Otpornost na antibiotike

Antibiotici se definiu kao sekundarni proizvodi metabolizma mikroorganizama, koji

deluju na druge mikroorganizme interagujui sa njima i inhibirajui ih, a mogu biti i
sintetiki. Antibiotici se mogu podeliti na osnovu hemijske strukture na nekoliko grupa:
laktami (penicilini i cefalosporini, aminoglikozidi (streptomicin, kanamicin i
gentamicin i tetraciklini. !lina je i podela antibiotika prema nainu delovanja, pa tako
laktami inhibiraju biosintezu elijskog zida, aminoglikozidi inhibiraju biosintezu
proteina, a tetraciklini inhibiraju replikaciju "#$.
Inhibicija biosinteze elijskog zida zasniva se na inhibiciji enzima koji sintetiu
bakterijski zid. #aime, transpeptidaze i transglukozidaze odgovorne za sintezu
peptidoglikana koji ini bakterijski zid i time titi eliju od okoline i osmolize, inhibiraju
penicilini. Inhibicija biosinteze proteina zasniva se na vezivanju antibiotika za delove
subjedinica ribozoma ime se spreava biosinteza proteina. %ako se makrolidi, kao to je
eritromicin, vezuju za &'! r(#A (r(#A subjedinice )*! ime zaustavlja fazu
elongacije, tetraciklini se vezuju za aktivno mesto '*! subjedinice , ime spreavaju
formiranje prve peptidne veze..itd. Inhibicija replikacije DNK se zasniva na uticaju
antibiotika na konformacione promene i formiranje enzim+"#$ kompleksa koji blokiraju
replikacionu viljuku. ,nterakcija hinona, kao to je rifampin, sa enzimom, kao to je
(#$ polimeraza, ometa proces transkripcije. Ostale mete inhibicije su prekusori u sintezi
nukleinskih kiselina i elijska membrana.
-ostoji & tipa otpornosti bakterije na antibiotike, pa tako otpornost mo.e biti unutranja ili
steena (posledica mutacije. Unutranja otpornost+unutranja ili prirodna otpornost
mo.e biti rezultat fiziolokih karakteristika bakterijske vrste ili je prisutna u genima.
-rirodna otpornost je najee: (/ nepristupanost mesta inhibicije antibioticima0 (&mali
afinitet vezivanja antibiotika za mesto inhibicije0 (' nema mesta inhibicije. 1glavnom je
podledica otpornosti bakterije na antibiotike prvi sluaj, kao posledica nepermeabilnosti
membrane. Steena otpornost+ovaj tip otpornosti je prisutan samo u nekim sojevima
nekih biljaka, ili u genu. 2ehanizam otpornosti za oba tipa je praktino isti .
ehanizam otpornosti +3akterije su razvile 4 mehanizma otpornosti: (/ modifikacija
mete, koja dovodi do gubitka ili smanjenja afiniteta leka ka meti ili sinteza nove mete0 (&
produkcija enzima koji e da modifikuje ili inaktivira antibiotik0 (' nepermeabilnost, do
koje najee dolazi usled gubitka porina ili smanjenjem njenog dijametra u 5ram
negativnim bakterijama0 (4 ,zbacivanje antibiotika iz elije dejstvom energetski zavisnih
pumpi.
!romena ili sinteza no"e mete#2ehanizam koji esto koriste bakterije kako bi spreile
delovanje antimikrobnih lekova je promena specifinih meta koje imaju neophodnu ulogu
u rastu mikroorganizama. -roces sinteze peptidoglikana ukljuuje, u nekoliko koraka,
prisustvo enzima, kao sto su -3-. ,zmena -3-+a dovodi do manjeg afiniteta za laktame,
ili je vezivanje za -3- odgovorno za otpornost na laktame.
odi$ikacija enzima %pr"i mehanizam otpora& #6vo je glavni mehanizam otpora na
antibiotike kao to su laktami,makrolidi, aminoglikozidi i hloramfenikol.
Smanjena osetlji"ost na antibiotike %drugi mehanizam otpora& #5ram negativne bakterije
imaju spoljanju membranu koja sadr.i peptidoglikan i sastoji se od lipopolisaharida i
fosfolipida. 7unkcija ove membrane je spreavanje ulaska antibiotika. 2e8utim, klasa
antibiotika u koju spadaju hloramfenikol i fluorohinoni imaju sposobnost da pro8u kroz
ovu membranu.
'rei mehanizam otpora (6vaj mehanizam se zasniva na delovanju pumpi koji su
sastavni deo membrane, a kao rezultat elija mikroorganizma u sebi sadr.i manje
toksinih supstanci kao to su antibiotici. 6ve pumpe imaju usku (u sluaju tetraciklina
ili iroku specifinost ime mikroorganizam stie veu otpornost na antibiotike.
!umpe speci$ine samo za jedan supstrat#%etraciklini inhibiraju sintezu proteina tako to
spreavaju kaenje aminoacil+t(#$ na ribozomsko akceptorsko mesto. -umpe koje su
specifine za tetracikline se nalaze u patogenim 5ram pozitivnim i 5ram negativnim
bakterijama.
!umpe speci$ine za "ei broj antibiotika# a )2ajor facilitator superfamil9:0 b
:(esistance+nodule+cell division:0 c :2ultidrug and to;ic compound e;trusion:0 d
:!mall multidrug resistance:0 e :A%-+binding cassette:.
Steena otpornost#!a genetike take gledita otpornost mo.e biti steena na dva naina:
genskim mutacijama i horizontalnim transferom.
Otpornost sa biohemijske take gledita#
a <ross+(esistance+ovaj tip otpornosti karakteistian je za bakteije koje su otporne
na jednu klasu antibiotika jer su hemijski slini pa imaju isto mesto delovanja u
eliji.
b <o+(esistance+ovaj tip otpornosti zasniva se na sticanju novog mehanizma za
obranu, pored postojeeg. $ao rezultat bakterija je otporna na vie klasa
antibiotika.
c =;tended <ross+(esistance+ovaj tip otpornosti koristi isti mehanizam kao i <ross+
(esistance, a rezultira kao <o+(esistance.
*enetika otpornost#5enom bakterija se sastoji od hromozoma i mobilnih genetikih
elemenata (plazmidi i transpozoni. 5enetiki materijal se nalazi u hromozomima, dok se
u plazmidima nalaze geni koji nisu potrebni bakteriji za pravilan rast i razvoj, ali imaju
bitnu funkciju u pre.ivljavanju u specifinim okolnostima. -lazmidi imaju sposobnost da
se prebacuju iz jedne elije u drugu mehanizmom konjugacije. %ranspozoni su fragmenti
"#$ koji mogu da migriraju u molekulu sa jednog mesta na drguo ostavljajui iza sebe
kopije gena. %ranspozoni nose gene odgovorne za otpornost na antibiotike i u tome je
veliki znaaj njihove migracije.
+ioloki znaaj rezistencije na antibiotike#-ojava rezistencije u bakterijskim
populacijama zavisi od nekoliko faktora (koliina antibiotika, sposobnost bakterije da
kompenzuje utroenu energiju....
/ 3akterija zahteva novi gen ili set gena odgovornih za novu funkciju.
& 6tpornost nastala kao posledica mutacija deava se u genima koji imaju
esencijalnu funkciju.
' 3akterija mora da odrzava i replicira gene koji nose rezistentnost eliji.
#ovije studije na ovu temu pokazuju da e bakterijska elija pre ili kasnije postati
rezistentna na bilo koju vrestu antibiotika.