er{i
U 74. godini `ivota, 13. oktobra 2005. godine u Budimpe{ti je
preminuo I{tvan Er{i (Istvn Ersi), pesnik, dramski pisac, esejista,
prozaista, publicista, jedna od najmarkantnijih li~nosti ma|arske
demokratske opozicije.
@iveo je bezmalo godinu dana s te{kom bole{}u me|utim, ironi~no
je odbijao mi{qewe da se istinske dubine qudske egzistencije
otkrivaju u patwi i bolu. Kao kakav spoqni posmatra~, pisao je jo{
po~etkom avgusta o gospo|ici Leukemiji, re{iv{i da }e, ako ve}
ostatak `ivota mora da provede na ni~ijoj zemqi izme|u `ivota i
smrti, i to putovawe preduzeti kao ekspediciju u nepoznato. Borio se
kao volterijanac sa smr}u, svojim najve}im protivnikom kojeg je
~itavog svog `ivota ignorisao, nije hteo da zna za wu, jer je u woj video
zaslepqenu, glupu i konfuznu silu. I sve vreme te te{ke bolesti,
bolesti sa pouzdano predvidqivim ishodom, neprestano je radio, kako
u Berlinu, tako i u Budimpe{ti ili u Kapo{varu. Letos je jo{ proveo
nekoliko nedeqa u Parizu, i gr~evito se trudio da zavr{i i zavr{io
je nastavak svoje Kwige o Jovima, onaj deo koji nedostaje, dokument
svoje li~ne rasprave sa Bogom. Predao je pro~i{}eni rukopis svom
izdava~u 12. oktobra i sutradan u zoru je umro.
Po formalnom obrazovawu, bio je profesor ma|arskog jezika i
kwi`evnosti, ali studirao je i englesku i nema~ku kwi`evnost,
filozofiju i estetiku pripadao je, na svoj inokosan na~in, naju`em
krugu u~enika \er|a Luka~a. Prvu pesni~ku zbirku, prve polemi~ke
~lanke objavio je 1952. godine. Zbog delovawa sa kontrarevolucionarnih
pozicija i podrivawa temeqa dr`avnog poretka osu|en je na osam
godina stroge zatvorske kazne i od decembra 1956. do avgusta 1960 kad
je amnestiran provodi vreme u najelitnijim zatvorima tada{we
Ma|arske. Od 1961. do 1978. je bez zaposlewa i pod zabranom
objavqivawa, pa `ivi uglavnom od prevo|ewa u to vreme prevodi sa
nema~kog Luka~evu Estetiku i Ontologiju, kao i pesni~ka dela Getea,
Hajnea, Vedekinda, Rilkea, Brehta, Encesbergera, a kasnije Paunda,
Vilijemsa, Eliota, Odna, Ginsberga, kao i ve}inu [ekspirovih drama.
Od 1978. do 1982. je dramaturg u ~uvenom kapo{varskom pozori{tu,
odakle je po nalogu sa vi{eg mesta morao da bude otpu{ten kao
politi~ki nepodoban element. Bio je potom stipendista raznih
stranih fondacija i narednih godina `ivi i radi prete`no u
Zapadnom Berlinu. Posle 1989. godine vra}a se u kapo{varsko
pozori{te, na svoje radno mesto dramaturga.
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
6
Oprobao se, dakle, u bezmalo svim kwi`evnim `anrovima ali, pored
dvadesetak drama (ve}inom su izvedene na nema~kim i austrijskim
scenama), u su{tini se izdvajaju tri glavne linije wegovog kwi`evnog
stvarala{tva: poezija, publicistika i posledwih petnaestak godina
`ivota esejisti~ka proza. Wegova lirika je intelektualna, pojmovne
je prirode, zanemaruje pesni~ke slike i svesno se odri~e muzikalnosti
jezika. Wegove najboqe pesme podse}aju na Brehta me|utim, u
Ma|arskoj ova vrsta poezije nema tradiciju: Er{i je posve drugde
povukao granicu, kako je zapazio jedan kriti~ar, izme|u poezije i
ne-poezije, no {to je to u~inila ma|arska lirska javnost.
Wegova publicistika je provocirala plahovite reakcije i pribavila
mu je bezbroj neprijateqa, ali ta okolnost mu ni malo nije smetala.
U`ivao je u polemikama, vehementno je napadao a wegov pravi talenat,
wegovo brilijantno i muwevito logi~ko razmi{qawe, ali i `ustra
priroda, najvi{e su dolazile do izra`aja kad su wega napadali.
Wegovi argumenti, poeni, bili su neo~ekivani i, ba{ zbog toga,
razoru`avaju}i; s druge strane, wegovi stavovi su uvek ostajali
pouzdano dosledni. Jedan od wegovih bliskih prijateqa iz demokratske
opozicije, filozof Jano{ Ki{ jednom je napisao da su pero I{tvana
Er{ija vodila jednostavna, ali prosvetqavaju}a uverewa kada je
najpre u zvani~noj {tampi, a potom u ilegalnim samizdat-glasilima
razotkrivao la`i Kadarove Ma|arske, i da su ga ista uverewa vodila i
posle 1989. godine, nakon prekida sa komunisti~kom vladavinom, kada
se obarao na vaskrsle hortisti~ke nostalgije, na probu|eni
klerikalizam, nacionalizam i gluposti najrazli~itije vrste... Wegove
ideje-vodiqe bile su zbiqa jednostavne, wegovi ~lanci kao i wegove
pesme, uostalom posedovale su posve jednostavne evidencije. Da je
samo u ova dva `anra bio prisutan pisao je Jano{ Ki{ mogli
bismo re}i da da je Er{i najpametniji, ali ujedno i najmawe
komplikovani ma|arski pisac.
Pokazalo se, me|utim, da je esejisti~ka proza Er{ijev pravi `anr. Moje
vreme s Gombrovi~em (1994, na srpskom 1998) i Putnici na ni~ijoj zemqi
Kwiga o Jovima (1998) jesu i `anrovsko, i misaono vi{estruko
slo`ena dela. I ton im je druga~iji od svega onoga {to je Er{i
prethodno napisao: to vi{e nisu drsko polemi~ki, ve} smireno
kontemplativni tekstovi. Ne usredsre|uje se na odbranu evidentnih
istina, ve} na slo`ena raspredawa dilema, sumwi. Te dve kwige i
wihova dopuna napisana bukvalno pre smrti jesu poku{aji odgovora
na pitawe da li je mogu}e razumno bivstvovawe u svetu u kojem nam je
dato da `ivimo; da li je mogu}a sre}a u `ivotu koji je ujedno
i ~astan.
Jedan drugi wegov prijateq iz nekada{we demokratske opozicije,
Andra{ Bozoki, napisao je ovih dana da je Er{i bio veliki umetnik i
na na~in velike, markantne li~nosti i dodao, a nama se ~ini da je sa
te ~etiri re~i najta~nije okarakterisao I{tvana Er{ija, ~ovek izvan
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
7
svakog pravila. Mo`da je ba{ i zbog toga umeo da zapazi stvari koje
su drugima ostajale nezapa`ene.
I dobro je, to je i najboqe, {to je bio takav. I{tvan Er{i je umesto
mnogih od nas, i mnogima od nas mnogo u~inio. Na ovim prostorima on
je bio etalon intelektualca.
Arpad Vicko
Dela I{tvana Er{ija na srpskom jeziku: @ivotopis na
magnetofonskoj traci (posledwi intervju sa \er|om Luka~em,
prev. Sava Babi}, 1986); Valcer sa stvarno{}u (proza, 1989, prev.
Sava Babi}), Se}awe na stara dobra vremena (1990, zatvorski
memoari, prev. Sava Babi}); Moje vreme s Gombrovi~em (esejisti~ka
proza, prev. Arpad Vicko, 1998); Intervju (2000, drama, prev.
Arpad Vicko).
Er{ijeva drama Intervju, dramatizacija transkripta serije
intervjua vo|enih s \er|om Luka~em od marta do maja 1971,
objavqena je, u prevodu Arpada Vicka, u Mostovima br. 121122
(januarjun 2002).
i
n

m
e
m
o
r
i
a
m
2
3
8
2
4
0
Ispravka
U prethodnom broju, u rubrici Prevodioci Mostova, pogre{no je navedeno
mesto ro|enja Branimira @ivojinovi}a. Branimir @ivojinovi} ro|en je u
Beogradu, a ne u Velikoj Plani, kako stoji u broju 129130. U Velikoj Plani
ro|en je otac Branimira @ivojinovi}a, pesnik i prevodilac Velimir @ivojinovi}
Masuka. Izvinjavamo se Branimiru @ivojinovi}u i ~itaocima.